Klasifikacija zvezda

klasifikacija na osnovu spektralnih karakteristika i temperature

svetlost zvezda se proputa kroz prizmu ili podlee difrakciji
spektar svetlosti ispresecan apsorpcionim linijama
apsorpcione linije otkrivaju sastav zvezde (ili barem njenog omotaa)

Klasifikacija zvezda
tipovi (prema opadajuoj temperaturi): O, B, A, F, G, K, M (Oh Be A
Fine Guy/girl, Kiss Me)
O i B retke, ali veoma svetle; M este ali blede
Hertzsprung -Russell (H-R) dijagram temperatura zvezde (boja) u funkciji
luminoznosti (ukupna energija koju
zvezda izrai svake sekunde)
Zvezde glavnog niza fuzioniu H
u He, stabilna faza, relativno dug ivot
(~5 mlrg godina), Sunce
supergiganti iznad glavnog niza
zvezde koje su potroile H na kraju
svog ivotnog veka od njih nastaju
nove u supernove beli patuljci,
neutronske zvezde, crne rupe
beli patuljci (ispod glavnog niza)
vrue blede zvezde koje su istroile
svoje nuklearno gorivo i koje potom
postaju hladni crni patuljci

Klasifikacija zvezda

Harvardska spektralna klasifikacija

Klasifikacija zvezda
Jerks (Yerkes)/ MKK/ MK spektralna klasifikacija gue zvezde
ispoljavaju vee spektralno irenje usled pritiska gravitacija i pritisak
na povrini gigantske zvezde mogo su manji nego kod patuljastih
0 ili Ia+ - hipergiganti/ ekstremno luminozni hipergiganti - Cygnus
OB2#12 (B3-4Ia+)
Ia luminozni supergiganti - Eta Canis Majoris (B5Ia)
Iab - intermedijarni luminozni supergiganti - Gamma Cygni (F8Iab)
II svetli giganti - Beta Leporis (G0II)
III normalni giganti - Arcturus (K0III)
IV subgiganti - Gamma Cassiopeiae (B0.5IVpe)
V zvezde glavnog niza (patuljci) - Achernar (B6Vep)
VI ili sd (prefiks) subpatuljci - HD 149382 (sdB5)
VII ili D (prefiks) beli patuljci - van Maanen 2 (DZ8)

Zvezde glavnog niza

(relativno) mlade zvezde
fuzija H u He
masa do 20 puta vea od mase Sunca
uti patuljci male zvezde glavnog niza Sunce
crveni patuljci male, hladne, vrlo blede zvezde, T < 4000K, najei
tip zvezda (3/4 Mlenog puta), nevidljive golim okom sa Zemje potpuno
konvektivne (He se ne gomila u jezgru) ukoliko im je masa ispod 0,35
mase Sunca konstantna luminoznost trilionima godina, dok ne potroe
H Proxima Centauri
plavi patuljci hipotetike zvezde trebalo bi da nastanu iz crvenih
patuljaka kada Univerzum bude dovoljno star
narandasti patuljci (K-patuljci, V klase luminoznosti) masa 0,45
0,8 masa Sunca, 3900K< T < 5300K, vreme ivota 15 30 mlrd godina,
emituju manje UV zraenja nego zvezde G-tipa (Sunce) mogunost
nastanka ivota u sistemima oko ovih zvezda

Jo o patuljcima...
beli patuljci guste zvezde veliine Zemlje sastavljene od
degenerisane materije (C) , nastale od zvezda koje nisu imale dovoljno
mase da postanu neutronske zvezde ili supernove tipa II (od crvenih
dinova koji su odbacili spoljanji omota), masa do 9 Sunevih
crni patuljci ugaeni (ohlaeni) beli patuljci
braon patuljci podzvezdani objekti koji nisu dooljno masivni da bi
fuzionisali H u He, ali dovoljno masivni da fuzioniu deuterijum manje
od 0,08 Sunevih masa iznad 13 Jupiterovih masa