INFORMATIKA

Tema: OSNOVE Internet Inenjeringa

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

Uvod
Inenjering je metoda organizacionog dizajna i dizajna
posla. To je metoda izvoenja poslovnih akcija i projekata
koja podrazumeva iroku lepezu poslovno-procesnih
aktivnosti kojima se postiu sloeni ciljevi.
Internet standardno nudi realizaciju kompletnih reenja u
oblasti inenjeringa raunarskih mrea i Informacionih
podsistema.
Pod kompletnim, Internet podrazumeva pun ciklus
implementacije odreenog reenja od konceptualnog,
preko projektnog nivoa, do ponude i nabavke, isporuke,
kvantitativnog i kvalitativnog prijema opreme i konano
radova na uspostavljanju potrebnih funkcija i obuke
administratora i korisnika.

E - poslovanje
Generalno elektronsko poslovanje je korienje raunara u
sprovoenju poslovnih procesa. Danas sa razvojem Interneta
dobija dimenzija novih organizacionih i poslovnih procesa koji
nastaju stvaranjem novih mogunosti kao:
Nov, interaktivan nain za pristup tritu i partnerima,
istovremeno na lokalnom i globalnom nivou

Mogunost obavljanja odreenih poslovnih procesa

van preduzea

Dostupnost izobilju informacija sa monim elementima

pretraivanja i automatskom analizom

Novi modaliteti poslovnog udruivanja, finansijskih

transakcija i obavljanja poslovnih procesa

Kako to funkcionie?
Danas kada Internet povezuje skoro sve raunare, Web je postao
standard preko kojeg klijent obavlja korienje elektronskog
poslovanja.

Slika: Klijent server model baziran na PC platformi

Web servisi predstavljaju platformu koja funkcionalno vezuje

razliite aplikacije to omoguava povezivanje poslovnih
procesa od nivoa pojedinca, kompanije do vrlo kompleksnih
poslovnih sistema.

Poslovni model orijentacija ka korisniku.

E - poslovanje moe da unapredi pojedinane procese, a
integracijom informacija, poveanje efikasnosti i smanjenje
poslovnih rizika.

Danas u estokoj borbi za kupca tri bitna faktora su adekvatan

trini nastup (odlino poznavanje i praenje potreba,
< p>
konkurencije..- funkcija marketinga), finansijska operativnost
(dobavljanje i optimalno iskorienje finansijskih resursa,
prodaja...) i kompanijska efektivnost(kvalitet kadrova, stil
rukovoenja, sposobnost unapreenja poslovnih procesa...)

E - bankarstvo
Elektronsko bankarstvo (e-banking) je rezultat svetskog
trenda razvoja i promene bankarske poslovne filozofije. Nova
bankarska filozofija podrazumeva, u to veoj meri,
pribliavanje korisnicima.
Ovo podrazumeva da korisnik moe da obavi sve bankarske
usluge, ne samo na alterima banke, nego i od kue, sa radnog
mesta, poslovnog putovanja ili odmora.
Na bankama je da edukuju novu generaciju strunjaka u
bankarskim i IT operacijama sa ciljem postizanja tzv. 4A
(Any place, Any time, Any service, Any device).
Arhitektura sistema je moderna i skalabilna i dozvoljava lako
dodavanje novih servisa i kanala, to je od velike vanosti
za mogunost dodavanja novih usluga.

E-bank je brz, efikasan i pouzdan sistem namenjen bankarskom

poslovanju preko Interneta. To je elektronski servis koji
omoguava jednostavan pristup svim informacijama vezanim
za raun i svim uslugama koje banka nudi putem WEB-a.
Pravo na korienje usluga E-bankinga kod banke ima pravno
lice i fiziko lice koje je sa Bankom zakljuilo ugovor o
voenju tekueg rauna za obavljanje platnog prometa.

Elektronski platni promet omoguava klijentima Banke:

formiranje i izdavanje naloga platnog prometa
uvid i tampanje stanja sredstava na svim raunima
ostvarenim u Banci
uvid i tampanje prometa rauna (dnevno i periodino)
uvid i status izdatih naloga, pregled, preuzimanje i tampanje
izvoda

M - trgovina
M trgovina (mobile-commerce) predstavlja svaku

transakciju novane vrednosti koja je realizovana preko

mobilne telekomunikacione mree.
Znai m-trgovina predstavlja
podskup svih transakcija e-trgovine,
kako u B2C, tako i u B2B segmentu.
Aplikacije m-trgovine omoguuju
primenu beinih mobilnih ureaja za
kupovinu razliitih roba i usluga,
realizaciju bankovnih transakcija,
pristup plaenim sadrajima i
informacijama.
Kao najvaniji nedostatci m-trgovine su pitanje

autentikacije, sigurnosti i privatnosti.

Servisi m-trgovine
Tehnoloki sve servise m-trgovine moemo podeliti u 4
generacijske grupe:
Prvu generaciju (1999.) ine osnovni servisi (glas,
organizatori)
Drugu grupu (2000.) predstavljaju tzv. Informacioni
servisi kao to su e-mail, vremenska prognoza, turistike
organizacije, yellow pages.
Treu generaciju servisa (2001.) ine tzv. Transakcioni
servisi-turistike rezervacije, bankarske transakcije,
online aukcije.
etvrta grupa servisa (2003.) zasnovana na 3G mreama
ukljuuje multimediju, video konferencije i online igru.

Iz korisnikog ugla, sve servise m-trgovine moemo

podeliti na:

Servisi m-trgovine
Bankarske usluge
Berzanske usluge

Online kupovina
Servisi sadraja

Aukcije na internetu
Internet aukcije su veoma popularan nain poslovanja.
Jedan od razloga popularnosti ovog naina prodaje je
to kupcima omoguuje nadmetanje, a trgovcima
postizanje maksimalne cene.
Drugi razlog bi se mogao traiti u tradiciji. Ljudi su se
od pamtiveka pogaali i cenkali prilikom trgovine pa
je ta navika preneta i na jedan visoko sofisticirani
medij kakav je internet.

Kao trei razlog mogla bi se navesti jednostavnost

rada.

Struna definicija glasi:

Aukcija je formalizovana procedura trgovine u kojoj
partneri u trgovini postupaju po specifinim pravilima.
Aukcionar nastupa kao posrednik u ovoj trgovini.

Kod licitiranja se mogu javiti dva oblika i to:

Prodaja robe

Kupovina robe

U zavisnosti od toga kako se na njih gleda aukcije mogu imati

razliite mehanizme realizacije:

Elementi aukcijskog poslovanja

Aukcionar

Objekti trgovine

Pravila trgovine

Proces izvrenja transakcija

Razlozi brzog irenja online

aukcija:

Mogunost globalnog nastupa, kao i mogunost

nastupa na usko specijalizovanim tritima
Pojednostavljen opis proizvoda

Razvijeni mehanizmi plaanja koji poseduju

dovoljan stepen sigurnosti

Video konferencije
Video konferencija predstavlja prenos slike i zvuka u
relativno stvarnom vremenu izmeu dve lokacije.

To je oblik komunikacije u kojem su

video-slika i govor povezani

telefonskim linijama.
Uesnici video konferencija mogu da
vide jedni druge dok govore.

Moe se redovno komunicirati sa ljudima iz inostranstva bez

skupih putovanja
Moe se imati sastanak sa mnogo vie ljudi nego to bi
obino moglo da stane u jednu prostoriju za sastanke
Ovakve konferencije obino krae traju i tede novac koji bi
se potroio na putovanja
Interaktivni sastanci mogu voditi raanju novih ideja i
omoguiti ljudima da reaguju i rade u skladu sa reakcijama
drugih
Tehnologija koja sainjava video konferencije obuhvata od
jednostavnih kamera i mikrofona do sloenih i monih
mrenih ureaja.

Mrene tehnologije
Propusna mo, odnosno koliina podataka koja se moe
preneti u jedinici vremena, predstavlja glavni parametar koji
odreuje kvalitet slike i zvuka.
Propusna mo se obino meri u bitovima u sekundi.

Klasian telefonski servis (POTS, Plain Old Telephone

Service)
To je sistem koji koristimo svaki put kada telefoniramo.
Najvea propusna mo koju prua POTS iznosi 33,6
kilobita u sekundi (Kbps).

T1

T3

T1 je digitalna magistralna linija ija je brzina

prenosa 1,544 megabita u sekundi (Mbps).
Ona se sastoji od 24 kanala za prenos podataka
brzinom 64 Kbps po kanalu. T1 veze su dodeljene
privatne veze od take do take. T1 je takoe veoma
pouzdana linija.

T3 je srodna ali bra tehnologija. Ona

ima propusnu mo od preko 45 Mbps,
to je ekvivalentan kapacitet od 28 T1
linija.

Digitalna mrea integrisanih servisa (ISDN, Integrated

Services Digital Network)

ISDN je potpuno digitalan komutiran servis koji nude

telefonske kompanije.Zbog toga, on prua vee propusne moi.
Postoje dva tipa ISDN-a:
Interfejs osnovne brzine ISDN-a (BRI, Basic
Rate Interface) ili bazni ISDN

Interfejs primarne brzine ISDN-a (PRI, Primary

Rate Interface) ili primarni ISDN

Kablovi
Kablovi povezuju delove mrenog sistema za video
konferencije. Oni prenose signale, elektrine ili svetlosne, od
jedne komponente do druge. Razliite vrste kablova imaju
razliite mogunosti i cene, pa stoga i razliite primene.
Upotrebljavaju se sledee vrste kablova:
Kabl sa upredenim paricama
Koaksijalan kabl
Optiki kabl
V.35 kabl
RS-366 kabl

Komponente video konferencije

Kodek je kovanica od koder/dekoder. To je srce sistema video
konferencije.
Kodek preuzima dolazne audio i video signale od kamera i
mikrofona i pretvara (kodira) ih u digitalan format.
Kodek ureaji mogu biti sloeni elektronski sklopovi u
sopstvenim ormanima ili samo obine kartice koje se
instaliraju unutar raunara.
Kamere

Osnovna funkcija kamere je snimanje video informacija i

njihovo slanje kodeku. Neke kamere imaju mogunost da prate
predavaa. Ovaj sistem za praenje moe biti infracrveni ureaj
koji predava nosi na sebi ili sistem za prepoznavanje video oblika
koji je ugraen u kodek.

Monitori
Monitori su izlazni video ureaji. Oni mogu
predstavljati od raunarskih monitora, koji se
uglavnom koriste za stone video konferencije, do
velikih TV ekrana i projektora.
Osvetljenje
Osvetljenje u sobi treba da obezbedi dovoljno
svetlosti za kamere kako bi one mogle dobro da
snime i prenesu video informacije iz svake
uionice.

Audio sistemi

Dobar kvalitet reprodukcije zvuka veoma je vaan prilikom

planiranja virtuelne uionice za uenje na daljinu. Dobra slika
sa loim zvukom praktino je beskorisna; dobar zvuk sa
loom slikom je manje od idealne situacije, ali je ipak i dalje
funkcionalno reenje za virtuelnu uionicu.
Dobri audio sistemi ukljuuju dva elementa:
snimanje i reprodukciju.
Snimanje zvuka postie se mikrofonima.
Reprodukcija zvuka postie se zvunicima.

Standardi
Najbolja oprema na svetu je sasvim beskorisna ako ne moe
meusobno da komunicira. Odreen standard predstavlja
zajedniki jezik koji govore ureaji razliitih proizvoaa i
zato omoguuje njihovu meusobnu komunikaciju.

Meunarodna telekomunikaciona unija (ITU,

International Telecommunications Union)
je telo Ujedinjenih nacija koje je odgovorno za
definisanje standarda za video konferencije. Svaki
standard u svom imenu sadri slovo i broj.

Beskontaktne ID kartice
Beskontaktne ID kartice se koriste u sistemima za
evidenciju radnog vremena zaposlenih koji obuhvata:
registraciju i memorisanje
prolazaka
obradu podataka u PC-u i
kreiranje izvetaja.

Pored beskontaktnih ID kartica sistem se sastoji od:

terminala sa itaem kartica, programske podrke i mree
koja povezuje terminale sa raunarom.

Terminal TR20
Prikaz na ekranu
podataka o prolasku:
ime i prezime
zaposlenog, ID broj,
datum i vreme.

Tastatura za izbor tipa prolaska (slubeno, privatno,

pauza, ...), kao i za dijagnostiku terminala i opciono za
unos dodatnog sigurnosnog koda (PIN kod)

Ugraen sat realnog vremena, vreme ne zavisi

od vremena na PC-u i od napajanja uredjaja.

Ugraena trajna FLASH memorija omoguava:

da se baza zaposlenih nalazi u terminalu (do 2000
zaposlenih)
da se prolasci memoriu u terminalu (do 30.000
prolazaka)
da se podaci o prolascima mogu periodino oitavati
da podaci o zaposlenima i o prolascima ostaju
memorisani i nakon iskljuenja napajanja ureaju (max
10 god.)

Baterijsko napajanje omoguava:

neprekidan rad min 12h nakon iskljuenja
mrenog napajanja, opciono se ovo vreme moe
poveati sa ugradnjom baterije veeg kapaciteta.
automatski monitoring mrenog napona i punjenje
baterije, tako da nije potrebno odravanje od strane
korisnika.
ita kartica:
standardno proximity, opciono chip, barcode ili
ita magnetnih kartica.
Ugraena zvuna i svetlosna indikacija daje informaciju
o trenutnom stanju i reimu rada terminala.

Opciono dva relejna izlaza:

npr. relejni izlaz aktivira elektromagnetnu
bravu koja dozvoljava ulazak zaposlenima
kojima je to dozvoljeno tj. omogueno

Opciono dva digitalna ulaza za praenje i

memorisanje odreenih dogaaja:
npr. senzor za otvaranje vrata (memorie se vreme
izvrenja dogaaja)
npr. alarmni senzor (memorie se vreme aktiviranja
alarma).

Softver
Programska podrka se sastoji iz dva dela:

Kominikacije sa
terminalima WinT SERV