Radionica japanskog

jezika
Drugi as

Radionica japanskog jezika

Drugi as

Rei sa prethodnog
asa:
Hajimemashite
Desu
Douzo yoroshiku
Konnichiwa
Genki / Ogenki
Ohayou gozaimasu
Kyou
Tenki

Samui
Atatakai
Atsui
Suzushii
Shitsurei shimasu

Radionica japanskog jezika

Drugi as

Shitsurei shimasu
Podseanje: glagol
-desu.
prekid
Ekvivalent srpskom
radnje, naputanje
-je,
prostorije, itd.
i engleskom -is;
Hajimemashite i douzo
yoroshiku osnovne
fraze
za upoznavanje;

Radionica japanskog jezika

Drugi as

Teme ovog asa

Sistem pisanja i izgovora
Red rei u reenici
Rece wa, no, ka, wo
Line zamenice
Sadanje vreme potvrdni i odrini
oblik

Radionica japanskog jezika

Drugi as

Upoznavanje sa sistemom pisanja

Kani
Kana: hiragana i katakana
Romai

Erena to Nataria wa hana ga daisuki

desu.

IZGOVOR I PISANJE
Dugi samoglasnici
-aa, -ii, -uu, - ee, -oo
Suglasnik i samoglasnik
-ka, -ki, -ku, -ke, -ko
Dva suglasnika i samoglasnik
-kya, -kyu, -kyo
Dupli suglasnik
- ikko, - matte
Samostalni suglasnik
-n

Red rei u reenici i rece

Reenice prate obrazac SOV
(subjekat, objekat predikat)
Predikat je uvek na kraju reenice, i
posle njega mogu ii upitne rece i
uzvici
Reca wa oznaava subjekat tj.
temu razgovora

Reca wa
Dijalog:
A: Kochira wa Nataria-san desu.
Natarija: Hajimemashite. Nataria desu.
Douzo yoroshiku.
A: Kochira wa Erena-san desu.
Erena: Hajimemashite. Erena desu.
Douzo yoroshiku.

Primeri:
- Tenki wa ii desu. Vreme je lepo.
- Tenki wa
samui/atatakai/atsui/suzushii desu.
Vreme je hladno/toplo/vrelo/svee.

Reca no
Reca no ima prisvojnu ili opisnu
funkciju, i re koja ide posle je re
koju odreujemo

sensei no hon uiteljeva knjiga

Sakura no kutsu Sakurine cipele
shougakkou no sensei uitelj u
osnovnoj koli
kodomo no omocha deja igraka
Nihon no ken japanski ma

 Treba obratiti panju kada je u

pitanju opisivanje, tj. blie
odreivanje imenice
tomodachi no Ana - drugarica Ana,
ne drugariina Ana
oya no Mira gazdarica Mira, ne
gazdariina Mira
tonari no Tanaka komija
Tanaka/Tanaka iz komiluka

Hiro wa Ana no tomodachi desu.

Hiro je Anin prijatelj.

Piza wa Itaria no ryouri desu.

Pica je italijansko jelo.

Maria wa watashi no imouto desu.
Maria je moja sestra.

Upitne rei? Kako postaviti pitanje

Reca ka
Desu + ka
Dijalog:
A: Kochira wa Nataria-san desu.
Natarija: Hajimemashite. Nataria desu.
Douzo yoroshiku.
Erena: Nataria-san desu ka.
Hajimemashite. Erena desu. Douzo
yoroshiku.

Upitne rei? Kako postaviti pitanje

Reca ka
Desu + ka
Primeri:
Tenki wa ii desu ka. Da li je vreme lepo?
Samui/atsui desu ka. Da li je hladno/vrue?
Nataria-san desu ka. Vi ste Natalija san jel da?
Sensei no hon desu ka. Je li to uiteljeva
knjiga?
Sakura no kutsu desu ka. Jesu li to Sakurine
cipele?

Nihon no ken desu ka. Je li to japanski ma?

Line zamenice

watashi ja
anata ti, Vi
kare/kanojo/kono hito on, ona, ova
osoba

watashitachi mi
anatatachi vi
kono hitotachi oni, one

Watashi wa Maja desu.

Ja sam Maja.
Anata wa sensei desu ka?
Ti si uitelj?
Kare wa gakusei desu.
On je uenik.
Kanojo wa Ana no imouto desu.
Ona je Anina mlaa sestra.
Kono hito wa kaichou desu.
Ova osoba je direktorka firme.

Watashitachi wa Itariajin desu.

Mi smo Italijani.
Anatatachi wa sugoi desu.
Vi ste super!
Kono hitotachi wa okyakusama desu.
Oni su nai gosti.

Sadanje vreme potvrdni i

odrini oblik
Potvrdni oblik sadanjeg vremena glagola zavrava
se na masu -
Odrini oblik sadanjeg vremena glagola zavrava se
na masen -

ikimasu / ikimasen
- idem / ne idem
yomimasu / yomimasen - itam / ne itam
imasu / imasen - ima / nema
*desu / de wa arimasen - jeste / nije

Glagoli imaju isti oblik za sva lica i jedninu i mnoinu

Sadanjim vremenom se iskazuju i radnje u
budunosti

Primeri:
(Watashi wa) ikimasu.
Kare wa yomimasu.
Neko wa imasu.
Watashitachi wa ikimasen.
Kare wa yomimasen.
Kare wa Marko desu.
Kare wa Marko de wa arimasen.
Neko wa imasen.

Hvala na panji