www.pescanik.

net

Urednice:
Svetlana Luki i Svetlana Vukovi
Naslovna strana i prelom:
Slavia Savi Ideaman

Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi

Korektura: Milo iri i Jelena Dombi
Prelom: Selena Danilovi Miladinovi
Dizajn korica: Slavia Savi
igoja tampa, Beograd
Tira: 500
ISBN 978-86-86391-26-1
Peanik, 2011.

CIP -
,
821.163.41-92
, , 1946Debele knjige i debele make / Dimitrije
Boarov. - Beograd : Peanik, 2011 (Beograd :
igoja tampa). - 375 str. ; 21 cm
Tira 500. - Str. 9-16: Knjiga osmeha i
nezaborava / Mijat Lakievi. - Napomene uz
tekst. - Registar.
ISBN 978-86-86391-26-1
COBISS.SR-ID 186274572

Dimitrije Boarov

Debele knjige i
debele make

SADRAJ
Mijat Lakievi Knjiga osmeha i nezaborava
VREME UIVANJA
Uz debelu knjigu
Red vonje
Zavodnik
Prehlada
Atletika
Enciklopedija
Kupujem limuzinu
Kau
Veslanje
ah iz novina
Osnivanje stranke
etnja
Que passa la casa
Majstori
Septembar
Geografske karte
Heksenus
Kabinet
Pozorje
Jahta
U gipsu
Varadin
Biografije
Sneg
Megamarket
Metrana knjievnost
Dunav

9
17
20
22
25
27
29
32
36
38
40
43
45
48
50
52
55
58
60
63
66
69
71
74
76
79
82
84
88

PORTRETI
91
Ilarion Ruvarac glad za izdajnicima
94
Mihailo Polit-Desani zaboravljeni vojvoanski velikan
97
Jaa Tomi pitanje hleba i nacionalne zobnice
100
Vasa Staji srdito otporan i uporan
106
Bogdan Dunerski misterija testamenta
111
Endre Baji-ilinski Memorandum o novosadskoj raciji 1942. 115
Josip Broz Tito nostalgija oajnika
119
Ante Markovi do reforme i natrag
124
Dragan Mari prvoborac tranzicije
132
Kosta Mihailovi gospodar mrtvih potraivanja
140
Dragoslav Avramovi prolo vreme potenog novca
147
Dragan Veselinov vojvoanski musketar
154
Dragan Tomi dogaanje naroda ili faizma
162
Radoje Konti Konte od Niega
169
Zoran ini prvi premijer posle socijalizma
176
Mlaan Dinki mladi koji pouruje Srbiju
184
Nenad anak bucmasti Ahilej
189
Borka Vui Miloevieva blagajnica
193
Miroslav Mikovi alfa i omega Delte
198
Milan Beko biznis iz senke
208
Miodrag Kosti gospodin Pedeset odsto
214
Milton Fridman (1912-2006) gvozdeni lekar inflacije
220
Miodrag Savievi menader iz socijalizma
222
Filip Cepter trakorijanum prodavca lonaca
230
Radovan Jelai nesigurni uvar sigurnog novca
238
Mirko Cvetkovi uporni i realistini poslovoa
245
PRIKAZI
U potrazi za optimizmom
Majstorstvo ironinog osporavanja
Zveket prolosti ili budunosti
Finansiranje rata ili rat za novac
Gradovi plemii
Vojvodina Vojvoanima

251
254
256
259
266
272
274

Trilogija o srpskoj buroaziji

Zlatna urna Jugoslavije
Slom sveta po ljudskom planu
Naftno trite je ukroeno
Usamljeni ministar
Promenljiva srea kue privrednika
Uspon i pad vojvoanskog kapitala
Poslednji voz za Evropu
Aristokratinost regionalizma
Privilegovani nevoljnici
Kako je upropaena Vojvodina
Vojvoansko bankarstvo je bilo evropsko
Sedam decenija od ukidanja amerike prohibicije
Usamljeni zapadnjak
Politika saga o Vojvodini
Prolegomena za modernizaciju
Ono to nije trebalo ni zapoinjati
Vojvoanska utnja
Vojvodina stara

277
281
288
294
300
307
310
313
316
320
323
327
331
338
341
349
352
356
359

Index imena

363

Dimitrije Boarov

Debele knjige i debele make

Knjiga osmeha i nezaborava

Mijat Lakievi
Naslov ovog predgovora pao mi je na pamet ve posle nekoliko
stranica knjige neobinog i intrigantnog naziva kojom nas je obradovao Dimitrije Mita Boarov. Ponete da itate, a neki osmeh vam
se neosetno navue na lice i ostaje jo izvesno vreme i poto knjigu
odloite.
S druge strane, to je knjiga (pod)seanja. Prava mala istorijska
itanka. Dok je itate, u pamenje vam se vraaju dobro poznati
ljudi i dogaaji, ali jo ee dolaze i oni o kojima niste nita ili ste
znali vrlo malo, ponekad i zbog toga to su neki drugi ljudi, koji
su zauzeli nacionalno (o)seanje, uspeli da ih gurnu u zaborav.
Podsea nas, dakle, ova knjiga na to koliko zaborav moe da bude
opasan, a seanje, ak i kad je bolno, spasonosno.
Knjiga Debele knjige i debele make u stvari je izbor iz prethodno
objavljenih (i u dva sluaja neobjavljenih) tekstova, ukupno ih
ima 73, u raznim novinama. Najvie u nedeljniku Vreme, za koji
je Boarov u poslednjih dvadesetak godina najvie bio vezan, ali i u
desetak drugih novina: Nedeljnoj Naoj Borbi, beogradskom dnevnom listu Danas, kao i u istoimenom zagrebakom nedeljniku (do-

Zbornik obuhvata razdoblje od gotovo etvrt veka: prvi tekst u

njemu objavljen je (davne!) 1987. godine, 11. maja, u novosadskom
Dnevniku. Re je o prikazu knjige eseja svetskog velikana ekonomske nauke, Dona Majnarda Kejnza, koji, oigledno ne sluajno,
poinje (tada, ali i danas vaeim) citatom: Vladin program je
pogrean, ali je i prepun gluposti. Poslednji tekst u knjizi, takoe
prikaz, objavljen je 6. juna prole godine, opet u Dnevniku, i opet
ne sluajno. Radi se o sabranim delima istaknutog vojvoanskog
intelektualca, Lazara Vrkatia. U prikazu pod vie nego simbolinim naslovom Vojvoanska utnja, govori se o (vekovnoj) borbi
za politiki subjektivitet Vojvodine i nerazumevanju te borbe i
Srba preana, tj. Vojvoana uopte, u Srbiji.
Knjiga je podeljena na tri dela. Radovi u prvom odeljku, Vreme uivanja, obuhvataju deceniju i po (8. mart 1993 10. jul 2008). Drugi
deo, Porterti, prostire se na 18 godina; od 3. aprila 1990. (tekst objavljen u zagrebakom Danasu, Dragan Mari prvoborac tranzicije), dok na kraju te galerije stoje lik i delo, u tom trenutku upravo
imenovanog premijera Srbije, Mirka Cvetkovia (3. jul 2008). Trei
deo, Prikazi, ve je pomenut.
U prvom delu Boarov uglavnom govori o sebi, u drugom delu o
drugima, a u treem o treima. To jest, u prvom delu iznosi detalje iz svog linog ivota, u drugom slika ljude (na jedan ili drugi
nain) znaajne za Srbiju u poslednjih 150 godina (mada preteno
od devedesetih naovamo); u treem delu govori o onome to su
napisali drugi autori.
Vreme uivanja zapravo je da parafraziram jedan meunaslov iz
knjige Dimitrije Boarov njim samim. Tu iz prve ruke saznajemo

10

Dimitrije Boarov

due samo jedan tekst, iz 1990); zatim u vie vojvoanskih, tanije

novosadskih dnevnika i magazina (Dnevnik, Vojvodina, Graanski
list, Nezavisni, Bulevar); tu su onda po jedan tekst objavljen u zagrebakom Privrednom vjesniku, i publikaciji na engleskom jeziku
Balkan Crisis Report, te konano tekst pisan za sarajevsku Mladu
Bosnu (neobjavljen).

Debele knjige i debele make

zanimljivosti iz njegovog linog ivota: gde je iveo, s kim se druio, kako je provodio vreme, gde je iao i ime se bavio; kakve su
mu (bile) preokupacije. Time je Boarov znatno olakao posao svojim biografima a, da se opet posluim jednim njegovim izrazom,
tvrd vam stojim da e ih biti koji nee morati da idu po pranjavim
arhivama i prekopavaju po starim novinama, nego e lepo uzeti
ovu knjigu i eto ga Mita, kao na dlanu.
U stvari, i kad pie o sebi, o dogaajima iz sopstvenog ivota, Boarov
najvie pie o neem, ili nekom, drugom. On lino, tu mu vie doe
kao inicijalna kapisla, povod da se mnogo vie nego o sebi, kae
o drugim ljudima i dogaajima. Zato su te priice pune rukavaca i
meandara to ini uzbudljivijim i bogatijim njihov glavni tok.
Recimo, kad pie o svojoj pasiji, geografskim kartama, na prvi
pogled jednoj krajnje bizarnoj stvari, Boarov e tu, onako usput,
pomenuti da postoje Vernerova, Apijanova, Merkatorova (nema
veze sa slovenakim trgovakim lancem provereno) i Delilova
projekcija, i da se njemu najvie sviaju Apijanove karte, one
gde su ume obeleene malim drveem, a planine manjim i veim
brojem nacrtanih breuljia.
Ili, u tekstu prozainog naziva Prehlada, u sred teme o kijavici, njenim manama, ali i nekim skrivenim dobrim stranama, o tome kako
se prema bolesniku ophode u staroj, graanskoj a kako u savremenoj, skorojeviskoj porodici i slino, odjednom ete naii na pravi mali traktat o cenama. To jest, o zamrzavanju cena. Zasluuje da
bude citirano: Ba u danu kada do vas dopire vest da je Vlada Srbije
pokrenula akciju vraanja cena, dokoni zbog zapuenog nosa,
moete, poput mene, nabasati na tekst koji ste objavili tano pre 11
godina (9. januara 1984), a povodom jednog od zamrzavanja cena.
(ivot je udo, to bi rekao Kusturica: komedijant sluaj uredio je
da ba u vreme pisanja ovog predgovora maj 2011 Vlada Srbije najavljuje maksimiranje cena nekih osnovnih ivotnih namirnica.)
Ima li profanije i dosadnije stvari nego to je vozni red? Ali, na
muci se poznaju junaci kakvo zanimljivo tivo se moe ispresti

11

Kad pie o drugima, Boarov nesebino iz njih izvlai najbolje. ak

i kad se bavi onima o kojima ne misli nita dobro, tu nema gorine
ni estine, to je hladna, ali ne i surova analiza; tu nema likovanja
zbog toga to je razotkrio i porazio protivnika, jedino rezignacije
to je sve to bilo tako kako je bilo i sada se, eto, pokazuje. S druge
strane, Boarov nee kriti simpatije prema pojedinim linostima,
ali nee ni dopustiti da ga one ponesu i zavedu. Boarov naprosto
bira i rea one bitne injenice, stavlja na tasove tegove i tegie, pa
kako se kome zalomi. Taj princip vai za svakoga, poev od da
nabrojimo samo neke iz te bogate i arenolike galerije nezaboravnog Zorana inia, preko i danas aktuelnih (pored ve pomenutog Cvetkovia) Mlaana Dinkia, Miroslava Mikovia i Milana
Beka, ili, pak, (manje-vie) zaboravljenih Dragoslava Avramovia,
Ante Markovia, Borke Vui, Koste Mihailovia, (ak i) Radovana
Jelaia, do, konano, likova koji su praktino potpuno iezli iz
naih seanja, iako su pre samo 10-15 godina zauzimali komandne
pozicije u vlasti i znatno uticali (injenjem ili neinjenjem) na ivote hiljada ljudi, kao to su Dragan (NIS, ne SIMPO) Tomi i Radoje
Konti.
Naravno, linija razgranienja izmeu pojedinih delova knjige nije
otra. Prirodno je da autor poput Boarova ne mari mnogo za anrovske granice, pa e tako, recimo, bez pardona, kad daje prikaz
knjige Ejn Rand Kapitalizam nepoznati ideal pod (znakovitim)
naslovom Slom sveta po ljudskom planu kako sm priznaje,
manje pisati o knjizi, a vie izloiti svoje osnovne poglede na dela
ekonomskih klasika.
Budui da su pisani za novine, svi ovi tekstovi imaju neki konkretan povod: u prigodnom datumu, nedavnom dogaaju ili tek
objavljenoj knjizi. I to je verovatno doprinelo da Boarovljevo delo
poprimi karakter, kao to je na poetku napomenuto, svojevrsne
istorijske svatare ili, moda jo bolje, malog istorijskog bede-

12

Dimitrije Boarov

oko jednog obinog reda vonje, uveriete se tek kad proitate ovu
knjigu.

Debele knjige i debele make

kera. Povest se kod Boarova, meutim, nikad ne potee prolosti

radi, nego je uvek u manje ili vie tesnoj vezi sa savremenou, sa
aktuelnim ljudima i dogaajima.
To se pokazuje ve kod prvog teksta (Uz debelu knjigu), u kome
se navodi detalj iz ratnih memoara Davida Lojda Dorda, predsednika britanske vlade u vreme Prvog svetskog rata. Detalj u kome
se Lojd Dord prisea kako je u jednoj bici, za etiri meseca i za
pet milja blata, poginulo ili ranjeno 650.000 Britanaca i Nemaca.
U vreme kada je objavljen ovaj tekst, ratne 1993. godine, to je najmanje bila samo jedna gola istorijska injenica.
Ili, u tekstu pod neobaveznim nazivom etnja (5. april 2001)
dobijate jedan podatak sa istorijsko-filozofskom poukom. Naime,
opominje Boarov, 3. aprila 1941. godine, kada je maarski regent
Miklo Horti doneo odluku da se pridrui Hitlerovom napadu na
Jugoslaviju, predsednik vlade grof Pal Teleki je izvrio samoubistvo. U oprotajnom pismu napisao je: 'Maarska je pogazila re
o venom prijateljstvu sa Jugoslavijom iz kukaviluka. Stali smo
na stranu nitkova, biemo leinari najprljavija nacija. Nisam to
spreio, kriv sam!'
U svoj toj raznolikosti tema, jedna se ipak izdvaja i dominira.
Vojvodina. Njeni ljudi i institucije. Onima koji poznaju (za jednog
neprekidno aktivnog novinara neoekivano) plodan publicistiki
rad Dimitrija Boarova to nee predstavljati iznenaenje pomenimo ovde samo jo pre desetak godina objavljenu Politiku istoriju
Vojvodine ali je zanimljivo da i ovde, u jednoj tematski tako iroko
postavljenoj knjizi, to izbija i ne da se sakriti. Ako je takve namere
kod Boarova uopte i bilo.
On svoju panju usmerava na one linosti i dogaaje koji su u oficijelnom seanju skrajnuti i zanemareni, kao to su Ilarion Ruvarac,
Vasa Staji, Mihail Polit Desani, Endre Baji-ilinski... Mogli bi
se tu ubrojati ak i jedan Bogdan Dunerski ili Jaa Tomi, iako se
o njima zna neto vie, ali, u stvari, povrno i uglavnom pogreno. Tako emo, recimo, saznati (jedan detalj koji vrlo malo ljudi

13

Saznaemo jo iz ove knjige sijaset vrlo bitnih injenica iz politike, ali posebno ekonomske istorije Vojvodine. Recimo, da su Novi
Sad, Sombor i Subotica, od austrougarske carice Marije Terezije jo
u 18. veku dobili status slobodnih (kraljevskih) gradova. Ili, da je
prva doista srpska bankarska ustanova, osnovana od Srba, bila
Novosadska tedionica, utemeljena 1864. godine.
Da ne idemo previe u detalje, italac e kroz ovu knjigu doi
do saznanja o kulturnoj i privrednoj, ali i politiko-pravnoj, pa i
filozofskoj osnovi vojvoanske posebnosti, vojvoanskog regionalizma (naroito kroz Aristokratinost regionalizma, prikaz
knjige Slobodana Beljanskog). Ukratko do saznanja o istorijskim
korenima autonomatva. I bie mu onda jasnije otkud dolazi i ta
ini to specifino oseanje sveta i ivota, vojvoanski duh, koji do
izraaja najvie dolazi u vremenu uivanja, ali kojim ova knjiga
cela odie, od ega je zapravo sazdana.
Druga velika tema ove knjige jeste liberalizam. Oita je sklonost Dimitrija Boarova ka liberalnim idejama i ljudima. To se vidi
u Portretima (Ruvarac, Polit Desani, Ante Markovi, ini,
Dragan Veselinov) i Prikazima (Ejn Rand, Marko Nikezi, Latinka
Perovi, Mirko Tepavac), ali i u Vremenu uivanja (recimo, u onoj
ve pominjanoj sekvenci o zamrzavanju cena).

14

Dimitrije Boarov

zna, a koji tako mnogo kazuje) da kada je potkraj 1918. godine

28 delegata Narodnog vijea iz Zagreba dolo u Beograd da stvori
Jugoslaviju i formira prvu vladu nove drave, regent Aleksandar
Karaorevi Ujedinitelj nije u audijenciju primio samo jednog od
njih Vasu Stajia. Zato je, pita (se) Boarov, ba Staji, koji je
bio najpoteniji i najgorljiviji srpski nacionalista prvog reda, ovek
visoke kulture i ugleda, bio tako lako politiki ekskomuniciran kod
najvie moi u Beogradu nakon ondanjeg osloboenja i ujedinjenja. Zato to, usledie odgovor, nije mislio da beki centralizam
treba samo zameniti beogradskim, zato to je bio za politiku unutranjeg nacionalnog sporazuma i za socijalnu pravdu, i zato to je
smatrao da kurs kulturne akcije ima prioritet.

Debele knjige i debele make

O stilu se obino neto kae u dve-tri reenice, pri kraju predgovora

i slinih propratnih priloga. Ova knjiga zasluuje da ovog puta bude
drugaije. Izvanredan stil kojim je pisana ova knjiga jeste proizvod
onog maloas spomenutog specifinog vojvoanskog duha. Ne radi
se samo o tome da Boarov savreno vlada reenicom, nego o tome
da ta reenica u sebi nosi neku (imanentnu, valjda vojvoansku)
leernost i nepretencioznost, esto (samo)ironiju, prosto otklon
od sebe same. Knjiga obiluje izvanrednim slikama kao to je recimo
ova (koja otkriva tajnu prirodu Boarovljevu): veslanje je jedan od
najlepih sportova zbog toga to malo ko, ko nije sedeo u amcu,
moe zamisliti kako je tiho nad vodom u rano letnje jutro i kako
tada mirie Dunav u senovitom, zelenom kanalu odroa. Nai
ete u njoj pregrt pravih malih stilskih bravura, kao kad, govorei o
Nenadu anku, Draganu Veselinovu i Miletu Isakovu, Boarov upotrebi parabolu o tri vojvoanska musketara ili o vojvoanskim
Marksu, Engelsu i Lenjinu. Ili kad kae da mu se neto naalost
posreilo ili kad nekoga italac e se ve setiti koga opisuje kao
heroja velianstvene nemake osrednjosti.
Ali ume Boarov da napravi i ono to se kae dribling na petoparcu, neto to moda nema neku svrhu, ali razgaljuje i ulepava
ivot. Kao krunski dokaz neka poslui sledei pasus: Nedavno
sam po povoljnoj ceni u antikvarnici kupio jedanaest tomova Vojne
enciklopedije, koja je u Beogradu izdata 1958. godine i kada sam
tih 30 kila kunsdruka jedva dovukao kui, na uobiajeno enino pitanje da li si ti normalan?, odseno sam odgovorio: Ima u njima
dobrih geografskih i istorijskih mapa!.
Najtee je pisati lako, jedna je od mojih omiljenih profesionalnih
izreka. Kod Boarova prosto iritira ta nepodnoljiva lakoa pisanja, da opet, kao u naslovu ovog teksta, parafraziramo slavnog
eha. I kratkoa. Duina tekstova bila je, naravno, diktirana njihovom namenom, tj. dobijenim, po pravilu nedovoljnim novinskim
prostorom. To je pisca nagonilo da filozofske misli saima u polu
reenice, knjizi dalo dinamiku i ubrzalo joj ritam, a itaoca unapred oslobodilo obaveze da prati radnju. Nego moe slobodno

15

Ipak, pri tome treba paziti, zarad sopstvenog dobra, da se sa liberalizmom ne pretera. Jer, ova knjiga je to je opet i u nekoj vezi
s naslovom kao (debela voda) Dunav. Tee sporo, ali poseduje
masu koju nije lako savladati; zato ima smisla itati je iskljuivo
natenane. Nikad ne znate iza koje e vas rei, kao iza dunavske
okuke, saekati neki veleobrt, neoekivani prizor.
Ta prijatna neizvesnost, laka intriga, obuzima itaoca ve od naziva
knjige. Otkud taj naslov: Debele knjige i debele make? Za knjige
je, dodue, jasno, ali za make...? Trebalo mi je malo vremena (i
elektronske komunikacije) da utvrdim da to dolazi od malo slobodnijeg ili naem jeziku primerenijeg prevoda engleskog izraza
big cats, koji se upotrebljava za vane ljude, macane, to bi mi
rekli.
Na kraju, s obzirom da su svi napisi u ovoj knjizi objavljeni u novinama, ona e nesumnjivo predstavljati veliki doprinos povratku
ugleda i asti novinarskoj profesiji. Mada bi moda mnogi rekli da
ti tekstovi ne spadaju u novinarstvo, bar ne u strogom smislu te
rei, nego pre u publicistiku, ja u ipak ostati pri stavu da oni jesu
sastavni deo novinarstva, makar u onom njegovom irem smislu.
Uostalom, ta fali irini. Tome nas ui ova knjiga.
Beograd, maj 2011.

16

Dimitrije Boarov

da skae s poetka na kraj knjige (ili obrnuto), pa odatle u sredinu

i, uopte, da po materiji vrlja kako mu je volja. Kao kod Pavia,
samo lake i zanimljivije.

Debele knjige i debele make

VREME UIVANJA

17

Dimitrije Boarov

18

Debele knjige i debele make

Vreme uivanja, kao pomalo otkaenu rubriku, u nedeljnik Vreme

uneo je Lazar Stojanovi, prvi urednik kulturne rubrike lista. Seam
se, u prvom broju Vremena, ona se bavila umetnou uivanja u
aju. Start takve rubrike bio je obrazloen, opet koliko pamenje
slui, potrebom da se rehabilituju graanske vrednosti Srbije, u
danima kada je njom divljao raspomamljeni nacionalizam, to jest
populizam najprizemnije i najagresivnije vrste.
Dugo u redakciji nikome nije ni padalo na pamet da jednom fah
novinaru privrednog profila, kakav sam bio, ponudi da napie
tekst za tu rubriku, a nije to padalo na pamet ni meni. Tek posle
nekoliko godina, kada se Vreme uivanja ve afirmisalo kao rubrika i smestilo na poslednju stranu naeg nedeljnika, Dragoljub
arkovi, tada ve glavni urednik Vremena (poeo je u ovom listu
kao urednik unutranje rubrike) ponudio mi je da se i ja okuam
na toj zahtevnoj stranici gde se ozbiljnost pristupa ne moe graditi
na navodnoj ozbiljnosti teme. Kad sam napisao prvu takvu rubriku, posle su mi s vremena na vreme poruivali i druge, mada ih ja
nisam pisao s lakoom.
Naime, iako se na prvi pogled taj novinarski zadatak, pisanje
Vremena uivanja, moe shvatiti kao neka vrsta zabavnog odmora

19

Uz debelu knjigu
Ba pre neki dan, uvreen to su svi lanovi moje familije jednoglasno ocenili da su moji prihodi smeni i nedovoljni za obian ivot,
te da su se svi drugi ve odlino snali sa piljarnicama i devizama,
vlau i radikalima, benzinom i deterdentima demonstrativno
sam napustio porodino zasedanje sa jedanaestom i dvanaestom
knjigom sabranih dela Slobodana Jovanovia, pod zajednikim
naslovom Iz istorije i knjievnosti (BIGZ, Jugoslavijapublik, SKZ
Beograd, 1991). Sa 923 stranice u desnoj i 887 stranica u levoj ruci
odmah sam povratio ravnoteu. Moda su ove dve Jovanovieve
knjige isuvie zanimljive u odnosu na svoju debljinu, jer su po
svojoj prirodi salatare. Tu su vam i Karaore, i knez Milo, Pai
i Apis, Skerli i Nedi, Gledston, Makijaveli, Bizmark, Gambeta,
Ataturk. Sve je tu, a Srbija se vidi kao na dlanu jue, danas, pa i
sutra. Sve to se dogaa, ve se dogodilo i opet e se dogoditi. Kako
je Slobodan Jovanovi sve stigao da proita, pa zapie i dobro razume? Usuujem se samo da primetim kako mi se ini da nije potpuno razumeo Rusoa i njegovo Poreklo nejednakosti. Zanimljivo da
mudrujem jo tren nije se Jovanovi zapleo oko privatne svojine
kao prapoetka socijalne nejednakosti, ve ba oko divnog anakovog poklika Ljudi se raaju slobodni, poklika iz polovine 18.
veka. A samo slobodni su jednaki i samo slobodni mogu zakljuiti
drutveni ugovor. Kakav li e ugovor u Njujorku zakljuiti nai
jugo-magarci?
U mom revolucionarnom ivotu debele knjige su imale mnoge
znaajne funkcije. Recimo, kad sam skupljao marke, u Staljinova

20

Dimitrije Boarov

od trivijalnosti tema kojima se inae bavite, to zapravo nije tano.

Jer, ova rubrika od vas trai da ogolite pred publikom ne samo vaa
lina interesovanja i hobije, nego i da doista otkrijete svoj lini ivotni i intelektualni kredo. A to je uvek opasno.

Debele knjige i debele make

Pitanja lenjinizma (Kultura, 1946), 607 stranica, divan koni povez, najpre sam stavljao potanske portrete kralja Aleksandra, cara
Franje ili Leopolda, skinute sa starih porodinih razglednica, a
zatim bih ih presovao uz pomo Petit Laroussa, Dedijerovog dnevnika i Hegelove Dijalektike.
Hegelova Dijalektika, koju je 1939. godine izdao uveni Geca Kon
u famoznoj ediciji Karijatide, sa izuzetnim intelektualnim vodiem
dr Duanom Nedeljkoviem, jedna je od retkih debelih knjiga (941
strana) kroz koju nikad nisam uspeo da proem, a pokuao sam
nekoliko puta. Kadgod mi se uini da ve sve znam i sve razumem,
uzmem tu knjigu u ruke da se otreznim. To je kao kad se naete
ispod ueta na koje nemate snage da se popnete. Jednostavno, to je
iznad vaih mogunosti.
Da se vratimo veselijim stvarima. Debele knjige su u mojoj porodici odigrale jo niz vanih uloga. Jednom se na kanabetu slomila
noga, no, sreom, zamenili smo je Umetnikim blagom Jugoslavije,
Moskovskim godinama 1956-58. Veljka Miunovia, Biblijom, a za
poslednji sloj kako je pokazala velika libela najbolje je pasovala
zbirka Krleinih politikih eseja Deset krvavih godina u izdanju
Zore iz Zagreba. Knjiga koju ponovo proivljavamo.
Mnogo toga sam nauio iz debelih knjiga, ali me poslednjih meseci
najvie proganja pria iz Ratnih memoara Davida Lojda Dorda,
drugi tom (831 strana), u izdanju ve pomenutog Gece Kona, 1938.
godine. To je pria o bici na izboini fronta kod Paandela u Flandriji
1917. godine, pri kraju Prvog svetskog rata. Otmeni komandant britanskih trupa u Evropi ser Daglas Hejg smislio je da krajem jula,
posle 16 dana artiljerijske pripreme i 5 miliona ispaljenih granata,
ispravi frontovsku izboinu u dubini od oko 25 milja, te da zauzme
greben Paandel-Staden i elezniku prugu Ruger-Tuuru. Posle
etiri meseca krvavih borbi, Hejg je uz 400.000 mrtvih ili teko
ranjenih Britanaca i 250.000 pobijenih Nemaca, prodro najdalje 5
milja, sada u sopstvenu izboinu na frontu, za koju je reeno da e
se odmah napustiti u sluaju nemakog protivnapada.

21

Vreme, 8. februar 1993.

Red vonje
Red vonje? Ma kakav red vonje u ovoj situaciji!, kae mi
kondukter zabezeknut i samim pitanjem: Zato ovaj ekspres za
Varavu dvadeset minuta stoji u Staroj Pazovi, kad po redu vonje
ve treba da je u Budimpeti na uvenoj Keleti stanici (istonoj).
Ja, istina, putujem samo do Novog Sada, ali sam opet namerno
uao u kola za Varavu, jer se nadam da jednom neu sii tamo
gde veito silazim, da u jednom produiti makar do Praga, gde
bih uhvatio presedanje za Berlin i Oslo, da bih odande preko
tokholma, Helsinkija, Petersburga, Moskve, Ulan Udea, mogao
sii u Pekingu, da se kroz sedam dana u 19 i 37 ukrcam u noni
ekspres za Kanton. Malroov Kanton, moda.
Velikim putovanjima kroz red vonje nauio sam se jo u gimnaziji.
Meunarodni deo bio je prava poslastica. Recimo, postavi sebi cilj
da proveri kako eleznicom stii u Lisabon. Da li je bolje preko
Minhena i Pariza ili preko Milana. Jo da sam imao kompletan
evropski red vonje, a ne onaj JD skraeni pregled. Jer direktne linije nisu zanimljive. A kod evropskih eleznica kombinacije

22

Dimitrije Boarov

Kada sam pre nekoliko godina u ovoj prii Lojda Dorda proitao kako je 650.000 ljudi zavrilo u blatu Flandrije za nekoliko
pedalja teritorije bez ikakvog znaaja, zapazio sam i jedan detalj:
glavnokomandujui ser Daglas Hejg nikad nije obiao ovo uasno
bojite, nije ga, sem na kartama, video ni kroz teleskop. A Lojd
Dord, kao predsednik britanske vlade, nije uspeo da ga smeni do
kraja rata, ak ni kad je shvatio da su vesti o navodnim pobedama
kod Paandela koje su stizale u London lane. Za etiri meseca,
650.000 mrtvih i ranjenih na obe strane, za pet milja blata, to mi je,
eto, ostalo u seanju iz jedne debele knjige.

Debele knjige i debele make

umnoava fantastina okolnost da uvek brzo ima neku vezu. Ne

mora ceo dan da sedi u Lapovu.
Moj pokojni otac nikad nije bio bez reda vonje pod rukom kad
smo putovali na more. U svakom trenutku znao je da li ulazimo u
Sunju ili Kostajnicu, koliko kasnimo, da li vozovoa nadoknauje zakanjenje ili i dalje kasni, u kojoj stanici imamo tri ili osam
minuta za juri do esme sa sveom vodom, gde se ukrtamo sa
prioritetnom kompozicijom. Uz njega sam nauio da na mapi pruga naem broj naeg pravca, da tako naem pregled polazaka na
naoj pruzi, da na tom pregledu uoim kilometrau, da itam napomene o vrsti voza (putniki, brzi, ubrzani, ekspresni a mnogo
kasnije pojavili su se poslovni, inter siti i ostali specijalni vozovi).
Jedino nikad nisam shvatio deo o tarifama. Moj otac je i to znao,
pa se ponekad u diskusiji sa nekim obrazovanijim kondukterom od
njega mogao uti i zanimljiv stav o neloginostima popusta K-15,
to jest neloginosti da se on ukida kad dvaput ide istom prugom, a
na to si prinuen redom vonje. Ne, nije moj otac bio sitniav, ve
temeljan. Ako u redu vonje pie to i to, on je to znao. A znao je i
zato ovde nita nije po redu vonje.
Otac Andreasa Sama, Eduard Sam, bio je mnogo drugaiji. U najlepoj i najtunijoj knjizi Danila Kia Bata, pepeo, sto puta sam proitao natuknice o ivotnom delu gospodina Sama Novom (treem)
ponovljenom i proirenom izdanju Reda vonje autobuskog, brodskog, eleznikog i avionskog saobraaja (izdanje Engl and comp,
Novi Sad, tamparija ora Ivkovia). Eduard Sam, koji je, po
bankrotstvu, ivot nastavio kao elezniki slubenik u idu, svoje
kapitalno delo od osam stotina stranica zapoeo je pitanjem: Kako
otputovati u Nikaragvu? Ki svedoi da je on zapoevi svoj red
vonje, bivao malo-pomalo intoksiran imenima zemalja i gradova, i
tako se u njegovoj svesti, uprkos vrlo utilitarnoj i praktinoj nameni da spoji mora i kontinente, javlja zamamna, halucinantna ideja
da za taj i takav mojsijevski posao nije dovoljno samo povui crtu
izmeu dva udaljena grada i staviti sat polaska i sat dolaska voza ili
lae. Odjednom je iskrsla pred njim masa nereivih pitanja...

23

Mada itamo o eljeznikoj renesansi u Evropi, moda je vreme

Orijent-ekspresa, Simplon-ekspresa zauvek prolo. Hoemo li se
opet voziti Dioklecijanom ili Matoem? Pa to je bilo fantastino!
Vinkovci-Zagreb za samo sat i etrdesetpet minuta. Sada razmiljam o Brzim prugama Srbije, sedei u Staroj Pazovi u vozu koji ne
moe da krene. Niko ne zna zato, niko ne pregleda karte, nikome
nita nije neobino. Jer, ovde nema reda vonje.
Nedavno u Rumi, pusto na stanici kroz koju je dnevno prolazilo
186 vozova. Narod se skupio, karte jeftine. Razglas objavljuje da je
danas motornjak za Beograd u 14 i 25 izostao. Pa nije voz ak da
izostane. Sledei dolazi posle 16 asova. Tri vagona i lokomotiva
deluju tako umorno, kao da su stigli iz Kalkute, a ne iz ida, trideset kilometara od Rume. Narod se nabija, primaju ak i u potanski
vagon, ali nekoliko putnika ne moe da se popne. Neko vie Jebo
vas Mini! Vozovoa, na kraju, preostale uzima u lokomotivu.
Priseam se Indije i ljudi koji sede na krovovima kompozicije.
Moj profesor knjievnosti iz gimnazije pria mi da je od Kosijeria
putovao sedei na papuici vagona i klimajui nogama nad kvrgavim
pragovima. Narod po Srbiji jo mae vozovima, kae mi, i dodaje da
je za njega lokomotiva i danas pravo udo. No, u Pazovi, radost kretanja tako je oskudna. Otpravnik vozova sa crvenom kapom pui na
dunosti. Ej, kad bi ga video neki K und K elezniki nadinspektor!
Postavljam u dokolici sebi pitanje moe li gospodin Mini, skojevac iz Valjeva i sekretar SPS-a, ovek koji nogom otvara vrata
kabineta predsednika Republike i sefova svih banaka u Srbiji da

24

Dimitrije Boarov

itao sam i ja redove letenja, prouavao kod Topalinog oca i brodske

linije, ali nama iz Vojvodine nema boljeg prevoza od ajzlibana.
Jer ko od nas nije, poput Kia, nekada, u hladnoj jutarnjoj pomrini
uao u prvu klasu, gde blista kobaltna svetlost acetilenskih lampi
i seo na sedita od zelenog plia na kojima raste minijaturna gusta
engleska trava. U stvari, dok je bilo benzina, naa deca se nisu
vozila vozom. Moj sin je imao ak deset godina kad je prvi put
proao kroz ortanovaki tunel.

Debele knjige i debele make

organizuje elezniki saobraaj na dve pruge u ovoj dravi i odmah ga odbacujem kao besmisleno. Taj ovek, prvo, ne zna ta je
to svetinja reda vonje i zato vozovi u Evropi ne polaze oko 5 ili 10
sati, ve u 5 sati i 7 minuta i 10 sati i 23 minuta.
Vreme, 4. oktobar 1993.

Zavodnik
Maj je na izmaku, a vi ni ovoga puta niste osvojili srce nijedne ene.
Ne oajavajte, vi jo moete postati zavodnik, za razliku od mnogih
drugih koji to ve jesu i kojima je mnogo tee nego vama. Pravi
zavodnici i nisu lepotani i besprekorni heroji, a u takve ne smemo
ubrojati ni posednike mnogobrojnih enskih skalpova koji su ih
pribavili slavom, novcem ili kakvom moi. Neete, valjda, zaaliti
to vas nisu dodirnule oi neke ene kojoj ste odobrili kredit iz
primarne emisije, jeftino ustupili zejtin iz dravnih rezervi, kojoj
ste preko reda izvukli devizni ulog kod Dafine, kojoj ste abolirali
krivicu u demonstracijama ili doturili zelene bonove za setvu?
Istina, ima tu neega, nije njima bilo loe u dugim noima, dok
smo mi trei put u jednom jedinom veku tukli Nemce. No, slast
zavoenja vea je kad su i tekoe vee.
Pravi zavodnik je, zapravo, uvek s nekom manom. Riard Trei je
bio grbav, Bajron je bio opav, Pukin napola crnac, a Crnjanski u
celini Srbin. Ni ovde nije potrebno preterivanje, ne morate biti sve
to u isto vreme. Da biste postali veliki zavodnik ne morate imati ni
naroite fizike predispozicije, niti vam je potreban aparat velikih
dimenzija. Znam oveka kome je udruenje za zatitu ena umesto
orunog lista na jedvite jade izdalo kurani list, sa obavezom
da ga pre upotrebe obavezno pokae. On je uveren da svoje uspehe
duguje svojoj hiperdimenzionalnosti. Nije, siromah, svestan da
time umanjuje vauer svoga iskustva, jer ono nije ire primenljivo.

25

Pre nego to se sklupate pod raskona pazuha kominice, duni

smo da vam skrenemo panju na rizike i opasnosti koje prate
sudbinu svakog zavodnika. Eto, kad je Pukin u Odesi zaveo enu
komandanta grada, ovaj mu se osvetio tako to ga je postavio u
komisiju za unitavanje skakavaca u okolini. A kasnije je proao jo
gore. On, za kojim je plakalo toliko lepotica, postao je rogonja, pa
su ga ak proglasili za pomonika velikog majstora Ordena rogonje. U dvoboju, ubio ga je enin ljubavnik D' Antes, usvojenik holandskog ambasadora u Petrogradu. Dok je Onore Balzak, nezasiti
erotoman, umirao na krevetu od mahagonija, ena njegovog ivota
grofica Elina Hanska ubijala je vreme u susednoj sobi zabavljajui
se sa ljubavnikom.
Iz ova dva sluaja treba izvui bar dva zakljuka izbegavajte dvoboje i krevet od mahagonija.
Vreme, 23. maj 1994.

26

Dimitrije Boarov

U zavoenju je najvanija priprema. Kundera dobro primeuje da

nije toliko teko zavesti devojku, koliko je teko poznavati dovoljno
devojaka koje jo nismo zaveli. On otuda preporuuje onima koji
gledaju u budunost da obezbede to iri krug registrovanih i
kontaktiranih ena. Dajte, osvrnite se malo oko sebe, ne gledajte
samo u nacionalne radnice na televiziji. Ako je jedan an ak Ruso
mogao da se zaljubi u sobaricu (Terezu Lavaser), osmotrite i vi malo
bolje kasirku u samoposluzi. Moda je pre bekstva iz Rogatice tajno pisala poeziju, a nou sanjala divlje veprove u salonu Simplonekspresa. Za prilaz ne brinite, dobar je svaki. Nije neophodno da joj
odmah kaete: Santa Persida della salute.

Debele knjige i debele make

Prehlada
Ma kako prehlada moe biti neugodna, ona istovremeno ovde
predstavlja vrlo popularnu zimsku aroliju, raireniju od skijanja.
Kijavica, grip, angina, bronhitis ili kakvo zapaljenjce plua, kad
malo zaete u godine, pa vie nije otmeno da ita progurate na nogama, pruaju vam odlinu priliku da se na desetak dana vratite
kui i izolujete od spoljnog sveta, da se posvetite sebi.
To kratkotrajno bekstvo pod jorgan, iz surovosti svakodnevnice u
kojoj ste toliko malo voljeni, toliko nezasluno nezapaeni i toliko
arogantno potcenjeni, omoguava vam obino neto panje ukuana, a desi se i da ena vaeg ivota primeti da joj nedostaju vai
odlasci na pijacu, u banku, kod majstora po pokvarene pegle, u policiju po neophodne formulare. U nekim kuama ak vam donose
erbet i pileu supicu u krevet, iste vam arave od mrva i zasipaju
vas pomorandama, limunadama i sitno seckanim belim lukom.
U drugim, naprednijim porodicama prevazieni su ti sladunjavi malograanski obiaji, manje vam smetaju da se vratite sebi, pa kad im
onako balavi, zakaljani, zabrekli i prokisli izaete na oi, posmatraju
vas kao ugavo pseto, podseaju vas da u civilizovanom svetu, gde se
diploma neto ceni, svako ima svoju sobu, izmeu ostalog i zbog toga
da ne bi na sve strane irio viruse, a posebno opominju da je sve to
zbog previe cigareta i nerada kao nosee karakteristike novinarskog
zanata. U tim naprednijim sredinama, slatko bolovanje sueno je na
draesna prepodneva, kad se svi raziu iz kue, pa do mile volje moete igrati ah sa kompjuterom, a da vas niko ne krivi da ste poludeli.
Zapravo, im proe prvi udar bolesti, kada, mada smodeni i slabi,
malo pogledate oko sebe i utvrdite da ste najzad gospodar situacije
unutar etiri zida, pruaju vam se mnogobrojne mogunosti za
putovanje u sopstvenu prolost, kao oveku koji ve ima sjajnu
budunost iza sebe. Moete najzad ponovo pokuati da sredite
svoj orman sa dedinim gradonaelnikim peatom, medaljom sa
Solunskog fronta (Dobrovoljaka divizija), akcijama Beejske piva-

27

Tu su naravno i porodini albumi, koje bi najzad trebalo srediti. Jo

niste zalepili slike iz Kupara, Slanog, Igrana, Mimica, Pribe, Vela
Luke, a sva ta jadranska mestaca ve su otplovila na drugu stranu
zemaljske kugle. Moda ete doiveti da ponovo vidite Rijeku, Zadar,
Split ili Dubrovnik, verovatno ete ih ugledati makar na nekom
filmskom snimku, ali onih trideset kua u Dranicama, ne verujem.
Onako iscrpljeni od temperature, moete se na trenutak baciti u nostalgiju, ali je jo suvie rano da shvatite da a je bilo, tega vie ni.
Uostalom, ima i gorih stvari od uspomena. Evo, u tom ormanu su
i patrljci vaeg pismenog stvaralatva, kopija svakog desetog teksta
koji ste ispisali. Prvi utisak je da ste nekad pisali mnogo bolje, jer ste
itali mnogo vie, putovali daleko dalje, razmiljali duboko o poplavi
trivijalnosti, na kojoj je mnogo kasnije doplovio i graanski rat.
Problem je u tome to su uporeenja nivoa pisanja, sada i nekada,
sasvim mogua, jer u Jugoslaviji su ekonomske teme uvek iste. Ba
u danu kada do vas dopire vest da je Vlada Srbije pokrenula akciju
vraanja cena, dokoni zbog zapuenog nosa, moete, poput mene,
nabasati na tekst koji ste objavili tano pre 11 godina (9. januara
1984), a povodom jednog od zamrzavanja cena. U tom tekstu citira
se Pjanieva reenica da su cene pojave bogate informacijama i
indikator aspiracija drutva, te da nasilna dravna intervencija
u cene unosi odnose arbitrernosti i pristrasnosti, to uvek vodi
tekim posledicama. Navodi se, takoe, Okenova generalna opaska da se nevidljiva ruka trita sve vie zamenjuje nevidljivim
rukovanjem posle administrativnog ugovaranja cena, te da se u
socijalizmu rukovodi pomou cena. Jo kad bih mogao da pronaem pet-est tekstova koje sam svake tree ili etvrte godine pisao o vraanju cena kao patolokom obliku prikrivanja inflatorne
politike, mogao bih produiti bolovanje.

28

Dimitrije Boarov

re i Agrarne banke i pozivnicom za otvaranje spomen obeleja na

raciju 1942. u kojoj je deda Mita nastradao sa skoro celom porodicom. Bee to jednog mnogo hladnijeg januara kada su led na Tisi
morali razbijati sekirama, dok su ljude ubijali maljevima.

Debele knjige i debele make

U potrazi za papirima koji bi vam i danas dobro doli, naii ete

na gomilu drugih, koje je odavno trebalo baciti. Evo i tragova afere
povodom jednog TV priloga o dravnom udaru kralja Aleksandra
6. januara 1929. godine, gde ste koncipirali politiku odbranu od
optubi da ste ocrnili jadnog Ujedinitelja. udo da ni monarhistiki
opredeljene politike stranke jo ne trae da se ovaj datum sveano
obeleava. Pa ni pokreti za Jugoslaviju. A kralj zabranio sve nacije,
jedini ovek koji je zabranio Srbe, s ove strane Drine.
No, kako kae Malaparte, zato da se s mrnjom osvremo na
prolost, kad ni sadanjost nije bolja, a budunost nam ve preti.
U Tehnici dravnog udara on nam nudi sjajnu galeriju likova; tu su
Cezar, Katilina, Sula, Luj Bonaparta, Primo de Rivera, Pilsudski,
Trocki, Musolini. Hitler je karikatura Musolinija, pie nesreni Kuro
Malaparte 1930. godine.Taj sjajni intelektualni avanturista, miroljubiv, s izvesnim ukusom za prisilne metode, je li mogao naslutiti
kuda e sve stii heroj velianstvene nemake osrednjosti.
Vreme, 11. januar 1995.

Atletika
Ako imate jaku potrebu da bar zakratko sklonite misli od ovog naeg
traginog nereda i napustite televizijske vesti u kojima samo lai
uspevaju da nadmae nesreu gledajte atletiku. Gledajte direktne
televizijske prenose sa svetskog prvenstva u atletici iz Geteborga,
a uskoro e i miting u Cirihu. Tamo ete videti da radost i pravda u
sutini uvek pobeuju.
Ba kako svaka enciklopedija ve u prvoj reenici naglaava da je
atletika individualni sport, tako ju je najbolje i pratiti sam, sa arobnom televizijskom kutijom u debeloj hladovini. Naravno, ovo vai
samo za neizleive konformiste i nepokretne voajere, a ovde retko
sreem drugaije. Ali, ako ste ve neizleivo umorni i mrzovoljni,

29

Ve odavno je primeeno da je atletika kraljica svih sportova upravo zato to stavlja na probu elementarne moi oveka. U takvom
iskuavanju malo mogu da pomognu bilo kakva lukavstva takozvane ljudske pameti. Atletika je skoro potpuno liena taktikih podvala, potkupljivih sudija, prljavih trikova, niskih udaraca i nekanjene
grubosti to sve prati mnoge druge sportove.
Ima i u atletici neke taktike, ali nema tog trusta atletskih mozgova
koji bi, na primer, danas smislio taktiku za bilo kog oveka na svetu, da ovaj nadmai Majkla Donsona u trci na 400 metara. Taj je
pobedio u poslednjih 40 ili 50 trka u kojima je uestvovao i noge su
mu toliko brze da mu je uvek glavni problem kako da ne padne na
lea kad mu one odmaknu napred ka cilju, a telo zaostane.
Neki kau da je atletika dosadna zbog toga to favoriti uglavnom
uvek pobeuju. Pripadam onima koji atletiku manje doivljavaju
kao borbu meu takmacima, a vie kao bitku sa vremenom, daljinom i visinom. Zbog toga mi nikad ne smeta to jai pobeuju slabije i uvek se nadam da e neko pomeriti rezultat svih vremena.
U prilog ovoj tezi ide i injenica da se ak i u ovom naem pokvarenom svetu u atletici uvek navija za, a nikad protiv, to jednostavno
znai da se uvek potuje onaj ko moe vie.
Uostalom, nije tano da su favoriti uzurpirali atletiku i da veito
pobeuju. Evo u Geteborgu legendarni Karl Luis i nije izaao na
stazu, a Linford Kristi je bio tek esti u sprintu na 100 metara. Na
drugoj strani, ko je od obinih posmatraa atletskih zbivanja do
ove godine uopte i uo za Donatana Edvardsa, koji je ove godine
tri puta obarao svetski rekord u troskoku, ak dva puta u finalnom
takmienju u Geteborgu. Zamislite, u tri skoka 18 metara i 29 santimetara. Uzmite onaj krojaki santimetar iz singerice, koju je vaa

30

Dimitrije Boarov

uinite neto da vam to lake padne gledajte atletiku, da vidite ta

sve ljudi mogu kad se pod nepristrasnim okom boga Kronosa takmie
ko e bre, dalje i vie (i ne optereujte se istorijom i mitovima, jer
ete pronai da je bog vremena pojeo svu svoju decu, da ga neko ne
bi smenio sa vlasti, ali je ipak Zevs umakao, pa oca posle i potukao).

Debele knjige i debele make

ena donela u miraz, i izmerite negde razdaljinu od 18 metara, pa

ete shvatiti koliko je atletika nemogua, a ovek svemoan.
ak i neki ljubitelji atletike smatraju da je ona zanimljiva samo kad
se baca, skae i tri do 3.000 metara. Ja sam meu onima koji ne
diu slualicu ni dok se na TV ekranu tri 10.000 metara. Gledam
te ljude netremice svih pola sata, mada znam da e se trka odluiti
u poslednjem krugu, jer sam jednostavno fasciniran njihovom snagom volje. Bez obzira i na viegodinje treninge, svaka trka dugoprugaa je neka vrsta samomuenja, jer, po mom miljenju, homo
sapiens je, kao i svi drugi ivi stvorovi, roen kao lentina (lepe
bi bilo rei, svako je ekonomian). Dugoprugai su, po meni, ljudi
dostojni svakog potovanja, jer svakog trenutka moraju cediti iz
sebe svaki atom snage. A ima i neke boije pravde u tome to ljudi
iz nekih od najsiromanijih afrikih zemalja po pravilu pobeuju
na dugim prugama. Kako je samo onaj omaleni Gabrselasije iz
Etiopije, posle 9 i po kilometara tranja, finiirao u trci na 10.000
metara. Kad bi ga ovek osmotrio van staze aka jada. A eno ga
sa ve drugim mercedesom sa svetskih prvenstava, a bez vozake
dozvole. udo od izdrljivosti.
Mladi gospodin Gabrselasije delimino opovrgava i rairenu tezu da
uspeh u atletici zavisi iskljuivo od razvijenosti medicine. Istina je
da nema vie famoznih Istonih Nemica koje su harale atletskim
stazama dok je bilo Berlinskog zida, u ijoj su senci ini se obavljani
i neki (al)hemijski radovi na ivim ljudima, da bi oni mogli biti bri
i jai. Istina je da su obelodanjene i mnoge doping afere (setimo se
samo nesrenog sprintera Ben Donsona). No, izgleda isto tako da
je Svetska atletska federacija meu svim sportskim federacijama zauzela najstroiji odnos prema upotrebi stimulativnih sredstava, pa
je takvih afera sve manje. A ima nekog vraga i u tome to na duim
stazama obino pobeuju oni koji su pobegli iz zemalja bede.
Jedan iz itave kolone takvih ljudi, Kenijac Vilson Kipketer, uverljivi pobednik na 800 metara u Geteborgu, ui e u atletsku istoriju i
kao ovek koji je napokon obesmislio sve pokuaje da se i atletika

31

Razmislite, ima li usamljenijeg oveka na svetu od maratonca na

40. kilometru koji u belini ispred oiju verovatno vidi samo glad za
pobedom nad nemoguim (i eventualno, neki crni mercedes).
Vreme, 10. avgust 1995.

Enciklopedija
U vaar svetskog sveznanja prvi put sam uronio jo pre bukvara,
kada me je mati jednom povela na posao u Srpsko narodno pozorite, u kome je bila sekretar drame. Odmah iz njene kancelarije,
kroz ofucana tapacirana vrata, ulazilo se u pozorinu biblioteku
nakrcanu knjigama. One su zakrilile ak i prozore, pa me je skoro
uplaila pojava starog gospodina urice Davidovca, kada se on,
kao iz kakvog Bergmanovog filma, sa svojim piskavim glasom, i
deformisanim stasom patuljka, pojavio iz sumraka, srean to je
neko zabasao u njegovo carstvo. Carstvo enciklopedija. Njih je posebno cenio. Nijedne ukrtene rei nisu mu se otele.
Kada me je procenio, smestio me je za ogromni pisai sto i iz jedne
vitrine, u kojoj su stameno bili postrojeni tomovi Novog ilustrovanog Larusa, Velikog Brokhausa i (verovatno) etrnaestog izdanja
Britanske enciklopedije, izvadio je knjigu u kojoj su na desetak
stranica bili objavljeni crtei i fotosi ratnih laa. Od tog trenutka,

32

Dimitrije Boarov

proizvede u podruje meudravnog i meunacionalnog nadmetanja. On je jednostavno privremeno postao dravljanin Danske,
pa se sa njenim nacionalnim amblemom na grudima, kako to
vole patetino da kau sportski komentatori, popeo na pobedniko
postolje, da pozdravi dansku zastavu i odslua dansku dravnu
himnu, a sa njenim barjakom u ruci je i protrao pobedniki krug.
ini mi se da je u tom trenutku zavrena pria o trkau koji brani
nacionalne boje, bori se za na dravni grb, smatra nacionalni
dres za svetinju, kome je naa reprezentacija iznad svega itd.

Debele knjige i debele make

pa narednih desetak godina, u mom pranjavom Novom Sadu,

prouavao sam ratne brodove i znao sve o bitkama na moru, od one
kod Salamine do Midvejskih ostrva. Znao sam tada razlike izmeu
bojnog broda i krstaa, lakih i tekih krstarica, fregata i razaraa,
torpiljera, minolovaca i minopolagaa. Znao sam kakve je topove
imao Graf pe, a kakve Princ od Velsa (je li tako bee), brzinu u
vorovima, bruto deplasmane i borbene i manevarske sposobnosti
svih legendarnih plovila, itd. I zavoleo sam enciklopedije, poput
gospodina Davidovca.
Naravno da je taj ivahni, okrugli stari, bio enciklopedijska
linost, to sam odmah naslutio. Tek mnogo godina kasnije, u
studiji dr Duana Popova, Srpska tampa u Vojvodini 1918-1941,
naao sam da je urica Davidovac 1922. godine bio prvi urednik
tek osnovane sportske rubrike nekad uvene Miletieve Zastave.
Radio je to, istina, u skromnim ondanjim okvirima, honorarno,
jer je po profesiji bio privatni inovnik, poto ga je Prvi svetski
rat omeo u studijama primenjene umetnosti u Peti. Kad su posle
Drugog svetskog rata doli partizani, gospodin Davidovac (budui
da je bio iz uvene novosadske porodice iz najvieg sloja) dobio je
skromno mesto inspicijenta, a kasnije i bibliotekara u SNP, dok je
spomenuti kolega dr Popov poeo novinarstvo u sportskoj rubrici
u Dnevniku.
No, enciklopedijska nit nae prie nastavlja se upravo sa dr
Duanom Popovim. On je sada uven po tome to je praktino sam
ve ispisao etiri toma prave pravcate Enciklopedije Novog Sada
(stigao je do odrednica VAR po azbunom redosledu) i planira da
poslednji, verovatno 22. tom objavi u osvitu 21. veka, kada e na
blizu 10.000 stranica obraditi samo glavne stvari o naoj varoi. Ako
imate sreu kao ja, da ste na B, u ovoj simpatinoj enciklopediji ve
moete neto proitati o sebi, o svome ocu, o svome gimnazijskom
profesoru fiskulture, ika Vasi Borievu i mnogim drugim ljudima
koje sreete po ulicama Novog Sada. Dr Popov je, inae, bio u grupi ljudi koja je pre desetak godina inicirala pisanje enciklopedije
Vojvodine, to je u Beogradu ravo primljeno, kao neki pokuaj

33

Nekakva srpska odbojnost prema enciklopedijama koje bi se pravile van Beograda vidi se i po tome to lanovi SANU nisu dali saglasnost ideji da se unutar Matice srpske, koja ve 15-20 godina radi
Srpski biografski renik, oformi Leksikografsko bio-bibliografsko
odeljenje. Ve je postalo opte mesto miljenje pojedinih srpskih
akademika da Srbi vie ne mogu dozvoliti da se o njima piu enciklopedije u Zagrebu. Tano je da je najobimnije jugoslovenske
enciklopedije izdavao Leksikografski zavod u Zagrebu (kasnije
Zavod Miroslav Krlea), a tano je i da je za vreme Pavelieve
Endehazije u tom gradu, u pet tomova, objavljen poetak Hrvatske
enciklopedije. Nije, meutim, dokazano da je u toj Pavelievoj
enciklopediji neki ustaa pisao odrednice o srpskim pravoslavnim
velikodostojnicima, koje su i danas najbolji izvor podataka o tim
ljudima. Nekakvim ustakim ekskluzivizmom, samo zbog Zagreba
i 1943. godine, ne moe se objasniti ni injenica da je, na primer,
Karaorev vojvoda Petar Todorovi Dobrnjac, u Hrvatskoj enciklopediji (obraena su, na oko 4000 stranica, samo 4 slova, od A do
D), dobio 15, a u potonjoj Prosvetinoj enciklopediji objavljenoj
u Beogradu, 12 redova. Jednostavno, prave enciklopedije piu
strunjaci.
Tek je u Zagrebu, 1925. godine, Stanoje Stanojevi, autor nae najbolje Narodne enciklopedije srpsko-hrvatske-slovenake, naao
izdavaa, mada je prethodno u Beogradu, objavljujui godinama,
redovno na po stotinak stranica, svoj enciklopedijski rad, dokazao
svoje znanje i temeljnost. Pa eto, da primetimo, i taj, neosporno
najbolji srpski leksikograf je Novosaanin. Njegov otac, lekar
dr Laza Stanojevi izabran je ak, jednoglasno, 1887. godine za
predsednika Matice srpske. No, nije se svideo ugarskim carskim
vlastima. Uvek dosta elastini, kad je re o visokoj vlasti, Matiari
su uvukli rogove, pa mesto gospon Laze, neto kasnije, za

34

Dimitrije Boarov

zaokruenja dravnosti Vojvodine. Kasnije, u svojstvu sekretara

Matice srpske, dr Popov je pred Skuptinom Srbije izneo inicijativu da se donese zakon o enciklopediji Srbije pa je dobio veliki
aplauz, ali ve pet-est godina na tome je ostalo.

Debele knjige i debele make

predsednika su izabrali Miloa Dimitrijevia (koji je dobio visoki

agreman).
U stvari, koren loze novosadskih enciklopedista zasadio je svakako
Vasa Staji, objavljujui jo pre 50-60 godina etiri toma novosadskih
biografija i tri toma grae za kulturnu, privrednu i politiku istoriju
Novog Sada. Staji je imao izvanredan enciklopedistiki nerv i nije
u Arhivi Novosadskog magistrata tragao samo za plemiima, velikodostojnicima, nacionalnim zaslunicima i knjievnicima, ve i
za drugaijim ljudima. Moda je doista za kulturnu istoriju Novog
Sada (iz te knjige je uzimamo), dragocenija ova priica iz 1813.
godine, nego neka velika prosvetna deklaracija:
Uhapen u Petrovaradinskoj tvravi, poslan je magistratu na
suenje kontribuenat Jefta Gajin. Od slavnog haramije Kuzmana
Ugodia koji je u tvravi visio obeen, ukrao je nogu, i to je Gajina
uinilo sumnjivim da je bio jatak Ugodia. On je meutim tvrdio
da od detinjstva pati zbog padavice. Iao je u manastir Jazak na
molitvu, i onde mu je neka ena rekla da e se od nevolje svoje
osloboditi, ako nabavi nogu obeenog oveka i spali je a pepeo od
nje popije u vodi. Noga je, veli, ve bila trula i sama od sebe pala,
a on je samo digao, nije otsekao. Kad je to ustanovljeno, magistrat
ga je pustio na slobodu, naav da vie zasluuje saaljenje, nego li
kaznu.
Moda e junaci ovog postmodernog dogaaja, kontribuenat
Gajin i haramija Ugodi, ui jedino u Kiovu Enciklopediju mrtvih,
u kojoj smo svi i u kojoj je sve zapisano, ali Vasa Staji je priu ipak
izvadio iz Arhive, jer je dobro znao tajnu svakog enciklopediste da
za istoriju treba zapisati sve to se razvija izmeu ludila i veala.
Vreme, 20. januar 1996.

35

Jo pre pet-est godina jedan prijatelj, koga sam nakratko provozao, rekao mi je da je krajnje vreme da kupim novi auto. Nisam bio
protivan ovoj njegovoj nepokolebljivoj oceni.
Doista, moj Reno-4 GTL odavno je zasluio zamenu, jer jo 1987.
sam ga, po jednom kinom danu, uz razne peripetije na Putu bratstva i jedinstva, doterao kui iz Novog Mesta. Moja auto-vlasnika
karijera je dotad bila uzlazna, mada ne neto naroito uzlazna.
Prvo sam 1974. kupio Zastavu-850, pa sam ve 1980. imao obian
Reno-4, da ga kasnije zamenim onim luksuznijim GTL (istina,
nikad nisam saznao ta tano znai ta skraenica). Ve pet-est
godina je taj moj poslednji auto u dosta slaboj kondiciji, za grejanje ga ne pitajte, a registracije obavlja moj spretni majstor uz
ne ba sasvim legalnu saradnju sa svojim prijateljima u servisima
ovlaenim za tehnike preglede. Ovo ti je poslednji put, kae mi
dobronamerno majstor i dodaje: Ne ekaj pobedu demokratije,
pridrui se levici i kupi novi auto.
Kupovanje novog auta je za mene vrlo zabavno jer ve odavno ne
postoji rizik da u se zatrati i kupiti neto pogreno. Dakle, lien
bilo kakvog rizika da u loe potroiti neke pare, ulazim oputeno
u svaki salon automobila u kojem me ve nisu zapamtili. Oputeno,
ali ipak uz svoje zrele godine i uz sve stameniju pojavu moram
da namaknem i ozbiljan izraz lica kako bih namamio prodavca
na razgovor. Ne volim bez strunog vodia da sedam u sve te limuzine, zakrivljujem glavu u zamiljenim krivinama, isprobavam
digitalno nametanje sedita, prozora i retrovizora, procenjujem
kako menja klizi u pet-est brzina, raspitujem se o bezbednosnim
napravama i jastucima. Volim da me prodavac zapazi, pa da ga
pitam za miljenje o veanju, konicama, cilindrima, ubrzanjima
i prateoj opremi. Oko tih pitanja sam oprezan, jer, iako imam dva
mainca meu roacima, nisam se ba potrudio da se obavestim
koja je razlika, na primer, izmeu dobo i disk konica (ako to nisu
sinonimi). Kad ga presliam o glavnim karakteristikama limuzine

36

Dimitrije Boarov

Kupujem limuzinu

Debele knjige i debele make

i pokaem mu izvesno nezadovoljstvo kombinacijom performansi

ponekad me poneki auto-dambas pogreno proceni i odvede do
neke ozbiljnije sprave. E, tu je ve za nekoliko sekundi start bri od
stotke, a i stabilnost iznad 200 kilometara na sat je mnogo vea. Da,
to bi ve dolo u obzir, progunam znaajno.
Ne izbegavam ni razgovore o ceni i o uslovima plaanja na tom
terenu mi ne nedostaje samopouzdanje, jer sluajno sam takozvani
ekonomski novinar ve trideset godina. Sklon sam u poslednje vreme da priznam prodavcima da su cene povoljne. Nekad je carina
za tu kategoriju automobila, u kojoj sada vano sedim, bila i do
40.000 maraka, a sada zbog precenjenog slubenog kursa dinara,
manja od 10.000. Pa i osnovne cene i porezi su manji nego ranije,
tako da ispada dobro to nisam pazario pre pet-est godina. Ima
meu prodavcima automobila pravih finansijskih virtuoza, daju mi
razne savete, govore o olakicama, spominju razne konstrukcije za
izbegavanje poreza i taksi samo ne kau nita o kreditima koji su
uobiajeni u ostalih 200 zemalja na planeti. No, ipak, kad ih ovek
slua ini mu se da e jednom doista uspeti da kupi novi auto.
Kad god izaem iz salona automobila doe mi ao to sam opet
odloio posao, zato to akumulacija u ovoj zemlji nije ravnomerno
rasporeena. Jednom mi je bilo i nelagodno, jer sam odmah nabasao na kolonu ljudi koji su ekali da u radnju stigne zejtin. Pomislio
sam dok ja pet-est godina kupujem auto, drugi ljudi se mue
po redovima. Mene inae robni feti nije potpuno obuzeo. Kad
stignem kui razmiljam kako mi se ivot nije postvario i kako na
dohvat ruke imam silu knjigu sa hiljadama prekrasnih duhovnih
vrednosti u koricama, u kojima mogu da uivam do mile volje.
Ipak, avo potroakog drutva ne spava (mada je osuen i u
Memorandumu SANU). Kad god sednem u moj stari auto, uvek se
setim kako je Henri Ford navodno rekao da je najbolji auto nov
auto. Zato na pijace polovnjaka i ne idem, tim pre to sam dobio
uvredljive vesti o ceni koju bih mogao dobiti za mog malog diva
iz Novog Mesta. A raunao sam da bi mi to bio poetni kapital u

37

Vreme, 19. novembar 1999.

Kau
Nekada davno, kad sam se svakog prolea muio da na vreme rezerviem dobru sobu za letovanje na Rabu, Mljetu ili u Dubrovniku,
imao sam dosta problema da blinjima moralno obrazloim sklonost spavanju i izleavanju, naroito posle ruka. Sada, u ovim
istorijskim vremenima, kada je ve najavljeno osnivanje etvrte
internacionale, to jest Beogradske kominterne sa predstavnicima
120 potlaenih zemalja sveta, smislio sam teoriju beanja od stvarnosti, pa se sa vie moralnog opravdanja drim onog ekspirovog:
Spavati, spavati, spavati...
Kako sam sada lien grinje savesti to popodne slabo doprinosim
razvoju samoupravnih odnosa i to sam zapeo pri kraju prve knjige
Marksovog Kapitala, moju intelektualnu znatielju sve vie okuplja
i pitanje kvaliteta kaueva, otomana i kreveta na kojima plovim u
uvek zamamne prostore sna, uvajui ivce za vreme kada i u Srbiji
pobedi demokratija i kada i na ove prostore ponovo grune strani
kapital. Ranije tom pitanju nisam posveivao nikakvu panju i bacao sam se na svaku horizontalnu plohu koja mi je liila na krevet
ne vodei rauna o emotivnim, zdravstvenim ili nekim drugim
posledicima koje slab kvalitet leaja moe naneti mojoj tananoj
novinarskoj dui i mome veslakom telu. Isto tako sam i ustajao,
posle nesvesti liene bilo kakvih sanjarija, zaboravljajui istog trena
osobene karakteristike svih tih esto dombavih kaueva, troseda
ili jogi madraca koje sam pod sobom bezduno tlaio.
Istina, kad sam bio sasvim mali za mene je bio fascinantan dogaaj
kada je tapetar, izvesni uglaeni ika Vasa iz Srpskog narodnog

38

Dimitrije Boarov

razigravanju finansijske konstrukcije za kupovinu neke nove maine kakva bi priliila gospodinu moga formata.

Debele knjige i debele make

pozorita, pretresao nae kaueve. Nisam se odvajao od nogara

na kojima je on skalpelom otvarao izmuene otomane, vadio iz
njih pranjavu morsku travu, uklanjao poutele i iskidane uzice,
pa zatim razraivao naherene federe da ponovo dobiju standardnu
uspravnost. Najvie me je impresionirala vetina s kojom je ponovo
zavezivao tu lelujavu konstrukciju opruga sa debelim kanapom koji
je mirisao na kudelju. U toj mrei vorova video sam kosmoloku
geometriju lienu svake improvizacije i labavosti. ika Vasa je bio
majstor starog kova, radio je polako i odluno, a kada bi zavezao tu
udotvornu mreu nad savladanim elinim icama nudio mi je da
je isprobam skokom iz zaleta. Zatim smo polagali uglavnom staru
morsku travu, ba tih meseci se nova teko nabavljala. Dok sam mu
ja pomagao, gutajui prainu svojim otpornim bakim pluima, on
mi je priao zgode iz pozorinog ivota i kako je pravio krevete
od novina i tutkala (onda mu nisam verovao). Zatim je dolazilo
kuckanje stotine ekseria sa irokim glavama, da bi se postava,
a zatim novi plavi mebl tof vrsto zategli preko iznenada ponovo
naraslog kaua. Kad su kauevi osvanuli obnovljeni u punom sjaju
i kada sam prvu no legao na neto tako novo, osetio sam miris
svakodnevnog porodinog prosperiteta.
Kasnije sam, kao to sam ve naglasio, smatrao potpuno normalnim to je Jogi stigao tako je valjda glasila reklama za novi
slovenaki madrac u kome je eline federe zamenila elastina
plastina unutranja konstrukcija. I mislio sam da je napredak kod
leanja sasvim obina stvar. Pri tome ni do danas nisam razumeo
politizaciju te reklame pa nisam razumeo zato je jedan moj
vickasti komija pojavu Miloevia na srpskoj glavnoj sceni prokomentarisao tim reima: Jogi je stigao!
I danas vidim da se nude razni novi leajevi. Nekadanje holivudsko udo, vodeni krevet stigao je i kod nas, pa sam ga probao
nedavno u radnji nita naroito bez Merlinke. Vidim da se sada
reklamiraju i neki ameriki madraci ali me cena nekako odbija,
pa nisam hteo da ga opipam ni svojom strunom rukom. Uopte
uzev, vidim da cela srpska nacija sada spava svojim dubokim snom

39

Vreme, 6. april 2000.

Veslanje
Kadgod hou da osetim stari dah Dunava, pomean sa onom udnom meavinom mirisa katrana, laka i drveta, koja uvek ide uz
amce, drvene splavove i obalne hangare odem u Danubius, veslaki klub koji su gimnazisti i mlada gospoda Novog Sada osnovali
jo 1889. godine. Tu negde, kada je sve bilo pomalo drugaije nego
danas, ali ne mnogo drugaije poela je i zavrila se moja sportska
veslaka karijera (pre 35 godina) u etvercu sa kormilarom.
Odmah da kaem, u takmiarskom smislu nismo napravili nita,
jedino je Vanja, kasnije, kada smo mi ostali odustali, bio prvak drave i reprezentativac, veslao je na Bledu, u Luganu, itd. Zajedniki,
u etvercu, mi smo dogurali do Palia, bili prvi na vojvoanskom
prvenstvu, ali odmah i diskvalifikovani, jer je na mladi kormilar
(bila mu je to prva trka) pogreno shvatio sudije iz prateeg amca,
pa je mnogo zasekao stazu (startovali smo na drugoj, a bili ubedljivo prvi na etvrtoj stazi). No, nije mi ao to nismo postali neki
asovi, za tako neto u veslanju je potrebno neverovatno mnogo

40

Dimitrije Boarov

na uasno loim kauevima na rasklapanje. Jedom sam u gostima

spavao na tom udu sa nekim gvozdenim makazama, koje dobro
funkcioniu, pa na vas odjednom iskoi ogromni leaj za dvoje. Ali
lo leaj, sa koga stalno nekamo klizite i stalno ste ukezeeni zbog
slabe federacije. Zato se valjda mladi narataj i vraa starim tvrdim
kauevima na preklapanje. Evo, pre neki dan mi je novi podstanar,
mladi inenjer, uslovio zakup nabavkom takvog kaua. Odveo me
je na Najlon pijacu u Novom Sadu gde takvih novih kaueva ima
dosta, po prihvatljivim cenama. Kupili smo jedan uti, sa dosta
vrstine i irine, unajmili tricikl jednog preduzimljivog Cige, seli
gore na kau i ponosno krenuli u trei milenijum.

Debele knjige i debele make

muke, nadoveanske upornosti i fanatine posveenosti pobedi.

Sve su to osobine koje su me, sreom, nadaleko zaobilazile.
Iz tog sporta, za razliku od nekih drugih, na primer, iz novinarskog
otiao sam taman na vreme. Napustio sam veslanje ne zbog toga
to mi je bilo previe teko da svakog jutra ustajem u pola est,
odlazim na jednosatni trening, vraam se kui na doruak, jurim u
kolu, zatim i popodne u est odlazim na trening, trim pet kilometara, veslam deset, a zatim diem tegove (tonu ili dve najmanje, iz
vie puta, naravno), te da se oko devet izgladneo vraam kui, jedem pola friidera i padam odmah u krevet, te spavam bez snova.
Napustio sam veslanje nekako gotovo prirodno, kada sam procenio
da se na velikom novosadskom korzou deavaju ipak zanimljivije stvari, kad smo poeli da filozofiramo na gelenderima ispred
Banovine, kad smo otkrili kako je lepo ljutiti preferans uz muziku
sa Radio Luksemburga (on je tada bio popularniji nego to su danas Slobodna Evropa, Doje vele, BBC ili Glas Amerike). Pa ipak,
iako sam ga napustio bez aljenja, veslanju dugujem mnogo, pa i
danas smatram da je ono korisnije od tenisa, klavira, baleta i asova
engleskog zajedno (to je samo znak mojih neizleivo nazadnih
shvatanja).
Seam se, kad smo prvi put doli u Danubius i kada su nas utovarili
u veliku galiju sa 12 vesala, pomislio sam da odmah odustanem
jer mi se inilo da u ve posle dva tri zaveslaja ispustiti duu. Tako
je, u stvari, bilo stalno naredne tri godine takmiarsko veslanje je
isti, esencijalni napor, napor na napor. To je prva dobra osobina
ovog tekog sporta. Svaki zaveslaj mora povui punom snagom,
inae nema anse. Pa kada ti se posle hiljadu metara ini da vie
nema ni trunke snage, uje da moramo dii broj zaveslaja sa 36
na preko 40 u minutu. Kako si posle srean to si to nekako uspeo,
a ostao iv.
Druga dobra osobina veslanja je u tome to ti se uvek ini da te
ostali vuku kada ti je najtee. Zbog toga se u posadi stvori neto
drugaiji duh zajednike sudbine od obinog drugarstva. Zblii vas

41

Trea dobra osobina veslanja je to dobro naui da mrzi autoritete, to jest trenera. Sada mogu rei da nas je treniralo nekoliko
izvrsnih ljudi i dobrih strunjaka no, poto su oni smatrali da
od nas treba da naprave pre svega ljude, normalno je da smo im
pruali otpor. Problem sa svakim trenerom je u tome to od tebe
trai vie od onoga to moe. Onaj ko nikada nije cedio svoje
telo do kidanja, nee nikad razumeti bes koji morate osetiti prema
komandama, podstrekavanju, podvikivanju, psovanju, pa i prema
oskudnim pohvalama koje dobijate kada neto postignete. U stvari,
nauite da idete do kraja svoje snage, a da vas hvala ne zanima, ve
samo oseaj da ste i to izdrali.
Evo i etvrte dobre osobine veslanja. Nekako steknete neko ludo
zdravlje koje moete da arite nekoliko narednih decenija. Istina,
hoe ponekad da vas uhvati neki grip ili iijas ili da se polomite
u nekoj saobraajnoj nesrei, ali to se dogaa i ahistima. No, na
psihijatriji, bar u Novom Sadu, veslaa ima samo meu lekarima.
Nadasve, veslanje je jedan od najlepih sportova zbog toga to malo
ko ko nije sedeo u amcu, moe zamisliti kako je tiho nad vodom
u rano letnje jutro i kako tada mirie Dunav u senovitom, zelenom
kanalu odroa.
Vreme, 15. jul 2000.

42

Dimitrije Boarov

zajednika muka. Na moje drugove je, istina, taj etverac ostavio

dubljeg traga nego na mene. Jedan ima etvoro dece, drugi se enio
etiri puta, trei ima etiri preduzea a ja sam jedna od mnogih
rtava narodne izreke uzdaj se u se i u svoje kljuse.

Debele knjige i debele make

ah iz novina
Pre pet-est godina sa jedne terase na Paliu primetim (danas ve
pokojnog) Branka olanovia, nekadanjeg uspenog guvernera
NBJ, kako na jednom kiosku kupuje nekoliko dravnih novina i
kako ih posle brzog prelistavanja odmah baca u kantu za smee.
Kad je priao, poali nam se kako ni danas ni u jednim novinama
nema nijedne ah partije. Nita drugo me vie i ne zanima, ree
nam ovaj poznati monetarni strunjak.
Ja sam olanovia u tom drutvu najbolje razumeo. I po mom
miljenju, ah iz novina prua vam veliko zadovoljstvo, mogao
bih rei ak i vee nego ahovska partija sa nekim komijom ili
prijateljem, na klupi u parku, za kafanskim stolom ili u redakciji,
sa kibicerima iznad glave koji veito neto dobacuju. Jer, ah iz
novina ima sve elemente jednog idealnog simulakruma borbe,
rata, strategije, kreacije, destrukcije, romana sa srenim krajem.
Pa i politike i izbora, ako hoete da budem aktuelan, mada to nije
ono G 8 G 17 plus. Sedite kod kue, gledate kako su razmetene
izborne figure i ekate da celu stvar odigrate po novinama, kada se
sve okona.
Neki kau da je sutina aha apsolutno drugaija, da je ona u direktnoj borbi dve linosti i dve drvene armije nad tablom sa 64 polja,
te da se bez publike nikad ne moe osetiti prava dra pobede u
ovoj drevnoj igri. Oni koji zastupaju to stanovite istiu da ah bez
konkretnog ivog protivnika, koga moete merkati, kome moete
pretiti, sa kojim moete voditi raznovrsne psiholoke dvoboje,
koga moete mrzeti dok stoji bolje ili mu se podsmevati dok mu
rasturate poziciju nije ono pravo. To jest, oni zapravo kau da
takozvani kafanski ah, koga mi svi zapravo igramo, predstavlja
samu njegovu socijalnu sutinu, a koja, kao i kod svake igre, ima
funkciju preivljavanja bez rizika.
Ja ne delim to stanovite, jer ah smatram suvie krvolonom disciplinom u kojoj se posle svakog poraza suvie jasno suoavate

43

Zato je ah iz novina pravo zadovoljstvo. im ostanete sami u sobi

i ugasite radio i televiziju sa kojih se kao iz neke srednjovekovne
ludnice stalno uju podivljali krici vodeih politiara i umaenih
poslanikih pretendenata, koji urliu o nekakvim pobedama,
prosperitetu, odbrani drave i nacije, kue i porodice, dok je sve
u ovoj dravi u potpunom rasulu, neredu i smradu, kao u nekom
dinovskom azijskom klozetu ako naete neku ah partiju u novinama, moete se ukljuiti u bar jedan svetski dogaaj vrhunskog
nivoa. Odmah znate i da ete pobediti, da e igra biti na visokom
nivou, i da neete razoarati publiku. Naravno, ako su novine tano
prenele pregled partije.

44

Dimitrije Boarov

sa svojim manama. Uzmimo pojednostavljeno sled uasa koji vas

moe snai ako sebi postavite pitanje zato niste svetski prvak u
ahu. Prvo, ne moete se aliti da su pravila aha komplikovana jer
ona se u osnovi mogu ispisati u dvadesetak redova. Drugo, nikako
ne moete rei da niste mogli uspeti zato to vam tata i mama nisu
podarili brze noge, jake ruke, visinu ili teinu, ili bilo kakvu fiziku predispoziciju na koju sami niste mogli da utiete a koja vas
objektivno spreava da se razvijete u svetskog ahistu. Tree, ne
moete nai ni ekonomsko opravdanje to vam ahovska karijera
nije blistava, jer ahovske figure se mogu napraviti i od starog hleba,
a u krajnjoj liniji nikakav fiziki instrumentarijum vam za ah i nije
potreban (on se moe igrati i na slepo). etvrto, ne pomae vam ni
izgovor da ste iz malog nacionalnog grmena i da ne znate svetske
jezike pa niste mogli da se dokaete na svetskoj razini. Jezik aha je
svetski i dosta je jednostavan. Peto, nikako se ne moete izgovoriti
da niste mogli krenuti u ah, jer on ne donosi novac za ivot, a vi ste
odgovorni za ishranu porodice. Naprotiv, svetski ah donosi dobar
novac, pa je, na primer, svetski prvak za bekstvo iz graanskog rata
u Jermeniji ladno iznajmio avion, za sebe i iru familiju. Da skratim,
nema nikakvog izgovora za injenicu da niste na rang listi prvih
100 miliona na svetu u ahu ili da niste svetski ampion, sem onog
jednostavnog da od vas ima mnogo, ili bar jedan pametniji. U tom
smislu je ah deprimirajui date sve od sebe, a vidite da je to tako
malo, gotovo nita, naspram onog drugog.

Debele knjige i debele make

Naalost, veina urednika novina, a tu ni Vreme nije bolje, mrzi ahovske rubrike, a voli pisma italaca, u kojima vam asom pronau
da ste u dve kljune rei nekog teksta napravili samo dve teke
omake pravopisne i faktike naravi kao to se dogodilo meni sa
Danubijusom 1889, to je trebalo napisati Danubius 1885.
Vreme, 7. septembar 2000.

Osnivanje stranke
Vidim ovih dana oglas na televiziji da neka nova socijalistika
stranka poziva graane da dou po vrednosnu poiljku i ponesu linu kartu da se usput potpiu pod izbornu listu te partije.
Zakljuujem ovi su sasvim uprostili postupak kupovanja narodne podrke i nije ih sramota. Oigledno je re o momcima koji
su pronikli u sutinu ovdanje politike. Moda u tom porivu koji
pokree neke ljude da osnuju organizaciju koja e napokon izvesti
ovaj narod na pravi put ima i neeg uzvienog to mi sa strane ne
uoavamo i ne razumemo, poto nas ne mue svenarodne nevolje
ili smo jednostavno bez dovoljno energije, pa nam se ini da ne
moemo pomoi u toliko odgovornim i tekim poduhvatima. Ili ne
znamo kako se to radi?
Istina, jednom sam, pre sedam godina, sasvim iz blizine gledao
kako se osniva nova politika stranka u svojstvu honorarca. Bila je
to ona hiperinflaciona 1993. godina, u jesen, kada su nam plate pale
na nekoliko nemakih maraka meseno. U tom trenutku pozvao
me je jedan dosta uspean novosadski preduzetnik da se ukljuim
u politiku stranku koju je nameran hitno da osnuje. Kako je bila
re o oveku koga sam slabo poznavao (pa nisam mogao srpski
da mu odgovorim) izrazim zahvalnost to mi je uinio tu ponudu
i objasnim mu da mislim da je prolo vreme kada su novinari mogli
biti partijski aktivisti, itd. Dakle, kaem mu da sam prinuen da

45

Moj sagovornik se poee po glavi, pa ree da je upravo o tome hteo

sa mnom da se prokonsultuje jer novinari svata znaju. Poto
je ve naao jednog sposobnog potpredsednika budue stranke,
inae vojvoanskog Maara, on bi hteo neku stranku graanske,
a ne nacionalne orijentacije. No, ako ve ne mogu da uem u inicijativni odbor za osnivanje te stranke, da li bih se prihvatio nekog
savetnikog posla on bi to pristojno honorisao. Tu sam se ve zainteresovao pa sam ga upitao ta bi taj posao podrazumevao. On
mi za poetak predloi, ni manje ni vie, nego da napiem program
nove stranke.
Do tog trenutka pisao sam doista svata ali program jedne stranke
zaista nikada. ak sam na jednoj vojnoj vebi imao zadatak da kao
pripadnik plavih napiem pretee okupatorske proglase koje bi
snage narodnog otpora (dakle crveni) nou cepale sa zidova i
taraba. Pomagali su mi (ili ja njima) dananji glavni urednik NIN-a
i budui direktor RTS-a ali se stvar ravo zavrila kada se na dip
direktno sudario sa oklopnim transporterom, a moji drugovi zavrili u bolnici (meni nita). Pisao sam i deci svojih roaka i prijatelja
maturske i seminarske radove i to iz raznih oblasti, od geografije
do psihologije (daj, molim te, stvar je hitna, a vama novinarima je
to lako a vraga je lako). Pisao sam u vojsci albu jednom kaplaru
koji je bio kanjen zbog samovoljnog udaljavanja to jest noio
je kod neke devojke u oblinjem selu. Osnovna teza mi je bila da
je ovek imao asne namere, ali je kapetan iscepao tu albu pred
celim strojem i umalo da i ja nastradam (jer je desetar, u trenutku
slabosti, priznao da sam je ja pisao, zarad kljua od oficirskog klozeta). Pomagao sam nekim zaljubljenim, a nepismenim drugovima
da napiu nadahnuto ljubavno pismo, itd. Reju, pisao sam svata,
ali stranaki program do trenutka o kome vam priam nikada.
Ipak, kad mi je osniva stranke nabacio iznos mogueg honorara,
prihvatim pogodbu oberuke, iako je rok za izradu ideologije i strategije nove partije bio sasvim kratak do sutra.

46

Dimitrije Boarov

odbijem njegov laskavi predlog i upitam ga, usput, koje e osnovne

politike orijentacije biti njegova stranka.

Debele knjige i debele make

Nabavim brzo nekoliko programa srpskih stranaka demokratske

orijentacije, sednem za pisau mainu (predkompjutersko vreme) i krenem redom preambula, pa dalje. Sloboda, demokratija,
trite, obnova, budunost, itd. Vidim ide mi, pa napravim neto
dui program od onih na koje sam se ugledao. Da mi poslodavac ne
kae da sam otaljao posao. Doista, kada sam mu odneo taj program
naisto otkucan bio je sasvim zadovoljan no nisam siguran da
ga je proitao. Stranka je, ubrzo, osnovana sa dosta muke, jer se
nije bio okupio dovoljan broj osnivaa, tako da smo mi, koji smo
se tu zatekli po prirodi posla, imali muke da savladamo ranije
porueno posluenje.
Osniva stranke, da ovu priu privedemo kraju, imao je problema
i oko prikupljanja potpisa za svoju kandidaturu za izbore, pa ga je
ulazak u izbornu koaliciju sa jaim strankama graanske i demokratske orijentacije (da bi se naao na njihovom spisku) mnogo
kotao (kako mi se opravdavao, kad mi nije isplatio dogovoreni
honorar, ve mnogo manji) a narodni poslanik nije postao. Taj
ovek, koji na alost nije vie meu ivima, nije imao hrabrosti da
d oglas da e svaki potpis platiti vrednosnom poiljkom a to bi
ga izalo jeftinije od spomenute koalicije.
Ja, inae, smatram da neuspeh te stranke nije bio programske
naravi. ak bih rekao da je ona imala program skoro isto toliko
dobar koliko i ovih 18 stranaka koje su pod firmom DOS-a sada
tako uverljivo pokupile narodnu volju.
Vreme, 7. decembar 2000.

47

Posle svakog istorijskog dogaaja preporuujem duge etnje.

Tako u poslednjih 13 godina uvam svoje i tue ivce. Zato sam i
protekli, zanimljivi vikend, kada su vadili Miloevia iz Uike 11,
uglavnom proveo ekajui pitomim ulicama Novog Sada. Bilo je
dosta pusto, narod zaseo kraj televizora, da vidi ta e biti, da li e
neko da pogine ba pred njihovim oima i hoe li nekada omiljeni
Voa iz svoje tvrave izai sa lisicama na rukama. Bar je tako u
amerikim filmovima.
Svako je ovde, na ovom lepom Balkanskom poluostrvu, znao da
nee gledati nekakav samurajski zavretak ove sapunske opere.
Mada se kod nas, uz gusle i rakiju, esto pria o asti i dostojanstvu
niko nije sklon anahronim demonstracijama ljudske vrstine, pa
se to ne oekuje ni od nacionalnih voa. Kod naih komija Maara,
da ne poteem Japance, stvar je neto drugaija. Na primer, 3.
aprila 1941. godine, kada je maarski regent Miklo Horti doneo
odluku da se pridrui Hitlerovom napadu na Jugoslaviju, predsednik vlade grof Pal Teleki je izvrio samoubistvo. U oprotajnom
pismu napisao je: Maarska je pogazila re o venom prijateljstvu sa Jugoslavijom iz kukaviluka. Stali smo na stranu nitkova,
biemo leinari najprljavija nacija. Nisam to spreio, kriv sam!
Tako se ubio ovaj aristokrata bizarnih politikih nazora. Donosio je
antisemitske zakone, ali mu se nisu sviali faisti. No, datu re nije
mogao da preivi, iako je bila re samo o jednom diplomatskom
meudravnom ugovoru koji je potpisao. Kod nas takvo shvatanje
asti ba nije raireno. Uostalom, Srbi slabo stoje i sa aristokratijom, zbog nesreenih istorijskih okolnosti i slobodarskog duha.
No, da se vratimo etnji. Za mene je prava etnja kad hoda sam.
Samo se tako moe obezbediti puna koncentracija i puna posveenost lutanju. I vano je, ne uriti. im vidite da neko Dunavskim
kejom hoda brzo, jasno vam je da je re o nekom infarktau ili eerau. Ti ljudi su pod posebnim pritiskom i oni hodaju radi ivota.
Ja hodam da mi proe vreme. Zato volim duge etnje.

48

Dimitrije Boarov

etnja

Debele knjige i debele make

Nekada, kada sam bio neto mlai, smatrao sam da je hodanje bez
cilja besmisleno rasipanje energije. Naroito sam bio alergian na
duge etnje, poto sam vojsku sluio u 141. peadijskom puku JNA
u Zagrebu, u drutvu pukomitraljeza. Boe, to je bila teka ta
gvouina naroito prvih desetak kilometara. Mada svi tvrde da
je sluba u brdskoj peadiji jo mnogo gora, moje je miljenje da
je ona poljska, gde sam ja bio, najdosadnija i najtea poto je
na ravnom krajolik uvek isti. Naroito kada vam se na pedesetom
kilometru zamagli pred oima.
Sreom, nisam se poslednjih trideset godina, pored svih proteklih
ratova, laao oruja i nisam bio prinuen da usiljeno mariram, pa
sada dugo etam, iako nemam psa, ni nekog drugog drutva. Moj
otac je, takoe, bio pristalica hodanja. No, on nije izlazio, nego je
hodao po sobi, pa je mati jednom rekla da e zbog toga poludeti. To
mu je ostalo iz zatvora. Mada je o tome vrlo malo priao, jednom
mi je objasnio da mu je tokom prvih pet godina amovanja, koje je
proveo u samici dugoj samo dva i po metra, upravo hodanje spaslo
zdravlje. Razvio je bio tehniku okreta toliko, da je gotovo imao
iluziju da je u pokretu bez ikakvog zastoja. Ja obino okreem kod
Futoke pijace, im bacim pogled na ovu svetinju trine privrede.
Onda ima vie varijanti. Ili nazad istim Bulevarom osloboenja, ili
spletom uliica kroz Rotkvariju. U ovoj drugoj varijanti zavirujem
u osvetljene prozore, da vidim da li je TV prenos nekog istorijskog
dogaaja zavren. Uglavnom vidim sirotinjski nametaj. Otac porodice u poluleeem poloaju na kauu, okolo deca a televizor
radi li radi.
Iako se iz hobija bavim istorijom i mada sam novinarski radnik
svih ovih poslednjih 13 godina, kada su navodno istorijski dogaaji
sustizali jedan drugi, ne mogu da se pohvalim da su se oni bukvalno odigravali pred mojim oima. Na primer, kada se raspadao
SK Jugoslavije na 13. kongresu, tokom prva dva dana sam potroio
sve pare od dnevnica, pa sam morao da se vratim u Novi Sad pre
uvenog odlaska Slovenaca iz Sava centra. Moram da priznam da
sam i 5. oktobra 2000. godine prilegao posle ruka da dremnem,

49

Vreme, 5. april 2001.

Que passa la casa

Piui prole sedmice jedan muan tekst o manipulacijama sa starim jugoslovenskim dugovima u Londonskom klubu, u trenutku
kada sam proao kroz praumu podataka, imena stranih firmi i
domaih meetara i kada sam to nekako sroio u lanak koji nije
lako itati pomislio sam da na kraju, radi zabave italaca, u entre
fille izvuem jedan mali kalambur, koji mi je (genijalno) pao na
pamet kad sam primetio da je izvesna transka grupa La Casa
svojevremeno kupila 45 miliona dolara nominale jugoslovenskog
duga na sekundarnom tritu hartija od vrednosti pa me je ime
te firme varljivo podsetilo na ime kafeterije preko puta Narodne
banke Srbije, u ulici kralja Petra, za koju sam uvrteo da se upravo
isto tako zove La Casa.
Sat, dva poto sam tekst poslao iz Novog Sada, gde daleko od
razuzdane gomile ivim ve 53 godine, odmah posle ruka, bri-

50

Dimitrije Boarov

a kada sam se probudio video sam na televiziji da gori Savezna

skuptina i zakljuio da je demokratija pobedila. Tako, ve sasvim
navikao da se istorija dogaa bez mene, jer iz nekog razloga nisam
ni kreator istorije, a, naalost, hronino ni direktni svedok, mada
se bavim (toboe uzbudljivom) novinarskom profesijom, doekao
sam i ovaj poslednji in Miloevieve ere, izmeu 30. marta i 1.
aprila, uglavnom ekajui. I najmanje me je proganjalo pitanje
ta e se dogoditi u Uikoj 11 i hoe li Miloevi i druina lasno
poginuti branei svoje patriotske ideje ve sam najvie sauestvovao u tegobama svojih kolega, koji su 36 sati dredali to pred
Rezidencijom, to na Topiderskoj zvezdi, to pred Palatom pravde. Novinarstvo se vraa izvornim vrednostima to jest, dobrim
nogama. Zato ja stalno etam.

Debele knjige i debele make

sanja sudova i preputanja fijesti uhvatila me je izvesna nesigurnost da li se ta kafeterija doista zove La Casa? Uplaio sam se da
se, na primer, ne zove La maison, kao jedna krma podno Sremske
Kamenice, te da e moj kalambur otii u prazno. Na trenutak sam
oprezno pomislio da sam mogue u nekoj La Casi moda sedeo
na nekom drugom mestu u Beogradu, pa sam je sada podsvesno
nasilno prebacio na mesto koje bi odgovaralo mojoj vickastoj
zamisli (sada ujem da La Casa doista postoji u Beogradu, ali ne
tamo gde je to meni bilo potrebno). Ili mi se u podsvest uunjala
novosadska (La) Casablanka koja je preko puta Trandafilkinog
enskog konvikta, pa je sada sanjam u jednoj monetarnoj prii?
Zbog svega toga sam iz svog novosadskog stana nazvao kolege
iz redakcije Vremena u Beogradu i zamolio ih da provere da li se
kafeterija preko puta Narodne banke Srbije doista zove La Casa.
Oni su to i uinili i doli su do informacije da se ona zapravo zove
Que passa, pa su jednostavno, ne javljajui mi nita, valjda da me
ne probude, u mom entre filleu zamenili La Casa sa Que passa (i
u naslovu, naravno). No, transka grupa La Casa se ne zove Que
passa a nijedna grupa Que passa, koliko je zasad poznato, nije
trgovala jugoslovenskim obligacijama pa ni vlasnik te kafeterije
preko puta Narodne banke ne moe ni u jednoj aluzivnoj igrariji biti
nabeen da je sklon da svoju tablu premesti i na drugu stranu ulice
na trezore nae centralne banke. Jednostavno, umesto kalambura
za zabavu italaca, dobili smo budalatinu koju je nemogue suvislo objasniti a poto sam se pod tu budalatinu ja potpisao, lino i
iskreno se izvinjavam vlasniku Que passa, transkoj grupi La Casa
i itaocima.
Neki mladi, savesni novinar verovatno bi debelo odbolovao ovu
budalastu nesreu, no, poto sam u proteklih 30 godina novinarskog rada ve mnogo puta bio u slinim nezgodama i ispadao idiot
pred oima jako mnogo sveta, najee sopstvenom, a ponekad i
tuom nesmotrenou reio sam da ni ovoga puta ne svisnem od
sekiracije, mada je uvek lake podneti tue, nego svoje sopstvene
gluposti. Teim se i time da je novinarski posao infantilan ve po

51

Vreme, 15. decembar 2001.

Majstori
Ako nekim sluajem shvatite da je samo naizgled najjeftinije biti
sam svoj majstor kad su u pitanju samo naizgled jednostavni zahvati poput kreenja stana, farbanja drvenarije, reparacije kaua i
rekonstrukcije kupatila, postavlja se vano pitanje pitanje izbora
majstora. To je mnogo ozbiljnije pitanje od, na primer, svake glasake odluke na politikim izborima na kojima nema anse da ne
pogreite. Kod izbora majstora vi ste u poloaju kadrovika, pa se
uvek uveravate kako ni tim monim ljudima nije uvek zabavno jer
nije uvek lako nai pravog oveka za odreeni posao, tim pre to
su prola ona stara socijalistika vremena kada je ve uspeh bio i
nai nekog vodoinstalatera, elektriara, molera ili stolara, koji je
spreman da neto zaradi, kad mu proe radno vreme u fabrici ili
zadrugi. Danas je izbor daleko iri, ali je problem u tome to je
pravih majstora za klasine zanate sve manje.
Kad je re o majstorima koji treba da vam urade neto to treba da
vam doista olaka i ulepa svakodnevnicu kadrovska odluka je
veoma bitna, jer moe da vam se desi da natrite na nekog koji e
vam upropastiti nerve i tekui ivot ak mnogo vie od porodice ili
svih nacionalnih pesnika zajedno. Problem je u tome to vam se
moe dogoditi da angaovani majstor krene posao pa nestane na

52

Dimitrije Boarov

samoj svojoj prirodi jer se u naelu ozbiljno bavi toliko nesavrenim stvarima kao to su ljudski postupci i njihove ideje pa bi
u tom svetlu bilo sasvim pretenciozno derati se zbog iskazane
sopstvene neozbiljnosti. Uostalom, eto nove zgode sa kojom e se
zabavljati moje kolege i ve zamiljam kako e me, kada doem u
Beograd i sednem na pie kod La Case, neko od njih upitati: Que
passa stari moj?

Debele knjige i debele make

neodreeno vreme, da u pola posla ponovo otvara pitanje ve odreenog honorara, da trai previe konverzacije, da insistira da mu
nabavljate doruak s kojim nikad nije zadovoljan, da mu svakih pola
sata treba donositi pivo, da je sklon da oljari u poslu, a da pri tome
jo stalno insistira na komplimentima i veito ogovara svoje prethodnike, arhitekte i konstruktore, da krade nabavljeni materijal i da, to
je inae najgore, zapravo ne zna da uradi ono ega se prihvatio.
Pri izboru majstora najee sam bio srene ruke, pa se otuda
usuujem da itaocima ponudim nekoliko saveta. Istina, preskoiu
neke vanserijske sluajeve, poput onog koji sam imao sree da doivim pre desetak godina prilikom poslednjeg farbanja drvenarije.
Naime, tada sam uspeo da angaujem jednog sjajnog gluvonemog
molera koji ne znam kada je i ta dorukovao, a ni vodu nije pio
tokom itavog dana. Taj neobini ovek dolazio je u ranu zoru,
hvatao etku i ritmiki mumlajui neto sebi u bradu radio po itav dan ne obraajui panju na domaina. Posle sam saznao da
mu je sin bio na nekom od naih krvavih ratita (odakle se vratio
obogaljen), da mu je ena teko bolesna i nepokretna, a takoe
gluvonema, da mu desetogodinja erka vodi celu komunikaciju sa
strogim dravnim i zlobnim komijskim okruenjem, da ga ganjaju
razne administracije i inspekcije, da ivi u tekoj oskudici i da ga
prate mnoge ivotne nesree. Mislim da mi on sam to nikad ne bi
rekao, ak i da je mogao da govori.
To je bio majstor koji je ogroman posao obavio za bagatelni honorar,
koji sam, postien, morao lino da uveam u okviru, opet, svojih
skromnih mogunosti. No, to je doista retkost da naete majstora
kome faktiki ne moete prenositi raznovrsne dodatne zahteve za
posebnu obradu nekog predmeta i preko koga niste prinueni da
sluate prie iz naroda, pogotovu ovog naeg, koji je o svemu
obaveten, koji sve zna i razume i koji o svakom svetskom pitanju
ima nepokolebljiv stav.
Kad je re o savetima za izbor majstora, jedan veoma bitan, na alost, primenljiv je uglavnom samo u Vojvodini, a ne i u celoj Srbiji ili

53

Ne treba suvie da se oslanjate na informacije o formalnom obrazovanju majstora koga angaujete jer i sami znate kakav je bio
na obrazovni sistem, dok nije reformisan veronaukom. Neke
izvanredno dobre molerske, vodoinstalaterske ili stolarske radove,
kod mene ili kod mojih pijatelja, izveli su diplomirani fiziari, pravnici, mainski inenjeri, politolozi, istoriari, pa ak i jedan, nekadanji, ideolog i izvrni sekretar jednog visokog komiteta. Najee
u tim sluajevima nije bila re o pogreno izabranoj profesiji, ve
o siromatvu i malim platama u glavnoj slubi. Ja smatram da je
odluka nekog oveka da se prihvati i nekog fizikog, majstorskog
posla, posle radnog vremena na nekom bedno plaenom intelektualnom zanimanju, ve jedan znak moralne odvanosti i line
odgovornosti prema ivotnim izazovima i sklon sam da verujem
da su takvi ljudi najee dobri u svakom poslu.
U stvari, kad bolje razmislim, izbor majstora i nije toliko vaan i
veina naih majstora i nisu loi, ako vi sami niste zakeralo i ako im
niste stalno za vratom. Moj sluaj je negde na sredini ne meam
se u tu posao, ali volim satima da gledam kad neko drugi neto
veto radi i kada iza njegovog posla neto zablista, poput lepo
oblepljenog kupatila sa sjajnim ploicama. U mom novinarskom
zanatu toga nema.

54

Dimitrije Boarov

Crnoj Gori jer uglavnom samo u toj pokrajini moete sve majstore
deliti na majstore-Maare i one sa kojima ete najverovatnije imati
problema. U stvari, ako majstor ima maarsko, rusinsko ili slovako
ime odmah ga uzimajte, jer se tako anse da pogreite bitno smanjuju. Mada i sam spadam u teoretiare izvanredne domiljatosti,
visprenosti, kreativnosti, lepote i dostojanstva dinarskog tipa naeg
oveka i mada sam pri tome jo i tvrdi protivnik faisoidnih ideja
o kolektivnim osobinama pojedinih nacija moram da priznam da
prilikom izbora majstora pravim izvesnu devijaciju oko tog naelnog
stava. Jer, nekim sluajem, obino su majstori koji u detinjstvu nisu
pili zdravu planinsku vodu iz naeg prelepog krajolika, ispadali
nekako priljeniji poslu, imali profesionalniji odnos prema ugovorenoj obavezi i urednije se odnosili prema mestu akcije.

Debele knjige i debele make

Uzgred, meajui lopatom malter u tesnom hodniku moga stana,

jedan od mojih majstora je izjavio da je onaj koji je izmislio mealicu za beton zasluio Nobelovu nagradu.
Vreme, 28. maj 2002.

Septembar
Svako ko se dri onog slogana ceo ivot za godinu dana, mogao
bi kada zae u pedesete rei sada sam u septembru. Naravno, ako
mu se umire oko sedamdesete. Dakle, ako ste u pedesetim i ako ste
pri tome lepi, berietni i blagi, onda ste u septembru, koji se, na
alost, ba primie kraju.
No, ako ste uspeli da odolite brigama oko ustavne povelje, koje su
toliko muile saveznu birokratsku mainu, i ako ste se odavno reili za koga ete glasati na ovim predsednikim izborima u Srbiji i
ovaj septembar vam je mogao biti prekrasan sa kosim suncem u
sveim jutrima, sa neto plahe kie u noima u kojima se dobro
spava (to je u septembru moda i najvanije).
Naime, u septembru ste se po pravilu ve reili gnjavae s letovanjem ili ste ve preboleli okolnost da i ovoga puta niste videli more.
U ovom mesecu ve ste savladali letnje iluzije da su vam prihodi
sada u neto boljem skladu sa izdacima, a lavina dolazeih trokova naprosto vas tera da udarite brigu na veselje. Nije bilo mora i
planine, deca i studenti kreu na besplatno kolovanje, nakupilo
se neplaenih rauna, sporadini prihodi jo sporadiniji, ogreva
vie na televiziji nego na stovaritima, struja skupa, ali, na drugoj
strani, tu je gomila zimnice koju ste ve paljivo poslagali po ormanima. Zar nije i ministar trgovine nedavno na pijaci ustvrdio da
je ove godine paprika jeftina i crvena, a ba vi ste je moda dobili
jo jeftinije. Meu malo stvari koje mi se dopadaju u mojoj jedinoj
domovini, a to smatram da predstavlja nau komparativnu pred-

55

Ima u septembru i drugih lepih dogaaja. Oni koji imaju vinograd,

a ne moraju lino da ga obrauju, posebno uivaju u septembru
kad su berbe groa i to je verovatno najlepa radna svetkovina
jo od paganskog doba. Istina, sreem neke prijatelje posle berbe
groa koji mi se ale na teke, sedmodnevne glavobolje, mada je
re o ljudima koje nikad nisam ni video mimo kafane, tako da ne
znam ni koje su visine. To je od previe starog belog i crnog vina (a
te dve vrste smatram ponajboljim), a ne od mladog vina ili ire.
S tim u vezi ujem da je i ove godine bilo veoma lepo na groe
balu u Sremskim Karlovcima i na Brankovom Strailovu (proitajte ponovo Strailovo Miloa Crnjanskog) pa sam se i ove
godine zarekao da to veselje sledei put neu propustiti, mada me
jo od gimnazije stalno mui seanje na neugodnu okolnost da
sam upravo tamo, na prigodnom vaaru, izgubio jedan Darvil sat
na ruletu.
Septembar u Beogradu i Novom Sadu, pa i u ostalim naim varoima ne mogu da pokvare ni okasneli radovi po ulicama, pa ne moe
nigde proi kud si naumio. Jer, ima i drugih staza osim trotoara.
Preporuujem etnje kroz Fruku Goru, gde lisje ve odavno uti
i dole vee pada, kau od kiselih kia, ali ba u septembru nekako
ima najlepe boje. Ove godine nisam stigao to da proverim, mada
mi je Fruka na dohvat ruke i mada sam je nekoliko puta enjivo
posmatrao iz ligitula kraj vikendice koju je izgradio moj pokojni
otac. U tu vikendicu svakog septembra odnosim viak knjiga koji
mi se nakupi u stanu pa sam tamo ba smestio i an-Pol Bledovu
monografiju o Francu Josifu.
Spominjem ovog vladara samo zbog toga to sam iz te knjige zapamtio da je on svake od 70 godina, koliko je vladao, ba u septembru
uvek odlazio na vojne manevre koje mu je u lepim brdovitim krajevima prireivala uvena carska vojska koja za tih 70 godina nije
ostvarila praktino nijednu vojnu pobedu ali su njeni oficiri bili

56

Dimitrije Boarov

nost prema, na primer, Boliviji i veini drugih domovina, to je da

nam cela zemlja u septembru mirie na peenu papriku.

Debele knjige i debele make

lepo obueni. Uopte uzev, bio je zanimljiv car Franja Josif svih
sedam decenija vladavine kao zakleti konzervativac bio je prinuen
da stalno poputa liberalima a kad im je potpuno popustio i uveo
opte pravo glasa, Habsburka imperija se ubrzo raspala.
A kakva je bio antisrpska, odnosno antihrvatska zloa vidi se i
po tome to je jo kao mladi pored maternjeg nemakog nauio
i francuski, talijanski, maarski, eki i poljski jezik dakle sve
jezike u upotrebi u svojoj carevini, osim naeg (tu je slian naem
pretendentu). A kako je bilo teko iveti pod Francom Jozefom
lako ilustruje injenica da je i njegovo sveano ustolienje na presto
poelo jo u 8 sati ujutro (ej, 8 sati ujutro) u Olmoucu, 2. decembra
1848. godine.
Dodajmo jo da septembar ima i svoje uasne katastrofe, poput one
njujorke prole godine ili one palestinske od pre dvadeset godina
(posle koje je stvorena teroristika organizacja Crni septembar,
a posle nje i ona grka). Pa ipak, sve to ne moe da uzdrma septembarsku smirenost, koju veini ljudi valjda namee olakanje to
su prolee i leto ve proli. Ako ipak niste smireni, odsluajte onu
uvenu stvar Pariz u septembru (mora da postoji takva pesma),
a ako vam ni to ne pomogne, pokuajte sa onom slatkom pesmicom To je samo mesec od papira, a svejedno je da li je imate u
izvoenju Net King Kola ili Ele Ficderald.
Vreme, 26. septembar 2002.

57

Nedavno sam po povoljnoj ceni u antikvarnici kupio jedanaest tomova Vojne enciklopedije, koja je u Beogradu izdata 1958. godine i
kada sam tih 30 kila kunsdruka jedva dovukao kui, na uobiajeno
enino pitanje da li si ti normalan?, odseno sam odgovorio:
Ima u njima dobrih geografskih i istorijskih mapa!. Jer, mojima
je poznato da oboavam sve vrste karti od ratnih do klimatskih,
od gradskih do nautiarskih i zbog toga imam obeanje da e
mi biti dozvoljeno, im doem do neke sopstvene radne sobe, da
njene zidove obloim mapama. Nekako, to je bar moj oseaj, kad
uete kod nekog lica iza ijih lea je neka velika geografska karta
odmah znate da je re o ozbiljnom javnom posleniku koji se, na
neki nain, svojim poslom bavi na strateki nain.
Moji motivi, istina, nisu od takvog drutvenog znaaja i pre bih ih mogao
objasniti neutaenom ei za putovanjima ili stalnom potrebom da se
to bolje orijentiem u zanimljvim dogaajima, u kojima po pravilu
ne uestvujem. Mogao bih ovim hipotezama, nategnuto, dodati i
jednu gotovo podsvesnu potrebu da na svet gledam sa visine, pa me
otuda privlae svi tlocrti. I ne pravim pitanje oko toga je li koriena
Vernerova, Apijanova, Merkatorova ili Delilova projekcija.
Lino mi se najvie sviaju Apijanove karte, a to su one gde su
ume obeleene malim drveem, a planine manjim ili veim brojem nacrtanih breuljia. Uzgred, moram da primetim da su Srbi
i u kartografiji uasno kasnili za svetom, pa je ing Bugarski prvu
kartu Srbije nacionalne izrade nacrtao tek 1845. godine, dakle
1700 godina posle Ptolomejeve karte sveta.
Poto u stanu, dakle, nemam gde da proirim velike karte sveta,
kontinenata i ire i ue otadbine, u svojim linim, dokoliarskim
prouavanjima oslanjam se na geografske atlase i karte manjeg formata. Otkako mi je tetka Vlasta uzajmila jedan sjajni Bertelsmanov
atlas, u stanju sam da mogua (a moda i budua) putovanja
pripremim veoma temeljno i ne moe mi se dogoditi da pomeam

58

Dimitrije Boarov

Geografske karte

Debele knjige i debele make

Povlen sa Maljenom, to je mogue kod naih suvie nepreciznih

mapa (pa vozi preko neke planine, a ni ne zna ta prelazi).
Naravno, kada su karte u pitanju, nikada ne moe sve imati.
Seam se, na primer, da sam se muio prilikom itanja Hakslijevog
Kontrapunkta ili Darelovog Aleksandrijskog kvarteta, jer i dan danas nemam gradske planove Londona i famozne, prastare varoi na
uu Nila, dok sam neku Ladlamovu pijunsku konfekciju ija se
radnja odvijala izmeu Filhelm trase u Berlinu i Avenije Mon Blan
u enevi pratio sa lakoom, jer su se zapleti odvijali takorei pod
mojim prstima na gradskim kartama.
Tu pasiju posmatranja prostora i ematski ilustrovanih dogaaja na
zemljinoj plohi stekao sam jo u osnovnoj koli, valjda jo preko
prvog udbenika istorije, kada sam od stranice do stranice mogao
sa zadovoljstvom da pratim kako se irila Nemanjika upanija sve do Duanovog carstva od Dunava do Epira i Tesalije. Tek
kasnije sam shvatio da ljubav za istorijske politike karte moe biti
veoma opasna kod onih kojima je mozak stao jo u osnovnoj koli,
dok im je, suprotno tome, vlasna mo narasla do vika oklopnih
divizija. Pogotovu ako su douli za onu staru nemaku izreku da
geografija daje oi istoriji koju je Bonaparta kasnije preveo u
uvenu reenicu: Politika jedne drave je u njenoj geografiji.
Moglo bi se to, gledajui ove nae ustavne poveljae, rei i (naizgled) obrnuto kad jedna drava nema geografiju, nema ni politiku.
No, neko e rei da je na raspolaganju ostala humana geografija,
kako se danas naziva mitska podloga za borbu za etnike teritorije, koju prate bubnjevi neke patuljaste geopolitike a koja je
toliko omiljena po naim akademijama i kafanama.
Meu malobrojnim tekstovima objavljenim na naem jeziku, koji na
precizan nain objanjavaju evropsku povest interakcije geografije,
to jest mapa, sa milionima sitnih ljudskih sudbina, mogao bih da preporuim tekst Imrea Paskea Morfologija Srednje Evrope, koji je preveden sa maarskog i objavljen u novosadskom asopisu Habitus, jo
1999. godine. Kao u nekoj sjajnoj ahovskoj minijaturi, Paske e vam

59

I dok itate taj tekst, pratei osnovne ideje uvenih geografa i/ili
geopolitikologa (od Monteskjea, Himlija, Parta, De La Blaa, De
Martona, Kremera, Telekija, Burdijea, Nalkovskog, Romera sve
do Pjera ora ili Miela Fuea) teko se moete oteti utisku da je
sa etnikom geopolitikom napokon u Evropi zavreno, da je ta geopolitika prva rtva globalizacije jednostavno, da je klasina evropska interna geopolitika, sreom, konano mrtva. Sada je glavna geologija i jedino su vane satelitski snimljene geoloke karte.
To naravno ne znai da treba zaklopiti sve atlase i urolnovati sve
arene karte sa milionima prekrasnih toponima, jer ako imate dobru mapu, jo nije kasno da krenete na put preko najviih prevoja
Kilimandara.
Vreme, 18. novembar 2002.

Heksenus
Doskora sam veoma zavideo prijateljima koje je s vremena na vreme hvatao neki heksenus u krstima, poto sam smatrao da svi ti
razni iijasi, pomereni ili olabavljeni diskusi u leima koji izazivaju
delimino ili potpuno ukoenje predstavljaju skupinu plemenitih
bolesti koje daju izvesnu dostojanstvenu crtu gospodi u najboljim
godinama. Naime, re je o tegobama koje (najee) dentlmenima daju sjajan izgovor za izbegavanje plebejskih fizikih poslova,
a manje vie ih ne ometaju u bogatoj intelektualnoj aktivnosti i
dubinskoj samoretrospekciji. Dok su se ti moji prijatelji, zbog izne-

60

Dimitrije Boarov

na svega etrdesetak stranica saeti vekovnu hroniku raznovrsnih oblika geografskog determinizma, to jest meuuslovljavanja geografije, politike i istorije i, ako ga dobro budete razumeli, istovremeno e
vam razbiti iluziju da je u tom meuuslovljavanju bilo ta bilo vrsto i
doista neizbeno. A iza mnogih reinterpretacija geografskih celina,
dodajem ja, ti prostori su ostajali posuti leevima.

Debele knjige i debele make

nadnog heksenusa, nalazili bar za izvesno vreme u centru panje

i nene brige svojih porodica i saradnica, povlaili se u tiinu svojih
biblioteka i ostavljali sve obaveze na stranu meni, nikad nita, pa
sam veito vuglio kofere ili mree sa velikim pijanim pazarom,
pomerao ormane ili zadizao kaueve, gurao komijske automobile
koji nee da upale, izvlaio televizore ili ve maine do majstora i
uestvovao u svim selidbama svojih drugova i suseda.
No, kada dovoljno dugo pripadate defetistikoj inteligenciji sa
misionarskim ambicijama, koja tvrdokorno odbija da prizna demokratski potencijal srpskom drutvu nakon demokratske revolucije od 5. oktobra i komino tvrdi kako se tada zapravo nita sutinski
nije dogodilo (nije Lenjin, nego Slobodan Antoni), sve u agresivnoj borbi za vlast i znamenja poglavica, pod vidom borbe protiv
nacionalizma, a u stvari sa pozicija marksistikog elitizma i na leima svetskog imperijalizma i globalizma, onda e i vas bog nagraditi
nekim heksenusom, to se upravo i meni naalost posreilo.
I mene ovih dana zadesi ta otmena boljka i sada, gle uda, ekspresno menjam stanovite glede njene poeljnosti, ali razlozi nisu
ideoloke, ve ivotinjske naravi. Naime, mi plebejci sa lavljim
srcem, lako podnosimo odsustvo intelektualnog uspeha, porodine panje i drutvenog priznanja, zarad fizike spremnosti da se
stigne i utekne i na stranom mestu postoji.
Jeste da vam heksenus, prilikom svakog pokreta, na lice navlai
otmeni izraz melanholinog bola, kakav ini sa lakoom postie
prilikom poslednjih govora o dvostrukim arinima Saveta bezbednosti na Kosovu i u Republici Srpskoj, (a da o tom uvenom izrazu
kod Kotunice, kad god se spomene alosna sudbina pravnih institucija i demokratskih pravila u dananjoj Srbiji i ne govorim)
ali moja nedovoljno negovana dua ne vidi vajde od tog izraza.
Jednostavno, ne umem da iz heksenusa izvuem ono to mi se
ini da drugi izvlae, a i (jedva) hodam bez gore spomenutog dostojanstva, nekako ukezeen, iskikeen, naheren i zakovrnut (istina,
unapred, valjda prema Evropi). Mislim da mi je bilo lake kada sam

61

Stalno sebi postavljam pitanje zato me je steglo ba sada kada

nisam ozebao, kada nisam nita teko vuglio, kada nisam inio nagle
pokrete ili dobio neki iznenadni udarac. Teko mi je da prihvatim da
je ukoenje mogao izazvati nekakav psihiki stres, poto spadam u
onu veliku grupu naih dosta primitivnih ljudi koji i inae ne veruju
u mo svesti nad materijalnom stvarnou. Kad pogledam vesti koje
sam uoio u danu kada me je uhvatilo u krstima (dosta nisko),
jedino to bi u tom smislu dolo u obzir bila bi informacija da su voi
Udruenja industrijalaca, na elu sa g. Kariem, potpisali sporazum
sa srpskim sindikatima, koje su predstavljali g.g. Smiljani i anak
u kome su i radnicima u privatnim preduzeima ak priznata osnovna ljudska prava, pa i pravo na trajk. No, ovaj istorijski sporazum
mogao je kod mene izazvati samo pozitivan stres (poto i sam radim u firmi u privatnom vlasnitvu), pa sa indignacijom odbacujem
svaku teoriju o povezanosti psihe i lea u mom sluaju.
Kad bolje razmislim, sumnjiva je i teza da je heksenus samo bolest
gospode, jer nije Bolanog Dojina ispevao nekakav akademik,
nego verovatno neki narodni peva koji je patio od heksenusa, pa
je svog junaka uvio u platno od bedara, do vitih rebara da mu se
kosti ne razminu.
Moj doktor za lea i kum, dr Sran Soldatovi (s kojim sam, inae,
proveo osam godina u istoj klupi u osnovnoj koli i gimnaziji) stalno mi prebacuje to ne vebam trbunjake koji kimu dre u feder
poziciji to spreava veinu kimenih tegoba (slobodno prevodim
njegova objanjenja na sopstvenu terminologiju). Ispada da je vaa
kima tim vie izloena rizicima to je uspravnija. Eto najzad
objanjenja moga heksenusa. Odmah mi je lake.
Vreme, 14. februar 2003.

62

Dimitrije Boarov

polomio desetak rebara u nekoj saobraajki, nego sada kada ne

vidim razloga zato me je uvek pouzdano telo izneverilo iz nekog
unutranjeg razloga. U stvari, ti nevidljivi unutranji neprijatelji,
tek sada shvatam, mogu udo da naprave i da vas ukoe ba onda
kada morate biti spremni na maksimalne reformske napore.

Debele knjige i debele make

Kabinet
Pre neki dan sam obeleio 35. godinjicu novinarskog rada.
Povreen to se te znaajne obljetnice ba niko nije setio na
sveani ruak nisam pozvao nikog, pa sam sam samcit otiao na
riblju orbu u jednu zgodnu kolibu iza Oficirske plae, podno
Petrovaradina. Do prigodnog pozdravnog govora nije dolo, jer se
manifestacija nije oduila.
Svodei tom prilikom negativnu stranu svog profesionalnog bilansa
shvatio sam da sam svata u ivotu postigao, ali se nikad nisam
uzdigao do sopstvenog radnog kabineta sa sekretaricom, a ba to
sam uvek eleo. I nije to ba neki veliki neuspeh, teim ja sebe,
jer sam veito radio u novinarstvu, a u Srbiji malo ko i od glavnih
urednika ima svoju sopstvenu kancelariju, a novinari po pravilu
sede jedno drugom na glavi.
Glede kabineta, istina, poeo sam dobro, jer sam jo potkraj 1968.
godine, bio postavljen za v. d. glavnog i odgovornog urednika
Indexa, studentskog lista Novosadskog univerziteta (gde sam nasledio mog starog druga Stevu Nikia, koji me je neto ranije ubacio
u tu redakciju, uprkos ogorenom otporu celog tadanjeg studentskog rukovodstva). No, teko bi se tu moglo govoriti o nekakvom
radnom kabinetu, jer je u to burno vreme studentskih gibanja, u
toj kancelariji po ceo dan zazjavalo pet est mojih saboraca za izvorni Marksov kurs, koji je bio naas pokuao da napusti ondanji
reim. Poevi novinarsku karijeru praktino odmah kao glodur,
posle sam preteno nazadovao pa do nekog kabineta nikad nisam
ni stigao. A nekako mi je to bila elja jer od roenja ni kod kue
nikad nisam imao svoju sobu, mada sam bio jedinac.
Neki oboavaoci Miloevia kasnije su moje zalaganje za autonomiju Vojvodine objanjavali pohlepom za nekim kabinetom u
Banovini. Ni sami nisu verovali u tu objedu pa i ne znaju koliko
su bili u pravu. No, pohlepa je jedno, a moje realne mogunosti su
druga stvar pa sam ve bio potpuno digao ruke od eventualnog

63

Stari gospodin sluaj je, meutim, namestio da mi se umalo ta elja

ostvari. Naime, poto je meni i koleginici Mileni Putnik zapalo da
napiemo jednu knjigu o najnovijoj istoriji Novog Sada (fin de siecle na Dunavu), ef ankovog kabineta, moj stari prijatelj Nikola
Nikoli (opet jedan bivi glavni urednik studentskog Indexa) ponudi nam da se na dva meseca uselimo u prazan potpredsedniki
kabinet na spratu onog prekrasnog zdanja Skuptine Vojvodine
te da tamo intervjuiemo junake nae budue knjige. ele, to je
nadimak g. Nikolia, nas odmah i odvede i useli u taj prekrasni
kabinet sve prostrano, plafon visoko, terasa idealna za prolee
(od televizora, istina, neko ukrao daljinski).
Fasciniran injenicom da sam se bez ikakvih zasluga uselio, bar na
dva meseca, u kabinet u Banovini odmah sam tu dobru vest razglasio prijateljima. Samo jedan me je obzirno upozorio: pazi da ti
se ne svidi, dok su se drugi vie interesovali da li preko sekretarice
imam prava da poruujem besplatno pie (da, naravno).
No, ne lezi vrae, kada sam posle tri-etiri dana navratio u taj
dodeljeni mi kabinet pojavio se izvesni deko, Saa Pai, znam
ga odnegde, da mi kae da nije zgodno da se novinari smeste u
taj prostor, jer on kao voa poslanike grupe (valjda DOS-a, drugih tamo i nema) mora taj kabinet da ima spreman za aktivnost
poslanika Skuptine Vojvodine. im sam ga pogledao setio sam
se da sam se u svom dugom novinarskom ivotu ve nagledao na
hiljade takvih politikih pacova i da se oko svake nove vlasti, kao
muve na govno, brzo sjate tipovi koji munjevito uoavaju da je odbrana zone sopstvene birokratske odgovornosti preduslov svakog
politikog uspona i sjajne karijere. A bitka oko veliine kabineta,

64

Dimitrije Boarov

kabineta u Banovini, jer sam nekako nespreman da se izloim narodnoj volji na izborima, a jo sam nespremniji da u ovoj krajnje
ozbiljnoj situaciji uzmem na svoja nejaka plea istorijsku odgovornost za sudbinu ma i neodvojivog dela Srbije, to jest Vojvodine
iako je to, dakako, daleko manje odgovorno od onoga to nose nai
celodravni lideri u Beogradu.

Debele knjige i debele make

na naim prostorima, nije samo izlizana metafora nego sama

sutina stvari.
U magnovenju, kao neki idiot zateen da krade tue, pokuao
sam da odbranim taj kabinet jednim trikom pa sam mu rekao da
smo taj prostor dobili, jer bi bilo neprilino da jednog inia ili
Kotunicu intervjuiemo u nekom umezu. No, deko je bio pametan i brzo shvatio koliko sam ja nie od spomenutih nacionalnih
svetinja, pa je nastavio da guna kako poslanici nemaju gde da
rade (tu me presee), a koleginicu Putnik je kasnije gotovo izgrdio
to se trpamo tu gde nam nije mesto.
Posle nekoliko dana, kada sam konano razumeo da smo zapravo
izbaeni iz kabineta u Banovini, moj analitiki duh je selektovao
tri mogunosti: 1. da odem tamo, zgrabim Sau za guu i bacim
ga kroz prozor (dramski trenutak za takav gest, meutim, bio je
proao); 2. da svrnem kod nekog malo visoijeg vojvoanskog politiara i da ga priupitam da li sam ja neko i neto u Vojvodini posle
svih ovih godina (krajnje rizino, jer neko moe da pone i da me
brani ili, jo gore, da shvatim da ja u Vojvodini stvarno nisam niko
i nita); ili da priznam poraz i povuem se iz Banovine. Ovoga puta
sam priznao poraz i povukao se iz Banovine. ini me se konano. Uostalom, koji e mi andrak kabinet, kad sam Banovinu ve
izgubio?
5. mart 2003.
(Ovaj tekst nisam poslao redakciji.)

65

ujem da je u nedelju zbog nevremena i kie otkazana Pandurova

predstava Hazarski renik (po Pavievom romanu), koja se na
ovogodinjem 48. Sterijinom pozorju igra na otvorenom, na novosadskom trandu na obali Dunava. Obuhvata me zluradi smeak
i pada mi na pamet Matieva pesmica: Nemoj doi u nedelju, u
nedelju Dunav tee!1 Jer, tu sjajnu predstavu ve sam uspeo, na
istom mestu, da odgledam dan ranije, u subotu. Jednom i meni
neto da se posrei, a ne samo drugima.
Neki kau da je i u subotu bilo hladno na improvizovanim tribinama, da je pesak vremena koji curi sa svevinje konzole iznad poprita ove dramatizacije, zbog vetra sa Dunava, zasipao oi i jednog
dela gledalita, te da je predstava perfekcionistiki hladna, mada
je na dnevnom redu tajna nestanka jednog naroda. No, ja volim
ba takve hladne predstave i ba takve tajanstvene, nerazjanjene
nestanke.
Istina, moja ljubav za teatar poela je sa predstavama sa vie nacionalne topline. Naime, pozorite sam zavoleo jo dok je moja mati,
pre pola veka, bila sekretar Drame Srpskog narodnog pozorita.
Poto joj je esto zapadalo nekakvo deurstvo uz predstavu, rano
1 Na ovaj citat je u Vremenu od 19. juna 2003, pod naslovom: Rastko, a ne Duan,
objavljena ispravka:
Poto u prolom broju nije ispravljena (nije ni uoena?) trostruka greka u jednom
navodu, reila sam da vam se obratim. Na poetku teksta D. Boarov kae: ... pada mi
na pamet Matieva pesmica: Nemoj doi u nedelju, u nedelju Dunav tee!
1. Ne verujem da postoji iija, pa, dakle, ni Matieva pesmica u navedenom ili slinom
obliku.
2. Postoji jedan stih na koji D. Boarov verovatno misli. Nije ga napisao Duan Mati,
ve Rastko Petrovi. (Videti Rastkovu pesmu Putnik, posveenu Stanislavu Vinaveru.)
3. Taj, deseti stih Rastkove pesme nije tano naveden. On, zapravo, glasi: Ko ti ree,
prijatelju, da u doi u nedelju, u nedelju Dunav tee!
Dobar novinar poput D. Boarova treba uvek (dakle, i kad se okuava u nekoj vrsti
knjievnog tiva) da uva skrupuloznost u navoenju. Pogotovo to svaije seanje
mea karte: stih postaje pesmica, Duan Rastko, a veseli Stanislav se, moda, u grobu
pita: ne navode li se odskora stihovi pesnika prema njegovoj Najnovijoj pantologiji
srpske i jugoslovenske pelengirike, drugo, dopunjeno i zaslaeno izdanje iz 1938?
Milena Novii, elektronskom potom

66

Dimitrije Boarov

Pozorje

Debele knjige i debele make

je poela da me vodi u pozorite, jo dok nisam imao duge pantalone (zbog toga je, uoi tih mojih tadanjih veernjih izlazaka,
glavni problem bio kako izribati jako zacrnjena kolena). Mislim
da sam u to vreme najmanje 30 puta gledao jednu verziju Hajduk
Stanka, sainjenu na podlozi uvenog romana Janka Veselinovia,
a naslovnu rolu je igrao oka Jelisi, dok je izdajnika Lazara igrao
Bata ivoti.
U stvari, nisam bio oduevljen prvim, ideolokim delom, kada
usled turskog terora dolazi do patriotske diferencijacije u Crnoj
Bari (sic), na poturice i nacionalno napredne porodice iz kojih se
ide u hajduke ali sam bio fasciniran drugim inom, kada radnja
prelazi u umu i kada sevnu jatagani i zapucaju ostrague.
ak sam u to vreme pomiljao da se bacim u glumce ali je moju
dramsku karijeru zaustavila jedna nesrena podela uloga. Naime,
za novu, recimo 1956. godinu, moj uitelj, ovek starog kova, odluio je da se pripremi razredna priredba pa je ranije podelio ta
e ko uiti da odigra u kakvom skeu i kakav kostim treba da mu
saiju kod kue. Ilo se redom, pa je neko dobio da bude Toplica
Milan, neko Kosani Ivan, a kada su proli svi poeljni likovi,
ukljuujui Pinkija i Savu Kovaevia meni je na kraju dopalo da
budem deda Mraz, pa su me obukli u okrajke neke stare crvene
pliane zavese i natakli mi bradu od njenih froncli. Bio sam duboko
razoaran i ogoren.
No, uprkos tome, posle boksa i fudbala, pozorite je postalo moja
najomiljenija umetnost, pa sam moda i zbog toga veito letovao
u Dubrovniku, te na Lovrijencu gledao nekoliko Hamleta i jednog
sjajnog Magbeta, a najvie mi je u seanju ostala Parova verzija
hodajueg Krleinog Areteja.
Ipak, moram ovde da priznam da nisam ba ljubitelj eksperimentisanja sa gledaocima, koje je ovde u Srbiju, posle nekoliko Bitefa,
mislim, prvi uveo Ljubia Risti. Po toj teoriji, komformizirane posmatrae (a ja sam upravo takav) treba izmestiti iz udobnih fotelja
klasinih pozorinih sala i baciti u vrtlog samog dramskog doivlja-

67

Imam, naime, utisak da se naa Druga Jugoslavija poela raspadati

zapravo ba onda kada je moj nekadanji komija, sjajni scenograf
Mia Tabaki, u jednom trenu, sruio baroknu fasadu jedne kue
iluzija, u finalu jedne Ristieve postavke u mariborskom gledaliu da bi novi svet mogao da udahne slobodu. Tim povodom
ak sam se odvaio da na Okruglom stolu kritike na Sterijinom
pozorju, na koji sam iz nekog razloga bio zalutao, prvi i poslednji
put uzmem re i napadnem Ristia sa dogmatskih pozicija. Bilo je
kasno, narod je ve uzimao stvari u svoje ruke, pa je klanica mogla
da pone.
No, nije ba tano da sam veito bio pozorini analfabeta i provincijski festivalski konzument, koji je uvek za nekoliko koraka
iza novih tendencija. Ili onaj koji ne zna da prepozna dogaaj
sezone. Gledao sam jo onu uvenu prvu postavku ekajui Godoa
u Beogradu, koja je ostala neprevaziena (sve dok prole godine
nisu ovde doli neki novi Slovenci). Gledao sam i onog poznatog
Spajievog Kiklopa (po Marinkoviu) na novosadskom sajmitu,
kada se pred Josipom Brozom raspolutila linost balkanskog
inteligenta, pa Krleino furiozno Kraljevo (HNK), pa Oaloenu
porodicu i muku postavku Dunda Maroja (JDP) Mate Miloevia,
pa Divo meso Stefanovskog i niz Mijaevih velikih predstava na
pranjave Sterijine i Nuieve teme, i uvek sam u takvim prilikama znao da sam upravo video koliko je oaravajua i opasna igra
sa duhom vremena (kako je to jednom, na kraju 19. veka, napisao
ef srpskih naprednjaka, poslednji gospodin srpske politike, Milan
Piroanac).
Vreme, 5. jun 2003.

68

Dimitrije Boarov

ja. Posle smo videli kuda to vodi (ne mislim samo na eeranu).

Debele knjige i debele make

Jahta
Uprkos obilju televizijskih programa koje mogu da gledam zahvaljujui zgodnoj okolnosti da je u Novom Sadu ve pet-est godina
veoma razvijena kablovska TV mrea, kadgod sam sam pred televizorom samo lovim specijalizovane emisije i TV stanice koje
prikazuju novosti u gradnji jahti. To je fantazija spolja ne izgledaju vee od kakvog malo nabudenijeg glisera, a unutra kuhinje,
saloni, spavae sobe i kupatila i sve u njima tako veto sloeno.
Istina, neke od jahti-lepotica koje prikazuju te reportae, ve na
prvi pogled osvajaju panju lakiranim utim palubama, nekim prekrasnim instrumentima uokvirenim sjajnim mesingom, patetinim
kormilima, novim novcatim uadima i jedrima neuobiajenih, pa
i kominih, krukastih oblika, koja se diu na dugmie. Neke od
tih velikih jedrilica u sportskoj verziji, takoe, gledam preko nekih
TV stanica pri velikim prekookeanskim regatama, ali me taj smer
upotrebe luksuznih plovila manje zanima, jer vidim da je posada tu
stalno u pokretu, pa se vie grevito dre na ogradi i ak po bokovima korita, nego to stiu da se opuste u ligitulu nasred palube.
Na alost, iako sam nekada davno itavo jedno leto itao samo pomorske romane (Kapetan Hornblouer i sline stvari) i knjige o velikim ratnim operacijama na moru, od Salamine, preko Trafalgara
do Midveja, a neto kasnije se hrvao i sa Tojnbijevim poglavljem
od nekoliko stotina stranica u njegovoj uvenoj svetskoj istoriji, u
kojem on objanjava vezu izmeu razvoja pobednikih sila i tehnolokih inovacija kod jedara nikada nisam pohvatao te brodarske
pojmove i jo uvek ne znam nazive ni glavnih oblika jedara. I da
vam priznam, ni danas ba ne znam tanu razliku izmeu korvete
i fregate, a na puini teko pravim razliku izmeu dampera i tankera, a toliko sam vremena proveo itajui o njihovim borbenim,
plovidbenim i ekonomskim karakteristikama. No, razlike izmeu
razliitih lai i njihovih ureaja za mene i nisu bitne, jer me svi
ti plovidbeni pojmovi naprosto oduevljavaju. Uvek gledam svaku
lau kao udo i pitam se: ta je Srbin izmislio?

69

Ne mogu rei da eznem da steknem neku takvu jahtu, jer shvatam

da bi to trailo suvie temeljne promene u mojim ivotnim navikama. ak bih mogao rei da je neobino da ne oseam ni neku
naroitu al to nemam i nikad nisam imao ak ni amac, mada
sam odrastao na Dunavu. Nisam nikad ni pokuao da steknem
neku jedrilicu ili bar trabakul, iako sam bio vesla u mladosti i
uprkos tome to spadam u relativno malu grupu dravljana Srbije i
Crne Gore koji su u tuem kanuu proli plovidbu na vesla od Bea
do Novog Sada. Jednostavno, oboavam jahte, uprkos tome to
praktino nikad ni na jednoj nisam plovio, a naalost ni prenoio.
Jedan moj prijatelj je drugaiji i on je bukvalno sam sagradio itavu jahtu sa koritom od betona reui na papiru, poput pravog
brodograditelja, delove te lae u stvarnoj veliini u tesnoj spavaoj
sobi (pa je zbog toga sa enom mesecima spavao na kuhinjskom
kauu). Nisam sticajem okolnosti plovio na tom brodiu, ali mi je
Vanja vie puta uverljivo opisivao zadovoljstva i opasnosti koje je
na njemu doivljavao. E, taj moj drug me je jednom ak zamolio da
preko novina opalim po eliu to je udario velik porez na plovila
dua od, na primer (ne seam se tano), est ili devet metara. Nije
zbog mene, ve zbog nepravde, ree mi on. Pa kako nije zbog tebe,
upitam ja? Pa tako to sam ja svoj brod od deset metara ve odavno

70

Dimitrije Boarov

Vie me ne zanimaju dramatine prie o sudbini brodova (seate

li se onog sumornog Travenovog Mrtvakog broda ili onog filma
pod nazivom Brod koji je umro od stida, koji je sav snimljen po
uasnom nevremenu), ve ba suprotno te slatke reportae o fantastino brzim jahtama. Ba sam skoro video jednu malecku jahtu
sa dva motora, koji bi po snazi mogli pokrenuti krstaricu, a reporter
naglaava da je njen arm ba u tom viku snage, te da tu marku
luksuznih plovila karakterie to da talas koji podiu motori mora
biti vii od prove. I doista, pokazae kako se munjevito kree ta
mala plovea adaja, a kada se kamera okrenula nazad ne vidi
nita sem visoko podignute pene. Istina, spomenuli su i da opisano
udo troi nekoliko stotina litara goriva na sat, ali, razmiljam ja, ko
ima za jahtu ima i za gorivo.

Debele knjige i debele make

prijavio kao amac od pet metara odgovori mi on. Pokazao sam

razumevanje za njegovu naelnost, ali taj tekst jo nisam napisao.
Dakle, pitae se neko, ako ba nisam navro da doem do neke jahte
i ako ne oseam neku naroitu zavist to se drugi voze jahtama, a
ja samo gledam, zato o tome uopte piem. Zato to je o svemu
drugom sve ve napisano.
Vreme, 24. oktobar 2003.

U gipsu
Posle 36 godina gotovo neprestanog pisanja, veina novinara nae
ve neki nain da bar na izvesno vreme odmori svoje pomodrele
prste neki dobiju neku ministarsku fotelju, drugi se sklone u neku
ambasadu ili kabinet, treima zapadne neka udobna stipendija za
inostranstvo, etvrti osnuju piar agenciju, peti se priklone nekom
poslovnom dvoru, itd. Samo sam ja te sree, da sam zarad profesionalnog predaha bio primoran da metnem nogu u gips, te da se
tako, sa dodatnim zdravstvenim komplikacijama, sklonim sa javnog poprita evo, ve skoro etiri meseca. I to ba u vreme kada
je Srbiji, a pogotovo Vojvodini bilo najtee, posle prvih stvarno
demokratskih izbora.
U gips od pete do prepone nisam dospeo bavei se nekim od ekstremnih sportova ili tokom nekakve rekreacije (poput pokojnog
premijera); ovoga puta nisam se slupao ni u autu, niti sam se neoprezno naao na putu kakvom veselom kamiondiji ili mainovoi;
nisam pao ni sa onog famoznog, unikatnog Karievog bicikla sa
27 brzina, brilijantima i disk konicama, koji je oslikan srpskom
zastavom i motivima Peke patrijarije, a koji je dananji predsedniki kandidat, jo poetkom februara, dobio na poklon iz Rusije;
tu nogu nisu mi, hvala bogu, zbog nedovoljnog patriotizma onesposobili ni neki tajanstveni pripadnici Crvene ruke, niti sam nas-

71

Kada sam prevezen u novosadsku Pokrajinsku bolnicu i kada mi

je lekar saoptio da moram na operaciju, bio sam zapanjen da se
to ba meni moglo dogoditi, meni koji sam veito bio kadar stii i
utei. Nikakvu utehu mi nije pruila njegova napomena da je isti
sluaj imao, nama dobro poznati, pretposlednji ameriki predsednik Bil Klinton. Neu ovde prepriavati kako su tu okolnost kasnije
neukusno razraivali moji drugovi, kojima sam neoprezno spomenuo ovu nesrenu analogiju.
Uzgred, tek tokom bolovanja o kojem priam, shvatio sam zato su
bolesnici toliko dosadni, zato u razgovoru sem njihove bolesti nemaju drugih tema i zato se bolovi nekom drugom ne mogu uverljivo opisati. Naavi se prvi put u gipsu u poslednjih 58 godina otkrio
sam i uas onesposobljenosti za hiljadu poloaja i pokreta koje dosada nisam znao da cenim od spavanja na stomaku do dubokog,
kreativnog razmiljanja na WC olji, itd, da vam ne priam sve po
redu. Jo samo da spomenem da godinama nisam znao da ljudi
sa takama u dve ruke ne mogu isprazniti pepeljaru, niti prineti
krevetu au vode iz kuhinje, kao to sam tri decenije bagatelisao i
injenicu da lift u mojoj zgradi ne staje na mom prvom spratu (pa je
zbog tih 12 stepenica svaki moj odlazak u bolnicu zahtevao okupljanje pomonog ljudstva, kao da je u pitanju priprema desanta na
Normandiju).

72

Dimitrije Boarov

tradao u nekoj demokratskoj raspravi sa predstavnicima veinske

narodne volje, s kojima sam ve dugo u hroninom akademskom
sukobu oko nekih ustavnih pitanja; nisam nagazio ni na neku kasetnu bombu zaostalu od NATO udara ili svenacionalne proslave
nekog sportskog uspeha dravne reprezentacije (kojih je, sreom
po nae gradove, sve manje i manje); jednostavno, otkinuo sam
jedan vaan mii na levoj nozi (Leva, leva, leva ...) u po bela dana
nasred ravne Vojvodine, na jednoj maloj tociljarki koju je tridesetak
metara od moga stana prikrio tanak sloj snega, a na koju sam bezazleno stupio zanesen brigama oko formiranja nove otadbinske vlade, 30. januara. A avo je namestio ugao pada, raspored teine i sve
ostalo pa mii pue, a ja ostadoh na ledini.

Debele knjige i debele make

Tokom protekla tri i po meseca, to u bolnici, to kod kue na

krevetu, doao sam do jo nekih mudrih saznanja, a ovde mogu
spomenuti samo nekoliko. Prvo je da se morate osvrnuti oko sebe i
uoiti da u bolnici (a valjda i u ivotu) ima i daleko teih sluajeva i
da ima ljudi koji su u stanju sve to da izdre, ne pitajui se: zato?
Tokom dugih bolnikih veeri, sluajui prie ljudi bez nogu ili
ruku, onih na kolicima ili onih potpuno nepokretnih, uoio sam jo
jednu gotovo neverovatnu stvar: da su nai ljudi krajnje otvoreni
prema sluajnim poznanicima i gotovo svi sigurni da su uspeli u
ivotu. Jedan je za proteklih trideset godina sazidao ovde kuu i
za sebe i za erku, trei ima u oboru ak pet svinja i dve krave,
etvrti je zajedno sa enom dogurao do dravne penzije, peti je u
svojoj kui u stepenice ugradio i flourescentne maje oi, itd. Neko
zakeralo moglo bi zakljuiti da ove prie o naim uspelim ivotima
samo podseaju iz kakve bede se ovde u proteklih sto godina kretalo, kad su nam ivotni bilansi toliko oajno skromni.
Istina, bilo je i onih koje uprava bolnice nije u stanju da poalje
kui, jer nikog svog nemaju ili niko od njihovih nije u stanju da
im obezbedi negu ili su im najblii dovoljno uticajni da mogu da
ih jeftino smeste da ive po bolnicama i banjama. No, i ti ljudi su
najlepe priali o svojoj nekadanjoj svakodnevnici (ujutro kafa
i rakija, preko dana samoupravljanje, vinjak i meze, uvee Mija i
kalja na televiziji).
Uprkos ovih (i hiljadu drugih) mudrih saznanja koje moete stei
dok ste u gipsu, ipak ne preporuujem ovu vrstu imobilizacije i
zatite od novih tranzicionih povreda. Naime, posle bolnog mirovanja, jo je bolnije pokrenuti se.
Vreme, 26. april 2004.

73

Ve dugo nisam bio na Petrovaradinskoj tvravi, koja kao nekakva

stara kotva Novog Sada ve stotinama godina spreava Dunav da
moju varo odnese u Crno more. Evo ba danas reavam da se ponovo
popnem na bedeme ovog Dunavskog Gibraltara, jer je to svakom
od nas jedina prilika da sa njenog kamenog rba pogleda Novi Sad
sa visine. U stvari, kad je dan vedar, kao ovaj dananji, sa Varadina
se vidi pola Evrope i ceo Balkan. Ova masivna tvrava sagraena
od crvene cigle (krajem 17. i poetkom 18. veka), ve dugo je jedina taka uporita svih nas koji ivimo u pranjavoj vojvoanskoj
prestonici. Jedan moj prijatelj kae da uvek kada se vrati sa nekog
dueg puta ode na Dunav da pogleda da li je Sahat kula jo uvek
na vrhu Tvrave i tek kada ugleda taj veliki sat siguran je da se
vratio kui. Ovaj belo okreeni zvonik sa satom, mimo svih gradskih
formalnih odluka, postao je (u Sosirovom smislu) znak Novog Sada.
Moda i zbog toga to velika skazaljka pokazuje sate, a mala minute
da bi laari sa reke prvo videli ono to je vanije.
Odnos Novosaana prema Petrovaradinskoj tvravi (Varadinum
Petri) tokom vekova bio je ambivalentan to jest sadravao je
meavinu strahopotovanja, podozrenja, interesa i ponosa jer
ona je bila impresivna slika evropske katolike sile, pod ijim se
zidinama pravoslavci nisu smeli nastanjivati, ali i garnizon koji je
Baku titio od turskih armija, a kojim su ponekad komandovali i
srpski generali i oficiri u slubi habzburkog dvora. Na neki nain,
taj respekt prema Varadinu osea se i po tome to je u epskoj narodnoj pesmi u njegovim kazamatima tamnovao ak i Marko Kraljevi.
Ta legenda se uvrstila kada je u toj tvravi bio interniran i sam
srpski vod Karaore, posle sloma ustanka, a nastavila sve do
prie (obeleene mermernom tablom) da je u njoj bio zatvoren i
austrijski narednik Josip Broz Tito (u stvari, bio je priveden nekoliko dana, jer se bez ausvajsa udaljio od svoje jedinice).
Mene je, meutim, posebno zaintrigirala jedna priica koju je objavio Vasa Staji o dogaaju iz 1813. godine o haramiji Kuzmanu

74

Dimitrije Boarov

Varadin

Debele knjige i debele make

Ugodiu koji je dugo visio na varadinskim vealima, a koji sam ve

odavno opisao u ovoj istoj rubrici Vremena.
Ova bizarna priica sa Varadinske tvrave, kada je Ugodiu sa
veala ukradena noga, a koju je Staji stavio u kontekst praznoverica koje su vladale meu starim Novosaanima, zaintrigirala me
je pre svega zato to sam uvrteo da nam ve samo isticanje veala
na Varadinskoj tvravi u toj epizodi, skree panju na jednostavnu
injenicu da dananja pitoma ava, kako je naziva novosadska
mlade, nije oduvek bila samo poprite Egzita, igranki i etnji,
ljubavnih zagrljaja i nonih terevenki nego, upravo suprotno,
da je ona bila poprite jednog najee surovog reda stvari, kakav
uvek karakterie veliko zabaeno vojniko stecite na rubu uvek
nesigurnog Balkana (jer i ova pria, na neki nain, pokazuje da
su veala glavna vertikala svake vojske i dravne sile). No, vie od
te naelne ocene, mene je kopkala sudbina spomenutog haramije Kuzmana Ugodia i naprosto mi je bilo neobino da do naih
dana nije ostala neka legenda o ovom liku legenda o nekakvom
borcu za prava naroda, bundiji i hajdukom slobodaru. Mislio
sam, eto i nama Vojvoanima na Starac Vujadin ili barem Robin
Hud.
Kasnije sam kod Slavka Gavrilovia (Vojvodina i Srbija u vreme
Prvog ustanka, 1974) otkrio da je Kuzmana Ugodia zvanog Crni
Kuzman, sa jo 15 njegovih razbojnika, koji su, u vreme srpske
buroaske revolucije 1804. godine, arili uglavnom po Sremu, a
potom beali preko Save i Dunava pod skut srpskih vojvoda (i za
to pokrie, sigurno, plaali debeli reket) austrijskim vojnim vlastima izruio sm Karaore, 1809. godine, u vreme kada je traio
protektorat Bea nad Srbijom (Meternih, lino, otklonio je taj predlog). Naime, spomenuto izruenje razbojnika, koje je ondanja
meunarodna zajednica dugo traila od Karaora, izvreno je
u znak dobre volje i pod potrebom da se ustanikoj Srbiji ukinu
sankcije koje im je nametnuo austrijski dvor, te da se ona i vojno
zatiti, kada se u srpskom vostvu videlo da od Rusa nema vajde, a
da se Turci vraaju. Tako je, iz geopolitikih razloga, na Kuzman

75

Dakle, odoh po sunanom danu na bedeme Varadina, da vidim ta

ima doista novog u Evropi i na Balkanu.
Vreme, 26. oktobar 2004.

Biografije
To mu je dobro za biografiju, kae mi jedan prijatelj povodom
dvodnevnog apsa u koji je ovih dana bio dopao Vladan Bati, ex
ministar pravde Srbije. Ovaj iskaz naslanja se na raireno uverenje
da u Srbiji i ne moe postati ministar ako te prethodni nenarodni reim nije stavljao na robiju a koje je naa istorija dopunila
pravilom da ako nisi pre ministrovanja omirisao zatvor, onda ti
on sigurno sleduje posle odlaska sa visoke funkcije. Naravno, za
biografiju je bolje pre, nego posle.
Danas, kada su u vrhu politike scene Srbije uglavnom ljudi sa
tankim biografijama, to jest oni meu kojima je malo ak i onih
koji bi se mogli podiiti izbacivanjem iz profesorskih kabineta, pojaanom seksualnom ili kafanskom aktivnou ili sitnom kockom,
moda politiarima doista dobro doe i neki kratki istrani zatvor
da bi se pojaao utisak da su spremni na veliko rtvovanje zarad
svojih uverenja. Srbija, meutim, slabo pamti i mnogo uzbudljivije
biografije svojih odlinika i javnih poslenika.
Upravo zato volim biografije, da znam o poznatim ljudima i ono to
drugi nee da pamte. Zbog toga sam srean to je nedavno, napokon,
odtampan i prvi tom Srpskog biografskog renika, koji se (po ideji
pokojnog Aleksandra Forikovia) u Matici srpskoj, u Novom Sadu,
poeo pripremati jo pre vie od 30 godina, a koji obuhvata opise ivota onih linosti koje su glavninu svog delovanja od javnog znaaja

76

Dimitrije Boarov

omastio konopac na Varadinu, a potom ostao i bez noge, jer je Jefta

Gajin patio od padavice.

Debele knjige i debele make

ostvarile do 1945. godine. Obuhvaeni su ne samo Srbi, ve i linosti

iz drugih nacija, one koje su svojim kreativnim, ali i razornim uinkom uticale na tokove srpske istorije (kako pie u predgovoru).
Poto su u ovom prvom tomu SBR Matice srpske zasad publikovane samo linosti pod A i B, i to one koje su postale poznate jo pre
60 godina, povodom Batievog sluaja mogao sam da konstatujem
samo to da se u srpskoj istoriji ve spominje jedan Bati Mirkovi,
vlastelin i bosanski knez, koji je umro oko 1420. godine.
No, kako sam ve bio kod slova B, a to je dra listanja biografskih renika, pronaao sam, na primer, jednu neverovatnu srpsku biografiju,
Dubrovanina Anselma Bandurovia (1671-1743), pod nesrenom
klasifikacijom: starinar, vizantinolog i numizmatiar. Ovaj ovek, ija
se porodica doselila u grad podno Sra iz epikua, zaredio se u benediktinski red, pa je u arhivu Propagande u Rimu pronaao i prepisao izvetaj Mata Gundulia iz 1674. godine o poloaju pravoslavnog
ivlja u Srbiji. Kasnije e se kao profesor iz Pize obreti u Parizu, u
manastiru St-Germain des Pres, pa e ubrzo postati i miljenik uvenog Luja XIV i njegovog brata Filipa Orleanskog, a ispovednik kraljice
majke. Potom postaje poasni lan pariske Akademije, jer je publikovao voluminozna dela Conspectus operum sancti Nicephori (1705)
i Imperium Orientale u dva dela (1711), a meu numizmatiare je,
valjda, smeten zato to je napisao i delo Numismata Imperatorum
Romanorum (1718) i posvetio ga svom prijatelju Filipu Orleanskom, u
ijem raskonom dvorcu je proveo i poslednje dane ivota. Priznaete
da znate mnoge primere iz nae istorije da su se neki ljudi iz nekih
epikua propeli do ovdanjih dvorova ili vila na Dedinju, ali da je
jedan Srbin (istina, one druge vere) stigao do Versaja i Kralja Sunca,
to verovatno niste znali (mada je logino).
Jo je jedna dobra stvar kod biografskog renika MS. Pored svih
naih partizana, ije su biografije poslednjih pola veka prenoene
u svim naim leksikografskim publikacijama, sada su itaocima
dostupne i biografije brojnih etnikih oficira. Tako su, na primer,
u ovoj knjizi jedan do drugog: potpukovnik Slavko Bjelajac (1905-

77

No, nije se otilo u neku novu krajnost, pa je biografska odrednica o

Josipu Brozu Titu zauzela itavih est (i jae) stranica SRB MS. Za nijansu manje dobio je grof ore Brankovi (1645-1711), koji je ranije
bio zapostavljan u naim udbenicima istorije, iako je (po skromnom
miljenju pisca ovih redova, ali i ozbiljnijih istraivaa) stvarni rodonaelnik ideje nove, takozvane moderne Srbije (koja je prvo konstituisana kao ideja Srpske Vojvodine). Re je, inae, o oveku sa doista
uzbudljivom biografijom, koji je u malo godina, dok je bio na slobodi,
stigao da bude i lani potomak srpskog despota ora II Brankovia,
i erdeljski otpravnik poslova na Porti (za vreme kneza Apafija), pa
zatim maarski, ruski i austrijski pijun. Oi u oi razgovarao je ne
samo sa sultanima, nego i sa poljskim kraljem Jovanom Kazimirom,
ruskim carem Aleksijem Mihajloviem i austrijskim carem Leopoldom
I. Napisao je znamenite Hronike (neku vrstu kreativne istorije srpskog i ostalih balkanskih naroda) na 2.680 strana (rukopis je do danas
neobjavljen i lei u arhivi Karlovake mitropolije). Taj Brankovi proveo je u austrijskom zatoenitvu poslednju 21 godinu svoga ivota.
Jedan drugi Brankovi Laza, klasifikuje se u SBR jednostavno:
razbojnik. Delovao je u rodnim Pavlovcima u Sremu krajem 18.
veka. Na primer, aprila 1797. godine, njegova eta ojaana druinom harambae Luke Stojina opljakala je deo frukogorskih
manastira, sela Prnjavor i Rakovac, a zatim su se okomili na Iniju
gde su opljakali trgovca Marka upljajskog, a potom oteli i ubili
kaplara Krstonoia, jer za njega nisu dobili 1000 forinti otkupa.
Gospodin razbojnik Laza Brankovi ubijen je u rodnom mestu iste
godine, nakon potere koja je trajala 12 dana i u kojoj je uestvovalo
7000 upanijskih podanika i 3500 graniara.
Na alost, nisu svi poznati Brankovii iz srpske istorije nali mesto u
prvom tomu Srpskog biografskog renika Matice srpske. Tako u nje-

78

Dimitrije Boarov

1965), etniki komandant 1. korpusa Jugoslovenske vojske u

otadbini (1942) i narodni heroj general-pukovnik Stanko Bjelajac
(1912-2001), koji je tokom rata bio i komandant 7. banijske udarne
divizije, koja se istakla u bitkama na Neretvi i Sutjesci.

Debele knjige i debele make

mu nema Vuka Brankovia, naeg glavnog nacionalnog izdajnika.

Nema ga, iako sve druge ekciklopedije na srpskom jeziku tvrde da
je re o istorijskoj linosti, pa, na primer, Politikina verzije Britanike
kae da je bio zet kneza Lazara, da je uestvovao u boju na Kosovu
i da nema dokaza da je bio krivac za srpski poraz ali neko je ve
morao preuzeti odgovornost zlosrenog presvetlog kneza.
Prireivai renika kau da emo o Vuku Brankoviu itati kada
dou do slova V, jer se, navodno, dre pravila da je kod plemenite
loze vanije ime od prezimena. Moda su se tog pravila drali i
izdavai nae Britanike, pa pesnika Matiju Bekovia nalazimo
pod slovom M. Istina, neki drugi pesnici su, kao na primer Blejk i
Bodler, u istom izdanju svrstani po prezimenu.
Vreme, 6. oktobar 2005.

Sneg
Pao prvi sneg ove godine. Stradun se zabeleo u Dubrovniku, a u
Novom Sadu skoro nita. Sino, tek malo svetlih rojeva pahulja
naspram tamnog neba.
Sima se sa sestrom sanka po snegu, mislim da je pisalo, pre sto
godina, u mojoj itanci ispod velikog i malog slova S i uspele ilustracije sa koje su zraili radost i pokret. Seam se da su sanke na tom
crteu imale one zaobljene letve napred, alovi deaka i devojice
su vijorili oko njihovih nasmejanih glava, a okolo su bile nacrtane
neproporcionalno velike pahuljice razliitih kristalnih struktura.
Kad je moj sin krenuo u kolu mislim da je koncepcija bukvara
bila neto izmenjena, ali nisam u to siguran. Seam se samo da su
odmah uili skupove i nejednakosti, te da sam se muio da shvatim binarni jezik brojeva i njihovo neobino sabiranje, kako bih
pomogao izradu domaeg zadatka. A toliko puta sam se, pre toga,
hvalio u kui da sam nekada bio sjajan matematiar.

79

Mnogo godina kasnije moj sin je poeo ivotnu kolu tako to su mu

prvog dana zimovanja pokraj Mrkonji Grada ukrali sjajne adidas
rukavice za skijanje, od vetake koe, koje je samo na dva minuta
bio ostavio na radijatoru ispred toaleta. Otiao sam sutradan na
pijacu u toj turobnoj varoici, ali na njoj nisam naao rukavice sa
palcem no sam kupio jedno zvono za kravu i jedan kalapa, oba
rune izrade. Kada sam se vratio u Novi Sad, neki drugovi su me
grdili to tamo nisam kupio kosu jer su mrkonjiki kovai uveni
po njihovoj proizvodnji. (Taj motel u kome su zimovala novosadska deca, 1985. godine, prepoznao sam na TV snimku negde 1993.
godine bio je to video izvetaj sa nekih od mnogih neuspelih pregovora o primirju izmeu srpske i bosanske zaraene strane).
Tako sam i ja iao pet-est puta na skijanje, ali sam bio kranje
malerozan nikad snega, pa nikad i nisam nauio da se skijam.
Jo prvi put kada sam iao na zimovanje, bio sam gimnazijalac,
kada smo stigli na Mavrovo, bilo je uasno hladno, ali snega nije
bilo. Na profesor je naao jednu zaklonjenu uvalu sa neim to je
vie bilo led nego sneg, i ve prvog dana sam iskrenuo zglavak na
nozi, pa sam ostajao sm u nekim radnikim barakama, gde smo
bili smeteni, dok su ostali veselo odlazili na skijanje. Kada me je
noga malo prola, mada hramljui, odlazio sam na drugu stranu,
na padine Koraba, srean to mogu da se pentram bez letava na

80

Dimitrije Boarov

Kad sam ja kretao u kolu i sm sam voleo sneg i bio sam fasciniran
svake jeseni kada bih ujutro prvi put kroz prozor video da je zabelelo. Prva radost je bilo ienje snega. Na Podbari, predgrau
gde sam odrastao, ceo kvart je ujutro odzvanjao od lupe drvenih
lopata, jer se iznad snega svaki glas iri otrije i dalje. Tada su,
naravno, i snegovi bili vei, pa se od sklonjenih nameta sa uskih
prolaza pored kua nije videla ni druga strana ulice. Moja baka
Teza, a zvao sam je majkica, ujutro me je oblaila u stotinu gaa
i dempera i drala slovo kako ne moram da se ulopam jo pre
kole i kako ne moram svakog dana da izgubim neku rukavicu. A
bile su to one trikane rukavice samo sa palcem, sa nekom arom
na nadlanici loe za hvatanje, a odline za grudvanje.

Debele knjige i debele make

nogama ili na leima i da se sunam na doista stravinim stenama

ove zadivljujue planine. Za lepog dana, u daljini se videla ara,
kao bela pregrada neba. Tamo je bilo snega.
U mom ivotu snega je bilo dovoljno kad nije trebalo. Dok sam
bio u vojsci, mom peadijskom puku zalomio se teren ba u decembru. Dan kada su nas kamioni istovarili negde u blizini Slunja
bio je sunan, topao i prekrasan. Uvee smo legli ispod razapetih
atorskih krila na naramke paprati desetorica, jedan uz drugog.
No, ve ujutro je pao sneg, a neko je imao tri ebeta, a neko nijedno. Tada sam shvatio ta znai ivot na otvorenom, kad si
tokom dana mokar, a nou stegne mraz, pa ne sme da se izuje, jer
posle ne moe da se obuje, kad se izme zamrznu. Kao najstariji
u odeljenju (imao sam ak 27 godina), ubeivao sam ostale da ne
leu na ledenu zemlju, ali oni su pokraj vatre spavali po hajduki,
pa je veina zavrila u bolnici sa tekim zapaljenjem bubrega. Ja
sam preuao deset dana, pa sam se u kasarnu vratio zdraviji nego
ikad.
Najgore je proao jedan na deko koji je, mada roen u Francuskoj,
doao da slui vojsku u otadbini. Svima nama kojima je nae
zemlje bilo preko glave, jer smo je imali svaki dan, taj deak je
bio smean, sa svojom prevelikom savesnou, a na njega smo
bili i ogoreni, jer je jurei kao bez glave u uzbrdnom juriu u
vrtaama kvario liniju napada pa nas je komandir stalno vraao
na tu vebu. Pokuao sam da mu objasnim da nije trenutak da se
mre za krst asni i slobodu zlatnu, ali nije vredelo. Taj deak iz
ombura je na tom snegu kraj Slunja zaradio teku upalu plua
i svega ostalog. Posle dugog leenja otputen je iz vojske gotovo
kao invalid. Sneg je upropastio njegovu enju za (nacionalnim)
identitetom.
Vreme, 1. decembar 2005.

81

Nekako ba usred ustavne kampanje, u Novom Sadu je otvoren i

drugi veliki megamarket, pa sam se uputio tamo, ne da kupujem, ve
da se naem u narodu. Naime, ako ivite povueno u nekom gradu,
najbolje moete naslutiti ta narod trenutno misli i ta najvie trai,
ako obiete neku pijacu ili megamarket kako se sada naziva ono
neto izmeu pokrivene pijace i organizovanog vaara. Odmah
da kaem da mi ni ovoga puta nije uspelo da saznam ta narod
misli, ali sam uivao u izobilju ponuene robe, ne naroito visokog
kvaliteta ali upadljivo niskih cena.
Da sam nekim sluajem poneo neto novca, verovatno bih kupio
kilu virli, plastinu gondolu za auto i atorsku nadstrenicu (svega
2.300 dinara), samo zato to su te stvari, za moj pojam, u tom megamarketu veoma jeftine iako od virli mnogo vie volim kobasice,
iako ve odavno nisam iao na put sa mnogo prtljaga, a ne vidim ni
zata bi mi sluila atorska nadstrenica, kad rotilj nikada nisam
pekao ni po suncu, ni po ladu.
U stvari, kako ne volim nikakvu suvu specijalizaciju, oduvek sam
i u trgovini najvie voleo takozvane radnje sa meovitom robom.
Valjda to vuem iz detinjstva kada su sve radnje u mom predgrau,
a i kod rodbine po selima, bile takve. Ba sino, itajui ogromnu,
trotomnu knjigu (sa ukupno 2692 stranice) memoarskih zapisa
Duana Popovia (sina prvog bana Dunavske banovine, partizana,
novinara, ambasadora koji je govorio est-sedam svetskih jezika,
lana Izvrnog komiteta CK SKJ i PK SKV, efa novosadskih komunista u vreme vojvoanske cestne afere, oveka koji je izmislio
Sterijino pozorje i aktive radnika komunista iz kojih su izrasli
bacai jogurta) naao sam i njegov opis tih nekadanjih seoskih
bolti po Vojvodini: U njima se moglo kupiti bibera, lorbera, najkvirca, smokava, kafe, eera, bombona raznih vrsta, rotia, sapuna za pranje i mirisavog za devojke, belila za mladu enskadiju,
rakije, ruma i rasopina, sireta i esencije, sode i masti, kanapa,
like i kuine, kenjade, kandija i bialja, ponekad i limuna, suvog

82

Dimitrije Boarov

Megamarket

Debele knjige i debele make

groa i svega to seljakom narodu treba za svakodnevne prilike i

za sveane dane kao to su sveari i veliki sveci, svatovi, krtenja,
zabijake... Sve te radnje imale su svoj naroit miris, koji esto
oamuti kad stupi u njih.
E, ba ta poslednja Popovieva reenica, o jakoj meavini mirisa
koji bi vas zapahnuo kad ste ulazili u te stare prodavnice-svatare,
aktivirala mi je seanje na radnje iz detinjstva pred kojima sam,
ne jednom, pre pedeset godina slat da drim red, jer se proneo
glas da e, po odluci najvieg narodnog rukovodstva, ba u nju stii
brano ili zejtin. Mnogo kasnije, pod svetskim sankcijama, radije
sam tu robu nabavljao od vercera. Ne volim red ni kod zubara, a
nekmoli pred trgovinom.
U stvari, u (gore opisanoj) seoskoj radnji u Peincima, svoju
uspenu trgovaku karijeru bio je zapoeo i moj pokojni tast. On
mi je objasnio da je tajna njegovog uspeha bila u tome da muteriji
nikad nije rekao: nema i ne moe. Tako mu je jednom prilikom
jedan kupac rekao da e kupiti tubu platna, ako mu do sutra od tog
platna mogu biti saivene koulje. Tast je rekao da to nije nikakav
problem. A bio je. Moja sjajna tata, kada se udavala iz bogatog,
bakog ureva u bedne, siromane Peince, donela je u miraz,
izmeu ostalog, i ivau mainu, ali do spomenute porudbine
nikada nije saila nijednu muku koulju. No, njoj se nikada nita
nije otelo, pa je raila jednu staru koulju, po nitovima iskrojila
celu tubu, a zatim celu no ila naruene koulje i smiljala kako
e svemonog i sposobnog trgovca Stevu zadaviti golim rukama,
im zavri posao.
Moj tast mi je ispriao i kratku priu o komunistikoj nacionalizaciji
njegove radnje u Rumi, u ime naroda. Ula su dva udbaa sa nekim
papirom, proitali reenje i rekli mu da uzme line stvari i napusti
narodnu imovinu. Uzeo je drveni metar, makaze i eir i izetao u
vedar dan. Pitao sam ga je li zapamtio te ljude. Ma jesam, rekao
mi je kasnije sam jednom ispod ruke ak odobrio neki kredit bez
iranata, da kupi kau na rasklapanje. Nije ga do kraja ni otplatio.

83

to se mene tie, moram da priznam da nisam za trgovca, jer kadgod inventariem karijeru i imovinu, vidim da sam stalno u gubicima. Teim se onom sjajnom reenicom koju je Mea Selimovi
pronaao u Kuranu: da je svaki ovjek uvijek na gubitku.
Vreme, 2. novembar 2006.

Metrana knjievnost
Pre nekoliko sedmica dobio sam sabrana dela Jae Tomia u 25
tomova, u izdanju Prometeja, a pod pokroviteljstvom Grada
Novog Sada, to jest njegove radikalske uprave, i ve ovo to sam
do sada stigao da proitam i prelistam uvruje me u uverenju da
se radi o naem najznaajnijem izdavakom poduhvatu 2007. godine. Re je o grandioznom aktu demistifikacije jednog od kljunih
rodonaelnika radikalsko-narodnjake ideologije meu Srbima.
Naime, ako se to i nije htelo, ipak se postiglo jer celokupno delo
srpskog Diogena uopte nije bilo potrebno aktuelizirati, to jest
objanjavati dananjem itaocu, poto je gotovo sve (osim antiklerikalizma) od onoga to je ika Jaa pisao i govorio na prelazu iz
19. u 20. vek i danas ivo na srpskoj politikoj sceni, da ivlje ne
moe biti.
Mada po voluminoznosti daleko zaostaje iza dosada objavljenih
100 knjiga dr Vojislava eelja, ovo delo je daleko znaajnije u
dva pravca. Prvo, Jaa Tomi na mnogo temeljniji i talentovaniji
nain od dananjih njegovih naslednika-pigmeja podastire grau
za istraivanje korena i smisla narodnjakog shvatanja sveta meu
Srbima, a njegovo delo nam u celini osvetljava genij prostake filozofije naeg provincijalnog nacionalnog kosmosa. Drugo, ovo izdanje

84

Dimitrije Boarov

Moj tast, inae, kao potonji poslovoa u drutvenom trgovakom

preduzeu, nikad nije imao greke ni kod jednog inventara jer je
stalno inventarisao sam, kad se razie osoblje, skoro svaku no.

Debele knjige i debele make

politike i knjievne arheologije, ne samo da ima otrenjavajui

racio, nego daje i pristojan doprinos takozvanoj metranoj ili
regalnoj knjievnosti koja je zapravo i jedna od bitnih znaajki
narodnjakog kulturolokog terora nad Srbijom, evo ve dva veka.
Naizgled, fenomen metrane ili regalne knjievnosti, dakle
fenomen kupovine knjiga na metar da bi se popunili regali u
dnevnoj sobi ili linom poslovnom kabinetu, deluje jednostavno.
Toboe, njegova sutina je u tome da knjige u nizu, pogotovu ako
su lepo ukoriene i skladno kontriraju bukovoj ili trenjevoj boji
iverice od koje je skrojen regal koji pokriva zidove daju ne samo
toplinu sobi, nego i dodaju vanosti i ozbiljnosti domaina. Meni se,
meutim, ini da je ta naa veoma rairena pojava, ipak sloenija,
jer ju je nemogue potpuno odvojiti od autora i naslova te dekorativne knjievnosti u odreenom drutvenom trenutku. Dakle ta
ukrasna knjievnost ne samo da govori o drutvenoj modi, nego
govori i o mnogo drugih stvari, pa je zato smatram dostojnom jedne
kompleksnije analize (za kakvu ovde nema prostora).
Jeste da su vani boja i kvalitet korienja knjiga; jeste da tu po
pravilu dominiraju izdanja sabranih dela u istoj kolornoj nijansi
ili nizovi podjednako kono, platneno, kartonski ili mekano plastificirano opremljenih knjiga izdatih u nekakvoj ediciji; jeste da
je lepe ako vei formati zahvataju donje, visoije police (koje se
produavaju do televizijskog aparata i dividija), a sitniji formati
popunjavaju one tenje, gornje police; ali pri svemu tome, verujem
da je indikativan i izbor autora i naslova. Ne zato to kupac tih
knjiga mnogo zna o tome ta se krije iza njihovih korica, ve zato
to on, ili prodavac koji mu ih je uvalio, u krajnjoj konsekvenci,
po pravilu nepogreivo pogaa aktuelni politiki i drutveni rejting
vodeih ideja u nacionalnoj zajednici i spreman je da ih sledi, zlu
ne trebalo.
Uostalom, mogunost neke tee greke kod nas je smanjena i takozvanom izdavakom politikom vodeih kua, jer nai izdavai,
to jest kreatori mode odreenih autora i njihovih knjiga, gotovo

85

I kupce metrane knjievnosti moemo podeliti po raznovrsnim

kriterijumima to po kupovnoj snazi, to po poloaju na
drutvenoj lestvici, to po domaim i meunarodnim referencama,
to po izlagakim ambicijama, itd. Meni su najmanje zanimljivi oni
najprimitivniji koji osnovne intelektualne informacije sakupljaju i
osveavaju preko ukrtenih rei, televizijskih kvizova i slikovnih,
tematskih enciklopedija pa se u knjiari obino lako odluuju za
red Pukina, Njegoa i ekspira, red Tolstoja, Dostojevskog, Balzaka
i Dikensa, i tako redom, sve do Jakovljevievih i osievih epskih
romana i Ekmeievih esejistikih klanja i oranja. Dakle, najmanje
su zanimljivi oni koji su rafove polica u svojim primajuim prostorijama, na primer, posle Drugog svetskog rata i nakon dolaska jugoslovenskih komunista na vlast popunjavali knjigama Staljinovih
i Titovih govora i partizanskim divizijskim monografijama, a danas
su preli na kosovski ciklus ili na pesme, govore i misli Matije
Bekovia, naeg najskupljeg savremenika.

86

Dimitrije Boarov

po pravilu nisu daleko od potroakog ukusa svojih muterija na

metar. Oni znaju ta ide u datom trenutku, to jest ta je socijalno
konkurentno, istorijski primereno, drutveno dominantno, sistemski opravdano reju, oni obino znaju ta e izazvati kljune
ambijentalne aplauze, zanimljiva varoka ogovaranja, a ponekad
ak i dvorsku promidbu, pa takvu robu i nude plateno jaim
muterijama, onima sa duim i viim regalima, sa kojima u sutini
dele osnovne ciljeve i isti ideoloki horizont. Sve je tu zapravo povezano i usklaeno, jer je re o transparentnom, praktino bukvalno
marketinkom poduhvatu, zapravo o intelektualnom izlogu u
najprometnijoj prostoriji, ija je izlobena funkcija klasina da
prikae, privue i fascinira goste, partnere i prolaznike. U stvari,
da legitimie eljeni i poeljni ideal izlagaa, da stvori utisak o
njegovoj solidnoj utemeljenosti u date drutvene vrednosti, da ga
preporui zbog lojalnosti aktuelnom politikom trendu i intelektualnom ukusu, da ga prikae trajnijim i verodostojnijim u inae
obino marginalnom, provincijalnom, nesigurnom, promenljivom,
ali uvek bednom okruenju.

Debele knjige i debele make

Po mom miljenju, izbor regalne knjievnosti tih najprimitivnijih

ljudi nam malo moe rei o tome ta je zapravo bilo ispod prve kore
pukog rasporeda drutvene moi. Jer ne treba zaboraviti, u tom dugom razdoblju, kod takozvanih poluinteligenata, dobro su ili i sabrani tomovi Krlee, Andria i Lalia, Dostojevskog, Kafke i Kamija,
pa ak su zavidnu prodaju imale i filozofske biblioteke okvir se kretao od Platona i Aristotela, do Kanta i Hegela, uglavnom ne dalje (to
jest blie). Istina, kasnije e se u to drutvo nekako probiti Sartr i sve
ono to je mirisalo na egzistencijalizam ali to je ve bilo u vezi sa
crnim rolkama ilijet Greko i francuskim filmskim crnim talasom.
Ti ljudi koji su kupovali knjige koje nee itati, verovatno su bili
zahvaeni nekom vrstom virusa modernizacije Srbije i otvaranja
SFRJ prema svetu, ali su nacionalne snage krajem 20. veka sve vratile
na svoje staro mesto. Barbarogenije (u konstatinovievskom smislu
pojma) vaskrsnuo je i vratio stvari pod kontrolu. Na police regala
vratili su se popovi, akademici i istoriari.
Regalna knjievnost po pravilu deluje svojim masivnim prisustvom, ali to nije obavezno. Evo jednog primera kome sam neposredni svedok. Negde posle 5. oktobra 2000. godine, dobijem
novinarski zadatak da itaocima Vremena predstavim Boidara
elia, za koga je bilo najavljeno da e biti iniev finansijski
ministar. Otkrijem da zasad sedi u Labusovom predsoblju, to jest
u zemunskom krilu Palate federacije, u prostoru koji je nekada
davno zahvatao Kardeljev kabinet. im sam tamo stigao, hotei da
se pokaem obaveten, upitam Bou da li zna u ijoj kancelariji
sedi, a on mi, kao iz topa, odgovori da naravno zna, to jest da sedi
u birou nekadanjeg Miloevievog portparola Gorana Matia i
pokazuje mi jednu jedinu knjigu u dugakom regalu, koju je tu
nasledio. Ustanem i pogledam bila je to knjiga sa stenogramima sa famoznog Brionskog plenuma 1964. godine, kada se Tito
obraunao sa dotadanjom vodeom postavom Udbe, u kojoj su
dominirali Srbi.
I ta je tu zanimljivo, pitae neko? Pa zanimljivo je to da se danas
u to zemunsko krilo useljava Joievo Ministarstvo unutranjih

87

Vreme, 27. decembar 2007.

Dunav
Moram ovih dana otii na Dunav da se pokvasim i da se osvetim
u njegovoj sivoj vodi. Naime, mi iz stare garde Novog Sada makar
jednom godinje moramo se potopiti u ovu svetu reku, poput
Indusa koji hodoaste na Gang. Neverovatno, ali prole godine to
nisam uinio, moda mi je zato Bata Peo pre neki dan, onako usput, rekao da kada me vidi, shvata da je mladost izleiva.
Ako bih rekao da sam odrastao na Dunavu, to ne bi bila potpuna
istina. Jer, najranije detinjstvo proveo sam na Podbari, uvenom
predgrau Novog Sada, u poslednjoj kui arnojevieve ulice. Tu
je gotovo bio kraj Novog Sada, jer nae dvorite je gledalo na staro
igralite FK Slavije i dolmu starog kanala, koji se, preko nedalekog lajza (prevodnice), ulivao u Dunav, na mestu koje se zvalo
Kod krvi. Tako da smo se mi Podbarci vie kupali na kanalu, na
lajzu ili u bari, punoj lokvanja i palacki, kraj Rajine ume (gde su
partizani posle rata streljali narodne izdajnike), nego na samom
Dunavu. Istina, ili smo na pecanje do same reke, pa se seam da
sam jednog plavnog prolea, sa pokojnim drugom Radetom (zajedno smo imali 16 godina), prvi put isplovio na ribarskom amcu
njegovog dede, u maticu reke. itav dan veslanja nam je trebalo
da se nekako vratimo 200-300 metara uzvodno, do deda Mitine
ribarske kolibe, toliko je voda bila brza.
Kada sam krenuo u gimnaziju, sa Srom, Ivicom i Vanjom poeo
sam da treniram veslanje u etvercu sa kormilarom. Tada sam bolje
upoznao Dunav uzvodno od grada. Veslali smo ili do Makovog
spruda ili po mirnom odrou, kada je u njemu bilo dovoljno vode.

88

Dimitrije Boarov

poslova Srbije. Eto, knjiga iz regala ponekad ima i proroku snagu,

valjda zato to nikad nije proitana.

Debele knjige i debele make

Skoro svakog 1. maja otvarali smo sezonu kupanja na splavu naeg

kluba, Danubiusa 1885.
Najpotpuniji doivljaj najvee evropske reke (ako izuzmemo rusku
Volgu) imao sam kada je pokojni Ua organizovao ferijalnu ekipu
sa kojom smo uestvovali na Dunavskoj regati od Bea do Novog
Sada. Imali smo etiri kanua i jedan ribarski amac sa malim motorom koji je Duko Ninkov iz nekog razloga krstio Paja Paje.
Sra i ja, mada smo imali veslako iskustvo, do trenutka kada smo
se u Beu otisnuli na podivljalu reku, nikad nismo bili u kanuu,
a svaki amac ima svoje bubice. Dunav je tamo izvanredno brz i
regulisan zagatima koji idu i do sredine matice, as s leve, as s
desne obale. Ne znam kako zbog toga nismo doiveli havariju jo
na samom startu Regate. No brzo smo se prilagodili ivotu u kanuu,
u kome smo provodili i po 15 sati dnevno, jer su neke deonice bile
prilino duge. Uostalom, dobro se seam naeg reda vonje od pre
50 godina: Be Bratislava Komarno Estergon Budimpeta
Pak Baja Apatin Novi Sad. Jednom me je neko sa neke Resave
pitao da li sam ikad preplivao moni Dunav, pa sam odgovorio:
Uzdu, ne popreko!
Dunav je, inae, najlepi na naem delu, jer je, bar u severnom
toku, uglavnom regulisan i odravan, to jest stenjen u osnovno
korito, dok se kod nas razliva kroz mnoge rukavce i lenjo zaobilazi
prekrasne, blatnjave ade. Tako da moe uivati kao to su uivali
Tom Sojer i Haklberi Fin na Misisipiju dok te komarci ne pojedu.
Inae, na Regati o kojoj priam, ini mi se da smo bili glavne zvezde,
u koloniji od 100-200 amaca ehinja, Slovakinja, Poljakinja, jer
smo se u Beu uniformisali u farmerke Super Rifle.
Kasnije smo se preselili na Liman, u samu blizinu uvenog novosadskog tranda. Moji roditelji nisu ba ludovali za kupanjem, pa
nismo imali iznajmljenu kabinu na trandu, ali sam ja leti tamo bio
svaki dan. Jo od jutra, kada je pesak ladnjikav, a reka resko ista.
Istina, pre podne smo obino vie ljutili preferans i igrali noni
tenis, nego to smo se kupali. U stvari, obino sam i odlazio sa

89

Dunav je jako vaan za nas Bavane, jer nas koliko-toliko titi od

Sremaca. No, ne moe ti to zaustaviti. Jedan od Sremaca koje smo
u Novom Sadu svi voleli bio je i nedavno preminuli pesnik i piskaralo Red Sudarski, koji je, kadgod se snudi, a to je obino bilo u
dubokoj noi, odlazio na Dunav da ga preplivava. To je bilo u vezi
sa ocem, koga je rano izgubio.
Moram, dakle, uskoro otii na Dunav, da se rashladim u njegovim
mutnim virovima, da meu zubima osetim njegov slatkast pesak,
da sperem, sa one svoje remboovske unutranje palube, prainu
vrue i dosadne svakodnevnice.
Vreme, 10. jul 2008.

90

Dimitrije Boarov

tranda u rano popodne, kada krene navala radnih ljudi i graana.

Nekako se, tada, krilo od novih generacija da su tokom poznate
Racije 1942. godine, na tom trandu maarski vojnici ubili tri
hiljade ljudi i gurnuli ih pod led (moji su tokom te Racije stradali
na Tisi, u Beeju). trand je danas i kupalite, i etalite, i vaar i
danju i nou. Zato vie volim divlje plae.

Debele knjige i debele make

PORTRETI

91

Dimitrije Boarov

92

Debele knjige i debele make

Mada sam se kolovao u vreme dominacije Marksovog istorijskog

materijalizma, ili, bolje rei u vreme onakvog istorijskog materijalizma kako su ga razumeli jugoslovenski komunisti i pisci naih
udbenika da sve, uproeno reeno, opredeljuje razvoj proizvodnih snaga, uvek sam drao da su vodee ideje lansirali konkretni
ljudi u svojim konkretnim linim romanima. Neu time da kaem
da sam ikada smatrao da se svi drutveni procesi mogu personalizovati, jer ne moe gotovo nijedan, ali hou da kaem da su
mene oduvek zanimale one linosti ije su ideje i ivot neodvojivi od
istorijskih procesa i tekuih drutvenih zbivanja.
U tom smislu ja smatram da su i novinarski portreti dragoceni javnosti i da ak predstavljaju poseban novinarski anr. I to veoma zahtevan novinarski anr. Piui i sm knjigu o dr Lazi Pauu (Dr Laza
Pau, legenda srpskih finansija, Beograd, 2008) ili portrete starih
srpskih ministara finansija (koje sam objavio u knjizi Apostoli srpskih finansija, Beograd, 1998) uverio sam se da su mi esto pojedini
novinarski zapisi o linostima kojima sam se bavio vie pomogli da shvatim neke bitne stvari o junaku svoje monografije, nego,
ponekad, i itave potonje studije.

93

Znai, kada kaem da nisam siguran da li sam, portretiui neke

likove sa nae aktuelne javne scene, uvek bio taan i pravedan (ma
ta to znailo) to ne znai da se izvinjavam ili da odustajem od
bilo kog svog teksta. Samo upozoravam da su, naravno, portreti koji
slede onakvi kako sam ja video i oslikao ljude koji su na ovaj ili onaj
nain istrali u javnu arenu, pa moraju da trpe i tue poglede.

Ilarion Ruvarac glad za izdajnicima

U trenutku kada je jezik politike u Srbiji podivljao, pa se politiki
konkurenti ve kompariraju sa umskim zverima ili se opisuju, neto blae kao pijuni i udvarai meunarodnih svinja, i u vreme
kad se irenje lai u ime naroda ini gotovo legitimnim, i kada se
ideoloka diferencijacija simplificira na relaciju patrioti ili izdajnici,
mnogima se ini da toga nikad ranije nije bilo. Na alost jeste.
Mit o izdaji kao uzroku svake nesree srpskog naroda, kao logina
druga strana medalje mita o njegovoj nebeskoj, imperijalnoj prirodi, veoma je star, a temelji su mu konstruisani u okviru kosovskog
mita i na osnovu srpsko-crnogorske legende o istrazi poturica na
Badnje vee, okolo 1702. Na ta dva ugaona kamena mita o izdaji,
koja je navodno uvek koila poteni srpski narod da se vine do
moi i gospodstva, prvi je odvano udario uveni kaluer-istorik
Ilarion Ruvarac, jo krajem 19. veka, to je jo za njegova ivota
izazvalo itavu buru negodovanja. O tim prvim velikim svaama

94

Dimitrije Boarov

Zbog toga sam esto pisao novinarske portrete, a deo tih portreta
ovde nudim itaocu. Re je, inae, o novinarski rizinom anru,
ako mu se pristupa ozbiljno. Naime, najee morate da piete
o linostima koje lino niste upoznali, ak i ako su savremenici.
A kada se oslanjate samo na sekundarne izvore i tue napise
mogunost pogrenog doimanja nekog oveka veoma se uveava,
jer novinar uvek pie bez dovoljno pravih informacija.

Debele knjige i debele make

u srpskoj javnosti, koje su izbile povodom naruavanja mitova o

izdaji, jo pre dve decenije precizno je pisao i dr Kosta Milutinovi
(pa emo se ovde pomoi s nekoliko lanaka o odnosima Ruvarca i
Jae Tomia, koji su sakupljeni u Matiinu knjigu njegovih studija,
koja je objavljena 1986. godine).
Prvi veliki skandal Ruvarac je izazvao kada je u novosadskom
Strailovu (1887-1888) u nastavcima objavio studiju O knezu
Lazaru, u kojoj je jednostavno rasprio narodna predanja o izdaji
Vuka Brankovia i u kojoj je dokazao da nema relevantnih istorijskih zapisa o postojanju Miloa Obilia, Jug Bogdana i njegovih
Jugovia, i tako dalje i tako redom. Iz svega toga je, naravno,
proiziao i zakljuak da nije bilo uvene Kneeve veere na ijem
dnevnom redu je bilo famozno srpsko pitanje: ko je vjera, a ko je
nevjera?
Ovaj udar na narodnu tradiciju i na narodne pesme jako je zaboleo starog radikala i demagoga Jau Tomia i on je u vie navrata
pisao itave feljtone i broure protiv Ruvarca. Tako Tomi odreito
tvrdi: Mi priznajemo da u naim pesmama ima dosta uveanog i
ulepanog, ali krupnih, sasvim izmiljenih istorijskih stvari teko
da ima. Tomiu strano smeta to je Ruvarac hteo da srui rodoljubivu istoriju kojoj je prvo rodoljublje, pa posle istina, pa kad
se u tome prebacio, stvorio je nerodoljubivi istorijski pravac. Za
Tomia je malo to je Ruvarac sve itao, skoro sve pamtio i skoro
sve znao, jer smatra da je to bila samo sila koja klade valja, sila
koja je preskoila realnost. Njega posebno provocira to je Ruvarac
ismevao istorijsko pesnitvo i to je navodno hteo da pokae da
na narod nije nita i nema nita. Nasuprot tome, Tomi smatra da
je prirodno to je omladina srpska pevala istoriju, pevala politiku,
pevala ekonomiju i da je mogla da peva hemiju, ona bi je pevala
sve da bi oduevila narod.
Ne znajui kako drugaije da ocrni Ruvarca zbog surove istorijske
kritinosti, Tomi ga je uporedio sa openhauerom. Onako je mogao pisati samo openhauer o Nemcima, ali on nije bio ni realni

95

Ilarion Ruvarac je gotovo svakom svojom raspravom izazivao sablazan ondanjih patriota i rodoljuba, pa je tako bilo i kada se prihvatio crnogorske istorije i u Brankovom kolu (1897-1898) objavio
Montenegrinu, priloke za istoriju Crne Gore. Opet se jedan od
kljunih skandala zapleo oko Ruvareve tvrdnje da nema istorijskih
izvora koji potvruju da je doista na poetku 18. veka bilo famozne
istrage poturica, te navodne crnogorske Bartolomejske noi u kojoj
su pobijeni nacionalni izdajnici. Ipak, osporavajui Njegoevo istorijsko sobitije pri svretku 17. veka, Ruvarac smotreno iznosi hipotezu
da je tog sobitija ipak bilo, ali ne pri kraju veka, ve nekad ranije.
No, bez obzira na taj smotreni hipotetini ustupak, da je neega
moda ranije bilo, u vremenu iz koga nisu sauvani istorijski izvori, na Ruvarca se opet sruilo drvlje i kamenje. Jaa Tomi je
kasnije, tek posle Ruvareve smrti, gotovo likovao: Eto vidite, to
je ta nerodoljubiva istorija! Kad to itate, izlazi vam pred oi ona
tupa, blesasta radost, koju osea pisac nad satrvenim narodnim
idealima. Ta poruena je ne samo slavna prolost Crne Gore, nego
i sve ono, to su o tome pevali najvei srpski pesnici. U finalu
svoje analize Jaa Tomi napada Ilariona Ruvarca da on ne vidi
ono to je veliko i glavno, ve se hvata za najmanje sitnice. Njegov
pogled ne moe da gleda u daljinu. Da je drukije, on bi pored
ovako ogromnog poznavanja injenica napisao istoriju, ali on na to
nije ni pomiljao.

96

Dimitrije Boarov

istorik, niti uopte istorik, vajka se Tomi i ponovo se vraa na problem ukidanja izdajnitva Vuka Brankovia, pa kae: I zar ima
pravo Ruvarac kad veruje da bi narod mogao ovako ogreiti duu i
ocrniti nevina oveka i udariti teku kletvu na njega? Ne, to narod
ne radi. Da takvo to ima u kakvom izvoru, to ga je pojedinac pisao, moglo bi se i posumnjati. Pojedinci hoe iz zlobe, mrnje i da
ocrne, narod nee. Vi moete kadgod nai naivnu narodnu skasku
i pesmu. Ali ono glavno ima uvek istinske podloge. Narod nikad ne
gradi od junaka kukavicu, niti od kukavice junaka. Nije taj Vuk bio
slavan, nit mogao biti slavan, kad ga je narod igosao kao izdajicu
(Kritika Ruvareve kole, Novi Sad, 1908).

Debele knjige i debele make

Tvrdi utemeljiva srpske kritike istoriografske kole, Ilarion

Ruvarac nije se mnogo obzirao na primedbe takve vrste, a kad se
obzirao nije tedeo pogrda na raun praznoglavaca i sujemudrenih neznalica. Ovaj ovek koji se godinama bavio tekim poslom
trenjenja srpskog naroda i razbijanjem njegovih politikih iluzija,
jo 1888. godine je napisao: Ja se nisam ni do sada obzirao, pa
se neu ni sada obzirati na mnoinu i na ono to mnoina eli i
prieljkuje, ili to je njoj mrsko i od ega se odvraa ona, ve u i u
tom pogledu ii svojim putem...
Vojvodina, 13. januar 2000.

Mihailo Polit-Desani zaboravljeni vojvoanski

velikan
Da Advokatska komora Vojvodine nije na nedavnoj godinjoj
skuptini (24. juna) u svoj zvanian dnevni red uvrstila poseban
prigodni govor dr eljka Fajfria o advokatu, narodnom poslaniku,
politiaru i urnalisti MihaiIu Politu-Desaniu i da njen Glasnik
ovih dana nije objavio nekoliko izvoda iz Politovih uvenih beseda
(u odbranu Svetozara Miletia pred Krivinim sudom u Budimu
1878. godine i povodom Aponjijevog kolskog zakona od 1907),
osamdeseta godinjica od smrti jedne od najkrupnijih politikih
linosti Vojvodine i Novog Sada protekla bi u potpunom muku.
Iako je neosporno bio jedan od najuenijih, najuglednijih i najpismenijih Srba 19. veka, koji je tokom itavih pet decenija javnog
delovanja (od 1868. do 1918. godine) dosledno titio dostojanstvo
srpske narodnosti u Ugarskoj, negovao ideje o srpsko-hrvatskom
politikom saveznitvu i uporno branio pravo Srbije i Srba, kao i
ostalih balkanskih naroda, da u raspletu Istonog pitanja budu
akteri stvaranja nove dravno-pravne konfiguracije Balkana na
razvalinama Turske imperije (a ne da slue samo kao monete sa

97

Istina, povodom ove Politove godinjice nije se niim oglasila ni

Matica srpska u Novom Sadu, a bar u njoj ima toliko materijala o
jednom od njenih najuglednijih nekadanjih lanova. U rafovima
Biblioteke Matice srpske ima mnogo prvih izdanja Politovih mnogobrojnih knjiga, tu su i izvrsne studije o Politu-Desaniu nedavno preminulog dr Koste Milutinovia no, zasad nema bar neke
skromne izlobe o velikom Vojvoanu, a takve izlobe o drugim
naim i tuim velikanima smenjuju se stalno ve nekoliko godina.
Pa ni Srpsko narodno pozorite nikako da se oglasi o oveku koji
je podrao njegovo osnivanje i jo pre vie od 100 godina traio na
Ugarskom saboru novac za opstanak tog pozorita.
Nije se, na alost, godinjice Politove smrti setilo ni nae Nezavisno
drutvo novinara Vojvodine (da ono dravno drutvo za reimske
novinare i ne spominjemo), mada je on, pored svega, bio i jedan
od najboljih i najuvenijih vojvoanskih publicista i novinara. Bio
je jedan od pokretaa, a zatim i vlasnik novosadskog Branika, esto je pisao u Zastavi, Srbskom dnevniku, Narodu, a vie decenija
bio je i stalni dopisnik nemakih i austrijskih listova (Allgemeine
Augsburger Zeitung, Ost und West, Cotta, Unsere Zeit itd).
Mada je na neki nain jedan od rodonaelnika uvene Srpske slobodoumne narodne stranke i dugo godina prvi saradnik njenog voe
Svetozara Miletia, zatim osniva i lider Srpske narodne liberalne
stranke (od 1887), pa i jedan od idejnih pokretaa Samostalnih
demokrata u Vojvodini (sa tom strujom njegovi ljudi napustili su
Veliko narodno vee Vojvodine posle stvaranja Kraljevine SHS 1918),
Polita-Desania se nije setila nijedna dananja politika stranka u
Pokrajini. Kao da se stalni ringipil vaskolike politike doista vrti samo
oko Miloevievog dvora i prateeg opozicionog serkla kod Zorana i
Vuka i da Vojvodina nema dubljih korena i starijeg pamenja.
U pristupu ideji Vojvodine kod Mihaila Polita-Desania ima nijansi
i razlika, koje su se javljale paralelno sa razvojem politikih prilika

98

Dimitrije Boarov

potkusurivanje interesa velikih sila) niko se Polita-Desania nije

setio ni u Beogradu, pa ni u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Debele knjige i debele make

i koje su bile u zavisnosti od tekue politike taktike, ali praktino

od prvog velikog politikog istupa (govora na Hrvatskom saboru
1861) on je uporno iznosio stanovite o potrebi konstituisanja srpske politike autonomije u Vojvodini i povezanosti tog pitanja sa
priznanjem autonomnih prava narodnosti u Ugarskoj.
U prvoj fazi, kada su vojvoanski Srbi, posle Bahovog apsolutizma, bili razoarani u Vojvodstvo Srbije i Tamiki Banat koje je
improvizovao beki dvor (sa slubenim nemakim jezikom u toj
pokrajini, na primer) i kada su oekivali da bi im saveznitvo sa
ilavim maarskim nacionalizmom (afirmisanim 1848) odgovaralo, Polit kae da Srbi treba da napuste antimaarske antipatije, te
istie: Autonomija upanija, koja u po neemu dostie suverenitet
vajcarskih kantona, bujan ivot u kongregacijama i varokim municipijama, daju Ugarskoj takav jedan svojstven oblik, da se znatno
razlikuje od ostalih delova Austrije. No, ovaj indirektni laskavi poziv Maarima da unutranju nacionalnu arolikost iskoriste protiv
Bea i u kome ih Polit jo upozorava da se ne ogree o interese
narodnosti, jer je to ivotno pitanje za Ugarsku, nije imao rezultata. Politov stav da u jednoj dravi kao to je Ugarska, u kojoj Maari
ine jedva jednu treinu celokupnog stanovnitva, ravnopravnost
narodnosti ne moe biti shvaena kao ravnopravnost dravljana
Maarske, ve da svaka narodnost svoje nacionalno bie manifestuje kao jedinstvenu linost, a to se moe samo putem narodne
uprave u dotinoj pokrajini bio je posle Austrougarske nagodbe
1867. definitivno odbaen.
Dugo je kasnije Polit-Desani pokuavao da promovie jedan kompromisni predlog u vezi sa Vojvodinom predlaui da se kakvatakva autonomija stvori preko reorganizacije upanija (spajanjem
Bake i Torontalske upanije, na primer), takve preko koje bi se u
pojedinim upanijama okupila veina pojedinih narodnosti. No, sve
te ideje su odbaene pod izgovorom da skrivaju separatizam, te da
bi ve samo ime Vojvodina znailo povredu integriteta Maarske
(Deak, Etve), itd. Polit na jednom mestu kae da izgleda da rasparavanje Ugarske Maarima lebdi pred oima kao neka avet.

99

Vojvodina, 5. avgust 2000.

Jaa Tomi pitanje hleba i nacionalne zobnice

Moda i nesvesno, i novosadski radikali su se, nedavnim otkrivanjem spomenika Jai Tomiu u Dunavskoj ulici u Novom Sadu,
ukljuili u revalorizaciju korena protivrenog vojvoanskog identiteta. U tom smislu Tomi je gotovo paradigmatian primer, bolje rei
jednostavniji i jasniji od, na izvestan nain takoe kontroverznih
linosti poput ora Brankovia, Arsenija arnojevia, Stefana i
ora Stratimirovia, Josifa Rajaia, Svetozara Miletia, Mihaila
Polit-Desania, Blaka Rajia, Tihomira Ostojia, Vase Stajia,
Joce Laloevia, Dude Bokovia i drugih. Valjda e Vojvodina,
posle spomenika Miletiu i Tomiu, smoi pameti i novca da se na
isti nain odui svim svojim svojim starim politikim velikanima
da ih napokon potonjim generacijama ostavimo kao vojvoansku
bronzanu strau.
U stvari, povodom jednog skulptorski hladnog i promaenog spomenika (po dranju, taj gvozdeni Jaa vie lii na Ahtisarija nego
na sebe), prvo se otvorila vrua polemika na pogrenu temu treba li Tomiev spomenik Novom Sadu: kad je noem ubio Miu

100

Dimitrije Boarov

Ako se na kraju ove kratke zabeleke vratimo na okolnost da se

stalno iz nae istorije potiskuje i zaboravlja Mihajlo Polit-Desani,
na to pitanje ima vie odgovora. Odravanje pamenja na Polita
nije odgovaralo nekadanjim srpskim radikalima, poto je on stalno bio na suprotnoj strani od Jae Tomia. Kasnije, to nije odgovaralo ni komunistima, poto je Polit stalno bio protiv leviarenja, pa
je ak u pogrdnom kontekstu proglaen i konzervativcem. Zato,
meutim, taj veliki liberal i demokratski opredeljen politiar, sa
jasnim legalistikim, proevropskim opredeljenjem ni danas nikom
ne odgovara? Valjda zato to se i u Vojvodini sve ideje ljuljaju u
kolevkama radikala i komunista.

Debele knjige i debele make

Dimitrijevia, kad je bio strasni nacional-socijalista i prikriveni

antisemita i kad je olako, bez ikakvih uslova, 1918. sajedinio
Vojvodinu sa Srbijom, govorei da treba prvo srpsku koulju
obui, a tek potom jugoslovenski kaput? No, to u sutini dnevnopolitiko pitanje imaju li dananji radikali prava da svojataju Jau
Tomia, brzo je otvorilo ono bitnije, ali sloenije pitanje ta je
doista istina o Jai Tomiu i kako okarakterisati njegovo nesporno
znaajno mesto u istoriji Vojvodine?
Jaa Tomi je bio snana, slojevita, vrlo aktivna i kontraverzna
linost, rei e njegov najbolji biograf, Laza Raki (u monografiji iz 1986. godine). Po Rakievim reima, Jau Tomia je krasila
izuzetna energija, netolerantnost suprotnog miljenja, robusna
i neobuzdana snaga, prekost i bezobzirnost, ali zbog toga to
sama stranka, mada prilino moderno organizovana za svoje doba,
nije imala efikasan transmisioni aparat za nasilno sprovoenje
iskljuive volje svoga efa, on se nije mogao nametnuti i ponaati
kao diktator. No, kao darovit govornik i publicista, impozantnog
fizikog izgleda, imao je mo veoma sugestivnog i demagokog
uticaja na neuku seljaku masu i nesrene malograane, koje je
morila neutena sadanjost, pa su rado primali njegova obeanja
lepe budunosti. ak i njegov savremenik, liberal Milan Petrovi,
pie da taj ovek nije umeo zauzimati hladan stav, on je umeo
voleti i mrzeti, a to je najvanije: bio je fanatik svojih uverenja. A
da je bio krupna politika figura, to mu je priznavao i u njegovom
vremenu najljui politiki protivnik, Mihailo Polit-Desani, koji je
napisao: Iako je u jednoj ruci drao no i opsenarstvo, a u drugoj
teror i zobnicu, prolazio je pobedonosno kroz narod i osvojio gotovo sve slojeve njegove.
Jakov Tomi, roen 23. oktobra u Vrcu 1856, u braku imunog
trgovca i zemljovlasnika Nikole i Sofije (roene Pavlovi-Kordin),
kolovao se u rodnom gradu, pa u Temivaru i Kekemetu. Zatim
je, jo pre studija, bio dobrovoljac u Bosanskohercegovakom
ustanku 1875, a potom je studirao medicinu, filozofiju, istoriju i
geografiju u Beu i Pragu. Kao i mnoge druge kolovane mladie

101

Njegov prvi susret sa Svetozarom Miletiem ispao je nesreno, mada

je Jaa uvek isticao da Miletiev nacionalni program prihvata od
korica do korica, ali eli da mu doda ekonomske ciljeve. Naime,
na novosadskom zboru Slobodoumne narodne stranke sam Mileti
je sa skupa bukvalno oterao svog budueg zeta Tomia, kada je
ovaj pokuao da pokrene pitanje hleba, to jest kada je predloio
da se nacionalnom programu doda ekonomska i socijalna dimenzija. Tada e ve Polit-Desani, drei stranu Miletiu, zauzeti stav:
Teko narodu gde se proletarijat doepa vlasti! Ipak, ispostavie
se da je Jaa Tomi bolje osetio fuzionu snagu nacionalizma i socijalizma, to e dati novi polet srpskim snagama u Habzburkoj
monarhiji, kada stara Miletieva stranka bude dospela u krizu.
Naime, kada je poslednji pokuaj razreenja krize, 7. aprila 1887. na
konferenciji u Sentomau, potpuno propao, jer je skup rasputen
zbog svae i larme i pre nego to je poeo, obe unutranje struje,
Politova i Tomieva hitaju u Novi Sad da osnuju nove politike
stranke. Politova e kasnije biti poznata kao Liberalna, a Tomieva
kao Radikalna stranka. Ve i sama okolnost da je Polit-Desani
na osnivakom zboru svoje stranke, 1. maja 1887, okupio samo
stotinak pristalica, a da je nedelju dana kasnije, 8. maja 1887, u
zgradi Srpskog narodnog pozorita Jaa Tomi vodio skup od 1000
sledbenika i osnovao Celokupnu srpsku narodnu slobodoumnu
stranku (ona e se tek 1891. preimenovati u Srpsku narodnu radikalnu stranku) pokazala je meusobni odnos snaga. No, nijedna
od tih stranaka, sve do 1902, nee uspeti da ue ni u ugarski, ni u
hrvatski sabor.
Kako su ve prilikom osnivanja Liberalne i Radikalne stranke
njihova glasila Branik i Zastava proglaena za zvanine organe
ovih partija u Vojvodini se razvio i fenomen beskrupuloznog
medijskog rata. Tim pre to su glavni urednici tih listova, Mia

102

Dimitrije Boarov

Vojvodine toga doba, u vreme Ujedinjene omladine srpske prvo ga

je fascinirala linost Svetozara Markovia, pa je u politiku uao kao
socijalistiki opredeljen pripadnik Nove omladine.

Debele knjige i debele make

Dimitrijevi i Jaa Tomi (koji formalno nikad i nije bio predsednik stranke, mada je uvek bio nesporni lider radikala), bili glavni
kreatori dve otro suprotstavljene politike. Jain violentni karakter bio je jedan od kljunih uzroka i tragedije koja se dogodila na
(opet za Vojvodinu fatalan) Tucin dan 1889, kada je on, na staroj
novosadskoj eljeznikoj stanici, sa nekoliko udaraca noem, ubio
Miu Dimitrijevia. Ovo teko ubistvo sa krupnim politikim posledicama neposredno je bilo motivisano zloupotrebom jednog devojakog pisma Milice Mileti, Jaine supruge i Svetozarove erke,
koju je nainio Dimitrijeviev Branik. Milica je u tom pismu svom
nekadanjem vereniku Branku Petroviu obeala da e, ukoliko se
venaju, u nasledstvo dobiti Zastavu, u vlasnitvo i na urednitvo,
a Branik je, dokopavi se tog pisma, naznaio njegov sadraj i primetio da se iz njega najbolje vidi kako se dolazilo do urednitva
Zastave i po koju cenu (jasno aludirajui na samog Jau Tomia).
Prilikom suenja u Novom Sadu, februara 1890, zastupnik porodice
Dimitrijevi, advokat Milan iri insistirao je da je ubistvo poinjeno
iz niskih politikih pobuda, a Tomia je predstavio kao prepredenog, zakorelog zloinca opasnog po drutvo i poredak, ubeenog
socijalistu, komunistu i nihilistu koji svojim idejama bee gotov...
po svaku cenu prokriti put, pa ma i ubilakim noem.
Da bi potkrepio ove svoje neosnovane tvrdnje, iri je citirao
Tomievu brouru Politiko stanje Srba u Ugarskoj, gde je Jaa
napisao: Oni koji proizvode lebac, nemaju danas leba, oni koji
proizvode odelo, idu izdrtani, oni koji grade drugima kue, ive
po atrljama. Da onaj koji danas najvie radi, ima danas najmanje,
to je neoboriva, oigledna istina, i ta jedina istina je dovoljna za
svakog potenog oveka, pa da se baci kamenom na ovo dananje
drutvo, da mu postane najljui protivnik.
Dravni tuilac nije prihvatio tezu o isto politikom karakteru
ubistva (mada je optuenog tretirao kao socijalistu), no nije ostao
ni samo na tekoj povredi asti kao glavnom njegovom motivu,
pa je Tomi prvostepeno osuen na doivotnu robiju, a istu kaz-

103

Jaa Tomi doista nije bio pravi socijalista. Marksovo delo slabo je
znao, a ini se da ga nije ni razumeo. Socijalizaciju krupne privatne svojine nije naelno odbijao, ali je tvrdio da je ta socijalizacija
opasna za narodnost, jer bi Srbe dvostruko osiromaila, poto
bi ostali bez narodno-crkvene imovine, a osiromaila bi ih i kao
pojedince. Smatrao je da (revolucije) oruane pobune ne donose
nita, a uguuju se u krvi.
Da je sutina Tomieve socijalne retorike samo demagoka, videlo se najbolje kada je Srpska radikalna stranka prvi put osvojila
veinu na izborima za narodno-crkveni sabor 1902. i kada je odmah pokuala da preuzme kontrolu nad najveim delom crkvene
ekonomije. U svim svojim autonomnim programima, Srpska
radikalna stranka Jae Tomia praktino je ignorisala episkopalni
karakter SPC i isticala demokratsko naelo srpske narodno-crkvene autonomije da ona znai zakonom ujameno pravo narodu
srpskom da sam sebi u okviru dravnih organa, preko narodno-crkvenog sabora svoga, potpuno samostalno gradi zakone i po njima
upravlja (radikali su traili autonomnu zakonodavnu i izvrnu
vlast, reklo bi se danas). Sutina radikalskog predloga je bila da
se, takozvanom Manastirskom uredbom, crkvena zemlja daje u
zakup putem javne drabe, u celini ili u parcelama, i da se svi prihodi unose u fond odgovarajue eparhije, iz koga bi se delile plate
manastirskom bratstvu i namirivale dravne i autonomne dabine.
Do tada je zemlja, navodno jeftino, ispod ruke davana u zakup
veleposednicima (Dunerski, koji je u zakupu na 12 godina imao
2.000 jutara manastirske zemlje, samo na razlici izmeu ugovorene
i realne zakupnine zaradio je 1.340.000 kruna), a glavnu dobit su
reketirale crkvene stareine.
Radikali su 1906. takoe napali i dotadanje gazdovanje novanim
kapitalom narodnih fondova, pa su primetili da se on ne kamati i

104

Dimitrije Boarov

nu novosadski sud je odredio i pri ponovljenom procesu. Tek je

Kasacioni sud u Budimpeti smanjio kaznu na est godina robije i
nju je Tomi izdrao u celosti.

Debele knjige i debele make

da je polovina tog kapitala uloena u Centralni kreditni zavod u

Novom Sadu, koji je bio pod upravom liberala i njihovog vanog
finansijera Laze Dunerskog (fikalat narodnih fondova vodio je
decenijama Polit-Desani, ak i u vreme kada je lino estoko
ratovao sa patrijarhom Aneliem, to jest osporavao njegov izbor).
Napali su i prodaju zemljita Beoinskog manastira (30 jutara
beoinske kaje za samo 100.000 forinti) 1895. jevrejskoj firmi
Redlih-Orentajn-picer (unosnu parnicu protiv ove prodaje dobili
su da vode formalni predsednik Radikalne stranke, advokat ura
Krasojevi i jedan od lidera stranke, arko Miladinovi).
Kao i veina drugih politikih odluka o ekonomiji, i pria sa
Manastirskom uredbom nema lep kraj, mada su radikali tvrdili da
su ve u prvoj godini primene ostvarili dodatan prihod od 270.000
kruna. Zakup zemlje nije pojeftinio, nego je u proseku poskupeo
i opet su na drabama pobeivali veleposednici i nesrbi, a ne
sitni seljaci. kole su i dalje propadale, profesori gimnazije i preparandije u Karlovcima i Somboru nisu dobili obeano poveanje
plata. Povoljan zakup davan je po radikalnoj liniji, a i uitelji su
rasporeivani tako. Budet autonomije stavljen je u depozit radikalskih, a ne najboljih banaka, itd. Radikali su zbog toga izgubili
popularnost u seljakim masama i izgubili izbore 1910. godine.
U krajnjoj konsekvenci, neizvrena obeanja sa Manastirskom
uredbom dola su glave ne samo radikalima, koji su katastrofalno
proli na izborima za sabor 1910, nego je ova uredba delimino
doprinela i definitivnom ukidanju narodno-crkvene autonomije
1912 i to na zahtev samog vostva Karlovake mitropolije. Tomi
je tim povodom u petanskom Maarorsagu objavio lanak sa tezom da je Be kaznio Srbe zato to nee da budu prut u njegovim
rukama (protiv Maara), te je dodao da je propalo sve zbog ega
su Srbi lili krv po bojitima Evrope i da je sada cela autonomija u
plamenu.
O ulozi Jae Tomia prilikom ujedinjenja Vojvodine sa Srbijom
1918. i ovih dana je mnogo reeno, mada se preteralo sa njegovim

105

Graanski list, 18. novembar 2006.

Vasa Staji srdito otporan i uporan

Kada je potkraj 1918. godine 28 delegata Narodnog vijea iz Zagreba
dolo u Beograd da stvori Jugoslaviju i formira prvu vladu nove
drave, regent Aleksandar Karaorevi Ujedinitelj nije u audijenciju primio samo jednog od njih Vasu Stajia.
Zato je tu ekskluzivnu nemilost doiveo ba Vasa Staji, kada se
slobodno moe rei da je meu svim ostalima preanima koji su
bili lepo primljeni u srpskom Dvoru u tom istorijskom asu upravo
on bio dokazano najiskreniji i najhrabriji srpski nacionalni radnik
preko Save i Dunava. Otkud taj gest netrpeljivosti, kada ga je regent
Aleksandar bio i lino upoznao jo 1912. godine kao poverenika
srpske Narodne odbrane za Vojvodinu, koji je svoje ake preparandiste iz Sombora upisivao u ovu srpsku nacionalnu i dravnu
organizaciju (koja ih je ak obuavala za gaanje pitoljem). Pri
tome je imao i toliko drskosti da jula 1914. godine vojvoanske maturante, iz Austro-Ugarske javno povede na ekskurziju na Kosovo
na vidovdanske sveanosti. Zato je surovo odbaen upravo on koji
je prethodno godinama lutao Vojvodinom, Bosnom, Hrvatskom

106

Dimitrije Boarov

navodno poslunikim stavom prema srpskoj vladi. Kao strasni srpski nacionalista logino je to je nametnuo bezuslovno povezivanje
sa Srbijom, ali e ubrzo i sam shvatiti da je lepe srbovati, nego sa
srbijanskom politikom elitom deliti vlast i novanik. Pred smrt,
1922. godine, poslednji njegov politiki komentar koji je objavio
u Zastavi bio je posveen poslednjim reima iz Oenaa: Izbavi
nas od lukavog. U njemu Jaa kae: Bog je dao ljudima pameti i
snage, da se ne mole jo hiljadu godina da ih izbavi od lukavog,
upravo zato da se jedared i sami izbave od lukavih (Pai mu nije
doao na sahranu).

Debele knjige i debele make

i Dalmacijom irei ideju narodnog ujedinjenja, u vremenima

kada je ta ideja u Habzburkoj monarhiji krivino gonjena i kada
je zbog nje ve bio osuen na est meseci zatvora (a kada je poeo
Prvi svetski rat, toj kazni je dodato jo 9 godina robije). Zato je,
dakle, ba Staji, koji je bio najpoteniji i najgorljiviji srpski nacionalista prvog reda, ovek visoke kulture i ugleda, bio tako lako
politiki ekskomuniciran kod najvie moi u Beogradu, nakon
ondanjeg osloboenja i ujedinjenja? Zato to je u danima pred
ujedinjenje Vojvodine sa Srbijom, novembra 1914. godine, kada se
raspravljalo o tome da li da to bude uinjeno preko Narodnog vijea
ili direktnom akcijom, rekao da za njega miljenje zvanine Srbije
nije merodavno, nego misao narodnog jedinstva, jer vlade dolaze
i prolaze, a ta misao ostaje. Zato to nije mislio da beki centralizam treba samo zameniti beogradskim. Zato to je bio za politiku
unutranjeg nacionalnog sporazuma i za socijalnu pravdu, i zato
to je smatrao da kurs kulturne akcije ima prioritet.
Da je sve to rekao neko od tadanjih plaenih srpskih patriota i
agenata iz K und K Monarhije ili neko od zagrienih hrvatskih
nacionalista, slovenakih klerikalaca ili podmitljivih bosanskih begova, koji su se odreda nali na usluzi novoj vlasti to je moglo biti
oproteno i bivalo je opratano. Kada je to rekao jedan od vodeih
vojvoanskih Srba, Vasa Staji, koji je za junoslovensku dravu iz
sebe samog otkinuo najvie mesa, koji je za narodno ujedinjenje
uloio sopstvena plua to nije moglo biti oproteno. A Vasa Staji
nikad i nije traio taj oprotaj.
Kao nepraktini politiar, kako je za sebe sam rekao, tada se od
Novog Srbina (lista koji je pokrenuo 1912) okrenuo Novoj Vojvodini
(asopisu koji je pokrenuo 1922). Zatim je pokuao neto da uini
sa Maticom srpskom (bio je njen sekretar 1920-1922. i predsednik
1935-1936. i 1947), ali ju je, razoaran njenom inercijom i njenom
provincijalnou, brzo naputao. Nikada nije utao i uvek je imao
kurai da se javno odupre faistikim navalama (protiv ORJUNE,
1922). Svaki pokuaj jugoslovenske kulturne akcije je prihvatao,
odazivao se svakoj inicijativi omladine, ak i kada je ona dolazila

107

U sutini, pria o Stajiu je pria o intelektualcu sa misijom u svakom organizovanom politikom pokretu ti pokreti ili propadaju
ili pobeuju, ali je nezavisna glava uvek na gubitku. Otuda Staji,
koji je veito teio tome da politiki pokrene omladinu (zvali su
ga i srpskim Sokratom), nikad i nije odgovarao nijednoj politikoj
stranci, pa, ini se, ni Demokratskoj stranci iji je prethodnik (sa
braom Jaki, Veljkom Petroviem, Petrom Konjoviem i drugima)
i bio na tlu dananje Vojvodine.
Zbog svega toga, mogue je, i delo Vase Stajia nije dovoljno istraeno. Od dosadanjih pokuaja, najznaajnija je Spomenica
Vase Stajia (koja je izdata povodom njegovog 60. roendana 1938.
godine, a za koju su priloge dali Isidora Sekuli, arko Vasiljevi,
Jovan Popovi, Petar Konjovi, Milan Grol, Josip Smodlaka, Mladen
Leskovac, Veljko Petrovi i drugi ugledni intelektualci ondanje
Jugoslavije), kao i nacrt za studiju o Vasi Stajiu ivana Milisavca
(izdat 1949).
Kad se prelistaju ovi izvori, namee se utisak da je ta istorijska
skrajnutost Vase Stajia delimino posledica okolnosti da je on, u
osnovi, bio liberal zadojen iluzijom da se mora stvoriti novi ovek, avtonomna linost i zato je njegova glavna krilatica bila
Rad, a ne dokolica. Meutim, liberali u Srbiji gotovo da nemaju

108

Dimitrije Boarov

iz skrivenih komunistikih krugova (OMPOK, 1938) ali uza sve to

bio je i ostao usamljenik zadubljen u arhive Novosadskog magistrata (objavio je pet tomova Novosadskih biografija, grau za kulturnu
i politiku istoriju Novog Sada, monografije o Svetozaru Miletiu i
Jovanu Jovanoviu Zmaju, kao i niz prevoda). ak ni vojvoanski
komunisti, koji su ga pred kraj ivota, 1944. godine, iz Sremskih
Karlovaca prebacili na slobodnu sremsku teritoriju i izabrali u pokrajinsko politiko rukovodstvo nisu uspeli mnogo da ga iskoriste
moda ga je samo brza smrt liila svae i sa tada najnovijom
vlau (zato ni oni koji su, u potonje vojvoansko autonomako
vreme, stanovali u senovitoj ulici Vase Stajia u Novom Sadu nisu
o ovom velikanu odrali nijedan ozbiljni nauni simpozijum).

Debele knjige i debele make

potomaka, a ta parola ni onda, a ni sada nije imala, niti ima proe

na naoj pijaci. Uostalom, i sama injenica da je Staji u mladim
danima najvie bio fasciniran Jovanom Skerliem i da je sa njim
bio u kontaktu sve do Skerlieve smrti, na neki nain upuuje na
zakljuak o njegovom linom idejnom horizontu. Uostalom, i Staji
je u mladosti mnogo vremena izgubio prouavajui socijaliste i
nije mu zbog toga bilo ao. Sam je tako napisao.
Na sveanoj akademiji koja je povodom obeleavanja 60. godinjice od smrti Vase Stajia upriliena u Skuptini Vojvodine u
Novom Sadu, protekle subote, 11. maja, dr Jovan Komi je u svom
prigodnom govoru postavio pitanje: ta danas moemo nauiti od
Vase Stajia? Odgovarajui sm na to pitanje, Komi je, s pravom,
Stajiev istorijski angaman stavio u kontekst koncepcije evropske
Vojvodine i bitke za razreenje meunacionalnih netrpeljivosti i
tenzija na humanoj, kulturnoj osnovi.
Dr Jovan Komi kao primer istie da je Staji ostao lekovit po
uvenom pozivu na borbu protiv patriotske lai. Naime, na molbu
Mladena Leskovca da sarauje u asopisu vojvoanskih studenata u
Beogradu, Staji pozitivno odgovara, uz samo jedan uslov: Da svojim radom, dok sam ja s vama, ne propagiete ovinizam koji je tako
ugodan plat za korupciju koja nas gui; da ne govorite omladini da
je za na narodni opstanak potrebna la, nepravda, nemoral (time
je pun na dananji ivot). Jednom reju, da ne negujete patriotsku
la. Zatim Komi u svom predavanju, nakon primera Stajieve
borbe protiv maarskih nacionalistikih i ovinistikih pritisaka na
narodnosti u celini, pa i na pomaarivanje Srba, citira dokaze da
se on nije libio da se suprotstavi nacionalnom ovinizmu i u sopstvenoj naciji, u izmenjenim istorijskim uslovima, 1920. godine.
Tada Vasa Staji pie: ta to znai: Srpska Vojvodina. Da li to
znai Banat, Baka i naa Baranja bez Nemaca, bez Maara, bez
Bunjevaca, okaca, Slovaka i banatskih Hrvata, bez Rumuna?...
Vojvodina e, prema tome, biti konano naa, ne od dana potpisivanja mira u Velikom Trianonu, nego od onoga dana kad mi

109

Mada apostol Vojvodine, Staji ne tedi ni vojvoansku elitu pa

istie: Najvei nedostatak Vojvodine oseam u tome to su pale u
zaborav slobodarske njene tradicije... Ponosite se time to su problemi mnogonarodne Vojvodine tei od ostalih naih problema, to
je za njihovo reavanje potreban iri vidokrug, staloenija pamet,
mirniji tempo, iri zamah i dui dah. Naroito se vaspitajte za veu
borbenost. Jovan Cviji koji je dobro poznavao Srbiju, govorio nam
je da e u novom sklopu drave Vojvodina dobiti ono to bude
umela sebi da otme.
Iako je i obeleavanje ove obletnice Vase Stajia prolo nezapaeno
u naoj tampi (oel bit vlade il nee), ime tog visokog, suvonjavog oveka, moda e na magian nain nastaviti neto da zrai i
novim generacijama u Vojvodini, najvie zbog jednog neverovatno
vrstog moralnog integriteta koji je imao i zbog svima neprijatne
istinoljubivosti s kojom nije taktizirao. To je lucidno primetila uvek
precizna Isidora Sekuli, pa je napisala da je Vasa Staji bio privren istini kako to samo moe ovek uroeno siromaan, srdito
otporan i uporan.
Danas, 16. maj 2007.

110

Dimitrije Boarov

prezremo sve preivele nacionalistike fraze, kad naemo nain da

zadovoljimo raznorodno stanovnitvo Vojvodine, kad mu prestanemo sugerisati protivdravno i razorno stanovite prema Jugoslaviji,
kad mu ostavimo mogunost poistoveivanja s Evropom, a ne sa
Balkanom, kad mu u prvom poistoveivanju budemo mi prednjaili. A taj veliki zadatak na toliko oteavaju ovinisti koji viu kako
je priroda jaa od ljudi, ivotinja u oveku jaa od humanistike
mu misli, pa trai da Nesrbima bude u naoj kui gore no to je
nama bilo u Maara, trae graanski rat, trae i opet gadne borbe
narodnosne, nekulturne, nemoralne, kojih bi nam ve moglo biti
dosta.

Debele knjige i debele make

Bogdan Dunerski misterija testamenta

Suoivi se sa injenicom da Beej, mada okruen najplodnijom
zemljom u Evropi i mada jo pre 150 godina nadaleko slavan po
itnoj luci na uu Franc Jozefovog kanala u Tisu, ni dan danas
nema ozbiljniju poljoprivrednu kolu, spretni predsednik optine
Endre Husak nedavno se dosetio da za osnivanje ovakve kole
aktivira i testament uvenog velikog posednika starobeejskog i
srbobranskog, testament Bogdana Dunerskog.
Gospodin Husak se, naime, setio da je ovaj ugledni pripadnik stalea Dunerskih (kako ih je nazvao Ljubia Nikolin), verovatno
najpoznatije srpske porodice u Vojvodini u drugoj polovini 19. i
prvoj polovini 20. veka, u svom legatu Matici srpskoj u Novom Sadu
naloio da njegova Zaklada ima u Beeju da osnuje Akademiju za
poljoprivrednu nastavu. Da bi se cela stvar pokrenula, bie potrebno da se za ideju zaloe i organi Matice srpske, ali se pri tome otvara
i pitanje denacionalizacije matiine Zadubine Dunerskog.
Zasad je cela velika novinska pria o tome da e navodno Matica
srpska po osnovu testamenta iz 1940. uskoro preuzeti skoro ceo
Poljoprivredni kombinat Beej (u stvari oko 300 jutara plodne
crnice), zajedno sa hotelom Fantast, koji zauzima nekadanji dvorac na salau Bogdana Dunerskog, pored nekada uvene konjske
ergele i 12 jutara vinograda tek veta novinarska atrakcija, jer ni
inae jo niko od dravnih faktora u Srbiji nema hrabrosti da doista
krene u rasplitanje bilo kog krupnog svojinskog pitanja, nakon
pola veka socijalizma i kolektivizma. A rasplitanje bi, na primer,
moglo skromno krenuti bar od jedne poljoprivredne kole.
Ipak, prva zgodna posledica dosetljivosti beejskog gradonaelnika
je u tome to se ponovo baca svetlo na jednog znaajnog, a neobinog oveka koji je na dosta nesrean politiki nain povezivao Srbe
i Maare i koji je vie puta menjao svoju poslednju volju skoro
paralelno sa promenom volje i raspoloenja Srba u Vojvodini prema
nacionalnoj i dravnoj matici u Beogradu. Re je o jo jednom znamenitom Srbinu koji je svojevremeno proglaen odrodom i izdajni-

111

Dr Aleksandar Kasa sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu smatra

da bi istorijska struka morala revidirati i ublaiti takvu laiku ocenu
o Bogdanu Dunerskom. Ovaj istraiva, koji je nedavno doktorirao studijom Maari u Vojvodini 1941-1946, i koji e uskoro objaviti
i rad o testamentu Bogdana Dunerskog, kae da je ovaj zagonetni
bogata proglaen za maarona i izdajnika pre svega zbog toga to
je bio poslanik na Ugarskom saboru od 1910, pa sve do 1918. i to
je neposredno nakon zloglasne racije, januara 1942, tokom koje
su maarske okupacione snage u ajkakoj, Novom Sadu i Beeju
ubile blizu 4.000 ljudi, uglavnom Srba i Jevreja, prihvatio mesto
senatora u gornjem domu Parlamenta u Budimpeti.
Ne ulazei ovom prilikom u sve okolnosti pod kojima se Dunerski
(pored dr Milana L. Popovia i episkopa bakog Irineja iria) prihvatio da bude srpski poslanik u maarskom parlamentu i tokom
Prvog i usred Drugog svetskog rata (nakon najteih dana za Srbe u
Bakoj), spomenimo da mu je 1946. na demonstracionom suenju
meu glavne oteavajue okolnosti upisano to to je neposredno
posle racije bio u delegaciji vienijih Srba koja je u ajkakoj smirivala ogorenje zbog krvoprolia, okrivljujui komuniste da su ga
izazvali svojim akcijama i laima, kao i to to je 1942. potpisao takozvanu Rezoluciju bakih Srba, u kojoj se srpsko javno mnjenje
poziva da krivce poznate pod imenom partizani ne pomae nego
po dunosti preda vlastima. U stvari, kae dr Kasa, pri razmatranju

112

Dimitrije Boarov

kom, pa je ak posmrtno, poetkom 1946. godine, suen kao ratni

zloinac, verovatno najvie zbog toga da bi se pravno jednostavnije
konfiskovalo njegovo veliko imanje. I sama Matica srpska imala je
svojevremeno neprilika to je 1943. godine prihvatila legat Bogdana
Dunerskog, pa je novosadska Slobodna Vojvodina poetkom 1944.
godine pisala da nama nije potrebna Matica koja e u red svojih dobrotvora upisivati i takve odvratne maarone i izdajnike i naglaavala da neemo zaboraviti Aleksandru Mou i njegovim doglavnicima
iz Matiine krnje uprave to su za dvanaest Dunerskovih srebrnjaka
ukaljali svetlo ime Matice Srpske upisujui ovog ovejanog izdajnika
srpstva i Hortijevog poslanika u red Matiinih dobrotvora.

Debele knjige i debele make

ovih poteza Bogdana Dunerskog treba imati u vidu niz konkretnih

istorijskih okolnosti, a pre svega takozvanu politiku klackalice (i
prema Srbima) Kalaijeve vlade, koja je zamenila Bardoijevu vladu
kompromitovanu racijom. Uzgred, da je maarski premijer Miklo
Kalai i sm pokuao da ublai posledice genocidne racije pod njegovim prethodnikom, kako pred evropskom javnou, tako i meu
Srbima u Bakoj, pokazuje i javno udvaranje srpskoj individualnosti. On ak naglaava da Srbin nije tip za asimilovanje i po
svojoj verskoj i istorijskoj odreenosti prirodno je da se nigde i ne
mea, niti utie na formiranje drugih naroda, te u tom smislu kae
da ljudska granina linija Maara i Srba konano je ba ta individualnost koja treba da probudi pravednu panju drave, ukoliko
eli da stvori mirno zajedniko ivljenje meu svojim ravnopravnim graanima. Moda je ostareli Dunerski (1942. je imao ve 80
godina) doista mislio da u najgore vreme samo realistino radi na
pomirenju dva komijska naroda jakih nacionalnih strasti.
Da je i sam Bogdan Dunerski na neki svoj nain bio euforini srpski nacionalista, mogue da kazuje injenica da je jo 10. novembra
1918, kada je srpska vojska tek ula u Stari Beej i kada jo nije bila
odrana Velika skuptina na kojoj se Vojvodina direktno sajedinila sa Srbijom (25. novembra), napisao svoj prvi testament u kome
je svu svoju imovinu namenio Zadubini Bogdana Dunerskog
u korist prosvete pravoslavnih Srba u srpskoj pravoslavnoj mitropoliji Sremsko Karlovakoj. U ovom testamentu on ne spominje
poljoprivrednu akademiju, ali odreuje da od prihoda iz njegovog
legata po dva pravoslavna Srbina treba da idu na evropske kole
da (postdiplomski) usavravaju bogosloviju, medicinu, politehniku
(jedan arhitekturu, drugi mainstvo), filozofiju, nauku o Srbima
(knjievnost), slikarstvo, poljoprivrednu struku i privredno majstorsku struku. Po ovoj naredbi legatara, na usavravanje treba
poslati i dve akademski obrazovane pravoslavne Srpkinje ma koje
struke. Za te stipendije u vreme stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca, Bogdan Dunerski je mislio da (mortis causa) namenjuje dovoljan izvor prihoda, jer je tada imao 1274 katastarskih jutara
prvoklasne zemlje i veliku drugu imovinu.

113

Kako nije bio zadovoljan reakcijom Srpske pravoslavne crkve na

prvi testament i poto se, verovatno, bio razoarao u sajedinjenje, on se vie puta odluuje na izmenu prvog testamenta, da ga
1940. potpuno promeni i za univerzalnog naslednika odredi Maticu
srpsku iz Novog Sada, da bi ovaj pravoslavni srpski narod kako
duhovno tako i materijalno potpomogao u krajevima Vojvodine.
Sada, kao to smo ve rekli na poetku ove prie, pie u testamentu:
Ja elim i nareujem da Matica Srpska na mojem imanju (salau)
u Staro Beejskom hataru osnuje Akademiju za poljoprivrednu
nastavu... (on lino od kole je imao upravo samo beku poljoprivrednu kolu).
Tome jo dodaje da sluaoci ove Akademije mogu biti samo Srbi
pravoslavne vere rodom iz Vojvodine (Banata, Bake, Srema i
Baranje te treba da se iskau da su sinovi siromanih roditelja,
neporonog, religioznog i moralnog vladanja, telesno i duevno
potpuno zdravi. Jo zahteva da i nastavnici ove Akademije moraju
biti Srbi pravoslavne vere i da moraju stalno stanovati na njegovom
salau, te u kolegijumu voditi ekonomiju Zaklade.

114

Dimitrije Boarov

Ubrzo je bio duboko razoaran, jer ga je zakaila agrarna reforma kralja Aleksandra Karaorevia. Mada, kako sam pie, nije
pripadao tuinskoj gospodi kojoj su posedi davani kao nagrada
za usluge vlastodrcima i kod kojih je agrarna reforma na svom
mestu, da se narodu vrati ono to mu je nasilno oduzeto, njemu
je pak oduzeto skupo plaeno i potenim trudom steeno imanje
na kojem su radnici bezbrino i zadovoljno iveli te materijalno
napredovali zacelo mnogo bolje, nego ovi novi neuki i neradni posednici koji su bre bolje u bezcenje prodavali svoju zemlju tuinu
i tako na eklatantan nain osujetili sam cilj Agrarne reforme. Tom
reformom oduzeto mu je (u dva navrata, 1919. i 1932) doista mnogo, blizu 1000 jutara odline zemlje. Toliko je bio ogoren da vie
nije prelazio Savu i Dunav ka jugu, te toj injenici zahvaljujemo to
je za istoriju ostalo toliko mnogo pisama slikaru Urou Prediu,
jednom od retkih ali veoma, veoma prisnih prijatelja naeg junaka,
inae veitog neenje.

Debele knjige i debele make

Kada je potpisao ovaj testament Bogdan Dunerski je u imetku

imao dve kue u Beeju (sa oko 600 kvadratnih metara), sala sa
dvorcem i nizom ekonomskih zgrada i oko 340 jutara obradive
zemlje, kao i veliki broj vrednosnih papira na nekoliko banaka
u vrednosti od oko dva i po miliona dinara. U trenutku smrti, 1.
novembra 1943, pokretna imovina Dunerskog procenjena je na
327.157 penga, a na imanju je bilo 27 konja (9 ve potpuno slepih),
14 krava, 8 teladi, 4 vola, 220 svinja itd. Predstavnici Matice srpske
su prihvatili legat i odmah uli u posed. Zatim je dola nacionalizacija i legat je zaboravljen. Hoe li oiveti posle pola veka? Onako
kako stalno oivljava seanje na Bogdana Dunerskog, za koga stari Beejci znaju da je bio namorast ovek, koji je isplatio majstore
i prekinuo dovretak gradnje svoga dvorca, kada su mu rekli da
svaka nova kua trai rtvu u porodici. A on nije imao drugog u
porodici, bio je sam sa svojih dvanaest srebrnjaka.
Naa Nedeljna Borba, 12-13. april 1997.

Endre Baji-ilinski Memorandum o novosadskoj

raciji 1942.
Protekle sedmice, 21. januara, u Novom Sadu su, po ravom, ali sada
ve uhodanom obiaju, na keju kraj Dunava odrane dve odvojene
komemoracije povodom 58 godina od krvave racije 1942. godine,
kada su maarske vojne, andarmerijske i snage takozvane narodne
strae ubile 1.246 stanovnika grada. Prvo su predstavnici Izvrnog
vea Vojvodine, Vojske SRJ, SUBNOR-a, socijalista i komunista odrali svoju komemoraciju, a kasnije su parastos rtvama sluili srpski
i jevrejski svetenici, u pratnji verskih horova Sveti Georgije i Haira.
Skromniji pomeni odrani su i u ablju, urugu i Starom Beeju.
U toku januarskih pokolja u Potisju i u Novom Sadu je 1942. stradalo blizu 4.000 nedunih Srba i Jevreja, a ovaj smiljeni pogrom

115

Re je o fascinantnoj, mada kontroverznoj linosti, koja je izuzetno

cenila srpski narod, mada je plemiku titulu stekla tokom Prvog
svetskog rata u kome se Baji-ilinski tukao upravo protiv Vojske
Srbije, kae dr Kasa i upuuje nas na njegova seanja, desetak godina posle tog rata, kada je napisao: Mi smo nauili da cenimo i potujemo hrabrog srpskog neprijatelja, koji nas je u svemu dostojan...
Taj e narod ponovo stati na svoje noge i opet e, po bilo koju cenu,
izvojevati sebi slobodu, i tada nam nee biti u interesu da se zaslepljeni divljom mrnjom nau nasuprot jedan drugom dva estita i
jedan na drugog upuena naroda, maarski i srpski. Baji-ilinski
e kasnije kao veliki antikomunista i nacionalista postati antisemita
i rasista, ali e istovremeno dosledno i gotovo fanatino pokazivati
i svoju germanofobinost, ak i u vremenu kada je Maarska pristupila Trojnom paktu. Zbog pronemake Hortijeve politike, Bajiilinski se odrekao plemike titule. Zbog antinemake politike, no
najvie zbog zahteva da se maarski zloinci kazne vealom ili
zrnom zbog pogroma u Bakoj, kao i zbog ulaska u Oslobodilaki
odbor maarskog nacionalnog ustanka 1944, u koji je uao na poziv
komunista, a u vreme kada su se ti zloinci iz Nemake vratili na
vlast u Maarskoj, Endre Baji ilinski e biti uhapen i obeen.
Oevici ove egzekucije kau da je pre pogubljenja rekao da u svakom narodu ima podlaca, ali da ceo narod ne moe biti nepoten.

116

Dimitrije Boarov

neuverljivo je obrazloen kao zakonita odmazda za nekoliko

maarskih andarma i vojnika, koji su poetkom januara stradali
tokom borbe sa ajkakim partizanskim odredom na salau Gavre
Pustajia u abaljskom ritu. Taj jezivi masakr dosta je detaljno
analiziran u istoriografiji, ali je iroj javnosti malo poznato da je
povodom njega stari maarski kontrarevolucionar i plemi Endre
Baji-ilinski, jo dok su masovne egzekucije trajale, napisao nekoliko protestnih pisama i uveni memorandum upuen samom
Miklou Hortiju, regentu Kraljevine Maarske. Ovaj memorandum je ponukao novosadskog istoriara dr Aleksandra Kasaa da
otpone i rad na posebnoj monografiji o Baji-ilinskom, po ijem
je imenu tek nedavno nazvana jedna ulica u Novom Sadu, upravo
zbog spomenutog asnog protesta zbog pokolja u Vojvodini.

Debele knjige i debele make

Kao poslanik maarskog parlamenta, Baji-ilinski nije protestovao

samo povodom racija 1942, ve se suprotstavljao nainu maarske
okupacije June zemlje (Bake) od samog poetka, od 11. aprila
1941. Za tu okupaciju, koju je ocenio preuranjenom, kae da je
karakterie krvavi niz protivzakonitosti, gaenja zakona i neovenosti. Posebno je osuivao putujui preki vojni sud iza koga
su ostajali mnogi poveani Srbi i za koji kae da ga nije mogao
izmisliti maarski mozak. On je ubeen da postupci tog putujueg
prekog vojnog suda predstavljaju jedno pogreno sveenje i nameru zastraivanja, a ovo zastraivanje nije psiholoki ba najbolji
metod prema odlunom, vie strasnom, prema tome smrtno ogorenom i vetaki trovanom i progonjenom srpskom narodu.
Ograujui se da ne raspolae tanim brojem rtava masakra u
ajkakoj i Novom Sadu januara 1942, a on je smatrao da ih je
bilo oko 10.000, Baji-ilinski pie Hortiju da, iako su te brojke
preterane, one ne menjaju nita od injenice da se u Maarskoj
odigralo, bez sudske presude, masovno klanje sa punom odgovornou vojnika i andarma, odnosno honvedskih i andarmerijskih
oficira, te da ovaj nitkovluk nita ne moe da opravda. Pri tome
on za raciju kae da je strahovita greka i takav potres maarskog
pravnog poretka i tako opasna pojava graanskog rata, protiv ega
mora svaki estit Maar da digne glas.
Nakon to je u ovom memorandumu dosta detaljno opisao poinjene strahote u ablju, urugu, Gospoincima, Sentivanu (ajkau)
i Novom Sadu, a o tome su ga informisali njegovi novosadski poznanici i prijatelji Milan L. Popovi, episkop Irinej iri i neki drugi
ljudi, Baji-ilinski kao stari maarski nacionalista istie: Koliko
ja znam, za ovih hiljadu godina nije u Maarskoj bilo zvaninog
pogroma koji bi pokrenuli ili na kome bi saraivali dravni faktori... Otvoreni zvanini pogrom bez podizanja optube i sa iskljuivanjem odbrane, masovno ubijanje velikog stila moe istorija u
Maarskoj da zabelei januara 1942. i to na veitu sramotu maarstva, nacije, maarske pravne drave, maarskog duha, ovenosti
i na hriansko nadahnue svetostevanskog evropejstva.

117

Dalekovido gledajui, kao iskusan politiar, Baji-ilinski se pita da

li maarska vlada pomilja na to kakva e biti sudbina nevinih Maara
u Junim krajevima, ako bi ipak zapadne sile i sovjetska Rusija (u ta
on otvoreno ne sumnja) pobedile u ovom svetskom ratu. U tom smislu on poentira da glasovi o svakakvim neovetvima dopiru do neba
i ne mogu ostati bez osvete, te dodaje da se postavlja pitanje da li
e ove grehe kajati Maarska i njen regent s vladom i punom snagom
maarskih zakona, ili e to uiniti drugi i to viestruko, bilo po stranom zakonu krvne osvete, bilo posle reavanja za zelenim stolom
kada se bude diktirao mir i pobednik, ali tada ve okajanje nee biti s
pravim krivcima, nego s naim dragim i nesrenim narodom.
ak i tadanji maarski poredak je pod pritiskom demokratske javnosti bio prinuen da u jednom (kasnije se ispostavilo farsinom)

118

Dimitrije Boarov

Ono to je posebno znaajno istai, Baji-ilinski u svom memorandumu ne ostaje samo na pukom protestu i bunim vapajima,
nego zahteva i osudu zloina u Bakoj: Neko mora da bude odgovoran za ove neiskazane gnusobe i sramote, neko mora da snosi
odgovornost za ajkaki i novosadski pogrom obavljen inicijativom,
odobrenjem i saradnjom vojske, tavie, mnogi moraju da odgovaraju, neki politiki a neki krivino. Na politiku odgovornost on
poziva ministra predsednika i vladu, a zatim trai iroko krivino
ispitivanje od samog vrha, jer prvo se mora unititi glavni araner,
pa tek onda oni sitni sadisti. Kao pravnik i poznati advokat, Bajiilinski pokazuje tada da dobro razume problem teke uspostave
pravnog poretka nakon ovih zloina, pa kae: Ovaj pogrom naeo je ast maarskog naroda i drave, njegov i meunarodni ugled
i hiljadugodinji moralni kapital, pa prema tome strahovito snana
i nemilosrdna mora da bude i kazna... Svako ulepavanje i svako
premazivanje bie samo prepreka velikom cilju: potpunoj kazni,
potpunom vraanju pravnog poretka i najpotpunijem moguem
zadovoljenju... to trai od nas sluba venoj i oveanskoj pravdi i
moemo rei zapovest nae hrianske vere, to trai od nas u ovim
stranim dogaajima okrnjena ast naeg naroda pred nama samima kao i pred oima celoga sveta.

Debele knjige i debele make

procesu za raciju u Bakoj osudi Ferenca Feketehalmi-Cajdnera,

Joefa Graija, Lasla Deaka i Martona Zeldija, kojima je kasnije
omogueno da pobegnu u Nemaku. Posle dravnog udara maarskih faista 1944, oni su se vratili na visoke poloaje, pa su kanjeni
tek posle kraja Drugog svetskog rata. No, pre toga oni su obesili
Endrea Baji-ilinskog.
Bez namere da se prilikom podseanja na odvani gest ovog asnog
maarskog politiara 1942. nameu nasilne paralele, ipak se mora
primetiti da u Srbiji, a ni u drugim ex-yu dravama, tokom graanskog rata koji nikako konano da se smiri, nije bilo oveka koji
je sa toliko aurne moralne skrupuloznosti i sa toliko dalekovide
politike mudrosti progovorio o zloinima i nitkovima iz redova
sopstvene nacije i upozorio na odgovornost najvie dravne faktore
zemlje u kojoj se naao.
Vojvodina, 27. januar 2000.

Josip Broz Tito nostalgija oajnika

Na dvadesetu godinjicu smrti Josipa Broza, predsednika Druge
Jugoslavije i poluvekovnog efa jugoslovenskih boljevika, kao da
ponovo eskalira neka zatomljena nostalgija za Titovim dobom, a
o samom Starom sada se na sve strane bive jugoslovenske federacije snimaju benevolentne ludake komedije gotovo kao izraz
naknadne prisnosti sa komunistikim svecem koji je ovde nekada
prosipao tajanstvenu, ali i svirepu mo modernizacije, zapaene u
hladnim katakombama svetske Kominterne. Narod hrli da gleda te
filmove, pa makar Maral dolazio iz Hrvatske, to je verovatno i
znak da je pria sa novim sopstvenim nacionalnim voama i Titovim
neuspelim mutantima zavrena. Ne potcenjujui nijednu hipotezu uvek matovitih politikologa, socijalnih psihologa i takozvanih
fenomenologa, na pitanje zato je bravar bio bolji (kako glasi ve
uveni grafit sa beogradskih zidova), prvo (sasvim marksistiki)

119

S tim u vezi, ima neke velike istorijske ironije u injenici da u sedamstogodinjoj srpskoj nacionalnoj povesti nema razdoblja veeg
i dueg prosperiteta Srbije od Titovog doba. Govorimo o istorijskoj
ironiji, zato to je taj hrvatsko-slovenaki meanac i (poreklom i
obrazovanjem) apsolutni autsajder iz zagorskog Kumrovca, za
Srbe i Srbiju, kad su neoborivi ekonomski pokazatelji u pitanju,
izgleda uinio vie nego svi Nemanjii, Obrenovii i Karaorevii
zajedno.
U etiri decenije Titove aspolutne vladavine Jugoslavijom, Srbija
se nalazila u dravi koja je zabeleila skoro neprekidnu etrdesetogodinju stopu prosenog godinjeg rasta drutvenog proizvoda
od 6,8 odsto (u raun je uzeto razdoblje izmeu 1946. i 1986, iako
je Tito umro 1980, ali bi se moglo rei da je njegovo doba potrajalo upravo do 1987). Posle tog dugog razdoblja neprestanog,
ponekad i gotovo skokovitog prosperiteta (prosena godinja stopa
rasta izmeu 1956. i 1965. bila je fantastinih 9,5 odsto), kada
se Srbija pod Miloeviem navodno vratila sebi i svojoj tradiciji,
svojim nacionalnim ciljevima i svome voi, svome dostojanstvu i
svojoj pameti, drutveni proizvod je u narednih 13 godina imao
prosenu stopu pada od oko 5,5 odsto (kad bi se uzela u raun i
katastrofalna prola godina NATO bombardovanja, prosek bi pao
jo nie). Na kraju prolog milenijuma, u odnosu na posttitovsku
kulminaciju prosperiteta (1986), drutveni proizvod SRJ bio je za
57 odsto manji, a u odnosu na godinu Titove smrti (1980), nivo je
bio manji za 54 odsto.
Jednostavno, kada su prola Brozna vremena, kako su Titovo
razdoblje nazivali ogoreni srpski nacionalisti, dola su mnogo
groznija vremena. Moda je, kako neki kau, i za taj naknadni
srpski ekonomski strmoglav kriv Josip Broz, ali bi u tom sluaju

120

Dimitrije Boarov

treba postaviti pitanje ne postoji li kakva ekonomska podloga ovoj

nostalgiji za Titovim vremenom, koja se iri na muku veine srpskih
starih i novih nacionalista, a koji su ovog velikog Hrvata stalno
krivili za navodnu propast i istorijsko zaostajanje Srbije.

Debele knjige i debele make

trebalo nai i onog ko je zasluan zato to je u njegovom dobu

ostvaren toliko dug i toliko dinamian razvoj i u Srbiji.
Teorija da je pod Titom bio stvoren jedan iluzoran, parazitski privredni sistem, koji je prosperirao na poklonima i kreditima Zapada
verovatno je potpuno tana (govori se o pomoi izmeu 100 i 150
milijardi dolara). Tito je u velikoj meri vodio zemlju kao lino preduzee, a spolja gledano, na fasadi tog uglavnom uvek istog sistema
jednovlaa, u poetku smo imali tablu narodne demokratije, pa
diktature proletarijata, pa parolu fabrike radnicima, pa koncept
samoupravljanja u jednoj zemlji, zatim dogovornu ekonomiju i
na kraju permanentne reforme i trini socijalizam. No, iza tog
Titovog politikog kapitalizma (privilegije i grabe veoma masivne nelegitimisane politike elite kako taj moderan termin definie
Josip upanov), to jest posle tog iluzornog kvazi plansko-trinog i
toboe efikasnog i samo naizgled pravednog ekonomskog sistema,
ostali su i autoputevi, elektrificirane pruge, aerodromi, gradovi i
stanovi, milioni kilometara kanalizacije, vodovoda, milioni automobila itd. Ostalo je i neto industrijske civilizacije, stotine hiljada
obrazovanih ljudi, neto kulturne infrastrukture i jo uvek mnogo
svetske znatielje mlade generacije.
Kad neto to je na bilo koji nain uspevalo traje pola veka, istorija vas nikada ne pita zato ste neto radili teorijski i koncepcijski
pogreno, ve kako ste uspeli da ljudi tolike godine, iz godine u
godinu ive sve bolje. Kroz petsto godina srpska privredna istorija e iz tog jednostavnog razloga slaviti Titovo ekonomsko doba, a
deca e uiti da je posle njega doao Miloevi i sve upropastio.
Zabadava su neki nai ekonomisti jo pre mnogo godina (Aleksandar
Bajt, Marjan Koroi, Ljubomir Madar i drugi) dokazali da se
u Titovo doba zemlja mogla razvijati i bre, pokazujui primere
Grke, Portugala i Turske u Srbiji e se ipak pamtiti injenica da je
ona pod Brozom imala burniji napredak nego ikada ranije u svojoj
istoriji. To pamenje nee potisnuti ni okolnost da danas izranjaju
podaci koji pokazuju da je relativni odnos nae privrede i naeg

121

Najlake je ponuditi objanjenje zato se po naraslim gradovima

Srbije najvie iri nostalgija za Titovim vremenom. On je zapravo
najbolje razumeo onu uvenu Marksovu pohvalu kapitalizmu iz
Manifesta komunistike partije (1848), koji mu je u veliku zaslugu
upisao to to je milione ljudi izvukao iz idiotizma ivota na selu.
Kad je Tito doao na vlast 1944, zatekao je 75 odsto stanovnitva
na selu, a kada je sklopio oi pola veka kasnije, skoro 75 odsto ljudi
je ve sedelo po gradovima, slualo Lepu Luki i jelo leba bez motike. Taj proces dinamine urbanizacije spojen sa svim drugim
vidovima socijalistike modernizacije, to jest demokratizacije
luksuza (to je izraz Vladana Desnice), lako objanjava to to su
nam gradovi poprostaeni i to i danas, u najveoj nezaposlenosti,
niko nee na njivu da kopa kukuruz. Svi ti svei varoani, razni
interesenti i kolonisti, partizanski roaci, borci za nove drutvene odnose, stradalnici od kulaka, od strane eksploatacije i ratnog

122

Dimitrije Boarov

standarda prema najrazvijenijim zemljama bio neto manje poboljan izmeu 1939. i 1980. godine nego to se to nama inilo sve dok
ga posle Tita, sa Miloeviem, nismo potpuno pokvarili. Na primer,
prema podacima koje navodi Dragomir S. Zlatanovi (Formiranje
ekonomskih cena i dispariteti u privredi Jugoslavije 1939-1996,
Beograd, 1999), SAD su 1939. imale drutveni proizvod, prema kupovnoj snazi, od 480 (ondanjih) dolara per capita, a iste godine taj
proizvod je u Grkoj bio 68 dolara, a u Jugoslaviji 76 dolara. Dakle,
Jugosloveni su bili bogatiji i vredniji od Grka, a 6,3 puta siromaniji od Amerikanaca. U godini Titove smrti, 1980, Jugosloveni su
imali po glavi 3.670 dolara kupovne snage drutvenog proizvoda,
a Grci su ve bili bogatiji, sa 4.567 dolara. Prema Amerikancima i
njihovih 11.804 dolara te godine, Jugosloveni su samo prepolovili
zaostajanje, pa su stvarali i troili 3,2 puta manje dobara po glavi
stanovnika. Danas smo prema razvijenom svetu beznadeno zaostali i imamo trideset puta manji drutveni proizvod po glavi
stanovnika od SAD i jedanaest puta manji od Grka. Ljudi, da li je
to mogue da se za poslednjih desetak godina toliko upropaste
inae veliki, ali ipak nedovoljni ekonomski rezultati poluvekovnog
Titovog doba u Srbiji.

Debele knjige i debele make

faizma, uz rad kolovani i ubrzano kvalifikovani poteni intelektualci, mesni aktivisti i rezervne stareine a svi zajedno posluni
rentijeri ponizne plebiscitarne lojalnosti Titovoj vlasti i vetini da
negde u belom svetu iskami pare sada su u velikom strahu od
toga da ih svetska amerika (kapitalistika) hegemonija i bezduna ekonomska (NATO) globalizacija ne vrate u surovi pejza
naih toliko opevanih prirodnih lepota, gde je glad vekovima bila
domaa ivotinja. Sada kada se ispostavilo da je Miloevi omanuo,
Tito i vreme njegovog svetskog nesvrstanog trijumfalizma deluju
im kao ponovljiva bajka. Sa Titom su i oni bili apsolutno suvereni,
teritorijalno integrisani, cenjeni od svetskih sila i tako dalje, a
sada bi se trebalo vratiti na nivo svetske sirotinje raje.
Nostalgiju za Titom osea i veliki deo jugonostalgiara, jer je
svima njima jasno (uprkos osievim i drugim nacionalistikim
konstrukcijama) da je on doista bio za Jugoslaviju, koja je trebalo
da jaa sve monija. To to je postepeno doista federalizovao u
poetku samo nominalno federalnu jugoslovensku dravu, samo
pokazuje da je bio politiar koji je znao ta se moe silom, a ta
se mora milom i koliko je krhka vaga na kojoj se mere meunacionalni odnosi u arenoj zajednici naroda i konfesija eljnih
afirmacije, slobode, i, ako je mogue, makar balkanske hegemonije. No, za te nacionalne frustracije Tito nije imao efikasnog leka,
jer su njegov politiki habitus i reim koji je stvorio, bili u sutini
potpuno protivni ideologiji liberalizma i bespotedne konkurencije
individualnih napora. Tito je brinuo za radne ljude i graane,
za radniku klasu i seljake, za narode i narodnosti svako je
bio organizovan, niko nije bio nezbrinut, niko sam sa svoje dve
ake. A kad se o svima vodi briga, demokratija i nije potrebna, a o
nacionalnim interesima vode brigu republike i pokrajinske birokratije koje samo naruavaju opte jedinstvo.
Igrajui tako i sam na muziku patrijarhalnog kolektivizma, te na
bratstvo i jednakost naroda, a ne pojedinaca, ni Tito nije mogao da
skuva vre jugoslovensko lepilo po idejama individualnog interesa, graanskih prava, irokog trita, krupnog kapitala i konku-

123

Naravno, sve ovo to smo ovde nabacali oko moguih razloga vaskrsavanja nostalgije za Titovim vremenom u Srbiji ima teinu najvie
u vezi sa aktuelnim slomom Miloevieve koncepcije kontinuiteta
(I posle Tita Tito). No, stvar nije u tome da se nadzida i uvrsti neki
drugi doivotni predsednik ili da se nae novi izvrilac Titovih radova veeg formata od ovih provincijskih odlikaa, ve da se napuste
potroene ideje i da se otpuste efovi bankrotiranih poduhvata.
Vreme, 11. maj 2000.

Ante Markovi do reforme i natrag

Ako se ve svi slau u tome da je srpski lider Slobodan Miloevi
prvi shvatio da je Broz mrtav, jugoslovenski lider Ante Markovi
sa puno prava moe traiti da mu se prizna da je prvi shvatio da
je socijalizam u sutonu. Ovaj stari komunista i partizan mogao
bi lako prihvatiti ono to mu se ve prebacuje da je bio grobar
jugoslovenskog socijalizma i da je Jugoslaviju otvorio Zapadu.
Znaaj strateke Markovieve orijentacije da ide na koncept otvorene privrede i da, kako je to rekao jo prilikom iznoenja svog
programa kao kandidat za naslednika Branka Mikulia, poetkom
februara 1989, ne uvodi svetsko trite u Jugoslaviju, ve da stvara
sistem koji e od nje nainiti deo svetskog trita tek e istorija
valorizovati. Re je, ini se, o orijentaciji od ogromnog znaaja koju
samo mogu usporiti, a verovatno ne i zaustaviti srpski, hrvatski ili
slovenaki populisti, nacionalistike, socijalistike, suverenistike
a u sutini provincijalne ideologije.

124

Dimitrije Boarov

rencije poto u tom nehumanom, ali samo efikasnom sistemu

ne samo da neko dobija, ve neko neto i gubi, naroito ako ne tri
dovoljno brzo. Jer, on je bio apostol sistema u kome je posle razvlaivanja buruja i kulaka svi trebalo stalno da dobijaju, po
nekoj zasluzi ak neto vie od onih drugih koji su ranije imali vie
sree sa linom politikom biografijom ili nacionalnom istorijom.

Debele knjige i debele make

Ve na poetku, kada je govorio o novom socijalizmu, Markovi

zapravo i nije govorio o njemu, ve o tritu i politikoj demokratiji, a itavu seriju svojih prvih nastupa uvek je zapoinjao dalekovidim upozorenjem da se socijalistiki lager rui. Posle prvih
reformskih akcija (nakon stupanja na dunost 16. marta 1989) i
svojih prvih 100 dana, Markovi je u Skuptini Jugoslavije rekao
da transformacija socijalistikih sistema u ekonomski efikasne i
politiko demokratske sisteme nije nimalo jednostavan i prost proces on izaziva mnoge kontroverze, stranputice i lutanja.
Nije se plaio. Nije se plaio da prvi Jugoslovenima kae da je Titova
era prola, da moramo brzo trati. Dugoronost krize u kojoj se
nalazimo, nesposobnost da i mi rijeimo svoje unutranje probleme i suprotnosti razvoja, sve ono to se dogaalo i to se dogaa
u socijalistikom svijetu, ne samo da su nas u mnogo emu stavili
na marginu svjetskih kretanja, nego istovremeno, mi vie nijesmo
onaj most izmeu dva svijeta, kao to smi bili ili smo smatrali da
jesmo (14. jun 1989). Ante Markovi je od tada sve do dananjeg
dana inio sve da nas vrati u svet, da nam brzinom ekonomskih i
politikih reformi vrati atraktivnost u svetskim relacijama, da otvori Jugoslaviju i za to plati neizbenu cenu. Danas ga zbog toga u
Srbiji nazivaju efom satelitske vlade, amerikim pijunom, a
u zapadnim republikama ga vide kao oveka koji se kiti tuim perjem (Milan Kuan), ili ga oseaju kao zapreku hrvatskoj afirmaciji
u svetu.
Ima neke istine u tome da Markovi nije poeo od nule, da mu je
prethodna vlada ostavila u naslee Osnove privredne reforme koje
je sainila Mikulieva reformska komisija, da je arogantno sve zakone, koje je u modernom duhu sainio Oskar Kova, posle malih
prepravki proglasio svojim poetkom reforme (a naroito zaokret u
spoljnoekonomskim tokovima to mu Kova nikad nee oprostiti).
Ipak, re je o kritiarima koji ne vide mnogo bitniju stvar, zagledani
u paragrafe s kojima su hteli da stvore realnu ekonomiju i kontrolisanu reformu oni ne vide da je Markovi mnogo znaajniji
po onome to je poruio i oslobodio, nego po onome to je od njih

125

Osma sednica: Prvi veliki unutranji spor Ante Markovi je imao

upravo sa tadanjim i sadanjim srpskim rukovodstvom, koje je
bilo u punoj politikoj ekspanziji, a vladina reformska politika pretila je da pokvari raspoloenje srpskih narodnih masa, kojima je,
posle Osme sednice, pored nacionalne afirmacije olako obean
i bolji ivot. Srpsko rukovodstvo je od Markovia zatrailo dve
meusobno suprotne stvari: da i dalje tampa pare za nenaplativi
izvoz u Sovjetski savez i da istovremeno zaustavi inflaciju, jer je
narod gunao protiv skupoe, a njihova vlast je narodna. Bliila
se etva i prvi put su u igru ubaeni seljaci da rue Markovia. Te
bliske, ali u istorijskom smislu beskrajno daleke 1989, jo je postojao Centralni komitet komunista Jugoslavije, pa je na 25. sednici
31. jula Ante Markovi prvi put govorio o blokadi reforme. On e
tada rei ono to i danas ponavlja: Ja sam osobno bio svjestan, i to
sam nagovestio, da e u odreenom vremenskom periodu doi do
kohezije i do saveznitva izmeu dogmatskih, svih konzervativnih
i ultralijevih snaga, to se i dogaa u borbi protiv promjena u koje
smo ulazili. Nije moda ni slutio da je to tek poetak bitke koja jo
traje i koja e ga moda stajati poloaja.

126

Dimitrije Boarov

uzimao i sam gradio. Trebalo je imati kolosalnu drskost da se jednom suludom deregulacijom i liberalizacijom krene u seu praume socijalistikog zakonodavstva i dogovorne ekonomije. Samo
promenama zakona o ekonomskim odnosima sa inostranstvom
poseklo se oko 70 odsto podzakonskih akata. Vrlo brzo, za sto
dana, liberalizovano je 65 odsto (danas 97 odsto) uvoza i 85 odsto
cena. Liberalizovano je korienje deviza da devizne rezerve odmah skoe sa 2 na 4 milijarde dolara. Pokazao je Markovi, odmah,
da nema iluzija o drutvenoj svojini i da ona preduzea koja nisu
u stanju da sebe saniraju i da posluju, treba da izau na trite i
trae rjeenja, a ne da stalno trae izlaz u tampanju novog novca
u kovnici Narodne banke Jugoslavije, to beskonano poveava inflaciju, na raun svih i svakoga. To danas izgleda normalno, ali ne
treba zaboraviti da su u to vreme Miloevievi komunisti jo grmeli
o dominaciji drutvene svojine i pokuavali da u njenu zatitu
upregnu sve jugoslovenske subjektivne snage.

Debele knjige i debele make

Spor sa Joviem: A ve tada je bio blokiran budet, bile su blokirane mere za ukidanje kliringa (preko kojeg je za samo etiri
i po meseca emitovano 3,5 puta vie novca od ukupne novane
mase u zemlji), trailo se odlaganje ukidanja jugo-menice kao
surogata plaanja. Ve tada je drutvena svojina emitovala plate
bez pokria, a poljoprivreda je poela jadikovanje zbog toga to
je drava naputa. Na toj sednici u javnost je izbio i potonji stalni
spor na relaciji Ante Markovi Borisav Jovi (koji je jo pri izboru
Markovia za efa vlade bio njegov protivkandidat). Tada je Jovi
rekao da Savezno izvrno vee treba ozbiljno da se zamisli u vezi
sa problemima koji nastaju po radniku klasu i po itavo drutvo u
vezi sa tempom rasta inflacije. To lupanje Markovia po glavi da
zaustavi inflaciju trajae sve dok on ne usvoji antiinflacioni program, pa e prei u kritiku zbog toga to je taj program bolan.
injenica je, doista, da e Markoviev polet i porast dinamizma
celog drutva, a naroito poetak talasa uspona privatnika u
naoj ekonomiji, pratiti snano ubrzanje inflacije, koja je u prvim
jesenjim mesecima 1989. poela uveliko da preskae i 50 odsto meseno. Svi su beali od dinara, a Markovi je na tom bekstvu gradio
devizne rezerve zemlje raunajui da e one dati materijalnu
podlogu za novi ciklus zaduivanja u inostranstvu. Uprkos otvaranju Jugoslavije, pregovori sa MMF-om su stajali u mestu skoro
godinu dana, poto je prethodni premijer (Mikuli) bio kanjen
od spoljnih kreditora zbog vrludanja u politici, ali i od Skuptine
SFRJ kad je napokon nevoljno od nje zatraio podrku amerikoj
politici. Markovi tada kree u Ameriku da tamo u nekoliko dana
udari temelje vrlo dobrim pozicijama kod Bua i Bejkera, koji traju
do dananjeg dana. Napadi na njega ve tada dobijaju histerinu
notu, u emu Politika ekspres dobija batinaku ulogu. Komisija za
privrednu reformu Slobodana Miloevia svoju kampanju dovodi
do kulminacije predlogom antiinflacionog programa sa zamrzavanjem cena i kursa dinara, ali selektivnim i fleksibilnim (kasnije
e Oskar Kova rei da je imitiran izraelski Brunov model u kojem,
navodno, kurs nije zamrznut, a jeste bio i korigovan je samo onda
kada je trebalo da sljuti narasle plate).

127

Tada Ante Markovi kree sa dve svoje velike inicijative kojih se dri
ve skoro godinu i po dana, a one su u poziciji ni sebi ni svome.
Poto brzo utvruje da federalna vlada nema snage da intervenie
meu zavaenim republikama, on kree sa ustavnim amandmanima koji bi u finalu trebalo da obezbede da njegov kabinet, nakon
saveznih izbora, postane prava vlada sa punim legitimitetom. Ova
akcija kasnije e ga terati da uini i niz drugih poteza, sve do osnivanja sopstvene stranke. Nita jo nije postigao, mada je Skuptina
SFRJ usvojila te ustavne amandmane. Plan jaanja savezne vlade
doekan je na no u Sloveniji i Hrvatskoj, ali i u Srbiji, u kojoj je u
pojedinim amandmanima otkrivena namera da se menja drutveno ureenje.
Antiinflacioni gr: Druga velika inicijativa pokrenuta je uvenim
antiinflacionim programom, koji je Ante Markovi promovisao 18.
decembra 1989. Poto se uoi stvaranja ovog programa u Jugoslaviji
pojavio Defri Saks, mladi ameriki gasitelj inflacije u Boliviji (na
poziv Janeza Drnoveka), mnogi smatraju da je on, a ne Markovi,
autor ovog programa (opet ti prokleti Ameri!). Pa ipak, Markovi je,
a ne Saks, autor glavnog slogana programa konvertibilni dinar.
Kao to je ve dobro poznato, taj antiinflacioni program bio je oslonjen na konvertibilni dinar (sa pravom graana da slobodno kupu-

128

Dimitrije Boarov

Ulaz u ring politike: Naizgled paradoksalnu situaciju u kojoj

paralelno sa snanim promenama u ekonomskim shvatanjima u
sistemu raste i politika i ekonomska kriza, to je bio najbolji znak
da reforma nije puka retorika pogorava poetak finalne faze
meurepublikog rata. Jedan bokser iz Kosovskog boura i jedna
policijska slubenica, dospela do mesta predsednice Socijalistikog
saveza, tada ulaze u istoriju. Izvesni Bogdan Kecman organizuje
pohod na Ljubljanu, da se Slovencima prikae snaga istine o
Kosovu, a izvesna Radmila Anelkovi na Dan republike ita
Miloevievu objavu ekonomskog rata Sloveniji. Od tog trenutka
Markovi poinje ne samo bitku za ekonomski spas Jugoslavije,
nego i za odranje federacije uopte. Bitka jo traje, a federacija je
ve propala.

Debele knjige i debele make

ju devize), kurs dinara fiksiran za nemaku marku (sedam prema

jedan), vrstu monetarnu politiku, uravnoteen budet, slobodno
formiranje kamata i cena (osim u infrastrukturi), estomeseno
zamrzavanje linih dohodaka, sanaciju banaka i javne potronje
(sa emisijom obveznica), posebnu sanaciju nerazvijenih regiona,
socijalne programe i denominaciju dinara.
Ovaj program doekan je na no u Srbiji, jer srpska vlast ve nije
znala kako da obuzda narod koji je zasipala lanim obeanjima, ne
menjajui model vlasti koji se zasniva na konceptu Srbija jedno
preduzee (a spremala se i za neke vee nacionalne zadatke).
U poslednjih desetak dana te godine dogodilo se ono isto to se
dogodilo uoi ruske kolektivizacije krajem tridesetih godina ovoga
veka. Poklano je i pojedeno sve ivo.
Samo u tih desetak dana cene su skoile za 40 odsto, a plate u Srbiji
poveane su za 44 odsto (kasnije su se u punoj meri pridruili i svi
ostali). Pri svemu tome, tamparija dinara je u prvim mesecima
1990. nastavila da radi punom parom. Pa ipak, dolo je do smirivanja inflacije i gotovo neverovatnog porasta deviznih rezervi zemlje. Jugosloveni su odjednom od radnih ljudi i graana postali
potroai, popularnost jedinog oveka koji se smeje na Balkanu
fantastino je porasla, u zemlji je broj privatnih preduzea ubrzo
dosegao neverovatnu brojku od 60.000 firmi, ljudi su poeli da se
okreu oko sebe, da shvataju ta mogu zaraditi. Kasnije e Markovi
rei da su ovaj plan i ova atmosfera mogli reformu izvesti uz najniu socijalnu cenu. Verovatno nije u pravu, naa boljka je mnogo
duboka i bez muke i gladi se i ne moe izleiti.
Naravno, antiinflacioni gr zaustavio je proizvodnju, jer Markovi
nije uspeo da obezbedi sredstva i vrsta obeanja (federalne obveznice) za sanaciju ogromnih fiktiva i dubioza, a pogotovu nije
uspeo da dobije politiku saglasnost i potrebnu finansijsku strogost i disciplinu za likvidaciju glavnih inflacionih arita. U isto
vreme, paralelno sa slomom inflacije, poela se raspadati i federacija. Slovenija, pa Hrvatska koje su po strukturi svojih privreda
bolje koristile permanentnu inflaciju odjednom su u Markoviu

129

Vrhunac samopouzdanja: Kritino mesto Markovieve ere je

leto 1990. Iscurelo je est meseci zamrznutih plata i zamrznutog
kursa. Plate su odletele u vis, a cene porasle za oko 80 odsto,
pa je trebalo menjati kurs dinara. Ali, s druge strane, devizne rezerve su narasle na blizu 9 milijardi dolara (8,7 milijardi), pa je
Markovi mogao da kae da ih je uveao za blizu 6 milijardi dolara.
Predsednik Markovi je, istina, u svom ekspozeu rekao da je socijalni mir moda prividan i da nema sumnje da nam tek predstoje
problemi kad budemo dublje zali u promjene koje e zahtjevati
drukije odnose izmeu inilaca proizvodnje i neizbenu racionalizaciju dravnih i drutvenih institucija u cjelini naeg drutva.
Ali, on je tada bio na vrhuncu slave i samopouzdanja inilo mu
se da moe odmah dalje u promenu svojinske baze drutva bez
ega i nema stvarne transformacije produkcionog odnosa. Nije se
usudio da pokua neto sasvim radikalno, a ne bi ni mogao. Nije
se usudio da Jugoslovenima besplatno podeli ono to je ostalo od
jugoslovenskog kapitala.
Stara pesma: Markovi tada osea da mora da krene na drutvenu
svojinu. Zato predlae proces rekapitulacije, na taj nain da se
omogui radnicima kupovina odreenog dela drutvene svojine,
da radnici postanu deoniari uz popust (najvie do 60 odsto).
Te radnike deonice imale bi interni karakter. Samopouzdani
predsednik mislio je da se veto dosetio kako e jednim udarcem
ubiti vie muva. Deonice bi se davale umesto plata, pa bi to pokrilo
potrebu njihovog zaustavljanja da bi se oporavili obrtni fondovi
privrede. S druge strane, javio bi se vlasniki motiv kod zaposlenih,
a meovite firme bi bile daleko otpornije na politike pritiske na-

130

Dimitrije Boarov

otkrile centralistike, vlastodrake sklonosti, a slovenaka tampa ga je optuila da nudi miloevievstvo bez Miloevia. Bila
je to i godina prvih pluralistikih izbora, a slovenako i hrvatsko
prolee bilo je u znaku straha od Srbije i Beograda, gde je sedeo
Markovi. Potreba za naputanjem socijalizma (naroito onog
Miloevievog) prikazana je kao potreba naputanja Jugoslavije,
pa i Markovieve.

Debele knjige i debele make

ciokratija. Privatizacija bi pospeila bitku za trite, pa bi oslabile

separatistike tendencije. Plan nije uspeo iz mnogo razloga.
Strunjaci ve raspredaju o tome gde je bila greka. Da li u tome to
je kurs dinara postao destimulativan, pa su zaustavljene devizne
rezerve i uz to oborena proizvodnja? Da li zbog toga to se nisu
ostvarila oekivanja o nekakvom brzom prodoru stranog kapitala u
nau ekonomiju, posebno u banke? Da li zbog toga to su nacionalne vrhuke spreile privatizaciju da ne bi ostale bez vlasti? Moda
je problem bio u tome to privreda, a naroito poljoprivreda, nisu
mogle izdrati monetarne restrikcije u tako kratkom roku i bez
sanacionih sredstava. Moda i zbog toga to je vlasnitvo (koje je
bilo na vidiku) bilo zamiljeno kao interno, pa zbog toga trite
kapitala nije proradilo, mada ga je sam Markovi pompezno otvorio? A moda je sve propalo zbog toga to je Markovi mislio (i sad
to izjavljuje) da u jednoj zemlji mogu egzistirati razliiti drutveni
sistemi: oni koji su navodno napustili socijalizam, oni koji hoe da
ga napuste i oni koji bi nekako da ga ne napuste? Sve su to pitanja
na koja se tek trae ozbiljni odgovori.
Markoviev plan ovoga puta je doekan na no, bolje rei na sve
nacionalne noeve. Iz Srbije su zapevali staru pesmu o tome kako
se radnicima umesto plata nude deonice, a spremali su se i za nove
izbore, pa je trebalo opet potkupljivati narod. Iz Hrvatske je ovoga
puta doao tihi, ali glavni udar. Zakon o platama je jednostavno
suspendovan (trebalo je astiti za izbornu pobedu), a privatizacija
je jednostavno zaustavljena kroatizacijom nacionalne svojine.
Slovenci su ve bili na izlaznim vratima Jugoslavije.
Oseajui da se formira meurepublika koalicija koja e ga sruiti
iza zatvorenih vrata, Markovi prvo najavljuje politiku koaliciju
u svom programu, a zatim na Kozari poziva narod u svoju stranku
Savez reformskih snaga Jugoslavije. Rauna na savezne izbore
i mandat svih Jugoslovena. Miloevi, koji je ubrzano pretvorio
svoje komuniste u socijaliste i koga oekuje teka bitka sa srpskim
nacionalistima to doekuje kao specijalni udarac koji e mu

131

Sputanje mraka: Sve ostalo je u jo sveem seanju. Meurepubliki rat dospeva do faze zatvaranja svih prema drugima, kreu
takse i porezi na robu i imovinu neprijateljskih republika, da bi
na kraju 1990. bilo napokon sahranjeno i poverenje u dinar kao
jugoslovensku valutu, poto Srbija uzima pravo na divlju emisiju
novca, kako bi izfinansirala pobedu socijalista. Poslednja faza je u
toku plenidba tue imovine. Privreda srlja u katastrofu, na elo
optunice stavlja se Markoviev koncept otvorene privrede, pod
geslom nije za nas svetsko trite i ne moemo mi da se trkamo
sa svetom. Mrak balkanske provincije polako se sputa na jugoslovensku krmu.
Vreme, 22. april 1991.

Dragan Mari prvoborac tranzicije

Ko je ispalio prvu puku jugoslovenske ekonomske reforme i
pokrenuo lavinu istorijskog prevrata? Ko e kao mali veliki ovek ui u jugoslovensku istoriju kao prvi, legendarni, neposredni
proizvoa epohalnog zaokreta od monopolnog birokratskog
socijalizma ka neoliberalistikom konceptu drutva line anse i
odgovornosti? Moda je zanimljivo pouriti sa odgovorom na ovo
pitanje, dok istoriju ne ponu da piu veliki pobednici.
Ko je, dakle, ikica Jovanovi-panac nae privredne reforme?
ovek je, naravno, iz Valjeva, kao i njegov slavni predhodnik, i
zove se Dragan Mari. To ime treba zapamtiti, mada jo nije sasvim
izvesno da li e njegova puka opaliti, jer se andari jo ne preda-

132

Dimitrije Boarov

oduzeti umerenije Srbe i poruiti njegovu viziju Jugoslavije, kad

odu ili budu oterani Slovenci i Hrvati. Poinje neviena politika
kampanja protiv Savezne vlade i Markovia lino. Politika kriza
se pojaava. Miloevi mora da ubrza sve poteze, ekonomija nikog
vie ne zanima.

Debele knjige i debele make

ju. Dragan Mari ima u depu porudbinu milion Jugoslovena za

jeftine televizore, video rekordere i hi-fi ureaje. Savezni inspektor, u ime oajne domae elektronske industrije i zavidne uvozne
trgovine, od Maria trai ateste o kvalitetu aparata, garancije o
roku njihovog trajanja i dokaze o obezbeenosti servisne mree
sve ono to nikad nije funkcionisalo kod mnogobrojnog drugog
dravnog uvoza. Narod i dalje navija za svog Dragana Maria
verujui da e on uspeti da nadvlada saveznog zatitnika skupih
dravnih monopola, jer Markoviev ovek u ovom sluaju samo
simulira zatitu potroaa. Ime Dragana Maria otuda ve sada
treba zapamtiti. Ako je Fikret Abdi bio poslednji veliki majstor
i veliki muenik distribucione ekonomije, Dragan Mari je prvi
junak rada na promeni svega postojeeg.
ta je uradio Dragan Mari sedei zimus u valjevskoj kafani, koja
se sa tipinom srpskom nonalancijom zove Hotel Grand. Mari
je ogromni idejni rad gomile jugoslovenskih socijalistikih komisija (Krajgerove, Vrhoveve, Planineve, Mikulieve, Miloevieve
i Markovieve) sproveo sa rei na delo. On je uz pomo jednog
telefona i jednog omanjeg gospodina iz Singapura zakljuio posao
o uvozu milion jedinica televizora i drugih elektronskih igraaka,
pa se tako pojavila mogunost da kao beba zveku razbije etrdesetogodinji sveti monopol nae domae elektronske industrije i
nae omiljene spoljne trgovine (slube koja je bila i ostala poprite
zabave bivih, sadanjih i buduih udbaa, tj. tajnog drutva
crne i bele ruke, koje je brinulo o svim vitalnim i unosnim poslovima avant-garde).
Onoga trenutka kada je (jesenas) Ante Markovi kroz Skuptinu
Jugoslavije uspeo da progura novi zakon o spoljnotrgovinskom
poslovanju, Dragan Mari je to shvatio ozbiljno i doao na ideju da
radniku klasu Jugoslavije, umesto pasuljem, krompirom i francuski obraenim svinjskim polutkama, snabde luksuzom iz uvoza,
po bezmalo 50 odsto niim cenama, i jo na est rata, Francuska
veza sa polutkama ovde je u tome to je Mari u nedostatku bolje
mree za distribuciju ove robe iskoristio sindikat, organizaciju ko-

133

Kao svaka dobra ideja, Marieva ideja je jednostavna kao

Kolumbovo jaje, a da bi se kandidovala za istoriju bilo je potrebno da pogodi veliko skladite socijalnog eksploziva da izvan svih
oekivanja i iznad uhodane logike odjekne sa svojih fantastinih
milion porudbina. Taj fantastini odziv na valjevsku ideju,
preko svih politikih i republikih granica nae lepe Jugoslavije,
obelodanio je sramotne profite i sramotnu inerciju paradravne
spoljne trgovine, a od Maria stvorio Sinelia privatnog preduzetnikog ustanka.
Kao to je ve jasno, Mari nije razmiljao o tome koliko bi njegovom akcijom bila pogoena srpska elektronska industrija u Niu i
Beogradu, kao i ona u mnogim naim silikonskim kotlinama u
Banja Luci, Zagrebu, Kranju i Velenju, a naroito je malo brige pokazao za arogantnu kompleksnost interesa, o emu ve godinama vode rauna nae spoljnotrgovinske kue, kao reprezentativne
filijale dravnih i nacionalnih razvojnih ciljeva (a koje se, kad je
re o trgovini, uglavnom bave zelenaenjem). Ve i sama injenica
da se uvoz privatne naravi, uprkos znaajnim carinskim taksama, i
danas, posle svih Antinih liberalizacija i deregulacija, toliko isplati
(o emu poslednjih dana uverljivo govori uporeenje cena iz naih
robnih kua i fri opova, i onih iz Minhena), pokazuje do ega nas
je dovelo konzerviranje primitivizma i privilegija spoljne trgovine.
Sreom, tu se, im je to postalo mogue, pojavio Mari iz Valjeva,
da dokae da duh inicijative nije mrtav ni na naim meridijanima
i da je biznis strano jednostavna stvar, dok se izmeu preduzetnika i potroaa ne smesti drava i njen tobonji zatitni aparat.
Ako Mari zaradi samo po jedan jedini dolar na svakom televizoru
(kad odbije sve trokove za iznajmljivanje dve sobe u spomenutoj
kafani i nadnice onih nekoliko drugara i devojaka koje je na brzinu
pokupio sa oblinjeg korzoa, kad je shvatio da ga trae milioni),
eto mu prvog velemajstorskog bala za svetske poslove. Sudei pre-

134

Dimitrije Boarov

joj je ceo posao dobrodoao da demostrira napredak i tek dobijenu

samostalnost.

Debele knjige i debele make

ma raanovskoj skromnosti koju je pokazao pred televizijskim

kamerama, Mari ne zaboravlja da se nalazi na divljoj teritoriji, na
kojoj pare i zarada nikad nisu izvesni ni sigurni, mada su ugovori
i prve uplate u depu. U njegovu hrabrost i dovitljivost ne treba,
meutim, sumnjati. Samo oni koji su spremni da toliko odjednom
dobiju, znaju to junaki i da izgube. Cest la vie je ve odavno
odomaena uzreica u Valjevu.
Tu upravo dolazimo na teren meunarodne komparativne analize.
ta, naime, povezuje, a ta razlikuje Dragana Maria i Bernara
Arnoa), agresivnog mladog industrijalca koji u Parizu kormilari
kompanijom Aga (Agache)? Dotini Arno potroio je vie od 50
miliona dolara na oivljavanje i profitno usavravanje modne kue
Kristian Lakroa, a mnogi smatraju da s tim parama treba jednostavno da se pozdravi. Sada je sve bacio na promociju svog prvog otmenog parfema, kojeg je, valjda kao poslednju ansu, nazvao Cest la
vie. Pre nekoliko sedmica kua Lakroa (to jest Arno), zakupila je
Operu Komik i tout le mond u Parizu da priredi najskuplju i najraskoniju promociju jednog parfema, parfema Cest la vie. I kakve tu
ima veze Mari, kad tamo nije vien i kad za razliku od Arnoa, sem
svog dugog balkanskog vremena, u svoj posao nije uloio nikakav
kapital?
Naizgled, ako ne odolimo metaforama, jedina slinost izmeu
Maria i Arnoa je u tome to su svoj ivotni kredo cest la vie,
promovisali u ambijentu opere komik. Slino je, meutim, to to se
Mari odluuje na rizik fantastine zarade, kao to se Arno izlae
riziku fantastinog gubitka. A razliito je to isto, to Mari poinje
sa cest la vie, a Arno moda zavrava sa Cest la vie. Za razliku od
Maria, a to od njega pravi kandidata za statuu neznanog preduzetnika, svaki drugi vaspitanik antitrinog socijalistikog egalitarizma obustavio bi upis kupaca, im bi osetio da navala prevazilazi,
ne njegove kadrovske potencijale, ve potencijal izdrljivosti
ideoloke arije, kroz koju je etrdeset godina bio primoran da
eta svoju jedinu sudbinu. Mari, meutim, dokazuje da je kadar
i na stranu mestu postojati, pa je tako zorno pokazao da je ta-

135

Vie oigledno nisu u modi stalno razoarani ljudi, jedino raspoloeni da rezignirano recituju poznati Drainev stih: Glad mi je beskrajna, a ruke veno prazne... Hteo bih sve, a nita nemam. Glad
za milionima preivela je etiri decenije egalitarizma. Stereotip da
se do bajoslovnog ivota u drutvu kolektivnog odluivanja, rada,
odgovornosti i siromatva moe doi samo po neumskoj formuli oigledno se raspao. Ljudi koji su spremni da napune i ruke,
a ne samo nacionalno srce, napravili su irom zemlje pravi juri
na optinske kancelarije u kojima se sada samo prijavljuje lina
delatnost. To je zasad prvi veliki rezultat Markovievog obrauna
sa starim socijalistikim sistemom i prvo veliko prestruktuiranje
jugoslovenske privrede. Kad e to, i jako jednostavno i strano
komplikovano, preduzetnitvo prodreti u takozvana drutvena preduzea? Znamo li jo uopte ta je preduzetnik, mada je taj termin
(entrepreneur) jo daleke 1775. godine prvi put upotrebio francuski
ekonomista Kantijon.
Ni svetska teorija jo nije sve razbistrila oko pojma i funkcije preduzetnika. Kako primeuje dr Fuada Stankovi, u nedavno objavljenoj
knjizi Preduzetnika ekonomija, preduzetnitvo nije fenomen koji
se moe vrsto i jednom za svagda definisati to nije ni nuno,
ali je veoma bitno da postoji sistemsko okruenje koje podstie na
poslovnu inovativnost i kreativnost.
Ocem preduzetnitva, inae, smatra se austrijski ekonomist i ameriki profesor Jozef umpeter i on ga vezuje za inovativnost i odluivanje, a ne za vlasnitvo. Za preduzetnitvo je bitno liderstvo,
kae on, smatrajui da je preduzetnik onaj koji snosi rizik odluke,
a ne rizik svojine (na ekonomista Ljubomir Madar, u polemici sa
Aleksandrom Bajtom, dosta veto dokazuje suprotno da Magelan
nije bio preduzetnik, ve Karlo V koji je finansirao njegov put oko
sveta). umpeterova teorija ide zapravo linijom Veblenovog stava
da je za ekonomsku istoriju veoma vaan momenat u kojem dolazi

136

Dimitrije Boarov

kozvani privatni sektor poeo ozbiljnije da shvata Markovieve

reforme i zakone, ozbiljnije od njegovih inspektora.

Debele knjige i debele make

do razdvajanja vlasnike i preduzetnike funkcije, kada kapetani

industrije preuzimaju komande umesto odsutnih vlasnika. Za
taj posao oni dobijaju nadnicu za upravljanje (Marshall) ili rentu za sposobnost (Mangoldt).
ta je zadatak preduzetnika? Preduzetnik je jednostavno neko
ko postie uspeh izbegavanjem neefikasnosti (Leibenstein).
On se specijalizuje za preuzimanje odluka o alokaciji resursa
(Casson), a za takvu odluku nije dovoljno da jednostavno raspolae marginalistikim kalkulacijama baziranim na informacijama
koje nudi sistem cena. Tu zapoinje njegovo razlikovanje prema
menadmentu (Baumol), koji obuhvata uglavnom samo profesionalnu i rutinsku aplikaciju poslovnih i proizvodnih procesa. I da
zavrimo ovu sasvim strunu etnju kroz abecedu preduzetnitva
(kroz koju nas vodi dr Fuada Stankovi) sutinskim rezultatom
preduzetnitva. Svaki preduzetnik, osim najloijeg, na dugi rok
ostvaruje profitnu stopu viu od zbira kamatne stope i kolinika
preduzetnike transferne zarade i fungirajueg kapitala. Koga
mrzi da se udubljuje u ove precizne definicije, treba jednostavno
podsetiti da su preduzetnici oni ljudi koji imaju unosan odgovor
na pitanje: ta da se radi?
Kod nas je dugo na pitanje ta da se radi, pravo na odgovor, zapravo, jedino imala Partija, iako je ceo smisao samoupravljanja bio
u tome da se aktivira kreativni potencijal svakog oveka. Problem
je, izgleda, bio upravo u tome to su teorijski svi imali pravo da
odluuju o svemu, pa niko osim partijskih funkcionera nije ni o
emu odluivao. Poznata je ocena da smo u ekonomsku krizu
zapravo doli onog trenutka kada je dolo do krize odluivanja,
mada sluaj auesku pokazuje da tu ocenu treba uzeti s mnogo
rezervi. Do istog haosa oigledno se dolazi kada je za sve odluke
nadlean samo jedan jedini preduzetnik, sa srebrnim vijugama u
glavi. Preduzetnitvo oigledno ne postoji bez trita i demokratije,
njega jednostavno nema bez neizvesnosti, jer relativna uestalost
prolih dogaaja ne moe da se koristi u vrednovanju buduih mogunosti kazino ekonomije (Knight). Okolo naokolo, ne moe

137

Valjda jedini na list koji se redovno bavi tajnom koju u sebi treba
da nosi svaki uspeni preduzetnik, Privredni vjesnik iz Zagreba,
nedavno podsea na knjigu koju je jo pre ezdeset godina napisao Napoleon Hil, knjigu koja nosi naslov Misli i bogati se. Ovaj
publicista, oigledno optereen imenom koje mu je kum nadenuo
(Napoleon Brdo), tvrdi da svaki projekat mora imati lidera, pokretaa jer trite nije medij na kome se moe plutati. Zanimljivo je
da Hil posebno istie da taj pokreta mora biti spreman da bude
nepopularan, odnosno da mora biti sposoban da bude osamljen. U
tom smislu on svima preporuuje da provere da li njiihov kanidat za
lidera ima dominirajuu suprugu. Ako je ima, bolje je da uzmu nju.
Zanimljivo je ovde navesti i podui spisak vrlina i mana kako ih,
kad je re o liderima, klasifikuje Napoleon Hil. Poeljne osobine
lidera su: hrabrost, samokontrola, pravednost, konanost odluke,
konanost planova, navika da radi vie nego to je plaen, ugodnost linosti, razumevanje i simpatinost, gospodarenje detaljem,
spremnost na preuzimanje pune odgovornosti i kooperativnost.
Deset razloga promaaja voe su: nesposobnost, promene detalja,
nespremnost na usluge, oekivanje da se plati znanje umesto onog
to se napravi tim znanjem, strah od konkurencije pristaa, nedostatak imaginacije, sebinost, zlovoljnost, nelojalnost, naglaavanje
sopstvenog autoriteta i naglaavanje titule.
Postoji, naravno, na hiljade ovakvih spiskova koje koriste kompjuteri firmi koje su se specijalizovale za lov na ljudske glave. Jedna
od najnovijih studija (Amerikanaca Kouzesa i Posnera) donosi gotovo neverovatan redosled poeljnih osobina, neverovatan za nae
shvatanje trinog preduzetnika. Na ovoj listi na prvom mestu je
potenje, pa tek potom sposobnost, dalekovidost i inspirativnost (a
zatim sve ostalo). Istina, potenje u Americi nije kao kod nas sinonim za skromnost i siromatvo ve se vie povezuje sa oseajem
poverenja u odreenu linost.

138

Dimitrije Boarov

svako biti preduzetnik, kao to se, na primer, svako moe prijaviti

na hrvatske izbore.

Debele knjige i debele make

Slina istraivanja dobro su odmakla i u nekim naim preduzeima

(Pliva, Iskra), ali problem afirmacije preduzetnitva kod nas je uvek
problem ekonomskog sistema. U sutini, i pored svih promena koje
je Markovieva vlada izvela u zakonodavstvu, ostao je u drutvenim
preduzeima problem jaanja osamljenosti naeg preduzetnika,
problem personalizacije uspeha i neuspeha. Zato se ovde toliko
i insistira na imenu Dragana Maria. Njegove line osobine bie
zanimljive tek ako uspe da se izbori sa gomilom inspektora koji od
njega ak trae ateste o stepenu jonizacije okoline kod elektrinih
kutija koje uvozi i prodaje po bagatelnoj ceni.
Samo uspeh ulepava junake u operi komik, ispravlja grbave,
uveava male, itd, da krajnje komotno parafraziramo ekspira. Ako
Dragan Mari ne uspe da razbije vrsti monopol domae industrije
i spoljne i unutranje trgovine ili se pokae da se moda doista radi
o suvie jeftinoj robi, koja nee opravdati ni najmanju cenu, ostaje
nam da miris poraza pokrijemo parfemom Cest la vie.
Zagrebaki tjednik Danas, 3. april 1990.
post scriptum: Dragan Mari e kasnije ostvariti gotovo neverovatnu poslovnu biografiju, krcatu mutnim, megalomanskim vratolomijama. Prvo je preuzeo propali portfelj jedne firme koja je organizovala lutrijsku kupovinu automobila po modelu piramidalne
banke i zavadio se sa oteenima od kojih je naplatio lanarinu.
Zatim se baca u raznovrsne trgovake aranmane, od cementa i
tekstila do malina pa prelazi u beogradski hotel Hajat, vozi Rols
rojs. Dovodi u Beograd nekog navodnog Rotilda, 1993, i povezuje
ga kao spasioca Srbije sa Miloevievim ministrima (Rotildi izdaju
saoptenje da sa ovim igrokazom nemaju nita). Kasnije, u nekom
poslu sa JAT-om gubi milion dolara i posle sudskog spora, koji je izgubio 2004, trajkuje glau 80 dana sedei pred Skuptinom Srbije,
a 21. maja 2009. upada u zgradu Predsednitva Srbije sa dve rune
bombe i trai da predsednik Tadi obezbedi da mu se vrate pare
koje mu je JAT uzeo. Ispalo je da je sudbina Maria slina sudbini
tranzicije u Srbiji.

139

Malo je rei da je akademik Kosta Mihailovi pravi ovek za

naslednu parnicu koja je otvorena nad jo vruim truplom SFR
Jugoslavije. Bavei se itavog svog naunog veka meuregionalnim ekonomskim odnosima, on je odavno postao obuzet tezom
da Srbija ekonomski zaostaje u Jugoslaviji, da su njenu industrijalizaciju zaustavile Slovenija i Hrvatska jo 1918. godine, da su
razvijenije regije nekadanje zajednike drave teritorijalizovale
akumulaciju i eksploatisale siromanije krajeve preko neekvivalentne razmene, posebno na relaciji poljoprivreda-industrija,
te da su srpski interesi stalno bili potiskivani. I napokon, kada su
svi ti koji su u odnosu na Srbiju imali neuporedivo vie koristi od
Jugoslavije, otili glavom bez obzira iz zajednike drave (stav o
masovnom secesionizmu), akademik Kosta Mihailovi se naao
u prilici da svoje naune nazore pretoi u konkretna potraivanja. Kad Srbija nije od Jugoslavije dobila ono to je po akademiku
Mihailoviu trebalo da dobije dok je ova bila iva, onda bar neto
od toga to joj je uskraeno treba da zahvati iz nasledne mase.
Zapravo, kad bi ispalo da je Srbija nakon graanskog rata i raspada Jugoslavije (teza Badinterove komisije) zahvatila veu
imovinu od one koja bi joj po nekom svetskom kriterijumu pripadala, istovremeno bi se sruilo i vrhovno politiko i struno
naelo akademika Mihailovia da je junoslovenska dravna
zajednica bila od tete po srpske nacionalne interese. To jest da je
Jugoslavija izneverila srpske nade i ograniila srpske ekonomske
opcije.
Tako se ova parnica o ekonomskom nasleu SFRJ, u kojoj samo
na prvi pogled svaki graanin SR Jugoslavije ima prirodni interes
da Mihailoviev tim podvali konkurentima i izvue to vie zlata,
deviza, potraivanja i svake druge pokretne i nepokretne imovine iz poruene zajednike kue, hipotetiki iskazuje i kao lina
drama jednog uticajnog i upornog ideologa srpskog kolektivnog
interesa. Ako izgubi dravnu parnicu, akademik Mihailovi e

140

Dimitrije Boarov

Kosta Mihailovi gospodar mrtvih potraivanja

Debele knjige i debele make

naknadno izgubiti i sve svoje mnogobrojne politike i ideoloke

parnice koje je smatrao da je dobio. Izgubie sve.
Naravno, cela konstrukcija pozicije SRJ u nareenom sporu, koju
je izgradio i utvrdio akademik Kosta Mihailovi, mogla bi se i pre
meunarodne arbitrae osporavati i okvalifikovati kao slaba i neadekvatna i to je okolnost koja domau raspravu o ovom dravnom pitanju ini i potrebnom i loginom.
Da bi se stavio znak pitanja na navodnu krivicu Jugoslavije za zlehudu ekonomsku sudbinu Srbije, spomenuto osporavanje moglo
bi ak poeti s generalnom raspravom o samoj poziciji drave u
ekonomiji i pitanjem jesu li uspenije bile one drave koje su vodile
politiku ravnomernog regionalnog razvoja ili one koje su se drale liberalnih naela? Zatim, evo i praktinijeg pitanja da li se neko
danas u svetu doista moe uveriti da je zajedniki kapital onaj koji
je ostvaren zajednikim finansiranjem, a da za raspodelu tog kapitala apsolutno nije bitno ko je koliko doprineo tom zajednikom
finansiranju? Tu je i ono ve staro pitanje da li se moe govoriti
o secesiji kad iz jedne zajednice bee etiri lana na etiri strane,
a samo dva ostaju u nekoj novoj ustavnoj zajednici, ili to vie
lii na potpuni razlaz, to jest raspad? Onaj ko se ne bi plaio da e
tako pomoi konkurente za pare, ak bi mogao pitati kakav je to
nacionalni interes srpskog naroda da i dalje trpi preostale, nimalo
naivne, meunarodne sankcije samo zato da bi njegova politika
superstruktura sauvala neke kiparske obligacije itd. Problem je
ini se u tome to je dravna pozicija u sporu o ekonomskoj sukcesiji graena na idejama akademika Koste Mihailovia, pa zato
njegov intelektualni portret i nauna i politika biografija izazivaju
toliko panje.
Kad italac danas pone da prelistava i stare i nove lanke akademika Mihailovia, namee mu se utisak o jednoj dugogodinjoj doslednosti koja je apsolutno liena svake samoupitanosti. Doslednost se
ogleda pre svega u tome da se ne odstupi ni od jednog ideolokog
obrasca kojeg su u Srbiji promovisali, jo polovinom 19. veka,

141

Zar nije neobino, da idemo dalje, da je ovek, koji je godinama

istraivao kako su ulaganja po stanovniku u Srbiji manja nego u
Sloveniji i Hrvatskoj, i za 4,7 odsto nia od jugoslovenskog proseka
(izmeu 1952. i 1987), tako ogoreno napadao privrednu reformu iz
1965. okrivljujui je da je insistiranjem na tritu temeljno razorila
planiranje i bila paravan za delovanje separatizma. Umesto da
pouen izrabljivanjem Srbije i na podlozi dokaza o efikasnijem
investiranju u Srbiji zatrai neto suprotno, da svako gleda svoja
posla i ivi od svoga rada.
U stvari, u toj dalekoj neuspeloj reformi, akademika Mihailovia
posebno je zabolelo to to je etika solidarnosti i socijalne pravde
zamenjena duhom posesivnog individualizma i apologijom grupnog interesa (Memorandum SANU). Kao strateki promaaj te
reforme oznaio je i oekivanje da e porast linog dohotka bez
preduzimanja drugih mera biti snaan pokreta rasta produktivnosti i proizvodnje po uzoru na razvijene zemlje. Tada je primetio
da irim slojevima nedostaje jasna svest o smislu angaovanja i
samortvovanja za opte drutvene ciljeve, da bi kroz osam godina, kada je graanski rat raselio, a hiperinflacija pauperizovala
milione Srba, kao gost Tanjuga, 29. marta 1994. izjavio da je
jedna od naih velikih ansi pre svega reenost naroda da podnese
tekoe.
Ta konstanta Mihailovievog ideolokog pogleda, da pojedincima,
graanima ne treba podeliti pare (to jest linu potronju ostaviti
njihovom individualnom izboru), ve da drava treba da odreuje
prioritet (nacionalnih) potreba, u sutini potpuno degradira njego-

142

Dimitrije Boarov

srpski radikali, na spoju socijalne pravde, drave i nacije. Gotovo

je neverovatno, na primer, da ovek koji je prepoznao dramu
Vojvodine i izraunao da je preko dispariteta cena u Jugoslaviji
iz poljoprivrede u industriju, izmeu 1952. i 1966, preliveno oko 5
milijardi dolara, nije nikad postavio pitanje samog smisla dravnog
diriizma i planiranja, centralizma i jedinstva, ve je samo traio da
se smer razvojne politike okrene u drugom pravcu.

Debele knjige i debele make

vu navodnu dugogodinju borbu sa zagovornicima nacionalnih

ekonomija u ex-Jugoslaviji. Upravo je on, koji je tvrdio da republika ekonomija kao ideologija osigurava i opravdava politiku
dominaciju naciokratije u sopstvenoj sredini, na kraju utemeljio
koncept nacionalne ekonomije Srba, koju sada vidimo kao ekonomsku pusto na svim stranama ove siromane SR Jugoslavije.
Stalno je govorio o jedinstvenom jugoslovenskom tritu, ali mu
nije odgovorao nijedan savezni premijer i nijedna savezna politika.
Antu Markovia je krivio da je otvaranjem drave udario na interese Srbije. Traio je da se donese zakon o zatiti drave od premijera
Milana Pania (da sve ono to on prihvati kao dravnu obavezu
mora da ratifikuje SPS parlament).
Kada je poeo fini ratne hiperinflacije, ogradio se od sprovodnika njegovog i Jovievog antiinflacionog plana iz leta 1993, jer su
oni samo izveli kontrolu cena, ali nisu zamrznuli zarade, pa
su navodno utvrivanjem minimalne zarade najvie podstakli
inflaciju. Gotovo senilno, on je tada traio da se plate veu za
produktivnost rada i da se ne stavlja poklopac na kipui lonac.
A molim vas, o kakvoj se produktivnosti rada u leto 1993. moglo
uopte govoriti i zar upravo plan Mihailovi-Jovi nije bio pokuaj
poklapanja kipueg lonca sa maksimiranjem cena, zamrzavanjem
zarada i utvrivanjem kamata itd. Dok je situacija traila neto
mnogo radikalnije.
Raziao se relativno brzo i sa ovekom koga je uveo u srpsku politiku (posle dugogodinjeg izbivanja na strani), sa dr Dragoslavom
Avramoviem, koji je kasnije uspeo da nametne bar radikalnije
antiinflaciono reenje kad se vie nije imalo kuda. Te ovogodinje
afere i uloge akademika Mihailovia u njoj, svi se dobro seaju.
Spor je poeo kada je guverner Avramovi poeo da predlae politiku raspodele oslonjenu na ekonomski liberalizam, a do potpunog
raskida je dolo kada se usudio da dirne u domen raspodele jugoslovenskog naslea, u kojem je zajedno sa raznim materijalnim bilansima pohranjen i bilans ivotnog stvaralatva akademika Koste
Mihailovia.

143

Ostala je nereena samo meunarodna parnica o nasleu nekadanje zajednike junoslovenske drave. Zato je tamo isturen
akademik Kosta Mihailovi, da pazi da se sluajno ne ispostavi da
je Srbija u toj Jugoslaviji bre napredovala nego kad je bila sama,
da je od nje imala i hasne i pomoi.

Akademik Mihailovi njim samim

Na godinje odmore i turistika putovanja u inostranstvo sve se
ee ide zbog prestia. Prisustvo potroakog drutva se prepoznaje
i po tome to je itava drutvena atmosfera zasiena komercijalnim
filmovima, modnim revijama, detaljnim obavetenjima u tampi
o svim vrstama modnih i drugih noviteta koji nemaju znaaja sa
stanovita upotrebnih vrednosti, prisustvom unda i malograanskog senzacionalizma. Reklama se ni po emu ne razlikuje od one
u kapitalistikim zemljama. Sve to ukazuje da uticaj potroakog
drutva ima iroku osnovu, da se potroaka atmosfera uzima kao
prirodna, bez kritike distance. Sistem potreba i nain njihovog zadovoljenja ne ostavlja nikakvu sumnju da e se daljim poveanjem
dohotka stanovnitva ojaati uticaj potroakog drutva, ako se
nesmetano nastave sadanje tendencije. (1981)
Sa svim rezervama koje se moraju imati prema dravi kao arbitru
u odreivanju prioriteta potreba, njena uloga se ne da potpuno

144

Dimitrije Boarov

Neko e rei da danas nema smisla zavirivati u spomenar besmislenih jugo-svaa i mrtvih ideja. Problem je u tome to su one
ostale vodee, to su ideje akademika Mihailovia praktino
ostvarene i nazad se ne moe. Eto, sada imamo srpskog lidera
kakvog je on godinama prieljkivao. Srpskim individuama nisu
podeljene pare da ih troe mimo nacionalnih ciljeva, ve upravo suprotno oteto im je sve. Planiranje je potpuno u rukama
Centralnog koordinacionog tima i predsednike kancelarije. Srbija
moe totalno samostalno da vodi razvojnu politiku i ne samo da
niko u to nee da se mea, ve svi sa svojim kapitalom bee to
dalje. I tako dalje.

Debele knjige i debele make

iskljuiti, niti bi to uvek bilo oportuno i mogue. Njena uloga bi

bila najprikladnija kao realizatora prioriteta potreba opredeljenog
u demokratskoj debati. No i u sluaju da nisu tako postavljeni prioriteti, drava ne moe biti pasivan posmatra dogaaja, niti stajati
skrtenih ruku u uslovima kada drugi akteri, a esto i inostranstvo,
utiu na formiranje potreba. Drava ne mora uvek loe interpretirati potrebe. Ona ak to moe dobro initi, ukoliko se na dravnom
kormilu nae ekipa koja je u stanju da prepozna istinske potrebe
naroda i da privredne tokove usmeri u pravcu njihovog zadovoljenja. (1981)
Za razliku od nekih drugih republika, Srbija nikad nije mogla
stei politike lidere prvoga reda. Ispalo je da su srpski politiari
koji su potencijalno mogli postati lideri i postaviti pitanje nacionalnog poloaja Srbije kvalifikovani kao konzervativci, kao oponenti
progresivnih kretanja. Pri tome se naravno ne kae da Srbija nije
mogla imati inicijativu, da se uvek nalazila u poloaju da joj se nameu reenja iz drugih sredina, odgovaralo to njoj ili ne... Izmeu
fenomena liderstva i kretanja privrede postoji iznenaujue visok
stepen korelacije... Lidera se nee odrei nijedna republika. Oni su
realan kapital. Zbog toga je normalno to e deficitarne republike
u liderima teiti da ih steknu i time uspostave ravnoteu. (pisano
1972, objavljeno 1990)
Relativno ekonomsko zaostajanje Srbije dobija naroito u teini
zbog toga to se nije dogaalo samo u posleratnom periodu. Ta
tendencija traje punih sedam decenija... Postavlja se pitanje kako
je mogue da pojedini delovi zemlje doivljavaju istu sudbinu u
uslovima privatne svojine, trine, liberalne privrede i bez politike
regionalnog razvoja kao u uslovima dominacije drutvene svojine,
planiranja i regionalne politike koja ravnomeran razvoj postavlja
kao glavni cilj. Odgovor na ovo pitanje je jednostavniji nego to
se pretpostavlja. Glavni uzronici produbljavanja jaza pre i posle
rata bili su teritorijalizacija akumulacije i neekvivalentna razmena
podravana carinskom zatitom. Razlika je samo u tome to se teritorijalizacija akumulacije u najrazvijenijim delovima Jugoslavije

145

Strahujem od one osobine Srba, koju je dobro uoio Stevan Sremac,

da kada hoe da budu objektivni, oni prihvataju miljenje i argumente svojih protivnika. Preuzimanjem krivice za jedan graanski
rat na tuoj teritoriji u kome ne uestvuje, znailo bi za Srbiju politiko samoubistvo sa nesagledivim posledicama u budunosti. To
bi, naravno doputalo da se pokrene pitanje ratne tete, koja je i
kao sama ideja apsurdna u bilo kom graanskom ratu. A to se
tie onoga ta nas sve oekuje, sve je mogue u uslovima naruene
ravnotee, u vremenu kada se afirmisao princip koliko sile, toliko
i prava. (1992)

Akademik Mihailovi biografski podaci

Akademik dr Kosta Mihailovi roen je 1. marta 1917. godine
u apcu, gde je zavrio osnovnu kolu i gimnaziju. Na Pravnom
fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. Tokom okupacije bio
je hapen 1943, a 1944. postao je lan SKOJ-a. Od 1949. prvo je
istraiva u Ekonomskom institutu NR Srbije, a potom i dugogodinji direktor ove institucije. Struno se usavravao u SAD, Japanu
i Indiji. Nagraen je Sedmojulskom nagradom 1963, za radove o
regionalnom razvoju. Za redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu izabran je 1965.
U Srpsku akademiju nauka primljen je krajem 1983, a pristupnu besedu pod naslovom Ekonomski poloaj Srba u Jugoslaviji odrao
je 10. maja 1984. godine. Ve 1985. izabran u Odbor za pripremu
Memoranduma o aktuelnim drutvenim pitanjima, iji rad je prekinut 1986, pa tekst ovog dokumenta, koji je imao dalekosean politiki odjek, nije ozvanien. Od 1988. je lan Komisije za privrednu

146

Dimitrije Boarov

vrila spontano, odlukama kapitalistikih preduzetnika. Iako

centralizovana i mobilna, akumulacija je u prve dve decenije posle
rata uglavnom ostajala tamo gde se formira, dok je insistiranje na
decentralizaciji upravo raunalo da se isto postigne automatski...
Prema tome, drutvena svojina i centralizovana akumulacija nisu
iskorieni za teritorijalno razvijeniji raspored investicija. (1990)

Debele knjige i debele make

reformu Predsednitva Srbije (Zajam za preporod Srbije), a potom

postaje i savetnik efa Komisije i predsednika Srbije Slobodana
Miloevia. Posle izbijanja graanskog rata u Jugoslaviji, od 1992.
godine ef je delegacije SRJ u Grupi za sukcesiju Meunarodne
konferencije o bivoj Jugoslaviji, koja je sada pripojena Kancelariji
visokog predstavnika meunarodne zajednice za Jugoslaviju Karla
Bilta.
Vanije knjige i studije: Proizvodne snage NR Srbije, Otkup poljoprivrednih proizvoda u NR Srbiji, Razvoj i ivotni standard regiona
Jugoslavije (sa E. Berkovi), Nerazvijena podruja Jugoslavije,
Regionalni razvoj socijalistikih zemalja, Rasprave o razvoju jugoslovenske privrede, Ekonomska stvarnost Jugoslavije, regionalna
stvarnost Jugoslavije, Memorandum SANU odgovori na kritike
(sa V. Krestiem).
Naa Nedeljna Borba, 14-15. septembar 1996.

Dragoslav Avramovi prolo vreme potenog

novca
Guverner dr Dragoslav Avramovi raziao se sa reimom Slobodana
Miloevia asno i napustio vlast potenog obraza, to je malo
kome do sada uspelo. Mada je ovog trenutka rano za procenu svih
njegovih zasluga za narod ove zemlje, ve sada se moe sa sigurnou rei da je on u nau ekonomsku istoriju otiao na sunanu
stranu ulice i da je ovde uradio veoma mnogo. Izvukao je dravu
iz monetarne katastrofe i ponovo nauio narod da razlikuje realni
novac od njegovog falsifikata.
I ovdanje politike voe nauile su od Avramovia dosta, mada ne
i dovoljno. I oni najprimitivniji i najarogantniji mogli su se definitivno uveriti koliko je nacionalna moneta vana greda u armaturi
jednog drutva, jer deda Avram sigurno ne bi stekao toliki ugled u

147

Verovatno je da se njegove inovatorske strune zasluge unekoliko

preuveliavaju, jer on nije ekonomskoj teoriji doprineo nekom kardinalnom koncepcijom u domenu makro-ekonomske politike. Suvi
teoretiari e rei da je on jednostavno po Fridmanovom receptu
zaustavio tampariju novca, te novi novac tampao samo sa pokriem u devizama (model deviznog vea). No, pogreno je zbog
toga umanjivati Avramovievu veliinu, jer on je u mnogo emu
uspeo u jednoj sredini koja je propala mnogo dublje nego Izrael, u
vreme kada ga je spasavao Majkl Bruno, pa mogue i Bolivija, kada
ju je ok terapijom leio Defri Saks. Nije sluajno da je njegov
novi dinar liio na ruski zlatni ervonjec iz 1922. godine, a njegov program rekonstrukcije novca podseao na emisionu politiku
Lenjinovog ministra Sokoljnikova, jer je ovdanja katastrofa posle
srpske nacionalne revolucije najvie liila na ekonomsku propast
koju je izazvala boljevika revolucija. Sam guverner Avramovi
bio je zadovoljan to mu je podvig omoguio gospodin sluaj. To
je fantastino, sa strune take gledita imam neverovatnu sreu da
sam dobio zadatak da saseem jednu nezamislivu inflaciju, iskreno je piscu ovih redova rekao sam guverner Avramovi. On je taj
struni zadatak izveo majstorski, sa znaajnim strunim inovacijama, i, to je najvanije, suprotno svojim prethodnim uverenjima i
suprotno socijalistikom konzervativizmu svojih ovdanjih kolega
i prijatelja. Deda Avram je u svojoj 75. godini ivota dobio taj neverovatni zadatak i bio je u stanju ne samo da menja stvari, ve da
menja i svoje poglede.
Naime, samo ekonomista generacijski i teorijski blizak krugu pisaca ekonomskog dela Memoranduma SANU (Kosta Mihailovi, Ivan
Maksimovi, Milo Macura), a takav je bio Dragoslav Avramovi
kada se vratio iz belog sveta, posle tri decenije slubovanja u vrhu
Svetske banke u Vaingtonu i u enevskim ekonomskim komisijama UN, mogao je srpskog ratobornog lidera Slobodana Miloevia,
krajem 1993. godine, uverljivo ubediti da je vrag odneo alu i da se

148

Dimitrije Boarov

narodu da nije shvaen kao spasilac jedne od osnovnih vrednosti

dravne zajednice, kao spasilac vrednosti novca.

Debele knjige i debele make

dinar mora spasavati radikalnom monetarnom terapijom. Ba zbog

toga to je i sam Avramovi prethodno uestvovao u uzaludnom
neimarstvu srpskih dravnih ekonomskih saveta (pod premijerom
dr Radomanom Booviem, kod mr Nikole ainovia), koji su raspredali besmislene prie o ofanzivnoj razvojnoj politici uprkos
svim spoljnim i unutranjim uslovima, pa i u uslovima svetske blokade i graanskog rata u SFRJ, Miloevi mu je mogao poverovati
dok nije promenio miljenje. Dakle, prva je Avramovieva zasluga
to to je bio u stanju da se sm menja i odvano ponudi projekat
monetarne rekonstrukcije potpuno suprotan svemu onome to je
i on sm, pod uticajem akademika Mihailovia, do tada trunio o
maltretiranju Srbije unutar Jugoslavije, o loim namerama Ante
Markovia, o iskoriavanju srpskih bogatstava u reiji Slovenaca,
o potrebi zatite srpske primarne industrije i poljoprivrede, o aroganciji MMF-a i neprimerenosti vaingtonskih monetarnih recepata, te o obaranju inflacije putem poveanja proizvodnje, a ne putem
restrikcija potronje. Sve to je super deka u trenutku otklonio u
stranu kao iskecan eir, kada je shvatio o emu se ovde radi. A o
emu se i ta se radilo?
Po mnogo emu, hiperinflacija u Miloevievoj Jugoslaviji ui e
u svetsku istoriju i u fakultetske udbenike ekonomije na celoj
planeti. Od 21. decembra 1992. do 21. decembra 1993. godine
(tako naa statistika prati cene), cene na malo su u SRJ poveane
za 352.088.324.829.858 odsto. Poslednji meseni rast cena u 1993.
godini iznosio je 178.000 odsto. Meutim, taj za 352 biliona odsto
uveani nivo cena do 21. decembra 1993, u poslednjih deset dana
meseca dodatno je uvean za oko milion odsto. Mr Mlaan Dinki je
izraunao da je nova 1994. godina osvanula sa dnevnom inlfacijom
od 62 odsto, da su cene rasle 2 odsto na sat i da je u januaru te godine meseni tempo obezvreivanja novca prevazilazio 313 miliona
odsto. Jedan kovani dinar, koji se pojavio 1. januara 1994. godine,
vredeo je toliko malo da je neko izraunao da je za jednu jedinu
nemaku marku trebalo natovariti dinarske kovanice u 46 lepera
nosivosti od 10 tona. Dr Neboja Savi je kasnije nau inflaciju
stavio na drugo mesto u svetskoj istoriji (iza one maarske, 1946),

149

Da se samo ukratko podsetimo dr Avramovi je zaustavio tampanje starog dinara, objavio da se novi super dinar emituje samo
na podlozi deviza, po garantovanom kursu 1 dinar : 1 nemaka
marka i da svaki imalac nove banknote moe to da proveri na alteru banke, te dinarsku novanicu zameni za devize. Glavni trik se
sastojao u tome to on nije ukinuo stari novac, ali nije uspostavio
most izmeu starog i novog dinara, pa su svi stari gresi ostali da
plutaju sa starim novanicama (koje su, za divno udo, takoe
odmah stabilizovale vrednost, im je prestalo njihovo tampanje,
na oko 12 miliona dinara adekvatnih novoj novanoj jedinici).
Novost u ovoj kontrainflacionoj operaciji, sa strunog gledita, bila
je i to to je novi novac putan u promet preko potroaa dravnih
budeta, a povlaen u korist drave takoe preko budeta, poto
je objavljeno da se porezi moraju plaati samo novim dinarima.
Putajui nove pare u opticaj preko penzija i inovnikih plata, on
je veto zaobiao maineriju famozne Slube drutvenog knjigovodstva i njene kanale iralnog novca koji se tampao potezom
pera. U ceo posao dr Avramovi je uao sa oko 100 miliona dolara
u depu, a kasnije se hvalio da ni to nije potroio, poto su devizne
rezerve umesto da u poetku padaju, odmah poele da rastu.
Ameriki pragmatian, brzo je batalio sopstveni pisani Program
monetarne rekonstrukcije i revitalizacije privrede, koji nikad nije
ni objavio. Sam je govorio da je napisao samo prvih osam strana,
a najverovatnije ostalih osam stotina nije ni proitao (izgladneli ekonomisti koji su ga pisali za honorar u markama, u njega
su ubacili sve to su nali po svojim fiokama, ak i neke radove o
ekolokim problemima na Kosovu). Dobro je razumeo da se kod

150

Dimitrije Boarov

ali s obzirom da je ona trajala praktino neprekidno 25 meseci, sa

prosenom mesenom stopom rasta cena od 615,9 odsto, ona je
ipak najgrandioznija operacija unitavanja nacionalnog novca svih
vremena. Takvu inflacionu adaju iznedrili su Miloevi, Bulatovi,
ukanovi, Konti, ainovi, Zebi oni isti koji su sada otpustili
guvernera Avramovia. A on je takvu hiperinflaciju zaustavio 24.
januara 1994, praktino u jednom jedinom danu.

Debele knjige i debele make

oveka koga je pogazio tramvaj, a tako smo svi mi, i cela drava, izgledali poetkom 1994, ne lee odmah i modrice, ve se odravaju
samo najvitalniji organi. Razumljivo je to nije odmah sve pokuao
da promeni u zemlji u kojoj se sve mora menjati. Birao je uvek
samo ono to je najurgentnije. Naalost, ovde je svojinski nered
ve odavno vrlo urgentno pitanje. Kada je, meutim, krajem prole
godine procenio da se bez privatizacije dalje ne moe, naleteo je na
gospou predsednikovicu dr Mirjanu Markovi i njene ofucane leviare. Tu je poeo proces njegove smene, koji je uspeno okonan
ovih dana.
Dr Avramovi je, mora mu se priznati, bar na kratko, uspeo da stvori nepristrasnu meru vrednosti, kakva je svaki tvrd novac, u sredini
koja je uvek manje cenila teatvo od junaenja. Mada se na ovim
meridijanima, sa mnogo toboe obrazovanih ljudi, na hegelijansko
-marksistikoj bazi, uobiajilo pravilo da se sve drutvene pojave
posmatraju u totalitetu, u sloenoj dijalektikoj strukturi, u
jedinstvu protivreja baze i nadgradnje, u vezi sa pomeranjima
u razvoju sredstava za proizvodnju, valja ovde usvojiti praktini
anglosaksonski metod uproavanja uzrono-posledinih veza,
pa i Avramove zasluge i eventualne zablude povezati jednostavno
sa njegovom linou. Jer, ma koliko se ko trudio da dokae da
bi se, na primer, Amerika iz Velike krize 1929. godine izvukla i
bez Ruzvelta, ovaj nije sluajno u istoriju uao kao ovek koji je
posle ekonomske katastrofe nanovo podelio karte, kao ovek nju
dila. Sa istorijom nema rasprave. I nema istoriara, ukljuujui
ak i Arnolda Tojnbija, koji je uspeo da dokae da linosti nisu
bile veoma vane, makar koliko da je pronalazak nekog jedra bio
odluujui za stvaranje svetskog trita.
Ako nam je naa ekonomska istorija blia, da navedemo i nae
primere. Ne vredi danas u istorijskoj grai pronalaziti vrste argumente da je dr Mihailo Vuji pokrio letee dugove i sredio finansije
kraljevine Aleksandra Obrenovia, te da je tome odluan doprinos
dao i zakon o budetu Milovana Milovanovia 1903. godine, kad
je u istorijskom pamenju Srba kao spasilac i utemeljiva zlatnog

151

Ima miljenja da se Avramovi u svojoj politici drao samo prostih,

trivijalnih mera, koje su naravno delovale, jer je sve bilo otilo
doavola. To je samo delimino tano. Uostalom, upravo je sm
Avramovi u jednom intervjuu rekao da je ekonomija jednostavna
nauka i da je ne treba mistifikovati. Njegovi slogani: ne sme se
naruavati naelo jedne cene, sa cenama nema igranja, sve
je u cenama, cena drave je preterana, itd, samo naizgled su
trivijalni, a zapravo kriju aksiome trine ekonomije, aksiome koje
ovdanji politiki arlatani, socrealistini i mafijaki bankari, treerazredni sociolozi i kupci ili otimai akademskih i menaderskih
diploma jo nisu stvarno razumeli.
Ta maestralna jednostavnost, koju je uneo ne samo u monetarnu politiku, nego i u promociju novog novca, takoe mu se moraju upisati
kao velika zasluga. Paradoksalno je za jednog starca rei da je prvi u
ovaj prostor napokon uveo moderan nain komuniciranja s javnou.
Sve dok ga nisu zabranili na televiziji, on je virtuozno u propagandi
svoga dinara koristio direktan jezik interesa, jezik koji svako razume.
U televizijskim nastupima na startu programa, nije gubio nerve ak
ni kada je antiinflaciona operacija poela da se sudara sa pukom
nesposobnou Miloevievog dravnog aparata da sprovede bilo
kakvu akciju, pa ak ni onu koja je uslov njegovog opstanka.
U prvoj fazi lansirao je samo takozvane pozitivne informacije,
irio je pozitivnu energiju. Odmah je govorio o budunosti i od-

152

Dimitrije Boarov

dinara ostao dr Laza Pau. S razlogom, jer mada su dr Vuji i

Milovanovi doneli sistemska reenja, dr Laza Pau je znao kako
da u njihovo ostvarenje uloi veliki moralni autoritet (prialo se
da nee da na zajam d pare ni samom kralju, to je samo jedna
poluistina). I dr Dragoslav Avramovi, ba zato to se brzo rairio
glas da ima veliku deviznu penziju i da mu poloaj ne treba da
bi se nakrao (to je ovde naprosto postalo ministarsko pravo), od
samog starta novog dinara, u njegov kredibilitet je ulagao gotovo
gandijevsko potenje i ponaanje (kako je lepo i tano primetio
kolega Milan Miloevi).

Debele knjige i debele make

mah ubeivao i sebe i druge da je stvar osuena na uspeh. Kad je

poslednjih meseci shvatio da birokratska satrapija plete mreu oko
njega i pokuava da ga izoluje od odluivanja, te da pod njegovim
likom planira da izdaje falsifikovani novac, ne bi li ponovo izbegla
promene, otvorio je novinarima teka vrata Narodne banke, pa je
u nezavisnu tampu pokuljala smrdljiva reka odavno prikrivanih
mahinacija, lagarija, podmetaina, korupcije i sve druge bede jedne neograniene i u sutini neozbiljne, ali sebine politike moi.
Delujui staraki naivno, pokuao je da sa tom bratijom izae na
kraj domiljatou. Svi oni koji smatraju da ga je hvatala i uhvatila
senilnost, ljuto su se prevarili. Taktizirao je dosta veto i tano je
osetio koji njegovi saradnici u stvari rade za one druge i rade neto
drugo. Sve to mu nije pomoglo, jer takvih je u Narodnoj banci suvie. Protiv gole sile u institucijama politikog sistema, iroka popularnost i lini integritet nisu mu mogli biti od pomoi. Naprotiv,
kad je poeo da otvara Kiparski dosije, dirnuo je najbolniju taku
najvie superstrukture. im je poeo da se interesuje za novanu
odstupnicu socijalistikog vostva, definitivno je procenjeno da je
preterao i da se mora hitno maknuti.
Osvetilo mu se to to je socijalizam i njegov tip vladavine decenijama uglavnom pratio itajui novine u Vaingtonu. Godilo mu je kad
su ga u svetskim institucijama drali za inteligentnog leviara. Kae
da ga je ideja socijalne pravde privukla jo pre est decenija, kada
ga je u Ohridu, gde mu je otac bio uitelj, pa predsednik optine,
od siromanih drugova bilo sramota da nosi nove lepe pantalone,
kada su oni ili u zakrpama. No, ideja socijalne pravde ovdanji
reim ne mui mnogo. Tek ovde je Avramovi, kako sam kae,
shvatio da bez socijal-demokratskog kapitalizma nema niega. Jer
neki Tomii sa levice sada ive bolje od Vol strita. Onaj iz Simpa
ima privatnog kelnera, privatnog podrumara.
Sluaj sa seljacima i otkupom penice, 1994. godine, to je inae bila
prva velika proba njegovog programa, pokazao je da Avramovi dobro
zna da je pola ekonomije psihologija. U ta seljak jedino moe verovati? Naravno, samo u suvo zlato. I on je priao o zlatu i zlatnicima.

153

Dve godine je jedna nacionalna ekonomija nerazvijena i siromana, od sveta blokirana, od politike mafije iskoriavana,
staromodno podravljena i podrutvljena, finansijski iscrpljena i
devizno prezaduena, tehnoloki prevaziena, trino zaturena,
saobraajno i energetski neopremljena, primitivno voena i olako
graena, inertna i zaputena, prljava i preteka imala jedan relativno solidan i uglavnom poten novac, pod zatitnim znakom deda
Avrama. Sada kada je on otiao, ostali smo sami, na elu sa jednom
potroenom, propalom politikom garniturom, oslonjenom na policiju i mafiju. Izgleda da i sami moramo neto preduzeti.
Vreme, 17. maj 1996.

Dragan Veselinov vojvoanski musketar

Tri vojvoanska musketara, dr Dragan Veselinov, Nenad anak i
Mile Isakov, osnovali su Koaliciju Vojvodina tek nekoliko sedmica
uoi proteklih saveznih izbora, verovatno i sami ne verujui da
e odmah postati glavno iznenaenje izbornih rezultata sa dva
osvojena mandata za Vee graana sa tek tri prijavljene liste kandidata. Vojvodini je posle novog velikog razoarenja u jedinstvenu
Srbiju krenulo, a oni ne samo da su postigli skromni izborni cilj
da je bitno da se pokae da Vojvodine ima i da je sve drugo, sem
autonomije, za Vojvoane kojeta, nego su odjednom, i beogradskoj socijalistikoj vlasti i srbijanskoj opoziciji, dokazali da onaj ko
ne razume regionalizam, onaj ko ne razume Vojvodinu, Kosovo i
Sandak, ne moe razumeti ni Srbiju, ni Jugoslaviju, ni Evropu.

154

Dimitrije Boarov

Ovoga prolea, kada su ga pritisli da tampa pare, navodno za prolenu setvu, relansirao je pitanjem: Gde su pare od izvezene penice,
koja je budzato otkupljena, a skupo prodata? Tako je na svoju stranu dobio seljake, mada im nije dao pare. A i oni su ve znali da sve
pare koje drava navodno odobrava seljacima, zavre kod dravnih
hohtaplera. On im je pokazao da se ne libi da to kae javno.

Debele knjige i debele make

Kada su, razoarani u koaliciju Zajedno koja arogantno sa njima

nije htela ni da razgovara, naprasno osnovali Koaliciju Vojvodina,
vojvoanski Marks, Engels i Lenjin su naili na podozrenje i u
samom Novom Sadu. lanovi nepolitikog Vojvoanskog kluba
(koji su ideju Vojvodine uvali sve ove teke godine, prkosei
raspojasanoj galami i preziru srpskog nacionalizma) zamerili su
im to nisu okupili sve autohtone vojvoanske politike grupe,
stari vojvoanski politiari osetili su se odbaeni, dok tradicionalna vojvoanska graanska elita ve odavno u ovoj drskoj trojci
ne vidi dovoljno ljudske i moralne solidnosti. Niko im meutim nije
mogao prigovoriti da nemaju dovoljno hrabrosti i da nisu dovoljno
Vojvoani pa su im sigurno i oni koji u njih nemaju poverenja dali
glasove jer sve ostalo je kojeta.
A samo politiki slepci nisu videli da e sve ono to je od jogurt
revolucije 1988. godine ovde sejano poeti napokon da raste.
Osetili su to i ljudi na vlasti, pa su ak i SPS, JUL i Nova demokratija
pokuali da zapevaju novu pesmu, te je oficijelni izborni slogan
grupacije Slobodan Miloevi na ovom terenu zaudo bio Za
Vojvodinu koju volim. Put od mrnje do ljubavi, meutim, bio je
posut sa suvie politikog gangsteraja najnie vrste, pa je Koalicija
Vojvodina sa svojom parolom Taku na pljaku iznenada pokazala da Vojvoani sve mogu da izdre, ali nita ne mogu da zaborave.
Jedino taj zaokret nisu mogli da shvate lideri koalicije Zajedno,
pa je Vuk Drakovi na mitingu u Novom Sadu iz depa izvadio
pogrean govor (valjda namenjen Junoj pruzi), u kome je
najavljivao nove Kolubarske bitke i nudio opljakanoj i ponienoj
Vojvodini duhovnu autonomiju. U stvari, nije se tu dogodila zabuna u govoru ve je napokon puklo neto bitno u srpsko-srpskom
dijalogu. Vojvoanska ideja je krenula napred kada je dr Dragan
Veselinov shvatio da treba prihvatiti izazov i krenuti sa tezom da
je autonomija Vojvodine ponovo doista prvenstveno srpsko pitanje i da se sa srpskom zastavom treba boriti za autonomiju, mada
Vojvodina nije mogua ni kao maarska, ni kao slovaka, ni kao
srpska. Vojvodina je mogua samo kao graanska.

155

U nekakvom ideolokom smislu, mada su Veselinov, anak i

Isakov po mnogo emu slini (po brzoj pameti, opakoj a duhovitoj domiljatosti i tenoj leporekosti), dr Dragan Veselinov je u
Koaliciji Vojvodina najpoznatija linost pre svega zbog toga to
je on, uprkos mladih godina, u poslednje dve decenije u jugoslovenskom politikom ivotu u nekoliko navrata bio u samom centru
prelomnih dogaaja.
Moda je prejako izrei ocenu, (ali je nije teko braniti), da je tekst
dr Dragana Veselinova Ekonomsko-filozofske osnove dogovorne
ekonomije (objavljen u Ekonomskoj politici, 9. i 16. maja 1983)
jedan od najznaajnijih lanaka objavljenih tokom socijalistike
istorije Jugoslavije, mogue znaajan isto toliko koliko su bili
znaajni ilasovi tekstovi o novoj klasi u Borbi, poetkom pedesetih godina. Pre svega, dr Veselinov je tada lansirao sada ve
uvenu sintagmu o dogovornoj ekonomiji, koja je ve samom
svojom udesnom preciznou, kasnije e se ispostaviti, bila ubitana za itavu koncepciju samoupravljanja, to jest bila fatalna

156

Dimitrije Boarov

Dr Dragan Veselinov je u stvari prvi imao smelosti da vojvoansku

autonomistiku ideju razdvoji od onog dela beogradske opozicije
koja se proglasila uvarem srpskog politikog centra, da udari na
nacionalistiku podlogu i vlasti i cele opozicije u Srbiji i da ba
stranke okupljene u koaliciju Zajedno, zvunom pamfletskom
retorikom, pre ovih izbora proglasi poraenima jo od 1990, zastarelim, potroenim u ratu: ak ni rat nije bio prilika opoziciji da
socijalistikoj vlasti prui kolektivni otpor. Na tom finalnom pitanju alternativnog suprotstavljanja vlastima, beogradska opozicija
je pretrpela totalni poraz i predstavljala je intelektualnu komoru
socijalistikih ealona. Jedino se trgnuo Srpski pokret obnove, no
opet sa nacionalistikog stanovita da Srbi, kao zbirni politiki
entitet, mogu iznuditi preraspodelu zagraninih teritorija pregovorima. Ni on nije odbacio primarnost redistribucije zemljita. I mada
je pozitivni slom Vuka Drakovia iz 1989. u 1993. najvei rezultat
opozicije, to je premalo za krivicu koju ona nosi (Naa borba od
30. avgusta ove godine).

Debele knjige i debele make

za ekonomski koncept jugoslovenskog puta u socijalizam. Ve u

prvom pasusu ovog uvenog lanka, dr Veselinov dijagnosticira (i
odbacuje) itav socijalistiki samoupravni sistem: Doktrinarno,
i u praksi najrasprostranjenije jezgro politike udruivanja rada i
sredstava (materijalnih i finansijskih resursa) u jugoslovenskoj
privredi, preteno se sastoji u naunom verovanju svojih zastupnika da se robna proizvodnja i sledstveno tome raspodela faktora
proizvodnje i sredstava za linu potronju, kao i novac kao mera
vrednosti mogu zamenjivati dogovorima i sporazumima kao
obliku uspostavljanja ekonomije ex ante, odnosno racionalistikim
optimizmom. Zatim dr Veselinov rafalno udara u sam centar
ondanjeg ideolokog sistema: Dogovorna ekonomija je samo
epistemoloki pokuaj polarnog suprotstavljanja deliminom
agnosticizmu i nemoi analitike svesti u trinoj ekonomiji da
unapred dozna i obrazuje privredne optimalitete... Ona je pseudo
-racionalistika i kulturoloka filozofija nove socijalistike nade
koja retoriki operie terminologijom marksistike politike ekonomije, ali je iz nje odstranila njeno materijalistiko jezgro. Stoga
je njen prirodni razvojni put hipertrofija nominalnog socijalizma
u privredi, zasnovanog na cepelinski naduvanom ekonomskom,
politikom i pravnom sistemu, praenom parkinsonovskom administracijom perverzijom prividno pobednikog racionalizma.
Trokovi i potronja takve privrede rastu sa kvadratom fantazije da
se razumom, nezavisno od trine prakse, unapred, mogu odrediti
realni kriterijumi efikasnosti i sama ta efikasnost.
Neko ko se sada zainteresuje za ovaj dalekovidi tekst, nai e u njemu i delove koji su napisani u odbranu nekog navodno efikasnog
robnog socijalizma i samoupravljanja u ambijentu trine privrede ali to je bio toliko mali dug vremenu, naspram kreativne
destrukcije koju je taj tekst realno rairio.
Dr Dragan Veselinov se neto kasnije naao u grupi mladih komunistikih intelektualaca (Vladimir Gligorov, arko Puhovski,
Bogomir Kova i drugi) koji e, posle povratka sa oksfordskih i
harvardskih strunih usavravanja, dokusuriti glavne ideje so-

157

U jo jednom napisu u Ekonomskoj politici (8. septembra 1986.)

koji je imao dosta odjeka, a koje je objavljen pod naslovom Izmeu
stare i nove vlasti (NN: partija), on dosta dvosmisleno upozorava
Savez komunista da se nalazi na raskrsnici, da ga njegova krutost
i monopolna ideoloka prisila vodi u propast, pa postavlja pitanje
nije li egzistencija one partije koja svojom vlau eli da otkloni
podelu vlasti sa svim drugim partijama putem opteg programa
razvoja, duna da bude ve i samo zbog toga sto puta elastinija
organizacija nego to jeste, kako bi mogla manevarskom snagom te
aspirante u sebi da slomi?
Kao sin dosta istaknutog komunistikog funkcionera (njegov otac,
Slavko Veselinov je u vreme jednogodinjih mandata bio i predsednik Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine), on je dobro video da takva dravna dezintegracija konano moe da ugrozi jugoslovensku
ideju, a u krajnjoj liniji ugroava ona i ideju socijalizma. Bilo je
to dosta dvosmisleno upozorenje komunistima Beograda i Novog
Sada, koji su se ve boili oko prevlasti. No ni Veselinov nije tada
video da njima i nije stalo do socijalizma, ve do neeg drugog.

158

Dimitrije Boarov

cijalistikog projekta i praktino (ako ne uvek i izriito) kod nas

obnoviti duh ekonomskog liberalizma (koji je na kraju na globalnom planu oduvao Berlinski zid), ali i na vreme upozoriti da e
spoj leviarskih fantazija i vrueg nacionalistikog populizma koji
ekonomski razaraju zemlju razbiti federalnu Jugoslaviju. Zbog
ekonomske dezintegracije nama objektivno preti dravna dezintegracija... Kada ekonomija propada, onda se politika titi zahvatajui ambicije i strah svih. Ona onda naputa i teoriju klasne borbe i
klasnih odnosa. Ona izlazi iz tog okvira i trai onu re i one navodne odnose preko kojih uspeno moe da brani izvestan region. Ona
tada pronalazi naciju i upotrebljava je radi odravanja postojee
situacije. A to moe da odvede u rasizam, to moe da odvede u
mrnju i u toliko zatrovanu Jugoslaviju, da bi se nai preci udili
kako je to mogue, uprkos svih njihovih ideja i ambicija, rekao je
dr Veselinov u intervjuu Borbi 2-3. avgusta 1986.

Debele knjige i debele make

Naravno da se dr Dragan Veselinov, ve oprobani polemiar i pisac

uglavnom kratkih, ali kitnjastih eseja, kad je dolo stani-pani, svrstao uz vojvoansku, oevinsku stvar mada je ona bila zbrisana
mitingakom antibirokratskom revolucijom. Tada se pokazalo da
se on ne plai da se pridrui manjima, slabijima. O tome svedoi itava knjiga napisa koju je objavio pod trifoovskim naslovom
Stotinu udaraca (Sarajevo, 1991!).
Ne samo poreklo, ve verovatno i dugogodinje prouavanje agroekonomskih tema, uputili su dr Dragana Veselinova na Vojvodinu
i seljake. Uostalom i doktorirao je na te teme, pa je kasnije tezu
objavio kao knjigu pod naslovom Suton seljatva. U toj knjizi
uinio je dosta koncesija politikoj modi, na primer, prihvatio je
podrutvljavanje seljaka i zadruge kao seljaki samospas, pa
je kasnije morao da se koriguje i napie da konzervativci socijalizma ne mogu da shvate da je seljak po sebi drutven i da ne
podlee nikakvoj politici integracije van robne ekonomije, a da je
sam koncept podrutvljavanja filozofski nejasan i da se u misiji
agrarne politike esto brzopleto tumai kao poziv na politiku kontrolu seljaka (EP, 4. februar 1985). Svi oblici kolektivizacije, pa
valjda i podrutvljavanja, nalaze se na jo jaem udaru Dragana
Veselinova u kratkom napisu Trikovi (3. juna 1985): Upotrebili
mi silu ili ne, nacionalizovali mi zemlju ili ublaeno doneli samo
maksimum, oterali mi seljake u zadruge ili im dekretom drave poklonili anti-seljaku verziju zadruge cilj, krupno kolektivno gazdinstvo seljaka (Lenjin), neemo ostvariti. Takva ideja poljoprivrede moe sto godina da bude trudna i da se nikad ne porodi, jer je
u seljatvu naseljen duh ekonomije, sa kojim se oigledno mue
sistemi van ekonomije robne privrede.
Kad je dolo vreme politikog pluralizma, dr Dragan Veselinov je
osnovao Narodnu seljaku stranku i na prvim politikim demonstracijama pridruio se Vuku Drakoviu i ostalima. No, muio je
muku s lanstvom, vie je voleo da ide u lov, na panele u inostranstvo i u dobre restorane nego da peai kroz vojvoanske orove,
pa ga velike voe srpske opozicije nisu mnogo cenile. A ni on njih

159

Dragan Veselinov njim samim

Beogradska opozicija je pseudoistorijska. Na izborima ona nema
ta mnogo da trai, jer i dalje stoji na prvobitnom programu iz
1989. godine. Tada je antisocijalnom projekcijom elela da srui komuniste svodei pitanje prevrata na problem centralizacije vlasti u
Srbiji i transformacije granica u korist navodnog srpskog prostora...
Gde je nacionalistiki program smisao vlasti, parlament je fasada.
Beogradska opozicija, bilo da je u parlamentu, bilo da je izvan
njega, potuena je... Formalna i istorijska propast beogradske opozicije dogodila se odmah, 1990, na prvim izborima sa Skuptinu
Republike Srbije. (30. avgust 1996)
Radovaemo se ako bilo koja opoziciona grupa savlada socijaliste
na izborima, ak i uz pomo Kotunice koji je neprijatelj Vojvodine,
koji je ne razume i ne voli. Ja u se lino radovati ako koalicija
Zajedno savlada socijaliste, mada znam da e se odmah iza toga
otvoriti politiki haos u Srbiji. Otvorie se pitanje kako da se uredi
politiki sistem u Srbiji. Srbijanci ne mogu da urede Srbiju, oni ne
razumeju da je Srbija od Vranja do Drine. I moj drug Vuk to ne
razume, verovatno zato to je Hercegovac, pa bi hteo da je Srbija
od Vranja do Trebinja ili moda i dalje. To je nemogue. Ja u se
ipak radovati ako koalicija Zajedno pobedi socijaliste, ali znam da
pitanje Srbije nije tim reeno. Pitanje Srbije se ne moe reiti ako se
pitanje Kosova ne rei, i ako se Vojvodina ne katapultira u Evropu.
Srbijanci nemaju drugog puta do preko Vojvodine u Evropu.
(4. oktobar 1996)
Propadanje intelektualne sri srpskog nacionalizma zapoinje sa
njegovom kulturnom propau; sa dosadom koja nas obuzima od
beskrajnog ponavljanja sakatog stereotipa o srpskom istorijskom

160

Dimitrije Boarov

nije cenio. Tek kada se udruio sa ankom i Isakovim, uspeli su da

u dobro odabranom trenutku shvate da ime Vojvodina vie vue
od svih organizacija i svih imena. Zato su ostvarili iznenaujue
dobar izborni rezultat.

Debele knjige i debele make

biu. Taj stereotip je bio nametnut kako bi se zamenila svest o

istinitoj propasti socijalistike ekonomije lanom svesti o obnovi
drave pomou unitaristike uprave nad slepljenim ljudima u nacionalnom kolektivu. Nacionalizam je politiki provizorijum, a ne
neophodni predah izmeu suoavanja sa socijalizmom i naputanja
socijalizma. U stvari, ako bi nacionalizam trebalo da bude predah
za sakupljanje snaga za razlaz sa socijalizmom, onda je on uludo
zamiljen, jer bre propada od socijalizma. (21. januar 1991)
Kada partija nauno zamisli samoupravni ekonomski sistem,
tada u njemu gube egzistencijalni smisao sve one savremene kategorije privrede koje se opiru konstrukciji: drutvena svojina, raspodela
funkcija i izmiljena strukturi odnosa OOUR-a do SOUR-a, dogovorna ekonomija izmeu ponude i tranje, kampanjsko udruivanje
na fantasmagoriji univerzalnog dohodovnog obrauna, raspodela
prema radu od 1:4, imenovanje direktora svetskih kompanija u malim optinskim skuptinama itd... Partija najedanput startuje protiv
mase tehnokrata, birokrata, liberala, menadera, kolebljivaca svih
vrsta, kolektivne svojine, zadruge, ekonomskih funkcija nosilaca
odluivanja, salaa i seljakog gazdinstva protiv svega onog to
izvan granica Jugoslavije de facto ne ometa ekonomiju, ve je oblik
njenog unapreenja. (1986)
Jugoslavija pati od istovremenog preobilja investicionog kapitala i
ei za investicijama. Preobilje je dalo visoku stopu inflacije, a e
visoku kamatnu stopu. Profesionalno, vie volim vitku liniju kamatne stope nego debele noge inflacije. No, pitanje nije kako prii
liniji umesto zapremini, ve kako prevariti obe bez osvete. (1984)

Dragan Veselinov biografija

Dragan Veselinov je roen u Barandi, Opovo, 3. maja 1950. Zavrio
prvo gimnaziju Uro Predi u Panevu, pa Fakultet politikih nauka
u Beogradu 1973. godine. Doktorirao 1979. godine na Ekonomskom
fakultetu sa tezom: Sitno parcijalno vlasnitvo u agrarnoj reprodukciji Jugoslavije. Za profesora Univerziteta u Beogradu izabran

161

Naa Nedeljna Borba, 9-10. novembar 1996.

Dragan Tomi dogaanje naroda ili faizma

Mora da je generalni gradonaelnik Srbije opasno ukljetio starog lisca Dragana Tomia, kad je naizgled dobroudni Gering
ovdanje vlasti bio prinuen da praktino sam, iz cele socijalistike
nomenklature, u toku permanentnih lokalnih izbora dva puta
izae pred javnost i brutalno napadne stotine hiljada ljudi koji ovih
dana demonstriraju protiv pljake izbornih rezultata i optui ih
da su u slubi faistikih grupacija i faistike idelogije. Nita
ironinije od toga da je upravo jedan od organizatora dogaanja
naroda 1988. godine i domain famoznog prvog Mitinga bratstva i jedinstva na Uu krajem te godine, sa navodno milion i
po uesnika, sada prinuen da akutne masovne narodne proteste
osuuje kao faizoidne ruilake i nasilne demonstracije. On, koji
je bio jedan od zapaenih govornika na navodno spontanom mitingu koji je nastao kada je poetkom 1989. godine ondanji rektor
Beogradskog univerziteta Slobodan Unkovi izveo studente pred
Skuptinu SFRJ, da bi Miloevi parirao trajku albanskih rudara
u Starom trgu i prvom pluralistikom zboru u Cankarjevom domu
u Ljubljani, sada govori o politikoj manipulaciji decom. ta je,
dakle, primoralo ovog, navodno lukavog, politiara da odgovori na
zahtev svog poslodavca i isprsi se u javnosti kao antifaista, kad
su svi ostali junaci SPS propagande nikom poniknuli?
Najmanje uverljivo deluje objanjenje da je on to morao da uini
zato to je u svojstvu predsednika Skuptine Srbije i raspisao lokalne
izbore. Da se strogo drao tog svojstva predsednika Skuptine svih

162

Dimitrije Boarov

1992. U inostranstvu se usavravao: Moskva (1984), Rim (1985),

Vaington (1989), Oksford (1989), Minhen (1991), London (1993),
SAD (1995). Vanije knjige i studije: Agrarno pitanje u Jugoslaviji
(1981), Sumrak seljatva (1987), Stotinu udaraca (1991).

Debele knjige i debele make

graana Srbije, ne bi neposredno pre izbora, u Niu, tako prozirno i prozrano navijao za glasanje za kandidate SPS-a i Udruene
levice. Isto toliko neubedljivo je i objanjenje da se prihvatio sukoba sa narodom zato to mu je navodno Miloevi obeao da e
ga idue godine odrediti za naslednika na poloaju predsednika
Srbije. Poto pria o tom obeanju krui samo po naftakim krugovima, verovatno ju je u promet pustio sm Tomi. S druge strane,
ak i ako je kombinacija s Tomiem, kao naslednikom na mestu
predsednika Srbije, gazdi bila u glavi, politika logika bi nalagala
da ga ne troi u ovom prljavom, nepopularnom poslu. Ako mu je,
nasuprot tome, Miloevi na ovaj nain poruio da se niemu takvom ne nada, Tomi mu se bar potajno osvetio onom reenicom:
Setite se samo dolaska Hitlera na vlast, isti scenario.
ak i ova teorija o politikoj potroenosti Tomia i definitivnoj nemilosti kod gospoe Miloevi-Markovi, efice JUL-a, ne objanjava potpuno elan s kojim je on odradio moda poslednji postavljeni
politiki zadatak. Oni koji znaju da su politiki rtvovani obino
se s manje matovitosti zaleu na stampedo narodnog nezadovoljstva. Uostalom, Miloevi je ve mnogo puta pokazao da onima
kojih se odrie ne prua nikakvu ansu za patetian odlazak, pa
ni poltronima kojima je okruen ne daje uitak samortvovanja
za voljenog vou. Istina, meu njegovim poltronima, Tomi je bio
neto posebno i vanserijsko. Njegov osnovni kvalitet je i bio u tome
to nikad nije imao svoga, ve samo Slobodanovog miljenja.
Meu poslovnim ljudima, koji se po prirodi stvari ne bave politikim iluzijama i koji dobro znaju da je danas i ovde socijalistika
politika pre svega unosan biznis, ve je rairena pretpostavka da
se i u Tomievom sluaju Miloevi posluio klasinom ucenom.
Ili kakva budua kompromitujua finansijska afera Tomi ili
poslednja odbrana reima pa biraj. S im bi mogao biti ucenjen ovaj promuurni drugi ovek od gume u vrhu Srbije (kako
su Tomia duhovito prozvali mangupi iz Vremena, kada je nakon
Lilia postao drugi ef parlamenta koji je potekao iz Rekorda fabrike gume)? Naravno, za hipotezu se nude mnogi sivi poslovi oko

163

Za priu o eventualnoj neotpornosti Dragana Tomia na novac, nije

dovoljno pozvati se na stalno gunanje Zorana Todorovia-Kundaka,
njegovog sekretara jo iz vremena gradskog Socijalistikog saveza
u Beogradu, da je navodno ovaj ovde uzeo 10, onde 20 miliona dolara, jer re je o njegovom neskrivenom dugogodinjem politikom
i karijeristikom konkurentu. Gospodin Kundak, toliko blizak levoj
strani Miloevievog dvora, istisnuo je Tomia sa predsednikog

164

Dimitrije Boarov

nafte koje je on u nacionalnom interesu preduzimao preko svog

Jugopetrola. U ovoj firmi mnogi znaju da Tomi u vreme sankcija
gotovo nije krio da naveliko uvozi benzin i dizel po ceni od 700
dolara za tonu, mada su u to vreme i najnespretniji veletrgovci
tu robu u Rumuniji plaali maksimalno 550 dolara po toni, dok
je njena normalna cena u toj zemlji bila 220 dolara za tonu. Niko
naravno nije pitao kojim to rumunima Tomi plaa tri puta veu
cenu od normalne, jer su mehanizam pranja novca ovde savladale i priuene daktilografkinje po spoljnotrgovinskim firmama. U
stvari, na jednoj strani, znalo se veoma dobro da je to uobiajeni
nain s kojim je Miloevi stvarao operatibilne dravne rezerve
u inostranstvu, a na drugoj, niko nije mogao da ne zapazi da je
eljko Ranatovi-Arkan ve drugi po redu Orden Obilia dodelio
nikom drugom nego Draganu Tomiu (o emu je oficijelno izvestila i oficijelna dravna televizija Srbije). Kako Tomi nikad nije
vien na nekom ratitu sa lemom na glavi moe se zakljuiti da
je junatvo pokazao na nekom snabdevakom ili finansijskom
bojnom polju. Da li je pri ovim nacionalnim poslovima i lino
zahvatio kakvu patriotsku proviziju, pitanje je koje nije ukusno
postaviti, pre nego to se eventualno pojave neke osnovane sumnje kod naeg nezavisnog sudstva. Jedino to je vidljivo je to da
je uvoz derivata toliko dobro bio uhodan, da je nastavljen i nakon
suspenzije sankcija, novembra 1995. godine (onda kada se otvorila i mogunost racionalnijeg uvoza sirove nafte), te da je Tomi
za ovaj posao uzeo za direktora spoljne trgovine ranijeg efa
ugostiteljstva u Jugopetrolu da bi ga ubrzo zatim postavio za efa
novootvorene filijale u Londonu (filijale koju je naprasno osnovao
ne informiui prethodno nikog u matinoj NIS kompaniji).

Debele knjige i debele make

mesta u GK SSRN, a potom je pokuao i da ga smeni sa direktorskog mesta u Jugopetrolu. U taj pokuaj, nekako sa strane, ubacio
se svojevremeno i srpski premijer dr Radoman Boovi, koji je,
pria se, naterao predsednika NIS-a Milana akovia da napie
premetaj Tomiu. Kad je ovaj taj papir dobio i shvatio da je on
bez decidiranog parafa glavnog kadrovika Srbije, zatvorio se u
kancelariju i ekao da nevreme proe i prolo je.
Niko ne zna zato je Slobodan Miloevi naftaa Dragana Tomia,
negde krajem 1993. godine, vratio u visoku politiku igru i koliko
je to naeg junaka kotalo. Cinici su, prilikom poznatog tajnovitog
izbora Tomia za predsednika Narodne skuptine Srbije, poetkom
1994. godine (kada je opozicija pravila itavu istragu o tome ko je
socijalistima poklonio tri presudna glasa za izbor) procenili da ga
je za to mesto kvalifikovala samo proverena odbojnost prema viepartijskom sistemu. U legendu je ulo da je on na ovde ve spomenutom milionskom mitingu studenata i graana poetkom marta
1989. godine, sa stepenica Skuptine Jugoslavije uzviknuo: Neki
kau da ste vi za viepartijski sistem, a ja znam da niste!, na ta
je gomila odgovorila: Nismo!. Ova legenda, kao i svaka legenda
pogaa sutinu, ali nije potpuno verna dogaajima. Tano je da je
Tomi injenicu da je u ono vreme osnovan Savez samostalnih socijaldemokrata (ili tako nekako), koji je na svom mitingu u Ljubljani
stavio primedbe na Miloevievu politiku na Kosovu, iskoristio da
se na dotinom mitingu u Beogradu poali Predsednitvu SFRJ
na neustavni viepartizam. Posle tog Mitinga jugoslovenstva,
3. marta 1989, on je na sednici Predsednitva GK SSRN Beograda
rekao: Oko mitinga u Ljubljani mora da se raisti jo jedno. Na
delu smo videli kako funkcionie novi politiki sistem u Sloveniji.
Ako su nam potrebne opozicione partije da raspravljamo o razvoju
budunosti, kvalitetu socijalizma, to je jedna stvar, ali ako su one
odmah za antisrpsku platformu, za jedinstvenu podrku separatizmima, onda je taj koncept kratkog daha.
To je dakle vreme kada je Dragan Tomi, radei predano za
Slobodana Miloevia, irio tezu da su politika demokratija i vie-

165

U stvari, Dragan Tomi nije kreator nijedne od tih parola, zato je i

bio pogodan za njihovo irenje, kao to e biti, kasnije, pogodan
i za irenje drugaijih, pa i suprotnih teza. Jo u vreme poznate
Osme sednice CK SKS, 1987. godine, pokazao je vetinu politikog
kameleonstva i veliko politiko strpljenje ekao je da vidi ko e
pobediti, pa da se pridrui, to mu mnogi Miloevievi jurinici
nikad nisu oprostili. Taj nedostatak stida kad menja stav, permanentna samokontrola, mekoa glasa, skupa odela i stalan izraz
ozbiljnosti uinili su ga pogodnim i za zamiljeno razdoblje civilizovane, stabilne SPS vlasti, politike mira i munjevitog napretka.
No, odjednom, posle gradske katastrofe na izborima ovih dana,
Tomiev ef je izgubio kontrolu i samokontrolu, pa je i on sm
morao odjednom da shvati da faizam demonstrira Beogradom, da
se Beogradu dogodio faizam.
U trenutku kada ovaj tekst kree u tampu, Dragan Tomi je formalno jo predsednik Narodne skuptine Srbije, mada je, ini se, izgubio bazu. U protekli ponedeljak uvee, naprasno je do daljnjeg
odloio zasedanje Skuptine Srbije iz dobro poznatih razloga.
Verovatno ni on sam ne zna ta e smisliti Slobodan Miloevi, ni
ta e on morati da izjavi kad se trei put povodom izbora, kao
neshvaeni antifaista, bude pojavio na televiziji i pred narodom.
On je sigurno spreman na sve varijante samo da ga svemoni poslodavac nakon toga pusti da ode na Pikadili.

166

Dimitrije Boarov

partizam smiljeni za borbu protiv Srbije i socijalizma, da je zalaganje za ljudska prava antisrpsko meanje u vanredno stanje na
Kosovu, da je osuda vaninstitucionalnog pritiska na jugoslovenske
dravne organe direktno uperena protiv Jugoslavije, bratstva i jedinstva, itd.

Debele knjige i debele make

Dragan Tomi njim samim

Srpski narod je dugo utao, a mnogi nisu razumeli tu opomenu. Sada
je narod progovorio, a mnogi ne razumeju njegov govor. Dragi prijatelji istine i pravde, mnogo je namernog neshvatanja i namernog nerazumevanja, ali mi vie nemamo vremena za objanjavanje onoga
to je bezbroj puta dokazano kao istina. Mora li narod koji je tokom
vekova toliko mnogo uloio u slobodu da i dalje gleda svoja raskuena ognjita? Koliko puta mi treba da se borimo za Kosovo? Ni srpski,
ni crnogorski, ni bilo koji drugi narod ne sme vie da bude iseljavan
ni proganjan. Ovo mora biti vreme sveopteg napretka... Vreme je za
one korake koji e nas izvesti iz velike drutvene, moralne, privredne i
politike krize. Ako danas ne preduzmemo te poduhvate, sutra bi nas
neminovno i neumitno stigla istorijska kazna. (Na Mitingu bratstva i
jedinstva na Uu, 19. novembra 1988)
Traimo od Predsednitva Jugoslavije da se odmah izjasni o formiranju
opozicionih partija i da preduzme dravne mere protiv ove protivustavne situacije, koja je postala otpor voenju politike i sprovoenje politike
protiv Jugoslavije. Traimo od Predsednitva SFRJ imena organizatora
novembarskih demonstracija na Kosovu i organizatora trajka rudara
u Starom trgu i hapenje kolovoa. Traimo da se nai zahtevi ispune
odmah i da nas o tome rukovodstvo izvesti. (Na Mitingu jugoslovenstva
pred Skuptinom SFRJ, 28. februara 1989)
Miloevi je smatrao da moja mirnoa i stabilnost mogu da pogoduju
okolnostima u kojima se trai model politike saradnje i sporazum...
Miloevi je oito procenio da sam po karakteru pogodna linost za
traenje kompromisa jer nisam svaalaki tip; ja nikad ne omalovaavam i ne idem na linost. (Posle izbora za predsednika Narodne
skuptine Srbije, 4. februara 1994)
Dalji razvoj lokalne samouprave zahteva donoenje novih zakonskih
reenja koja bi na osnovu dosadanjih iskustava proirila prava
jedinicama lokalne samouprave optinama i gradovima i ojaala
njihovu materijalnu samostalnost. Na ovaj nain bi se pootrila odgovornost organa vlasti na svim nivoima i obezbedila potpuna javnost
rada. (Na Treem kongresu SPS, 2. marta 1996)

167

Ouvana privreda i socijalni mir najbolji su dokaz da je aktuelna

vlast uspela sve da uini da to ostvari... Narod koji ima priliku da
posmatra i vidi injenice, znae kako treba da se opredeli... Uspeh na
izborima pokazae da ono to je SPS uinila nije uzaludno i da nas
takva politika vraa u Evropu, gde nam je i mesto i gde smo se uvek
radom dokazivali. (Otvaranje radova na eleznikom voru u Niu,
13. septembra 1996)
Imali smo i imamo idealan ambijent za uvrivanje demokratije i
stabilizaciju politikih odnosa u drutvu... Da se radi o stabilnom
drutvu potvruje injenica da su ovo redovni izbori zakazani u zakonski predvienom roku. (RTV Politika, 23. novembar 1996)
Kruna svega toga jeste poziv gospoe Drakovi, koja je visoki funkcioner koalicije Zajedno, na teror, na terorizam, na puke, na kamenje...
To nisu mirne demonstracije, kako su ih organizatori predstavljali. To
su ruilake, nasilne demonstracije, sa svim odlikama profaistikih
grupacija i ideologija. Faistika ideologija se nikad nije zadovoljavala demokratskim procesom, demokratskim izborima, ve je uvek
nasilno dolazila na vlast. Prema tome, situacija je savreno jasna.
(RTS, 1. decembar 1996)

Dragan Tomi biografija

Dragan Tomi se rodio 1936. godine u Beogradu, u kojem se i kolovao. Nakon to je diplomirao na Tehnolokom fakultetu, zaposlio
se 1962. godine u Rekordu u Rakovici. U toj firmi proao je lestvicu
od pripravnika do generalnog direktora. Politiku karijeru poeo
je kao odbornik u Rakovici i delegat u Skuptini Srbije, da 1986.
godine postane predsednik Gradske konferencije SSRN Beograda. U
tom svojstvu pomae uvrenje Slobodana Miloevia na vlasti i
organizuje poznati miting na Uu novembra 1988. godine. Naredne

168

Dimitrije Boarov

NIS je, zajedno sa elektroprivredom i poljoprivredom, bio stub stabilnosti nae zemlje i mi smo, moe se rei, izdrali teko breme sankcija
zahvaljujui osloncu na ta tri stuba. (19. jun 1996)

Debele knjige i debele make

godine prelazi u Jugopetrol, prvo za v. d, a zatim za punopravnog generalnog direktora. U Narodnoj skuptini Srbije prvo je ef SPS-ove
poslanike grupe, a od februara 1994. je predsednik ove skuptine.
Predsednik je upravnog odbora RTV Politika (od 1993) i predsednik
Saveza inenjera i tehniara Jugoslavije. Oenjen je i ima dve erke.
Naa Nedeljna Borba, 7-8. decembar 1996.

Radoje Konti Konte od Niega

Vest da je fasadni predsednik SRJ Zoran Lili, 15. februara proglasio za mandatara nove Savezne vlade starog fasadnog premijera
dr Radoja Kontia, makar koliko da je oekivana ipak je veoma
znaajna. Ona znai, u najkraem, svojevrsnu potvrdu glasina da
sudbina SR Jugoslavije jo nije jasna i da se Slobodan Miloevi jo
nije odluio da li da uprkos svemu ostane ef Srbije ili da se seli
na saveznu funkciju (ili da se seli nekuda daleko). U stvari, naimenovanje toliko kompromitovane linosti, kakav je stari premijer
dr Radoje Konti, za sastavljaa i nove Savezne vlade, ne moe se
shvatiti drugaije nego kao potez odlaganja definitivne odluke o
sudbini moderne federacije. Ili se, moda, mora shvatiti kao odluka kojom je sudbina SRJ zapeaena.
Koliko je re o poniavajuem produavanju agonije Savezne vlade, vidi se i po tome da se ak ni Lili nije odvaio da prilikom
obrazloenja izbora novog mandatara gukne neku lepu re u korist
dr Kontia, mada je spominjui naredne etiri godine providno
pokuao da prikrije provizornost ovog imenovanja. Istina, i pre
etiri godine (8. februara 1993), nita o Kontievim vrlinama nije,
ak ni u kurtoaznoj formi, rekao ni Dobrica osi, ondanji predsednik SRJ, kada je bio prinuen da ga odredi za naslednika netom
otputenom premijeru Milanu Paniu. osi je tada sa aljenjem
konstatovao da njegova ideja o koncentracionoj vladi demokratskog jedinstva nije prola, pa valjda zato, sa ehom te izjave u

169

To to izbor dr Kontia za novog-starog saveznog premijera nije zavredeo nikakav ozbiljniji komentar iz opozicije moe se tumaiti
na vie naina, ali u svakoj varijanti, bagateliui muk indicira utisak
da ni ona nije slona oko jugoslovenskog pitanja. Bolje rei, utisak
je da ni opozicija ne veruje u budunost SR Jugoslavije. A dr Radoje
Konti je upravo idealan premijer za dravu bez budunosti.
Kada je pre etiri godine (2. marta 1992) dr Radoje Konti pred
poslanicima oba doma Savezne skuptine odrao svoj programski
govor, za glavne zadatke svog kabineta proglasio je povratak
nae zemlje u meunarodnu zajednicu, njen privredni oporavak,
stabilizaciju ekonomskih i finansijskih tokova, obaranje inflacije,
izgradnju trine privrede sa preciznim ekonomskim funkcijama
drave i izgradnju moderne, demokratske, pravne i socijalne drave SRJ. Poto u meuvremenu od svega toga nije postigao nita,
nee morati pisati novi programski govor, ve moe proitati taj
stari, kada uskoro ponovo izae kao novi premijer pred novi sastav
saveznog parlamenta.
Mada SRJ nije tokom Kontievog mandata reila nijedan temeljni
problem, nije precizno rei da on nije nita uinio. Neko neobaveten
o stvarnom rasporedu politike moi u SRJ mogao bi ak rei: Taj
je bio jai od Drugog svetskog rata! Jer, tokom najvee kataklizme
20. veka, drutveni proizvod u zemljama Zapadne Evrope opao je
za 4 godine za 20 odsto, a tokom delovanja Kontievog kabineta
drutveni proizvod SRJ je smanjen dvostruko vie. Onog trenutka
kada je dr Radoje Konti ustolien u fotelju saveznog premijera
hiperinflacija je krenula da se zahuktava velikom brzinom. Nema,
na primer, u svetskoj ekonomskoj istoriji nekog predsednika vlade
koji je poput dr Kontia u samom obrazloenju svog prvog dravnog budeta za 1993. godinu najavio da e se 35,8 odsto deficita

170

Dimitrije Boarov

uima, dr Konti sada, u prvoj izjavi u svojstvu novog mandatara,

kae da e pokuati da ponudi takav program za koji e pokazati
interes i veliki broj poslanika iz opozicionih stranaka. Te stranke,
zasad, kao da apsolutno ignoriu i samo Kontievo imenovanje.

Debele knjige i debele make

pokrivati iz tamparije nacionalnog novca. Usred sankcija je stalno

priao o oporavku proizvodnje, usred inflacije je govorio da e banke vojskom naterati da smanje kamate, programski cilj mu je bio
da sistemom prijava novih cena inflaciju smanji na tempo ispod
50 odsto meseno(?), itd.
Ovaj inenjer tehnologije, teki metalac iz Nikike eljezare,
godinama je bio lan raznih ranijih socijalistikih vlada, pa je
ekonomsku polupismenost trebalo da isproba u izvanredno tekim
uslovima svetskih sankcija, a da pri tome nije uopte bio gazda u
dravi. U poetku se junaio i pokuavao da se prikae kao stvarni
autor ekonomske politike koju je potpisivao mada mu je na samom startu odbijen interventni zakon s kojim je mislio da dobije
vanredna ovlaenja od Beograda i Podgorice, i mada je posle godinama plutao u moru kompromisa razliitih centara odluivanja. A
ketmanovski je govorio neto drugo: Niko, nikada nije mi uslovljavao premijersku funkciju bilo kakvim neprincipijelnim kompromisom ili bilo kakvim ustupkom. Uostalom, ne bih dozvolio ak
ni takav pokuaj. To bi bilo ispod nivoa mog digniteta. (izjavio je
kolegi ulibrku 21. novembra 1993).
Dr Konti je ak poesto bio flagrantno neobaveten iz tih centara o najbitnijim stvarima. U tom smislu uven je sluaj koji se
dogodio prilikom pootravanja svetskih sankcija, to jest donoenja
Rezolucije 820 Saveta bezbednosti UN (17. aprila 1993). Pet dana
posle usvajanja odluke o hermetikom zatvaranju SRJ, izlazili su
u novinama i dalje njegovi intervjui i izjave u kojima je govorio o
spremnosti privrede i Savezne vlade za ukidanje sankcija, o tome
da se naziru znaci kompromisa oko Bosne, itd. Tek nedelju dana
kasnije se osvestio i suprotstavio miljenjima da Rezolucija 820 ne
predstavlja nita novo ocenom da je to stravino zavaravanje.
Meutim, i dalje je nastavio da pria o srpskim nacionalnim ciljevima u RSK i RS, o SRJ kao dravi iskljuivog kontinuiteta sa SFRJ,
o potrebi jaanja vojske da bi se otklonile spoljne pretnje. Ipak, priznao je da pod dodatnim sankcijama nema privrednog oporavka, ali
mu je to posluilo ne za zaustavljanje inflacije, nego za preputanje

171

U stvari, stalno je tokom 1993. donosio neke pakete mera ekonomske politike, u junu, avgustu, novembru a posle svakog njegovog poteza inflacija je ponovo eskalirala. U sutini, oko dr Radoja
Kontia, kao i oko drugih altera dravne politike na kojima su deljene raznovrsne privilegije, dozvole, kvote, prava stvorio se krug
politiki podobnih profitera i pekulanata. Ni Radoje ini se nije
odoleo tome da se lino ispomogne. Tako je prole godine u javnost
izbila afera u kojoj je glavnu ulogu dobila Mara Konti , premijerova
supruga, koja ne samo da je dobila pravo da skupo proda federalni stan, a jeftino kupi vilu na Dedinju , nego je navodno postala i
znaajan posrednik (preko porodine privatne firme) pri uvozu
lekova. Ta pria zgodno se naslonila na okolnost da je dr Konti
stalno pisao Savetu bezbednosti u Njujork i traio dozvole za humanitarni uvoz lekova, te protestovao to se odande trai da neka
nezavisna agencija kontrolie promet lekova i druge humanitarne
robe. Uostalom, o linom potenju dr Kontia prestalo se govoriti
jo od pojave one uvene fotografije dobro zagrejanog premijera u
zagrljaju sa Dafinom, fotografije koju i danas na svaki protest iznose stare devizne tedie. (Glavni koordinatori ove gospoe nisu se
sa njom slikali, pa je tako o Miloevievoj brizi za njeno poslovanje
morala da prozbori sama srpska majka.)
U takvom okruenju i sa takvim interesom u inflacionoj stihiji,
dr Konti je sa velikom rezervom doekao predlog dr Dragoslava
Avramovia za ok terapiju. Jo prvih dana 1994. godine (pre 24.
januara, kada je startovao vrsti dinar), dr Konti i njegova ekipa
smiljali su neki svoj antiinflacioni program, kovali neki svoj novi
dinar, planirali za 1994. realni porast drutvenog proizvoda za 5 odsto i pokuavali da sauvaju kontrolu uzroka inflacije. Promenili
su miljenje onog trenutka kada je veliki voa srpskog naroda
shvatio da je drava ostala bez prihoda, kada je on otpuhnuo dim
iz cigarilosa i odobrio Avramov plan (pa su tek 31. januara usvojili ekonomsku politiku za 1994). Promenili su miljenje i ostali u

172

Dimitrije Boarov

stihiji: Savezna vlada je apsolutno van mogunosti da upravlja ekonomskom politikom (3. jul 1993). Ostavku nije podneo.

Debele knjige i debele make

foteljama, mada je iza njih ostala pusto inflacije od 320 miliona

odsto. I ne samo da su ostali na poloajima, i Konti i ainovi,
nego su uskoro krenuli unaokolo i poeli da se hvale uspenim zaustavljanjem monetarnog haosa nezabeleenog u svetskoj istoriji.
Nikakva istraga o hiperinflacionoj katastrofi, koja je mogla biti
izbegnuta (uprkos ratu i sankcijama), nikad nije sprovedena. Sam
dr Radoje Konti je uzroke te hiperinflacije lakonski objasnio prilikom posete Timokoj krajini, krajem marta 1994, kada je rekao
da program stabiliziacije nije ranije mogao biti preduzet, jer nije
postojala jedinstvena ekonomska, monetarna i devizna politika
na nivou federacije, jer ranije nisu bili obezbeeni preduslovi
za tako ozbiljan projekat, jer su se republike sporo odricale
pojedinih ingerencija koje su na sebe preuzele da bi opravdano
zatitile sopstvene interese u toku raspada bive Jugoslavije, jer
je monetarna vlast bila skoncentrisana u nizu centara iz kojih se
emitovao novac, jer iz emisije nije popunjavan samo budet nego
su se reavala i mnoga druga socijalna i ekonomska pitanja, te
zato to je nedostajala centralna kontrolna funkcija.
Kao jedan od bosova lobija socijalistikih direktora i (naravno)
dravne birokratije, stalno je bio uporite otpora Avramovievom
programu. Iza lea deda Avramu prodavao je dravne obveznice da
pokrije budetski deficit, manipulisao saveznim robnim rezervama,
oklevao s liberalizacijom carinske politike, rastezao sistemske zakone, doekao potpuno nespreman suspenziju svetskih sankcija i u
saradnji sa ainoviem i Zebiem pazio da Avramovi ne ode predaleko. Kad je Miloevi, aprila i maja 1996, osetio da dr Avramovi
suvie ozbiljno shvata svoj posao i da ga mora smeniti, kabinet dr
Radoja Kontia je spremno odigrao ulogu egzekutora. Pritisnut, valjda, uputstvima iz Podgorice, dr Konti nije tim povodom davao javne
izjave, ali je pod niz sramnih poteza junaki poturio lini obraz.
Ima niz znakova da je popularni Raja svoju poniavajue praznu
karijeru u visokoj politici (Konte od Niega, kako ga je nazvao
jedan sunarodnik) podnosio uz pomo konjaka i viskija. eelj

173

Radoje Konti njim samim

Ova godina je u svakom pogledu prelomna i godina raspleta krize.
Ona moe oznaiti put ka normalizaciji i mirnijim uslovima, ali
moe oznaiti i takav sled dogaaja u politikom, ekonomskom i
socijalnom smislu, to bi pretilo da svojom snagom i stihijom srui
ve uspostavljene demokratske osnovne institucije. Zbog toga osnovni zadatak vlade u takvoj situaciji je da svojim ukupnim merama
pokua kanalisati i kontrolisati te tokove i usmeravati ih saglasno
ve iznetim stratekim opredeljenjima. (2. mart 1992)
Po miljenju Savezne vlade, energian antiinflacioni program iz arsenala ok terapije ili srodnih modela, predstavljao bi u postojeim
uslovima avanturu, bez obzira to mnogi elementi stanja kao to su
visoko monopolizovano trite, hiperinflacija, trka kurseva, kamata
i plata, haotina situacija u monetarno-finansijskoj sferi i drugo
upuuju na osnovanost i takvih poduhvata. Meutim, Savezna vlada
ostaje na terenu realistikih poduhvata, koji kroz kontinuirane po-

174

Dimitrije Boarov

je prilikom postavljanja pitanja poverenja njegovoj vladi, u jesen

1995, nudio 1000 maraka onome ko je Kontia video treznog.
Kolega uki je u knjizi On, ona i mi, zabeleio epizodu u kojoj je
premijer sa dva ministra slistio flau konjaka od muke i oseaja stida zbog primedbi svojih sinova na nemo koju pokazuje na visokoj
funkciji. To sve nije bitno za nau priu (ko je erilu zamerao to
se ne odvaja od cigare i ae), u kojoj su mnogi trezni akteri vodili
pijanu nacionalnu politiku. Spominjemo ove glasine samo zbog
toga da zaokruimo opis mandatara nove Savezne vlade koji bi, po
kriterijumima glavne jugoslovenske kadrovske kuvarice, Mirjane
Markovi, trebalo da okupi mlade, energine i strune ministre.
Jednostavno, re je o tome da su i Podgorica i Beograd odluili da
odluku o novom premijeru odloe verovatno iz suprotnih razloga.
Dr Radoje Konti nije pri tome imao snage da se tome odupre ve
e svoju tragikominu ulogu morati da odigra do kraja. Pitanje je da
li je ba toliko zgreio, da toliko bude kanjen.

Debele knjige i debele make

teze ekonomske politike stiavaju i obuzdavaju sadanju eskalaciju

inflacije, kontrolisanjem njenih uzroka. (29. mart 1993)
Za mjesec dana odrao sam sa predsjednicima republikih vlada sedam sastanaka, bez obzira na to to smatram da samostalno vodim
politiku. Od mene potiu prijedlozi, a njih pitam da li imaju protiv. Mi
moemo tada da se razjanjavamo da li sam pogodio zajedniki interes
Crne Gore i Srbije, a ne da li sam samostalan. Za to sam da se svakog
dana razjanjavamo, a ne da na ono to nude republike kaem Amin.
I kad se razjasnimo, odluka je uvijek jednoglasna. Prema tome, nije
rije o usaglaavanju. Na kraju ipak ja odluujem. (25. april 1993)
To je meni moj prijatelj Dobrica osi rekao: Radoje, budite sigurni
da ni Vi ni ja neemo u biti u istoriji osueni zbog onoga to smo
inili, nego zbog onoga to nismo inili. (2. jul 1993)
Jugoslovenski stabilizacioni program prvi je od petnaestak antiinflacionih programa u svetu koji se uspeno realizuje bez ikakve
inostrane pomoi i podrke. To se doivljava kao nain zauujueg
savladavanja meunarodnih sankcija i nesporne mudrosti jedne
konzistentne politike, ali i kao snalaljivost, upornost i dostojanstvo celog naroda. Uspenost programa u potpunosti je obesmislila
meunarodne sankcije prema naoj zemlji, pokazala svu njihovu
apsurdnost i kontraproduktivnost. (13. maj 1994)
Imam u vidu da e programska opredeljenja nove vlade na unutranjem planu biti svestrane reforme na privrednom i ekonomskom
planu, izgradnja pravne drave, demokratizacija, a na spoljnom
reintegracija u meunarodnu zajednicu i potovanje Dejtonskog
sporazuma. (15. februar 1997)

Radoje Konti biografija

Novi-stari mandatar za sastav Savezne vlade dr Radoje Konti
roen je 7. jula 1937. godine u Starevini kod Nikia. Po nacionalnosti je Crnogorac. Diplomirao je na Tehnolokom fakultetu i

175

Naa Nedeljna Borba, 23-24. februar 1997.

Zoran ini prvi premijer posle socijalizma

Ima neeg paradoksalnog u tome to e u ekonomsku istoriju Srbije
Zoran ini ui pre svega po tome to je konano i neuzastavljivo
pogurao kljuni tranzicioni proces privatizaciju drutvene i dravne svojine.
Kroz sto godina pisae se, verovatno, da je Zoran ini bio organizator ruenja poluvekovnog komunistikog sistema i reanimator
privatne ekonomije u Srbiji, to jest da je on ponovo privatizovao
nau privredu. Iako je odrastao u komunistikoj, oficirskoj porodici, a ne u nekom graanskom okruenju u kome je feti svojine
tradicionalan. Iako je u svet politike uao kao radikalni anarhistiko obojeni studentski lider svetski burne 1968. godine, koja je
uzdrmala svetski kapitalizam. Iako je kao filozof stasao na idejama
mladog Marksa i na pokuajima evropske levice da na nasleu tih
ideja revalorizuje marksistika shvatanja individualne slobode, u
vreme neizleive istorijske krize socijalistikog kolektivizma.
Iako je kao pragmatini politiar i kao zagovornik socijalne
pravde, jo 1994. bio i formalni predlaga revizije (praktinog
ponitenja) prvog privatizacionog ciklusa koji je u Srbiji izveden
u inflaciono vreme (1993-94), na podlozi identifikacije i nomi-

176

Dimitrije Boarov

doktorirao. U Nikikoj eljezari je dospeo do poloaja pomonika

glavnog direktora za tehnoloke i komercijalne poslove. Od 1978.
do 1981. bio je lan SIV-a kod Bjedia. Od 1984. do 1986. je potpredsednik Izvrnog vea Skuptine Crne Gore, a zatim ponovo lan
Mikulievog Saveznog izvrnog vea. Potom je ef delegacije Crne
Gore u Veu republika i pokrajina Skuptine SFRJ. Od jula 1992.
bio je potpredsednik Panieve vlade, a od marta 1993. je predsednik Savezne vlade SRJ.

Debele knjige i debele make

nacije drutvene svojine u drutveni kapital (prema projektu

premijera Ante Markovia) to je u veem delu tadanje opozicije doivljeno kao autogol Demokratske stranke i kao iniev
neoekivani politiki poklon Miloeviu, koji je preko te revizije
sebi povratio punu vlasniku kontrolu nad privredom Srbije. Iako
je u razdoblju izmeu 5. oktobra 2000. i formiranja DOS-ove Vlade
Srbije, u prolee 2001, ne on, nego ministar privrede prelazne
republike vlade dr Oskar Kova, preko podsticanja ubrzane insajderske privatizacije, po Miloevievom privatizacionom zakonu
iz 1997. godine (u stvari zakonu koji su sastavili uni i Beko), jo
pre nego to je donet iniev zakon o privatizaciji obavio
vie od pola privatizacije drutvene svojine u Srbiji, i to u najboljim
preduzeima.
Uprkos svih ovih injenica, kao i okolnosti da je itav ekonomski
program DOS-a (u kome je privatizacija jedna od okosnica celog
tranzicionog programa) zapravo sainila grupa eksperata okupljena u (tada) nevladinu ekspertsku organizaciju G-17 plus (pod
vostvom Miroljuba Labusa i Mlaana Dinkia), a da je sam novi
zakon o privatizaciji (usvojen juna 2001) sainila, obrazlagala i
poela da sprovodi grupa oko ministra za privredu i privatizaciju
Aleksandra Vlahovia dakle, uprkos svemu tome, Zoran ini se
mora u modernu privrednu istoriju Srbije ubeleiti kao kljuna linost otpoinjanja temeljnog ekonomskog zaokreta, u zemlji koja
je prethodno zduno i gotovo konsensualno, od samog svog (re)
osnivanja, puna dva veka, prihvatala i odobravala strategiju kolektivne svojine i dravne skrbi, pod eufemizmom nacionalnog
interesa i narodne sabornosti i solidarnosti. Zato se ta zasluga
mora pripisati Zoranu iniu, kada je on sam najee izbegavao
da izgovori i skromnu sintagmu da je potrebno da se u Srbiji stvori
narodni kapitalizam i kada je svoju politiku stranku stalno usmeravao u pravcu evropske socijaldemokratije?
Zato to privatizacija nije mogla dobiti svoje istorijsko ubrzanje da
za nju odgovornost nije preuzeo sam Zoran ini, svojim formatom, svojom energijom, svojim svetskim imidom. U toj odgovor-

177

Ima neke nesrene ironije u tome to je ini, kada je postao

premijer, za kljune line saradnike u poslovima oko privatizacije,
dakle u najozbiljnijim tranzicijskim operacijama, izabrao dve linosti koje do tog trenutka nisu imale nikakav kredibilitet u Srbiji,
a do danas su ga potpuno izgubile. Iz Mikovieve Delte dobio je
mlaanog Nemanju Kolesara (za efa premijerskog kabineta), a
odnekuda je za njegovog savetnika za privredu i bezbednost (?)
stigao Zoran Janjuevi. Kako je Janjuevi dobio ovo mesto, to ni
CIA ni KGB zajedno moda ne znaju. Jedino logino objanjenje za
ova dva kadrovska reenja moe se nai u tome da je ini traio
samo bezobzirne i bespogovorne izvrioce za posao za koji je znao
da se nikako ne moe zavriti bez prljavtina, nametaljki, podmetaina, ogovaranja, uslovljavanja, natezanja i svega drugog to ide
uz krupne novane transfere. Kasnije e upravo ova dva inieva
saradnika, logino, postati meta njegovih politikih konkurenata,
a afera sa pranjem novca i navodnim podmiivanjem u sluaju
nametanja tendera za prodaju cementare u Novom Popovcu
vajcarskom Holcimu, konano e sruiti i ivkovievu vladu.
Druga nepovoljna okolnost za inievo prelamanje privatizacije
u Srbiji bila je u tome to je u prethodnom opozicionom razdoblju
DS dobijala finansijsku i savetniku potporu od nekoliko ljudi koji
su uspeli da se obogate jo u Miloevievo vreme pa su, po prirodi
stvari, oekivali da izvade tetu u procesu privatizacije, nakon
pobede projekta u koga su poloili deo svojih investicija. Meu
tim linostima, primerice, treba spomenuti Dragoljuba Markovia,
vlasnika Krmivoprodukta, i Miodraga Kostia, osnivaa poznatog

178

Dimitrije Boarov

nosti malo ko je i meu DOS-ovim liderima hteo da participira, a i

stari i novi politiki centri vie su gledali kako da na naelnoj kritici
tekueg procesa privatizacije uhvate koji laki politiki poen, nego
to su bili voljni da se pridrue razbijanju iluzija o znaaju dravne svojine u razvoju i jaanju Srbije u vremenima koja dolaze. Pri
tome su se, iza zavese, zduno trudili da sebi i svojima obezbede
najunosnije akvizicije ili bar da spree da do takvih akvizicija dou
njihovi politiki konkurenti sa svojim sponzorima.

Debele knjige i debele make

MK komerca. Voljno ili nevoljno, ini im je to dozvolio, pa je

Markovi ubrzo postao vlasnik desetak firmi na liniji stone hrane
i mesa, a Kosti je nekom neverovatnom kombinacijom, na javnom
tenderu doao do tri eerane u Vojvodini, a svaku je platio po 3
evra (prole godine je preprodao 51 odsto vlasnitva u tim eeranama nemakom Nord cukeru za basnoslovnu cenu u odnosu na
ono to je u njih uloio). Slino su proli i drugi ulagai u demokratiju, od Milorada Mikovia, pa nadalje.
Trea neugodna okolnost za konanu legalizaciju privatizacije u
Srbiji bila je u tome to je po novom zakonu o privatizaciji, koji
je trebalo da je prikae kao (napokon) transparentnu, racionalnu
i pravednu, to jest drugaiju od privatizacije po Miloevievom
zakonu kljuni ovek tog tranzicijskog posla postao ministar
Aleksandar Vlahovi koji je na tu funkciju doao iz tadanjeg
Dilojt i Tua dakle upravo iz firme koja je u dotadanjim privatizacionim akcijama starog reima bila kljuna konsultantska kua,
pa je i personalno dala i prethodne zakonodavce. No, Vlahovi
je uspeo da javnosti dokae da je samostalna linost i da nije puka
marioneta firme u kojoj je zamrzao partnerski odnos do te mere
da se do dan danas nije razvila neka krupnija pria o tome da je on
neto presudno namestio Dilojtu.
Tom spisku krupnih nezgoda za start inieve privatizacije
treba prikljuiti i okolnost da se brzo shvatilo da prva verzija novog
zakona o privatizaciji, koji je poetno pravljen sa idejom da se vei
deo srpskih preduzea proda strancima (jer u Srbiji je bilo dovoljno
samo prljavog kapitala) nije naila na oekivani odaziv spoljnih investitora. To se videlo ve krajem 2001, prilikom prodaje tri
srpske cementare sa ukupnim kapacitetom proizvodnje od oko tri
miliona tona cementa godinje za koje je posle tendera obeano: 140 miliona dolara za 70 odsto kapitala preduzea, 56 miliona
dolara za pokrie ranijih obaveza ovih cementara i 146 miliona
dolara za ulaganja u narednih pet godina (rekonstrukcije i socijalni
programi).

179

Ipak, privatizacija se nije mogla ubrzati samo ovakvim, volebnim

potezima. Zbog toga su ini i Vlahovi to voljno, to nevoljno,
bili prinueni da brzo koriguju zakonski okvir privatizacije. Tako
su u leto 2002, izmenama Zakona o preduzeima odvezali sebi ruke
za prodaju ranijih obraunskih akcija na drutveni kapital pa su
uinili atraktivnim i trgovinu manjinskim paketima akcija iz svog
Akcijskog fonda (koji je prethodno napunio dr Kova, spomenutim bekstvom u privatizaciju socijalistikih direktora). Zatim je
Vlahovi sa vodeim domaim bankama potpisao Protokol o saradnji u finansiranju privatizacije, preko koga je postignuto da oni
u koga Vlada i te banke veruju mogu da kupuju drutvene firme
i na veresiju. I najzad, 1. avgusta 2002, Vlada Srbije je drastino
promenila i Uredbu o proceni vrednosti i aukcijskoj privatizaciji
preduzea, s ime je, pojednostavljeno reeno, praktino prepolovila inae naduvane knjigovodstvene vrednosti drutvenih firmi, a

180

Dimitrije Boarov

Shvativi da vremena za oklevanje nema i da se privatizacija mora

hitno ubrzati, pa zbog toga i pojeftiniti, ini je pokuao da je pokrene ad hoc sporazumima sa krupnim stranim investitorima. Tako
je 2002. on naprasno reio teko pitanje budunosti Smederevske
elezare (sa 9.000 zaposlenih) u sporazumu sa firmom US Stil
Koice. ini je tada prihvatio naizgled nemogue teke uslove:
da drava preuzme na sebe otplatu 1,7 milijardi dolara starih dugova, da elezara ode u steaj a da se ne namire krupni poverioci iz
Nemake, da se broj zaposlenih smanji na 6.500 radnika, a da US
Stil dobije sva prava rukovoenja i raspolaganja za svega 25 miliona dolara, itd. Ova operacija, za koju je ini direktno preuzeo
odgovornost prisustvujui, zajedno sa amerikim amabasadorom
Montgomerijem, potpisivanju Pisma o namerama (8. marta), na
prvi pogled delovala je kao skandalozna, a kasnije e se ispostaviti
kao jedno od najpametnijih reenja svih proteklih 5 tranzicijskih
godina (jer je veliki deo preuzetih dugova otpisan sporazumom sa
Pariskim klubom; jer je nova kompanija US Stil Smederevo brzo
obnovila proizvodnju i poela da plaa dobavljae; jer je ta firma
brzo postala najvei izvoznik iz Srbije; jer je ona odmah skinuta sa
budetskih dotacija, itd).

Debele knjige i debele make

na drugoj strani omoguila i da takozvana poetna cena na aukcijama moe da padne i na deseti deo knjigovodstvene vrednosti
kapitala. Sve to je pratila politika kampanja nazvana Privatizacija
1000 preduzea u 2002. godini.
Preko spomenutih poteza, inieva Vlada je gotovo odustala od
teorije da privatizacija (putem dravne prodaje) treba pre svega da
unese u zemlju sve kapital iz sveta ili dovede ugledne strateke
partnere iz inostranstva nego je pourila da drutvenim preduzeima bar nametne nove, individualizovane vlasnike, te da tako
jednim udarcem postigne dva cilja aktivira novu graansku tednju u bankama Srbije i pokrene proizvodnju u zamrlim preduzeima u kolektivnom (odnosno niijem i svaijem) vlasnitvu.
Dakle, veina tada preduzetih mera bila je usmerena ka motivisanju domaih preduzetnika da preuzmu u vlasnitvo posrnule
drutvene firme ak i ako nemaju dovoljno novca ili kad imaju
samo novac sumnjivog porekla. Ministar Vlahovi je eksplicitno
izjavio da se poreklo kapitala koji se bude angaovao u privatizaciji
nee ispitivati. Tako je omogueno da zainteresovani ulaga moe
kupiti drutveno preduzee i za 10 odsto knjigovodstvene vrednosti, za tu kupovinu moe dobiti povoljan kredit, ili angaovati i
svoj neoprani novac, a im otplati 45 odsto cene moe preduzee
dalje prodavati.
Ovi potezi su dali znaajan impuls brzini privatizacije. Istina, tokom
te 2002. godine nije ba prodato 1000, nego blizu 200 preduzea u
okviru prodaje 70 odsto kapitala (12 putem tendera, a 184 putem
aukcija), a kod jo 44 preduzea prodati su manjinski paketi deonica iz republikog Akcijskog fonda. Ostvareni su i prilino znaajni
finansijski efekti. Te godine ukupno je od prodaje prihodovano
oko 350 miliona evra, a novi vlasnici su se uz to obavezali da e u
preuzeta preduzea investirati jo 300 miliona evra.
Mnogo krupniji efekti ovog velikog manevra u privatizaciji bie
postignuti tek 2003, kada je ostvaren dravni prihod od oko milijardu evra od prodaje drutvene svojine. Poetkom decembra 2003,

181

Moda je upravo taj proboj privatizacije tokom 2003, koji naravno

uvek prate i krupne nepravde, snani drutveni lomovi, finansijske
afere i politiki poremeaji u sutini i izazvao raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji 28. decembra. Ubrzana
privatizacija tokom 2003, meutim, ne samo da je direktno promenila odnose u ravni ekonomskog odluivanja u Srbiji, nego je
i indirektno otvorila prostor za druge reformske pokuaje, jer su
narasli privatizacioni prihodi dali znaajan doprinos konsolidaciji
dravnog budeta, bez znatnijeg poveanja fiskalnog pritiska na
tekuu proizvodnju.
Svi drugi inievi pokuaji da na brzinu promeni Srbiju ve
danas su pod upitnikom i moe se prognozirati da nee biti dugog
daha (pored onih koji su se ve ispostavili kao promaaji) ali ono
to je promenjeno u njenoj svojinskoj bazi sa velikom sigurnou
se moe okarakterisati kao trajno, to jest kao ono to e ostati posle
premijera dr Zorana inia kao podloga budunosti demokratske Srbije.

182

Dimitrije Boarov

obeleena je i prodaja hiljaditog preduzea, a ukupno je za dve

i po godine ubrzane privatizacije pod inievom premijerskom
palicom ostvaren prihod za dravni budet od 1,3 milijardi evra.
Ulagai su obeali i investicije u kupljene fabrike od 700 miliona
evra, a za socijalne programe jo 280 miliona evra. Iako se tada,
i posle dve godine privatizacije, u Srbiji ukupno oko 55 odsto kapitala i dalje nalazilo u dravnoj i drutvenoj svojini odmah je
zavladalo miljenje da je privatizacija tek 2003. postala nepovratan
proces i da ga nikakve politike snage vie ne mogu zaustaviti ili
ponititi, jer je bilo privatizovano 65 odsto takozvanog realnog
sektora privrede.

Debele knjige i debele make

ta danas rade inievi ministri

Koliko je u Srbiji i danas neizleeno jednom uspostavljeno politiko neprijateljstvo, vidi se i po radnim biografijama ministara iz
inieve vlade, nakon to su ostali bez funkcija, posle njegovog
ubistva i pada ivkovieve vlade krajem 2003, jer je malo ko od tih
ljudi iskorien za odgovorne poslove u drutvenoj infrastrukturi.
Potpredsednici inieve vlade (dakle njen politiki deo) uglavnom su nastavili da se bave politikom i prethodnim poslovima, ali
preteno bez javnih funkcija. Duan Mihajlovi vodi stara preduzea, a njegov glavni poslovni ortak Slobodan Radulovi je ostao
bez direktorske funkcije (i bez veinskog vlasnitva) u C marketu.
Joef Kasa je i dalje predsednik SVM-a i ef filijale Agro banke u
Subotici. Neboja ovi je postao predsednik SDP-a i pokuava da
stekne veinsko vlasnitvo u FMP-u, fabrici u kojoj je dugo godina
bio direktor. arko Kora je utopio svoj SDU u Demokratsku stranku, na ijoj listi je izabran za poslanika u Skuptini Srbije. Miodrag
Isakov je pre neki dan dobio agreman iz Tel Aviva, pa tamo odlazi
za naeg ambasadora.
Nekadanji ministar pravde Vladan Bati vratio se advokaturi, a sa
svojom DHSS politiki je aktivan u blizini Liberalno-demokratske
partije ede Jovanovia. Ministarka za socijalna pitanja
Gordana Matkovi je poslanica DS. Ministar trgovine Slobodan
Milosavljevi je predsednik Privredne komore Srbije. Ministar za
rad Dragan Milovanovi rukovodi sindikatom koji je sam ranije
osnovao. Ministar zdravlja Tomica Milosavljevi je jedini ostao
ministar i u Kotunicinoj vladi, u istom resoru. Ministar za obrazovanje Gaa Kneevi je narodni poslanik DS-a i profesor na
Pravnom fakultetu u Beogradu. Ministri saobraaja i graevinarstva Raeta-Vukosavljevi i umarac su se vratili ranijim firmama
i poslovima.
Ministri iz takozvanog ekspertskog dela inieve vlade posvetili
su se, uglavnom, finansijskim poslovima. Boidar eli je postao
ef Kredit agrikol banke za Istonu Evropu. Goran Piti je predsednik UO Sosiete eneral banke u Beogradu. Aleksandar Vlahovi je

183

Vreme, 16. mart 2006.

Mlaan Dinki mladi koji pouruje Srbiju

Bez obzira to e mnogi posle Mitinga za promene 19. avgusta u
Beogradu rei eto jo jedne neuspele akcije za obaranje Miloevia,
mlaani koordinator Grupe 17 nezavisnih jugoslovenskih ekonomista Mlaan Dinki nee biti taj koji je neto izgubio, iako je on potpisao inicijativu za sazivanje tog mitinga. Trenutni neuspeh zahteva da
se odmah formiraju prelazne vlade eksperata u Srbiji, koji je povod
Mitingu za promene, mogao bi se knjiiti opozicionim politikim
strankama, kojima ve deset godina uvek neto smeta u borbi za
uklanjanje Miloevia i koje nisu uspele da ga maknu ni na izborima usred hiperinflacije krajem 1993, ali nikako jednom mladom
ekonomisti (sa svega 35 godina) kakav je Dinki, ija je ideja o ekspertskim vladama dobila u poratnoj usijanoj atmosferi neverovatno
veliki odjek kod Srpske pravoslavne crkve, u srpskoj demokratskoj
javnosti, pa ak i u irim slojevima stanovnitva. Tu ideju je Dinki
marketinki veto (18. jula) upakovao u naziv Pakt za stabilnost
Srbije, kao parafrazu poznatog Pakta za stabilnost Balkana koji je
Zapad instalirao u Sarajevu sa naznakom da e obnovljenu Srbiju,
bez Miloevia na elu ekati do kraja ove godine.
Eventualni dobar odjek ovog mitinga, na drugoj strani, potisnuo bi
Miloevia i njegovu socijalistiko-nacionalistiku koaliciju u jo
dublju defanzivu, pa bi se prekinula vie godina trenirana praksa
da reim stalno otvara nove politike teme i krize, a opozicija kaska
za vlau i stalno se izjanjava o pitanjima u kojima su socijalisti,
komunisti i radikali u startu dobili nenadoknadivu prednost. Ako

184

Dimitrije Boarov

narodni poslanik DS-a i vodi posebnu konsultantsku firmu. Kori

Udoviki je osnovala Fond za razvoj ekonomske nauke i urednik
je njegovog glasila QM (Kvartalni monitor ekonomskih trendova i
politika u Srbiji).

Debele knjige i debele make

srpska opozicija posle Mitinga za promene dobije taktiku inicijativu, to e sigurno biti zasluga Mlaana Dinkia koji je svoje ime
u javnosti Jugoslavije i stekao, ne po nekim kapitalnim otkriima ili
temeljnim analizama i predlozima, ve po iznenaujuim akcijama
koje su imale veliku prodornost u medijima zato to su po svojoj
sutini uvek bile vie politike, nego struno-ekonomske.
Uostalom, Grupa 17, dakle grupa 17 jugoslovenskih ekonomista
koja ne zastupa interese bilo koje dravne i paradravne institucije
ili neke organizovane politike organizacije, a koja je formirana
potkraj 1996. godine, i sama istie da su ekonomski problemi Srbije
prisno povezani sa njenom anahronom strukturom autoritarne
vlasti i sa istroenim politikim koncepcijama srpske politike elite. U svom ekonomskom programu reformi u Srbiji i SRJ, koji je
objavljen poetkom 1997, Grupa 17 iznosi stav da u ovim politikim
okvirima i sa ovom vladajuom politikom elitom ne moe biti ekonomskog oporavka. U ovom programu se jednostavno konstatuje
da radikalna instucionalna reforma nije mogua bez istovremene
jednako radikalne politike reforme, a tome se dodaje i pogled na
glavni uzrok tekue krize: Nesmenjivost vlasti duboki je uzronik
politikog voluntarizma i njene posvemanje neodgovornosti.
Kad je re o Miloevievoj upravljakoj eliti u drutvu i privredi,
ocena Grupe 17 je apsolutno nedvosmislena: Oni su u neku ruku
postali zatitni znak za splet prevazienih socijalistikih ideja i
institucija; ukoliko se oni ne uklone, niko niti na domaoj niti
na meunarodnoj pozornici nee ovaj veliki preokret moi da
percipira kao doista ozbiljnu, trajnu i nepovratnu promenu. Njihov
odlazak bie najvei, a verovatno i jedini, pozitivan doprinos sveoptem privrednom, drutvenom i narodnom preporodu.
Ovi citati iz Programa G 17, koji je pre skoro tri godine potpisao
Mlaan Dinki, ine apsurdnim dananje primedbe nekih opozicionih stranaka (SPO, DSS) da Pakt o stabilnosti Srbije ne govori o
smeni Miloevia, ve, navodno, upravo suprotno, polazi od pretpostavke da Politiki ugovor o obrazovanju prelazne vlade Srbije

185

U tekuim javnim natezanjima Mlaan Dinki, opreznosti radi, a

sigurno i zbog mira unutar Grupe 17 (u kojoj ima razliitih pogleda na ovo politiko eksponiranje nestranake grupe ekonomista),
istie da on nije prvi autor Pakta o stabilnosti koji je sastavljen u
Vrnjakoj Banji, ve da je samo moguoj prelaznoj vladi ponudio
ekonomski program G 17, jer, kako kae, nismo ponudili na program vlasti niti emo to uiniti, jer ona nema kredibilitet da ga sprovede. Ima u tome istine, jer se uje da je meu autorima inicijative
o prelaznoj vladi, koja rauna na pomo vrha Srpske pravoslavne
crkve i knjievnik Duan Kovaevi, koji, opet, ima dobre veze i
sa tradicionalnim nacionalistima u knjievnim krugovima Srbije.
Dinkia i Kovaevia povezuje privatni izdava Predrag Markovi,
prvi ovek ugledne izdavake kue Stubovi kulture (koja je, izvorno, nastala u okrilju nezavisnog beogradskog nedeljnika Vreme).
Naime, Markovi je preko svoje kue objavio etiri od ukupno pet
izdanja sada ve uvene Dinkieve knjige Velika pljaka naroda
ekonomija destrukcije, koja ga je i izbacila u javnu orbitu i preporuila za koordinatora Grupe 17, a koja je objavljena poetkom
1995. godine.
Ekonomija destrukcije je knjiga u kojoj je Dinki, ne robujui suvom naunom stilu, pa i ne pazei suvie na naunu metodologiju,
opisao genezu hiperinflacije (od preko 4 kvadriliona procenata na
godinjem nivou) koju je Miloevi proizveo u Jugoslaviji 1993.
godine. U samom uvodu, on e itaoca upozoriti da hiperinflacija nije elementarna nepogoda, niti boja volja, a najee ni

186

Dimitrije Boarov

potpiu i neki poslanici vladajuih stranaka kako bi spomenuti Pakt

dobio i od njih 66 potrebnih glasova u Skuptini Srbije. Dinki na
takve primedbe sada odgovara naizgled cininom tezom da je cilj
da vlast sama raspie svoje samorasputanje. U stvari, on polazi
od normalne pretpostavke da se bez parlamentarnih izbora vlast
prelaznoj vladi ne moe dati bez saglasnosti vladajue Miloevieve
koalicije, to jest da je ideja prelazne vlade mogua samo ako ta vlast
hoe da prihvati ansu da ode na miran nain, bez velike socijalne
eksplozije koju e teko moi izbei na zimu.

Debele knjige i debele make

ekonomska nunost te da nju mogu bilo gde, u bilo koje doba,

povodei se za sopstvenim sebinim interesima, a izjanjavajui
se u ime naroda, inicirati ljudi koju imaju mogunost i ne prezaju
da zloupotrebe monetarnu i politiku vlast. Kasnije u ovoj knjizi,
Dinki uopte ne koristi samo aluzije na odgovornost Miloevia
za ekonomsku katastrofu nego o tome govori i direktno i konkretno. Ova knjiga jednog asistenta Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, sigurno prepuna nedoreenosti, nedovoljno dokazanih
teza i esto nesigurnih svedoenja ipak je predstavljala senzaciju. ak i oni strunjaci koji smatraju da Dinki zapravo ne razume
makroekonomske probleme, nisu autoru osporili ogromnu hrabrost da ue u sutinu jugoslovenske ekonomske krize. U stvari, i
prijatelji i protivnici ove knjige zavideli su Dinkiu na odvanosti
da kae sve ono to bi oni znali bolje da dokau ali to nisu
smeli da uine. U pripremi te knjige, mladom kolegi sa fakulteta
pomogli su svojim savetima najvie ugledni jugoslovenski profesori ekonomije dr Ljubomir Madar i dr Stojan Babi, kao i Mihail
Arandarenko. Tu se, zapravo, poela formirati Grupa 17. Dinkiu,
Madaru i Arandarenku e se kasnije pridruiti i Srboljub Anti,
Aleksandar Denda, Mirosinka Dinki (mati Mlaana Dinkia,
poznati ekonomista), Dragor Hiber, Aleksandra Jovanovi, Milan
Kovaevi, Miroljub Labus, Jasna Mati, Branko Milovanovi,
Jelica Mini, Branko Radulovi, Milko timac, Duan Vujovi,
Veselin Vukoti i drugi.
Ovi strunjaci potpisali su se i na knjigu Zavrni raun, publikaciju
o ekonomskim posledicama NATO bombardovanja SRJ (koju su
takoe izdali Stubovi kulture). Ova publikacija, koja se munjevito
pojavila samo nekoliko sedmica posle prestanka NATO kampanje,
sa procenom ukupne ekonomske tete od 29,6 milijardi dolara tokom 78 dana vazdunih udara, ima sve atribute i Dinkievog javnog
angamana. Pre svega tu je brzina reagovanja i smisao za globalni
horizont poratnog ekonomskog problema. Ona istovremeno titi
Dinkia i Grupu 17 od primedbi da su nepatriote i da se dre parole
to gore to bolje, samo da bi naudili Miloeviu po cenu patnje
srpskog graanstva.

187

Sva tri spomenuta doajena Grupe 17 ne izjanjavaju se javno

i konkretnije o Mitingu za promene, a ne meaju se mnogo ni u
peripetije koje koordinator Grupe Mlaan Dinki ima oko prelazne
vlade. Istina, Dinki oko svega toga poslednjih dana pokazuje dosta
hladnokrvnosti, mada je u poetku bilo uoljivo da ne demantuje
glasove da bi pored poznatog spasioca dinara od hiperinflacije, exguvernera Dragoslava Avramovia i on sam mogao biti premijer
te ekspertske vlade. Po tome su mnogi zakljuili da je ovek budunosti u Srbiji pogreno zakljuio da je ta budunost ve dola.
Balkan Crisis Report, 15. avgust 1999.

188

Dimitrije Boarov

Profesor dr Ljubomir Madar, profesor dr Veselin Vukoti i Milan

Kovaevi su najstariji i mogue najugledniji ljudi iz G 17. Dr Madar,
sa ogromnim strunim opusom o makroekonomskim problemima,
verovatno jedan od vodeih jugoslovenskih ekonomista liberalne
orijentacije ve dve decenije, ovek koji je podravao prve reforme
Ante Markovia i krae vreme bio i ministar u vladi Milana Pania,
sigurno je glavni mentor Mlaana Dinkia. Dr Veselin Vukoti je
jedan od pionira privatizacije u Jugoslaviji, a bio je i lan poznate
savezne vlade Ante Markovia. On je sada profesor u Podgorici i jedan od vodeih ljudi reformskog kursa ukanovieve ekipe u Crnoj
Gori, a posebno je zanimljiv u ovoj prii, jer je on i glavni pisac
ekonomskog dela crnogorske platforme za redefinisanje odnosa u
jugoslovenskoj federaciji. S jedne strane, to Grupi 17 daje dodatnu politiku teinu u Jugoslaviji, a u drugu ruku, to Miloeviu
signalizira opasnost da je mogue i deo Dinkievih inicijativa u
Srbiji podstaknut iz ukanovievog kruga. Milan Kovaevi, sada
samostalni investicioni konsultant, ima veliko iskustvo u meunarodnim poslovima poto je jo pre vie decenija bio ef nekoliko
korporacija za ulaganja u nekadanju SFRJ, a na svojevrstan nain
spaja Grupu 17 i sa preduzetnicima i ljudima izvan univerzitetskog
akademskog kruga.

Debele knjige i debele make

Nenad anak bucmasti Ahilej

Oni koji su prisustvovali istorijskom povratku Vojvodine u svoju
sopstvenu Skuptinu, 23. oktobra 2000. godine, kau da se pred
Banovinom nala grupica nekih demonstranata koja je, izgleda,
neto protestovala protiv Nenada anka, kada je on u tamnom
odelu doao da ga predstavnici narodne volje izaberu za predsednika vojvoanskog parlamenta. Svi koji pamte poetak protekle
decenije, odmah su se setili kako je sam anak, sa svojom malom
grupicom saboraca, gotovo na isti nain, nekada manifestovao za
Vojvodinu, a protiv Miloevia u ono hladno vreme kada se sav
narod zaklinjao u vou probuene Srbije i kada su anka okruivali samo javni prezir, opte nipodatavanje i beskrupulozne pretnje. anak se tada bio prerano iskrcao u vojvoanski zaliv svinja,
u kome su onda vladali famozni aljkavko Bracika Kertes i druina
ambicioznih arivista tankog imanja i porekla ali nije odustao,
mada je bio baen u pranjavo more vojvoanske provincijalnosti,
tradicionalne malovaroke snishodljivosti prema vlasti i svearskog
srbovanja. Za ove nove demonstrante nisam siguran od kakvog
su materijala i hoe li izdrati dok anku ne vide lea (poto uvek
promaim istorijske dogaaje, kao svaki dobar novinar, pa ljude
nisam ni video).
Nije, meutim, velika teta to ovu malu epizodu nije zabeleila
osloboena tampa, jer bi se javnosti tako nametnula samo jedna otrcana pria o nekakvom fatalnom zatvorenom politikom
krugu, i zato to bi se ova mala dramaturka doskoica suvie
providno uklopila u ve otpoetu kampanju osporavanja lika i dela
Nenada anka sada kada je doao na vrh i ostao sam. Sam u tami
poto je demokratska vlast svoju vladavinu zapoela bukvalno
u mraku, kada nas osvetljavaju i greju samo lepe perspektive i
mnogobrojni svetski pozivi na saradnju (ko e sve stii da obie
sve te svetske metropole u kojima treba razvijati dobre odnose).
Nisam, naime, pristalica teorije po kojoj su neki ljudi dobri za
jednu fazu borbe, a neki drugi za neku drugu fazu pa tako i ne

189

U krajnjoj liniji, ima pravde u tome to je Nenad anak uao u najvei kabinet u Banovini. U proteklih deset godina on je najupornije
zagovarao politiki subjektivitet Vojvodine i teko se moe nai
neko ko je zbog toga bio izloen veim pritiscima i neprilikama. On
je najee prvi i najbunije u Vojvodini kritikovao ratnu politiku
Miloevia, napadao obespravljivanje i pljakanje Pokrajine, ulazio
u teke svae sa reimskim politiarima i njihovim trabantima u
navodno opozicionim strankama branei samobitnost Vojvodine,
a esto je imao i sporove sa doista opozicionim, ali nacionalno
obojenim strankama u Srbiji zbog radikalizacije vojvoanskog
pitanja (Vojvodina-republika). anak je i najodlunije pretio
internacionalizacijom vojvoanske stvari i najotvorenije je kontaktirao sa politiarima sa Zapada, ne plaei se da e biti diskvalifikovan kao strani plaenik, jer su mu se pare koje je odande
dobijao uvek inile suvie sitnim naspram potreba jedne siromane
stranke i opasnosti kojoj se lino izlagao to na mitinzima, to
na motorbiciklima (na jednom je, valjda beei od straha, proletos
zavrio u jendeku, sa izlomljenim kukovima). Reju, Nenad anak

190

Dimitrije Boarov

mislim da je za fazu kabinetskog rada za Vojvodinu sada bilo

bolje izabrati nekog obrazovanijeg, temeljnijeg, pedantnijeg,
odmerenijeg, solidnijeg, potenijeg i vrednijeg oveka, koji bi od
Kotunice traio manje ali bi to traio struno i savesno, sa isto
toliko pravne akribije, koliko se ovaj trudi da pokae, pa bi imao
vee anse za uspeh. Preciznije reeno, jo je daleko do temeljnog
rada za Vojvodinu, pa je jo najvanije samo zaurlavati kako bi se
nekako skrenula domaa i svetska panja na vojvoansko pitanje.
U tom smislu anak je daleko bolje reenje od itave ekipe koju
su on i njegov veliki koalicioni partner Zoran ini okupili u
Izvrnom veu Skuptine Vojvodine. Ne dele svi moje miljenje, pa
neki inae odmereni ljudi ve govore da se bolja vojvoanska vlada
mogla sastaviti u svakom zoolokom vrtu, a drugi ve izmiljaju viceve na raun avnojevske vlade sa est potpredsednika (ko e im
najamiti sekretarica i automobila). Ti vojvoanski ministri zapravo
nisu krivi to malo o njima znamo, a ono malo to znamo bolje da
ne znamo.

Debele knjige i debele make

je tokom itave decenije javno i odseno govorio sve ono to je

veina Vojvoana mislila a nije smela da kae.
Ipak, valja odmah primetiti da se anak tokom proteklih godina, a i
u ovim poslednjim danima (ba posle pobede na izborima), raziao
sa veinom svojih kolega u vojvoanskim strankama, pa i sa bliskim
politikim (i ne samo politikim) prijateljima, to upuuje na zakljuak da, u najmanju ruku, teko sarauje sa moguim politikim
konkurentima na vojvoanskoj sceni i da se lake sporazumeva
sa onima kojima je naelo politike trgovine po realnim cenama
vrhovni nazor. To nije osobina koja se sama po sebi u politikom
pluralizmu moe oceniti kao loa. Meutim, ve u ovih nekoliko
sedmica, kada je anak traio podrku inia i Kase za izbor na
mesto predsednika Skuptine APV i kada je vie puta ponovio da
zamrzava svoj politiki program glede sudbine Vojvodine (dok
se demokratija ne stabilizuje a onda e biti kasno), raa se sumnja da je zarad line promocije spreman da plati veoma mnogo, pa
i da otkine ne samo funtu mesa sa programa svoje stranke, samo
da bi dobio vodei poloaj u Vojvodini i da bi otplatio svoje, inae
mnogobrojne (mogue i ne samo politike) dugove.
Gde se nalazi peta ovog bucmastog vojvoanskog Ahileja nije lako
tano proceniti. To to neki kau da je i u mladosti, kada je svirao
rok, u mladikoj siledijskoj miri vie lajao nego ujedao, izgleda
da je bilo jasno i Miloevievoj udbi, pa nije za demokratiju odsedeo neku robiju ni kada je najmonijem mediokritetu i ampionu
primitivne balkanske osrednjosti pretio veanjem o banderu ukoliko se na izborima ogrei o narodnu volju. Ipak, malo je verovatno
da e u nekoj meustranakoj kombinatorici definitivno popustiti
na raun Vojvodine, samo da bi ostao u igri. Suvie je bistar da ne
zna da je zanimljiv samo dok iza njega stoji neto od one teke
Vojvodine, koja nikad nita nije dobila lako i koja je uvek morala
sve da odradi sa velikom mukom.
Njegov glavni problem u narednom zimskom razdoblju, kada
bude i po funkciji oficijelni uvar Vojvodine to je to nikad nije

191

anak je vie puta dokazao da je spreman da pogine za narodnosti (ne zaboravimo da je na severu Bake jo u vreme rata u
Bosni govorio na zborovima vojnih begunaca meu vojvoanskim Maarima), ali dosada nije pokazao da ima ivaca, znanja
i strpljenja da shvati itav problem oko njihovog ustavnopravnog
situiranja i da uza sve to smesti nacionalne interese srpske elite u
Vojvodini (ma ta to znailo). On lino pokazao je suvie arogancije i u ovoj stvari, u kojoj politika raunaljka sa doivotnim gradonaelnikom najveeg maarskog sela slabo pomae. A njegova
stranka ni posle deset godina nije iznedrila nekog pismenijeg ideologa socijaldemokratskog usmerenja. Nije ni mogla, jer anak i
nije imao stranku, nego ligu sledbenika. To se videlo i prilikom
nekadanjeg pokuaja neke grupice u LSV da anka pozove na odgovornost zbog navodnog krenja statuta stranke (da li ga je nekad
i proitao?), kada je izjavio da nikad nije uo da apostoli mogu
smeniti Hrista.
ta bi, dakle, trebalo oekivati od Nenada anka na visokoj stolici
u Skuptini Vojvodine. Prvo bi trebalo da se ne raskomoti previe,
jer narod je uvek samo narod (kako je govorio Volter) i uvek
ima mangupa koji su spremni da zasole njegovu volju i protiv naj-

192

Dimitrije Boarov

stigao nita ozbiljno da proui u knjigama o Vojvodini i to nikad

nije uspeo tano da shvati zato je Vojvodini potrebna autonomija.
Sada je legao na beogradsku rudu, koju nikad nije krasio nedostatak promuurnosti, pa je nanovo razvezao priu o autonomiji
novanika (kako se izrazio ika Berisavljevi) to ve sutra, u
nekoj trinoj ekonomiji i liberalnom ekonomskom sistemu, moe
biti pria bez argumentacije. Zaneo ga je uspeh briljantnog slogana
koji je smislio pre nekoliko godina Taku na pljaku! No, ne lezi
vrae, sve se menja, pa se menjaju i mode u ekonomskoj ideologiji,
a naroito u praksi. ta e anak rei sutra, kada tamo neki Dinki
bude rekao eto vam vaa poljoprivreda, diite cene i prodajte ta
hoete i gde hoete, a za kredite i finansijsku podrku eto vam
Roterdam? Dugorono, i to bi bilo bolje za Vojvodinu, ali ne onu sa
ovih est potpredsednika i vladom stranakih aktivista.

Debele knjige i debele make

zaslunijih i najdinijih heroja. Sirotinja je, inae, najosetljivija na

bahatost i razmetljivost s novcem i obino nema razumevanja za
pravilo da iza svakog uspenog politiara stoji organizovani kapital. Drugo je, da se dobro pazi u procesu ubrzane izmene prijatelja.
Od onih starih samo su gori oni koji tek dolaze rairenih ruku. A
to se tie Vojvodine ona e ve pobediti, sa njim ili bez njega.
Vojvodina, 29. novembar 2000.

Borka Vui Miloevieva blagajnica

Kad jedna politika stranka u svojoj kratkoj poslanikoj listi nae
mesta za damu u veoma, veoma poznim godinama, damu koja je
ak starija i od Dragoljuba Miunovia a upravo je to sa Borkom
Vui u protekli ponedeljak, u pono, pred sam istek zakonskog
roka za predaju te poslanike liste, uinila Socijalistika partija
Srbije onda to nije samo znak zahvalnosti i pijeteta prema nekoj
zaslunoj linosti, nego se sigurno radi i o politikom potezu od
irih politikih potreba i pretenzija.
Jer, da je samo re o oekivano kratkom, protokolarnom predsedavanju prvom sednicom novog saziva Narodne skuptine Srbije
posle januarskih izbora, samo dok se ne izabere novi, punopravni
predsednik te skuptine, ne bi bilo toliko manevrisanja oko toga
koja e stranka u redovima svojih poslanika pronai onog najstarijeg. Oigledno je da pria o ovoga puta dugom mandatu tog najstarijeg predsedavajueg nije liena verovatnoe i smisla. On bi
mogao predsedavati Narodnom skuptinom sve dok se eventualno
ne sklopi neka veinska kombinacija meu strankama koje su ule
u parlament, iz koje bi zajedno sa novim predsednikom skuptine
izronili i obrisi neke nove Vlade Srbije, ili ak do raspisivanja novih
prevremenih izbora kroz tri meseca, ako se ne sastavi veina ni za
jednu kadrovsku kombinaciju.

193

Moda je odluka SPS-a da za predsedavajuu, u okviru biolokih

pravila Narodne skuptine Srbije, izgura Borku Vui, u toj stranci
motivisana i nekim drugim krupnim razlozima. Na primer, moda
podmlaeno rukovodstvo sa Daiem na elu, koje je ovu stranku
zadralo u Narodnoj skuptini uprkos tome to je na izbore izalo
bez Miloevieve slike, ipak hoe da pokae da joj verna ostaje i
jedna od najstarijih i najpouzdanijih Miloevievih saradnica i
blagajnica. U stvari, moda je poenta upravo u ovom poslednjem,
da Dai i drugovi guraju u dravni vrh (makar na tri meseca)
Miloevievu blagajnicu, iz nekih golih, probitanih razloga, poto
se stalno razvlae prie da je blago pokojnog cara jo sakriveno na
nekom ostrvu, te da se ono bez Borkinih ifara i bankarskih vetina
i ne moe iskopati i staviti u funkciju borbe za socijalnu pravdu i
jednakost. Ova luda pretpostavka, da je penzionerka Borka Vui
zapravo izvaena iz kofera, kako bi se njenoj strunosti dodalo i
politikog autoriteta, koji bi bio dovoljan za dovrenje licencnih
operacija, koje su unosno zapoete, a nespretno prekinute, zbog
nesloge u policijskim strukturama ipak deluje suvie sumorno,

194

Dimitrije Boarov

A tokom tri naredna meseca, ne daj boe, mogu se dogoditi veoma

vani i krupni dogaaji u Srbiji. Moe se, na primer, u nedostatku
saglasnosti oko nove vlade, sama Narodna skuptina proglasiti za
neku vrstu Narodnog konventa, dakle zakonodavnog organa koji
istovremeno uzima i izvrnu vlast u svoje ruke, kad se te vlasti ve
javno odrie Kotuniina tehnika vlada. Ili, da nastavimo sa pekulacijama, upravo tom predsedavajuem skuptine moe zapasti
osetljiva uloga da nadzire sporovoenje nekog velikog politikog
dila unutar Srbije da, na primer, gospoa Vui bude ta koja e
primiti ostavku predsednika drave, da bi se napokon pokrenuo izbor punopravnog novog predsednika skuptine, odnosno, odmah i
vrioca dunosti predsednika drave, a koji bi potom trebalo da odobri mandat starom predsedniku drave, da oformi novu vladu kao
premijer, dok bi ta vlada, opet, kasnije podrala starog premijera
za novog predsednika, i tako dalje, i tako redom. Sve je, navodno,
mogue u matovitoj srpskoj demokratiji i u onakvom legalizmu
kako ga zamilja mali okica.

Debele knjige i debele make

ak i za one koji nemaju visoko miljenje o srpskoj politikoj eliti.

Ako sve te prie i pekulacije, u ovom trenutku (utorak vee, kada
se jo ne zna ni to da li e se sutra uopte sastati Narodna skuptina
i hoe li njom kratko ili dugo predsedavati ba najstarija poslanica
SPS-a) gurnemo u stranu, ipak je prilika da se podsetimo lika i dela
gospoe Borke Vui. U toj prii kao izvor nameu se njena autobiografska kazivanja sakupljena u knjigu Bankarstvo izbor ili sudbina.
Koliko je taj izvor, na alost, trivijalan i prazan u sutinskom smislu
dokazuje i jedan detalj: to je valjda jedina autobiografija na svetu u
kojoj nije zapisan datum roenja njenog autora. Ako je i re o jednoj
dami, ta nehajnost prema osnovnim injenicama je preterana, ne
samo kada su u pitanju datumi, nego i kada je re o svemu ostalom.
Jer, italac iz blizu 300 stranica njene autobiografske prie lako
moe uoiti da je Borka Vui pre bila savesni bankarski inovnik,
nego bankar u sutinskom smislu te rei. Naime, jasno se vidi da
ona nikada nije pitala svoje nalogodavce zato je za neto potrebno
obezbediti novac i da li taj zajam odabrani i posreeni dunik moe
vratiti ona je samo bila savreno posveena tim uvek neupitnim
zadacima koje je dobijala. Zato su se banke u kojima je radila
Borka Vui uruile gotovo same od sebe, sa 5-6 milijardi dolara
nenaplativih potraivanja, zato su iza njih ostale ekonomske ruevine irom Srbije, to jest na stotine nesrenih preduzea i njihovih
radnika koji ni do dananjeg dana ne mogu da shvate ta je to bilo
trulo u njihovim firmama i zato je sve do temelja sruio prvi vetar
tranzicije. Hajde to to ne mogu da shvate ojaeni radnici, ali ini se
da propast velikih dravnih banaka ni do danas ne moe da shvati
ni sama Borka Vui, jer ona ne prihvata da je ona stara komunistika drava, koja je bila u stanju da socijalizuje gubitke putem
narodne demokratije realno krepala i da je ne mogu vaspostaviti
nikakvi novi narodnjaci. Kao to ni ona, ali i mnogi drugi, ne mogu
da shvate da je gaenje velikih dravnih banaka bilo neminovno,
jer se morala ukloniti glavna poluga moi onih struktura koje su
Srbiju gurale u izolaciju i beskonanu birokratsku redistribuciju
pa su Srbi danas jedan od najsiromanijih evropskih naroda.

195

Posle 5. oktobra i Borka Vui je dobro prola, mada ju je, doista,

iz banke jurila grupa loe obuenih, nespretnih, a mogue i samozvanih dobrovoljaca demokratije i kriznih tabova. Moda
ju je na kraju Dinki oterao iz Beogradske banke uz pomo nekog
falsifikovanog dokumenta, koji navodno nije potpisao izgubljeni
dotadanji guverner Duan Vlatkovi ali neko je to morao da uini,
da 5. oktobar ne bi ispao lakrdija kontinuiteta demokratskog sistema i odbrane izbornih rezultata (valjda je neko meu milion ljudi,
palei jugoslovenski parlament, imao na umu i neki diskontinuitet).
Da li je doista u tim prelomnim danima sklonila neke tajne papire
(odnosno putokaz za pare sa famoznog Kipra, gde je bila isturena za
vreme svetskih sankcija protiv SRJ), to jo niko ozbiljan nije pokuao

196

Dimitrije Boarov

Ono to je najgore, ona je ipak spremna da ponovo pokua, pa

je ve izjavila i povodom mogueg predsedavanja Narodnom
skuptinom: ast mi je to sam na izbornoj listi SPS-a i spremna
sam da mnogobrojnim funkcijama koje sam obavljala dodam i onu
poslaniku. Ako propisi kau da najstariji poslanik predsedava
skuptinom, neu beati ni od te obaveze (Veernje novosti, 7.
februara 2007). Doista, za biografiju same Borke Vui bilo bi lepo
da joj se doda jo jedna funkcija jer je cela njena profesionalna
karijera, zapoeta, naravno, po kabinetima komandanata finansijskog sistema Titove Jugoslavije, a nastavljena pod Miloevievim
skutom samo kontinuitet funkcija. Ni na jednom mestu u
svojoj biografiji Borka Vui ne iskae iz stereotipa bankarskog
socijalistikog realizma. Ona se ne pita ni otkud teta za Srbiju
od svetskih sankcija u visini od blizu 100 milijardi dolara, ni zato
nas je NATO bombardovanje kotalo 10 milijardi dolara tete i jo
50 milijardi dolara izgubljene dobiti mada pedantno izraunava
te tete i izgubljene dobiti. Kod nje nikad nema line nedoumice,
ona nije odbila nijedno nareenje, niti kae da je neto to joj je naloeno smatrala pogrenim (zar tako neeg nema i kod bedinerki).
Miloevi je, na primer, po njenim reima upoznao meunarodno
bankarstvo jo pre nego to mu je ona savetovala da naui 1.000
osnovnih bankarskih izraza na engleskom, itd. Bajke jedne uspene bake.

Debele knjige i debele make

da utvrdi, to jest ako je utvrdio nije smatrao da je o tome potrebno

da izvesti javnost. Sama Borka Vui se hvali da je promet BB COBU,
of-or firme Beogradske banke na Kipru dosegao godinji iznos od 6
milijardi dolara i da je tamo sve bilo u redu, ak i kada se poslovalo
sa gotovinom koja je stizala iz Srbije, te da nije bilo privatnih rauna
sa kojih su pare ile dalje (do Tadikistana, na primer).
Posle 5. oktobra, istina, Borka Vui je pozivana i na neka suenja. Na
primer, u Okrunom sudu u Beogradu je bila optuena za zakljuenje
tetnog ugovora, ime je Beogradska banka navodno bila oteena za
vie od milion evra. U optunici je bilo navedeno da je Borka Vui
sklopila tetan ugovor izmeu Jubmes banke, koju je predstavljala, i
Socijalistike partije Srbije. Tim ugovorom je 9.220 kvadrata poslovnog prostora Banke u Palati Ue zamenjeno za dvostruko manju
kvadraturu. Borka Vui spominjana je i u, kasnije priguenoj, aferi
sa preduzeem za gazdovanje diplomatskim stanovima.
No, sve su to sitnice naspram poslova koje je Borka Vui, d se
naslutiti, obavljala po nalogu samog Miloevia, a koje je kasnije,
izgleda, zaboravila. Tako je, na primer, 2003. godine (prema Politici
od 27. septembra 2003), bila prinuena da u Prvom optinskom
sudu u Beogradu d izjavu po zahtevu jedne italijanske parlamentarne komisije a u aferi oko eventualnog podmiivanja
prilikom prodaje srpskog Telekoma 1997. Prema tadanjoj izjavi
Enrika Nana, poslanika italijanskog parlamenta, Vuieva je tom
prilikom potvrdila da je privatizacija Telekoma finansijski podrala
vladavinu Slobodana Miloevia. No, iako je tokom sasluanja pojasnila nain prodaje dela Telekoma, ona nije mogla da se priseti
iznosa od 480 miliona nemakih maraka koji su, kako je rekao
poslanik Franesko ireli, isplaeni nekim firmama. Borka Vui
pri tom nije mogla da se seti ni svog boravka u Rimu, samo dva
dana posle potpisivanja sporazuma. No, u Srbiji od zaboravnosti
ne pati samo Borka Vui.
Vreme, 15. februar 2007.

197

Miroslav Mikovi, prvi ovek poznatog Delta holdinga u Beogradu,

koji je po oceni jednog varavskog lista lino teak oko 1,5 milijarde evra, ponovo je pod lupom panje slovenakih i srpskih medija jer se razglasilo da se naao u srpsko-hrvatsko-slovenakom
drutvu poslovnih ljudi koji su namerili da meusobno izmeaju
svojinu nad tri velika, domicilna trgovaka maloprodajna lanca na
Balkanu te se tako, svaki u svom dvoritu, odupru najavljenoj
najezdi trgovakih giganata iz velikih zapadnoevropskih drava na
nae Poluostrvo.
Ta velika afera koja se stvorila oko slovenake trgovake kue
Merkator, to jest oko planiranog investiranja Delte u ovu firmu,
posebnu dra u velikoj srpskoj brbljaonici ima u tome to se sam
Mikovi i ovoga puta ne oglaava nikakvim izjavama i intervjuima.
Kao i kada je naputao Miloevievu srpsku vladu 1991. godine, kao
i kada je finansirao julovce Mirjane Markovi polovinom devedesetih godina, kao i kada je pruio finansijsku podrku inievom
DOS-u 2000. godine, kao i kada ga je kidnapovao Zemunski klan
2001. godine.
Za svih proteklih 15-16 godina, koliko se nalazi na glavnoj privrednoj sceni Srbije, ako seanje dobro slui, samo jednom je uestvovao u TV dvoboju (protiv ivka Pregla, potpredsednika Savezne
vlade Ante Markovia, na RTS-u 1990), dao je jedan ili dva servirana intervjua beogradskom Nedeljnom Telegrafu i dva-tri puta
se oglasio kratkim javnim govorima na roendanima svoje kompanije. A oni koji ga poznaju, pri tome, tvrde da uopte nije utljiv
ovek. Ta utnja, koja toliko odjekuje, moe se objasniti na mnogo
naina ali ovde treba izneti bar dve hipoteze: ili su mu poslovi i
planovi takvi da o njima nikad nije zgodno priati, ili mu iskustvo
govori da radi u zemlji u kojoj je javnost lo saveznik, a izvrstan
neprijatelj. Da pokuamo, ipak, da skiciramo njegov bar poslovni
profil, ne po ivom modelu, nego po poslovnim akcijama koje
je preduzimao.

198

Dimitrije Boarov

Miroslav Mikovi alfa i omega Delte

Debele knjige i debele make

Miroslav Mikovi je roen u Kruevcu 1945. godine. Nakon to

je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, radio je u
deviznom sektoru Jugobanke u rodnom gradu. Odatle je nakratko
preao u Trajal, a potom u komijsku Hemijsku industriju upa, u
kojoj je ubrzo izabran za generalnog direktora (1982). Kao dobar
Srbin i komunista, a pri tome i uspean privrednik, 1989. godine
je dobio prestinu jugoslovensku Avnojevu nagradu. Sve su to bili
argumenti koji su Radmilu Anelkovi, uvenu Radu Lambadu,
kadrovika Socijalistikog saveza Srbije, ponukali da Mikovia predloi, tada ve svemonom, Slobodanu Miloeviu za republikog
premijera, to jest za predsednika Izvrnog vea Skuptine SR Srbije.
Ovaj se, meutim, ve bio odluio za dr Stanka Radmilovia, pa su
Miroslav Mikovi i Duko Mihajlovi samo pro forma, radi javne
rasprave o vie kandidata bili konkurenti za ovu visoku funkciju,
da bi kasnije (5. decembra 1989) bili izabrani za potpredsednike
RIV-a (istu titulu u tom organu imali su i Momilo Trajkovi, dr
ivadin Stefanovi i Filip Gruji).
Na Mikovievo razoarenje, brzo se ispostavilo da je biti direktor
jedne socijalistike firme (u kojoj se ve bio navikao da nijedna
vrata ne mora sam da otvara) mnogo monija, unosnija i efikasnija
funkcija od poloaja jednog potpredsednika zaduenog za brz
oporavak srpske industrije koji tada nije mogao da nareuje, ve
samo da ubeuje svoje stare kolege na terenu ta treba da rade u
javnom interesu, i sanja ta je po volji, a ta nije glavnom politikom gazdi. Svedoci tvrde da se pretenciozni Mikovi ve kroz
nekoliko meseci zasitio visokog dravnog poloaja i shvatio da
se naao na poziciji koja ne obeava brz uspeh, ve muno hrvanje
za truplo SFRJ tim pre to je odmah prokuio i da se njegova
shvatanja o procesu privatizacije srpske privrede veini oko njega
ine preuranjenim. Otaljavao je svoju funkciju jo sedam-osam
meseci, ne radei politiki gotovo nita, jer tada Miloeviu nije bilo
zgodno da mu se sopstvena vlada raspada usred jugoslovenskog
raspada. Odustao je od trke za novu vladu koja je formirana posle
prvih viestranakih izbora (11. februara 1991), kada je premijerski
poloaj zauzeo dr Dragutin Zelenovi.

199

No, kako je imao dosta direktorskih i politikih veza i iskustva u

spoljnotrgovinskim i deviznim operacijama, kao i u poslovanju sa
bankama, ti teki dani izgleda da su trajali veoma kratko, jer je
veoma brzo stekao prvi milion maraka, navodno vie na tuu
glupost, nego na sopstvenu pamet, kako je jednom rekao. Pre e
biti da je tajna njegovog munjevitog uspeha bila u jednom drugom
poslovnom kredu, koje je, navodno, jednom priznao: nijedan posao
ne raditi sa privatnim srpskim sektorom, nego sa direktorima preduzea u drutvenoj svojini, koji se mogu servisirati u okviru za
nijansu poviene cene aranmana (to se vie nego opravdavalo
spoljnim sankcijama). U stvari, mehanizam ekspresnog bogaenja u
Srbiji 1991-1994. godine zasnivao se na jednostavnim operacijama u
kojima se otkupljivala izvozna roba putem jeftinih kredita dravnih
banaka i centralne banke ili proizvodila u ortakluku sa sopstvenim
deviznim repromaterijalom, a profit se delio prema diktatu onoga
koji je omoguio proizvodnju, ili su se uvozna roba i devizni prihod
prodavali za vrstu valutu po komercijalnom kursu, itd.
Kada je stvorio prve vee pare, uspeo je ne samo da se iz Slavije
preseli u stan koji je predhodno napustio sam Miloevi, nego i

200

Dimitrije Boarov

Navodno, nije ni pokuao da se vrati u tadanju drutvenu privredu nego je iznajmio sobu u hotelu Slavija u Beogradu i odmah
osnovao uvozno-izvoznu firmu Delta M (dvostruko eM Miroslav
Mikovi). Treba pri tome imati u vidu da je iz vremena direktorovanja upom, koja je bila uspena jer je praktino samo nameavala hemikalije iz uvoza, dobro znao da uvoznike firme iz
Slovenije dobro zarauju i u Srbiji, snabdevajui njenu industriju
uvoznim repromaterijalom pa mu je tadanji, prvi ekonomski rat
sa Slovenijom, otvorio mogunost da kao uvoznik supstituie
raznovrsnu robu koju su ovde prethodno isporuivale ljubljanske
i firme iz drugih republika (a kasnije da okolo-naokolo uzima i
njihovu robu). Ipak, neki njegovi poznanici kau da je razdoblje
uhodavanja privatnih poslova tokom 1991. godine nazvao svojim
najteim danima, jer je u poetku navodno radio potpuno sam,
ponekad i bez sekretarice.

Debele knjige i debele make

da ue u spisak tada poverljivih i podobnih biznismena, koji su

stekli i privilegiju da sve te operacije zaokrue i dobiju dozvolu
da sami sebi osnuju poslovnu banku. Tako je dozvolu za rad stekla
i Delta banka, po kapitalnom cenzusu od 2-3 miliona evra, a takve
dozvole za bankarsko poslovanje, u postupku preprodaje, poslednjih godina, kalkuliu se u ceni transakcija i sa stotinak miliona
evra (samo je eli, sa Meridijan bankom, proao jeftinije). Delta
banka se relativno lako afirmisala u zemlji, a brzo je konstituisala,
kao i mnoge tadanje srpske privatne banke, i svoju filijalu u
Moskvi pa je vebanje tranzicije moglo da pone.
Mikovi tada, kao i Karii i jo desetak okretnih pionira novog
srpskog kapitalizma, kree u izgradnju poslovne imperije irokog
spektra (svi su bili opsednuti prethodnim uspesima Genexa i Inexa,
pa su pokuali da ih zamene). Logika ove imperije je da treba raditi
sve to donosi brz profit, pa Mikovi tokom narednih godina kree
u sve i svata trgovinu sportskom opremom, osniva osiguravajue
preduzee, kupuje preduzee za proizvodnju bicikala, fabriku deterdenata, mineralnog ubriva, maloprodajni lanac trgovina, a kasnije
e postati i ekskluzivni uvoznik i zastupnik proizvoda marke Fijat,
Lanija, Alfa Romeo, Nivea, Mulineks, Ferero, Najk, Spido, Eskada,
Meks, itd. No, za razliku od veine skorojevia u biznisu, on pokazuje
da zna da posluje u svim uslovima, a ne samo u ratnim vremenima.
Iako je, kako mnogi tvrde, Mikovi uvek plaao caru carevo i
mada svojevremeno nije izbegavao ni uguujui zagrljaj finansijskog politikog krila Miloevievog fronta (JUL-a), krajem prologa veka, ima indicija da je, kada je za to dolo vreme, poeo potiho,
uglavnom indirektno, da investira i u demokratske snage. Tako je
5. oktobar 2000. godine, stie se utisak, doekao spremniji od veine drugih ljudi slinih poslovnih uspona, tim pre to je precizno
pogodio da e prvi vodei ovek novog sistema biti Zoran ini,
a njegova Demokratska stranka okosnica nove vlasti.
Istina, uprkos svemu tome, Mikovi e se nai na onom famoznom
spisku ekstraprofitera iz Miloevievog vremena, koji je premijer

201

Mnogo kasnije, Mikovi e se ipak poaliti na razdoblje proveravanja njegovog poslovanja na prelazu iz starog u novi sistem, pa
e rei: Zar se samo dobri kontroliu? Zato neko ne kontrolie
firme koje su u prethodnom periodu otile u steaj, u likvidaciju?
ta je sa onima koji su imali sve uslove da dobro posluju, a loe su
poslovali? To stvara utisak da je u Srbiji dobar lo. Jer, ako neko
dobro radi tu mora da se neto krije.
Taman se Mikovi potpuno stabilizovao nakon promena 2000.
godine, kada ga je poetkom 2001. stigla nevolja u reiji domae
mafije, kada je Zemunski klan uzeo u svoje ruke i za svoj raun
naknadnu preraspodelu dobiti iz vremena prethodnog reima.
To je ve poznata pria o kidnapovanju na Novom Beogradu (u 8
ujutro, 9. aprila 2001), koje se po njega sreno zavrilo u narednih

202

Dimitrije Boarov

ini iz raznih razloga selektivno koristio u naplati vanrednog,

naknadnog poreza, pa e i on platiti neto novoj vlasti i po tom
osnovu, ali e ga mimoii krupniji pritisak kakav je bio krenuo
u pravcu Karia. Tim pre to je verovatno bio dobro obaveten o
Vladinim nedoumicama ta da radi sa privrednom elitom koju je
zatekla, jer je, mogue ak i na njegovu preporuku, ef inievog
kabineta postao Nemanja Kolesar, mladi koji je zanat poeo da
pee ba u Delti. Iz te injenice, meutim, ne bi trebalo izvlaiti
neke ba debele zakljuke, jer, na primer, kako je svojevremeno
uo iz dobro obavetenih izvora pisac ovih redova, premijer ini
u jednoj kombinaciji za privatizaciju naftne privrede u Srbiji, nije
prihvatio da nosilac projekta bude Delta banka (to su predlagali
stranci), nego je nudio da to bude Komercijalna banka. Slino je
bilo i kada se Mikovi ponudio da kupi jedne ovdanje novine i
stavi ih na raspolaganje Vladinom, a ne Predsednikovom uticaju
ini to nije primio, itd. Ergo, stie se utisak da na toj relaciji
Mikovi-ini, prvi nije bio suvie navalentan, a drugi ne samo
da se nije oseao suvie zaduenim, nego je s vremena na vreme
molio Mikovia da priskoi svojim novcem nekim poslovnim
operacijama vladinih agencija kada je budet bivao u kripcu.
Takve molbe, to je Mikovi znao, nikad se ne odbijaju.

Debele knjige i debele make

16 sati, jer je Narodna banka Jugoslavije istog dana (prema Politici

od 4. jula 2004) elektronskim putem uplatila 7 miliona nemakih
maraka otkupnine na anonimni raun jedne vajcarske banke, pa
je on puten posle ponoi, negde u centru Beograda. Kasnije je
oprezno izjavio da su otmiari prema njemu korektno postupali, ali
da ne moe da ih prepozna. Ubrzo e otmiari (Duan Spasojevi i
kompanija), kao to je poznato, biti uhapeni u Francuskoj ali e
u nedostatku dokaza biti puteni na slobodu. To je jo jedna afera
koja slui na sramotu srpskom pravosuu i tadanjoj vlasti.
Ipak, kada se posmatra finansijski uspon Delte holdinga, moe se
zapaziti da se tek u vremenu posle Miloevia ona probila u sam
vrh privrede Srbije (druga je po snazi, po mnogim pokazateljima),
a u vrtoglavom usponu posebno je znaajno razdoblje posle 2002.
godine. Tako je za poslednje etiri godine Mikovi kupio Pekabetu,
Sunce, Juhor, PZP Beograd, Autokomandu, Podunavlje, Bazar,
Seme, Obuu, poljoprivredna dobra Napredak, Jedinstvo, Sombor,
a suvlasnik je i PIK-a Beej i jo niza drugih firmi. U Vojvodini je
ve, sa kupljenih ili zakupljenih oko 20.000 hektara zemlje, na nivou najveih veleposednika. Uostalom, kompanija koja ove godine
predvia investicije od 264 miliona evra, a ve zapoljava blizu
16.000 radnika sigurno zasluuje svaki respekt.
Kada je Mikovi, meutim, prole godine poeo da ulazi i u
domen graevinarstva, pa krenuo i u avio saobraaj, Velimir Ili,
ministar za kapitalne investicije u Kotuniinoj Vladi Srbije, upravo
na televiziji Brae Kari (s kojima se Mikovi porodino orodio
udajui erku Ivanu za Gorana Karia, sina Sretena Karia), pokazao je da je izgubio ivce, pa je u jednom grubom monologu
zatraio od Mikovia da malo prikoi i da se ne mea u sve (pri
tome je, u svom prostakom stilu, vreao maleni Mikoviev stas).
Ovaj ispad, na ovom mestu, naveo je sve posmatrae na zakljuak
da Kariev lobi nema vie Mikovievu finansijsku potporu.
U stvari, kada je nakon DOS-ove vlade na elo Srbije izbila
Kotuniina koalicija, stalno se merkalo kako e se sada postaviti

203

U ovom govoru on je rekao i neto to e se tek neto kasnije,

kada krenu prie o ulasku Delte holdinga u vlasnitvo slovenakog
Merkatora, potpuno razumeti: Konkurentske firme iz naeg
okruenja nesmetano kupuju u Srbiji i prave nove investicije, a
mi, u pokuaju da uinimo to isto kod njih, nailazimo na skrivene
prepreke i opstrukcije koje zbog politike tih zemalja nije mogue
savladati. Podseajui na Deltine neuspele pokuaje, od pre nekoliko godina, da dobije lokaciju u Ljubljani za izgradnju Maksi supermarketa, Mikovi je jo dodao da, uestvujui na slovenakoj
berzi, srpska preduzea i dalje mogu kupiti minimalne procente
kapitala neke njihove firme, ali da je potpuno preuzimanje praktino nemogue.
Treba imati u vidu da je ovaj javni nastup Miroslava Mikovia
usledio nakon, za strategiju Delta holdinga, moda najindikativnije
odluke o prodaji Delta banke italijanskoj Inteza banci. Bez obzira
na naizgled fantastinu cenu koja je postignuta u ovoj transakciji (277,5 miliona evra za 75 odsto vlasnitva plus opcija za jo
100 miliona evra za potpuno vlasnitvo) svi su se upitali zato
Mikovi prodaje svoju banku upravo u vreme kada mnoge strane
banke pokuavaju da uu na srpsko trite (kasnije e prodati i

204

Dimitrije Boarov

Mikovi, koji se prethodno prilino pribliio sada ve opozicionoj

Demokratskoj stranci. Poetkom 2005. godine on se, sa izvesnom
kritikom notom, na skupu dobavljaa Maksija, Pekabete i Tempa
(3. februara 2005), obratio toj najnovijoj vlasti: Pozivam Vladu
Srbije da u saradnji sa privrednicima to pre zapone reavanja
najkrupnijih ekonomskih problema, kao i medije da se vie bave
ekonomskim temama. Jedino stvaranjem dobre klime za uspeno
privreivanje moemo ojaati nau ekonomiju, a bez jake i uspene ekonomije nema ni podizanja ivotnog standarda stanovnitva
niti reenja najvanijih politikih pitanja. Pre 15 godina, prema
ekonomskim pokazateljima, Hrvatska je bila 20 odsto uspenija od
Srbije, a Slovenija 55 odsto. Danas je Hrvatska dva puta, a Slovenija
ak tri i po puta ispred nas. To su alarmantni podaci, ali nisam primetio da su se zbog toga zabrinuli oni koji o tome treba da brinu.

Debele knjige i debele make

Delta osiguranje, takoe Italijanima jer to obino ide u paketu sa

bankom).
Mikovi je to objasnio sledeim reima: Prodajom banke svetski
poznatom partneru omoguili smo Delta banci da ue u sistem
jedne od najpoznatijih banaka u Evropi, to joj omoguava lidersku poziciju, a Srbiji prua priliku da dobije jednu veliku svetsku
banku koja e poslovati po svetskim standardima. Doneti takvu
odluku nije bilo lako, ali bili smo svesni da Delta banka ne moe
da se nosi ravnopravno sa velikim svetskim bankama koje donose
dugorone izvore kreditiranja. Osim toga, za nas je ovo bila prilika
da obezbedimo novac koji emo uloiti u dalji razvoj Delta holdinga, odnosno u izgradnju liderske pozicije ove kompanije u oblasti
trgovine i proizvodnje hrane. Na cilj je da dalje irimo mreu tri
brenda Maksi, Pekabete i Tempa, a prioritet su trita Hrvatske
i Slovenije, a zatim i trita BiH, Crne Gore i Makedonije, i da se
vie nego do sada ukljuimo u razvoj poljoprivrede i prehrambene
industrije.
Dakle, sve je upuivalo na zakljuak da kad govori o pravcu svojih
ulaganja prema Sloveniji i Hrvatskoj on misli ozbiljno. Tako je
i shvaen u Ljubljani, pa je jedan tamonji list odmah izraunao
da kapital koji je Mikovi dobio od Italijana vredi koliko osam
Fruktala, tri Perutnine Ptuj i jedna i po Podravka. Tim povodom,
moda najpriblinije pekulacije o stvarnim namerama vodeih
trgovaca Srbije, Slovenije i Hrvatske iznesene su u hrvatskoj tampi
poetkom ove godine. Tamo je izneto da je ve tokom prethodne jeseni postignut dogovor Delte, Konzuma (deo Agrokora) i Merkatora
o udruivanju u zajedniku kompaniju. U tom dogovoru je
navodno koncipirano da e one kompanije iz ovog trougla, ija
procenjena vrednost ne bude odgovarajue visine (treine) u novi
balkanski holding uneti nedostajuu novanu vrednost, ali da e
u zajedniko preduzee ui samo onaj deo njihovog vlasnitva koji
je u rukama samih vlasnika koji uestvuju u pregovorima (Ivice
Todoria, Miroslava Mikovia i Igora Bavara).

205

Kasnije e se, na onom vidljivom planu, ispostaviti da je Todori

trenutno ispao iz kombinacije, a da Delta holding u Sloveniji i dalje
nailazi na zasad nepremostive politike prepreke, jer je znaajan
deo akcija Merkatora van Ljubljanske berze, u posedu Istrabenza i
Pivovarne Lako, a taj posed im je omoguio upravo aktuelni slovenaki premijer Janez Jana koji se ne usuuje da ih dalje pokriva
u najnovijim planovima sa Mikoviem.
Mikovi, meutim, ne odustaje od svojih planova, koje je proirio i u svom tradicionalnom javnom istupu za dan firme, poetkom februara ove godine. Naime, on je ovom prilikom rekao da mu
je plan da u naredne tri godine osvoji okolna trita Makedonije,
BiH i Crne Gore, a potom su mu cilj proboji u Sloveniju, Rumuniju,
Bugarsku, Maarsku i Moldaviju. U ovogodinjem govoru izneo
je i nekoliko opaski koje su imale veoma irok odjek u javnosti.
Tako je kritiarima stalne ekspanzije (Velji Iliu) uputio poruku da
u Delti ne mogu da stoje, jer ko stoji pada, te da je za dolazak
stranih velikih kompanija na nae trite, to jest za dolazak velikih
investicija potrebno drugaije ponaanje naih radnika, koje je
samoupravljanje razmazilo, a pare nee dolaziti tamo gde se skoro
svakodnevno trajkuje i gde se blokiraju putevi. Istom prilikom on
je zamerio srpskim politiarima to su napravili dve velike istke
direktora, u vreme Miloevia i tokom vladavine DOS-a, te da vlade ne mogu stvarati svoje privrednike. U stvari, Mikovi stalno
varira svoju najuveniju izjavu: Bilo bi dobro da u Srbiji postoji

206

Dimitrije Boarov

No, najzanimljiviji deo ove pekulacije je onaj da bi svaka od lanica novostvorenog holdinga pokrivala svoju teritoriju, a to bi,
navodno, znailo da bi deo Merkatora koji posluje na srpskom
tritu preao u sastav Delte, a isto bi bilo i s Konzumovim trgovakim centrom, iju je gradnju Agrokor zapoeo u Beogradu a
sve to bi Delta platila investiranjem likvidnih sredstava u vlasnitvo
Merkatora i Agrokora. U stvari, ono to je zanimljivo u ovoj pekulaciji to je lansiranje teze da Mikovi ulae u slovenaku i
hrvatsku kompaniju samo da bi preuzeo njihove poslove u Srbiji,
to jest da bi kod kue ostvario monopol u maloprodaji.

Debele knjige i debele make

Bil Gejts, ali mi takvog nemamo. Takvi smo kakvi smo, ali bolje od
nas nemate.
Sam Miroslav Mikovi, meutim, ne moe se u sutini poaliti
gotovo ni na jednu vlast pod kojom je radio, pa ni na poslednju. Na
primer, premijer Vojislav Kotunica lino je prole godine posredovao prilikom transakcija oko okonanja privatizacije trgovinskog
lanca C marketa, koji je godinama vodio Slobodan Radulovi. Na
kraju je Mikovi dobio i ovu firmu, a Radulovi, prema pisanju domaih tabloida, otkaz, jer je navodno u njegovim radnjama naeno
mnogo prezervativa kojima je istekao rok. Kotunica je nedavno,
ak, pre nego to e otputovati na samit premijera u Bukuret (koji
je odran 6. aprila), gde se zida balkanska zona slobodne trgovine
(Ceftoslavija), primio Mikovia i Beka i indirektno podrao njihova
nastojanja u regionu (znai i u Sloveniji), istiui naelo slobodnog
investiranja u svim dravama, po principu reciprociteta.
I ministar finansija Mlaan Dinki je pokazao gotovo preteranu
blagonaklonost prema Mikoviu mnogo puta (a Delta banku nije
dirao ni kada je bio guverner), pa je jo prole godine CORD-u rekao:
to se Mikovia tie, on spada u preduzetnike koji e nadiveti
svaku vladu i kao ugledan biznismen ima dobre odnose sa svim
strankama koje se zalau za ekonomski prosperitet. Mikovi nikada nije zvao Ministarstvo finansija, a siguran sam ni Kotunicu,
da trai da se neto specijalno uini za njegovu firmu (Danas od 7.
jula 2005). Ovog prolea Dinki je, ne znajui vie kako da narod
uveri da Vlada neto pokuava protiv inflacije, na brzinu krenuo
s priom da su trgovake mare prevelike (aludirajui na monopole), ali mu ta neuspela kampanja nije smetala da u aferi oko
Merkatora, eksplicitno podri Mikovia, procenjujui, moda, da
se njegova nastojanja u Sloveniji kod nas razumeju kao ispoljavanje
ekonomskog patriotizma. Ispada da, kad je patriotizam u pitanju,
previsoke mare nisu bitne.
Citirane izjave naih aktuelnih dravnih funkcionera mogu se tumaiti i analizirati na mnogo naina, ali jedno je sigurno posle

207

Vreme, 13. april 2006.

Milan Beko biznis iz senke

Ree mi jedan obino dobro obaveteni oek, kako su se nekad nazivali insajderi, da su jednom prilikom, u jednoj zemlji, u jednom
visokom drutvu, u jednoj meani, jednog pitali ta bi prvo uradio
kada bi nekim udom stekao jednu milijardu, te da je taj smesta odgovorio: pozvao bih Milana Beka, da preproda, naplati, premesti,
sauva, uloi i uti.
Ima li ova nepouzdana priica ikakve veze sa vestima da Miroslav
Mikovi, prvi Srbin meu dolarskim milijarderima na listi amerikog asopisa Forbs, sve ee radi u ortakluku sa Milanom
Bekom, te da je, navodno, upravo za njega osnovao i prvi investicioni fond u Srbiji, Delta plus, im se za legalizaciju meetarenja
otvorila zakonska mogunost? Moda i nema, ali ak i ako je izala
iz mate, ona lepo odslikava ve rairenu legendu o Beku kao
najsposobnijem srpskom meetaru, koji se u tom poslu dokazao i
prilikom Miloevieve prodaje srpske telefonije (1998), i prilikom
privatizacije srpskih mlekara (2003-2005), i prilikom spektakularne trgovine deonicama aranelovakog Knjaz Miloa (2005), i
prilikom privatizacije beogradskih Veernjih novosti (2006), i prilikom preuzimanja C marketa (2005-2006), a moda i u nizu drugih
privatizacionih akvizicija, a mi to ne znamo, niti je predvieno da
saznamo.

208

Dimitrije Boarov

uklanjanja Bogoljuba Karia, nije na redu Miroslav Mikovi, pa

se ni njegovo planirano bekstvo kapitala iz siromane Srbije u
bogatu Sloveniju, ne moe smetati u politiki kontekst, nego se
mora posmatrati u matrici interesa jedne kompanije koja se iri, da
bi opstala, i jednog dinaminog i ambicioznog poslovnog oveka,
koji u stvari zna da kapital nema domovine.

Debele knjige i debele make

Direktan povod za najnoviji veliki publicitet koji je usmeren ka

Mikoviu i Beku dao je pre desetak dana bivi direktor C marketa,
Slobodan Radulovi, koji se danas tretira kao lice u bekstvu u istrazi
o takozvanoj Steajnoj mafiji, a koji je u pismenoj odbrani dostavljenoj Specijalnom sudu napisao da je predsednik Vlade Srbije Vojislav
Kotunica omoguio Miroslavu Mikoviu da njegova kompanija
Delta M postane vlasnik C marketa uz posredovanje Milana Beka.
Naime, Radulovievi advokati predali su Sudu, poetkom marta,
njegovu pismenu izjavu u kojoj se navodi da su Mikovi i Beko,
koji je sa njim nastupao u postupku preuzimanja C marketa, na toj
kupovini direktno zaradili vie od 150 miliona evra, a indirektno
vie od 300 miliona evra. Radulovi ovu tezu podupire tvrdnjom
da se Srbija u ovom sluaju odrekla 42,6 miliona evra drutvenog
kapitala u C marketu u korist Mikovia i Beka, i postavlja pitanje
zato je njima dvojici omogueno da prisvoje 12,8 miliona evra koji
pripadaju radnicima C marketa.
Iz Politike (od 10. marta) preuzeemo jo jedan citat iz spomenutog
Radulovievog pisma, koji, kao i veina ostalih, ima i samokritiku,
bolje rei samooptuujuu dimenziju, to verovatno ima funkciju
poveanja kredibilnosti osnovnih tvrdnji: Kada je Primer Ce postao veinski vlasnik Ce-marketa za Mikovia, Beka i predsednika
Vlade Srbije postajem potpuno nepoeljna osoba (pie Radulovi),
poto sam ve obavio sve poslove koji su bili u njihovom interesu i
poinje neviena hajka protiv mene, kako bi me eliminisali da budem uesnik realizacije dogovora iz Memoranduma o razumevanju
koji je potpisan 19. avgusta 2005. godine pod direktnim pokroviteljstvom Kotunice. Potpisanim Memorandumom dogovorena je
nova vlasnika struktura Ce-marketa, samostalno nastupanje ovog
preduzea najmanje dve godine, pod kojim uslovima, po kojoj
ceni, kako i ko moe postati veinski vlasnik Ce-marketa nakon
isteka dve godine, kao i to da u ja rukovoditi Ce-marketom i birati
menadment za naredne dve godine (spomenuti Memorandum o
razumevanju navodno su potpisali Kotunica, Radulovi, uni,
Mikovi i Beko).

209

Ne znamo za douavanje, ali mogue da Milan Beko bar u neemu

zadovoljava stereotipnu srpsku predstavu o velikom novanom
meetaru, koja se nekad slagala sa likovima cincara, masona,
tajnih agenata i utljivih odlikaa, ali je u meuvremenu neto
modernizovana. Po najnovijoj verziji te stare predstave, foto robot
naeg novanog meetara mogao bi u karikaturi da izgleda ovako:
cincarsko prezime, a crnogorsko poreklo (roen u Herceg Novom
1961); kolovan za neki zanat koji nema veze sa glavnim zanimanjem (Saobraajni fakultet u Beogradu); prvi posao u vezi sa prikupljanjem, irenjem i preradom informacija, to jest ili udba ili
marketing, a najbolje i jedno i drugo (karijeru poeo u privatnoj
promotivnoj firmi Spektra grup u Beogradu, u kojoj je brzo postao
direktor marketinga, a kasnije i vlasnik celog preduzea, u kompaniji sa poznatom svetskom firmom Ogilvi end Mejder); oslonac
ne na javne politike stranke, nego na tajne slube i kumovske
veze sa visokim zvaninicima (to ne znamo, ali je neobino da je

210

Dimitrije Boarov

O vrstini Radulovievih tvrdnji, oigledno datih sa velike razdaljine, odluie Specijalni sud (nadajmo se, ne kroz etiri godine),
pa nam ostaje da o njima trenutno sudimo oprezno, u nedostatku
nekakvog demantija spomenutih lica. Ono to, meutim, deluje
doista verovatno, jeste vest o uesnicima spomenutog sastanka o
sudbini C marketa (koja je blagovremeno objavljena u beogradskoj
tampi), a za nau priu je tu najzanimljivije da je tog dana Milan
Beko na izvestan nain legalizovan kao ovlaeni meetar u velikim operacijama preuzimanja u Srbiji. Pri tome, italac Vremena
treba da ima na umu da naziv meetar ovde ne koristimo u nekadanjem pogrdnom, staroradikalskom ili komunistikom smislu, ve
zato to je re o retko zgodnom terminu koji na srpskom jeziku
oznaava posrednika u kupovini i prodaji, obino na berzi kako
taj termin objanjava ugledni estotomni Renik srpskohrvatskog
knjievnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske, izdat 1967.
godine. Istina, i u njega je prodrla senka podozrenja prema meetarenju, pa se za ovaj glagol kae da se u prenosnom smislu koristi
kao unoenje zbrke, ali se precizira da je to najee kada se
meetarenje obavlja preko douavanja.

Debele knjige i debele make

sa 36 godina, 1996. godine, odjednom lansiran za vanstranakog

saveznog ministra bez portfelja i da je navodno istovremeno bio
kum Zorana inia i dobar prijatelj kuma Miloevievih tajnih
slubi Jovice Staniia); poetak prikupljanja kapitala u trgovini
(poetkom devedesetih godina osniva trgovaku firmu DiBek);
blagovremeni uspon u vrh vlasti i bavljenje nacionalnim poslovima
od najveeg poverenja i tajnosti (kao republiki ministar za privatizaciju uestvuje u prodaji Telekoma za oko milijardu dolara i
to u najdelikatnijoj fazi, kada treba preuzeti pare i platiti nune
provizije, a glavnicu doneti politikom gazdi); paralelni rad na javnim poslovima sa unapreenjem privatnih interesa (preko svoje of
or firme Medtrejd i njenih ovdanjih filijala postepeno ovladava
velikom spoljnotrgovinskom firmom Rapid i njenom reprezentativnom zgradom u centru Beograda); prihvatanje odgovornosti za
nepopularne, ali nune politike operacije centra vlasti (odabran je
za funkciju ministra-promotera Miloevievog zakona o svojinskoj
transformaciji, to jest privatizaciji); odlazak u specijalne misije
tamo gde je najtee (jula 1998. godine postavljen je za predsednika
UO kragujevake Zastave, kada je postalo belodano da je problem
srpskog Detroita nereiv); brzo naputanje mesta neuspeha (povratak iz Kragujevca iz bombardovanjem razruene Fabrike automobila na mesto ministra za privredu u vladi SRJ) i prikljuivanje
veito najjaoj stranci u svakom sistemu, stranci novca (posle 5.
oktobra 2000).
Oni koji bolje poznaju Milana Beka, celu ovu nategnutu priu
interpretiraju neto drugaije. Naime, oni smatraju da je Milana
Beka Miloeviu preporuio Danko uni, koji je, mada tadanji
direktor Ekonomskog instituta u Beogradu i predstavnik konsultantske kue Dilojt i Tu, dobro razumeo ta Miloevi trai i da
se u onome to sledi Srbiji nita naroito ne moe oekivati od
akademski obrazovanih ekonomista. U sluaju Beka, uni kao
da je znao onu uvenu definiciju ekonomiste koju je 1976. godine
nagradio asopis Nju stejtsmen: Ekonomist je stanovnik zemlje
maglovitih tlapnji; bezopasan akademski sluga ije teorije i zakoni
nisu drugo nego daci vetra nasuprot onoj anarhiji banditizma,

211

Kada su posle 5. oktobra 2000. neki od naih vodeih akademskih

ekonomista pokuali da formiraju ekspertske vlade, pa su uspeli
samo da stvore ekspertske timove u vladi, oni su razmiljali da iz
samog sastava zateene Savezne skuptine, valjda kao eksperta za
miloevievsko vreme preuzmu i Milana Beka u svoju ekipu ali
su izazvali sablazan kod svojih saboraca opte politike orijentacije, tada prilino osetljivih i na moralnu dimenziju svoje politike
pobede nad Miloeviem. U stvari, neki protivnici DOS-a su tvrdili
da je ideju promocije Beka posle 5. oktobra, kao naeg oveka u
Miloevievim redovima gurao Vladimir Beba Popovi, koji je, po
toj prii, preuzeo vlasnitvo nad gore spomenutom Spektrom od
Milana Beka, od koga je i inae mnogo toga nauio.
Na junak zbog toga vraa skuptinski mandat koji je zadobio
na listi JUL-a, naputa zemlju i smeta se negde izmeu Milana i
Azurne obale. No, on e se ovdanjim demokratskim ekspertima
otuda brzo vratiti, a ponegde i pojaviti, ali sa druge strane stola.
Naime, ona druga, novana koalicija, izgleda, prihvatila ga je bez
ikakvog propitivanja u vreme kada se famozna DOS-ova Komisija
za istraivanje zloupotreba u privredi muila kako da sudski ospori
njegovo uee u vlasnitvu nad Rapidom (jer, navodno, privatizaciju nije platio) i kako da mu naplati porez na ekstraprofit od
1,1 miliona nemakih maraka. Kao da su za privatizaciju doista
potrebne sopstvene pare (a ne znanje i poverenje banaka) i kao
da u trinom klanju neto stvarno predstavlja ekstra profit (pre se
moe traiti prljav, nego prevelik profit).
U stvari, glavom i bradom Beko se prvo pojavio kao ovek FPP
Balkan limitida, odnosno luksemburkog Investicionog fonda
Vorldfajn, koji su u igri oko Knjaz Miloa nadigrali Vladu Srbije i
posvaali je sa Komisijom za hartije od vrednosti. Kasnije se ispostavilo da je Beko i izvrni direktor Investicionog fonda Salford, pa
se rairio glas da je upravo on vodio itavu operaciju privatizacije

212

Dimitrije Boarov

pohlepe i korpucije koja vlada u novanom poslovanju stvarnog

sveta.

Debele knjige i debele make

srpskog mlekarstva, koje sada posluje pod upravom grupe Dunav

hrana. Spomenuti Vorldfajn inae je 2005. godine sa oko 40 miliona evra bankarske garancije krenuo i u preuzimanje Luke Beograd.
Krajem prolea te godine Beko je, navodno, dovrio i privatizaciju
beogradskog Rapida, otkupljujui preko firme Erma preostalih 48
odsto vlasnitva koje je ostalo u drutvenim rukama (za manje
od milion evra, u obveznicama stare devizne tednje).
Beko se sa Mikovievim imenom prvi put povezuje preko
Graneksporta, gde navodno kupuje skromno vlasniko uee (3
odsto), neposredno na sopstveno ime. Tada i poinje, u leto 2006.
godine, nova kampanja prozivanja i jednog i drugog. Naroito posle
famoznog sastanka grupe zainteresovanih za uspostavljanje pune
privatne kontrole nad trgovakim lancem C marketa, sa premijerom
Vojislavom Kotunicom (19. avgusta), a kome su, navodno, pored
tadanjeg direktora Slobodana Radulovia prisustvovali i Miroslav
Mikovi i Milan Beko. Naime, tada Vladan Bati, koji za svog
trogodinjeg mandata kao ministar pravosua nije uinio nita za
ispitivanje Kiparskog dosijea Srbije, na konferenciji za novinare,
najavljuje da e Specijalnom tuilatvu podneti spisak osumnjienih za krau dravnih para i njihovo odnoenje na Kipar, a da e za
zatiene svedoke predloiti Borku Vui, Miroslava Mikovia i
Milana Beka.
Mikovi i Beko navodno su krajem prole godine zajedniki preuzeli i beogradske Veernje novosti. Istina, nije utvreno da su austrijske kompanije Trimaks i Ardos koje su stekle kontrolni paket u
Veernjim novostima povezana lica, ali je glavni urednik, Manjo
Vukoti, meutim, saoptio da su njegov list zapravo preuzeli srpski investitori.
Ceo ovaj pokuaj da se bar postavi osnova i uokviri ram za portret
Milana Beka, uinjen je sa oseajem da naa javnost jo ne razume
da su naela stvaranja kapitala na tritu, unosne preprodaje, jeftinog preuzimanja, pekulativnog investiranja, itd, legitimna naela
trine ekonomije, te da problem zapravo nikad nije kod onih koji

213

Vreme, 22. mart 2007.

Miodrag Kosti gospodin Pedeset odsto

Pri kraju jednosatne emisije na prvom programu dravne televizije (RTS), u udarnom veernjem terminu prolog etvrtka, jedini
gost, Miodrag Kosti, vlasnik novosadske kompanije MK Komerc
(MK Commerce) i nekrunisani srpski kralj eera na pitanje
jednog gledaoca: kako se brzo obogatiti, odgovorio je skromno. On
je rekao da se bogati ve 20 godina i da sve to vreme radi i 10-12
sati dnevno. Pre toga je sve vreme odbacivao tvrdnje Otpora da je
njegova kompanija umeana u bilo kakve nezakonite pekulacije u
trgovini eerom sa Evropskom unijom, koje su eventualno izazvale poznatu suspenziju beneficija pri izvozu na to trite.
Poto Miodrag Kosti ovom prilikom nije precizno odgovorio na
pitanje kako se obogatio, ovde emo pokuati da skiciramo jednu
brzometnu analizu veliine i brzine njegovog bogaenja, koristei
se samo podacima koje je sam ponudio javnosti. Uzmimo, na
primer, Kostievu izjavu novosadskom Dnevniku (29. juna ove
godine), kada je rekao da po zapadnim kriterijumima, da je MK u
Evropi ili SAD, vrednost kompanije iznosi oko milijardu dolara, a
kod nas, realno vredi oko 150 miliona dolara.
Prvo treba primetiti da je ova izjava prilino neprecizna, poto
je i data onako usput, u jednom gotovo neobaveznom razgovoru za rubriku Klin. U tom smislu je i ova analiza hipotetina i
neobavezna i pravi se uz odreene uslovne pretpostavke. Naime,

214

Dimitrije Boarov

su se obogatili drei se pravila da je sve dozvoljeno to nije zabranjeno ve da je, obino, glavni problem u (samoupravnom)
dogovaranju i sporazumevanju tih igraa sa dravnim faktorima,
trgovakim sudovima i narodnim poslanicima na tetu slabijih u
utakmici.

Debele knjige i debele make

pretpostaviemo da se Kosti gornjom procenom od oko milijardu dolara posluio kao svaki na domain koji voli da se pomalo preterano pohvali svojim imetkom, to jest svojim uspehom
pa emo ameriko-evropsku vrednost izbaciti iz ove analize
(uzgred, Kosti je verovatno u ovu vrednost ukalkulisao vrednost
eerana u SAD i EU, pa svoje tri eerane, koje je kupio po 3 evra,
verovatno nije u tom kalkulusu cenio po toj ceni). Zatim, pretpostaviemo da Kosti, kao diplomirani ekonomista, refleksno
zna da tano odvagne akutnu trinu (prinosnu) vrednost jedne
kompanije, koja se danas preteno bavi eerom, kada o njoj u
domaim medijima iz nekog razloga ima preko 600 negativno
konotiranih napisa i kada je na snazi gore spomenuta suspenzija
beneficiranog izvoza u EU refleksno, poto njene akcije nisu na
berzi.
Zatim, poi emo od pretpostavke da Kosti, takoe, zna da vrednost jedne kompanije ukljuuje, na negativnoj strani, i njene dugove pa emo zapravo njegovu izjavu shvatiti kao da je rekao da je
kapital MK Komerca danas 150 miliona dolara, to jest, taj kapital
emo tretirati kao neto imovinu. Ukoliko je Kosti zaboravio koliko je njegov MK Komerc duan domaim i eventualno stranim
bankama, pa taj iznos nije odbio od cene, onda on pravi onu istu
greku koju ine njegovi kritiari koji ga optuuju da je vojvoanske eerane kupio za tepsiju ribe.
Poto ne raspolaemo tanim podatkom sa koliko je kapitala startovao sam MK Komerc (formalno je to bilo verovatno oko 5000 dolara), ve se samo priseamo jedne njegove stare izjave, da je 1983.
godine u privatnom biznisu startovao sa novcem koji je stekao
prodajom svog dvosobnog stana u Vrbasu moramo uprostiti na
pristup, pa poi od (sigurno netane, ali indikativne) hipoteze da
je on u posao uao sa oko 20.000 dolara (koliko je moda dobio za
spomenuti stan). Dakle, uz svu silu ograda i ne uzimajui u obzir
Kostievu ne malu dananju linu imovinu (koju on, valjda, nije
uraunao u vrednost MK Komerca) uspostaviemo krajnje uproeno dve vrednosne take: 20.000 i 150.000.000 miliona dolara.

215

Kad poemo od tih cifara, koristei novinarsku matematiku,

dolazimo prvo do prosene godinje stope rasta Kostievog kapitala u MK Komercu od preko 50 odsto, tanije 54 odsto. Svaka
ast! Ako odbacimo ekstremne brzine bogaenja kakve su krasile
brau Daltone i slinu bratiju, Kostiev uspeh je zavidan i u meunarodnim i u istorijskim koordinatama, jer, kako on sam kae u
spomenutom intervjuu, nije se nikad bavio alkoholom, naftom,
drogom, orujem, cigaretama... niim to je akcizna roba. Poto u
nastavku citirane reenice eksplicitno kae da je sve to je zaradio,
zaradio na trgovini poljoprivrednim proizvodima, odbacujemo i
sluajeve Rotilda (nafta i banke, dakle rudna renta na prirodna
bogatstva i zelenaenje) ili Gejtsa (jedna vrsta tehnoloke rente).
Kosti uostalom, sam kae, kako smo gore citirali, da je stopu rasta
kapitala ostvario na poljoprivrednim proizvodima, dakle klasinoj
robi ija cena na svetskom tritu (pa, moglo bi se rei i na domaem) u poslednjih dvadeset godina praktino nije rasla, nego je
uglavnom padala. Jednostavno, nije Kosti trgovao informatikom
revolucijom i nije se meao u robu s kojom radi naa mafija, dok je
oigledno da nije bio ni neki vaan akter novanih trita, a zasad
nije poznat ni kao virtuoz u operacijama sa vrednosnim papirima
(iako je odigrao nekoliko atraktivnih privatizacionih operacija). Pa
kako je onda tokom dve decenije ostvario prosenu godinju stopu
rasta kapitala od 54 odsto?
Pitanje je intrigantno tim vie to se Kosti u vie navrata alio
zbog objeda da je blizak vlastima, te da je svoje bogatstvo stekao rentirajui svoja politika poznanstva (takve biznismene je dr
Danko Cvijetianin nazvao blizmismenima). On je ak nekoliko
puta ustvrdio da bi naa drava trebalo da podri uspene srpske
biznismene, umesto to dozvoljava da ih javnost valja po blatu
to bi moglo da znai da Kosti nije zadovoljan svojom pozicijom
prema dravi i onim politiarima koje je ranije zaduio, a koji sada
presudno utiu na formiranje javnog mnjenja.

216

Dimitrije Boarov

Dakle, postavljamo hipotezu da je za 20 godina Kosti svoj kapital

uveao sa 20.000 na 150.000.000 miliona dolara.

Debele knjige i debele make

Miodrag Kosti je, na prvi pogled, svoj kapital doista stekao uprkos tome to se opozicionim strankama Miloevievom reimu
pribliavao praktino jo od 1993. godine, kada je bio meu osnivaima Graanske stranke Vojvodine (koja je bila kratkog veka,
trajala je tek dva-tri meseca), a koja nije uspela da ostvari nikakav
uspeh na izborima, mada su njeni kandidati bili na listama tadanje Miunovieve DS, dakle u koaliciji iju su kampanju morali
da podre znatnim dotacijama. Polovinom devedesetih godina,
meutim, bio je bolje sree, jer se zbliio sa sada ve inievom
Demokratskom strankom i sa Nenadom ankom, liderom Lige
socijaldemokrata Vojvodine (pa je izmeu 1996. i 2000. godine
ak bio i direktor DS, postao ankov venani kum, a da paenoga
Opaia i njegovu zemunsku struju ovde ne meamo). Ta bliskost
omoguila mu je da u gradskoj vlasti u Novom Sadu dobije sigurnu
bazu.
Poto se pribliio opozicionim strankama pod Miloeviem, doista
je teko objasniti kako je MK Komerc, ipak, i u to vreme dobijao
spoljnotrgovinske dozvole za eer, dakle robu koja je (suprotno
injenici da je Srbija imala 15 eerana) stalno nedostajala u naim
prodavnicama gotovo itavu deceniju? Ta neobjanjiva okolnost
da smo tokom Miloevievog reima gotovo stalno bili u redovima
za kilu eera, sigurno je povoljno uticala na Kostieve poslove, ali
ostaje misterija kako je on u tim poslovima opstao, pored sve sile
slinih biznismena koji su bili nahrupili u stranku predsednikove
supruge.
Istina, Kosti se u Novom Sadu, devedesetih, nije krio kada je ruavao i sa Jovicom Staniiem, efom Miloevieve tajne policije i
Miloradom Vueliem, ideologom Miloevievog propagandno-zabavnog aparata, dok se istovremeno nije krio ni kada je veeravao
sa Zoranom iniem ili Nenadom ankom. Vojvoanski reformisti, koji sada preko Kostievih lea ratuju sa ankovom strankom,
ak iznose hipotezu da je on sve vreme bio i drugar sa nekadanjim
srpskim premijerom Radovanom Booviem i idu ak dotle da tvrde
da je Kostiu softver stalno obezbeivao upravo dr Boovi, koji

217

No, ak i ako bi ova neverovatna hipoteza bila tana ta okolnost,

sama po sebi, ipak ne bi mogla potpuno da objasni briljantni
poslovni uspeh Miodraga Kostia. Na jednoj strani, treba uoiti
injenicu da je Kosti Dnevniku upadljivo naglasio da je jo 1996.
godine imao promet od 108 miliona maraka, dakle jo pre nego to
se zbliio sa iniem, to bi uz normalnu profitnu stopu od oko
10 odsto moglo da znai da je te godine imao istu zaradu od oko
5 miliona dolara. Na drugoj strani, treba imati u vidu da je u nekim razdobljima doista bio ikaniran, pa mu je na poetku NATO
bombardovanja ak uzapena sva roba sa zaliha u Novom Sadu
(nadamo se da je posle 5. oktobra za tu tetu dobio kompenzaciju).
Ipak, sve je to, i pri kraju Miloevieve vladavine, bilo jo dosta
daleko od imovine od 150 miliona dolara, koju danas spominje.
U trgovini sa eerom tokom DOS-ove demokratske vlasti, prema
podacima koji su dostavljeni Vladi Srbije do kraja juna, ne moe
mu se dokazati da je zaradio pare koje bi bile presudne za dostizanje 150 miliona dolara kapitala. Prema tom izvoru, tokom 2001,
2002. i 2003. godine, MK Komerc je uvezao ukupno 59.727 tona
rafinisanog eera (u emu 10.384 tona eera od trske), a izvezao
47.485 tona eera (sve od repe). Fakturna vrednost uvezenih koliina ukupno je iznosila 28,6 miliona dolara, ali Kosti tvrdi da je
nakon distribucije tog eera na domaem tritu, na tom uvozu
zaraivao samo oko 50 evra po toni, to bi moglo da znai da je na
tim poslovima ukupno zaradio blizu 3 miliona evra ili neto vie od
3 miliona amerikih dolara.

218

Dimitrije Boarov

je, dakako, bio pri vrhu (ekonomske) vlasti u Miloevievo doba

i koji je bio mnogo bolji student ekonomije od Kostia. Povodom
ovih poznanstava sa obe politike strane u Srbiji postavlja se pitanje
nije li junak ove prie u stvari bio jedan od onih ljudi, kakvi postoje
u svim dravama i u svim politikim prilikama, preko koga su ili
uobiajeni kontakti izmeu pozicije i opozicije (takvi kontakti postoje i u najgorim reimima, jer jednostavno akteri su prinueni da
nekako pregovaraju, ak i kada su u stalnom ratu)?

Debele knjige i debele make

U istom razdoblju, MK Komerc je (prema podacima dostavljenim

Vladi) izvezao 47.485 tona eera (pri emu ak 32.955 ove godine,
to upuuje na zakljuak da je u eeranama koje je jeftino kupio,
pored dugova i previe radne snage, ipak zatekao i neke zalihe).
Poto ne znamo po kojoj je ceni kupovao ovaj eer (ili, koliko e
ga na kraju izai onaj eer koji je pronaao kod otkupljenih eerana), u proceni zarade koju je ostvario ovim izvozom moramo se
osloniti na procene. Recimo da ga je izvezeni eer ovde kotao
oko 500 dolara za tonu, a da je uspevao da na tritu EU ostvari 700
dolara za tonu ispada da je na ovim poslovima trenutno (ne znai
dugorono) zaradio tokom tri godine jo oko 9,5 miliona dolara.
Dakle, po ovoj amaterskoj raunici, na trgovini eerom Miodrag
Kosti je u poslednje tri godine navodno zaradio (izvozom i uvozom) oko 12,5 miliona dolara ili proseno oko 4,5 miliona godinje. Eto jo jednog razloga da posumnjamo da je Kosti sve to je
zaradio, zaradio od trgovine poljoprivrednim proizvodima, mada
ne treba podceniti ni njegove transakcije sa itaricama, branom i
drugim prehrambenim artiklima. Jer, ak i da je svih tih 20 godina
zaraivao u proseku oko 5 miliona dolara godinje stigli bi smo
samo do 100 miliona dolara kapitala.
Gde je sigurno greka u ovoj improvizovanoj raunaljki. Prvo je mogue da je Kosti startovao sa mnogo vie svog, a naroito tueg novca, i da je stalno uspevao da dobija povoljne kredite i garancije (a za
to, pored mogunosti za dobijanje uvozno-izvoznih dozvola, najvie
slue politike veze u naim uslovima). Zatim, treba imati u vidu da
je stalna inflacija proteklih 20 godina, koja je kulminirala hiperinflacijom 1993. godine, sigurno stalno devalvirala Kostieve obaveze
prema bankama i drugim kreditorima te da je on, za razliku od svih
nas ostalih, stalno dobijao na inflaciji, pa je logino to se ulanio u
Udruenje koje nije bilo zadovoljno Dinkievim fiksnim deviznim
kursom. I na kraju, mada je to trebalo da kaemo na poetku, verovatno je i najnia vrednost MK Komerca, s kojom se pohvalio njegov
vlasnik, a koju smo ovde uzeli u raun ipak malo preterana, mada
je injenica da je Miodrag Kosti bogat ovek nesporna.

219

Vreme, 7. avgust 2003.

Milton Fridman (1912 - 2006) gvozdeni lekar

inflacije
Ameriki nobelovac, ekonomista Milton Fridman, umro je u
Njujorku 20. novembra, u 94. godini. Na vest o Fridmanovoj smrti,
ameriki predsednik Dord Bu rekao je da su SAD izgubile jednog
od najveih graana. Milton Fridman bio je revolucionarni mislilac
i izvanredni ekonomista, iji je rad pomogao da napreduju ljudsko
dostojanstvo i ljudske slobode, izjavio je ameriki predsednik.
Buova formulacija o revolucionarnom misliocu je prilino
kontroverzna, mada sadri zrno istine. Naime, Fridman je tokom
dugog ivota ee kvalifikovan kao liberalni konzervativac ili
neoliberal, a ne kao revolucionar. Ipak, u njegovoj monetaristikoj pobuni, na ikakom univerzitetu (gde je predavao izmeu
1946. i 1983), protiv duge vladavine kenzijanizma, od Velike krize
1929. godine do kraja Kenedijeve ere i sedamdesetih godina 20.
veka, doista je bilo neeg (kontra)revolucionarnog. Ta pobuna je
bila temeljna. On e, na primer, u svom ivotnom delu Monetarna
istorija SAD 1867-1960 (koje je napisao u saradnji sa Anom varc),
rei: Kenzijanska ortodoksija, koja je dominirala ekonomijom
tridesetih godina, pogrena je. Nije samo malo, nego potpuno, iz
temelja pogrena. U stvari, on je bio radikalno protiv kenzijanske
ideje da je obaveza drave i njene vlade da upravlja ekonomijom,
zbog slabosti privatnog preduzetnitva i ciklinih kriza te da u tom

220

Dimitrije Boarov

Kako danas stvari stoje, za to nesporno bogatstvo, po prirodi stvari

(u svim zemljama na svetu), on e biti kanjen drutvom uvek
nesigurnih politiara, gomilom telohranitelja, novom mladom enom, ali i stalnim javnim ogovaranjima, pa je smeno, ak gotovo
sumnjivo to mu sve to toliko smeta.

Debele knjige i debele make

smislu barata sa budetskim prioritetima (deficitima). Rezultati

dravnih intervencija su efemerni, smatra Fridman, a destabilizacija, to jest inflacija je posledica vladine voluntarne kontrole ponude
novca.
U tom smislu, najuvenija Fridmanova reenica je: Inflacija je
uvek i na svakom mestu monetarni fenomen. On je smatrao da
su i Veliku (deflacionu) krizu 1929. izazvali neadekvatni potezi
Federalnih rezervi (amerike monetarne vlasti), a da su one isto
tako odgovorne i za inflaciju (zbog koje je Nikson bio prinuen da
otkai dolar od bretonvudskih institucija i prepusti ga plivanju na
svetskim finansijskim berzama). Fridman kae da se Federalne rezerve neodgovorno kreu as napred as natrag, putajui u opticaj
previe novca i izazivajui inflaciju, a zatim iznenada smanjujui
opticaj novca, to gui ekonomiju i uzrokuje recesiju. Zbog toga je
Fridman izgradio novu kvantnu teoriju novca, koja je (prema Kosti
Josifidisu) zasnovana na tezi da promene nominalne ponude novca
uzrokuju ekvivalentne promene nivoa cena, ali ne utiu na output
i zaposlenost.
Kada je mali elavi profesor, zlobna lica i zajedljiva jezika (kako
ga opisuje Viljem Grejder), savladao primedbe da je beznadeno
zastareo (zalaui se za slobodno trite Adama Smita) i da je
ovek koji sabljom napada bojni brod (to mu je spoitnuo Pol
Samjuelson) i kada se na poetku dvomandatne vladavine Ronalda
Regana nametnuo kao vodei dravni savetnik njegovi monetaris
-tiki recepti postali su sr neoliberalne filozofije vodeih zemalja
sveta (taerizam, reganizam). O opsednutosti Fridmana povezanou ekonomije i slobode mogli su se uveriti i nai itaoci kada
je (Novi Sad, 1996) objavljena i njegova knjiga (koju je napisao sa
suprugom Rouz) Sloboda izbora, lini stav.
I kasnije, kada se smatra da je Fridman, polovinom osamdesetih,
doiveo poraz, i kada je uveni ameriki guverner Pol Voker, u
znatnoj meri napustio njegove ideje i politiku, koju je i sam sprovodio sa punom bezobzirnou, neke od njegovih temeljnih postavki

221

Glavnu kontroverzu Fridmanove ekonomske filozofije ini se da je

najbolje opisao Henri Voli, koji je rekao da za monetariste nisu
bitni ni investicioni bumovi, ni navala na kupovinu kua, ni naftni
okovi, samo treba osigurati ravnomerni i predvidiv rast novca, jer
e trite svakog nauiti kako da se tome prilagodi oni koji imaju
pravo, napredovae, oni koji gree bie kanjeni. Na to Voli kae:
Ako prihvatite to, na kraju e vam ostati samo oni koji su pametni
i uspeni, a svi ostali bit e upropateni!
Vreme, 23. novembar 2006.

Miodrag Savievi menader iz socijalizma

Malo je rei da je prolonedeljno hapenje doskoranjeg rukovodeeg tima najuvenije srpske spoljnotrgovinske i turistike
kompanije, beogradskog Genexa, na elu sa njenim nekadanjim,
u dva navrata, dugogodinjim glavnim menaderom Miodragom
Savieviem, zbog sumnje na krupne zloupotrebe poloaja, izazvalo
pravi ok u ovdanjoj javnosti (obino slabo upuenoj u finansijske
operacije srpske privredne i politike elite). Tim pre to je ta vest
zapravo istovremeno i objava konane sahrane i privatizacije sada
oronule dravne firme, a nekada najuvenije srpske kompanije u
vreme socijalistike Jugoslavije, koja je bila ponos i dika srpskog
preduzetnitva, jer je sama imala godinji promet od oko 6 milijardi
dolara (to je oko nivoa dananjeg celog srpskog izvoza).
Legendarni Miki Savievi i njegovi saradnici, kao to je ve poznato, privedeni su 3. oktobra na policijsku istragu pod sumnjom da su

222

Dimitrije Boarov

nastavile su da ive kao aksiomi savremene ekonomske politike.

Svi potonji udotvorni krotitelji inflacije, Saks, Braun sve do
naeg deda Avrama drali su se njegovog osnovnog saveta: kada
imate veliku inflaciju, zakljuajte centralnu banku, a devizni kurs
prepustite tritu.

Debele knjige i debele make

tokom 2004. godine protivzakonito i navodno budzato, bez tendera

prodali (odnosno iznajmili na 99 godina) najatraktivniji plac u imovini Genexa na Novom Beogradu od 1,2 hektara (onaj izmeu Hajata,
Delte i Kontinentala) i tako otetili dravni budet, to jest drutvenu
imovinu firme za 20 miliona evra (tome je pridodato jo nekoliko
drugih sumnji). Naime, kako stoji u policijskoj prijavi, oni su taj plac
tokom 2004. godine, slobodnom pogodbom ustupili konzorcijumu
Neimar - V, Kemoimpeks i Irva investicije (koje po nekim papirima
personalizuju Boro Vukovi, ore Nicovi i Sinia Nikoli, nekadanji ef beogradske Direkcije za graevinsko zemljite) u zamenu za
samo 1000 kvadratnih metara poslovnog prostora, a taj konzorcijum
sada na njemu gradi 25.000 kvadrata, to znai da su za svoj plac
dobili manje od 4 odsto vrednosti budue graevine dok se na
tritu uobiajeno dobija i mnogo vie od 20 odsto. Kasnije su, posle
smene Savievia krajem 2005. godine, ak i tih 1000 kvadrata prodati istom konzorcijumu za 1,7 miliona evra, a smatra se da oni ve
vrede 2,5 miliona evra (za ovu transakciju se posebno tereti Vladimir
Gaji, Savieviev naslednik na mestu generalnog direktora Genexa).
Ovom kratkom podseanju na poslednje senzacionalno hapenje u
Beogradu dodajmo ovde da je Miodrag Savievi sutradan (4. oktobra) prebaen u Vojnomedicinsku akademiju zbog sranih tegoba, a
lekari kau da je njegovo stanje stabilno.
Ne ulazei zasad dublje u okolnosti ovog sluaja, valja odmah
primetiti nekoliko upadljivih pitanja koja se odmah postavljaju.
Pre svega se namee utisak da se sa odlukom o hapenju rukovodeeg tima Genexa otezalo gotovo tri godine, jer je nemogue
pretpostaviti da o gore spomenutoj krupnoj poslovnoj operaciji nije
pravovremeno bila obavetena gotovo cela Vlada Srbije, a i vostva
glavnih politikih stranaka. Ova okolnost otvorila je niz pekulacija
na temu: zato ba sada i u ijem interesu? To jest, hapenje je
odmah smeteno u kontekst procesa uspostavljanja novog odnosa
snaga u politikoj eliti Srbije, posle januarskih izbora, a uoi pismenog sporazuma (od 6. oktobra) o raspodeli funkcija u javnim i
dravnim preduzeima, poto su Savievi i njegovi osumnjieni
saradnici vodili Genex pod patronatom oslabelog Drakovievog

223

Aktuelnim politikim analizama procesuiranja ovog finansijskog

sluaja treba dodati i sumorno pitanje kako to da se ugled jednog toliko uvenog i iskusnog menadera, kakav je bio je Miodrag Savievi,
potapa u pepeo jedne oronule dravne kompanije, kakva je danas
Genexova kua, ba na blatu jednog graevinskog placa? Savievi
je bar video sveta i bio u poziciji (on je jo formalno i predsednik
Upravnog odbora kragujevake Zastave) da vidi da u modernoj ekonomiji postoje mnogobrojni sofisticirani, gotovo neuhvatljivi, metodi
za obavljanje svrsishodnih finansijskih poduhvata za koje se proceni
da nije zgodno da se izvode pred licem naroda pa deluje udno da
mu je greh pronaen ba na jednom prostom poslu sa nekretninama
usred Beograda (iza koga uvek ostaje mnogo katastarskih papira).
U stvari, ovaj sluaj nam daje povod da se vratimo na tipinu storiju o usponu i padu jednog velikog preduzetnika i jedne velike
kompanije, kako bi moda doli do nekih zakljuaka o uzrocima
Savievievih neuspeha poslednjih godina i konanom krahu mita
o Genexu, kao nekadanjoj udarnoj pesnici srpske ekonomije
kompaniji koja je, sasvim u duhu ovde popularnog organicistikog
shvatanja nacije i drave, toliko dobro harmonizovala mo i novac
(kao udbako preduzee i najvei zelena SFRJ) da se probila
u svetinje srpskog nacionalnog marketinga, to jest stala u red Crkve
i Akademije, Zvezde i Politike.
Dakle, hajde ukratko da pokuamo da ispitamo kako se nekada
proslavio Miodrag Savievi (roeni Beograanin) i kako je danas,
sa 72 godine ivota, dopao zatvora, mada je zajedno sa uhapenim
Gajiem, i lan Krunskog saveta, i lan kluba Privrednik iz famozne
ekspirove ulice (ima li jaih lea)?

224

Dimitrije Boarov

SPO-a. Tome se dodaju prie da novi ministar za privredu Mlaan

Dinki sada isti prostor za ubrzanu rasprodaju ogromne Genexove
imovine (koja se trenutno ceni na samo 200 miliona evra), a tome
se prikljuuju i interesi, sada ve deurnog krivca za sve velike
finansijske transakcije u Srbiji, Miroslava Mikovia (koji je ranije
ve jeftino pazario plac za Deltu na istoj lokaciji).

Debele knjige i debele make

Prvo treba rei da je dananji Genex osnovan kao Generalexport

daleke 1952. godine, kada je 19 radnika malog uvozno-izvoznog
preduzea (prozainijeg naslova) Morava prekomandovano u
firmu za kojom se potreba otvorila kada je Titova Jugoslavija, plaei se Staljinovog pritiska, poela da razvija odnose sa Zapadom.
Poto su poslovi ove firme pretpostavljali odlazak na rad na svetliju stranu gvozdene zavese i prihode od kojih se moe iveti
u bogatim gradovima, kadrovsku politiku u ovoj firmi monopolizovali su poverljivi pripadanici Uprave za dravnu bezbednost,
a oni graanski trgovci koji su znali posao i strane jezike, pa su
bili neophodni, slati su u inostranstvo bez porodica, kako se ne bi
odmetnuli (poto neki nisu odoleli, razbijene su neke porodice).
Prvi veliki direktor Genexa brzo je postao Vlada Vinji, ovek sa
partizanskom biografijom i samopouzdanjem (drugar uvenog
Slobodana Penezia-Krcuna), a i sa vrstom rukom i dobrim njuhom za poslove.
Vinji je prilino brzo rairio spoljnotrgovinsku (a delom i obavetajnu) mreu na 60 punktova u svetu i otkrio da se i u trgovini
sa Sovjetskim savezom mogu postii veliki profiti putem trampe
i reeksporta robe zapadnih kompanija, koje za takve poslove sa
Moskvom nisu imale javnu podrku u domicilnim dravama, a
imale su je u poslovanju sa Beogradom. Imajui jaku politiku
podrku u srcu centralizovane komunistike drave, Vinji je prvih godina gotovo monopolizovao uvoz nafte i sirovina iz SSSR-a i
izvoz nae lake industrije i poljoprivrede (koji je obilato finansirala
Narodna banka SFRJ). Pri tome je Genex dobro iskoristio tadanje
mogunosti delimine prodaje deviza i za svoj raun, pa je preko
ticovanja deviza, a i putem kreditiranja industrije, multiplikovao svoje spoljne prilive na domaem jugoslovenskom tritu.
Uoivi da se nae cipele i tekstil u Moskvi mogu povoljno menjati
i za putnike avione, on je uskoro oformio i flotu Aviogenexa, pa
je nastavljajui tim kursom ova firma postala i velika turistika
kua koja je izgradila i znaajne hotelske kapacitete u Beogradu
(Interkontinental) i na Kopaoniku (Sunani vrhovi).

225

Dakle, istine radi, treba primetiti da je Savievi na elo Genexa

doao kada je on ve bio privredni gigant, a na vodee mesto je,
naravno, postavljen uz podrku politike (a sigurno i uz saglasnost
Slubi; tako je uvek bilo u profitabilnim spoljnim poslovima). Neki
kau da je tu presudno bilo to to je prethodno bio ef kabineta
Miloa Minia, koji je bio na pobednikoj strani u Titovom obraunu sa srpskim liberalima, dok drugi tvrde da je zapao za oko
Kiri Gligorovu, tada jakom zagovorniku privrednih reformi. Za
nau priu je vanije od tih pekulacija da je uspeo da nastavi put
uspeha Genexa i posle slanja Vinjia u penziju.
Miki Savievi je, a to je njegova najvea zasluga, vodeu poziciju Genexa u jugoslovenskoj spoljnoj trgovini uspeo da zadri
uprokos decentralizaciji spoljne trgovine krajem sedamdesetih
godina, kada su u Hrvatskoj deo njegovih poslova preuzele Astra
i Brodokomerc, u Sloveniji Emona, u Vojvodini Agrovojvodina, a i
u Beogradu je dobio druge jake konkurente (Inex, kasnije Progres,

226

Dimitrije Boarov

Zanimljivo je pri tome primetiti da se sam Vinji plaio leta avionom, pa nikako nije koristio privilegiju da, obilazei Genexove
punktove u svetu, ivi na visokoj nozi i vidi ceo svet. Ovde je najvie vremena provodio u lovu, brinui kako da izgradi fudbalski stadion omiljenoj Zvezdi. I izgradio ga je Genexovim novcem, mada
je sam Tito gunao zbog podizanja novog igralita na nekoliko
koraka od ve postojeeg stadiona JNA. Vinji, meutim, kao stari udba nije dugo mogao ostati na elu Genexa posle famoznog
Brionskog plenuma i politike kampanje za decentralizaciju koja
je poetkom sedamdesetih godina prologa veka krenula iz drugih
jugoslovenskih centara. Genexov uspeh je, naime, iskorien za
borbu protiv otuenih centara finansijske moi beogradskih
banaka i reeksportera (Genexa i Inexa), koja se kasnije, irom
SFRJ produbila u borbu protiv tehnomenaderske birokratizacije
i liberalizma irom zemlje. Vinji je 1973. prinuen na ostavku,
pa se otvorio prostor za Miodraga Savievia, koji je predhodno
osam godina radio u dravnom aparatu, a u Genex se vratio 1970.
godine.

Debele knjige i debele make

itd). Savievi je u svoj tim tada okupio niz sposobnih ljudi, od

kojih e neki postati vodei srpski biznismeni poznati i dan danas
(Pavke Pavlovi, Zoran Drakuli i drugi). On je izgradio neboder
koji se sada zove Zapadna kapija Beograda i sa ijeg se krova, za
starih vedrih dana videlo dole, ne samo do Zagreba i Ljubljane
nego i mnogo dalje i visoije. Njegovi ambiciozni poduhvati kulminirali su projektom Yugo Amerika, kada je u nekoliko godina
u SAD prodato oko 150.000 umadijskih automobila (ali se mora
primetiti da je ova operacija brzo postala preskupa, a ostavila je i
ogromne dugove koji su dobrim poznavaocima mogli ukazati na
signale budue stagnacije i prezaduenosti Genexa).
Savievi je, dakle, 1989. godine dogurao Genex do toga da je drao
preko 10 odsto cele jugoslovenske spoljne trgovine i blizu 30 odsto
srpskog izvoza i uvoza. U firmi je oko 6000 zaposlenih dobijalo
za tadanje prilike basnoslovne plate, komfor poslovanja bio je
svetski reju, Genex je bio drava u dravi, kako su ga opisivali
novinari. Meutim, gotovo istovremeno, a moda i meuuslovljeno, krajem osamdesetih godina 20. veka u Srbiji je na vlast doao
Slobodan Miloevi sa svojom politikom nacionalnog dostojanstva
i vedskog standarda za sve. Poeo je raspad SSSR-a i SFRJ-e, pa su
ve 1989. uvedene evropske sankcije prema Srbiji (svetske e doi
kroz dve godine). To su osnovna etiri apokaliptika razloga za dolazeu propast Genexa (najverovatnije i povezana). Jednostavno, u
tren oka su izgubljeni ruski poslovi i turistiki promet, a unutranje
trite se drastino suzilo. Otkazano je stotinak unosnih ugovora
o zastupanju stranih firmi na domaem tritu, pogotovu kada
je Miloeviev prijatelj Zeevi nametnuo srpskoj poti francuski
Alkatel za dugoronog partnera, dok je Savievieva firma zastupala nemaki Simens. Uz to, Miloevi je poeo da sakuplja sav ivi
srpski kapital pod svoju ruku narodnim zajmom za preporod. I tu
je Genex izazvao sumnju, jer, mada je okupljao bogate zaposlene,
a i kao preduzee bio s mnogo novca, Savievi u njemu nije uspeo
(i nije hteo?) da obezbedi upis vie od polovine dobrovoljnog
zajma koji je bio razrezan ovoj firmi.

227

Na njegovo mesto bio je postavljen Andrija Dozet koji e uskoro, na

sastanku sa Genexovim predstavnicima u inostranstvu, koji je odran na brodu za razgledanje Lenjingrada (!?) praktino raspustiti
Genex. Poto tim ljudima nita nije mogao da garantuje i obezbedi,
praktino ih je uputio da dotadanje poslove u ime Genexa, ponu
da rade u svoje ime. Oni su razumeli poruku i listom su promenili
table na svojim kancelarijama, pa je roena velika grupa naih privatnih spoljnotrgovinskih firmi u inostranstvu. Neki od tih ljudi su
kasnije uspeli u poslu. Sam Genex poeo je nezadrivo da propada.
Posle Dozeta koji nije radio na njegovom spasavanju gotovo nita,
jedino je neto pokuao dr Radoman Boovi, koji je za direktora
posrnule firme doao deset dana nakon poetka bombardovanja.
Boovieva ideja je bila jednostavna: ogromne dugove Genexa
skoncentrisati u ljuturu starog preduzea sa desetak zaposlenih,
a ostalih 1.600 radnika i neto zdraviji hotelski deo firme i svu
imovinu firme odvojiti u novo preduzee Interneenel GC (Tu
ideju e kasnije braniti i institucionalno dovriti sam Savievi).
Zamrzavanje dugova i odmrzavanje poslova doneli su, navodno
priliv od 50 miliona nemakih maraka.
Ako se vratimo Savieviu, videemo da je, kada se zaleio, osnovao
privatne firme u vajcarskoj i Rusiji, ali o poslovanju tih preduzea
ne znamo gotovo nita. Neki poznavaoci evropskih trgovakih pri-

228

Dimitrije Boarov

Zanimljivo je primetiti da posle Osme sednice (1987) Miloevi

nije urio da skloni Savievia sa najvanijeg mesta srpske privrede (onoliko koliko je urio da se doepa medija, na primer),
mada je prirodno pretpostaviti da ga je morao smatrati ovekom iz
Stambolievog kruga. To oklevanje moda je navelo Savievia da
pomisli da bi mogao da opstane na poloaju. U tom pravcu je preko
dugog intervjua beogradskom NIN-u podrao bojkot slovenake
robe u Srbiji i poslao nekoliko poruka lojalnosti novom srpskom
voi. No, onda mu je Rado Smiljkovi, tadanji ef gradskog komiteta u Beogradu, doneo svilen gajtan, pa je posle tog razgovora,
navodno zbog oka i sranih smetnji odmah prebaen u bolnicu
odakle je 1990. i poslao svoju ostavku.

Debele knjige i debele make

lika ak tvrde da se Miki Savievi u vajcarskoj morao brzo uveriti

kakva je razlika izmeu trgovanja po svetu sa podrkom drave i
politike iza sebe, u jednoj gigantskoj kompaniji koja je dobro uhodana, i poslovanja na tvrdom tritu, sa ogranienim resursima
i malobrojnom kadrovskom ekipom, a bez unosnih dravnih
poslova.
Moda je i to jedan od razloga to nije napustio srpsku politiku scenu. Prvo se pridruio reformskim snagama Ante Markovia, zatim
DEPOS-u, a kasnije je bio kljuni finansijer Batieve DHSS stranke,
sa ije liste je i postao savezni poslanik nakon izbora 2000.
Veliki povratak na elo Genexa, koji je Savieviu obezbedilo
prethodno opoziciono angaovanje, moe se analizirati na razne
naine, ali se moe pretpostaviti da je stari menader shvatio da se
stara slava i veliina u veletrgovini ne moe povratiti, ali je, moda,
raunao da e obnoviti bar turistiku liniju i vratiti sjaj hotelima.
(Nije uspelo, jer Geneks ipak nije feniks, mada je iz njegovog
pepela uzletelo mnogo visokoletaica). Neki opet smatraju da je
bio dobro upuen da se od imovine (nekretnina) Genexa moe jo
dugo dobro iveti, ako se ne uri sa konanim reenjem. Ta hipoteza oslanja se na Savievo nervozno suzbijanje svih dosadanjih
projekata privatizacije Genexa.
Vreme, 11. oktobar 2007.

229

Posle prilino duge pauze poznati biznismen Filip Cepter se,

poetkom protekle nedelje, ponovo naao na prvim stranicama
srpskih novina. Naravno, ne kao zaludni kandidat na izborima
za predsednika Srbije, mada je i takvu kandidaturu nekada najavljivao, nego kao najjai potencijalni kupac beogradske Industrije
motora i traktora (IMT). Na tenderu za kupovinu 94,5 odsto kapitala ove odavno posrnule firme, konzorcijum Cepterove vajcarske
kompanije Houm, art end servisis i slovenakog proizvoaa poljoprivredne mehanizacije Strojna industrija, ponudio je 121,1 milion
evra za cenu kapitala preduzea i 10,27 miliona evra za investicije
u narednih pet godina. Drugoplasirani ponua, takoe zanimljivi
srpski biznismen Goran Novakovi (nekadanji ministar energetike) sa svojim fondom Meridijan, zaostao je u ovoj trci za desetak
miliona evra.
U sutini, na ovom tenderu takmaci se nisu borili za sada ve
slabanu fabriku sa oko 1.100 zaposlenih i godinjom proizvodnjom od samo 500 traktora, koja je due od decenije u gubicima i
pod finansijskom blokadom, pa je i prolu godinu zavrila sa minusom od preko 25 miliona evra, nego su najvie konkurisali za (potencijalni) graevinski prostor od oko 35 hektara, na veoma atraktivnoj lokaciji, preko puta Mikovievog Delta sitija, na Novom
Beogradu, u produetku Bulevara Zorana inia koji postaje
glavna poslovna arterija srpske prestonice.
No, da bi ovaj plac IMT-a postao unosna graevinska parcela, treba
prethodno izmestiti fabriku traktora, to jest dobiti od lokalnih
vlasti papire za preinaenje namene ovog prostora. Zbog otezanja
tih pregovora o preimenovanju namene graevinskog prostora,
verovatno je, pre neku godinu, i propao prvi tender za prodaju
IMT-a, jer se na njemu niko nije pojavio, mada su kvaliteti spomenute lokacije i tada bili poznati. Sada su, mogue, svi oni koji indirektno odluuju o putevima nae privatizacije, namireni potrebnim
projekcijama i planovima (a moda i onim to obino uz to spada),

230

Dimitrije Boarov

Filip Cepter traktorijanum prodavca lonaca

Debele knjige i debele make

pa e Cepter sa Slovencima moi fabriku da izmesti (verovatno) u

Dobanovce, gde IMT takoe ima 9 hektara poslovnog zemljita, a
da na Novom Beogradu pokrene izgradnju kakvog ekskluzivnog
poslovno-stambenog kompleksa, to jest nekog Traktorijanuma (da
zlobno parafraziramo ime projekta Cepterove supruge Madlene,
koja je renovirala staro zemunsko pozorite i skromno ga krstila u
Madlenijanum).
Cepter, uzgred, ima iskustva sa placevima promenjene namene,
jer je on, u kompaniji sa svojim starim partnerom Miodragom
Kostiem, pre nekoliko godina u Novom Sadu izgradio stambeno
naselje Lipov gaj na delu sportskog centra Vujadin Bokov. Istina,
mada zamiljeno kao ekskluzivno ograeno naselje za novosadsku elitu, ono se nije moglo naroito povoljno prodati, jer niti je
gradnja bila vrhunska, niti je lokacija posebno atraktivna, niti je
Novi Sad imao dovoljno plateno sposobne elite koja je mogla sebi
priutiti skupe stanove, mada su oni nueni u domiljatoj kombinaciji sa Cepterovim ivotnim osiguranjem (tada se jo bavio
i tim poslom, dok ga nije prodao Austrijancima). Ne verujemo,
otuda, da su Cepter i Kosti na Lipovom gaju naroito zaradili,
iako je u to naselje prebacio svoju adresu i sam Nenad anak, tada
jo predsednik Skuptine Vojvodine u jedan velik prizemni stan,
ali konfekcijskog kvaliteta. Ipak, Cepter se svom snagom u Srbiji
okrenuo upravo izgradnji poslovnog i stambenog prostora. Jo
pre tri godine je najavio: Planiramo da tokom 2006. investiramo
izgradnju vie od 250.000 kvadrata poslovnog i stambenog prostora u Srbiji, najvie u Beogradu. Najvei centar, povrine 120.000
kvadratnih metara, bie podignut iznad hotela Slavija. Naravno,
svi ti planovi do sada nisu ostvareni, ali je smer poslova jasan.
Zanimljivo je primetiti da je naa vodea tampa, odmah po objavljivanju redosleda takmaca na tenderu za prodaju IMT-a, mimo
dosadanjeg obiaja, konkurente kvalifikovala kao tajkune i da
je odmah publici objasnila da nije re o nekakvom spasavanju i
obnavljanju domae proizvodnje traktora nego o pekulaciji sa
dragocenim potencijalnim graevinskim prostorom. Ostao je, ta-

231

Tako, na primer, beogradska Politika u jednom naslovu istie

Cepter siti umesto traktorgrada, a u drugom podnaslovu naglaava da je Filip Cepter nezvanino pazario desetine srpskih preduzea, iako se nikada zvanino nije pojavljivao kao kupac. Naime,
iz ovog podnaslova sledi: ako se sam Cepter nikad nije pojavljivao
kao kupac u Agenciji za privatizaciju Srbije, zato nekada njegov
direktor iz Cepter interneenela Mirko Rai, koji se u njegovo ime
pojavljivao na aukcijama kao ovlaeno lice, to ponekad ne bi
uradio i za nekog njegovog tajnog partnera, kome nije zgodno da
dalje iri svoje nekretnine i poslovni prostor po Novom Beogradu?
Po teoriji zavere, dakle, sve je i uvek mogue meu tajkunima oni
koji su notorno bliski mogu delovati jedan protiv drugog, a oni koji
su po javnoj pretpostavci investicioni konkurenti mogu ponegde
biti i u dosluhu.
Ako ovu publicitetsku zameateljnu pekulaciju uprostimo i ocenimo, moemo primetiti da Filip Cepter i Miroslav Mikovi do sada
u Srbiji nisu nita krupnije radili ba zajedniki, ali nije iroko poznato ni da su negde bili ba estoki konkurenti iako su se obojica
oprobali u nekim delatnostima na relativno uskom prostoru, imitirajui jedan drugog. Na primer, i Mikovi, pa potom i Cepter,
osnivali su i banke i osiguravajue kue, ali su ih obojica prodali
stranim, jaim firmama, posle prvih znakova da na ta trita stie
jaka spoljna konkurencija. Cepter je kontrolu nad istoimenom bankom prodao maarskoj OTP banci, a istoimeno osiguranje Uniki.
Ipak, jedna od okolnosti koja ih na neki nain doista povezuje, ali
samo kod onih sa jaim pamenjem, je podrka koju su davali dr
Zoranu iniu, i pri kraju njegove opozicione delatnosti (krajem

232

Dimitrije Boarov

koe, protivrean utisak i o funkciji naglaenog isticanja okolnosti

da je prodat plac praktino naspram Mikovievog Delta sitija. Jer,
ostala je nedoumica da li se, u Vladi bliskim novinama, seiri zbog
toga to e Mikovi moda dobiti jednog snanog konkurenta u
neposrednom komiluku ili se sugerira aluzija da je i sam Filip
Cepter napokon postao deo Mikovievog klana.

Debele knjige i debele make

Miloevieve vladavine) i na startu rada DOS-ove Vlade Srbije.

Uostalom, oni su u inievo okruenje izgleda delegirali dva
njegova najneposrednija saradnika Cepter Zorana Janjuevia, a
Mikovi Nemanju Kolesara. No, razlike izmeu ova dva krupna
preduzetnika su vee od spomenutih slinosti.
U psiholokom smislu, Cepter i Mikovi su doista konkurenti, ali
treba primetiti da je Cepterovo bogatstvo poljski list Vaprost, koji se
ovde proslavio sainjavanjem rang lista bogataa u zemljama u tranziciji, jesenas procenio gotovo tri puta veim od Mikovievog, to
jest ono je procenjeno na 4,4 milijarde dolara. Jo jedna stvar govori
u prilog teze da je Filip Cepter ipak tei od navodnog ampiona
srpskog biznisa, Miroslava Mikovia. To je pre svega injenica da
je on prvu milijardu (nemakih maraka) ostvario na svetskom
tritu i ini se bez politikih privilegija, a ne u obino zatvorenoj
Srbiji gde su se njegovi dananji takmaci bogatili uz podrku vlasti.
Pri tome, Filip Cepter je to ostvario oslanjajui se u svojim poecima
na industrijsku proizvodnju, to je obino napornije nego u spoljnoj
trgovini i finansijskim uslugama, naroito kada je re o naizgled
toliko trivijalnoj proizvodnji kakva je ona u kojoj se liferuju lonci i
erpe, makako sami ti lonci i erpe bili navodno sofisticirani.
Moda i zbog toga to se njegove firme nalaze irom sveta Filip
Cepter se u jo jednoj stvari apsolutno razlikuje od Miroslava
Mikovia on se izjanjava protiv bilo kakvog ekonomskog patriotizma. Na primer, u jednom intervjuu on direktno kae: Neki
domai ekonomski krugovi utiu na dravu da zatiti domau
privredu tako to e ona ostati u rukama srpskih subjekata. Taj
ekonomski patriotizam je, naravno, ostatak dirigovane privrede.
On je jo i gori od toga, jer e te iste patriote sutra da prodaju kupljena preduzea ne pitajui da li su novi kupci stranci ili Srbi. S
druge strane, vidljiv je pritisak da se stranim kompanijama otvore
vrata. A kad to dvoje uporedo egzistira, znai da je privredna atmosfera u Srbiji diktirana frazama kojima se odgovara na pitanje
kojim pravcem bi trebalo ii. U drutvu o tim pitanjima ne postoji
ni konsenzus ni vrsta volja.

233

Sam Filip Cepter je u vie navrata, pa i novinarima koji su se gotovo

suvie specijalizovali za domen poslova tajnih vojnih i politikih
slubi, eksplicitno ustvrdio: Ne vladam Srbijom, ne trgujem orujem, ne poznajem Legiju!. On je uz to ustvrdio da su loe glasine
o njemu uglavnom irili inievi oponenti: Priu da orujem
snabdevam islamske teroriste najgrlatije su prenosili kumovi Vuk
Drakovi i Vojislav eelj. Samo to nikako nisu mogli da se dogovore za koga vercujem: za Alirce, Palestince, Albance Tad mi
nije padalo na pamet da njihov poljuljani politiki rejting podiem
time to u ih tuiti za klevetu. Raunao sam da nije vano ta se
kae, ve ko to govori. Tako je i bilo. Sad je na delu izmiljotina da
Filip Zepter finansira skrivanje i obezbeenje hakih optuenika
Radovana Karadia i generala Ratka Mladia.
Optube da je i Cepter deo mree koja je, navodno, sa premijerom
iniem kontrolisala sve nelegalne poslove u Srbiji, pa se zbog
sukoba dugoronih interesa odluila da ga likvidira, Filip Cepter
je demantovao doista uverljivo, podastirui dokaze o linom prijateljstvu i bliskosti koju je sa iniem imao i zbog koje je, po njegovom miljenju, kasnije, kao kolateralna teta i bio u nemilosti
svih njegovih politikih konkurenata. U jednom intervjuu on kae:

234

Dimitrije Boarov

Iako se u Srbiji Cepteru priznaje finansijski uspeh (naravno, manji

od onoga koji sam sebi pripisuje), njegova poslovna biografija se i
dalje stavlja pod sumnju. Mnogi smatraju da ni posle toliko godina
nije ba sve razjanjeno u razvojnom putu Filipa Ceptera, a oni
analitiari, koji smatraju da se u tranzicionim zemljama niko ne
moe obogatiti bez pomoi nadlenih unutranjih i vojnih slubi,
ne odustaju lako od teze da je i na junak svojevremeno trgovao
irom sveta (ili bar davao kiobran svoje firme za takvu trgovinu)
ne samo metalnim loncima, nego i neim gvozdenijim. Istina,
Cepter je praktino dobio sva dosadanja suenja protiv onih koji
su ga sumnjiili za mutne poslove u domenu trgovine orujem, pa
se tako moe rei da je na sudu u SAD pobedio i kod nas dosta poznatu Meunarodnu kriznu grupu na elu sa Dejmsom Lajonom
koji za takve sumnje nije Sudu dao dobre dokaze.

Debele knjige i debele make

No uoi Zoranove pogibije proveli smo zajedno, u porodinom

druenju. Bili smo dva i po sata sami. Taj razgovor je bio neka vrsta
opratanja. Ja sam poslednji ovek koji ga je privatno video ivog.
Zoran je imao problema s nogom. alio se na bolove. Delovao je
sumorno. Priao mi je da kao premijer okree kormilo Srbije, ali da
nema oseaj da ga taj brod slua.
Iz injenice da je podravao inia, Cepter je jo 2005. izveo i
zakljuak o tome zbog ega je toliko bio pod pritiskom u Srbiji:
Izloen sam politikim i medijskim napadima u Srbiji od kako
sam, jo pre 5. oktobra 2000, u politikim krugovima deklarisan
kao prijatelj Zorana inia i pristalica njegove politike. Priznajem
da sam bio veliki prijatelj sa Zoranom, koga sam upoznao jo 1977.
godine. Tajio sam da sam vlasnik firme Zepter international i da
sam pristalica inieve politike promena sve do 1997. Tada sam
prvi put javno podrao DS i njenog lidera, da bih se suprotstavio
diktaturi i politici beznaa tada vladajue stranke. Tog trena sam
postao meta onih, i u vlasti, ali i u opoziciji, koji se godinama bore
da na svaki nain diskredituju Zorana inia i njegovo politiko
delovanje. Ja sam kolatelarna teta tog politikog obrauna sa
Zoranom i DS, jer su mi neosnovano pripisivana sva zla ovog sveta,
kao da sam avo. Nikad nisam kanjavan, ak ni za saobraajni
prekraj, jer ga nikad nisam poinio. Moju kompaniju ini vie
od 120 firmi sa 120.000 zaposlenih u 40 drava sveta i nikad mi
niko nita nije prebacio. Samo se u Srbiji, po narudbini protivnika
Zorana inia, neprestano tajno istrauje ko je Filip Cepter odakle mi novac, koga plaam, koga podravam, ta radim I stalno se
izmilja da sam akter ove ili one politike afere.
Na uobiajena novinarska propitivanja, da li se na loncima i erpama
doista moe zaraditi veliki novac, Cepter je uvek slino odgovarao:
Na posuu sam zaradio prvu milijardu maraka. Stekao sam je bre
od Bila Gejtsa. Oni koji misle da je nemogue zaraditi milijarde na
posuu time dokazuju da nemaju ni veliko znanje, ni veliku inteligenciju. Milijarde se mogu zaraditi i na proizvodnji akalica, pertli
ili kondoma, pa zato ne bi i na proizvodnji posua... Sve moje fir-

235

Da li se u meuvremenu, od ubistva inia do danas, neto promenilo u tretmanu samog Filipa Ceptera u javnosti Srbije i da li je
on u vrhu nae aktuelne politike elite stekao neke nove prijatelje
ili neprijatelje, teko je proceniti. Ako se pogledaju njegove dosadanje akvizicije (ukupno upola manje od ove poslednje), nemogue je naslutiti ko mu od monih u Srbiji tera vodu na vodenicu.
U inievo vreme nije kupio gotovo nita, osim Brodogradilita
Beograd (13 miliona evra). Bolji poznavaoci kau da je bio i blizu
kupovine Soko tarka i kruevakog Rubina, ali su ti poslovi pokvareni pred samu zavrnicu. Od krupnijih zavrenih akvizicija valja
spomenuti Centrotekstil 18,9 miliona evra), Jugometal, Jugocentar
i Kulturu u Beogradu i jo neke sitnije firme po Srbiji. Sve zajedno,
zahvaljujui Cepteru, u Srbiju je do prole sedmice ulo oko 50-60
miliona evra. Dakle, relativno malo naspram oglaenih 4,4 milijarde dolara imovine i godinjeg prometa od preko milijardu evra.
U javnom ivotu Srbije Filip Cepter nije imao mnogo uspeha. Najvia
njegova dosadanja javna funkcija bila je funkcija predsednika
Olimpijskog komiteta ali je ona kratko potrajala, jer se brzo sudario
sa koalicijom raznovrsnih politikih i finansijskih interesa, koja je
od njega oekivala pare a ne vostvo. Ve posle nekoliko meseci
obnaanja ove visoke dunosti, urkovi, Zeevi, Manojlovi i
drugovi nali su naina da ga se otarase. U to vreme dalo se naslutiti
da mu se uinilo da je Srbija idealna zemlja za predsednikovanje,
jer svako novi mogao bi za nju uiniti daleko vie od prethodnika.
Meutim, bio je svestan da se za to nisu stekli svi uslovi.
Povodom linih politikih planova Filip Cepter je pre dve godine izjavio:
Moja jedina ambicija vezana je za politiku, mada smatram da danas

236

Dimitrije Boarov

me posluju u mnogo ureenijim zemljama nego to je Srbija. Pranje

novca i utaja poreza su u pravno i trino ureenim zemljama ne
samo nemogui, ve i veoma kanjivi. Nijedna moja firma, nigde u
svetu, nije osumnjiena za bilo kakav finansijski prekraj. O tome
brinu mnogo kompetentnije i efikasnije finansijske i pravne institucije nego to su nae, ali sam ovde i dalje krajnje sumnjiva linost.

Debele knjige i debele make

za to u Srbiji nema uslova. Uz to, nemam dobre veze u srpskoj politici,

iako mnogi misle drugaije. Nai politiari, kad dou na vlast, postaju
veliki kao papa i nikog oko sebe ne vide. Iz vlasti me niko ne zove. ao
mi je, jer koliko vidim, mnogi od njih nemaju ni dovoljno znanja, ni
iskustva, niti umeju da postignu politiki konsenzus oko promena, da
stvore jaku, funkcionalnu i stabilnu Srbiju. Bilo kog politiara da upitate ta je njegova strategija bolji ivot u Srbiji, Srbija u Evropi ili vea
zaposlenost i bolja privreda umesto odgovora dobiete samo floskule
i prie. Nijedan politiki lider i stranka nisu u stanju da promene stanje
u Srbiji, jer ne znaju kako, a i da znaju ne ine nita.

Izmeu Dubice i Monaka

Filip Cepter roen je kao Milan Jankovi, 23. novembra 1950. u
Velikom Graditu. Pravim imenom, Milan, danas ga zovu majka,
brat, supruga i prisni prijatelji. Osnovnu i srednju kolu zavrio je
u Bosanskoj Dubici, a Ekonomski fakultet u Beogradu. Teno govori
engleski i nemaki, a slui se francuskim i italijanskim jezikom.
Osniva je i predsednik kompanije Zepter international. U Beogradu
ivi sa suprugom Madlenom i kerkom Emom, u vili na Dedinju. U
Monte Karlu ima vilu koja je nekad pripadala Napoleonu Bonaparti.
O svom partizanskom poreklu i lanstvu u SKJ on jednostavno kae:
Moj pokojni otac nije bio oficir JNA, kako mnogi misle. Izaao je
iz NOR kao oficir, ali se potom bavio privrednim poslovima. Pre
rata je zavrio Trgovaku akademiju i jedno vreme je, na primer,
bio direktor u itoprometu u Velikom Graditu. Istina je da sam
1968. godine, kad sam bio u treem razredu gimnazije u Bosanskoj
Dubici, onda kad su Rusi napali ehe, zajedno s drugovima i drugaricama primljen u Savez komunista. Nikad nisam bio na bilo
kom partijskom sastanku. Poto sam 1979. napustio Jugoslaviju,
nisam se nikad ni bavio politikom u naoj zemlji.
Vreme, 24. januar 2008.

237

Najtee pitanje na nekom imaginarnom ekonomskom kvizu

glasilo bi otprilike ovako: Da li postoji drava u kojoj se guverner
centralne banke stalno dri na rotilju politike neizvesnosti i u
kojoj se stalno trai razlog za njegovu smenu ili stavljanje pod
starateljski nadzor mada je u toj dravi inflacija u stalnom padu,
dok potronja i proizvodnja rastu; mada je u njoj devizni kurs nacionalne valute gotovo stabilan, dok su devizne rezerve u stalnom
porastu; te najzad, mada su u toj dravi cene banaka i bankarskih
akcija u rapidnom skoku, a zaduenje graana u tim bankama se
udvostruuje godinu za godinom? Odgovor na to teko pitanje bi,
naravno, bio: Da, ipak postoji i takva neobina drava i ta drava
je Srbija, a taj guverner je Radovan Jelai.
Nova-stara zavrzlama oko opstanka Radovana Jelaia na
funkciji guvernera Narodne banke Srbije javnosti se prikazala
na prolonedeljnoj sednici Odbora za finansije Skuptine Srbije
(8. juna), na koju nisu doli svi lanovi vladajue koalicije, pa je
opozicija, bez ikakvog obrazloenja, veinom glasova odbila inicijativu da se dosadanji guverner ponovo izabere na tu funkciju sa
mandatom (po vaeem zakonu) od pet godina. Brzo se ispostavilo
da odsustvo nekih poslanika vladajue koalicije na spomenutom
sastanku nije bilo sluajno, jer je i Suzana Grubjei, poslanica iz
redova stranke G-17 (na ijoj je kadrovskoj listi Jelai), odmah
izjavila da procedura izbora guvernera i ne treba da krene pre nego
to se rasprave izmene Zakona o NBS. Nekoliko dana potom (11.
juna u Iniji), ovu izjavu je objasnio Mlaan Dinki, predsednik
G-17, iznosei tvrdnju da se o izboru Jelaia za guvernera nee
sada glasati u Skuptini Srbije, te da e on svoj posao obavljati do
kraja mandata (nesto manje od 2 godine), a da e u meuvremenu
biti izmenjen Zakon o NBS, po kome e se ponovo formirati Savet
guvernera NBS.
Dinkieva izjava se moe razumeti samo u kontekstu koalicionog
dogovora o formiranju nove vlade Srbije koji, na alost, nije prika-

238

Dimitrije Boarov

Radovan Jelai nesigurni uvar sigurnog novca

Debele knjige i debele make

zan javnosti. Prema novom Ustavu Srbije, koji je sreom prikazan

javnosti, takva interpretacija izbora guvernera jednostavno nije
mogua, jer se u njemu doslovno kae da e Skuptina, sprovodei
novi ustav, na prvoj sednici posle parlamentarnih izbora birati
guvernera NBS. Moda e se, meutim, nai neka pravna konstrukcija koja bi vladajuoj veini u Skuptini dala alibi da nekako
pravno legalizuje oigledan politiki kompromis o Jelaievoj
sudbini u naredne dve godine. Poto je Dinkieva izjava prilino
uoptena, rano je i za pitanje zato je dogovoren i povratak na instituciju Saveta guvernera. Zasad bi se samo ironino moglo rei da
partije koje su sklopile koaliciju na nivou vlade, ini se, koaliciono
hoe da vode i monetarnu politiku uprkos tome to se listom
izjanjavaju za uvrivanje nezavisne pozicije centralne banke i
u naem sistemu, a neke ak podravaju i koncepciju neutralne
funkcije novca.
Dakle, moglo bi se pretpostaviti da zasad mutna rezervisanost
prema reizboru Jelaia za guvernera NBS na pun novi mandat od 5
godina ima pre svega neke sistemske, a moda i line razloge. Ako,
ipak, kao neozbiljnu, odbacimo teoriju po kojoj se Demokratska
stranka sada revanira Jelaiu (odnosno stranci G-17 plus) to
je nakon prethodnih izbora, 2004. godine prihvatio da zameni
Kori Udoviki na guvernerskom mestu, onda verovatno padaju i
drugi lini razlozi zbog kojih se potkopava njegova trenutna
pozicija. Uostalom, Jelai se i afirmisao ba za vreme inieve,
prve demokratske vlade nakon Miloevia. O tim vremenima, sam
Radovan Jelai, za Vreme sada kae:
Kada sam 12. oktobra, na poziv Mlaana Dinkia, doao u Beograd
(bez znanja moje supruge, kojoj se nisam usudio da priznam ta
smeram), pa se vratio u Frankfurt da uzmem neplaeni godinji
odmor, i kada sam ve 16. oktobra uao u posao u Narodnoj banci
(prvo kao faktiki, a kroz dva meseca i kao legalni viceguverner),
na papiru je tada bankarski sistem u Srbiji izgledao jai i stabilniji
nego ijedan u zemljama u tranziciji. Bilansne sume su bile impresivne, adekvatnost kapitala je navodno bila savrena, itd. No, ve

239

Posle temeljnih analiza bili smo prinueni da zatvorimo dve treine

zateenog bankarskog sektora, to pre toga nije videla ne samo
Srbija nego ni Evropa. To smo morali da uinimo iz jednog jako
prostog razloga: poverenje prema bankama apsolutno nije postojalo, pa nije bilo ni ta da se uva i spasava od bankarskih firmi, ni
po kojoj ceni. A drugo, drava nije imala para da krpi zjapee rupe
u bilansima tih banaka. Znai niti je bilo razloga, niti je bilo para
za spasavanje mrtvaca i zato smo jednostavno zatvorili te banke i
stvarali praktino novi bankarski sistem. Mnogo nam je pomogla
okolnost to je naila promena nemakih maraka u evre jer smo
tokom te operacije uspeli da znaajan deo menjajueg novca (blizu
4 milijarde dolara) zadrimo u sistemu.
Ako pogledate danas bilansnu sumu banaka u Srbiji videete da je
ona duplirana u odnosu na onu iz 2000, broj zaposlenih se poveao
za 30 odsto, a plate bankara su poveane za dvadeset-trideset puta.
Cele prole godine se graanima odobravala mesena suma novih
kredita vea od ukupne sume svih potraivanja prema graanima
koje su srpske banke imale u svojim bilansima 2000. godine. A
uprkos svemu tome nas jo poneko naziva grobarima bankarskog
sektora u Srbiji.
Ako posle ovog podueg citata nastavimo nau priu, pa meu
trenutnim politikim temama pokuamo da pronaemo sistemske razloge za aktuelno slabljenje Jelaieve pozicije meu tim
temama pre svega se namee pitanje ovogodinjeg budeta. No i
na tom planu teko je pronai izvorite izvesnog nepoverenja
prema aktuelnom guverneru. Jer, Jelaievi stavovi o budetskoj

240

Dimitrije Boarov

i same bankarske reklame, u kojima se isticalo da depozitari ak

uvek mogu raunati na gotovinu u tim bankama (!?) upuivale su
na zakljuak da se iza tih lepih fasada kriju ogromni problemi u
likvidnosti i solventnosti. Spoljni dugovi se nisu vraali, a dunici
prema kojima su banke imale ogromna potraivanja su faktiki
bili odavno mrtvi, bankroti a da to niko nije objavljivao, ak ni
verovao.

Debele knjige i debele make

potronji su stavovi kojih se dre guverneri svih centralnih banaka

u svetu a te stavove su poslednjih sedmica gotovo eksplicitno,
bar na reima, uvaili i Boidar eli, potpedsednik Vlade Srbije
zaduen za ekonomsku politiku, i Mirko Cvetkovi, ministar finansija. Druga je stvar to nasuprot toj retorici, svi ministri u vladi,
izgleda, jo vie uvaavaju okolnost da je zapravo i 2007. godina
izborna godina, pa se oigledno priprema jo jedan predizborni
budet, od kojih se svakom guverneru u svetu die kosa na glavi,
a verovatno se die i naem guverneru. U stvari, moda je najbolje
da ovde citiramo spomenute stavove guvernera Jelaia, koje
nam je izneo odgovarajui na nae naelno teorijsko pitanje o
ovogodinjem budetu:
Nai politiari su, hvala bogu, bili pametni pa su koncipirajui
zakon o centralnoj banci kopirali reenja iz svih okolnih zemalja u
tranziciji, ali i zakon o evropskoj centralnoj banci. Oni su zato kao
glavni zadatak Narodne banke utvrdili postii i odrati stabilnost
cena. Naravno da to nije lako postii u zemlji u kojoj imate ogromnu
fiskalnu dominaciju, pa e, recimo, budet ove godine rasporediti
blizu 600 milijardi dinara. Antiinflacionu kontrolu je teko obezbediti, ako je monetarna politika plitka kao kod nas. Mi smo, eto,
tokom protekle godine povlaili iz opticaja na finansijskom tritu
oko 150 milijardi dinara, da bi parirali negativnim inflatornim implikacijama ogromnog, etiri puta masivnijeg budeta. Zbog toga je
potrebno da na fiskus bude veoma odgovoran i restriktivan.
Drava u celini (vlada, lokalne samouprave, itd) je krajem prole
godine drala u bankama 15 milijardi dinara, a sada u bankarskom
sistemu dri 30 milijardi dinara. Dakle, ta se deava ovog prolea.
Ti dravni subjekti polau vikove para u banke, a onda smo mi iz
NBS prinueni da tim bankama nudimo atraktivne hartije od vrednosti, da bi sterilisali vikove dravnog novca i suzbili inflatorna
oekivanja, a na te hartije moramo da plaamo atraktivnu kamatu
od 9,5 odsto. Sa stanovita makroekonomske logike taj krug nema
smisla. Jednostavno, nama je potreban restriktivan budet, kako ne
bi samo na NBS pao teret antiinflatornog povlaenja vikova novca.

241

Mi smo uz velike napore, uprkos toj tendenciji, uspeli ovog prolea

da spustimo inflaciju na nivo koji nije zabeleen jo od 1963. godine. To nismo postigli timovanjem kursa jer, samo da navedem primer, u maju ove godine je devizni promet izmeu banaka
bio po veliini isti kao taj promet tokom cele 2005. godine, a mi
praktino nijednom nismo intervenisali (osim ona famozna dva
dana kada je Nikoli bio predsednik Skuptine), a devizni kurs je,
ipak, gotovo mirovao.
Naem uspehu u duem proteklom razdoblju su doprinele jo dve
okolnosti. Prvo, u prva tri kvartala prole godine budet je bio doista restriktivan (uticaj MMF-a), a drugo bez obzira to se stalno
katastrofino galamilo o sudbini dinara, ljudi su stekli poverenje
u na bankarski sistem i centralnu banku, pa nije bilo haotinih
baratanja sa novcem.
Istina, zapaam jo jedan fenomen ova normalna situacija sa niskom inflacijom, sada se doivljava kao nenormalna, ekscesna. Svi,
na primer, smatraju da je abnormalno da dinar i danas vredi kao to
je vredeo pre godinu dana. Naime, jo uvek, kada pitate obinog
oveka hoe li da cene miruju i da ti plata ne raste ili hoe da ti
plata poraste za 5 odsto po cenu porasta cena za 10 odsto, verujem
da bi se veina odluila za drugu soluciju (raunajui da e negde,
u nekoj zabaenoj radnji nai eer po starim cenama). Ja to vidim i
u NBS gde plate prvi put posle mnogo decenija za pola godine nisu
porasle ni za jedan posto. Ljudima to ne prija, svi su navikli da plata
stalno raste, a da se inflacija grdi kao nama podmetnuta pojava.
Tragajui za razlozima svojevrsnog snebivanja vodee politike
koalicije u Srbiji da odmah d pun petogodinji mandat inae

242

Dimitrije Boarov

Zatim, ja nisam uo nijednog politiara iz stranaka sada vladajue

koalicije koji nije priznao da su sada plate u javnom sektoru suvie
poskoile. Ali to nije dovoljno, to se uoava jedna lako vidljiva
injenica valjalo bi i neto preduzeti. A nita se realno ne preduzima, mada neki s vremena na vreme kritikuju to to je masa tih
plata otila predaleko.

Debele knjige i debele make

uspenom guverneru Radovanu Jelaiu dolazimo i do grupe

hipoteza o moguoj opreznosti naih uvek ksenofobinih politiara
prema oveku koje se u ovdanjoj javnosti doivljava kao ovek
koji se suvie dobro razume sa svetskim finansijskim centralama u
Vaingtonu (MMF-om i Svetskom bankom). U tom smislu moda
se tako shvata i njegovo nedvosmisleno izjanjavanje za novi
aranman sa MMF-om, o emu sam Jelai za Vreme kae:
Ja mislim da ima nekoliko razloga zbog kojih bi Srbija trebalo da ue
u novi aranman sa Meunrodnim monetarnim fondom. Prvo i moda
najvanije je to da bi taj programski aranman obezbedio jedan visok
stepen transparentnosti nae ekonomske politike. To znai, kad se
poinje taj program na nekoliko stranica se zapisuje ta vlada hoe
da postigne tim programom, u kom vremenskom razdoblju, u kojim
realnim sektorima (ukljuujui javna preduzea, subvencije, politiku
steajeva, privatizaciju), sa kakvom poreskom politikom, u kakvom
finansijskom sektoru, itd. Znai, svi oni koji posluju ovde i koji to
gledaju sa strane, preko ovog programa znaju sa ime (i kada) mogu da
raunaju u odreenom vremenskom periodu u pogledu poteza vlade.
Na primer, ako se u takvom programu zabelei da e se neki
dravni privredni sistem privatizovati u jednoj fazi do 25 odsto
vlasnitva, to se uzima kao pouzdana injenica a ne, kao to je
sada sluaj, da se o stepenu privatizacije takvog sistema licitira
od danas do sutra. Jednostavno, svi zainteresovani akteri, od investitora do sindikata, kada postoji aranman sa MMF-om, dosta
pouzdano mogu da procene ta ih eka i na ta mogu raunati. Jo
jednostavnije reeno, eknomska politika vlade postaje jasna i tee
se povija pod tekuim politikim naletima i vetrovima. Sa druge
strane, ta transparentnost, to jest vea pouzdanost ekonomske
politike poveavaju rejting drave, njen ugled sve ono to itekako
utie na priliv kapitala.
Pogledajte samo ta se dogaalo poslednjih pet-est godina i
videete da je sve ono to je bio program Srbije dogovoren sa MMFom, efikasno dolazilo na dnevni red nae Skuptine, a i vodei

243

I unutar vlade, kada deluje sporazum sa MMF-om, oni koji su

odgovorni za reforme i za privrednu politiku lake nameu gorue
teme, to jest teme od egzistencijalne vanosti za graanstvo. Tada
nije mogua ovogodinja situacija, kada dan danas, 10. juna, niko
ne zna ta e do kraja godine biti sa javnim preduzeima, kako e,
u kojoj meri i na koji nain one ui u proces privatizacije, ta e biti
sa ostatkom banaka, osiguravajuih drutava i drugih finansijskih
kua u dravnom vlasnitvu, i tako redom?
Veoma je bitan jo jedan razlog. Pre nego to se i otvore pregovori
sa MMF-om, mi sami moramo napisati ta hoemo i kako emo to
postii. A tada nam eksperti MMF-a kau ta oni misle o tome kuda
doista vode navedeni ciljevi i kau nam ta smatraju da se moe
postii ovim ili onim merama. Jer oni nee da odobre dogovor, koji
tebi slui kao neki garantni list po svetu da ima podrku MMF-a,
ako smatraju da su ciljevi neostvarivi ili su pogrena sredstva za
ostvarivanje prihvatljivih ciljeva. I kada ne zna ta eli ili ne zna
kako da postigne ta eli, pomo MMF-a je dobrodola, jer oni imaju ogromna svetska iskustva. Uostalom, mi teimo Evropskoj uniji
i sada obnavljamo pregovore o pridruivanju i stabilizaciji, a veliki
deo ekonomskih odnosa sa EU se uvek definie preko MMF-a. Evo,
tokom 2003, 2004, 2005. godine imali smo aranamn sa MMF-om i
u pregovorima sa EU o finansijskoj podrci uvek smo dobijali nalog
da odreene take jednostavno preuzmemo iz tog aranmana sa
MMF-om, te je makroekonomska pomo pristizala kontinuirano.
Kad se sve sabere, teko je rei da smo u ovom portretisanju
guvernera Jelaia uspeli da prikaemo ba sve nijanse njegove
profesionalne linosti. U kompletiranju slike moda bi pomogla

244

Dimitrije Boarov

funkcioneri i politiari su uvek pronalazili vreme da se pozabave

pitanjima kojima je isticao rok. Pojednostavljeno, politike diskusije su voene o nainu reavanja problema, a manje su koriena za
politiki marketing i mudrovanja usmerena na udvaranje birakom
telu. Znai, sporazum sa MMF-om pre svega omoguava transparentnost i efikasnost u sprovoenju nunih reformi.

Debele knjige i debele make

podseanja da je i Jelai poslednjih godina proao kroz ibu tabloidno-policijskog reetanja. Na primer, u detalje je javno pretresan
kredit koji je od svoje banke dobio za kupovinu skupe kue na
Dedinju. pekulisalo se puno i o njegovoj eventualnoj glavnoj ulozi
u Aferi kofer, kada su u stanu njegovog viceguvernera zateeni
vodei srpski socijalisti sa koferom u kome je bilo 100.000 evra u
keu. Nazivan je lopovom za govornicom Skuptine Srbije, jer je
bio teak na dozvolama za nove banke ili za kupovinu nekih od
opskurnih banaka u steaju, itd.
Sve to moda utie na opreznost onih koji sada odluuju o guvernerskoj funkciji, ali verovatno nije presudno. Pre e biti da su ipak
u pitanju razlike oko monetarne politike ili moda uroena alergija
najmonijih ljudi Srbije prema nezavisnim centrima moi koji
se uz to, po prirodi finansijske globalizacije, povezuju sa svetskim
finansijskim policajcima, MMF-om i Svetskom bankom.
Vreme, 14. jun 2007.

Mirko Cvetkovi uporni i realistini poslovoa

Posle jedne politike minijature unutar sopstvene stranke,
predsednik Srbije Boris Tadi je u protekli petak uvee (27. juna),
preko svoje pres slube, saoptio da je za mandatara Vlade Srbije
izabrao Mirka Cvetkovia, koji je u dosadanjoj Vladi Srbije bio
ministar finansija. Poto je gotovo ceo sastav budue vlade, koju
treba da izglasa nova skuptinska veina na elu sa Demokratskom
strankom i Socijalistikom partijom Srbije, prethodno ve procurio
u javnost odlukom o linosti premijera praktino je zaokruen
proces dogovaranja o novoj reprezentaciji izvrne vlasti koja bi u
narednim godinama trebalo, pre svega, da ekonomski konsoliduje
dravu i vrati je na put tranzicije, kako bi se i Srbija mogla pripremiti
za ulazak u Evropsku uniju.

245

Ova minijatura se moe ispriati i drugim reima. Na primer,

moe se poi od sada ve uvene Linekerove izjave da je fudbal zanimljiva igra koju svi vole da igraju, a u kojoj na kraju uvek pobede
Nemci. Parafrazirajui tu izjavu, sada bi se moglo rei da Srbija ponovo postaje normalna zemlja, jer se na njenu glavnu scenu vraa
pravilo da je politika zanimljiva i dramatina igra u kojoj u Srbiji svi
vole da uestvuju, a u kojoj na kraju uvek pobede poslovni krugovi.
Jer, Mirko Cvetkovi je sigurno izbor poslovnih krugova Srbije.
Opozicione stranke to verovatno razumeju, ali, dakako, primedbe
na Cvetkovia ne formuliu ba otvoreno kontra i sopstvenim finansijerima, nego izraavaju bojazan da Tadi ovim naimenovanjem
zapravo sam postaje i premijer to jest da on bira neafirmisanu,
poslunu, utljivu, neambicioznu i politiki tanku linost, kako
bi instalirao predsedniki sistem u Srbiji. Bolji poznavaoci novog

246

Dimitrije Boarov

Ova personalna odluka, mada ne predstavlja nikakvo iznenaenje,

jer je Cvetkovi jo pre majskih izbora indirektno najavljen kao
kandidat za budueg premijera (u jednom Tadievom televizijskom
intervjuu), ipak je doneta zanimljivom politikom tehnologijom.
Tadi je, prvo, od svoje stranke dobio ovlaenje da se sam odlui
za ime novog mandatara, ali je, verovatno, oseao da stranakom
rukovodstvu sve vie smeta to za istaknuta mesta sve ee bira
ljude iz svog kabineta ili one koji samo njemu lino i, dakako,
poslovnim krugovima koji ga podravaju, mogu zahvaliti visoku
promociju. Tako se moe predpostaviti, da je jo izbor Cvetkovia
za ministra finansija, maja prole godine, izazvao unutarstranake
rezerve. Da bi se te rezerve otklonile, morao je biti puten glas da je
Tadiev favorit za premijera Vuk Jeremi, koji je za stranaka shvatanja ve napredovao prebrzo i koji se, kao kakav odlika, suvie
revnosno bavi oajno dosadnim kosovskim spoljnopolitikim rebusom. U takvoj situaciji, stranaki prvaci su ponudili kao alternativu
Bojana Pajtia, predsednika Izvrnog vea Vojvodine i oveka sa
najvie uspeha u rukovodstvu DS. Po starom politikom pravilu
da se svaki sukob oko dve linosti, najelegantnije reava treom
otvoren je bezbolan prolaz za Mirka Cvetkovia.

Debele knjige i debele make

mandatara, meutim, tvrde da e se veina u tom pogledu prevariti

kada je u pitanju Mirko Cvetkovi, moda i sam Tadi.
Na primer, sada se u kuloarima rairio glas da Mirko Cvetkovi i
sam poetak karijere na najviim dravnim poslovima duguje
pokroviteljstvu nekadanjeg ministra za privredu i privatizaciju
u inievoj vladi Aleksandru Vlahoviu. Kada se, meutim,
stvari pogledaju blie i sa vie poznavanja videemo da je poetkom devedestih godina prologa veka u Ekonomskom institutu u
Beogradu Aca Vlahovi zapravo bio asistent Mirku Cvetkoviu i da
je tada smatrao da je njegov struni mentor zapravo patrijarh konsultantskih poslova u Srbiji. Zar je otuda udno to ga je Vlahovi
uzeo za svog zamenika ministra, a kasnije postavio i za direktora
Agencije za privatizaciju. Nikako ne potcenjujui Vlahovieve
sposobnosti (naprotiv), ipak ovde dodajemo da je niz prozainih i
tekih poslova koji su pratili mune poetke tranzicije u Srbiji vie
obavljao Cvetkovi, nego njegov mlai saradnik, ali na ministarskom poloaju. ak i ako je ova ocena preterana, u svakom sluaju
moe se lako pretpostaviti da Mirko Cvetkovi nije pokvario odnose sa Vlahoviem i celim drutvom iz Ekonomskog instituta (u koji
je Cvetkovi doao kada se u njega utopio Institut za ekonomiku
industrije) ni kada su napustili dravnu slubu 2004. godine. A
za taj Institut, podsetimo, uvek su radili oni koji su davali softver
svim srpskim vladama poslednjih nekoliko decenija (uni, Savi,
Cvijetianin, Bajec, Labus, Piti i drugi).
Slinu reputaciju, da je konsultant broj 1. Srbije, Mirko Cvetkovi je
imao i u jednoj struno doista jakoj ekipi beogradske konsultantske
kue CES Mekon (u vlasnitvu Zvonka Nikezia), sredinom devedesetih godina, u kojoj je bio i jedan od naih najuglednijih makroekonomista Pavle Petrovi, a prethodno i Svetozar Rikanovi, ministar
finansija u nekadanjoj saveznoj Mikulievoj vladi. U toj ekipi opet
je vodei mikroekonomista bio Mirko Cvetkovi, a uz ovu dvojicu
stasala je ekipa ekonomista koja i danas dominira strunom javnou Boko ivkovi, Danica Popovi, Dijana Dragutinovi (sada
kandidat za Cvetkovievog naslednika u Ministarstvu finansija),

247

Zato navodimo ove podatke? Da pokaemo da Mirko Cvetkovi

nije nepoznat prvoj ekonomskoj ligi Srbije, to jest da on sam veoma dobro poznaje tu ligu i da pri tome, po rairenom miljenju,
ima sposobnost da izabere ljude sa kojima e se konsultovati. A,
naravno, preko konsultantskih poslova, Cvetkovi je sigurno imao
prilike da se dobro upozna i sa vodeim igraima u srpskoj privredi i obrnuto, oni su imali prilike da se upoznaju sa njegovim
glavnim karakteristikama.
Jedan deo prvih kritika upuenih odluci da se Mirko Cvetkovi
izabere za novog premijera Srbije polazi od teze da on ima psihologiju izvritelja tue volje i da zapravo nema sopstvenu ekonomsku filozofiju. Poto Cvetkovi oigledno nije prolivan uvek (da
upotrebimo jedan stari izraz za politike brbljivce koji je voleo da
koristi nekadanji ministar policije kralja Milana, dok se nisu zavadili, Geni), utisak da je utljiv i stidljiv produio se u uverenje
da je povodljiv i da lako odstupa od svog miljenja i svojih uverenja.
Oni koji su mu prijatelji tvrde suprotno, pa jedan ak kae da upornijeg i strpljivijeg pregovaraa nije imao. Uglavnom, kae na izvor,
kogod je otiao od Cvetkovia smatrao je da je dobio ta je hteo, a
u stvari je uvek bilo po Mirkovom. Videemo. Jer, jedno je boiti se
oko racionalnih interesa, a drugo je usklaivati politike apetite.
Kad je re o temeljnim ekonomskim pogledima jednostavno se
moe primetiti da je Mirko Cvetkovi bio veoma prihvatljiv za
vrhove Svetske banke u Vaingtonu, pa je nakon konsultantskih
poslova za ovu firmu u Indiji, Pakistanu i Turskoj imao ponudu i
da se preseli u samu centralu Banke u Vaingtonu. Uostalom, ko je
ako ne Cvetkovi primio na svoja lea famoznu privatizaciju 88
firmi u Srbiji to mnogi ve itavu godinu dana smatraju velikom
pljakom Srbije. No, svako mora priznati da je na teke uvrede tog
tipa, ve prvog dana useljavanja u kabinet ministra finansija, pre
godinu dana, odgovorio mirno i lakonski reenicom da je re o

248

Dimitrije Boarov

eljko Bogeti, pa i, kao spoljni saradnik, Boidar eli, kao i neki

drugi.

Debele knjige i debele make

ideolokoj kritici koja polazi od teze da je privatizacija sama po

sebi pljaka. Cvetkovi se oigledno nije odrekao svojih pogleda na
funkciju privatizacije jer je pre desetak dana u intervjuu Politici
mirno nagovestio i nastavak privatizacije javnog sektora u Srbiji,
pa i EPS-a (to se doskora samo po sebi smatralo nacionalnom
izdajom).
Mirka Cvetkovia u narednom razdoblju eka teak posao. Mnogi
smatraju da e najtee biti uskladiti socijalne ciljeve koje koalicionoj
vladi namee penzionerska stranka, sa potrebom da se Srbija konano obrauna sa inflacionim aritima i suzbije optu potronju.
Cvetkovi je o tom problemu bio dosta neodreen u predizbornim
i postizbornim danima pa je rekao: Razmatraemo ire izmene
u penzionom sistemu. Moramo da sagledamo kompletno stanje u
penzionim fondovima i mislim da bi bilo fer da penzioneri dobiju
penziju koja se indeksira ne samo sa trokovima ivota, ve i sa
rastom plata. Ima osnova da se nae srednje reenje, ali ne u ovoj
godini. Dakle, to je taj njegov stil ima reenja, ali pod odreenim
uslovima i ne odmah.
U intervjuu Politici (8. maja) o ekonomskom programu ZES-a
Cvetkovi je, izmeu ostalog rekao: Vea zaposlenost, bri razvoj
i bolji standard graana. Za to bi morao da se obezbedi dovoljan
dotok stranog kapitala i dovoljan rast drutvenog proizvoda, da
bismo imali iz ega da dajemo podsticaje i subvencije i sniavamo
poreze. Da bismo mogli da ispunimo obeanja.
Napravili smo raunicu. Ali neke od tih mera, kao to su podsticaji za vee zapoljavanje primenjivale bi se odmah, iz postojeih
stavki i nakon rebalansa budeta koji se oekuje, a veina, koja
zahteva prethodne zakonske izmene, realizovala bi se iz budeta
za narednu godinu.
DSS-ov program se u najveoj meri, naizgled, poklapa sa naim.
Razlika je to mi smatramo da je glavna podrka ostvarenju tog
programa brzo pribliavanje Evropi, podizanje atraktivnosti trita,
strana ulaganja, a oni su ga bazirali na strategiji privrednog razvoja

249

Mirko Cvetkovi biografija

Cvetkovi je roen 1950. godine u Zajearu, od oca Srboljuba i
majke Stane. U ovom gradu, koji je ve iznedrio jednog srpskog
premijera, Nikolu Paia, zavrio je osnovnu kolu i gimnaziju, ali i
niu muziku kolu za duvake instrumente i klavir. Potom odlazi
u Beograd gde je zavrio Ekonomski fakultet, na kome je i doktorirao. Sa enom Zoricom ima erku Olgu (diplomirani pravnik) i sina
Aleksandra (diplomirani ekonomista). Mirko ima i roenu sestru
Ljiljanu, koja je, kao i on, zavrila ekonomiju i ivi u Beogradu.
Poeo je da radi u Rudarskom institutu u Beogradu, gde je bio deset
godina. Potom prelazi u Ekonomski institut gde je radio oko est
godina, da bi karijeru u narednih sedam godina nastavio u CES
Mecon-u. Od 1998-2001. godine radi kao savetnik za ekonomska
pitanja u Rudarskom institutu, a kasnije je kao konsultant za
Svetsku banku radio u Pakistanu, Indiji i Turskoj. Od januara 2001.
godine na mestu je zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i
privatizaciju Vlade Srbije. Potom je 2003-2004. direktor Agencije za
privatizaciju. Bio je i specijalni savetnik u CEO Intercon Consalting/
CES Mecon (2005).
Vreme, 3. jul 2008.

250

Dimitrije Boarov

koji je vlada usvojila, izbacujui pri tome glavni preduslov za njegovu realizaciju a to je ulazak u Evropu. Bez toga njihov program
je neostvariv. Nema materijalnu osnovu.

Debele knjige i debele make

PRIKAZI

251

Dimitrije Boarov

252

Debele knjige i debele make

Poto smatram da novinarski prikazi nemaju obavezu da vrednuju

delo o kome piu i da to vrednovanje temeljno obrazlau, ve imaju
skromniji zadatak, da itaoca upozore ta sve ljudi piu i ta su sve
pisali, gornji meunaslov ove knjige ne bi trebalo shvatiti doslovno
i preozbiljno. Tim pre to, po mom miljenju, novinar ima prava da
se, prikazujui tue delo, tim delom i poslui za proturanje neke
aktuelne teme ili nekog svog pogleda na tu temu. Makar se to zvalo
instrumentalizacijom.
Zapravo, ta je novinarsko znanje ako nije tue znanje spakovano u novinski tekst. Zbog toga i nema novinarstva bez itanja
knjiga, koje na celovitiji i temeljniji nain, od tekue poplave informacija i pria za jedan dan, analiziraju ono to se dogaa ili se
dogaalo.
Ovde stavljam na uvid deo svojih novinarskih prikaza da bi italac
mogao da uoi ne samo ta sam itao nego i ta sam proturao
piui o tuim knjigama (i o jednom filmu) u novinama. Moda
bi tih prikaza bilo i vie, da kod nas u drutvu, a ak i kod inteligentnih urednika, nije rairena averzija prema knjizi, jer, navodno,
koga to zanima? Mene je zanimalo.

253

Don Majnard Kejnz, Eseji, Matica srpska, Novi Sad 1987.

Vladin program je pogrean, ali je i prepun gluposti... Ukidanje,
ogranienje, neaktivnost to je geslo nae vlade... Ne smete nita
preduzimati jer e te time samo potvrditi da nita drugo ne moete
uiniti, to su parole krize i propasti kukaviluk, ogranienost i
glupost vlade koja prestaje da postoji.
Potovani itaoci nemojte se plaiti, gore navedeni citati nisu uzeti
iz nekih slovenakih novina, iz stenograma kakve tribine naih
ekonomista ili plenuma nekog partijskog organa. Ovakvim srditim
reima obraao se vladi Britanske imperije 1929. godine Don
Majnard Kejnz, dentlmen koji je svojim ekonomskim pogledima
obeleio itavu epohu modernog kapitalizma. Nije, dakle, u pravu
predsednik nae Vlade kad poslednjih nekoliko istupanja uvek
poinje uenjem naspram kritika ekonomske politike za koju odgovara i ogorenjem zbog negiranja svakog rezultata. Kritikovali
su i druge.
Branko Mikuli je, meutim, u pravu kada primeuje dosta uporno
stvaranje privida da neizbeno srljamo u totalno beznae. Moda
nije mislio na novinare, ve na patetinu reenicu sa Sedmog plenuma CK SKJ da su u krizi koncept, strategija, sredstva i konano
sami subjekti socijalistike revolucije. Doli smo, dakle, do kraja
sezone osveavajueg pesimizma, stvar je u tome da se sa nekim
vrim materijalom (nego to su to stara dokumenta) pone zidanje novog optimizma. I tu nam moe pomoi Kejnz, reenicama
koje su pisane usred najvee ekonomske krize dvadesetog veka,
one koja je poela 1929. godine: Nita nas ne spreava da budemo hrabri, da budemo otvoreni, da eksperimentiemo, krenemo
u akciju, isprobamo sve mogunosti. Jer, na putu nam stoji samo
nekolicina stare gospode.
Da pravo reenje predstavlja aktivnost, hrabrost, preduzimljivost,
to je nekako osnovna poruka itave knjige ekonomskih eseja
Dona Majnarda Kejnza, koju, sada ve uplaenoj publici, ovih

254

Dimitrije Boarov

U potrazi za optimizmom

Debele knjige i debele make

dana nude udrueni izdavai Matica srpska, Evropski centar za

mir i razvoj u Beogradu i CEKOS u Novom Sadu. Smisao ove knjige naravno nije u tome da u ovom asu neko u njoj pronae lek
za krizu socijalizma. Takvo oekivanje moglo bi se osloniti samo
na rairenu tezu da su Kejnzovi recepti o dravnom uplitanju u
trine tokove spasli kapitalizam. Ako bi bi se prihvatila poslednja
teza, a itala obrnuto prihvatio bi se i dosta rasprostranjen stav
da se socijalizam moe spasti samo uvoenjem kapitalizma u
njegovu ekonomiju.
Kejnzova knjiga, dakle, ne pojavljuje se u ovom trenutku da bi nas
prireivai njegovih eseja (Negoslav Ostoji i Lazar Peji) uputili
ta zapravo treba initi ali je prepuna starih dobrih saveta i jasnih
objanjenja onoga to se zapravo i danas dogaa. Uzmimo samo
inflaciju za primer. Nijedna vlada, kae on, nee priznati bankrotstvo dok joj je tamparija novca pri ruci. Ovaj ekonomista, koga
su monetaristi veoma kritikovali, i sam upozorava da je inflacija
metod oporezivanja koji moe primeniti i najslabija vlada, jer je
to praktino porez koji se ne moe izvrdati. Ali on se umesto politike obezvreivanja valute, kao oblika leenja posledica poraza,
zalae za stvarno oporezivanje, oporezivanje kapitala. Kejnz je u
svoje vreme dokazivao javnosti, s druge strane, da svako nasilno
precenjivanje sopstvene valute potiskuje nadnice nadole, jer izvozna privreda samo tako moe opstati na svetskom tritu. Mi sad
radimo meovito. Obezvreujemo dinar inflacijom, devalviramo ga
sa pozitivnom marom od 5 odsto, vraamo isplaene line dohotke i uza sve to tedimo.
Kako u takvoj situaciji poeti gradnju novog optimizma? Zaokret
vie nije mogue postii galamom to sme ve shvatili. Evo, martovski statistiki skok godinje inflacije na preko 100 odsto (105,9
odsto) nije iskorien za dramatino intonirane osude inflacije.
Bilo bi to krajnje licemerno, u trenutku kada se itav projekat
saniranja Kosova, Crne Gore i Makedonije odvija za zelenim stolom, iza koga ne stoji ni domaa ni strana realna akumulacija.
Optimizam se ne moe graditi ni na injenici da smo u proteklih

255

Za optimizam ostaje samo sada ve sazrela svest da se mora doista ii

u celovitu reformu, ka robnoj ekonomiji. Kejnz kae da e jo neko
vreme pohlepa, zelenatvo i porez biti nai bogovi, jer samo su oni u
stanju da nas iz tunela ekonomske nunosti izvuku na svetlost dana.
Po tome bi izgledalo da zaista idemo na reformu unazad. Naalost,
to se uvek zaboravlja, nikada na naim prostorima prave robne ekonomije i nije bilo, i smene su prie o nekakvoj predratnoj vrstini i
konvertibilnosti dinara. vrsta valuta ne sadri samo golo priznanje
siromatva. Znanje i aktivnost mnogo vie uvruju svaki novac.
Dnevnik, 11. maj 1987.

Majstorstvo ironinog osporavanja

Uro Dujin, Teorija novog socijalizma J. K. Galbrajta, Globus,
Pravni fakultet Sveuilita u Zagrebu, 1989.
Kad bi bilo koji bolji poznavalac dela Dona Keneta Galbrajta bio
upitan ko bi od jugoslovenskih ekonomsita mogao napisati najbolju
studiju o delu ovog naeg velikog savremenika i ekonomiste, koji
e se pre pamtiti po lucidnom i ironinom osporavanju konvencionalnih mudrosti ekonomske nauke, nego po lansiranju kakve
nove kole ekonomskog promiljanja, verovatno bi svako od njih
za taj posao predloio Uroa Dujina. Ve sama ova pretpostavka,
da Dujin, sa svojom ve poznatom ironinom distancom i majstorstvom uoavanja gibanja u savremenoj ekonomskoj teoriji i praksi,

256

Dimitrije Boarov

est godina izdrali neto odliv kapitala iz Jugoslavije od 9 milijardi i 156 miliona dolara (samo prole godine 3 milijarde i 393
miliona dolara), jer se takav odliv praktino vie ne moe izdrati. Na emu onda graditi optimizam, ako, kako kae Davor Savin,
odravanje spoljne likvidnosti i reprogramiranje stranih dugova
samo omoguava zadravanje sadanjeg rasporeda proizvodnje
i zaposlenosti, odnosno zadravanje proizvodnih faktora u stvaranju postojee strukture privrede.

Debele knjige i debele make

koju godinama demonstrira i u kolumni u Privrednom vjesniku,

moe najbolje naem itateljstvu rasklopiti Galbrajtovu kritiku
savremene graanske ekonomske misli, usmerava panju na knjigu koja se morala dogoditi Dujinovu Teoriju novog socijalizma
J. K. Galbrajta.
Da bi se izbegli nesporazumi, valja odmah rei da Dujin nije krenuo putem nadmetanja sa duhovitim junakom svoje studije i nije
napravio knjigu svojih pogleda povodom J. K. Galbrajta (a i to bi
bilo zanimljivo da pokua), ve je ovoga puta pokazao da u skladu
sa punom naunom disciplinom moe ovog legendarnog ekonomskog svatara pustiti da nam se iskae njim samim.
Dujin nije svoju knjigu krenuo danom roenja J. K. Galbrajta,
ve je itaoca u svoju studiju uveo izvrsnim pregledom krize savremene graanske ekonomske teorije i teorije ekonomske politike.
Kreui se suvereno kroz obilje ekonomske literature s kraja prolog
tokom prve polovine ovoga veka, kroz sva mukotrpna i sjajna traganja za optom ravnoteom kapitalistike ekonomije, Dujin je
veto oslikao intelektualni pejza i zbiljski ambijent u kojem je,
praktino na tlu kenzijanskog intervencionizma, izrastao i nauni
habitus J. K. Galbrajta. Vie puta citirajui uvenu Kejnzovu reenicu da tekoa nije u novim idejama, nego u naputanju starih,
koje se, kod onih koji su odgojeni kao to je to bio najvei dio nas,
granaju u svaki kutak naih duhova, Dujin je pripremio teren i
za dosta diskretno uspostavljanje svoje kritike pozicije prema J.
K. Galbrajtu. On u tom pravcu konstatuje da je i ovaj kritiki ekonomist bez obzira na pokuaje da moralistiki osudi konstelaciju
moi graanskog ekonomskog sistema, da konstruktivno osvetli
realne i nerealne konvergencije savremenog kapitalizma i socijalizma i da razjasni doprinos planiranja tritu, te trita planiranju
ipak ostao u okviru horizonta onih ekonomskih teorija kojima se
esto duhovito podsmevao. Ali, ni to naravno nije malo.
Egzemplaran je u tom pravcu sluaj jedne od kljunih Galbrajtovih
knjiga, Imuno drutvo. Tu on, naime, nabraja nereive probleme

257

Iako je Dujin napisao knjigu o svetskom ekonomisti za koga se

smatra da je mnogo toga pogreno predviao i da njegove izvorne ideje, pa i izvesna benevolentnost prema socijalizmu, danas
nisu produktivne, zapravo se radi o studiji daleko iroj od prie o

258

Dimitrije Boarov

takvog drutva, ne uputajui se u rizik pretencioznog deljenja

bespogovornih saveta za njihovo istorijsko prevladavanje. Meu
takvim problemima je i inflacija, o kojoj ovde, u krokiju, valja rei
nekoliko rei, pre svega zbog aktuelnih konotacija i aktuelnih
sveznadara. Galbrajt tako decidirano tvrdi da se inflacija ne moe
suzbiti poveanjem proizvodnje ili investicija, jer te mere izazivaju
dodatno poveanje tranje. Pogreno je po njemu i shvatanje da se
ona moe kontrolisati stvaranjem dovoljnog stupnja neiskorienih
kapaciteta, jer se to kosi sa tenjom da se sigurnost obezbedi maksimalizacijom proizvodnje. Laiko je, kae Galbrajt, i stanovite
da treba direktno intervenisati u proces stvaranja spirale nadnica i
cena, jer se to sukobljava sa alokativnom funkcijom cena i naelom
slobodnog preduzetnitva. On se poigrava i sa verom u monetarnu
politiku kao sredstvom za kontrolu inflacije, pa tvrdi da ona i u
obliku promene kamatnih stopa i u obliku promene koliine novca
u opticaju, ima tek sekundarno dejstvo na kretanje cena. Otuda
on kae da je monetarna politika grub, nepouzdan, diskriminatoran i poneto opasan instrument ekonomske kontrole. Galbrajt
je skeptian i prema najsavremenijim teorijama fine regulacije
monetarne mase, koja je roena u vreme Niksonovih pokuaja da
zaustavi inflaciju izazvanu Vijetnamskim ratom. On, potom, analizira i sve loe posledice fiskalnog pristupa inflaciji, upozoravajui
da je lake podsticati privredni oporavak putem budetskog deficita, nego gasiti inflaciju postizanjem budetskog suficita. U ovom
obeshrabrujuem spisku neoportunih antiinflacionih pristupa,
Galbrajt nalazi mesto i za skromne mogunosti kombinacije fiskalne politike i kontrole cena i nadnica, jer se nad mogue prividne
rezultate nadvijaju krupne opasnosti koje donosi svako naputanje
uputstava trita. Galbrajt tako, nakon svih ovih analiza, jednostavno zakljuuje da je put za permanentnu inflaciju uvek otvoren i da
imuno drutvo nema dobrog reenja za ovaj problem.

Debele knjige i debele make

pojedinim Galbrajtovim idejama. I sam Galbrajt, pa tako i Dujin,

zapravo stalno govore o velikom kolopletu graanskih, i ne samo
graanskih ekonomskih teorija i ideja, pa ovu knjigu svakako treba
preporuiti itaocu koga zanima mo i nemo ekonomije u kojoj i
sami ivimo.
Privredni vjesnik, 18. decembar 1989.

Zveket prolosti ili budunosti

Vilijam Grejder, Tajne hrama Kako Federalne rezerve vode SAD,
Zagreb, 1990.
Kako su finansijska trita Jugoslavije ocenila prolenu ofanzivu Ante Markovia? Odgovor na ovo pitanje bio bi presudan za
njegovu sudbinu, da smo doista zemlja novane ekonomije i trine privrede. Poto to jo oigledno nismo u pravom smislu rei,
posle svake akcije Savezne vlade gleda se u nebo iznad glavnih
republikih kancelarija ne bi li se uoili znaci odobravanja ili
zlovolje.
Pa ipak, dva finansijska trita dosta jasno su reagovala na predlog
korigovanja politike Savezne vlade. Crno trite deviza je posle
prvog znaka neverice, kad je mara preskakala novi kurs nemake
marke za vie od 30 odsto, stabilizovalo svoju stopu prekoraenja
na 20 odsto. Jugoslovensko trite novca pokazalo je vie nepoverenja. Samo etiri dana nakon Markovievog ekspozea, a drugog radnog dana nakon najave nove politike, na tritu novca u
Beogradu, kamate na kratkorone pozajmice do 10 dana poruile
su sve dotadanje rekorde i popele se do godinjeg nivoa od 68,65
odsto. Moda je i to posledica besmislenog straha svih republikih
premijera da e, ako ne kau svoj program inflacije, ona biti i
daleko via. U stvari, uvek je obrnuto njihova prognoza uzima se
kao minimalna, startna pozicija.

259

Josip Manoli verovatno malo toga zna o monetarnoj ekonomoiji,

ali zna, oigledno, dovoljno o jugoslovenskom socijalizmu, federaciji i interesima hrvatske demokratije, pa po prastarim klieima
svoga dugog politikog ivota i policijskog iskustva, nakon razgovora sa premijerom Markoviem, ne trepnuvi izjavljuje da zbog
lopovluka i kriminala u monetarnoj politici i zbog selektivnog kreditiranja koje je korieno za prelivanje novca u odreene regije,
republike i grane treba u emisionoj politici sredstva dijeliti prema
bruto-nacionalnom dohotku svake republike, te da je to najpravedniji sistem, ukljuujui i otvoreno trite novca i vrednosnih
papira. Manolieva shvatanja uloge novca i novane politike se
zaokruuju zahtevom za primarnu emisiju koja bi bila u slubi
razvoja, u funkciji kvalitetnijih papira. Ovim stavom se elnik
hrvatske vlade napokon jasno izjasnio ne samo kao saveznik srpskih, Radmilovievih i Miloevievih novanih pogleda, ve i kao
pristalica starih amerikih populista iz Teksasa (naravno).
Svim naim politiarima, u idealno pogoenom politikom i ekonomskom trenutku, Globus iz Zagreba, mimo Kviskoteke, poklanja
pun izdavaki pogodak, Knjigu Vilijama Grejdera Tajne hrama
Kako Federalne rezerve vode SAD, u preciznom i sonom prevodu

260

Dimitrije Boarov

Mnogo znaajniji znak da je reforma na kritinoj taki vidi se po

tome to se pitanje opstanka ili propasti Jugoslavije vie ne postavlja kao pitanje ivota ili smrti jugoslovenskih institucija vlasti,
ve kao pitanje vrednosti jugoslovenskog novca i monopola na njegovo izdavanje. Jednostavno, veina ljudi primeuje da se sve vie
u mafijakim pregovorima diljem Jugoslavije sve vie razgovara o
Narodnoj banci Jugoslavije. A uesnici ovih pregovora, moda, kao
Molijerovi junaci, i ne znaju da uestvuju u ve vienim politikim
i teorijskim sporovima oko upotrebe novane tamparije i definicije
novca uopte. Sreom, o toj stvari ne znaju mnogo ni nai graani.
Dobro je to nai ljudi ne razumeju na bankarski i monetarni
sistem, jer da razumeju, mislim da bi revolucija bila ve sutra ujutro. Ovu reenicu nije izgovorio predsednik hrvatske vlade Josip
Manoli, ve stari lisac automobilske industrije Henri Ford.

Debele knjige i debele make

Spomenke i Lasla Tota. Jednostavno, u ovoj knjizi koja se ita gotovo

lako, kao neki finansijski krimi, ve su opisani svi nai sporovi,
a pre nego to to objasnimo na konkretnim paralelama, moramo se
posluiti Grejderovom ogradom: Rat i politika nisu abnormalne
pojave u ljudskom drutvu, nego samo u ekonomiji.
Prva velika paralela izmeu nae i amerike finansijske istorije tera
nas da se vratimo na same poetke procesa koji se zavrio konstituisanjem Federalnih rezervi SAD. Moda je i to znak da se naa
centralna emisiona ustanova, Narodna banka Jugoslavije, najpre
mora razoriti do temelja da bi izgradili vru graevinu.
Elem, daleke 1889. godine, lekar i advokat arl W. Mekjun, poslovni
menader Teksas Kooperative, to jest velike novane zadruge malih
farmera, kao samouki ekonomista izneo je plan po kome e sistem
federalnih skladita ita biti baza za emisiju kredita i proizvodnju
novca po pravoj ceni, a ne po onoj bankarskoj, zelenakoj. Ne
ulazei u detalje, ovaj plan je poivao na populistikoj tezi da demokratija zahteva demokratski novani sistem sistem koji rasprostire
ekonomsku mo na irokom planu pa e stvarnim ljudima biti bolje, mo bogataa bie umanjena. Kako kae Grejder, u sutini, plan
je teio hrabroj redefiniciji novca novac je ugovor sa budunou,
a ne obaveza prema prolosti. Slobodno drutvo takav ugovor moe
sklopiti s budunou za sebe, na demokratski nain, ne obazirui
se na zahteve starog kapitala nagomilanog u prolim poduhvatima. Zbog toga, nacionalna vlada moe stvarati novac i investirati
ga s drutvenim ciljem zato to je ona krajnji jemac budunosti.
Populisti su ak smatrali da novi novac moe biti besplatan, ali ipak
vredan, jer bi ta vrednost poticala od zajednikog pristanka svih.
Na alost amerikih populista, to e se verovatno dogoditi i svim
nastavljaima njihovih ideja u bici zemaljskih i nebeskih stanovita o novcu, uvek pobeuju oni koji smatraju da je novac suvie
ozbiljna stvar da bi se o njemu odluivalo demokratski.
Nije, naravno, potrebno dokazivati da su sve nae mlade demokratije, kad je u pitanju novac, u osnovi na populistikom stano-

261

Drugo veliko iskustvo amerike monetarne istorije, koje bi trebalo, zbog naih prilika, pomno prouiti, i koje je glavna tema ove
Grejderove knjige o FED-u, vidi se u lutanju emisione ustanove oko
odgovora na pitanje kako putem novca uticati na cikluse realne
ekonomije i svakodnevno uspostavljati granice demokratije.
Autor nimalo ne velia guvernere amerike emisione ustanove i
objanjava mnoge njihove dileme i neuspehe. Oigledno je pristalica stava koji je Niksonov ef FED-a Mekizni Martin izrazio u dva
duhovita slogana. Prvo, tampari novca treba da imaju za cilj da
se naginju protiv vetrova deflacije ili inflacije, ma u kom smeru oni
puhali, to e rei kad je ekspanzija i preti inflacija glavna uloga
FED-a je da odnese bovu s punem, ba kad je zabava u punom
jeku, a kad je recesija, obrnuto, kako je govorio njegov davni
prethodnik Bendamin Strong: da preplavi ulice s novcem. Ovo
naizgled jednostavno pravilo, nije uopte jednostavno primeniti iz
mnogo razloga, pa ak i onih prozainih. Tako ve spomenuti predsednik FED-a Martin u svojim seanjima iskreno zapisuje: Boe
moj, ovde sam kao novi predsednik FED-a i dajem sve od sebe, ja
nisam najpametniji na svetu, ali se jako trudim a uopte nemam
pojma kako se kontroliu rezerve novca. A ipak svi misle da ja to
imam u malom prstu.

262

Dimitrije Boarov

vitu i groze se bilo kakvog otuenja emisionog centra moi. Pa

i u Americi se to napada ve skoro 80 godina, istina bezuspeno.
Zapravo, malo ko kod nas je i pokuao da shvati da je sutina
finansija, razmena kroz vreme transakcija izmeu prolosti i budunosti. Zato je Jugoslavija valjda i bila i ostala toliko nestabilna,
pa se moe oekivati da se i oni koji je poalju u prolost, istome
mogu nadati. Grejder ak duhovito upuuje na zakljuak da se to
vreme izmeu prolosti i budunosti i ne moe premostiti bez zelenaenja, mada je re o moralnom prestupu koji su podjednako
otro osuivali i katolici, i muslimani, i komunisti. Jer, zelena
prodaje vreme, koje pripada samo Bogu. Hrianstvo je ovaj greh
reilo, kako kae francuski istoriar ak Le Gof, roenjem istilita
koje znai osvit bankarstva.

Debele knjige i debele make

Da li emo jednom itati seanja Miloevia ili Tumana, Zelenovia

ili Manolia, sa ovako iskrenim priznanjima da su stvari na
Balkanu jednostavno propale zbog diktature primitivizma udruene sa nekompetencijom.
Umesto podseanja na uvenu krizu 1929. godine, na koju ova
Grejderova knjiga na izvestan nain baca novo osvetljenje, podsetiemo na nekoliko komponenti prve i poslednje recesije koju su
uzrokovale Federalne rezerve jer nam se ini da su one paralelnije nekim dananjim jugoslovenskim dilemama.
Prva recesija za koju se smatra da ju je izazvala politika FED-a
poela je u prolee 1920. godine, kada je dravni dug zbog finansiranja Prvog svetskog rata narastao sa jedne na 27 milijardi dolara i
kada su cene poele rasti po stopi od 15 odsto. Tada su Federalne
rezerve, da preseku inflaciona oekivanja, podigle diskontnu stopu
sa 4 na 7 odsto i drale je tako visoko narednih 18 meseci. ta se
dogodilo? Cene sirovina su pale za 50 odsto, a farmeri su sili u
duboku finansijsku krizu. Opseg industrijske proizvodnje pao je
za 42 odsto, nezaposlenost se poveala pet puta, broj godinjih
bankrotstava banaka povean je sa oko 60 na 500. Kad su seljaci za
recesiju optuili FED, pod vostvom Stronga, on se branio da nije
izdao nareenje za deflaciju, a dodao je i da nije bio u zemlji kada
je akcija poela.
Mada nije ula u veliku istoriju, ova akcija je izvanredno uspela,
pa je nailo skoro punih osam godina velikog privrednog elana
sve do sloma 1929. Glavni finansijski ideolog tog vremena Endrju
Melon mislio je da je otkrio celu tajnu finansijske politike, pa je na
osnovu iskustva za 1921. predsedniku Huveru jo 1930. aptao u
uho: Likvidirati radnu snagu, likvidirati obveznice, likvidirati farmere, likvidirati nekretnine. To e sistem oistiti od trulei. Ljudi e
vie raditi, ivee moralnije. Vrednosti e se prilagoditi i poduzetni
ljudi e sakupiti ostatke od manje kompetentnih ljudi. Kriza koju
je 1929. godine otvorila ta logika, odvela je SAD u katastrofu da je
odatle izvue tek Nju dil Frenklina Ruzvelta.

263

Najopirniji, a dobro obavetenom itaocu i najzanimljiviji deo

knjige Vilijama Grejdera odnosi se na eru Pola Vokera u svetilitu dolara. Ovom gvozdenom novanom kancelaru pala je u udeo
velika uloga da lei Ameriku, pa i itav svet, od Ruzveltovih i
Kejnzovih uspeha koji su bili itav svet ohrabrili na komandovanje
novanim tokovima to se sedamdesetih godina zavrilo stagflacijom. Volker je u tom leenju uspeo samo zbog toga to je napokon
razdvojio politiku od novca. Zanimljivo je s tim u vezi spomenuti
samo dva detalja.
Predsednik SAD Dimi Karter, koji je pod pritiskom Vol strita za
efa FED-a postavio Pola Volkera, da bi ga ovaj potom praktino
smenio sa poloaja na potonjim izborima (zaotravanjem politike
novca), do te mere nije shvatao znaaj ovog svog naimenovanja
da ga uopte i ne spominje u svojim memoarima. Drugi detalj je
mnogo bitniji i verovatno e zabaviti sve one koji ozbiljno shvataju
govore naih vodeih politiara i dravnih efova. Naime, kad se

264

Dimitrije Boarov

Klatno je, dakle, suvie otilo u jednu stranu. To isto se dogodilo i

pri povratku na drugu. Mariner Ekles, Ruzveltov ef FED-a je pre
Kejnza i bez ikakve ozbiljne kole, tek sa iskustvom malog bankara iz Utaha (koji je sa kamiona punog novca ispred svoje banke,
umirivao juri tedia na njene altere, a umirio ih je tako to je
obeao da e oni biti otvoreni dok i jedan ovek stoji u redu) lansirao tezu o dravi kao velikom potroau i potrebi preduzimanja
velikih radova. Ekles je uven i po reenici da senatori treba da
biraju: Ili emo prihvatiti plan koji e reiti problem nezaposlenosti u kapitalizmu, ili emo prihvatiti plan koji e delovati bez
kapitalizma. Ta nova politika je izvukla SAD iz krize, ali oni koji
danas u naim republikama zagovaraju nju dil ne bi trebalo da
preskoe i okolnost da su Ekles i Ruzvelt izvanredno centralizovali
ameriko emisiono bankarstvo i praktino efove 12 banaka rezervi ratrkanih po zemlji stavili pod vlast Upravnog odbora FED-a. U
isto vreme taj Odbor se osamostalio i prema politici institucionalno. Budui da su Ekles i Ruzvelt bili intimni prijatelji, ispoetka se
to nije videlo.

Debele knjige i debele make

napokon u Belu kuu uselio predsednik Regan, koga je monetarizmu poduavao Milton Fridman, Volker je mogao slobodnije da
krene u obuzdavanje novane ekspanzije i da pusti kamatne
stope u orbitu. Pa ipak, sve je poelo govorom Vokera u Kanzasu,
kada je rekao da e stope rasta ponude novca reducirati iz godine u
godinu, dok inflacija ne bude istisnuta iz ekonomije. ef FED-a je,
dakle obeao postupnost a ve narednog meseca sve je krenulo
naglo uzbrdo, punom brzinom, praktino u nekoliko dana. On se
posle branio da su u prolosti greke pravljene zbog politike preterano lakog novca, u budunosti, ako budemo greili, bie pametno
da greimo na liniji obuzdavanja. Tako je 1981. godine poeo fini
velikog svetskog obrauna sa inflacijom, u ime starog kapitala, za
raun informatike revolucije, preko lea svetskih dunika, itd.
Pobedilo je trite sa svojom svakodnevnom destilacijom sukobljenih miljenja. Kako lucidno primeuje Grejder, borba koju ljudi
s berze tako ivo opisuju, ne vodi se toliko izmeu suparnikih
firmi i finansijskih strunjaka, koliko protiv samog trita. Neto
slino, ali moda jo inteligentnije, rekao je broker Dejvid Dons:
U Vol stritu, bez obzira koliko ste veliki, berza vas uini pokornim.
Ako pogreite, dobijate nogom u zadnjicu. Bez obzira ko ste. I to je
tako svakog dana u nedelji. Oni u Vaingtonu verovatno misle da
imaju neku kontrolu nad zbivanjima. To je problem ne samo ekonomske politike, ve i svake politike s tritem. Zato mi i nemamo
pravo trite.
Stav, 24. mart 1991.

265

Mlaan Dinki, Ekonomija destrukcije, Beograd 1995.

Jo od poetka rata u Jugoslaviji 1991. godine, znatan broj ekonomista u Beogradu procenjivao je ekonomske uzroke raspada
SFRJ i zagovarao tezu da da su oni neopravdano potisnuti u drugi
plan, sakriveni iza eksplozije meunacionalne mrnje i nekakvih
stratekih interesa i faktora, te da je jedan od glavnih razloga za
razbijanje ex-Jugoslavije bio pljakake naravi. No, iako je ovakvog prilaza uzrocima velikog praska u Jugoslaviji bilo u raznim
napisima i istupima poznatih ekonomista, tek je jedan mladi asistent Ekonomskog fakulteta u Beogradu, mr Mlaan Dinki, takvu
teoriju pokuao dokumentovano da dokae u celovitoj studiji.
Ovaj odvani istraiva povezao je u celinu slom reforme Ante
Markovia 1990. godine, nelegalnu otimainu za devizne rezerve
i novac SFRJ meu nekadanjim federalnim jedinicima uoi raspada drave, kriminalnu dravnu pozadinu famoznih privatnih
banaka u Beogradu koje su tokom 1991. i 1992. godine opljakale
devizne rezerve stanovnitva, hiperinflaciju u Srbiji i Crnoj Gori
tokom 1993. godine, pa i paradokse poznate Avramovieve stabilizacije dinara poetkom 1994. godine i razloge njegovog pada
maja ove godine.
Kada se pojavilo prvo izdanje Dinkieve knjige, poetkom prole
godine, poznati srpski ekonomista dr Ljubomir Madar je napisao: Veoma jednostavno i efektno Dinki je objasnio promene u
dinamici inflacije, razotkrio determinante i nain kreiranja crnog
deviznog kursa i opisao naizgled fascinantan mehanizam funkcionisanja paradravnih banaka poput Jugoskandika i Dafiment banke. Izmeu ostalog, posebno je impresivan njegov prikaz naina
na koji je drava mobilisala i upotrebila skrivene devizne rezerve
stanovnitva.
Na drugoj strani, javno, Ekonomija destrukcije Mlaana Dinkia od
strunjaka bliskih Miloevievom tabu nikad nije napadnuta, ve
je apsolutno ignorisana. Zanimljivo, zvanini propagandni aparat

266

Dimitrije Boarov

Finansiranje rata ili rat za novac

Debele knjige i debele make

Srbije, koji je vodio itave hajke i protiv ljudi koji su tek kritiki dirnuli u politiku vlasti nikad nije pokrenut da bi se Dinkievi navodi
opovrgli, a autor demonizovao kao nekakav nacionalni izdajnik.
Neko u vrhu vlasti u Beogradu procenio je da je najpametnije ignorisati ovu opasnu knjigu jer, ini se da za njeno osporavanje i
nema dovoljno makar i najtanjih argumenata.
Istine radi, treba rei da i neki od nezavisnih, pa i opozicionih
strunjaka, imaju rezerve prema Ekonomiji destrukcije, ali ni oni
ne izlaze na sredu sa kritikom jer nee da pomau Slobinom reimu (kako se privatno izrazio jedan od takvih skeptika). U razgovorima u kojima sagovornici insistiraju na diskreciji, takvi strunjaci
kau da su glavne mane Dinkieve studije u tome to objektivno
nije mogla, pa nije ni uspela da rekonstruie sve stvarne podatke o
unutranjoj strani ekonomske propasti Srbije i to je bez dovoljno
eksplicitnih dokaza uspostavila tezu da je ta propast izvedena planski. Takvi kritiari kau da Dinki nije dovoljno uvaio okolnost
svetske ekonomske blokade i iznuenost pojedinih dravnih mera
zvaninog Beograda, te da nije dovoljno vodio rauna o tradicionalnoj aljkavosti srpske vlasti i stihiji koja je Srbiju i njen politiki vrh
esto, pa i poslednjih godina, vodila na stranputice.
Mada bi bilo dobro da italac u Bosni dobro proui celu ovu zanimljivu knjigu Mlaana Dinkia (jer, avo ne spava ni na obalama
Miljacke, a nije spavao ni na drugim stranama nekadanje nam ire
domovine), za njega su svakako najinteresantniji detalji o nekadanjoj grabei oko zajednikih deviznih rezervi, pa emo s tom
temom poeti jednu krau etnju kroz ovu studiju, koristei i staro
i novo izdanje.
Prema podacima koje navodi Dinki, u avgustu 1990. godine, devizne rezerve SFRJ su dostigle nivo od preko 10 milijardi dolara, a
onda su poele da se tope. Do jula 1991. godine, kada se konano
i formalno raspala SFRJ, one su smanjene na oko 5,5 milijardi dolara. U trenutku raspada, smatra on, one su iznosile 4,5 milijardi
dolara, a oko 85 odsto od ovog iznosa (3,8 milijardi dolara) ostalo

267

Kako je dolo do topljenja dravnih rezervi i grabei federalnih jedinica oko njih? Dinki kae da se tog posla prva prihvatila Slovenija,
ije su banke do dinara za otkup deviza dolazile nelegalnim korienjem obavezne rezerve i korienjem kredita za likvidnost
u veem iznosu no to je omoguavala podloga u vidu hartija od
vrednosti. Trei nain u stvaranju dinara za otkup deviza iz zajednikih rezervi emitovanje potpuno sveeg sivog novca, bez nekih
posebnih-formalno pravnih osnova, kasnije je preferirala Srbija.
Za dokaz ovih svojih tvrdnji Dinki navodi podatke iz jeseni 1990.
godine. U poslednjem kvartalu te godine obaveznu rezervu u iznosu znatno veem od dozvoljenih 10 odsto koristile su sledee banke
u SFRJ: Beobanka (85 odsto), Jugobanka (69 odsto), PKB banka
(60 odsto), Montenegro banka Titograd (72 odsto), Privredna
banka Zagreb (53 odsto), Splitska banka (52 odsto), Mariborska
banka (68 odsto), Ljubljanska banka (55 odsto), Privredna banka
Sarajevo (61 odsto), A banka (36 odsto), Stopanska banka Skopje
(12 odsto). Sa druge strane, kredite za likvidnost bez pokria u likvidnim hartijama od vrednosti koristile su nelegalno Beogradska
banka (18,1 puta vei iznos od dozvoljenog), Jugobanka (6,6 puta),
jedna meovita banka iz Vojvodine (18,1 puta), Osijeka banka (3,2
puta), Zadarska banka (1,7 puta), Gospodarska banka Ljubljana
(1,6 puta), Koparska banka i banka iz Murske Sobote (1,6 puta),
Komercijalna banka Skopje (1,5 puta) dok su banke iz BiH i Crne
Gore potovale propise u tom razdoblju.
Uz ove podatke, koji vie indiciraju proces, nego to pokazuju pravi
obim nelegalnog kreiranja dinara za otkup deviza u SFRJ, Dinki
je opisao i poznatu operaciju dinovskog upada Srbije u platni promet ondanje drave. Kao to je poznato, tokom decembra 1990.
godine Narodna banka Srbije i Narodna banka Vojvodine emitovale
su posredstvom SDK i Republikog ministarstva finansija iznos od
18,3 milijardi sivih dinara, to jest preko 2,6 milijardi DEM ili 1,5

268

Dimitrije Boarov

je u posedu Srbije i Crne Gore. (Prema ovim podacima i tvrdnjama

i pisac ovih redova ima odreene rezerve).

Debele knjige i debele make

milijardi dolara po tadanjem kursu. Operacijom je rukovodila

gotovo celokupna tadanja (delom i sadanja) vodea finansijska
garnitura vladajue partije u Srbiji: pokojni Borislav Atanackovi
(guverner NBS), Nikola Stani (zamenik guvernera), Jovan Zebi
(republiki ministar finansija), Mirko Milovanovi (njegov zamenik) i Dragoslav Jovanovi (direktor SDK Srbije). Operacija je
tehniki izvedena jednostavno, operatori SDK su naprosto uknjiili
ova sredstva na raune pojedinih poslovnih banaka.
Kada je Mlaan Dinki uveo u raunicu ove, kao i druge podatke,
on je doao do sledeeg zakljuka:
Ukoliko svedemo bilans izvrene sive emisije novca po republikama u periodu oktobar 1990 - februar 1991. godine, dobijamo
sledee stanje:
NB Slovenije 1 milijarda dinara (143 miliona DEM)
NB Hrvatske 1,7 milijardi dinara (243 miliona DEM)
NB Srbije (ukupno) 21,7 milijardi dinara (3,1 milijardi DEM)
NB Crne Gore 2,6 milijardi dinara (289 miliona DEM)
NB Makedonije i NB BiH koristile su u januaru neznatne iznose
sivog novca.
Upadi u monetarni sistem ocenjeni su u svetu kao neporeciv dokaz da federalni organi nisu u stanju da usmeravaju i kontroliu
ekonomske procese, to je Jugoslaviji oduzelo kredibilitet u meunarodnim finansijskim odnosima. Otkazano je 3,6 milijardi dolara
inostranih kredita koji su prethodno ugovoreni kao podrka sprovoenju jugoslovenske reforme u 1991. i 1992. godini. Nakon ovoga,
i najveim optimistima je postalo jasno da reforma nema nikakve
anse da preivi, kao uostalom ni zemlja u kojoj je sprovoena.
Mlaan Dinki postavlja i hipotezu da je jo tada, dakle u vreme
raspada SFRJ, Srbija poela da sklanja dravne rezerve na Kipar
i to posredstvom Slobodana Prohaske, nekadanjeg direktora
Jugoaraba, prve srpske (Genexove) of-or kompanije na ovom
pravoslavnom ostrvu. Po njegovoj proceni, od 3,8 milijardi dola-

269

Zanimljive su i Dinkieve tvrdnje da je deo dravnih rezervi SFRJ

bio korien i za otkup stranih dugova po veoma niskim cenama
koje su se formirale na sekundarnom novanom tritu i to, u
toku rata, po pravilu dugova neke druge federalne jedinice. Poelo
je, navodno, zajednikom akcijom, da bi se na ovaj nain razduila drava. Dinki o tome kae:
Sve do raspada SFRJ sredinom 1991. godine, nije se vodilo rauna
da li se otkupljuju dugovi ove ili one republike... ali nakon raspada,
sve se promenilo. Slovenci su poeli da otkupljuju samo dugove
slovenakih preduzea, iji su garant bile slovenake banke. Na
taj nain, oni su otkupili 150 miliona dolara nominalne vrednosti
duga. S druge strane investitore iz Srbije i Crne Gore nije previe
zanimala kupovina dugova poreklom iz SRJ. Zbog ega su ovim
raundijama slovenaki i hrvatski dugovi bili daleko privlaniji od
srpskih i crnogorskih?
Ukoliko je tana Avramovieva tvrdnja da je tokom 1992. i 1993.
godine u kupovinu slovenakih i hrvatskih dugova uloeno 530
miliona dolara u keu, a s obzirom na injenicu da je njihova cena
u tom periodu iznosila 35-36 odsto nominalne vrednosti, onda je
potencijalni opseg cele transakcije dostigao iznos oko 1,5 milijardi

270

Dimitrije Boarov

ra kojih se SRJ domogla iz deviznih rezervi SFRJ, do kraja 1991.

godine potroeno je 960 miliona dolara, a do kraja 1992. godine
daljih 1,5 milijardi dolara. Nakon ovoga, smatra Dinki, Saveznoj
Republici Jugoslaviji je preostalo jo 1,3 milijardi dolara starih
deviznih rezervi koje su blokirane na raunima u inostranstvu
uvoenjem svetskih sankcija Saveta bezbednosti UN krajem maja
1992. godine. Zanimljivo, on tvrdi da te pare nisu koriene za nabavku naoruanja, jer po procenama na koje se poziva u razdoblju
izmeu 1992-1994. godine SRJ je uvezla naoruanja za svega
1,5 milijardi dolara. On, u stvari, smatra da je za rat bilo dovoljno
svega, ali da je Srbija krenula u hiperinflaciju zbog toga to nije
drugaije mogla da pokrije javnu i zajedniku potronju od koje je
zavisio socijalni mir u zaleu jugoslovenskog rata.

Debele knjige i debele make

dolara. Dakle, ukoliko bi ikada doli u priliku da ovako preuzeta

kreditna potraivanja naplate po njihovoj nominalnoj vrednosti,
ovi investitori bi zaradili ogroman novac.
Kao neka vrsta ekonomskog istoriara koji dogaaje zapisuje i opisuje jo dok oni traju Mlaan Dinki je uao u rizik da ga kasniji podaci
demantuju. Mogue je da se to upravo dogodi sa ovom kiparskom
priom o kojoj ni on izgleda nije uspeo da sazna kljune stvari.
Razumljivo, jer ni dr Dragoslav Avramovi, na koga se on poziva,
dok je (ak) bio guverner Narodne banke SRJ nije uspeo da doe
do stvarnih podataka o kiparskim operacijama pri otkupu stranih
dugova. A kad je o tome poeo da trai podatke smenjen je.
Evo, da povodom ovih dopuna Ekonomije destrukcije koju Dinki
daje za etvrto izdanje postavimo samo nekoliko pitanja i primedbi. Je li Narodna banka dala ke 530 miliona dolara za te kiparske
transakcije ili je dala pare za otkup nominale spoljnog duga za
530 miliona dolara (dakle, dala je manje)? To je ostalo nejasno i
posle Avramovievog propitivanja Borke Vui, direktora filijale
Beogradske banke na Kipru, o tome gde se nalaze obligacije kad
nisu u sefu NBJ. Drugo, ako su tane Vuikine izjave da se bavila
otkupom stranog duga do polovine 1992. godine, onda je cena
jednog dolara tog duga bila vea od 35-36 centi; ako se tim poslom
bavila i tokom svetskih sankcija, onda je cena bila daleko manja
(ona spominje cenu od 15-20 centi za jedan dolar). Ima, naravno,
jo nepoznanica oko tih poslova, koje ak nisu uspeli da osvetle ni
Slovenci koji su povodom rezervi Narodne banke SRJ deponovanih
na Kipru tamo podneli redovnu tubu sudu.
No, ako ostavimo po strani ovu primedbu, da Mlaan Dinki ipak
nije uspeo da pronae neke podatke koje vrh vlasti u Beogradu
dobro krije, mora mu se priznati da je imao odvanosti da javno
obznani da ta vlast nije prezala ni od sumnjivih poslova i transakcija najirih meunarodnih razmera.
Kad se pogleda celina Ekonomije destrukcije, vidi se da je Dinki
problem ekonomskog upropaavanja Srbije i Crne Gore sagledao

271

Mlada Bosna, 2. oktobar 1996, neobjavljeno.

Gradovi plemii
Slaven Bai: Povelje slobodnih kraljevskih gradova Novog Sada,
Sombora i Subotice, Subotica 1995.
Ve pri prvom pogledu namee se utisak da je Slaven Bai, objavljujui preraeno i dopunjeno izdanje svog magistarskog rada Povelje i
statuti slobodnih kraljevskih gradova u Ba-bodrokoj upaniji (koji
je 1992. odbranio pred komisijom profesora: dr Drago Jefti, dr
Dragoljub Popovi i dr Ljubomirka Krklju) iroj italakoj publici
uinio uslugu i zadovoljstvo. Jer, mada se radi o ozbiljnom, strunom
pravnom radu sa kompletnom naunom aparaturom i dodatkom u
kome su tampani uporedni latinsko-srpskohrvatski tekstovi povelja
slobodnih kraljevskih gradova 18. veka u Vojvodini, obian italac
e u Baievoj knjizi moi pregledno da vidi svu zapetljanost habsburkog feudalnog zakonodavstva i da shvati u kakvim prilikama
i sa kakvim ciljevima su Novi Sad, Sombor i Subotica, 1748, 1749.
i 1779. godine (respektivno) dobili (kupili) povelje carice Marije
Terezije u kojima im je odobren status slobodnih kraljevskih gradova. Najkrae, sticanje elibertacione povelje je tada znailo uzdignue
u plemiki stale i podreenost iskljuivo monarhu. A to je, dalje,
znailo i sticanje znaajnih povlastica i regalnih prava, te punu autonomnost u vrenju vlasti na sopstvenoj teritoriji.

272

Dimitrije Boarov

kao celinu i da je, uglavnom dobro, uoio povezanost pljake pre

svega stanovnitva Srbije, a zatim i svih ostalih ljudi u nekadanjoj
SFRJ, sa jednom generalnom politikom koja je voena toboe u
ime nacionalnih interesa Srba. A oni, kad budu svedeni svi bilansi,
i kao nacija i kao obini pripadnici te nacije nisu u ovom ratu izgubili manje od drugih nacija i pripadnika tih drugih nacija mada
se trenutno ini da su ipak bolje proli. To je verovatno glavna
vrednost Ekonomije destrukcije Mlaana Dinkia.

Debele knjige i debele make

Treba odmah primetiti da su spomenuta tri grada ovim elibertacionim poveljama dobila prvi put slubena imena. Petrovaradinski
anac je zapravo tada dobio ime Neoplanta, koje su Srbi sreno preveli na Novi Sad (mada ne zvui loe ni tadanji bugarski prevod
Nova Loza, pa ni grki, koji je glasio Novi ivot). Sombor je
jedini zadrao stari naziv. Nekadanje trgovite Sent Marija je carskom poveljom nazvano Marija Tereziopolis, a re je o dananjoj
Subotici. U Novom Sadu i Somboru su pravo graanstva, pored
rimokatolika i grkokatolika, mogli stei i pravoslavci (Graeci non
unitus), poto su ve u to vreme u ovim gradovima predstavljali
veinu graanstva. U Subotici, gde su 1779. godine pravoslavni
predstavljali tek osminu stanovnitva (zato to su se iselili posle
ukidanja vojnog anca 1743) u red graana, prema Povelji, mogli
su biti primani samo katolici. Ipak, im su dobili slobodni status,
Subotiani su u spisak graana uvrstili i 38 Srba. Zanimljivo je ovde
napomenuti da su mimo povelje graani Novog Sada i Sombora,
katolici i pravoslavci, sainili posebne sporazume o paritetnom
ueu u lokalnoj vlasti.
U vrlo detaljnoj analizi povelja, Slaven Bai precizno obrauje odobrena statusna, dravnopravna, stvarna, upravna, sudska, finansijska i ostala prava vojvoanskih slobodnih kraljevskih gradova u 18.
veku, prava koja bi ovi gradovi i danas mogli poeleti.
Nezavisni, 10. januar 1996.

273

Dr Ranko Konar, Opozicione partije i autonomija Vojvodine 19291941, Agencija MIR, Novi Sad 1995.
Potvrujui pravilo da je svaka dobra knjiga uvek aktuelna i da se
uvek pojavljuje u pravom trenutku, tako i knjiga dr Ranka Konara
Opozicione partije i autonomija Vojvodine 1929-1941, dolazi
u trenutku u kojem se upravo mnogo toga to ona objanjava o
prilikama od pre vie od est decenija, sada ini toliko poznatim i
prepoznatljivim u tekuoj situaciji.
Junaci ove knjige spominju politiku podvala, upozoravaju da je
nain kako se sa Vojvodinom postupilo, kako se njome upravljalo
i kako se tamo gazdovalo tako straan, da je on morao uroditi jednim optim, gorkim i dubokim razoarenjem i nezadovoljstvom,
koje se vie samo reima, samo obeanjima ili programima (za 21.
vek) ne da ublaiti i otkloniti, da je danas Vojvodina isceeni
limun, upropatena, razrivena, privredno dovedena do prosjakog
tapa, a nacionalno vreana do srca i potpuno razoarana, da je
vojvoansko pitanje najtee, najdelikatnije i najopasnije, vajkaju
se da su Vojvoani samo dotle neko i neto, dok mirno i ponizno
slue, da je ovim krajevima mnogo avanturista pravilo karijeru
sluei se platom nacionalizma, da reim i mnogi drugi posmatraju pripadnike manjina kao graane pod stalnom sumnjom,
da izgleda da neke voe maarske stranke smatraju pregovore i
moljakanje za komotnije nego borbu, zaboravljajui da se prava
bez borbe ne stiu, da ovde ak i ljudi odani vlasti glasaju sa rumenom stida na obrazu, da je primetno odsustvo vojvoanskog
patriotizma, da opozicija u Srbiji nije u niemu slona, da nema
nikakvo izraeno politiko gledite i da se na nita ne sprema i da
na nita nije pripravna za sluaj promene reima, da se ovde za
Vojvodinu zalau generali bez vojske, da novosadske punktacije
jesu izraz nekolicine ljudi koji sami sebe zastupaju, te iste ne zasluuju, s obzirom na njihovu beznaajnost, ni posebnu kritiku,
no da ipak Srbijanci sada najvie ree na nas Srbe preane zbog
ono malo Vojvodine i mi emo opet biti svemu krivi, da bi neto

274

Dimitrije Boarov

Vojvodina Vojvoanima

Debele knjige i debele make

korisno za Vojvodinu bilo pametno da se donese, ali ba zbog

toga treba sumnjati da e do toga doi, da je ovde otpor stvarati i
sprovesti mnogo tee, jer za organizovanje nezadovoljstva koje je
tu, treba apostola, vremena i pune sloge onih koji vode a toga u
Vojvodini nema, da se za teke probleme Vojvodine nudi politika
limunade, da po Vojvodini na visokim poloajima vrljaju ljudi
koji je ne poznaju i ne vole, koji je ranije ak ni videli nisu, da
se Vojvodina nije pokazala otporna zlu, da su vojvoanske politike inicijative samoodbrana vojvoanska, da seljaka pritiskaju
velike kamate, niske cene poljoprivrednih proizvoda, pa poto je
poljoprivreda nerentabilna i zemlja postaje jeftina, da je itni
reim identian sa pljakom, da dravni privilegisani sektor sve
monopolie, od banaka do spoljne trgovine, da brojke (o poreskim
teretima) bodu oi a depovi zebu, da kad god je re o Vojvodini
re je o Jugoslaviji.
No, ova istorijska studija dr Ranka Konara nije dobrodola
samo zbog toga to ve na osnovu fakata koji se u njoj spominju
moemo uoiti takozvane pojave dugog trajanja ili to moemo
zapaziti da je udar jednog prevazienog velikosrpskog programa od pre nekoliko godina vratio vojvoansko dravno pravno
pitanje na liniju Vidovdanskog ustava, a rasprave o autonomiji
spustio ispod razine onih koje su se vodile krajem dvadesetih i
poetkom tridesetih godina ovoga veka. Ona je znaajnija zbog
toga to se u komparaciji dananje situacije i one u razdoblju koje
Konar ovde obrauje, bolje vidi da je pitanje Vojvodine jedno
zasebno pitanje, a ne nusprodukt nereenog nacionalnog pitanja
u Kraljevini Jugoslaviji. Posle raspada Jugoslavije veini je napokon jasno da pitanje Vojvodine nije izmiljotina hrvatskog separatizma, da se zahtevi za stvarnom vojvoanskom autonomijom
ne mogu kvalifikovati kao rezultanta srpsko-hrvatskog pogaanja
i balansa. Istina, oni koji su iz uea Samostalnih demokrata
Vojvodine u Seljako demokratskoj koaliciji Maeka i Pribievia
izvlaili kvalifikaciju da su vojvoansko pitanje izmislili hrvatski
separatisti, da je autonomna Vojvodina motivisana kidanjem
srpske nacije itd, sada tu vezu montiraju kao vezu sa albanskim

275

A u ovoj Konarovoj knjizi se dobro vidi da je Duda Bokovi, voa

samostalnih demokrata, Maeka i Pribievia tretirao samo kao
politike saveznike i nije prezao da se od njih distancira i da se
na njih ljuti, kad mu se inilo da HSS gleda samo da rei hrvatsko
pitanje, dok su mu je Vojvodina i sudbina demokratije u Srbiji u
drugom planu.
Dok italac ita ovu knjigu teko se moe oteti utisku da je ak i
u godinama nakon diktature kralja Aleksandra i zabrane svih
politikih partija na plemenskoj, teritorijalnoj osnovi, pa i praktine
zabrane svakog javnog politikog ivota u vojvoanskoj politici, u
svim srpskim strankama, pa ak i meu vodeim i uglednim radikalima, ovde u Vojvodini bilo vie autonomnog politikog miljenja i
kurai nego to ga danas ima u strankama Srbije koje ovde raunaju
na poverenje naroda. Pogledajte ko je sve potpisivao Somborsku i
Novosadsku rezoluciju, a ko danas izbegava da potpie bilo kakav
direktniji autonomni zahtev. Samo su dvorske stranke i onda i

276

Dimitrije Boarov

separatizmom, ali sa sve manje ara i uverljivosti. Oni koji su protiv autonomije Vojvodine uvek e pokuati da dokau da je ono
to mi traimo izmislio neko drugi, ali ideja stvarne autonomije
Vojvodine sada se doista odvaja od svake ultranacionalne podloge, pa emo moda doiveti da je i snage srpskog unitarizma
prihvate kao poslednje oruje protiv koncepcija nacionalnih autonomija koje se sada kreiraju kod maarskih partija u Pokrajini.
Istorijska i ekonomska dimenzija autonomnog pitanja izgleda da
predstavljaju izdrljivije grede autonomnosti, od nacionalnih zanosa. Eto i dobitnica NIN-ove nagrade Svetlana Velmar-Jankovi,
preko kneza Mihaila, podsmeva se i vojvoanskim Srbima zbog
uspaljenog nacionalizma, a pre 60 godina Joca Jovanovi iznosi
miljenje da Vojvoanima nije imponovao srbijanski demokratizam svojom navodnom neposrednou, sveinom i istinom. Ta
neposrednost, sveina i istina i taj demokratizam razbili su danas
Vojvodinu u param parad. O tome treba da razmisle zaostali srpski nacionalisti, ali i oni Maari koji raunaju da se mogu pogoditi
za sebe samo sa dananjim Dvorom.

Debele knjige i debele make

danas bile skoro iste, pa zvale se Jugoslovenska radikalno-seljaka

demokratija ili Jugoslovenska udruena levica svejedno. Razlika
je samo u tome to su onda sedele s desne, a sada su navodno sa
leve strane vrhovne vlasti.
I na kraju, knjiga dr Ranka Konara, podsea nas da se naa nauka nije
potpuno oduila nekim veoma znaajnim linostima iz vojvoanske
istorije. Konar se ovde u velikoj meri oduuje Joci Laloeviu, a
takoe i Dudi Bokoviu, arku Jakiu, Milanu Kostiu, Janku
Bunjiku i drugima. Koliko je meni poznato, mi nemamo uopte
dobrih monografija, ak ni o Stajiu, usudio bih se rei, a o ovim
ljudima koje Konar ovde spominje nemamo nikakvih. Valjda e se
neko odvaiti da pokua da te ljude i njihove ideje vrati u nae seanje i politiki ivot. Jer, mnogi od njih su elegantnije i krae od nas
znali da formuliu vojvoanski politiki program. Eto Janko Bunjik
je lakonski rekao: Vojvodina Vojvodini, autonomna vlast i pare!
Nezavisni, 30. mart 1996.

Trilogija o srpskoj buroaziji

Ljubia Nikolin, Stale Dunerskih, Novi Sad 1996.
Novosadski novinar Ljubia Nikolin nedavno je okonao neobinu
istraivaku avanturu kroz divlje istorijske pejzae srpskog kapitalizma objavio je treu, i kako kae, poslednju knjigu pria iz
ivota vodeih porodica srpske buroazije. Posle arije (1994)
i Beogradske arije (1995), u kojima je objavio skice za monografije nekada najbogatijih porodica u Srbiji, sada je izdao Stale
Dunerskih, knjigu u kojoj su prie o najimunijim porodicama
Novog Sada.
Gotovo neverovatno, ali on se suoio sa apsolutnim nedostatkom
bilo kakve naune i istorijske grae o porodicama koje su na srpskim prostorima utemeljile veletrgovinu, industriju elika, grae-

277

Savremeni profesionalni istraivai nae ekonomske istorije,

prerano preminuli dr Lazar Peji, dr Dragana Gnjatovi, Ratomir
unisijevi i drugi jo nisu stigli da obrade ni sve osnovne idejne i makroekonomske aspekte razvoja ekonomske misli i dravne politike u nas, pa je istorija srpskog kapitalizma jo potpuno
neobraena. Osim neto meuratnih radova Nedeljkovia, Jakia,
Rozenberga, Mirkovia, Kosia i Kostia, te posleratnih studija
Dimitrija orevia, Nikole Petrovia, Bogumila Hrabaka i jo nekolicine, ni na ovom polju niko nema na ta da se osloni.
Postoji i teorija da u Srbiji i u Srba nekog ozbiljnog kapitalizma
nije ni bilo, pa da tako nije bilo ni konstituisane buroazije. Pisac
ovih redova se sea da u njegovom razredu u gimnaziji niko 1962.
godine nije znao da profesorki Oliveri Kei, kad je prvi put dola
u razred, odgovori na pitanje ta se smatra Srpskom buroaskom
revolucijom. Kad nam je rekla da je to Prvi srpski ustanak 1804.
godine, to nam se uinilo gotovo smenim, jer buruje nismo zamiljali kao ljude koji sa kuburom za pojasom gone stada svinja na
petanske i beke vaare.

278

Dimitrije Boarov

vinarstvo, modernu poljoprivredu i prehrambenu industriju, proizvodnju avionskih motora, bankarstvo i mnoge druge delatnosti
na kojima danas stoji kakva-takva ekonomska civilizacija na ovim
prostorima. Dok u SAD, na primer, imate niz knjiga o Rokfelerima,
Morganima, Vanderbiltima ili Fordovima, u Beogradu ete teko nai
i najelementarnije podatke o Luki eloviu, Vladi Mitiu, Bogoljubu
teriu, Duanu oreviu, Svetoliku Jovanoviu-iku, Dragomiru
i Marku Leko, brai Goevac, Dragomiru Rakiu, Tasi Stojadinoviu,
Milanu Tomiu, Kosti Boiu, Sekuli Zeeviu, Velji Vukieviu ili
Antoniju Grujiu-Amerikancu. Malo je podataka Nikolin mogao da
nae i u Novom Sadu o Dunerskima, Popoviima, Adamoviima,
Milutinoviima, Tanurdiima ili Raletiima. Ono to je sada o ovim
ljudima objavio Ljubia Nikolin, tek je zanimljiva publicistika provokacija da se temeljnije ispitaju koreni ekonomskog uspona i pada
Srbije i uzroci duge civilizacijske regresije u Vojvodini.

Debele knjige i debele make

Neko e, zatim, rei da postoji velika razlika u formatu, na primer,

jednog Goevca i jednog Krupa. No, zar razlika u kvantitetu
izmeu Dingis kana i cara Duana, Svetog Save i Martina Lutera,
Paia i Bizmarka, arnojevia i Arpada nije jo vea, pa opet se s
razlogom ovde veliaju ovi nai, takvi koliki su, jer ni vee ni bolje
niti smo imali, niti smo zasluili.
Uostalom, kad je o formatu re, ne treba zaboraviti da je oko 1900.
godine jedan Lazar Dunerski obraivao 42.000 katastarskih jutara,
da je godinje isporuivao 11.000 vagona hrane, preko sopstvene
flote trgovakih brodarica, da je sazidao dve fabrike alkohola, dve
pivare, jednu uljaru, velike mlinove u Novom Sadu i Iniji, da je bio
vlasnik fabrike tepiha u Bekereku, da je bio jedan od glavnih akcionara Srpske banke u Zagrebu i Centralnog kreditnog zavoda u Novom
Sadu, da je izgradio zgradu Srpskom narodnom pozoritu, a u Peti
zavod za srpsku ensku omladinu Angelijanum. Nije se tada sluajno
pevalo: Od Mohaa, pa do Ade, to Dunerski sve imade. Od Budima
do Mohola, Dunerskog kripe kola. Ko Dunerskog ne voli, nek u
oin izvoli! ika Laza se u sticanju imanja drao uputstva svoga oca
Gedeona: Kupimo naoj deci tepsiju, pa neka svake godine jedu gibanicu, tepsija e ostati! Deca su mu, kako koji, potroila i tepsiju.
Moda se najkrupniji razlog za gotovo prezriv odnos koji kod nas
postoji prema ljudima koji su u istoriji Srba i Srbije bili na elu
ekonomskog progresa i raspolagali krupnim parama, krije u tome
to je uspon kapitalizma ovde presekla komunistika revolucija
izvedena u zaleu oslobodilakog ustanka 1941-1945. godine. To
potvruje i ova trilogija o srpskoj buroaziji Ljubie Nikolina, jer
veina pria ima neveseo kraj kad su s partizanima na gospodske
dveri zakucale konfiskacije, nacionalizacije, eksproprijacije i kada
je veina junaka ovih knjiga proglaena za saradnike okupatora,
ratne profitere, narodne neprijatelje, pekulante, sabotere, uzurpatore i radnike krvopije.
Mada Nikolin uglavnom dokazuje da su te optube u ozbiljnom
smislu rei bile bez osnova, za neke junake svojih pria ipak priz-

279

Vlasnik fabrike Plevna Danilo Teofanovi puta u promet kisele

bombone, pa pitamo: 1. Ima li dozvolu Umetnikog odeljenja da
koristi Kraljevu sliku na omotu? 2. Je li poznato nadlenima da upotreba Kraljeve slike na ovakvim bombonama ni u koliko ne moe
sluiti na ast Kraljevske kue, jer deca, koja te bombone kupuju,
bacaju papirie po ulici i slika se nogama gazi? Kako se slae trgovanje sa Kraljevom slikom i runo i uvredljivo ponaanje vlasnika
fabrike tih bombona? 4. Hoe li policija onemoguiti zloupotrebu sa
Kraljevom slikom? (Politikini Odjeci i reagovanja nisu od jue.)
Jedna od moguih mana trilogije Ljubie Nikolina sigurno je u
tome to se u ovim priama o srpskim burujima uglavnom stavio na njihovu stranu, pa se nije odvaio ni da dublje pronikne u
proces bogaenja nekih od svojih junaka. Moda je i meu njima
bilo secikesa i razbojnika, hohtaplera i velelopova, pekulanata i
parazita velikog stila. Evo danas, pred naim oima ponovo rastu
neke porodine imperije i ve pokuavaju da nam objasne da su
svoje milione stekle mukotrpnim radom, a mi u to nismo sigurni.
Ipak, povratak oskudnim, ali ipak ilavim korenima srpskog
graanskog drutva i njene elite, mogue da bi nas nauio neemu

280

Dimitrije Boarov

naje da su doista bili nepouzdani elementi. Evo, na primer, u

ovoj poslednjoj knjizi, Stale Dunerskih, on belei da novosadskom trgovcu bombonama Danilu Teofanoviu ogorene narodne
mase i njihov narodni sud nisu za olakavajuu okolnost priznale
to to je jo pre rata u jednoj kafani na veliko zaprepaenje prisutnih veoma runo priao o Kralju i njegovoj kui, zbog ega je
hapen i zbog ega je u ondanjoj tampi nazvan jednim alosnim
Srbinom. Teofanoviu, ak, za olakavajuu okolnost (moda i za
neku revolucionarnu manifestaciju) nije uzeta ni u Novom Sadu
poznata injenica da je jo 1927. godine napravio bombon na tapiu i zapakovao ga u papir sa Kraljevom slikom, iznad natpisa:
Dva dinara za pola dinara. A tada je jedan ondanji rodoljub
uputio otvoreno pismo Stanoju Mihaldiu, gradskom velikom
policijskom kapetanu, sa sledeim sadrajem:

Debele knjige i debele make

korisnom. Makar samo tome da dinovskim koracima hodaju

samo maori u izmama.
Vreme, 15. jul 1996.

Zlatna urna Jugoslavije

Dr Rudolf Biani, Ekonomska podloga hrvatskog pitanja, Zagreb,
1938.
Omiljena tema svake balkanske nasledne parnice, podela zlata,
zagrejala je napokon i srce akademika Koste Mihailovia, efa jugoslovenskog pregovarakog tima za raspodelu imovine SFRJ koji
je ve izjavio da o zlatu koje je Kraljevina Srbija unela u junoslovensku dravnu zajednicu 1918. godine nema ta da se pregovara.
Pitanje zlata je napokon jedno pitanje oko koga i Srbija ima dobre
karte, a uz to, rasprava o imovini pokojne junoslovenske drave
pomera se na 1918. godinu godinu njenog stvaranja, to akademiku Mihailoviu, veteranu svih beskonanih diskusija o tome kome
je Jugoslavija bila majka, a kome maeha, prua mogunost da
aktivira svoja viedecenijska istraivanja koja su samo delimino
iskoriena u Memorandumu SANU (1986) i u Odgovorima na kritike Memoranduma (1995).
U stvari, bilo je samo pitanje vremena kada e se spor izmeu potencijalnih naslednica SFRJ sa 1990. ili 1991, pomeriti na 1918. godinu,
to jest na vreme stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. im
je Memorandum o razumevanju ser Artura Votsa, Biltovog oveka
za raspodelu naslea SFRJ, razaslat potencijalnim naslednicima (17.
jula), ispostavilo se da je ovaj posrednik, ini se, usvojio stanovite
predstavnika SRJ, da se moe deliti samo ono to je zajedniki stvoreno ili potroeno te da se dravna imovina koju su u Kraljevinu
Jugoslaviju unele Kraljevina Srbija, Kraljevina Crna Gora i delovi
Austro-Ugarske, ne ukljuuje u dravnu imovinu SFRJ.

281

Jer, kad bi predstavnici SRJ prihvatili podelu dravnog zlata SFRJ,

koje se nalazi pri bazelskoj Banci za meunarodno poravnanje, ne
vezujui to za maglovite i budue svae oko famoznog dravnog
kontinuiteta, ostalih deviznih rezervi, portfelja dravnih obligacija,
velikih saobraajnih i privrednih investicija, ambasada, rezidencija
i Aleksandrovih i Titovih vila, aviona i brodova, kasarni, tenkova
i aviona, moda bi iscrpljena SRJ veoma brzo dola do nekoliko
stotina miliona dolara s kojima bi se moglo preiveti jo nekoliko
meseci. Ili bi bar ostali konkurenti na naslee jednom doli u pasivnu poziciju onoga koji neto nee.
Izazov nije mali, jer ako je u Bazelu doista zlata u vrednosti od
oko 600 miliona dolara, to bi moglo da znai da je re o zlatnom
kovegu sa oko 50 tona zlata. Koliko u njemu ima starog srpskog
zlata?
Koliko je srpskog zlata?
Poto iz apsolutno nerazumljivih razloga tim Koste Mihailovia ne
izlazi u javnost sa svojim proraunima i podacima, na elementarno
pitanje o kojoj koliini starog srpskog zlata je re u zajednikim
zlatnim rezervama SFRJ, odgovor moramo potraiti u pranjavim
knjigama koje su izmeu dva svetska rata podgrevale nacionalistike strasti i zabavljale ondanju politiku i strunu ariju, oko
pitanja ko je ta uneo u zajedniku dravu.
U spomenici Narodna banka 1884-1934, koju je povodom pet
decenija ove novanine banke tada izdao Zavod za izradu novanica u Topideru, eksplicitno se ne navodi podatak o zlatnim
rezervama koje je emisiona ustanova Kraljevine Srbije nakon

282

Dimitrije Boarov

Kad je re o zlatu, ovaj stav za Srbiju ne zvui loe. No, prema Gamsovoj
definiciji imovine, na primer, ona pored potraivanja ukljuuje i dugovanja, pa emo tek videti koliko ova radna formulacija, prema kojoj
su u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu i Skoplju ve izrazili rezerve, doista
radi u korist SR Jugoslavije. To jest koliko ona belodano pokazuje
da je oficijelna koncepcija SRJ o reavanju imovinske sukscesije u
paketu u sutini suprotna interesima Beograda.

Debele knjige i debele make

prvog svetskog rata vratila u zemlju posle osloboenja i ujedinjenja, kada je njen voz iz Marselja stigao u Beograd, uvee 15.
februara 1919. godine. No, u toj spomenici se navodi da je 31.
decembra 1918. godine ukupni novani opticaj od 340,5 miliona dinara imao realnu podlogu od 87,29 odsto u emu je zlato
uestvovalo sa 18,72 odsto (srebro 4,57 odsto, devize i strani akreditivi 64 odsto). Iz ovih podataka proizilazi da je Narodna banka
tada imala u rezervama oko 55,6 miliona dinara u zlatu. Zajedno
sa srebrom, metalno pokrie tadanjeg dinara bi iznosilo oko 70
miliona zlatnih dinara.Valja ovde primetiti da se kasnije ispostavilo da su spomenute devize i strani akreditivi (64 odsto podloge)
na osnovu kojih je Paieva vlada poveala opticaj dinara tokom
rata, bili po karakteru problematina potraivanja (od Francuske
vlade), pa ih je Narodna banka morala postepeno supstituisati
solidnijom metalnom podlogom.
Neto drugaije, ali sline podatke iznosi dr Slavko eerov, u
to vreme istaknuti lan Finansijskog odbora Narodne skuptine
Kraljevine SHS. Prema njegovim podacima, koje je tampao 1926.
godine u knjizi Nae finansije 1918-1925, u 1918. godini je u opticaju bilo 616,6 miliona dinara, sa 79,6 miliona dinara podloge u
kovanom srebru i zlatu i 217,6 miliona dinara u stranoj moneti i
potraivanjima.
Zanimljivo, poznati hrvatski ekonomista dr Rudolf Biani, koji
je po porudbini Vladka Maeka, voe Hrvatske seljake stranke,
1938. godine objavio politiku brouru Ekonomska podloga hrvatskog pitanja (knjigu s kojom akademik Kosta Mihailovi polemie
do dananjeg dana), u svoju raunicu ne unosi gore spomenuti
podatak iz tabele dr eerova, ve se vraa na 1914. godinu i uzima
cifru zlatne podloge Kraljevine Srbije u iznosu od 59,5 miliona zlatnih dinara. Pri tome, pokuavajui da napravi ceo bilans zlata,
on spominje da je Narodna banka, kao svojevrsni sukcesor AustroUgarske emisione banke, nasledila i deo zlatne podloge krune,
dravne valute ove ugaene imperije. Dr Biani tvrdi da je po tom
osnovu, izmeu 1922. i 1925. godine, Narodna banka Kraljevine

283

Postavlja se, naravno, pitanje kako dananjem itaocu doarati

ta znae gore spomenute cifre i o kojim fizikim koliinama
je re u ovoj prii o zlatu koje je uneto u junoslovensku dravu
1918. godine. Poto novinar nema pravo da potuje opasnosti
koje se pred ovako zamren posao nameu i savreno obrazovanim ekspertima, autor ovih redova e se pomoi ilustracijama iz
jednog udbenika dr Milorada Nedeljkovia iz 1921. godine (re je
o vrlo pismenom i neobinom strunjaku koji je na poetku ovog
veka bio leviar, a karijeru je zavrio kao ministar u Nedievoj
kvinslinkoj vladi).
Dr Nedeljkovi, naime, tvrdi da je izraavanje bilo koje cene u
posleratnom dinaru nepouzdano, pa se dri predratnih zlatnih
dinara. Dakle, 1914. godine je kilogram zlata kotao 3.444,44
dinara. Ako sa ovom cenom podelimo, na primer, Bianievu
procenu o zlatnim rezervama Kraljevine Srbije iz iste godine, od
59,5 miliona dinara, doiemo do procene da je re o zlatnoj podlozi tekoj preko 17 tona. Ako cepidlaimo, teorijski bi se mogla
izgraditi konstrukcija da je u ovoj koliini i makedonsko zlato,
to jest zlato junih krajeva. No, referentna godina raspodele
mogla bi se pomeriti i nanie, na kraj Balkanskih ratova, da se
utvrdi da teritorija dananje Makedonije u Kraljevinu Srbiju nije
unela nikakvo zlato itd.
to se tie preanskog zlata, koje su ovi krajevi uneli u novostvorenu junoslovensku dravu posle Prvog svetskog rata preko
Bea i Pete, ono bi se teorijski moglo proceniti na oko 2,5 tone,
ukoliko se u raun uzme da je za 4 krune isplaivan 1 srpski dinar,
koji je u meuvremenu, marta 1920. godine postao jugoslovenski,
a usput je izgubio vrednost za deset i vie puta. Poto dr Biani govori o zlatnim krunama, moglo bi se po hrvatskom raunu raditi

284

Dimitrije Boarov

SHS primila zlata za 30,18 miliona zlatnih kruna (plus 121.000

dolara, oko 40.000 engleskih funti i 477.000 francuskih franaka, to
jest, plus 4 miliona zlatnih kruna u stranoj valuti). To bi, dakle, bilo
preansko zlato u bazelskom kovegu.

Debele knjige i debele make

i drugaije, pa, po elji, uveliavati broj tona preanskog zlata.

Naravno, pri tome bi se moralo ii i na razvrstavanje tog zlata po
istorijskim pokrajinama, te bi deo tog zlata zapao Vojvodini, deo
Sloveniji, a deo BiH.
Ako se u ovoj igri hipoteza odvojimo od zlata i imovinu koja je uneta u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine shvatimo ire,
tek tada izlazimo na iroko polje moguih svaa oko toga iji je deo
te imovine posle raspada SFRJ, dakle 7 decenija kasnije, ostao na
tuoj teritoriji.
Spomenuti dr Rudolf Biani ve je 1938. godine pokuao da saini
grubi bilans dugova i potraivanja koje su Srbija i preanski krajevi uneli u junoslovensku dravu. On je, na primer, izraunao
da je Srbija opteretila novu dravu sa svojih 5.060 miliona dinara
starog duga i 15.300 miliona ratnog duga, dok je zbog ujedinjenja,
kao jedna od naslednica Austro-Ugarske od nje nasledila 1.353
miliona njenog dravnog duga, a od pokrajina jo 65,5 miliona
dinara njihovih javnih dugova. Kad je sve to sabrao, dr Biani je
konstatovao da je Srbija u novu dravu unela 20.360 miliona dinara duga, a ostali krajevi tek 1.420 miliona duga. Nije iskljueno
da neko tokom septembarskih razgovora o bazelskom zlatu potegne i ove podatke, kad ve jugoslovenska strana potee paketno
reenje.
Trajnost ekonomskih svaa
Jednom pokrenute ekonomske svae na meunacionalnoj osnovi
traju veoma dugo i akademik Kosta Mihailovi nije u istrajavanju
na ovim temama usamljen. Poslednji povod za vraanje na knjigu
dr Rudolfa Biania dao mu je, zapravo, Hrvatski antimemorandum, kako je nazvan jedan dokument Hrvatskog narodnog vijea
iz 1987. godine, u kome se koriste podaci dr Rudolfa Biania radi
osporavanja Memoranduma SANU. Zato akademik Mihailovi u
Odgovorima na kritike Memoranduma SANU 1995. godine podsea
da je Bianieva knjiga jo pre rata naila na dokumentovanu kritiku beogradskih ekonomista, koja je obezvredila njegove nalaze.

285

Reju, da zaustavimo ovu priu bez kraja i konca, i ovog leta neki
ljudi u Beogradu, Zagrebu i drugim metropolama pomno itaju
stare pranjave knjige o tome ko je koga eksploatisao u nekadanjoj zajednikoj dravi i spremaju se za estoku raspravu oko
naslea pokojne Jugoslavije. A bitka za zlato te drave ima posebnu dra, jer zlato je uvek bilo velika metafora imovine. Naroito
kod onih naroda i u onim dravama koje su bile i ostale svetska
sirotinja.
Posle raspada-uvek inflacija
Kad smo uoi procesa podele imovine SFRJ kod pitanja ta je ko
uneo u Kraljevinu Jugoslaviju, valja podsetiti da je ondanja poratna inflacija u velikoj meri nasleena iz emisionog centra imperije u
raspadu, dakle iz Austro-Ugarske.
Prvi ministar finansija Kraljevine SHS dr Momilo Nini, u svojoj
brouri Nae valutno pitanje (Beograd, 1920) iznosi podatak da
je na dan 31. oktobra 1918. godine emisija austrougarskih kruna
iznela 31,5 milijardi kruna, a metalnog pokria za te novanice bilo
je tog dana tek 342 miliona kruna. Istovremeno, centralnoj banci
su vlade Austrije i Ugarske, po osnovu kratkoronih pozajmica,
bile dune 32,6 milijardi kruna, a po osnovu blagajnikih bonova
jo 2,9 milijardi kruna. Toga dana kada se Monarhija praktino
zauvek raspala, celokupan ratni dug Austro-Ugarske iznosio je 101
milijardu kruna to znai da je treina ratnih trokova jednostavno pokrivena tampom kruna. I dinamika tog tampanja novih
kruna otkriva tempo propadanja K und K monarhije. Krajem 1916.
godine u opticaju je bilo 10,8 milijardi kruna, krajem 1917. godine
17,7 milijardi, a kroz godinu dana, kao to smo naveli, duplo vie,
35,5 milijardi kruna.
U ovom kontekstu treba otuda posmatrati i ondanji znaaj srpskih
zlatnih rezervi. Istina, Beograd je brzo savladao vetinu tampanja

286

Dimitrije Boarov

A pozivanje na Bianievu knjigu on nalazi i kod doskoranjeg

predsednika JAZU akademika Jakova Sirotkovia, u novijim istupanjima u Zagrebu.

Debele knjige i debele make

novca bez pokria, pa je u odnosu na predratnu 1913. godinu, ve

1925. godine dinara bilo vie za 1523 odsto.
Ratna odiseja srpskog zlata
im je izbio rat, ve 10. jula 1914. godine, tadanji ministar finansija dr Laza Pau naredio je guverneru Narodne banke Srbije
oru Vajfertu da evakuie zlato i metalne rezerve u Kruevac.
Kad je dola Makenzijeva ofanziva 1915. Vlada je oklevala da zlato
evakuie prugom prema Solunu, jer se plaila panike kad se rairi
glas da se pare odnose u inostranstvo, a zakonom je to bilo i zabranjeno. Meutim, kad su Srbiju napali i Bugari 27. septembra, 1.
oktobra je krenula evakuacija tim pravcem. Voz sa zlatom je kroz
Vranje proao samo nekoliko asova pre nego to su u grad ule
bugarske snage. Da bi se potovala odredba da Narodna banka ne
moe napustiti dravnu teritoriju, transport sa zlatom je odmah
iz Soluna upuen u Bitolj, ali je zaustavljen u grkoj stanici Lerin.
Potom je vraen u Solun gde je srpsko zlato amilo u eljeznikoj
kompoziciji sve do 6. decembra 1915, kada je ukrcano u francuski
torpiljer i odvezeno u Marselj. Deo vrednosti Narodne banke iz
filijale u Skoplju imao je posebne avanture. U Kaanikom klancu
napali su ga Kaaci. Konvoj je kasnije preko San ovani di Medua,
gde su ga bombardovali austrijski hidroplani, prebaen takoe u
Marselj.
Ratni guverner Narodne banke i uvar srpskog zlata ore Vajfert,
koji je taj poloaj zauzimao izmeu 1890. i 1902. godine, pa izmeu
1912. i 1926, kada je proglaen za doivotnog poasnog guvernera,
uvena je linost srpske ekonomske istorije. Industrijalac, graditelj
pivare na Topiderskom brdu, koncesionar rudnika uglja u Kostolcu,
utemeljiva Borskog rudnika itd. Kao i svaki guverner esto je morao da se brani od ministarskih zahteva za tampanjem para.
Krajem septembra 1922, Politika (broj 5184) je objavila napis
pod naslovom Narodna banka nee vie da tampa banke, u
kome je navedeno da se Vajfert naljutio i odbio zahteve ministra
Kumanudija da povea kontingent novanica i da je odbio zahteve
za odobravanje kredita vojnom ministarstvu, te da je navodno rekao

287

Naa Nedeljna Borba, 31. avgust - 1. septembar 1996.

Slom sveta po ljudskom planu

Ejn Rand, Kapitalizam nepoznati ideal, Global, Novi Sad, 1996.2
Posle Velike krize 1929. i Ruzveltovog Nju dila u SAD i atovih
Velikih radova u Hitlerovoj Nemakoj, poetkom tridesetih godina, a pogotovo kada je Don Majnard Kejnz objavio Optu teoriju
zaposlenosti, kamate i novca, 1936. godine inilo se da se i kapitalizam pridruio ideji ekonomskog diriizma, makro planiranja i
dravnog intervencionizma u privredi koja je u svom totalnom
obliku ve dominirala prvom zemljom socijalizma, Staljinovom
Rusijom. Izgledalo je u stvari da je naen recept za kroenje takozvanog divljeg trita zasnovanog na starom naelu ekonomskog
liberalizma laissez faire-laissez passez (krilatici koju je u jednoj
polemici sa Kolberom formulisao lionski trgovac Leondr, jo
1680). Ta krilatica jednostavno znai da vlast treba da ostavi ljude
da rade, i da pusti da stvari teku same po sebi, a nju je teorijski razvio i konzistentno zaokruio otac moderne ekonomije Adam Smit,
glazgovski profesor logike i moralne filozofije u svom uvenom
delu Istraivanja prirode i uzroka bogatstva naroda (1776).
Svet koji se stvarao na tim naelima tokom 19. veka postajao je
iz dana u dan ekonomski moniji, ali nije bio savren i nije bio
lien povremenih dubokih kriza, pa su tokom tog veka i neki
2 Ovde se najmanje radi o prikazu knjige Ejn Rand, ali ovaj napis prilaem zbog toga
to implicite sadri moje osnovne poglede na dela ekonomskih klasika.

288

Dimitrije Boarov

da bi takvu finansijsku politiku, koja nije u stanju da prikupi realne

prihode putem poreza, ve pribegava zaduivanju kod Narodne
banke, mogla da vodi svaka baba sa Dorola i da onda nije potreban ministar finansija. Ipak, Vajfert nije bio suvie tvrdoglav i za
nekoliko godina je upetostruio koliinu dinara u opticaju. Dinar je
relativno stabilizovan tek 6 godina posle svetskog rata.

Debele knjige i debele make

od najboljih svetskih umova poeli da se bave (suprotno dananjim nazorima Neboje Popova) bespotednom kritikom svega
postojeeg. Jedan od tih ljudi, Karl Marks, pohvalio je zasluge
liberalnog kapitalizma, ali je ustvrdio da je slobodno trite odigralo svoju istorijsku ulogu, te da su se stekli objektivni uslovi
da se postepeno pone prelaziti na svesno i plansko drutveno
privreivanje. U tenji da se odupremo ekonomskoj stihiji,
koja neracionalno rasipa resurse i koja navodno najvie odgovara
kapitalistikim monopolima, Marks nije bio ni prvi, ni poslednji.
Poziv razumnoj dravi da se uplete u ekonomske poslove dao je
neto pre njega, izmeu ostalih, i Don Stjuart Mil, koji je podravao naelo konkurencije, ali se zanosio dravnom intervencijom
u raspodeli, kako bi se pravednije delilo ono to se zajedniki
proizvede. Mila ovde izdvajamo jer je, pored Johana Raua, bio
najpopularniji i najuticajniji svetski ekonomista u Srbiji tokom
19. veka (to je, na alost, ostavilo trajne posledice).
Uprkos svih tih kritika i politikih nastojanja, teorija liberalnog kapitalizma dominirala je sve do Prvog svetskog rata. U ekonomsko
filozofskom smislu ona se oslanjala na teoriju opte ekonomske ravnotee, a obrazlagana je marginalistikom analizom korisnosti. U
stvari, pretpostavku o takvom ekonomskom ponaanju privrednih
subjekata koja vodi ravnotei dao je francuski vulgarni ekonomista an Sej iznosei tezu da svaka ponuda stvara vlastitu tranju,
te da otuda nije mogua hiperprodukcija, jer jednih proizvoda ima
previe, zato to je drugih premalo, pa poto se na tritu svi prodavci pojavljuju i kao kupci, a svi kupci i kao prodavci, ravnotea
se brzo uspostavlja jer viak ponude na jednoj strani se izravnava
sa manjkom tranje na nekoj drugoj.
Ravnotea je u irem drutveno-ekonomskom smislu, kako to podrugljivo primeuje Napoleoni (u svom pogledu na ekonomske teorije 20.
veka), bila ona taka posle koje nikome nije moglo biti bolje, a da
nekom drugom ne bude gore. Ali tom ravnoteom nisu bili zadovoljni veoma iroki slojevi, pa su njihove voe i ideolozi uglavnom traili
nain na koji e nekima nauditi, da onima kojima nije dobro, bude

289

Takozvani graanski smer u potrazi za uzrokom ekonomskih i

socijalnih kriza iao je neto drugaijim putem, ali lek je delimino
naliio onima koji su se raali na levici i desnici, dakle na politikoj
periferiji razvijenog sveta. Vie plana i drave to se i buroaskim
intelektualcima uinilo kao jedino realno i mogue osiguranje
protiv rizika bezdune slobodne konkurencije. Neki su bili vie za
planiranje, neki su opet smatrali da drava kao sudija na terenu
slobodne utakmice treba s vremena na vreme i da zaigra, kad tempo igre opadne do nepodnoljivog nivoa. Administrativni instrumentarijum za dravno uplitanje u privredne tokove i razvoj ve je
bio stvorio Prvi svetski rat. Kako je kasnije primetio Milvord, rat je
na dravnim policama ostavio iskustvo ratne privrede sa kojeg je
samo trebalo otresti prainu kad je dolo do svetske krize. Kejnz,
koji je svoje velike studije poeo upravo analizom ratne privrede,
dalekovido je uoio da je rat svima predoio mogunosti potronje, a mnogima i uzaludnost uzdravanja od potronje. Poeo
se formirati budui inflacioni model koji je kasnije decenijama
drao svetsku ekonomiju pod stimulativnim dopingom. Bogati su
smatrali da e propasti ako se dalje ne bogate (dakle ulagati ili
umreti, jer je Kejnz upozorio da onaj koji nastoji tedeti, unitava
realan kapital), a siromani su odbijali da svojim radnim mestima i snienjem svojih nadnica uvaju optu ravnoteu. Poela
je da se stvara sintagma drava blagostanja, jer se inilo da od
srastanja drave i privrede svi imaju koristi, da je svima bolje, a da
istovremeno nikom nije gore. Nunost takvog puta naroito se nametnula kada je dolo do velikog ekonomskog sloma 1929. godine,
koji je poeo u Americi, koja je dotad bila zemlja najliberalnijeg
unutranjeg trinog sistema.
Zato je dolo do krize i kako je ona doista prevladana pitanje je
koje deluje dosta jednostavno, ali je istovremeno i pitanje na koje do
dana dananjeg nije dat odgovor s kojim bi bili saglasni bar najvei
ekonomski autoriteti. Evo kako, na primer, Uro Dujin (u Teoriji

290

Dimitrije Boarov

bolje.To je bio komunistiki, pa i faistiki smer traganja za svetom

koji e biti ureen po ljudskom planu, po planu politike elite.

Debele knjige i debele make

novog socijalizma J. K. Galbrajta) nabraja razliite ocene uzroka te

krize. Pozivajui se na Kindlbergera, on primeuje da je Fridman
uzrok sloma 1929. video u pogrenoj amerikoj monetarnoj politici, Samuelson u zbiru istorijskih koencidencija, Robins u nepotovanju pravila igre zlatnog standarda, umpeter u preklapanju
Kondratjevljevog pedesetogodinjeg sa Jungovim devetogodinjim
i Kiinovim kratkoronim ciklusom, Kejnz u pogrenoj nacionalnoj deflacionoj politici, Hansen u tendenciji sekularne stagnacije,
Svenilson u strukturnoj neravnotei na svetskom tritu, dok je
sam Kindlberger procenio da je osnovni uzrok Velike krize bio u
nedostatku vostva u upravljanju mehanizmom meunarodnih
finansija.
Isto kako se ekonomisti razlikuju u dijagnozi, oni se u poslednje
vreme sve vie razlikuju i u oceni kako je ona zaleena. Mada
Ruzvelt nije voleo Kejnza (navodno zato to je ovaj kritikovao
Vilsonovu vladu u kojoj je on prethodno bio ministar), godinama
je kao opte mesto ekonomske istorije vailo miljenje da je njegov
Nju dil bio grandiozna operacija kejnzijanske revolucije. Jer Kejnz
je navodno (prema Pijetru) u svojoj Generalnoj teoriji izneo Poziv
na razmiljanje (u stvari poziv na investicije koje pokreu energiju
preduzetnika), Poziv na akciju (u stvari poziv da se novac spoji
sa radom) i Poziv na pravednost (u stvari poziv dravi da se oseti
odgovornom za punu zaposlenost).
Najpopularnije mesto iz Kejnzove teorije bila je njegova tvrdnja o
korisnosti neproduktivnih izdataka kada doe do depresije (to jest,
kada su mogunosti rentabilnih investicija iscrpljene, a ne razmatra se politiki prevrat) sa uvenim primerom egipatskih piramida
koje su obezbeivale punu zaposlenost svim robovima faraona i
koje su navodno obezbedile prosperitet carstva na Nilu.
Taj deo njegove teorije zavoleli su svi potonji faraoni (ali aueska
nije spasao Novi Bukuret, dok naeg jo spasava Novi Beograd). U
toj tezi i ideolozi drave blagostanja su nali zakaaljku za neproduktivnu pomo socijalno ugroenima i za niz drugih socijalnih

291

Ako se vratimo na Veliku krizu i Ameriku, treba primetiti da je

realno govorei Kejnzov uticaj na Ruzvelta bio je beznaajan. On
je potronju poveao monetarnom ekspanzijom, a ne fiskalnom
preraspodelom i naputanjem fetia budetske ravnotee. Veliko
je pitanje koliko je izlasku iz amerike krize doprinela i dravna
gradnja velikih elektrana, regulacija industrijske i poljoprivredne
proizvodnje itd, a koliko devalvacija dolara i neke druge prozaine monetarne mere. Uostalom, moda je glavni posao obavila
umpeterova kreativna destrukcija, koja ne samo da je razorila
besperspektivne sektore ve je rasprila i rairene iluzije o vrednostima robe, nekretnina i depozita. Trite se pokazalo kao krajnji
uvar realnih vrednosti.
No, dok su stvari sa kejnzijanskim intervencionizmom ile dobro, a
to razdoblje je bogme potrajalo sve do potkraj sedamdesetih godina 20. veka, njegove mane se nisu mnogo analizirale. Dva krupna
izuzetka su Hajek i Fridman. Oni su odavno dokazali da makroekonomsko planiranje obino vodi u politiki totalitarizam, a da
nedostatak politikih sloboda, dakle politiko planiranje ili ono
planiranje za slobodu (popularno u Kenedijevo doba) obino
zavri u ekonomskoj neefikasnosti.
Nije sluajno da je veliki obraun sa inflacionom krizom kao neumoljivim pokazateljom ogranienosti filozofije intervencionizma
dobio ime po dva politiara taerizam i reganomika. Jer, problem
je u krajnjoj konsekvenci bio politiki. Na prvi pogled stvar izgleda
obrnuto. Tamo gde je o vrednostima uzela da brine brigu drava,

292

Dimitrije Boarov

programa. Ratni proizvoai i doboari su u ovoj tezi takoe dobili ekonomski argument za otpoinjanje kakvog rata, ako pripreti
neka kriza. Ima ak miljenja da je Hitler posle poetnih uspeha
intervencionizma u Nemakoj (gradnje autoputeva i vojne industrije na podlozi kreditne ekspanzije i gaenja politikih i sindikalnih
sloboda), morao da krene u jo veu neproduktivnu potronju,
to jest u Drugi svetski rat, kako bi spreio slom intervencionistike
ekonomske politike.

Debele knjige i debele make

obolelo je merilo vrednosti, oboleo je novac. Do tog trenutka problem se doima samo kao ekonomski. Politika poinje sa prividnim
leenjem te bolesti, leenjem koje je opasnije od nje same. Nadri
leenje putem sve vie intervencionizma zahteva sve veu disciplinu naroda, sve dok divlje trite ne zameni divlja drava sa
podivljalim voom na elu.
U kultnoj knjizi Ejn Rand Kapitalizam nepoznati ideal, politika
sutina liberalnog kapitalizma, koja je sreom i zaustavila uspon
intervencionizma, jednostavno se objanjava: Da li je ovek suverena jedinka koja poseduje sopstvenu linost, rad i njegove proizvode ili je on vlasnitvo plemena (drave, drutva, kolektiva)
koje moe da raspolae njime kako mu se prohte, te stoga moe
odreivati njegova uverenja, zacrtavati tok njegovog ivota, kontrolisati njegov rad i prisvajati proizvode tog rada? Da li ovek ima
prava da postoji sam za sebe ili je roen u ropstvu, kao zavistan
sluga koji neprekidno mora da otkupljuje svoj ivot sluei plemenu, ali nikada ne uspeva da se u potpunosti oslobodi? To je prvo
pitanje na koje treba odgovoriti. Ostalo je praktian deo i tie se
posledica. Osnovno pitanje je samo: da li je ovek slobodan? Jedini
sistem u ljudskoj istoriji koji moe na ovo da odgovori potvrdno
jeste kapitalizam.
Naa Nedeljna Borba, 4-5. jul 1998.

293

Jean Masseron, Petroleum economics, Paris, 1990.

Ima tome tek deset godina kada su kompjuteri Meunarodne
agencije za energiju (IEA) izraunali da e svetskom tritu 2000.
godine dnevno nedostajati gotovo trideset miliona barela sirove
nafte (dakle, oko 4,77 miliona tona). No, ni meunarodni eksperti, ni kompjuteri doista nisu savreni evo ovih dana ukupna
tranja za naftom od manje od 75 miliona barela dnevno ne samo
da je sasvim utoljena, ve famozni svetski kartel proizvoaa
nafte OPEK (koji okuplja 13 drava), sa dnevnim isporukama od
29 miliona barela sirove nafte svetskom tritu, mui muku da
pronae kupce za svoju robu i da njegove lanice meusobno dogovore dalje smanjenje proizvodnje sve da bi se tako zaustavio
sunovrat cena.
Bruka strunjaka Meunarodne agencije za naftu, koja je toliko
katastrofalno omaila u desetogodinjoj prognozi razvoja prilika
na tritu svetske eksportne robe broj jedan, daje slobodu i piscu
ovih redova da ustvrdi da i svetske naftne drame, zajedno sa vekom koji su obeleile, odlaze u istoriju. Jer, ako se ve sutra, zbog
poplava koje ugroavaju rad naftnih polja u Kini ili zbog neke ludo
jake zime ponovo pokrene stari mehanizam globalnih ekonomskih
i ratnih sukoba oko crnog tenog zlata to e samo biti bruka
jednog novinara koji se suvie oslonio na utisak da je itava pria o
svetskoj energetskoj krizi bila naduvana da bi se ostvarili neki strateki politiki interesi, te da sada kada su oni postignuti, vie nikoga puno ne zanima prljava tenost koja gori, a koja je u Babiloniji
jo pre vie od 2.000 godina fascinirala Aleksandra Makedonskog.
Uostalom, novinar mora da reskira i kada je nafta u pitanju, ak i
kada zna za onu poznatu podrugljivu Frankelovu izjavu o naftnoj
industriji da oni koji je realno dobro znaju ne govore, a oni koji
govore ne poznaju je uopte.
3 Ovaj tekst pokazuje da ni autor ovih napisa nije uvek bio u pravu.

294

Dimitrije Boarov

Naftno trite je ukroeno33

Debele knjige i debele make

Kada je nafta, na primer, posle haotinih prilika na tritu koji

je izazvao embargo OPEK-a na izvoz petroleja u zemlje razvijenog sveta nakon etvrtog arapsko-izraelskog rata, oktobra
1973. godine skoila na tada fantastinu cenu od 11,75 dolara
za barel (dakle cenu etiri puta veu od one koja je vaila samo
nekoliko meseci ranije), tu vest su svi svetski mediji tretirali kao
vest stolea. Pre neki dan, kada je cena brent nafte na svetskom
tritu pala na tih istih 11,75 dolara za barel, tu vest gotovo da
niko nije ni uoio, mada je re o padu cene od blizu 30 odsto u
samo nekoliko meseci (a dugorona tendencija opadanja cena
nafte poela je jo 1986. godine). Da ste nekom strunjaku 1973.
ili 1979. godine rekli da e barel sirove nafte kroz etvrt veka
kotati ovoliko koliko sada kota, on bi vas verovatno pogledao
saaljivo. Ne bi nikom zbog toga trebalo zamerati, svet je iveo
u vremenu kada su iz Roterdama ponekad stizale vesti da je na
spot tritu cena nafte dostizala i visinu od 50 dolara za barel.
Tu ublaavajuu okolnost, da niko nije bio u stanju da proceni
dugoroniji razvoj cena nafte, treba imati u vidu i kada se obelodane i svi uslovi pod kojima su nai naftni eici jo prole
godine u raznovrsnim aranmanima i barterima ugovarali uvoz
nafte po ceni od oko 25 dolara za barel (kineski aranman od
pre dve godine predviao je navodno cenu od 29 dolara za barel). Sada kada je cena toliko pala drava je potpuno ostala bez
novaca, pa njeni miljenici nisu u stanju da stvore zalihe to bi
verovatno bilo pametno.
Rokfeler i Sedam sestara
Iako, precizno govorei, pria o svetskoj moi nafte poinje da
se plete jo u drugoj polovini prologa veka (kada je pukovnik
Drejk u Tejtsvilu u Pensilvaniji 1859. godine nabasao na izdanu
ilu petroleja i poeo da je prodaje za 20 dolara po buretu) ona
ipak pripada 20. veku. Ima za to mnogo argumenata. Ponimo
najpre sa podacima. Evo, an Maseron, jedan od vodeih svetskih
poznavalaca naftnog trita, nije sluajno svoju studiju o ekonomiji tenih ugljovodonika poeo tabelom u kojoj se navodi da
je 1900. godine svetska proizvodnja petroleja iznosila 21 milion

295

Druga karakteristika koja naftu vezuje za protekli vek je u tome

to je tek u njemu ona postala globalna mo u rukama malobrojnih a upravo je re o karakteristici koju je potkraj naeg veka
izgubila. Jeste da su prve decenije ere nafte vezane za Dona
Rokfelera, mladog knjigovou iz Klivlenda, koji je sa 26 godina
poeo krajem prolog veka sav svoj mali kapital da ulae u naftu i
transport nafte (putem eleznice i naftovoda) i koji je 1870. godine
osnovao famoznu Standard ojl kompaniju. Tano je i to da je jo
u to vreme Markus Samjuel, sin londonskog trgovca koji je neto
novca zaradio na uvozu koveia od koljki sa Dalekog istoka,
zajedno sa Rotildima udario temelje elu kada je finansijski podrao Nobelove sinove da koriste koncesije na naftne izvore podno
Kavkaza u carskoj Rusiji. No, raanje sistema sedam sestara (o
emu je Entoni Sampson napisao itavu knjigu), to jest sedam svetskih kompanija koje su vladale svetom vie od pola veka, poelo
je tek sa 20. vekom. Naime, tek 1911. godine po presudi Vrhovnog
suda SAD, a po osnovu antimonopolskog zakona, Rokfeler je morao svoju kompaniju da decentralizuje na pet firmi Eso, Mobil,
Galf, Teksako i Sokal (evron). Ovih pet kompanija sa elom (kasnije Rojal Da elom, posle podele akcija sa Holananima) i Briti
petroleumom ubrzo su formirale famozni klub sedam sestara koji
je drao sve svetske naftne konce, postavljao i smenjivao efove
drava i plaao veinu svetskih admirala i generala.

296

Dimitrije Boarov

tona, 1950. godine 523 miliona tona, a 1989. godine proizvedeno

je 3.119 miliona tona (dok se ove godine, prema Ekonomskoj politici, oekivala proizvodnja od preko 4.352 miliona tona). Koliko
je u naem veku bio buran porast proizvodnje nafte jednostavno
pokazuje komparacija da je u njemu (do 1985. godine) proizvodnja uglja porasla za 6 puta (sa 700 na 4.307 miliona tona),
proizvodnja elika za 18 puta, a proizvodnja nafte za skoro 150
puta (do danas za 200 puta). Nafta je u ovom veku od nikakvog
doterala do 35 odsto uea u svetskoj energetskoj potronji dok
atomska energija za pola tog istog veka jo nije doterala do 1 odsto
energetske potronje.

Debele knjige i debele make

Poslednja meu spomenutim sestrama, BP, otvorila je upravo na

uranku 20. veka i bliskoistoni rezervoar naftnih nalazita, to
je tokom ovog stolea od tog regiona napravilo svetski poligon
sukoba globalnih stratekih interesa. Jedan pustolov, Vilijem
Noks D'Arsi, i jedan samouki geolog, Dord Rejnolds su 1901.
godine kupili od teheranskog velikog vezira ezdesetogodinju
koncesiju na istraivanje june Persije za 20.000 funti u gotovini,
20.000 u akcijama i za 16 odsto uea u profitu (tada stvorena
Anglo-iranska kompanija, koja je kasnije prekrtena u BP, je samo
izmeu 1911. i 1950, za 530 miliona dolara koje je platila iranskoj
vladi izvukla ist profit od preko 4 milijarde dolara). Tek 26. maja
1908. godine u Masdiid-i-Sulejmanu Rejnolds je naiao na pravu
icu, posle serije tekih razoarenja i bukvalnih ratova sa lokalnim
plemenima. Bio je to, kako je pre 20 godina napisao Duan Simi
(u publicistikoj knjiici Nafta da li e zapaliti svet), poetak
velikog petrolejskog rata koji e potrajati do naih dana. Sve dok
arapske zemlje, koje su preko OPEK-a pokuale da preuzmu mo
kluba sedam sestara, ne budu naterane da shvate da tu mo ne
mogu osvojiti i da svetski kapital vlada naftom, a ne nafta svetskim kapitalom.
Dimenzije nekadanje moi sedam sestara ilustruje pria iz
Ostendea kada su se efovi naftnih kompanija posle Prvog svetskog
rata sakupili da podele bliskoistoni naftni rezervoar, pod izgovorom da pobednike drave treba da podele koncesije turske petrolejske kompanije na teritoriji nekadanje Otomanske imperije, koju
je, eto, pojelo vreme. Poto niko od prisutnih nije tano znao gde
se sve prostirala propala imperija, tu se najvetiji i najobaveteniji
pokazao Jermenin Kalust Gulbekijan (osniva pokojne kompanije, ije je nasledstvo deljeno), pa je on crvenom olovkom na karti
zaokruio Tursku, Siriju, Jordan, Irak, Saudijsku Arabiju, Kuvajt
i Bahrein. Po sporazumu Crvena linija, oko 47 odsto prostora je
pripalo britanskim kompanijama, 24 odsto francuskim, blizu 24
odsto amerikim, a Gulbekijan je postao gospodin 5 odsto (to ga
je ubrzo uinilo jednim od najbogatijih ljudi sveta).

297

Za koga je radio naftni ok?

Oni koji smatraju da je ve spomenuti naftni ok 1973. godine u
politikoj reiji OPEK-a (koji je tiho osnovan jo 1960. godine u
Bagdadu!), ipak bio izveden uz podzemnu pomo ili bar preutnu
podrku spomenutog sestrinskog kluba i onog dela amerike elite
koja je htela da zaustavi Evropu i Japan, oslanjaju se na podatak
da su amerike kompanije i 1974. godine ostvarile porast profita od
70 odsto (dakle, nita manje nego mnogo vie nego na primer 1970,
kada su sa ulaganjem od 1,5 milijarde dolara na Bliskom istoku,
odande izvukle profit od 1,2 milijarde). Ipak, Dord Rizman (u
Politici protiv privrede, 1979) suprotstavio se toj teoriji pokuavajui da dokae da su amerike naftne kompanije realno imale
daleko manju profitnu stopu od one za koju su bile optuene (najuspenije, tek 5 odsto), te da su navodno fantastinu zaradu posle
naftnog oka ostvarile na ranije stvorenim zalihama nafte, koje, po
prirodi stvari, treba zanavljati po novim skupljim cenama (dakle,
na zalihama se ne zarauje). Rizman je, u stvari, nabacio novu
veliku temu povodom embarga OPEK-a i nestaica nafte u SAD
(pa i irom sveta). On je ustvrdio da je Stejt department izazvao
nestaice nafte u Americi politikom kontrole cena i profita naftnih
kompanija. Doslovno Rizman pie: Arapski kartel moe da bude
uspean samo zahvaljujui tome to amerika vlada ini sve da

298

Dimitrije Boarov

Takozvana globalna mo naftnih magnata prvi put je uzdrmana

kada je Sovjetski savez (jedno vreme) postao najvei svetski proizvoa nafte i kada je tu okolnost spretno poeo da koristi Enriko
Mateji, talijanski partizan koji je postao direktor dravne naftne
kompanije ADJIP (sada je to ENI, kompanija koja se privatizuje).
U stvari, prvi Matejiev izazov bio je kada je arapskim dravama
umesto tada ustaljene podele profita na lokalnu naftu po sistemu
fifti-fifti poeo da nudi tri etvrtine zarade. No, glavno njegovo
uporite u odbrani od pritiska kluba sedam sestara bilo je to to
je znatan deo italijanskih potreba poeo da podmiruje na osnovu
ugovora sa Moskvom. Prisustvo ruske nafte na svetskom tritu, sa
mnogobrojnim globalnim reperkusijama, nije zaustavila ni pomalo
misteriozna smrt Mateija u avionskoj nesrei.

Debele knjige i debele make

sprei konkurente arapskog kartela ameriku naftnu industriju

da ostvaruje vie profite i da se proiruje. Rizman, kao jedan
od fanatika kapitalistikog liberalizma, izveo je itavu raunicu po
kojoj bi obustava politike unitenja naftnih kompanija i ukidanje
kontrole cena nafte u SAD pojeftinilo cenu petroleja na tritu i
unitilo OPEK. Vreme koje je kasnije nastupilo kao da je potvrdilo
njegove navode.
Ako sada stvari pokuamo uoptiti, prikljuujui se na Rizmanove
raunice i hipoteze, a pre svega na razvoj dogaaja poslednjih desetak godina moglo bi se ustvrditi da je nafta krajem 20. veka
bila postala glavni instrument visokih dravnih superstruktura u
globalnom nadmetanju i u kontroli sopstvenih i svetskih ekonomskih tokova i da je zbog toga stalno dolazilo do velikih poremeaja,
katastrofine propagande i mnogobrojnih politikih mitova sa mirisom benzina. Na primer, slom socijalizma, to jest Sovjetskog saveza, se dosta logino moe objasniti uz pomo podataka o slomu
proizvodnje nafte u njemu (zbog iscrpljivanja evropskih nalazita
i nedostatka moderne opreme za otvaranje novih u Sibiru, za koju
je trebalo na Zapadu dobiti 30-40 milijardi dolara). Slina teorija
o predstojeem krahu islamizma (meu najveim proizvoaima
nafte, ak i nearapske zemlje kakve su Indonezija i Nigerija preteno su islamske) mogla bi se zasnovati na poslednjim podacima o
sunovratu svetskih cena nafte a sve je to, navodno, prirodni rezultat injenice da je Klinton shvatio da je uprkos svemu za poslovni
prosperitet sveta manje rizino da se bavi gospoicom Levinski
nego da se petlja s naftom i da e stvari krenuti mnogo bolje ako se
petrolejske transakcije vrate u ruke momaka sa 5 odsto.
Naa Nedeljna Borba, 22. avgust 1998.

299

Mihailo Konstantinovi: Politika sporazuma, Agencija MIR,

Novi Sad 1999.
Ve samim svojim naslovom Politika sporazuma knjiga dnevnikih beleaka 1939-1941. i londonskih beleaka 1944-1945.
godine Mihaila Konstantinovia provokativno korespondira sa
naim vremenom, kada srpsku politiku elitu vodi ideja konfrontacije i ekskluzivnog provincijalnog izolacionizma. No, odmah
treba upozoriti da ta veza dnevnikih zapisa jednog profesoraministra i vodeeg pravnog eksperta Kraljevine Jugoslavije,
od nesumnjivog znaaja za srpsku istoriju, nije jednostavna i
jednoznana.
Stari Konstatinovi pokazae u svojim zapisima da jeste za politiku
sporazumevanja, ali samo do granica jedne dravne ideje, samo do
nivoa celovite pravne koncepcije naglaeno centralno atributiranog
federalizma i samo do onih sporazuma koji se kreu u horizontu
pravnog kontinuiteta i legaliteta. Pojednostavljeno, onda kada je
trebalo spasavati Jugoslaviju politikom sporazuma izmeu Srba i
Hrvata, on je svoje znanje stavio na raspolaganje politici. No, kada
su na red doli sporazumi sa nacistikom (Trojni pakt) i komunistikom ideologijom (Tito-ubai), Mihailo Konstantinovi je
odbio takvo sporazumevanje i ostao na belegu svojih graanskih,
civilnih uverenja. I to bez mnogo uvijanja.
Valja jo, pre svake prie o sadraju ove zanimljive i vane knjige,
naglasiti da je dnevnike zabeleke Mihaila Konstantinovia priredio njegov sin, na znameniti knjievni istoriar i kritiar, pisac,
filozof i esejista Radomir Konstantinovi, i to suprotno izriitoj volji
pokojnog oca (koji je u sutini glavni junak i njegovog neobinog,
vanserijskog romana Dekartova smrt). Radomir je nepotovanje
volje pokojnog oca Mihaila, u uvodnim napomenama obrazloio
tako to je rekao da ne moe ove beleke da osudi, posle i njegove
smrti, na mogue zloupotrebe ili ak unitenje, poto smatra da
one imaju izuzetan i viestruk znaaj kao nenamerno svedoenje

300

Dimitrije Boarov

Usamljeni ministar

Debele knjige i debele make

o epohi koja uprkos tome to je njegova Jugoslavija u krvi razorena, jo nije stigla svome kraju.
Ko je Mihailo Konstantinovi: U osnovnim biografskim podacima objavljenim na poetku knjige zapisano je da je roen 10(23)
marta 1897. godine u aku, od oca Ilije, nadniara i majke Pave
(Ratkovi), te da je rodom iz Sandaka, iz okoline Prijepolja. U
srpsku vojsku stupio je kao dobrovoljac odmah po izbijanju Prvog
svetskog rata, da bi se 1916. obreo u Srpskom univerzitetskom bataljonu u ozjeu u Francuskoj gde je zavrio gimnaziju. Studije
prava zapoeo je u Lionu, ali ih je prekinuo da bi kao pripadnik
francuske vojske uestvovao u borbama na zapadnom frontu. Posle
zavretka rata nastavio je studije i diplomirao u Lionu 1920. godine,
a na istom univerzitetu je i doktorirao 1923. godine. Akademsku
karijeru u Jugoslaviji poeo je na Pravnom fakultetu u Subotici
1924, na katedri graanskog i meunarodnog privatnog prava, a
1935. premeten je na Pravni fakultet u Beogradu.
U visoku politiku uveo ga je premijer Dragia Cvetkovi 1939, kada
je trebalo sainiti sporazum sa Hrvatima i makar privremeno preurediti Kraljevinu Jugoslaviju po delimino federalistikom dravnom modelu. Ministar u Vladi sporazuma postao je avgusta 1939,
a iz nje je istupio nakon pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom
paktu i uoi 27. marta i poznatog pua. Posle aprilske kapitulacije
1941. izbegao je u Egipat, potom preao u Palestinu i Tursku gde
je prikupljao materijal o ratnim zloinima u Jugoslaviji. Na poziv
dr Ivana ubaia preao je juna 1944. u London, ali nije prihvatio
kombinaciju da stupi u Vladu Tito-ubai, eventualno kao ministar spoljnih poslova ili kao ministar i ambasador u Vaingtonu ili
u nekom drugom ministarskom svojstvu. U zemlju se vratio 1945.
i ponovo se prihvatio naunog rada na Pravnom fakultetu. U nizu
vanih strunih poslova i znaajnih zakonskih projekata (o braku,
odnosima roditelja i dece, o starateljstvu, o usvojenju, o zastarelosti
potraivanja i o nasleivanju) poseban znaaj ima njegova dosad
jedina knjiga Obligacije i ugovori, skica za zakonik o obligacijama i ugovorima, iz 1969. godine. Jedna knjiga, ali ona po kojoj se

301

Sastavljanje i sprovoenje sporazuma Cvetkovi-Maek: Mihailo

Konstantinovi se, sa kolegama profesorima orem Tasiem i
Mihailom Iliem, u pripremu sporazuma Cvetkovi-Maek (od 26.
avgusta 1939) neposredno ukljuio 26. marta 1939, na poziv tadanjeg predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragie Cvetkovia.
U najkraem, mada su Mihailo Konstantinovi i drugovi pozvani
da se u veliki politiki projekat svojevrsne nagodbe Srba i Hrvata u
predveerje Drugog svetskog rata ukljue kao nestranake linosti
i samo kao pravni eksperti, oni su, a posebno sm Konstantinovi,
dali znaajan doprinos toj politici sporazuma, nakon istorijskog
neuspeha politike jedinstva.
Konstantinovi je ve pri prvom razgovoru sa Cvetkoviem napomenuo da ne treba cepidlaiti na nadlenostima oblasti, a
za svojevrsnu federalizaciju Jugoslavije predloio je generalno
naelo opte nadlenosti drave, jer je smatrao da samo ono
predstavlja vrstu branu konfederalizaciji zemlje. Vie puta e
Konstantinovi, tokom pregovora o tekstu Sporazuma zapisati da
Hrvati zamiljaju odnos banovine Hrvatske i drave kao odnos
dve jednake vlasti koje se stalno sporazumevaju. Taj njegov stav
o optoj nadlenosti centralne vlasti (dakle nadlenosti oblasti
se konkretno izdvajaju, a ne da se za centralnu vlast nabrajaju
preostala konkretna prava i domeni), jer nije bio na liniji interesa Maeka i njegovih ekperata iz HSS, nije dosledno sproveden,
ve je uzeto srednje reenje nabrojane su i nadlenosti drave i
nadlenosti banovine.
Kasnije e kao ministar zaduen za sprovoenje Sporazuma,
Mihailo Konstantinovi stalno voditi borbu oko toga da li su
nadlenosti banovine ili drave iskljuive i stalno e zagovarati ona pravna reenja koja vlast, graanska prava i ekonomiju unutar zemlje ipak dre na okupu, makar pod simbolikim
znakom jedne kraljevske krune. Pri svemu ovome treba naglasiti
da je veoma brzo, uprkos doslednom otporu nizu njihovih ideja,

302

Dimitrije Boarov

praktino sudilo ak i pre nego to je pretoena u zakonik, koji je i

danas kod nas na snazi.

Debele knjige i debele make

predloga, pa ak i pokuajima podmetanja pojedinih uredbi i

propisa, Konstantinovi stekao veliki ugled kod vodeih Hrvata
onoga doba, kod Vlatka Maeka, Juraja uteja, Ivana ubaia i
drugih. Do te mere da su ga ak oni predlagali za ministra unutranjih dela pred sam Drugi svetski rat, nasuprot tome to ga je
faistika tampa, kako u Italiji, tako i u Nemakoj, stalno ikanirala kao protivnika centralnih sila, anglofila, tajnog simpatizera
Staljinovog Sovjetskog saveza, itd.
Inae, zanimljivo, glavni problem u sainjavanju Sporazuma Srba
i Hrvata nije bila podela nadlenosti, ve odreivanje teritorije
Banovine Hrvatske. To teritorijalno razgranienje mukotrpno je odreeno i to samo kao deo privremenog sporazuma, kakav je on
morao biti do neke legalne revizije oktroisanog Ustava Kraljevine
iz 1931. godine. Razgranienje sa Banovinom Hrvatskom bilo je tim
vie oteano, jer Cvetkovi i Knez Pavle nisu urili i sa stvaranjem
drugih federalnih jedinica, to e Konstantinovi stalno traiti, i
kao pravni ekspert i kao potonji glavni ministar za sprovoenje
Sporazuma. Konstantinovia je posebno brinulo to to nije definisana srpska jedinica, dok je, pored slovenake, bio u sutini i za
bosansku, muslimansku etvrtu pokrajinu.
Ve iz ovih nekoliko ilustracija italac moe zakljuiti koliko su
bile neopravdane optube koje je tradicionalna srpska politika
superstruktura (naroito iz starih radikalskih i redova nacionalistike desnice) upuivala Konstantinoviu da je suvie poputao
Hrvatima i da nije vodio rauna o interesima Srba u jugoslovenskoj
kraljevini. Ili su kasnije ak dotle da su ga bez ikakvog osnova proglasili Cincarom koji trguje tuim nacionalnim biem, a optuivali
su ga i kao masona, jer je i sama Jugoslavija smatrana masonskom
tvorevinom. Konstantinovi je zvanino demantovao da je mason.
I zbog toga je, valjda, posebno gajio gotovo prijateljski odnos sa
uticajnim vladikom Nikolajem Velimiroviem.
Izjanjavanje protiv Trojnog pakta: Isto onako kako je gotovo
tvrdo na unutranjem planu sprovodio politiku sporazuma,

303

Londonske beleke 1944-1945: Jula 1944. godine pozvao je Ivan

ubai Mihaila Konstantinovia u London, raunajui da e on
prihvatiti da ue u vladu koja je trebalo da se formira na osnovu
sporazuma sa Titom. Na junak ponovo se naao pred mogunou da uestvuje u jednoj vladi sporazuma, ovoga puta vladi
jednog ideolokog sporazuma. Mihailo Konstantinovi u svojim Londonskim belekama ve 5. jula, a u London je stigao dan
ranije, belei: Partizanski ciljevi borbe imaju moje simpatije. Za
mene se radi pre svega o obustavljanju graanskog rata. A to se
Sporazumom ne postie. Bojim se da e se postii protivno... Po
Sporazumu vlada treba da izvri predaju legitimiteta partizanima.
Ja sam optuivan da sam radio protiv Kralja i Srpstva, i to bez ikakvog razloga. Ne elim da mi se to ponovo prebaci.
Ovoga stava Mihailo Konstantinovi drae se narednih meseci
veoma tvrdo i dosledno. Prema tome, ovaj ovek vrlo strogog shvatanja integriteta sopstvene linosti, mada je vaio kao ovek spora-

304

Dimitrije Boarov

Mihailo Konstantinovi je, sudei prema njegovom dnevniku, bio

protiv sporazumevanja sa Hitlerom i Musolinijem. U dramatinim
martovskim danima 1941, on e vie puta i samom Knezu Pavlu
Karaoreviu izloiti stanovite protiv pakta sa silama osovine,
koje su taj pakt ultimativno traile, obrazlaui to tezom da je Pakt
simbol kapitulacije, da je nemogue voditi dve nepopularne politike: i spoljnu i unutarnju, te da ne treba sluati stare i umorne
generale koji tvrde da je otpor nemogu, ve da treba da se uje
i miljenje i mlaih, koji su za otpor, pa je u tom smeru pomenuo
ime generala Simovia, a kasnije organizovao i njegovu audijenciju Dvoru mimo ministra vojnog. Taj isti general e mu se kasnije
u emigraciji oduiti tako to e potvrivati stereotip o njegovom
navodnom neodlunom dranju oko Pakta, a kad jednom prilikom
bude prozborio o stvarnim dogaajima iza zavese, taj general e
ak poruivati i njegovu likvidaciju. Konstantinovi je, meutim,
do poslednjeg asa bio protiv Pakta, a kada je on potpisan dao je
ostavku, kod koje je napokon ostao posle izvesnog kolebanja koje
je izazvao zdrueni pritisak Dvora i Hrvata da ne izlazi iz Vlade.

Debele knjige i debele make

zumevanja, nije prihvatao sporazume po svaku cenu preciznije

reeno, nije prihvatao sporazume na raun legaliteta, ak i kada su
mu drutveni revolucionarni prevrati bili simpatini. Jer, on je bio
sin jednog siromanog nadniara.
Odnos drave i pokrajina
Pretresli smo pitanja u vezi sa nameravanim sporazumom. Ja
sam predloio da se nove oblasti nazovu pokrajinama, da se banovine ne ukidaju, ve da se njihovim spajanjem na osnovu lana
116. Ustava obrazuju pokrajine. Na elo pokrajine imao je doi
namesnik koga postavlja kralj. Tasi i Ili su odbili ovaj predlog,
ali su ga posle prihvatili, poto im se uinio namesnik neophodan
organ kontrole. Za pokrajine smo predvideli zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast. Sabor treba da ima zakonodavnu vlast zajedno
sa kraljem. (Dnevnike beleke Mihaila Konstantinovia, 2. april
1939)
Pitanje asti
Nama su misli i neposredne namere Nemaca nepoznate, pa je
teko i doneti neki zakljuak. Ali jedna stvar je van svake sumnje:
silazak Nemaca na jug preko Bugarske znai za nas smrtnu
opasnost, jer prirodna, najkraa i najbolja veza Nemake i obala
Jegejskog mora vodi preko nae zemlje. Stoga ne moemo pristati ni na kakav predlog koji e Nemcima dati Solun. Poto budu
imali Solun oni e nas naprosto zadaviti. Za nas je bolje da nas
direktno napadnu nego da nas izolovane mrcvare. Jer ak i kad bi
na kraj u oba sluaja bio isti, ne bi put bio isti. U sluaju napada
i otpora naa bi ast bila itava, a to e znaiti neto u trenutku
likvidiranja ovoga rata. (Iz Memoranduma M. Konstantinovia
13. februara 1941)

305

Razgovor o Kralju
Bio sam na kraju strpljenja. Pali smo nisko kad se ovako moe govoriti o ozbiljnim stvarima. Hteo sam se dii, ali je on jo malo
produio. inilo mi se kao da mu je stalo do moje saglasnosti. Onda
sam mu rekao ovo: - Znai eli se da se od Kralja dobije saglasnost
da se ukloni. Setio sam se da ima jedan akt koji Kralj preduzima prilikom stupanja na presto i prilikom abdikacije. To je proklamacija.
Poto Kralj prenosi kraljevsku vlast, gubi je delimino, mogue je
da se to uradi i proklamacijom. Nezgodno e vam biti zbog slinosti
sa abdikacijom, ali je to mnogo ispravniji put nego lan 116. ustava.
ubai je osetio moju ironiju, ali je dobro igrao. Rekao je odmah:
- Dobro bi bilo zaista da se zakon proprati proklamacijom.
- To je drugo, a ne ono to sam ja mislio. (Londonske beleke
Mihaila Konstantinovia, 23. decembar 1944)
Vreme, 22. mart 1999.

306

Dimitrije Boarov

Pismo ubaiu
Gospodine Pretsednie,
alim to posle prouavanja materijala koji ste mi stavili na raspoloenje nije mi mogue prihvatiti ponudu da stupim u vladu.
Jer, iako vlada moe raunati na potporu velikih saveznika, bez ega se ne moe preduzeti nikakva akcija na sreivanju prilika u naoj zemlji, njen poloaj je neodreen i nejasan,
to e znatno oteati njenu akciju. Rado u na svaki drugi nain
pomoi vaa nastojanja da se okona meusobna borba u naoj
zemlji i da se sve jugoslovenske snage ujedine u borbi protiv
neprijatelja.
Moja pak elja je, kao to sam vam to ranije saoptio, da stupim u neku boraku jedinicu, bilo savezniku bilo nau.
Molim vas g. Pretsednie, da izvolite primiti uverenje mog potovanja i odanosti. 6. jula 1944. London, Mihailo Konstantinovi

Debele knjige i debele make

Promenljiva srea kue privrednika

Nikola L. Gaea, Privredna komora Vojvodine (1919-1999),
Novi Sad 1999.
Ugledni novosadski istoriar Nikola L. Gaea, poznat u strunoj
javnosti prevashodno po mnogim studijama iz agrarne istorije,
poduhvatio se sloenog zadatka da povodom jubilarnih osam
decenija komorskih ustanova na tlu Vojvodine, saini istoriju ovih
privrednih institucija, a da polje svog posmatranja ne proiri suvie
na ukupne ekonomske, pa i politike prilike koje su se u njima prelamale tokom ovog dugog razdoblja. On je u svojoj knjizi Privredna
komora Vojvodine (1919-1999), u velikoj meri uspeo da pronae
pravi odnos izmeu analize unutranjeg razvoja i organizacije, na
jednoj, te osnovnog pregleda javne aktivnosti ovih specifinih privrednih asocijacija, na drugoj strani mada itaocu ostaje nezadovoljena znatielja da sazna neto vie o prvim asnicima vojvoanskih
komora, ili mu ova knjiga tek namee ozbiljniji interes da sazna
vie o nekim spoljnim dravnim okolnostima koje su uticale na
njihov rad. Gaea je, meutim, uspeo da veoma pregledno pokae
da su i vojvoanske privredne komore, kao i sve druge na naim
prostorima, bile pod znatnim uplivom dravne politike, pa su tek
ponekad uspevale da vie zastupaju interese privrednih subjekata,
a manje samo sprovode dravnu ekonomsku i razvojnu politiku.
Spominjemo vie takvih komora, jer Privredna komora Vojvodine
vue korene iz vie takvih ustanova sa tla nae pokrajine. U Gaeinoj
knjizi posebno su obraene hronike Trgovako-industrijske i zanatske komore u Novom Sadu (1919-1948), banatske Trgovakoindustrijske i zanatske komore u Velikom Bekereku (1920-1946),
Poljoprivredne komore Dunavske banovine (1938-1941), sistema
granskih komora (1945-1962), te Pokrajinske privredne komore
(1962-1974).
Najstarija komora koja je delovala i na teritoriji dananje Vojvodine
bila je Komora za trgovinu, industriju i zanatstvo u Temivaru koja je
osnovana 26. marta 1850. godine. Da je u ivot bio sproveden carski

307

Ekonomski istoriograf Mijo Mirkovi je jo 1928. godine pisao o

toj razjedinjenosti privrednih snaga, potencijala i institucija u
Vojvodini, te ga Gaea s razlogom citira veoma iroko: Vojvodina
nema jedinstveno stanovnitvo, ni jedinstvenu upravu, ni jedan
centar. Pa ta onda ostaje kao tipian reprezentant Vojvodine u
privrednom pogledu? Vojvodina nema svojih velikih novanih zavoda, ni srpskih, ni drugih... ak ni industriji, kao najjaem motoru
ekonomskog napretka nije polo za rukom da obrazuje jedan velik,
jak, reprezentativan i uticajan savez industrijalaca, kao to imaju
Hrvatska i Slovenija. Mesto toga, Vojvodina ima tri slaba i neaktivna saveza u Novom Sadu, Subotici i Velikom Bekereku. Isto tako,
nisu Vojvoani u prvi mah posle ujedinjenja pokazali razumevanje
za stvaranje jedne velike i jake vojvoanske Privredne komore,
kakve opet postoje u Ljubljani i Zagrebu. Mesto toga, stvorene su
dve Komore (u Novom Sadu i Velikom Bekereku) sa malom teritorijom, malim budetom i duplim osobljem za iste poslove.
Novosadska komora osnovana je kao Trgovako-zanatska komora
1. februara 1919. godine u sveanoj sali Matice srpske. Prvi predsednik je bio trgovac Ljuba Stefanovi, potpredsedniko mesto je

308

Dimitrije Boarov

dekret da se i u Vojvodstvu Srbija i Tamiki Banat osnuje posebna

komora, dananja Pokrajinska komora bi moda bila u prilici da slavi
stopedesetogodinjicu (kao to e to uskoro moi da uine komore u
Ljubljani, Zagrebu i Osijeku). Ovako, prva vojvoanska komora morala je da saeka stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918.
godine, u kojoj je Vojvodina po industrijskoj razvijenosti bila odmah
iza Slovenije. Gaea u tom smislu navodi podatke da je u tada stvorenoj junoslovenskoj dravi u proseku bilo 5.807 stanovnika na
jednu fabriku, u Sloveniji 2.073, a u Vojvodini 3.147. Ili, investirani
kapital u industriju u Jugoslaviji je po stanovniku iznosio 661 dinar,
u Sloveniji 1.338, a u Vojvodini 834 dinara. No, mnoge okolnosti
su spreile vojvoansku privredu da zadri tu poziciju u relativnoj
razvijenosti unutar Jugoslavije, a jedna (sigurno ne presudna) je
bila i ta to ovde nije bilo dogovora ni da se u novoj dravi na tlu
Vojvodine oformi jedna jedinstvena privredna komora.

Debele knjige i debele make

zauzeo trgovac Kosta P. Mirosavljevi (glavni inspirator osnivanja

Komore i potonji dugogodinji predsednik), a drugi potpredsednik
je bio Sima Mai, kroja. Ova komora ojaala je 1926. kada su joj
prili i industrijalci, a najveu ulogu je imala kada je bila domain
Konferencije komora za trgovinu, industriju i zanatstvo Kraljevine
SHS (26. i 27. maja 1929. godine). U dosta naelnoj rezoluciji
ove konferencije istie se nunost veeg napona produktivnih
energija, ali se, indirektno, upuuju i kritike vlasti oko carinske
politike i tarifa, oko eleznikih tarifa i njene nemoi da u sezoni
obezbedi dovoljno lokomotiva i vagona, oko pomorskog i renog
prevoza. Zanimljivo, neke naelne ocene, posle 70 godina, uju se
ponovo i danas sa samog vrha vlasti: Konferencija naglaava da
je naa poljoprivreda danas i da e ona jo dugi period vremena
ostati osnova naeg privrednog ivota i da je jaanje poljoprivrede
i poljoprivrednika preduslov i garancija za pravilan razvitak nae
narodne privrede.
Banatska komora osnovana je kada je veliki upan Torontalske
upanije Slavko upanski pokuao da neke stvari Temivarske komore prenete u Veliki Bekerek poalje u Novi Sad. No, ogoreni
Banaani su pod predsednitvom poznatog advokata i politiara
Emila Gavrile 8. januara 1920. godine odrali zbor i odluili da
sami osnuju svoju komoru (a podrku su ubrzo organizovali
na seriji zborova u Beloj Crkvi, Velikoj Kikindi, Vrcu i Panevu
i, to je bilo presudno, kod ministra spoljne trgovine Alberta
Kramera). Prvi predsednik ove komore je bio ore Jovanovi.
Trgovako-zanatska komora u Velikom Bekereku, sudei bar
po onim stavovima koje citira Gaea, bila je odvanija u kritici
vladajue ekonomske politike. Tako ona 1922. godine ocenjuje da
u poljoprivredi, najvanijoj grani od koje ivi 75% stanovnitva,
nije uinjeno nieg konstruktivnog, da smo mi udarili patent na
sistem posrednog poreza, dok se druge drave dre zdravog sistema u neposrednom oporezivanju, da je valutna politika lutala po
najveem haosu, uvodila as slobodnu, as ogranienu, a vie puta
potpuno vezanu trgovinu devizama i valutama, iju je posledicu
uvek iskusila naa trgovina.

309

Nezavisni, 8. oktobar 1999.

Uspon i pad vojvoanskog kapitala

Boris Krev, Bankarstvo u Dunavskoj banovini, Prometej,
Novi Sad 1998.
Meu knjigama koje se bave ekonomskom istorijom Vojvodine
najmanje je onih koje se bave istorijom finansijskog kapitala i sudbinom bankarstva, pa je nedavno objavljena velika studija Borisa
Kreva Bankarstvo u Dunavskoj banovini (Prometej, 1998) popunila
jednu veliku prazninu u spoznaji osnovnih tokova koji su presudno
uticali na stvaranje onoga to se naziva identitet Vojvodine.
Malo je, naime, poznato da je prva doista bankarska srpska ustanova osnovana u Srba uopte, bila Novosadska tedionica, koju
su 1864. godine stvorili novosadski trgovci na podsticaj vladike
Platona Atanackovia. Srbi su tada u finansijskom organizovanju
u Vojvodini pretekli i Maare i Nemce. Uostalom, oni su do Prvog
svetskog rata i do prisajedinjenja Kraljevini SHS i osnovali najvie
novanih zavoda u Vojvodini (86), ali je u njima koncentrisano
tek 21,7 odsto kapitala sa teritorije Bake, Banata i Srema. Najjai
bankarski kapital ovde u tom razdoblju nije bio maarski (u 70
banaka 31,7 odsto kapitala) nego nemaki (59 banaka sa 41 odsto

310

Dimitrije Boarov

Nikola L. Gaea je itaoca dosta pregledno proveo i kroz dosta

zamren razvoj komorskog sistema posle Drugog svetskog rata dajui i najnunija objanjenja politikih okolnosti koje su uticale na
permanentno organizovanje i reorganizovanje Privredne komore
Vojvodine, koja se, na alost, esto bavila vie sobom nego privredom koju je trebalo da reprezentuje. Uostalom, i sama privreda
Vojvodine je pod pritiskom raznoraznih voluntarnih ideja socijalistikih voa bila esto organizovana i reorganizovana, a praktino nikad nije zabeleen sluaj da je njena pokrajinska asocijacija
stegla petlju da neto uini u njenu odbranu.

Debele knjige i debele make

vojvoanskog kapitala). To se naravno moe objasniti injenicom

da ovdanji Maari nisu imali toliku potrebu da se finansijski samoorganizuju pored jakih petanskih banaka. Prema oceni Borisa
Kreva, novani zavodi u Bakoj, Banatu i Sremu do poetka 20.
veka poslovali su dosta uspeno, tako da je od ukupnog broja banaka (230) svega 11 zavrilo u steaju i likvidaciji. Poljoprivreda je
kreditirana putem hipotekarnih kredita, a zanatstvo i trgovina na
osnovu meninog zajma, s tim da treba naglasiti da su uslovi kredita ovdanjih banaka bili povoljniji od onih koje su traile velike
banke u Peti i Beu. Uzgred, vodea vojvoanska banka pre 1914.
godine bio je Centralni kreditni zavod d. d. u Novom Sadu, koga je
1890. osnovao Laza Dunerski.
Prilikom stvaranja Kraljevine SHS srpski radikali su doli na ideju
da nacionalizuju sve banke u kojima ima stranog kapitala ili
putem asimilacije aktive i pasive, ili putem postavljanja dravnog
komesara na osnovu Zakona o postupanju sa imovinom neprijateljskih podanika od 5. juna 1919. godine. No, banke u vojvoanskim krajevima vie od ove nacionalizacije upropastila je ratna
inflacija austrijskih kruna, a potom i srpskih dinara, a naroito
zamena novca u novoj dravi. Jer, ova radikalska nacionalizacija
je iscrpljena postavljanjem nacionalnih ljudi u upravne odbore
banaka sa stranim kapitalom. Dravni komesari su jedino bili
veoma skupi, pa su se, na primer, lanovi Banatske Trgovinskoindustrijske i zanatske komore iz Velikog Bekereka 1927. godine
alili Beogradu da su za 15 minuta prisustva tog komesara godinjoj skuptini njihove banke, morali da mu isplate dnevnicu
od 3.000 dinara.
Posle poratnih inflacionih godina u Kraljevini SHS je zavladala
deflaciona manija, a enja za stabilnim novcem kulminirala je
1931. godine, zaudo tek posle velike deflacione Amerike krize
1929, kada je u svetu Kejnz ve demistifikovao neutralnost novca.
Zakonom o novcu, koji je donet na Vidovdan 1931. godine, uveden je dinar sa zlatnom podlogom (0,0265 gr zlata), i to uz pomo
francuskog finansijskog kredita od 1.825 miliona dinara. Zanos

311

ta se desilo? Samo nekoliko dana posle donoenja zakona o zlatnom dinaru pale su pod steaj dve velike evropske banke austrijska
Kreditanstalt banka i nemaka Danatbank, sa kojima je jugoslovensko, a posebno preansko bankarstvo bilo prisno vezano. Brzo potom
je stigla vest da je ameriki predsednik H. Huver proglasio moratorijum na ratne reparacije Nemake i Austrije (znaajan devizni izvor
Kraljevine SHS), te da je Banka Engleske, upravo suprotno jugoslovenskoj centralnoj banci, napustila pravilo zlatnog pokria funte.
Od jula do septembra 1931, na vest o ova etiri dogaaja, u velikoj
graanskoj panici, iz jugoslovenskog bankarskog sistema povueno
je 2.100 miliona dinara tednje, a u inostranstvo prebaeno 300 miliona dinara deviznih sredstava. Ve 7. oktobra zakonski propisi koji su
stvorili famozni dinar kao najstabilniju evropsku valutu (legenda
koja se i danas rado spominje, poput viljuaka na dvoru Nemanjia),
morali su biti menjani, sa akcentom na snane devizne restrikcije.
Drava je, inae, tada odbacila zahtev banaka za moratorijumom
ili etiri dana sedmino bankarskog praznika (otezanje isplata
zatvaranjem altera), a ak je i graanima omoguila da preko suda
veoma brzo dobijaju odluke o prinudnom izvrenju kad su u pitanju njihovi neisplaeni ulozi i depoziti. No, ono to su dobile tedie
prema bankama, sruilo se na seljake koji su bili najvei bankarski
dunici. Pritisnute s jedne strane, banke su energino krenule u
naplatu svojih potraivanja od seljaka. Tada je drava donela i
Zakon o zatiti zemljoradnika (19. aprila 1932), ime je zapravo
proglaen moratorijum na seljake dugove. Bankama, koje su se
nale stisnute izmeu odliva tednje i zabrane prinudne naplate od
seljaka, ovaj Zakon je obeao dravnu pomo, ali je istovremeno sa
zakonom doneta Uredba Vlade, istog dana (19. aprila 1932), kojom
se drava liila brige da tu pomo doista obezbedi, postavljajui
raznorazne uslove za podrku.

312

Dimitrije Boarov

o dinaru kao najjaoj evropskoj valuti (u stvari, treoj po veliini

jedinice merene u zlatu) trajao je, meutim, samo 102 dana a taj
zanos kotao je graane i privredu zemlje veoma mnogo (drutveni
proizvod je vie nego prepolovljen za samo nekoliko godina).

Debele knjige i debele make

Po uverljivoj oceni Borisa Kreva, ova i druge uredbe i zakoni

definitivno su upropastili privatno bankarstvo u Vojvodini, ak
deceniju pre nego to je ono nacionalizovano pod komunistima i
partizanima 1946. godine. Krajnji udarac koncesionom privatnom
bankarstvu na naem tritu, do Drugog svetskog rata, izveden
je 14. septembra 1940. godine kada je Narodna banka Jugoslavije
nacionalizovana.
Nezavisni, 20. oktobar 1999.

Poslednji voz za Evropu

Neboja Savi i Goran Piti, Eurotranzicija, Ekonomski institut,
Beograd 1999.
Mada su Neboja Savi i Goran Piti pisanje zajednike studije
Eurotranzicija, kako kau, zavrili na dan kada je poela prva konferencija za obnovu Jugoistone Evrope u Sarajevu (29. jula) i mada
su tek na kraj svojih razmatranja ubacili kao aneks tekst deklaracije
o proglaenju famoznog Pakta o stabilnosti cela njihova knjiga
moe se shvatiti kao reit pledoaje za prikljuivanje Jugoslavije
velikoj evropskoj jugoistonoj inicijativi (da parafraziramo recenzenta Ljubomira Madara).
Ova neverovatno brza knjiga, valja to odmah rei, vrlo kompetentno i svee tretira skoro bukvalno sve relevantne ekonomske probleme koji se danas vrte po medijima. Od ratne tete i modela poratne
obnove (sa podseanjem na Maralov plan), do trenutnih procesa
u zemljama u tranziciji, od Hankeovih, Frankelovih i ulerovih
predloga oko novanih institucija i eurizacije balkanskih novaca,
do preporuka za reformsku putanju Jugoslavije. Uz to, knjiga ima
i moderan nain saoptavanja, to jest organizaciju sadraja pa se
doima gotovo i kao kakav prirunik o meunarodnim ekonomskim
institucijama, i kao bedeker relevantnih komparativnih ocena i
tabela, pa i kao saeti katalog poslednjih svetskih i evropskih do-

313

U obilju novih ocena i autorskih preporuka prvo treba primetiti

da su Savi i Piti, (oslonjeni na analizu Ekonomskog instituta
Privreda Jugoslavije posle rata) ponudili svojevrsnu reviziju
dosada dominantnih procena i ocena indirektne tete koje je u SRJ
izazvalo NATO bombardovanje. Prema procenama koje oni iznose,
pri izboru reformskog scenarija u Jugoslaviji ukupni gubici potencijalnog drutvenog proizvoda (GDP) bi do 2005. godine iznosili
22 milijarde dolara, a bez reformi i otvaranja drave taj gubitak
bi se poveao na 26 milijardi dolara, no ve 2001. godine SRJ bi
upala u dramatine probleme zbog devizne nelikvidnosti. Pri tome
se polazi od pretpostavke da se zemlja tek kroz est godina moe
vratiti na nivo drutvenog produkta od prole godine.
Izjanjavajui se nedvosmisleno za varijantu otvaranja prema svetu, Savi i Piti analiziraju i pitanje ogromne zaduenosti SRJ, te
iznose proraune da e ukupni spoljni dug ove godine biti 6,3 puta
vei od godinjeg izvoza, da bi za njegovo servisiranje po tekuim
propozicijama bilo potrebno odvojiti 44 odsto vrednosti izvoza i da
bi na kraju 1999. taj dug iznosio 94,1 odsto bruto produkta zemlje.
Iz tog razloga, autori procenjuju da bi meunarodna zajednica za
reformski scenario SRJ morala u dugom razdoblju omoguiti transfer 2,5 - 3 milijarde dolara stranih investicija godinje jer, posle
deset godina u kojima je prosena stopa bruto domae tednje bila
oko 10 odsto, drugog izvora za ulaganja nema na vidiku. Pri tome,
samo za pokrie deficita u bilansu tekuih transakcija neophodno
je obezbediti oko 1,5 milijardi dolara, i to pod uslovom da se plaaju samo konsolidacione kamate na reprogramirane zajmove. Inae,
u prvim godinama Jugoslaviji bi bila potrebna stopa investicija od
30 odsto, a i kasnije tek neto nia, ona od 25 odsto GDP.

314

Dimitrije Boarov

kumenata o meudravnim ekonomskim inicijativama (izdavai

Ekonomski institut i Medija centar). Kao jedina krupnija zamerka,
ovoj knjizi bi se moglo uputiti samo pitanje moe li se o fundamentalnoj jugoslovenskoj krizi govoriti bez ikakve ozbiljnije
naznake o politikim uzrocima koji su je nainili toliko dubokom?

Debele knjige i debele make

Za jugoslovensku strunu javnost malo neobino, Savi i Piti se

eksplicitno i bezuslovno opredeljuju i za punu eurizaciju jugoslovenske monete do 2002. godine, a ini se da prihvataju i ortodoksan (dakle najtvri) model valutnog odbora u monetarnoj sferi.
U poglavlju koje posveuju novanoj oblasti autori vrlo precizno
i opirno opisuju savremenu arhitekturu novanih institucija i
daju obilje podataka i ilustracija o tokovima dolarizacije (odnosno markizacije) mnogih valuta u svetu (od primera Mauricijusa
1844. do 19 zemalja koje danas i institucionalno koriste modele
deviznog vea). Zanimljivo je primetiti da se autori nisu usudili
da tabelu sa koeficijentima dolarizacije u zemljama jugoistone
Evrope i zemljama u tranziciji dopune i nekim jugoslovenskim
koeficijentom, istiui, istina, da bi taj zvanini koeficijent trebalo
pored odnosa deviznih depozita prema ukupnoj novanoj masi da
ukljui i devize u stranim bankama i deviznu gotovinu koja se valja
unutar privrede. Proraunavanje naeg koeficijenta markizacije
bi bilo zanimljivo, da bi se mogli uporediti sa Hrvatskom (59,6),
Bugarskom (50,5), Slovenijom (38,5), Litvanijom (25,5), itd.
Neboja Savi i Goran Piti u svojoj skici scenarija ulaska SRJ u
Evropsku uniju navode tri faze. U prvoj fazi bi se uveo novi jugoslovenski konvertibilni dinar, koji bi bio emitovan u sistemu valutnog
odbora, a vezan za nemaku marku, to jest euro, u paritetu 1 prema 1 i to bez ikakvog prostora za elastinost emisione politike. U
drugoj fazi bi dola eurizacija domae valute, a u treoj bi se peglali
uslovi ulaska u Evropsku uniju.
Mada smo na samom poetku ove blic etnje kroz Eurotranziciju
Savia i Pitia napomenuli da je preterano uoljiv napor autora da
se klone tugaljivih, isto politikih tema, to jest da o njima ne govore na direktan nain, oni su se u zavrnici studije ipak odvaili da
iznesu i neka svoja generalna opredeljenja pod karakteristinim
naslovom Neizvestan ishod. Oni prvo istiu da bi meunarodna
zajednica za problem Jugoistone Evrope morala da nae veoma
kompleksna i nestandardna reenja, te da bi svaki pokuaj oporavka ovog regiona bez ukljuivanja SR Jugoslavije bio osuen na

315

Vreme, 26. oktobar 1999.

Aristokratinost regionalizma
Slobodan Beljanski, Poetika prava Politika filozofije, Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci - Novi Sad 1999.
Malo ko je u onoj gomili sveta koja je, pod ikonom Slobodana
Miloevia i pod parolom borbe protiv pokrajinskih feudalaca,
pre jedanaest godina zgazila vojvoansku autonomiju imao pojma
da marira na jednu staru ideju, ideju o aristokratinosti regionalizma. I ti pokrajinski feudalci, to jest regionalni funkcioneri komunistike organizacije, koji su navodno bili od naroda omraeni
i odbaeni verovatno bi bili uvreeni da ih je neko podrao kao
vojvoanske plemie i aristokrate, te da ih je hrabrio Tokvilovim
stavovima o starom reimu i revoluciji. Samo je avolski jezik
spojio tu banalnu maspokovsku operaciju protiv jedne Vojvodine
(sic) sa starom smislenou pojmova aristokratije, federalizma,
deobe suvereniteta i sekundarne vlasti. Ta okolnost, meutim, nije
promakla Slobodanu Beljanskom, autoru tek izale zbirke eseja
Poetika prava Politika filozofije (Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski Karlovci - Novi Sad, 1999).
Ovaj pisac elegantnih pravnih, filozofskih i politolokih ogleda u
napisu Tokvil i ideja o aristokratinosti regionalizma, na izvestan

316

Dimitrije Boarov

neuspeh. U tom smislu upozoravaju da bi trebalo izbei podelu zemalja na Balkanu na dobre i loe, naravno uz pretpostavku da
se u Jugoslaviji mora izgraivati demokratija i slobodno trite.
Savi i Piti plediraju na svetske centre da u traganje za reenjima
vie ukljue i same snage sa Jugoistoka. Najzad, oni veoma jasno
upozoravaju da veina zemalja u regionu ima gorka iskustva sa
nekredibilnim politikim strukturama, pa ansu za realizaciju procesa tranzicije treba da dobiju nove liderske strukture oliene u
tehnokratskim strukturama u svim oblastima.

Debele knjige i debele make

nain vraa priu o vojvoanskom pitanju u same njene pojmovne

fundamente, spretno odolevi mamcu nasilnih aktuelizacija i banalnih
analogija. No, re je o doista starim, a vruim dananjim dilemama.
Slobodan Beljanski u pristupu ideji aristokratinosti regionalizma
polazi od ocene Deni de Rumona da se sve drave-nacije od svog
nastanka razvijaju po monarhijskom obrascu, u bliskoj vezi sa
ratom, temelje se na dogmi suvereniteta, tee krajnje efikasnoj centralizaciji, uz uklanjanje lokalnih vlasti i graanskog ivota po provincijama, i niveliu inteligenciju, znatielju i ponaanje, uz pomo
obaveznog obrazovanja, medija i tehnike. Ta kriminalna dravanacija po De Rumonu treba da nestane poto je dotrajala, a u
Evropi su joj alternativa regioni, ija je nunost usaena u samom
oveku, u iziskivanju slobode, bez koje nema odgovornosti.
Jedan od izvora De Rumonovog shvatanja Beljanski pronalazi kod
Aleksisa de Tokvila, koji u ovu priu uvodi komparaciju demokratije i
aristokratije (vraajui se ak do Aristotela). Prema Tokvilu, u aristokratijama je narod zatien od krajnosti despotizma zato to se uvek
nau organizovane snage koje e im se odupreti, dok demokratija
bez pokrajinskih institucija nema nikakve zatite od takvih sila. U
Americi je suverenitet Unije vetako delo, dok je suverenitet njenih
lanica prirodan, smatra Tokvil, istiui da je federativni sistem jedna od najmonijih kombinacija u prilog prosperiteta i slobode.
Beljanski u nastavku svoga ogleda opisuje dogmu suvereniteta
kao glavnu prepreku otvorenom drutvu i podsea da je Slobodan
Jovanovi u naoj pravnoj istoriji jedan od najgorljivijih zagovornika ove srbijanske opsesije. On pregnantno osporava dogmu suvereniteta koja, kao pojam vrhovne, neprenosive i sveobuhvatne vlasti
ne odgovara potrebama stvarnosti, a ipak konzumira i transformie
stvarnost. U tom smislu on dodaje: Vlast koja sa takvim atributima
realno ne postoji, ali zahteva da takvom bude priznata, rauna sa
prividom kao primarnom motivacionom polugom i sa prinudom
kao primarnim kohezionim faktorom. Dogma suvereniteta je neprekidno proirivanje moi vetaki stvorenog objektiviteta drave i

317

Tokvil sve ovo povezuje i sa revolucionarnim obaranjem aristokratskog pandana vrhovnoj vlasti, pa proniciljivo kae: Kad neki narod u svom krilu unitava aristokratiju, on gotovo sam od sebe hrli
centralizaciji. Izjanjavajui se na Tokvilovom tragu i sam protiv
centralizma, Slobodan Beljanski (preciznije od mnogih dananjih
govornika koji istiu tezu da je Vojvodina demokratsko pitanje)
podrava zahtev za vertikalnu podelu suvereniteta i upravnih ovlaenja pod uslovom da podela izraava posebnost kulture, ukljuujui nivo obrazovanja, vaspitanja i civilizacije, obiaje i versku,
nacionalnu, politiku i staleku trpeljivost, to jest ako ona izraava naroitost podneblja u geografskom, prirodnom i privrednom
smislu i ako izraava bar relativnu neantagonistinost interesa.
Poenta kod Beljanskog je u oceni da majorizacija spoljanjih i za
region sudbinski nezainteresovanih inilaca i nemo regiona da
prodre sa svojim interesom u centre odluivanja, u krajnjoj liniji
vode politikom potinjavanju i materijalnom iskoriavanju.
Beljanski ukrtanje sistemskih formi, u kojem se nedostaci demokratije nadoknauju kritikom recepcijom aristokratije, nalazi i kod
Vebera, Mihelsa i Berajeva, pa i kod Niea koji je demokratskom
pokretu pripisivao srozavanje oveka na srednju meru i uniavanje
njegovih vrednosti. Naravno, Beljanski ne zaboravlja da i lokalne
elite mogu biti korumpirane od ideocentrinih i etnocentrinih diktatura, te da nalije federalizma moe biti rizik servilnosti lokalnih elita pred centrima vlasti ili velikim nacijama, koje namirene

318

Dimitrije Boarov

izraz nastojanja vlasti da se beskonano odrava, osujeujui prava

i postupke pomou kojih je nekada sama konstituisana i koje je, da
bi uopte bila konstituisana, garantovala u vidu vlastitog projekta.
(Tu Beljanski verovatno cilja na ono uveno Narod pie ustav,
kada je Ratko Markovi uz Miloevievo koleno sastavljao Ustav
Srbije.) Kroz ovu dogmu, pie Beljanski, vlast nastoji da svoju pojavnost predstavi kao imanentnu svrhu, a da ogranienja slobode
i pravde, koja se ne mogu ni pred kim drugim osim pred istom
vlau prikazati i proveriti, preobrazi u vrlinu lane, cirkularne
procedure.

Debele knjige i debele make

statusnim institucijama bez stvarnog sadraja mogu vie umrtviti

lokalnu vlast nego je doista pribliiti graanima.
U finalu svog ogleda, Slobodan Beljanski se nedvosmisleno izjanjava u prilog ocene da je moderni koncept kontinentalne federacije,
zasnovane na savezu regiona, u osnovi aristokratskog naslea. Na
jednoj strani nacionalne drave suavaju kulturni nivo na najprostije oblike identiteta, svodei ga na politiki i nacionalni, a potom
poistoveujui politiki sa nacionalnim, kreiraju mitomansku
svest i kolektivistike iluzije, podstiu nepoverenje i ksenofobiju,
u svakodnevno optenje uvode fantomsku kategoriju patriotizma
kojom kriminalizuju svaki ideoloki opozit, nomoloke sadraje
proglaavaju ontolokim, a kao slepi savezi bratstva u krvi, dok
stvarni savezi bratstva po vlasti, niti su istorijski i bioloki istiniti,
niti mogu da ouvaju mir. Na drugoj strani, regioni zasnovani na
principu graanstva i civilizacije, otvaraju put povratku humanim
vrednostima i postaju pokretai susreta kultura i razmene drugih
interesa i dobara. U svemu tome, aristokratski otpor torturi vrhovnog suvereniteta Beljanski oslanja na verovanje da dolazi epoha
sporih koraka, uvanja preostalih zaliha prirode, selektivnosti i
nejednakosti zasnovanih ne samo na umeu, talentu i znanju,
nego na supremaciji onih koji su stekli ugled nepristrasnou i
potvrdili se oseajem odgovornosti.
U ovoj zbirci eseja usamljene strogosti Slobodana Beljanskog,
italac e nai niz pokuaja da se pronikne u veoma irok krug
modernih pitanja, pri emu autor nalazi glavne podsticaje kod
Dostojevskog, Kafke, Kamija, ekspira, Laze Kostia, Koeva,
Popera i Dekarta. Ve i sam izbor imena koja Beljanskog provociraju
na pisanje, pokazuje samopouzdanje s kojim on prihvata klasine
intelektualne izazove, da bi tretirao veoma savremene probleme
ljudske jedinke moru pravne i moralne krivice, dotuenost istinom i/ili dogmom, mo pravne iluzije i snagu nepristajanja.
Nezavisni, 5. novembar 1999.

319

J. H. viker, Politika istorija Srba u Ugarskoj, Matica srpska,

Gutenbergova galaksija, Novi Sad - Beograd 1998.
Mada je Johan Hajnrih viker jo 1885. godine, pre svega zbog
svoje Politike istorije Srba u Ugarskoj, izabran za lana Srpskog
uenog drutva u Beogradu, ovo njegovo glavno delo prevedeno
je na na jezik tek pre nekoliko godina i tek ovih dana, u izdanju
Matice srpske, pojavilo se u novosadskim knjiarskim izlozima. Za
ediciju Gutenbergova galaksija, ovu staru studiju izvrsno je preveo
dr Tomislav Beki, a za tampu ju je priredio najbolji poznavalac
18. i 19. veka na vojvoanskom tlu, akademik Slavko Gavrilovi.
Na pretpostavljena pitanja otkud da se tek sada naoj italakoj
publici daje na uvid delo koje je u Budimpeti jo 1879. godine
objavio publicista, kolski pisac i istoriar dr viker (roen u Novoj
Beenovi, u dananjem rumunskom delu Banata) i da li je ono od
znaaja za nae poimanje prvih 100 godina ivota Srba u Vojvodini
posle Velike seobe treba odmah odgovoriti da je re o zanimljivoj
knjizi i da nikad nije kasno da se pristupi prevodu onih dela koja
mogu biti od interesa za poimanje vremena kada su konstituisane i
ukorenjene osnovne odrednice Vojvodine kao istorijske regije.
Iako je dr viker Nemac, koji je proveo svoj vek kao ugarski graanin, pa se moe sumnjiiti da ponekad u razmatranju srpskih problema nije potpuno razumevao sve nacionalne frustracije i emocije
Srba koji su izbegli na prostore Habsburke carevine i Ugarske
kraljevine mora mu se priznati da je veoma nepristrasno uoavao
njihove politike dileme, podele i interese. Naroito je znaajno to
to on pie svoju knjigu sa jednog objektivnog stajalita (kako
sam istie svoj cilj) posle Maarske bune i srpsko-maarskog rata
na tlu Vojvodine, a razmatra razdoblje izmeu 1690. i 1792. godine, kada ni matina drava Srba juno od Save i Dunava nije ni
postojala i kada su se uzroci srpsko-maarskog raskola neuspeno
rasplitali pre svega u Beu. Uostalom, akademik Gavrilovi mu u
uvodnim napomenama priznaje da je bio objektivan u tretiranju

320

Dimitrije Boarov

Privilegovani nevoljnici

Debele knjige i debele make

politike habsburkog prestola prema Srbima (mada primeuje da

je previe insistirao na navodnoj naklonosti bekih careva prema
njima), ali mu zamera da je mogue suvie bio pod uticajem polaznog stava maarske istoriografije da su srpske privilegije bile
protivne ustavnom poretku Kraljevine Ugarske i da je u tom smislu
u analizi stalnih politikih sukoba izmeu Srba i Maara imao vie
razumevanja za argumente ugarske strane.
U vikerovoj studiji paljivo je opisana i objanjena itava matrica interesa koja se plela povodom srpskih verskih i fiskalnih
privilegija, politikih zahteva i gravamina (albi) u jednoj vienacionalnoj, preteno katolikoj monarhiji. Najpre, on objanjava
razliite pozicije koje su u politikom smislu imali ili traili Srbi
doseljeni pod arnojeviem od onih koji su se pre ili kasnije sami
doseljavali u Ugarsku i Trojednu kraljevinu Slavoniju, Hrvatsku i
Dalmaciju. Zatim su tu razlike izmeu Srba u Vojnoj granici i onih
koji su iveli u domenu Dvorske komore, prema onima koji su
iveli pod upanijskom ugarskom vlau i u slobodnim gradovima i distriktima sa posebnim pravnim statusom. Nisu nebitne ni
razlike unutar svakog od tih srpskih korpusa, razlike izmeu crkvene hijerarhije, vojnika i vojnog plemstva, te trgovaca, graana i
seljaka gde je obino jedna unutranja sila radila protiv druge ili
bar pokuavala da neto dobije za sebe, ne vodei uvek rauna o
interesu svih. Re je o feudalnoj raznolikosti statusa, sa fetiima
steenih prava, vremenu kada su nacionalni kolektiviteti jo bili
preteno samo verski kolektiviteti, razdoblju nesigurnih granica
i stalne reorganizacije rastegljive dravne teritorije, sloenom
periodu uspostavljanja novog pravnog sistema, te istorijski veoma
komplikovane i nesigurne redistribucije moi na itavom evropskom kontinentu to je sve zajedno imalo uticaja na poloaj Srba
oko Dunava, Tise i Moria.
Sa simpatijom i sa mnogo gotovo ljudskog razumevanja, viker
pie o esto zloj sudbini doljaka koji su u Ugarskoj stalno shvatani
kao tolerisani stranci, u Beu uglavnom kao poeljni vojnici, ali
nepoeljni izmatici, a u gornjim stalekim krugovima Hrvata esto

321

Dananji italac, koji malo zna o Habzburkoj monarhiji, moi e

u vikerovoj studiji o Srbima mnogo da naui i o bekom dvoru i
prosveenim carevima koji su doista bili efovi drava i koji su neposredno rukovodili dravnom administracijom. Naroito e moi
da primeti kako je sama carica Marija Terezija lino komentarisala,
prouavala i poruivala itave elaborate, davala sugestije, vrila
korekcije i redakture na zvaninim dokumentima i vodila rauna
o naizgled sitnim dravnim stvarima. Naravno, viker najvie prati
to kako je srpska stvar prolazila kroz sloene procedure u samoj
dvorskoj administraciji i kako je esto zavisila od profesionalne
kompetencije, pa i od oseanja dunosti i pravinosti efova nadlenih resora. U tom smeru on, na primer, posebno istie Johana
Kristofa barona fon Bertentajna, efa Ilirske dvorske deputacije,
koji je mogue vie uinio za Srbe u Ugarskoj od mnogih mitropolita i razvikanih nacionalnih radnika.
Isto tako, proseni na italac, koji slabo poznaje istoriju Srpske
pravoslavne crkve, u vikerovoj knjizi moi e da sazna kako je
srpsku stvar zastupao koji od karlovakih patrijarha i mitropolita od arnojevia, akovia, Popovia, Petrovia, Jovanovia,
Nenadovia, Georgijevia, Jovanovi Vidaka, Putnika sve do
Stefana Stratimirovia. Najee je Dvor uspevao da obezbedi izbor
na mesto najvieg crkvenog dostojanstva onih linosti koje su mu

322

Dimitrije Boarov

doivljavani kao nezahvalni i nezasiti konkurenti i protivnici katolianstva. Pri tome, Srbi su najee u Beu tretirani kao moneta
za potkusurivanje odnosa sa Petom. Tako, na primer, predsednik
Ilirske dvorske deputacije grof Kolovrat jednom prilikom pie:
Stvari ilirske nacije, od trenutka kada im je data carsko-kraljevska
zatita, nisu drugaije posmatrane nego kao Austriaco politicum,
a sama ta nacija posmatrana je kao jedan Patrimonium Domus
Austriacae, a ne Regni Hungariae. Taj pristup, na drugoj strani,
znaio je da su Srbi od Maara stalno doivljavani kao opasan nacionalni korpus koji ivi na teritoriji njihove drave, a predstavlja
sredstvo dvorskog pritiska i faktor ugroavanja njihovih dravnih i
stalekih interesa.

Debele knjige i debele make

se inile podobne i lojalne, ali je veina od njih kasnije ipak estoko

i tvrdokorno branila steena prava, ponovo potezala gotovo izgubljene privilegije i stalno zahtevala da se smanji pritisak na njihovu
pastvu.
U najkraem, u vikerovoj knjizi italac moe pratiti i razvoj tadanje srpske dileme oko puta legalizacije svog poloaja u Ugarskoj
ili naina uvrivanja privilegovanog statusa kod Bekog dvora
(to bi podrazumevalo zasebnu teritoriju i Vojvodinu). Malo je,
na primer, poznato da je veliki srpski dobrotvor i prvi zatitnik
Matice srpske Sava Tekelija bio protivnik privilegijalnog statusa i
zagovornik akcije za dobijanje graanskih prava unutar Ugarske.
No, Srbi u Ugarskoj nikad nisu zakonski priznati kao nacionalni
kolektivitet.
Nezavisni, 19. novembar 1999.

Kako je upropaena Vojvodina

Grupa 24, Dokument o Vojvodini izmeu 1989. i 2000. godine,
Novi Sad, 2002.
Prvi put posle 1988. godine, to jest posle jogurt revolucije, u
Novom Sadu je 28. februara obeleena godinjica usvajanja Ustava
Vojvodine iz 1974. godine. Preciznije reeno, obeleavanje ove godinjice je inicirao Nenad anak, predsednik Skuptine Vojvodine
i lider Lige socijaldemokrata, pa su prigodne priredbe protekle uz
upadljivo ignorisanje svih drugih pokrajinskih funkcionera iz svih
drugih stranaka, lanica DOS-a. Ostalo je ovim povodom nejasno
da li vojvoanski politiari bee od anka ili od pitanja kontinuiteta autonomije Vojvodine iz 1974. godine. Ili i od jednog i od
drugog.
Otvarajui tog 28. februara prigodnu izlobu u Vojvoanskom
muzeju, pod naslovom Autonomija Vojvodine istorijske osnove,

323

Ta koincidencija, da se danas mogu uporeivati efekti 14 godina

sa i 14 godina bez autonomije, posluila je kao osnova jo jedne
skromne izlobe, otvorene istog dana u Klubu poslanika Skuptine
Vojvodine, pod karakteristinim sloganom 14 minus 14. Kljuni
podatak, koji ilustruje koncept ove izlobe i razliku izmeu godina sa autonomijom i onih bez autonomije, nalazi se u tome da
je Vojvodina izmeu 1974. i 1988. godine poveala nacionalni dohodak per capita sa 1000 na oko 3000 dolara, da bi tokom ponovo
uspostavljenog jedinstva Srbije, izmeu 1988. i 2002. godine,
nacionalni dohodak pao na oko 1200 dolara per capita. Tu je jo
niz uporednih pokazatelja. Na primer, prikazan je dijagram iz koga
se vidi da je u Vojvodini 1974. godine proizvedeno neto vie od
600.000 tona sirove nafte, da je godinja proizvodnja do 1988. porasla na oko 1,2 miliona tona, a da je potom, do prole godine, opet
pala na oko 600.000 tona.
Najzanimljivija manifestacija, koja se sticajem okolnosti uklopila
u obeleavanje 24. godinjice Ustava Vojvodine, bio je okrugli sto
posveen katastrofalnim gubicima Vojvodine tokom Miloevieve
ere i pitanjima njene dalje ekonomske strategije, a koji je organizovao Forum V-21, nevladina organizacija koju je osnovao Boko
Kruni, jedan od nekadanjih vodeih vojvoanskih politiara, pre
Miloevieve antibirokratske revolucije. U stvari, na ovom okruglom stolu je promovisan Dokument o Vojvodini izmeu 1989. i
2000. godine, u kome se uporedno pokazuju ekonomski gubici
Vojvodine i Srbije bez teritorija autonomnih pokrajina tokom
spomenutog razdoblja. To uporeenje pokazuje da je Miloevi
dobrano upropastio takozvanu uu Srbiju, ali Vojvodinu jo
mnogo vie. Valja iz ove zbirke podataka, iskjuivo oslonjene
na oficijelne dravne podatke (kako je u uvodnoj rei naglasio

324

Dimitrije Boarov

Nenad anak, predsednik Skuptine Vojvodine, skrenuo je panju

na jednostavnu okolnost da je Vojvodini bilo neuporedivo bolje u
14 godina kada je imala stvarnu autonomiju (1974-1988), nego u
proteklih 14 godina (1988-2002) kada je praktino bila bez ikakve
autonomnosti.

Debele knjige i debele make

Boko Petrov, jedan od autora ovog dokumenta) navesti osnovne

injenice, ne samo da se ilustruje neravnopravnost Vojvodine
pri decenijskom pljakanju, nego i da se podseti na teke gubitke i
same centralne Srbije, kojoj slabu utehu daje okolnost da je neko
proao jo gore.
Oslanjajui se na podatke Saveznog zavoda za statistiku, autori
Dokumenta o Vojvodini uoili su da je godinji drutveni proizvod
u pokrajini 1989. godine bio 6.095 miliona dolara, a 1999. tek 2.534
miliona dolara te da je Vojvodina u tom razdoblju izgubila 27.679
miliona dolara drutvenog proizvoda (u poreenju sa fiksiranim
drutvenim proizvodom iz 1989). U istom razdoblju, godinji drutveni proizvod Srbije bez AP opao je sa 12.169 miliona dolara na 5.089
miliona dolara, a ukupno je centralno podruje republike izgubilo
54.516 miliona dolara. Kad se, meutim, ovi gubici podele sa brojem
stanovnika vidi se da je svaki Vojvoanin u Miloevievih 11 godina
izgubio 13.578 dolara (oko 15.641 evra ili oko 30.500 nemakih maraka), a svaki stanovnik centralne Srbije 10.642 dolara (oko 12.266
evra ili oko 23.920 maraka). Izgubili su, naravno, mnogo vie i jedni
i drugi, jer ova raunica polazi od zamrznutog stanja iz 1989. godine,
dakle polazi od pretpostavke decenije bez razvoja.
Eksperti V-21 izraunali su jo da je u Miloevievo vreme po
zaposlenom nestalo u Vojvodini imovine za 15.917 amerikih
dolara, a drutvenog kapitala za 10.530 dolara. Izraunato je i da
je iz dinarskog dela poslovnog potencijala vojvoanskih banaka
izmeu 1989. i 1994. nestalo 86 odsto kratkoronih sredstava, 98
odsto dugoronih, 57 odsto fondova, itd. Zvui paradoksalno, ali
prema zvaninim dravnim podacima novana sredstva i krediti
stanovnitvu u centralnoj Srbiji dva puta su vei nego u Vojvodini
(po podacima za 1995. i 1996).
Poto je jedan od glavnih instrumenata neravnopravne pljake
Vojvodine bio (gotovo prinudni) otkup poljoprivrednih proizvoda,
autori ovog pregleda podseaju da je samo itarica u pokrajini otkupljeno oko sedam puta vie nego na podruju centralne Srbije.

325

U ovom dokumentu daje se i tabela optina u Srbiji (bez Kosova)

po stepenu naplate poreza na dobit preduzea, poreza na prihode
od samostalne delatnosti, poreza na prihode od poljoprivrede i
poreza na imovinu (prema podacima iz 2001. godine). Zanimljivo,
u prvih deset najdisciplinovanijih optina devet je iz Vojvodine, a
u ovaj vrh sa podruja Srbije bez AP probio se na 9. mesto samo
Dimitrovgrad. Inae, najbolji je Apatin sa 93,67 odsto naplate, a
deseta je Kula sa 71,12 odsto naplate. No, i na listi od 10 najgorih
poreskih platia vode dve vojvoanske optine, Alibunar sa naplatom od samo 50,05 odsto i (inae privredno razvijena) Stara Pazova
sa 50,1 odsto naplate (neko je, u kuloaru, primetio da Rumuni i
Crnogorci mrze poreze ak vie od Srba).
Iz ove zbirke podataka eksperata V-21 izdvojiemo jo jedan podatak o Beogradu, za koga mnogi i dananji politiari tvrde da je
esto nepravedno krivljen za korisnika Miloevievog i svakog
drugog centralizma. Prema podacima za 1999. godinu, komunalna
potronja Beograda iznosila je 3.222 miliona dinara, a potronja
svih ostalih u celoj Srbiji (ukljuujui i Kosovo) 5.867 miliona dinara. Na osnovu toga je izraunato da je glavni grad Srbije, sa 16
odsto stanovnitva republike, te godine potroio 53 odsto ukupnih
komunalnih trokova Srbije. Pa ako je i posle toga beda ivota u
Beogradu vidljiva golim okom treba zamisliti kako je tek u ostalim mestima Srbije.
U kratkoj raspravi za okruglim stolom Foruma V-21 u Novom Sadu,
uesnici su upozorili da je stanje u Vojvodini i mnogo gore nego

326

Dimitrije Boarov

Izuzetno neravnopravni poloaj Vojvodine u vreme Miloevievog

centralizma autori ove publikacije vide i u injenici da je uee
investicija u osnovna sredstva u drutvenom proizvodu u Vojvodini
izmeu 1991. i 1995. godine opalo sa oko 12 na oko 8,2 odsto, a u
Srbiji bez AP sa oko 23,4 na oko 16 odsto. Dvostruko manje investicije imale su za posledicu i to da je nezaposlenost u Vojvodini
izmeu 1989. i 1995. godine poveana za 123 odsto, a u centralnoj
Srbiji za 24 odsto.

Debele knjige i debele make

to pokazuju zvanini podaci. Na primer, spomenuto je da je u

proteklih 14 godina samo preko depresiranih cena sirove nafte i prirodnog gasa koji su proizvedeni u Vojvodini (razlika izmeu cena
uvozne nafte i uvoznog gasa i priznate cene domae nafte i gasa),
NIS oteen za ukupno 380 miliona dolara, a da su u proteklih godinu i po dana nove vlasti sve spoljne donacije za energetiku otile u
EPS, a gotovo nita u NIS, mada su postrojanja naftne kompanije
najvie nastradala tokom NATO bombardovanja.
Za ovim okruglim stolom bilo je upadljivo da su svi uesnici naglaavali da oni ne zagovaraju nikakav separatizam i da o separatizmu u
Vojvodini najvie viu oni koji su je najvie opljakali. Boko Kruni
je ak izjavio da ne oekuje da Vojvodina dobije samostalnost iz
1974. godine, ve punu autonomiju, to jest oblik autonomije
koji obezbeuje prevashodno ono to se najgrublje moe svesti na
raspolaganje sopstvenim dohotkom.
Vreme, 8. mart 2002.

Vojvoansko bankarstvo je bilo evropsko

Istorija bankarstva u Vojvodini, grupa autora u redakciji dr Nikole
L. Gaee, Matica srpska, Vojvoanska banka, Novi Sad 2001.
Posle petogodinjeg rada okonan je prvi zajedniki istraivaki
projekat Matice srpske i Vojvoanske banke, pa je svetlo dana
nedavno ugledala obimna Istorija bankarstva u Vojvodini (863
stranice), koju je sainila grupa od 12 ekonomista, 11 istoriara i
dva pravnika pod vostvom prof. dr Nikole L. Gaee i pod koordinacijom akademika Slavka Gavrilovia, prof. dr Nenada Vunjaka i
mr Duana Bokovia.
U autorski tim koji je izveo teak posao istraivanja novanih
poslova na teritoriji dananje Vojvodine tokom itava tri protekla
veka uli su (prema azbunom redosledu) Branko Belin, Milan

327

Ve iz same injenice da je ovu knjigu sainila toliko brojna ekipa

istraivaa razliitog iskustva, ugleda, pa i pogleda proizilazi okolnost da ova Istorija bankarstva u Vojvodini ima izvesnih uspona i
padova u analizi razliitih istorijskih razdoblja ali se oni, verovatno zahvaljujui Gaeinoj redakturi, kreu u manjim oscilacijama
od onih koje su gotovo neizbene u kolektivnim poslovima ovakve
vrste. Na kraju je stvoreno jedno izuzetno znaajno delo kakvo
esto nemaju ni razvijenije kulturne sredine i bogatije pokrajine i
drave. Ako ova knjiga i ima nekih manjkavosti, ako kod pojedinih
autora i nije bilo dovoljno znanja, volje ili hrabrosti da se neke pojave koje su pratile vojvoansko bankarstvo zajedno sa politikom
sudbinom Vojvodine nazovu pravim imenom i detaljnije osvetle
ova knjiga se ipak mora nazvati kapitalnom, jer ona, naravno, ne
obuhvata samo puko opisivanje novanih i generalnih privrednih
prilika na strogo omeenoj teritoriji dananje Vojvodine nego, sa
manje ili vie uspeha, zalazi i u krupna ekonomska pitanja kako
Austrougarske monarhije, tako i junoslovenske drave od 1918.
godine sve do naih dana. Jednostavno, autori su se drali aksiomatskog naunog naela da se drutvene pojave moraju istraivati
u relevantnom irem kontekstu uzroka i posledica, pa su pokazali
ne samo da je istorija bankarstva u Vojvodini imala izvesne specifinosti, nego da su novane institucije i njihovi korisnici delili politiku sudbinu ljudi na ovim prostorima, a ta sudbina je u velikoj
meri bila odreena zlehudim rubnim, provincijskim poloajem u
svim dravama kojima je Vojvodina pripadala.
Tu udaljenost od dravnih politikih centara i/ili centara novanog
kapitala, nije odreivala samo geografija, nego je tu udaljenost uspostavljalo i politiko ustrojstvo drava koje su vladale u Vojvodini, s

328

Dimitrije Boarov

Borkovi, Duan Bokovi, Nenad Vunjak, Slavko Gavrilovi, Nikola

L. Gaea, Dragana Gnjatovi, Stojan Dabi, Milan Dra, Zoltan
ere, ore uki, Peria Ivanovi, Aleksandar Kasa, Ranko
Konar, Ljubomirka Krklju, Boris Krev, Duanka Maksimovi, Vuk
Ognjanovi, Tibor Pal, Dragan Raenovi, Ana Rudi, Desanka Uar,
Slavko Cari, Marija olak-Mihalik i Biljana imunovi-Belin.

Debele knjige i debele make

tim to se italac ne moe oteti utisku da je Pokrajina sa novanim

tritima na severu imala dvosmernu modernizacijsku komunikaciju, a sa onim sa juga najee manje srenu jednosmernu,
odlivajuu. Valjda zbog toga to je Beograd, za razliku od Bea i
Pete, vazda bio centar drava siromanih u kapitalu, a bogatih u
ambiciji da redistribucijom novane akumulacije poprave poloaj
svojih krajeva nerazvijenijih od Vojvodine i da koncentracijom ekonomske moi uvrste gotovo stalno nesiguran poloaj sopstvene
politike superstrukture.
Naizgled izbegavajui da u govoru na promociji ove kapitalne
knjige u Matici srpskoj (12. februara ove godine) neto opirnije
kae o toj asimetrinoj raspoluenosti vojvoanskog bankarstva,
do 1918. i posle 1918, recenzent dr Smiljana urovi je nespretno
zaalila to pre nastanka jugoslovenske drave na jugoistoku
Evrope, vojvoanski prostor nema poeljnu interakciju sa balkanskim prostorom u tako vanoj oblasti moderne privrede kao to
je bankarstvo i protok kapitala, kao i izgradnja kapital odnosa, pa
se uoava izvestan izraen izolacionizam, ak i posle stvaranja
samostalne Srbije posle Berlinskog kongresa krajem 19. veka. Sva
monetarna interakcija i saobraaj se odvijaju na relaciji vojvoanski
prostor centralna Evropa.
Autori knjige o kojoj govorimo ne snose, naravno, odgovornost
za nekoliko gluposti koje su se u citiranoj reenici omakle profesorki urovi, a koje verovatno vie potiu od njene nacionalno
-patriotske i ideoloko-politike opredeljenosti, nego od nerazumevanja kapital odnosa koji sama spominje. Naime, notorno
je da kapital ne trpi granice i da se u integriuim procesima
ne okree prema nacionalnim emocijama i politikim eljama,
nego prema resursima profita i upravo je u tome njegova modernizacijska funkcija, koju, opet, sama dr urovi spominje.
Naravno da je Vojvodina bila okrenuta tritima novca u Beu i
Peti do 1918. godine, jer je prema istim centrima bila okrenuta i
siromana Srbija, itd. Nelogino je upravo ono suprotno, to to je ta
okrenutost vojvoanskih novanih institucija prema severu gotovo

329

O toj sudbinskoj ekonomskoj prelomnici Vojvodine 1918. godine

govorio je na spomenutoj promociji Istorije vojvoanskog bankarstva i akademik edomir Popov. Oseajui valjda da u samoj knjizi
dr Dragana Gnjatovi nije imala dovoljno odvanosti da temeljnije obradi raznovrsna stajalita o zameni austrougarskih kruna u
novoproklamovane jugoslovenske dinare (koji su izjednaeni sa
srpskim dinarom) po kursu 4 krune za jedan dinar, 1921. godine
akademik Popov je ovo delikatno pitanje obradio ocenom da
su prema jednom dokumentu iz Slovenije neki strunjaci tajno
procenili da je realni odnos kupovne moi srpskog dinara i austrougarske krune jedan prema osam do deset, a da su istovremeno
svojim politiarima preporuili da ipak zahtevaju al pari razmenu.
Zato je ovo pitanje bilo delikatno i zato se na njega vraa akademik
Popov? Zato to su mnogi preani, a o tome je najvie pisao hrvatski profesor Rudolf Biani, smatrali da je realan paritet izmeu
srpskog dinara i austrougarske krune bio jedan prema dva te da
je zamena novca bila grandiozna pljaka graana iz svih junoslovenskih krajeva nekadanje Austro-Ugarske, te da je ve na tom
valutnom pitanju puklo oduevljenje za novu dravu u mnogim
oteenim krajevima (pa i u Vojvodini). Akademik Popov, niim
izazvan, povodom ove knjige koja preutkuje tu veliku raspravu,
iz nekog razloga osetio se obaveznim da se stavi u odbranu te nekadanje valutne odluke Vlade Kraljevine SHS, mada je ondanji
predsednik te Vlade, demokrata Ljuba Davidovi, neposredno
poto je doneo tu odluku, kao predsedavajui sednice, rezignirano primetio: Ovo je kraj Demokratske stranke! No, ne ulazei
ovde ponovo u tu staru diskusiju, koja ulja nacionaliste sa svih
strana, valja primetiti da je obrada valutnog pitanja pri formiranju

330

Dimitrije Boarov

nasilno prekidana posle ujedinjenja Vojvodine u junoslovensku

dravu, a jo vie je ekonomski nelogino to to je Pokrajina bila
veoma slabo kreditirana iz centralizovanih dravnih i paradravnih
novanih fondova u Beogradu gotovo itavo naredno stolee jer
je politiki i ekonomski kratkovido i sebino naruavan famozni
kapital odnos.

Debele knjige i debele make

junoslovenske drave oigledno zahtevala kompletniju obradu s

obzirom na njen znaaj i za Vojvodinu i njeno bankarstvo.
Navoenje ovog primera ne znai da se u Istoriji bankarstva
Vojvodine suvie osea okolnost da je ona preteno pisana za
Miloevievog zapta. Naprotiv, veina priloga, bez sustezanja, iz
navedenih podataka izvode logine zakljuke o podreenom poloaju vojvoanskog bankarstva prema centrima kapitala i vlasti
u svim vremenima, a naroito u onim kada je jenjavala bila kakva
samouprava u najbliem vojvoanskom okruenju.
Na kraju, u ovom kratkom osvrtu na jednu doista znaajnu publikaciju, valja izneti utisak da je Istorija bankarstva u Vojvodini knjiga koju
ubudue ne moe zaobii nijedan istraiva koji se bude bavio ne
samo ekonomskom, nego i politikom istorijom Vojvodine, pa i Srbije i
Jugoslavije, ali da je re i o knjizi koju uglavnom lako i bez muke moe
pratiti i svaki drugi iole obrazovani italac i to sa zanimanjem.
Bulevar, 1. april 2002.

Sedam decenija od ukidanja amerike prohibicije

O prohibiciji, Behr, Bowen, LaGuardia, McWilliams, Thornton,
Wenburn
Kada su se pre tano 70 godina, 6. decembra 1933. godine, otvorili
restorani, klubovi i hoteli u najveim gradovima Amerike i ponovo
slobodno poeli da toe viski, pivo i ampanjac, posle itavih 14 godina uvene prohibicije na alkoholna pia videlo se da je propast
sveta i dalje u zakanjenju, da se zapravo nije dogodilo nita strano
i da javni ivot posle sloma suvog reima nije postao mnogo
gori, to jest da je podjednako lo kao i dan ranije. U stvari, strogo
pravno gledajui, 6. decembra je stupio na snagu amandman 22. na
Ameriki ustav koji je bio izglasan u Kongresu 20. februara 1933,
a ratifikovan do 5. decembra 1933, a kojim je ukinut amandman

331

Javljajui 7. decembra 1933. godine o tom dogaaju, beogradska

Politika, skrupulozno iznosi pretpostavku da je mirnom toku prvog
dana povratka boga Baha u suvu Ameriku znaajan doprinos dala
i deklaracija predsednika Franklina Ruzvelta, u kojoj je istaknuto da
poetak ove individualne slobode ne treba da bude praen odvratnim incidentima kakvi su se dogaali pre uvoenja prohibicije. Pri
tome je Ruzvelt posebno zamolio da se ponovo ne otvaraju saloni,
zbog kojih je 1893. godine i stvorena velika Prohibicionistika partija, Anti-Saloon League, koja je jo 18. decembra 1917. godine uspela
da u ameriki ustav, kao Amandman 18, ugura zabranu proizvodnje, toenja i transporta alkoholnih pia te da obezbedi da se taj
amandman ratifikuje troetvrtinskom veinom saveznih drava ve
u narednih 13 meseci, 16. januara 1919. godine. Ta Liga iz Ohaja tvrdila je da e Ameriku unititi okolnost da ima oko 100.000 saluna
ili po jedan na svakih 400 stanovnika (ukljuujui i decu).
U prevoenju na na (srpski ili hrvatski ili srpskohrvatski) jezik
sa ovom prohibicionistikom ligom postoji problem, jer pravom
znaenju ne odgovora ni anti-birtijaka liga, a ni anti-salonska
liga, poto su kod nas birtije obino slabo opremljene kurvama,
a saloni, prema narodnom miljenju, imaju viak umiljenosti i manjak potencije. Dakle, spomenutoj Anti-Saloon League, prema naem jezikom pojmovniku, najvie bi odgovarao izraz
Antikuplerajska stranka.
Miljenje da je ovaj izraz gotovo adekvatan, moemo obrazlagati i
injenicom da je ova Liga nastala kao svojevrstan spoj mnogo ranije,
jo 1826. godine, ustanovljenog Amerikog drutva za umerenost i
enske hrianske unije za umerenost. ene povezane u ovu Uniju
vrsto su stale iza spomenutog amerikog pokreta za umerenost
protenstantsko-evangelistike provenijencije, jer su alkohol videle
kao unititelja familija i brakova. Naime, amerike enciklopedije
objanjavaju da bi u to vreme mukarci esto troili novac na al-

332

Dimitrije Boarov

18. s kojim je 1919. godine zabranjena proizvodnja, distribucija,

transport, uvoz i izvoz alkoholnih pia.

Debele knjige i debele make

kohol (impresivna potronja od proseno 27 litara pia per capita

godinje, krajem 19. veka), ostavljajui ene bez ute banke koja
im je bila potrebna za odgajanje dece. I danas zvui poznato, mada
neki savremeni sociopsiholozi stvar posmatraju neto dublje i zamenjuju uzrok i posledicu.
injenica da je ameriki antirakijski i antikuplerajski zakon donet
jo 1917. godine i sama deluje poneto nelogino, pa ispada da je
i ona posledica zamenjenih uzroka i posledica. Nekako bi bilo loginije da je taj zakon donet posle Oktobarske revolucije u Rusiji
i posle amerikog pridruivanja silama Antante u Prvom svetskom
ratu kao svojevrstan izolacionistiki i antikomunistiki seksualno
kontrarevolucionarni odgovor puritanske Amerike na svetsko talasanje posle ratne klanice na Somi. Jer tamo gde se pije, raa se
neutaiva seksualna tenja i kree se u revolucionarne promene da
bi se postiglo nemogue (jednakost i pravda) a ima mnogo dokaza
(i u naoj Srbijici) da je glavna objeda prema komunistima bila da su
opijeni budunou i da su skloni da menjaju ene u svojim komunama i da tako ne paze na porodicu kao stub graanskog drutva,
to jest da razbijaju drutvenu organizaciju zasnovanu na monoseksualnoj korporativnosti u okvirima branih kaveza. Pri tome, gore
spomenuta injenica smeta ak i moralnim faistima, poto bi antiporoni zakon trebao biti posledica opteg drutvenog rasapa koji je
u Americi nastao posle Velikog kraha 24. listopada 1929. godine a
ne kao predigra (ako ne i uzrok) Velike depresije, kako se naziva
svetski ekonomski slom izmeu 1929. i 1933. godine.
Moda u okolnosti da je prohibicijski zakon, kao gigantski nobl eksperiment (kako je ovaj plemeniti okuaj nazvan u tampi tridesetih godina prologa veka), donet jo 1917. godine, dakle pre Velike
krize, treba uoiti prvi znak smrti liberalizma, koju Erik Hobsbaum
(itati Doba ekstrema) smeta na kraj Prvog svetskog rata. Istina,
jo je ikona amerike dravnosti i politiki otac amerikog liberalizma Abraham Linkoln rezignirano bio primetio da alkoholna pia
koriste svi, a to ne priznaje niko, pa se neto slino moe rei i za
liberale koji su vodili navodno trezvenu monetarnu politiku posle

333

Kada je posle decenije poratnog, antiprohibicijskog amerikog

prosperiteta (samo se farmeri nisu bili oporavili od pada cena 1920)
dinovski mehur investicija u budunost pukao crnog etvrtka
na Vol stritu 1929, jedan od uticajnih ljudi iz sistema Federalnih
rezervi, Dord Noris, govorio je da se posledice ekonomske
raskalanosti nisu mogle izbei i da se ne mogu leiti jeftinim
novcem, te da je dunost centralne monetarne institucije da
osigurava dodatna sredstva u doba poslovne ekspanzije, a povlai
ih u doba poslovne recesije (teorija stvarnog novca). Tada je
i Endrju Melon, dravni sekretar za finansije, rekao neto slino
predsedniku Herbertu Huveru da bi dravna intervencija za izlazak iz depresije donela samo jo vie bankrota i nezaposlenosti,
te da otuda treba likvidirati radnu snagu, likvidirati obveznice,
likvidirati farmere, likvidirati nekretnine to e sistem oistiti od
trulei, pa e ljudi vie raditi, iveti moralnije, a vrednosti e se
prilagoditi i preduzetni ljudi e sakupiti ostatke od manje kompetentnih ljudi. Zapazite ovde, osim onoga to zbunjuje nas koji smo
zagovornici dananje surove tranzicije, da bankari i ministri tada
na novac gledaju kao na opijat i da valjda zbog toga objanjavaju
monetarne probleme moralistikim renikom. No, monetarna
prohibicija koja je u SAD izmeu 1929. i 1933. godine smanjila
obim novca za treinu, samo u jednom danu unitila je 7 milijardi
dolara bankarskih zajmova odobrenih finansijskim investitorima,
a ta vakuum lavina propasti kasnije se kao uragan proirila na
Ameriku i Evropu, pa su kao crne otrovne gljive na ekonomskom
zgaritu iznikle faistike partije Musolinija i Hitlera i sve je krenulo
naopake. Sve zbog morala, o emu ovde priamo priu povodom
70 godina od ukidanja prohibicije na pie u Americi 1933. godine.
Dakle, spomenuta Liga protiv pia i seksa u Americi, mada je nastala na bogobojaljivoj ideologiji suzdranosti (naizgled potrebnoj
liberalno-ekspanzivnoj industriji), ipak nije bila toliko politiki

334

Dimitrije Boarov

zakona o prohibiciji te tako ekonomski upropastili ceo svet, koji je

tu propast morao da plati milionima leeva u Drugom svetskom ratu.
Samo ukratko pokuajmo da objasnimo i ovu poslednju tvrdnju.

Debele knjige i debele make

naivna, kako je pokuavala da se predstavi. Ona je za ubacivanje

svojih ideja i zabrana u ameriki ustav uspela da prikupi ak 35
miliona ondanjih dolara (to je ravno dananjoj milijardi), u vreme kada su ameriki predsedniki kandidati kupovali u svojim
kampanjama mesto nacionalnog voe za sume manje od milion
dolara. Ona je meu industrijalcima imala veinsku podrku, pa
je njen donator bio i uveni Don D. Rokfeler koji je smatrao da
proizvodnja opada kada su ljudi usporeni zbog alkohola (uzgred,
prohibicijski zakon je pao kada se Rokfeler distancirao od prohibicije, a Pjer Di Pont je direktno javno osudio to se ba nije svidelo
njegovim kolegama iz uprave Deneral motorsa).
U poetku, prohibicijski amandman 18. je davao efekta, potronja
alkohola je opala, kao i broj hapenja zbog pijanstva, a cena ilegalnog pia porasla je toliko da ga prosean radnik nije mogao
priutiti. Potronja alkohola u prvim godinama navodno je opala
za 30 odsto, a Amerika asocijacija pivara priznala je da je potronja estokih alkoholnih pia otila dole za 50 odsto. Meutim, ova
statistika, pak, ne reflektuje rastue nepokoravanje ovom zakonu,
koje je raslo i bre od zakonskih uspeha. Snaga onih koji su zastupali umerenost mogla se jedino meriti sa inventivnou onih koji
su eleli da nastave da piju, primeuju ameriki enciklopedisti.
Prisilna prohibicija pokazala se izuzetno tekom za sprovoenje.
Ilegalna proizvodnja i distribucija alkohola (bootlegging) postala je jako
rairena, a vlada nije imala ni sredstva ni elje da obezbeuje svaku
granicu, jezero i reku u Americi mada je kasnije poveala specijalizovane slube protiv sive ekonomije u vezi sa alkoholom sa nekoliko
stotina na nekoliko hiljada zaposlenih agenata, carinika i graniara.
Zapravo, od 1919. do 1925. godine samo u Njujorku se namnoilo
izmeu 30.000 i 100.000 klubova u kojima se mogao konzumirati ilegalni alkohol. Nije to bilo ni prvi ni poslednji put u istoriji da je potreba
za opijanjem prevagnula nad naelnom potrebom za trezvenou.
Ljudi su nalazili pametne naine da izbegnu panji prohibicionih
agenata. Nosili su tanke pljoske u depovima, uplje tapove, la-

335

Najdrastiniji primer institucionalnog suprotstavljanja prisili u sprovoenju prohibicije bio je kada je drava Merilend odbila da donese
bilo kakav akt koji bi omoguavao prisilnu primenu prohibicionog
zakona. A ta znai prisila kada su ve u samom prohibicionom
zakonu fiksirane ne suvie stroge kazne za njegovo krenje. Za rutinsko krenje zakona bila je predviena globa izmeu 500 i 1000
dolara ili zatvorska kazna ne kraa od 30 dana ni dua od godine
ili, to je bilo najvee i globa i zatvor. U viestrukom povratu kazna je bila neto ozbiljnija, do 5 godina zatvora i novana globa do
2.000 dolara. (Istina, pije se danas i u najstroim muslimanskim
zemljama, mada su kazne drakonske). Sve to je trebalo da nadzire
Biro za unutranje prihode (poreze) dravne blagajne iji budet je
startovao sa manje od 3, a zavrio na oko 15 miliona dolara godinje. Kasnije, od 1925. godine, na elo itave armije dravnog Trezora
koja je formirana od raznih agenata, carinika i pogranine strae
bio je postavljen general Linkoln Endrjuz, koji je za svoje poslove
angaovao i pola policijskog Federalnog biroa. U toj koloni izrasli
su mnogi slavni policajci pa i oni Nesalomivi (o kojima su kasnije
snimljene razne televizijske serije).
Kazne, naravno, nisu uplaile ljude eljne brze zarade, pa se odmah
po uvoenju prohibicije pojavio problem korupcije tog prisilnog
dravnog aparata i s njim uvek povezani problem organizovanog
kriminala. Reju, prohibicija je ivot u Americi uinila nasilnijim,

336

Dimitrije Boarov

ne knjige i slino. I dok je prohibicija pogaala siromane radnike,

koji sebi ionako nisu mogli platiti estoko pie, ni federalna ni
lokalna vlast nisu urile da preduzmu ba sve za sprovoenje prohibicionog amandmana koji je iste 1919. godine, 27. oktobra, dobio
podrku preko Volstidovog Akta (zakon je nazvan po kongresmenu
Endrjuu Volstidu iz Minesote, koji ga je i formalno predloio na
usvajanje). Poto je po ovom zakonu bila regulisana proizvodnja
industrijskog alkohola, proizvodnja od 28 miliona galona u 1920.
godini, ve do 1925. godine je bila porasla na 81 milion galona to
upuuje na zakljuak da je ova industrija imala i druge partnere
one van hemijske industrije.

Debele knjige i debele make

sa gotovo otvorenom i masovnom pobunom protiv zakona i novim

preduzetnicima koje je sa svojim udruenjima mafijaa predvodio
uveni Alfonso Kapone (Scarface lice sa oiljkom). Tornton navodi da su teka krivina dela za vreme prohibicije poveana za
561 odsto, jer je ona unitila mnoge legalne poslove i kreirala crno
trite koje je ovde krasila velika brutalnost. A uza sve to, mnogi
drugi autori tvrde da je potronja alkoholnih pia, posle pada prvih
godina, poela da raste bre nego ikada ranije, mada je broj ljudi
koji je odsedao u Sing Singu i ostalim buvarama porastao za 1000
odsto.
U potonjim vremenima e Holivud napraviti silne pare na hiljadama
gangsterskih filmova iz vremena prohibicije i stvoriti kulturoloke
obrasce kriminala koji e biti imitirani irom sveta do dana dananjeg. Znanje pisca ovih redova iz tih kulturnih zona je prilino
amatersko ali se ipak usuuje da kae da je tako, na alost, stvoren
mit koji e poslednjih godina vie uiniti za formiranje tranzicijskih
heroja na istoku Evrope, od itavih biblioteka liberalne trino-demokratske literature. Spoj moi, glamura, kamani, automobila sa
papuicama, krvi i mainki, koji je promovisan filmovima o razbojnicima, ubicama i primitivcima koji su dilovali pie po Americi
dvadesetih godina dvadesetog veka na svoj perverzan nain civilizovae i dananje secikese na ruevinama socijalizma i bar taj
deo ovih azijskih drutava nauiti kako se vezuje kravata, eljaju
brkovi, iste cipele, kupuju firme i politiari, pere novac, okupljaju
intelektualci i prave zabave diplomatskog nivoa (istina, Kaponeova
kua u South Prairie Avenue 7244 je prava upa naspram ovih koje
kod nas grade njegovi sledbenici).
Kad danas preko interneta prozovete prohibiciju, na vas e se sruiti gomila veoma svee amerike literature o vremenu prohibicije
(Behr, Bowen, LaGuardia, McWilliams, Thornton, Wenburn, itd),
pa je otuda veoma udno da se fenomenima iz tog vremena malo
ko pozabavio ovde kod nas, mada je frapantno koliko je mogue
izvui gotovo direktnih, a pre svega gangsterskih, istorijskih analogija sa Srbijom posle prohibitornih svetskih sankcija, dravnog

337

ta je napokon sruilo prohibiciju? Pre svega, ogromni budetski

gubici drave na porezima na alkoholna pia, koji su na godinjem
nivou procenjivani na sume izmeu 7 i 10 milijardi dolara (to je
postao prihod organizovanog kriminala). Praktini Ruzvelt koji je
poeo s kenzijanizmom i pre nego to je Don Majnard Kejnz objavio svoje uveno delo (Optu teoriju... 1936) morao je da u poreskoj
politici nae protivteu pojeftinjenju dolara (razdvojio ga je od zlata)
i podsticanju investicija (Novi dil). Budui da nije hteo da poveava
poreze, likvidirao je tadanju sivu ekonomiju i vratio ljudima pravo
da piju legalno. Slavili su ga posle i ljudi skloni samounitenju i ekonomski istoriari, a gangsteri su se, po obiaju, ve nekako snali.
Vreme, 12. decembar 2003.

Usamljeni zapadnjak
Marko Nikezi, Srpska krhka vertikala, priredila Latinka Perovi,
Helsinki odbor, Beograd 2003.
Usred izborne kampanje u kojoj gotovo sve politike stranke, pa
i one koje same sebe kvalifikuju kao liberalne, pokuavaju da demonstriraju otpor hakom, a zapravo zapadnom diktatu, pa
zbog toga na svoje izborne liste stavljaju i one koji su pred Hakim
tribunalom osumnjieni kao poinioci ratnih zloina pojavila
se knjiga govora jednog od retkih zapadnjaka meu srpskim
politiarima, a pogotovu retkim meu komunistima knjiga govora Marka Nikezia, predsednika Centralnog komiteta Saveza
komunista Srbije (izmeu novembra 1968. i oktobra 1972). Re je
o vodeem oveku srpskih liberala, koje je Tito smenio sa vlasti
u trenutku kada je procenio da njihove koncepcije ugroavaju vodeu ulogu Partije u dravi, pa i njegovu linu ulogu vrhovnog
arbitra u kljunim politikim pitanjima.

338

Dimitrije Boarov

raspada institucija u vreme Miloevia, (a i posle njega) i u vreme

kolebanja izmeu liberalnih naela i diriizma.

Debele knjige i debele make

Zanimljivo je da prireiva ove knjige Nikezievih politikih pogleda,

koja je izdata pod signifikantnim naslovom Srpska krhka vertikala, njegova nekadanja kljuna saradnica i sekretar CK SKS dr Latinka Perovi,
realistino uoava da je jedna od osnovnih karakteristika Nikezievog
programa u sutini prozapadna orijentacija u jednom sistemu u kome
su vodei ljudi, Tito i Kardelj, nosili moskovski peat.
Jednostavnije reeno, pitanje pokuaja stvaranja demokratskog
socijalizma u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, bilo je pitanje stvarnog obrauna sa snagama staljinizma, odnosno Kominforma sa
Istoka, tim pre to je tradicionalni srpski nacionalizam lake
podnosio ruski komunizam nego zapadni individualizam i toga
je Nikezi bio potpuno svestan. (Dr Perovi u tom pogledu dodaje
da su u Srbiji gotovo uvek na vlasti bili ili radikali ili komunisti,
sa gotovo uvek potpunim monopolom.)
Nikezi, na primer, kae da dok postoji taj veliki ledeni breg, kakav
je Rusija, nema pravog kravljenja nigde, pa ni kod nas i ta reenica
ima dalekoseno znaenje, mada je izgovorena u kontekstu takozvane
teorije ogranienog suvereniteta drava socijalistike zajednice,
koja je lansirana iz Moskve i realno sprovoena vie puta, od Berlina do
Varave, i od Budimpete do Praga. Istina, Nikezi nije sebe tako jednostavno doivljavao kao prozapadnog oveka, ali je, verovatno ironino,
rekao da je mislio da su prozapadne formule svetske formule.
Srpski komunisti-liberali su u partijskim raspravama dalekovido
procenjivali osnovu na kojoj je mogu savez dravnog socijalizma,
kao ruske formule, i srpskog nacionalizma, pa Nikezi kae: Ne
radi se, moda, ni o tome da bi svako od njih hteo da vidi Ruse u
ovoj zemlji. Ali bi hteo da ovom zemljom upravlja na ruski nain.
Sa mnogima do tih ljudi mi smo mogli ak da budemo zajedno i
protiv IB, ali sad posle demokratizacije, u ovoj fazi nae borbe
protiv Kominforma, poto on izgleda jo postoji, malo je teko, jer
to su domai autokrati.
Ta pria o prozapadnim pogledima i etiketa liberala verovatno je uticala i na potonju okolnost da je uklanjanje Nikezia,

339

No, Nikezi ne samo zbog bolesti i umora, ve i zbog mnogo vanijih stvari, nije mogao od Miloevia ni traiti ni primiti nekakvu
rehabilitaciju. Uostalom, on je jo 1969. godine proroki rekao:
Imam utisak, uproeno govorei, da su neki srpski nacionalisti,
ako ve ne mogu da od federacije uine svoj instrument, instrument
svoje hegemonije, spremni na borbu protiv federacije u ime srpskih
prava, da postave srpsko pitanje i da ine sve to mogu da postave
Srbiju u opoziciju prema federaciji, kao republiku, i to je vanije,
Srbe kao naciju, otvarajui time pitanje Bosne i Hercegovine i odreena pitanja u odnosima sa Hrvatskom. Oni razgovoraju o tome
da put u Bosnu vodi preko Novog Sada. Kad razgovaraju o Matici
srpskoj, kau da od toga treba napraviti jedan bastion srpstva.
Knjiga Nikezievih istupanja, kojima prethodi uvodna studija dr
Latinke Perovi Na tragu srpske liberalne tradicije, ko su i ta su bili
srpski liberali sedamdesetih godina 20. veka (u izdanju Helsinkog
odbora za ljudska prava u Srbiji), strpljivog itaoca uvee u gotovo sva i dalje nereena srpska pitanja, ali, to je neverovatno,
na mnogo promiljeniji i temeljniji nain (slagali se s njim ili ne,
svejedno) od ovog koga pratimo u tekuoj izbornoj utakmici.
Dnevnik, 14. decembar 2003.

340

Dimitrije Boarov

Perovike, Tepavca, Todorovia, Stamenkovia i legendarnog Koe

Popovia sa javne scene Srbije, izvedeno relativno glatko i, gotovo,
uz razumevanje srpskih nacionalista, pa je Dobrica osi u svojim Pievim zapisima procenio da je Nikezi prolazna pojava,
nesposoban da razume egzistencijalni problem srpskog naroda
a kasnije, kada je Miloevi praktino spojio stvari u neku vrstu
pravoslavnog socijalizma, Nikeziu je bilo zamereno to se ne
ukljuuje (a SANU je, nakon njegove smrti 1991, izbegla i da priredi
izlobu njegovih vajarskih radova, mada su se za nju zaloili akademici Srejovi i Proti).

Debele knjige i debele make

Politika saga o Vojvodini

Duan Popovi, Letopis o Vlaoviima, Agencija MIR,
Novi Sad 2006.
U Novom Sadu je, posle etvorogodinjih priprema, javnosti predstavljeno voluminozno memoarsko delo Duana Popovia, Letopis
o Vlaoviima (u izdanju Agencije MIR). Kako autor, u tri ogromna
toma, na preko 2.600 stranica, kroz priu o sudbini tri znaajne
vojvoanske porodice Popovia, Petrovia i Kaanskih, oslikava
ne samo politiku sudbinu Vojvodine tokom 20. veka, nego i vrlo
otvoreno, a esto i veoma otro, gotovo brutalno, iznosi svoje ocene o
nizu naih istorijskih linosti i vodeih politiara, od kralja Aleksandra
Karaorevia i Josipa Broza, do Aleksandra Rankovia, Jovana
Veselinova, Dobrivoja Vidia, Stevana Doronjskog, Petra Stambolia,
Drae Markovia, Danila Kekia, Mirka Tepavca, Mirka anadanovia,
Boka Krunia, Ivana Stambolia, Slobodana Miloevia i mnogih
drugih moe se oekivati da e ovi dugi zapisi izazvati i ee reakcije od onih koje obino prate memoarske knjige.
Recenzent knjiga, Ranko Konar, u uvodnoj napomeni istie da
premda svojim naslovom delo Popovia upuuje na porodinu
hroniku ili letopis, izvesno je da ih strukturom i pristupom nadilazi
i da ima i svojstva svojevrsne istorije Vojvodine i Novog Sada, u kojoj
se prepliu razliiti anrovi hroniarski, memoarski, publicistiki,
literarni i istoriografski.
Zapravo, ono to sigurno uveava zanimljivost ovih Popovievih
knjiga je injenica da je on u svoje sopstvene memoarske zapise
bukvalno inkorporirao neobjavljena seanja svog oca in. Dake
Popovia (narodnog poslanika Skuptine SHS posle izbora 1927.
godine, ministra za agrarnu reformu u Koroecovoj vladi 1928-29.
godine, prvog, ali kratkotrajnog, bana Dunavske banovine, za koga
je postavljen 1929), strica prote Alimpija Popovia (koji je 1944.
bio izabran za prvog predsednika Narodnooslobodilakog odbora
Novog Sada), brata od strica Vlade Popovia (prvaka i direktora
Opere Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu), brata Gavre

341

Bizarno je to to je Duan Popovi i sebi i svojim najbliima u ovim

knjigama promenio imena, pa sebe pie kao Damjana Vlaovia,
oca kao Avrama, strica kao Vasilija, brata od strica kao Teodora,
roenog brata kao Gigu Vlaovia, a zeta kao Mladena Stamenia.
No, na drugoj strani, sva imena ljudi izvan porodice oznaava
autentino. To ponekad deluje zbunjujue kada on, na primer,
pie da se u stanu Mladena Stamenia, 1939. godine, Tito sastao sa
Moom Pijade posle njegove etrnaestogodinje robije (a re je o
beogradskom stanu Nikole i Mare Petrovi).
Pre nego to pokuamo, samo primerino, da ilustrujemo ta sve postoji u ovim memoarima, valja da podsetimo da je njihov autor Duan
Popovi (roen 1921), bio, a izgleda i ostao, jedan od najtvrdokornijih
komunista i titoista tokom cele aktivne politike karijere (kada
se u vrhu SKJ najvie oslanjao na podrku Stevana Doronjskog), a
takoe i jedan od najdoslednijih vojvoanskih autonomaa, pa je i
tzv. Miloevievu Antibirokratsku revoluciju 1988. doekao kao lan
PK SKJ i bio smenjen zajedno sa celim tim Komitetom.
Kao sin jednog ministra, bana i senatora Kraljevine Jugoslavije,
Duan Popovi je pred Drugi svetski rat zavrio uvenu, elitnu
Muku gimnaziju Kralja Aleksandra I u Beogradu, kao pitomac
Doma Kralja Aleksandra I za uenike srednjih kola na Topideru
(ove institucije osnovane su 1930). Bio je meu najboljim acima, pa
je lino od kralja Aleksandra za to dobio poklon, ali i primedbu to
ne planira da postane kraljev oficir, ve graditelj. Potom, kao student
tehnike u Beogradu pribliava se komunistikoj omladini i uestvuje

342

Dimitrije Boarov

Popovia (naeg predstavnika u Svetskoj banci u Vaingtonu i ambasadora SFRJ u Belgiji), kao i zeta in. Nikole Petrovia (lana
SKOJ-a od 1930, meunarodnog komunistikog obavetajca uoi
Drugog svetskog rata, lana Biroa Pokrajinskog komiteta KPJ za
Vojvodinu u tom ratu, lana ireg sastava Nacionalnog komiteta
osloboenja Jugoslavije na Visu, ministra trgovine, pa spoljne trgovine, pa elektroprivrede u Titovim prvim saveznim vladama do
1948, a kasnije plodnog istoriara).

Debele knjige i debele make

sa bratom u demonstracijama ispred Manjea, 26. marta 1941, uoi

poznatog oficirskog pua i narodnih manifestacija 27. marta.
Na poetku Drugog svetskog rata sklanja se od maarske regrutacije za vojsku u Budimpetu (tamo se upisao na studije), a u Novom
Sadu potom obavlja kurirske poslove za komuniste, te nakon velike
novosadske provale 1944. godine, prelazi u ilegalnost i krije se u
Gospoincima i urevu, gde ga je Daka Keki primio u Partiju.
Cela druga knjiga njegovih memoara u sutini je preteno hronika
otpora Bake i Novog Sada maarskoj okupaciji sa uasnim rtvama. U Vojvodini je, kao malo gde u drugim istorijskim pokrajinama
Jugoslavije, izginulo i pogubljeno celo komunistiko i skojevsko
rukovodstvo (arko Zrenjanin, Sonja Marinkovi, Radivoj irpanov,
ore Zlii, Toza Markovi, Branko Baji i drugi).
U novinarstvo je, posle osloboenja 1945, uao iz vojvoanskog
Agitpropa, kada je u Novom Sadu osnovao dopisnitvo Tanjuga i
kada ga je Vladimir Dedijer uzeo za dopisnika beogradske Borbe,
tada glasila CK KPJ. Zatim pohaa ekskluzivni novinarski kurs Boe
Maslaria i Elija Fincija (zajedno sa Dobricom osiem, koji je na
asove dolazio u gunju i opancima) u Vioj partijskoj koli uro
akovi u Beogradu (u istoj zgradi u kojoj je prethodno bio kraljev pitomac na Topideru). Potom se istie kao urednik Borbinih
specijalnih, prigodnih listova na radnim akcijama na pruzi BrkoBanovii i amac-Sarajevo, ali naroito se istie na kulturnim temama i ogleda se u prikazima pozorinih predstava i filmova.
Reputaciju ideolokog istunca i poverljivog partijskog kulturtregera, Popovi je dobio polovinom 1950. godine, kada su Knjievne
novine objavile njegov kritiki osvrt na Jeretiku priu Branka
opia. Istina, Duan Popovi sada pie da je tada bio prinuen da u
svoj tekst ugradi i ilasove najtvre ocene (ali da je uspeo da ublai
otricu osude prema Zuki Dumhuru, koji je tu priu ilustrovao).
U novinarskom smislu njegova karijera je bila veoma uspena, pa
je posle rada u dopisnitvima Borbe u Skoplju i Sarajevu, ve 1951.
bio postavljen za dopisnika u Londonu. Odatle se 1953. vraa u

343

Za generalnog direktora Radio televizije Beograd i predsednika

Upravnog odbora Jugoslovenske radiotelevizije postavljen 1959.
godine (gde je zamenio Mirka Tepavca), a naredne godine postao
je i predsednik SNJ. U tom svojstvu poinje da ulazi u sam vrh partijskih struktura Srbije i svedok je estokih politikih obrauna u
Izvrnom komitetu CK SK Srbije oko sudbine pokrajinskih autonomija, kada se na elu tog Komiteta nalazio Jovan Veselinov-arko,
a na elu PK SKS za Vojvodinu Stevan Doronjski-Franja.
Spor izmeu srpskog i vojvoanskog rukovodstva otvorio se u
punoj estini 1961, prilikom priprema novih ustava SFRJ i Srbije
(usvojenih 1963). Milo Mini je tada izneo ocenu da vojvoanski
stavovi o autonomiji posebno da je autonomija kategorija saveznog Ustava naruavaju suverenitet Republike Srbije, da kadrovi iz
Srbije zbog toga postavljaju pitanje suvereniteta Narodne Republike
Srbije, tako da pitanje autonomije otvara i pitanje meurepublikih
odnosa.
Koliko je poznato piscu ovih redova, Popovi u svojim memoarima prvi put daje celovitu sliku tih sporova 1961-62 i integralan
tekst referata Stevana Doronjskog na sednici Sekretarijata PK za
Vojvodinu 31. maja 1962, kada je dolo do velikog rascepa i izmeu
vodeih vojvoanskih komunista, a u kome on nije odstupio od
proautonomistike politike. Doronjski je smenjen 20. juna 1963,
putem unapreenja za potpredsednika Izvrnog vea Srbije (ali
e se kasnije vratiti u sam vrh SKJ). U tom trenutku Duan Popovi
je ve bio postavljen za ambasadora Jugoslavije u Stokholmu, gde
je diplomatski kor impresionirao tenom komunikacijom na sedam
svetskih jezika.
Knjiga sadri i zanimljive Popovieve beleke o razgovorima sa
Ivom Andriem, koji je nakon dobijanja Nobelove nagrade za
knjievnost jedno vreme boravio u vedskoj. Valjda branei se od

344

Dimitrije Boarov

Novi Sad za upravnika Srpskog narodnog pozorita. Krajem 1955.

bio je jedan od kljunih inicijatora osnivanja Sterijinog pozorja
(utemeljenog 1956).

Debele knjige i debele make

tihe primedbe da nita nije napisao u slavu jugoslovenske partizanske revolucije, Andri, na primer, tu kae da je prvi roman o
Velikoj francuskoj revoluciji napisao Balzak 50 godina kasnije.
Po povratku iz vedske, Duan Popovi je sa pozicije predsednika
Prosvetno kulturnog vea Skuptine Vojvodine, krajem 1968. pokrenuo pitanje osnivanja Televizije Novi Sad i njenog izdvajanja iz
RTV Beograd (RTV NS je osnovana 1973).
Poetkom 1969. godine, na ideju Duana Alimpia, dotadanjeg
efa Gradskog komiteta SK Novog Sada, a uz saglasnost Mirka
Tepavca, koji je bio na elu PK SKV, Duan Popovi je izabran za
prvog oveka novosadske partijske organizacije. Odmah se naao u
sreditu vojvoanske verzije Cestne afere, to jest stavio se na elo
politike grupe koja je osporila Istonu varijantu gradnje autoputa
Beograd-Novi Sad (ovu koja je izgraena) i zalagala se za Zapadnu
varijantu (koja bi ila obronkom Fruke gore). Vie od graevinske,
to je bila velika politika rasprava, koja e se okonati 1972. ruenjem vojvoanskih liberala na elu sa Mirkom anadanoviem
(Popovi je bio direktno involviran i u akciju potkopavanja poloaja
Mirka Tepavca kao ministra inostranih poslova).
Duko Popovi, koji je partijskoj politici, ini se, prilazio gotovo
kao veri, u svojim memoarima i dalje brani maoistiku ideju aktiva radnika komunista, koja je lansirana 1972. godine, kada je Tito
pokuao da, preko ovih klasno istih partijskih odreda, stavi pod
kontrolu sve pokuaje politikih reformi, koje bi razvodnile vodeu ulogu SK. Moda i zbog podsvesnog kompleksa to nije potekao iz radnike klase i napredne inteligencije (nego je odrastao u
beloj sobi etvorospratnice u vlasnitvu njegovog oca a naspram
Banovine), on je bio jedan od glavnih zagovornika te ideje, pa je
u Novom Sadu osnovan prvi takav radniki aktiv u Jugoslaviji
(kasnije e radnici-komunisti bacati jogurt na Autonomiju).
Nakon Desetog kongresa SKJ, 1974. godine, Duan Popovi je na
poziv Staneta Dolanca uao u sastav novog partijskog organa,
Izvrnog komiteta Predsednitva CK SKJ. Bio je zaduen preteno

345

Duan Popovi se 1978. godine vraa na funkciju u Vojvodini

biran je za predsednika Pokrajinske konferencije SSRNV. Tada
postaje jedan od inicijatora osnivanja Vojvoanske akademije nauka i umetnosti (osnovana je 1980), a zatim predlae i formiranje
redakcije Eciklopedije Vojvodine, u kojoj preuzima i ulogu glavnog
urednika.
Duan Popovi u treem tomu svojih memoara vrlo iscrpno, dokumentovano, sa mnogo detalja i sa mnogo linih utisaka i estokih
ocena opisuje stalne sporove izmeu komunistikih rukovodstava
Srbije i Vojvodine, od 1977, pa celim tokom osamdesetih godina,
koji su zavreni slomom pokrajinske autonomije, oktobra 1988.
godine (Plava knjiga 1977, urevdanski sastanak CK SKS 1981,
Decembarska trodnevna sednica CK SKS 1981, Osamnaesta sednica CK SKS 1984, 19. sednica, 13. kongres SKJ 1986, Osma sednica
SKS 1987).
Glavna polazina taka Popovievog stava u vojvoanskom rukovodstvu o postavljanju u ovim svaama je da ne treba odstupati ni
milimetar od steenih prava, pa se u tom smislu i u samom Novom
Sadu stalno razilazi sa pristalicama deliminog poputanja, radi
postizanja kompromisa. Evo kako on sam to objanjava: Razlika
izmeu Krunia i mene je u tome to ja stojim na stanovitu da
ne smemo odstupati od Ustavom i Statutom utvrenih odnosa sa
Srbijom, dok on odstupa verujui da je to politiki celishodno. Ja
znam da politika odstupanja jaa srbijansku agresivnost i pritiske,
a on misli da nas bez tog vrludanja Jugoslavija ne bi shvatila i da

346

Dimitrije Boarov

za meunarodnu partijsku saradnju, pa je imao prilike da razgovara sa mnogim uvenim komunistima: Manserom, Ramosom,
Perezom, Kariljom, Ponomarjovom, oaom, Kunjalom, a kao svojevrsni partijski ambasador SKJ kod Komunistike partije Italije u
Rimu, upoznao je njene lidere Luii Longa i drugove. Popovi je,
kasnije, jedan od rodonaelnika stalne tribine Socijalizam u svetu,
u Cavtatu (prvi skup je organizovan 1976), koja je bila slubeni
odgovor Partije na Korulansku letnju filozofsku kolu.

Debele knjige i debele make

bismo se izolovali. U takvoj proceni ima podrku nekoliko kljunih ljudi u naem rukovodstvu i dosta iroko rasprostranjenog
oportunizma.
Daka Popovi o poloaju Vojvodine 1927. godine
Vojvoani, bez razlike vere i narodnosti, trae ekonomsko i socijalno izjednaenje sa ostalim pokrajinama, trae izjednaenje zakonodavstva i voenje ekonomske politike tako da ta politika ne ide na
tetu vojvoanske poljoprivrede, zanatstva, trgovine i industrije, a jo
manje da Vojvodina i dalje osne predmet za politika potkusurivanja
raznih koalicija.
Ovo smatramo za svoju dunost da iznesemo ovako jasno i prosto, jer
je krajnje vreme da se to jednom otvoreno i javno kae; ovo zatakavati
i dalje znai turati glavu u pesak, znai zapuiti ui i ne uti ono to se
danas sve ee uje za stolovima gde se dva-tri Vojvoana sluajno sastanu. Ukorenjeno je miljenje u celoj naoj zemlji da je
Vojvodina Hanan gde tee med i mleko. Malo se zna, meutim,
da uslovi za ivot u Vojvodini postaju iz dana u dan sve tei, iako
je Vojvodina jedna od onih naih pokrajina u kojoj se najvie radi i
proizvodi; jo se manje zna da je dananja naa opta kriza pogodila
najjae ba Vojvodinu, ovu nau najproduktivniju pokrajinu. Sve
ostale pokrajine pretrpele su manje potresa u novom dravnom
sklopu od Vojvodine, koju su nesrazmerni porezi, agrarna reforma
i kolonizacija, poplave, kreditne neprilike i optinski komesarijati
potpuno dotukli. Vojvodina je pod madarskim reimom oprezno i
pametno eksploatisana, ali i podizana, dok je pod naim reimom
razrivana njena privredna snaga i, to je najalosnije, to se i danas,
posle skoro deset godina zajednikog nam ivota, jo uvek nastavlja. (Izvod iz teksta Dake Popovia u novosadskom Radikalu,
od 11. avgusta 1927).

347

Duan Popovi o Rankoviu i Veselinovu

Lukavi i surovi Rankovi bio je zla kob Vojvodine. Sabotirao je i onemoguio sprovoenje odluka Politbiroa CK KPJ, donete poetkom
avgusta 1944. godine na Visu, da se sazove skuptina Antifaistikog
vea narodnog osloboenja Vojvodine i na njoj Vojvodina konstituie
kao federalna jedinica Jugoslavije u duhu politike Komunistike
partije Jugoslavije pred rat i u ratu (Pismo za Srbiju iz novembra
1936, esta pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu septembra
1940, Savetovanje u Turiji juna 1942, odluke Tita, Vrhovnog taba
i CK KPJ o stvaranju Glavnog taba Narodnooslobodilake vojske i
partizanskih odreda Vojvodine, formiranje esnaeste vojvoanske
divizije i odluka o teritorijalnom razgranienju Vojvodine jula
1943). Uz pomo predratnog frakcionaa Veselinova koji je pod
Rankovievim pritiskom i ucenom odstupio od politike CK KPJ
i Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i revidirao je, Rankovi

348

Dimitrije Boarov

Nikola Petrovi o odluci Politbiroa KPJ na Visu

Najvanija dva pitanja o kojima se posle toga raspravljalo (na
sednici Politbiroa KPJ na Visu, 2. avgusta 1944, o. a.) bila su sazivanje Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Vojvodine
i organizacija Ozne za Vojvodinu... Potrebno je imati u vidu da u
pripremama za Drugo zasedanje AVNOJ-a, odranog 29. i 30. novembra u Jajcu, Vojvodina nije imala svoga predstavnika; arko
Zrenjanin i Toza Markovi bili su mrtvi, a lanovi Centralnog
komiteta KPJ iz Srbije Aleksandar Rankovi, Moa Pijade i Sreten
ujovi, uz podrku Milovana ilasa, bili su protiv toga da Vojvodina
bude jedna od federalnih jedinica Jugoslavije, mada je programskim opredeljenjima i nainom organizovanosti Komunistike
partije Jugoslavije taj poloaj Vojvodini bio priznat pre rata.
Pod pritiskom relevantnih injenica i rezultata oruane oslobodilake
borbe naroda Vojvodine, odlukom Politbiroa na Visu od 2. avgusta
1944. godine korigovan je odnos prema Vojvodini izraen u odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a, i Vojvodini je priznat status sedme
jedinice, autonomije u jugoslovenskoj federaciji (sastanku su prisustvovali Tito, Rankovi, Kardelj, ilas, Milutinovi i Bakari, o. a.)

Debele knjige i debele make

je reirao prikljuenje Vojvodine Srbiji na Velikoj antifaistikoj

narodnooslobodilakoj skuptini Srbije novembra 1944. i iznudio
kapitulaciju na Sedmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu
aprila 1945. u Novom Sadu. Da bi dobio pristanak Hrvatske na
prikljuenje Vojvodine Srbiji, predao je Hrvatskoj vojvoanske teritorije Baranju i zapadni Srem. Posleratnom politikom otkupa poljoprivrednih proizvoda organizovao je i sproveo masovni teror nad
seljatvom u Vojvodini, uz parolu da su vojvoanski kulaci kima
autonomatva. Kada je u Jugoslaviji poeo proces demokratizacije
i decentralizacije socijalistikog drutva, zakulisnim birokratskoetatistikim pritiscima i udarima sve je inio ne bi li Srbija konano
progutala Vojvodinu (knjiga III, str. 423)
Vreme, 7. decembar 2006.

Prolegomena za modernizaciju
Latinka Perovi, Izmeu anarhije i autokratije, Helsinki odbor,
Beograd 2007.
Ba u trenutku kada se Srbija, po ko zna koji put, nalazi u politikim
grevima pred izazovima novog veka, pojavila se knjiga Latinke
Perovi Izmeu anarhije i autokratije (u izdanju Helsinkog odbora
u Beogradu), da nam, kroz sinergiju tridesetak eseja, koji su nastajali tokom poslednjih 25 godina, ponudi jednu pomalo sumornu
dijagnozu o sutastvenoj prirodi problema ove drave, koji samo
neupuenima izgledaju kao danas iskrsli, a u stvari su stari i traju
upravo zbog toga to nikad nije bilo dovoljno snage i pameti da se
tim problemima prie racionalno i da se na najkrupnija razvojna
pitanja daju produktivni odgovori.
Naime, i ovog trenutka u Srbiji se zapravo ponovo raspravlja o
tome ta je to dovrena Srbija sa nedovrenom dravom, ali
se pri tome ne problematizuju stari odgovori na to veliko pitanje,
a oni zaludno spajaju nespojivo uzorni ideal drave sa evrop-

349

Celu tu srpsku istorijsku kontroverzu, Latinka Perovi analizira

preciznim pogledom i nerazmetljivim reima ali istovremeno
slojevito i leporeko, pa zato i tano, otvoreno i bez milosti. Ona
uverljivo dokazuje da su davno ukorenjeni stereotipi, koje je
izgradila, a i dalje pokuava da gradi, nekritika struja (recimo
suvie blago) u naoj istorijskoj nauci, zidani na ravim temeljima
i da je zato ta iluzorna, pretenciozna graevina stalno i sklona
padu. Jedna od osovina tog (uzaludnog) neimarstva, na primer,
bilo je to to se u traganju za odgovorom na pitanje kako se razvijati a ostati koreno svoj, pa ne izneveriti zavetne ciljeve o jedinstvu naroda, odgovor nalazio u preuzimanju zapadnoevropskih
formi (politiko udruivanje, liberalni zakoni, parlamentarizam),
ali ne i puta kojim se do njih dolo. To istie sama autorka u
predgovoru ove zbirke starih ogleda, od kojih nijedan nije zadrao
prvobitnu formu.

350

Dimitrije Boarov

skom demokratijom, na jednoj, sa dravom sa zavetnim ciljem

ujedinjenja svih srpskih zemalja, na drugoj strani; ponovo se
razglaba i o takozvanom nacionalnom interesu i, navodno zbog
njega, zadrava jedna stara sistemska koncepcija u kojoj je drava
apsorbovala (bolje bi bilo rei pojela) drutvo; pokuava se
i sa oivljavanjem pitanja: kuda na istok ili na zapad, poto bi
vodee snage istovremeno i na zapad, sa epskim nacionalizmom
i (korporativnim) kolektivizmom u staroj torbi, i na istok, ali sa
zapadnim novcem i ljudskim slobodama; ne prihvata se ni sm termin modernizacije Srbije (to jest, moderne Srbije), a nekmoli da se
taj proces napokon shvati kao osnovni egzistencijalni i graanski,
ali i dravni interes; politiki ivot se odvija u senci i pod pretnjama velikog nasilja, jer, krvavi rauni nikako da se svedu, a nove
odmazde se otvoreno najavljuju, pa se politiki konkurenti satanizuju kao neprijatelji naroda; intelektualna, a zapravo politika
elita se razvrstala po predsobljima raznovrsnih centara realne
moi, a nezavisne linosti, gotovo kao neeljeni svedoci, guraju
se u osamljenost i zbog toga, s vremena na vreme, podvrgavaju
gromoglasnim kampanjama javnog prezira.

Debele knjige i debele make

O osnovnim pravcima istorijskog razmiljanja i istraivanja

Latinke Perovi (o srpskom drutvu na prelazima vekova, XIXXXI, kako i glasi podnaslov knjige) govore ve i sami naslovi
osnovnih delova ove zbirke ogleda: Drava i drutvo, okvir i
supstanca; Istok i zapad, kolektivizam i individualizam; Razvoj
realne srpske drave u funkciji zamiljene svesrpske drave;
Intelektualna elita: pod teretom ideja socijalne jednakosti i
narodnog jedinstva; i Nasilje kao konstanta: ideja o jakoj dravi
sa slabim drutvom. Autorka, to se odmah namee kao utisak,
sebi uvek postavlja teke, to jest, najdelikatnije srpske teme, ne
libei se da iznese i gorke ocene o istorijskim promaajima koji
su Srbiju u politikom smislu stalno ljuljali izmeu anarhije i
autokratije, a u razvojnom i materijalnom smislu, konzervirali u
ludako plehano bure bede i siromatva.
Svaki italac ove knjige lako e uoiti da Latinku Perovi posebno
privlae one krupne linosti iz istorije Srbije koje su imale petlje
i kurai da se na glavnoj sceni odupru patrijarhalnoj inerciji, niz
koju je silovito, nizvodno, plovila narodnjaka struja u srpskoj
politici, a koja je svoje ideje uspeno nametala (a i dalje neupitno
namee) kao vladajue ideje Srbije. Te linosti su, pre ili kasnije,
upravo zbog svoje odvane usamljenosti i jetkog otpora, bile
izloene svirepoj svenarodnoj osudi, medijskoj ekskomunikaciji,
orkestriranom ikaniranju, a ponekad i najvulgarnijem javnom
psovanju. U tom smislu upeatljivi su ogledi o Peri Todoroviu,
Milanu Piroancu, Jovanu M. ujoviu, Stojanu Novakoviu, Anici
Savi Rebac, Kseniji Atanasijevi, pa i o Slobodanu Jovanoviu.
Uz izvesne rezerve i objanjenja (za koja ovde nemamo prostora),
ovom spisku linosti koje Latinka Perovi, na izvestan nain,
brani od povrnih interpretacija i sebinih instrumentalizacija,
mogao bi se ak dodati i sm Svetozar Markovi, koji je, upravo
voen potrebom modernizacije (sic) bio rodonaelnik ideje neponavljanja zapadnoevropskog puta i fatalne zavodljivosti koncepcije
narodne drave, to jest utemeljiva ne samo radikalizma nego i
socijalizma u Srbiji. Iako je za Markovia, jednom drugom prilikom,

351

Vreme, 29. mart 2007.

Ono to nije trebalo ni zapoinjati

Mirko Tepavac, Drave, dravnici i stradalnici (1991-2008),
Slubeni glasnik, Res publica, Beograd 2009.
Zbirka 69 kratkih politikih ogleda Mirka Tepavca, partizana, komuniste i diplomate, koje je u protekle dve decenije objavio u beogradskoj Republici, a koju su ovih dana pod zajednikim naslovom
Drave, dravnici i stradalnici objavili Slubeni glasnik i Res publika iz Beograda, jedna je od retkih knjiga koja se kod nas, sticajem
sumornih okolnosti, ali ne sluajno, pojavljuje ba u trenutku kada
svet obeleava famozni Pad berlinskog zida.
Mada izdavai to ne kau, a mogue da i nisu ciljali, ova knjiga
zapravo za glavnu jubilarnu temu ima Tepaveva razmatranja o
tome: kako se Srbija opirala, a kako se i dalje stidljivo, ali i ogoreno, opire slici koja se ukazala nakon pada gvozdene zavese,
kada se jedan veliki set ideolokih projekata, obrazlaganih idejama
ljudske slobode, socijalne jednakosti i komunistikog bratstva,
pokazao u svoj svojoj runoj nagosti, kao svet nasilja, nepravde i
neefikasnosti i kada je trebalo zapoeti neto novo. Ono to su
tada zapoeli Miloevi i njegovi kompanjoni, ali i njihovi neposredni protivnici u drugim jugoslovenskim nacionalnim centralama,

352

Dimitrije Boarov

Latinka Perovi rekla da je jedina naa istorijska veliina, pored

Vuka Karadia, iji se znaaj kod nas ne dovodi u pitanje, ona se
ne libi da ustvrdi da ni on sam nije u dovoljnoj meri iz legende
preseljen u nauku, makar koliko da je o njemu mnogo pisano. Ne
dirajui eksplicitno u tu legendu, Latinka Perovi, meutim, veoma
otvoreno objanjava kako su, prvo, Adam Bogosavljevi i drugovi,
pa potom Nikola Pai i radikali, upravo pod uticajem Svetozara
Markovia, u Narodnoj skuptini krajem 19. veka irili i otpor svim
pokuajima evropeizacije Srbije.

Debele knjige i debele make

Tepavac blagovremeno naziva putem u haos, krvoprolie i beznae.

To se i dogodilo.
Jednostavno, Mirko Tepavac od prvog do poslednjeg svoga lanka
tokom itavih poslednjih 18 godina nemilosrdno objanjava da
koncepcija nametanja ekskluzivno nacionalnih drava na prostoru dotadanje jugoslovenske drave zakonito vodi u krvoprolia
i siromaenje, etnika ienja i ratove, izolaciju i zaostajanje
jer ta koncepcija nema odgovor na najznaajnije pitanje, to jest
demokratsko pitanje. Za njega floskule prvo nacija, pa demokratija, i nacija, i demokratija, i Kosovo, i Evropa u sutini
predstavljaju samo loe izgovore zakonito autoritarnih elita nacionalistikog ludila. Tepavac u tom pravcu gotovo mudraki istie
loginu ovinistiku patologiju svakog iskljuivog nacionalistikog opredeljenja, pa dodaje da je ovinizam najnesitiji ljudoder
naega vremena, te da je nacionalizam totalitarnija ideja od bilo
koje iskljuive ideologije i religije (jer rauna na raanje, a ne
rasuivanje).
Zato Mirko Tepavac nedvosmisleno, jo 1991. godine, odbacuje parolu Svi Srbi u jednoj dravi, to jest Svi Srbi u proirenoj srpskoj
dravi, to jest u Velikoj Srbiji, i proroki upozorava da ona Srbe
u osvitu 21. veka vodi u nacionalnu katastrofu. Za njega svih ovih
godina nema dileme da vlast u Srbiji ne zasluuje kritiku zato to
nije uspela nego zato to je pogreno htela. Htela je da orujem
i laima ostvari veliki nacionalni projekat srpskog jedinstva, a
ne demokratije i napretka. Pri tome, u kritici nacionalnih manipulacija i proizvodnje iluzija, Tepavac ne prata nita ni srpskoj
nacionalnoj opoziciji, koja se navodno suprotstavljala metodama nacionalne obnove, a ne samom cilju te obnove. On se, uz
to, ne libi ni da demistifikuje prezumpciju narodne nevinosti, a,
dakako, jasna mu je odgovornost i temeljnih srpskih drutvenih
institucija.
Ono to je posebno znaajno zapaziti, Tepavac ne ostaje u okvirima komunistike kritike nacionalizma i ne bei od pokuaja da

353

Jo najmanje dve Tepaveve teme, kojima se esto vraa, i dalje su

veoma aktuelne: odnos prema ratnim zloinima i Hakom tribunalu, te pitanje Bosne i Hercegovine kao ifre za mogunost, odnosno
navodnu nemogunost tolerantnog i zajednikog ivota razliitih
etnikih zajednica.
Vrlo argumentovano, ali i ogoreno, Tepavac dokazuje da su u junoslovenskoj dravi, a posebno u Bosni i Hercegovini pripadnici
razliitih nacija iveli zajedno dok nije lansirana poetna, kapitalno pogrena teza da vie ne mogu iveti zajedno posle svega
to se dogodilo. Prvo se, dakle, proizvede jedna uasavajua
stvarnost, pa se ona cinino uzme kao dokaz za poetnu tezu,
kae Tepavac i dodaje: Svi mogu da ive sa svojim nasilnicima,
ruiteljima i profiterima, a ne mogu sa estitim ljudima tue vere
i krvi. Kraj ovenosti ili poetak svetle jednonacionalne budunosti. I ovde on varira lajt motiv svojih razmatranja da nacionalna
drava prvo ugroava graanske slobode i da nacionalne dravice
ije teritorije je odredilo oruje i etniki oistilo nasilje, zadugo
nee biti ni miroljubive ni demokratske, kao, uostalom, ni matine
drave koje su ih inspirisale.

354

Dimitrije Boarov

odgovori na kljuno pitanje: zato je aktivirana nacionalistika

euforija i zato je imala toliko katastrofalnih uspeha. U tom smislu
veoma je zanimljiv njegov esej Ipak, graanski rat, u kome istie
da je rat na tlu Jugoslavije bio nacionalni i verski rat po oblicima
ispoljavanja, ali da je u sutini ipak re o graanskom ratu. Jer,
zaraene strane nisu pre svega razliite nacije i religije, nego razliite drutveno-ekonomske koncepcije. U tom pravcu on gotovo
patetino kae da je srpsko nacionalno pitanje, u sutini, pitanje
emancipacije i razvoja i da srpski graanski rat tek moraju da
dobiju probuene snage nauke, kulture i prosperiteta. U tom
nizu eksplicitnih ocena, Tepavac 1992. godine proroki naglaava:
Demokratska Srbija ili faizam u Srbiji to je hamletovska dilema
naih dana. Naalost, ta dilema izgleda da nije jo raiena, do
dananjeg dana.

Debele knjige i debele make

Veoma dosledno i kurano, Mirko Tepavac u nizu napisa insistira na suenjima za ratne zloine, u Hagu ili Beogradu svejedno,
jer drugaije nikada neemo znati istinu o sebi dok ne budemo
saznali sve to je u nae ime uinjeno drugima. On kae da e
ratovima suditi istorija, ali da ratnim zloincima moraju suditi
savremenici, jer to se ne osudi na vreme, vrati se kao osveta u
nevreme.
Svako ko ima snage da ponovo, sa Mirkom Tepavcem kao vodiem,
proe kroz pakao politikog ludila Srbije u poslednjih 20 godina,
trebalo bi da uzme u ruke ovu knjigu, ne samo da se uveri da je bilo
asnih ljudi koji su govorili onda kada je sramota bilo utati, ve i
da naui kako treba posmatrati bitne stvari u nacionalnoj politici
iz kojih po pravilu uvek nastaju i one koje bismo da zaboravimo.
Pri tome, Mirko Tepavac ima neverovatno jasnu i lepu reitost, koja
prirodno ide uz tanost i otvorenost. Njegov stil je gust, ne razbacuje rei i ne preza od istine.
Na kraju treba primetiti da je i samo uporno preutkivanje onoga
to je svojim intelektualnim i moralnim autoritetom u protekle
dve decenije, otkada govori iskljuivo u svoje ime, Mirko Tepavac
ponudio naoj javnosti, neki znak da Srbija zasad ne odustaje od
onoga to nije ni trebalo zapoinjati. Sreom, ceo taj pogreni
projekat ipak se rui sam od sebe takva mu je graa.
Danas, 23. oktobar 2009.

355

Sabrana dela Lazara Vrkatia, Mediterran publishing i USSE,

Novi Sad 2009.
Pre nekoliko dana navrilo se tri godine otkako je u saobraajnoj nesrei poginuo Lazar Vrkati, jedan od najzanimljivijih vojvoanskih
intelektualaca poslednjih decenija. Na alost, kao i prole godine,
kada su njegovi prijatelji sa Fakulteta za pravne i poslovne studije u
Novom Sadu izdali Vrkatieve sabrane spise u pet knjiga, godinjica
njegove smrti ni ovoga puta nije provocirala javno podseanje na
misaono naslee ovog dvostrukog doktora nauka i filozofskih,
i pravnih. Ako nekako moemo razumeti, u trivijalnim prilikama
u kojima svako zazire od nepraktinih tema, to u naim medijima nema osvrta na Vrkatieve filozofske knjige (Ontologijski stav
filozofije prava, Filozofska objava boga i Predavanja iz praktine
filozofije), onda se tim pre postavlja pitanje zato nemaju odjeka
njegove zanimljive i nekonvencionalne politike studije (Pojam i
bie srpske nacije i O konzervativnim politikim idejama) kad bar
politika na naoj javnoj pijaci ide kao alva.
U stvari, kod Vrkatievih politikih knjiga problem je u tome to
on analizira najdelikatnije pitanje odnosa konzervativne ideje
prema liberalnoj ideji u naoj istoriji i na prostoru nastajue srpske dravnosti, te problem autoritarne arbitrae. Arbitrae koja
poraava i jednu i drugu ideju kao vodee ideje. I posle svega,
to on teritorizuje te ideje na preansku Vojvodinu (sa, navodno,
liberalnim korenima) i Srbiju (koja se dosledno dri konzervativne
tradicije), a arbitar dakako stalno sedi u Beogradu.
Naravno da to katastriranje ideja Vrkati ne bukvalizuje ono mu
slui samo kao hipoteza za analizu istorijskih kontroverzi izmeu
Srbije i preanskih krajeva. Tanije reeno, suprotnosti interesa
koje su, uzgred budi reeno, rasejale toliko uzaludnih leeva i
premestile silne kapitale, uz ogromne materijalne gubitke i toliko
nedovoljan razvojni napredak ak i kod onih koji su navodno uvek
bili na dobitku. Uostalom, on i u pojedinim autonomakim op-

356

Dimitrije Boarov

Vojvoanska utnja

Debele knjige i debele make

sesijama kod preanskih Srba vidi odblesak konzervativne ideje,

koja za protivnika uvek bira sebi sline, pa se tako i moe objasniti
tvrdokornost tih opsesija, koje ni raspojasani konzervativizam
matine drave nije uspeo potpuno da zatre.
Lazar Vrkati, meutim, ne nipodatava konzervativnu ideju u
Srbiji i ak kae da je ona izvukla srpski narod iz patrijarhalnosti,
ali upozorava na njenu antimodernu sutinu u kojoj dolazi do
srastanja nacije (naroda) i drave u jedinstven i ekskluzivan subjektivitet neotporan prema autoritarnosti, alergian na trite
i preduzetnitvo, nesklon redu, radu, institucijama i zakonima,
surevnjiv na druge i drugaije. Sve to, po Vrkatievom miljenju, nije odgovaralo i ne odgovara Vojvodini (pa nije odgovaralo ni drugim preanskim, nacionalno meovitim krajevima), u
kojoj se nacionalna svest odravala u konkurentnim uslovima i
u borbi sa etabliranim monopolom veinske nacije (u Austriji i
Ugarskoj), to jest, ta svest se kod vojvoanskih Srba oslanjala na
preduzetnitvo koje je otimalo privilegije od stare (feudalne) politike klase tuom, kompromisima, infiltracijom, pa i korupcijom
i krijumarenjem.
Uproeno, a samo naizgled protivreno, Srbi preani (kako je to
formulisao jo Mihailo Polit Desani), odbacivali su identifikovanje drave i nacije i kada se narodnost ograniavala dravnom
teritorijom (politika nacija) i kada se ona ograniavala samo
srodstvom istog jezika i porekla (plemenska nacija), jer bilo koje
stanovite da se odabere, drava nikad ne bi mogla postati pravnom dravom.
Vrkati zatim otvoreno pria priu o vojvoanskoj frustraciji
prilikom ulaska i u prvu junoslovensku dravu (1918), gde
Vojvodina, zbog dominacije konzervativne ideje u Srbiji, gubi
svaki individualitet, odnosno ne dobija nikakav politiki subjektivitet. On se u tom kontekstu posebno estoko obruava na
okolnost da i u modernoj Srbiji konzervativna ideja zadrava
centralistiki sistem, pod paravanom nacionalnih interesa (to

357

A pri svemu tome, od Vojvodine se oekuje i da uti. Jer, onaj ko

nema politiki subjektivitet, ni ne moe govoriti. Moda Vrkati
ima pravo, jer upravo smo svedoci alosne utnje Vojvodine,
posle prologodinjeg natezanja oko novog Statuta, koji joj je
navodno vratio autonomiju ali joj oigledno nije vratio politiki
subjektivitet.
Vojvoanski vodei politiari, sapeti u uske nadlenosti Pokrajine
i jo ui manevarski prostor unutar vladajuih stranaka i vladajue
koalicije, prinueni su da javno govore puke trivijalnosti, a kao da
im je zabranjeno da neto guknu o regionalnoj politici, monetarnoj
politici, novom projektu zakona o dravnoj imovini, tekuoj politici ekonomskih podsticaja i subvencija, itd. Samo terorom retorike
stabilnosti i jedinstva drave moe se objasniti to to vojvoanski
politiki lideri ne trae javno ubrzanje restitucije nacionalizovane
imovine (Vojvoani su bili u tom pogledu najvee rtve); to to ne
priznaju da ni pokrajinskim budetom ne smeju autonomno da
gazduju (mada su izabrani kao predstavnici naroda u Pokrajini);
to to ute da nemaju nikakve mogunosti da pomognu seljacima
i poljoprivredi (mada je nadleni ministar iz Vojvodine); pa ak ne
smeju ni da se umeaju u kalambur oko predizborne bitke Dinkia
i Ljajia da se privuku glasovi pristalica regionalizacije Srbije, a da
im se ne obea bilo kakva realna decentralizacija odluivanja.
Dnevnik, 6. juna 2010.

358

Dimitrije Boarov

jest slui se nacionalizmom da odri svoju koncepciju drave) i

nastavlja pljaku Vojvodine.

Debele knjige i debele make

Vojvodina stara
Povodom filma Kao rani mraz ora Balaevia
Nije nikakvo udo to je prolonedeljna premijera filma Kao rani
mraz ora Balaevia, prireena u Novom Sadu bez najozloglaenijih Vojvoana, u naoj javnosti vie propraena prigodnim
intervjuima i reportaama, nego strunim kritikama. Jer, to sme
da kae ak i dole potpisani privredni novinar (koji je dobio kartu
za petu premijeru), debitantski film naeg omiljenog ansonjera
suvie je tanak da bi se mogao analizirati sa ovog ili onog estetskog
stanovita.
Naime, od optih sentimentalnih mesta ne moe se sainiti
umetniko delo, ak ni ozbiljna melodrama (kako primeuje
kritiar Danasa). Kao to ranije, pokuavajui da filmuje uvenu
Balaevievu baladu o Vasi Ladakom, Ljubia Samardi nije razumeo da taj junak nije vojvoanski erzelez Alija, tako ni sam njen
autor, laajui se iste, svoje teme, nije mogao da shvati da je film
industrija sukobljavanja, a ne samo montaa likovnih atrakcija,
ak i kada se radi o komedijama i sapunskim operama.
ole se (unapred) brani da i nije imao druge namere nego da popuni nekakav filmski porodini spomenar, to valjda znai da je u
svom privatnom filmu finansiranom javnim sredstvima morao
da nae uloge i erkama, i eni i sinu, i komijama i prijateljima
koji su naili u Novi Sad ba kada se snimalo. No, ima u tom
filmu ipak neto to fascinira: to je ta, navodno, velianstveno
mirna Vojvodina stara. Ona fascinira i samog Balaevia, koji je
baroknu Vojvodinu, poslednjih dvadesetak godina, svojim prekrasnim baladama i sauvao od raznovrsnih nasrtaja i jo temeljnijeg unitenja. Gotovo sm.
A moda e brend Vojvodina fascinirati i publiku u Srbiji, da
sada ne idemo ire (jer veina replika je neprevodiva)? To jest,
moda e ta iroka i arena slika jednog sjajnog movarnog kraja
na obodu Panonije, u kome svako gleda svoja posla i tue ene, u

359

U karikaturi, Balaevi je to dobro razumeo, u nacionalno meanoj

Vojvodini svi nacionalni programi su bili negde daleko i visoko, oni
su se naelno i kafanski podravali, ali oni nisu bili prihvatani za
lokalnu upotrebu, jer, tu kod nas su svi moji, a tamo preko reke
nikog svog nemam. Taj vojvoanski provincijalizam, a ne neki
drugi, naizgled, mnogo je ljudskiji od provincijalne megalomanije
svih bezdunih internacionalizama, od panslovenskog i pansrpskog, do proleterskog i globalistikog.
To nereivo protivreje izmeu provincijalne toplote Vojvodine i
njene evropejske gladi za gospodstvom i zlatom, Balaevi, od balade o Vasi Ladakom, pa nadalje, pokuava da rei po modli kneza
Lazara, izjanjavajui se protiv carstva zemaljskog i vladianskih
dvora, a za ljubav bez raunice, onu koja granica i zaborava nema,
dok se u senjaku ne naie na neku drugu lepoticu, po mogustvu
Ruskinju, ije su imanje nekada obeleavali ne geometri, nego
kartografi. Od karijere, tamo negde u velikom svetu (u Peti ili
Beu, dokle vojvoansko oko najee dobacuje u pravcu velikog
sveta), lepa je naa boemija ardabusa koji plovi kroz more
kukuruza, sa uvek uslunim pedinterima koji pridravaju suncobrane kad zvezda upee, dok mi ljudski nazdravljamo na matineu.
Vojvodina se, dakle, u tom zamrznutom kaleidoskopu, stalno
osveava od pranjave i nacionalne vruine na nekom velikom
arenom trandu, uz lenje reke, pecaljke, kotlie sa fi paprikaem
i ladne pricere (ej, ko to ne voli, taj se nije imao rata roditi).
Gotovo protestantska, malograanska vizija, navodno izmiljena u
Vojvodini po ugledu na druge evropske nacije (Nemce i Maare, pre
svega), veito je kod nas osuivana i omalovaavana iz sredina koje su

360

Dimitrije Boarov

kome svako psuje na svom jeziku, a pokuava da razume i neki

drugi, u kome se meaju nacije i svilene bombone za sve novce,
iz koga se ide u sve ratove kad doe opta mobilizacija, ali svako
gleda da se nekako vrati kui da bi se uja mogao oderati to su
mu svi kuzeni posle rata ostali ivi i zdravi, a oderao bi se i da
nisu ali iz drugog razloga.

Debele knjige i debele make

za ideju nacionalnog osloboenja i ujedinjenja vekovima krvavile po

umama i gorama nae zemlje ponosne. Ta malograanska istota
belog veza i urednih peceraja, sa mnogobrojnim i arobnim fijokicama sa keramikim drkama u stamenim trgovakim ormanima,
kod Balaevia se sada, zapravo, javlja kao jedina odbrana od onih
tek pristiglih u Vojvodinu, koji sada gunaju to su bili loe sree u
svojim asnim nastojanjima te su se posle svih gorkih iskustava nali
u sredini koja ne pokazuje mnogo volje da sa njima podeli plodove
poraza i koja od ispravnih i napaenih nacionalnih boraca pokuava
da sakrije svoje sopstveno, navodno opasno, razumevanje drugosti
(kako se u nevladinom sektoru sada pomodno, ali rogobatno, naziva
bratstvo i jedinstvo meu komijama).
Ukratko, naueni da uz ladan burek i vrue pivo preziremo
malograantinu, nastavili smo da preziremo i Vojvodinu, ak i
sada kada je apsolutno naa, uprkos nekakvog Statuta i suprotnih
nastojanja zloestih autonomaa i separatista, koji bi da zadre
svoje fotelje i vlast, umesto da prihvate nae fotelje i preko potrebno
jedinstvo. Moda e se ovakvo shvatanje u Srbiji promeniti po
sledeoj logici zakljuivanja: Vojvodina je bila opasno provincijalna i malograanska, sve dok nismo belodano videli da je i
malograantina mnogo bolja od varvarstva.
Bilo bi neverovatno zanimljivo kada bi ta, mnogo puta opisana,
vojvoanska licidarska sladunjavost privatnog graanskog ivota,
u kome se za lepu enu lako menja vera, to jest crkva, fascinirala
i one koji jo ne mogu da shvate da ni orgazam sa svojom nacijom
nije besplatan, ma kakve radosti pruao. To mnogo kota, a mora
sm platiti. U stvari, i oni, nacionalno preporoeni, ali osiromaeni
ljudi Srbije, gotovo intuitivno poinju da oseaju da se mirna i
bogata Evropa mora trenirati u Vojvodini, to jest u Vojvodini staroj,
kakva nikad nije postojala, ali bi bilo lepo da je postojala. Da bismo
mogli mirno iveti sa drugima i drugaijima.
Na kraju valja naglasiti da je kontinuirana parada fenomenalnog,
samorazarajueg lalinskog humora ono po emu ore Balaevi

361

Vreme, 29. april 2010.

362

Dimitrije Boarov

nije nikog izneverio u svom filmu. To je zapravo i glavna osobina

vojvoanskog duha, ako je takav duh postojao i ako ga nisu
sahranili uvari jedinstva nacije. Mada niko ne razume zato se
Vojvodina, onakva kakve istina vie nema, a kakvu bi morali da
izmiljamo svaki dan, ne prikazuje ee kao politiki i civilizacijski brend Srbije, ona e, moda, postepeno to i postati. U tom
pravcu propaganda ora Balaevia je slikovita i dobrodola.

Index imena

363

A
Abdi, Fikret 133
Ahtisari, Marti 100
Aleksi, Milosav Mija 73
Alimpi, Duan 345
Andri, Ivo 87, 344
Aneli, German 105
Anelkovi, Radmila 128, 199
Anti, Srboljub 187
Antoni, Slobodan 61
Apafije, knez 78
Apijan, Filip 58
Aponji, Albert 97
Arandarenko, Mihail 187
Aristotel 87, 317
Arno, Bernar 135
Atanackovi, Borislav 269
Atanackovi, Platon 310
Atanasijevi, Ksenija 351
Ataturk, Kemal paa 20
Avramovi, Dragoslav 12, 143,
147-154, 172, 173, 188, 222,
266, 270, 271
B
Babi, Stojan 187
Bai, Slaven 272, 273
Bah, Aleksander 99
Baji-ilinski, Endre 13, 115119
Bajec, Jurij 247
Baji, Branko 343
Bajron, Dord Gordon 25
Bajt, Aleksandar 121, 136
Balaevi, ore 359-362

364

Balzak, Onore de 26, 86, 345

Bandurovi, Anselm 77
Bardoi, Laslo 113
Bati, Vladan 76, 77, 183, 213,
229
Baumol, Vilijam 137
Bavar, Igor 205
Bekovi, Matija 79, 86
Bejker, Dejms 127
Beki, Tomislav 320
Beko, Milan 12, 177, 207-213
Beljanski, Slobodan 14, 316-319
Berajev, Nikolaj 318
Bergman, Ingmar 32
Berisavljevi, ika 192
Berkovi, Eva 147
Bertentajn, Johan Kristof 322
Belin, Branko 327
Biani, Rudolf 281-285, 330
Bilt, Karl 147, 281
Bizmark, Oto fon 20
Bjelajac, Slavko 77
Bjelajac, Stanko 77, 78
Bled, an-Pol 56
Blejk, Vilijam 79
Boarov, Dimitrije 9-15, 66
Bodler, arl 79
Bogeti, eljko 248
Bogosavljevi, Avram 352
Bonaparta, Luj 29, 59, 237
Boriev, Vasa 33
Borkovi, Milan 327
Bokovi, Duda 100, 276, 277
Bokovi, Duan 327, 328
Boi, Kosta 278

Boovi, Radoman 149, 165,

228
Boovi, Radovan 217
Brankovi, II ore 78, 100
Brankovi, Laza 78
Brankovi, Vuk 79, 95, 96
Bruno, Majkl 148
Bulatovi, Momir 150
Bunjik, Janko 277
Burdije, Pjer 60
Bu, Dord 127, 220
C
Cari, Slavko 328
Cepter, Ema 237
Cepter, Filip (Jankovi, Milan)
230-237
Cepter, Madlena 231, 237
Cezar, Gaj Julije 29
Crnjanski, Milo 25, 56
Cvetkovi, Aleksandar 250
Cvetkovi, Dragia 301, 302
Cvetkovi, Mirko 10, 12, 241,
245-250
Cvetkovi, Olga 150
Cvetkovi, Srboljub 250
Cvetkovi, Stana 250
Cvetkovi, Zorica 250
Cvijetianin, Danko 216, 247
Cviji, Jovan 110

anadanovi, Mirko 341, 345

anak, Nenad 15, 62, 64, 154,
156, 160, 189-192, 217, 231,

323, 324
arnojevi, Arsenije 100
auesku, Nikolae 137, 291
eril, Vinston 174
olak-Mihalik, Marija 328
olanovi, Branko 43
ovi, Neboja 183

elovi, Luka 278

ireli, Franesko 197
iri, Irinej 112, 117
iri, Milan 103
irpanov, Radivoj 343
opi, Branko 343
osi, Dobrica 86, 123, 169,
175, 340, 343
ulibrk, Milan 171
urkovi, Ivan 236
D
Dabi, Stojan 328
Dai, Ivica 194
d`Antes, or-arl 26
Darel, Lorens 59
Davidovac, urica 32, 33
Davidovi, Ljuba 330
De La Bla, Vidal 60
De Marton, Emanuel 60
Deak, Ferenc 99
Deak, Laslo 119
Dedijer, Vladimir 21, 343
Dekart, Rene 300, 319
Delil, Gijom 58
Denda, Aleksandar 187

365

Desnica, Vladan 122

Dikens, arls 86
Dimitrijevi, Dragutin (Apis) 20
Dimitrijevi, Milo 35, 100, 102
Dinki, Mirosinka 187
Dinki, Mlaan 12, 149, 177,
184-188, 192, 196, 207, 219,
224, 238, 239, 266-272, 358
Dolanac, Stane 345
Doronjski, Stevan 341, 342, 344
Dostojevski, Fjodor 86, 87, 319
Dozet, Andrija 228
Dragutinovi, Dijana 247
Drainac, Rade 136
Drakuli, Zoran 227
Drakovi, Danica 168
Drakovi, Vuk 98, 155, 156,
159, 160, 223, 234
Dra, Milan 328
Drnovek, Janez 128
Dujin, Uro 256, 258, 259, 290
Dunerski, Bogdan 13, 104,
111-115
Dunerski, Gedeon 279
Dunerski, Lazar 105, 279, 311
D
Dons, Dejvid 265
Donson, Ben 31
Donson, Majkl 30
Dord, Lojd David 13, 21, 22
Dumhur, Zuko 343

akovi, Milan 165

366

eli, Boidar 70, 87, 183, 201,

241, 248
ere, Zoltan 328
erzelez, Alija 359
ilas, Milovan 156, 343, 348
ini, Zoran 12, 14, 61, 65, 87,
98, 176-183, 190, 191, 198, 201,
202, 211, 217, 218, 232, 234236, 239, 247
orevi, Dimitrije 278
orevi, Duan 278
ukanovi, Milo 150, 188
uki, ore 328
uki, Slavoljub 174
uni, Danko 177, 209, 211,
247
unisijevi, Ratomir 278
urovi, Smiljana 329
E
Edvards, Donatan 30
Ejn, Rand 12, 14, 288, 293
Ekles, Mariner 264
Ekmei, Milorad 86
Endrjuz, Linkoln 336
Engels, Fridrih 15, 155
Etve, Joef 99
F
Fajfri, eljko 97
Feketehalmi-Cajdner, Ferenc
119
Ficderald, Ela 57
Finci, Eli 343
Ford, Henri 37, 260

Forikovi, Aleksandar 76
Franc, Jozef 56, 57, 111
Franja, Josif 21
Fridman, Milton 148, 220, 221,
265, 291, 292
Fridman, Rouz 221
Fue, Miel 60
G
Gabrselasije, Hajle 31
Gaea, Nikola L. 307-310, 327,
328
Gaji, Vladimir 223, 224
Gajin, Jefta 35, 76
Galbrajt, Don Kenedi 256-259,
291
Gambeta, Leon 20
Gavrilo, Emil 309
Gavrilovi, Slavko 75, 320, 327,
328
Gejts, Bil 207, 235
Gledston, Vilijam 20
Gligorov, Kiro 226
Gligorov, Vladimir 157
Gnjatovi, Dragana 278, 328,
330
Grai, Jozef 119
Grejder, Vilijam 221, 259-265
Greko, ilijet 87
Grol, Milan 108
Grubjei, Suzana 238
Gruji, Antonije 278
Gruji, Filip 199
Gulbekijan, Kalust 297
Gunduli, Mato 77

H
Hajek, Fridrih 292
Haklberi, Fin 89
Haksli, Oldos 59
Hamlet 67
Hanska, Elina 26
Hegel, Georg Vilhelm Fridrih
21, 87
Hejg, Daglas 21, 22
Hiber, Dragor 187
Hil, Napoleon 138
Himli, Hamza 60
Hitler, Adolf 13, 29, 48, 163,
288, 292, 304, 334
Hobsbaum, Erik 333
Horti, Miklo 13, 48, 112, 116,
117
Hrabar, Bogumil 278
Hrebeljanovi, knez Lazar 79,
95, 360
Hud, Robin 75
Husak, Endre 111
Huver, Herbert 263, 312, 334
I
Ili, Mihailo 302, 305
Ili, Velimir 203, 206
Isakov, Miodrag 15, 154, 156,
160, 183
Ivanovi, Peria 328
Ivkovi, ore 23
J
Jaki, arko 277
Janez, Jana 206

367

Janjuevi, Zoran 178, 233

Jefti, Drago 272
Jelai, Radovan 12, 238-245
Jelisi, oka 67
Jeremi, Vuk 246
Joi, Dragan 87
Josifidis, Kosta 221
Jovanovi, Aleksandra 187
Jovanovi, edomir 183
Jovanovi, Dragoslav 269
Jovanovi, ore 309
Jovanovi, Jovan Joca 276
Jovanovi, Jovan Zmaj 108
Jovanovi, Slobodan 20, 317,
351
Jovanovi, Vidak 322
Jovanovi, ikica panac 132
Jovanovi-iak, Svetolik 278
Jovi, Borisav 127, 143
Jugovi, Jug Bogdan 95
K
Kafka, Franc 87, 319
Kalai, Miklo 113
Kami, Alber 87, 319
Kant, Imanuel 87
Kantijon, Riar 136
Kapone, Alfonso 337
Karadi, Radovan 234
Karadi, Vuk 352
Karaore, Petrovi ore 20,
74, 75
Karaorevi, Aleksandar 14,
21, 29, 106, 114, 276, 282, 341,
342

368

Karaorevi, Pavle 303, 304

Kardelj, Edvard 87, 339, 348
Kari, Bogoljub 62, 71, 208
Kari, Goran 203
Kari, Sreten 203
Karter, Dimi 264
Kasa, Joef 183, 191
Kasa, Aleksandar 112, 113,
116, 328
Kason, Mark 137
Katilina, Lucije Sergije 29
Kazimir, Jovan 78
Kecman, Bogdan 128
Kei, Olivera 278
Kejnz, Don Majnard 10, 254256, 264, 288, 290, 311, 338
Keki, Daka 343
Keki, Danilo 341
Kenedi, Don 220, 292
Kertes, Mihalj (Bracika) 189
Kindlberger, arls 291
King Kol, Net 57
Kipketer, Vilson 31
Ki, Danilo 23, 35
Klinton, Bil 72, 299
Kneevi, Gao 183
Kolber, .B. 288
Kolesar, Nemanja 178, 202, 233
Komi, Jovan 109
Kon, Geca 21
Konar, Ranko 274, 275, 277,
328, 341
Konstantinovi, Mihailo 300305
Konstantinovi, Radomir 300

Konti, Mara 172

Konti, Radoje 12, 150, 169-175
Konjovi, Petar 108
Kora, arko 183
Koroi, Marjan 121
Kosani, Ivan 67
Kosti, Laza 319
Kosti, Milan 277
Kosti, Miodrag 178, 214-219
Kotunica, Vojislav 61, 65, 160,
183, 190, 194, 203, 207, 209,
213
Kouzes, Dim 138
Kova, Bogomir 157
Kova, Oskar 125, 127, 177, 180
Kovaevi, Duan 186
Kovaevi, Milan 187, 188
Kovaevi, Sava 67
Koev, Aleksandar 319
Kraljevi, Marko 73
Kramer, Albert 309
Krasojevi, ura 105
Kresti, Vasilije 147
Kristi, Linford 30
Krklju, Ljubomirka 272, 328
Krlea, Miroslav 21, 67, 68, 87
Kronos 30
Krstonoi, kaplar 78
Krev, Boris 310, 313, 328
Kruni, Boko 324, 327, 341
Kuan, Milan 125
Kumanudi, Konstantin 287
Kundera, Milan 26
Kusturica, Emir 11

L
Labus, Miroljub 87, 177, 188,
247
Ladlam, Robert 59
Lajon, Dejms 234
Lakroa, Kristijan 135
Lali, Mihailo 87
Laloevi, Joca 100, 277
Lavaser, Tereza 26
Le Gof, ak 262
Leko, Dragomir 278
Leko, Marko 278
Lenjin, Vladimir 15, 61, 148,
155, 159
Leopold I, 21, 78
Leskovac, Mladen 108
Levinski, Monika 299
Leondr, Pjer Fransoa 288
Libenstajn, Harvi 137
Lili, Zoran 163, 169
Lineker, Gari 246
Linkoln, Abraham 333
Longa, Luii 346
Luis, Karl 30
Luj, XIV 77
Luki, Lepa 122
Ljaji, Rasim 358
M
Macura, Milo 148
Maek, Vladimir 275, 276, 283,
302
Madar, Ljubomir 121, 136,
187, 188, 266, 313
Magbet 67

369

Magelan, Fernando 136

Makedonski, Aleksandar 294
Makijaveli, Nikolo 20
Maksimovi, Duanka 328
Maksimovi, Ivan 148
Malaparte, Kuro 29
Manojlovi, Predrag 236
Manoli, Josip 260, 263
Mari, Dragan 10, 132-139
Marinkovi, Ranko 68
Marinkovi, Sonja 343
Markovi, Ante 12, 14, 124-133,
139, 143, 149, 177, 188, 198,
229, 259, 260, 266
Markovi, Dragoljub 178, 179
Markovi, Draa 341
Markovi, Mirjana 151, 163,
174, 198
Markovi, Predrag 186
Markovi, Ratko 318
Markovi, Svetozar 102, 351
Markovi, Toza 343, 348
Marks, Karl 15, 38, 63, 93, 104,
122, 155, 176, 289
Marlo, Andre 23
Maroje, Dundo 68
Maral, Alfred 137
Maseron, an 294, 295
Maslari, Boa 343
Mai, Sima 309
Mateji, Enriko 298
Mati, Duan 66
Mati, Goran 87
Mati, Jasna 187
Matkovi, Gordana 183

370

Mejkun, arl V. 261

Mekizni, Martin 262
Melon, Endrju 263, 334
Merkator, erar 58
Meternih, Klemens Vencel fon
75
Miunovi, Dragoljub 193, 217
Miunovi, Veljko 21
Mihailovi, Kosta 12, 140-148,
281, 282, 285
Mihajlovi, Aleksij 78
Mihajlovi, Duan 183, 199
Mihaldi, Stanoje 280
Mihels, Robert 318
Mija, Dejan 68
Mikuli, Branko 124, 127, 176,
247, 254
Miladinovi, arko 105
Milanovi, Dafina 25, 172
Mileti, Milica 103
Mileti, Svetozar 97, 98, 100,
103, 108
Milisavac, ivan 108
Milosavljevi, Slobodan 183
Milosavljevi, Tomica 183
Miloevi, Mata 68
Miloevi, Milan 152
Miloevi, Slobodan 39, 48, 50,
63, 87, 98, 120, 121, 123, 124,
126-128, 130, 131, 139, 147-150,
152, 155, 162, 164-169, 172,
173, 177-179, 184-191, 194, 196203, 206, 208, 211, 212, 217,
227, 228, 233, 239, 260, 263,
266, 316, 318, 324, 326, 331,

338, 340-342, 352

Milovanovi, Branko 187
Milovanovi, Dragan 183
Milovanovi, Milovan 151, 152
Milovanovi, Mirko 269
Milutinovi, Kosta 95, 98
Mini, Jelica 187
Mini, Milomir 24
Mini, Milo 226, 344
Mirkovi, Bati 77
Mirkovi, Mijo 308
Mirosavljevi, Kosta P. 309
Mikovi, Miroslav 12, 178,
179, 198-208, 213, 224, 230, 232
Miti, Vlada 278
Mladi, Ratko 234
Moa, Aleksandar 112
Molijer, an Batist Poklen 260
Monro, Merilin Merlinka 39
Monteskje, arl 60
Montgomeri, Vilijam 180
Mraz, Deda 67
Musolini, Benito 29, 304, 334
N
Najt, Frank 137
Nalkovski, Vaclav 60
Nan, Enrik 197
Nedeljkovi, Duan 21
Nedeljkovi, Milorad 284
Nedi, Milan 20
Nicovi, ore 223
Nie, Fridrih 318
Nikezi, Marko 14, 338-340
Nikezi, Zvonko 247

Nikoli, Nikola ele 64

Nikoli, Sinia 223
Nikoli, Tomislav 242
Nikolin, Ljubia 111, 277-280
Nikson, Riard 221, 258, 262
Niki, Stevan 63
Nini, Momilo 286
Ninkov, Duko 89
Noks, Vilijem DArsi 297
Noris, Dord 334
Novakovi, Goran 230
Novakovi, Stojan 351
Novii, Milena 66
Njego, Petar Petrovi 86, 96
O
Obili, Milo 95
Obrenovi, Aleksandar 151
Obrenovi, knez Milo 20
Ognjanovi, Vuk 328
Oken, Artur 29
Opai, Nenad 217
Orleanski, Filip 77
Ostoji, Negoslav 255
Ostoji, Tihomir 100
P
Pau, Laza 93, 152, 287
Pajti, Bojan 246
Pal, Tibor 328
Palkovljevi, Boko Pinki 67
Pandur, Toma 66
Pani, Milan 143, 169, 176, 188
Paro, Georgij 67
Part, Dozef 60

371

Paske, Imre 59
Pai, Nikola 20, 106, 250, 283,
352
Pai, Saa 64, 65
Paveli, Ante 34
Pavi, Milorad 16, 66
Pavlovi, Pavke 227
Peji, Lazar 255, 278
Penezi, Slobodan Krcun 225
Perovi, Latinka 14, 338-340,
349-352
Petrov, Boko 325
Petrovi, Branko 103
Petrovi, Mara 342
Petrovi, Milan 101
Petrovi, Miodrag kalja 73
Petrovi, Nikola 278, 342, 348
Petrovi, Pavle 247
Petrovi, Rastko 66
Petrovi, Veljko 108
Pijade, Moa 342, 348
Pilsudski, Jozef 29
Piroanac, Milan 68, 351
Piti, Goran 183, 247, 313-316
Pjer, or 60
Platon 87
Polit-Desani, Mihailo 13, 14,
97-100, 102, 105, 357
Pont, Pjer di 335
Poper, Karl 319
Popov, edomir 330
Popov, Duan 33, 34
Popov, Neboja 289
Popovi, Alimpije 341
Popovi, Daka 341, 347

372

Popovi, Danica 247

Popovi, Dragoljub 272
Popovi, Duan 82, 341-349
Popovi, Gavra 341
Popovi, Jovan 108
Popovi, Koa 340
Popovi, Milan L. 112, 117
Popovi, Vlada 341
Popovi, Vladimir Beba 212
Posner, Beri 138
Predi, Uro 114
Pregl, ivko 198
Prohaska, Slobodan 269
Ptolomej, Klaudije 58
Puhovski, arko 157
Pustaji, Gavra 116
Pukin, Aleksandar 25, 26, 86
Putnik, Milena 64, 65
R
Radmilovi, Stanko 199
Radulovi, Branko 187
Radulovi, Slobodan 183, 207,
209, 210, 213
Raenovi, Dragan 328
Rajai, Josif 100
Raji, Blako 100
Raki, Dragomir 278
Raki, Laza 101
Rankovi, Aleksandar 341, 348
Raeta-Vukosavljevi, Marija
183
Rai, Mirko 232
Rau, Johan 289
Ranatovi, eljko Arkan 164

Regan, Ronald 221, 265

Rejnolds, Dord 297
Riard, III 25
Rikanovi, Svetozar 247
Risti, Ljubia 67, 68
Rivera, Primo de 29
Rizman, Dord 298
Robins, Lajonel 291
Rokfeler, Don 295, 296, 335
Romer, Eugenius 60
Rudi, Ana 328
Ruso, an ak 20, 26
Ruvarac, Ilarion 13, 14, 94-97
Ruzvelt, Frenklin Delano 151,
263, 264, 288, 291, 292, 332,
338
Rumon, Deni de 317
S
Saks, Defri 128, 148, 222
Sam, Andreas 23
Sam, Eduard 23
Samardi, Ljubia 359
Samjuel, Markus 296
Samjuelson, Pol 221, 291
Sampson, Entoni 296
Sartr, an-Pol 87
Savi, Neboja 149, 313-316
Savievi, Miodrag 222-229
Savi-Rebac, Anica 351
Savin, Davor 256
Sej, an 289
Sekuli, Isidora 108, 110
Selimovi, Mea 84
Simi, Duan 297

Simovi, Duan (general) 304

Sineli, Stevan 134
Sirotkovi, Jakov 286
Skerli, Jovan 20, 109
Smiljani, Milenko 62
Smiljkovi, Rado 228
Smit, Adam 221, 288
Smodlak, Josip 108
Sojer, Tom 89
Sokoljnikov, G.J. 148
Sokrat 108
Soldatovi, Sran 62
Sosir, Ferdinand de 73
Spaji, Kosta 68
Spasojevi, Duan 203
Sremac, Stevan 146
Staji, Vasa 13, 14, 35, 74, 100,
106-110, 277
Staljin, Josif Visarionovi
Dugavili 20, 86, 225, 288, 303
Stamboli, Ivan 228, 341
Stamboli, Petar 341
Stani, Nikola 269
Stanii, Jovica 211, 217
Stankovi, Fuada 136, 137
Stanojevi, Laza 34
Stanojevi, Stanoje 34
Stefanovi, Ljuba 308
Stefanovi, ivadin 199
Stefanovski, Goran 68
Stjuart-Mil, Don 289
Stojadinovi, Tasa 278
Stojanovi, Lazar 19
Stojanovi, Zoran 316
Stojin, Luka 78

373

Stratimirovi, ore 100

Stratimirovi, Stefan 100, 322
Strong, Bendamin 262, 263
Sudarski, Red 90
Sula, Publije Kornelije 29

ainovi, Nikola 149, 150, 173

eerov, Slavko 283
ekspir, Vilijem 86, 139, 319
eelj, Vojislav 84, 173, 234
imunovi-Belin, Biljana 328
openhauer, Artur 95
teri, Bogoljub 278
timac, Milko 187
ubai, Ivan 301, 303, 304, 306
umarac, Dragoslav 183
umpeter, Jozef 136, 291, 292
upljajski, Marko 78
utej, Jurej 303
varc, Ana 220
viker, J. H. 320-323
T
Tabaki, Miodrag Mia 68
Tadi, Boris 139, 245
Tasi, ore 302, 305
Tekelija, Sava 323
Teleki, Pal 13, 48, 60
Teofanovi, Danilo 280
Tepavac, Mirko 14, 340, 341,
344, 345, 352-355
Tito, Josip Broz 68, 74, 78, 86,
119-125, 196, 225, 226, 282,
304, 338, 339, 341, 342, 345,

374

348
Todori, Ivica 205, 206
Todorovi Dobrnjac, Petar 34
Todorovi, Pera 351
Todorovi, Zoran Kundak 164
Tojnbi, Arnold 69, 151
Tokvil, Aleksis de 316
Tolstoj, Lav 86
Tomi (Pavlovi-Kordin), Sofija
101
Tomi, Dragan 12, 162-168
Tomi, Jakov 101
Tomi, Jaa 13, 84, 95, 100-106
Tomi, Milan 278
Tomi, Nikola 101
Toplica, Milan 67
Tot, Laslo 261
Tot, Spomenka 261
Trajkovi, Momilo 199
Traven, B. 70
Trocki, Lav 29
Tuman, Franjo 263
U
Udoviki, Kori 184, 239
Ugodi, Kuzman 35, 73, 74, 75
Ulemek, Milorad Legija 234
Unkovi, Slobodan 162
Uar, Desanka 328
V
Vajfert, ore 287
Vasiljevi, arko 108
Veber, Maks 318
Veblen, Torsten 136

Velimirovi, Nikolaj 303

Velmar-Jankovi, Svetlana 276
Verner, Johan 58
Veselinov Dragan 14, 15, 154161
Veselinov, Jovan 341
Veselinov, Slavko 158
Veselinovi, Janko 67
Veselinov-arko, Jovan 344
Vidi, Dobrivoj 341
Vinaver, Stanislav 66
Vinji, Vlada 225
Vlahovi, Aleksandar 177, 179181, 183, 247
Vlatkovi, Duan 196
Voker, Pol 221, 264, 265
Voli, Henri 222
Volstid, Endrju 336
Volter, Fransko Mari Arue 192
Vots, Artur 281
Vrkati, Lazar 10, 356-358
Vueli, Milorad 217
Vui, Borka 12, 193-197, 213,
271
Vuji, Mihailo 151, 152
Vujadin, Starac 75
Vujovi, Duan 187
Vukievi, Velja 278
Vukoti, Manjo 213
Vukoti, Veselin 187, 188
Vukovi, Boro 223
Vunjak, Nenad 327, 328

Zeevi, Miodrag 227, 236

Zeevi, Sekula 278
Zeldi, Marton 119
Zelenovi, Dragutin 199, 263
Zevs 30
Zlatanovi, Dragomir S. 122
Zlii, ore 343
Zrenjanin, arko 343, 348

arkovi, Dragoljub 19
ivkovi, Boko 247
ivkovi, Zoran 178, 183
ivoti, Bata 67
ujovi, Jovan M. 351
ujovi, Sreten 348
upanov, Josif 121
upanski, Slavko 309

Z
Zebi, Jovan 150, 173, 269

375