Aleksandar Sergejevič Puškin

Književnik, dramaturg (1799. - 1837.)

Aleksandar Sergejevič Puškin (Александр Сергеевич Пушкин) je bio ruski književik. Rođen
je 26. maja 1799. godine u Moskvi, a umro 29. januara 1837. godine u Sankt Peterburgu.
Pisao je romane, drame, pesme i kratke priče, a mnogi ga smatraju jednim od najvećih
ruskih pesnika i ocem moderne ruske književnosti.

Poreklo

Puškinov otac potiče od stare aristokratske porodice, a njegova majka je bila unuka Avrama
Petroviča anibala (А ра Пе р вич анни ал), Afrikanca koji je postao sluga i pitomac
princa Petra I, a potom i vojni inženjer i general. Puškinov deda s očeve strane Lav
Aleksandrovič (Лев Александр вич ) je bio artiljerijski pukovnik, kapetan garde, a njegov
otac Sergej Ljvovič (Серге Л в вич Пушкин) pesnik-amater. Nadežda Osipovna anibal
(Надежда Осип вна анни ал), Puškinova majka je preko bake s očeve strane bila
potomak nemačkog i skandinavskog plemstva.

Sergej Ljvovič i Nadežda Osipovna su osim Aleksandra imali još dvoje dece, ćerku Olgu i sina
Lava. Kao i mnoge druge ruske porodice tokom ranog 19. veka Puškinovi roditelji su usvojili
mnoge običaje francuske kulture, tako da su sva deca učila francuski jezik. Puškin je od bake
Marije Aleksejevne anibal i njene negovateljice Arine Rodionovne Jakovljeve slušao stare
ruske narodne priče. U očevoj biblioteci pronalazio je knjige koje je voleo da čita, a ljubav
prema književnosti stekao je i od brojnih učenih gostiju koji su im dolazili u kuću.

Školovanje i književni počeci

U oktobru 1811. godine roditelji su ga upisali u novootvoreni Carskoselski licej (Carska

gimnazija) koji je kasnije preimenovan u Puškinov licej. Tada je počeo da stvara svoja prva
dela. Prvu pesmu Prijatelju s hotvorcu je objavio 1 1 . godine u vropskom glasniku . U
njegovim radovima osećao se u caj roman čarskih pesnika Konstan na atjuškova
( нс ан ин Ник лаевич а шк в) i Vasilija Žukovskog (Васили Андреевич
Жук вски ), te francuskih pesnika s kraja 17. i 1 . veka, naročito varista de Parnija
(Évariste Désiré de Forges). U gimnaziji je takođe započeo svoje prvo veliko delo, poemu
Ruslan i Ljudmila ( Руслан и Л д ила ), pisanu u stilu narativne proze Lodovika Ariosta
(Ludovico Ariosto) i Voltera (François Marie Arouet Voltaire). Poema je napisana u formi
epske bajke, a govori o otmici Ljudmile, ćerke Vladimira Velikog i hrabrom vitezu Ruslanu
koji pokušava da je spase od zlog čarobnjaka. Puškin tada nije ni slutio da će upravo ovo delo
koje je objavljeno tek 1820. godine postati jedna od najpoznatijih poema u ruskoj
književnosti.

Tokom gimnazijskih dana objavio je poeme Tenj Fonzina , ova i ezverje , te

Poslanica Judinu i San u kojima je opisao sećanje na letnje dane svog detinjstva koje je
provodio kod bake u podmoskovskom selu Zaharovo, kod Zvenigoroda.

Ušao je u književni kružok Arzamas, te aktivno učestvovao u polemikama s Ljubiteljima ruske

reči.
Sankt Peterburg i Zelena lampa

U junu 1 17. godine je završio školovanje u Carskoj gimnaziji sa činom koleškog zapisničara.
Dobio je posao u ministarstvu vanjskih poslova Ruskog carstva u Sankt Peterburgu. Dve
godine kasnije je postao član književno-pozorišnog društva Zelena lampa čiji članovi su bili
dekabristi (pripadnici tajnog plemićkog opozicionog pokreta). Iako nije aktivno učestvovao u
delovanju Sojuz blagodenstvija , družio se s njegovim članovima, pisao političke epigrame i
stihove koji su se širili gradom. Uporedo je radio na poemi Ruslan i Ljudmila koju je
započeo još kao gimnazijalac. Kada je poema u maju 1 20. godine objavljena izazvala je
burne reakcije u javnosti. Pojedini književni kritičari su mu zameri mešanje rusko-francuskog
načina književnog izražavanja s narodnim govorom.

Život u izgnanstvu

Grof Mihail Miloradovič, upravnik gubernije Sant Petersburga ga je u proleće 1 20. godine
pozvao na razgovor zbog stihova i epigrama koje je objavljivao u ime Zelene lampe .
pigrami o Arakčejevu, Fotiju i Aleksandru Prvom bili su u velikoj suprotnosti sa statusom
jednog državnog činovnika kakav je bio Puškin. Dobio je ul matum – progonstvo u Sibir ili
robija na Soloveckim ostrvima. Zahvaljujući njegovom prijatelju Karamzinu (Ник ла
и а л вич ара ин), Puškin je premešten iz prestonice u kišnjevsku kancelariju
generala Ivancova. Na putu prema Kišnjevu oboleo je od upale pluća. Sa generalom
Rajevskim i njegovom porodicom je radi oporavka otputovao na Krim. Deo leta i jeseni 1920.
godine proveo je u Gurzufu na Krimu. Tu je nastavio da piše poemu Kavkaski zarobljenik , a
tu je nastala i ideja za poemu ahčisarajska česma i roman u stihovima vgenije Onjegin .
Tokom 1 23. i 1 2 . godine živeo je u Odesi, a pisma koja je tada slao svojim prijateljima
postala su važna dela ruske proze. Čitao je dela francuskog pesnika i polemičara Andra
Šenijea (Andre Chenier) i lorda Džordža ajrona (George Gordon yron).

U Odesi je živeo veoma burnim životom, pio je, kockao i družio se s udatim ženama. Jedna
od njih bila je supruga grofa Mihaila Voroncova, glavnog pokrajinskog guvernera. S
Voroncovim je dogovorio i nekoliko dvoboja, a nakon što je u jednom od svojih pisama koje
je policija presrela, prijatelju priznao da je oduševljen ateizmom , . jula 1 2 . godine je
zvanično otpušten iz službe.

Ponovo je prognan, ovog puta na sever zemlje, u Mihajlovsko, na imanje njegove majke gde
je proveo dve godine. Ovo mesto bilo je posebno inspirativno za Puškina. Podaci pokazuju
da je tu napisao više od sto dela. Završio je zbirku pesama Razgovor s knjižarom koju je
započeo u Odesi, poemu Cigani , te nastavio svoj rad na autobiografskim zapisima, napisao
poemu Grof Nulin i mnoge druge. Tu je započeo i roman Arapin Petra Velikog .

Početkom septembra 1 26. godine, na poziv tek okrunjenog ruskog cara Nikolaja Prvog
Puškin je došao u Moskvu. U razgovoru koji su vodili u četiri oka pesniku je obećana lična
zaštita i oslobođenje od obične cenzure. U tom periodu, nastala je poema Poltava koja
govori o odnosima vrope i Rusije, sreće i drame individualca u pozadini istorijskih događaja.
Poltava je objavljena 1 29. godine, a ni kritika ni publika je nisu dobro prihvatile. Štaviše,
čitaoci i kritičari su postali još oštriji prema Puškinu.
U međuvremenu pisac pravi novi zaokret, pa od realne istorijske i društvene analize
stvarnosti skreće u sferu fantastike. Nakon što je objavljena pjesma Andre Šenije , 1 27.
godine vlast je pokrenula istragu protiv pesnika jer je u njoj zapažen odziv na ustanak
dekabrista. Iako je istraga po najvišoj zapovedi bila prekinuta vrlo brzo, Puškin je bio pod
tajnom kontrolom policije.

Boldinska jesen

U novembru 1 2 . godine upoznao je Nataliju Gončarovu (На ал Сергеевна нчар ва),

u koju se, kako je sam priznao zaljubio na prvi pogled. Zaprosio ju je preko prijatelja Fjodora
Tolstoja – Amerikanca (Фёд р Иван вич лс ) u aprilu sledeće godine. Zbog Natalijine
mladosti odgovor njene majke je bio neodređen. Nakon toga Puškin odlazi na služenje
vojske na Kavkaz gde se u to vreme vodio rat protiv Turaka. Kada je napustio vojnu službu
preselio se u Tbilisi, a po povratku u Moskvu Natalijina majka ga je dočekala prilično hladno.
Ona se bojala za svoju ćerku zbog pesnikove reputacije slobodnog mislioca, ali i zbog
njegovog siromaštva.

Godine 1830. Natalija je pristala se uda za pesnika, a njegov otac mu je kao svadbeni dar
ustupio vlasništvo nad selom Kistenjevom. U jesen iste godine otputovao je u oldino gde je
zbog epidemije kolere u karantinu proveo tri meseca. Tu su nastala neka od njegovih
najpoznatijih dela: oldinska jesen , elkinove pripovesti , Male tragedije , brojne
pesme, prozni i dramski ciklusi. Neka od tih dela objavljena su tek posle Puškinove smrti.
Knjiga pripovetki obeležila je prozni period njegovog stvaranja, a upravo ovom žanru je
posvetio poslednjih šest godina svog života.

Tokom 1830. i 1 31. godine bio je urednik Književnih novina . Zbog tekstova koji su bili u
suprotnosti sa stavovima i delima ruskog cara novine su ukinute.

2. marta 1 31. godine venčao s s Natalijom Gončarovom. Kratko su živeli u Moskvi, a njihova
kuća je kasnije pretvorena u muzej. Sredinom maja iste godine otputovali su u Petrograd, a
u dači koju su tog leta iznajmili u Carskom Selu, Puškin je napisao Pismo Onjegina . Nakon
toga ponovo je stupio u službu kao istoričar u arhivima, dobivši zadatak da napiše Istoriju
Petra . Inspirisan idejom jake ruske vlasti napisao je pesme Pred grobnicom svetom ,
Klevetnicima Rusije i orodinjska godišnjica . Njegove stavove delili su i prograni
dekabristi.

elkinove pripovetke koje su objavljene 1 32. godine nisu naišle na oduševljenje kritike i
publike iako ih je Puškin zamišljao kao veliko epsko delo. U periodu između 1 32. i 1 33.
godine započeo je roman Dubrovski . U njemu se prepliću romantizam i realizam, gde je
samo glavni lik, plemeniti razbojnik Dubrovski prikazan u romantičnom svetlu. Kako bi
detaljno istražio Predmet Pugačov otputovao je na Ural.

7. januara 1 33. godine izabran je za člana Carske ruske akademije, a u jesen iste godine se
vratio u oldino. Tu je dovršio rad na Priči o Pugačovu i Pesme zapadnih Slovena , te
započeo pripovetku Pikova dama . U oldinu su nastali romani ronzani konjanik i
Andželo , te ajka o ribaru i ribici i ajka o mrtvoj kneginji i o sedmorici delija . Život u
prestonici mu nije prijao, pa je tražio od cara dopuštenje da sa porodicom otputuje na selo.
Osim toga želeo je da nastavi istraživanja za Istoriju Petra . Njegovi zahtevi su bili odbijeni,
a pomoć u vidu 10 000 rubalja koje mu je car ponudio nije bila dovoljna kako bi platio
dugove u koje je zapao. Osim toga, nailazio je na oštre kritike književnika i čitalaca pa se već
uveliko govorilo o opadanju njegovog talenta. U jesen 1834. godine ponovo je otputovao u
oldino gde je napisao ajku o zlatnom petliću . Početkom 1 35. godine izašao je puni
tekst Jevgenija Onjegina , zbirke pesama, poema i pripovetke za koje kritika nije imala
mnogo razumevanja.

Savremenik

Godine 1 36. izašao je prvi broj časopisa Savremenik u kome su, osim Puškinovih, bila
objavljivana dela Gogolja (Ник ла Васил евич г л ), Turgenjeva (Иван Сергеевич
ургенев), Žukovskog (Васили Андреевич Жук вски ) i Vjazemskog (П р Андреевич
В е ски ). Međutim, časopis je imao samo 600 pretplatnika pa je donosio više troškova
nego dobiti, te nije bilo dovoljno novca da se isplate honorari saradnika. Poslednja dva toma
Savremenika uglavnom su ispunjena Puškinovim delima koja nije potpisao svojim imenom.
U ovom časopisu objavio je Kapetanovu kći . Iako je imao dovoljno materijala da izda
roman kao posebnu knjigu, odlučio je da delove objavljuje u časopisu. Ovaj roman publika je
dobro prihvatila, dok kritika nije bila oduševljena.

Početkom 1 36. godine preminula je njegova majka Nadežda Osipovna što je na pesnika
ostavilo dubok trag. Nakon sahrane otputovao je u Moskvu kako bi pronašao saradnike koji
bi mu pomogli u radu na Savremeniku . Na molbu supruge Natalije koja je u to vreme bila
trudna vratio se kući. U leto 1 36. godine preveo je jedanaest ruskih pesama na francuski
jezik, a njegovi prevodi se i danas smatraju besprekornim.

U dači na petrogradskom Kamenom ostrvu napisao je svoj poslednji ciklus pesama.

Smrt

Pritisnut dugovima, problemima s izdavačima i javnim udvaranjem gardiste carske konjičke

garde Žorža d’Antesa (Georges-Charles de eeckeren d’Anthès) njegovoj supruzi Nataliji,
Puškin zapada u stanje teške depresije, te poziva d’Antesa na dvoboj. Kako bi izbegli skandal
gardista ženi Natalijinu sestru Jekatarinu Gončarovu, ali ni to nije rešilo problem, pa ga je
ponovo izazvao na dvoboj. 27. januara 1 37. godine dvoboj je održan na Crnoj reci. Puškin je
teško ranjen te je uprkos intervenciji carskog lekara Nikolaja Arendta dva dana kasnije
preminuo. Sahranjen je kod Svetogorskog manastira Pskovske gubernije. Na zahtev njegove
supruge Natalije kipar Aleksandar Pergmanov je izgradio nadgrobni spomenik koji od
avgusta 1 1. godine krasi grob velikog ruskog književnika.

Nasleđe

Osim velikih dela Aleksandar Sergejevič Puškina je iza sebe ostavio četvoro dece, ćerke
Mariju i Nataliju, te sinove Aleksandra i Grigorija.
Mnoge škole, trgovi i ulice širom sveta nose ime ruskog književnika. Carsko Selo, grad u
severozapadnoj Rusiji je 1937. godine u čast pesnika preimenovano u Puškin. Dva muzeja u
Moskvi i jedan u Sankt Peterburgu takođe nose njegovo ime. Vojvotkinja od Aberkoma je u
Irskoj 1987. godine osnovala Puškinov fond namenjen kreativnoj deci. Godine 1977. ruski
astronom Nikolaj Černih otkrio je asteroid koji je nazvan 220 Puškin. Osim toga, jedan
krater na Mesecu nosi pesnikovo ime. Drugi najveći dijamant pronađen u bivšem
Sovjetskom Savezu takođe je nazvan po njemu. Ujedinjene nacije su 2010. godine dan
Pušinovog rođena 6. jun proglasile Danom ruskog jezika.

Bibliogafija

Puškin je pisao drame, poeme, pripovetke, romane, te lirsku, rodoljubivu, elegičnu poeziju,
ode i epigrame.

1813. Poslanica Nataliji

1814. Liciniju
1814. Prijatelju stihotvorcu
1814. Razum i ljubav
1814. Romansa
1814. Sestri
1 1 . Odgovor atjuškovu 1 15. Uspomene iz Carskog sela
1 15. Poslanica Galiču
1815. Poslanica Judinu
1815. Poslanica mladoj glumici
1815. Suza
1815. Sanjar
1 15. Uživao sam, eto, presretan sam bio 1 1 . arkovljeva sena
1816. Eksprompt za Ogarjovu
1816. Morfeju
1816. Testament
1 16. Pevač
1816. Prozor
1 16. Vi bolesni ste? Već tri noći…
1 16. Želja
1 16. Znatiželjnik
1816. Prijateljima
1817. U album
1817. Sloboda
1817. Njoj
1817. Ona
1817. Epigram uz pesnikovu smrt
1 17. Idi kuć s mise, uveče…
1 17. Istomina i Orlov goli…
1 17. Zlato i mač
1818. Bakovo slavlje
1 1 . Čaadajevu (Nas tiha slava, ljubav, nada…)
1819. Boj poznajem – zvuk mačeva volim…
1819. Nedavno tihe večeri neke…
1819. Preporod
1819. Selo
1819. Rusalka 1819. Veseli pir
1819. Umaknuo sam od Eskulapa
1 20. U Čaadavljev portret
1 20. raća razbojnici
1820. Doridi
1820. Ruslan i Ljudmila
1820. Nerejida
1820. Ugasila se zvezda danja 1820. Samom sebi
1 20. Karađorđevoj kćeri
1820. Crna koprena
1 21. Zaboravih već, draga, šta beše prošlih leta
1 21. Preživeo sam
1 21. odež
1821. Muza
1821. Napoleon
1821. Ohladneh ja spram svojih sanja
1 21. Ne mogu smislit’ nekakav drugi štos…
1 22. Daj, Nikita, brže odeću…
1822. Kavkaski zarobljenik
1 22. Car Nikita i četrdeset njegovih ćerki
1 22. Kazni, jer svet si pravednik…
1 22. Sužanj
1822. Uznik
1 22. Vadim (nedovršena poema)
1822. Gavrilijada
1 23. Noć
1 23. Izađe sejač da seje seme svoje…
1 23. Kola života
1823. Elegija
1823. Demon
1823. Za slobodu
1 23. Ptičica
1 23. Slobode sejač osamljeni…
1824. Moru
1 2 . Strah je Lizu vas ljubiti…
1 2 . Španska romansa
1824. Akvilon
1824. Al ako?
1 2 . ahčisarajska česma
1824. Cigani
1 2 . Grožđe
1 2 . Kad naumi ženiti se carski Arapin
1 2 . Mirni bozi polja, dubrava i gora…
1824. O, devo-ružo, u okovu
1 2 . Pevač David rastom beše mal…
1824. Prozerpina
1 2 . Razgovor s knjižarom
1 2 . Ti okovi zarobljeniku…
1825. Bura
1 25. Tek ruže kad se suše…
1825. Savet
1825. Za A.P. Kern
1 25. Zadnje cveće
1 25. Čim malko svenu ruže
1825. Prizor iz Fausta
1 25. Ako prevari te žice…
1 25. Andra Šenijea
1825. Spaljeno pismo
1825. Boris Godunov
1 25. to! Još je živ Kurilka žurnalist?
1 25. vropa zalud zgranula se…
1825. Ex ungue leonem
1825. Grof Nulin
1 25. Odrekosmo se rečitosti lako….
1 25. U krvi oganj želja gori
1825. Za grofa Voroncova
1 25. Zimsko veče
1 25. Ženik
1825. Prozaik i poeta
1826. Pesme o Stjenjki Razinu
1826. Zimski put
1826. Stance
1826. Prorok
1826. U jevrejskoj kolibi kandilo….
1 26. pigram (Jedva carske dočepo se moći)
1827. Talisman
1827. Pesnik
1 27. Karte tužno otvara
1827. Arapin Petra Velikog
1827. Arion
1827. Tri izvora
1827. Berangerova reputacija
1827. U rudnicima sibirskim
1828. Ti i Vi
1 2 . Sećanje
182 . Gavrani se leteč sreli…
1828. Cvetak
1828. Grade sjaja, grade – bedo…
1 2 . Još uvek dušu hladni vetrovi…
1 2 . Ančar drvo otrova
1828. Utopljenik
1 2 . Tu ne pevaj, lepotice…
1 2 . Zaludan si dar slučajni…
1 29. O, kol ko nam otkrića sjajnih…
1829. Opet ovenčani smo slavom
1829. Pesnik i gomila
1829. Poltava
1 29. legični odlomak
1 29. umcima Gruzije noć prekriva nedra
1 29. Ja ljubljah vas. ta ljubav možda cveta…
1 29. Kad bučnim ulicama lutam…
1829. Kavkaz
1829. Don
1 29. Zima je. Što da radimo na selu?
1829. E.P. Poltorackoj
1829. Zimsko jutro
1829. Znaci
1 29. Živeo je vitez bedan…
1829. Putovanje u Arzrum
1829. Roman u pismima
1829. Svraka
1829. Odron
1830. Cigani
1830. Tacit
1 30. ajka o mečki
1830. Rad
1 30. Stihovi spevani noću u nesanici
1830. Zbog obala svog zavičaja…
1830. Zaklinjanje
1830. Pesniku
1830. Elegija
1 30. Kućica u Kolomni
1830. Male tragedije
1830. Istorija sela Gorjuhina
1830. Uz prevod Ilijade
1830. Rima
1 30. Moj, kritičaru tusti, tebe baš do suza…
1830. Momak
1 30. Na početku života ja se sećam škole
1831. Grobar
1 31. orodinska godišnjica
1831. Jeka
1 31. Gospođica-seljanka
1831. Klevetnicima Rusije
1 31. Upravitelj poštanske stanice
1831. Hitac
1 31. Mećava
1831. Bajka o caru Saltanu
1 31. ajka o popu i njegovom pomoćniku Baldi
1 31. elikove priče
1832. Pir za vreme kuge
1832. Mocart i Salijeri
1832. Jezerski
1 33. Andželo
1833. Bronzani konjanik
1833. Bajka o ribaru i ribici
1833. Burdis i njegova tri sina
1833. Jevgenij Onjegin
1833. Jesen
1833. Vojvoda
1833. Bajka o mrtvoj kneginji i sedmorici delija
1 33. O ože, ne daj da poludima!
1 3 . Priča o Pugačovu
1834. Bajka o zlatnom pevcu
1834. Pikova dama
1 3 . Mickjevič
1 3 . Krdžalija
1 3 . Da, draga, vreme je! Spokojstva srce prosi…
1 35. gipatske noći
1835. Pesme zapadnih Slovena
1835. Oblak
1 36. Oci pustinjaci i neporočne žene
1 36. Zaboravši gaj, slobodu…
1836. Umetniku
1836. Vode duboke
1 36. Spomenik nerukotvorni podigoh sebi…
1 36. Škrti vitez
1 36. Ja posetih opet…
1 36. Kapetanova kći
1839. Kameni gost
1841. Dobrovski