DOSADANI RAZVOJ I TREND POVRINSKE OBRADE DRVETA

Milan Jai*, Tanja Palija**

* red.prof., umarski fakultet Univerziteta u Beogradu
** asistent, umarski fakultet Univerziteta u Beogradu
Izvod: U ovom radu dat je prikaz razvoja povrinske obrade drveta sa aspekta
premaznih materijala i odgovarajue tehnologije, ija primena zavisi od vrste
podloge, modnih trendova, potrebnog kvaliteta obraene povrine, trokova i
ekolokih zahteva. Pored ve tradicionalnih premazanih materijala u
povrinskoj obradi drveta, prikazane su i nove tehnologije povrinske obrade u
skladu sa principima utede materijala i smernicama EU o smanjenju emisije
organskih komponenti - VOC (Volatile Organic Compound). U skadu sa
zastupljenou na evropskom tritu, predstavljen je istorijat i najznaajnija
svojstva NC, SH, 2K PU, PE, UV-/ESH, vodenih premaza i premaza u prahu.
Pored toga, data su oekivanja trendova razvoja prema pojedinim
kategorijama.
Kljune rei: povrinska obrada drveta, premazi, stanje, trendovi razvoja

OVERVIEW OF DEVELOPMENT AND TREND OF SURFACE

FINISHING OF WOOD
Abstract: This work presents overview of development of surface finishing of
wood in terms of coating materials and appropriate technology, which
application depends on type of substrate, trends in fashion, quality of finished
surface required, expenses and ecological demands. Beside already traditional
coatings in surface finishing of wood, new technologies are presented in
agreement with principals of saving of materials and guide-lines of EU for
reduction of emission of organic compounds - VOC (Volatile Organic
Compound). In agreement with position on European market, history and basic
characteristics of NC, SH, 2K PUR, PE, UV-/ESH, waterborne coatings and
powder coatings are presented also. Expectations of trends development are
given in terms of several categories.
Key words: surface finishing of wood, coatings, current state, trends of
development

Uvod
Tehnologija povrinske obrade drveta znaajno se promenila u poslednjih 50 godina. Tenja ka
racionalizaciji i automatizaciji procesa dovela je do razvoja novih drvnih materijala i tehnologija
oplemenjavanja. Poveanje trokova proizvodnje dovelo je pre oko 20 godina do preseljenja
mnogih uglednih proizvoaa nametaja i proizvoda od drveta (pre svega ploa) iz zapadne u
istonu Evropu. Predvodnik ovog talasa bio je Ingvar Kamprad, osniva IKEA-e, danas jednog
od najveih svetskih prodavaca nametaja. Kamprad je 1961. godine u Poljskoj osnovao prvu
firmu koja je okupila na jednom mestu proizvoae nametaja. Ideja novog koncepta bila je da
se funkcionalni i lepo oblikovani komadi nametaja uine dostupnim irokom tritu kupaca,
prvenstveno izuzetno povoljnim cenama. Ova ideja, koja je dovela do razvoja novog tipa kupaca
pod nazivom Smart Shopper, predstavlja revolucionarnu prekretnicu u nainu shvatanja
nametaja, kako u procesu proizvodnje, tako i u procesu prodaje. Zahtevi koji se postavljaju pred
dananje proizvoae nametaja podrazumevaju nametaj kraeg ivotnog veka, usled prisutnog
drutvenog trenda ka poveanoj mobilnosti ljudi. Uz to, od nametaja se oekuje mogunost
korienja na vie razliitih mesta u okviru prostora za stanovanje, kao i podesnost u sluaju
selidbe.
Ako se posmatra asortiman poznatih svetskih proizvoaa nametaja moe se zakljuiti da je
poveana upotreba lakih ploa, tzv. Frame on board konstrukcija. Upotrebom lakih ploa
smanjuje se korienje masivnog drveta kao sirovine, ime se uvaju resursi i znaajno smanjuju
trokovi proizvodnje, usled smanjenja utroka materijala. Manja masa ovih ploa dovodi i do
utede u trokovima transporta. Naalost, ove drvne ploe su razvijene bez ukljuivanja
proizvoaa premaza u proces proizvodnje. Usled toga, vrlo esto takvi prouzvodi zahtevaju
modifikaciju ili razvoj potpuno novih sistema premaza i postupaka nanoenja. Takoe i promena
procesa presovanja (prelaz sa vrueg presovanja na hladno presovanje) u proizvodnji drvnih
ploa ima signifikantan uticaj na svojstva oplemenjavanja noseeg materijala (ploe).
Ve dui niz godina uoava se trend pojednostavljivanja konstrukcije modernog nametaja koji
se oplemenjava, u cilju utede na trokovima proizvodnje. Zato se veoma esto kod nametaja
sreu ravne ploaste povrine, na koje se UV premazi nanose postupkom valjanja.
Veliki izazov koji e u skorijoj budunosti biti nametnut, kako proizvoaima premaza tako i
proizvoaima nametaja, je nedostatak sirovina i drveta. Oekuje se enorman porast cena
sirovina za proizvodnju premaza, drveta kao osnovnog materijala i energije. Tako je, na primer,
cena ploa iverica u poslednje vreme porasla za oko 20-30% i tu nije kraj. Veliki uticaj na cene
sirovina i drveta ima poveana potranja u azijsko-pacifikom podruju. Usled toga, raste
interesovanje za saaste konstrukcije od lakih ploa. Nadalje, upotreba ve korienog drveta u
manjim koliinama u proizvodnji drvnih ploa predstavlja jedan od novih pristupa u reavanju
problema nedostatka drvne sirovine. Nova reenja usmerena su ka poveanju vrednosti drvnog
otpatka i mogunostima upotrebe drvnog brana u kombinaciji sa polietilenom i polipropilenom
u drvnoplastinim kompozitnim ploastim materijalima, tzv.WPC ploama (Wood-PlasticComposites). Zahvaljujui termoplastino obradljivim vezivnim sredstvima ovi materijali imaju
iroke mogunosti primene u enterijeru i eksterijeru.
U proizvodnji nametaja i laminatnih podova koriste se novi postupci oplemenjavanja furnira,
koji se baziraju na korienju indirektne duboke tampe. Pored toga, ve godinama se belei
konstantan porast tampanih i oplemenjenih, odnosno zavrno lakiranih papirnih folija
(dekorfini folija) u proizvodnji nametaja i laminatnih podova, koji predstavljaju jeftiniju
alternativu u odnosu na oplemenjavanje furnirima.

Osnovni zadatak koji se postavlja pred proizvoae nametaja, kuhinja, parketa, prozora itd.
ostaje i dalje nepromenjen, a to je optimizacija celokupnog procesa proizvodnje i
oplemenjavanja. Na slici 1 prikazano je uee trokova premaza u ukupnim trokovima
postupka proizvodnje nametaja, iz kojih se vidi da trokovi oplemenjavanja iznose izmeu 8 i
20% ukupnih trokova. Kako bi se trokovi premaza mogli objektivno uporeivati uvodi se
termin trokovi/m2 oplemenjene povrine. U prorainu trokova moraju se uzeti u obzir bitni
parametri, kao to su cena po kg isporuenog premaza, stepen iskorienja materijala za dati
nain nanoenja, koliina nanosa izraena u g/m2 i koliina vrste supstance (udeo neisprljivih
komponenti) u premazu.

Slika 1. Udeo trokova lakiranja u ukupnom procesu proizvodnje nametaja

Sa druge strane, EU-smernice o smanjanju emisije organskih komponenti u vazduhu (VOCsmernice 1999/13/EG) zahtevaju izmene u procesu proizvodnje i tehnologiji premaza. U
poslednjih 3-5 godina dolo je do velike zamene konvencionalnih premaza sa rastvaraima sa
UV ovravajuim sistemima premaza, kao i vodenim premazima. Zamena tehnologije od
sistema premaza za drvo sa velikim sadrajem rastvaraa ka ekoloki podobnim premazima za
drvo, trenutno je u punom jeku i bie sigurno aktuelna i sledeih godina u Evropi.
Oplemenjavanje premazima u prahu (nem. Pulverlacke) za sada se koristi na drvnim ploama,
pre svega na MDF ploama (eng. Medium Density Fiberboard) i jo uvek se nalazi u fazi
uvoenja u upotrebu, uz istovremeno poboljavanje upotrebnih svojstava. Potpuno novi pravac u
podruju oplemenjavanja drveta oekuje se poetkom primene nanotehnologije. Uvoenje
estica nano-veliine ima za cilj poboljanje mehaniko-tehnolokih svojstava premaza, kao to
je poveana otpornost na paranje povrine filma laka. Primena nanotehnologije omoguava
postizanje i drugih kvalitativnih svojstava, kao to su na primer antibakterioloko delovanje ili
fotokatalitika svojstva.

Istorija i razvoj povrinske obrade (oplemenjavanja, presvlaenja) nametaja

Pored zatitne funkcije oplemenjavanje drveta i proizvoda od drveta, naroito nametaja, ima i
dekorativnu funkciju. Poeci dekorativnog oplemenjavanja nametaja u Evropi seu u 15. vek,
iako su prve metode lakiranja i sirovine za proizvodnju premaza mnogo starije. Smisao
oplemenjavanja drveta i proizvoda od drveta, naroito nametaja, moe se posmatrati kroz dva
zasebna pravca. Istorija lakiranja i postupaka nanoenja premaza protie kroz dva, pre svega,
nezavisna razvoja koja su se dogodila tokom vremena. Prvi pravac je bila kineska umetnost
lakiranja, iji poeci seu oko est do sedam hiljada godina unazad. Nakon iskrcavanja
Portugalaca 1543. godine iz Japana i Kine preneta je umetnost lakiranja u Evropu.
U ovo vreme povrinska obrada drveta u cilju oplemenjavanja nametaja i proizvoda od drveta je
ve bila na viem zanatskom nivou. Kao lak korien je, pored ostalog, mleni sok iz kore
japanskog lak-drveta Rhus verniciflua, koji se naziva i japan-lak (nem. Rhus-lack). Tehnike
kineske umetnosti lakiranja misionari su u 16. veku preneli u Evropu. Evropljani koji su ili na
prekookeansko putovanje uvezli su u ovom vremenskom razdoblju velike koliine fabrikovanih
(proizvedenih) premaza iz istone Azije. Poveana tranja dovela je do ubrzanog razvoja
proizvodnje premaza i u Evropi. Kako sirovine iz Azije nisu bile na raspolaganju, koriene su sa
velikim uspehom poznate domae smole u kombinaciji sa suivim uljima.
Drugi pravac razvoja u lakiranju vodi poreklo iz evropsko-islamskog kulturnog prostora i nastao
je davno pre istonoazijske tehnike lakiranja. Re LAK vodi poreklo iz staroindijskog sanskrit
jezika i znai stotine hiljada, to se odnosi na veliki broj titastih vai (nem. Lackschildluse),
iji je proizvod luenja kod nas poznati elak. Proizvod je doao u Evropu zahvaljujui
razvijenim trgovakim putevima.
Dakako, pre uvoenja elaka u Evropi je u prolosti korien rastvor smole etinara (smre) u
lanenom ulju, poznat pod imenom firnis, kao zatitna prevlaka za oslikane objekte. Oko 1000
godina pre Hrista prvi put je dato detaljno uputstvo za receptuiranje i proizvodnju premaznih
materijala.
Poetkom 15. veka u Italiji je bilo u modi oblikovanje mobilijara dekorativnim oslikavanjem.
Odatle se veoma brzo rairilo po celoj Evropi.
U 16. i 17. veku u Evropi su se stopile istono-azijska i evropsko-islamska razvojna linija u
jednu zajedniku evropsku umetnost lakiranja. Zajedno sa zanatskim lakiranjem muzikih
instrumenata, dekorativno oslikavanje predstavljalo je vaan motor za razvoj tehnologije
lakiranja sve do poetka 20. veka. Nanoenje premaza vreno je preteno etkom, koja je
pravljena od meavine konjske dlake i biljnih vlakana. Oko 1400. godine nastao je esnafski zanat
koji se iskljuivo bavio proizvodnjom etki. U to vreme lakiranje nametaja bilo je zasnovano
iskljuivo na primeni etke.
Tek u vreme kasnog baroka veliki znaaj u proizvodnji mobilijara dobila je tehnika
oplemenjavanja. Do poetka 19. veka oblaganje podloge od drveta transparentnim prevlakama ili
firnisom igralo je sporedni znaaj. Upravo je to bila najvanija polazna taka za razvoj moderne
povrinske obrade drveta. U ovom vremenskom periodu poznate recepture bazirane su na
materijalima (smolama) kao to su: elak, ilibar, vosak, mastix, damar, benzoe, sandarak i
kopal. Osim toga, koriena su suiva ulja, kao na primer laneno ulje, koje nije korieno samo
kao sredstvo za rastvaranje. Kao rastvarai su sluili piritus (etanol) i terpentinsko ulje.
Tokom vremena utvreno je da se nedostaci laganog (sporog) suenja prirodnih smola i ulja
mogu prevazii putem jednostavnih hemijskih reakcija.

Do oko 1870. godine lakireri su firnise i premaze jo uvek sami proizvodili. Tada nastaju brojne
fabrike premaza i mlinovi ulja, koji su korisnicima isporuivali gotove premaze. Esterifikacija
smola i kopala sa glicerinom poznata je od 1884. godine.
Za period od 1850.-1900. godine karakteristiana je velikoserijska proizvodnja stolica po tehnici
Mihaela Thonet-a. U vremenu industrijalizacije (1848-1871) u mnogim pogonima runi rad je
bio ili potpomognut ili kompletno zamenjen mainama. Tako je, na primer, zahtevno runo
poliranje elakom obraenih povrina drveta uspeno zamenjeno u veim fabrikama mainama
za poliranje (nem. Poliermaschine). Nadalje, i relativno tvrde povrine obraene nitroceluloznim
premazima bile su veoma pogodne za mainsko poliranje. U proizvodnji nametaja
nitrocelulozni premazi upotrebljavaju se od 1925. godine.
Poetkom 20. veka u industriji nametaja upotrebljavaju se politure za dobijanje visokosjajnog
nametaja. Ve u to vreme raena su prva ispitivanja o mogunostima utede radnog vremena i
skraivanja vremenskog razmaka izmeu ciklusa poliranja, pri emu je koriena politura vee
koncentracije. Potrebno vreme mirovanja (ovravanja premaza) do zavrne obrade ostvarivano
je meulagerovanjem u trajanju od nedelju dana. Tek nakon isteka perioda mirovanja sledilo je
zavrno lakiranje. Enormnim razvojem tehnike lakiranja i industrijske proizvodnje premaza iz
delimino sintetikih smola, kao na primer, celuloznog nitrata (CN), zacrtan je put razvoja sve
do dananje tehnike obrade. Preobraaj i preporod tehnologije povrinske obrade desio se
razvojem tehnike prskanja (oko 1895. godine). Uvoenje tehnike prskanja u povrinskoj obradi
vreno je paralelno sa uvoenjem gore pomenutih nitroceluloznih (NC) premaza. Tehniki
proboj NC premaza sledi u 20-tim godinama poslednjeg veka, sa razvojem automobilske
industrije i rastuom potrebom za brzosueim premazima, koju je zahtevala proizvodnja na
tekuoj traci.
Izmeu 1925 i 1935. godine moe se jasno uoiti, sa veoma malim izuzecima, da fabrike
nametaja rade jo uvek po principima rune proizvodnje. Tek poetkom 30-tih godina u
industriju nametaja postupno se uvodi tehnika prskanja.
Dananji premazi za drvo i drvne materijale dele se manje prema umetnikom, a vie prema
praktinom aspektu.
Osnovne funkcije odgovarajue povrinske obrade su:
zatita povrina od mehanikih i hemijskih uticaja
dekorativna obrada povrina
poveanje upotrebne vrednosti proizvoda (materijalne i idejne vrednosti)
zatita povrine kod upotrebe u spoljanjoj sredini u obliku fizike i/ili hemijske zatite
drveta
Sistemi premaza za povrinsku obradu drveta i drvnih materijala
U zavisnosti od mesta primene, izvrena je podela na premaze za unutranju primenu (enterijer) i
za spoljanju primenu (eksterijer), kao to su na primer prozori, drvene fasade i slino. Razliiti
zahtevi koji se postavljaju pred premaze za unutranju i spoljanju upotrebu zahtevaju i razliite
postupke nanoenja. Teite pri tom lei na industrijskim postupcima obrade drveta i drvnih
materijala. Sve vei znaaj dobijaju i drugi vidovi povrinske obrade, kao na primer primena
vetakih materijala - laminata (posebno na radnim ploama za kuhinjski nametaj), koje moraju
biti otporne na delovanje toplote i tenosti.

Premazi za drvo i drvne materijale za enterijer (unutranji prostor)

U poreenju sa metalima drvo je iv materijal. Iz tog razloga mora se iz dostupnih tehnologija
paljivo izabrati odgovarajui nain povrinske obrade, kako bi se obezbedio besprekoran
rezultat lakiranja.
Na rezultat lakiranja bitno utiu sledei parametri:
vrsta drvnog materijala
prisutnost ekstraktivnih materija u drvetu
tip veziva - lepka (PVAc, UF ili FF smola)
nain presovanja furnira na podlogu (drvnu plou), na primer hladno ili vrue
presovanje
odstupanja u vlanosti drveta, naroito kod masivnog drveta
bruenje drveta: vrsta brusnog materijala, raspodela veliine zrna, kao i poduno i/ili
popreno bruenje
uslovi temperature i vlage vazduha u kabini za lakiranje, odnosno u procesu suenja
parametri premaza, na primer viskozitet, temperatura, koliina nanosa, uslovi nanoenja
i suenja
Za povrinsku obradu drveta u enterijeru u upotrebi su razliite tehnologije lakiranja irom sveta,
koje se unutar regiona i zemalja veoma razlikuju. Na slici 2 prikazano je trite premaza za drvo
za unutranju upotrebu u 2003. godini za zapadnu Evropu, sa ukupnom koliinom od 377.750
tona. U ovom pregledu posmatrano je 16 zapadnoevropskih zemalja. Kada se ovoj koliini
pridoda udeo premaza za drvo u istonoevropskim zemaljama, kao to su na primer Bugarska,
Poljska, Rumunija, Rusija, Slovenija, eka republika, Ukrajina, Maarska i dr., dobija se oko
500.000 t premaza za drvo za unutranju upotrebu za evropsko trite.
SH premzi
(46.420 t)
12,3 %

ostalo
(5.918 t)
1,6 %

vodeni premazi
(59.448 t)
15,7 %

UV premazi
(53.331 t)
14,1 %
PE premazi
(39.877 t)
10,6%

2K PU premazi
(122.335 t)
32,4 %

NC premazi
(50.421 t)
13,3 %

Slika 2. Trite premaza za drvo 2003. godine u zapadnoj Evropi u tonama, bez premaza za
spoljanju sredinu
(NC = nitrocelulozni premazi; SH = kiselo-ovravajui premazi; PU = 1K i 2K
poliuretanski premazi; PE = nezasieni poliesterski premazi; UV = UV ovravajui
premazi; ESH = elektronsko ovravajui premazi)

Danas se irom sveta upotrebljavaju sledei sistemi obrade, odnosno tehnologije:

NC premazi (celulozno nitratni premazi), koji se u primeni nazivaju i nitrocelulozni
premazi
SH premazi (kiselo-ovravajui premazi)
2K PU premazi (dvokomponentni poliuretanski premazi)
PE premazi (nezasieni poliestarski premazi)
UV-/ESH premazi (UV ovravajui i elektronsko ovravajui premazi)
ulja i voskovi
vodeni premazi (1K/2K vodeni premazi)
bajcevi za drvo
U severnoj Evropi, kao to je prikazano u tabeli 1, upotrebljavaju se preteno kiseloovravajui premazi. U junoj Evropi (Italija, panija), nasuprot prethodnom, prednost imaju
2K poliuretanski premazi. Sistemi lakiranja drveta koji se upotrebljavaju u Evropi pokazuju
razliiti sadraj organskih rastvaraa (slika 3). U zavisnosti od tehnologije premazi mogu da
sadre formaldehid ili stirol. Trend, koji je forsiran evropskim normama o smanjenju emisije
organskih komponenti u vazduhu (EU-VOC-preporuke 1999/13) jasno ukazuju na sisteme koji
sadre opasne supstance i upuuju na ekoloki podobne premaze, kao alternativu premazima sa
rastvaraima. Pri tome prelazak na ekoloki podobne premaze vri se postepeno. Prvi korak
predstavlja supstitucija tehnologije lakiranja drveta premazima sa visokim sadrajem rastvaraa,
kao to su NC, SH i 1K/2K PU premazi, sa sistemima premaza baziranim na UV ovravanju,
vodenim premazima i drugim modernim ekoloki prihvatljivim postupcima obrade.
Tabela 1: Procentualno uee tehnologija lakiranja drveta na tritu znaajnijih zapadnoevropskih
zemalja 2003. godine (bez premaza za spoljanju sredinu)

Zemlja

Vrsta premaza
NC

SH

1K/2K PU

PE

UV/ESH

Vodeni

Ostali

Italija

35

18

22

16

panija

13

48

10

11

10

Nemaka

26

34

10

20

Velika Britanija

21

42

10

14

Francuska

25

30

11

13

12

vedska

50

16

23

Danska

58

14

18

Finska

37

11

40

Norveka

60

11

15

90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Supstance:

Formaldehid

Izocijanati

Stirol

Monomeri

Sadraj rastvaraa (%)

NC premazi

SH premazi

2K PU premazi

PE premazi

UV premazi

Vodeni premazi

Slika 3. Procentualno uee organskih rastvaraa u razliitim tehnologijama lakiranja drveta u

odnosu na 100 teinskih delova bezbojnog (transparentnog) laka

Na slici 4. prikazana je kriva ivota tehnologije premaza za drvo. Posmatranjem slike moe se
videti da se UV premazi i vodeni premazi nalaze u fazi rasta, dok NC i SH premazi gube na
znaaju. Da li e premazi u prahu, koji se upravo nalaze u fazi uvoenja, kao premazi za drvne
proizvode velikih povrina, moi uspeno da se razviju, jo uvek se ne moe sa sigurnou rei.
Od 2003. do 2008. godine udeo UV premaza raste godinje oko 4,8%, dok udeo vodenih
premaza raste srazmerno 6,6% (prema podacima IRL Information Research Limited, London).
Prema Paulus-u oekuje se porast uea UV-/ESH premaza za obradu drveta u Evropi sa
47.300 t u 2004. godini na 102.000 t u 2015. godini.

Slika 4. Kriva ivota tehnologije lakiranja drveta za industrijske premaze

160,000
140,000

Godinji prirataj u %
+ 1,8 %

120,000
100,000
+ 6,6 %
80,000

Prodaja 2003. god. (tona)

+ 4,8 %

60,000

- 4,2 %

Prodaja 2008 god. (tona)

-5,2 %

+ 0,8 %

40,000
20,000
- 1,2 %
2K PU

NC

PE

UV

Vodeni

SH

Ostali

Slika 5. Trend razvoja tehnologije lakiranja drveta za enterijer (unutranju upotrebu) u periodu
2003 2008. godine u zapadnoj Evropi

Za povrinsku obradu drveta moraju se primeniti odgovarajui sistemi lakiranja koji mogu da
obezbede sledea bitna svojstva:
izolaciju podloge od ometajuih ekstraktivnih materija
dobru sposobnost kvaenja pora drveta
malo poveanje hrapavosti drveta
dobru elastinost filma, ime se spreava nastanak pukotina (riseva)
dobra mehanika svojstva, posebno otpornost na abraziju (habanje) kod parketa i podnih
obloga od drveta
Za sve premaze za drvo vai da struktura, lepota, a naroito osobenost i boja drveta treba da se
istakne nakon povrinske obrade. Pri tome je mogue postizanje razliitih efekata: prirodna
(natur) obrada kod transparentnog lakiranja, obrada bajcovanjem/lazurna povrina, kao i u
potpunosti pigmentirana (obojena) lakirana povrina.

Nitrocelulozni (NC) premazi

Nitrocelulozni premazi imaju znaajnu ulogu u premazima za drvo i drvne proizvode. 2002.
godine proizvedeno je 553.000 t nitroceluloznih premaza, to ini 30% od ukupne koliine
premaza za drvo za industrijsku primenu na svetskom tritu (1,8 miliona t).
Primetan je razvoj trita nitroceluloznih premaza irom sveta (oko 2-3%). Pri detaljnijem
posmatranju ovog razvoja moe se uoiti da postoje znaajne regionalne razlike u odnosu na
proizvodne koliine nitroceluloznih premaza. Aktuelno je pomeranje industrije nametaja u
istonoevropske i azijske zemlje. Samo u Kini zabeleen je porast primene nitroceluloznih
premaza od preko 5%. U evropskim zemljama uoava se obrnut trend. Udeo nitroceluloznih
premaza na evropskom tritu premaza 2000. godine iznosio je 17%, a do 2003. godine opao je
na 4%. Ovakav trend je posledica uvoenja zakona o zatiti ivotne sredine. Preko zakonskih
regulativa o smanjanju emisije organskih komponenti (EU-VOC 1999/13 EG) Evropska unija
namee uvoenje ekolokih sistema premaza sa veoma malim udelom rastvaraa, dok je udeo

rastvaraa jo uvek znaajan u klasinim nitroceluloznim formulacijama. Takoe, inovacije kod

vodenih premaza i UV premaza doprinose daljem smanjenju udela nitroceluloznih premaza na
tritu u Evropi.

Istorijski razvoj NC premaza

Razvoj celuloznog nitrata (nitroceluloze) kao filmogenog materijala za premaze je usko povezan
sa istraivanjima u proizvodnji eksplozivnih materijala iz celuloze i azotne kiseline, neposredno
pre sredine 19. veka. Prva tehnika primena celuloznog nitrata zapoela je 1880. godine, kada je
otkriveno da se ricinusovo ulje moe uspeno korisititi kao omekiva za formulacije
nitroceluloznog premaza. Nakon daljnjih istraivanja, sa zavretom I svetskog rata, 1918. godine
poinje komercijalni prodor nitroceluloznih premaza. Po zavretku rata, velike koliine
praskavog pamuka (celuloze) vie nisu bile koriene za proizvodnju eksploziva, pa se javila
potreba za racionalnom upotrebom ovog ratnog otpada. Sledei impulsi doli su sa proizvodnjom
niskoviskozne kolodium vune, koja je bila upotrebljivija od ranije korienog nitroceluloznog
filmogenog materijala. Takoe je razvoj nitroceluloznih premaza usko povezan sa pronalaskom
novih rastvaraa u hemijskoj industriji. Tako su nitrocelulozni premazi dvadesetih godina
poslednjeg veka korieni u SAD-u kao prvi premazi za serijsku proizvodnju u automobilskoj
industriji, ime su zamenjeni do tada korieni uljani premazi. Zahvaljujui brzom suenju ovi
premazi su ispunili glavni preduslov serijske proizvodnje automobila na tekuoj traci. Dok je za
suenje uljanog laka bilo potrebno nekoliko dana, dotle je za suenje NC premaza bilo potrebno
samo nekoliko sati. Prva fabrika automobila koja je 1923. godine uvela NC premaze bila je
General Motors Corporation. NC premazi se jednostavno proizvode i mogu da se koriste
neposredno nakon proizvodnje. Time su ispunjeni preduslovi brzog razvoja celulozno-nitratnih
premaza. 1950. godine u SAD-u NC premazima obraeno je nametaja u koliini koja odgovara
vrednosti od oko 500 miliona dolara. U cilju poboljanja svojstava i proirenja mogunosti
primene nitroceluloza se kombinuje sa alkidnim smolama modifikovanim uljima, sa smolama iz
prirodnih masnih ulja i sa poliestarskim smolama. Pored toga, danas su mogue i mnoge druge
kombinacije sa razliitim tipovima smola, to omoguava iroku primenu NC premaza.

Kiselo-ovravajui (SH) premazi

Kiselo-ovravajui premazi predstavljajuju sisteme premaza koji se ve dugo godina uspeano
primenjuju u industriji nametaja u Engleskoj, kao i u severnoamerikim i skandinavskim
zemljama. Zahvaljujui istaknutim tehnikim svojstvima kiselo-ovravajui premazi se
upotrebljavaju u znaajnim koliinama ve 25 godina za lakiranje nametaja, vrata, zidnih
obloga, podova, parketa, sitnih komada i u enterijeru. Procenjeno uee kiselo-ovravajuih
premaza na tritu iznosi oko 20%. Zastupljenost SH premaza na evropskom tritu ima
negativan trend. Udeo SH premaza na evropskom tritu 2003. godine opao je na 12,3%, a
oekuje se i dalji pad. Kiselo-ovravajui premazi imaju dobar odnos cena/svojstva i po ovom
parametru ovi sistemi premaza nalaze se izmeu NC i 2K PU sistema premaza. Upotreba SH
premaza za obradu drveta izgubila je na znaaju u Nemakoj i srednjoj i junoj Evropi. Danas je
primena SH premaza svedena (ograniena) na neka specijalna podruja. Prednosti SH sistema
premaza su sledee:
dugo radno vreme (potlife)
brzo suenje
krae vreme do slaganja u sloaj
visoka tvrdoa
dobra otpornost na delovanje hemikalija
visoka postojanost na grebanje i habanje (abraziju)

Pored pozitivnih svojstava nedostaci SH premaza bili su presudni za njihovu iru upotrebu, tako
da ve od sredine 80-tih godina prolog veka ovi premazi sve vie gube na znaaju. Prilikom
umreavanja SH premaza izdvaja se formaldehid, koji je oznaen kao kancerogena supstanca.
Zbog toga je jedan veliki skandinavski proizvoa nametaja od 1993. godine prestao da koristi
SH premaze u povrinskoj obradi. Pored injenice da emisija formaldehida moe da nastupi i iz
gotovog nametaja, pri izmeni parametara ovravanja i ostalih uticajnih veliina, vei sadraj
rastvaraa u klasinim sistemima SH premaza, kao i sklonost ka raspucavanju sa potencijalnim
formiranjem riseva kod debelih slojeva, razlozi su za smanjenje upotrebe SH premaza. U
industriji nametaja tendencija je da se postojee koliine kiselo-ovravajuih sistema premaza
supstituiu premazima koji su pogodni za ivotnu sredinu. U SAD-u, Skandinaviji i u Engleskoj,
ali sa znaajno manjom zastupljenou, SH premazi se i dalje upotrebljavaju.

Dvokomponentni poliuretanski (2K PU) premazi

Poslednjih godina dvokomponentni poliuretanski premazi potisnuli su kiselo-ovravajue i
nitrocelulozne premaze u mnogim podrujima povrinske obrade drveta i drvnih materijala. Kod
svih dvokomponentnih sistema dve reakciono sposobne komponente, koje su oznaene kao
osnovni lak i ovriva (katalizator), meaju se jedna sa drugom kratko vreme pre upotrebe.
Generalno, kod 2K PU premaza filmogeni materijal (osnovni lak) koji sadri hidroksilne grupe
reaguje sa ovrivaem koji je baziran na poliizocijanatima i dobija se poliuretanska strukturna
jedinica. U pitanju je hemijska reakcija poliadicije, koja kod komponenti visokog funkcionaliteta
daje trodimenzionalnu umreenu strukturu.
Osnovni princip hemijske reakcije umreavanja pronaao je i patentirao 1937. godine Otto Bayer
(osniva firme Bayer AG). Poetak korienja poliuretana u industriji premaza vezuje se za 50-te
godine prolog veka i otada se 2K PU premazi razvijaju irom sveta kao najvanija tehnologija.
Poliuretanski premazi se esto nazivaju i DD-lakovi, to ustvari predstavlja naziv robne marke
firme Bayer AG, gde je Desmofen trgovaki naziv za komponentu osnovnog laka
(modifikovana zasiena poliestarska smola), a Desmodur trgovaki naziv za komponentu
ovrivaa (poliizocijanat). Iako je ovaj naziv rasprostranjen, postoji veliki broj proizvoaa
sirovina, koji proizvode smole i poliizocijanate za 2K PU premaze pod drugim nazivima.
Kako osnovni lak i ovriva kod 2K PU premaza najee meusobno reaguju ve na sobnoj
temperaturi, ove smee imaju ogranieno vreme upotrebe, koje je poznato kao radno vreme (eng.
potlife).

Poliesterski (PE) premazi

Nezasieni poliesterski premazi, takoe poznati i kao PE premazi, koji se upotrebljavaju za
obradu drveta, sastoje se prvenstveno iz nezasienih poliesterskih smola, koje su rastvorene u
stirolu. U prisustvu inicijatora (organskih peroksida) i ubrzivaa (na primer kobaltove soli)
nezasiene poliesterske smole se transformiu. Hemijska reakcija polimerizacije nezasienog
poliestera sa stirolom, uz cepanje dvostrukih veza, naziva se kopolimerizacija. Osnovna
ispitivanja hemijskih reakcija nezasienih poliesterskih smola vrena su krajem 30-tih godina
prolog veka. Poetkom 50-tih godina prolog veka primena nezasienih poliesterskih smola bila
je intenzivno zastupljena u industriji premaza. U 60-tim godinama prolog veka PE premazi su
veinom upotrebljavani za izradu transparentnih visokosjajnih povrina u industriji nametaja. U
to vreme novi PE premazi sa parafinom, brzo su uvedeni u industriju klavira i radio i TV kutija.

Neposredno posle toga, trend obojenog nametaja (beli talas) zahtevao je uvoenje
pigmentiranih parafinskih PE premaza sa zavrnim efektom. Zatim je razvoj nezasienih
poliesterskih premaza vodio ka uvoenju u proizvodnju pigmentiranih, bezparafinskih PE
premaza. Danas, nezasieni poliesterski premazi koriste se za specijalne obrade, kao to je
lakiranje klavira u Evropi i Aziji, odnosno za ekskluzivne muzike instrumente, komade
nametaja, unutranje opremanje na luksuznim jahtama i avionima. Takoe, ukrasne lajsne od
skupocenog drveta obrauju se sa PE premazima. Prednost brzog ovravanja i dobar odnos
cena/svojstva belih PU zapunjaa danas je na ceni u industriji kuhinjskog nametaja u junoj
Evropi. Nedostatak primene PE premaza predstavlja prisustvo zaostalog neumreenog stirola,
ije se prisustvo moe utvrditi ekstrakcijom.
Sistemi premaza koji ovravaju zraenjem
Pod pojmom sistemi premaza koji ovravaju zraenjem podrazumeva se, u uem smislu,
ovravanje premaznih materijala elektronskim (ESH) zraenjem (nem. Elektronenstrahlenhrtung) ili ultravioletnim (UV) zraenjem. U industrijskoj praksi upotrebljava se za
ovravanje premaza na drvnim proizvodima prvenstveno UV tehnologija sa slobodnim
radikalima. Na ovaj nain se ve godinama uspeno oplemenjavaju podne obloge, vrata,
nametaj, obloge zidova, dekorfini folije i pluta. ESH-tehnologija nalazi svoju primenu samo u
specijalnim postupcima. Primena katjonske polimerizacije nije od znaaja u industrijskoj
povrinskoj obradi drveta.
Dosadanji razvoj
Prva polimerizacija uz nastanak slobodnih radikala pod dejstvom UV zraenja najverovatnije je
koriena ve u drevnim vremenima kod egipatskih mumija.
Mnogi pokuaji ovravanja nezasienih poliesterskih smola UV zraenjem vreni su jo 1955.
godine. Utvreno je da nezasiene poliesterske smole dodatkom fotoinicijatora, kao na primer
derivata naftalena (koji sadri halogene) i -halogenketona, pod dejstvom UV zraenja hemijski
ovravaju. Osim toga, sistematski je ispitivan uticaj fotoinicijatora u zavisnosti od dodate
koliine na brzinu polimerizacije. Utvreno je da vrsta i intenzitet UV zraenja utiu na brzinu
polimerizacije. Istraivanja procesa ovravanja bezstirolnog nezasienog poliestera pokazala
su da se takvi sistemi pod delovanjem UV zraenja umreavaju sa relativno malim
polimerizacionim stepenom, od oko 5 osnovnih jedinica (Charlesby et.al.).
Tano poetkom 60-tih godina poela je industrijska upotreba nezasienih 2K poliesterskih
premaza sa visokim sadrajem suve supstance (do oko 100% neisparavajuih delova) na
lakirnim linijama za nametaj u Nemakoj. Poliesterski premazi su po prvi put omoguili
racionalnu povrinsku obradu nametaja u radu na tekuoj traci. Vaniji proizvodi u ovom
vremenu bili su premazi za poliranje, koji su omoguavali da se predmeti obrade nakon priblino
20 minuta suenja slau u sloaj. Zavrno bruenje i poliranje povrina obraenih poliesterskim
premazima sledilo je nakon 20-to asovnog naknadnog ovravanja u skladitu ploa. Kako bi
se zadovoljila rastua potreba za nametajem i odgovorilo na pritisak racionalizacije u industriji
nametaja, kapacitet obrade je povean poveanjem brzine transportne trake u liniji. Sa daljnjim
razvojem reaktivnih nezasienih poliesterskih smola, poveavanjem koncentracije ubrzivaa
(kobaltove soli) i koncentracije peroksida, kao i dodatkom promotora (-diketona), kao i
poveanjem temperature suenja povean je kapacicet lakirnih linija sa PE premazima do granica
tehnikih mogunosti.

U periodu od poetka do sredine 60-tih godina prolog veka UV ovravanje nezasienih

poliesterskih premaza uvedeno je u industriju sirovina i premaza u Evropi. U ovom vremenskom
periodu nastalo je nekoliko patenata. Kao osnova posluili su patenti firme Du Pont iz 1946.
godine, koji se odnose na upotrebu benzoinetra primarnih alkohola kao fotoinicijatora za
nezasiene akrilate. Upotreba ovih fotoinicijatora je prouavana u nezasienim poliestarskim
smolama.
Krajem 1967. godine u nemakoj strunoj literaturi nagovetena je mogunost industrijske
primene nezasienih poliesterskih premaza koji ovravaju UV zraenjem. Prednost novog
postupka sastojala se u enormnom skaenju vremena ovravanja. Osim toga, primenom UV
ovravajuih PE premaza skraeno je i efektivno vreme prolaska kroz liniju i omoguena je
uteda u prostoru primenom kompaktnijih ureaja za lakiranje.
Sa postojeim znanjem o sirovini (nezasienoj poliesterskoj smoli), uvoenjem prvih
komercijalno dostupnih fotoinicijatora i konstruisanjem prvih upotrebljivih UV lampi (od strane
mainske industrije), ostvareni su preduslovi za industrijsku upotrebu UV ovravajuih
poliesterskih premaza u Evropi. Firma Bayer AG bila je pionir u uvoenju postupka UV
ovravanja 1967. godine, ime je trasirala put uvoenju UV PE postupka na trite. Prvi
poznati tipovi nezasienih poliesterskih smola koji su plasirani na trite 1967. godine bili su
Roskydal UV 10 firme Bayer AG i Lupodal 8275 firme BASF AG. U poetku kao
fotoinicijatori u UV ovravajuim premazima upotrebljivani su benzoinetri (benzoinbutileter i
benzoinizopropileter), iako su pokazivali sklonost ka uenju u transparentnim (bezbojnim)
premazima. Poetna euforija izazvana upotrebom UV ovravajuih pahtlova opala je kada je
uoena sklonost ka nastajanju pravilnih talasa pukotina premaza na ploama ivericama. Nastanak
pukotina prouzrokovan je nestrunom kombinacijom punilaca u receptuiranju UV pahtlova.
Prve koriene svetlosne lampe sa hemijskim dejstvom, poznate pod imenom niskopritisne
ivine lampe, imale su snagu od 0,5-1 W/cm. Ove lampe su obezbeivale vreme ovravanja u
trajanju od oko 5 min. 1970. godine na trite su uvedene ivine lampe visokog pritiska sa
snagom od 20-30 W/cm i one su dovele do daljeg prodora UV sistema ovravanja na tritu
premaza.
U okviru UV tehnologije prvo su primenjivani UV pahtlovi i UV grundiranja, koji su nanoeni
mainama za valjanje. Ve 1969. godine firme kao to su: Greco, Moralt, Novopan, Paidi,
Schlingmann i Triangel, uvele su UV grundiranje u postupku oplemenjavanja ploa iverica.
Pokrivno (zavrno) lakiranje vreno je nalivanjem kiselo-ovravajuih premaza na maininama
za nalivanje (tzv. gis mainama), iz estetskih i kvalitativnih razloga. U poetku, brzina prolaska
predmeta obrade u linijama za oplemenjavanje iznosila je oko 2-4 m/min, jer je brzina
polimerizacije rastvorenog poliesterskog sistema u stirolu kod UV ovravanja bila veoma
mala. 1971. godine u SAD-u putena je u pogon prva UV linija za ploaste elemente, za obradu
drvnih podloga.
U toku UV ovravanja poliesterske smole rastvorene u stirolu za vreme polimerizacije bivaju
razorene kiseonikom iz vazduha. Ova pojava se manifestuje nastajanjem lepljive povrine
premaza. U cilju spreavanja ove pojave, poliesterskoj smoli se u maloj koliini dodaje parafin.
Ozraivanjem (predeliranjem) poliesterskog sloja superdotiranim (super aktinskim, sa
hemijskim delovanjem) svetlosnim lampama (ivine lampe niskog pritiska) polimerizacija
protie znaajno sporije zbog nie specifine snage lampe. Posle oko 60-90 sekundi na povrini
se formira parafinski sloj. Upotrebom visokopritisnih ivinih lampi premaz toliko brzo
polimerizuje da se na povrini ne moe formirati zatitni parafinski sloj. Zbog toga se pre UV
ovravanja, u UV stanici za eliranje, upotrebljava vei broj svetlosnih lampi sa manjim
intenzitetom zraenja, kako bi UV premaz sa parafinom predelirao i formirao parafinski sloj.
Parafinski sloj na povrini premaza istovremeno smanjuje isparavanje stirola i blokira povrinu

kod zavrnog UV ovravanja od ometajueg kiseonika iz vazduha. Odmah nakon predeliranja

filma premaza sa svetlosnim lampama, premaz ovrava posle priblino 30 sekundi delovanja
ivinih lampi visokog pritiska, sa specifinom snagom od oko 30 W/cm.
Moderni UV postupci danas zahtevaju, u zavisnosti od brzine transportne trake i snage zraenja,
samo nekoliko sekundi UV ozraivanja do ovravanja premaza.
Krajem sedamdesetih godina prolog veka umesto benzoinetra uveden je kao fotoinicijator 2,2dimetoksi-2-fenilacetofenon (benzildimetilketal) sa poboljanim svojstvima, kao to su: vea
reaktivnost, dobra stabilnost lagerovanja, manje naginjanje ka uenju i optimalan odnos
cena/svojstva. Benzilmetilketali su do danas zadrali vanu ulogu kod formulacije sistema
poliesterskih smola rastvorenih u stirolu.
Upotreba premaza koji ovravaju zraenjem u stalnom je porastu u evropskoj industriji
nametaja i ploa. U Evropi je 1975. godine preraivano oko 5.000 tona UV poliesterskih smola.
Od te koliine smola proizvedeno je priblino 8.000 -10.000 tona UV pahtlova sa velikim
sadrajem suve materije. Prema dostupnim podacima, u tom periodu u Evropi je bilo u upotrebi
vie od 100 UV ureaja za ovravanje. U SAD-u je 1976. godine bilo 75 ureaja za obradu
drveta i 15 ureaja za obradu drvenih vrata. Era UV pahtlova trajala je do 1976/1977. godine
u Nemakoj, kada je nastupio talas pigmentirane obrade. U severno-evropskom regionu razvoj
UV premaza bio je usmeren ka transparentnim premazima za obradu valjanjem u efektu
otvorenih pora. Ve nakon kraeg vremena postalo je jasno da novi sistemi premaza na bazi
nezasienih poliestera sa stirolom imaju ogranienu upotrebljivost, jer poseduju malu UV
reaktivnost, koja utie na brzinu pomera u ureajima za obradu (oko 2-3 m/min) i predstavljaju
konicu za poveanje produktivnosti. Osim toga, poveani udeo stirola u UV premazima dovodi
do bubrenja i razaranja gumiranih valjaka za lakiranje. Iz ovih razloga ovi sistemi premaza su
nali ogranieno podruje upotrebe, na primer u industriji vrata i panela. Tenja ka postizanju
vee brzine i efikasnosti procesa UV ovravanja, kao i poboljanju svojstava premaza, kao to
su: prionljivost (adhezija), fleksibilnost (elastinost), smanjenje uenja i optimiziranje
stabilnosti lagerovanja gotovih lak-formulacija, dovela je do razvoja akril-funkcionalnih, epoksi i
poliesterskih smola. Prve komercijalne smole su ponuene tritu 1974/1975. godine. Paralelno
sa tim krajem 70-tih godina prolog veka, uvedene su snanije UV lampe, sa snagom zraenja od
80 W/cm i reflektorima.
Sledei korak odnosio se na zamenu stirola akrilatnim smolama sa monomerima. U prvim
formulacijama ovaj sistem premaza je, usled primenjenih monomera, izazivao nadraaj koe pri
rukovanju. Poetkom 80-tih godina prolog veka uvedeni su prvi sistemi UV premaza bez
niskomolekularnih monomera (reaktivnih razreivaa) u industriji vrata. Upotrebljavani sistemi
pokrivnih premaza sadrali su 15-25 % organskih rastvaraa, u cilju podeavanja radnog
viskoziteta. Prekretnica u industriji nametaja nastupila je formulacijom materijala za
bojenje/bajcovanje koji kada se nanesu ispod UV premaza za valjanje, ne inhibiraju proces
polimerizacije i ne dovode od uklanjanja sloja UV premaza sa podloge. Brzina pomera linije za
obradu iznosila je oko 15-20 m/min. U to vreme za zavrnu obradu frontova kod nametaja
nakon UV lakiranja korieni su, generalno, nitrocelulozni (NC) premazi ili 2K PU premazi.
Sastavni delovi korpusa obraivani su samo sa UV grundom i UV pokrivnim premazom.
Uvoenje hidroksicikloheksilfenilketona (HCPK) i 2-hidroksi-2-metilfenilpropanona (HMPP) u
funkciji fotoinicijatora, poetkom 80-tih godina prolog veka, omoguilo je formulisanje UV
premaza sa malim uenjem i sa veoma dobrim reaktivitetom. Upotreba ovih fotoinicijatora pod
trgovakim nazivom Irgacure 184 i Darocur 1173 potisnula je primenu benzilmetilketala
(BDMK) i acetofenondietilketala (ADEK).

Pigmentirani sistemi premaza

Euforija koja je nastala uvoenjem UV ovravajuih poliestarskih premaza 1967. godine, je
nakon kraeg vremena izbledela, jer nije bilo mogue UV ovravanje pigmentiranih sistema
poliesterskih premaza, budui da raspoloivi fotoinicijatori i UV lampe (zrana tela) nisu
omoguavali ovravanje u dubljim slojevima premaza. Evropska industrija sirovina, kao i
veliki proizvoai premaza, zapoeli su proizvodnju belih pigmentiranih UV premaza poetkom
70-tih godina prolog veka. Ideja je bila da se uvoenjem pigmenata koji apsorbuju UV zraenje,
kao to je titandioksid, smanji neodgovarajue UV zraenje. U patentnom pismu firme Vianova
(Vianova Kunstharze AG) opisano je kako se mogu dobiti beli pokrivni premazi primenom
rastvora nezasienih poliesterskih smola sa fotoinicijatorima, na primer primenom kombinacije
acetobutirata celuloze ili celuloznog nitrata, kopolimerizata iz vinil hloroda: vinil acetata, vinil
alkohola, visokodispergovane silicijumove kiseline i punilaca: talka, dolomita, kaolina. Sledei
patenti odnosili su se na upotrebu metal-sulfida (molibdendisulfida), koji dozvoljavaju dubinsko
ovravanje u UV podruju sa slabom apsorpcijom, ali izrazito slabijom u poreenju sa
primenjenim fotoinicijatorima.
U periodu od sredine do kraja 70-tih godina prolog veka bilo je mogue uspeno ovravanje
premaza sa titandioksidom, korienjem UV lampi sa veim intenzitetom UV zraenja i
tioksantoderivatima, u kombinaciji sa tercijernim aminima (sinergisti) kao fotoinicijatorima, u
Mono-Cure sistemima. Kao fotoinicijator upotrebljen je metiltioksanton sa metildietanolaminom
kao sinergistom. Metiltioksanton apsorbuje UV zraenje u talasnom podruju pri max = 384 nm,
pa je u transmisionom podruju titandioksida mogua apsorbcija dovoljne koliine UV zraenja.
Ovi inicijatori su delotvorni samo u nezasienim akrilatnim sistemima rastvorenim u reaktivnim
rastvaraima. Negativno svojstvo ovih sistema je neizbeno ubrzavanje amina sa jasnim
obojavanjem u uto ovog sistema, koji pored toga delovanjem svetla naginje daljem uenju. U
to vreme, dolazi do dominacije nezasienih poliesterskih smola u industriji nametaja koje nisu
mogle da ovravaju sa tioksantonima. Poetkom 80-tih godina poelo se sa uvoenjem
magnezijumtitanata i cinksulfida kao belih pigmenata. Uporedo sa tim razvijene su nove UV
lampe sa poveanom snagom zraenja od 120-200 W/cm. Uprkos injenici da oba pigmenta, u
poreenju sa titandioksid anatasom i rutilom, u dugotalasnom UV podruju pokazuju ogranienu
apsorpciju, nali su samo ogranienu upotrebu zbog njihovih neodgovarajuih svojstava.
Tek uvoenjem nove klase fotoinicijatora, acilfosfinoksida (2, 4, 6-trimetilbenzoldifenil-fosfinoksida - TMPO) nastupio je jasan napredak u postupku UV ovravanja potpuno pigmentiranih
belih UV sistema premaza. Premazi za drvo sa TMPO koji predstavljaju nezasiene poliesterske
smole u stirolu, kao i nezasiene akrilne smole pokazuju dobru UV reaktivnost, malu sklonost ka
uenju i dobru stabilnost lagerovanja. Poetkom 80-tih godina ovi fotoinicijatori su
upotrebljavani prvenstveno u italijanskoj industriji nametaja. U periodu od sredine do kraja 80tih godina prolog veka, TMPO su bili prvenstveno upotrebljavani u tzv. Dual-Cure postupku
obrade (kombinacija ovravanja pod dejstvom peroksida i UV zraenja) za potpuno
pigmentirane premaze za drvo. Pretpostavlja se da je 1988. godine u Italiji u upotrebi bilo vie
od 50 ureaja za lakiranje, od ega tri etvrtine ureaja za ovravanje sa peroksidnim i jedna
etvrtina sa UV zraenjem (Mono-Cure sistem). Takoe, za ovravanje potpuno pigmentiranih
premaza za drvo bila je od interesa i kombinacija poliadicije (poliizocijanati) i UV ovravanja.
Sledei pomak postignut je 1986. godine uvoenjem galijumom dotiranih ivinih lampi visokog
pritiska sa emisijom blizu 420 nm. U takvim linijama su ureaji za lakiranje sa valjcima (nem.
Walzmaschine) i ureaji za nalivanje laka (nem. Giemaschine) stajali u kabini sa nadpritiskom,
kako bi se smanjilo prisustvo praine. Za otparavanje i predeliranje koriena je trana paletna
suara, u kojoj je otparavanje, odnosno predeliranje vreno u prostoru bez praine. U zavrnom
UV kanalu sledilo je UV ovravanje. U takvim i slinim lakirnim linijama je 1986. godine u
Italiji obraeno pigmentiranim UV premazima vie od milion m2 povrina nametaja.

Poetkom 90-tih godina prolog veka zabeleena je poveana upotreba kombinovanih

pigmentiranih premaza u postupcima valjanja u industriji panela, nametaja i vrata u Evropi.
Kako bi se proizvele ekonomine bele pokrivne prevlake sa visokom hemijskom otpornou,
meusobno su kombinovane razliite tehnologije lakiranja (grundiranje valjanjem sa
jednokomponentnim pigmentiranim vodenim premazima, grundiranje valjanjem sa
pigmentiranim UV premazima, pokrivna lakiranja transparentnim UV premazima).
U isto vreme intenzivno se radi na primeni elektronskog (ESH) zraenja u industriji nametaja.
Teorijske osnove elektronskog zraenja detaljno su opisali ve 1960. i 1962. godine Carlesby i
Chapiro. Pojedinosti u vezi elektronskog zraenja (ovravanja premaza) objavljene su u
brojnim izvetajima. Relativno brzo se pokazalo da elektronskim zraenjem mogu u potpunosti
da ovrsnu pigmentirani premazi. Iz tog razloga dalji razvoj ESH ovravajuih i UV
ovravajuih premaznih sistema tekao je paralelno. Industrijska upotreba elektronskog
ovravanja bila je ograniena velikim investicionim trokovima skenera, ija je cena 1968.
godine iznosila 125.000-140.000 . Osim toga, javljali su se i brojni tehniki problemi u
industrijskoj upotrebi, koji su za nekoliko godina prolongirali upotrebu ESH zraenja. Ovde
treba spomenuti kratko radno vreme titanijumske folije, koja se koristi kao izlazni prozor
elektrona ka podlozi/premazu koji ovrava, koja se morala menjati svakih 30 minuta.
Bilo je potrebno da proe vie godina da bi se u pogon, u industrijskim razmerama, pustila prva
lakirna linija za ovravanje elektronskim zraenjem potpuno pigmentiranih premaza u
industriji vrata. Firma Svedex u Varsseveld/NL (Holandija), sa svojom robnom markom vrata
Dextuera, predstavila je 1973. godine kiselo-ovravajue sisteme premaza sa elektronskim
ovravanjem. Ova firma se ubraja u pionire na podruju ovravanja elektronskim zraenjem.
Prednosti primene ESH premaza su sledee:
primenom ovih premaza potreban prostor za suenje se moe smanjiti za 80%, u
poreenju sa kiselo-ovravajuim premazima, koji ovravaju na konvencio-nalan
nain
potronja premaza se moe smanjiti za oko 30%
problem emisije organskih rastvaraa je eliminisan, jer ESH premazi imaju oko 100%
neisparavajuih supstanci
koliina lakiranih komada vrata u jedinici vremena moe biti i trostriko vea
koliina proizvoda na kojima je potrebna dorada moe se smanjiti za oko 50%, zbog
vee otpornosti na paranje i vee tvrdoe lakirane povrine
Jo jedna evropska firma koja koristi prednosti ESH postupka potpuno pigmentiranih premaza je
firma Theuma u Bekkevoort u Belgiji. U ovoj firmi se prvenstveno proizvode vrata koja su
obojeno lakirana. Prvi ESH ureaj za oplemenjavanje drveta puten je u pogon u SAD-u 1977.
godine, u firmi PPG. U borbi za opstanak na tritu premaza, ovravanje elektronskim
zraenjem premaza za drvo do danas nije uspelo da pobedi, zbog visokih investicionih trokova
ureaja i zbog postojanja tehnikih ogranienja, kao to je inertizacija i podeavanje nieg
stepena sjaja.
Vanija obeleja razvoja sirovina, premaza i postupka UV ovravanja sistema premaza za
drvo, prikazana su u tabeli 2.

Tabela 2: Osnovna obeleja razvoja sirovina, premaza i postupaka UV ovravanja sistema premaza za
drvo
1967
1968
1968
1969
1970
1972
1975
1977
1979
1982/1983
1983
1985
1987
1987
1992/1993
1993
1996
1999
2000
2001
2002/2003

Prvi nezasieni poliesterski premaz za ovravanje zraenjem uveden je u Evropi (Roskydal UV10 Bayer AG, Ludopal 8275 BASF AG)
Prvo industrijsko UV postrojenje za pahtlovanje ploa iverica uvela je na trite firma Hildebrand
Maschinenbau GmbH pod projektnim imenom Triangel
Nepigmentirani premazi za poliranje za drvo sa parafinom, stirol nezasiene poliesterske smole
Uvoenje transparentnog UV pahtla za valjanje u industriji ploa iverica. Ovaj postupak proizveo je
u poetku pucanje filma laka (nem. Ribildung) zbog neodgovarajue formulacije premaza (sastava
punilaca)
U postupku Dual-Cure (kobalt/peroksid) vreno je predeliranje osnovnih pigmentiranih premaza i na
kraju zajedno UV ovravanje sa transparentnim Mono-Cure UV premazom
Upotreba poliesterskog premaza UV tipa sa stirolom za dobijanje visokosjajnih i mat debeloslojnih
sistema sa malim sadrajem aliletera, kao kod klasinih poliesterskih premaza (Roskydal UV 300)
Uvoenje prvih industrijskih prepolimera na akrilatnoj bazi (epoksi- i poliester-akrilati)
Uretanakrilati na TDI bazi (TDI = toluendiizocijanat)
Alifatini uretanakrilati za parket-premaze sa poveanom otpornou na habanje (abraziju).
Nezasiena poliesterska smola sa mogunou vodenog emulgiranja i sa dobrom mogunou
recikliranja
Uvoenje novih fotoinicijatora koji nisu skloni uenju i UV reaktivnih fotoinicijatora klase hidroksialkilfenon (Darocur 1173 i Irgacur 184)
Fotoinicijator TMPO (2,4,6-trimetil-benzoil-difenil-fosfinoksid) za ovravanje potpuno
pigmentiranih belih UV Mono-Cure-premaza bez naginjanja ka uenju (Lucerin LR 8728,
dananji Lucerin TPO)
Velika tehnika prekretnica napravljena upotrebom Dual-Cure postupka ovravanja
(peroksidno/UV ovravanje) na bazi nezasienih poliesterskih smola u Italiji
Uvoenje vakuumat postupka za UV oplemenjavanje lajsni, okruglih tapova, panela, profila,
kantova i sargova
Uvoenje galijumom dotiranih UV lampi. Prvi aminom modifikovani polieterakrilati
Akrilovane poliuretanske disperzije za vodene premaze za drvo
Uvoenje na trite bis-acil-fosfinoksida za efikasnije dubinsko ovravanje pigmentiranih UV
premaza pod trgovakim imenom Irgacure 1700 i kasnije Irgacure 819
Niskoviskozni uretan akrilati, bez reaktivnih razreivaa
Dual-Cure katalizatori sa izocijanatnim i akrilnim grupama u jednom molekulu
Uvoenje prvih mat UV pokrivnih premaza za valjanje sa 100% suve materije, bez reaktivnih
rastvaraa i bez primene organskih rastvaraa
Poveana upotreba gumenih valjaka sa ljebovima (brazdama) za nanoenje pokrivnih UV premaza
za valjanje (transparentnih/pigmentiranih), u cilju dobijanja prevlaka sa izgledom lakiranja
nalivanjem
Upotreba potpuno pigmentiranih (prvenstveno belih, crnih i specijalnih tonova) i pokrivnih premaza u
istom UV postupku za nanoenje sa valjcima sa ljebovima (brazdama).

Vodeni premazi
U industrijskoj povrinskoj obradi drveta upotreba sistema vodenih premaza zapoela je 70-tih
godina prolog veka. Sa daljim kontinuiranim razvojem filmogenih materijala, obrada sistemima
vodenih premaza, dobija na znaaju i u povrinskoj obradi skupocenog nametaja. Sa stanovita
primene evropskih VOC-preporuka mnoga preduzea koja se bave obradom drveta bila su
prisiljena da svoje sisteme povrinske obrade, tehnologiju i procese obrade prilagode zakonskim
zahtevima u pogledu emisije organskih komponenti. Jedan od moguih naina za supstituisanje
sistema premaza sa rastvaraima, uz potovanje evropskih zakonskih propisa o emisiji, je
uvoenje vodenih premaza.

Prema DIN EN 971-1, vodeni premazi predstavljaju premaze kod kojih je filmogeni materijal
preteno rastvoren ili dispergovan u vodi. Ova opta definicija odnosi se ne samo na u vodi
dispergovane ve i na u vodi nerastvorljive polimere, kao i u vodi rastvorljive polimere, kao
prelaznu oblast koloidnih rastvora. Danas se pod pojmom vodenih filmogenih materijala,
generalno, podrazumevaju rastvori filmogenog materijala ili disperzije kod kojih se teni
isparavajui udeo pretenim delom sastoji od vode.
U zavisnosti od zahteva postupka obrade i potrebnog kvaliteta prevlake danas stoje na
raspolaganju transparentni, lazurni i potpuno pigmentirani sistemi vodenih premaza. Vaniji
vodeni premazi za industrijsku povrinsku obradu nametaja i vrata su:
1K vodeni premazi, fiziki suivi
1K UV ovravajui vodeni premazi, fiziki ili nefiziki suivi
2K poliuretanski vodeni premazi (uz dodatak poliizocijanata kao ovrivaa)
2K poliuretanski i UV ovravajui vodeni premazi (kombinovani, za postupak DualCure)
Ve dui niz godina sistemi vodenih premaza se upotrebljavaju za izolaciju vorova kod drveta
bora ispod sistema premaza sa rastvaraima, jer se filmogeni materijal vodenih premaza tee
rastvara pod dejstvom organskih rastvaraa, pa se na taj nain gradi zatitni sloj za premaz sa
rastvaraem. Takoe, za ujednaavanje slike bajcovanja izmeu okrenutih listova furnira, ve
due vremena se koriste vodeni premazi kao podloga ispod bajceva za drvo sa rastvaraima. Za
povrinsku obradu tvrdih ploa vlaknatica, koje se koriste kao poleina kod nametaja, kao i za
drvene stolice, ve due se upotrebljavaju pigmentirani i transparentni 1K vodeni premazi.
Poslednjih godina velike koliine transparentnih NC premaza supstituiu se samoumreavajuim
1K vodenim premazima. Kao zamena za transparentne 2K PU premaze sa rastvaraima, na
industrijskim linijama se ve priblino 3-4 godine poveano upotrebljavaju 1K UV ovravajui
transparentni vodeni sistemi. Za obradu kuhinjskih frontova, ve oko 5 godina unazad, na
raspolaganju su pigmentirani 2K poliuretan-vodeni premazi, koji daju visokokvalitetnu prevlaku,
koja ispunjava visoke zahteve otpornosti na delovanje hemikalija (prema DIN 68861, deo 1 B).
Novija dostignua u oblasti vodenih premaza predstavljaju potpuno pigmentirani Dual-Cure
sistemi koji se koriste u industriji kuhinjskog nametaja. Kombinacijom oba mehanizma
umreavanja (polimerizacija i poliadicija) moe se racionalno obaviti povrinska obrada.
UV ovravajui vodeni premazi (1K sistemi) uvedeni su oko 1976. godine u industrijsku
proizvodnju premaza. Osnovne prednosti ovih sistema premaza su:
smanjivanje emisije organskih rastvaraa
eliminacija niskomolekularnih monomera, zbog njihovog deliminog uticaja na
nadraivanje koe i osetljivog potencijala u klasinim UV premazima za prskanje
efikasniji proces proizvodnje u odnosu na ostale jednokomponentne vodene premaze
dobra hemijska i mehanika postojanost (otpornost) lakiranih povrina
Zaetnici uvoenja UV ovravajuih vodenih sistema lakiranja u industriji nametaja i
proizvoda od drveta bili su krajem 80-tih godina prolog veka proizvoai profilisanih drvenih
obradaka za potrebe industrije stolica.

Premazi u prahu (pulver premazi)

Uvod i dosadanji razvoj
Premazi u prahu predstavljaju najbolji primer mogunosti izvoenja postupka lakiranja gotovo
bez emisije organskih komponenti u vazduh i bez nastajanja otpada. Kako je u 90-tim godinama
poslednjeg veka dolo do pada cene premaza u prahu, do intenzivnih istraivanja i utvrivanja
potrebnog profila svojstava obraenih povrina dolo je do znaajnog porasta upotrebe premaza
u prahu. Razvoj tehnologije transparentnih premaza u prahu za automobilsku industriju i
premaza u prahu za proizvode od drveta predstavlja samo dva primera, koja su pokazala da
premazi u prahu mogu da nau nova trita i nove primene. U pogledu ekonomije i ekologije
premaza u prahu moe se, takoe, oekivati znaajan napredak. Zahvaljujui ostvarenom
kvalitetu obraene povrine, u industrijskom lakiranju metala, premazi u prahu su zamenili
mnoge tene premaze. Osnovne prednosti premaza u prahu su sledee:
emisija rastvaraa je skoro u potpunosti eliminisana (VOC < 0,2 %)
otpadak je skoro u potpunosti iskljuen (nema koagulacije overspray-a)
veliko iskorienje materijala (> 95%) mogue je zahvaljujui hvatanju i ponovnom
korienja overspray-a
mogue je nanoenje slojeva velike debljine bez opasnosti od nastanka slivanja
(curotina)
veoma dobra funkcionalna i optika svojstva prevlake
esto je dovoljan samo jedan sloj premaza, ime se trokovi obrade smanjuju
mogunost dobre automatizacije procesa
Poreenjem razliitih tehnologija lakiranja drveta jasno se uoava da vodeni premazi i sistemi
UV tenih premaza imaju prednost u odnosu na premaze u prahu. Tako je tek 1944. godine bilo
mogue prvi put primeniti premaze u prahu za oplemenjavanje MDF podloga u firmi HALI
(Austija), koja je proizvodila kancelarijski nametaj. Radilo se o dvoslojnom sistemu obrade,
koji se sastojao od elektroprovodnog grundiranja tenim premazom i toplotno-ovravajuem
niskotemperaturnom premazu u prahu. Ve 1996. godine firma HALI je ponovo predstavila
obradu premazima u prahu, jer je dvoslojni proces - teni lak/lak u prahu - bio skup, pa su
premazi u prahu za drvne proizvode predstavljali sporedne materijale.
Prepreka je bila pre svega u do tada potrebnoj visokoj temperaturi od iznad 140 oC za proces
rastapanja i umreavanja premaza u prahu. Nedovoljna elektroprovodljivost drveta i proizvoda
od drveta, formiranje mehurova (plihova) na lakiranoj povrini nastajanjem vodene pare i
neodgovarajua dekorativna svojstva premaza u prahu predstavljali su krajem 90-tih godina
dodatne prepreke za komercijalnu upotrebu tehnike lakiranja premazima u prahu u industriji
prerade drveta. Ipak, opsena prouavanja i istraivanja proizvoaa sirovina i premaza, kao i
proizvoaa instalacija i ureaja za nanoenje, doveli su do sveukupnog poboljanja uslova za
uvoenje ove nove tehnologije.
U ovom razdoblju irom sveta egzistiralo je skoro vie od 70 postrojenja (ukljuujui i
eksperimentalna) za nanoenje premaza u prahu, pri emu je asortiman oplemenjenih proizvoda
bio raznovrstan. Proizvodni program obuhvatao je elemente za radio i TV ormane, kancelarijski
nametaj, naroito ploe stolova, nametaj za opremanje prodajnog prostora, alterskih
terminala, nametaj za kupatila, kuhinje i deiji nametaj, kao i batenski nametaj. U prvo
vreme upotrebljavani su termoreaktivni premazi u prahu, tako da su prvi ureaji za povrinsku
obradu uvedeni u firmi Stilexo u Velsu 1999. godine, koja je proizvodila muzike kabinete, uz
korienje UV premaza u prahu.

Trend ubrzanog razvoja premaza u prahu za proizvode od drveta povezuje se sa rastuom

proizvodnjom MDF ploa. Novi zahtevi u dizajnu, posebno u sferi kancelarijskog nametaja,
omoguili su ovaj ubrzani razvoj. Oblikovanje trodimenzionalnih povrina drveta, kao to su na
primer profilisane ue strane, udubljenja i prelomi u MDF ploama zahteva i odgovarajui
postupak oplemenjavanja. Obrada premazima u prahu sa svojim prednostima moe da
predstavlja prihvatljivu alternativu sa stanovita cene kotanja i potrebnog kvaliteta, koji kupci
zahtevaju. Iako su od sredine 2002. godine u Nemakoj instalirani prvi ureaji za
oplemenjavanje premazima u prahu za nametaj od MDF ploa, mnogi korisnici ove tehnologije
jo su uvek skeptini. irom Evrope i Nemake u planu je izgradnja vie pogona za
oplemenjavanje, gde e se koristiti premazi u prahu.
Oekivani trend
Koji trend moe da se oekuje? Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, jer na trend jako utiu elje
potroaa, inovacije u okviru razliitih tehnologija lakiranja, dostupnost novih tehnologija i
dostupnost sirovina, kao i zakonski okviri koji se odnose na uslove obrade.

Trend u snabdevanju sirovinama

Dostupnost sirovina ima vaan uticaj na razvoj buduih tehnologija. Usled izuzetno brzog rasta
trita u Aziji, oekuje se i porast potreba za sirovinama, to dovodi do daljeg rasta cena
sirovina. S jedne strane uvek je prisutan nedostatak sirovina, a sa druge strane postoji monopol
nad tritem sirovina. Ova monopolizacija ostvaruje se i dalje razvija u Evropi od 01. juna 2007.
godine preko organizacije REACH (Registration, Evaluation and Authorization of Chemicals).
Za preduzea srednje veliine, koja isporuuju samo odgovarajui deo sirovina u malim
koliinama (na primer pojedine aditive ili pigmente), postoji opasnost od istiskivanja sa trita,
zbog visokih trokova dozvola koje moraju da pribave.
Oekuje se da e visoke cene sirovina baziranih na nafti, kao i prirodnog drveta, navesti
proizvoae lakiranih proizvoda od drveta da upotrebljavaju reciklirane sirovine. Nedostatak
masivnog drveta u vidu furnira nametnue u budunosti poveanu upotrebu papira sa imitacijom
strukture drveta (fini folije) za oplemenjavanje ploa.

Trend u granicama pojedinih tehnologija lakiranja

Tehnologije e se ocenjivati, pre svega, preko efikasnosti i stepena automatizacije. Tehnologija
lakiranja e sigurno imati vii stepen automatizacije u budunosti. Ovde se radi, generalno, o
veim brzinama kod nanoenja premaza valjanjem, u proizvodnji parketa, laminata i ostalih
ravnih povrina. Tako se za obradu laminata na protonim linijama oekuje brzina prolaza od
100-120 m/min.
Pootravanjem evropskih propisa o emisiji rastvaraa vodeni premazi dobijaju vei znaaj. Tako
se 2K PU i kiselo-ovravajui premazi sa rastvaraima sve vie zamenjuju vodenim 1K UV i
Dual-Cure sistemima. Takoe, pojedini proizvoai nametaja razmatraju da ubudue uvedu
premaze u prahu za oplemenjavanje frontova kuhinja. Pretpostavlja se da e dalji razvoj
tehnologije lakiranja sa ekoloki pogodnim materijalima omoguiti dobijanje visokosjajnih ili
mat povrina.

Trend u skladu sa eljama krajnjih potroaa

Ovde se pre svega radi o elji ka veoj individualnosti u dizajnu i tonu boje komada nametaja.
Takoe, kao trend se navode i elje u odnosu na funkcionalnost nametaja. To su, na primer,
elje ka ostvarivanje antibakteriolokog delovanja kod povrina kuhinjskog nametaja,
mogunostima lakog ienja (easy-to-clean) povrina ili dobijanje povrina na kojima moe
da se pie i brie. Takve povrine dobijaju sve vei znaaj.

Trend u odnosu na nove tehnologije

Ovaj trend je usko povezan sa eljama potroaa. Tako, upotrebom nanoestica mogu da se
oekuju poboljane upotrebne karakteristike ili vea funkcionalnost obraenih povrina. Primeri
su takve obrade su:
povrine otporne na paranje
anti-mikrobne povrine (estice srebra nano-veliine)
povrine koje odbijaju prainu elektrinom provodnou podova od drveta
proizvodnja neklizajuih povrina

Literatura
1. Canning. E.C. (2002): Wood coatings market, Coatings World, No 2
2. Goldschmidt, A., H.-J. Streitberger (2002): BASF-Handbuch Lackiertechnik, Vincentz
Verlag, Hannover
3. Jai M., R. ivanovi-Trbojevi (2000): Povrinska obrada drveta, Autorsko izdanje,
Beograd
4. Jorge P., K.Jrgen (2007): Holzbeschichtung, Vincentz Network, Hannover
5. Ondratschek, D. (2002): Jahrbuch besser lackieren !, Vincentz Verlag, Hannover
6. Rothkamm, M., W. Hansemann, P. Bttcher (2003): LACK-Handbuch Holz, DRWVerlag, Leinfelden-Echterdingen
7. The West European Market for Industrial Wood Coatings (2000): Information Research
Limited (IRL), London