SADRAJ

Ova publikacija izraena je uz podrku Evropske unije. Sadraj ove publikacije je informativnog karaktera i iskljuiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove Evropske unije ni
njene Delegacije u Srbiji. Ova broura je dostupna na sledeim adresama: www.euinfo.rs
I www.europa.rs.
tampao i objavio Informacioni centar EU u Beogradu, januara 2014.

Projekat je finansiran od strane Evropske unije

Uvodna re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
EU od est do dvadeset osam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Kriterijumi za lanstvo ko moe da se pridrui? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Pregovori sa EU u osam taaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Srbija i Evropska unija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Etape pridruivanja EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
O emu se pregovara? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Poglavlja 35 koraka ka EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Poglavlje 1: Sloboda kretanja robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Poglavlje 2: Sloboda kretanja radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Poglavlje 3: Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pruanja usluga . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Poglavlje 4: Sloboda kretanja kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Poglavlje 5: Javne nabavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Poglavlje 6: Pravo privrednih drutava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Poglavlje 7: Pravo intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Poglavlje 8: Politika konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Poglavlje 9: Finansijske usluge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Poglavlje 10: Informatiko drutvo i mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Poglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Poglavlje 12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Poglavlje 13: Ribarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Poglavlje 14: Saobraajna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Poglavlje 15: Energetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Poglavlje 16: Porezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Poglavlje 17: Ekonomska i monetarna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Poglavlje 18: Statistika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Poglavlje 19: Socijalna politika i zapoljavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Poglavlje 20: Preduzetnitvo i industrijska politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Poglavlje 21: Transevropske mree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Poglavlje 22: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata . . . . . . . . . . . . . 26
Poglavlje 23: Pravosue i osnovna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Poglavlje 25: Nauka i istraivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Poglavlje 27: ivotna sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Poglavlje 28: Zatita potroaa i zdravlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Poglavlje 29: Carinska unija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Poglavlje 30: Spoljni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Poglavlje 31: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Poglavlje 32: Finansijska kontrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Poglavlje 33: Finansijske i budetske odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Poglavlje 34: Institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Poglavlje 35: Ostala pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Zakljuivanje pregovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Informacioni centar EU u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Dragi itaoe,
Izdavanje ove broure poklapa se sa odravanjem
Prve meuvladine konferencije izmeu Evropske
unije i Srbije, 21. januara
2014. godine, to formalno oznaava poetak
pristupnih pregovora. Ti
pregovori odreuju kako
i kada e Srbija usvojiti
pravne tekovine Evropske unije (acquis communautaire) kako bi mogla
da se pridrui Evropskoj uniji. Nadam se da e vam ova broura pomoi da se snaete u
svetu pregovora i pravnih tekovina Evropske unije, koji e od sada za graane Srbije biti
od velike vanosti.
Sada se u istorijskom procesu mirnog ujedinjavanja evropskog kontinenta otvara novo
poglavlje. Stabilna, moderna, demokratska i napredna Srbija u Evropskoj uniji je cilj koji
treba da nas sve ujedini.

EU od est do
dvadeset osam

Kada je 1950. godine francuski ministar spoljnih poslova Robert uman predloio
uspostavljanje nadnacionalne zajednice koja bi upravljala industrijom uglja i elika i
imala za cilj stvaranje zajednikog trita uglja i elika izmeu est zemalja osnivaa
Belgije, Savezne Republike Nemake, Francuske, Italije, Luksemburga i Holandije niko
nije mogao ni da zamisli da e 63 godine kasnije ova zajednica postati politika i
ekonomska unija 28 zemalja lanica . Nije bilo lako proiriti se sa est na 28 zemalja

Pregovori su zahtevni i pravedni. Srbija e biti u mogunosti da pokae svoju

posveenost naim zajednikim vrednostima, politikama i standardima, kao i vladavini
zakona i potovanju jednakosti i osnovnih prava. Evropska unija i njene drave lanice
-

tokom ovog perioda Evropska unija je promenila svoje ugovore, modernizovala

institucije, i kao najvanije, osnaila i stabilizovala demokratiju i bezbednost u Evropi.
Evropska unija je stvorila najvee jedinstveno trite, istovremeno poveavajui potencijal kontinenta za trgovinu i ekonomski rast.

Pred svima nama je puno posla. Raunam na podrku srpskih vlasti, graana i civilnog
drutva da sve svoje snage uloe u neophodne promene i reforme, i na taj nain uine
uspenim evropski projekat Srbije.

Svako proirenje podrazumeva i reformu; EU mora da integrie svoju buduu lanicu, ali
i da nastavi pravilno da funkcionie. Prvo proirenje, sa est na devet, odigralo se dvadeset godina nakon uspostavljanja Evropske zajednice za ugalj i elik 1973. godine kada su
Danska, Irska i Velika Britanija odluile da se pridrue. Nakon prvog proirenja, zajednica

Majkl Devenport
Ambasador, ef Delegacije Evropske unije u Srbiji

Austrija, Belgija, Bugarska, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Hrvatska, Irska, Italija, Kipar
Letonija, Litvanija, Luksemburg, Maarska, Malta, Nemaka, Poljska, Portugalija, Republika eka, Rumunija,
Slovenija, Slovaka, panija, vedska, Velika Britanija

se razvijala uvoenjem novih politika socijalne i politike zatite okoline, kao i uspostavljanjem, dve godine kasnije, Evropskog fonda za regionalni razvoj. Tokom 1980-ih, tri
zemlje Grka, Portugalija i panija prikljuile su se evropskoj porodici, a deceniju
kasnije jo tri zemlje postale su lanice Evropske unije Austrija, Finska i vedska.
Istorijsko proirenje se dogodilo 2004. godine, kada se deset novih zemalja pridruilo EU:
Kipar, Republika eka, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovaka i
Slovenija. To je bilo najvee pojedinano proirenje kako po broju stanovnika, tako i po
broju zemalja. Tri godine nakon toga, 2007. godine, jo dve zemlje su se prikljuile
Rumunija i Bugarska. Nakon to je Slovenija primljena u lanstvo 2004. godine, Hrvatska
je druga zemlja bive Jugoslavije koja se pridruila Evropskoj uniji u julu 2013. godine.
Evropska perspektiva ostaje otvorena celom regionu Zapadnog Balkana. Iste godine
kada je Hrvatska ula u Evropsku uniju, na sastanku odranom 28. juna, Evropski savet je
odluio da otvori pregovore o pridruivanju sa Srbijom. Ministri spoljnih poslova EU su
17. decembra 2013. usvojili okvir za pregovore sa Srbijom; nakon toga, Evropski savet je
20. decembra doneo odluku da prva meuvladina konferencija sa Srbijom bude
odrana 21. januara 2014. godine.
Pored Srbije, zemlje kandidati su i Crna Gora, Biva Jugoslovenska Republika Makedonija,
Island i Turska, dok su Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo* potencijalni kandidati.
* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i miljenjem
Meunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova

Kriterijumi za lanstvo
ko moe da se pridrui?
Ugovor o Evropskoj uniji propisuje da svaka evropska zemlja moe da podnese zahtev za
lanstvo ukoliko potuje demokratske principe Evropske unije i ukoliko je posveena
njihovom daljem unapreenju zajedno sa drugim lanicama evropske porodice.
Prvi korak koji zemlja mora da naini jeste ispunjavanje kljunih kriterijuma za lanstvo.
Ovi kriterijumi su u najveem delu definisani na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993. godine i stoga se nazivaju "Kriterijumi iz Kopenhagena.

Oslo, 10. decembar 2012: dodela Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji

U skladu sa ovim kriterijumima, lanstvo u Evropskoj uniji znai da zemlja koja eli da se
prikljui EU mora da ima:
1) stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i
potovanje i zatitu manjina;
2) funkcionalnu trinu privredu i sposobnost da se nosi sa trinim pritiscima unutar
Evropske unije;
3) sposobnost da preuzme i uspeno ispuni obaveze koje proizilaze iz lanstva,
ukljuujui pridravanje ciljeva politike, ekonomske i monetarne unije.
Pored ovih politikih, ekonomskih i pravnih kriterijuma, za zemlje Zapadnog Balkana
uveden je i Proces stabilizacije i pridruivanja koji ima tri cilja:
1) politika stabilizacija zemalja i ohrabrivanje njihove brze tranzicije ka trinoj
ekonomiji;
2) unapreenje regionalne saradnje;
3) lanstvo u Evropskoj uniji.
Ovaj proces pomae zemljama da izgrade kapacitete za usvajanje i sprovoenje zakona
Evropske unije kao i evropskih i meunarodnih standarda. On je zasnovan na bliskom
partnerstvu u okviru kojeg Evropska unija nudi kombinaciju trgovinskih povlastica,
ekonomske i finansijske pomoi, pomoi za rekonstrukciju, razvoj i sporazume o stabilizaciji i pridruivanju odnosno dalekoseni ugovorni odnos sa EU, koji podrazumeva
meusobna prava i obaveze.
Svaka zemlja se korak po korak pribliava lanstvu u Evropskoj uniji kako ispunjava svoje
obaveze u okviru Procesa stabilizacije i pridruivanja. Evropska komisija ocenjuje ostvareni napredak u okviru godinjih izvetaja o napretku koji se objavljuju svake jeseni.

Pregovori sa EU u osam taaka

Srbija i Evropska unija

1. Zemlja koja eli da se pridrui Evropskoj uniji podnosi zahtev zemlji koja trenutno
predsedava Savetom Evropske unije.
2. Evropska komisija potom ocenjuje zahtev zemlje i dostavlja svoje miljenje Savetu
Evropske unije.
3. Ukoliko Evropska komisija dostavi pozitivno miljenje o statusu zemlje kandidata,
Savet Evropske unije moe zahtev uzeti u razmatranje.
4. Ukoliko Savet da zeleno svetlo za pregovore, Evropska komisija poinje proces
praenja poznat kao "skrining". Dobijeni izvetaj o praenju identifikuje nedostatke u
korpusu zajednikih prava i obaveza za sve zemlje lanice Evropske unije (poznatoj kao
pravno naslee) koje e zemlja kandidat morati da ispuni.
5. Pravno naslee podeljeno je u 35 poglavlja od kojih svako pokriva specifino
podruje politike kojima se zemlje kandidati u potpunosti pripremaju za lanstvo u
Evropskoj uniji. Poglavlja pokrivaju glavne aspekte politike Evropske unije kao to su
slobodno kretanje roba, kapitala i radnika; ekonomska politika, energetika, transport,
regionalna politika, spoljna politika, osnovna prava i tako dalje.
6. Nakon to zemlja reformie svoje nacionalne zakone tako da odgovaraju pravnom
nasleu EU i kada svi kriterijumi budu ispunjeni, odnosno kada svako poglavlje bude
zatvoreno, postignuti sporazumi se definiu u okviru Ugovora o pristupanju koji moraju
da potpiu zemlja kandidat i sve zemlje lanice Evropske unije. Ugovor o pristupanju
takoe mora dobiti podrku Saveta Evropske unije, Evropske komisije i Evropskog
parlamenta. Zemlja kandidat tada postaje zemlja koja pristupa EU.
7. Nakon to Ugovor o pristupanju bude potpisan, moraju ga ratifikovati drava koja
pristupa i svaka drava lanica Evropske unije ponaosob u skladu sa njihovim ustavnim
reenjima (odnosno skuptinskim glasanjem ili referendumom).
8. Drava koja pristupa postaje lanica Evropske unije datumom koji je definisan Ugovorom o pristupanju.

Komesar za proirenje i politiku susedstva tefan File i

predsednik Srbije Tomislav Nikoli

Pria o Srbiji i Evropskoj uniji poinje u oktobru 2000. godine kada je zemlja postala deo
Procesa stabilizacije i pridruivanja i to tokom samita Evropske unije koji je odran u
francuskom gradu Bijaricu. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) je potpisan osam
godina kasnije u Luksemburgu, 29. aprila 2008. godine.
Nakon odlaganja ratifikacije od dve i po godine usled nedovoljne saradnje sa Hakim
tribunalom, zemlje lanice Evropske unije poele su da ratifikuju SSP. panija je bila prva
zemlja koja je ratifikovala Sporazum sa Srbijom 21. juna 2010. godine, a Litvanija je
zaokruila ovaj proces 18. juna 2013.
Krajem 2009. godine odigrala su se dva veoma vana dogaaja u roku kraem od mesec
dana; prvo je liberalizacija viznog reima 19. decembra 2009. godine omoguila
dravljanima Srbije da putuju bez viza u okviru engenske zone, ime je pokazano da
proces integracije moe graanima doneti konkretne rezultate. Nakon toga je 22.
decembra 2009. godine predsednik Srbije Boris Tadi dostavio vedskom predsednitvu
kandidaturu Srbije za lanstvo u Evropskoj uniji.

kao to je to objavio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, odluila da

otvori pristupne pregovore sa Srbijom.
Odluka o otvaranju pregovora o pristupanju usvojena je 28. juna 2013, uz odluku da prva
meuvladina konferencija bude odrana najkasnije u januaru 2014.
Evropska komisija i Srbija poele su 25. septembra 2013. godine praenje primene
pravne tekovine EU analitiko ispitivanje, po poglavljima, primene celokupnog
zakonodavstva EU.
Kao i u susednoj Crnoj Gori, ovaj proces zapoeo je Poglavljem 23 pravosue i osnovna
prava, i Poglavljem 24 pravda, sloboda i bezbednost.
Dve godine kasnije, u oktobru 2011. godine, Evropska komisija je objavila Miljenje o
kandidaturi Srbije kojim se Evropskom savetu preporuuje da Srbiji dodeli status kandidata.
Pored toga, Evropska komisija je preporuila da se pregovori sa Srbijom o pristupanju
Evropskoj uniji otvore im postigne znaajan dalji napredak sa Kosovom.
Srbija je na putu ka zadovoljavajuem ispunjavanju politikih kriterijuma koji su postavljeni na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993. godine kao i uslovima Procesa
stabilizacije i pridruivanja, pod uslovom da se nastavi napredak i pronau praktina
reenja problema sa Kosovom, navodi se u miljenju Komisije.
Kako bi se u potpunosti reilo pitanje izmeu Beograda i Pritine, iste godine je pokrenut
dijalog uz posredovanje Evropske unije u cilju normalizacije odnosa dve strane, koje obe
tee lanstvu u Evropskoj uniji. Prvi dijalog je bio vie tehnike prirode, ali je 2012. godine
podignut na vii nivo pod pokroviteljstvom Visoke predstavnice EU za spoljne poslove i
bezbednost i potpredsednice Evropske komisije Ketrin Eton.
U martu 2012. godine Evropski savet je Srbiji dodelio status kandidata. Nacrt sporazuma
u 15 taaka, usvojen tokom devete runde dijaloga odrane 19. aprila 2013. godine u
Briselu, imao je za cilj potpunu normalizaciju odnosa izmeu Beograda i Pritine i
predstavljao je kljuni korak napred. Evropska unija je prepoznala napore obe strane i,

Pregovori o pristupanju sa Srbijom nude

nove mogunosti graanima Srbije da jo
vie naue o EU, njenim vrednostima, istoriji,
organizaciji, politikama, praksama kao i
prednostima lanstva. Uspeno okonanje
pregovora i modernizacija Srbije, koju EU
podrava kroz znaajnu bespovratnu finansijsku pomo, dovee Srbiju do punog
lanstva u Evropskoj uniji.
Delegacija EU saradjuje sa Vladom Republike
Srbije na sprovoenju sveobuhvatnih
programa podrke prioritetima Srbije na putu
Ambasador Majkl Devenport
pristupanja EU, a naroito na sprovoenju
ef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji
ekonomskih i strukturnih reformi, kao i strategija za reformu pravosua, borbu protiv korupcije, modernizaciju javne uprave i borbu protiv
diskriminacije.

Etape pridruivanja EU

Proces pridruivanja Evropskoj uniji sastoji se od tri etape:

1) Zemlji se dodeljuje status zvaninog kandidata za lanstvo. To, meutim, ne mora
obavezno da podrazumeva otvaranje zvaninih pregovora.
2) Sledei korak je kada kandidat zapone proces zvaninih pregovora o lanstvu koji
ukljuuje usvajanje vaeih zakona EU, pripremu za njihovu adekvatnu primenu i
sprovoenje kao i sprovoenje pravosudnih, administrativnih, ekonomskih i drugih
reformi neophodnih kako bi zemlja ispunila kriterijume za pristupanje.
3) Kada pregovori i pratee reforme budu okonani na zadovoljavajui nain za obe
strane, zemlja moe pristupiti Evropskoj uniji nakon to su sve zemlje lanice ratifikovale
Ugovor o pristupanju.

O emu se pregovara?
Zemlja kandidat za lanstvo u EU mora da usvoji, sprovede i primeni sva vaea pravila i
zakone EU (acquis communautaire - pravna tekovina EU). Pravna tekovina EU predstavlja
korpus zajednikih prava i obaveza koje povezuju sve zemlje lanice Evropske unije.
On konstantno evoluira i sadri:
1) Primarno zakonodavstvo
Ugovore
Opta pravna naela;
2) Zakone usvojene tokom primene ugovora i sudsku praksu Suda pravde;
3) Meunarodne sporazume EU;
4) Sekundarno zakonodavstvo
Uredbe
Direktive i preporuke
Opte i individualne odluke;
5) Opta naela upravnog prava;
6) Konvencije izmeu zemalja lanica.
Zemlje kandidati moraju da u celosti prihvate pravne tekovine Zajednice pre nego to
im bude omogueno da pristupe Evropskoj uniji. Kako bi se integrisale u Evropsku uniju,
zemlje kandidati e morati da uvrste pravo EU u svoje nacionalno zakonodavstvo i
sprovode ga od trenutka njihovog pristupanja. Ova pravila su podeljena na 35 razliitih
oblasti prava EU, opte poznatih kao poglavlja.
Pregovori o pristupanju ne mogu poeti sve dok se sve vlade Evropske unije ne saglase
oko okvira ili mandata za pregovore sa zemljom kandidatom, u formi jednoglasne
odluke Evropskog saveta. Pregovori se odvijaju izmeu ministara i ambasadora vlada
zemalja lanica Evropske unije i zemlje kandidata.
Pregovori u okviru svakog poglavlja zasnivaju se na sledeim elementima:
1) Skrining Evropska komisija obavlja detaljan analitiki pregled svake oblasti politika
(poglavlja) zajedno sa zemljom kandidatom, kako bi utvrdila u kojoj meri je zemlja
pripremljena. Rezultate pregleda po poglavljima Komisija predstavlja zemljama
lanicama u vidu izvetaja o skriningu. Zakljuak tog izvetaja moe biti ili preporuka

10

11

Komisije da se pregovori direktno otvore ili zahtev da se pre toga ispune odreeni uslovi
merila za otvaranje pregovora (benchmarks).
2) Pregovarake pozicije pre nego to pregovori ponu, zemlja kandidat mora
podneti svoju pregovaraku poziciju, a EU mora da usvoji zajedniku pregovaraku
poziciju (u okviru Unije). Za veinu poglavlja EU e definisati merila za zatvaranje
pregovora koje zemlja kandidat mora da ispuni pre zatvaranja pregovora o toj oblasti
politike.

Poglavlja 35 koraka ka EU

Pored poglavlja, zemlja kandidat i Evropska unija diskutuju i o finansijskim aranmanima

(uglavnom o tome koliko e nova lanica biti u obavezi da uplauje i koliko da dobija iz
budeta Evropske unije) i drugim prelaznim sporazumima. Tokom procesa pregovora,
Evropska komisija prati napredak zemlje kandidata u primeni zakona EU i ispunjavanju
drugih obaveza, ukljuujui sve zahteve u vezi sa merilima. To zemlji kandidatu
omoguava dodatno kretanje ka lanstvu, kao i garancije postojeim lanicama da
zemlja kandidat ispunjava uslove za pristupanje. Komisija takoe informie Evropski
savet i Evropski parlament tokom celog ovog procesa putem redovnih izvetaja,
stratekih dokumenata i pojanjenja o uslovima za dalji napredak.
Zemlja koja eli da postane lanica Evropske unije napreduje ka lanstvu pregovaranjem
po poglavljima. Kada kriterijumi definisani poglavljem budu ispunjeni, to poglavlje se
zatvara a zemlja prelazi na drugo poglavlje. Zemlja kandidat moe raditi na ispunjavanju
kriterijuma iz nekoliko poglavlja istovremeno. Kada je u pitanju proces proirenja koji
ukljuuje zemlje Zapadnog Balkana, a na osnovu iskustva iz pregovora sa Hrvatskom,
najkompleksnija su poglavlja 23 i 24 koja su posveena pravosuu, ljudskim pravima,
pravdi, slobodi i bezbednosti. Upravo zbog toga je Evropska unija odluila da je najbolje
poeti pregovore otvaranjem ovih poglavlja kako bi zemlja imala vie vremena da se
prilagodi standardima Evropske unije u ovim oblastima. Taj model je ve primenjen na
Crnoj Gori, a bie iskorien i u pregovorima sa Srbijom.

Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm

12

13

Poglavlje

Sloboda kretanja robe

Poglavlje

Sloboda kretanja radnika

Evropska unija ne podrazumeva samo slobodno kretanje robe, ve i slobodu kretanja

radnika. Pravna tekovina EU u okviru ovog poglavlja omoguava graanima EU iz jedne
zemlje lanice da rade u drugoj zemlji lanici. Takozvani radnici migranti u EU moraju biti
tretirani na isti nain kao i domai radnici kada su u pitanju uslovi rada, socijalne i poreske
olakice.
Ovo pravno naslee takoe podrazumeva i mehanizam za koordinaciju nacionalnih
pravnih odredaba u segmentu socijalnog osiguranja za osigurana lica i lanove njihovih
porodica koji prelaze iz jedne u drugu zemlju lanicu.
Saznajte vie:
https://ec.europa.eu/eures/

Prvo poglavlje je posveeno principu slobode kretanja roba koje podrazumeva da se

svim proizvodima mora trgovati slobodno sa jednog na drugi kraj Evropske unije. Kako
je Evropska unija zasnovana na ovom principu, ovo poglavlje je od vitalnog znaaja za
proces evropskih integracija.
Jedinstveno trite pomae da se uklone barijere, otvore nova radna mesta i povea
sveukupni prosperitet u Evropskoj uniji. Evropska komisija predstavlja i redovno aurira
Strategiju unutranjeg trita, koja definie dugorone strateke vizije i okvir za
unapreenje funkcionisanja jedinstvenog trita.
Tokom pregovora o ovom poglavlju, zemlja kandidat mora da harmonizuje svoj regulatorni okvir sa onim koji se primenjuje u Evropskoj uniji. Pored toga, zemlja e morati da
raspolae zadovoljavajuim administrativnim kapacitetom radi obavetavanja o trgovinskim ogranienjima i primene mera o standardizaciji, proceni usklaenosti, akreditaciji,
metrologiji i nadzoru nad tritem.
Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/internal_market/index_en.htm

14

Poglavlje

Pravo poslovnog nastanjivanja

i sloboda pruanja usluga

Zemlja kandidat mora obezbediti pravo poslovnog nastanjivanja za dravljane EU i pravna lica
EU u bilo kojoj zemlji lanici. Pored toga, zemlja
mora da obezbedi i slobodu pruanja prekograninih usluga.
Pravno naslee EU takoe harmonizuje pravila kojima se obezbeuje meusobno priznavanje kvalifikacija i diploma izmeu zemalja lanica, dok se za odreene regulisane profesije mora
pratiti minimalan zajedniki program obuke kako bi kvalifikacija bila automatski priznata.
Cilj pravne tekovine EU u ovom poglavlju je da otvori trite potanskih usluga za konkurenciju na postepeni i kontrolisani nain, obezbeujui da usluga bude univerzalna.
Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/internal_market/services/principles_en.htm

15

Poglavlje

Sloboda kretanja kapitala

Pored slobode kretanja dobara i

ljudi, svaka budua zemlja lanica
mora ukloniti, uz odreene izuzetke,
sve prepreke kretanju kapitala kako
unutar EU tako i izmeu zemalja
lanica i treih zemalja. Pravna
tekovina EU takoe sadri pravila o
prekograninim
plaanjima
i
izvravanju naloga za prenos hartija
od vrednosti.

Poglavlje

Pravo privrednih drutava

Pravno naslee u vezi sa pravom privrednih drutava ukljuuje pravila o osnivanju,

registraciji, spajanju i razdvajanju kompanija u skladu sa standardima Evropske unije. U
segmentu finansijskog izvetavanja, pravno naslee EU definie pravila o dostavljanju
godinjih i konsolidovanih izvetaja, ukljuujui pojednostavljena pravila za mala i
srednja preduzea. Obavezna je i primena Meunarodnih raunovodstvenih standarda
za odreena privredna drutva od javnog interesa. Pored toga, pravna tekovina EU
navodi i pravila za odobravanje, profesionalni integritet i nezavisnost obaveznih revizija.
Kljuni programi za preduzetnike:
1. Evropska mrea preduzetnitva http://een.ec.europa.eu/
2. Erazmus za mlade preduzetnike http://www.erasmus-entrepreneurs.eu

Direktiva o borbi protiv pranja novca

i finansiranja terorista zahteva od banaka i drugih poslovnih inilaca, da identifikuju
klijente i prijave odreene transakcije, naroito prilikom rada sa predmetima velike
vrednosti i znaajnim gotovinskim transakcijama
Kljuni zahtev u borbi protiv finansijskog kriminala jeste uspostavljanje efikasnog
administrativnog kapaciteta i kapaciteta za sprovoenje ovih mera, ukljuujui i saradnju nadzornih tela, policije i tuilatva.

Poglavlje

Javne nabavke

Pravna tekovina EU u segmentu javnih nabavki ukljuuje opte principe transparentnosti, ravnopravnog tretmana, slobodne konkurencije i spreavanja diskriminacije.
Pored toga, specifina pravila EU se primenjuju na koordinaciju dodeljivanja javnih
ugovora za radove, usluge i nabavku, za tradicionalne ugovarae kao i za specijalne
sektore. Pravno naslee takoe propisuje pravila o procedurama provere i dostupnosti
pravnih lekova. Ono predvia da su za ove postupke neophodna specijalizovana tela za
sprovoenje javnih nabavki.
Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/internal_market/publicprocurement/index_en.htm

16

Poglavlje

Pravo intelektualne svojine

Pravna tekovina EU u oblasti prava na intelektualnu svojinu definie usklaena pravila za

pravnu zatitu autorskih i srodnih prava. Specifine odredbe se odnose i na zatitu baza
podataka, kompjuterskih programa, topografije poluprovodnika, satelitskih prenosa i
kablovskog reemitovanja. Na polju prava industrijske svojine, pravna tekovina EU
uspostavlja harmonizovana pravila za pravnu zatitu trgovakih oznaka i modela. Druge
specifine odredbe primenjuju se na biotehnoloke izume, farmaceutske proizvode i
proizvode za zatitu biljaka. Pravno naslee EU takoe utvruje trgovake oznake i dizajn
Zajednice.
Saznajte vie: http://europa.eu/legislation_summaries/
internal_market/businesses/intellectual_property/

17

Poglavlje

Politika konkurencije

Poglavlje

10

Informatiko drutvo i mediji

Pravna tekovina EU ukljuuje specifina pravila o elektronskoj komunikaciji, o uslugama

informatikog drutva, naroito elektronskoj trgovini i uslugama uslovnog pristupa, kao
i o audio-vizuelnim uslugama. Na polju elektronske komunikacije, pravna tekovina EU
ima za cilj da eliminie prepreke efikasnom funkcionisanju internog trita u okviru
telekomunikacionih usluga i mrea, da promovie konkurenciju i titi interese potroaa,
ukljuujui univerzalnu dostupnost modernih usluga.
Kada je audio-vizuelna politika u pitanju, pravna tekovina EU zahteva pravno
usklaivanje sa Direktivom o televiziji bez granica to stvara uslove za slobodnu razmenu
televizijskih prenosa unutar Evropske unije. Pravno naslee EU definie uspostavljanje
transparentnog, predvidivog i efikasnog regulatornog okvira za javno i privatno
emitovanje u skladu sa evropskim standardima. Ono takoe zahteva postojanje kapaciteta za uee u programima Zajednice - Media Plus i Media Training.
Pravna tekovina EU u oblasti konkurencije pokriva politiku borbe protiv monopola kao i
politike kontrole dravne pomoi. Ona ukljuuje pravila i procedure za suzbijanje
ponaanja kompanija koje naruavaju principe konkurencije, restriktivne sporazume
izmeu kompanija i zloupotrebu dominantnog poloaja. Pravna tekovina EU ima cilj da
ispituje spajanja prilikom preuzimanja kao i da spreava vlade u dodeljivanju dravne
pomoi koja naruava konkurenciju u okviru unutranjeg trita. Uopteno, pravila o
zatiti konkurencije direktno se primenjuju u celoj Evropskoj uniji, a zemlje lanice
prilikom njihove primene moraju u potpunosti da sarauju sa Evropskom komisijom.

Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/culture/media/index_en.htm

Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/competition/index_en.html

Poglavlje

Finansijske usluge

Pravna tekovina EU u oblasti finansijskih usluga ukljuuje pravila autorizacije, rada i

nadzora finansijskih institucija u sferi bankarstva, osiguranja, dopunskih penzija, investicionih usluga i trita hartija od vrednosti. Finansijske institucije mogu da rade irom
Evropske unije u skladu sa principom kontrole matine zemlje putem uspostavljanja
ogranaka ili pruanjem usluga na prekograninoj osnovi.

18

Poglavlje

11

Poljoprivreda i ruralni razvoj

Poglavlje o poljoprivredi sadri veliki broj obavezujuih pravila od kojih su mnoga

direktno primenjiva. Pravilna primena ovih pravila i njihova efikasna primena i kontrola
od strane efikasne javne administracije od sutinske su vanosti za funkcionisanje
Zajednike poljoprivredne politike (ZPP). Sprovoenje ZPP-a iziskuje uspostavljanje

19

sistema rukovoenja i kvaliteta kao to su agencija za plaanja i Integrisani sistem administracije i kontrole (ISAK), kao i kapacitet za sprovoenje mera za ruralni razvoj. Zemlje
lanice moraju biti u stanju da primene propise EU za eme direktne pomoi poljoprivrednim gazdinstvima i da uspostave organizacije zajednikog trita za razliite
poljoprivredne projekte.
Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/agriculture/

Poglavlje

12

Poglavlje

14

Saobraajna politika

Zakonodavstvo EU u oblasti saobraaja ima za cilj unapreenje funkcionisanja

unutranjeg trita promovisanjem bezbednih, efikasnih, po prirodu najmanje kodljivih
i po korisnike najpogodnijih saobraajnih usluga. Pravna tekovina pokriva sektore drumskog saobraaja, eleznice, plovnih puteva, kombinovanog saobraaja, vazdunog i
pomorskog saobraaja. Tekovina se odnosi na tehnike i bezbednosne standarde,
sigurnost, drutvene standarde, kontrolu dravne pomoi i liberalizaciju trita (u kontekstu trita unutranjeg saobraaja).

Bezbednost hrane, veterinarska

i fitosanitarna politika

Opta politika za prehrambene proizvode uspostavlja higijenske standarde u proizvodnji

prehrambenih proizvoda. Pravna tekovina EU takoe nudi detaljna pravila u oblasti
veterine, koja su od izuzetne vanosti za ouvanje zdravlja ivotinja, dobrobit ivotinja i
bezbednost hrane ivotinjskog porekla u okviru unutranjeg trita. U fitosanitarnoj
oblasti, pravila EU pokrivaju pitanja kao to su kvalitet semena, materijal za zatitu biljaka,
tetni organizmi i stona ishrana.

Poglavlje
Poglavlje

13

Ribarstvo

Pravna tekovina EU u oblasti ribarstva sastoji se od uredbi koje ne zahtevaju unoenje u

nacionalno zakonodavstvo. Ona, meutim, zahteva uvoenje mera radi pripreme
administracije i trinih aktera za uee u zajednikoj politici ribarstva. Ona pokriva
trinu politiku, upravljanje resursima i flotom, inspekciju i kontrolu, strukturne akcije i
kontrolu dravne pomoi.

20

15

Energetika

Ciljevi energetske politike EU ukljuuju unapreenje konkurentnosti, sigurnost

energetskog snabdevanja i zatitu okoline. Pravna tekovina EU u oblasti energetike
sastoji se od pravila i politika, koje se odnose na konkurenciju i dravnu pomo
(ukljuujui sektor proizvodnje uglja), unutranje energetsko trite (otvaranje trita
struje i gasa, promovisanje obnovljivih izvora energije), energetsku efikasnost, nuklearnu
energiju i nuklearnu bezbednost kao i zatitu od radijacije.

21

Poglavlje

16

Porezi

Pravna tekovina EU detaljno pokriva oblast indirektnog oporezivanja, odnosno porez na

dodatu vrednost (PDV) i akcize. Ovo poglavlje takoe ukljuuje akcize na duvanske
proizvode, alkoholna pia i energetske proizvode. Ono pokriva i neke aspekte oporezivanja prihoda od tednje fizikih lica i oporezivanje kompanija. Zemlje lanice su takoe u obavezi da postupaju u skladu sa principima Kodeksa o postupanju pri oporezivanju poslovanja iji je cilj eliminisanje tetnih poreskih mera. Administrativna saradnja i
meusobna pomo zemalja lanica imaju za cilj da obezbede pravilno funkcionisanje
unutranjeg trita po pitanju oporezivanja kao i instrumente za spreavanje izbegavanja plaanja poreza unutar Zajednice i onemoguavanje poreskih prevara.
Korisni linkovi:
Informativni portal Evropske carine http://ec.europa.eu/ecip/index_en.htm
Evropska komisija Poreska i carinska unija
http://ec.europa.eu/taxation_customs/index_en.htm

Poglavlje

17

Ekonomska i monetarna politika

Ekonomska i monetarna unija (EMU) predstavlja veliki korak u integraciji ekonomija EU.
Ona podrazumeva koordinaciju ekonomskih i fiskalnih politika, zajedniku monetarnu
politiku i zajedniku valutu evro. I dok svih 28 zemalja lanica EU uestvuje u ekonomskoj uniji, neke zemlje su otile korak dalje u integraciji i uvele evro. Zajedno, sve te zemlje
ine evro zonu.

Evro
Evro predstavlja jedinstvenu valutu koju trenutno koristi 18 zemalja lanica Evropske
unije, koje zajedno ine evro zonu. Uvoenje evra 1999. godine predstavljalo je veliki
korak u okviru evropske integracije. To je ujedno bio i jedan od najveih uspeha EU: oko
330 miliona graana Evropske unije sada koristi evro kao svoju valutu koristei sve njene
prednosti koje e se jo vie proiriti kako dodatne zemlje lanice EU budu usvajale
zajedniku valutu. Letonija je 1. januara 2014. godine postala lanica evro zone.

22

Pravna tekovina EU u oblasti ekonomske i monetarne politike sadri specifina pravila o

nezavisnosti centralnih banaka zemalja lanica, koja zabranjuju direktno finansiranje
javnog sektora od strane centralnih banaka, odnosno spreavaju povlaen pristup
javnog sektora finansijskim institucijama. Od zemalja lanica se oekuje da koordiniraju
svoje ekonomske politike koje podleu Paktu o stabilnosti i rastu u oblasti finansijskog
nadzora. Nove drave lanice takoe su u obavezi da postupaju u skladu sa kriterijumima iznetim u Ugovoru da bi bile u mogunosti da blagovremeno usvoje evro nakon
pristupanja. Do tada, one e uestvovati u ekonomskoj i monetarnoj uniji uz odstupanje
u korienju evra i tretirae svoje kretanje kursa kao pitanje od zajednikog interesa.
Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/economy_finance/index_en.htm

Evropska centralna banka

ECB predstavlja centralnu banku za jedinstvenu evropsku valutu, evro. Glavni zadatak
ECB-a jeste da odrava kupovnu mo evra, a time i stabilnost cena u okviru evro zone.
http://www.ecb.europa.eu

Poglavlje

18

Statistika

Pravna tekovina EU u oblasti statistike iziskuje postojanje statistike infrastrukture

zasnovane na principima kao to su nepristrasnost, pouzdanost, transparentnost, poverljivost linih podataka i objavljivanje zvaninih statistika. Nacionalne statistike institucije
postupaju kao referentne i uporine take za metodologiju, izradu i dostavljanje
statistikih podataka. Pravno naslee pokriva metodologiju, klasifikacije i procedure za
prikupljanje podataka u razliitim podrujima kao to su makroekonomija i statistika
cena, demografska i drutvena statistika, regionalna statistika, statistika o poslovanju,
transportu, spoljnoj trgovini, poljoprivredi, okolini, nauci i tehnologiji.

23

Evropska unija ima svoju statistiku kancelariju, Eurostat, koja se nalazi u Luksemburgu.
Njen zadatak je da Evropsku uniju snabdeva statistikim podacima na evropskom nivou
ime se dobija mogunost poreenja izmeu drava i regiona.

Saznajte vie:
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/eurostat/home/

Poglavlje

19

Socijalna politika i zapoljavanje

Pravna tekovina EU u socijalnoj politici ukljuuje osnovne standarde na polju radnog

prava, jednakih mogunosti, bezbednosti i zdravlja na radu i antidiskriminacije. Drave
lanice uestvuju u socijalnom dijalogu na evropskom nivou kao i u procesima kreiranja
politike EU u oblastima zapoljavanja, socijalnog ukljuivanja i socijalne zatite. Evropski
socijalni fond predstavlja glavno finansijsko sredstvo kojim Evropska unija podrava
implementaciju svoje strategije zapoljavanja i doprinosi naporima za postizanje
socijalne inkluzije (pravila za sprovoenje pokrivena su Poglavljem 22 koje se bavi
strukturnim instrumentima).
Korisni linkovi:
Evropska komisija Zapoljavanje, socijalna putanja i inkluziju
http://ec.europa.eu/social/home.jsp?langId=en
Zapoljavanje mladih
http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=1036
Evropska strategija zapoljavanja
http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=101

Poglavlje

20

Preduzetnitvo i industrijska politika

Industrijska politika EU ima za cilj promovisanje industrijskih strategija koje unapreuju

konkurentnost ubrzavanjem prilagoavanja na strukturne promene, ohrabrivanjem
okruenja koje je pogodno za otvaranje novih preduzea i rasta irom Evropske unije, ali

24

Saznajte vie: http://ec.europa.eu/enterprise/

policies/industrial-competitiveness/industrial-policy/
i za domaa i strana ulaganja. Njen cilj je takoe unapreenje sveukupnog poslovnog okruenja u kojem deluju mala i srednja preduzea (SME). To ukljuuje privatizaciju i restrukturiranje. Industrijska politika Unije uglavnom se sastoji od politikih naela i saoptenja
o industrijskoj politici. Sprovoenje politike preduzea i industrijske politike iziskuje
odgovarajui administrativni kapacitet na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Poglavlje

21

Transevropske mree

Ovo poglavlje obuhvata politiku transevropskih mrea u oblasti saobraaja, telekomunikacija i energetske infrastrukture, ukljuujui smernice Zajednice o razvoju transevropskih mrea i mera podrke za razvoj projekata od zajednikog interesa. Uspostavljanje i
razvoj transevropskih mrea i promovisanje uzajamne povezanosti i interoperabilnosti
nacionalnih mrea ima za cilj da u potpunosti iskoristi unutranje trite i doprinese
ekonomskom rastu i otvaranju radnih mesta u Evropskoj uniji.
Saznajte vie o transevropskim mreama na:
http://ec.europa.eu/ten/index_en.html

25

Poglavlje

22

Regionalna politika i koordinacija

strukturnih instrumenata

nezavisnog i efikasnog pravosua od najveeg je znaaja. Nepristrasnost, integritet i

visoki standard donoenja sudskih presuda neophodni su za ouvanje vladavine prava.
To zahteva vrstu opredeljenost da se uklone spoljni uticaji na pravosue i obezbede
odgovarajui finansijski resursi i obuka. Moraju se obezbediti i pravne garancije za
pravedne sudske postupke. Ono to je podjednako vano jeste i da drave lanice
moraju efikasno da se bore protiv korupcije, koja predstavlja pretnju po stabilnost
demokratskih institucija i vladavinu prava. vrst pravni okvir i pouzdane institucije
potrebni su da se obezbedi koherentna politika spreavanja i odvraanja od korupcije.
Drave lanice moraju da obezbede potovanje osnovnih prava i prava graanstva
Evropske unije, to je garantovano pravnim nasleem i Poveljom o osnovnim pravima.

Poglavlje

Pravna tekovina EU u okviru ovog poglavlja uglavnom se sastoji od okvirnih i sprovedenih uredbi koje ne zahtevaju prenos u nacionalno zakonodavstvo. One definiu
pravila za sastavljanje, odobravanje i sprovoenje programa strukturnih fondova i Kohezionog fonda koji odraavaju teritorijalnu organizaciju svake zemlje. O tim programima
se pregovara i dogovara sa Evropskom komisijom, ali je njihovo sprovoenje odgovornost drava lanica. Pri odabiru i sprovoenju projekata, drave lanice moraju generalno da potuju zakonodavstvo Evropske unije, na primer u segmentima javne nabavke,
trine konkurencije i prirodne okoline. Drave lanice moraju da poseduju institucionalni okvir i odgovarajui administrativni kapacitet kako bi osigurale usvajanje programa,
implementaciju, praenje i procenu programa na prihvatljiv i finansijski efikasan nain sa
stanovita upravljanja i finansijske kontrole.

Poglavlje

23

24

Pravda, sloboda i bezbednost

Politike Evropske unije imaju za cilj da odravaju i dalje razvijaju Uniju kao podruje
slobode, bezbednosti i pravde. Po pitanjima kao to su kontrola granica, vize, eksterne
migracije, azil, policijska saradnja, borba protiv organizovanog kriminala i terorizma,
saradnja na podruju droge, carinska saradnja i pravosudna saradnja u krivinim i
graanskim pitanjima, drave lanice moraju da budu propisno opremljene kako bi na
odgovarajui nain sprovele rastui okvir zajednikih pravila. Iznad svega, ovo zahteva

Pravosue i osnovna prava

Politike Evropske unije u oblasti pravosua i osnovnih prava imaju za cilj da odre i dalje
razvijaju Evropsku uniju kao podruje slobode, bezbednosti i pravde. Uspostavljanje

26

27

snaan i dobro integrisan administrativni kapacitet agencija za sprovoenje zakona, koja

moraju dostii neophodne standarde. Najdetaljniji deo politika Evropske unije o
pravosuu, slobodi i bezbednosti jeste engensko pravno naslee, koje podrazumeva
ukidanje unutranjih graninih kontrola u Evropskoj uniji. Meutim, za nove drave
lanice znaajni delovi engenskog pravnog naslea primenjuju se na osnovu posebne
odluke Saveta koja e biti doneta nakon pristupanja.
Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/justice/index_en.htm#newsroom-

Poglavlje

25

Nauka i istraivanje

Pravna tekovina Evropske unije na podruju nauke i istraivanja ne zahteva prenoenje

pravila Evropske unije u nacionalni pravni poredak. Kapacitet za sprovoenje se odnosi
na postojanje neophodnih uslova za efikasno uestvovanje u Okvirnim programima
Evropske unije. Kako bi osigurale potpuno i uspeno pridruivanje Okvirnim programima, drave lanice moraju da osiguraju neophodni kapacitet za implementaciju u
oblasti istraivanja i tehnolokog razvoja, kao i da obezbede odgovarajue osoblje.

Poglavlje

26

Obrazovanje i kultura

Obrazovanje, obuka, programi za mlade i kultura su primarno u nadlenosti drava

lanica. Okvir za saradnju u politikama obrazovanja i obuke ima za cilj konvergenciju
nacionalnih politika radi dostizanja zajednikih ciljeva kroz otvoren metod koordinacije.
Program Obrazovanje i obuka 2020 je novi strateki okvir za evropsku saradnju u
obrazovanju i obuci koji se zasniva na prethodnom programu Obrazovanje i obuka 2010.
On prua zajednike strateke ciljeve za drave lanice, ukljuujui i niz principa za
postizanje ovih ciljeva kao i zajednike radne metode. Glavni cilj okvira jeste podrka
dravama lanicama u daljem razvijanju njihovih sistema obrazovanja i obuke. Ovi
sistemi bi trebalo da prue bolja sredstva svim graanima za realizovanje njihovih potencijala kao i da obezbede odriv ekonomski rast i mogunost zapoljavanja. Okvir bi
takoe trebalo da uzme u obzir celokupan spektar sistema obrazovanja i obuke u svetlu
perspektive doivotnog uenja, koji pokriva sve nivoe i kontekste (ukljuujui neformalno i neobavezno uenje).
Po pitanju kulturne raznolikosti, drave lanice moraju da se pridravaju principa
ustanovljenih lanom 151 Ugovora o Evropskoj zajednici, koji definie da njihove
preuzete meunarodne obaveze nalau ouvanje i promovisanje kulturne raznolikosti.
Drave lanice moraju posedovati pravni, administrativni i finansijski okvir kao i neophodan kapacitet za sprovoenje kako bi se obezbedilo pravilno finansijsko upravljanje
programima Zajednice na polju obrazovanja, obuke i onih za mlade.

Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/

Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/research/index.cfm

28

29

Poglavlje

27

ivotna sredina

Poglavlje

28

Zatita potroaa i zdravlja

Pravna tekovina EU u oblasti zatite potroaa regulise sigurnost proizvoda za potroae

kao i zatitu ekonomskih interesa potroaa u brojnim specifinim sektorima. Kada Evropska unija usvoji zakone o sigurnosti hrane i proizvoda, pravima potroaa ili javnom zdravlju, na nacionalnim, regionalnim i lokalnim vlastima je da primene ove zakone i obezbede da se trgovci i proizvoai hrane pridravaju ovih pravila. Potrebno je obezbediti i odgovarajue mehanizme reavanja sporova sudskim i vansudskim putem kao i sistem informisanja i obrazovanja potroaa, uz odgovarajui uticaj za organizacije potroaa. Pored
toga, ovo poglavlje pokriva i specifina obavezujua pravila u segmentu javnog zdravlja.
Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/dgs/health_consumer/index_en.htm

Poglavlje

30

29

Carinska unija

Politika Evropske unije ima za cilj da promovie odrivi razvoj i zatiti ivotnu sredinu za
sadanje i budue generacije. Ona je zasnovana na preventivnoj akciji, naelu "zagaiva
plaa", borbi protiv ekoloke tete na samom izvoru, zajednikoj odgovornosti i
integraciji zatite ivotne sredine u druge politike Evropske unije. Pravno naslee sadri
vie od 200 vanih pravnih dokumenata koji obuhvataju horizontalno zakonodavstvo,
kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zatitu prirode, kontrolu industrijskog
zagaenja i upravljanje rizikom, hemikalije i genetski modifikovane organizme (GMO),
buku i umarstvo. Potovanje pravnog naslea zahteva znaajna ulaganja. Snana i
dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou predstavlja imperativ
za primenu i sprovoenje pravnog naslea u oblasti zatite ivotne sredine.

Carinska unija je ukinula carine na nacionalnim granicama drava lanica Evropske unije
i uspostavila jedinstveni sistem oporezivanja uvoza. Carinski slubenici sada uglavnom
rade na spoljnim granicama Evropske unije. Oni ne samo to omoguavaju protok trgovine, ve obavljaju i itav niz zadataka u cilju zatite evropskih potroaa.
Pravna tekovina Evropske unije u oblasti carinske unije gotovo se iskljuivo sastoji od
zakonodavstva koje je direktno obavezujue za drave lanice. Ono ukljuuje Carinski
zakon Evropske unije i odredbe za njegovo sprovoenje, kombinovanu nomenklaturu,
zajedniku carinsku tarifu i odredbe o klasifikaciji tarifa, carinskim osloboenjima,
ukidanju carina i odreenih tarifnih kvota, kao i druge odredbe kao to su one o carinskoj
kontroli falsifikovane i piratske robe, prekursorima za droge, izvozu kulturnih dobara i
meusobnoj administrativnoj saradnji u segmentu carina i tranzita.

Korisni linkovi:
Evropska komisija ivotna sredina
http://ec.europa.eu/environment/index_en.htm
Evropska nedelja mobilnosti http://www.mobilityweek.eu/
Evropska zelena nedelja http://ec.europa.eu/environment/greenweek/

Drave lanice moraju da osiguraju postojanje neophodnih kapaciteta za primenu i

sprovoenje, ukljuujui povezanost sa relevantnim kompjuterskim carinskim
sistemima Evropske unije. Carinske slube takoe moraju da obezbede odgovarajue
kapacitete za implementaciju i sprovoenje posebnih pravila uvedenih u povezanim
segmentima pravnog naslea kao to je spoljna trgovina.

31

Poglavlje

30

Spoljni odnosi

Poglavlje

31

Spoljna, bezbednosna i
odbrambena politika

Evropska unija je 2010. godine osnovala diplomatsku slubu Evropske unije, odnosno Evropsku
slubu za spoljne poslove (EEAS). Ona deluje kao podrka Visokom predstavniku Evropske unije
za spoljnu politiku i bezbednost u sprovoenju Zajednike spoljne i bezbednosne politike.
EEAS ima delegacije irom sveta koje rade u korist graana Evrope i koje predstavljaju EU u
celini. EEAS je sutinski autonomna u odnosu na druga tela Evropske unije ali ima pravnu
odgovornost da obezbedi usklaenost njenih politika sa drugim politikama Evropske unije.
Kako bi se to postiglo, Visoki predstavnik je istovremeno i potpredsednik Evropske komisije kao
i predsednik Saveta za spoljnu politiku.

Svojom veliinom u ekonomskom, trgovinskom i finansijskom pogledu, Evropska unija

je vaan akter na svetskoj sceni. Ostvaruje najvei obim trgovine i vlasnik je druge
najznaajnije svetske valute. Takoe, Evropska unija troi vie od sedam milijardi evra
godinje na pomo zemljama u razvoju. Njeni trgovinski i partnerski sporazumi pokrivaju najvei broj drava i regiona zbog ega su spoljni odnosi od izuzetnog znaaja. Pravna
tekovina Evropske unije u ovoj oblasti uglavnom se sastoji od direktno obavezujueg
zakonodavstva EU koje ne zahteva prenoenje u nacionalno zakonodavstvo.
U oblastima humanitarne pomoi i razvojne politike, drave lanice moraju da se
pridravaju zakonodavstva Evropske unije i preuzetih meunarodnih obaveza i da
obezbede kapacitet za uee u razvojnim i humanitarnim politikama EU. Od drava
koje su podnele zahtev za lanstvo, zahteva se postepeno usklaivanje njihovih politika
prema treim zemljama kao i njihovih pozicija u meunarodnim organizacijama sa
politikama i pozicijama Evropske unije i njenih drava lanica. Evropska unija kao celina
je najvei donator humanitarne pomoi na svetu. Drave lanice i evropske institucije
zajedno obezbeuju vie od polovine zvanine globalne humanitarne pomoi.
Korisni linkovi:
Evropska komisija - Humanitarna pomo i civilna zatita
http://ec.europa.eu/echo/index_en.htm
Krizni centar Evropske unije za katastrofe http://ercportal.jrc.ec.europa.eu/

32

Zajednika spoljna i bezbednosna politika kao i Evropska bezbednosna i odbrambena politika

zasnovane su na pravnim aktima, ukljuujui pravno obavezujue meunarodne sporazume, i
na politikim dokumentima. Pravno naslee Evropske unije sastoji se od politikih deklaracija,
strategija, aktivnosti i sporazuma. Drave lanice moraju biti u mogunosti da sprovode politiki
dijalog unutar okvira Zajednike spoljne i bezbednosne politike, usklade se sa izjavama EU,
uestvuju u aktivnostima EU i primenjuju dogovorene sankcije i restriktivne mere. Od drava
koje su podnele zahtev za lanstvo se trai postepeno usklaivanje sa saoptenjima EU,
odnosno primena restriktivnih mera kada i gde je to potrebno.
Korisni linkovi:
Evropska sluba za spoljne poslove http://eeas.europa.eu
EU oko sveta http://eeas.europa.eu/around/index_en.htm
Spoljna politika EU http://eeas.europa.eu/policies/index_en.htm
Bezbednost i odbrana EU http://eeas.europa.eu/csdp/index_en.htm

33

Poglavlje

32

Finansijska kontrola

eksterne revizije radi procene kvaliteta novouspostavljenih PIFC sistema. Ovo poglavlje
takoe ukljuuje pravnu tekovinu o zatiti finansijskih interesa Evropske unije i borbi
protiv zloupotreba fondova Evropske unije.
Saznajte vie:
http://ec.europa.eu/budget/biblio/documents/control/control_en.cfm

Poglavlje

33

Finansijske i budetske odredbe

Ovo poglavlje pokriva pravila u vezi sa finansijskim resursima koji su neophodni za

finansiranje budeta Evropske unije (vlastita sredstva). Ova sredstva uglavnom se
sastoje od doprinosa drava lanica zasnovanih na tradicionalnim sopstvenim sredstvima od carina i poreza na poljoprivredne proizvode i eer; sredstvima zasnovanim na
porezu na dodatu vrednost i sredstvima od bruto nacionalnog dohotka. Drave lanice
moraju da poseduju odgovarajui administrativni kapacitet za adekvatnu koordinaciju i
obezbeivanje pravilnog obrauna, prikupljanja, uplate i kontrole vlastitih sredstava.
Pravna tekovina Evropske unije u ovoj oblasti je direktno obavezujua i ne zahteva
prenoenje u nacionalno zakonodavstvo.

Koncept Javne unutranje finansijske kontrole (PIFC) je razvijen od strane Evropske

komisije kako bi obezbedio strukturni i operativni model za pomo nacionalnim
vladama u rekonstruisanju njihovog sistema unutranje kontrole, a naroito radi
unapreenja kontrolnih sistema njihovog javnog sektora u skladu sa meunarodnim
standardima i najboljom praksom EU.
Pravno naslee EU u ovom poglavlju odnosi se na usvajanje meunarodno dogovorenih
i u okviru EU usaglaenih naela, standarda i metoda javne unutranje finansijske
kontrole (PIFC) koji bi trebalo da se primenjuju na sisteme unutranje kontrole celog
javnog sektora, ukljuujui troenje fondova Evropske unije. Pravno naslee naroito
zahteva postojanje efikasnih i transparentnih sistema finansijskog upravljanja i kontrole
(ukljuujui adekvatnu prethodnu, tekuu i naknadnu finansijsku kontrolu ili inspekciju);
funkcionalno nezavisne sisteme unutranje revizije; relevantne organizacione strukture
(ukljuujui centralnu koordinaciju); operativno i finansijski nezavisne organizacije

34

Poglavlje

34

Institucije

Ovo poglavlje pokriva institucionalna i proceduralna pravila Evropske unije. Kada se

drava pridrui Evropskoj uniji, potrebno je da izvri prilagoavanje ovim propisima kako
bi joj se omoguila jednaka zastupljenost u institucijama Evropske unije (Evropski
parlament, Evropski savet, Evropska komisija, Evropski sud pravde) i drugim telima, kao i
dobro funkcionisanje procesa donoenja odluka (kao to su glasaka prava, slubeni
jezici i druga proceduralna pravila) i izbora za Evropski parlament.
Postoje tri glavne institucije koje su ukljuene u zakonodavstvo Evropske unije:
1. Evropski parlament, koji predstavlja graane EU i koji se direktno bira njihovim glasovima.
2. Savet Evropske unije, koji predstavlja vlade pojedinanih drava lanica.
3. Evropska komisija, koja zastupa interese Evropske unije u celini.

35

U naelu, Evropska komisija predlae nove zakone, a Parlament i Savet ih usvajaju.

Komisija i drave lanice ih potom sprovode, a Komisija se stara da se zakoni pravilno
primenjuju i sprovode.
Dve druge institucije takoe igraju vitalnu ulogu:
1. Sud pravde Evropske unije podrava vladavinu evropskih zakona.
2. Revizorski sud proverava finansiranje aktivnosti Evropske unije.
Ovlaenja i odgovornosti svih ovih institucija definisane su Ugovorima, koji predstavljaju osnovu svega to spada u delokrug rada Evropske unije. Oni takoe definiu pravila
i procedure koje institucije Evropske unije moraju da potuju. Ugovori se dogovaraju
meu predsednicima i/ili premijerima svih drava lanica Evropske unije, a ratifikuju ih
njihovi parlamenti.
Evropska unija ima i vei broj drugih institucija i meuinstitucionalnih tela sa posebnim
ulogama:
1. Evropska centralna banka (ECB) je odgovorna za evropsku monetarnu politiku.
2. Evropska sluba za spoljne poslove (EEAS) pomae Visokom predstavniku Evropske
unije za spoljnu politiku i bezbednost.
3. Evropski ekonomsko-socijalni komitet predstavlja civilno drutvo, poslodavce i
zaposlene.
4. Komitet regiona predstavlja regionalne i lokalne vlasti.
5. Evropska investiciona banka (EIB) finansira investicione projekte Evropske unije i
pomae malim preduzeima putem Evropskog investicionog fonda.
6. Evropski ombudsman (sluba za pritube graana) istrauje pritube graana i titi ih
od loeg rada institucija i tela Evropske unije.
7. Evropski supervizor za zatitu podataka titi privatnost podataka o linosti.
8. Kancelarija za publikacije objavljuje informacije o Evropskoj uniji.
9. Evropska kancelarija za selekciju kadrova regrutuje osoblje za institucije i druga tela
Evropske unije.
10. Evropska kola za javnu upravu obezbeuje obuku za osoblje EU u specifinim
segmentima.
11. Niz specijalizovanih agencija i decentralizovanih tela zaduen je za itav spektar
tehnikih, naunih i upravnih zadataka.

36

Propisi EU u ovom poglavlju ne utiu na unutranju organizaciju drave lanice, ali

drave koje se pridruuju moraju da osiguraju mogunost punog uestvovanja u
donoenju odluka unutar Unije osnivanjem potrebnih tela i mehanizama, odnosno
izborom ili imenovanjem dobro pripremljenih predstavnika u institucijama EU. Po
zakljuenju pristupnih pregovora, posebni propisi za prelazni period obezbeuju glatku
integraciju drave u strukture EU: sproveden je informativni i konsultativni postupak, a
onda kada se Ugovor o pristupanju potpie, drava koja pristupa dobija aktivan status
posmatraa u Evropskom parlamentu i Savetu, kao i u odborima Komisije.

Korisni linkovi:
Evropski parlament http://www.europarl.europa.eu
Evropski savet http://www.european-council.europa.eu
Savet Evropske unije http://www.consilium.europa.eu
Evropska komisija http://ec.europa.eu
Evropska sluba za spoljne poslove http://eeas.europa.eu

Poglavlje

35

Ostala pitanja

Ovo poglavlje ukljuuje razna pitanja koja se pojavljuju tokom pregovora, a koja nisu
pokrivena nijednim drugim pregovarakim poglavljem.

37

Zakljuivanje pregovora

Ugovor o pristupanju, meutim, nije konaan i obavezujui sve dok:

1. ne dobije podrku Evropskog saveta, Evropske komisije i Evropskog parlamenta,
2. ne bude potpisan od strane zemlje kandidata i predstavnika svih drava lanica i
3. ne bude ratifikovan od strane zemlje kandidata i svake drave lanice Evropske unije
ponaosob u skladu sa njihovim ustavnim pravilima (parlamentarnim glasanjem, referendumom, itd).
Kada Ugovor bude potpisan, drava kandidat postaje pristupajua zemlja. To znai da se
oekuje da postane punopravan lan Evropske unije onog datuma koji je naveden u
Ugovoru, pod uslovom da Ugovor do tada bude ratifikovan.
U meuvremenu, pristupajua zemlja koristi prednosti specijalnih aranmana kao to je
mogunost komentarisanja nacrta predloga Evropske unije, saoptenja, preporuka ili inicijativa, kao i statusa aktivnog posmatraa u telima i agencijama Evropske unije. Pristupajua zemlja ima pravo da se izjanjava o zajednikim pitanjima Evropske unije, ali ne i
da glasa.

Brzina procesa pregovora zavisi od brzine reformi i usklaivanja sa propisima Evropske

unije u svakoj zemlji. Trajanje pregovora moe da varira istovremeno otpoinjanje
pregovora sa dve zemlje ne predstavlja garanciju da e pregovori u isto vreme biti
zavreni. Pregovori o bilo kom pojedinanom poglavlju ne zavravaju se dok svaka vlada
drave lanice Evropske unije ne bude zadovoljna napretkom zemlje kandidata u datoj
oblasti, a u skladu sa analizom Evropske komisije, i okonavaju se tek nakon to svako
poglavlje bude zatvoreno.
Na kraju procesa pregovora zemlja kandidat potpisuje Ugovor o pristupanju. Ovo je
dokument koji zvanino potvruje lanstvo zemlje u Evropskoj uniji. On sadri detaljne
odredbe i uslove lanstva, sve prelazne sporazume i rokove, kao i detalje o finansijskim
aranmanima i bilo kakve zatitne klauzule.

38

39

Informacioni centar Evropske unije

(EUIC) u Beogradu

PITAJTE NAS
U EU info centru moete pronai odgovore na sva vaa pitanja koja se odnose na Evropsku uniju: od istorije Unije do najnovijih izmena zakona EU. Tu smo i da vam ponudimo
pomo u potrazi za informacijama o projektima i programima koje finansira Evropska
unija. Pitajte nas u Centru ili putem elektronske pote: info@euinfo.rs. Informacije koje
ete dobiti prilagoene su perspektivi Srbije i potrebama njenih graana, jer Centar tei
da se priblii graanima i onome to oni zaista ele da znaju.

POSETITE NAS
EU info centar je otvoren za grupne posete; organizuje seminare, radionice, rasprave i
druge dogaaje na temu evropskih integracija, kao i kulturne dogaaje i umetnike
izlobe. Centar je dostupan svim graanima Srbije: sve to treba jeste da unapred
najavite grupnu posetu putem elektronske pote ili telefona.

BAZA PODATAKA BIBLIOTEKE

Od maja 2011. godine, Informacioni centar EU, koji se nalazi u Domu omladine Beograda,
mesto je gde se graani mogu informisati o Evropskoj uniji i gde mogu uestvovati u
razliitim dogaajima. Misija Centra je da ponudi odgovore na licu mesta, na svom veb
sajtu, putem telefona ili elektronske pote na pitanja u vezi sa Evropskom unijom i prui
pomo u pronalaenju informacija i uputstava za pristupanje projektima, programima i
fondovima Evropske unije. EU info centar ima za cilj da podigne nivo opte svesti o
procesu pristupanja Evropskoj uniji i da Evropsku uniju priblii graanima Srbije, kao i da
odgovori na sva njihova pitanja o Evropskoj uniji, njenoj istoriji i funkcionisanju.
EU Info Centar
Deanska 1, hol Doma omladine Beograda
Tel. +38111 322 9922
www.euinfo.rs
www.facebook.com/euinfo.rs
https://twitter.com/EUICBG

40

Na raspolaganju vam je gotovo 2.000 publikacija i knjiga (na srpskom i engleskom

jeziku): informativnih letaka, knjiica, broura o Evropskoj uniji, njenim politikama, proirenju, odnosima izmeu Srbije i EU, itd. Sve vrste publikacija su dostupne kako u tampanom izdanju ako posetite Centar, tako i u elektronskom formatu koji se moe preuzeti sa
sledeih internet stranica: www.euinfo.rs, www.europa.rs iwww.eubookshop.eu.

Radno vreme
Ponedeljak petak: 10:0019:00
Subota: 10:0015:00

39