Program Za Spas Srbije

PROGRAM
ZA SPAS
SRBIJE
ZADACI
NADSTRANAČKE
VLADE
STRUČNJAKA
BEOGRAD
1999.
SADRŽAJ
SADRŽAJ....................................................................................................................................2
R E Č U N A P R E D..................................................................................................................6
U V O D N A N A P O M E N A....................................................................................................7
I.............................................................................................8
1. ŠTA NAM SE DOGODILO?.......................................................................................................8
2. KAKO DALJE?..........................................................................................................................9
2.1. PUT U BEZNAĐE..............................................................................................................9
2.2. IZLAZ IZ BESPUĆA...........................................................................................................9
2.2.1. Bazični konsenzus..................................................................................................10
2.2.2. Demokratski i slobodni izbori..................................................................................11
2.2.3. Šta kaže istraživanje javnog mnjenja?....................................................................11
3. NADSTRANAČKA VLADA STRUČNJAKA..................................................................................12
3.1. SRBIJA I SVET................................................................................................................12
3.2. PITANJA I ODGOVORI.........................................................................................................13
3.3. CILJEVI NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA................................................................16
3.5. STRUKTURA NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA........................................................18
3.5.1. Karakteristike i potrebe nadstranačke vlade stručnjaka.........................................18
3.5.2. Troškovi vlade........................................................................................................19
3.6. KO ĆE KONTROLISATI RAD VLADE?...............................................................................28
3.7. KOMUNIKACIJA I SARADNJA NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA.................................28
3.8. PRESBIRO......................................................................................................................28
3.9. O LJUDIMA.....................................................................................................................29
3.10. O STILU.......................................................................................................................29
3.11. O LOBIRANJU...............................................................................................................30
3.12. O POVERENJU..............................................................................................................30
1. PRINCIPI SRBIJE KAO DRŽAVE...............................................................................................31
2. DRŽAVNO UREĐENJE............................................................................................................32
2.1. SUVERENOST................................................................................................................32
2.2. DRŽAVLJANSTVO...........................................................................................................32
2.3. IZBEGLI SRBI.................................................................................................................33
2.4. DIJASPORA....................................................................................................................33
2.5. REPUBLIKA SRPSKA I SRBI IZ HRVATSKE.......................................................................33
2.6. KOSOVO I METOHIJA......................................................................................................34
2.7. VOJVODINA....................................................................................................................36
3. SISTEM VLASTI.....................................................................................................................37
3.1. NARODNA SKUPŠTINA...................................................................................................37
3.2. PREDSEDNIK REPUBLIKE...............................................................................................38
3.3. VLADA...........................................................................................................................38
3.4. PRAVOSUDNI SISTEM....................................................................................................39
3.4.1. Pravosudni savet....................................................................................................40
3.4.2. Redovni sudovi i državno tužilaštvo........................................................................40
3.4.3. Ustavni sud............................................................................................................41
3.4.4. Upravno i Računsko odeljenje.................................................................................42
3.4.5. Privredni sudovi......................................................................................................42
3.4.6. Ombudsman...........................................................................................................42
4. SLOBODE I PRAVA GRAĐANA...............................................................................................43
4.1. OPŠTA NAČELA O LJUDSKIM PRAVIMA...........................................................................43
4.2. KATALOG LJUDSKIH PRAVA............................................................................................43
4.2.1. Građanska prava....................................................................................................43
4.2.2. Ekonomska, socijalna i druga prava.......................................................................44
4.3. DUŽNOSTI GRAĐANA....................................................................................................45
5. IZBORNI SISTEM...................................................................................................................45
6. POLITIČKI PLURALIZAM.........................................................................................................47
7. TERITORIJALNA ORGANIZACIJA.............................................................................................49
7.1. REGIONALNO UREĐENJE................................................................................................49
Програм за спас Србије

2
7.2. OPŠTINA........................................................................................................................50
8. ODBRANA............................................................................................................................50
8.1. VOJNA ODBRANA...........................................................................................................51
8.1.1. Srpska Armija (SA)..................................................................................................51
8.1.2. Srpska Garda (SG)..................................................................................................53
8.1.3. Teritorijalna odbrana (TO)......................................................................................55
8.2. CIVILNA ODBRANA........................................................................................................55
8.2.1. Civilna zaštita (CZ).................................................................................................55
9. BEZBEDNOST.......................................................................................................................56
9.1. CILJ................................................................................................................................56
9.2. NEOPHODNE ZAKONSKE PROMENE...............................................................................56
9.3. STANJE..........................................................................................................................56
9.4. PROMENE......................................................................................................................56
9.4.1. Decentralizacija......................................................................................................56
9.4.2. Demilitarizacija.......................................................................................................56
9.4.3. Racionalizacija........................................................................................................57
10. SPOLJNA POLITIKA..............................................................................................................57
1. ŠTA KAŽU BILANSI?..............................................................................................................59
1.1. KARAKTERISTIKE SRPSKE PRIVREDE..............................................................................59
1.1.1. Zaduženost............................................................................................................59
1.1.2. Gubici.....................................................................................................................59
1.1.3. Ostale karakteristike privrede................................................................................59
1.1.4. Nezaposlenost........................................................................................................60
1.1.5. Siva ekonomija.......................................................................................................60
1.2. PROISTEKLI ZAKLJUČCI..................................................................................................60
2. OBAVEZE DRŽAVE...............................................................................................................60
2.1. SPOLJNI DUG.................................................................................................................60
2.2. DEVIZNA ŠTEDNJA.........................................................................................................61
2.3. JAVNI DUG.....................................................................................................................61
3. PRIVREDA............................................................................................................................62
3.1. INDUSTRIJA....................................................................................................................63
3.2. ENERGETIKA..................................................................................................................63
3.3. TELEKOMUNIKACIJE.......................................................................................................64
3.4. SAOBRAĆAJ...................................................................................................................64
3.4.1. Saobraćajne grane.................................................................................................65
a) Železnički saobraćaj.................................................................................................65
b) Rečni saobraćaj........................................................................................................65
v) Drumski saobraćaj....................................................................................................66
g) Vazdušni saobraćaj..................................................................................................66
3.5. RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA.........................................................................66
4. POLJOPRIVREDA...................................................................................................................67
4.1. CILJEVI...........................................................................................................................67
4.2. MERE.............................................................................................................................67
5. STOČARSTVO.......................................................................................................................69
6. FINANSIJE.............................................................................................................................69
5.1. JAVNA POTROŠNJA.........................................................................................................70
5.2. FISKALNA POLITIKA........................................................................................................70
5.3. PENZIJE.........................................................................................................................71
5.4. FINANSIJSKA DISCIPLINA................................................................................................71
5.5. FINANSIJSKO TRŽIŠTE....................................................................................................72
5.6. BERZA...........................................................................................................................72
6. CENTRALNA BANKA I MONETARNA POLITIKA........................................................................73
7. PRILIV KAPITALA...................................................................................................................74
7.1. BESPOVRATNA POMOĆ..................................................................................................75
7.2. DIREKTNE INVESTICIJE...................................................................................................75
7.3. KONCESIJE.....................................................................................................................76
7.4. PORTFOLIO INVESTICIJE.................................................................................................76
7.5. KREDITI.........................................................................................................................76
7.6. ŠTEDNJA GRAĐANA.......................................................................................................77
8. SRPSKA BANKA - Kako pomoći Srbiji?...................................................................................77
8.1. Zašto predlažemo osnivanje Banke a ne Fonda?...........................................................77
8.2. Kako osnovati SRPSKU BANKU (SB)?.............................................................................77

3
8.3. Poslovna politika SB......................................................................................................78
8.4. Koje će poslove Banka obavljati?..................................................................................78
8.5. PRIKUPLJANJE SREDSTAVA.............................................................................................78
1. Osnovni kapital............................................................................................................78
2. Štednja.........................................................................................................................78
3. Uzimanje kredita..........................................................................................................79
8.6. KREDITNI POSLOVI........................................................................................................79
8.7. GARANCIJSKI POSLOVI...................................................................................................79
8.8. PLATNI PROMET.............................................................................................................79
8.9. USLUGE.........................................................................................................................79
8.10. KO ĆE KONTROLISATI RAD SB?....................................................................................80
9. KAKO PRIKUPITI KAPITAL?....................................................................................................80
Procene o mogućim sredstvima koja bi se prikupila:........................................................80
1. SMANJENJE svih državnih rashoda............................................................................80
2. CIGARETE - van državnih tokova..............................................................................80
3. MOTORNI BENZIN I DIZEL GORIVO................................................................................81
4. ALKOHOL......................................................................................................................81
5. SIVA EKONOMIJA...........................................................................................................81
6. ŠTEDNJA.......................................................................................................................81
10. GDE ULAGATI?...................................................................................................................82
11. IZVOZ................................................................................................................................85
12. KAKO ZAPOSLITI LJUDE?.....................................................................................................87
13. KAKO ZADRŽATI MLADE?...................................................................................................88
1. SOCIJALNA POLITIKA.............................................................................................................89
1.1. JAVNOST U RADU..........................................................................................................90
1.2. ODRICANJE....................................................................................................................90
1.3. UŠTEDE.........................................................................................................................91
1.4. KAKO ĆE SE POPUNITI FONDOVI ZA SOCIJALNE PROGRAME?.........................................91
1.5. PRICIPI I ELEMENTI SOCIJALNE POLITIKE........................................................................92
1.6. PENZIONERI..................................................................................................................92
1.7. NEZAPOSLENI................................................................................................................93
1.7.1. Regulisanje tržišta rada..........................................................................................94
1.7.2. Materijalno-pravna zaštita......................................................................................94
1.8. POPULACIONA POLITIKA I BRIGA O DECI........................................................................95
1.8.1. Mere za povećanje nataliteta u Srbiji......................................................................96
Propaganda..................................................................................................................96
Treće dete....................................................................................................................96
Materijalna stimulacija..................................................................................................97
Trudničko bolovanje.....................................................................................................97
Porodiljsko bolovanje....................................................................................................97
Krediti...........................................................................................................................97
1.9. STANOVANJE.................................................................................................................97
1.10. SOCIJALNA ZAŠTITA BORACA, INVALIDA I NJIHOVIH PORODICA...................................98
1.11. SIROMAŠTVO...............................................................................................................98
2. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE.....................................................99
2.1. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA................................................................................................99
2.1.1. Osnovna zdravstvena zaštita..................................................................................99
2.1.2. Dodatna zdravstvena zaštita..................................................................................99
2.2. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE.......................................................................................100
2.2.1. Kratkoročne pravno-finansijske mere...................................................................101
2.2.2. Mere za konstituisanje Republičkog zavoda kao savremene organizacije obaveznog
zdravstvenog osiguranja........................................................................................................102
2.3. TELEMEDICINA............................................................................................................103
3. POLITIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE.................................................................................105
3.1. ZAŠTO JE VAŽNA ŽIVOTNA SREDINA ?.........................................................................105
3.2. STANJE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI..............................................................................105
3.3. REŠENJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI............................................106
3.4. ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI:....107
3.5. FINANSIRANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI:...................................108
4. OBRAZOVANJE, NAUKA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ...................................................................108
4.1. PREDŠKOLSKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE...............................................................109
4.1.1. Osnovni zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja.........................................109

4
4.1.2. Obrazovni sadržaji................................................................................................109
4.1.3. Vaspitna uloga......................................................................................................109
4.2. OSNOVNO OBRAZOVANJE............................................................................................110
4.2.1. Organizacija rada škole........................................................................................110
4.2.2. Nastavni kadar.....................................................................................................110
4.2.3. Nastavni program.................................................................................................110
4.2.4. Vaspitna uloga škole............................................................................................110
4.2.5. Upravljanje školom...............................................................................................110
4.3. SREDNJA ŠKOLA..........................................................................................................111
4.3.1. Organizacija rada škole........................................................................................111
4.3.2. Nastavni kadar.....................................................................................................111
4.3.3. Nastavni program.................................................................................................111
4.3.4. Odnos učenik — profesor......................................................................................111
4.4. VISOKO OBRAZOVANJE................................................................................................112
4.4.1. Obaveze univerziteta............................................................................................112
4.4.2. Neposredni zadaci univerziteta u obrazovanju i tehnološkom razvoju..................112
4.4.3. Način rešavanja sadašnjih problema na univerzitetu............................................112
4.4.4. Materijalni položaj univerziteta.............................................................................113
4.5. NAUKA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ.....................................................................................113
5. INFORMISANJE I MEDIJI.......................................................................................................114
6. KULTURA............................................................................................................................115
SANU..............................................................................................................................117
Projekti...........................................................................................................................117
Kulturni centri u inostranstvu.........................................................................................117
Regije.............................................................................................................................117
Zaključak........................................................................................................................117
UMESTO ZAKLJUČKA, KOJI SU INTERESI?...............................................................................118
Interesi članova Vlade:.......................................................................................................118
Interesi građana:................................................................................................................118
Interesi vojske:...................................................................................................................118
Interesi policije:..................................................................................................................118
Interesi političkih stranaka:................................................................................................119
INTERESI SRBIJE:................................................................................................................119
AUTORI:.................................................................................................................................120
LITERATURA...........................................................................................................................121

5
REČ UNAPRED
Ovaj Program nastao je kao prirodna potreba jedne grupe stručnjaka da

srpskoj javnosti ponudi moguća rešenja izlaska iz sadašnje situacije. Reč je o
autorima od kojih su neki pripadnici različitih političkih organizacija, a neki su
nezavisne ličnosti; koji su kao pojedinci radi da svojim stručnim znanjem
doprinesu svekolikoj obnovi i preporodu Srbije. Pošli smo od realne
pretpostavke da su nam potrebna konkretna rešenja, a ne teorijske rasprave
koje se završavaju uopštenim deklaracijama.
Program je pravljen za buduću Nadstranačku vladu stručnjaka koju bi, ukoliko
se ne postigne bazični konsenzus, pobedivši na slobodnim i poštenim
izborima, postavila izborna koalicija demokratskih snaga promena. Ta
nova vlada preduzela bi hitne političke i ekonomske mere za spas države.
Program je rezultat pokušaja da se u vreme nove golgote Srbije, u godinama
zla, nasilja i beznađa — probudi vera da nisu porušeni svi mostovi koji srpski
narod povezuju sa civilizacijskim tekovinama mira, slobode i demokratije, da
još ima nade ZA SPAS SRBIJE.
Pokušali smo na jednom mestu da objedinimo celovit program političkih i
ekonomskih promena koje bi trebalo odmah izvršiti.
Pokušali smo da pronađemo puteve izlaska Srbije iz istorijskog bespuća i da
formulišemo strategiju spasa.
Pokušali smo da otvorimo perspektive za razvoj srpske države i da
ponudimo mogućnost programskog objedinjavanja svih društvenih snaga
promena.
Da li smo u tome uspeli, vi ocenite.
Program nudi jedan relativno fleksibilan instituicionalni okvir za demokratsku
Srbiju, sa puno praznina, od kojih su neke namerne a neke nisu mogle da se
izbegnu.
Program je otvoren za sve vaše predloge i sugestije. On teži da se slije sa
sličnim programima, demokratskim zalaganjima za izlaz iz krize i preporod
Srbije. Zajedničkim radom sigurno možemo da napravimo još bolje programe.
Bitno je da otpočnemo saradnju. Samo tako ćemo pronaći najbolja rešenja za
Srbiju.
Važna je dobra volja i rad svih nas.
Kao stručnjaci koji su objedinjavali rad svih naših kolega, zahvaljujemo im se
na saradnji i strpljenju.
Zahvaljujemo se i svim našim saradnicima i prijateljima koji nisu stručnjaci, ali
koji su svojim radom, savetima, predlozima i primedbama presudno pomogli
da ovaj Program nastane.
S verom u spas Srbije, prof. dr Jovica

Trkulja
Beograd, na Preobraženje, 19. avgusta 1999 g.

Branko Dragaš
6
NA ČETVRTOM NACIONALNOM SAVETOVANJU SRPSKE DIJASPORE U
HIMELSTIRU, 27./28.11.1999. GODINE SVETSKI SABOR SRBA PRIHVATIO JE
PROGRAM ZA SPAS SRBIJE
UVODNA NAPOMENA
Proteklih godina propuštena je prilika da se temeljno promeni politički i

ekonomski sistem Srbije i da se zemlja konačno uključi u razvijeni svet.
Doživeli smo državnu i nacionalnu katastrofu. Narušen je suverenitet Srbije i
država je dovedena na rub propasti. Zaoštreni su postojeći i otvoreni novi
problemi i sukobi koji prete novim stradanjem ljudi i materijalnim razaranjem.
Šta sad?
Potrebna nam je nova nacionalna i državna politika. Promišljena i mudra.

Nacionalna politika koja će omogućiti ekonomski oporavak i politički preporod
zemlje.
Građanska je i patriotska obaveza svih političkih snaga, mislećih ljudi Srbije i

svih Srba u svetu da ulože sebe, svoje ideje, znanje i volju da zajedno
pronađemo puteve spasa.
Ne vredi čekati!
Dužni smo da pomognemo otadžbini kad je najteže i da obezbedimo

budućnost srpskom rodu. To je naša ljudska obaveza i mi je moramo izvršiti.
Izborimo se za novu Srbiju!
Naša budućnost nikad nije bila beznadežnija. Raspeti smo između očajničke
nade i očajničkog straha.
Gde je izlaz?
Cilj ovog Programa za spas Srbije je da nam osnaži nadu i oslobodi nas straha
od promene.
Ovaj Program postavlja osnove nove nacionalne i državne politike lišene

grandomanije, samozavaravanja i iluzija. On teži da ukaže na perspektive i
otvori vidike svima onima koji su izgubili veru u Srbiju; da povrati
samopouzdanje svim građanima Srbije i nadu da zlo, nasilje i prevara ne
mogu trajno vladati.
Vreme je za promene!
Moramo znati gde smo, čime raspolažemo, šta možemo. Moramo sagledati
svoje mogućnosti i na osnovu toga postaviti novu nacionalnu strategiju.
Spasimo Srbiju!
Zadatak Nadstranačke vlade stručnjaka je da otpočne sprovođenje te nove

nacionalne politike i da Srbiju ponovo vrati u zajednicu evropskih naroda.

7
1. ŠTA NAM SE DOGODILO?
Današnji položaj države Srbije i srpskog naroda posledica je jedne autoritarne

vladavine koja je razorila duhovni i materijalni potencijal našeg naroda.
Od državotvornog i istorijsko-kulturno priznatog naroda, Srbi su se u toku
jedne kobne decenije od pobedničkog naroda pretvorili u gubitnički,
“agresorski” narod, kome se otimaju teritorije i bogatstva.
Za kratko vreme izgubili smo samopouzdanje i dostojanstvo, našli se na pragu
beskućništva, duboko zašli u siromaštvo i krenuli putem duhovnog i fizičkog
iskorenjivanja.
Tragično opadanje nataliteta, izgon i emigracije stanovništva poslednjih
decenija, ozbiljno su upozorenje da se Srbi mogu svesti na beznačajnu etničku
grupu i na kraju nestati s lica zemlje.
Izgubili smo:
• teritoriju Srpske Krajine na kojoj su vekovima živeli Srbi;
• državnost Republike Srpske koja je postala protektorat međunarodne zajednice;
• teritoriju Kosova i Metohije koju kontroliše vojska KFOR-a;
• deo našeg naroda koji se iselio u inostranstvo, mladost koja je potražila bolju
budućnost;
• standard;
• prirodni priraštaj;
• društveno bogatstvo koje se odlilo u inostranstvo i na privatne račune;
• istorijske saveznike i ugled koji smo imali u svetu;
• poverenje u sve institucije;
• poverenje jednih u druge;
• smelost da promenimo sebe.
Dobili smo:
• SRJ;
• međunarodne sankcije;
• NATO bombe;
• strane trupe na Kosovu i Metohiji;
• ekološku katastrofu;
• uništenu privredu i hiperinflaciju;
• razorene nacionalne institucije;
• izgon najsposobnijih;
• kriminal i mafiju;
• smrt i razaranje;
• bolest, tugu i nesreću;
• strah i očajanje;
• moralni sunovrat.
Šta nam se još može dogoditi?

Građanski rat, raspad SRJ, gubitak suverenosti i međunarodni protektorat.
Dakle, dogodilo se ono najgore, Srbija je na kraju XX veka u gorem stanju
nego na kraju XIX veka.

8
2. KAKO DALJE?
2.1. PUT U BEZNAĐE

Ako sadašnji režim ostane na vlasti, nastaviće se dalje propadanje države a
narod će teško živeti u nepriznatoj, međunarodno izolovanoj zemlji.
Ako sadašnja opozicija, predvođena sujetnim liderima, nedoraslim vremenu,
nastavi da zanemaruje nacionalne ciljeve, boreći se za svoju ličnu promociju,
Srbija će doživeti tragičan sunovrat i propast.
Ponoviće se već viđene scene zla, nasilja, rasparčavanje zemlje i razaranja
koja će na najgori mogući način rešiti srpsko nacionalno pitanje.
Na kraju tog puta u beznađe pojaviće se međunarodni protektorat nad
narodom koji nije sposoban da upravlja sam sobom, te mu je neophodan
staratelj dok politički ne odraste.
To bi značilo konačno gubljenje nacionalnog suvereniteta, rasparčavanje
Srbije, nove seobe srpskog naroda i njegov nestanak.
2.2. IZLAZ IZ BESPUĆA

Da se ovaj najgori scenario ne bi ostvario, potrebno je da pokažemo istorijsku
zrelost i državotvornu mudrost, i da pronađemo put koji vodi izlazu iz
bespuća.
Jasno je da nas ni režim ni većina opozicionih lidera, zatrovani međusobnom
borbom oko vlasti, ne mogu izvesti na taj put.
Oni su obesmislili svaku političku ideju i proćerdali narodno poverenje.
Oni ne mogu da spasu Srbiju i zato narod traži — nove ljude!
Istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da bi preko 70% građana
podržalo pojavu novih ljudi na političkoj sceni Srbije.
Dajmo priliku nekim novim ljudima!
Kako? Na koji način?
Ovaj Program će ponuditi ključna rešenja koja mogu spasiti našu državu.
2.2.1. Bazični konsenzus
Osnovna pretpostavka demokratskog preporoda zemlje je da se postigne

konsenzus relevantnih političkih snaga o mirnom izlasku iz krize i o principima
na kojima će počivati Srbija kao politička zajednica.
Katastrofalna situacija u zemlji i nesposobnost režima i opozicije da državu
izvedu iz bespuća, primoravaju da se započne dijalog o spasu države. Taj
dijalog bi se organizovao na sledeći način:
• snage preporoda bi razgovarale za okruglim stolom o putevima izlaska iz
bespuća;
• snage preporoda su: opozicione stranke, nevladine organizacije i druga udruženja
civilnog društva, ugledne grupe i pojedinci iz zemlje i dijaspore;
• snage preporoda bi usvojile zajednički program za spas Srbije;
• snage preporoda bi pozvale režim na dijalog o mirnom načinu izlaska iz krize i
formiranja Nadstranačke vlade stručnjaka, uprkos tome što režim do sada nije
pokazao spremnost za takav dijalog;

9
• za okruglim stolom vlasti i snaga preporoda formirala bi se Platforma izlaska iz
krize koja bi sadržala strateške tačke preporoda Srbije i označila nosioce
promena.
Osnovne strateške tačke našeg opstanka su:

• bazični konsenzus o Srbiji kao političkoj zajednici (o nazivu, teritoriji, obliku
vladavine i državnom uređenju, građanskoj suverenosti i vladavini prava,
oblicima svojine, karakteru zajednice i sl.);
• ubrzani ekonomski razvoj zemlje;
• demokratizacija;
• uspostavljanje pravnih institucija i vladavina prava;
• slobodni mediji, univerzitet i svi ostali segmenti civilnog društva;
• redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore;
• rešavanje Kosovskog pitanja;
• ustavne promene;
• priprema odgovarajućih zakona;
• demokratski i slobodni izbori;
• povratak Srbije u međunarodnu zajednicu.
Budući da u Srbiji ne postoji nijedna politička stranka ili organizacija sposobna

da sama izvrši promene, neophodno je udruživanje svih snaga za spas naše
države.
Posle javnih rasprava izradila bi se zajednička Platforma za spas Srbije i
personalno bi se odredili kandidati za sastav Nadstranačke vlade stručnjaka.
Dosledno sprovodeći usvojeni bazični konsenzus, Srbija bi mirnim putem
izvršila neophodne promene koje bi je uvele u zajednicu evropskih naroda.
Ovaj politički Program polazi od pretpostavke da će se, sazivanjem
Ustavotvorne skupštine, stvoriti sve legalne pretpostavke za promenu
sadašnjeg Ustava i donošenje novog Ustava Srbije.
Stoga su u ovaj Program već ugrađeni predlozi za novi Ustav Srbije.
2.2.2. Demokratski i slobodni izbori

Ukoliko režim ne prihvati ideju o bazičnom konsenzusu i Platformi izlaska iz
krize, onda snage preporoda moraju primorati režim na nove izbore.
Izbori su osnovni legitimni način promene vlasti. Više nije moguće odlagati
zahtev za slobodnim i poštenim izborima u Srbiji. Takvi izbori su jedini put za
smanjivanjem napetosti u političkom životu Srbije i za njen prijem u važne
međunarodne političke, ekonomske i kulturne organizacije
Nadstranačka vlada stručnjaka biće izabrana posle pobede demokratskih
snaga na slobodnim i poštenim izborima.
Snage promena, imajući loše iskustvo sa dosadašnjim načinom organizacije
izbora u Srbiji, koje je kulminiralo izbornom krađom i međunarodnim pritiskom
na vlast da poštuje osnovne standarde za legalne i legitimne izbore, izlazak
na prevremene izbore usloviće time:
• da svi Srbi, ma gde živeli u svetu, dobiju državljanstvo i pravo glasa na izborima;
• da svi izbegli Srbi dobiju državljanstvo i pravo glasa na izborima;
• da svi drugi drugi građani Srbije koji su napustili zemlju ostvare svoje biračko
pravo;

10
• da se izabere novi Upravni odbor RTS, sastavljen od predstavnika snaga
preporoda i režima, koji bi garantovao profesionalnost i objektivnost državnih
medija u predizbornoj kampanji;
• budući Upravni odbor RTS-a biće sastavljen od predstavnika: aktuelne vlasti,
parlamentarne stranke, Crkve, Univerziteta i sindikata;
• da sve političke partije moraju biti ravnopravno zastupljene i u državnim i u
privatnim elektronskim medijima, a utvrđena pravila za nastupe na televiziji
kontrolisaće posebni odbori;
• da na izborima učestvuje i izbeglo stanovništvo sa Kosova koje će glasati u mestu
sadašnjeg boravka po modelu izjašnjavanja bosanskih izbeglica;
• da se izbori sprovedu po proporcionalnom izbornom sistemu sa malim brojem
izbornih jedinica i sa izbornim cenzusom od pet odsto;
• da se odnosi među političkim strankama regulišu Pravilnikom o ponašanju u
izbornoj kampanji;
• da se izvrši revizija postojećih biračkih spiskovač
• da izbore kontroliše i OEBS, naročito biračke spiskove i brojanje glasova;
• da se obezbedi sudska i ustavno-sudska zaštita izbornog prava (opšta žalba
Ustavnom sudu).
Organizovanjem demokratskih i slobodnih izbora, srpski narod će se izjasniti o

svojoj budućnosti i niko nema prava da spreči sprovođenje izražene narodne
volje.
Verujemo da će se građani Srbije, posle svega što im se dogodilo, opredeliti
za izbornu koaliciju demokratskih snaga promena, jer ona jedino može da
spasi Srbiju iz ovog tragičnog poniranja i posrtanja u bespuću.
2.2.3
2.2.3. Šta kaže istraživanje javnog mnjenja?
Prema istraživanju agencije”Partner” urađenoj od 10.-16. avgusta 1999.
godine na pitanje “Šta tražite?”, građani Srbije su odgovorili:
ШТА ТРАЖИТЕ?
86,70%
81,40%
69,70% 72,00%
Приватизација Промена режима Отварање привреде премаФинансијска помоћ

свету међународне заједнице
Koji je zaključak?
Građani Srbije traže promene i potrebno je udruživanje svih demokratskih
snaga promena u jedinstvenu izbornu koaliciju.

11
3. NADSTRANAČKA VLADA STRUČNJAKA
3.1. SRBIJA I SVET

Danas je Srbija izolovana od čitavog sveta, usamljena i osiromašena zemlja.
Politika režima upropastila je državu i dovela je na sam rub opstanka. Dokaz
za ovu tvrdnju jesu sledeći podaci. Najbolje da se uporedimo sa zemljama
slične veličine i broja stanovnika, kako bi se jasnije ukazao put kojim Srbija
mora dalje da ide.
Podaci Evrostata za februar 1998. godine su:
Stanovništv Infla-cija Nezap BDP* Rast Budžet Dug
Država o o- (USD BDP (%BDP) (%BD
(u slenos mld.) P)
milionima) t
Austrija 8 1,1% 4,4% 182,6 2,1% deficit 2,5 66,1

Belgija 10,2 1,4% 9,3% 216,2 2,7% deficit 2,1 122,2
Finska 5 1,3% 12,5% 141,7 5,9% deficit 0,9 55,8
Luksembu 0,412 1,4% 3,4% 14,4 3,4% suficit 1,7 6,7
rg
Holandija 15,5 1,8% 5,1% 335,3 3,3% deficit 1,4 72,1
Irska 3,6 1,2% 9,8% 70,7 8,3% deficit 0,9 66,3
Portugal 10 1,8% 5,9% 77,1 3,5% deficit 2,5 62,0
velik, nema ogrom
SRBIJA 10 50%** 70% 13 pad tačnih an, ne
podataka zna se
tačno
koliki
* BDP = bruto društveni proizvod
** 50% = (50% cena pod kontrolom)
3.2. PITANJA I ODGOVORI
Šta se zaključuje?
Srbija u svim parametrima odudara od ovih zemalja koje su članice EU.
Neshvatljivo je da zemlja sa istim brojem stanovnika (Portugal) godišnje pravi
USD 77,1 mld. što je 5,93 puta veći BDP nego u Srbiji.
Nešto manja Austrija (8 miliona stanovnika) pravi godišnje BDP USD 182,6
mld. što je 14,04 puta veći DBP nego u Srbiji. Još manja Finska (5 miliona
stanovnika) godišnje pravi BDP 141,7 mld. što je 10,9 puta veći DBP, sa duplo
manjim brojem stanovnika. A krajnje neverovatno, gotovo sramno, deluju na
sve nas podaci da 412.000 stanovnika Luksemburga pravi BDP 14,4 mld., sa
24,27 puta manjim brojem stanovnika od Srbije.
Dali su uspešne samo zemlje članice EU?
Ne. Uspešnije od Srbije su i zemlje u tranziciji koje su od 1989. godine
otpočele proces demokratizacije u svojim državama.

12
Zemlje u tranziciji.
BDP*
Država (USD Inflacija
mld.)
Slovenija 19,6 8,0 %
Hrvatska 20,3 5,7 %
Mađarska 47,7 14,3 %
Češka 56,2 10,7 %
Poljska 150,1 11,7 %
Podaci za 1998. godinu.
Kakva su očekivana kretanja društvenog proizvoda po stanovniku u
1999 godini?
Друштвени производ (УСД) по становнику у 1999.
9880
5460
4340 4450 4720
3880
1190 1471 1600

820 990
СРБИЈА Укр. Рум. Буг. Рус. Пољ. Слвч. Хрв. Мађ. Чеш. Слвн.
Kako se kretao Bruto društveni proizvod Srbije od 1989 godine?

Nivo BDP (1989=100)
100,0
80,0
60,0
40,0
20,0
0,0
1989 1990 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999

13
Kako Srbija završava XX vek?
Dohodak po ZLATNI USD $
stanovniku DINAR
1896. 310 1.356
1910. 487 1.648
1911. 250 845
1914. 417 1.411
1998. - 1.300
1999. - 820
Kakve su plate u okruženju?
Просечне плате у ДМ - октобар 1999.

1094
760
381 320 315

153 89
Словенија Хрватска БиХ РС МакедонијаЦрна Гора СРБИЈА
U čemu je problem?
Zašto je ovakva slika sveta?
Da li su stanovnici ovih država nadljudi ili nešto kod nas ne valja?

Odgovor na sva ova pitanja je jednostavan — ne valjaju privredni i
politički sistem.
Šta treba uraditi?

Treba ih PROMENITI!

14
Kakvu Srbiju hoćemo?
Promenom privrednog i političkog sistema, Srbija kroz deset godina mora
imati sledeće pokazatelje:
• stanovništvo: 12 miliona;
• inflacija: 1,1%;
• nezaposlenost: 5%;
• BDP: USD 33 mld.;
• rast BDP: 9,9%;
• bilansna i platno-budžetska ravnoteža;
• dug: 10% BDP;
• per capito: oko USD 2.700 godišnje.
Da li je ovo moguće?
Jeste. Potrebno je odmah krenuti sa promenama.
Kako početi?
Pobedom udruženih demokratskih snaga promena na slobodnim izborima i
postavljanjem Nadstranačke vlade stručnjaka.
Zašto Nadstranačka vlada stručnjaka?

Zato što su vodeće političke stranke, kako režimske tako i opozicione,
potpuno obesmislile i ukaljale svaku političku ideju.
Kakve su posledice te politike?

Razorena, opljačkana i izolovana Srbija puna siromaštva i bede, oko koje se
bore tašti i sujetni politički lideri.
Šta će se desiti ako se ništa ne promeni?

Ako ostane kao do sada, postoji realna mogućnost da Srbija doživi građanski
rat.
Šta bi to značilo?
Međunarodni protektorat nad narodom koji nije sposoban da upravlja sam
sobom, već mu Evropa mora odrediti staratelja dok ne odraste.
Konkretnije?
Gubitak nacionalnog suvereniteta i države.
Zar smo mi najgori narod na svetu?

Nismo. Najgori su ljudi koji o tom narodu odlučuju.

15
Ima li nade?
Ima. Treba dovesti nove, stručne i moralne ljude i pružiti im priliku da spasu
državu i građane.
Kako će to da urade?
Ostvarivanjem ovog Programa.
3.3. CILJEVI NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA
Osnovni ciljevi Nadstranačke vlade stručnjaka su da:

• usaglasi naše zakone sa zakonima Evropske unije;
• donese kapital iz sveta, modernizuje i privatizuje privredu;
• da smanji broj nezaposlenih;
• privuče strane investitore;
• Srbiju pripremi za članstvo u EU;
• Srbiju vrati u UN, MMF i Svetsku banku;
• uključi Srbiju u Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope;
• uključi Srbiju u Partnerstvo za mir;
• poboljša standard svim građanima;
• ekološki zaštiti sve građane;
• pripremi slobodne izbore;
• svim Srbima, bez obzira gde živeli, da državljanstvo i pravo glasa;
• zaustavi odlazak mladih ljudi iz zemlje.
Šta pokazuje istraživanje biračkog tela?
Na osnovu istraživanja agencije “Stratedžik marketing” izvršenog u novembru

1999. godine na pitanje - za koga će glasati? - birači su odgovorili:
ЗА КОГА ГЛАСАТИ?
38,60%
27,30%
22,30%
11,80%
Неће гласати Не знам Опозиција Режим
Istraživanje jasno pokazuje da skoro 40% građana traži novu političku ponudu i
zato predlažemo da se definisani ciljevi Nadstranačke vlade stručnjaka ostvaruju
se na sledeći način:

16
• Svi građani Srbije koji žele promene, sve političke stranke ili njihovi delovi,
pokreti, udrženja i navladine organizacije moraju da se udruže oko konkretnog
političkog i ekonomskog Programa i jedinstvene izborne liste - SPAS
SRBIJE;
• Preliminarnim izborima u okviru udruženih snaga promena doćiće se do
jedinstvenog programa i jedinstvene liste;
• Na preliminarnim izborima učestvovaće svi oni koji su zainteresovani za
promene, a glasaće svi građani koji to žele;
• Na preliminarnim izborima će se birati: kandidati za poslanike, kandidat za
premijera i kandidat za predsednika države;
• Kandidati za poslanike će sačinjavati skupštinu izborne koalicije SPAS SRBIJE.
Ova skupština će takođe, na predlog kandidata za premijera, izabrati buduću
prelaznu nadstranačku vladu stručnjaka;
• Skupština izborne koalicije SPAS SRBIJE će izabrati predsedništvo i odbore za:
politički sistem, spoljnu politiku, promociju, organizacioni odbor;
• Nosilac izborne liste SPAS SRBIJE biće kandidat za premijera prelazne vlade
stručnjaka;
• Predlažemo da slogan izborne koalicije SPAS SRBIJE bude: U inat! A njen znak:
tri stisnuta prsta.
• Sve dok se ne uspostave navedeni uslovi koalicija SPAS SRBIJE neće izlaziti na
izbore. Za uspostavljanje tih uslova koalicija koalicija će se boriti svim legalnim
metodama političkog pritiska.
• Posle pobede na opštim izborima članice izborne koalicije SPAS SRBIJE
raspodeliće osvojene poslaničke mandate shodno rezultatima prelimnarnih
izbora.
• Pobedom izborne koalicije SPAS SRBIJE Narodna skupština će postaviti prelaznu
nadstranačku vladu stručnjaka.
• Ako izborna koalicija SPAS SRBIJE izgubi na izborima, priznaće izborne rezultate i
nastaviti da se priprema za nove izbore.
3.5. STRUKTURA NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA

3.5.1. Karakteristike i potrebe nadstranačke vlade stručnjaka
Struktura Nadstranačke vlade stručnjaka prikazana je na slici 1. Ostale
karakteristike i potrebe za rad Vlade su sledeće:
• svako ministarstvo ima 20 zaposlenih stručnjaka;
• celokupna Vlada smeštena je u jednu zgradu zbog smanjenja troškova i bržeg
komuniciranja;
• informacioni sistem povezuje rad svih resora;
• Vlada ima jedinstveni žiro-račun koga potpisuju potpredsednik (levo) i predsednik
(desno). Dva potpredsednika ne mogu potpisivati račun;
• poslovni prostor u vlasništvu države Vlada će vratiti vlasnicima, prodati ili
iznajmiti radi podmirivanja obaveza ili troškova;
• rasprodaće se čitav vozni park, osim 9 luksuznih automobila i 25 manjih kola za
potrebe funkcionisanja Vlade i 2 kombija za prevoz putnika;
• Vlada će za svoj rad angažovati institute i savetnike po posebnim resorima i
zaključiće ugovore o naknadi za njihov rad;
• Vlada će zaključiti ugovore sa domaćim i stranim institutima, konsultantskim
kućama i marketinškim agencijama o njihovom angažovanju za potrebe pojedinih
resora;

17
• svi troškovi vlade: putovanja, dnevnice, gorivo, kancelarijski materijal,
reprezentacije i dr. su pod direktnom kontrolom predsednika i on ovlašćuje
Generalnog sekretara Vlade da prati njihovo trošenje:
• predsednik mesečno podnosi javni izveštaj Skupštini;
• član Vlade ne sme da obavlja nikakve druge poslove i profesionalne
funkcije.
Vlada broji 10 članova, s tim što dva potpredsednika istovremeno vode po

jedno resorno ministarstvo; plate su javne i iznose bruto:
predsednik 5.000
DM
potpredsedn 4.000 DM
ik
ministar 3.000 DM
službenik 500 DM
Iznos ovih plata biće primenjen posle isteka roka Dogovora o nenapadanju
Vlade, radničkih sindikata i poslodavaca.
3.5.2. Troškovi vlade
Vlada stručnjaka će biti: efikasna, jeftina, štedljiva i domaćinska.
Zato će Vlada prvo da počisti dvorište u svojoj kući kako bi svojim primerom
pokazala šta očekuje od građana i privrede. Otuda smanjivanje ministarstava
na 9 (devet) resora, redukcija voznog parka, troškova reprezentacije i
centralizacija računa u rukama predsednika.
Broj zaposlenih po resorima će se smanjiti, uz primenu dobrog informacionog
sistema, na dvadeset stručnjaka. Zajedno sa specijalnim savetnicima,
savetnicima i drugim stručnjacima koji neće biti u Vladi, ali će pratiti njen rad
i biće plaćeni po ugovoru o delu, kao i pomoćnim osobljem neophodnim za
tehničko funkcionisanje Vlade, ukupan broj ljudi koje će Vlada plaćati biće —
400.
Važno je da se troškovi rada Vlade vežu za ukupan rast BDP i na taj način
stvori prostor Vladi da dodatno angažuje sredstva za stvaranje što boljeg
ugleda u svetu.
Svi nameštenici Vlade proći će kratku obuku o izgledu i ponašanju, koja će
stvoriti prepoznatljiv i prihvatljiv stil nove Vlade.
Sledi tabelaran prikaz svih troškova Vlade i poređenje sa ukupnim troškovima
sadašnjeg režima.
REPUBLIČKA VLADA PLATE
Podaci su preuzeti iz završnog računa budžeta Republike Srbije (“Sl. Glasnik R.S.”
24/99)
SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 din 1DEM=8,05di %
n
UKUPNE PLATE 3.399.867.902,0 566.644.650, 422.343.838, 100
0 33 76
PREDSEDNIK REPUBLIKE 2.813.504,00 468.917,33 349.503,60 0,083
NARODNA SKUPŠTINA 4.437.672,00 739.612,00 551.263,00 0.131
VLADA 6.257.838,00 1.042.973,00 777.371,18 0.184
USTAVNI SUD SRBIJE 2.126.193,00 354.365,50 264.123,35 0.063
MUP 2.0447.981.571, 407.996.928, 304.097.089, 72.002
00 50 57
MINISTAR. FINANSIJA 5.868.301,00 978.050,17 728.981,49 0.173

18
MINISTAR. PRAVDE / / / /
ministarstvo 4.184.939,00 697.489,83 519.868,20 0.123
repub. pravosudni organi 16.608.288,00 2.768.048,00 2.063.141,37 0.488
okružni sudovi 71.413.093 11.902.182,1 8.871.191,68 2.1
7
opštinski sudovi 252.530.063,00 42.088.343,8 31.970.194,1 7.428
3 6
privredni sudovi 30.716.684,00 5.119.447,33 3.815.737,14 0.903
okružna javna tužilaštva 21.387.061,00 3.564.510,17 2.656.777,76 0.629
opštinska javna tužilaštva 40.142.867,00 6.690.477,83 4.986.691,55 1.181
veća za prekršaje 11.456.693,00 1.909.448,83 1.423.191,68 0.337
opštinski organi za prekršaje 70.296.385,00 11.716.064,1 8.732.470,19 2.068
7
uprava za izvršenje kazni 118.223.160,00 19.703.860,0 14.686.106,8 3.477
0 3
MINIST. ZA LOK, SAM. 428.934,00 71.489,00 53.283,73 0.013
MINIST. POLJOPRIVR. 31.697.295,00 5.282.882,50 3.937.552,17 0.932
MINIST. INDUSTRIJE 1.447.674,00 241.279,00 179.835,28 0.043
MINIST. RUDARSTVA 2.699.013,00 449.835,50 335.281,12 0.079
MINIST. SAOBRAĆAJA 3.749.739,00 624.956,50 465.806,09 0.11
MINIST. GRAĐEVINE 3.651.886,00 608.647,67 453.650,43 0.107
MINIST. TRGOVINE 22.720.108,00 3.786.684,67 2.822.373,66 0.668
MINIST. TURIZMA 772.688,00 128.781,33 95.986,09 0.023
MIN. ZA VLAS. TRANSFOR. 1.342.015,00 223.669,17 166.709,94 0.039
MINIST. ZA RAD 13.725.426,00 2.287.571,00 1.705.027,86 0.404
MINIST. ZA BRIGU 1.565.262,00 260.877,00 194.442,48 0.046
MINIST. ZA NAUKU 1.592.677,00 265.446,17 197.848,07 0.047
MINIST. PROSVETE / / / /
ministarstvo 15.592.319,00 2.598.719,83 1.936.934,04 0.459
osnovno obrazovanje / / / /
srednje obrazovanje / / / /
više i univerzitet / / / /
učenički i studenski standard / / / /
MINIST. KULTURE 1.450.820,00 241.803,00 180.226,09 0.043
MINIST. ZDRAVLJA 11.935.769,00 1.989.294,83 1.482.704,22 0.351
MINIST. ZAŠTITE 2.751.851,00 458.641,83 341.844,84 0.081
MINIST. SPORTA 689.160,00 114.860,00 85.609,94 0.02
VEZE SA SRB . VAN SRB . 430.659,00 71.776,50 53.498,01 0.013
MINISTAR VERA 123.889,00 20.648,17 15.389,94 0.004
MIN. ZA INFORMACIJE 1.160.500,00 193.416,67 144.161,49 0.034
SEKR. ZA ZAKONODAV. 717.531,00 119.588,50 89.134,29 0.021
RUJP / / / 0
REP. MIN. ZA RAZVOJ 1.399.898,00 233.316,33 173.900,37 0.041
ZAVOD ZA MEĐ. SARADNJU 755.435,00 125.905,83 93.842,86 0.022
ZAVOD ZA STATISTIKU 14.564.484,00 2.427.414,00 1.809.252,67 0.428
HIDROMETEOR. ZAVOD 30.013.975,00 5.002.329,17 3.728.444,10 0.883
GEODETSKI ZAVOD 94.612.361,00 15.768.726,8 11.753.088,3 2.783
3 2
DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE 2.403.037,00 400.506,17 298.513,91 0.071
DIREKCIJA ZA IMOVINU 810.890,00 135.148,33 100.731,68 0.024
SANU / / / /
SEIZMOLOŠKI ZAVOD 643.900,00 107.316,67 79.987,58 0.019
AGENCIJA ZA RECIKLAŽU 328.986,00 54.831,00 40.867,83 0.01
KOMESERIJAT ZA IZBEGLICE 1.480.414,00 246.735,67 183.902,36 0.044
ZAJEDNIČKI POSLOVI 26.164.994,00 4.360.832,33 3.250.309,81 0.77

19
REKAPITULACIJA
MINISTARSTVA I ZAJEDNIČKI 162.721.287,0 27.120.214, 20.213.824,

POSLOVI 0 50 47
MUP 2.447.981.571 407.996.928 304.097.089
,00 ,50 ,57
NARODNA SKUPŠTINA 4.437.672,00 739.612,00 551.263.60
NADSTRANAČKA VLADA STRUČNJAKA
FUNKCIJA BROJ MESEČNA PLATA (DM) GODIŠNJA PLATA (DM)

PREDSEDNIK VLADE 1 5.000,00 DEM 60.000,00 DEM
POTPREDSEDNICI 2 4.000,00 DEM 96.000,00 DEM
MINISTRI 7 3.000,00 DEM 252.000,00 DEM
STRUČNE SLUŽBE 180 1.000,00 DEM 2.160.000,00 DEM
OSTALE SLUŽBE 70 500,00 DEM 420.000,00 DEM
UKUPNO 260 2.988.000,00
ZAKLJUČAK
Smanjivanjem broja zaposlenih u vladi i racionalizacijom poslovanja samo na

platama se uštedi godišnje DEM 17.225.824,47.
Smanjivanjem broja zaposlenih u MUP-u na trećinu, što je evropski standard,
uštedelo bi se u budžetu DEM 202.731.392,50.
UKUPNO UŠTEDE NA PLATAMA - GODIŠNJE
DM 220.508.480,00
REPUBLIČKA VLADA MATERIJALNI TROŠKOVI
Podaci preuzeti iz završnog računa budžeta Republike Srbije (“Sl. Glasnik R. S.” 24/99)
SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 din 1DEM=8,05d %
in
UKUPNI MATERIJALNI TROŠKOVI 790.213.481, 131.702.246, 98.163.165,3 100
00 83 4
PREDSEDNIK REPUBLIKE 777.000,00 129.500,00 96.521,74 0.098
NARODNA SKUPŠTINA 1.983.600,00 330.600,00 246.409,94 0.251
VLADA 4.971.259,00 828.543,17 617.547,70 0.629
USTAVNI SUD SRBIJE 397.360,00 66.226,67 49.361,49 0.050
MUP 596.367.690, 99.394.615,0 74.082.942,8 75.469
00 0 6
MINIST. FINANSIJA 2.907.225.00 484.537,50 361.145,96 0.368
MINIST. PRAVDE / / / /
ministarstvo 1.343.511,00 223.918,50 166.895,78 0.170
repub. pravosudni organi 2.402.700,00 400.450,00 298.472,05 0.304
okružni sudovi 14.192.778,0 2.365.463,00 1.763.078,01 1.796
0
opštinski sudovi 47.473.510,0 7.912.251,67 5.897.330,43 6.008
0
privredni sudovi 5.724.480,00 954.080,00 711.115,53 0.724

20
okružna javna tužilaštva 1.691.296,00 281.882,67 210.098,88 0.214
opštinska javna tužilaštva 3.473.955,00 578.992,50 431.547,20 0.440
veća za prekršaje 383.047,00 63.841,17 47.583,48 0.048
opštinski organi za prekršaje 17.563.974,0 2.927.329,00 2.181.860,12 2.223
0
uprava za izvršenje kazni 12.824.685,0 2.137.447,50 1.593.128,57 1.623
0
MINIST. ZA LOK, SAM. 192.000,00 32.000,00 23.850,93 0.024
MINIST. POLJOPRIVR. 3.260.853,00 543.475,50 405.074,91 0.413
MINIST. INDUSTRIJE 735.720,00 122.620,00 91.393,79 0.093
MINIST. RUDARSTVA 1.058.770,00 176.461,67 131.524,22 0.134
MINIST. SAOBRAĆAJA 799.689,00 133.281,50 99.340,25 0.101
MINIST. GRAĐEVINE 618.631,00 103.105,17 76.848,57 0.078
MINIST. TRGOVINE 3.206.631,00 534.438,50 398.339,25 0.406
MINIST. TURIZMA 129.892,00 21.648,67 16.135,65 0.016
MIN. ZA VLASN. TRANS. 227.060,00 37.843,33 28.206,21 0.029
MINIST. ZA RAD 3.284.999,00 547.499,83 408.074,41 0.416
MINIST. ZA BRIGU 743.936,00 123.989,33 92.414,41 0.094
MINIST. ZA NAUKU 1.084.108,00 180.684,67 134.671,80 0.137
MINIST. PROSVETE / / / /
ministarstvo 2.207.156,00 367.859,33 274.180,87 0.279
osnovno obrazovanje / / / /
srednje obrazovanje / / / /
više i univerzitet / / / /
učenički i student. standard / / / /
MINIST. KULTURE 632.660,00 105.443,33 78.591,30 0.080
MINIST. ZDRAVLJA 2.871.586,00 478.597,67 356.718,76 0.363
MINIST. ZAŠTITE 524.044,00 87.340,67 65.098,63 0.066
MINIST. SPORTA 250.110,00 41.685,00 31.069,57 0.032
VEZE SA SRBIMA VAN SRBIJE 51.383,00 8.563,83 6.382,98 0.007
MINISTAR VERA 29.700,00 4.950,00 3.689,44 0.004
MIN. ZA INFORMACIJE 201.390,00 33.565,00 25.017,39 0.025
SEKR. ZA ZAKONODAV. 171.000,00 28.500,00 21.242,24 0.022
RUJP 3.570.386,00 595.064,33 443.526,21 0.452
REPUBLIČKO MINIST. ZA RAZVOJ 398.000,00 66.333,33 49.440,99 0.050
ZAVOD ZA MEĐUNA. SARADNJU 97.870,00 16.311,67 12.157,76 0.012
ZAVOD ZA STATISTIKU 5.744.443,00 957.407,17 713.595,40 0.727
HIDROMET. ZAVOD 5.754.449,00 959.074,83 714.838,39 0.728
GEODETSKI ZAVOD 16.992.250,0 2.832.041,67 2.110.838,51 2.150
0
DIR. ZA ROB. REZERVE 276.006,00 46.001,00 34.286,46 0.035
DIREKCIJA ZA IMOVINU 326.863,00 54.477,17 40.604,10 0.041
SANU / / / /
SEIZMOLOŠKI ZAVOD 220.183,00 36.697,17 27.351,93 0.028
AGEN. ZA RECIKLAŽU 74.168,00 12.361,33 9.213,42 0.009
KOMESERIJAT ZA IZBEGLICE 453.500,00 75.583,33 56.335,40 0.057
ZAJEDNIČKI POSLOVI 7.522.032,00 1.253.672,00 934.413,91 0.952
OKRUZI 12.023.943,0 1.003.990,50 1.493.657,52 1.522
0

21
REKAPITULACIJA MATERIJALNIH TROŠKOVA
Racionalizacijom svih materijalnih troškova republičke administracije za 50%

osim MUP-a gde racionalizacija iznosi 70%, zbog kompletnog smanjenja
zaposlenosti iznosi ukupno DEM 63.898.171,24.
REKAPITULACIJA POSEBNIH NAMENA
U budžetu Republike postoji račun “posebne namene” čije se korišćenje ne

može jasno utvrditi, što njegovim ukidanjem dovodi do uštede godišnje DEM
194.120.430,00.
UKUPNE GODIŠNJE UŠTEDE U BUDžETU
(PLATE + MATERIJALNI TROŠKOVI + POSEBNE NAMENE)
(1 DEM = 8,05 DIN na dan 31.12.1998.)
DEM 478.527.081

22
SAVEZNA VLADA PLATE
Podaci preuzeti iz završnog računa Saveznog budžeta (“Sl. list SRJ” 35/99)
SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 din 1DEM=8,05di %
n
UKUPNO PLATE 604.193.826,3 100.698.971,0 75.055.133,7 100
5 6 1
SAVEZNA SKUPŠTINA 28.010.258,43 4.668.376,41 3.479.535,21 4,636
GENERAL. SEKRETAR 4.654.480,21 775.745,70 578.196,30 0.770
SAVEZNI SUD 3.722.441,00 620.406,83 462.415,03 0.616
SAVEZ. DRŽ. TUŽILAC 1.376.605,00 229.434,17 171.006,83 0.228
SAVEZ. USTAVNI SUD 2.658.391,00 443.065,17 330.234,91 0.440
SAV. VEĆE ZA PREKRŠAJ 1.869.164,00 311.527,33 232.194,29 0.309
GEN. SEKRETAR VLADE 18.611.164,00 3.101.860,67 2.311.945,84 3.080
MINIST. INOSTRANIH POSLOVA 57.700.008,00 9.616.668,00 7.167.702,86 9.550
MINIST. UNUTRAŠNJIH POSLOVA 51.540.147,00 8.590.024,50 6.402.502,73 8.530
MINISTAR. FINANSIJA / / / /
ministarstvo 5.927.704,00 987.950,67 736.360,75 0.981
devizni inspektorat 4.475.795,00 745.765,83 555.999,38 0.741
budžetski inspektorat 557.594,00 92.932,33 69.266,34 0.092
MINISTAR. PRAVDE / / / /
ministarstvo 3.362.931,00 560.488,50 417.755,40 0.557
upravni inspektorat 765.016,00 127.502,67 95.033,04 0.127
direkcija za imovinu SRJ 1.910.985,00 318.497,50 237.389,44 0.316
MINIST. PRIVREDE 2.768.186,00 461.364,33 343.874,04 0.458
MINIST. SAOBRAĆAJA / / / /
ministarstvo 3.332.246,00 555.374,33 419.943,60 0.552
kontrola letenja 68.120.525,01 11.353.420,84 8.462.177,02 11.275
vazduhoplovni inspektor 1.502.241,00 250.373,50 186.613,79 0.249
MINISTAR. TELEKOM. 3.732.546,00 622.091,00 463.670,31 0.618
MINISTAR. ZA UNUTR. TRGOVINU / / / /
ministarstvo 2.982.070,00 497.011,67 370.443,48 0.494
tržišni inspektorat 5.762.196,00 960.366,00 715.800,75 0.954
antimonopolska komisija 15.697,00 2.616,17 1.949,94 0.003
MINISTAR. SPOLJNE TRGOVINE 5.887.887,00 981.312,83 731.413,29 0.975
MINISTAR. ZA RAD / / / /
ministarstvo 5.536.108,00 922.684,67 687.715,28 0.916
zavod za zaštitu zdravlja 1.490.535,00 248.422,50 185.159,63 0.247
zavod za soc. osiguranje 1.210.008,00 210.668,00 150.311,55 0.200
zavod za tržište rada 1.164.971,00 194.161,83 144.716,89 0.193
sanitarni inspektorat 3.182.561,00 530.426,83 395.349,19 0.527
MINISTAR. ZA RAZVOJ / / / /
ministarstvo 3.461.269,00 576.878,17 429.971,30 0.573
zavod za informatiku 3.043.843,00 507.307,17 378.117,14 0.504
zavod za intelekt. svojinu 4.899.447,00 816.574,50 608.626,96 0.811
zavod za mere i dr. met. 9.352.606,00 1.558.767,67 1.161.814,41 1.548
zavod za standardizaciju 5.834.569,00 972.428,17 724.791,18 0.966
zavod za razvoj i ek. pol. 1.896.918,00 316.153,00 235.641,99 0.314
MINISTAR. ZA POLJOPRIVREDU / / / /
ministarstvo 7.093.253,00 1.182.208,83 881.149,44 1.174
zavod za ...biljne resurse 515.026,00 85.837,67 63.978,39 0.085
MINISTAR. ZA SPORT 722.557,00 120.426,17 89.758,63 0.120
VOJNO PRAVOBRAN. 1.571.000,00 261.833,33 195.155,28 0.260
JAVNO PRAVOBRAN. 1.527.308,00 254.551,33 189.727,70 0.253
SEKRETAR ZA ZAKONODAVSTVO 1.685.992,00 280.998,67 209.440,00 0.279
SEKRETAR ZA INFORMACIJE 2.869.020,00 478.170,00 356.400,00 0.475
CARINE 190.500.510,0 31.750.085,00 23.664.659,6 31.530
0 3
ZAVOD ZA STATIST. 10.380.980,00 1.730.163,33 1.289.562,73 1.718
HIDROMET. ZAVOD 7.960.755,00 1.326.792,50 988.913,66 1.318
DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE 4.287.508,00 714.584,67 532.609,69 0.710
ARHIV SRJ 3.250.326,00 541.721,00 403.767,20 0.538
KOMITET ZA PRIVREDNI ZLOČIN 260.430,00 43.405,00 32.351,55 0.043
SLUŽBA ZA ZAJ. POS. 37.871.702,00 6.311.950,33 4.704.559,25 6.268
AVIO SLUŽBA 8.577.453,00 1.429.575,50 1.065.522,11 1.420
JUAT 43.026,00 7.171,00 5.344,84 0.007

23
MUZEJ ISTORIJE SRJ 2.465.424,70 410.904,12 306.263,94 0.408
JUGOS. CRVENI KRST / / / /
UNIDO JUGOSLAV CE 292.453,00 48.742,17 36.329,57 0.048
SREDSTVA ZA ODBRANU ZEMLJE
SREDSTVA ZA RAD dinari 1DEM=6 din 1 DEM=8,05 din %

UKUPNE PLATE 2.735.360.000,0 455.893.333,3 339.796.273,29 100
0 3
MINISTARSTVO 182.960.000,00 30.493.333,33 22.727.950,31 6.689
VOJSKA 2.552.400.000,0 425.400.000,0 317.068.322,98 93.311
0 0
REKAPITULACIJA
UKUPNI MATERIJALNI TROŠKOVI 29.424.838,06

UKUPNO PLATE 75.055.133,71
UKUPNO 104.479.971,77
VOJSKA
UKUPNO MATERIJALNI TROŠKOVI 182.052.422,36

UKUPNO PLATE 339.796.273,29
UKUPNO 521.848.695,65

24
SAVEZNA VLADA MATERIJALNI TROŠKOVI
Podaci preuzeti iz završnog računa Saveznog budžeta (“Sl. list SRJ” 35/99)
SREDSTVA ZA RAD dinari 1 DEM = 6 1DEM=8,05di %
din n
UKUPNO MATERIJALNI TROŠKOVI 236.869.946, 39.478.324,4 29.424.838,0 100
39 0 6
SAVEZNA SKUPŠTINA 4.350.000,00 725.000,00 540.372,67 1.836
GENERAL. SEKRETAR 1.140.000,00 190.000,00 141.614,91 0.481
SAVEZNI SUD 730.000,00 121.666,67 90.683,23 0.308
SAV. DRŽAV. TUŽILAC 4000.000,00 66.666,67 49.689,44 0.169
SAVEZ. USTAVNI SUD 670.000,00 111.666,67 83.229,81 0.283
SAVEZNO VEĆE ZA PREKRŠAJ 567.867,87 94.644,65 70.542,59 0.240
GEN. SEKRETAR VLADE 11.141.276,6 1.856.879,45 1.384.009,53 4.704
8
MINIST. INOSTRANIH POSLOVA 14.500.000,0 2.416.666,67 1.801.242,24 6.122
2
MINIST. UNUTRAŠNJIH POSLOVA 11.422.660,1 1.903.776,69 1.418.963,99 4.822
5
MINISTAR FINANSIJA / / / /
ministarstvo 2.574.000,00 429.000,00 319.751,55 1.087
devizni inspektorat 1.065.500,00 177.583,33 132.360,25 0.450
budžetski inspektorat 150.000,00 25.000,00 18.633,54 0.063
MINISTAR PRAVDE / / / /
ministarstvo 1.555.730,96 259.288,49 193.258,50 0.657
upravni inspektorat 294.586,00 49.097,67 36.594,53 0.124
direkcija za imovinu SRJ 478.557,12 79.759,52 59.448,09 0.202
MINIST. PRIVREDE 1.003.667,19 167.277,87 124.679,15 0.424
MINIST. SAOBRAĆAJA / / / /
ministarstvo 1.884.594,57 314.099,10 234.111,13 0.796
kontrola letenja 30.660.000,0 5.110.000,00 3.808.695,65 12.944
0
vazduhoplovni inspektor 978.000,00 163.000,00 121.490,68 0.413
MINISTAR. TELEKOM. 1.554.958,50 259.159,75 193.162,55 0.656
MINISTAR. ZA UNUTR. TRGOVINU / / / /
ministarstvo 1.214.357,00 202.392,83 150.851,80 0.513
tržišni inspektorat 1.983.710,77 330.618,46 246.423,70 0.837
antimonopolska komisija 200.000,00 33.333,33 24.844,72 0.084
MINISTAR. SPOLJNE TRGOVINE 2.265.000,00 377.500,00 281.366,46 0.956
MINISTAR. ZA RAD / / / /
ministarstvo 1.566.039,28 261.006,55 194.539,04 0.661
zavod za zaštitu zdravlja 289.330,00 48.221,67 35.941,61 0.122
zavod za soc. osiguranje 387.000,00 64.500,00 48.074,53 0.163
zavod za tržište rada 384.000,00 64.000,00 47.701,86 0.162
sanitarni inspektorat 1.949.853,83 324.975,64 242.217,87 0.823
MINISTAR. ZA RAZVOJ / / / /
ministarstvo 1.360.550,98 226.758,50 169.012,54 0.574
zavod za informatiku 481.153,82 80.192,30 59.770,66 0.203
zavod za intelekt. svojinu 695.365,53 115.894,26 86.380,81 0.294
zavod za mere i dr. met. 2.270.000,00 378.333,33 281.987,58 0.958
zavod za standardizaciju 1.397.900,00 232.983,33 173.652,17 0.590
zavod za razvoj i ek. pol. 970.067,99 161.678,00 120.505,34 0.410
MIN. ZA POLJOPRIVREDU / / / /
ministarstvo 1.131.738,91 188.623,15 140.588,68 0.478
zavod za ...biljne resurse 596.465,61 98.910,94 73.722,44 0.251
MINISTAR. ZA SPORT 464.999,21 77.499,87 57.763,88 0.196
VOJNO PRAVOBRAN. 120.000,00 20.000,00 14.906,83 0.051
JAVNO PRAVOBRAN. 365.000,00 60.833,33 45.341,61 0.154
SEKRETAR. ZA ZAKONODAVSTVO 482.500,00 80.416,67 59.937,89 0.204
SEKRETAR. ZA INFORMACIJE 1.000.000,00 166.666,67 124.223,60 0.422
CARINE 27.558.851,4 4.593.141,90 3.423.459,80 11.635
2
ZAVOD ZA STATIST. 3.052.398,86 508.733,14 379.179,98 1.289
HIDROMET. ZAVOD 3.831.920,00 638.653,33 476.014,91 1.618
DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE / / / /

25
ARHIV SRJ 638.000,00 106.333,33 79.254,66 0.269
KOMITET ZA PRIVREDNI ZLOČIN 699.510,00 116.585,00 86.895,65 0.295
SLUŽBA ZA ZAJ. POS. 70.557.574,1 11.759.595,6 8.764.916,04 29.787
2 9
AVIO SLUŽBA 20.700.000,0 3.450.000,00 2.571.428,57 8.739
0
JUAT 300.000,00 50.000,00 37.267,08 0.127
MUZEJ ISTORIJE SRJ 690.000,00 115.000,00 85.714,29 0.291
JUGOS. CRVENI KRST / / / /
UNIDO JUGOSLAV CE 148.260,00 24.710,00 18.417,39 0.063
SREDSTVA ZA ODBRANU ZEMLJE
SREDSTVA ZA RAD dinari 1DEM=6 din 1DEM=8,05 %

din
ukupni materijalni 1.465.522.000 244.253.666, 182.052.422, 100
troškovi ,00 67 36
MINISTARSTVO 105.895.000,0 17.649.166,6 13.154.658,3 7
0 7 9
VOJSKA 1.359.627.000 226.604.500, 168.897.763, 93
,00 00 98
Z A K LJ U Č A K
Ukoliko se postigne dogovor sa Crnom Gorom o konfederalnom odnosu,

prestaje nadležnost Savezne vlade i troškovi u iznosu od DEM
104.479.971,77 ostaju za finansiranje privrede.
Ulaskom Srbije u pakt o stabilnosti jugoistočne Evrope kao i njenim
potencijalnim učešćem u EU, bitno će se smanjiti materijalni troškovi i plate
vojske.
Pretpostavka je da zemlja naše veličine i ekonomske snage treba da izdvaja
20% od sadašnjih troškova što čini godišnju uštedu od DEM 417.478.956.
UKUPNE UŠTEDE
PRESTANKOM RADA SAVEZNE VLADE 104.479.971,77 DEM

SMANJENJEM VOJSKE 417.478.956,00 DEM
UKUPNO 521.958.927,77
DEM

26
REKAPITULACIJA
UKUPNO REPUBLIČKA VLADA 478.527.051,00

UKUPNO SAVEZNA VLADA 521.958.927,77
УКУПНЕ УШТЕДЕ
1.000.485.978,77
DEM
3.6. KO ĆE KONTROLISATI RAD VLADE?

Pobedom koalicije SPAS SRBIJE na slobodnim izborima formiraće se
Nadstranačka vlada stručnjaka. Kontrolu rada Nadstranačke vlade stručnjaka
vršiće parlament.
Najveća kontrola će biti javnost koja će pratiti mesečne rezultate poslovanja
te Vlade.
Predsednik Vlade ima pravo da smenjuje i menja sve članove Vlade.
Ukoliko prelazna nadstranačka vlada stručnjaka odstupi od usvojenog
Programa, izborna koalicija SPAS SRBIJE izvršiće rekonstrukciju Vlade po
unapred određenim kriterijumima.
3.7. KOMUNIKACIJA I SARADNJA NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA
Специјални
Саветници Јавне личности
саветници
Слика 2. - Комуникација и сарадња Надстраначке владе стручњака

27
3.8
3.8. PRESBIRO
Umesto bezličnog ministarstva za informisanje formira se Presbiro, koji je pod
direktnim upravljanjem predsednika Vlade.
Zadatak Presbiroa je da predstavlja program Vlade u zemlji i inostranstvu i da
organizuje odnose Vlade sa javnošću.
Ciljevi Presbiroa su da:
• Vlada promeni loš imidž Srbije u svetskoj javnosti;
• zadobije naklonost i simpatije svetske javnosti za Srbiju;
• Vlada dobije poverenje domaće javnosti da se napokon nešto radikalno menja u
državi;
Presbiro će koristiti sve medijske mogućnosti da bi ostvario zadate ciljeve.
Presbiro će biti sastavljen od mladih stručnjaka koji:
• znaju svetske jezike;
• znaju svetske medije;
• hoće da se dokažu;
• mogu da nastupe u medijima.
Predsednik Vlade će za pojedine kampanje koje se vode u stranim medijima
angažovati domaće i strane konsultanske kompanije, na predlog Presbiroa, da
bi pomogli u što uspešnijem promovisanju Srbije.
Presbiro je lice nove Vlade i ono mora biti: produhovljeno, ozareno i odlučno.
Presbiro će zračiti optimizmom u svojim nastupima i uneće neophodno
potrebno uverenje da Vlada napokon zna šta radi i da zna kuda državu vodi.
3.9
3.9. O LJUDIMA
Svi se pitaju: koga?

Sve muči: ko posle njega?
Svi strahuju: imamo li ljude?
Ista ova pitanja se postavljaju već godinama i ništa se nije promenilo, samo je
Srbija sve manja i sve izolovanija. Sad je presudan trenutak da se zaustavi
dalje propadanje države i naroda.
Gde su ljudi?
Svuda oko nas, ukoliko nisu učestvovali ni u jednoj vlasti, nisu bili u
rukovodstvima partija i nisu zatrovani političkom sujetom. To su one ličnosti
koje su nešto stvorile svojim radom i nije im bavljenje politikom bilo jedini
izvor prihoda. To su oni stručnjaci koji znaju da rade svoj posao i svesni su da
ništa ne dolazi samo od sebe, već da je potrebno mnogo odricanja i pameti da
bi se nešto u životu postiglo.
Ko su ti ljudi?
Svaka ličnost koja uspešno vodi svoju firmu, kliniku, radnju, koja predaje na
fakultetu, živi od svoga rada, ponosno nosi svoje ime. To su oni ljudi koji znaju
da rade. To su oni ljudi koji se ne stide što su Srbi i kojih se Srbija neće stideti.
Kakvi treba da budu članovi Vlade?
• radni;
• mladi, do 45 godina;
• obrazovani;
• pošteni;

28
• profesionalni;
• savremeni.
Zašto mladi ljudi?
Zato što nisu opterećeni prošlošću i zato što moraju da se izbore za svoju
budućnost.
Zato što će Vlada sastavljena od mladih stručnjaka ubediti mnoge razočarane
mlade ljude koji hoće da napuste zemlju, da Srbija ima budućnost i da u njoj
treba ostati.
3.10
3.10.. O STILU
Stil nove Vlade mora biti prepoznatljiv i radikalno će se razlikovati od svih
dosadašnjih Vlada. Izgled članova Vlade mora biti brižljivo isplaniran od
strane Presbiroa Vlade.
Cilj je da narod shvati da dolazi neko novo vreme i da novi ljudi donose i novu
politiku. Ta nova politika će Srbiju uvesti u zajednicu evropskih naroda.
Vrlo je važno da se članovi Vlade ne pojavljuju stalno u javnosti, što stvara
negativan utisak da vrše svoju ličnu promociju, već će o politici Vlade,
uspesima i problemima više govoriti specijalni savetnici, javne ličnosti, druga
udruženja i stranke.
Članovi Vlade će se pojavljivati u medijima samo onda kada imaju šta da
kažu. A to što govore, reći će kratko, jasno i jezgrovito da svi mogu da ih
razumeju.
Nikada ništa neće obećavati osim ono što realno mogu ispuniti.
Vlada će negovati timski rad, kolektivni, pobednički duh i sva neslaganja
između sebe rešavaće samo na sednicama Vlade.
Predsednik Vlade mora biti reprezentativna ličnost, koja će svojim poletom,
voljom, energijom, radnim navikama i uljudnim ponašanjem privući pažnju
svetske javnosti i medija.
Presbiro će brižljivo pripremati svaki nastup predsednika srpske Vlade.
3.11
3.11. O LOBIRANJU
Vlada će lobirati za svoj program i angažovaće vodeće kompanije koje će joj
pomoći da ostvari njene utvrđene ciljeve.
Presbiro će strategijski pripremiti načine lobiranja i ljude koji će biti izabrani
za specijalne savetnike i savetnike Vlade.
To će biti ljudi koji će pomoći novoj Vladi da se afirmiše u svetskoj politici.
Presbiro će sakupiti podatke o svim uglednim Srbima u svetu i angažovaće ih
u promociji rada Vlade.
Presbiro će predložiti ugledne javne ličnosti u svetu koji će raditi na promociji
nove Vlade.
Sve PR (public relation) akcije u svetu biće brižljivo pripremane kako bi se
originalnim idejama i nastupom poznatih ljudi što brže stvorila naklonost
svetske javnosti prema Srbiji.

29
3.12
3.12. O POVERENJU
Često se govori: Svi su isti! Svi oni kradu! Misle samo na sebe!
Tako se odlažu radikalne promene i država propada jer je narod izgubio
poverenje u vlast.
Narod je izgubio poverenje i u sve političare, jer je video da se svi oni bore za
svoj lični prestiž i interes.
Zašto je to tako?
Zato što u sadašnjoj srpskoj politici nisu važni znanje, ideje i moral, već je
samo važna veština manipulacije ljudima.
Građanima je dosta manipulacije!
Srbija hoće nove političare!
Političare koji će u politiku vratiti moral.
Nadstranačka vlada stručnjaka zna da se poverenje teško stiče i zato će javno
voditi državne poslove, da bi omogućila građanima da kontrolišu rezultate
Vladine politike.
Vlada stručnjaka će unapred postaviti pravila igre koja će pomoći
uspostavljanju poverenja.
Pošto se danas u Srbiji malom broju ljudi veruje na reč, Vlada će, izbegavajući
lažna obećanja, jasno odrediti interese i to prezentirati domaćoj javnosti.
Nadstranačka vlada stručnjaka će svojim primerom pokazati da je odlučna u
sprovođenju ovog Programa i zato će, stupanjem na dužnost, sklopiti
Dogovor sa poslodavcima i sindikatima o nenapadanju. Taj Dogovor će
biti oročen na 6 (šest) meseci i Vlada stručnjaka će ga strogo poštovati.
Cilj Nadstranačke vlade stručnjaka je da vrati poverenje građana u državne
institucije, da uveri narod u svoje stručne sposobnosti i da javnosti nametne
značaj izgovorene reči.
Lični primer je najbolji način sticanja poverenja i Nadstranačka vlada
stručnjaka neće ništa tražiti od naroda ako sama nije spremna to isto da
ispuni.
1. PRINCIPI SRBIJE KAO DRŽAVE
Demokratski preporod Srbije polazi od sledećih principa koji su sadržani u

bazičnom konsenzusu:
• naziv države je — Srbija;
• teritorijalni okvir države Srbije čini sadašnji prostor Republike Srbije;
• po obliku vladavine država Srbija je republika, uz naknadno izjašnjavanje o
monarhiji;
• po obliku državnog uređenja Srbija je regionalna država;
• po obliku političkog režima Srbija je demokratska država;
• država počiva na suverenitetu građanina;
• država Srbija je otvorena za različite forme i sadržaje udruživanja i saradnje na
širem području Balkana i Evrope;
• princip državne organizacije je regionalna decentralizacija;
• Srbija je pravna država, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi;

30
• državna vlast počiva na načelu podele vlasti;
• sistemska i stalna kontrola nosilaca političke vlasti;
• ekonomski sistem počiva na privatnoj svojini, svi oblici svojine su ravnopravni
pred zakonom (državna, akcionarska, mešovita, privatna);
• država garantuje slobodu tržišta, gašenje monopola i stimulisanje konkurencije;
• depolitizovana, nezavisna sudska vlast omogućava sudsku i upravnu zaštitu
svakom građaninu;
• horizontalna organizacija vlasti počiva na parlamentarnom sistemu;
• parlament je dvodoman;
• demokratski tip izbornog sistema koji uvažava i kombinuje najbolje strane
većinskog i proporcionalnog predstavljanja;
• sloboda medija i institucionalizovana javnost;
• sloboda i prava građana, njihovo jemstvo i zaštita;
• slobodan i autonoman univerzitet;
• efikasna i ekonomična uprava;
• profesionalna vojska i policija;
• svim nacionalnim manjinama u Srbiji garantuju se sva prava koja pripadnici
manjina uživaju u demokratskim državama;
• prihvatanje i primena svih međunarodnih konvencija, deklaracija, zakona, propisa
i drugih akata koji se odnose na očuvanje i zaštitu životne sredine i zdravlja
građana;
• uvažavanje principa i standarda koji su opšteprihvaćeni u međunarodnoj
zajednici i međunarodnom pravu.
Sprovođenje svih ovih principa omogućiće Srbiji da se ubrzo vrati u sve
međunarodne institucije i da povrati onaj ugled u svetu koji joj istorijski i
državotvorno pripada.
2. DRŽAVNO UREĐENJE
Država Srbija je — republika.

Nakon 4 (četiri) godine od izvršenih demokratskih promena organizovaće se
referendum na kome će se narod izjasniti o monarhiji.
Srbija je država srpskog naroda, nacionalnih manjina i svih njenih građana.
Teritoriju Srbije čini jedinstven prostor sadašnje Republike Srbije.
2.1. SUVERENOST
Srbija je suverena država.
Srbija i Crna Gora će na osnovu demokratskog, ravnopravnog i usaglašenog
sporazuma doneti odluku o obliku zajedničkog života.
Zbog velikih razlika u teritoriji, broju stanovnika i snazi privrede sadašnji oblik
federacije se pokazao neodrživim. Zbog toga Nadstranačka vlada stručnjaka
predlaže:
1) saveznu državu sa redefinisanim odnosima Srbije i Crne Gore;
2) konfederaciju dve suverene države;
3) carinsku uniju.
Ukoliko se narod Srbije i Crne Gore opredeli za saveznu državu ili
konfederaciju, njihov odnos će biti regulisan u skladu sa opštim standardima
karakterističnim za te oblike državnog uređenja. U protivnom, zajedničkim
ugovorom o Carinskoj uniji preciziraće se odnosi dve nezavisne države.
Ugovor o Carinskoj uniji Srbije i Crne Gore omogućavao bi da:

31
• protok ljudi, robe, usluga i kapitala između dve države bude slobodan;
• nema carine;
• nema pasoških kontrola;
• svaka država ima svoju valutu;
• se obračunska plaćanja između dve države vrše u DEM ili EURO;
• države odlučuju o zajedničkim nastupima u svetu.
O državnim amblemima Srbije (grb, zastava i himna) odlučiće Narodna
skupština.
2.2. DRŽAVLJANSTVO
Pravo na državljanstvo Srbije imaju:
• svi oni koji su imali ili sada imaju državljanstvo Republike Srbije;
• svi Srbi, bez obzira gde u svetu živeli. U slučaju primanja državljanstva zemlje u
kojoj žive, oni imaju pravo da zadrže državljanstvo Srbije, ukoliko zakon dotične
zemlje to dozvoljava;
• državljani SFRJ koji sada prebivaju u Srbiji. Ukoliko ovi građani imaju
državljanstvo neke od zemalja nastalih raspadom Jugoslavije, imaju pravo da,
zadržavajući ovo državljanstvo, prime i državljanstvo Srbije.
Upis u knjigu državljana izvršiće se u roku od trideset dana od dana
podnošenja zahteva.
Kao dokaz o državljanstvu služiće lična karta ili putna isprava (pasoš).
Svi državljani Srbije imaju, pored ostalih, i pravo na pasoš koje može biti
ograničeno samo sudskom odlukom.
Državljanstvo Srbije je trajno i prenosi se na potomstvo.
2.3. IZBEGLI SRBI
Vlada će otvoriti državnu Agenciju za sve izbegle Srbe na teritoriji Srbije,
koja će sve učiniti za njihov povratak i koja će:
• zastupati njihove interese u državama iz kojih su došli;
• pomoći u zaštiti napuštene imovine;
• omogućiti legalan transfer sredstava u Srbiju;
• pomoći pri kupovini nove imovine u Srbiji;
• pomoći pri ulaganju i otpočinjanju novog posla;
• pomoći pri dobijanju kredita za zapošljavanje;
• pomoći u traženju poreskih i drugih olakšica;
• rešavati stambene probleme;
• omogućavati prekvalifikacije;
• davati posebne olakšice za podizanje porodice.
2.4. DIJASPORA
Vlada će otvoriti posebnu državnu Agenciju koja će čvršće povezati Srbe u
rasejanju sa matičnom državom.
Državna Agencija će biti informativni servis za sve Srbe u dijaspori, koja će im
omugućiti da se odmah uključe u sve obrazovne, političke i ekonomske
poslove u matici.
Cilj je da se svim Srbima u rasejanju obezbedi učešće u političkom životu
zemlje.
NJihovo iskustvo, znanje, kapital i veze sa razvijenim svetom najveći je
potencijal kojim danas raspolažemo, što će presudno pomoći Srbiji da se brže
uključi u svetske integracione tokove.

32
2.5. REPUBLIKA SRPSKA I SRBI IZ HRVATSKE
Vlada Srbije će jačati sve kulturne, ekonomske i informativne veze sa

Republikom Srpskom. Koristiće sve mogućnosti, koje nisu u suprotnosti sa
prihvaćenim međunarodnim sporazumima, da Republiku Srpsku uključi u
državnu politiku Srbije.
Srbija je dužna da održava i razvija svest o jedinstvu nacionalnog bića,
kako tokom vremena ne bi došlo do novog, tragičnog cepanja srpskog
nacionalnog korpusa i stvaranja neke nove nacije od Srba iz Republike
Srpske.
U slučaju povoljnih međunarodnih odnosa, integrisati Republiku Srpsku i
Srbiju. Za taj poduhvat potrebni su upornost i istorijsko strpljenje.
Vlada će omogućiti svim Srbima iz Republike Srpske i Srbima iz Hrvatske da
dobiju državljanstvo Srbije.
Imovinu Srba iz Hrvatske Vlada će dobiti u međunarodnom arbitriranju, jer će
međunarodna zajednica primorati Republiku Hrvatsku da vrati otetu imovinu
prognanim Srbima, da im plati odštetu i omogući da se mirno vrate na svoja
vekovna ognjišta.
Srbija će novom spoljnom politikom izvršiti uspešno lobiranje velikih sila u
međunarodnoj zajednici da bi stvorila povoljnu klimu za uspostavljanje srpske
kulturne autonomije u okviru Republike Hrvatske.
Nadstranačka Vlada stručnjaka pomoćiće onim Srbima koji se vrate u
Republiku Hrvatsku da dobiju povoljne kredite za otvaranje novih radnih
mesta, da dobiju opremu na lizing i vezaće njihove poslove za privrednu
aktivnost u Srbiji.
Vlada će pospešivati ulaganje srpske dijaspore, kao stranih državljana i
kompanija, u delove Republike Hrvatske u koje će se vratiti srpski narod.
Nadstranačka vlada stručnjaka pomoćiće izbeglim Hrvatima iz Srbije da se
vrate na svoja ognjišta, dodeljivaće im kredite za izgradnju kuća i omogućiće
im posebne pogodnosti u zapošljavanju i školovanju.
Posebno će se Vlada angažovati u povratku izbeglih Hrvata i drugih
nacionalnih manjina na teritoriju Kosova i Metohije.
Vlada će omogućiti svim izbeglim građanima Srbije da se vrate u zemlju i
ostvare sva svoja imovinska, građanska i politička prava.

33
2.6. KOSOVO I METOHIJA
Šta se desilo?
Pogledajmo kako se kretao procenat učešća Srba u stanovništvu Kosova u
periodu 1948. - 1991. godine. Podaci preuzeti od Saveznog zavoda za
statistiku.
194 195 196 197 198 199
8 3 1 1 1 1
Ukupno stanovništvo na 728 808 904 1.24 1.58 1.95
Kosovu 4 4 6
Udeo Srba na Kosovu (%) 23,6 23,6 23,5 18,3 13,2 9,9
Udeo Albanaca na Kosovu 68,4 65,0 67,1 73,6 77,5 81,6
(%)
Napomena: Brojevi su dati u hiljadama.
Sadašnji međunarodni protektorat na Kosovu i Metohiji mora biti ograničenog
trajanja, kada će Vlada direktno stupiti u pregovore sa kosovskim Albancima
oko daljeg načina života.
Za trajno rešenje kosovskog problema Vlada će predložiti sledeće:
• sadašnja teritorija Kosova i Metohije deli se na dva regiona: Kosmet i Albanski
region u proporciji 49:51%. Razgraničenje se vrši dogovorom, uz posredovanje i
arbitražu Evropske unije;
• Kosmet dobija jednak status svakog drugog regiona u Srbiji;
• Albanski region ima — specijalni status. Specijalni status znači da Albanski
region nema međunarodni subjektivitet niti vlastitu vojsku.
• Između Albanskog regiona i ostalog dela Srbije važi režim viza, trgovinskih i
investicionih dozvola.
• Albanski region ima vlastite institucije: skupštinu, vladu, sudstvo, policiju,
školstvo, zdravstvo, medije. Država Srbija se ni na koji način neće mešati u rad
ovih institucija. Nadzor nad njima vršiće KFOR.
• Albanska regija će sve svoje funkcije finansirati iz vlastitih izvora. Budžet i
fondovi Srbije nemaju nikakve obaveze prema Albanskoj regiji i obratno.
• Država Srbija nema ni drugih obaveza kada su u pitanju funkcije u nadležnosti
Albanske regije.
• Srpska vojska i policija neće biti u Albanskoj regiji, niti će stanovnici ove regije
služiti srpsku vojsku.
• Policija Albanske regije biće ograničena brojčano i po naoružanju kako ne bi
prerasla u vojsku. Nalaziće se pod nadzorom komisije sastavljene od
predstavnika srpske države i međunarodne zajednice;
• sva imovina na teritoriji Albanske regije, koja se sada nalazi u državnom ili
društvenom vlasništvu (rudnici, industrijska postrojenja, energetska postrojenja,
zgrade i oprema državnih, obrazovnih i zdravstvenih ustanova itd.) prodaje se ili
izdaje u zakup Albanskoj regiji.
• Albanska regija će za imovinu koja joj bude predata u zakup državi Srbiji plaćati
godišnju rentu, čiju će visinu odrediti država Srbija, međunarodna zajednica i
Albanska regija.
• Prodaja ove imovine obavljaće se samo uz saglasnost srpske državne komisije,
pod kontrolom parlamenta, a prihodi stvoreni tom prodajom pripašće u celosti
srpskoj državi.
• Albanska regija će imati svoju sopstvenu valutu.

34
• svi objekti SPC koji ostanu na teritoriji Albanske regije ostaju vlasništvo crkve i
imaju eksteritorijalni status. Eksteritorijalni status objekata SPC obezbeđuje
međunarodna zajednica;
• izgradnja kuća i stvaranje normalnih uslova za život na Kosmetu (škole, bolnice,
putevi itd.);
• otvaranje novih radnih mesta na Kosmetu;
• stvaranje povoljne privredne klime na Kosmetu (ulaganja, poreske olakšice,
dolazak stranog kapitala, bescarinske zone itd.);
• traženje donatora u svetu za pomoć oko ubrzane obnove i razvoja Kosmeta;
• povoljni krediti i bespovratne pomoći mladim bračnim parovima za podizanje
porodice i stimulisanje porodica sa većim brojem srpske dece.
Nadstranačka vlada stručnjaka smatra da se moraju poštovati istorijski
procesi koji su se desili i da predloženo rešenje trajno rešava sadašnju
nestabilnu situaciju na Kosovu i Metohiji.
Vlada će ovaj predlog izložiti međunarodnoj zajednici i tražiće njenu podršku u
uspostavljanju trajnog mira na Balkanu.
2.7. VOJVODINA
Ovaj koncept regionalne države nastoji da prevlada dosadašnju štetnu
veštačku odvojenost Vojvodine od centralne Srbije. Zadržavanje Vojvodini
statusa autonomne pokrajine jačalo bi separatističke i iredentističke
tendencije, kao i takozvani duh posebnosti Vojvodine u odnosu na centralnu
Srbiju. Stoga se, polazeći od istorijsko-tradicionalnih, geografskih, privrednih i
kulturnih kriterijuma, predlaže podela Vojvodine na tri regiona: Bačku,
Banat i Srem.
Na području Vojvodine, istorijska sudbina tri njena dela bila je u dobroj meri
različita, sa Sremom koji je pripadao Austriji, i sa Bačkom i Banatom koji su, u
okviru Ugarske, po pravilu, bili u sastavu različitih širih teritorijalnih jedinica.
Između Srema, Bačke i Banata postoje razlike u mentalitetu njihovih
stanovnika, pa i u običajima i kulturi, tako da stanovnici imaju osećaj
identifikacije sa regionom kojem pripadaju.
Svaki od ova tri regiona predstavlja takvo optimalno zaokruženje celine koje
se odlikuje posebnostima ekonomske, geografske i saobraćajne prirode,
međusobnom povezanošću delova regiona i približnim uslovima za
samostalno postojanje i razvoj.
Budući da na području Vojvodine živi 26 etničkih grupa, priznavanje prava
manjinama sveta je premisa bez koje nema mirnog života i napretka. U ovim,
kao i u ostalim regionima demokratske Srbije, nacionalna pripadnost imaće
drugorazredni značaj. Građani unutar svih regiona uživaju isti status, imaju
ista prava i dužnosti, a prema pripadnicima nacionalnih manjina primenjuje se
princip pozitivne diskriminacije, garantuju im se posebne mogućnosti
upotrebe sopstvenog jezika, kulture, običaja, vere i sl.
Međutim, veća ili manja koncentracija pripadnika pojedinih nacionalnih
manjina u određenim područjima zahteva da se predvide odgovarajuće
specifičnosti u organizaciji regiona, ali i opština sa mešovitim nacionalnim
sastavom stanovništva.
U tom smislu u naročito heterogenim regionima, kao što su Bačka, Banat i
Srem, pružaju se šire mogućnosti za različite primere i oblike autonomije:
• personalna autonomija za određene naconalne i verske grupe, koja se sastoji
u samostalnosti personalne zajednice u upravljanju svojim poslovima;

35
• kulturna autonomija — pravo nacija ili etničkih grupa na razvijanje svoje
kulture preko samostalno obrazovanih kulturnih institucija i na slobodu upotrebe
svoga jezika;
• institucionalna autonomija — pravo pojedinih institucija (škola, univerziteta,
bolnica, privrednih i političkih organizacija i sl.) da uživaju samostalnost u
osnivanju, radu, upravljanju i finansiranju.
Izvorna nadležnost regiona obuhvata ovlašćenja programskog, budžetskog,
izvršnog i organizacionog karaktera.
Najzad, regionalna podela Vojvodine u okviru Srbije kao demokratske
regionalne države ide u susret širim, evropskim tendencijama regionalizma i
regionalnog povezivanja (tzv. Evropa regija).
Ovako zamišljen region, koji raspolaže sopstvenim nadležnostima i organima
vlasti, nešto je sasvim drugo nego što je to negdašnja “administrativna
oblast” ili “autonomna pokrajina”. On je, takođe, mnogo više nego
ekonomska organizacija zadužena za planiranje i raspodelu finansijskih
sredstava. Ne treba ga mešati ni sa običnom decentralizovanom javnom
zajednicom. Nasuprot tome, treba priznati njegov specifični autonomni
karakter.
3. SISTEM VLASTI
Postojeći sistem vlasti doveo je Srbiju u sadašnju situaciju. Radi

uspostavljanja klasičnog parlamentarizma, u njegovoj racionalizovanoj
varijanti, mora doći do radikalne promene sistema vlasti.
U Srbiji će se ostvariti načelo podele vlasti, sa odvojenošću zakonodavnih,
izvršnih i sudskih organa, ali i njihovom saradnjom i međusobnom kontrolom i
uticajem.
3.1. NARODNA SKUPŠTINA

Narodna skupština je ustavotvorni i zakonodavni organ države Srbije.
Narodna skupština bira predsednika Republike i Vlade i vrši nadzor nad radom
Vlade.
Narodna skupština je sastavljena od dva doma: Gornji i Donji dom.
Gornji dom se zove — Senat.
Senat ima 44 senatora i biraju se po 4 predstavnika svakog regiona.
Senatori se biraju na 4 (četiri) godine i mogu biti opozvani samo zakonom
predviđenom procedurom.
Uvođenjem Senata u Narodnu skupštinu postiže se:
• stabilnost i kontinuitet parlamenta;
• uravnoteženost između vrhovnih organa vlasti i političkih subjekata u Donjem
domu;
• celovitost sagledavanja srpskog nacionalnog interesa;
• harmonizacija odnosa između Narodne skupštine, Predsednika skupštine,
Predsednika Republike i Vlade;
• ograničavanje moći predsednika Republike;
• ograničavanje moći nedemokratskih snaga koje se mogu pojaviti u Donjem
domu;
• sprečavanje opasnosti blokiranja državnih institucija;
• sprečavanje sukoba između regiona i daje viziju dugoročnog razvoja države;

36
• manjini koja nastanjuje region zagarantovano je da će, po načelu pozitivne
diskriminacije, imati bar jednog od tri regionalna predstavnika;
• dobijanje elitizma u politici, koji se zasniva na ugledu i poštovanju, te se tako
moral vraća u politiku.
• obezbeđuje zastupljenost i ostvarivanje interesa regiona u parlamentu.
Delatnost Senata će biti regulisana posebnim zakonom o ustrojstvu Narodne
skupštine.
Donji dom se zove — Veće građana.
Veće građana kao predstavnički dom ima — 120 poslanika, izabranih po
proporcionalnom sistemu na celoj teritoriji Srbije.
Poslanici Veća građana biraju se na 4 (četiri) godine.
Neposrednu ratnu opasnost, ratno stanje i vanredno stanje proglašava
Narodna skupština, odnosno predsednik Vlade u slučaju da Narodna skupština
nije u mogućnosti da se sastane. Po prestanku nemogućnosti sazivanja,
Narodna skupština verifikuje odluku predsednika Vlade.
Ostala pitanja u radu Narodne skupštine (nadležnost raspisivanja izbora,
zasedanje, glasanje, način rada, zakonodavni postupak itd.) regulisana su u
skladu sa principima klasičnog parlamentarizma i praksom uzornih zemalja
parlamentarne demokratije.
Poslanici i senatori su dužni da na početku i na kraju mandata predaju listu
pokretne i nepokretne imovine.
3.2. PREDSEDNIK REPUBLIKE

Predsednika Republike bira Narodna skupština.
Ovlašćenja predsednika Republike su ceremonijalne i protokolarne
prirode, a u slučajevima gde vrši akte vlasti za te akte je neophodan
premapotpis predsednika Vlade.
Predsednik Republike se bira na 4 (četiri) godine, bez mogućnosti ponovnog
izbora.
Nadležnosti predsednika Republike su:
• predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu;
• ukazom proglašava zakone;
• vrhovni je komandant oružanih snaga;
• postavlja ambasadore;
• prima akreditivna i opozivna pisma stranih ambasada;
• predlaže Narodnoj skupštini mandatara za sastav Vlade pošto sasluša mišljenje
ovlašćenih predstavnika političkih stranaka zastupljenih u Veću građana kao i
mišljenje Senata;
• imenuje predsednika Vlade i ministre;
• na predlog Pravosudnog saveta imenuje predsednika i sudije Kasacionog suda,
apelacionih sudova i prvostepenih sudova, predsednika i sudije Ustavnog suda,
Vrhovnog državnog tužioca, regionalne državne tužioce i državne tužioce pri
prvostepenim sudovima;
• raspisuje izbore za Narodnu skupštinu;
• dodeljuje odlikovanja i daje pomilovanja;
• simbolizuje identitet Srbije kao demokratske državne zajednice, to jest ustavno
se obavezuje na garantovanje kontinuiteta demokratskih promena.

37
Za vreme dok obavlja dužnost, predsednik Republike ne sme da bude lider
nijedne stranke, niti da obavlja bilo koju drugu državnu i javnu funkciju.
Predsednik Republike je dužan da na početku i na kraju mandata preda listu
pokretne i nepokretne imovine.
Predsednik Republike može raspustiti Narodnu skupštinu samo na obrazložen
predlog Vlade.
Ocenu i odluku o tome da li je predsednik Republike prekršio svoja ustavna
ovlašćenja ili na drugi način povredio ustav, donosi Ustavni sud Srbije.
3.3. VLADA
Vladu čine predsednik i 9 (devet) ministara, od kojih dvojica vrše i dužnost
potpredsednika Vlade.
Predsednika Vlade bira Narodna skupština većinom od ukupnog broja članova
u svakom od domova.
Članove Vlade imenuje i razrešava predsednik Republike na predlog
predsednika Vlade.
Vlada se bira na 4 (četiri) godine, ali mandat Vlade može biti kraći u slučaju
izglasavanja nepoverenja Vladi ili ostavke Vlade.
U nadležnosti Vlade su sledeća ovlašćenja:
• vodi unutrašnju i spoljnu politiku zemlje;
• održava odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;
• podnosi Narodnoj skupštini predloge zakona i drugih akata;
• donosi uredbe za sprovođenje zakona;
• usklađuje rad ministarstva i drugih državnih organa;
• donosi poslovnik o svom radu;
• obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom i zakonima.
Vlada u celini i svaki njen član odgovaraju za svoj rad Narodnoj skupštini. Pod
uslovima utvrđenim u Ustavu, oni mogu biti razrešeni dužnosti.
Predsednik Vlade i njeni članovi dužni su da na početku i na kraju mandata
predaju liste pokretne i nepokretne imovine.
Za vreme trajanja mandata oni ne mogu obavljati drugu profesionalnu ili
javnu delatnost.
Vlada može podneti ostavku Narodnoj skupštini. Ostavka predsednika Vlade
povlači ostavku cele Vlade.
3.4. PRAVOSUDNI SISTEM
Pravosudni sistem počiva na ustavom zajemčenoj nezavisnosti sudske vlasti

i pripadnosti ove vlasti isključivo sudovima.
Osnovna načela na kojima počiva pravosudni sistem obrađena su u ustavu
kao minimum pravne države. To su:
• načelo odvojenosti sudstva od zakonodavstva i uprave;
• načelo nezavisnosti i samostalnosti sudova;
• načelo da sudsku vlast obavljaju redovni sudovi;
• načelo nezavisnosti i nepristrasnosti sudija;

38
• načelo jedinstva pravosudnog sistema;
• sudijska funkcija je nespojiva sa stranačkom pripadnošću.
Sudovi su trajni, samostalni organi državne vlasti, koji su svakodnevno

dostupni građanima. Sudovi su specijalizovani državni organi, čiji je zadatak
da štite slobode i prava građana i zakonom utvrđena prava i pravne interese
pravnih subjekata.
Sudovi se osnivaju neposredno zakonom, po teritorijalnom načelu, tako što se
zakonom određuje područje na kojem vrše svoju funkciju.
Formira se sudski budžet koji omogućava ekonomsku samostalnost sudova.
Sudski budžet određuje narodna skupština tako što svake godine utvrđuje
procenat izdvajanja u odnosu na BDP.
Šema Pravosudnog sistema Republike Srebije:
Правосудни Национална
савет школа
правосуђа
Уставни Касациони Државни Државни

Омбудсман
суд суд тужилац правобранилац
Регионални Регионални
тужилац правобранилац
Основни Јавни Јавни

суд тужилац правобранилац
3.4.1. Pravosudni savet

Pravosudni savet je samostalan, nepristrasan i stručno kvalifikovan organ
čiji je cilj da:
a) daje Narodnoj skupštini stručnu ocenu stručnih sposobnosti i moralnih kvaliteta
kandidata za sudijsku funkciju
b) predlaže predsedniku Republike liste za aboliciju i amnestiju;
v) predlaže Narodnoj skupštini pristupanje određenim međunarodnim
organizacijama i ugovorima.
Pravosudni savet sačinjavaju: ministar pravde, šest članova koje iz svojih

redova bira Narodna skupština: po tri Veće građana i Senat, tri člana bira
Kasacioni sud i tri Ustavni sud, vrhovni državni tužilac, dva člana koje iz svojih
redova bira Advokatska komora, šest članova koje saglasnom odlukom biraju
pravni fakulteti u zemlji iz reda profesora pozitivnog prava.
Članove Pravosudnog saveta imenuje Narodna skupština. NJihov mandat traje
četiri godine, a delatnost se reguliše posebnim zakonom.

39
3.4.2. Redovni sudovi i državno tužilaštvo
U Srbiji je predviđena trostepena organizacija redovnih sudova: Kasacioni sud,
apelacioni sudovi i prvostepeni sudovi. Apelacioni sudovi se obrazuju po jedan
u svakom regionu, a prvostepeni u opštinama sa najmanje 20.000 stanovnika.
Sudije svih sudova bira Narodna skupština po propisanim pravilima izbora u
Zakonu o izboru sudija, uz uvažavanje stručnog mišljenja Pravosudnog
saveta. Izabrane sudije imenuje predsednik Republike.
Sudije su stalne i nepokretne. Jednom imenovani, oni obavljaju svoju dužnost
sve dok sami ne zatraže razrešenje ili ispune uslove za starosnu penziju, ili se
steknu uslovi za razrešenje predviđeni zakonom.
Samostalnost i nezavisnost sudova u radu uslov je za rehabilitaciju našeg
sudstva i za postojanje pravne države. Stoga će se ustavom obezbediti
organizacione i funkcionalne garantije nezavisnosti sudstva. Posebnim
zakonom biće uređene nadležnosti svakog od tri stepena sudova, kao i mreža
prvostepenih sudova i njihova sedišta.
Ukidaju se vojna tužilaštva, a Vojni sudovi se transformišu u Vojno krivično
odeljenje apelacionog suda i Kasacionog suda, uz izmenu nadležnosti prema
osobenosti vojno-krivičnog postupka.
Nadležnost i organizacija redovnih sudova (broj sudskih odeljenja i njihova
nadležnost) urediće se posebnim zakonom uz uvažavanje dosadašnjih
dostignuća u oblasti organizovanja pravosuđa, kao i zahteva efikasnosti
pravosudnog sistema. Dajemo shemu moguće organizacije redovnih sudova,
po principu trostepenosti.
Кривично Парнично Радноправно Управно и Привредно

и војнокривично одељење одељење рачунско одељење
одељење одељење
Кривично Парнично Радноправно Управно и Привредно

и војнокривично одељење одељење рачунско одељење
одељење одељење
Кривично Парнично Радноправно

одељење одељење одељење
Pri svakom sudu postoji državni tužilac. Državne tužioce bira Narodna
skupština a imenuje predsednik Republike na predlog Pravosudnog saveta.
Sistem državnog tužilaštva je trostepen i u okviru njega je primenjeno
hijerarhijsko načelo u radu.

40
3.4.3. Ustavni sud
Ustavni sud kao garant ustavnosti i zakonitosti u Srbiji imaće veći značaj i
aktivniju ulogu. Ustavno osnaženo i aktivno sudstvo ključni je činilac:
• stvaranje pravne države i vladavina prava,
• demokratizacije političkog sistema,
• konstitucionalizacije politike, posebno vrhovnih organa vlasti koji moraju
poštovati ustavom utvrđena pravila igre.
Ustavni sud odlučuje o ustavnosti zakona, kao i o zakonitosti drugih pravnih
propisa, o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa, rešava izborne
sporove, kao i sporove povodom ustavne žalbe građana.
Ustavni sud ima predsednika i osam sudija koje bira Narodna skupština.
Sudije Ustavnog suda su isključivo pravnici, koji su završili Nacionalnu školu
pravosuđa ili ispunjavaju druge zakonom predviđene uslove za izbor na
dužnost člana Ustavnog suda. Mandat im traje devet godina uz mogućnost
ponovnog imenovanja.
Postupak pred Ustavnim sudom pokreću Ustavni sud, Vlada, sudovi,
ombudsman, deset poslanika, deset senatora, kao i javni tužilac i svaki
pojedinac čije ustavno pravo ili sloboda su povređeni aktom čija se ustavnost
osporava. Odluke Ustavnog suda su opšteobavezne i izvršne. Izvršenje tih
odluka poverava se Vladi.
3.4.4. Upravno i Računsko odeljenje

Upravno i Računsko odeljenje je specijalizovano odeljenje Apelacionog i
Kasacionog suda, koje vrši nadzor nad zakonitošću rada državne uprave i u
datom slučaju interveniše poništavanjem nezakonitih akata. Upravno i
Računsko odeljenje pregleda račune svih državnih, regionalnih i opštinskih
organa. Daje svoje mišljenje o završnim računima izvršnih organa koje
izvršni organi podnose odgovarajućim skupštinama. Takođe, kontroliše
budžete predstavničkih organa (Narodne skupštine, regionalnih skupština i
skupština opština). Računi čiju ispravnost ospori Upravno i Računsko odeljenje
ne mogu biti likvidirani.
Uvođenje Upravnog i Računskog odeljenja izraz je potrebe da se i ovim
putem zaštite prava i slobode građanina (pojedinca) kao i da se utvrdi
obvezujući pravni okvir za delovanje organa državne uprave.
Upravno i Računsko odeljenje se organizuje pri apelacionim sudovima kao
prvostepeno i pri Kasacionom sudu kao drugostepeno.
Članovi Upravnog i Računskog odeljenja biraju se po opštim pravilima za izbor
sudija Apelacionog i Kasacionog suda.
3.4.5. Privredni sudovi

Privredni sudovi su specijalizovani za suđenje u privrednim sporovima i za
odlučivanje u drugim pravnim stvarima od značaja za privredu.
Pored privrednih sporova u nadležnosti ovih sudova spadaju još i sporovi za
naknadu vanugovorne štete i pomorski sporovi (osim sporova o prevozu
putnika), privredni prestupi, prinudno poravnanje, stečajni postupak,
postupak redovne likvidacije i vođenja registra...
Kada su u pitanju sporovi između domaćih pravnih lica i inostranih pravnih ili
fizičkih lica, ili mođusobni sporovi inostranih pravnih ili fizičkih lica, tada i to

41
spada u nadležnost privrednih sudova (ukoliko nije ugovorena nadležnost
arbitraže).
Privredni sudovi su organizovani u vidu odeljenja pri apelacionim sudovima
kao prvostepeno i pri Kasacionom kao drugostepeno.
Sudije privrednih sudova biraju se po opštim pravilima za izbor sudija
Apelacionog i Kasacionog suda.
3.4.6
3.4.6. Ombudsman
Ombudsman je poseban organ koji vrši nadzor i kontrolu primene zakona i
drugih propisa državnih organa, pre svega uprave. Ne raspolaže bilo kakvim
ovlašćenjima vlasti, ne može sam naređivati organima vlasti da uklone
nepravilnosti u svom radu. Međutim, s mandatom skupštine koja ga bira za
čuvara zakonitosti i prava građana, ombudsman može da vrši blagotvoran
uticaj na rad državnih organa, posebno uprave. On to čini putem preporuka
organima uprave, obaveštavanjem javnosti i podnošenjem izveštaja skupštini.
Osnovni zadatak ombudsmana je da istražuje slučajeve povrede prava i
sloboda građana, odnosno manjinskih prava, kao i povrede prava na zdravu
životnu sredinu. U tom smislu inicira opšte ili posebne mere za otklanjanje
ovih povreda.
Ombudsmana bira Narodna skupština na devet godina među istaknutim
javnim ličnostima sa ugledom u društvu i dokazanim vrlinama (hrabrost,
odvažnost, mudrost). Ombudsman mora biti politički neutralna ličnost, koja
svoje odluke donosi bez ikakvog političkog pritiska. Snaga ove institucije je u
ličnom autoritetu njenog nosioca. Ombudsmani uživaju materijalni i procesni
imunitet.
U zemlji u kojoj postoji masovna pojava nezakonitosti i kršenja prava građana,
ombudsman je dragocen činilac u uspostavljanju pravne države.
4. SLOBODE I PRAVA GRAĐANA
4.1. OPŠTA NAČELA O LJUDSKIM PRAVIMA

Sistem sloboda i prava u Srbiji polazi od sledećih načela:
• dostojanstvo čoveka kao temeljna vrednost;
• ljudska prava kao prirodna i neotuđiva;
• slobode i prava kao ključni činilac ograničavanja političke vlasti;
• obaveza države da poštuje, štiti i obezbeđuje ostvarivanje sloboda i prava;
• ustavno jemstvo sloboda i prava;
• načelo jednakosti građana;
• efikasni sistem zaštite sloboda i prava putem depolitizovanog i nezavisnog
sudstva;
• princip primata međunarodnog nad unutrašnjim pravom u oblasti ljudskih prava.
Zaštita sloboda i prava obuhvata posebne institucije (organe) kojima je
poverena zaštita sloboda i prava građana, kao i posebne procedure.
4.2. KATALOG LJUDSKIH PRAVA

Domet zaštite sloboda i prava građana u Srbiji zasniva se na:
• integrativnom pristupu ličnim i političkim pravima (prva generacija prava);
• socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima (druga generacija prava);

42
• “pravima treće generacije” (prava čiji su nosioci određeni kolektiviteti i čija je
sadržina kompleksna, prava nerođenih, kao i prava svih živih bića).
U tom smislu, katalog ljudskih prava, kodifikovan u međunarodnom pravu i
ustavima razvijenih demokratskih zemalja, biće ugrađen u Ustav Srbije.
4.2.1. Građanska prava
Građanska prava obezbeđuju čoveku i građaninu njegovu privatnu ličnost
(lična prava), kao i učešće u javnom životu države (politička prava). NJihov cilj
je da u društvenom sistemu Srbije omogući formiranje pojedinca kao ličnosti i
kao građanina koji ima politički subjektivitet.
Lična prava su:
• pravo na život;
• lična sloboda;
• nepovredivost integriteta čoveka;
• pravo na zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti;
• nepovredivost stana;
• nepovredivost tajne pisma i drugih sredstava komunikacije;
• sloboda kretanja i nastanjivanja;
• sloboda savesti i veroispovesti;
• sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti;
• sloboda naučnog, umetničkog i kulturnog stvaralaštva.
Politička prava su:
• biračko pravo;
• sloboda informisanja i sloboda štampe;
• sloboda govora;
• sloboda misli i javnog iznošenja mišljenja;
• sloboda zbora;
• sloboda udruživanja;
• sloboda političkog organizovanja;
• pravo na javnu kritiku;
• pravo peticije.
4.2.2. Ekonomska, socijalna i druga prava

Država Srbija će nastojati da zaštiti pojedinca od društvenih razlika. Pružiće
svakom građaninu minimum životnih (ekonomskih i socijalnih) uslova kao
pretpostavke za ostvarivanje drugih ljudskih prava. U tom smislu garantuju se
sledeća prava.
Ekonomska prava:
• pravo svojine;
• sloboda preduzetništva;
• pravo nasleđivanja.
Pravo na rad i prava vezana za rad:
• pravo na zaradu;
• pravo na ograničeno radno vreme;
• pravo na zaštitu na radu;
• pravo na osiguranje;
• pravo na štrajk;
• pravo na sindikalno organizovanje;
• pravo na penziju.
Socijalna prava:
• pravo na zaštitu zdravlja;
• pravo na socijalnu sigurnost;

43
• pravo invalida na zaštitu i materijalno obezbeđenje;
• pravo na zaštitu majke, deteta i porodice;
• pravo na školovanje;
• sloboda kulturnog i umetničkog stvaralaštva;
• pravo na zdravu životnu sredinu.
Prava pripadnika manjinskih zajednica:
• sloboda izražavanja nacionalne, religiozne i druge pripadnosti;
• jednakost građana bez obzira pol, nacionalnu, versku i drugu pripadnost;
• sloboda upotrebe jezika i pisma;
• sloboda kulturnog stvaralaštva i negovanje tradicije;
• pravo na osnivanje sopstvenih škola, medija, kulturnih i naučnih ustanova;
• pravo na obrazovanje na maternjem jeziku;
• pravo na političko predstavljanje u organima državne vlasti i lokalne
samouprave;
• pravo na isticanje svoje zastave i drugih simbola.
• uvažavanje principa pozitivne diskriminacije manjina.
4.3. DUŽNOSTI GRAĐANA

LJudska prava povezana su s određenim dužnostima. Bez dužnosti čoveka i
građanina nema ni opstanka ljudske i političke zajednice, a to znači ni
ostvarenja proklamovanih ljudskih prava. U dužnosti građana Srbije spadaju:
• dužnost odbrane zemlje — opšta obaveza kojoj podležu samo državljani Srbije, uz
pravo na prigovor savesti i pravo civilnog služenja vojnog roka;
• dužnost pridržavanja ustava i zakona;
• obaveza svakog da plaća poreze i druge dažbine utvrđene zakonom;
• obaveza osiguranja zaposlenih;
• obaveza osnovnog školovanja;
• dužnost časnog i odgovornog obavljanja javnih funkcija;
• dužnost solidarnog učestvovanja u otklanjanju opšte opasnosti;
• dužnost svakog da čuva i svrsishodno koristi životnu sredinu;
• dužnost pružanja pomoći drugome.
Slobode i prava omugućiće svim građanima Srbije dostojanstven i civilizovan
život u svojoj državi po međunarodno poznatim kriterijumima ljudskih prava i
sloboda.
Nadstranačka vlada stručnjaka će nastojati da svim građanima Srbije
obezbedi poštovanje svih njihovih sloboda i prava koja se ovde navedena.
5. IZBORNI SISTEM
Izborni sistem Srbije uvažavaće najbolje strane većinskog i proporcionalnog

sistema a temeljiće se na opštim načelima slobodnih demokratskih izbora:
• opšte pravo glasa (odsustvo cenzusa: imovinskog, rezidencijalnog, rasnog,
polnog, nacionalnog, obrazovnog);
• princip jednakog prava glasa koji omogućuje svakom građaninu da, po principu
“jedan čovek, jedan glas”, vrši svoje pravo;
• princip neposrednosti;
• princip tajnosti glasanja;
• pravo na isticanje kandidata;
• obavezno veći broj kandidata;
• pravo na informisanost o kandidatima, političkim strankama i njihovim
programima;

44
• periodičnost izbora;
• kontrola izbora i zaštita izbornog prava;
• tolerantni odnos većine prema manjinama, uz racionalno uvažavanje manjinskih
zahteva i interesa.
Predstavnička tela biraju građani koristeći se izbornim pravom kao pravom da
učestvuju u obavljanju javnih poslova. Izborna prava su: pravo na
učestvovanje u izborima, pravo na zaštitu izbornog prava i pravo na izborno
komuniciranje.
Poslanici se biraju u izbornim jedinicama, na osnovu liste političke stranke,
koalicije političkih stranaka i grupe građana.
Poslanički i odbornički mandati raspodeljuju se između izbornih listi
srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od izbornih lista.
Pitanja vezana za biračke spiskove, izborne jedinice, principe raspodele
mandata i organe za sprovođenje izbora, regulisaće se posebnim,
odgovarajućim zakonima koji se donose u formi ustavnog zakona i
maksimalno uvažavaju civilizacijske standarde za legalne i legitimne izbore.
Biračko pravo se ostvaruje u izbornim jedinicama. Polazeći od regionalnog
kriterijuma, Srbija se deli na jedanaest izbornih jedinica, sa određenim brojem
birača za Veće građana i sa regionalnim principom za Senat.
Subjekti izbornog prava su državljani SRJ (kao i državljani SFRJ koji su podneli
zahtev za prijem u državljanstvo SRJ) sa navršenih 18 godina života, koji su
potpuno poslovno sposobni i koji imaju prebivalište u SRJ, na području izborne
jedinice u kojoj ostvaruju izborna prava.
Državljani SRJ koji žive i rade u inostranstvu mogu glasati u našim
diplomatskim i konzularnim predstavništima ako to dozvoljavaju propisi
strane države.
Raspodela mandata poslanika vrši se po pravilima proporcionalnog izbornog
sistema korišćenjem D’ontovog sistema. Poslanike za Senat biraju skupštine
regiona, s tim da jedan od četiri predstavnika obavezno predstavlja manjinu
koja živi u regionu.
Raspodela mandata odbornika za skupštine opština vrši se po pravilima
većinskog izbornog sistema.
Pravo na izbornu komunikaciju je pravo građana da šire, primaju i traže
informacije o aktivnostima učesnika u izbornom postupku, o radu izbornih i
drugih državnih organa, kao i o svim događajima od značaja za izbore.
Javna glasila obavezna su da se pridržavaju Pravila o ponašanju javnih glasila
u izborima. Ova Pravila usvaja Narodna skupština, na predlog Medijskog
izbornog saveta, najkasnije istekom roka za raspisivanje izbora.
Rad javnih glasila u izbornoj kampanji prati Medijski izborni savet koga bira
Narodna skupština najkasnije tri meseca pre isteka poslednjeg roka kada se
moraju raspisati izbori.
Članove medijskog izbornog saveta predlažu profesionalne novinarske
organizacije i podnosioci izbornih lista koje imaju predstavnike u Republičkoj
izbornoj komisiji na paritetnoj osnovi.

45
Medijski izborni savet obavlja nadzornu funkciju i u tom cilju organizuje
posmatranje rada javnih glasila. U slučaju povrede Pravila o ponašanju javnih
glasila u izborima,
Medijski izborni savet može:
• predložiti Republičkoj izbornoj komisiji da proglasi izbore neregularnim, ili
• pred nadležnim sudskim, odnosno prekršajnim organom pokrenuti postupak.
Članove izbornih komisija bira odgovarajuća skupština, članove biračkih
odbora biraju izborne komisije u izbornim jedinicama. Izbor članova organa za
sprovođenje izbora vrši se u polovini mandata skupštine. Sastav organa za
sprovođenje izbora čine predstavnici parlamentarnih stranaka proporcionalno
broju poslaničkih mesta u skupštini. Pravo na članstvo u ovim organima stiču
još i one političke stranke koje nemaju poslanike u parlamentu, pod uslovom
da imaju istaknute kandidate u više od polovine izbornih jedinica.
Zaštitu izbornog prava obezbeđuju organi za sprovođenje izbora: redovni
sudovi i Ustavni sud Srbije. Sudske izborne sporove rešavaju regionalni
sudovi. Vrhovni sud Srbije (upravno odeljenje) odlučuje o upravnom sporu
povodom odluka Republičke izborne komisije o vanrednim pravnim lekovima.
Zainteresovani predstavnici domaćih nevladinih organizacija, drugih država i
odgovarajućih međunarodnih organizacija mogu pratiti tok izbora i rad organa
za sprovođenje izbora.
Materiju izbora — koja je do sada u Republici Srbiji regulisana u tri zakona i u
nizu podzakonskih akata — treba objediniti u jednom zakonu: Zakonu o izboru
poslanika i odbornika. Kodifikacija će doprineti jednoobraznosti rešenja u ovoj
važnoj oblasti.
6. POLITIČKI PLURALIZAM
Slobode i demokratije nema bez mogućnosti da se misli drugačije, bez

idejnog i političkog pluralizma. Institucionalizacija različitih mišljenja u Srbiji
zahteva prihvatanje demokratije kao konkurencije.
Legitimno pravo svakog pojedinca ili grupe je da ima vlastito mišljenje ili
politički stav i da se u skladu sa njim slobodno politički organizuje i utiče na
državnu vlast.
Politički pluralizam omogućuje tzv. disperziju političke moći, tako da se
politički život ne odvija samo u globalnim političkim institucijama
(parlamentu, vladi, partijskim forumima) već i u brojnim interesnim grupama:
političkim organizacijama, udruženjima, sindikatima, nevladinim
organizacijama itd. Političke borbe za moć među ovim grupama i
organizacijama, kao i artikulacija njihovih interesa, odvijaju se u
odgovarajućim legitimnim i legalnim mehanizmima demokratske procedure i
odlučivanja.
Za uspostavljanje demokratskog političkog pluralizma u Srbiji neophodni su
sledeći uslovi:
• oslobađanje ekonomije od tutorstva politike;
• stvaranje građanskog društva i građanina;
• sistemska kontrola nosilaca političke vlasti;
• građanska prava i slobode (posebno sloboda izražavanja i udruživanja);
• institucionalizovana javnost i sloboda informisanja;

46
• autonomno civilno društvo;
• kompetitivni višestranački sistem;
• konsenzus u pogledu političkih procedura;
• demokratska politička kultura koja uvažava razlike u mišljenju.
Bitan element političkog pluralizma je stranački pluralizam koji omogućuje

svakoj grupi ili pojednicu da se bori za poverenje birača, te da svoje interese i
programske ciljeve nastoji da ostvari osvajanjem važnih mesta u državnom
aparatu i političkoj vlasti.
U nedostatku pomenutih pretpostavki, u Srbiji danas ne postoji demokratski
višepartijski sistem. Naime, nakon višedecenijske vladavine jednopartijskog
monopola, u Srbiji je na delu izvitopereni pluralizam koji negira osnovne
postulate demokratskog poretka.
Mnoštvo političkih stranaka na političkoj sceni Srbije ne odražava realnu
potrebu građana za promenama sistema. Te partije su umnogome doprinele
kompromitaciji ideje pluralizma i smisla političkog udruživanja i delovanja. To
je rezultiralo deformisanjem i obezvređivanjem višestranačja, što je kod
većine građana izazvalo odbojnost prema učešću u politici i negativan odnos
prema svim strankama.
Da bi se izašlo iz ove situacije, politički život u Srbiji uozbiljio, uspostavio
kompetitivni višepartijski sistem, neophodno je uspostavljanje navedenih
pretpostavki demokratskog pluralizma. Važna karika na tom putu je
donošenje novog Zakona o političkom strankama i Zakona o
finansiranju političkih stranaka. Ponuđeni modeli ovih zakona koje je
izradio CESID (Beograd) su prihvatljivi, jer insistiraju na sledećim bitnim
momentima i rešenjima:
• znatno je povećan minimalni broj osnivača političke stranke (3000);
• pojačana je zabrana rada političkih stranaka u ustanovama, preduzećima i
univerzitetima;
• propisano je da se može izreći i zabrana rada pojedinih ogranaka stranke, a ne
samo cele stranke, ukoliko se utvrdi da je do kršenja propisa došlo samo u delu
stranke;
• političke stranke ne mogu u svom nazivu nositi lično ime ili nadimak;
• obezbeđenje redovnog funkcionisanja političkih stranaka i finansijske
nezavisnosti kroz njihovo budžetsko finansiranje;
• sredstva za finansiranje stranaka iz javnih i privatnih prihoda javno se kontrolišu i
ograničavaju;
• sredstva iz javnih prihoda kojima se finansira rad stranaka treba da budu
jednaka, a preostali deo se dobija srazmerno izbornim rezultatima;
• zabranjeno je primanje sredstava od javnih ustanova ili drugih organizacija koje
se finansiraju iz budžeta, od pravnih ili fizičkih lica stranog porekla, od anonimnih
darodavaca;
• obezbeđenje približno jednakih uslova političkim strankama u izbornoj utakmici
kroz ograničenje visine sume koja se sme potrošiti za izbornu kampanju i kroz
definisanje šta se smatra troškovima za izbornu kampanju;
• stimulisanje pravnih i fizičkih lica da finansijski pomažu rad političkih stranaka
kroz odgovarajuće poreske olakšice, čime se obezbeđuje uvid javnosti u
finansijsko poslovanje stranke;
• stranke su dužne da jednom godišnje podnesu finansijske izveštaje nadležnom
organu;
• izvod iz godišnjeg bilansa rada stranke mora se učiniti javnim;

47
• obezbeđenje državne kontrole nad finansijskim poslovanjem stranke, a posebno
u periodu izborne kampanje;
• po završetku izbora stranke su dužne da nadzornom odboru pruže izveštaj o
utrošku sredstava za kampanju;
• sprečavanje neosnovanog bogaćenja ili sticanje bilo koje privilegije od strane
učesnika u političkoj utakmici kroz utvrđivanje obaveze stavljanja na uvid javnosti
podataka o imovini kandidata i o vršenju upravljačkih i direktorskih funkcija.
Iznete pretpostavke demokratskog pluralizma i modeli zakona kompetitivnog

višestranačkog sistema važni su za Srbiju ne samo u smislu normativnog
političkog ideala, već u smislu pravnopolitičke rekonstrukcije društva i
svakodnevne političke komunikacije. NJihovo oživotvorenje doprineće
konstituisanju Srbije kao moderne i stabilne zajednice.
7. TERITORIJALNA ORGANIZACIJA
Teritorijalna organizacija Srbije zasniva se na načelima:

• decentralizacije državnih funkcija;
• visokog stepena samouprave teritorijalnih jedinica;
• samostalnosti u privrednom razvoju zasnovanom na principima tržišne privrede;
• samofinansiranja;
• konsocijacije;
• supsidijariteta (poslovi koji se mogu obavljati na nižem nivou ne poveravaju se
jedinicama višeg nivoa).
7.1. REGIONALNO UREĐENJE
Srbija je regionalna država. Razlozi regionalne organizacije su efikasnija i
fleksibilnija uprava te ravnomerniji teritorijalni razvoj čitave države.
Srbiju sačinjavaju jedanaest regiona plus jedan region sa specijalnim
statusom. Tih jedanaest regiona su: Banat, Bačka, Beograd, Zapadna
Srbija, Istočna Srbija, Južna Srbija, Podunavlje, Srem, Kosmet, Stara
Raška, Šumadija.
Region sa specijalnim statusom je Albanski region, koji zauzima 51% teritorije
sadašnjeg Kosova i Metohije i kojim autonomno upravljaju kosovski Albanci
pod supervizijom KFOR-a.
Regioni su teritorijalne jedinice sa širokom samoupravom.
Imaju pravo da donose propise usklađene sa zakonima republike, ali nemaju
pravo da donesu zakone.
Imaju vlastite finansije. Dostupna su im tri izvora finansiranja:
• učešće u državnom porezu i doprinosima;
• takse koje sami uvode;
• prihod od prodate državne imovine i renta od iznajmljene imovine.
Regioni mogu da formiraju policijske jedinice.
U zdravstvu su, u kadrovskom i materijalnom pogledu, nadležni za
zdravstvene stanice, domove zdravlja i bolnice.
U školstvu su nadležni za izgradnju i održavanje škola, zapošljavanje i
plaćanje nastavnog i pomoćnog osoblja te izbor direktora škola. Dužni su da
se pridržavaju nastavnih programa i planova koji se donose na republičkom
nivou.

48
U nadležnost regiona spadaju saobraćajnice regionalnog značaja, regionalna
privreda i poljoprivreda, privredna ili poljoprivredna infrastruktura (na primer:
sistemi za navodnjavanje regionalnog značaja), komunalni sistem (recimo,
vodovodi regionalnog značaja i tome slično).
Organi vlasti u regionima su regionalna skupština i regionalna vlada.
Regionalnu skupštinu čine regionalni poslanici, čiji broj zavisi od veličine
regiona i kojih može biti najviše šezdeset. Poslanici se biraju na regionalnim
izborima po proporcionalnom sistemu. Svoju funkciju obavljaju volonterski (uz
naknadu materijalnih troškova i dnevnica).
Regionalnu vladu (veličine do pet članova) bira i smenjuje regionalna
skupština.
Rad regionalnih organa nadzire nadležno republičko ministarstvo.
Budžete i fondove regiona kontroliše nadležni sud.
Država kreditima i donacijama pomaže manje razvijene regione.
Ovlašćenja regiona se mogu menjati samo odlukom Narodne skupštine.
7.2. OPŠTINA
Jedinice lokalne samouprave su opštine.
Opština je zajednica lokalne samouprave građana nastanjenih na području
opštine. Opština obavlja ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti.
Podela zemlje na opštine vrši se zakonom, pri čemu gradovi, kao i druga veća
naselja, obrazuju posebne jedinstvene opštine, dok više manjih susednih
naselja, pogodno grupisanih, obrazuju opštinu.
Prilikom obrazovanja pojedinih opština vodi se, koliko je god moguće, računa
da u pogledu broja stanovnika između opština ne postoje velike razlike.
U gradovima s više od 50.000 stanovnika mogu se zakonom obrazovati
sekcije (kvartovi), sa organizacijom i nadležnostima utvrđenim zakonom.
Sve opštine, osim onih u Beogradu, imaju istovetan status.
Najviši organ lokalne samouprave je opštinska skupština.
Opštinska skupština bira se putem opštih i neposrednih izbora, tajnim
glasanjem. Opštinska skupština ima između 15 i 30 članova. Broj članova
utvrđuje se opštinskim statutom.
Na izborima za opštinsku skupštinu koji se održavaju svake četvrte godine
opština predstavlja jedinstvenu izbornu jedinicu. Mesta u opštinskoj skupštini
raspoređuju se između pojedinih izbornih lista, uz primenu dvokružnog
većinskog sistema.
U opštinama s mešovitim nacionalnim sastavom, opštinskim statutom se
obezbeđuje srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u članstvu
opštinske skupštine.

49
8. ODBRANA
Postojeći sistem odbrane ne odgovara našim potrebama, neefikasan je, skup i

nepotpun. Nemoguće je popraviti ovaj sistem, već je nužno da izgradimo novi
koji će biti jeftiniji i usaglašen sa modernim sistemima odbrane u svetu.
Ovaj odbrambeni sistem biće spreman da u svakom trenutku odgovori vojno-
političkoj situaciji u Evropi i da u slučaju prirodnih i tehničkih nesreća bude
trenutno stavljen u funkciju.
Sistem odbrane sastoji se od dva podsistema:
• Vojna odbrana;
• Civilna odbrana.
8.1. VOJNA ODBRANA

Vojna odbrana u sebe uključuje oružane snage koje čine:
• Srpska Armija (SA) — profesionalna vojska;
• Srpska Garda (SG) — dobrovoljačka garda;
• Teritorijalna odbrana (TO) — teritorijalna vojska.
Srpska Armija, Srpska Garda i Teritorijalna odbrana čine oružane snage Srbije
koja brani suverenitet, teritorijalnu nezavisnost i ustavni poredak Srbije.
Oružanim snagama Srbije u ratu i miru komanduje predsednik Republike u
skladu sa odlukama Nacionalnog saveta za bezbednost.
Nacionalni savet za bezbednost sačinjavaju: predsednik Republike,
predsednik Narodne skupštine, predsednik Vlade, ministar odbrane i načelnik
Generalštaba oružanih snaga Srbije.
Snaga i brojnost oružanih snaga Srbije određene su strateškom procenom
mogućih neprijatelja i materijalnim mogućnostima zemlje.
8.1.1. Srpska Armija (SA)

Srpsku Armiju čine profesionalni vojnici:
• oficiri;
• podoficiri;
• vojnici.
SA je sastavljena od:
• vidova: kopnena vojska (KOV) i RV PVO;
• rodova;
• službi.
Profesionalni vojnik se postaje nakon uspešno završene redovne vojne obuke
na osnovu konkursa za određene specijalnosti.
Kandidati za podoficire biraju se iz redova najboljih profesionalnih vojnika koji
nakon izbora završavaju odgovarajuću obuku kod nas ili u inostranstvu.
Sadašnji sistem vojnog školstva: srednje vojne škole, vojne gimnazije i vojne
akademije se reformišu u skladu sa potrebama modernog društva.
Školovanje kadrova za potrebe odbrane vršilo bi se i kroz redovan školski
sistem a specijalizacije bi se obavljale u zemlji i inostranstvu.

50
Školovanje za potrebe civilne odbrane (Civilna zaštita, Služba osmatranja i
obaveštavanja, nastavnike u srednjim školama, instruktore vojne obuke i
delom stručnjake za bezbednost) vršilo bi se na posebnom fakultetu
beogradskog univerziteta.
Prednosti ovog sistema organizacija odbrane:
• jeftin sistem, jer se profesionalna armija svodi na najviše 10 brigada, odnosno
oko 30.000 vojnika (oficiri, podoficiri i vojnici);
• plaćeni će biti načelnici TO i članovi štaba i deo Srpske garde, što iznosi najviše
do 10.000 ljudi;
• smanjuje se broj generala, tako da Srpska Armija ima — 3 (tri) generala;
• smanjuje se broj pukovnika, tako da Srpska Armija ima — 9 (devet) pukovnika;
• smanjuje se broj potpukovnika, tako da SA ima ukupno — 9 (devet)
potpukovnika;
• smanjuje se broj majora na 30, odnosno 10 brigada x 3 bataljona;
• smanjuje se broj kapetana na 90, odnosno 10 brigada x 3 bataljona x 3 čete;
• smanjuje se broj komandira vodova na 270, 10 brigada x 3 bataljona x 3 čete x 3
voda;
• broj narednika je 810, odnosno 10 brigada x 3 bataljona x 3 čete x 3 voda x 3
odeljenja;
• ukupan broj oficira i podoficira se radikalno smanjuje i iznosi: 1.221;
• plate:
• načelnik Generalštaba ima platu premijera — 5.000 DEM,
• 2 pomoćnika — plate potpredsednika — 4.000 DEM,
• 9 pukovnika — plate ministra — 3.000 DEM,
• 9 potpukovnika — 2.000 DEM,
• 30 majora — 1.500 DEM,
• 90 kapetana — 1.000 DEM,
• 270 komandira vodova — 800 DEM,
• 810 narednika — 500 DEM,
• 28.779 vojnika — 400 DEM;
• prodaju se sve zgrade i materijalno tehnička sredstva koja nisu u funkciji
odbrane;
• smanjuju se svi materijalni troškovi i olakšava državni budžet;
• sistem odbrane će biti usaglašen sa promenama u privrednom sistemu;
• dobro plaćena vojska će biti zadovoljna i časno će braniti otadžbinu.
Kako zaposliti višak ljudi u vojsci?

Na osnovu novog koncepta organizacije odbrane, Vlada će preduzeti
neophodne mere za zapošljavanje SVIH ljudi koji ostanu bez posla.
Vlada će preduzeti mere za zapošljavanje tih ljudi i to:
• odobravaće povoljne kredite za prekvalifikaciju;
• odobravaće dugoročne kredite za početak privatnog biznisa;
• ponudiće im nova zaposlenja;
• ponudiće zgrade i tehnička sredstva, kao poslovni prostor za otpočinjanje
privatnog biznisa;
• pružaće im specijalnu pomoć 12 meseci u odgovarajućem iznosu (period dok ne
nađu nešto novo).
Transformacija sistema odbrane predstavljaće proces čija će dinamika zavisiti
od ukupnog privrednog razvoja zemlje.

51
Na sledećim stranicama prikazana je struktura Generalštaba oružanih snaga
Srbije i projekcija mogućih ušteda (slike 3 i 4).
НАЧЕЛНИК ШТАБА
АРМИЈСКИ ГЕНЕРАЛ
НАЧЕЛНИК ПОМОЋНИК ЗА ПОМОЋНИК ЗА

КОМАНДАНТ РВ И ПВО КОВ
ТО СГ БРИГАДНИ БРИГАДНИ
ПУКОВНИК - Истакнута јавна
- Територијална личност која се
ГЕНЕРАЛ ГЕНЕРАЛ
организација бира једном
- Годишње се годишње КОМАНДАНТИ РОДОВА
мења тако
да сваки ПУКОВНИЦИ
регион даје
начелника
ПЕШАДИЈА АВИЈАЦИЈА И
ХЕЛИКОПТЕРСКЕ
АРТИЉЕРИЈА ЈЕДИНИЦЕ
Напомена: Српска армија (СА) има
30.000 официра, подофицира и
војника, од чега: ОКЛОПНО-
МЕХАНИЗОВАНЕ ТЕРИТОРИЈАЛНА
ЈЕДИНИЦЕ ПВО
- генерала (три) 3
- пуковника (девет) 9
- потпуковника (девет) 9 ИНЖЕЊЕРИЈА
- мајора (тридесет) 30
- капетана (деведесет) 90
- командири водова . ВЕЗА
(поручници и наредници) 270
- командири одељења . ПОЗАДИНА
(наредник) 810
- војници 28779
РЕЧНА Слика 3. - Генералштаб
РАТНА ФЛОТИЛА оружаних снага Србије
8.1.2. Srpska Garda (SG)

Srpska Garda je poluprofesionalna vojska zasnovana na principu
dobrovoljnosti.
U SG se primaju kandidati koji sa uspehom završe vojnu obuku, ispune sve
druge uslove i izraze želju da služe u gardi.
Gardisti se okupljaju jednog vikenda u mesecu i sprovode obuku i kondiciranje
(gađanje, marševi, upoznavanje sa novom tehnikom).
Jednom godišnje u trajanju od oko 15 dana gardisti imaju logorovanje i
terenske vežbe ili manerve na teritoriji gardijske jedinice. SG se uključuje u
veće manevre SA, po odluci komandanta jedinice SA.
Za ove aktivnosti gardisti dobijaju godišnje jednu do dve mesečne plate
profesionalnih vojnika svog čina. Na ovaj način dobijamo vojne jedinice koje
su po svojoj borbenoj vrednosti približne profesionalnim jedinicama, ali su
neuporedivo jeftinije.
Garda se organizuje u vodove, čete i bataljone.
Organizacija SG se vrši na nivou lokalne samouprave.
U slučaju rata jedinice SG se prepotčinjavaju najvišem oficiru SA na terenu.

52
Na čelu SG nalazi se Komandant SG, što je počasna funkcija i on se svake
godine bira iz redova kulturnih, javnih i sportskih radnika.
Komandanta SG biraju gardisti javnim glasanjem.
SG izdržava lokalna samouprava i mogu dobijati donacije.
SG ima svoj grb i zastavu i nastavlja tradiciju istaknutih srpskih jedinica sa
svoje teritorije.
PROJEKCIJA UŠTEDA
FUNKCIJA PLATA (DEM) UKUPNO

1 ARMIJSKI GENERAL 5.000,00 5.000,00
2 GENERALA 4.000,00 8.000,00
9 PUKOVNIKA 3.000,00 27.000,00
9 POTPUKOVNIKA 2.000,00 18.000,00
30 MAJORA 1.500,00 45.000,00
90 KAPETANA 1.000,00 90.000,00
270 PORUČNIKA 800,00 216.000,00
810 NAREDNIKA 500,00 405.000,00
UKUPNO OFICIRI 814.000,00
28.779 VOJNIKA 400,00 11.511.600,00
UKUPNO MESEČNO 12.325.600,00
UKUPNO GODIŠNJE 147.907.200,00
NAPOMENA:
Ukupna godišnja plata na dan 31.12.1998. iznosila 455.893.333,00

je
Izmenjena ukupna godišnja plata bi bila 147.907.200,00
UŠTEDA PLATE GODIŠNJE: 307.986.133 DM
MATERIJALNI TROŠKOVI
Ukupni materijalni troškovi na dan 31.12.1998. po završnom računu („Sl. list

SRJ” 35/99) iznose 244.253.667,67 DEM (1 DEM = 6 DIN), smanjuju se za 80
% (za 195.402.939,00 DEM) zbog sledećih ušteda:
• profesionalna vojska isključuje troškove za : osnovnu obuku, habanje i kvarenje
tehnike i troškova ishrane i smeštaja;
• smanjuje se oficirski kadar;
• nema regruta;
• višak zgrada i tehnike mogu da se izdaju ili prodaju;
• TO i SG sa svim svojim troškovima padaju na budžet regiona.
• PLATE 307.986.133 DEM
• MATERIJALNI TROŠKOVI 195.402.939 DEM
УКУПНО СМАЊЕЊЕ ТРОШКОВА

503.389.072 DEM
Slika 4. — Projekcija uštede.

53
8.1.3. Teritorijalna odbrana (TO)
TO je zasnovana na principu opšte vojne obaveze.
Svaki sposoban građanin dužan je da služi TO, osim onih koji ne žele da nose
oružje i takvi se uključuju u Civilnu zaštitu (CZ), bez ikakvih posledica.
TO se deli na jedinice:
• PRVOG POZIVA — mlađe ljudstvo od 20 do 30 godina koji se pripremaju za teže
i složenije zadatke oružane borbe;
• DRUGOG POZIVA — od 30 do 45 godina života, masovne jedinice koje u slučaju
rata preuzimaju poslove policije, učestvuju u izvođenju odbrambenih zadataka,
štite i obezbeđuju značajnije objekte;
• TREĆEG POZIVA — ljudi od 45 do 60 godina služili bi za pomoćne delatnosti u
oružanim snagama, učestvovali u radnim jedinicama i stražarskoj službi,
pomagali bi pri zbrivanju stanovništva, priključivali bi se CZ.
U ustanovama TO — kampovi za obuku — služio bi se vojni rok u trajanju
od 6 meseci. Ovi kampovi se organizuju na regionalnom principu i u njih
dolaze regruti sa te teritorije.
Regruti se na vojnoj obuci nalaze 8 časova dnevno, imaju jedan obrok
(užinu) i nose vojne kombinezone.
Nakon vojnog odsluženja regruti se prevode u rezervni sastav TO.
Na čelu TO se nalazi načelnik regionalnog štaba, koji objedinjava sve jedinice i
ustanove na svojoj teritoriji, a jedan od načelnika regionalnih štabova imenuje
se za komandanta TO Srbije. Komandant TO Srbije menja se svake godine i
direktno je potčinjen načelniku Generalštaba, armijskom generalu.
Teritorijalnom odbranom se postiže masovnost i vojno se pokriva celokupna
teritorija zemlje.
8.2. CIVILNA ODBRANA

Civilna odbrana obuhvata:
• Civilnu zaštitu (CZ);
• Službu osmatranja i obaveštavanja (SOO);
• sistem obuke i pripreme stanovništva (školski sistem i obuka u okviru CZ);
• organe uprave za odbranu;
• organe odbrane u preduzećima.
8.2.1. Civilna zaštita (CZ)

CZ bi bila organizovana u skladu sa međunarodnim pravnim dokumentima i
pritom bi koristili iskustva najrazvijenijih zemalja (Izrael, Švajcarska,
Švedska). Na nivou lokalne samouprave bile bi organizovane jedinice CZ
opšte namene, kao i specijalizovane jedinice po merama CZ sa punim
osloncem na privredu.
Obuka i priprema stanovništva vršila bi se kroz školski sistem tako što bi u
srednjoj školi postojao poseban predmet. Obuka vanškolske omladine bi se
vršila u okviru CZ.

54
9. BEZBEDNOST
9.1. CILJ
Svi građani Srbije moraju imati ličnu i imovinsku sigurnost.
Zadatak policije je da to ostvari i da za nekoliko godina dobijemo policiju koja
će svoju dužnost vršiti bez pištolja i palice.
9.2. NEOPHODNE ZAKONSKE PROMENE

Da bi započeli promene u sistemu bezbednosti neophodno je promeniti:
• krivični zakon (oštrije kazne za napade na policajce, sudije, tužioce, i oštrije
kazne za zloupotrebe položaja);
• zakon o krivičnom postupku (ukidanje policijskog pritvora i sl.);
• zakon o prekršajima (oštrije kazne sa saobraćajne nezgode i sl.);
• zakon o unutrašnjim poslovima (uvođenje oštrije unutrašnje kontrole).
Uvela bi se posebna odelenja i pojačala postojeća:
• odelenje za borbu protiv korupcije
• odelenje za borbu protiv narkotika
9.3. STANJE
Sadašnja policija je glomazna, preskupa, centralizovana i
militarizovana.
9.4. PROMENE
9.4.1. Decentralizacija
Policija bi organizaciono bila vezana za regione, na čelu te policije bio bi
policijski prefekt koga bi postavljali organi lokalne samouprave.
Na nivou države Srbije bila bi organizovana:
• pogranična policija;
• antiteroristička jedinica;
• organi za saradnju sa međunarodnim policijskim organizacijama;
• obaveštajna služba pod strogom parlamentarnom kontrolom;
• odelenje za borbu protiv korupcije;
• odelenje za borbu protiv narkotika;
• odeljenje za praćenje zakonitosti rada policije.
Potrebno je vratiti pozorničku službu tako da pozornik, radeći uvek na
istom rejonu, ostvari neophodan kontakt sa stanovništvom.
Posebna pažnja u obuci policije mora se posvetiti u izgradnji novog imidža
policije (izgled, ponašanje, nastup).
Zbog svega ovoga Vlada će napraviti poseban medijski nastup za policiju.
9.4.2. Demilitarizacija
Policiji se vraćaju njene osnovne funkcije:
• čuvanje javnog reda i mira;
• borba protiv kriminala;
• regulisanje saobraćaja;
• upravni poslovi.

55
Odmah će se ukinuti vojna organizacija u policiji i ona će se organizovati po
ugledu na policije demokratskih zemalja.
9.4.3. Racionalizacija
Brojčano smanjenje policije moguće je njenom transformacijom i
poboljšanjem ukupne bezbednosne situacije.
Na sadašnjem nivou razvoja zemlje dovoljno je — 30.000 policajaca, sa
tendencijom smanjenja.
Racionalizacijom policije stvoriće se prostor za povećanje svih plata u
policiji i kompletan predlog izradiće ministar policije.
Smanjiće se svi materijalni troškovi vezani za policiju i omogućiće velike
uštede u budžetu države.
U ratu policija postaje pešadija SA, a na njeno mesto stupaju jedinice TO koje
se unapred pripremaju za taj posao.
Kako zaposliti višak ljudi u policiji?
Na osnovu novog koncepta organizacije policije, Vlada će preduzeti
neophodne mere za zapošljavanje SVIH ljudi koji ostanu bez posla:
• odobravaće povoljne kredite za prekvalifikaciju;
• odobravaće dugoročne kredite za početak privatnog biznisa;
• ponudiće im nova zaposlenja;
• ponudiće zgrade i tehnička sredstva, kao poslovni prostor za otpočinjanje
privatnog biznisa;
• pružiće im specijalnu pomoć 12 meseci u odgovarajućem iznosu (period dok ne
nađu nešto novo).
Transformacija sistema bezbednosti predstavljaće proces čija će dinamika
zavisiti od ukupnog privrednog razvoja zemlje.
Interes policije je da bude dobro plaćena i da može profesionalno da služi
građanima Srbije.
10. SPOLJNA POLITIKA
Srbija je mala država i nije u mogućnosti da značajnije utiče na globalna

politička kretanja na svetskoj pozornici. Zbog toga će se srpska diplomatija
prilagođavati svetskim tendencijama i podržavaće sve one velike sile koje
joj omoguće suverenost, teritorijalnu celovitost i prosperitet.
Da bi se izbegao tragičan nesporazum sa razvijenim svetom, Nadstranačka
vlada stručnjaka će izgraditi potpuno novu spoljnu politiku, koja neće
dovoditi državu Srbiju u međunarodnu izolaciju.
Ta nova spoljna politika zasnivaće se na:
• jasnom određivanju dugoročnih nacionalnih interesa;
• strategiji razvoja Srbije u narednih nekoliko decenija;
• lobiranju onih političkih snaga koje upravljaju svetom;
• uspostavljanju razgranate mreže ljudi koji će u svetskim centrima moći lobirati za
srpske interese;
• izboru novih ljudi koji će proći domaće i strane diplomatske škole i koji će svojim
znanjem, radom, izgledom, stilom i nastupom na potpuno nov način predstaviti
srpsku diplomatiju;

56
• racionalizaciji čitave diplomatske mreže tako da se ona učini praktičnijom,
efikasnijom i mnogo prodornijom od sadašnje;
• vezivanju za Evropsku uniju;
• uspostavljanju čvršćih ekonomskih veza sa privredama razvijenih zemalja;
• mogućnosti da se svim viđenijim javnim ličnostima u svetu koje zastupaju i brane
srpske interese obezbedi državljanstvo;
• uvođenju posebne titule i zvanja za sve one javne ličnosti u svetu koji zastupaju
srpske nacionalne interese;
• uključivanju naših poznatih umetnika, sportista, književnika, privrednika i
naučnika u diplomatsku službu;
• izgradnji posebnog stila u srpskoj diplomatiji koji će svojom sposobnošću i
neposrednošću privući interese svetskih medija.
Preuzimajući dužnost od starog režima, novoizabrana Nadstranačka vlada
stručnjaka će da preduzme sve neophodne mere u cilju otkanjanja posledica
pogubne spoljne politike prethodne vlasti.
Cilj Nadstranačke vlade stručnjaka je da se Srbija što brže uključi u sve
međunarodne institucije, te da se izvrši integracija naše zemlje sa
evropskim državama i našim susedima.
Srpska diplomatija dužna je da pridobije velike svetske donatore i fondacije,
razvijajući strategiju da narod nije kriv za sve one postupke koje je režim
izvršio.
Naročito će se insistirati na tome da je međunarodna zajednica, posebno SAD,
kriva što je sve vreme podržavala politiku bivšeg režima, tvrdeći da je on
jedini faktor stabilnosti u regionu.
A kada je međunarodna zajednica uvidela ono što su mnogi građani znali, da
se sa tim režimom ne može sarađivati, oni su nasilno — NATO bombama —
počeli kažnjavati režim koga su toliko dugo podržavali.
Zbog takvih tragičnih, pogrešnih procena i poteza međunarodne zajednice
stradao je nevini narod, naročito civilno stanovništvo.
Međunarodna zajednica je zbog toga dužna da ispravi svoju pogrešnu politiku
tako što će finansijski i diplomatski pomoći Srbiji u oporavku zemlje.
Ukoliko želimo da opstanemo, moramo napokon shvatiti da nije naš zadatak
da stvaramo ili rušimo svetski poredak, već da se prilagodimo, sledeći svoje
nacionalne i državne interese.
Moramo izneti sve zločine koje je režim počinio srpskom narodu i drugim
narodima u okruženju.
Zadatak nove spoljne politike jeste da državi Srbiji pronađe pravo mesto u
sadašnjem svetskom poretku i da svojoj naciji omogući razvitak u sklopu
evropskih integracija.
1. ŠTA KAŽU BILANSI?
Presek stanja privrede na dan 30.06.1999. godine ne možemo tačno dati,

zato što su svi podaci nedostupni javnosti. Međutim, poznajući stanje na dan
31.12.1998. godine, možemo doći do približnih podataka koji će nam pomoći
u određivanju strategije nove Vlade.

57
1.1. KARAKTERISTIKE SRPSKE PRIVREDE
1.1.1. Zaduženost
ukupan spoljni dug USD 15,0 mld.

devizna štednja USD 4,6 mld.
piramidalne banke USD 0,5 mld.
unutrašnji dug USD 5,0 mld.
Ukupna zaduženost: USD 25,1 mld.
godišnje dospevaju USD 1,0 mld.
kamate
1.1.2. Gubici
Neto gubici u 1998. g. Din. 26.689 mil.

Kumulirani gubici Din. 107.319 mil.
Potcenjene kursne razlike Din. 30.000 mil.
Ukupni gubici u 1998. g. Din. 147.319 mil.
Ukupni gubici 30.06.1999. godini narasli su na Din. 200.000 mil.

Tačno 913 velikih preduzeća koja zapošljavaju 51,2% radnika ostvarila su
gubitak od 23.479 mil. dinara, što je 88% svih gubitaka privrede.
1.1.3. Ostale karakteristike privrede

• proizvodnja stagnira;
• gubici se pokrivaju amortizacijom (dezinvestiranje);
• rast deviznih kurseva;
• nesrazmeran porast zarada (45,9%) u odnosu na rast poslovnog prihoda (29,5%);
• nesrazmeran porast nematerijalnih troškova (58,3%) u odnosu na rast poslovnih
prihoda (29,5%);
• pad realnih vrednosti zarada zbog rasta cena i deviznog kursa;
• porast zaliha na — 75.008 mil. dinara;
• porast nedostajućeg dugoročnog kapitala na — 118.006 mil. dinara;
• deficit tekućeg platnog bilansa — 1,8 mld. USD;
• iskorišćenost kapaciteta — 25%.
1.1.4. Nezaposlenost
broj zaposlenih u 74.430 preduzeća 1.710.104

je
od tog broja na prinudnim odmorima preko
je 850.000
broj nezaposlenih na biroima rada 853.000
bombardovanjem ostalo bez posla 80.000
njihovi kooperanti ostali bez posla 250.000
broj nezaposlenih izbeglica 200.000
Ukupan broj radnika koje treba 2.233.000
zaposliti
58
1.1.5. Siva ekonomija
Privredni život se odvija na dva koloseka:
• oficijelna ekonomija koju čine poslovne aktivnosti velike privrede i dela
registrovanih aktivnosti male privatne privrede,
• neregistrovane aktivnosti privređivanja pojedinaca i male privrede.
Na osnovu zvaničnih podataka, BDP u 1998. godini bio je USD 13,0 mld.
U istom periodu, prema pesimističkim procenama:
• siva ekonomija pojedinaca radom na crno je ostvarila — USD 3 mld,
• mala privreda kroz neregistrovano poslovanje — USD 1 mld.
Zbirni BDP formalne i neformalne ekonomije dostiže USD 17,0 mld.
1.2. PROISTEKLI ZAKLJUČCI

• izmirivanje obaveza prema inostranstvu, građanima i zapošljavanje 2.233.000
ljudi, nemoguće je bez dugoročnog kapitala, sopstvenog i pozajmljenog čija cena
ne bi ugrozila neophodnu rentabilnost privrede;
• srpska privreda je — bankrotirala;
• neophodan je — stečaj;
• stečajni upravnik je — Nadstranačka vlada stručnjaka;
• Nadstranačka vlada stručnjaka mora ostvariti ciljeve koje je Programom
predvidela.
Nadstranačka vlada stručnjaka stvoriće uslove za tržišno poslovanje, doneće
zakone koji će biti usaglašeni sa zakonima EU i počeće rešavati nagomilane
probleme sledećim redom.
KAKO DALJE?
2. OBAVEZE DRŽAVE
2.1. SPOLJNI DUG
Iznos spoljnog USD 15,0 mld.

duga
Kamata godišnje USD 1,0 mld.
Vlada će stupiti u pregovore sa svim poveriocima i tražiće da se izvrši

reprogramiranje svih dugova i to:
otpis 62,9 USD 9,43

potraživanja % mld.
reprogram duga 37,1 USD 5,57
% mld.
ukupno: USD 15,00
mld.

59
Vlada će ponuditi mogućnost stranim poveriocima da deo svojih potraživanja
pretvore u akcije preduzeća ili da otkupe preduzeća za koja su zainteresovani.
Iznos reprogramiranog USD 5,57

duga mld.
Zahtev za odobrenje tranše USD 0,93
od mld.
Ukupan dug nakon USD 6,50
reprograma mld.
Rok vraćanja — 20 godina.

Kamatna stopa — 3% godišnje.
“Grace” period — 5 godina.
Odobrena tranša od USD 930 mil. upotrebiće se za uplatu MMF od 467,7 mil.
SPV koja će regulisati naše članstvo u Fondu. Ostatak sredstava upotrebiće se
za finansiranje programa zapošljavanja radnika koji će ostati bez posla.
Vlada će uredno izmirivati sve obaveze prema međunarodnim institucijama i
tako će steći kredibilitet neophodan za privlačenje velikih investitora.
2.2. DEVIZNA ŠTEDNJA

Vlada će ukupan iznos devizne štednje građana u iznosu od USD 4,6 mld. kao
i štednju kod piramidalnih banaka u iznosu od USD 0,5 mld, rešiti na sledeći
način:
• svim štedišama država će priznati iznos uplaćene glavnice i domicilnu kamatu,
izdaće vrednosne papire u odgovarajućoj valuti;
• velikim štedišama ponuditi učešće ili otkup državnih preduzeća, poslovnog
prostora, opreme, zemljišta itd.;
• privući strane banke i ponuditi im da organizuju štednju uz obavezu da deo
neizmirene devizne štednje preuzmu i obezbede isplatu;
• male štediše do DEM 10.000 isplatiti iz deviznog priliva u roku od godinu dana;
• sve preostale štediše isplatiti u roku od pet godina, uz mogućnost i ranije isplate,
i o tome donese zakon;
• na osnovu tekuće platno-bilansne pozicije zemlje napraviti prioritete u isplati
štediša za teške socijalne slučajeve, lečenje, starije građane itd.
2.3. JAVNI DUG
Sva dinarska potraživanja stanovništva i privrede u ukupnom iznosu od USD 5
mld. treba odmah pretvoriti u javni dug, pokriti državnim obveznicama i
omogućiti građanima da svoje dospele obaveze prema državi izmire svojim
potraživanjima.
Napraviti dinamiku pokrivanja nastalog javnog duga na osnovu projekcije
godišnjeg poslovanja privrede i odrediti rokove isplate.
Bitno je da Vlada realno i tačno odredi rokove isplate i da se tih rokova
pridržava.
Presudno je da Vlada više ne pravi nikakve dugove, da se isplate vrše na
vreme iz realnih izvora i da se ostvarenim prihodima pokriju svi nastali
troškovi.

60
Javnost u radu Vlade i dnevno praćenje ostvarenih rezultata privrede,
omogućiće svim građanima da učestvuju u programu oporavka zemlje. Vlada
će se ponašati domaćinski i neće davati obećanja koja ne može da ispuni.
Marketinški pokriti utvrđenu dinamiku i iznose isplate sloganom — mi nismo
dug napravili, ali smo spremni da vam pomognemo u vraćanju; — tražimo
vaše strpljenje i podršku.
3. PRIVREDA
Primenom novog koncepta oporavka i razvoja zemlje preusmeriće se težište

sa velikih preduzeća na mala i srednja. Vlada će odmah izvršiti ukidanje
svih zakona, propisa i uredbi koji guše tržišno poslovanje privrede i izvršiće
liberalizaciju, uz formulisanje industrijske strategije, kako bi razbila
domaće monopole i omogućila svim preduzećima da ravnopravno učestvuju u
tržišnoj utakmici.
Cilj Vlade je da izgradi nedostajuće tržišne institucije i reorganizuje
javnu upravu tako da preduzeća sama mogu da prave strategiju svog
razvoja na osnovu stabilnog i uređenog okruženja. Smanjivanjem svih
troškova države doprinosi se ukupnom rasterećenju privrede i njenom
ubrzanom razvoju. Vlada će predložiti zakone koji će biti usaglašeni sa
zakonima Evropske unije i omogućiće korenitu izmenu privrednog sistema,
koji će se bazirati na slobodnom preduzetništvu i privatnoj svojini.
Koje poteze će Vlada još povući?
• izvršiće DENACIONALIZACIJU;
• sva društvena preduzeća koja posluju sa gubicima (850) odvojiće se od onih koji
dobro posluju;
• 6.000 malih društvenih preduzeća koja posluju sa dobitkom prodaće se na
licitaciji;
• sredstva dobijena od te prodaje usmeravaće se u BANKU ZA RAZVOJ malih i
srednjih preduzeća, te za popunu socijalnih fondova;
• društvena i državna preduzeća koja posluju sa gubicima (proizvođači struje,
vode, mesa, komunalna preduzeća, itd.) podićiće depresirane cene na tržišni
nivo;
• uradiće se novi bilansi za gubitaše i, uz naknadu do socijalne pomoći, otpustiće
se svi radnici koji budu tehnološki višak;
• izradiće konkretan plan za zapošljavanje svih nezaposlenih koji su tehnološki
višak;
• cilj Vlade je da državna preduzeća postanu rentabilna i da tako otpočne
ozdravljenje bankrotirane privrede;
• delovi državnih preduzeća ili čitava preduzeća biće ponuđena stranim
investitorima kao zajedničko ulaganje, dokapitalizacija ili prodaja;
• Vlada će napraviti strateški plan koliko će preduzeća ostati pod kontrolom države
i ta preduzeća moraju poslovati bez gubitaka;
• sva društvena i državna preduzeća pretvoriće se u društva kapitala i deo hartija
od vrednosti preneće se na Penzioni fond;
• ukinuće se postojeći zakon o privatizaciji i nikakve besplatne akcije neće se deliti
radnicima čija preduzeća sva u rukama domaćih i stranih poverilaca;
• doneće se novi zakon o privatizaciji;
• izvršiće reviziju postojeće privatizacije;
• formiraće agenciju za borbu protiv monopola.

61
3.1. INDUSTRIJA
Delatnost Vlade u oblasti industrijske proizvodnje biće usmerena na sledeće
pravce:
• težište razvoja se prebacuje na mala i srednja industrijska preduzeća, na
specijalizovane maloserijske proizvodnje za potrebe svetskih kompanija;
• industrijska prerada sirovina (obojena i crna metalurgija, prerada industrijskog
bilja, proizvodnja hemijskih vlakana itd.) prilagođava se standardima, obimu
proizvodnje i vrstama proizvoda, tržišnim uslovima ili se gasi;
• industrije u metalskom kompleksu se prilagođavaju novim tržišnim uslovima:
izdvajanjem manjih tehnoloških celina, izmenama i dopunama proizvodnog
programa, primenom novih tehnologija i nalaženjem stranog partnera koji je
zainteresovan za vlasničku transformaciju;
• industrija putničkih vozila se oživljava ulaskom stranih ulagača, osvajanjem
tehnologije i montažom vozila koje bude razvio strani partner. Razvoj prateće
proizvodnje delova omogućiće velikom broju malih proizvođača da revitalizuju
metalski kompleks;
• industrije u hemijskom kompleksu (prerada nafte i petrohemija u Pančevu, “Prva
iskra” iz Bariča itd.) imaju razvojne perspektive samo ako ih preuzme strateški
inostrani ulagači;
• proizvodnja građevinskog materijala, prerada drveta, proizvodnja nameštaja,
prerada voća i povrća, prerada mesa, prerada metala u sofisticirane proizvode,
biće najdinamičniji segment industrije pod uslovom da se ta preduzeća oslobode
viškova radnika i da se organizaciono, tehnološki i proizvodno modernizuju;
• industrija tekstila (proizvodnja tekstila i trikotaže) i prerada kože su prilagođene
tržišnim uslovima poslovanja; potrebno je preduzeća osloboditi viška radnika da
bi ih strane kompanije uključile u svoju proizvodnju;
• Vlada će voditi izrazito antitrustovsku politiku i omogućiti snažnu konkurenciju
svih preduzeća bez obzira na tip vlasništva;
• ukidaju se sva spoljnotrgovinska ograničenja;
• donosi se i javno objavljuje program spoljnotrgovinske liberalizacije.
Uspešnom realizacijom ovih promena, Srbija bi ušla u krug srednje razvijenih
industrijskih zemalja.
3.2. ENERGETIKA
Stanje u energetici zahteva poseban angažman Vlade. Kao prioritetni,

nameću se sledeći zadaci:
• hitno osposobljavanje oštećenih postrojenja za grejanje kako bi građani, uz
racionalnu potrošnju, mirnije dočekali zimu;
• rast cena do tržišnog nivoa;
• oslobađanje cena svih vanrednih i dopunskih taksa i poreza;
• napuštanje barter aranžmana;
• slobodan uvoz gasa, nafte i naftnih derivata;
• izgradnja magistralnih gasovoda i naftovoda;
• privatizacija distributera gasa;
• nalaženje partnera za završetak “Kolubare B” (2x350 MW);
• restruktuiranje energetskog sektora i razbijanje velikog sistema na rentabilne
celine;
• otpuštanje svih radnika koji su tehnološki višak i iznalaženje novog posla za njih;
• poslovanje bez gubitka;
• privatizacija pojedinih celina uz pomoć velikih svetskih kompanija;
• razvoj novih kapaciteta na bazi konkursa po BOO principu (built, operate, own).

62
3.3. TELEKOMUNIKACIJE
Previsoke cene telekomunikacijskih usluga, koje su iznad nivoa cena tih
usluga u zapadnoevropskim zemljama, a daleko iznad nivoa cena u SAD,
posledica su monopolskog ponašanja nacionalnog operatora. “Telekom
Srbije” je u junu 1997. godine zaključio ugovor sa italijanskim STET-om i
grčkim OTE-om, koji se smatra državnom tajnom, i dobio administrativni
monopol na sve osnovne i mnoge dodatne telekomunikacijske usluge.
Vlada je dužna da:
• objavi sve elemente ovog ugovora;
• objavi kolika bi se cena prodaje ostvarila da je organizovana međunarodna
licitacija;
• pokuša da izvrši reviziju postojećeg ugovora koristeći svoje dobre diplomatske
kontakte u svetu, jer je postojeći ugovor štetan za razvoj telekomunikacija;
• smanji cene svih usluga;
• uspostavi precizne obaveze nacionalnog telekomunikacionog operatera u
pogledu investiranja u telekomunikacijsku infrastrukturu;
• dovede druge strane partnere;
• stvori potpuno nove, savremene regulatorne aranžmane.
3.4. SAOBRAĆAJ
Osnovni principi saobraćajne politike su otvaranje tržišta i njegova
liberalizacija. Postojeći saobraćajni sistemi u Srbiji su tehnološki zastareli i
karakteriše ih izuzetno nizak stepen tehničke ispravnosti, što onemogućava
ovu izuzetno značajnu privrednu granu da prati novi program razvoja zemlje,
koga ova Vlada predlaže.
Zbog toga će Vlada, radikalno menjajući i modernizujući saobraćajni sistem
Srbije, preduzeti sledeće mere:
• izvršiće razdvajanje funkcije upravljanja infrastrukturom od delatnosti prevoza;
• napraviće strateške planove u izgradnji magistralne infrastrukture;
• privućiće strane investitore i izvršiti privatizaciju;
• obezbediće institucionalne uslove za funkcionisanje tržišta saobraćajnih usluga;
• definisaće javni interes i nadoknadiće svim saobraćajnim preduzećima prihode u
slučajevima da obavljaju prevoz ispod tržišne cene;
• oslobodiće sva saobraćajna preduzeća viškova radne snage;
• stimulisaće korisnike prevoznih usluga u funkciji troškova, ekologije i
komparativne prednosti određenog vida saobraćaja;
• omogućiće slobodan pristup na tržište transportnih usluga svim privrednim
subjektima koji se bave prevozom.
Saobraćajna politika se projektuje na nacionalnom, regionalnom i lokalnom
nivou. Svaki nivo mora imati precizno određene nadležnosti, prava i obaveze,
što podrazumeva centralizovano planiranje infrastrukture.
Infrastrukturna mreža — pristupiće se hitnom obnavljanju puteva, pruga,
plovnih puteva, pristaništa i aerodroma iznalaženjem moćnih stranih
kompanija koje će omogućiti brzu modernizaciju i funkcionisanje.
Evropski tokovi — usvojiće se i primeniti sve međunarodne konvencije i
sporazumi, a među najznačajnijim su Direktiva EU 440/91 i propisi i procedure
vezani za olakšanje carinskih formalnosti i smanjenje vremena zadržavanja na
graničnim prelazima.

63
Standardi — moraju se usaglasiti svi domaći propisi sa propisima
međunarodnih organizacija i grupacija u svim granama saobraćaja i redovno
se kontrolisati njihova primena.
Klasifikacija delatnosti — mora se uskladiti sa Zakonom o klasifikaciji koji je
stupio na snagu 31.12.1997. godine.
Upravljanje — mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 9000, upravljanja
životnom sredinom JUS ISO 14.000. Na svim nivoima potrebno je organizovati
da predstavnici države, naučni i stručni eksperti, saobraćajna preduzeća i
korisnici usluga usklađuju interese i usmeravaju dalje pravce razvoja
saobraćaja.
Privatizacija — izvršiće se na svim nivoima i kroz koncesije privući strani
kapital.
Cene — moraju se osloboditi svih kontrola, a tamo gde država bude štitila
javni interes obezbediće i odgovarajuću nadoknadu.
Investiciona politika — uskladiće se sa prostornim i urbanističkim razvojem
zemlje. Investicije u prevozna sredstva i ostalu opremu vršiće javna i privatna
preduzeća slobodno u zavisnosti od komercijalnih ciljeva svog poslovanja.
3.4.1. Saobraćajne grane

a) Železnički saobraćaj
• organizaciono, tehnološki i ekonomski razdvojiti infrastrukturu od prevoza;
• uskladiti razvoj sa drugim granama saobraćaja u skladu sa potrebama
multimodalnog transporta;
• definisanje minimalnog nivoa kvaliteta usluge u putničkom i robnom saobraćaju;
• maksimalno pojednostavljenje carinskih i drugih pograničnih formalnosti radi
skraćivanja ukupnog vremena putovanja putničkih i teretnih vozova kroz Srbiju;
• stimulisanje tranzitnih prevoza kvalitetom usluga, novim tehnologijama i
komercijalnim pogodnostima;
• intenziviranje ponude na pravcima i regionima gde postoji objektivna prednost
železnice;
• intenziviranje ponude u prigradskom i gradskom saobraćaju gradova Srbije gde
postoje utvrđeni znatniji tokovi putnika;
• stimulisanje razvoja integralnog transporta i osposobljavanje većeg broja
železničkih stanica za pružanje kompletnih saobraćajnih usluga u prevozu robe;
• organizaciono, programsko, upravljačko i svojinsko prestruktuiranje ŽTP-a
“Beograd” uz obezbeđenje finansijske konsolidacije;
• uključivanje voznih sredstava u evropska društva za zajedničko korišćenje;
• obnavljanje i revitalizacija vučnih i voznih sredstava;
• jačanje udela na tržištima regionalnog saobraćaja gde je železnica konkurentna.
b) Rečni saobraćaj
• standardizacija plovnih puteva prema evropskim merilima i propisima;
• usklađivanje sa drugim granama saobraćaja i razvoj multimodalnog saobraćaja;
• razvoj i unapređenje upravljanja i informacionog sistema;
• kontrola i zaštita plovnih puteva od zagađivanja;
• specijalizacija i podela rada između dunavskih luka;
• izgradnja savremenih marina po evropskim standardima;
• liberalizacija uslova ulaska, kretanja i zadržavanja stranih plovnih objekata koji
služe razvoju nautičkog turizma;
• čišćenje korita Dunava od mostovskih konstrukcija kod Novog Sada;

64
• prilagođavanje, standardizacija, izgradnja i specijalizacija rečne flote u funkciji
tržišnih zahteva.
v) Drumski saobraćaj
• usklađivanje i primena evropske regulative iz oblasti drumskog saobraćaja;
• formiranje jedinstvenih tržišnih uslova;
• maksimalno pojednostavljenje carinskih i drugih formalnosti radi povećanja
prihoda od tranzitnih tokova;
• rekategorizacija mreže puteva;
• usklađivanje uvoza goriva u vozilima sa međunarodnim propisima;
• obezbeđenje održavanja i razvoja mreže međunarodnih, regionalnih i lokalnih
puteva;
• korekcija sistema naknada za korišćenje infrastrukture uvođenjem selektivnih
naknada zbog prouzrokovanih troškova i izazivanja negativnih eksternih efekata
(ekološke naknade);
• korekcija cena goriva za motorna vozila radi usklađivanja sa nivoom evropskih
cena i obezbeđenje sredstava za revitalizaciju i održavanje infrastrukture;
• javnost osnovnih podataka o drumskom saobraćaju;
• uvođenje jedinstvenog tovarnog lista;
• definisanje minimalnog nivoa kvaliteta usluge u putničkom i robnom saobraćaju;
• potpisivanje neophodnih međunarodnih sporazuma i ugovora koji obezbeđuju
neophodnu dokumentaciju za obavljanje prevoza putnika i robe;
• stimulacija zamene putničkog i teretnog parka radi mogućnosti uključenja na
međunarodno tržište, zaštite okoline, bezbednosti i štednje energije;
• zaštita i obezbeđenje jednakih uslova domaćim prevoznicima u oblasti
međunarodnog prevoza i obezbeđenje odgovarajućih uslova kroz bilateralne i
multilateralne aranžmane;
• poboljšanje i ujednačavanje uslova za pružanje usluga putnicima i preduzećima
na autobuskim stanicama;
• obezbediti jedinstven nadzor preduzeća koja obavljaju međunarodni i međumesni
prevoz putnika i robe.
g) Vazdušni saobraćaj
• izvršiti u potpunosti modernizaciju kontrole letenja u skladu sa programima
EUROCONTROL-a (oprema, softver);
• integrisati JAT u neki od postojećih velikih svetskih sistema (KLM, Swissair,
Sabena, Austrian Airlines);
• opremiti jedan aerodrom u Srbiji (Niš) da postane alternativni aerodrom;
• otpustiti sve viškove radne snage;
• poboljšati kvalitet robnih operacija u vazdušnom saobraćaju uvođenjem bar koda;
• kupiti ili razviti računarske sisteme za upravljanje operacijama u vazdušnom
transportu.
3.5. RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA
Ukoliko Vlada bude dobila odgovarajuću finansijsku podršku iz inostranstva,
za ostvarivanje svog Programa ona će razviti mala i srednja preduzeća u
kojima će za pet godina posao naći oko 1.000.000 ljudi.
Da bi se taj plan zapošljavanja ostvario, neophodno je:
• formiranje Agencije za razvoj koja koordinira, na nivou državne uprave, razvoj
male privrede i obezbeđuje razvojnu podršku putem specijalizovanih
paradržavnih institucija;
• formiranje BANKE ZA RAZVOJ male privrede;
• formiranje institucija za obezbeđenje kreditnih garancija i kamatne olakšice
malim firmama;
• formiranje institucija za podršku, kao što su:

65
a) konsalting i informacioni centri za malu privredu,
b) razvojni centri za nove tehnologije i proizvode,
v) centri za obuku preduzetnika, menadžera i radnika,
g) stalne izložbe ponude male privrede,
d) centri za razvoj mreža kooperacija;
• poreske olakšice za mala i srednja preduzeća po strateškim kriterijumima;

• oslobađanje plaćanja poreza tri do pet godina od osnivanja preduzeća;
• Vlada će podržati razvoj namenskih (privatnih) investicionih fondova koji
obezbeđuju osnivački kapital malim firmama;
• razvoj izdvojene berze kapitala sa listingom isključivo malih firmi;
• namensko usmeravanje dela sredstava razvojnih fondova za razvoj malih i
srednjih preduzeća u industriji;
• organizovanje mreže asocijacija i esnafskih udruženja malih privrednika.
4. POLJOPRIVREDA
4.1. CILJEVI
1) Obezbediti zadovoljavajuću i sigurnu prehranu celokupnog stanovništva.
2) Obezbediti sirovinsku bazu prerađivačkoj industriji (prehrambenoj, konditorskoj,
tekstilnoj, kožnoj, duvanskoj).
3) Obezbediti devizni priliv.
4.2. MERE
a) Isplata neizmirenih obaveza poljoprivrednicima
Vlada će poljoprivrednicima hitno izmiriti sve dosadašnje obaveze nastale
otkupom poljoprivrednih proizvoda, i to:
• novčano;
• robom (đubrivom, gorivom, semenom, poljoprivrednom mehanizacijom);
• otpisom obaveza prema državi i njenim javnim preduzećima (otpisom poreza i
doprinosa, neplaćenih kredita, računa za struju i slično).
Po izmirenju ovih obaveza, Vlada će preći na normalno i uredno isplaćivanje
subvencija poljoprivrednicima.
b) Privatizacija i denacionalizacija
Sva preduzeća vezana za poljoprivredu i prehrambenu industriju
(poljoprivredni kombinati, proizvođači đubriva, poljoprivredne opreme i slično)
biće privatizovana u kratkom roku, u skladu sa opštim konceptom
privatizacije. Privatizaciji će prethoditi denacionalizacija.
v) Demonopolizacija
Vlada će demonopolisati kupovinu, prodaju i izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Stvoriće slobodno tržište na koje će pristup imati svako.
g) Slobodne cene
Vlada neće određivati cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Dozvoliće njihovo slobodno, tržišno formiranje. Socijalnu politiku će voditi
drugim sredstvima, ne uništavanjem poljoprivrede i prehrambene industrije.
d) Subvencije
U slučaju da tržišne izvozne cene padnu ispod ekonomski rentabilnih
(proizvodni troškovi + 5% profita), Vlada će subvencionisati razliku između
tržišne i proizvodno isplative cene. Subvencije će važiti za proizvode i količine
određene sistemom kvota.

66
đ) Kvote
Vlada će odrediti kvote optimalnih količina poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda potrebnih za podmirenje državnih rezervi. Kvote će zavisiti od
mogućnosti plasmana. Određivaće se prema prehrambenim potrebama
stanovništva, potrebama prerađivačke industrije i potrebama izvoza.
Naravno, svako će biti slobodan da proizvodi koliko želi, bez obzira na kvote.
Ali količine koje prevazilaze ustanovljene kvote neće biti subvencionisane.
e) Ukrupnjavanje poseda
U proseku, naš poljoprivredni posed iznosi 3,4 ha, što je deset puta manje od
proseka u zemljama Evropske unije (35-40 ha). Vlada će podstaći
ukrupnjavanje poseda sledećim sredstvima:
• izmenom Zakona o nasleđivanju, tako da samo jedan naslednik nasleđuje zemlju
(onaj koji će je obrađivati), dok se ostali namiruju novcem ili drugim dobrima;
• stvaranjem slobodnog tržišta zemljišnih poseda, uz omogućavanje da zemlju
kupuju i strani državljani, pod uslovom reciprociteta;
• kreditiranjem.
ž) Savetodavno-edukativne službe
Vlada će formirati mrežu savetodavno-edukativnih službi koje će pokriti čitavu
Srbiju. Zadatak ovih službi je da pomognu poljoprivrednicima u:
• unapređenju same proizvodnje, približavajući im naučna i agrotehnička
dostignuća te savetujući ih o načinu njihove primene;
• planiranju proizvodnje i plasmanu proizvoda informišući ih o kvotama, potrebama
tržišta, cenama i načinima tržišnog nastupa;
• pribavljanju finansijske podrške informišući ih o mogućnostima i uslovima
dobijanja kredita;
• pravnim poslovima, pružajući im pravne savete.
z) Zadruge
Seljaci će moći da se udružuju u zadruge koje će imati važne prodajne,
nabavljačke, marketinške i finansijske funkcije.
Vlada će pospešivati stvaranje zadruga:
• posredstvom svojih savetodavnih službi koje će biti na usluzi zadrugama i njenim
članovima;
• poreskim olakšicama.
i) Krediti
Kreditiranje poljoprivrede biće rešeno reformom celokupnog bankarskog i
finansijskog sistema.
j) Podrška izvoza
Vlada će podržati izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
posredstvom svoje diplomatsko-propagandne mreže. Ova mreža će strane
partnere obaveštavati o našim proizvodnim mogućnostima i upoznavati ih s
kvalitetom naših proizvoda. Ta mreža će domaćim proizvođačima ili
izvoznicima pružati informacije o potrebama i reakcijama stranih tržišta. Ona
će pomagati pri uspostavljanju poslovnih kontakata.
k) Kapitalne investicije
Vlastitim investiranjem i usmeravanjem stranog i domaćeg privatnog
kapitala, Vlada će obezbediti kapitalne investicije, kao što su sistemi za
navodnjavanje i slično.

67
5. STOČARSTVO
Godinama se uništava stočni fond kod nas tako da se danas, zbog

katastrofalno niskih cena mesa i mleka, gubi godišnje preko DEM 200 mil.. Da
bi se promenila sadašnja nepovoljna situacija potrebno je da za 700.000
domaćinstava Vlada detaljno pripremi program za obnovu stočarstva i to:
• donošenje detaljne strategije o razvoju stočarstva do 2050. godine;
• slobodno formiranje cena;
• privatizacija farmi i kombinata;
• olakšice u poreskoj politici;
• pomoć pri iznalaženju dugoročnih kredita za razvoj stočarstva;
• odabir plemenitih rasa stoke za uzgajanje na našem području;
• donošenje posebnog programa za modernizaciju planinskih sela: izgradnja
puteva, organizacija zdravstvene zaštite, korišćenje telekomunikacionih
sredstava itd.;
• pomoć pri izvozu prerađenih finalnih proizvoda, umesto žive stoke;
• izrada marketinške prezentacije i populisanje bavljenja stočarstvom kod što
većeg broja stanovništva.
Ne može se odjednom u stočarstvu sve promeniti, ali će Vlada zaustaviti
sadašnje negativne tendencije i napraviće trajnu strategiju za ozdravljenje
ove, strateški važne, grane. Komparativna prednost razuđene Srbije koristiće
se da se obnovi stočni fond i da postanemo jedna od važnijih zemalja
izvoznica mesa i prerađevina u Evropi.
6. FINANSIJE
Ministar finansija je čuvar državne blagajne. On je odgovoran da država na

vreme izmiruje svoje obaveze prema inostranstvu i stanovništvu.
Ministar finansija slediće ponašanje svakog uspešnog srpskog gazdinstva i
deliće samo ono što je zarađeno. Zapravo, ministar finansija će deliti uvek
manje jer će, kao svaki oprezan i štedljiv domaćin, brinuti za budućnost svoje
države. Praktični i moderni zakoni, kratki i jasni, nateraće građane da se
racionalno ponašaju i da nauče da čvrsto brane svoj interes. Ministar finansija
će braniti interes državne blagajne i trudiće se da građane što više udalji od
državne kase. Izuzev onih građana koje će država preko socijalnih programa i
drugih humanitarnih fondova pomagati. Ministar finansija će znati tačan broj
tih korisnika socijalne pomoći i koliko sredstava država mora izdvojiti za njih.
Ministar finansija neće mnogo pričati, umesto njega govoriće brojke, koje će
on najmanje jednom mesečno saopštavati građanima Srbije.
Čim preuzme dužnost, ministar finansija nove Vlade saopštiće javnosti u
kakvom stanju je državna blagajna i napraviće plan mesečnih troškova i
prihoda. Pošto će se ukinuti sve nametnute takse i doprinosi koji guše
poslovanje privrede i zagorčavaju život građanima, ministar finansija će
napraviti realni bilans prihoda i rashoda države i obavestiće u kojim rokovima
i kojim iznosima građani mogu očekivati novčana sredstva.
Finansijska disciplina važiće i za privredu i za građane. Sva sredstva
obezbeđenja plaćanja (akceptni nalog, menica, ček, bankarska garancija,
hipoteka, zalog) aktiviraće se u najkraćem mogućem roku od dana dospeća (3

68
do 4 nedelje) tako da će poverilac moći brzo da naplati svoje potraživanje od
dužnika.
Ministarstvo će doneti novi Zakon o preduzećima, Zakon o računovodstvu,
Zakon o stečajnom postupku itd. kako bi poslovanje srpske privrede što više
približilo evropskim uzorima.
Ministar finansija neće se zaduživati kod Centralne banke i uzimati kredite iz
primarne emisije, zato što takvo punjenje budžeta zemlju vodi u inflaciju, a
građanima se stvara iluzija da se bez rada može preživljavati.
Cilj ministra finansija nije da država preživljava, već da pune državne blagajne
omoguće bolji život građana.
5.1. JAVNA POTROŠNJA

Visoki javni rashodi (60-65% BDP) su posledica pada privredne aktivnosti i
ogromnog državnog aparata koji više ne može da izdržava osiromašena
privreda. Zbog toga će Vlada preduzeti sledeće mere:
• povećaće BDP vođenjem efikasne ekonomske politike;
• ukupne javne rashode smanjiće na ispod 35% BDP u najkraćem roku i tažiće da
se rashidi dalje smanjuju do 15% DBP;
• uvodi se čvrsto budžetsko ograničenje — svako troši zarađeno;
• reformisaće i racionalisati osnovne sisteme javne potrošnje (penzijsko-invalidski
sistem, zdravstveno osiguranje, obrazovanje, vojska i policija);
• kadrovski i tehnički će osposobiti službu naplate javnih prihoda;
• uvođenje privatnog penzionog, invalidskog, zdravstvenog i obrazovnog sistema;
• viškove radnika materijalno će obezbediti zapošljavanjem kroz socijalne
programe;
• pooštriti uslove za odlazak u invalidsku i prevremenu penziju;
• smanjiti odnos između poslednje plate i primljene penzije (koji je nerealno visok);
• radikalna reforma sistema finansiranja penzija na sledeći način:
a) 35-40% poslednjeg iznosa penzija finansiraće se iz tekućeg priliva
doprinosa,
b) privatizovani, obavezni sistem ukapitalisanih fondova, gde bi se
doprinosi koje plaćaju zaposleni i poslodavac vezivali za ličnost zaposlenog, preko
posebnih institucionalnih investitora (penzioni fondovi). Ti investitori plasirali bi
sredstva na tržištu kapitala i tako obezbeđivali prinos (dividendu i kamatu) iz
kojeg bi se isplaćivala dodatna penzija,
v) dobrovoljno penzijsko osiguranje za one koji raspolažu viškom sredstava
i hoće da u starosti imaju visoke penzije.
5.2. FISKALNA POLITIKA
Novom fiskalnom politikom:
• ukidaju se svi namenski javni prihodi (posebni porezi, kvazi takse, naknade,
doprinosi i sl.);
• formira se jednostavan, primenljiv i stabilan sistem sa niskim stopama, šire
postavljenom poreskom osnovicom i suženim poreskim olakšicama;
• snižavaju se stope poreza pa je racionalno očekivati povećanje legalizacije sive
ekonomije i povećanje zaposlenosti;
• razdvajanje računovodstvene i poreske vlasti;
• uvode se dva poreska oblika:
a) sintetičko oporezivanje dohotka građana,
b) porez na dodatnu vrednost;
• primena poreza na imovinu prema bilansu stanja;
• poreske stope treba menjati samo jednom, krajem godine za narednu godinu;

69
• poreske stope na prihod od štednje i prihod od akcija neće se uvoditi 5 (pet)
godina;
• kadrovski i tehnički unapređuju se poreska administracija i carina koja će
sprovoditi jedinstven poreski sistem.
5.3. PENZIJE
Jedan od gorućih problema koji Vlada mora hitno da reši biće isplata penzija.
Penzioni fond je potpuno ispražnjen i više nema sredstava za isplatu
1.453.000 penzionera, tako da je isplata prosečnog mesečnog iznosa penzija
od 84 DEM neredovna i nedovoljna za život. Vlada će radi trajnog rešavanja
ovog problema predložiti sledeće:
• ukupan dug države prema penzionerima pretvoriće u javni dug;
• na osnovu platno-bilansne pozicije zemlje napraviće rokove isplata preuzetog
javnog duga;
• na osnovu isplaniranog budžeta odrediće realne iznose i rokove za isplatu penzije
i toga će se strogo pridržavati;
• deo ušteda koje Vlada napravi biće usmeravane za redovnu isplatu penzija;
• svi objekti koji su finansirani iz Penzionog fonda, biće vraćeni u vlasništvo fonda;
• Penzioni fond će objekte koji su mu vraćeni prodati ili izdati u zakup;
• deo državne imovine koji se bude prodavao ići će za popunu Penzionog fonda;
• deo odobrenih kredita iz inostranstva preneće se Penzionom fondu za popunu
njegovog kapitala;
• Penzioni fond će angažovati uspešne brokerske kuće koje će se starati o
njegovom obrtu kapitala na finansijskom tržištu;
• formiranje privatnih penzionih fondova;
• krešući sve javne rashode, Vlada će poštediti penzije;
• penzioneri će imati prioritete u isplati;
• izradiće se socijalni program za zaštitu najugroženijih penzionera;
• novozaposleni će imati mogućnost da biraju između privatnog i državnog
penzionog osiguranja, koji će međusobno biti konkurentni.
Sadašnji nivo penzija Vlada će isplaćivati redovno, dok će rast penzija
direktno zavisiti od stope rasta društvenog proizvoda.
5.4. FINANSIJSKA DISCIPLINA

Ministar finansija će ojačati rad službe finansijske policije ne u cilju da iz
privrede izvuče što više novca, već zbog poštovanja novih zakona, kako bi se
iz privrede proterali svi oni koji ruše finansijsku disciplinu i onemogućavaju
razvoj tržišnih institucija.
Cilj finansijske policije je da pomogne uspešnim preduzećima da se dalje
razvijaju, a da spreče pojavu nesolidnih poslovnih partnera čije nezakonske
manipulacije mogu smetati mnogim preduzećima u tržišnoj utakmici.
Ministarstvo finansija će napraviti spisak preduzeća i pojedinaca koji se ne
pridržavaju poslovnog morala i postignutih ugovora, isključiće ih iz
poslovanja tako što će javno objavljivati njihova imena.
Ministarstvo finansija će na isti način isključivati strane kompanije i pojedince
koji bi, svesni naše teške situacije, špekulativno pokušali da zarade.
Posebnu pažnju ministarstvo će usmeriti na pojavu zelenaških ugovora i
kamata i tražiće od sudskih organa najstrožije kazne za ovakav vid
poslovanja.

70
5.5. FINANSIJSKO TRŽIŠTE
Novi zakonski projekat finansijskog tržišta mora da bude zasnovan na
konceptu otvorenog finansijskog tržišta, koji je posebno razvijen u SAD i
Velikoj Britaniji. U ovom sistemu potpuno je izvršeno razgraničenje funkcija
komercijalnih i investicionih banaka. Komercijalne banke su pod striktnom
kontrolom Centralne banke, a investicione banke, fondovi, brokerske i
dilerske firme su pod kontrolom Komisije za hartije od vrednosti koja vrši
superviziju kapitala u cilju što veće stabilnosti tržišta.
Vlada će tražiti od svih učesnika (berze, berzanski posrednici, investicione
banke, investicioni fondovi) javnost u radu i poštovanje finansijske discipline.
Razvojem finansijskih tržišta pomoćiće se poslovnim bankama da saniraju
svoje gubitke i opstanu ukoliko se prilagode zahtevima tržišta; pored toga,
razvijeno finansijsko tržište omogućava:
• veću pokretljivost kapitala;
• bolju alokaciju kapitala;
• brže prilagođavanje finansijskim tržištima razvijenih zemalja;
• ulazak tezaurisanog kapitala u privredne tokove;
• ulazak skrivenog kapitala u finansijske tokove;
• veću privatnu inicijativu građana koji odustaju od klasičnog oblika štednje;
• veću kreativnost svih učesnika na tržištu;
• jasno uočavanje poslovnih promašaja od strane kako akcionara datih kompanija,
tako i od celokupne javnosti;
• poslovne promašaje snose učesnici na finansijskom tržištu a kreatori ekonomske
politike brinu da se poštuju zakonski okviri poslovanja;
• efikasno se sprečava rasipanje nacionalnog bogatstva u uslovima oskudnih
finansijskih resursa;
• ubrzava se privredni razvoj.
5.6. BERZA
Berza novca i hartija od vrednosti predstavlja u svetu nezamenljiv mehanizam
funkcionisanja finansijskog tržišta. Samo 5 do 10% aktive banaka EU nalazi se
u obliku kredita, sa tendencijom da se institut kreditnog odnosa potpuno
izbaci iz bankarskog poslovanja.
Radi razvoja Berze, Vlada će, zajedno sa Centralnom bankom (CB), preduzeti
sledeće:
• prostorije Beogradske berze vratiće tamo gde su bile pre Drugog svetskog rata;
• opremiće Berzu najsavremenijom tehnikom;
• obučiće i daće licencu mladim obrazovanim i moralnim ljudima koji će razviti
finansijsko tržište pridržavajući se poslovnih kodeksa;
• formiraće na Berzi: dinarsko, devizno i tržište hartija od vrednosti;
• pratiće rad svih brokerskih i dilerskih kuća;
• obaveštavaće javnost o radu svih investicionih fondova;
• doneće zakone koji će omogućiti privredi i stanovništvu da normalno posluje
preko Berze;
• usmeriće državu da posluje preko Berze;
• vodiće finansijsku politiku zasnovanu na informacijama i procenama kretanja na
finansijskim tržištima;
• formiraće Agenciju za nadgledanje berzanskih poslova, kao odgovornu instituciju
za funkcionisanje Berze.

71
6. CENTRALNA BANKA I MONETARNA POLITIKA
Reforma CB podrazumeva da se u čitavom ekonomskom sistemu dođe do

izgradnje liberalne privrede koja je zasnovana na privatnoj svojini i vladavini
zakona.
Cilj CB je da u država ima zdrav novac.
Guverner CB je nezavisan od Vlade i on je zadužen da brani monetarnu
politiku zemlje.
Guverner CB je nezavisan od uticaja bilo koje političke grupacije.
Da bi guverner mogao da izvrši neophodnu reformu u monetarnoj politici,
Vlada će doneti zakon i podzakonske akte kojima se obezbeđuje nezavisnost
Centralne banke. Doneće se zakon o trajanju mandata guvernera od 7
(sedam) godina, kao i preciziranje uslova pod kojima on može biti zamenjen
(penzija, ostavka ili pravosnažna sudska presuda o krivičnom delu).
Zakonom će se definisati poslovi koji su nespojivi sa obavljanjem funkcije
guvernera.
Zakon će odrediti prestanak direktnog kreditiranja banaka od strane CB.
Pristup poslovne banke na aukciji kredita CB bio bi uslovljen davanjem
odgovarajućih kolaterala i ispunjavanjem prudencionih normi i drugih
propisanih kriterijuma. To bi se odredilo pravilnikom o aukciji. U istom
pravilniku bi se odredio maksimalni iznos kredita koje neka banka može da
dobije kroz aukcije.
Guverner će izvršiti čišćenje bilansa CB i to:
• proglašavanjem devizne štednje za javni dug države i njeno izmeštanje iz bilansa
CB;
• prenošenje na državu iz bilansa CB nealociranog duga bivše SFRJ, kao i
nealociranih potraživanja SFRJ;
• iz bilansa bi se prenela potraživanja CB od poslovnih banaka ukoliko ona imaju
kao protivpoziciju dug prema stranim poveriocima;
• u bilansima CB ostala bi devizna potraživanja od poslovnih banaka ukoliko kao
protivpoziciju nemaju obavezu CB prema inostranstvu;
• guverner bi povećao transparentnost rada CB radi sticanja kredibiliteta u zemlji i
svetu. U tom cilju neophodno je preduzeti korake u skladu sa Code of Good
Practices on Transparency in Monetary and Financial Policies (Executive Board of
IMF, July 9, 1999.);
• CB će sedmično objavljivati svoje izveštaje o kretanju novčane mase, kursa
dinara i druge podatke kako bi građani mogli da prate i ocenjuju njenu politiku;
• CB će kvartalno objavljivati svoj izveštaj o ostvarivanju politike i kretanju
vrednosti kontrolnog indikatora;
• CB će objavljivati godišnje izveštaje o definitivnom bilansu stanja i uspeha i
namere u pogledu monetarne politike za narednu godinu.
Guverner će odmah po stupanju na dužnost, zajedno sa Vladom, otpočeti
pregovore sa stranim poveriocima o reprogramu i otpisu duga.
Guverner će učestvovati u iznalaženju konačnog rešenja za vraćanje devizne
štednje građanima. CB će otpočeti razgovore sa stranim bankama oko
otvaranja filijala tih banaka u našoj zemlji.
CB će odrediti sistem paralelnih valuta (dinar, marka) na šest do devet
meseci i dozvoliće svim preduzećima i građanima da vode poslove i plaćaju

72
svoje obaveze u obe valute. Iz tog razloga otvoriće se menjačnice koje će
potpuno uništiti crni devizni kurs i novac sa ulice preneće se u finansijske
kanale države.
CB će uvesti VALUTNO VEĆE (VV) /currency board/ koje funkcioniše na
sledeća četiri principa:
• devizni kurs se trajno fiksira u odnosu na stranu valutu koja ima ulogu valutnog
sidra
(npr. 1 DEM = 1 Din.);
• automatska konvertibilnost tj. pravo na zamenu domaće valute po fiksnom kursu
u svako vreme i u proizvoljnom iznosu. Tu mogućnost konvertibilnosti imaju i
građani i firme;
• predviđa se potpuna konvertibilnost tekućih transakcija;
• dugoročna privrženost valutnog veća definiše se zakonskim aktom.
Glavni razlog zbog kojeg se uvodi VV je da služi kao garancija da neće biti
zloupotrebe sa novcem, kao što su pokriće državnog deficita štampanjem
para, pokrivanjem gubitaka banaka i privrede, što sve vodi visokoj inflaciji.
Kredibilitet sistema VV može biti očuvan jedino u slučaju ako je celokupna
novčana masa (novac u opticaju + depoziti po viđenju) pokrivena deviznim
rezervama.
VV omogućava da svaka nova novčana jedinica koja se pojavi mora imati
pokriće u odgovarajućem iznosu strane valute.
Ovako se CB za neko određeno vreme oslobađa emisione politike i
primorava privredu i banke da se brže prilagođavaju surovijim tržišnim
uslovima.
Velike probleme u poslovanju imaće, kada počne da funkcioniše VV, državne
banke u kojima su skoncentrisani i najveći gubici bankarskog sektora. Kako su
godinama naučile da posluju na primarnoj emisiji, uvođenjem VV one će ostati
bez sredstava i tako će se vrlo brzo naći u nevolji. CB će zajedno sa Vladom
izraditi plan za privatizaciju i sanaciju državnih banaka.
CB će kreditima Svetske banke pomoći razvoj malih i srednjih banaka kako bi
se nesmetano mogao nastaviti razvoj preduzeća koje velike banke neće moći
da servisiraju.
CB će izvršiti obuku svih glavnih menadžera iz poslovnih banaka i daće
licencu za njihov rad u bankarskom sektoru.
Po uspostavljanju VV funkcije CB će biti:
• kontrolna;
• analiza finansijskih tržišta;
• servisiranje platnog bilansa;
• odnosi sa drugim CB.
Guverner će, po preuzimanju funkcije, CB osloboditi svih viškova radne snage
i napraviće plan školovanja kadrova u inostranstvu.
CB će pripremiti državu, privredu i stanovništvo za ulazak Srbije u evropsku
monetarnu uniju.

73
7. PRILIV KAPITALA
Priliv kapitala za privredu Srbije šematski je prikazan na slici 5 :
КОНЦЕСИЈЕ СРПСКА ПРИВРЕДА

- Стање предузећа 31.12.1999.
БЕСПОВРАТНА (Реално стање а не књиговодствено)
- Број запослених
ПОМОЋ - Старост основних средстава и
искоришћеност капацитета
ДИРЕКТНЕ - Колико капитала им треба
ИНВЕСТИЦИЈЕ - За коју производњу
- Где је тржиште
- Колико ће радне снаге упослити
ПОРТФОЛИО - Рокови враћања кредита
ИНВЕСТИЦИЈЕ - Камата
- Гаранција
- Који облик пословне сарадње
КРЕДИТИ предлажу
ШТЕДЊА
ГРАЂАНА Слика 5. - Прилив капитала за привреду Србије
7.1. BESPOVRATNA POMOĆ

Vlada stručnjaka će zatražiti pomoć od svih međunarodnih institucija, vlada i
kompanija za podršku svog ekonomskog programa za spas uništene privrede
i sprečavanja izbijanja mogućeg građanskog rata.
Vlada stručnjaka će izričito zahtevati da zemlje članice NATO, koje su
učestvovale u bombardovanju Srbije, obezbede bespovratna sredstva za
stabilizaciju privrede i pomognu u finansiranju socijalnih programa i
humanitarne pomoći.
NATO zemlje su dužne da pomognu razorenoj zemlji pošto su svoje probleme
sa bivšim režimom, koga su godinama podržavali tvrdeći da je on jedina
garancija sigurnosti u regionu, rešavali uništavanjem srpske privrede i
stanovništva.
Predsednik Vlade i ministar finansija dužni su da redovno obaveštavaju
donatore i srpsku javnost gde su prikupljena sredstva utrošena.
Prikupljena sredstva će se usmeriti za:
• bespovratnu pomoć socijalno ugroženim;
• humanitarnu pomoć nastalu zbog NATO bombardovanja;
• kreditiranje nezaposlenih i otvaranje novih radnih mesta;
• podršku programima prekvalifikacije radne snage;
• podrška programima zapošljavanja izbeglih.
Vlada stručnjaka je dužna da uključi donatore oko raspodele prikupljenih
sredstava i da koristi njihova iskustva u radu.
Iznos prikupljenih sredstava i njihova raspodela objavljivaće se javno jednom
mesečno.

74
7.2. DIREKTNE INVESTICIJE
Vlada stručnjaka će stvoriti povoljne uslove za strane investitore i pomoćiće
kompanijama iz zemlje da što pre pronađu partnere u inostranstvu.
Novi zakon o stranim ulaganjima biće praktičan i jednostavan i omogućiće
investitorima da:
• unesu kapital i tehnologije u zemlju;
• iznesu celokupno ostvareni profit iz zemlje;
• plate poreze koji su stimulativni;
• otvore off-shore kompanije u slobodnim carinskim zonama;
• budu pravno zaštićeni;
Zadatak Vlade je da:
• privuče strane investitore dobrim marketingom u svetu;
• napravi dobre zakone;
• garantuje bezbednost uloženog kapitala;
• napravi kampanju u zemlji tražeći kompanije koje će povezati sa stranim
investitorom;
• bude vodič stranim kompanijama.
Zašto će doći strani investitori?
• zato što svuda u svetu ima mnogo neplasiranog kapitala;
• zato što će imati sigurnost vraćanja kapitala;
• zato što strano lice može sticati pravo svojine u Srbiji u skladu sa zakonom i
standardima EU;
• zato što će imati veće profite nego u drugim zemljama;
• zato što je radna snaga stručna i jeftina;
• zato što su porezi veoma stimulativni;
• zato što naša privreda ima iskustva u tržišnom poslovanju;
• zato što se naša zemlja nalazi u centru tržišnih komunikacija Balkana.
Vlada stručnjaka će angažovati ugledne konsultantske firme iz sveta da
posreduju u dovođenju moćnih svetskih korporacija.
7.3. KONCESIJE
Nadstranačka vlada stručnjaka predložiće Zakon o koncesijama kojim će se
omogućiti dolazak stranog kapitala radi obnove saobraćajne infrastrukture
kako bi se glavni komunikacioni pravci u što kraćem roku osposobili za
transport. U drugoj fazi započela bi se izgradnja trajne infrastrukture uz
pomoć kapitala koji bi se obezbedio davanjem koncesije.
Vlada bi uradila predlog o koncesijama i izradila bi ekonomske efekte
postignutih dogovora sa stranim ulagačima.
7.4. PORTFOLIO INVESTICIJE

Vlada će omogućiti zainteresovanim investitorima da kupe akcije domaćih
kompanija.
Vlada će, zajedno sa Centralnom bankom, pripremiti uslove za razvoj
sekundarnog tržišta i podržaće oživljavanje Beogradske berze.
Vlada će pomoći otvaranje brokerskih kuća koje će omogućiti domaćim
kompanijama da se pripreme za poslovanje na Berzi.
Vlada će marketinški pripremiti stanovništvo za poslovanje na sekundarnom
tržištu i omogućiće mu da plasira svoja tezaurisana novčana sredstva u
profitabilna preduzeća.

75
7.5. KREDITI
Vlada će zaključivati ugovore sa stranim investitorima o visini kredita,
kamatnoj stopi, rokovima vraćanja i garancijama i usaglašavaće zahteve za
kreditima sa ukupnim obavezama prema inostranstvu. Novo zaduživanje biće
moguće samo sa precizno izrađenim bilansima iz kojih će se videti na koji
način će se uzeti krediti, pored već postojećih obaveza, realno vraćati.
Vlada će zajedno sa CB voditi računa o ukupnoj zaduženosti zemlje i
usaglašavaće visinu traženih kredita sa projektovanim privrednim rastom i
porastom deviznih rezervi zemlje.
Kompanije iz zemlje moći će se zaduživati kod stranih kreditora, ali država
neće stranim poveriocima garantovati vraćanje tih sredstava.
Vlada i CB angažovaće strane konsultantske kuće koje će pronalaziti kreditore
u svetu i prezentovaće naše prednosti u odnosu na druga tržišta.
7.6. ŠTEDNJA GRAĐANA

Stručnjaci procenjuju da naši građani drže skriveno, van bankarskih tokova, ili
u inostranstvu, približno oko pet milijardi DEM.
Vlada stručnjaka i CB izradiće plan kako da se privuku ta sredstva u privredu i
povućiće sledeće poteze:
• doneće novi zakon o CB;
• doneće nove zakone o bankama;
• stručno će pomagati malim i privatnim bankama;
• ponudiće velike banke stranim investitorima, da ih kupe ili dokapitalizuju;
• ponudiće stranim bankama da otvore svoje filijale u našoj zemlji;
• napraviće dogovor sa stranim bankama da deo prikupljene štednje plasiraju u
našu privredu u grane koje one budu izabrale;
• omogućiće svim građanima da slobodno podižu i ulažu svoju ušteđevinu;
• otvoriće svuda menjačnice i tako legalizovati crni kurs;
• stimulisaće štednju raznim beneficijama.
8. SRPSKA BANKA - Kako pomoći Srbiji?
Mislimo da je za Srbiju i za sve Srbe koji žive u zemlji i svetu neophodno formiranje
jedne moćne finansijske ustanove koja će, na tržišnoj osnovi, izvršiti brze promene u
razrušenoj srpskoj privredi.
8.1. Zašto predlažemo osnivanje Banke a ne Fonda?
• zato što bi svi oni koji hoće da pomognu Srbiji postali - akcionari te Banke;
• zato što bi se prekinula neslavna tradicija bespovratnog ulaganja u otadžibinu;
• zato što bi se preko Banke profesionalno pratilo kretanje prikupljenih sredstava;
• zato što ta prikupljena sredstva postaju bankarski kapital koji donosi određene
prihode;
• zato što bi akcionari te Banke imali hartije od vrednosti koje mogu da unovče na
Beogradskoj berzi ili na bilo kojoj drugoj svetskoj berzi;
• Zato što bi akcionari imali dividende;
• zato što bi se firme u Srbiji primorale na tržišni princip, uspostavljanjem kreditnog
odnosa, a ne na bratsku pomoć koja će pokriti sav njihov nered, javašluk i krađe;
• zato što Banka čuva i brani, uvećava prikupljeni kapital jer ulaže u profitabilne
poslove;
• zato što takva Banka može da privuće kapital stranih investitora i da ubrza
obnovu Srbije.

76
8.2. Kako osnovati SRPSKU BANKU (SB)?
Predlažemo da se SB osnuje u inostranstvu, gde će biti njeno sedište.
Da svi ulagači koji uplate osnivački iznos dobiju potvrdu o uplati, na osnovu koje će se
kasnije štampati akcije SB.
Da se održi osnivačka Skupština Banke koja će izabrati Direktora Banke.
Da Direktor Banke predloži Skupštinu svoj Bord sa kojima će raditi.
Da se odmah otvore filijale Banke u Evropi, Australiji i Južnoj Africi.
Da se otvori filijala Banke u Moskvi.
Da se otvori filijala Banke u Beogradu.
Da se otvori filijala Banke u Banja Luci i Podgorici.
Direktor Banke predložiće Skupštini akcionara Poslovnu politiku Banke u periodu
2000 - 2005 god.
8.3. Poslovna politika SB
• izradiće se detaljna marketinška strategija prezentacije Banke, uključujući znak,
slogan i vizuelni nastup;
• Banka će izraditi strategiju prikupljanja sredstava od svih Srba u dijaspori;
• broj zaposlenih u Americi, Australiji, Evropi i Moskvi biće minimalan jer će se
Banka na tim tržištima baviti samo prikupljanjem kapitala;
• svi troškovi Banke u dijaspori će biti minimalni;
• kreditne poslove Banka će raditi u Srbiji, Republici Spskoj i Crnoj Gori;
• broj zaposlenih u filijalama u zemlji će biti minimalan jer će se zapošljavati
visokokvalitetni kadar koji će, stimulisan dobrim zaradama, profesionalno i
odgovorno raditi svoj posao;
• Banka će privući strane investitore jer će im svojim kapitalom i poslovima
garantovati poslovanje u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj;
• Banka će privući sredstva međunarodnih institucija koja će usmeravati preko
svojih bankarskih kanala u Srbiji;
• cilj SB je da do 2005 god. izraste u najveću banku u srednjoj i jugoistočnoj Evropi
sa osnivačkim kapitalom od USD 2 milijarde;
• krajnji cilj Banke kao srpske nacionalne institucije je da brzo integriše Srbiju sa
međunarodnom zajednicom.
8.4. Koje će poslove Banka obavljati?

• depozitni poslovi, prikupljanje sredstava putem ulaganja u osnovi kapital Banke,
štednja i uzimanje kredita;
• kreditni poslovi;
• platni promet;
• ostali bankarski poslovi.
8.5. PRIKUPLJANJE SREDSTAVA

1. Osnovni kapital
Banka će stalno vršiti marketinšku kampanju za prikupljanje kapitala akcionara.
Akcije banke će biti:
a) “A” - akcije sa pravom glasa,
b) “B” - akcije bez prava glasa - privilegovane akcije.
Akcije SB će se kotirati na Beogradskoj berzi.
2. Štednja
Građani Srbije nemaju poverenja u domaće banke i zato preko DEM 5 (pet) milijardi
drže van bankarskih tokova.
Sadašnje banke u Srbiji nisu sposobne da brzo privuku štednju nepoverljivih građana.

77
Srpska banka će kao inostrana banka koja je nastala iz srpskog kapitala, privući
štednju građana Srbije, jer će garantovati svojim kapitalom svim štedišama da mogu u
dospelim rokovima da podignu oročene uloge.
SB će svojim štedišama u Srbiji izdati bankarske kartice kojima mogu da izvrše
plaćanje u zemlji i inostranstvu.
SB će svojom profesionalnom i kvalitetnom uslugom, kao i stimulativnom kamatnom
stopom privući i druge štediše iz celog sveta i tako povećati svoj kreditni potencijal.
3. Uzimanje kredita
Narastanjem osnivačkog fonda SB će izlaziti na finansijska tržišta i uzimaće kredite za
ulaganje u profitabilne poslove u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
Strani kreditori biće zainteresovani da finansiraju SB zato što će na svoj kapital ubirati
dobre prinose i imaće obezbeđenu sigurnost vraćanja uloženog kapitala.
Zadužujući se na međunarodnim finansijskim tržištima SB će omogućiti preko potrebni
kapital za bržu obnovu države.
8.6. KREDITNI POSLOVI

Prikupljen kapital u SB plasiraće se u Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru.
Prema našim procenama za brži razvoj Srbije potrebno je godišnje obezbediti 2,5-3
mld USD.
SB će se svojom kreditnom politikom uključiti u finansiranje profitabilnih poslova u
otadžbini.
Krediti će se plasirati u sledeće delatnosti:
• telekomunikacije;
• transfer tehnologije;
• poljoprivredu;
• prerađivačku industriju;
• razvoj malih i srednjih privatnih firmi;
• seoski turizam;
• zdravstvene usluge;
• tekstilni industriju;
• delove mašinske industrije.
Cilj je da se pokrene kreditima SB proizvodnja u Srbiji i da se zaposli što više ljudi.
Krediti moraju biti obezbeđeni čvrstim garancijama: zalogom i hipotekom koji će
omogućiti uredno vraćanje dospelih obaveza.
SB će razvojnom kreditnom politikom omogućiti da se prestruktuira srpska privreda i
da se što pre uključi u svetske integracione tokove.
8.7. GARANCIJSKI POSLOVI
Za dobro izvršavanje posla ili uzimanje roba, kredita itd. SB će za firme iz Srbije
izdavati garancije.
SB će i firmama u inostranstvu u koji rade na izvoznoj strategiji zemlje izdavati
garancije za njihove poslove.
Izdavanje garancija će se vršiti u skladu sa poslovnom politikom SB.
8.8. PLATNI PROMET

Trenutno platni promet Srbije sa svetom ne funkcioniše. Velika je mogućnost SB da se
kao profesionalna bankarska kuća specijalizuje za ovaj posao.
Razvojem filijala po čitavom svetu i korišćenjem moderne informativne mreže SB će
brzo, sigurno i jeftino omogućavati prenos sredstava između klijenata.
Sve tarife za ove poslove biće utvrđene poslovnom politikom Banke.
Posebno će se organizovati prilv deviznih penzija iz inostranstva, kako bi se prevazišli
sadašnji problemi.

78
8.9. USLUGE
SB će, kao moderna finansijska ustanova, pružati sve bankarske usluge svojim
klijentima.
Te usluge su:
• savetodavne - gde ulagati kapital;
• izrada finansijskih elaborata;
• brokerske usluge;
• dilerske usluge;
• finansijski menadžment.
8.10. KO ĆE KONTROLISATI RAD SB?
Da ne bi došlo do zloupotreba i promašaja u radu Banke, Skupština akcionara
formiraće sledeće oragne:
• Upravni odbor - sastavljen od stručnih ljudi iz otadžbine i sveta koji će Skupštini
predlagati poslovnu politiku i strategiju Banke;
• Nadzorni odbor - sastavljen od stručnih ljudi iz dijaspore i otadžbine koji će
kontrolisati rad Banke;
• Kreditni odbor - sastavljen od ljudi iz dijaspore i otadžbine koji će odobravati
kreditnu politiku Banke i kontrolisati rad menadžmenta Banke;
• Glavnog inspektora - nezavisnu ličnost koju izabere Skupština akcionara i koja
će imati mogućnost da kontroliše sve organe u Banci, uključujući Upravni odbor,
Kreditni odbor i rad Nadzornog odbora jer će on svoj izveštaj podnositi Skupštini
akcionara.
Najbolja kontrola rada Banke biće kotacija akcija SB, prvo na Beogradskoj a
onda i na drugim finansijskim tržištima, jer će SB svojim akcionarima
isplaćivati dividende i pružati finansijske usluge kako bi oni bili voljni da dalje
ulažu u svoju banku.
Nastankom Srpske banke (SB) ubrzaće se razvoj Srbije, Republike Srpske i
Crne Gore i omogućiće se našoj privredi da se na najkvalitetniji način
integriše sa svetom.
Srpska banka će istovremeno povezati sve Srbe u svetu ne samo bratskim i
nacionalnim osećanjima, već i konkretnim interesima.
9. KAKO PRIKUPITI KAPITAL?
Pre nego što se pripreme pregovori sa međunarodnim institucijama i stranim

investitorima oko dinamike priliva kapitala, Nadstranačka vlada stručnjaka će
odmah preduzeti sve mere za prikupljanje kapitala u zemlju.
Taj prikupljeni kapital će se usmeriti za razvoj malih i srednjih privatnih
preduzeća, prestruktuiranje privrede i popunu penzionih i socijalnih fondova.
Procene o mogućim sredstvima koja bi se prikupila:
1. SMANJENJE svih državnih rashoda

uštedelo bi se (administracija, vojska, policija i savezna vlada) i kontrolom
troškova:
DEM 1.048 miliona

79
2. CIGARETE - van državnih tokova
Dnevna potrošnja 3,2 mil. kutija

Mesečna potrošnja 96,0 mil. kutija
Godišnja potrošnja 1,152 mil. kutija
Godišnja potrošnja u 2.300 t
Tonama
Predlog:
Uvozne cigarete opteretiti carinom od 1 DEM 720 mil.

DEM/kutiji
Sve cigarete (uvozne i domaće) opteretiti
porezom na promet od 0,6 DEM/kutiji DEM 410 mil.
Ukupno prikupljena sredstva od cigareta: DEM 1.130 mil.
3. MOTORNI BENZIN I DIZEL GORIVO
Godišnja potrošnja: Prodajna cena:

Motornog 900.000 Motornog 1,20
benzina t benzina DEM/l
Dizel goriva 700.000 Dizel goriva 1,00
t DEM/l
Sa carinom od 50% i svim porezima ostvario bi se približno (zbog varijacija cena

nafte na svetskom tržištu) sledeći prihod:
Motornog DEM 690
benzina mil.
Dizel goriva DEM 437
mil.
Ukupno prikupljena sredstva od benzina i dizel goriva: DEM 1.127 mil.
4. ALKOHOL
Umerenim oporezivanjem svih alkoholnih pića prikupila bi se godišnje
sredstva u iznosu od:
DEM 1.000 mil.
5. SIVA EKONOMIJA
Legalizacijom sive ekonomije, smanjivanjem svih poreza i rasterećenjem
privrede, liberalizacijom spoljne trgovine, smanjivanjem doprinosa i
uključivanjem svih finansijskih transakcija firmi, te oporezivanjem dodatne
vrednosti procenjujemo da bi se godišnje skupilo:
DEM 1.000 mil.

80
6. ŠTEDNJA
Otvaranjem Srpske banke (SB) u inostranstvu uz pomoć kapitala Srba iz
dijaspore, razvojem malih privatnih banaka i dolaskom stranih prikupila bi se
štednja u iznosu od:
DEM 800 mil.
Ova prikupljena štednja omogućila bi nove investicije u državi i tako bi se
povećala zaposlenost i stopa privrednog rasta.
REKAPITULACIJA
Nadstranačka vlada stručnjaka će opštom liberalizacijom privrede, drastičnim
kresanjem svih troškova države, privatizacijom, legalizacijom svih oblika sive
ekonomije i njihovim uključivanjem u poresku politiku, kao i otvaranjem
Srpske banke prikupiti kapital u iznosu:
DEM 6.105
mil.
10.
10. GDE ULAGATI?
Pošto odvoji uspešna preduzeća od neuspešnih i pripremi strategiju razvoja

malih i srednjih preduzeća, Vlada će primorati sva neuspešna preduzeća da:
• bankrotiraju;
• privatizuju se otkupom domaćeg i stranog investitora;
• podignu cene na ekonomski nivo i tako pokriju tekuće gubitke;
• oslobode se viška radne snage.
Novi privredni sistem neće više pokrivati gubitke neuspešnih, već će otvoriti
perspektivu svim uspešnim preduzećima. Tako će se ubrzati vlasnička
transformacija preduzeća i na tržištu će opstati samo oni koji se ekonomski
ponašaju.
Niz zakona koje Vlada bude donela omogućiće ravnopravnu tržišnu utakmicu
svim privrednim subjektima bez obzira na tip vlasništva ili političku
opredeljenost.
Kako nema razvoja privrede bez priliva novog kapitala, Vlada će, pre nego što
izađe pred strane investitore da zatraži kreditne linije, napraviti zbirni račun
potreba srpske privrede za dodatnim kapitalom.
Cilj je da se pomogne, ubrza i skrati proces dolaska stranih partnera i
omogući jedinstveni nastup na međunarodnom finansijskom tržištu. To će
dovesti do bržeg priliva novog kapitala i omugućiće Vladi da razvojnom
socijalnom politikom zbrine sve ugrožene građane koji žive na
egzistencijalnom minimumu.
Kada se zemlja normalno uključi u sve evropske integracione tokove, Vlada će
samo modernizovati i menjati zakone koji otvaraju veći prostor preduzećima

81
za njihov dalji razvoj. Cilj Vlade je da nadgleda tržišnu utakmicu, a ne da
učestvuje u njoj.
Zbog izuzetno teške situacije u privredi, Vlada će, čim preuzme dužnost,
javno objaviti poziv svim preduzećima da konkurišu za dodelu kredita. Da bi
mogla da konkurišu za kredit, preduzeća su dužna da ispune sledeći Upitnik i
Zahtev.
UPITNIK O PREDUZEĆU
IME PREDUZEĆA
SVOJINA
DELATNOST
UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH
STRUKTURA ZAPOSLENIH
• po stručnoj spremi
• po specijalnostima
BROJ ZAPOSLENIH NA PRINUDNOM
POSEDOVANJE CERTIFIKATA
TRŽIŠTA GOTOVIH PROIZVODA
TRŽIŠTA SIROVINA
TEHNOLOŠKI ZAOKRUŽENA
INFRASTRUKTURA
NA KOM NIVOU JE POSTOJEĆA
INFRASTRUKTURA
PROCENTUALNA UPOSLENOST
KAPACITETA U ODNOSU NA PROJEKT.
VREMENSKI PERIOD OD KUPOVINE SIROVINA
DO NAPLATE GOTOVIH PROIZVODA
DOMAĆA KONKURENCIJA
STRANA KONKURENCIJA
TEHNOLOŠKI NIVO
• domaće konkurencije
• strane konkurencije
PROFIT PO JEDINICI PROIZVODA
PO ODBITKU SVIH TROŠKOVA
ODNOS SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH
SREDSTAVA U FINANSIRANJU PROIZVODNJE
ZAHTEV ZA DODELU KREDITA
IZNOS POTREBNOG KREDITA
ROK
KAMATNA STOPA
(koju program apsorbuje, a u skladu sa tržištem
novca)
U PRODAJNOJ CENI GOTOVOG PROIZVODA
• direktni i indirektni troškovi
• profit posle poreza
CENA GOTOVOG PROIZVODA
• u odnosu na domaću konkurenciju
• u odnosu na stranu konkurenciju
DOSPELE OBAVEZE PREMA
• ino-partnerima

82
• domaćim partnerima
DOSPELA POTRAŽIVANJA
• od ino partnera
• od domaćih partnera
GARANCIJE ZA VRAĆANJE KREDITA
NAPOMENA: Navesti ostale bitne informacije
Zašto je ovo potrebno?

Zato što na nivou države nema tačnih podataka koliko kapitala treba našoj
privredi, u koja preduzeća bi se ulagalo i za koje namene. Zato što se polazi iz
razrušene privrede. Apsurdno je, ali istinito, da svi traže velika sredstva a da
mnogi ne znaju gde bi ta sredstva najefikasnije uložili. Na ovaj način bi se
izbegla entropija sistema, što je bila dugogodišnja tradicija postojećeg režima,
i onemogućilo bi se predimenzioniranje kapaciteta koji nemaju tržišnu
verifikaciju (na primer: 15 šećerana, bezbroj klanica, sušara itd.).
Razvojna politika države vodila bi se sa jednog mesta, strategija bi se
određivala dugoročno, u skladu sa svetskim tendencijama na tržištu, a
privredni subjekti bi sami trpeli posledice pogrešnih poslovnih poteza.
U prvom trenutku, zbog svih deformacija koje je postojeći režim doneo, cilj
nove vlasti je da svako preduzeće počne racionalno da se ponaša. Taj
prelazni period od dve godine agresivnije ekonomske politike države
neminovan je zbog toga što je u državnom interesu da se privredni sistem
što brže promeni i omogući miran prelazak u građansko društvo.
Državna elita će svojim profesionalnim i stručnim radom pokazati
preduzećima da je spremna državu da uključi u evropske integracione tokove
i nateraće ih ekonomskom logikom i liberalizacijom da se što pre oslobode
tradicionalnog srpskog javašluka i nereda.
Naravno, sva preduzeća će imati potpunu slobodu samostalnog nastupa na
stranom tržištu, moći će da biraju strane partnere, ali će svojom imovinom
garantovati sigurnost stranom investitoru. Država će samo pratiti sprovođenje
zakonskih regulativa, štitiće zaposlene radnike i braniće ekološku
sigurnost zemlje.
Vlada neće dozvoliti špekulativni ulazak stranih kompanija koje bi, kupovinom
određenih društvenih preduzeća ili grana, zatvarale proizvodnju da bi proširila
svoja tržišta. Zakonom će se takve strane kompanije onemogućiti u svom
radu, a domaća preduzeća će po hitnom postupku preći u državnu svojinu i
potom prodati ili privatizovati.
Kako doći do pravih programa?
Vlada će povući sledeće poteze:
• raspisaće javni konkurs o dodeli kredita;
• sintetizovaće sve zahteve zajedno sa CB i svešće ih samo na one programe koji
imaju tržišnu verifikaciju;
• ukupan iznos potrebnog kapitala sa tačnim rokovima vraćanja, kamatnim
stopama, garancijama, kao i granama u koje bi se ulagalo prezentiraće
međunarodnim finansijskim investitorima;
• kada se nađu kreditori, Vlada će ih usmeriti na preduzeća;
• preduzeća i kreditori SAMOSTALNO nastavljaju da sklapaju ugovore;
• po zaključenju posla, preduzeća će platiti proviziju stranim konsultantskim
kućama koje su posredovale u poslu;

83
• interes Vlade je da preduzeće primljenim kapitalom zaposli nove radnike i tako
državi pomogne u rešavanju problema nezaposlenosti;
• interes Vlade je da preduzeće finansijski pomogne esnafsko udruženje
privrednika, koje će preuzeti dalje kontaktiranje sa drugim esnafskim
udruženjima u svetu;
• ukinuće sadašnje privredne komore;
• Vlada će obaveštavati javnost o godišnjem prilivu kapitala i njegovim efektima u
privredi;
• Vlada će štititi poslovnu tajnu preduzeća i stranog investitora.
• cilj Vlade je da pokrene privrednu aktivnost i da se onda prepusti tržištu da
vrši alokaciju resursa;
• Vlada će dosledno braniti svoja LIBERALNA NAČELA i maksimalno će smanjiti
svoje učešće na tržištu.
11.
11. IZVOZ
Promena privredne strukture, razvoj malih i srednjih preduzeća, dolazak

stranih investitora i liberalizacija spoljnotrgovinskog poslovanja, omogućiće
Srbiji da ukine trgovinski deficit i zaustavi dalju rasprodaju nacionalnog
bogatstva. Godišnji trgovinski deficit od preko USD 2 mld., u uslovima kada
ne postoji razvoj, samo je dokaz da se permanentno odliva kapital iz zemlje.
Zašto je to tako?
Zato što u strukturi našeg izvoza trenutno dominira izvoz sirovina i proizvoda
niskog stepena obrade, što je karakteristika svih nerazvijenih zemalja, a
uvozimo skupe finalne proizvode i tako zadržavamo kolonijalni status u
odnosu prema razvijenim zemljama.
Šta treba promeniti?
Filozofiju uvoznika koji po svaku cenu hoće da dođe do deviza, da bi potom,
na razlici zvaničnog i crnog kursa, ostvarivao profit i hrlio u novi uvoz.
Vlada će napraviti strategiju izvoza kojom će destimulisati sva preduzeća
da izvoze sirovine i preorijentisati ih na izvoz finalnih proizvoda za razvijena
tržišta.
Kako će to Vlada uraditi?
• na jednom mestu će objediniti sve izvoznike i onemogućiće njihov pojedinačan
nastup na strana tržišta, jer oni, neorganizovano nastupajući, prave jedni
drugima nelojalnu konkurenciju i obaraju cene;
• preko uglednih građana Srbije u svetu, poslovnih ljudi, bankara i trgovaca
otvaraće se rezidencijalne firme koje će poslovati po zakonima matične zemlje;
• te firme će, ispitujući tržište na kome posluju, tražiti od srpskih izvoznika da
približe cenu, kvalitet i dizajn proizvoda kupcu u maloprodaji;
• ukoliko naši izvoznici to ne budu mogli da ostvare, firma iz inostranstva će
kupovati sirovinu i naći će negde u svetu fabrike koje će moći da ispune zahteve
tržišta;
• prodajom tih proizvoda krajnjem kupcu u maloprodaji na razvijenom tržištu dobija
se:
a) tržište potrošača tih zemalja,
b) matična firma gradi ugled i ime u poslovnom svetu,
v) čitava zarada se uvećava i ostaje pod kontrolom srpskog izvoznog lobija,
g) otvaraju se druga tržišta za plasman srpske robe, ali preko ugledne firme iz
razvijenog sveta, što je mnogo lakše za otvaranje drugih tržišta nego iz same
Srbije.

84
• kada se pravaziđu početne teškoće u izvozu, kada ova izvozna strategija zaživi,
Vlada će se povući iz svih ovih podsticaja izvoza i omogućiće preduzećima da
samostalno nastupaju.
Koja su prednosti ovako organizovanog izvoza?

• direktan pristup krajnjem potrošaču na razvijenom tržištu;
• domaće firme mogu da planiraju dugoročniju poslovnu politiku;
• praćenje svih tržišnih oscilacija i uočavanje novih tendencija koja mogu dovesti
do brze promene strategije izvoza;
• privlačenje kapitala iz inostranih banaka za podsticanje proizvodnje i izvoza u
njihovim zemljama;
• brzo prilagođavanje domaće proizvodnje tehnološkim inovacijama razvijenog
sveta;
• organizovanje proizvodnje koja unapred ima kupca i smanjivanje svih zaliha i
troškova njihovog skladištenja;
• povećanje izvoza i zapošljavanje novih radnika.
Koje se robe mogu ovako plasirati?
a) poljoprivredni proizvodi:
• pšenica - izvoz 2 mil. tona godišnje, kukuruz - 3 mil. tona godišnje;
• malina, kupina, jagoda, šljiva, jabuka, breskva, višnja, dinja - izvoz 100.000 tona
godišnje;
• pečurke: lisičarke, vrganji;
• lekovito bilje: kamilica, nana, cvet lipe i hrastov lišaj - izvoz 7.000 tona godišnje;
• kukuruz šećerac, grašak, boranija, pasulj, bob, krompir, crni i beli luk, paprika i
paradajz - izvoz 50.000 tona godišnje;
• industrijsko bilje: šećerna repa - izvoz 300.000 tona godišnje, konoplja, duvan,
suncokret.
b) meso
• junad - 25.000 tona godišnje;
• juneće meso - obrađeno - 20.000 tona godišnje;
• ovčije meso - 2.500 tona godišnje;
v) prehrambeni proizvodi:
• suhomesnati proizvodi;
• voćni koncentrati;
• domaći sokovi, mineralne vode;
• džemovi, pekmezi, kompoti;
• ajvar;
• sir, kajmak;
• med.
a) drvo — izvoz daske čamove, bukove, divlje trešnje, divlje kruške, oraha za
elemente za nameštaj koji će se dizajnirati u Italiji a izvoziti u sopstvene salone
nameštaja otvorene širom Istočne Evrope;
b) rakija i vino — upakovani za potrošače u najluksuznijim restoranima - izvoz oko
80.000 tona godišnje;
v) tekstilni proizvodi:
• lon poslovi za velike svetske modne kuće;
• domaća radinost: džemperi, košulje, kape, rukavice itd.
a) obuća — izrada i pakovanje za neku poznatu marku koja će se plasirati na
strana tržišta;
b) delovi opreme za velike svetske proizvođače koji se zbog male serije i skupe
radne snage ne mogu proizvoditi u inostranstvu;
v) proizvodnja malih serija za velike kompanije.

85
Koje usluge mogu doneti devizni priliv?
• intelektualne usluge;
• zdravstvene usluge;
• turizam, posebno seoski i banjski;
• lovišta;
• tranzitni saobraćaj;
• ugostiteljstvo: otvaranje širom sveta lanac srpskih restorana u kojima će se služiti
domaća jela;
• plasiranje srpske kulture.
Ovakvim pristupom radikalno će se promeniti naša izvozna politika i srpska
privreda će doći do deviza neophodnih za dalju modernizaciju zemlje.
Zaustaviće se odliv kapitala i Srbija će krenuti putem ubrzanog privrednog
razvoja.
12. KAKO ZAPOSLITI LJUDE?
Najveći problem Vlade biće to što će se prelaskom iz jednog u drugi privredni

sistem pojaviti oko 2.233.000 ljudi koji će biti tehnološki višak. Strategija
Vlade je da sva preduzeća oslobodi viškova zaposlenih i da tako, uz pomoć
prispelog kapitala, pomogne njihovom ozdravljenju i osposobljavanju za
tržišnu konkurenciju.
Strategija Vlade je da radikalno smanji državnu administraciju i da što više
oslobodi privredu nameta. Smanjivanjem javnih rashoda na svim nivoima
organizacije države, otvoriće se veći prostor za dodatno finansiranje novih
programa u preduzećima koji će zapošljavati nove ljude.
Nemoguće je za kratko vreme zaposliti sve nezaposlene i tehnološke viškove,
ali otvaranjem zemlje i opštom liberalizacijom moguće je isplanirati
DINAMIKU ZAPOŠLJAVANJA koju će Vlada saopštiti po stupanju na dužnost.
Vlada će u cilju što bržeg otvaranja novih radnih mesta, preduzeti sledeće:
• privućiće strane investitore stvaranjem povoljnih uslova za dolazak stranog
kapitala;
• privućiće kapital Srba iz dijaspore posebnim pogodnostima za investiranje;
• vratiće poverenje građana u banke i tako aktivirati štednju, koja će se koristiti za
finansiranje uspešnih preduzeća;
• otvoriće javne radove za obnovu zemlje uz pomoć stranog kapitala;
• razviće mala i srednja preduzeća u kojima će se za pet godina zaposliti preko
1.000.000 ljudi;
• pomoćiće izvozna preduzeća u njihovom proširivanju tržišta u drugim zemljama;
• podsticaće preduzetnički duh građana i pomoći će onima koji se samostalno
odlučuju na neku proizvodnju;
• oformiće Banku za razvoj koja će povoljnim kreditima, niskim kamatama i
dugim rokovima vraćanja podstaći otvaranje novih radnih mesta;
• doneće poreske olakšice za sve one koji zapošljavaju nove radnike ili ljude koji
se samostalno odlučuju da uđu u privatni biznis;
• ponudiće državnu imovinu, zemljište, poslovne prostore, delove preduzeća itd.
nezaposlenima koji reše da sami otpočnu neki posao;
• ponudiće nezaposlenima prekvalifikacije;
• napraviće takve socijalne programe koji će u kraćem vremenskom periodu
štititi privremeno nezaposlene, da bi ih, potom, primorali da sami razmišljaju i
iznalaze mogućnost zapošljavanja;

86
Vlada će napraviti medijsku kampanju za zapošljavanje pod sloganom — Ti
traži posao, mi ćemo pronaći tebe!
Kako to u praksi izgleda?

Pokazali smo da značajnim uštedama Vlada može prikupiti kapital za sledeće
namene:
• rasterećenje privrede i građana od preteranih državnih nameta;
• finansiranje otvaranja novih radnih mesta;
• socijalna pomoć najugroženij licima.
Ako Vlada od ukupnih ušteda odvoji DEM 2 milijarde i usmeri za otvaranje
novih radnih mesta, onda se može očekivati sledeće:
• da pojedinci dobiju kredite od DEM 50.000;
• da se krediti usmere za kupovinu ili dokapitalizaciju opreme;
• da se krediti utroše za nabavku sirovina;
• da se, uz sopstveno učešće, zaposli 10 ljudi u toj novoj firmi
Rekapitulacija
Ukupan kredit za zapošljavanje: DEM 2 milijarde.
Kredit za novi posao: DEM 50.000.
Ukupno odobreno kredita: DEM 40.000.
Zaposlenost po odobrenom kreditu: 10.
Ukupna zaposlenost: 400.000.
ZAKLJUČAK
Zapošljavanjem novih 400.000 ljudi Vlada bi potpuno rešila problem viška
zaposlenih u državnoj administraciji, vojsci i policiji.
Nezaposleni više ne bi bili na budžetu države, plaćali bi poreze, proizvodili
novoostvarenu vrednost, značajno bi uvećali svoj standard i polako bi
otplaćivali kredite koji bi potom služili za otvaranje novih radnih mesta.
Na ovaj način napravila bi se DINAMIKA ZAPOŠLJAVANJA viškova radnika u
državnim službama i oni nebi ostali bez posla, već bi SVI našli nova
zaposlenja.
13. KAKO ZADRŽATI MLADE?
Radi zaustavljanja odlaska mladih iz zemlje, Vlada će sprovođenjem ovog

programa otvoriti perspektivu mladim ljudima da ostanu u zemlji. Vlada će:
• otvoriti i liberalizovati privredu i pospešiti razvoj preduzetništva;
• finansijski i stručno pomagati talentovanim mladim ljudima;
• dovoditi stručnjake iz sveta koji će raditi sa mladim talentima;
• davati povlastice stranim softverskim kompanijama za dolazak u našu zemlju;
• osnovaće Fond za stipendiranje mladih talenata i podsticaće osnivanje privatnih
fondova, zadužbina i rad stranih fondacija;

87
• svim mladim ljudima omogućiti da stupanjem u brak dobiju povoljan dugoročni
kredit za kupovinu 40 m2 stambenog prostora;
• omogućiti povoljne dugoročne kredite za podizanje porodice, s tim što će se
uslovi poboljšavati sa porastom broja članova porodice;
• poreskom i socijalnom politikom omogućiti obnavljanje srpske porodice.
• zapošavljati mlade ljude u velikim državnim kompanijama i pripremati ih da
preuzmu upravljanje tim sistemima;
• uključiti mlade ljude u diplomatsku službu kako bi se što brže promenio negativni
izgled Srbije u svetu;
• okosnicu ovoga Programa nosiće mladi ljudi kojima će se pružiti prilika da se
dokažu i tako neposredno kreiraju svoju budućnost;
Zaustavljanjem “odliva mozgova”, Vlada će prekinuti dosadašnju politiku
margi-nalizovanja mladih ljudi i otvoriće perspektivu svima onima koji hoće
više da rade i zarade, tako da će moći svoje potrebe da ostvare u sopstvenoj
zemlji.
Takođe, Vlada će izraditi i predstaviti PROGRAME ZA POVRATAK naših ljudi
koji žive u inostranstvu, a koji su napustili zemlju zbog politike režima. Tim
mladim školovanim ljudima koji sada nemaju odgovarajuće stručno priznanje,
već rade na sporednim poslovima da bi preživeli, omogućio bi se povratak i
uključivanje u Program za spas Srbije.
Formiranjem Vlade stručnjaka od strane Narodne skupštine, sastavljene od
mladih i uspešnih tehnokrata, koji bi radili na ostvarivanju ciljeva iz ovog
Programa, demokratske snage promena bi privukle mlade ljude da OSTANU
i učestvuju u izgradnji moderne i demokratske Srbije.
IV
SOCIJALNE,
DUHOVNE I KULTURNE
PRETPOSTAVKE
PREPORODA SRBIJE
1. SOCIJALNA POLITIKA
Teško je sve nabrojati šta su građani Srbije doživeli pod ovim režimom za
poslednjih deset godina sunovrata države, ali izdvajamo samo trenutnu
situaciju od koje će poći Nadstranačka vlada stručnjaka u svom socijalnom
oporavku Srbije:
• država izolovana sankcijama međunarodne zajednice, vrhovi režima optuženi za
ratne zločine;
• privreda bankrotirala sa ogromnim deviznim dugom;

88
• nezaposlenih trenutno ima — 2.233.000 ljudi;
• prosečna plata iznosi 80 DEM, sa tendencijom pada;
• javna dugovanja države prešla su USD 5 mld;
• siva ekonomija kontroliše 40% BDP;
• kriminalizacija čitavog društva;
• 350.000 “mozgova” napustilo zemlju;
• po istraživanju, 80% mladih hoće da napusti zemlju;
• 1.453.000 penzionera nemaju redovne penzije, a iznos penzija je sve manji;
• stanovništvo osiromašilo, uski krug ljudi opljačkao zemlju i drži vlast u svojim
rukama;
• zdravstvena zaštita katastrofalna, mada se na zdravstvo izdvaja 10,5% BDP;
• školstvo osiromašilo i u rasulu;
• sveopšta korumpiranost, tako da se, po međunarodnim izveštajima, ubrajamo u
naj-korumpiranije zemlje na svetu;
• ratni invalidi prepušteni sami sebi;
• izbegli Srbi bez državljanstva, nepriznati od režima žive kao građani drugog reda;
• svuda se širi beznađe i očaj, niko ne vidi perspektivu ovakve države.
Nadstranačka vlada stručnjaka poći će od ovakve katastrofalne slike Srbije i
otvoriće građanima Srbije viziju socijalne države u kojoj će se moći bogato i
dostojanstveno živeti.
Vlada će u oblasti socijalne politike odmah preduzeti sledeće mere.
1.1. JAVNOST U RADU

Vlada će predstaviti narodu tačnu sliku stanja države, ne skrivajući nijedan
podatak i predložiće konkretne mere za rešavanje svih problema. Vlada će
otvoriti raspravu među stručnjacima i tražiti od njih da pred narodom
obrazlože svoje predloge za spas Srbije.
Svakodnevno će se pratiti rad Vlade i težiće se tome da se iznose konkretne
primedbe i kritike kako bi Vladini službenici mogli da koriguju usvojenu
ekonomsku politiku.
Javnost u radu nove Vlade treba da mobiliše sve građane Srbije u projektu
spasa države i niko iz nove vlasti ne sme biti pošteđen javne kritike. Na ovaj
način Vlada će dobiti podršku građana Srbije za svoj rad, a građani Srbije će
tačno znati u kakvoj situaciji se država nalazi i šta je njihov zadatak.
1.2. ODRICANJE
Zbog izuzetno teškog položaja u kome se država nalazi, Vlada će javno
zatražiti od svih građana Srbije da se angažuju lično u spasu države. Zato je
neophodno da se sa svim strukturama društva koji žive na egzistencijalnom
minimumu (radnici, nezaposleni, penzioneri, zdravstveni i prosvetni radnici,
vojska i policija) postigne dogovor o obezbeđivanju uslova za rad
Nadstranačke vlade stručnjaka.
Taj Dogovor o nenapadanju Vlade bio bi potpisan od svih sindikata i
udruženja i regulisao bi:
• da 6 (šest) meseci ne bude nikakvih štrajkova ili protesta;
• da se predstavnici tih sindikata i udruženja konkretno uključe u rad Vlade i
onemoguće moguće greške u radu Vlade;
• da se javno kritikuje rad Vlade i iznose konkretni predlozi za rešavanje
pojedinih problema;
• da se postignuti dogovor oko visine mesečnih primanja poštuje za tih šest
meseci;

89
• da Vlada, sindikati i udruženja, na osnovu bilansne slike stanja privrede,
izračunaju kolike su realne mogućnosti za isplatu mesečnih obaveza i da se
utvrđeni iznos isplaćuje tačno na određeni dan;
• da sve isplate budu jednake narednih šest meseci;
• da se zaostale isplate pretvore u javni dug i da Vlada zajedno sa sindikatima i
udruženjima napravi dinamiku i rokove isplata;
• da se odrede prioriteti u isplati najugroženijih slojeva stanovništva.
Vlada će svojim domaćinskih ponašanjem pokazati da je i lično spremna da
učestvuje u spasu Srbije i zato će za tih šest meseci svi članovi Vlade primati
platu koja će biti određena na dogovoru sa poslodavcima i sindikatima.
Vlada će kontrolisati sve troškove koji nastanu u državi i pozvaće sve
sindikate i udruženja da joj pomognu u racionalizaciji državne uprave.
Vlada će potpisati dogovor sa poslodavcima koji:
• zaključen na 6 (šest) meseci;
• neće dovesti do porasta cena;
• ograničiće profitnu stopu
• neće dovesti do novih otpuštanja radnika;
• smanjiće sva poreska opterećenja, takse i naknade poslodavcima;
• posebno će se smanjiti opterećenja onima koji zapošljavaju nove radnike;
• pomoći u iznalaženju novih poslova i tržišta.
Zaključivši sporazume sa sindikatima i poslodavcima, Vlada će, na osnovu
dogovorenih pravila ponašanja, imati dovoljno vremena da se potpuno
posveti sprovođenju ovog Programa.
1.3. UŠTEDE
Racionalizujući državnu upravu i smanjujući sve troškove, Vlada će, kako smo
pokazali, ostvariti, na osnovu dostupnih pokazatelja, minimalno uštede od
DEM 1 mld. Taj iznos može biti i mnogo veći, ali je za to potrebno da NVS
preuzme upravljanje zemljom i da objavi sve podatke koji su trenutno
nedostupni.
Uštede će se ostvariti:
• prodajom ili zakupom državne imovine;
• smanjivanjem državne administracije, vojske i policije;
• privatizacijom državnih preduzeća koja prave gubitke;
• racionalizacijom i delimičnom privatizacijom javnog sektora (zdravstvo, školstvo,
penziono osiguranje itd.).
Nadstranačka vlada stručnjaka biće štedljiva i čuvaće svaki državni dinar
kako bi pomogla socijalne programe koje bude donela.
1.4. KAKO ĆE SE POPUNITI FONDOVI ZA SOCIJALNE PROGRAME?

Fondove za socijalne programe Vlada će popuniti na sledeći način:
• prodajom ili zakupom državne imovine, deo sredstava će ići u te fondove;
• prodajom ili zakupom državne imovine koja je izgrađena iz tih fondova
(Penzionog i Zdravstvenog);
• prodajom 6.000 malih i srednjih državnih preduzeća koja rade sa uspehom, deo
tih sredstava biće uplaćen u fondove;
• koncesijama — deo sredstava dobijenih iz kocesija ići će u te fondove;
• prihodom od neplaćenog poreza fizičkih i pravnih lica;
• progresivnim oporezivanjem luksuzne potrošnje i svega onoga što Ministarstvo
proglasi šundom;

90
• uvođenjem poreza za socijalni program koji neće biti opterećenje poslodavcima
pošto će se drastično smanjiti izdvajanje iz privrede;
• uvođenjem privatnog, javnog, državnog i građanskog osiguranja u
institucionalnim sistemima socijalne sigurnosti;
• povlačenjem dela kredita iz inostranstva za popunu ovih fondova kako bi se
ublažila socijalna napetost i uspešno sproveo Program;
• uplaćivanjem dela donatorske pomoći u ove fondove;
• efikasnim kapitalisanjem postojećih fondova na tržištu kapitala;
• pravom lokalnih vlasti da popunjavaju fondove na svojoj teritoriji.
1.5. PRICIPI I ELEMENTI SOCIJALNE POLITIKE
Korenita promena socijalne politike srpskog društva treba da omogući:
• univerzalno garantovanje minimuma životnih uslova za svakog građanina;
bez obzira na njegov radni i društveni status;
• univerzalno, obavezno i besplatno osnovno obrazovanje i, po rezultatima i
kvalitetu, selektivno srednje, više i visoko obrazovanje;
• minimum opštih, civilizacijskih uslova za obezbeđenje i unapređenje zdravlja
stanovništva i zaštita svih građana od posebno teških bolesti i zdravstvenih
stanja;
• univerzalno, minimalno zdravstveno osiguranje uz uzajamnu odgovornost
osiguranika, porodice i poslodavca i mogućnost izbora razvijenih modela
osiguranja prema želji i moćima osiguranika i njihovih poslodavaca;
• progresivnu stopu oporezivanja;
• razdvajanje sistema socijalne sigurnosti po osnovu rada i doprinosa, od socijalno-
zaštitnih sadržaja socijalne politike;
• minimum starosne penzije za sva ostarela lica i selektivni modeli privatnog ili
javnog penzijskog, invalidskog i drugih vidova osiguranja lica, imovine i prava od
socijalnih rizika;
• afirmacija rada i apsolutna prednost stvaranja uslova za radno angažovanje,
zapošljavanje i socijalnu sigurnost po osnovu rada;
• uvažavanje i podsticanje razvoja svake ličnosti i emancipacija žene i deteta;
• posebna pažnja i programi zaštite građana sa specijalnim potrebama i rizičnih
skupina, porodica i pojedinaca;
• minimum kvaliteta stanovanja i unapređenja čovekove zdrave okoline;
• podrška porodici u ostvarivanju njenih društvenih i demokratskih funkcija, a
posebno mladim roditeljima u ostvarivanju prava i obaveza na roditeljstvo;
• poštovanje zakonitosti socijalne pravde i besplatna i vanparnična zaštita
korisnika socijalnih prava i usluga;
• oslobađanje od prakse preživljavanja;
• obezbeđivanje javnosti rada i odlučivanja, kao i kontrole delatnosti javnih
institucija i fondova od strane korisnika prava i usluga, podrazumevajući da se
onemoguće uzurpacije, manipulacije, korupcije, mito i slične društvene
devijacije.
Sve ove promene socijalne politike moguće su samo uz radikalnu političku i
ekonomsku reformu države koju predviđa ovaj Program.
1.6. PENZIONERI
Gore smo već naveli kako će se popunjavati fondovi, među kojima i Penzioni
fond, tako da sada ističemo još neke poteze koje će Vlada povući vezano za
Penzioni fond:
• mnogi takozvani veliki sistemi zvanično su od državnih organa oslobođeni
plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nova Vlada će ovo
ukinuti;
• svi su dužni da plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje;

91
• mora da se uskladi osnovica za utvrđivanje najniže penzije sa najnižom
osnovicom za koju se plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje;
• plaćanje doprinosa za PIO poslodavci izbegavaju sistemom minimalnih zarada,
što značajno smanjuje izdvajanje za PIO. Vlada će uvođenjem finansijske
discipline i rasterećenjem privrede onemogućiti ovaj način isplata;
• procena je da 300.000 privatnih preduzetnika zapošljava radnike “na crno”, bez
plaćanja ikakvih doprinosa. Otvaranje privrede i liberalniji odnos u poslovanju,
smanjenje svih izdvajanja i poreza, taksa i naknada omogućiće legalno
zapošljavanje ovih radnika. Tako će se povećati izdvajanja za PIO;
• značajno će se smanjiti plaćanje u gotovini pa će veći deo novca cirkulisati
preko platnog prometa, time će se povećati zarada podložna oporezivanju i
obračun doprinosa za socijalno osiguranje kod isplate preko tekućih i žiro računa
isplatilaca;
• izvršiće se reorganizacija u samom Penzionom i invalidskom fondu kako bi se
postigle što veće uštede;
• efikasnije će se raspolagati sredstvima Penzionog fonda na tržištu kapitala.
Nadstranačka vlada stručnjaka će u sistemu PIO ukinuti sve neracionalnosti,
zablude i teško prihvatljive beneficije koje ne proizlaze po osnovu rada nego
imaju ideološku i političku osnovu.
Vlada će u periodu od 6 (šest) meseci načiniti sledeće promene:
• rehabilitovaće načelo da penzije zavise od uloženog doprinosa za penzijsko-
invalidsko osiguranje, a ne na osnovu zarade na koju nikada nije plaćen doprinos;
• visinu penzije određivati isključivo na osnovu dužine radnog staža i visine
uplaćenog doprinosa, sa izuzetkom za zakonom određene teške poslove;
• ukinuti institut garantovane penzije — dodatna sredstva do visine kojima se
obezbeđuje minimalna socijalna sigurnost isplaćivati preko sistema socijalne
zaštite i obezbeđenja socijalne sigurnosti građana, na osnovu legitimacije
imovinskog stanja i prihoda i uz stalnu kontrolu u toku korišćenja;
• prevremeno penzionisanje učiniti neatraktivnim, bez povlastica i sa primarno
uplaćenim doprinosom;
• insistirati na odgovornosti lekara kod utvrđivanja invalidnosti, eliminisati svaku
mogućnost podleganja pritisku, protekciji ili korupciji;
• na svaku vrstu rada, radnog angažovanja, zarađivanje u sopstvenom biznisu, u
porodičnim firmama, na plaćenoj praksi, bez obzira na dužinu radnog vremena i
pravu kvalifikaciju radnog angažovanja, treba uvesti adekvatnije doprinose, koji
bi istovremeno značili i priznavanje odgovarajućeg radnog staža;
• porodične penzije za decu ne treba isplaćivati nakon isteka perioda do kog se
mogu smatrati decom (osamnaest godina). Preko toga odlične đake
stipendirati da nastave školovanje, a ostalim obezbediti prioritet pri
zapošljavanju;
• obezbediti obavezno prijavljivanje za penzijsko i invalidsko osiguranje, uz pretnju
krivičnim sankcijama za one koji to ne poštuju;
• donošenjem novih penzionih propisa, stanje u fondovima PIO i poslovanje
ustanove PIO učiniti transparentnim;
• osnovati nezavisnu nevladinu naučno-istraživačku jedinicu koja bi se bavila
izučavanjem penzijskog i invalidskog osiguranja, analizirala tekuća kretanja i
predlagala razvojne i reformske mere, sačinjavala prognoze kretanja osiguranika,
penzionera i sredstava;
• uvesti materinske penzije sa beneficiranim uslovima, koji će zavisiti od broja
rođene dece;
• ažurirati penzijske isplate da bi se povratilo poverenje;
• zaključivanje sporazuma o socijalnom i penzijskom osiguranju sa Makedonijom,
Slovenijom, BiH, kao i ratifikacija već zaključenog sporazuma sa Hrvatskom;

92
• privući neki poznati inostrani fond i ponuditi mu da organizuje deo penzijskog
osiguranja.
Nadstranačka vlada stručnjaka će ovakvim otvorenim i jasnim pristupom u
problemu rešavanja penzija, privući naklonost penzionera i omogućiće im da
starost mnogo bezbrižnije i mirnije prožive.
1.7. NEZAPOSLENI
Nadstranačka vlada stručnjaka će težiti da sva državna preduzeća oslobodi
viška zaposlenih i da ih tako pripremi za tržišnu konkurenciju. Preostali radnici
u tim preduzećima imaće priliku da boljom organizacijom, većim radom,
agresivnim nastupom na tržištu poboljšaju položaj svojih preduzeća i tako
direktno utiču na povećanje sopstvenih prihoda.
Ujedno će se tako izvršiti ozdravljenje srpske privrede koja će, oslobođena
svih viškova i prekomernih troškova, moći da razvija svoje poslovanje i tako
zapošljava nove ljude.
Najveći zadatak dok se srpska privreda ne prilagodi novom privrednom
ambijentu biće rešavanje problema nezaposlenih.
Država će zaštititi sve nezaposlene na dva načina:
1) regulacijom TRŽIŠTA RADA i stvaranjem uslova za veće i brže zapošljavanje
nezaposlenih;
2) materijalno-pravnom zaštitom nezaposlenih.
1.7.1. Regulisanje tržišta rada

Smanjenje nezaposlenih zavisi prvenstveno od opšteg privrednog rasta.
Vlada će preduzeti sledeće aktivnosti:
• posredovanje sa ciljem povećanja efikasnosti procesa usaglašavanja potražnje i
ponude, odnosno slobodnih radnih mesta i lica koja traže zaposlenje;
• obrazovanje lica koja traže zaposlenje, unapređenjem i prilagođavanjem njihovih
veština i znanja, sa ciljem jačanja kapaciteta ponude rada;
• neposredno kreiranje radnih mesta koje može poprimiti oblik zapošljavanja u
javnom sektoru ili sufinansiranja zapošljavanja u privatnom sektoru;
• otvoriće mogućnosti samozapošljavanja i stimulisaće takve programe;
• stvoriće uslove za novo zapošljavanje putem programa:
• prekvalifikacije,
• zapošljavanja mladih,
• inoviranja znanja,
• obrazovanja odraslih,
• uključivanja nezaposlenih u mrežu javnih radova.
Ovim bi se stvorila institucionalna osnova i za promenu odnosa službi za
zapošljavanje prema problemima nezaposlenih.
1.7.2. Materijalno-pravna zaštita

Ona obuhvata uobičajeni naziv za označavanje sistema prava kojima se
obezbeđuju novčani transferi i druge vrste naknada nezaposlenim licima.
Prava nezaposlenih lica su:
• informisanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja;
• posredovanje pri zapošljavanju;
• priprema za zapošljavanje;
• novčana naknada;

93
• novčana naknada za vreme stručnog osposobljavanja;
• druga prava zaštite.
Nadstranačka Vlada će, na osnovu analize stanja privrede, odrediti visinu
naknade za nezaposlena lica. Ali Vlada će odrediti maksimalni rok od 12
meseci za primanje naknade, jer je to dovoljan rok da se lica koja traže posao
motivišu da pronađu novi posao. Cilj Vlade je da spreči lenjost pojedinih grupa
koji očekuju da im sve država reši, dok oni uredno primaju naknadu za
nezaposlenost. Stimulisaće se povoljnim kreditima za otvaranje malih
radionica, radnji i preduzeća pojedine kategorije nezaposlenih koji ispune
kriterijum o profitabilnosti posla koga predlažu.
Vlada će uvesti na sve zaposlene posebnu taksu za nezaposlene, kojom će
se puniti fond za nezaposlene kako bi se pomogao što bezbolniji i mirniji
prelaz u novi privredni sistem.
Nezaposlena lica u sistemu osiguranja imaju:
• pravo na naknadu;
• penzijsko i invalidsko osiguranje;
• pravo na zdravstveno osiguranje;
• pravo na produženo osiguranje;
• naknadu troškova prevoza i selidbe radi zapošljavanja van mesta stanovanja.
Dosadašnjom politikom prema nezaposlenima teret je padao na porodicu i
pojedince; novom organizacijom službe za nezaposlene teret mora da padne
ravnomerno na: državu, preduzeća, pojedince i porodicu.
Tako bi se ublažila sadašnja katastrofalna pozicija nezaposlenih i zemlja
pripremila za bržu tranziciju.
1.8. POPULACIONA POLITIKA I BRIGA O DECI

Država će izraditi dugoročnu strategiju (do 2050. godine) demografskog
razvoja zemlje i zaustaviti sadašnje negativne trendove koje karakteriše:
• nizak natalitet;
• porast mortaliteta;
• opadanje broja sklopljenih brakova;
• “odliv mozgova”;
• poremećaj polne strukture;
• depopulacija određenih područja;
• intenzivno starenje stanovništva;
• neravnomerna gustina naseljenosti;
• neujednačena urbanizacija;
• neobrazovanost;
• nesprovođenje populacione politike.
Država će učiniti radikalan zaokret u vođenju populacione politike, zaustaviće
sadašnje negativne tendencije u proteklom periodu:
Prirodni priraštaj u periodu 1950. - 1997.
195 196 197 198 199 199 199 199 199 199 199 199
0 0 0 0 0 1 2 3 4 5 6 7
111 85 68 70 52 45 30 30 28 29 22 16
Napomena: borojevi su dati u hiljadama.
Podaci preuzeti od Saveznog zavoda za statistiku.

94
Vlada će u okviru populacione politike preduzeće sledeće:
• finansijski će pomoći povećanje nataliteta otvaranjem Fonda za natalitet;
• boljom zdravstvenom organizacijom i osiguranjem smanjiće broj bolesnih i
produžiće životnu dob brigom o starim i nemoćnim ljudima;
• stimulisaće povoljnim kreditima mlade da sklapaju brakove i rađaju decu;
• zaustaviće odlazak mladih ljudi u inostranstvo stvaranjem povoljnih uslova za
život u Srbiji;
• obezbediće sve pogodnosti majkama za podizanje potomstva;
• naseljavaće određena područja stanovništvom iz gradova tako što će finansirati
otvaranje novih radnih mesta, zaštitu životne sredine, izgradnju dobrih puteva,
bolnica, domova zdravlja i kulturnih ustanova;
• oslobodiće prenatrpane gradove viška stanovništva;
• brinuće o starim i nemoćnim ljudima i omogućiće im redovnu zdravstvenu
zaštitu, negu i isplatu penzija i socijalne pomoći, kao i razvoj programa
samopomoći i solidarnosti na lokalnoj osnovi;
• preko Drugog kanala RTS vršiće se dopuna obrazovanja za sve strukture
stanovništva i koristiće sve lokalne medije da se uključe u podizanje nivoa
obrazovanja naroda;
• izradiće efikasan program razvoja seoskih područja;
• obezbediće ravnomerniji i ekonomski i populacioni razvoj Srbije;
• uključiće sve obrazovne, zdravstvene, medijske institucije u sprovođenju nove
populacione politike;
• pomoćiće svim nevladinim organizacijama da deluju u sprovođenju populacione
politike;
• posebno će izraditi program za decu kojim će omogućiti da se pomogne porodici
podizanje dece, i to:
• dužim porodiljskim odsustvovanjem,
• da majke rade polovinu radnog vremena do određene starosti dece;
• većim izdvajanjem naknada za porodilje,
• materinskim dodatkom za nezaposlene i socijalno ugrožene,
• davanjem pomoći za opremu novorođenčeta,
• povećanjem dodatka za decu,
• naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za treće dete.
Država će, rukovođena načelom socijalne pravde, omogućiti svim porodicama
normalan standard, povećanje nataliteta i svoj deci, bez obzira na poreklo,
jednake uslove za razvoj, školovanje i odrastanje.
1.8.1. Mere za povećanje nataliteta u Srbiji

Propaganda
• medijska kampanja putem svih sredstava javnog informisanja;
• smanjenje i prevencija steriliteta kod mladih;
• prevencija neželjene trudnoće;
• prevencija polnih bolesti;
• zdravstveno prosvećivanje dece i omladine (organizovanje specijalističkih službi:
ginekolog, akušer, psiholog, psihopatolog za rad/razgovor sa decom i omladinom
na nivou škola);
• seksualno vaspitanje u višim razredima osnovnih škola:
• sedmi i osmi razredi/priprema za odraslo doba,
• kontracepcija,
• kontraceptivna sredstva — upoznavanje,
• kontraceptivna sredstva — dostupnija u slobodnoj prodaji;
• savetovalište za osnivanje porodice;
• visoke kazne za ilegalne abortuse.

95
Treće dete
• za prvo dete plaća se puna cena za obdanište, školovanje, školski pribor...;
• za drugo dete plaća se 50%;
• za treće dete sve je besplatno;
• za svako sledeće država će napraviti odgovarajuće programe pomoći.
Materijalna stimulacija
• za prvo dete 1000 DEM;
• za drugo dete 2500 DEM;
• za treće dete 5000 DEM;
• za svako sledeće određivaće se beneficija;
• paket za svako novorođenče (pelene, švedske pelene, benkice, flašice...)
Trudničko bolovanje
• počinje od dana dijagnostikovanja trudnoće;
• isplate redovne — u iznosu 100% od plate.
Porodiljsko bolovanje
• u trajanju od jedne i po godine za svako dete;
• isplate redovne — u iznosu 100% od plate;
• za treće dete majke dobijaju posebne materijalne povlastice.
Krediti
• olakšice za dobijanje i otplatu kredita za stanove, kuće, nameštaj i dr.;
• prioriteti — mladi bračni parovi sa dvoje i više dece.
1.9. STANOVANJE
Novi koncept stambene politike polazi od stava da pristojno stanovanje spada
u domen osnovnih ljudskih prava, te da država ima odgovornost da ga svojim
građanima obezbedi. Rešavanje pitanja stanovanja ne može se u celini
prepustiti tržišnim mehanizmima, pa je neophodno da država preuzme
odgovarajuće aktivnosti u ovoj oblasti, i to:
• program subvencioniranja stambene izgradnje za građane i porodice sa niskim
primanjima;
• modernizacija zakona o zaštićenim stanarima i podsticanje izgradnje stanova u
privatnom sektoru;
• programi izgradnje jeftinih stanova koji zadovoljavaju minimalne uslove kvaliteta
stanovanja;
• izbegavati teritorijalno grupisanje izgradnje jeftinih stanova;
• podrška i podsticanje za organizovanje neprofitnog sektora u izgradnji i
održavanju stanova i stambenih zgrada;
• programi uređivanja i opremanja parcela za stambenu izgradnju na
građevinskom zemljištu, koji bi se pod povoljnim i namenskim uslovima davali u
dugogodišnji zakup;
• program obnove siromašnog stanovanja, stručna, tehnička i finansijska pomoć u
samogradnji i samopomoći lokalnoj zajednici;
• programe obuke građana i lokalnih organizacija za samogradnju i samoobnovu
stanova;
• davanjem minimalne stambene jedinice mladim bračnim parovima za
otpočinjanje zajedničkog života;
• povoljnim kreditima pomoći izbegle Srbe da dobiju mogućnost trajnog rešavanja
stambenog problema;
• uključivanje nevladinih organizacija, udruženja građana, fondacija i donatora za
rešavanje ovog problema.

96
Nova stambena politika mora da omogući građanima da svojim radom i
štednjom mogu, uz pomoć države i povoljnih bankarskih kredita, trajno da
reše stambeno pitanje.
1.10. SOCIJALNA ZAŠTITA BORACA, INVALIDA I NJIHOVIH PORODICA

Država Srbija će za sve borce i ratne invalide obezbediti redovne isplate
nadoknade, povećaće iznose mesečnih primanja u zavisnosti od ekonomskih
mogućnosti zemlje, a za borce i invalide koji su učestvovali u ratovima od
1991. do 1999. godine obezbediće:
• posao i uključivanje u društveni život u zavisnosti od njihovih psihofizičkih
mogućnosti;
• prekvalifikaciju i obuku za novi posao;
• školovanje i stipendiranje;
• nabavku pomagala;
• zdravstvenu zaštitu;
• penziono i invalidsko osiguranje;
• stanove za njih i njihove porodice;
• povlastice za vožnju, letovanje;
• besplatnu rehabilitaciju i oporavak u banjama;
• psihološka savetovališta i centre za okupljanje;
• razne druge pomoći za uključivanje u društveni život zemlje;
• samohranim majkama posao, socijalnu zaštitu i stanove solidarnosti;
• školovanje dece palih boraca ili invalida do punoletstva, stipendiranje za zanate,
fakultetsko obrazovanje, pomoć pri pronalaženju posla, i povoljne stambene
kredite;
• podršku regiona i lokalnog organa vlasti u trajnom zbrinjavanju njihovih porodica.
Država Srbija je dužna da borcima, invalidima i njihovim porodicama omogući
normalan život i na taj način ih uključi u preporod srpske države.
1.11. SIROMAŠTVO
Postojeće socijalno raslojavanje nije nastalo na bazi rada, štednje, odricanja ili
zalaganja, već na pljačkanju društvene svojine koje je omogućila partijska
pripadnost režimu ili bliska povezanost sa njim. Strogim kontrolisanjem tržišta
i zloupotrebama kreditiranja i inflacije, u Srbiji je stvorena malobrojna klasa
novokomponovanih bogataša koji su prihvatili da služe u sultanskom sistemu
vlasti. Takav anahroni sistem, neprimeren evropskim integracionim tokovima,
izolovao se od čitavog sveta da bi mogao do kraja da izvrši pljačkanje
celokupnog društvenog bogatstva. U takvom sistemu najveći deo naroda živi
u siromaštvu.
Nemoguće je izaći iz sadašnjeg stanja ako ne dođe do nužnog otvaranja
države, liberalizacije privrede i celokupne demokratizacije društva.
NVS će se boriti za ostvarivanje ciljeva koje je u ovom programu iznela i jedno
od značajnih polja njenog delovanja biće UKLANJANJE SIROMAŠTVA U
DRUŠTVU.
Podizanjem materijalnog blagostanja društva, država će više izdvajati za
socijalne programe pomoći najsiromašnijim, koje će ostvarivati na sledeći
način:
• povećanjem novčanog iznosa za pomoć najugroženijim licima;
• poboljšanjem uslova za negu najugroženijih lica;

97
• razviće druge sadržaje zaštite ugroženih lica (pomoć u kući, dnevni boravak,
dodatak za negu i pomoć);
• ostvariće bolje uslove za smeštaj ugroženih lica;
• razviće mrežu socijalnih ustanova koja će pokriti čitavu teritoriju Srbije;
• finansijskom podrškom odgovarajućih ustanova tako da se one prilagode
specifičnim potrebama pojedinih grupa korisnika;
• ostvariće minimalne okvire za život najugroženijih lica;
• ukinuće prosjačenje;
• iskoreniće siromaštvo brzim razvojem i obnovom države.
Svim ovim merama omogućiće se najugroženijim licima da se zbrinu i da
ostvare minimalne egzistencijalne uslove za život.
Država će voditi takvu socijalnu politiku zaštite najugroženijih slojeva
stanovništva da će vremenom omogućiti i njihovo uključivanje u obnovu i
razvoj zemlje.
Decentralizacijom države omogućiće se lokalnoj vlasti da se bolje organizuje u
sprečavanju pojave siromaštva na svojim teritorijama. Lokalni organi vlasti
imaće pravo da uvedu dodatne takse i poreze za pomoć najsiromašnijim i
najugroženijim licima na svojoj teritoriji.
2. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA I ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
2.1. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Zdravlje je stanje dinamičke ravnoteže između čoveka i njegove fizičke i
socijalne sredine.
Zdravstvena zaštita poboljšava uslove života i rada, vrši prevenciju, otkriva i
leči bolesti i otklanja posledice obolevanja.
Zdravstvena zaštita može biti osnovna i dodatna.
2.1.1. Osnovna zdravstvena zaštita

Osnovnom zdravstvenom zaštitom obuhvaćeni su svi stanovnici Srbije.
Ona obuhvata sve savremene standardne metode lečenja svih bolesti, od
običnih do najtežih.
Osnovna zdravstvena zaštita finansira se iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja.
2.1.2. Dodatna zdravstvena zaštita

Dodatna zdravstvena zaštita obuhvata dodatne, nestandardne preglede,
uslove boravka, protetiku, produženu rehabilitaciju i sl.
Za ovu vrstu zdravstvene zaštite utvrđuje se cenovnik usluga koju plaća
korisnik preko dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ili lično.
Zdravstvena zaštita se obezbeđuje u:
• državnim zdravstvenim institucijama;
• privatnim zdravstvenim ustanovama.
Država će izjednačiti sve zdravstvene ustanove bez obzira na vrstu vlasništva
i osnivača.

98
Takođe će omogućiti da svaka ustanova koja zadovoljava stručne i prostorne
kriterijume ima mogućnost zaključivanja ugovora sa organizacijama
obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Sadašnje izdvajanje sredstava za zdravstvenu zaštitu iznosi 10,5% BDP, što je
za 100% veće izdvajanje nego u zemljama EU. Međutim, zbog neracionalnog i
nedomaćinskog raspolaganja tim sredstvima nivo zdravstvene zaštite je u
stalnom opadanju.
Zadatak nove Nadstranačke vlade stručnjaka je da poboljša kvalitet
zdravstvene zaštite bez povećanja stope izdvajanja sredstava za zdravstvenu
zaštitu. Vremenom, privrednim razvojem zemlje, Vlada će nastojati da ovo
izdvajanje za zdrastvenu zaštitu približi ili izjednači sa zemljama EU.
Kako to postići?
Nadstranačka vlada stručnjaka će:
• sprovesti denacionalizaciju svih sadašnjih državnih zdravstvenih ustanova;
• kod svih zdravstvenih ustanova čije je osnivanje bilo finansirano sredstvima
zdavstvenog osiguranja i Penzionog fonda ili sredstvima lokalnih organa vlasti
odrediti procenat njihovog učešća u vlasništvu nad zdravstvenom ustanovom;
• privatizovati sve one zdravstvene ustanove za kojima država više nema interes;
• privatizovati apoteke;
• racionalizovati zdravstvenu zaštitu tako da broj lekara i drugog medicinskog
osoblja bude u skladu sa standardima EU (npr. jedan lekar na 4.000 stanovnika, 8
postelja na 1.000 stanovnika);
• obezbediti jedinstven standard medicinskih procedura koji se obavljaju u svim
zdravstvenim ustanovama i stručni nadzor;
• uskladiti politiku upisa studenata i srednjoškolaca, plan specijalizacija sa
kadrovskim potrebama zdravstvene službe;
• osnovati depolitizovanu komoru zdravstvenih ustanova i lekarsku komoru, koja
će kontrolisati izdavanje i oduzimanje dozvola za rad;
• uvesti instituciju porodičnog lekara koji brine o zdravlju stanovnika sa jednog
manjeg područja;
• podići nivo lečenja, koji će omogućiti zdravstvenim ustanovama da pruže
zdravstvene usluge bolesnicima iz inostranstva;
• marketinški pripremiti prezentaciju svih zdravstvenih usluga i organizovati
zdravstveni turizam po najvišim svetskim standardima;
• uvesti menadžment u zdravstvo na svim nivoima, radi poboljšanja efikasnosti
svih resursa i podizanja celokupnog nivoa zdravstvene zaštite;
• objediniti službu fakturisanja i naplate zdravstvenih usluga za sve državne
ustanove sa jednog regiona;
• poslove snabdevanja državnih zdravstvenih ustanova sprovoditi iskljičivo putem
javnog nadmetanja na osnovu konkretnih potreba odobrenih od ministarstva
zdravlja i socijalne zaštite;
• drastičnim merama iskoreniti korupciju;
• omogućiti zdravstvenim radnicima iz državnih ustanova da legalno rade u
privatnoj praksi ako je taj rad u slobodno vreme i ako se na njega plati porez;
• sačiniti mehanizme tržišnog stimulisanja zdravstvenih radnika.

99
2.2. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Mere za ozdravljenje sistema zdravstvenog osiguranja u Srbiji su sledeće.
2.2.1. Kratkoročne pravno-finansijske mere

Odmah obustaviti “finansiranje” zdravstvenih ustanova i preći na formu
međusobnih odnosa predviđenih Zakonom o zdravstvenom osiguranju,
odnosno na plaćanje pruženih zdravstvenih usluga osiguranicima i osiguranim
licima.
Uspostaviti prelazni period od šest meseci u okviru koga će Republički zavod
nastaviti avansno plaćanje usluga, s tim što će iznosi polumesečnih avansa
biti umanjeni, u odnosu na iznose koji se sada plaćaju, za 10-30% zavisno od
vrste zdravstvene ustanove. (Predvideti najpovoljniju varijantu za
psihijatrijske bolnice u kojima se sprovodi dugotrajno bolničko lečenje
hroničnih obolenja).
U tom periodu uskladiti cenovnik zdravstvenih usluga, zaključiti nove ugovore
sa zdravstvenim ustanovama, doneti novu Odluku o učešću osiguranika u
troškovima zdravstvenih usluga.
Odmah prestati sa plaćanjem rashoda za lečenje neosiguranih lica i sredstava
za posebne namene, jer ove namene nisu pravno zasnovana obaveza
osiguranja.
Odmah prestati sa uzimanjem kredita kako bi se uplaćivali avansi
zdravstvenim ustanovama (kredite moraju početi uzimati zdravstvene
ustanove za pokriće svojih troškova).
Odmah uvesti drastične mere štednje u vezi sa izdacima za poslovodstvo i
upravu Republičkog zavoda. Suočiti se sa raširenom korupcijom i
klijentelizmom.
Sačiniti sveobuhvatan popis svih dugova Republičkog zavoda prema
osiguranicima i osiguranim licima i odmah pristupiti isplatama naknada
poštujući red prvenstva po starosti potraživanja.
U što kraćem periodu organizovati službu Republičkog zavoda da započne
sprovođenje sveobuhvatne kontrole ispravnosti obračuna i plaćanja doprinosa
za zdravstveno osiguranje. (Izvršiti izmenu Zakona o zdravstvenom
osiguranju koja bi omogućila gubljenje prava iz zdravstvenog osiguranja usled
neuplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje).
Uvesti obavezno sveobuhvatno procentualno učešće osiguranika i osiguranih
lica u troškovima svih zdravstvenih usluga.
Pristupiti uvođenju dvojezičnosti u obrascima koji se koriste u radu
Republičkog zavoda a u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog
osiguranja u svim dvonacionalnim i višenacionalnim sredinama.
Preduzeti mere da osiguranici i osigurana lica iz sastava nacionalnih manjina
mogu u ostvarivanju svojih osiguraničkih prava koristiti svoj jezik i pismo.
Preduzeti mere da se na odgovarajuća radna mesta postave radnici sa
potrebnim kvalifikacijama i radnim iskustvom, imajući u vidu činjenicu da se
sadašnje devijantno funkcionisanje Republičkog zavoda vršilo uz saradnju i
doprinos pojedinih delova službe Republičkog zavoda.

100
Uspostaviti poslovno-finansijsku samostalnost u autonomiju Republičkog
zavoda, onako kako je ona uređena Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Otvoriti devizni račun i obezbediti da se devizne uplate inostranih nosilaca
zdravstvenog osiguranja uplaćuju direktno na račun Republičkog zavoda.
2.2.2. Mere za konstituisanje Republičkog zavoda kao savremene

organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja
U cilju priprema za buduću denacionalizaciju, indentifikovati sve pravne
prethodnike Republičkog zavoda (misli se prvenstveno na bolesničke kase
koje su ukinute posle 1945. godine i čija imovina je prešla na novo
uspostavljanje organizacije socijalnog osiguranja).
Indentifikovati sve zdravstvene ustanove u čijoj izgradnji su učestvovali
pravni prethodnici Republičkog zavoda, visinu sredstava i zahtevati stvaranje
pravnog osnova da se po tom osnovu uspostave vlasnička prava Republičkog
zavoda u tim ustanovama.
Redefinisati način formiranja upravljačkih organa Republičkog zavoda
polazeći od činjenice da doprinos za zdravstveno osiguranje uplaćuju
zaposleni i poslodavci (sindikati, poslodavačke komore, Skupština Srbije —
eleminisati dominantan uticaj lekarsko-farmaceutskog interesnog lobija na
upravljanje Republičkim zavodom i na vođenje njegovih poslova).
Pristupiti uspostavljanju ugovorenih odnosa sa zdravstvenim ustanovama u
nedržavnoj svojini.
Striktno sprovesti načelo da Republički zavod ne finansira one zdravstvene
ustanove i one zdravstvene programe koji su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti
definisani kao poslovi iz domena države, odnosno ministarstva zdravlja i
socijalne zaštite (najmanje polovina programa koje sprovode zavodi za zaštitu
zdravlja ima karakter programa od opšteg interesa za Republiku, a Republički
zavod ovu vrstu zdravstvenih ustanova finansira u celini).
Uvesti dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Otpočeti povećanje prikupljanja godišnjeg iznosa doprinosa za zdravstveno
osiguranje penzionera i zemljoradnika, kako bi ove kategorije osiguranika
svoje troškove zdravstvene zaštite pokrile sa barem 50% uplaćenog
doprinosa.
Redefinisati sistem osnovica i stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje kako
bi se nekorišćenje prava iz zdravstvenog osiguranja u određenom
vremenskom periodu odrazilo na visinu osnovice doprinosa ili visinu stope
doprinosa.
Prilikom redefinisanja zdravstvenog osiguranja koristiti se iskustvima
odgovarajućih sistema u Nemačkoj, Austriji i Holandiji, kao komparativnom
zdravstvenom osiguranju sistemu u Srbiji.
Navedenim merama i aktivnostima treba da se postignu osnovni i
najznačajniji ciljevi u oblasti zdravstvene zaštite, kao što su:
• očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi i bioloških sposobnosti nacije;
• smanjenje obolevanja i iskorenjivanje bolesti;
• povećanje nataliteta;
• produženje očekivanog trajanja života;
• poboljšanje kvaliteta života;

101
• unapređenje i poboljšanje uslova životne sredine;
• obezbeđenje veće socijalne sigurnosti građana putem garantovanja prava u
oblasti zdravstvene zaštite;
• obezbeđivanje normalnih uslova rada i primanja zdravstvenih radnika.
Vlada stručnjaka će izvršiti neophodnu reformu zdravstvene službe i
zdravstvenog osiguranja tako da se Srbija standardom približi ili ujednači sa
razvijenim zemljama slične veličine i snage.
2.3
2.3. TELEMEDICINA
OPIS PROJEKTA
CILJEVI: Osnivanje Centra koji bi pružio telemedicinske usluge pojedinim
kategorijama stanovništva i medicinskim stručnjacima u zemlji i svetu (SAD).
PROIZVOD / USLUGE NOVOFORMIRANOG CENTRA:

• Usluge telemedicine iz svih oblasti medicine, sa naglaskom na telepatologiji,
telelaboratoriji, telekardiologiji, telehirurgiji i sl.
• Omogućavanje izdavanja nezavisnog medicinskog mišljenja uvidom u raspoloživu
medicinsku dokumentaciju, davanjem stručnih konsultacija i za zainteresovane
korisnike, tkz. “second opinion”
• Direktna video komunikacija sa pacijentom u cilju obavljanja prvog pregleda, pa
sve do praćenja toka lečenja i konačnog ishoda terapije, bez obzira na udaljenost
i geografsku lokaciju pacijenta.
• Telekonferensing i “on line” prezentacija i razmena stručnih iskustva sa
zainteresovanim domaćim i inostranim klinikama i zdravstvenim centrima.
• Plasman proizvedenog softvera iz oblasti telemedicine, kao i prateće
dokumentacije, pružanje konstaltinga iz ove oblasti i pomoć pri osnivanju sličnih
organizacija u drugim zemljama (“know how”).
POZITIVNE STRANE PROJEKTA

Savremena medicina je, između ostalog, i ekonomska kategorija. U mnogim
zemljama je njen ekonomski karakter predimenzioniran, ali je činjenica da se
veliki procenat iz nacionalnog dohotka odvaja za ovu delatnost i da stoga
svaka ušteda ili ostvarivanje dobiti ima uticaja na standard celokupne
zajednice.
U poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog pada cena informatičke
telekomunikacione opreme i usluga. U sledećih pet godina ne očekuje se
bitno smanjenje opreme, dok se očekuje drastičan pad cena
telekomunikacionih usluga. To može veoma da pogoduje razvoju telemedicine
i da dovede do naglog porasta agencija i organizacija koje bi se bavile ovom
delatnošću.
Povoljni uslovi za otpočinjanje rada ovakvog Centra postoje i u empirijskoj
činjenici da su cene zdravstvenih usluga u SAD-u veće za 10 puta od naših, da
postoji veliko poverenje ciljne grupe naših iseljenika u SAD u naše lekare, da
naprotiv mnogi izražavaju sumnju u objektivnost američkih lekara, jer u većini
slučajeva oni rade za osiguravajuće kompanije. Takođe postoji velika potreba
za “second opinion” i nezavisnim stručnim mišljenjem naših lekara. Ne treba
zaboraviti i problem komunikacije koji postoji između naših iseljenika i
zdravstvenog osoblja u američkim klinikama, o čemu svedoče mnoge izjave
naših iseljenika da se tamo osećaju kao pacijenti drugog reda.

102
Svi ovi pokazatelji ukazuju na pravovremenost ovog projekta, ali takođe treba
uzeti u obzir i potencijalna ograničenja, nerešena pravna i etička pitanja,
problem privatnosti i zaštite podataka o pacijentu, problem neadekvatne
komunikacione infrastrukture kod nas, nedovoljne tehničke kulture
potencijalnih korisnika.
Ciljna tržišta
Obzirom da telemedicina briše granice između tržišta, područja primene su u
okviru određene bolice / zdravstvene ustanove, preko saradnje između
srodnih – kompatibilnih institucija, pa do međunarodnih.
Telemedicina i prateće zdravstveno osiguranje mogu ciljnoj grupi naših
građana u rasejanju da pruže dodatnu kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, po, za
njih, prihvatljivoj ceni.
Pilot lokacija bi mogla da se instalira u Norwalk bolnici na Yale University,
obzirom da su se oni već izjasnili da bi podržali ovakav projekat.
Po alanogiji sa projektom u Norwalk bolnici mogli bi da se prave ugovori sa
ministarstvima zdravlja pojedinih zemalja (pretežno onih sa kojima već
imamo potpisane ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i sa tkz.
“nesvrstanim”) o video pregledima njihovih pacijenata i ponudom kvalitetnijih
terapijskih procedura nego što očekuju u njihovim zemljama, a po ceni znatno
konkurentnijoj nego u zemljama razvijenog sveta. Ponuda bi obuhvatila i
osnivanje njihovog centra za telemedicinu.
Korisnici bi mogli da budu i pretplatnici Interneta širom sveta, koji bi mogli da
se uključuju na sajt medicinskih ustanova i da stupe u kontakt sa pojedinim
specijalnostima.
Potencijalni korisnici telemedicine:
• državne bolnice,
• privatne bolnice,
• klinike,
• hitna služba,
• kućno lečenje,
• industrijska medicina (medicina rada),
• sportska medicina,
• civilna zaštita (elementarne nepogode),
• ordinacije lekara opšte medicine...
OPREMA:
• satelitska antena,
• televizija zatvorenog kruga (CCTV),
• PC,
• PC skener,
• odgovarajući server, veza sa Internetom,
• laserski i brzi matrični štampač,
• digitalna kamera i stil kamera,
• kancelarijska oprema i sl.
Najvažnije aktivnosti potrebne za izvođenje projekta:
• dobijanje saglasnosti za izradu projekta,
• formiranje projektnog tima,
• obezbeđenje uslova za rad,
• organizovanje informatičke podrške i tehničke podrške,

103
• izrada detaljnog plana i načina rada,
• metodološka obuka.
Definisanje strategija:
• definisanje strategije razvoja,
• izrada preporuka za dalji razvoj,
• definisanje preduslova za plasman proizvoda/usluga,
• plan i način prodaje proizvoda/usluga,
• prezentacija i usvajanje rezultata projekta.
ZAKLJUČAK:
Mreža telemedicine bi u budućnosti trebalo da pokriva celu Evropu. Za
ostvarivanje ovog plana potrebno je:
• Ostvariti ujednačen sistem kompjuterske i telefonske mreže prema regionima,
• Sistem komunikacije mora biti lako primenljiv,
• Sistem mora da zadovolji standarde u uslovima rastuće pokretljivosti Evrope,
• Standardi se moraju zadovoljiti u svakom posebnom problemu uz mogućnost
primene kreativnosti ordinarijusa,
• Mora da zaštiti podatke.
3. POLITIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
3.1. ZAŠTO JE VAŽNA ŽIVOTNA SREDINA ?

Značaj zaštite životne sredine ogleda se u sledećim činjenicama:
• Svi biološki, sociološki, privredni i ekonomski procesi odvijaju se u konkretnoj
životnoj sredini od čijeg kvaliteta zavisi i kvalitet i intenzitet tih porcesa;
• Životna sredina je izuzetno složen i dinamičan sistem žive i nežive prirode u
kome vladaju konkretne ekološke zakonitosti;
• Zagađena životna sredina onemogućava efikasno funkcinisanje bioloških procesa
stanovnika te sredine, pa samim tim onemogućava i efikasno funkcionisanje
socioloških, privrednih i ekonomskih sistema;
• Degradirana (narušena) životna sredina onemogućava efikasno funkcionisanje
privrednih i ekonomskih procesa, pa samim tim onemogućava i efikasan razvoj
društva u celini.
Dakle, bez nezagađene i nenarušene životne sredine nema zdravog života građana i
uspešnog napretka društva.
3.2. STANJE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI
U odnosnu na izvorno stanje, kvalitet životne sredine u našoj zemlji je u značajnoj

meri narušen. Naravno, situacija varira od mesta do mesta, i u direktnoj je negativnoj
korelaciji sa gustinom naseljenosti, stepenom industrijalizacije i intenzitetom ljudskih
aktivnosti.
Glavni razlozi značajnog narušavanja kvaliteta životne sredine u Srbiji su:
• dosadašnja praksa primene otvorenih (tzv. “prljavih”) tehnologija i njihov razvoj

baziran gotovo isključivo na profitabilnosti;
• neracionalno i ekološki nedovoljno osmišljeno korišćenje prirodnih resursa
(zemljišta, vode, drvne mase i dr.); i
• uništavanje indistrijskih postrojenja i korišćenje radioktivnih i ostalih
nedozovoljenih ratnih sredstava tokom NATO agresija na našu zemlju, zbog čega
je na nekim mestima situacija postala “ekološki” dramatična (Pančevo, Novi Sad,
Kragujevac, Bor i dr.);

104
Bez efikasne integralne zaštite ukupne životne sredine i svake pojedinačne organske
vrste, kao i sanacije svih do sada nanetih ekoloških šteta našoj prirodi, nije moguće
očekivati uspešan razvoj našeg društva i uključivanje u svetske društvene, privredne i
ekonomske tokove;
3.3. REŠENJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI
A) Strateška rešenja:
• Zaštita ukupne životne sredine i svake pojedinačne organske vrste u Srbiji mora
biti integralna, efikasna i centralizovana; dakle mora biti planirana na
fundamentalno ekološkim, a ne ekonomskim ili političkim principima;
• Neophodno je formirati “Nacionalni program integralne zaštite životne sredine”,
koji bi imao multidisciplinarni pristup i koji bi država definisala kao svoj strateški
program;
• Pored ovog opšteg Nacionalnogh programa potrebno je usvojiti i seriju konkretnih
Programa koji bi se bavili pojedinim segmentima životne sredine;
• Koordinacija izrade opštih i specifičnih Programa zaštite životne sredine biće
poverena pažljivo izabranoj ekipi stručnjaka koji bi, u najkraćem roku, uz
maksimalno razumevanje i sagledavanje čitave problematike na regionalnom i
lokalnom nivou, dala celovite akcione programe kratkoročnog, srednjoročnog i
dugoročnog karaktera. Ekipu eksperata bi angažovala Vlada ili Ministarstvo, a
sačinjavali bi je najeminentniji stručnjaci iz oblasti biologije, tehnologije,
rudarstva, agronomije, šumarstva, arhitekture, urbanizma, mašinstva, geografije,
hemije i sl.
• Sve aktivnosti u zaštiti životne sredine moraju biti usklađene sa međunarodnim
kriterijumima i standardima;
• Razvoj preciznih procesnih tehnologija, odnosno prelazak na sistem “čiste
racionalne proizvodnje“ mora se prihvatiti kao osnovni koncept budućeg
tehnološkog razvoja, a samim tim i ukupnog razvoja društva (održivi razvoj);
• Pored favorizovanja i razvoja preciznih procesnih tehnologija, neophodno je
investirati i u razvoj svih vidova tehnologija za prečišćavanje i sanaciju već
nastalih ekoloških šteta, kao i reciklažu svih vrsta otpada. U ovom segmentu
delovanja potrebno je posebno insistirani na razvoju biotehnologija u zaštiti
životne sredine;
• Korišćenje prirodnih resursa (zemljište, voda, drvo i dr.) mora biti racionalno i
planirano na fundamentalno ekološkim osnovama (usklađen razvoj);
• Neophodno je uspostaviti dobro organizovan sistem praćenje stanja kvaliteta
životne sredine (“fizički, hemijski i biološki monitoring”), čiji će izveštaji biti javno
publikovani i svima dostupni;
• Javnost mora biti u potpunosti informisana o stanju životne sredine. Ne sme biti
prikrivanja podataka o ekološkim incidentnima, već se oni pre svih moraju
objavljivati, a ugrožena populacija evakuisati ili informisati o načinima na koji se
ekološke posledice mogu prevazići;
• Bez intenzivnijeg i preciznije usmerenog finansiranja fundamentalne nauke (pre
svega prirodnih nauka) s jedne, i edukacije kvalitetnih stručnjaka i čitave
populacije s druge strane, teško je očekivati suštinski pomak u oblasti zaštite
životne sredine;
• Značajniji deo naučnog potencijala naša fundamentalne i aplikativne nauke treba
usmeri ka formiranju posebnih projekata ili tema čiji će rezultati imati primenu u
saniranju ekoloških šteta i efikasnoj zaštiti životne sredine u Srbiji;
B) Prioritetna rešenja:
• Evidentirati i objaviti podatke o područjima sa eventualno povećanom dozom
radioaktivnosti kao posledica NATO bombardovanja i dati precizna uputstva o
ponašanju ljudi u njihovoj blizini;

105
• Evidentirati i objaviti rezultate hemijskih analiza na kritičnim lokacijama kao
posledica NATO bombardovanja i dati precizna uputstva o ponašanju ljudi u
njihovoj blizini;
• Napraviti urgentni plan za radioaktivnu i hemijsku dekontaminaciju ugroženih
područja;
• Opasne materije koje se još uvek čuvaju u neadekvatnim i nesigurnim
privremenim skladištima, odložiti u novoformirane sigurne deponije opasnog
materijala, kako bi se izbegle eventualne ekološke katastrofe;
• Krenuti sa potpunom primenom relativno dobre aktuelne zakonske regulative u
oblasti zaštite životne sredine, koja se danas u praksi u potpunosti ne primenjuje;
3.4. ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE

SREDINE U SRBIJI:
Pored rada Ministarstva zdravlja, socijalne zaštite i zaštite životne sredine koje će
se baviti pitanjima zakonodavstvu u oblasti zaštite životne sredine; koordinacijom
realizacije “Nacionalnog programa integralne zaštite životne sredine”; učešćem u radu i
“kontroli” rada ostalih Ministarstava čija delatnost ima veze sa životnom sredinom; kao i
komunikacijom i praćenjem rada ostalih organizacija koje se bave zaštitom životne
sredine; posebni programi će biti realizovani kroz rad:
1. Agencija za zaštitu životne sredine (reciklaža, otpad, praćenje kvaliteta životne

sredine, bidoverzitet, zaštićena prirodna dobra, studije uticaja na životnu sredinu,
informisanje u oblasti zaštite životne sredine, opšta edukacija u oblasti zaštite životne
sredine, …) sa osnovnim fukcijama u:
• realizaciji pojedinačnih poslova i projekata u odgovarajućim delovima opštih
aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine;
• komunikaciji sa Ministarstvom i Zavodom za zaštitu prirode i realizacijom njihovih
osnovnih dokumenata vezanih za odgovarajuće aktivnosti u oblasti zaštite
životne sredine;
• komunikaciji sa međunarodnim Agencijama u oblasti zaštite životne sredine;
• obezbeđivanju sredstava za realizaciju svojih aktivnosti;
2. Nevladinih organizacija sa osnovnim fukcijama u:
• realizaciji pojedinačnih poslova i projekata u odgovarajućim delovima opštih
aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine;
• komunikaciji sa Ministarstvom i Zavodom za zaštitu prirode i realizacijom njihovih
osnovnih dokumenata vezanih za odgovarajuće aktivnosti u oblasti zaštite
životne sredine;
• komunikaciji sa međunarodnim nevladinim organizacijama u oblasti zaštite
životne sredine;
• obezbeđivanju sredstava za realizaciju svojih aktivnosti;
3. Javnosti sa osnovnim fukcijama u:
• javnoj kontroli rada institucija i organizacija koje se bave zaštitom životne
sredine;
• sprečavanju zataškavanja i neobjavljivanja podataka o ekološkim incidentima;
• učešću u realizaciji pojedinačnih akcija različitih institucija i organizacija koje
sebave zaštitom životne sredine;

106
3.5. FINANSIRANJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI:
Sredstva za realizaaciju aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine obezbeđivaće se
iz:
• Dela budžeta predviđenog za aktivnosti u zaštiti životne sredine;

• Posebnih taksi (“ekološki dinar”);
• Srpskih fondova za zaštitu životne sredine;
• Svetskih fondova za zaštitu životne sredine;
• Naplate “ratne ekološke štete” nastale usled NATO agresije na Jugoslaviju.
Najveći deo saredstava za realizaciju projekata u oblasti zaštite životne sredine

biće realizovan iz posebnih taksi, fondova i naplate ratne ekološke štete.
Sredstva ostvarena iz domaćih i inostranih ozvora, biće namenski utrošena, tako da
će omogućiti uspešnu realizaciju svih programa u oblasti zaštite životne sredine, a samim
tim i uspoešan razvoj društva i uključivanje u svetske tokove.
4. OBRAZOVANJE, NAUKA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ
Promena školskog sistema neophodna je zbog:

• obimnog programa neprilagođenog uzrastu učenika i studenata;
• slabe povezanosti nastavnih sadržaja;
• zastarelosti programa;
• lošeg upravljanja školom;
• izuzetno potcenjenog rada nastavnika i profesora;
• neodgovarajuće opremljenosti predškolskih ustanova, škola i univerziteta;
• nezainteresovanosti učenika za sticanje znanja.
Najnovije analize pokazuju da učenici tokom osnovnog školovanja prime oko
15.000 informacija, koje ne mogu usvojiti, i na taj način vrši se nasilje nad
intelektualnim razvitkom i onemogućava bilo kakvo istinsko znanje.
Šta je cilj nove škole?
Cilj nove škole je razvoj ličnosti koja ume da misli, primenjuje i proširuje
stečena znanja.
Ta ličnost treba da bude:
• stvaralačka;
• sigurna u sebe;
• samostalna;
• preduzimljiva;
• odgovorna;
• komunikativna;
• vredna;
• obrazovana;
• vaspitana.
Kako će izgledati nova škola?

To će biti “škola volje” i za učenike i za nastavnike. Pored obaveznog dela
programa, učenicima će biti omogućeno individualno dokazivanje sposobnosti
i talenata.
Umesto pedagogije usvajanja znanja, nova škola će afirmisati pedagogiju
osvajanja znanja i permanentnog obrazovanja. Nova škola treba da oformi
ličnosti širokih vidika i shvatanja, sposobne da razumeju probleme
savremenog sveta, a ne stručnjake suženih i ograničenih pogleda.

107
S obzirom na veoma loše stanje u kojem se nalazi obrazovno-vaspitni sistem
u Srbiji, neophodno je pri ministarstvu za obrazovanje osnovati Savet za
unapređenje obrazovanja, koji bi se isključivo bavio problemima i
reorganizacijom obrazovno-vaspitnog sistema u saradnji s već postojećim
institucijama. On bi organizovao empirijska istraživanje i snimanje postojećeg
stanja, sakupljanje stranih iskustava, istraživanje mogućnosti njihove primene
u našim uslovima, organizovanje skupova i permanentnog obrazovanja
celokupnog nastavnog kadra u Srbiji i sl. Na taj način bi se postiglo da
reforma obrazovno-vaspitnog sistema u Srbiji, čiji su samo osnovni pravci
naznačeni u daljem tekstu, bude postepena, promišljena i efikasna, bez
eksperimentisanja in vivo (kako se to do sada neprestano činilo), zasnovana
na najboljim svetskim iskustvima i prilagođena domaćim uslovima.
4.1. PREDŠKOLSKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE

Cilj predškolskog obrazovanja je razvoj zdravog i socijalizovanog deteta i
formiranje polaznih osnova za razvoj ličnosti. Igra kao glavni oblik
upoznavanja deteta sa svetom primarna je u komunikaciji vaspitača i dece od
tri do šest godina.
4.1.1. Osnovni zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja

• postavljanje osnova zdrave fizičke konstitucije;
• oplemenjivanje emocionalnog života;
• stvaranje osećaja za lepo i dobro.
4.1.2. Obrazovni sadržaji

• priroda i društvo;
• maternji jezik (bogaćenje rečnika);
• osnovni računski pojmovi;
• strani jezik;
• slobodne aktivnosti (sport, muzika, pevanje, crtanje, gluma).
4.1.3. Vaspitna uloga

• navikavanje dece na utvrđen režim života;
• privikavanje na život i rad u zajednici;
• podsticanje ljubavi prema porodici, zavičaju i veri;
• formiranje osnovnih radnih navika i kulturnog ponašanja.
U aktuelnom sistemu predškolskih ustanova već postoji prilično dobar

vaspitno-obrazovni model rada s decom u uzrastu od 3 do 6 godina (tzv.
Model B), ali se on, nažalost, primenjuje sporadično, nesistematično i bez
mnogih nužnih materijalno-tehničkih preduslova. Ovaj model je potrebno u
vrlo maloj meri modifikovati, obezbediti materijalne uslove za njegovu
primenu i organizovati edukaciju vaspitača za njegovu primenu.
Podržati dalje stvaranje privatnih predškolskih ustanova koje će raditi po
programu nadležnog ministarstva, a o svojoj unutrašnjoj organizaciji i
finansiranju brinuće se sami.
Vlada će obezbediti uslove da se socijalno ugroženoj deci besplatno omogući
boravak u ovakvim ustanovama.

108
4.2. OSNOVNO OBRAZOVANJE
Osnovnoškolski sistem, koji bi i dalje ostao obavezan za celokupnu populaciju
u trajanju od osam godina neophodno je temeljno reformisati, pri čemu
osnovni cilj mora biti humanizacija celokupnog sistema, pre svega uloge
učenika u sistemu, njegovih odnosa prema nastavnicima i školskim
obavezama, uključivanje škole u život lokalne zajednice i sl.
Osnovno obrazovanje mora biti zaista besplatno za socijalno ugrožene
slojeve (npr. za decu čiji su roditelji oslobođeni plaćanja poreza na dohodak
moraju se obezbediti besplatni udžbenici i sva druga nastavna sredstva,
besplatna ishrana u školi, eventualni produženi boravak, ekskurzije i sl., dok
bi ostali sve to plaćali srazmerno visini poreza).
4.2.1. Organizacija rada škole

• broj učenika u odeljenju od 18 do 22;
• školski čas za učenike prvog i drugog razreda trajaće 35 minuta;
• koristiti igru kao oblik sticanja znanja, naročito u mlađem uzrastu;
• obavezne uniforme kao znak pripadnosti određenoj školi;
• oplemeniti prostor škole estetskim i tehničkim inovacijama.
4.2.2. Nastavni kadar
• odgovarajuće obrazovan;
• visokomoralan;
• osposobljen da se služi tehničkim sredstvima i stručnom literaturom;
• motivisan dobrom zaradom i besplatnim stručnim usavršavanjem.
4.2.3. Nastavni program
• smanjiti postojeće nastavno gradivo najmanje za 30%;
• prilagoditi nastavne sadržaje uzrastu dece, usaglasiti nastavne programe sa
programima u svetu;
• osavremeniti programe;
• redovno pratiti kulturne aktivnosti (posete pozorištima, muzejima itd.);
• osposobiti učenike za svakodnevni život;
• organizovati dodatan program za nadarenu i talentovanu decu;
• na početku školovanja uvesti strani jezik i informatičko obrazovanje;
• povećati broj časova fizičkog vaspitanja;
• uvesti veronauku u škole, kao neobavezan predmet.
4.2.4. Vaspitna uloga škole
Svojom organizacijom rada, dobrim nastavnim kadrom, kvalitetnijim
nastavnim programom, pravilnim ocenjivanjem i razvijenim odnosom učenik
— nastavnik i roditelj – nastavnik, škola će uticati na formiranje osnovnih
moralnih normi i osobina ličnosti.
4.2.5. Upravljanje školom

• upravljanje školom mora biti u skladu sa principima modernog menadžmenta;
• kandidati za direktora škole moraju biti odgovarajuće obrazovani i uvaženi, i
moraju imati bogato iskustvo rada u prosveti;
• opremiti škole informacionim sistemima.
Osnovni zadaci direktora-menadžera su adekvatno planiranje i organizovanje
rada u školi, motivacija i kontrola rada zaposlenih u školi.
Glavni upravni organ je — školski odbor sačinjen od 5 članova (tri zaposlena
koji se biraju tajnim glasanjem i dva roditelja, koji se takođe biraju tajnim
glasanjem, čiji mandat traje jednu školsku godinu i može se ponoviti najviše

109
dva puta uzastopce). Osnovni zadatak školskog odbora je da kontroliše rad
direktora i sve sfere života u školi.
Vlada će podržati formiranje i otvaranje privatnih osnovnih škola koje će
morati da rade po programu i osnovnim kriterijumima ministarstva, dok će
unutrašnju organizaciju i finansiranje same sprovoditi.
4.3. SREDNJA ŠKOLA

Cilj srednje škole je proširivanje stečenog obrazovanja, znanja i
osposobljavanje učenika za konkretna zanimanja.
4.3.1. Organizacija rada škole

• pored opšte gimnazije, neophodne su klasična, matematička i filološka gimnazija
u trajanju od četiri godine;
• srednje stručne škole deliće se na trogodišnje i četvorogodišnje, sa određenim
smerovima;
• stručne zanatske škole povratiće značaj starim zanatima;
• obavezne uniforme kao znak pripadnosti određenom tipu škole;
• omogućiti učenicima izvođenje praktične nastave u privredi.
Prilikom upisa u srednje škole vršiće se testiranje stečenih znanja, opšte
inteligencije i individualnih sposobnosti. Testiranje će se sprovesti pismeno i
usmeno.
4.3.2. Nastavni kadar

• visokoobrazovan za potrebe gimnazija i srednjih škola;
• kreativan;
• ugledan;
• sposoban za izvođenje praktične nastave.
4.3.3. Nastavni program
• prilagođen savremenim potrebama;
• usaglašen sa nastavnim programima u svetu;
• multidisciplinaran (povezanost nastavnih sadržaja);
• praktičan i prilagođen određenim zanimanjima;
• uvesti predmet “Istorija religija” u gimnazije;
• povećati fond časova stranih jezika;
• uvesti “Filozofiju” kao četvorogodišnji predmet u gimnazijama.
4.3.4. Odnos učenik — profesor
• izgraditi međusobno poverenje;
• razviti slobodniji odnos koji će omogućiti i učeniku i profesoru kreativnost u
sprovođenju nastavnog programa;
• omogućiti učenicima da ocenjuju rad profesora.
Vlada će podržati otvaranje privatnih srednjih škola koje će morati da rade po
programu ministarstva dok će unutrašnju organizaciju i finansiranje same
sprovoditi.
Vlada će osnovati posebnu fondaciju za stipendiranje talentovane dece, koja
će deo svog školovanja provesti u inostranstvu, sa obavezom da se vrate u
zemlju nakon završetka školovanja. Takođe će podsticati (poreskim
olakšicama i na druge načine) stvaranje i rad domaćih i stranih fondacija koje
će stipendirati pojedine kategorije učenika (učenike u određenim strukama,
siromašne učenike i sl.). Vlada će omogućiti (kroz program denacionalizacije)
oživljavanje rada tradicionalnih institucija ovog tipa (npr. udruženja
"Privrednik").
110
4.4. VISOKO OBRAZOVANJE
Univerzitet je autonomna, obrazovna i naučno-istraživačka ustanova.
Država jemči univerzitetu akademske slobode u obrazovanju i naučno-
istraživačkom radu.
Država kao osnivač univerziteta mora imati jasnu predstavu o svojim
potrebama i perspektivu naučnog, obrazovnog, kulturnog, tehnološkog,
industrijskog razvoja društva i u tom smislu daje određene smernice razvoja
univerziteta i obezbeđuje sredstva za ostvarivanje ovih potreba.
4.4.1. Obaveze univerziteta

Univerzitet prema društvu ima sledeće obaveze:
• unapređuje stečena znanja;
• kritički traga za istinom;
• predviđa i učestvuje u društvenim promenama;
• transformiše trenutno stanje društva ka pravim i potpunim slobodama;
• aktivno deluje u oblikovanju društva;
• omogućava nastavnicima i saradnicima da bez straha od odmazde objavljuju
rezultate svoga rada;
• stvara, ispituje, procenjuje i zaveštava kulturu i duhovnost naroda;
• da ima moralnu i intelektualnu nezavisnost od političkih i ekonomskih moćnika.
4.4.2. Neposredni zadaci univerziteta u obrazovanju i
tehnološkom razvoju
Ovi zadaci sprovode se kroz sledeće uslove rada i oblasti delovanja:
• akademske slobode i autonomija univerziteta;
• zakon, statute i pravilnike autonomnog univerziteta;
• povezanost fakulteta i instituta, povezanost univerziteta i privrede, univerziteta i
zdravstva (medicina, farmacija, stomatologija, veterina), univerziteta i kulture,
univerziteta i države (međusobne obaveze i odgovarajući efekti);
• multidisciplinarnost u univerzitetskom obrazovanju i istraživanju;
• sledljivost i integraciju fundamentalnih, razvojnih, primenjenih istraživanja za
potrebe privrede;
• obezbeđenje svetskih standarda u nastavi;
• učešće univerziteta u međunarodnim komunikacijama;
• andragoški odnos profesor — student;
• slobodno i od svih državnih struktura nezavisno delovanje studenskih
organizacija na univerzitetu;
• obezbeđenje studentskog standarda i standarda zaposlenih u obrazovanju;
• međunarodnu razmenu studenata i profesora;
• povezanost univerzitetskog obrazovanja sa osnovnim i srednjim obrazovanjem;
• podsticanje razvoja virtuelnog univerziteta i obrazovanja na daljinu;
• stalno prilagođavanje potrebama društva;
• autoritativno vrednovanje naučnih projekata i projekata tehnološkog razvoja.
4.4.3. Način rešavanja sadašnjih problema na univerzitetu
Rešenja sadašnjih problema na univerzitetu moraju se uskladiti sa
ispunjenjem uslova za integraciju demokratizovane zemlje u Evropsku uniju i
svet.
Predlažu se sledeća rešenja:
• neophodno usklađivanje sa potrebama privrede;

111
• izabranim predmetima i slobodnim izborom smerova studiranja omogućuje se
studentima da sami uspešno utiču na svoj profil stručnosti;
• strateški ciljevi društva i potrebe privrede su glavni kriterijumi za istraživačke
programe koje treba usklađivati sa međunarodnim programima istraživanja;
• standardizacija u nastavi i istraživanju i poštovanje deklaracije univerziteta su
osnovni zadaci u ispunjavanju uslova za prijem u Evropsku uniju;
• postojeći Zakon o univerzitetu i Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti moraju
trenutno da se suspenduju i donesu novi koji će biti usaglašeni sa kriterijumima
Evropske unije i međunarodnim poveljama i aktima o visokom obrazovanju.
4.4.4. Materijalni položaj univerziteta

Univerzitet mora da bude finansijski obezbeđen, tako da zadovolji nesmetano
ostvarivanje svoje funkcije i potreba nastavnika, saradnika i studenata. To
podrazumeva:
• denacionalizaciju nekadašnjih zadužbina i legata univerziteta i podsticanje
stvaranja i rada fondacija i zadužbina (stranih i domaćih) spremnih da ulože
sredstva u rad univerziteta;
• odgovarajuće zarade koja omogućuju samostalnost profesora i saradnika;
• stipendiranje najboljih studenata;
• opremljene labaratorije i sredstva za eksperimente i izvođenje nastave;
• dovoljno prostora za izvođenje nastave i vežbi;
• informaciono-komunikacione sisteme i banke podataka;
• opremljene biblioteke;
• redovne pretplate za strane časopise (knjige i publikacije);
• finansiranje studijskih boravaka i učešće na naučnim skupovima u inostranstvu;
• poboljšanje studentskog standarda;
• da se dugoročnom politikom obezbedi za svakog brucoša smeštaj u studentskom
kampusu.
4.5. NAUKA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ
Tehnološki razvoj privrede savremenog demokratskog društva otvorenog
prema Evropi i svetu obuhvata tri programa:
• Program tehnološkog razvoja privrede;
• Program naučnih istraživanja;
• Program istraživanja u okviru međunarodnih programa.
Program tehnološkog razvoja privrede polazi od razvojnih potreba privrede
koje se transformišu u prioritete istraživanja za period od tri godine.
Istraživanja ovog Programa su fundamentalna (osnovna), razvojna i
primenjena. Program naučnih istraživanja polazi od strateških potreba društva
i privrede koje se takođe transformišu u prioritete za period od tri godine.
Istraživanja ovog Programa su fundamentalna i razvojna. Program istraživanja
u okviru međunarodnih programa usaglašen je sa postojećim programima
istraživanja Evropske unije i sveta (na primer, ESPRIT, TEMPUS i dr.) u kojima
su uključeni fakulteti i instituti. Obuhvata sve oblasti istraživanja uključujući i
obrazovanje.
Nastava i nauka na univerzitetima moraju biti povezane tako da se
profesorima koji su vodeći autoriteti u pojedinim oblastima omogući da učine
univerzitet prepoznatljivim i na taj način privuku ugledne predavače i
112
studente iz drugih gradova i država. Ovim se stvara neraskidiva veza, pre
svega među evropskim i svetskim univerzitetima. Tako bi i naše nastavno
iskustvo postalo deo globalnog edukativnog procesa. U narednom periodu
razvoja Srbije težiće se da se na delu univerziteta omogući izvođenje nastave
i na stranom jeziku.
Pored državnog univerziteta zakonom će se predvideti koje uslove moraju
ispuniti privatni univerziteti da bi mogli da izvode nastavu i izdaju validne
diplome. Stvoriće se povoljni uslovi za saradnju sa stranim i naročito
međunarodnim akademskim institucijama. Podsticaće se rad alternativnih
oblika visokoškolskog obrazovanja. Izvršiće se racionalizacija mreže visokog
školstva prema istinskim potrebama društva i specifičnostima regiona.
Autonomnost univerziteta stvoriće poseban vid autoriteta koji će omogućiti
Srbiji da osmišljava strategiju svog dugoročnog privrednog i duhovnog
razvoja.
5. INFORMISANJE I MEDIJI
Bitan činilac demokratskog preporoda Srbije je institucionalizovana javnost i

sloboda informisanja. Pod institucionalizovanom javnošću podrazumevaju se:
• norme koje osiguravaju da delovanje državnih organa bude otvoreno u vidu
publike (javnost parlamentarnih i sudskih rasprava, mogućnost provere
ispravnosti delovanja izvršne vlasti putem javnog postupka);
• postojanje institucija autonomnog saobraćanja javnosti (sloboda javnog
okupljanja i udruživanja, sloboda štampe i ostalih vidova javnog komuniciranja,
osiguranje tajnosti privatnog komuniciranja);
• odgovarajuća politička prava građana (slobodni, opšti, neposredni i tajni izbori,
uz jednako pravo glasa, opoziv, referendum i plebiscit).
Javno informisanje u Srbiji je slobodno. Sloboda informisanja podrazumeva
otvorenost i dostupnost, pod ravnopravnim uslovima, sredstava javnog
informisanja svim aktivnim političkim snagama i svim učesnicima u političkom
životu zemlje.
Slobodom javnog informisanja obuhvaćeni su, naročito, sloboda izražavanja
misli, sloboda prikupljanja, istraživanja, objavljivanja i širenja informacija,
sloboda štampanja i rasturanja štampe i drugih javnih glasila, proizvodnja i
emitovanje radijskog i televizijskog programa, sloboda primanja ideja i
informacija, kao i sloboda osnivanja pravnih lica koja obavljaju delatnost
javnog informisanja.
O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud po hitnom postupku.
Javno informisanje služi iznošenju, primanju i razmeni stavova i mišljenja,
ostvarenju slobodnog demokratskog poretka i društvenog mira, dostizanju
istine i slobodnog razvoja ličnosti.
Svako ima pravo da bude obavešten o javnim stvarima. Svi, a naročito
štampa, programi radija i televizije i novinske agencije slobodni su da iznose
činjenice i stavove o svemu onome o čemu građani imaju opravdani interes
da znaju.
Javno informisanje ne podleže cenzuri. Stoga:
• niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja,
naročito zloupotrebom državne ili privatne kontrole nad sredstvima za štampanje

113
ili uređajima za emitovanje, radiofrekvencijama i TV kanalima, kao ni drugim
načinom podesnim da ograniči slobodan protok stavova i mišljenja;
• niko ne sme na bilo koji način da sprečava javna glasila da dođu do saznanja o
javnim stvarima;
• niko ne sme na bilo koji način da sprečava javna glasila da iznose činjenice i
stavove o javnim stvarima.
Budući da je postojeći Zakon o javnom informisanju Republike Srbije
omogućio grubo narušavanje i poricanje slobode informisanja, neophodno je
po hitnom postupku doneti novi Zakon o javnom informisanju.
Taj Zakon će počivati na pomenutim načelima slobode informisanja, a
afirmisaće, između ostalog, sledeće principe zakona o medijima koji su
opšteprihvaćeni u savremenim demokratskim zemljama:
• jednakost u javnom informisanju;
• zabrana monopola u javnom informisanju;
• zabrana ometanja javnog informisanja;
• obaveznost pravila novinarske etike;
• zabrana objavljivanja protivpravno pribavljenih informacija;
• jamčenje prava osnivača;
• javna glasila osnivaju se slobodno, bez dozvole, uz prijavu nadležnom organu.
U savremenim političkim sistemima informacije i uopšte ideološke činjenice
se često pojavljuju kao značajnije od institucionalnih, jer je pristanak važniji i
delotvorniji od prinude. U Srbiji tokom protekle decenije, oblikovanje svesti,
naročito političkih vrednosti i stavova građana i javnog mnjenja — ostvarivano
je putem manipulativnog delovanja masovnih medija. Ti mediji su postali
jedna od najuticajnijih i najmoćnijih političkih snaga u političkom sistemu
Srbije. Stoga je njihova otvorenost, autonomija i sloboda bitna za
uspostavljanje demokratskog poretka.
6. KULTURA
Nemoguće je izvršiti uspešan preporod srpske države ako istovremeno ne

dođe do duhovnog preobražaja našeg naroda. Jedino tako može da se prekine
sadašnja vladavina šunda, kiča i neukusa u našem kulturnom životu. Režim je
namerno srušio sve značajne duhovne tekovine naše kulture, blatio moralne
vrednosti i gazio ljudsko dostojanstvo. Obezvredio je sve ono što nije mogao
da dosegne, što mu je smetalo i čega se plašio. Vremenom je stvorio klimu
podaništva, licemerja i nezameranja. Jeftinom potrošačkom kulturom vešto je
zloupotrebljavao nacionalni mit za svoje političke potrebe. Gušio je duhovni
integritet pojedinca i izazvao nesigurnost i strah, širio beznađe, dok nas, na
kraju, potpuno nije odvojio i zatvorio od ostalog sveta. Tendenciozno su se
obesmišljavale sve druge kulturne vrednosti, sem onih koje je režim nametao
i koje su mu služile da manipuliše probuđenim narodnim osećanjima.
Tako smo dobili zatvoreno društvo u kome su vladali primitivci oličeni u
novokomponovanim bogatašima: “biznismenima” i instant-političarima.
Svakako najveći moralni pad doživela je srpska inteligencija, koja je podanički
počela da služi i da se dodvorava nosiocima vlasti. Veći deo srpske
inteligencije, potkupljen i medijski promovisan, izgubio je svaki smisao za
realnost; zadovoljan pažnjom režima, nije mogao uplašenom narodu da

114
pokaže viziju nacionalne strategije i onda, nemoćan da prizna svoje služenje
režimu, optužio je narod za primitivizam.
Pored toga, ne mali broj srpskih intelektualaca nacionalističkim strastima i
političkim odlukama pribavio je moralni autoritet, te tako postao promoter
mržnje i rata. Tako je došlo do izdaje intelektualaca u Srbiji. Ulazeći u političku
arenu i politički se angažujući, oni su izgubili svaki ugled.
Sve što nam se posle toga dogodilo, u velikoj meri je posledica ovakvog
ponašanja nadobudne i sujetne srpske inteligencije.
Ima li još drugih Srba osim onih što se nadmeno šepure u našem javnom
životu?
Ima.
To su oni pripadnici naše inteligencije koji do sada nisu imali pravu priliku da
kažu šta misle, jer se od galame dobro plaćenih, “profesionalnih Srba”, nije
mogao čuti njihov glas.
Srpski kulturni preporod počeće kada ti pripadnici naše inteligencije,
sputani u svojoj otadžbini i rasuti svuda po svetu, dobiju mogućnost da iznesu
svoja mišljenja i predloge o srpskom nacionalnom interesu.
Srpski kulturni preporod sprovodiće nova državna politika koja će negovati
slobodan duh, pravo na suprotno mišljenje, toleranciju i pravo ljudi da se
udružuju radi ostvarivanja kulturnih potreba.
Stvaranjem novog političkog duha i smenom režima, omogućiće se slobodan
protok ideja, izražavanje ličnih stavova, traganje za novim estetskim formama
i pružiće se prilika svakom pojedincu da utiče na promene u društvu. Zbog
sadašnjeg izuzetno potcenjenog odnosa prema kulturi, nova državna uprava
će izvršiti rekonstrukciju i zaštitu kulturnih dobara i obezbediti sigurno i
trajno finansiranje sledećih ustanova od nacionalnog značaja:
• Narodno pozorište;
• Opera;
• Balet;
• Narodni muzej;
• Narodna biblioteka i Arhiv Srbije;
• Muzej kinoteke;
• SANU;
• Državna televizija i radio;
• pojedina dečija pozorišta.
Svi troškovi ovih institucija padaće na teret budžeta države i Vlada će u sve
njih, osim u SANU, postavljati upravnike koji će direktno sprovoditi usvojenu
kulturnu politiku.
Ministarstvo za kulturu imaće sledeće zadatke:
• odrediće dugoročnu strategiju nacionalne kulture;
• odobravaće programe od nacionalnog značaja;
• kontrolisaće odobreni budžet za kulturu;
• odobravaće fondacije koje će država finansirati;
• obezbeđivaće razvoj kultura nacionalnih manjina;
• brinuće o sprovođenju politike finansiranja talenata;
• određivaće šta se smatra šundom.

115
Da bi se što pre promenilo sadašnje katastrofalno stanje u kulturi, Drugi kanal
RTS-a kao i Drugi program radija biće potpuno posvećeni kulturi, nauci i
obrazovanju. Na ovim programima neće biti komercijalnih reklama i država će
forsirati one programe koji presudno mogu da pomognu u bržem preporodu
zemlje.
Za sve donatore koji pomažu kulturne vrednosti od nacionalnog značaja,
država će smanjiti poreska opterećenja i pomagaće drugim merama njihov
donatorski rad.
Ujedno će država uvesti progresivno oporezivanje tiraža na sva ona izdanja
koje Ministarstvo kulture proglasi šundom.
SANU
Obustavlja se do daljnjeg prijem članova u SANU.
Projekti
Država će finansirati projekte u kulturi na bazi javnog konkursa.
Ministarstvo kulture kontrolisaće usaglašenost projekata koji se finansiraju iz
državnog budžeta sa strategijom nacionalne kulturne politike.
Kulturni centri u inostranstvu

Izvršiće se racionalizacija postojećih kulturnih centara, tako da će ostati samo
oni centri koji se nalaze u važnijim kulturnim prestonicama sveta.
Preko kulturnih centara država će finansirati prevode naših knjiga na strane
jezike, gostovanje naših umetnika u inostranstvu, izdavanje CD-a, kaseta itd.
za masovna tržišta.
Regije
Regionalna podela Srbije omogućiće lokalnim vlastima, regionima i opštinama
da, u zavisnosti od svojih finansijskih mogućnosti i potreba i mimo države,
vrše izdvajanja za kulturu u svom regionu ili opštini.
Zaključak
Država Srbija će se starati o očuvanju nacionalne kulture i njenom
savremenom predstavljanju u svetu, i negovanju onih kulturnih dobara koja u
svetu predstavljaju opštecivilizacijsku vrednost.

116
UMESTO ZAKLJUČKA, KOJI SU INTERESI?
V
Na putu ostvarenja ovog Programa stoje brojni i teško rešivi problemi. Pre
svega, to je srpska istorijska nesloga — nesposobnost Srba da se kao narod
okupe oko jednog osnovnog nacionalnog, građanskog, državnog i političkog
projekta. Stalno su se cepali i usitnjavali na svim linijama i na svim pokretima,
što je slabilo i uništavalo njihovu snagu.
Uprkos tome, Nadstranačka vlada stručnjaka veruje da će srpski narod i
njegove vodeće političke snage prihvatiti ovaj Program za spas Srbije. To
uverenje je zasnovano na zajedničkim interesima svih delova srpskog
društva.
Interesi članova Vlade:

• da Vlada radi uspešno i zemlju izvuče iz propasti;
• da se profesionalno dokažu na najtežem poslu;
• da žive u građanskom društvu.
Interesi građana:
• da se izbegne građanski rat i novo stradanje Srba i svih građana Srbije;
• da bolje žive;
• da Srbija postane ugledna zemlja u svetu;
• da školuju decu u zemlji i inostranstvu;
• da mogu mirno da planiraju budućnost sebi i svojim potomcima;
• da dobiju pasoše s kojima će slobodno putovati po svetu;
• da dobiju pravnu sigurnost i zaštitu;
• da imaju što jeftiniju državu;
• da vrate osmeh na lica.
Interesi vojske:
• da ne učestvuje u građanskom ratu,
• da ne učestvuje više ni u kakvom ratu;
• da se oslobodi svih političkih uticaja;
• da služi državi i narodu;
• da bude dobro plaćena;
• da se uspostavi profesionalna vojska;
• da oficirski kor povrati ugled u narodu.
Interesi policije:
• da ne učestvuje u građanskom ratu;
• da ne brani režim već državu i građane;
• da se oslobodi političkog uticaja;
• da se smanji broj policajaca i povećaju plate;
• da se zemlja oslobodi kriminaliteta;
• da oseća pravnu sigurnost i zaštitu;

117
• da vidi perspektivu za sebe i svoje potomke;
• da se država uzda u njenu profesionalnost.
Interesi političkih stranaka:

• da Nadstranačka vlada stručnjaka spase zemlju od građanskog rata;
• da Nadstranačka vlada stručnjaka uvede Srbiju u Evropu;
• da se Nadstranačka vlada stručnjaka posle završetka mandata povuče;
• da se pripreme slobodni i fer izbori;
• da oni pobede na tim izborima.
INTERESI SRBIJE:
• da ne bude građanskog rata;
• da nikad više u njenoj budućnosti ne bude rata;
• da se uključi u svetske tokove;
• da se država obogati;
• da država stekne ugled i poštovanje;
• da se oslobodi zabluda iz prošlosti;
• da građani postanu razumni, štedljivi i radni;
• da država postane pravna;
• da se napravi strategija razvoja u narednih pedeset godina;
• da se povrate u konfederalni odnos one teritorije koje su izgubljene;
• da se oslobodi neodgovornih političara;
• da se raseljeni Srbi vrate kući;
• da neguju pravoslavni duh i sabornost.
Danas je sasvim izvesno da od uspeha u savladavanju zadataka iz ovog

Programa i postavljanja temelja nove Srbije, zavisi da li ćemo se približiti
modernom društvu ili ćemo se sunovratiti u pretpolitičko stanje despotizma i
samodržavlja.
Bez obzira na brojne stranputice, put naznačen u ovom Programu vodi izlazu
iz istorijskog ćorsokaka ka modernoj, slobodnoj i demokratskoj Srbiji. Šanse za
to još uvek postoje. Vreme da konačno i odlučno krenemo tim putem ubrzano
ističe. Zato je neophodno da Nadstranačka vlada stručnjaka realizuje ovaj
Program za spas Srbije i da srpskom narodu ponudi bolju budućnost.
Dosta je bilo poniženja!

Dosta rata!
Vreme je da mislimo o Srbiji!
I građanima!
Svim!
Zato — AKCIJA!
Vreme je za — SPAS SRBIJE!

118
AUTORI:
U izradi ovog Programa učestvovali su:

prof. dr Jovan Ranković bilansi privrede;
prof. dr Jovica Trkulja politički i pravni sistem;
prof. dr Zora Zakić poljoprivreda;
prof. dr Žarko Spasić tehnološki razvoj;
prof. dr Stojan Babić monetarna politika;
prof. dr Kojić-Beker Zorica - zaštita životne sredine;
Hajdelberg
doc. dr Dmitar Lakušić zaštita životne sredine;
doc. dr Dana Popović makroekonomska politika;
van. prof. dr Boris Begović telekomunikacije;
dr Božidar Raičević fiskalni sistem;
dr Slobodan Samardžić politčki sistem;
dr Petar Popović industrija, mala i srednja
preduzeća;
dr Srboljub Antić energetika;
doc. dr Vojko Đukić zdravstvo;
mr Zoran Dragišić odbrana i bezbednost;
Georgije Marić, pravnik zdravstveno osiguranje;
Nikola Dokmanović, saob. inženjer saobraćaj;
Zaharije Trnavčević, novinar poljoprivreda;
Ivan Maričić, ekonomista finansije i berza;
dr Predrag Golubović, pravnik politički sistem;
van. prof. dr Vladimir Cvetković politički sistem;
dr Vladimir Kovčin telemedicina;
dr Željko Pavlović telemedicina;
mr Mirko Petrović pravni i politički sistem
mr Petar Stanojević obrazovanje;
Vigor Majić obrazovanje;
prof. dr Radoslav Lazić. dramaturg
Vinko Đurić, marketing analitičar
Miroslav Šutić, marketing analitičar
Zoran Petrović - Piroćanac, novinar
Jaša Čupić, inženjer
Mile Jelovac, bankarski konsultant
Marinko Vučinić, publicista
Rade Mrvoš, biznismen
Dejan Simonović, pisac
Slobodan Ćirović, pravnik - Toronto
Vladimir Stojanović, el. ing. - London
Petar Stepić, pravnik
Goran Popović, programer
Branko Dragaš, bankar
E-mail: spassrba@Eunet.yu , tel: 456-810, fax: 430-622

119
Napomena
Deo ekonomskog programa urađen je u saradnji sa stručnjacima koje je
angažovalo Veće za demokratske promene.
Ovim putem im se zahvaljujemo na saradnji, kao i našim prijateljima iz Veća za
demokratske promene.
LITERATURA
1. akademik Miodrag Jovičić, Ustav ujedinjenih srpskih zemalja, nacrt,

Vajat, Beograd,1997.
2. akademik Miodrag Jovičić, Regionalna država, ustavnopravna studija,
Vajat, Beograd, 1996.
3. Model zakona o poslanicima i odbornicima, Model zakona o političkim
strankama, Model zakona o finansiranju političkih stranaka, CESID,
Beograd, 1999.
4. prof. dr Lidija Basta i saradnici, Ustavne predpostavke demokratske
Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998.
5. prof. dr Vladimir Vodinelić i saradnici, Pravo medija, Beogradski centar
za ljudska prava, Beograd, 1998.
6. prof. dr Vladimir Goati i saradnici, Izbori u Srbiji, CESID, Beograd, 1999.
7. prof. dr Miroslav Milosavljević i saradnici, Socijalna politika u
tranziciji, Centar za proučavanje alternativa, Socijalna misao, Beograd
1998.
8. MAGNA KARTA: Dekalaracija univerziteta Evrope, Bolonja, 1988.
9. Barrows, L.C., Academy Freedom and University Autonomy: Two
Perspectives, UNESCO, ISBN 92-9069-134-4, Bucharest, 1995.
10. UNESCO: Recommendation concerning the Status of Higher-Education
Teaching Personal, Report of the Commision, 29 C/12, Geneve, 1997.
11. EUROPEAN UNION: Changing the Way We Work Shaping the ICT-
solution for the Next Century, European Commision DG III-ESPIRIT, IOS
Press, Amsterdam, 1998.
12. ICDE: 19th World Conference on Open Learning and Distance
Education, Proceedings, Vienna, 1999.

120

Program Za Spas Srbije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Program Za Spas Srbije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PROGRAM

Програм за спас Србије

Програм за спас Србије

Програм за спас Србије

Програм за спас Србије

Ovaj Program nastao je kao prirodna potreba jedne grupe stručnjaka da

S verom u spas Srbije, prof. dr Jovica

Beograd, na Preobraženje, 19. avgusta 1999 g.

Proteklih godina propuštena je prilika da se temeljno promeni politički i

Potrebna nam je nova nacionalna i državna politika. Promišljena i mudra.

Građanska je i patriotska obaveza svih političkih snaga, mislećih ljudi Srbije i

Dužni smo da pomognemo otadžbini kad je najteže i da obezbedimo

Izborimo se za novu Srbiju!

Ovaj Program postavlja osnove nove nacionalne i državne politike lišene

Zadatak Nadstranačke vlade stručnjaka je da otpočne sprovođenje te nove

Програм за спас Србије

Današnji položaj države Srbije i srpskog naroda posledica je jedne autoritarne

Šta nam se još može dogoditi?

Програм за спас Србије

2.1. PUT U BEZNAĐE

2.2. IZLAZ IZ BESPUĆA

2.2.1. Bazični konsenzus

Osnovna pretpostavka demokratskog preporoda zemlje je da se postigne

Програм за спас Србије

Osnovne strateške tačke našeg opstanka su:

Budući da u Srbiji ne postoji nijedna politička stranka ili organizacija sposobna

2.2.2. Demokratski i slobodni izbori

Програм за спас Србије

Organizovanjem demokratskih i slobodnih izbora, srpski narod će se izjasniti o

Приватизација Промена режима Отварање привреде премаФинансијска помоћ

Програм за спас Србије

3.1. SRBIJA I SVET

Austrija 8 1,1% 4,4% 182,6 2,1% deficit 2,5 66,1

3.2. PITANJA I ODGOVORI

Програм за спас Србије

Друштвени производ (УСД) по становнику у 1999.

1190 1471 1600

Kako se kretao Bruto društveni proizvod Srbije od 1989 godine?

Програм за спас Србије

Kakve su plate u okruženju?

Просечне плате у ДМ - октобар 1999.

381 320 315

Словенија Хрватска БиХ РС МакедонијаЦрна Гора СРБИЈА

Zašto je ovakva slika sveta?

Da li su stanovnici ovih država nadljudi ili nešto kod nas ne valja?

Šta treba uraditi?

Програм за спас Србије

Zašto Nadstranačka vlada stručnjaka?

Kakve su posledice te politike?

Šta će se desiti ako se ništa ne promeni?

Zar smo mi najgori narod na svetu?

Програм за спас Србије

3.3. CILJEVI NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA

Osnovni ciljevi Nadstranačke vlade stručnjaka su da:

Šta pokazuje istraživanje biračkog tela?

Na osnovu istraživanja agencije “Stratedžik marketing” izvršenog u novembru

Неће гласати Не знам Опозиција Режим

Програм за спас Србије

3.5. STRUKTURA NADSTRANAČKE VLADE STRUČNJAKA

Програм за спас Србије

Vlada broji 10 članova, s tim što dva potpredsednika istovremeno vode po

Програм за спас Србије

Програм за спас Србије

MINISTARSTVA I ZAJEDNIČKI 162.721.287,0 27.120.214, 20.213.824,