UNIVERZITET SINGIDUNUM

Fakultet za menadment
SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU (DSS)
kolska 2012/2013 godina
Student: ________________________________
Problem: ________________________________
Domai zadatak
(10 bodova)
Koristei modele, metode i programske alate za podrku odluivanju, podrati
donoenje optimalne odluke u zadanoj problemskoj situciji.
Zadatak treba reiti koristei programske modele i alate za podrku odluivanju
koriene na vebama (Microsoft Excel i dodaci).
Reenje poslati u jedinstvenom elektronskom dokumentu, u formatu xls. Postavku
problema, metod reavanja i opis matematikog modela dati u prvom, a realizovani
model i dobijene rezultate u drugom listu dokumenta.
Beograd, 19.03.2013
dr Vladislav Mikovic

Spisak problema:
Naziv problema

Student
(broj indeksa)

Ekonominost proizvodnje

2007204291

Proizvodnja elektrinih ureaja

2007207043

Internet prodaja

2008214457

Zarada

2009200032

Nabavka lekova

2009200084

Trokovi TV reklamiranja

2009200111

Avionski transport

2009200124

Planiranje porodinog budeta

2009200148

Kancelarijski nametaj

2009200153

10 Kupovina akcija

2009200176

11 Odgajivanica

2009200287

12 Proizvodnja kompleta

2009200343

13 Srednjokolska ekskurzija

2009200362

14 Maloprodaja enske odee

15 Rafinerija

2009200614

16 Proizvodnja televizora

2009200701

17 Snabdevanje vodom

2009200857

18 Sportska ishrana

2009200959

19 Proizvodnja mikroipova

2009201175

20 Proizvodnja porcelana

2009201199

21 Plan setve

2009201201

22 Proizvodnja ice

2009201335

23 Proizvodnja nametaja

2009201390

24 Proizvodnja nakita

2009201433

25 Studentski jelovnik

2009201480

26 Proizvodnja raunarske opreme

2009201645

27 Proizvodnja zlata

2009201759

28 Dodatni rad

2009202489

29 Nabavka voa

2010201478

30 Plan ulaganja

2010201497

31 Proizvodnja maina za pranje vea

2011201127

32 Plan berbe

2011201330

33 Ulaznice za koncert

2011201526

34 Hladnjae

2009220815

35 Dostava konzervi

2009201569

36 Valjaonica

2007211718

37 Hamburgeri

2009200327

38 Proizvodnja pegli

2009200475

39 Obuka

2011220224

40 Potroni materijal za tampae

2009220371

41 Operateri

2009201264

42 Izlet

2009201802

43 TV reklame (1)

2009201582

44 Isporuka iverice

2012201211

45 Organizacija upisa

2009220337

46 Nabavka materijala

2009220067

47 Viak proizvodnih kapaciteta

2005205885

48 TV reklame (2)

2011202508

49 Konfekcija

2011201250

50 Smanjenje trokova goriva

2009220108

51 Proizvodnja elektro-ureaja (1)

2011220194

52 Proizvodnja elektro-ureaja (2)

2009200389

53 Marketing gaziranih napitaka

2011220125

54 Prerada rude

2009201553

55 Proizvodnja loptica

2009202375

56 Lanac brze hrane

2009200260

57 Proizvodnja motocikala

2009200256

58 Raunarski stolovi

2009200512

59 Lubenice i dinje

2007210742

60 Radionica

2009220196

61 Online prodaja

2007212308

62 Trokovi marketinga

2007204052

63 64 65 Proizvodnja masivnih stolova

2009200169

66 Proizvodnja industrijske elektronike

2009202161

67 Zdrava hrana

2011202327

68 Klimatizeri

2007211652

69 Proizvodi od oraha

2008214712

70 Budet za reklamiranje

2011220211

71 TV-op

2011220085

72 Portfolio

2008214538

73 Mrene kartice

2009201595

74 Menader banke

2008283253

75 Ishrana pasa

2007211196

76 Izlet

2007209399

77 Kosaice

2009201255

78 Montane kue

2011220230

79 Prodavnica raunarske opreme

2008213837

80 Marketing vozila

Opisi problema:
1. Ekonominost proizvodnje
Proizvodna firma izrauje dve vrste proizvoda, A i B. Proizvod A se izrauje u dve
varijante, A1 i A2, a proizvod B u tri varijante, B1, B2 i B3.
Za njihovu izradu se koriste odgovarajue operacije dve od tri raspoloive maine,
M1, M2 i M3, koje se mogu izvriti u proizvoljnom redosledu. Vreme obrade po
proizvodu dato je u tabeli.
Proizvod Varijanta
A
B

1
2
1
2
3

Vreme obrade svake

maine (sati)
M1
M2
M3
0,5
0,2
0,4
0,2
0,4
0,3
0,4
0,3
0,6
0,3

Cena
(din)
2.000
2.500
5.000
4.000
4.000

Kapacitet maine M1 je 38 radnih sati, maine M2 je 31, a maine M3 je 34 radna

sata. Firma ima potpisane ugovore sa klientima, koji trae nedeljno 6 proizvoda vrste
A i 4 proizvoda vrste B.
Ako su cene proizvodnje pojedinih proizvoda kao u tabeli, treba odrediti
najekonominiji nain ispunjenja ugovorenih obaveza.
2. Proizvodnja elektrinih ureaja
U pogonu proizvodnje elektrinih ureaja tri tehniara proizvode tri tipa elektrinih
ureaja (A, B i C). Mesena prodaja je 350 ureaja tipa A, 250 ureaja tipa B i do 300
ureaja tipa C.
Tehniar 1 proizvodi ureaje tipa A i C, tehniar 2 samo ureaje tipa A i B, a tehniar
3 ureaje tipa B i C.
Profit po ureaju tipa A je 600 din, tipa B je 700 din, a tipa C je 1.000 din. Uloeni
rad tehniara (u radnim satima) za proizvodnju pojedinih tipova ureaja je:
Proizvod Tehniar 1 Tehniar 2 Tehniar 3
1
1,5
A
2
2,5
B
1,7
3
C
Ako svaki tehniar meseno efektivno radi najvie 150 sati, kako proizvoa
elektrinih ureaja moe da maksimizuje svoj ukupni profit?
3. Internet prodaja
Web sajt kompanije obezbeuje informacije o dnevnim veleprodajnim cenama
sveeg voa i povra. Proizvoai i prodavci koji se pretplatite na ovaj servis mogu da
koriste veleprodajne cene, koje pomau u odreivanju cena na malo za voe i povre
koje prodaju.
Karton od 25 kilograma breskvi ima 60 srednjih breskvi ili 70 malih breskvi. Neka je
veleprodajna cena za lokalne breskve 1.900 dinara po kartonu za srednje breskve i
2.000 din po kartonu za male breskve.

Prodavac na malo prodaje srednje breskve za 55 din, a male breskve za 45 din po

komadu. Procenjuje da nedeljne potranja za breskve je najmanje 420 komada, ali ne
vie od 630 komada. eli da kupi dovoljno breskvi da zadovolji minimum procenjene
tranje, ali ne vie od procenjene maksimalne tranje.
Koliko kutija svih veliina od breskve treba da je kupi, ako eli da minimizuje svoje
trokove?
4. Zarada
Zaposleni u fotokopirnici zarauje 85.000 din meseno na poslu upravljanja
fotokopirnicom. Obavezan je da radi najmanje 135, a najvie od 180 sati meseno.
Kao dodatni posao, zaradi 1.400 din po satu za slaganje broura za lokalne poslovne
klijente.
Po njegovoj proceni, za odravanje ivotnog standarda mu je neophodna zarada od
110.000 dinara meseno. No, radi odravanja zadovoljavajueg kvaliteta ivota,
ograniio je svoj rad na ukupno 200 sati meseno.
Podrazumevajui da ne moe da utie na broj sati koji mora da radi u centru za
kopiranje, da li e biti u mogunosti da istovremeno zadovolji svoje ciljeve i ostvari
dovoljne prihode? Objasniti.
5. Nabavka lekova
Online apoteka prodaje vitaminske tablete u raznim pakovanjima. Pakovanje od 250
komada kota 1.500 din, a od 150 komada 1.200 din.
Kupac planira da kupi najmanje 750 komada. Koliko pakovanja svake vrste (150 i
250 komada) treba da kupi, ako eli da minimizuje trokove?
6. Trokovi TV reklamiranja
U tabeli je prikazan prosean broj ljudi iz razliitih grupa stanovnitva, koji gledaju
razliite televizijske emisije i cena rprikazivanja reklamnog bloka od 30s u svakoj od
popularnih TV emisija (u dinarima).
Gledanost

Cena
30s

Emisija

120.000
90.000
9.000
16.000
8.000
75.000

Emisija 1
Emisija 2
Emisija 3
Emisija 4
Emisija 5
Emisija 6

Mukarci
18-35
6
6
0,5
0,1
0,1
1

36-55
3
5
0,5
0,1
0,2
2

ene
>55
1
3
0,3
0
0,3
4

18-35
9
1
0,1
0,6
0,1
1

36-55
4
1
0,1
1,3
0,2
3

>55
2
1
0
0,4
0,3
4

Primer: cena jednog bloka reklame u trajanju od 30s u Emisiji 2 je 90.000.

Emisiju proseno gleda 14 milona mukaraca (6 miliona 18-35 godina, 5 miliona
36-55 i 3 miliona starijih od 55 godina) i 3 milona ena
U tabeli prikazan je eljeni prosean broj gledalaca TV reklame iz svake od
posmatranih grupa (u milionima dinara):
Mukarci
18-35 36-55 >55
60
60
28

18-35
60

ene
36-55
60

>55
28

Koji je najjeftiniji nain da se postigne eljena gledanost reklame koja traje 60s (po
kategorijama gledalaca)?
7. Avionski transport
Teretni avion ima tri komore za skladitenje tereta: prednju, centralnu i zadnju. Ove
komore imaju ogranien kapacitet po teini i zapremini:
3

Kapacitet (tona)

Prostorni kapacitet (m )

Prednja komora

10

6800

Centralna komora
Zadnja komora

16
8

8700
5300

Teina robe u odgovarajuoj pregradi mora da bude ista kao i odnos dozvoljene teine
i kapaciteta pregrade, da se odri ravnotea aviona. Za slanje su pripremljena sledea
etiri tereta:
3

Teret

Teina (tona)

Zapremina (m /t)

Profit (din/t)

1
2
3
4

18
14
20
12

480
650
580
390

31.000
35.000
34.000
28.000

Treba odrediti sastav poiljke i raspored tereta po komorama, odnosno utvrditi koliko
od svakog tereta treba da bude prihvaeno i kako distribuirati teret meu pregrade,
tako da se maksimizuje ukupan profit.
Teret se moe prevoziti i delimino, kao i rasporediti u bilo kom odnosu izmeu
komora.
8. Planiranje porodinog budeta
Ukupan meseni prihod porodice od 150.000 dinara treba da se rasporedi na hranu,
odeu, stanovanje i zabavu. Iznos potroen na hranu, odeu i stan u zbiru ne sme da
prelazi 100.000 din. Najvei iznos koji se planira za stanovanje ne sme da pree
50.000 din, a za zabavu 30.000 din meseno.
Ako se uzme da novana jedinica utroena na hranu daje zadovoljstvo stepena 2,
utroena na stan daje zadovoljstvo stepena 3, na odeu 4, a na zabavu 5, odrediti
optimalnu raspodelu sredstava porodinog budeta, koja e maksimizovati stepen
zadovoljstva lanova porodice.
9. Kancelarijski nametaj
Za opremanje kancelarije treba nabaviti kombinovane kancelarijske ormare. Cena
jednog tipa ormara, koji zauzima 6 m2 povrine i ima 8,2 m3 prostora za dokumente je
10.000 din po komadu. Cena drugog tipa ormara, koji zauzima 8,4 m2 povrine i ima
12 m3 prostora za odlaganje je 14.000 din po komadu. Za nabavku je ukupno
odobreno 150.000 din.
U kancelariji ima mesta za vie od 72 m2 ormara. Koliko treba nabaviti svakog od
modela kancelarijskih ormara da se dobije maksimalni kapacitet ormara?

10. Kupovina akcija

Investitor planira da investira 2.000.000 dinara u tri kompanije, prikazane u tabeli, u
akcije kojima se javno trguje.
Kompanija
Kompanija 1
Kompanija 2
Kompanija 3

Cena akcije (din)

Zarada po akciji (din)

630
510
330

40
90
20

Investitor eli da zaradi najmanje 25.000 dinara putem dividende, maksimizujui broj
kupljenih akcija.
Koliko akcija svake kompanije treba da kupi?
11. Odgajivanica
Prodavnica prodaje sledee dve vrste hrane za kune ljubimce:
1. Tip 1 sa 20% proteina po ceni 2.000 din za pakovanje od 10kg
2. Tip 2 sa 25% proteina po ceni 2.500 din za pakovanje od 15kg
Odgajiva kunih ljubimaca treba da pripremi najmanje 300 kilograma meavine
hrane, koja sadri do 22% proteina.
Koliko pakovanja svake od vrsta hrane treba da kupi odgajiva, kao bi minimizovao
trokove ishrane ivotinja?
12. Proizvodnja kompleta
Proizvoa kompleta prve pomoi je od proizvoaa sanitetskog materijala nabavio
7.500 plastinih adhezivnih zavoja i 3.500 alkoholnih maramica.
Proizvoa proizvodi standardne i luksuzne komplete prve pomoi. Standardni
kompleti prve pomoi sadre 40 plastinih adhezivnih zavoa i 20 alkoholnih
maramica. Luksuzni kompleti prve pomoi sadre 50 plastinih adhezivnih zavoja i
28 alkoholnih maramica. Profit proizvoaa je 280 dinara po svakom prodatom
standardnom kompletu i 410 dinara po svakom luksuznom kompletu prve pomoi.
Pod pretpostavkom da e svaki proizvedeni komplet biti prodat, koliko bi proizvoa
trebalo da proizvede svake vrste kompleta, tako da maksimizuje svoj profit?
13. Srednjokolska ekskurzija
Srednja kole planira dvodnevni izlet s noenjem. Turistika agencija nudi sledee
varijante prevoza:
Kapcitet autobusa

Ukupna cena po autobusu (din)

29

110.000

49

180.000

kola predvia da e na izlet ii 135 uenika. Za svaki autobus sa 29 sedita treba

obezbediti dva pratioca, a za autobus sa 49 sedita etiri pratioca, koji putuju s
uenicima. Na raspolaganju je najvie 16 pratilaca.
Koliko svake vrste vozila treba naruiti da se obezbede najnii trokovi ekskurzije?

14. Maloprodaja enske odee

Veleprodajne cene proizvoaa enske odee i obue su:
Duge haljine, po ceni 17.500 din
Duge haljine bez lea, po ceni 15.150 din
Papue od tajlandski svile, po ceni 1.600 din
Veernje cipele sa visokim potpeticama, po ceni 11.000 din
Veliki butik enske odee i obue eli da izvri nabavku sva etiri artikla u vrednosti
do 500.000 dinara. Prodavac predvia da e prodati 80 odsto svakog tipa haljine po
punoj ceni, a preostalih 20% svake vrste haljina po nabavnoj ceni. Za obuu predvia
prodaju 90% svake vrste obue po punoj ceni, a preostalih 10% svakog artikla cipela
po nabavnoj ceni.
Prodavac predvia da uz svaku prodatu haljinu proda po jedne cipele, jer e ih
prodavati u paketu, a preostale cipele e prodavati zasebno.
Koliko prodavnica treba da nabavi svakog od ponuenih artikala da bi maksimizovala
svoj profit?
15. Rafinerija
Proces rafinisanja u rafineriji zahteva proizvodnju najmanje 2 litra benzina za svaki
proizvedeni litar lo ulja. Zbog nastupajue zime, potrebna je dnevna proizvodnja od
najmanje tri miliona litara lo ulja. Potrebe za benzinom su ne vie od 6,4 miliona
litara dnevno.
Ako je proizvoaka cena benzina 80 dinara po litru, a lo ulja 64 dinara po litru,
koliko treba proizvesti svake vrste goriva da bi se ostvario najvei prihod?
16. Proizvodnja televizora
Kompanija proizvodi dve vrste televizora, LCD i LED. Dugorona projekcija ukazuju
oekuju narudbe od najmanje 100 LCD i 500 LED televizora dnevno. Zbog
ogranienja proizvodnih kapaciteta, dnevno se ne moe proizvesti vie od 200 LCD i
370 LED televizora dnevno. Prema ugovoru sa dostavljaem robe, dnevno se mora
isporuiti najmanje 300 televizora.
Ako se svaki LCD televizor prodaje sa 2.500 dinara gubitaka, a svaki LED televizor
sa 5.000 dinara profita, koliko od svake vrste bi trebalo dnevno proizvesti kako bi se
postigao najvei profit?
17. Snabdevanje vodom
Svaki dan se u tri regiona zemlje utroi po 100 milijardi litara vode. Severni i
centralni region imaju na raspolaganju po 120 milijardi litara vode, dok juni region
ima na raspolaganju svega 40 milijardi litara vode.
Trokovi dostave (u din) jedne milijarde litara vode u/izmeu tri regiona su:
Severni Centralni

Juni

Severni

550.000

750.000

1.000.000

Centralni

700.000

500.000

600.000

1.000.000

6.000

500.000

Juni

Poto se ne mogu zadovoljiti svi zahtevi za vodom, svaka milijarda litara

nezadovoljene tranje stvara nestaice i sledee trokove:
Severni Centralni
Cena po nedostajuoj milijardi litara

600.000

550.000

Juni
900.000

Kako bi trebalo distribuirati vodu u tri regiona da se minimizuju ukupni trokovi

isporuke i nedostajue koliine vode za pie?
18. Sportska ishrana
Atletski gimnastiar dnevno treba da unese odreene koliine kalcijuma, proteina i
kalorija. Njegov dijetalni doruak preteno se sastoji od mleka i itarica, ija su cena i
hranljivi sadraj u tabeli:
Sastojak
Mleko (1 dl)
itarice (1 dl)
3,33
3,33
Kalcijum
Proteini

6,67

3,33

Kalorije

3,33

3,33

Cena (din)

7,5

11,0

Dnevni obrok treba da obezbedi najmanje 50 jedinica kalcijuma, 90 jedinica proteina i

66 kalorija. Odrediti dnevne koliine mleka i itarica, tako da se minimizuju trokovi
sportske ishrane atletskog gimnastiara.
19. Proizvodnja mikroipova
U pogonu proizvodnje ipova etiri tehniara (A, B, C i D) proizvode tri vrste ipova
(Tip 1, Tip 2 i Tip 3). Mesena prodaja je 120 ipova Tip 1, 75 ipova Tip 2 i do 50
ipova Tip 3. Tehniar A proizvodi samo ipove Tip 1 i 3, tehniar B samo ipove
Tip 1 i 2, tehniar C ipove Tip 1 i 3, a tehniar D proizvodi samo ip Tip 2.
Profit za ip Tip 1 je 600 din, za Tip 2 je 700 din, a za Tip 3 je 1.000 din.
Uloeni rad (u radnim satima) svakog od tehniara je:
Tehniar
Proizvod
A
B
C
D
2
2,5
Tip 1
3
3,5
Tip 2
3
4
Tip 3
Ako svaki tehniar meseno efektivno radi najvie 120 sati, kako proizvoa ipova
moe da maksimizuje svoj ukupni profit?
20. Proizvodnja porcelana
Fabrika porcelana planira proizvodnju kvalitetnih i modernih olja i tanjira. Za izradu
jedne olje potrebno je 6 minuta, dok izrada tanjira traje 3 minuta. Pri tome se za
izradu jedne olje utroi 340g materijala, a za izradu jednog tanjira 450g.
Dnevni kapacitet je 20 radnih sati sati za izradu olja i tanjira, a iz skladita se dnevno
isporuuje 120 kg materijala.
Profit od svake proizvedene olje je 200 dinara, dok je za tanjire 150 dinara. Koliko
olja i tanjira treba proizvesti u datim uslovima da se ostvari maksimalni profit?

21. Plan setve

Farma ima 130 hektara zemlje na kojoj seje dve kulture: kukuruz i soju. Trokovi
setve 1 hektara kukuruza su 2.500 dinara, a soje 4.000 dinara. Svaki hektar kukuruza
zahteva 3,6m3 skladinog prostora i donosi profit od 2.500 dinara po hektaru, dok
svaki hektar soje zahteva 1,5m3 za skladitenje, uz profit od 3.500 dinara po hektaru.
Ukupan iznos prostora za skladitenje farme je 690m3.
Za finansiranje setve farma je obezbedila finansijska sredstva u iznosu od 4.000.000
dinara.
Koliko hektara svake kulture treba posejati kako bi se maksimizovao profit farme?
Koliki iznos profita se moe oekivati?
22. Proizvodnja ice
Fabrika proizvodi aluminijumsku i bakarnu icu. Za proizvodnju 1kg aluminijumske
ice je potrebno 10kWh elektrine energije i 0,5 radnih sati. Za proizvodnju 1kg
bakarne ica potrebna su 3,5kWh elektrine energije i 1,1 radnih sati. Proizvodnja
bakarne ice je ograniena koliinom bakra koji se moe obezbediti, koja dnevno
iznosi najvie 250kg. Potronja struje je ograniena na najvie 5.000 kWh/dan, dok se
dnevno za proizvodnju ice moe obezbediti rad u iznosu od 400 sati.
Profit od proizvodnje 1kg aluminijumske ice je 180 din, a 1kg bakarne ice 700 din.
Koliko treba proizvesti svake vrste ice kako bi se ostvario maksimalni profit? Koji
iznos profita se moe oekivati?
23. Proizvodnja nametaja
Fabrika nametaja proizvodi dve vrste kaua, standardne i produene, u dva pogona,
koja su na meusobno udaljenim lokacijama.
Pogon 1 ima na raspolaganju obrtna sredstva od 4 miliona dinara dnevno, a moe da
proizvede najvie 300 kaua dnevno, bez obzira na vrstu. Cena proizvodnje
standarnog kaua u prvom pogonu je 15.000 din, a produenog 20.000 din.
Pogon 2 ima na raspolaganju obrtna sredstva od 3 miliona dinara i moe proizvode
najvie 250 kaua dnevno, bez obzira na vrstu. Cena proizvodnje standardnog kaua u
drugom pogonu je 13.500 din, a produenog 18.0000 din.
Kompanija eli da ogranii proizvodnju kaua na maksimum 250 standardnih i 350
produenih dnevno. Profit kompanije je 5.000 dinara na svakom standardnom kauu i
7.500 din na produenom.
Koliko svakog tipa treba da bude je u svakoj fabrici da se postigne maksimalni profit?
Koliki iznos profita se moe oekivati?
24. Proizvodnja nakita
Kompanija za proizvodnju nakita se bavi izradom narukvica, ogrlica i minua. Na
izradi nakita zapoljava sedam radnika koji meseno rade najvie po 180 sati.
Raspolae novanim sredstvima za nabavku ukupno 45kg dragog/poludragog
kamenja.
Cena, vreme izrade i teina dragog kamena potrebnog za izradu svakog od proizvoda
date su u tabeli:

Proizvod
Narukvica
Ogrlica
Minue

Cena (din)

Vreme izrade
(r/s)

Ugraena koliina
(g)

25,000
15,000
7,000

0.3
0.15
0.05

35
20
12

Na koji nain zlatar moe maksimizovati svoj profit, ako se pretpostavi da je potranja
nakita dovoljno velika?
25. Studentski jelovnik
Jelovnik za potrebe uenikih i studentskih domova se kreira tako da ishrana mora da
obezbedi izmeu 1.800 i 3.600 kalorija dnevno po osobi. Pri tome se najvie 1.400
kalorija moe dati u obliku skroba, a najmanje 400 kalorija mora da potie od
proteina.
Od dva sastojka hrane, A i B, moe se pripremiti vie razliitih obroka. Sastojak A
sadri 600 kalorija, od kojih 400 potie od proteina, a 200 od skroba Sastojak B sadri
900 kalorija, od kojih 700 predstavlja skrob, 100 su proteini, a 100 masti.
Cena sastojka A je je 75 dinara po kilogramu, a sastojka B 15 dinara po kilogramu. Za
pripremu obroka se dnevno moe upotrebiti najvie dva kilograma sastojka A po
osobi. Koliko svakog sastojka svake hrane treba upotrebiti, da se minimizuju trokovi
pripreme?
26. Proizvodnja raunarske opreme
Pogon za proizvodnju raunara proizvodi mieve, tastature i zvunike. U tabeli su
prikazani prodajna cena (dinara), ukupno vreme izrade (u satima), vreme izrade
svakog proizvoda, kao i oekivane mesene narudbe:
komponenta

mi

tastatura zvunik

Cena po komadu (din)

600

550

2.100

Ukupno vreme izrade komada (sati)

0,2

0,4

0,9

Vreme mainske obrade po komadu (sati)

0,04

0,055

0,12

12.000

20.000

5.000

Mesene narudbe (komada)

Meseni kapacitet pogona je 12.000 radnih sati i 3.500 sati mainske obrade. Kako
treba organizovati proizvodnju da se ostvari maksimalni mogui profit?
27. Rudnik zlata
Proizvoa zlata ima dva rudnika zlatne rude, A i B. Za organizaciju proizvodnje je
potrebno da se obradi najmanje tri tone rude dnevno.
Cena obrade rude iz rudnika A je 3.000 dinara po toni, a rude iz rudnika B 1.500
dinara po toni. Dnevni trokovi obrade ne smeju da budu vei od 10.000 dinara. Udeo
zlata u toni rude iz rudnika A je 55 grama, a iz rudnika B je 85 g.
Osim toga, ekoloki propisi zahtevaju da koliina rude iz rudnika A bude dva puta
vea od koliine rude iz rudnika B.
Koliko tona rude iz svakog rudnika treba obraditi svaki dan kako bi se izvadila
maksimalna koliina zlata ?

28. Dodatni rad

Student zarauje preko omladinske zadruge 1.200 din na sat na Web dizajnu i 800 din
na sat kao administrator sistema e-uenja. Prema pravilima zadruge, moe da radi
ukupno 30 sati nedeljno, a potreban mu je prihod od najmanje 80.000 din meseno.
Koliko treba da posveti vremena svakom poslu da ostvari maksimalan prihod, a
koliko da ima najvie vremena za uenje?
29. Nabavka voa
Proizvoai i prodavci voa prate dnevne veleprodajne cene, koje pomau u
odreivanju cena na malo za voe i povre koje prodaju.
Karton od 25 kilograma jabuka ima 50 srednjih ili 60 malih jabuka. Veleprodajna
cena domaih jabuka je 1.000 dinara po kartonu za srednje jabuke i 1.100 din po
kartonu za male jabuke.
Vlasnik maloprodajnog objekta moe da uloi 20.000 dinara u nabavku jabuka.
Procenjuje da nedeljnu potranju jabuka od najmanje 200 kg, ali ne vie od 300 kg.
eli da kupi dovoljno jabuka da zadovolji minimum procenjene tranje, ali ne vie od
procenjene maksimalne tranje.
Koliko kutija jabuka svih veliina treba da nabavi, ako eli da minimizuje trokove
nabavke?
30. Plan ulaganja
Investitor treba da odlui o ulaganju 2.000.000 din na rok od godinu dana. Obveznice
lokalne samouprave donose godinju kamatu 7%, depozit kod banke 8%, a ulaganje u
akcije visokog rizika 12%.
Radi smanjenja rizika, odluuje da ne ulae vie od 350.000 din u akcije visokog
rizika, a zbog manjeg poreza, mora da uloi u obveznice lokalne samouprave bar tri
puta vie sredstava nego u banku.
Koji raspored ulaganja obezbeuje maksimalan godinji prinos?
31. Proizvodnja maina za pranje vea
Kompanija proizvodi dve vrste ve maina, standardne i maine sa suenjem vea.
Dugorona projekcija ukazuju oekuju narudbe od najmanje 800 standardnih i 200
maina sa suenjem vea dnevno. Zbog ogranienja proizvodnih kapaciteta, dnevno se
ne moe proizvesti vie od 500 standardnih i 200 maina sa suenjem vea dnevno.
Prema ugovoru sa dostavljaem robe, dnevno se mora isporuiti najmanje 400 ve
maina.
Ako se svaka ve maina sa suenjem vea prodaje sa 2.000 dinara gubitaka, a svaka
standardna ve maina sa 5.000 dinara profita, koliko od svake vrste bi trebalo dnevno
proizvesti kako bi se postigao najvei profit?
32. Plan berbe
Otkupna cena 1 kg belog groa je 0,42 EUR i jo 0.02 EUR po stepenu slatkoe, a
cena 1 kg crnog groa je 0,4 EUR i jo 0.02 EUR po stepenu slatkoe.
Vinogradaru je sazrelo je 1800 kg belog i 1200 kg crnog groa. Svaka 4 dana groe
postaje jedan stepen slae.

Vinogradar mora da organizuje berbu i transport u tri uzastopne subote, tako da u

prvom terminu isporui najvie 1500kg, u drugom 1100kg, a u treem do 800 kg
groa.
Ako je slatkoa belog groa prve subote je 17, a crnog 18,5 stepeni, koji je optimalan
plan berbe, tako da zarada bude najvea?
33. Ulaznice za koncert
Poznata grupa planira gostovanje u sportskoj dvorani, koja prima 5.000 gledalaca.
Prema zahtevu organizatora, grupa moe da proda najvie 3.000 optih, odnosno do
4.000 povlaenih studentskih ulaznica. Cena opte ulaznice je 700, a studentske 400
dinara.
Predviena sredstva za reklamu nastupa su 300.000 din. Trokovi reklamiranja po
jednoj ulaznici su 95 dinara po optoj, odnosno 45 dinara po svakoj studentskoj
ulaznici.
Koliki je najvei profit koji se moe ostvariti i koliko studentskih ulaznica je
neophodno prodati?
34. Hladnjae
Transportno preduzee ima dve vrste kamiona, Tip A i Tip B. Tip A ima hladnjau
kapaciteta 20m3 i deo bez hlaenja od 40m3. Tip B ima isti ukupni kapacitet, pri
emuje polovina prostora hladnjaa.
Naruiocu je potreban prevoz 3.000m3 tereta u hladnjai, a 4.000m3 na standardni
nain. Cena transporta po kilometru za Tip A je 2.000 din, a za Tip B 3.000 din.
Koliko kamiona svakog tipa je potrebno za prevoz robe naruioca, tako da ukupni
trokovi prevoza budu minimalni?
35. Dostava konzervi
Proizvoa konzervirane hrane ima dva proizvodna pogona. Jedan pogon proizvede
750 pakovanja konzervirane hrane nedeljno, a drugi 300 pakovanja.
Proizvoa dostavlja robu u dva udaljena hipermarketa. Cena dostave po pakovanju
zadata je u tabeli:

Pogon 1
Pogon 2

Cena (din/pakovanje)
Hipermarket 1 Hipermarket 2
29
75
50
32

Napraviti plan dostave konzerviranih proizvoda koji minimizuje trokove dostave

proizvoaa.
36. Valjaonica
eliana planira proizvodnju svoje valjaonice za narednih nedelju dana. Maina za
valjanje proizvodi dve vrste poluproizvoda od elinih ploa: eline trake i spiralne
cevi. Brzina proizvodnje i profit po toni dati su tabeli.

eline trake
spiralne cevi

Cena (din/pakovanje)
Brzina proizvodnje (t/sat)
Profit (din/t)
200
2.000
140
2.300

Na osnovu postojeih narudbi, odreena je maksimalna nedeljna proizvodnja ovih

poluproizvoda od 6.000 t elinih traka i 4.000 t spiralnih cevi.
Ako je radno vreme eliane 40 sati nedeljno, koliko tona traka i spiralnih cevi treba
proizvesti da se obezbedi najvei mogui profit?
37. Hamburgeri
Za pripremu jednog obinog hamburgera potrebni su jedna pljeskavica i pecivo. Za
izburger su potrebni pljeskavica, krika sira i pecivo, a za dupli izburger po dva
komada pljeskavice i sira u pecivu.
Zamrznute hamburger pljeskavice prodaju se u pakovanju od 10 komada, hamburger
peciva u pakovanju od 8 komada, a krike sira u pakovanju od 20 komada. Porodica
planira da priprema hamburgere za manju zabavu i ima na raspolaganju 14 pakovanja
peciva, 13 pakovanja pljeskavica i 4 pakovanja kriki sira.
Koliko komada svake od tri vrste hamburgera se moe da pripremiti, ako je cilj da se
napravi najvei mogui broj izburgera?
38. Proizvodnja pegli
Kompanija proizvodi dve vrste elektrinih pegli, standardne i pegle na paru.
Dugorono se oekuju narudbe od najmanje 1.000 standardnih i 800 pegli na paru
nedeljno. Zbog ogranienja proizvodnih kapaciteta, nedeljno se ne moe proizvesti
vie od 750 standardnih i 500 pegli na paru. Prema ugovoru sa dostavljaem robe,
nedeljno se mora isporuiti najmanje 1000 pegli.
Ako se svaka standardna pegla prodaje sa 80 dinara gubitka, a svaka pegla na paru sa
300 dinara profita, koliko od svake vrste bi trebalo dnevno proizvesti kako bi se
postigao najvei profit?
39. Obuka
Softverska kompanija treba da realizuje najmanje 800 sati IT obuke uz pomo tri
kompanije/podugovaraa A, B i C.
Svaki podugovara trai da realizuje najmanje 180 sati obuke. Cena obuke po jednom
asu obuke je 20.000 dinara za kompanije A i C, a 25.000 dinara za kompaniju B.
Koliko asova obuke treba poveriti svakoj od komanija, tako da ukupni trokovi
obuke budu minimalni?
40. Potroni materijal za tampae
Kompanija prodaje potroni materijal za tampae, orginalne kertride za razne
tampae putem e-prodaje. Dostava je besplatna ako se narui najmanje 20 kertrida.
Pojedinani kertrid kota 240 dinara, a pakovanje od tri kertrida 600 dinara.
Vlasnik male firme treba da kupi najmanje 75 kertrida i eli da smanji ukupnu cenu
nabavke. Koliko pojedinanih kertrida i koliko paketa od tri kertrida bi trebalo da
kupi?
41. Operateri
Centar za telefonske rezervacije avionskih karti radi 24 asa dnevno. Broj operatera u
odreenim periodima dana dat je u tabeli:

Period
00,00-04,00
04,00-08,00
08,00-12,00
12,00-16,00
16,00-20,00
20,00-24,00

Potrebno operatera
11
14
22
28
30
22

Svaki operater radi u jednoj od 4 smene: 00,00-06,00, 06,00-12,00, 12,00-18,00 i

18,00-24,00.
Koji je minimalan broj zaposlenih operatera, koje centar treba da obezbedi?
42. Izlet
kola planira dvodnevni izlet s noenjem. Turistika agencija nudi sledee varijante
prevoza:
Kapcitet
autobusa

Ukupna cena po
autobusu (din)

10

72.500

57

225.000

kola predvia da e na izlet ii 153 uenika. Za svaki mini autobus sa 10 sedita

treba obezbediti jednog pratioca, a za autobus sa 57 sedita 6 pratilaca, koji putuju s
uenicima. Na raspolaganju su najvie 24 pratioca.
Koliko svake vrste vozila treba naruiti da se obezbede najnii trokovi ekskurzije?
43. TV reklame (1)
Procena gledanosti Emisije-1 je 14.834.000 gledalaca, a Emisije-2 10.557.000
gledalaca.
Iznos koji mree mogu naplaivati za reklamiranje se delom zasniva na broju
gledalaca. Neka je cena reklamnog bloka od 30s u Emisiji-1 310.000 dinara, a u
Emisiji-2 250.000 dinara.
Proizvoa pia je spreman da uotroi do 1 milion dinara za reklame tokom vie
epizoda dve serije. Kompanija zahteva da se reklama prikae najmanje 10 puta u
svakoj emisiji.
Koliko prikazivanja treba kupiti u svakom programu u cilju kako bi se obezbedio
najvei broj gledalaca?
44. Isporuka iverice
Firma snabdeva kupce graevinskim materijalom sa dve lokacije u gradu. Kancelarija
je primila narudbe za ivericu debljine 18mm od dva kupca. Kupac 1 je naruio 50
tabli iverice, a Kupac 2 ukupno 70 tabli.
Skladite na istonoj strani grada ima 80 tabli na lageru, a skladite na zapadoj strani
45 tabli na lageru. Trokovi isporuke po tabli su:

iz istonog skladita, 50 dinara do lokacije Kupca 1 i 60 dinara do Kupca 2

iz zapadnog skladita, 40 dinara do lokacije Kupca 1 i 55 dinara do Kupca 2.

Izraditi plan isporuke koji minimizuje cenu isporuke iverice.

45. Organizacija upisa

Grad ima tri optine i dve srednje kole, u kojima se ui isti prvi i drugi strani jezik.
Broj uenika stranih jezika po gradskim optinama je:
optina
prvi strani
drugi strani
jezik
jezik
1

200

500

250

500

150

100

Odlueno je da u obe srednje kole treba imati (priblino) isti procenat uenika koji
ue drugi strani jezik, prema proseku grada. Udaljenost (km) osnovnih kola do centra
svake optine je:
optina
kola A
kola B
1

1,5

1,5

kole imaju kapacitet da upiu 300-500 uenika.

Odrediti procenat uenika iz svake optine koji se upisuje u svaku od kola, tako da se
minimizuje udaljenost koju uenici prelaze putujui do kole.
46. Nabavka materijala
Proizvodna kompanija za potrebe proizvodnje vetakih sranih zalisaka nabavlja
zaliske svinjskog porekla od tri razliita dobavljaa, u tri razliite veliine.
Jedinstvena cena zalisaka kod odbavljaa, bez obzira na veliinu, ostvaruje se uz
uslov da se kupuju koliine u odreenom odnosu:
Dobavlja Cena (din)
Veliki
Srednji
Mali
A

320

40%

40%

20%

260

30%

35%

35%

200

20%

20%

60%

Ukupne mesene potrebe su: 500 velikih, 300 srednjih i 300 malih zalisaka. Svaki
dobavlja moe da isporui najvie 700 zalisaka meseno.
Pronai optimalne koliine zalisaka koje treba nabaviti od svakog od tri dobavljaa,
tako da se minimizuje ukupna cena nabavke.
47. Viak proizvodnih kapaciteta
Proizvodna firma vie ne proizvode proizvodnju odreene neprofitabilne linije
proizvoda. Posledica je pojava znaajnog vika proizvodnih kapaciteta. Menadment
razmatra mogunost da ovaj viak kapaciteta upotrebi za jedan ili vie od tri nova
proizvoda: A, B i C.
Radni sati maina potrebni za proizvodnju pojedinih proizvoda su u tabeli:
Proizvod
A
B

Glodalica
Strug
Brusilica

8
4
2

2
3
0

3
0
1

Slobodni nedeljni kapaciteti maina su (radnih sati/nedeljno):

Radnih
sati
(rs/ned)
po jedinici proizvoda
Glodalica 800
Strug
480
Brusilica 320

Procene prodaje su da se oekuje prodaja svih proizvedenih proizvoda A i B, a za

proizvod C najvie 80 jedinica nedeljno. Profit po jedinici proizvoda je u tabeli:
Profit po jedinici proizvoda
A
B
C
20
6
8

Prekovremenim radom se moe poveati kapacitet glodalice. Ako se dobije dodatnih

200 sati nedeljno, trokovi e biti $1,50 na sat. Da li je to dobra poslovna odluka i
zato?
48. TV reklame (2)
Procena gledanosti Emisije-1 je 7.500.000 gledalaca, a Emisije-2 6.000.000 gledalaca.
Iznos koji TV mrea naplauje za reklamiranje se delom zasniva na broju gledalaca.
Neka je cena reklamnog bloka od 30s u Emisiji-1 300.00 dinara, a u Emisiji-2
240.000 dinara.
Proizvoa sportske opreme je spreman da uotroi do 7 miliona dinara za reklame
tokom vie epizoda dve serije. Kompanija zahteva da se reklama prikae najmanje 10
puta u Emisiji-1 i 15 puta u Emisiji-2.
Koliko prikazivanja treba kupiti u svakom programu u cilju kako bi se obezbedio
maksimalan broj gledalaca?
49. Konfekcija
Kompanija proizvodi konfekciju, muke koulje i kapute. Vreme potrebno za izradu
jedne koulje se sastoji od 1 sata krojenja i 5 sati ivenja, a izrada jednog kaputa od 4
sata krojenja i 3 sata ivenja.
Ukupni dnevni kapacitet firme je 28 radnih sati krojenja i 55 radnih sati ivenja.
Najvei broj kaputa koji se moe proizvesti je za dva vei od broja koulja. Cena
izrade koulje je 500 dinara, a kaputa 810 dinara. Minimalna cena proizvodnje i
koulje i kaputa je 1200 dinara.
Svaka koulja donosi prihod od 2.820, a kaput 6.990 dinara.
Koliki broj koulja i kaputa treba proizvesti da se maksimizuje prihod?
50. Smanjenje trokova goriva
Firma eli da, radi smanjenja trokova, za svoje kamione mea dve vrste goriva (A i
B). Firmi je potrebno najmanje 12.000 litara goriva meseno. Kapacitet skladitenja

meanog goriva je 16.000 litara. Firma raspolae sa 8.000 litara goriva A i 16.000
litara goriva B. Kombinovano gorivo mora da ima oktanski broj najmanje 80.
Kada se goriva meaju, dobijena koliina goriva je jednaka zbiru koliina, a oktanski
broj je prosek oktanskog broja pojedinih vrsta, ponderisan u odnosu na udeo svake od
njih. Cena goriva A od 90 oktana je 1500 dinara po litru, a goriva B od 75 oktana je
1.000 dinara po litru.
Odrediti udeo i koliine pojedinih vrsta goriva, kojim se minimizuju meseni trokovi
prevoza.
51. Proizvodnja elektro-ureaja (1)
Kompanija proizvodi dve vrste elektro-ureaja, generatore i alternatore. Svaki
proizvod zahteva u procesu sklapanja ureaja operacije povezivanja i testiranja. Za
sklapanje generatora potrebno je 2 sata povezivanja i 1 sat testiranja, a za sklapanje
alternatora 3 sata povezivanja i 2 sata testiranja.
Profit po proizvedenom generatoru je 25.000 din, a za svaki alternator je 15.000 din.
Ukupni kapacitet pogona u posmatranom periodu je 260 radnih sati za spajanje i 140
radnih sati za testiranje.
Koliko ureaja svake vrste treba proizvesti u posmatranom periodu, tako da se
maksimizuje profit kompanije?
52. Proizvodnja elektro-ureaja (2)
Kompanija proizvodi dve vrste elektro-ureaja, generatore i alternatore. Svaki
proizvod zahteva u procesu sklapanja ureaja operacije povezivanja i testiranja. Za
sklapanje generatora potrebno je 2 sata povezivanja i 1 sat testiranja, a za sklapanje
alternatora 3 sata povezivanja i 2 sata testiranja.
Profit po proizvedenom generatoru je 25.000 din, a za svaki alternator je 15.000 din.
Ukupni kapacitet pogona u posmatranom periodu je 260 radnih sati za spajanje i 140
radnih sati za testiranje. Menadment kompanije zahteva da se proizvede najmanje 20
generatora i 20 alternatora u posmatranom periodu.
Koliko ureaja svake vrste treba proizvesti u posmatranom periodu, tako da se
maksimizuje profit kompanije?
53. Marketing gaziranih napitaka
Proizvoa gaziranih pia mora da odlui koliko TV reklama i oglasa u asopisima
treba da objavi u posmatranom periodu. Prosena TV reklama se plaa 250.000
dinara, s oekivanim efektom na poveanje prodaje od 300.000 komada. Reklama u
asopisu se plaa 100.000 din i poveava prodaju za 500.000 komada.
Budet kampanje je 3.500.000 din za TV reklame, a 2.500.000 din za oglase u
asopisima. Profit po prodatom pakovanju gaziranog pia je 2,5 dinara.
Koliko TV reklama i oglasa u asopisima treba objaviti, tako da se maksimizuje
oekivani profit?
54. Prerada rude
Kompanija za preradu rude nabavlja rudu iz dva rudnika. Ruda tipa 1 sadri 20%
bakra, 20% cinka i 15% magnezijuma, dok ruda tipa 2 sadri 30% bakra, 25% cinka i
10% magnezijuma.

Cena rude tipa 1 je 9.000 din po toni, rude tipa 2 je 12.000 din po toni. Kompaniji je
potrebno dovoljno rude za izdvajanje najmanje 8 tona bakra, 6 tona cinka i 5 tona
magnezijuma u posmatranom periodu.
Koliko rude svakog tipa treba da porui, tako da minimizuje ukupnu cenu
proizvodnje?
55. Proizvodnja loptica
Kompanija proizvodi dve vrste loptica za bejzbol. Proizvodna cena loptica tipa 1 je
1.100 din, a prodajna 1.700 din. Proizvodna cena loptica tipa 1 je 1.050 din, a
prodajna 1.500 din.
Cena materijala i rada potrebnog za proizvodnju svake od loptica, kao i raspoloive
koliine matrijala su u tabeli.
Resurs
Koa
Najlon
Punjenje
Obrada
ivenje

Potrebne koliine
Tip 1
Tip 2
150 g
120 g
3m
6m
120 g
60 g
2,5 min
2 min
1 min
1 min

Raspoloive
koliine
180 kg
5.400 m
120 kg
3.500 min
1.500 min

Koliko loptica svake vrste treba proivesti od raspoloivog materijala, tako da se

ostvari najvei profit?
56. Lanac brze hrane
Poznati lanac brze hrane proizvodi hamburgere. Poznati su po hamburgeru, koji se
priprema od svee govedine i svinjetine i ne sadri vie od 25% masti. Lanac nabavlja
govedinu, koja sadri 80% mesa i 20% masti, po ceni od 400 din po kilogramu, a
svinjetinu, koja sadri 70% mesa i 30% masti, po 300 din po kilogramu.
Koliko treba nabaviti svake vrste mesa za proizvodnju hamburgera sa najvie 25%
masti, tako da se ostvari najnia cena proizvodnje?
57. Proizvodnja motocikala
Proizvoa motocikala proizvodi dva modela mini motocikala od 49cm3, model A i
model B. Nedeljna proizvodnja je 700 komada, najvie modela A i to najmanje 300
komada vie nego modela B. Profit je za model A 7.00 din po primerku, a za model B
4.000 din. Model A se razlikuje od modela B samo u platinim detaljima oko
rezervoara i sedita.
Svaki motocikl tipa A za proizvodnju detalja zahteva 4 kg plastike i 3 sata izrade, a
model B 2,2 kg plastike i 4 sata izrade. Proizvoa raspolae sa 1,8 t plastike i 2.400
radnih sati nedeljno za izradu ovih detalja.
Koliko motocikala svakog tipa treba nedeljno proizvesti da se ostvari najvei profit?
58. Raunarski stolovi
Radionica prizvodi dva modela raunarskih stolova od univera. Model A se izrauje
od 10m2 univera i jednog klizaa za tastaturu za 5 sati rada, a model B od 8m2 univera
i klizaa za tastaturu za 3 sata rada. Cena modela A je 15.000 din, a modela B je
13.500 din.

Radionica za narednu nedelju raspolae sa 5.000m2 univera ija je cena 1350 din/m2 i
600 kliznih mehanizama za tastaturu, ija je cena 500 din po komadu. Na
raspolaganju je 3.000 radnih sati za proizvodnju stolova.
Koliko stolova tipa A i B treba nedeljno proizvesti da se obezbedi najvei profit?
59. Lubenice i dinje
Poljoprivrednik ima 40ha zemlje na kojoj gaji lubenice i dinje. Za zalivanje jedog
hektara zasejanog lubenicom potrebno je 80l vode dnevno, a prethodno se mora
pripremiti sa 4kg ubriva. Za zalivanje jedog hektara zasejanog lubenicom potrebno
je 120l vode dnevno, a za prethodnu pripremu zemljita 3kg ubriva.
Oekivani prinos je 90 komada lubenica i 300 dinja po hektaru, a oekivana cena
prosene lubnice je 250 din, a dinje 80 din.
Farmer moe da obezbedi 25.000l vode za zalivanje dnevno i dovoljne koliine
ubriva po ceni od 800 din za pakovanje od 20kg.
Poljoprivredniku je potrebno 0,8 sati rada za setvu jednog hektara lubenica, a 1 sat za
hektar dinja. Radni sat radnika za setvu se plaa 400 din.
Ako se pretpostavi da e poljoprivrednik prodati celokupan prinos, koliko hektara
svake od kultura treba da zaseje da bi ostvario maksimalni profit?
60. Radionica
Radionica prozvodi ukrasna drvena vrata i prozore. Proces proizvodnje se sastoji iz tri
operacije: seenja, bruenja i zavrne obrade. Svaka vrata zahtevaju 1 sat seenja, 45
minuta bruenja i 30 minuta zavrne obrade, a prozor 30 minuta seenja, 45 minuta
bruenja i 1 sat zavrne obrade.
Kapacitet radionice je 40 sati seenja, 40 sati bruenja i 60 sati zavrne obrade
nedeljno. Profit za svaka vrata je 4.000 din, a za svaki prozor 3.000 din.
Ako se pretpostavi da se celokupna proizvodnja moe prodati, koliko vrata i koliko
prozora nedeljno radionica treba da proizvede da maksimizuje svoj profit?
61. Online prodaja
Internet prodavnica raunara ostvaruje prihod od 400 EUR za svaki prodati stoni
raunar, a 600 EUR za svaki prenosni (notebook) raunar.
Proizvoa raunara, zbog drugih obaveza, moe meseno da isporui samo 80 stonih
i 75 prenosnih raunara.
Instalacija softvera i testiranje novih raunara traje 2 sata za stone i 3 sata za prenosne
raunare. Ukupno se meseno moe obezbediti 300 radnih sati za ove potrebe.
Pod pretpostavkom da se svi narueni raunari mogu prodati, koliko stonih i
prenosnih raunara internet prodavnica treba da narui, tako da obezbedi najvei
mogui profit?
62. Trokovi marketinga
Proizvoa automobila proizvodi limuzine, terenska vozila (SUV) i kamione.
Snimljena je TV reklama za novo terensko vozilo. Procena trokova emitovanja ove
reklame je 500.000 EUR za jedno prikazivanje, od koga se oekuje da povea prodaju
terenskih vozila 3%, smanji prodaju limuzina za 1% i ne utie na prodaju kamiona.
Kompanija koristi i reklamiranje putem novina i asopisa, u koje ulae 750.00 EUR

po jednom objavljivanju. Procenjuje se da svako objavljivanje reklame poveava

prodaju terenskih limuzina 2%, terenskih vozila 1% i kamiona 4%.
Kompanija eli da povea prodaju limuzina najmanje 3%, terenskih vozila bar 14% i
kamiona najmanje 4%.
Koliko TV, a koliko tampanih reklama kompanija treba da objavi, tako da ostvari
planirano poveanje prodaje uz najmanje trokove reklamiranja?
63. 64. 65. Proizvodnja masivnih stolova
Proizvoa nametaja proizvodi dve vrste masivnih stolova, klasinog i savremenog
dizajna. Za njihovu proizvodnju se angauje tri vrste maina, prema tabeli
Maina
Strug
Brusilica
Poliranje

Potrebno vreme (sati)

klasini stolovi moderni stolovi
1,5
2
3
4,5
2,5
1,5

Raspoloivo
(sati/nedeljno)
1.000
2.000
1.500

Prodajna cena tradicionalnog stola je 20.000 din, a modernog 30.000 din. Proizvoa
eli, bez obzira na trenutnu potranju, da proizvodi najmanje 20% klasinih, odnosno
30% modernih stolova.
Pod pretpostavkom da se svi proizvedeni stolovi mogu prodati, koliko stolova svake
vrste treba nedeljno proizvesti da se ostvari maksimalni profit proizvoaa?
66. Proizvodnja industrijske elektronike
Proizvoa industrijske elektronike raspolae sa tri tipa maina neophodnih za izradu
svakog od tri razliita proizvoda u pogonu koji radi 40 sati nedeljno. Vreme obrade
(sati po proizvodu) na svakoj od tri tipa maina za svaki od proizvoda dato je u tabeli:
Proizvod
Maina
Tip 1
Tip 2
Tip 3

Proizvod
1
2
3
4

Proizvod
2
2
4
6

Proizvod
3
1
6
5

Pogon ima 10 maina tipa 1, 6 maina tipa 2 i 8 maina tipa 3. U pogonu je zaposleno
19 radnika, koji su obueni su za rad na svim tipovima maina i rade efektivno po 35
sati nedeljno.
Profit po jedinici proizvoda za Proizvod 1 je 800 din, za Proizvod 2 je 1.000 din, a za
Proizvod 3 je 1.300 din.
Uz pretpostavku da se svi proizvedeni elektronski proizvodi mogu prodati, koliko
radnika treba angaovati na svakom tipu maine da se ostvari najvei mogui profit?
67. Zdrava hrana
Proizvoa zdrave hrane planira proizvodnju meavine, koja se sastoji od suvog
groa, ita, komadia okolade, kikirikija i badema.
Cena ovih sastojaka po kilogramu je: suvo groe 450 din, ito 300 din, okolada 750
din, kikiriki 1.400 din i badem 1.200 din.

Hranljiva vrednost sastojaka je data u tabeli.

Vitamini
Minerali
Proteini
Kalorije

suvo
groe
20
7
4
450

ito

okolada

kikiriki

badem

10
4
2
160

10
5
1
500

30
9
10
300

20
3
1
500

Odredite optimalni sastav meavine, koji obezbeuje najmanje 40 grama vitamina, 15

grama minerala, 10 grama proteina i 600 klaorija po kilogramu meavine, s tim da
udeo svakog pojedinaniog sastojka bude najmanje 5%, a najvie 50%.
68. Klimatizeri
Kompanija proizvodi kune klimatizere u dva pogona, iji kapacitet je po 300 ureaja
meseno. Cena proizvodnje klimatizera u Pogonu 1 je 30.000 din, a u Pogonu 2 je
27.000 din. Cena skladitenja ureaja je 2.000 din za svaki zapoeti mesec. Procena
potranje u naredna tri meseca je 300, 400 i 500 ureaja.
Odrediti optimalni broj ureaja koji treba proizvesti u svakom pogonu u naredna tri
meseca, s tim da se u svakom pogonu proizvede najmanje 50 ureaja.
69. Proizvodi od oraha
Kompanija proizvodi etiri razliita proizvoda od oraha: okoladirane cele orahe,
okoladirana jezgra, okoladirane lomljene orahe i iste peene orahe. Marketing
komanije trai da kompanija proizvodi najmanje 500kg celih, od 200 do 250kg
jezgra, najvie 80kg kilograma krilomljenih i ne vie od 100 kilograma peenih oraha.
Sadraj oraha u kilogramu proizvoda od oraha je 60% (celi), 40% (jezgra), 20%
(lomljeni) i 100% (peeni), dok je ostata teine okoladni premaz. Kompanija
raspolae s 550 kilograma oraha i 400 kilograma okolade nedeljno.
Proizvodnja se obavlja na etiri razliite maine, koje iste orahe, peku ih, premazuju
okoladom (ako je potrebno) i pakuju proizvode. Vreme obrade na svakoj od maina
(munuta po kilogramu proizvoda) dato je u tabeli.
Maina

celi

jezgra

lomljeni

peeni

ienje

1.00

1.00

1.00

1.00

peenje

2.00

1.50

1.00

1.75

premazivanje

1.00

0.70

0.20

0.00

pakovanje

2.50

1.60

1.25

1.00

Svaka maina nedeljno radi 60 sati.

Prodajna cena i varijabilni trokovi proizvodnje jednog kilograma svakog od
proizvoda dati su u sledeoj tabeli (dinara):
celi

jezgra lomljeni peeni

prodajna cena

500

400

320

450

varijabilni trokovi

315

260

216

310

Koliko treba svakog od etiri proizvoda od oraha proizvesti nedeljno da se ostvari

najvei profit?

70. Budet za reklamiranje

Kompanija pokuava da rasporedi budet od 15.000.000 din za reklamiranje novog
proizvoda. Osnovno sredstvo reklamiranja su novisnki oglasi i TV reklame.
U tabeli je pregleda trokova oglaavanja u ovim medijima, kao i broj novih korisnika
koji se oekuju kao rezultat oglaavanja.
Prema tabeli, prvih 10 oglasa koje kompanija daje u novinama plaa 100.000 din, a
oekivani broj novih kupaca je 900. Svaki od narednih 10 novinskih oglasa e kotati
90.000, a oekuje se da e dovesti 700 novih kupaca (broj novih korisnika opada
poveanjem broja oglasa).
Broj
Broj novih
Cena po
Medij
oglasa
korisnika
oglasu

Novine

Televizija

110

900

100.000

1120

700

90.000

2130

400

80.000

15

10.000

1.200.000

610

7.500

1.000.000

1115

5,000

800.000

Menadment je odluio da kompanija moe kupiti najvie 30 novinskih oglasa i ne

vie od 15 televizijskih reklama.
Kako se optimalno moe utroiti raspoloivi budet za reklamiranje?
71. Portfolio
Banka ima na raspolaganju 650.000 EUR koje treba da raspodeli na ulaganja u
obveznice, stambene kredite, auto kredite i gotovinske pozajmice. Od obveznica se
oekuje prinos od 10%, od hipoteka 8,5%, auto kredita 9,5%, a gotovinskih kredita
12,5%. Da bi smanjila rizik ulaganja, banka eli da ogranii gotovinske pozajmice na
ne vie od 25% od ukupnog portfolija. Osim toga, banka eli da osigura da se vie
ulae u hipoteke nego gotovinske kredite, kao i da ulaganja u obveznice budu vea
nego u gotovinske kredite.
Kako banka treba da rasporedi raspoloiva sredstva da ostvari najvei mogui povrat
uloenog novca?
72. TV-op
Prodavnica predmeta za domainstvo prodaje proizvode putem TV prodaje. Iako
poseduje nekoliko magacina za dranje mnogih proizvoda koje prodaje, po potrebi
iznajmljuje dodatni magacinski prostor.
Kompanija oekuje u narednom periodu od pet meseci da e morati da zakupi sledei
dodatni skladini prostor:
Mesec
Potrebno (m2)

6.000

9.000

12.000

10.000

15.000

Na poetku svakog meseca kompanija moe da iznajmi dodatni prostor za jedan ili
vie narednih meseci po sledeim cenama:
Trajanje zakupa (meseci)
Cena zakupa po m2 (din)

4.500 8.000 11.000 13.000 15.000

Npr., na poetku prvog meseca kompanija moe da zakupi potreban prostor za etiri
meseca po ceni od 13.000 din po kvadratnom metru, dok na poetku treeg meseca
moe da zakupi potreban prostor za dva meseca po ceni od 8.000 din po kvadratnom
metru.
Odredite najjeftiniji nain na koji kompanija moe da obezbedi svoje potrebe
skladitenja u periodu od narednih pet meseci.
73. Mrene kartice
Proizvoa raunarskih komponenti proizvodi pet modela mrenih kartica za servere,
stopne i prenosne raunare. Svali model zahteva razliitu veliinu tampanih ploa,
ugradnju razliitih komponenti i razliito vreme izrade:
Model

tampana ploa (cm2)

50

35

25

20

12

otpornici

28

24

18

12

16

memorijski ipovi

vreme izrade (sati)

0,75

0,6

0,5

0,65

Cena proizvrdrnih ploa je

Jedinina cena (EUR)

cena proizvodnje

91

68

64

92

68

veleprodajna cena

127

100

86

113

93

U narednom periodu kompanija raspolae sa 80.000cm2 materijala za tampane ploe,

100.000 otpornika, 30.000 memorijskih ipova i 5.000 radnih sati za proizvodnju.
Kompanija moe prodati sve proizvedene kartice, ali eli da proizvede najmanje 500
komada svakog modela i najmanje dvostruko vie kartica modela 2 nego modela 1.
Koliko kompanija treba da proizvede kartica svakog modela u narednom periodu da
maksimizuje svoj profit?
74. Menader banke
Menader banke treba da investira 100.000 EUR u obveznice sledee karakteristika:
Obveznice Prinos

Rok

Rizik

Osloboeno poreza

9,5%

dugorone

visok

da

8,0%

kratakorone nizak

da

9,0%

dugorone

nizak

ne

9,0%

dugorone

visok

da

9,0%

kratakorone visok

ne

Pri tome menader eli da uloi bar 50% u kratkorone hartije i najvie 50% u rizina
ulaganja. Takoe eli da uloi najmanje 30% sredstava u hartije koje su osloboene
poreza, kao i da najmanje 40% godinjeg prinosa obveznica bude osloboeno poreza.
Kako menader treba da da uloi raspoloiva sredstva i ostvari maksimalni profit?
75. Ishrana pasa
Prodavnica prodaje sledee dve vrste hrane za pse:
1. Vrsta 1 sa 21% proteina po ceni 19,99 EUR za pakovanje od 12kg
2. Vrsta 2 sa 26% proteina po ceni 21,99 EUR za pakovanje od 15kg
Odgajiva pasa treba da napravi najmanje 400 kilograma meavine hrane, koja sadri
najvie 23% proteina.
Koliko odgajiva treba da kupi pakovanja svake od vrsta hrane za pse, kao bi
minimizovao trokove ishrane pasa?
76. Izlet
Srednja kola planira dvodnevni izlet s noenjem za svoje uenike. Turistika
agencija nudi sledee varijante prevoza:
Kapcitet
autobusa

Cena dvodenvnog
aranmana (EUR)

10

625

57

1.995

kola predvia da e na izlet ii 153 uenika. Za svaki mini autobus sa 10 sedita

treba obezbediti jednog pratioca, a za autobus sa 57 sedita 6 pratilaca, koji putuju s
uenicima. Na raspolaganju su najvie 24 pratioca.
Koliko svake vrste vozila treba naruiti da se obezbede najnii trokovi ekskurzije?
77. Kosaice
Proizvoa kosaica za travu proizvodi dva modela, elektrini i motorni. Kompanija
se ugovorom obavezala da proizvede 30.000 elektrinih i 15.000 motornih kosaica.
Kompanija ima tri odeljenja, proizvodnju, montau i pakovanje, koje imaju sledee
proizvodne kapacitete u radnim satima po jedinici proizvoda i ukupno:
elektrine

motorne

ukupno

proizvodnja

0.20

0.40

10,000

montaa

0.30

0.50

15,000

pakovanje

0.10

0.10

5,000

Cena proizvedene elektrine kosaice je 5.500 din, a motornih 8.500 din. Postoji
mogunost nabavke kosaica drugih proizvoaa, koji bi se mogli isporuiti u okviru
ugovora, po ceni od 6.700 za elektrine i 9.500 din za motorne.
Koliko kosaica oba modela kompanija treba da proizvede, a koliko da nabavi, kako
bi ispunila ugovor na najjeftiniji nain?

78. Montane kue

Proizvoa montanih kua trai podugovarae za izradu etiri komponente
montanih kua. Prijavilo se vie firmi, ali nijedna ne moe da ima vie od jednog
podugovora. Ponude firmi za za proizvodnju pojedinih komponenti su u tabeli:
Komponenta
Firma
A
B
C
D
185.000 225.000 193.000 207.000
1
200.000 190.000 175.000 225.000
2
330.000 320.000 315.000 300.000
3
375.000 389.000 425.000 445.000
4
Pod pretpostavkom da sve kompanije mogu podjednako dobro da ispune svoje
podugovore, kojim kompanijama 1-4 treba dodeliti svaki od podugovora (A,B,C,D),
tako da proizvoa kua minimizuje svoje proizvodne trokove?
79. Prodavnica raunarske opreme
Internet prodavnica raunara ostvaruje prihod od 400 EUR za svaki prodati stoni
raunar, a 600 EUR za svaki prenosni (notebook) raunar.
Proizvoa raunara, zbog drugih obaveza, moe meseno da isporui samo 80 stonih
i 75 prenosnih raunara.
Instalacija softvera i testiranje novih raunara traje 2 sata za stone i 3 sata za prenosne
raunare. Ukupno se meseno moe obezbediti 300 radnih sati za ove potrebe.
Pod pretpostavkom da se svi narueni raunari mogu prodati, koliko stonih i
prenosnih raunara internet prodavnica treba da narui, tako da obezbedi najvei
mogui profit?
80. Marketing vozila
Proizvoa automobila proizvodi limuzine, terenska vozila (SUV) i kamione.
Snimljena je TV reklama za novo terensko vozilo. Procena trokova emitovanja ove
reklame je 500.000 EUR za jedno prikazivanje, od koga se oekuje da povea prodaju
terenskih vozila 3%, smanji prodaju limuzina za 1% i ne utie na prodaju kamiona.
Kompanija koristi i reklamiranje putem novina i asopisa, u koje ulae 750.00 EUR
po jednom objavljivanju. Procenjuje se da svako objavljivanje reklame poveava
prodaju terenskih limuzina 2%, terenskih vozila 1% i kamiona 4%.
Kompanija eli da povea prodaju limuzina najmanje 3%, terenskih vozila bar 14% i
kamiona najmanje 4%.
Koliko TV, a koliko tampanih reklama kompanija treba da objavi, tako da ostvari
planirano poveanje prodaje uz najmanje trokove reklamiranja?

Literatura
1. Wilson F. C., Finite Mathematics and Applied Calculus, Houghton Mifflin
Harcourt Publishing Company, 2006.
2. Winston W.L., Microsoft Office Excel 2007: Data Analysis and Business
Modeling, Microsoft Press, 2007

3. Ragsdale C., Spreadsheet Modeling & Decision Analysis, 6thEd, South-Western,

Cengage Learning, 2012