ANTROPOSOFSKA BIBLIOTEKA Karmicka delovania’ Autor: Rudolf Stajner Tadavac ANTROPOSOFSKI KULTURNI CENTAR Unos tekst: Vojislay Keeman Lektura Anica Milovie Korcktura: Vojislay Kecman Mirjana Keeman Priprema 7a Stamp Misioma Keema CIP- Karastan y ayGannanoie Hapa Gudea Cpe, Boot asv 957 UITATKE! Pynoah Kaemicka delovana -antcopesolia kao Zivoina praksa predavanje ar/an Minhend 11 decembra 1910 seine / Rodel Sajner.- Beogead J Anirpsot katurn centr 198 iste :2t em. = (Antropusfska biblioteka) Prevad dela Karmisch Wirkunden / Rall Steiner 206 a) Aurpoinna ) Kapa Theis Rudolf Stajner KARMICKA DELOVANJA ANTROPOSOFIUA KAO ZIVOTNA PRAKSA Predavanje odr7ano u Minhenu 11. decembra 1910, godineNaslov originala "Karmisch Wirkunden* Vortrag 11.XII 1910, Miinchen Autor: Rudolf Steiner Bibliografski broj: GA 125 © 1998. Beograd Sva prava umnozavanja, Stampanja i izdavanja ANTROPOSOFSKI KULTURNI CENTAR 1 Danas bih htco da govorim o nekim antropo- sofskim Zivotnim pitanjima, zatim bih hteo da se od 1ih Zivotnih pitanja dignem od svakodnevnog do sve- obuhvatnog, do principijelnog. Najplodonosniji dobi- tak nageg stremljenja treba da bude da pomoéu antro- posofije uéimo da nas Zivot prosudujemo sve vise i vise u njegovoj istini, u njegovoj stvarnosti. Tako da uéimo da ga prosudujemo - da nas to prosudivanje moze naj- zdravije, najenerginije uvesti u Zivot, kako bi mogli da zauzmemo mesto koje nam po nasoj karmi pripada, koje treba da zauzmemo prema na§oj veéoj ili manjoj misiji u vremenu u kome smo i utelovijeni u zemalj- skim telima. Tnajpre bih hteo da podem od nekih svojstava u Zivot koja se ukazuju, takoreéi dnevno, ili u nama ili unasoj okolini, od onih svojstava Giju dalekoseZnost i ynagenje uvidamo tek ako mozemo da ih posmatra- mo u svetlu antroposolije. Posao bib, recimo, od dva poroka u Zivotu, @ onda bih govorio o nekim vrlinama. Posao bih od vrline blagonaklonosti i zadovoljnosti i od poroka laZljivosti i zavisti Urmimo prvo ova dva poroka, koja éesto u vivintu srecemo. Istina je dau najsirim krugovima - kako kod najjednostavnijih liudi, tako i kod onih koy W i/vesnoj meri pripadaju vedama u Zivotu, postojt duboki odvratnost j antipatija prema caome sto nazi- 1. Tda odmah navedem takve vane saviseu i LiAjivosejude Koji su, tako da kazem. pripadali_vodama u vivotu. Ukazujem na slikara Benvenuta Celinia i na ono mesto u njegovoj autobiografiji gde on kaze da bi se, pri pazljivom posmatranju sebe, morao optuviti za raznovrsne poroke, ali i kada najozbiljnije posmatra - sme da kaze, da mu ladljivost nikada nije bila svoj- stvena. Taj umetnik nalazi izvesno zadovolistvo u tome, Sto je pri posmatranju sebe mogao da iskljudi lazljivost iz svojih karakternih osobina. A Gete je jednom rekao da bi, kao ishod njegovog samoposma- tranja, mogao da se optu/i za raznovrsne stvari. ali da zavist - taj odvratni porok, nije nikada nagrizala nje- govo srce. Tako vidimo kako se na vrhovima Zivota oseéa antipatija prema lazZ|jivosti i prema zavisti. Tako se svuda gde postoji navika da se Zivot dublje posma- tra, i tamo gde u izvesnoj meri postoje velike sposob- nosti due - kaze: bas od tih poroka moras da se Cuva’. A ko bi mogao da porekne da se kroz sve, sve slojeve na’eg Covetanstva, ta duboka antipatija ne odnosi bas na lazljivost i zavist? Treba samo da pomislite, kako bi vas jako peklo u sreu, kada bi - pri jednom zaista postenom i ispravnom posmatranju sebe - morali u izvesnom momentu da priznate: ja sam jedna zavidljiva osoba. Vi bi sasvim izvesno, ako bi morali priznati takav ishod, veé samim priznanjem morali osetiti, da bi u sebe morali da primite nesto kao borbu protiv te zavisti, savladivanje te zavisti. Duboko je ukorenieno oseéanje da su lazljivost i zavist ruzne Ijudske osobine. A zasto mi to oseéamo tako? Da! Vidite - Goveku nije uvek sasvim jasno zasto oseéa tako duboku antipatiju prema ovom ili onom. Cesto mu nije sasvim jasno ono sto ipak drema Se ili manje podsvesnom delu njegovog duhovnog u Zivota i sasvim nesumnjivo je tu.Covek oseéa da se sa vaviscu i lazijivoseu Sudara s netim Sto je u vezi sa najopStijom Ijudskom vrednos¢u. Treba da kaZemo samo jednu reé, pa Gemo to osetiti, Antroposofija tre- ba da nam postepeno dovede do svesti, da osim poje- dinaénih lignosti koje su inkarnirane u mesu - postoji i ne&to jedinstveno, apsteljudsko, Sto se na isti nadin nalazi u svim duSama kao boZansko-Ijudsko. I bas nam antroposofija postavlja to kao veliki ideal i postepeno nas dovodi dotle da steknemo razumevanje za opste- Ijudsko. Tu odgovarajucem oseéajnom natinu nalazi se ipak neSto u svim |judskim duSama, sto na neki nagin govori: trazite vezu koja sve ljude drZi zajedno, koja se vije od duSe dusi - i naci éete. A osecanje koje tome odgovara iskazuje se recju SAOSECANJE. Saoseéanje je jedna tako opsta ljudska osobina - da moramo reci: u tom saosecanju se objavljuje kako svetli veza koja ide od jedne duse ka drugoj. 1 onda opet u podsvesti oseéamo kako se bas laZljivoseu i zavi8cu u najeminen- tnijem smislu sudaramo sa saoseéanjem. sa priznava- njem onoga Sto je zajedni¢ko svim |udima. Sta Ginimo, u stvari, kada nekoga slazemo? Nista drugo nego postavijamo zid izmedu njega i nas Time Slo mu kavemo neistinu, cepamo ono sto nas vezuje. zajednitko znanje 0 nekoj istini, koja bi trebalo oj dusi, kada bi stvari bile kako treba, ymanje. koje mi cepamo time Sto mu govorimo neisti- nu, U éasu kada izgovaramo neistinu, mi porigemo da bi, ut stvari, s najboljim delom nas samih trebalo da /ivimo u drugom. A kada zavidimo nekome, bilo na njegovim sposobnostima, bilo na éemu drugome u vivotu, tada se tako ogresujemo o saoseéanje - da ne priznajemo goveka za ono Sto bi nam, u stvari, trebao da Zivi wna 9