Dijagrami interakcije

1 Telefonski razgovor Kreirati dijagram sekvence telefonskog razgovora u mrei fiksne telefonije. Razgovor zapoinje prvi pretplatnik podizanjem slualice svog telefonskog aparata. Pri modelovanju pod pretplatnicima emo podrazumevati njihove telefonske aparate a ne same aktere (fizika lica). Telefonska centrala koja prua servis pretplatnicima e kreirati zasebni objekat za svaki trenutno aktivan razgovor. Taj objekat preuzima na sebe svu funkcionalnost oko uspostavljanja veze izmeu pretplatnika, raskidanja veze i obrauna potroenih impulsa u toku razgovora. Vezu moe prekinuti samo pretplatnik koji je zapoeo razgovor.

2 Evidentiranje uenika Kreirati dijagram saradnje za proces evidentiranja novog uenika u koli. Postoji evidencija uenika koja vodi rauna o statusu uenika u koli. kola ima smerove iji se spisak moe dobiti operacijom dajPlan(). Na dijagramu prikazati i promene stanja objekta Uenik bitne za proces evidentiranja, kao i relacije neophodne za shvatanje strukture sistema.

Dijagrami stanja
1 Sistem za klimatizaciju Kreirati dijagram stanja sistema za klimatizaciju (klasini split sistem). Sistem ima dve funkcije: hlaenje koje je osnovna funkcija sistema i realizuje se trenutno (nisu potrebne nikakve posebne pripreme) i grejanje koje predstavlja sekundarnu funkciju sistema (potrebno je najpre dostii potrebnu temperaturu da bi sistem mogao da izduvava topao vazduh). Sistem ima ugraen termostat pa se po dostizanju eljene temperature vri automatsko iskljuivanje aktivne operacije.

2 Backup sistema Kreirati dijagram stanja sistema za pravljenje rezervne kopije. Komande sistemu zadaje administrator. Backup podataka se realizuje kroz pripremu i kopiranje podataka i upisivanje u log sistema. U toku izvravanja bekapa sistem moe primiti i drugu komandu od administratora. Treba obezbediti da se u tom sluaju itav proces ne zapoinje iznova, ve treba nastaviti tamo gde je prekinut u trenutku zadavanja nove komande.

3 Bankomat Kreirati dijagram stanja bankomata. Po ukljuenju bankomat izvrava POST proceduru. U sluaju detektovanog kvara ili redovnog odravanja bankomat nee raditi. Transakcija se izvrava kroz niz koraka: provera kartice (provera validnosti i PIN-a), izbor transakcije, obrada izabrane transakcije i tampanje rauna (ako korisnik to eli). U svakom trenutku trenutna transakcija moe biti prekinuta.

2 - Online prodavnica Kreirati dijagram sluajeva upotrebe Online prodavnice. Sistem razlikuje 2 kategorije kupaca: obini kupci i dileri. Sistem omoguava korisnicima naruivanje proizvoda putem Interneta, telefonom ili direktnim odlaskom u prodavnicu. Nakon naruivanja putem telefona za obine kupce operater vri proveru narudbine telefonom nakon ega se potvruje porudbina, dok se kod Internet kupovine za sve kupce vri identifikacija korisnika prilikom logovanja na sistem. Isporuka naruene robe dilerima se vri kurirskom slubom a obinim kupcima redovnom isporukom.

3 - Avio-kompanija Potrebno je kreirati dijagram sluajeva upotrebe Online avio kompanije. Sistem razlikuje 2 kategorije uesnika: putnik i agencijski slubenik (turistika agencija). Sistem putniku omoguava funkcionalnost rezervacije karata i to na 2 naina: online rezervacija i telefonska rezervacija, dok agencijski slubenik rezervie karte korienjem iskljuivo online rezervacije. Osim toga, sistem putniku omoguava i kupovinu karata, koja moe biti: online kupovina i lina kupovina, dok agencija moe kupiti kartu iskljuivo online. Osim navedenih aktivnosti, sistem putniku obezbeuje i funkcionalnost online provere reda letenja. Ova funkcionalnost je proirena dodatnom funkcionalnou koja obuhvata pregled hotela u mestu konanog odredita u kojima je mogue odsesti.

4 - Bankomat Osnovna funkcija bankomata je podizanje novca sa tekueg rauna. Korisnik bankomata moe izvriti i uvid u stanje svog rauna. Bankomat je posebnom komunikacijskom vezom povezan sa centralnim serverom banke. Korisnik se identifikuje na bankomatu ubacivanjem svoje kartice i unoenjem PIN koda. Bankomat, preko centralnog servera banke, proverava ispravnost kartice i PIN-a. Odravanje bankomata je dvostruko. Tehniko odravanje vri tehniki inenjer, a slubenik banke vri dopunu bankomata gotovim novcem. Na osnovu datog opisa, potrebno je napraviti predlog dijagrama sluajeva upotrebe kojim e biti obuhvaene navedene funkcionalnosti.

Dijagrami klasa
1 Elektronsko polaganje ispita Potrebno je modelovati informacioni sistem koji podrava proces elektronskog polaganja ispita, kolokvijuma i testova. Da bi uopte bilo mogue ovakvo polaganje ispita neophodno je imati aurnu evidenciju (bazu podataka) svih profesora, predavaa, asistenata, studenata i predmeta. Mora da postoji mogunost logovanja tj. kreiranja naloga za svakog od njih u zavisnosti od pristupnog nivoa. Ako profesor ima mogunost kreiranja testa za e-polaganje (e-Learning), on pristupa bazi podataka kole, bira predmet, modul i kreira pitanja za test. Bez obzira na predmet i profesora, postoje dva tipa pitanja: otvoreno i zatvoreno. Svaki profesor ima svoju banku pitanja u kojoj su smetena sva pitanja koja je on kreirao. Profesor moe da kreira nova pitanja ili da pristupa svojim ve korienim testovima ili postojeim pitanjima ili, u sluaju da ima odobrenje, uzima pitanja drugih profesora. Prilikom kreiranja pitanja, profesor u zavisnosti od tipa pitanja, mora da odredi teinu pitanja, validnost, po potrebi da dodaje slike (ili fle-animacije), kao i vrednost bodova za zatvorena pitanja i definie broj ponudjenih odgovora, kao i tanih. Za otvoreni tip pitanja unosi objanjenja, tekst odgovora i po potrebi unosi objanjenja za eLearning. U toku procesa stvaranja pitanja profesor moe da iste sauva ili obrie. Za svaki test neophodno je definisati vrstu testa, broj pitanja, trajanje testa, maksimalan broj poena, nain biranja pitanja... Profesor moe i ne mora da definie za svaki test opseg ocena. Profesor moe da uvek pristupi Istoriji polaganja tako to e izabrati predmet, test, datum, i time dobija spisak studenata, koji su polagali taj test. Zadatak: 1. Modelovati osnovni dijagram sluajeva upotrebe funkcionisanja sistema, a posebnim dijagramom opisati sluaj upotrebe Kreiranje testa
2. Modelovati dijagram klasa sluaja upotrebe Kreiranje testa

2 Biblioteka Napraviti dijagram klasa informacionog sistema biblioteke. Knjige u biblioteci imaju svoje ISBN brojeve, naslove, opise, autore... Takoe, knjige su obeleene i barkodovima koji povezuju skenirane fizike knjige sa elektronskim zapisima u bibliotekom katalogu. Knjige se mogu iznajmljivati, a postoje i posebno vredne knjige koje se mogu koristiti samo u itaonici biblioteke. Jedan lan biblioteke moe imati najvie 5 iznajmljenih knjiga. Postoji i mogunost rezervacije knjiga koje su na zaduenju, a maksimalan broj rezervisanih knjiga je 3. lanska karta identifikuje svakog lana biblioteke.Postoje vie razliitih stanja lanske karte: aktivno, blokirano i zatvoreno. Biblioteki katalog omoguava pristup radi pretrage, kako bibliotekarima tako i lanovima. Pretraga se moe vriti po vie razliitih kriterijuma: po autoru, po naslovu i slino. Odravanje kataloga vri bibliotekar.