Ljubomir Tadi¢ FILOZOFIJA USVOM VREMENU noxnon wae Beograd, 1998.| PREDGOVOR Iduéi za Platonom, vecing istoritara filozofije odreduje f- lozofiju kao «ljubav prema mudrosti" (philosophia). U Plato- novo} filozofji mudrost je uvr8tena medu kardinalne vrling, g ‘one vrline koje u sebi sadrze sve ostale. Paton je naveo étiri (rtava, 428—435) iz koji se mogu izvestiostale i daveo iu ‘eau sa svojim uéenjem o dui i volj. U oblastima nagona, vo- Jje i uma daju se razlixovati tri odeljene oblasti duse tako da svakoj of njih Platon pridaje specifi vrlinu kao reguligucu snagu. Razboritost stavlja po2ude i nagone pod vodstvo uma, Odvatnost (hrabrost) treba da podredi uma osecaje zadovol)- stva i volju, a mudrast, Konatno, ima da viada umom. Najzad, sve vrline su usmerene na moralne zapovesti kao ono poslednje kkoje se naziva pravda. Oslanjajuci se na Platona, sKolasticko ‘ugenje 0 moral formulisalo je tri bozanske vrline: vera, ubav i nadu, Koje osposobljavaju coveka za moralno postupanje. ‘Mudrost je pojmijena kao temeljni Yudski stav zasnovan na ‘opftem 2ivotnom iskustva i sveobubvatnom razumevanju i saz- nanju smisla, porekla i cilja Zivota kao poslednyih stvari. Mu- dost madmaiuje odredenja zasnovana na racionalnom i logitkom umovanju i predstavja najvisi domet umnesti. vem, MBE 5 nace HRU sredityantckeflozofije,pesebno Platonove i Arsto- telove, pojam i problem wine zauzima jedno od Kljutaih me- sta. Arete vteznatan pojam u grtkom jeziku | podrazumeva, ored lie, i moralost, Cast, plemenitst, peak i nevinst, {\u plural Geto i junacka dela. Pod Jjudskom veinom”, kaze “Arisiotl, «mi ne podrazumevamo tlesnu nego dutevas vein, ‘eo Sto i stocunazivamo delatnoSea duse” (Vikomahova etka, 11023), Velma Aristotl dalje (11036) dei na ineleltuaina 1 roralnu. Prva svoj postanak i rezvoj duguje nastavi(veenju), druga dolazi sa navikom (fe), po éema je i dobila ime, koja se vlo malo rallye od naziva 2a obiaj (2s) Demos usarogtékom smish zat ofuvanje valine kao posehne Ijudske vednost! od propadanja. To se posite delat- nodéa duse: mi, primera rad, postajemo pravedai (ii nepra- vedni) zavisno ‘od naSih postupaka uw odnosima sa ludima Opasnost od propadanja vile Aristo, ap, vii iw natina rafeg ophodenja sa stratima i nagonima. Strast (pithy) 1 nagon (org) dobrode su takorec ako su blag, a ako $4 neo- ‘edant i naprast, mogu ugrozt vin Ova) stra (i, bole: ‘opreznos) prema srastima i nagonima, kao Tjulskim svoj ma, nesledena jeu potonojflzofiji,posebno briseansko}. U piilozima u ovo} knjzi posveéenim Rusoovo} (Rousseau) ma- {alng) antropologii Kantovoj moraln}flozfij,azatim i f- Tozofijtslobode, nalaze se novovekowni odjeciantickih filozofskih primera Rasprave 0 pojmu prakitne flocofije, delamog tivora i (bolticke) zalednice upucaju potecina evtopskog flozoKkos, niSijenja w atigkoj Grekoj, koe je mnogim svojim elementima odredilo potonjirazvitak nate clilizacije { kulture. U ovim razmatranjima upleten je problem odnosa politike i merala. Istoiski postanak moderne draave u sferu poitickog delanja i nisljenj uvod amorahnostkoju antici sve, w tom obit, ni- je pornavao, U momentu kada otptinje manje vrednovanje ‘rats u Zivot starh Grka, unSenjem prinipapojeticke mi Sli @oiesis), kao i prevlaSeu onoga Sto su Grei nazvali bios theorettés, pripremljen je buduei razvtak evropskog. pole 6 titkog misljenja i delovanja, Taj razvtak se w ovo) knjii ne shvata kao bespogovorninapredak. Otuda si nametepitanje 0 aktualizacii praktiéne filozofije, 0 njenom vratanju iz zabora~ va. Ovo violiko vite i utoiko pre imamo liu vida fenomen to- talizariema koji se razbuktao u XX. veku, a njegovi koreni dosezu do potetaka moderne dréave. A moderna d2ava potinje sa apsoluizmom. I rei su poznavali traniju, ali se njihova f= lozofja politike nije prema njo}odnsila vrednosno nevtralno kao Sto se odnosio Tomas Hob. (Thomas Hobbes) i pravni po- zitivizam. Ona je vrednovala dobru vladu i razlikovala je’ od ‘zopagenih poitickin poredaka. Ovo ,vratanje" na potetak ne shivatam kao nazadak nego kao pouéma aktualizacij. Prakti¢na filozoijapredstavij, uprkos prividuantikvarnost, veda kri- tiku posledica scienfikacie politike. Filozofija politike (poli- titka filozofija) ovde se suteljava sa polititkom naukom ‘empiriskoanaltike orijentacije. U prilozima za ovu knjigu zadréz0 sam opredeljene koje sam iarazio u Naa i polit. Opredeljenjeje za kriicku nauku © politic’ koja se temelji na loz potzke. Sa dobrim razlo- zima pige jedan savremeni filozof politike: .Gde istupa poli- titka filozofija, tamo je politika dospela u krizu, a filozofiji pripada zadatak da bude Krititka filozofija” (Henning Ottmann, «Politische Philosophie als Gesprich. Uberlegungen zum Stel- ienwert einer normativen politschen Philosophie’, in: Newe Hefte fur Philosophie, Poliitbegriffe; Hrsg. Radiger Bubner, Konrad Kramer, Reiner Wiehl, Gotingen, 1982, 81). Oprede- Tjenje za riick nauku (iczofjy) politike ne'zmati gubitak vida u nedostatke .normativnefilozofije politike” koja isisti- 1a na bezvremeno) valjanastantickog flozofsko-poliickog na~ sleda, T aristotelovski pojmljena praktina filozofia pripada 1svome vremema", ali je podarla Yudskoj misli i politi¢koj Draksi neke vrednésti koje ne smeju, usled privdne yantivar- nosti, dase predau zaboravu. Kao So gr8ki pojam ichne ima dvojno zmatenie vetine i umetnost,termin politi téhne nije samo poltickavestna, vee i tumetnost, Kako J to dobro shvatio jedan Nice (Nietzsche). 1‘A prava politcka umetnostirazena jo w voden dijaloga. U dialog se, istna, ne iscepljue sav predmetfilozofije politi, ali dijlog (vodenje dijaloga)njen je bitni deo. Dijaog je obi politike umetnosti. Saglasan sam sa navedenim nematkim flo- zofom Otmanom, Koji se oslanjanatekovine .normativae flo- Zofie", da dialog (razgovor) nije svaki, bilo koji govor o Polite, vee ona Koji je nosen voljom za razumevanjem utesni- ka, a povth toga pretpostaijanjihovu slobodu i nepovredivas, jesinakosti wajaranost, kao ipijatljsku aklonost. Suit le ‘ment dijaloge pretpestavlajnuklanjanie nasa i arogancie w ‘odnosima modu parterima. Dijalog. je politki spor oj potiva na tolerancji wesnika. Kao sto diag iskljutule mono- loki + monokratski obi mislenja i ponaSenj, on takode iskljtuje krtku kao .krtiko oruzjem". To zoaci da prov nigrvo w glediftima i shvatanjima ne sme da se izrodiu neprija- relist. U. tome potiva smisao retorickog agona, odosno argumentativnog mnjenja i misljena U prilogu Savremena itraivanauputjnna to dae wstedajovekovn)fozo- ‘trom elec conan uni eumevanjy zon a in i ‘asm, al} pottene. Teej vlan slat poral la inlets Fao Jedntvenu anak ns ‘Meda ilezafina pst nesiagunje oko toga dae arz nous Lagat raat 2a un. Vel sno dx Hegel pata Anaksgorn pojam now. o> dani dugh raz Boga su zsteajmt: Now zz 1-panet kno moe Gow. ‘og optana eum, raortst | da 2. dab, sce, cd, maa mallee | 3 misao, mijn, smiao,raog | zane, Pounao Je da ear Igor ‘ileznatia pojum. On sto s edness, iano vel ta govorom ‘nije. Kod Hera je pcr priaclpLostoss. Shino je! kod sik ‘Ligon spermaités kann moe saopStava se sve a0 Some, pov 36 Hiktenje uma je inditektno, On treba da posluzi 2a kontrola ‘upotrebe razuima: on zna da obeletisvoje horizonte, svoje gra~ alee Negde je valanim razlogom Kantova filozofija definsana ao obnova Platonovog idealizma iz nematkog duba. Naime, od grékog se nemacki dui razlikuje time Sto ideje potiskyje unutrainjost subjekta, Sto ieje opaza u dobrocudnosti (Ge- ‘mii, u Sopstvu, a ne, kao Platon, na nebesima. Umesto Plato- nove filozofije ideja, Kant je formulisao filozofiju Ja. Dok je pre Kanta svako mislenje bilo misljenje sveta, Kant ga je po- ‘merio u unutrasnjost: Ja je postalo princip filozofije, Ono je najvigiprincip moguénostiiskustva i predmeta Granice razuma Kant postavlja tamo gde se tematizuje 1 problematizaje .apsolutna cclina svi mogucih iskustava" Iskustvo je mogute jer iskustvo nije svet koji je s one strane svesti. Zato so ovaj svet, ukoliko posedujo objektivaost za sa zanje, moze misiti samo kao neSto sto je svesti imanentno, subjektivno uslovijeno. Saznajno-teorijski pojmijeno, ono Sto jest bivstvujuce) zavisno je od transcendentalnog Ja, tj. pod- ete uslovu da u Ja bude objeltivno spojeno. Prema tome, ovo spajanje postoji samo u svesti. Ta svest je transcendentalna, ‘vest uopSte (das Bewusstseiniberhaup!). Transcendentalno Ja ili stranscendentatna apercepcija" najvisi je uslov iskustva i najvite pravilo za to iskustvo. Posto svi postedstvom uma po- stajemo Tjudi, mi obrazujemo jedan rod medusobno jednakih biea. A misao da um zasniva prirodau zajednica Hudi ima teo- rijske i praktigne postedice. Um je bogatii od razuma zato to ¢ razum samo teorijski, a um istovremeno i teorijski i prak- ‘vakom 2ivom bis, Légar pera uite ako da se svi svetsl do. nd) ispajava prema bot plana (proven). Spor jedan {or Kod Arntotlacanatavajnepereinog poeta Ko sat tebe mish ‘Sratako,nlegor lax nosis nocteor kao i lem sc soda 38 ta ‘om nou, Ineresnto fe ew Podnovom Mearns ste Ligon odreden now, Stl sam leita da Hegel, mien eet wt, 6a Svesno opredejn za iz now (| Anatagoring svat) kn caveat ‘ematkom zz Verma (am) Jr, ka So e ozs, Verma pole od gaa vernhmen, bra 37titan. Jedna iskljudivo teorijska svest ne mode se zamisliti nti ‘kao empiijska niti kao transcendentana, jer je svest — to je Kantov zakljugak — uvek delatnost, delanje, prizvodenje. U njoj je uvek sazdan jedan prakti¢nl momenat. Veé u trans- ccendentalnologici Kant uti primat prakti¢nog uma, a primat prakticnog uma pretpostavka je Cuvenog Kantovog’-koperai- kanskog preokreta". Zato je logika logi¢ara Kanta — logika prakticara, Na ovom mestu valja upozoriti da je grtka Mlozofj, pposevli sa Sokratom, postavila Zoveka kao svo) cl te je ale ove postojanje zasnovala na filozofoskom saznanju. Krajnjt cilj ovog filozofskog saznanja je da se dokuti i da se pojmovno ‘odtedi najvisi princip (ahé) i najvige bivstvo. A pokusj da se postojanje coveka utemelji na flozofskom saznanju znaci po- Sa oslobodenja Coveka, Ovde potivaju osnovi laze slo- ode, on0, w Hogelovoj terminologii, postavjanje coveka na glavu, t. na isto. Um je, prema tome, u nepostednom doti- tanju sa slobodom. Sloboda vati samo kao umna sloboda, slo- boda Koju je i kako ju je. shvatilo Prosvettelisivo. A rosvetteljstvo potiva na zamisli da se ne mode priznti nikal ‘va spona coveka sa nekim visim principom ili autoritetom od kkoga se on oseca zavisnim, izuzev one, koju je sam Eovek ‘opravdao svojim saznanjem. Sapere aude!* “Za Kanta um je ona sposobnos li moé koja sada zakone i nihove elemento, aksiome 1 najopStije poimove Koji mogu slufiti i kao prototipovi i model prilikom zasnivanja teorija. ‘Umje norma ili standard sudenja i delanja. Praktitai um sadezi 7 Geto ge nav Hegeov sav da je miss lobo prvi pt slaw Crt. Meda, van matnass a u peve pedstave lobed! Kod st 5 Grka ble poll objec, et razuaivo 8 dom na dominanna ‘esto plik (polis vot Gra Kod jh elu lobo jai pro- trate miu o must (atajeeskudnast — ananfs), te sudhine | Hut) Zanimljvo je dh fe pide slobdan leherd) sar od ie ‘ee soba (clue) Blowherdsconatavasobadaog imuSiarea of ‘ij wsvom pli, 2a retinue roa i rao zarcbjnia. Uoslom, rely od plisa Hao stants slobode, otto (domains) ne sno 0 ‘ems mesa slobods, vet essven od vot 38 najvige praktine principe i idefe, tiji je sadr2ajprirodni zakon pravilo prirodnog prava, Praktini um je recta ratio i w tom smisla je moé vrednosne racionalnosti, 2a razliku od ciline racionalnost Ja ne stavfa samo sebe pod zakon, kao rob pod zapovest svoga gospodara. Ja postaje tek onda Ja ako sluSa samog seb. Ja sadrdi svoje sopstvo tek kroz zakon Koji predstavla trans- ‘cendentalna svest, Cisti praktii um. Um postaje zakonodavac tek kroz delatnost koa se razlikyjo od samovolje ili nakloncsti. ‘Moralnizakon, wei Kant, nije hipotetiki ves kategoricki impe- rativ. Sve je smesteno w unutranjost subjekta: samo savest ‘mote suditi nad tobom, ona moze odluéiti da Ii si moralno de- Tovao ili nisi Praktigni um je filozofija moralnosti volja je moralna ne po sadrZaju veé po formi zakonitosti. Ova volja je nadvremena, naduzrotna, Gsta voli, Koja sama sebe odreduje. Proma tome, slobods nije nista drugo nego auonomija, samazakonodavstvo: bud Ja, sopstvo, lice, a ne stvar, budi subjekt svoje vole! To sve znati: budi slobodant Ta sloboda je sadrdaj kategori¢kog imperativa. Sloboda, dakle, nije data veé zadata. Covek nije slobodan veé to treba biti. Sloboda nije stanjo vee trebanje. ‘Dok tazum propisuje prirdi njene zakone (oni nist wm), uth, ‘Drlitrar.ckon” obeleava oa Kt lobo kaj se poljava he rojita mot pojdins da posi sud, polcdiac kot akon eva pia ‘nl svoj spsvenin zafona | spemas J dase aot axenic, U Alcoa re eaters” prods ta sfistima boda samo on0 80 Je spodon” odredeno kv on Hof akoaam sama. U ovom ra Tikoanjaogeda se sock saprestavialepamova - Tj: ko likvidacija. Pod nivelsuéom vlascu apstreinog, Kola sve to jeu piri ini ponovjvim, a industri, za Koj je * Wed, 108 Jaspers (bid, 102) kate: Moderoa nua za sj spesima da veda pueve prasare pogreine acon. Ona poste ‘shag prazovese je ere fovu drs svest. ‘Fetax Hotkbeiner und Theedre Adoto, Disleik der Auflaung ‘Querfg Verag, Amster, 1947 Ovde Guba) navodimo ist spisundanja Fischer Tschenbuch, ‘rash, 1971 (heaeno: DA), 9, 10 DA, 1 st‘ono podeseno, naposletku pretvara same eslobodene u ont 'go- ‘ilu’ Koju je Hegel (u Fenomenologij duha) cznatio kao rezul- tat prosvecenost.” Matematicki postupak je, u nekw ruku, ‘postao ritual misi. Sledi Zestok zakijutak: . Viadavina nad pri rodom opisuje krug u kome Kritka cistog uma izopstava misljenje."®” Horkhajmer i Adorno ukazuju da se mislenje ‘vod na matematitiu aparaturu, U krajajo lini, sam um po- Staje pomocno sredstvo sveobulvatnog aparata privrede. Tako filozofi «Kritcke teorje" vide domet suntanih zraka kalku- Tisuéeg uma T pte Dijaleliike Prosvetitejstma Horkhajmer je u Po- ‘ratenju wma, napisanom i objavijenom na engleskom u Ame- rici, istakao onaj momenat u razvitku Prosvettelistva koji ‘utonomiju uma preokrese u heteronomiju." U tom ina um Postaje puki instrument koji je upregnut w odredeni drustveni proces. Njegov jedin cilj(krterjum)jeste ovladavanje priro- dom i Ijudima. Tada istina prestaje biti sama sebi sveha I pret- vara se u puko sredstvo ili orude. ‘Time je podvusena jedna ddimenzija, ii jedna strana Prosvettljstva, protumacena iz ima- nentnih konsekvencija Kantove Kririte ¢istog wma, §. njegove teorijske filozoije, koja se Jasnije razvila u raznim skolama pragmatizma, neokantovstva i logickog povtivizma, Nemacki sociolog Ralf Darendorf” u tome ne Vidi nikakay nedostatak veé, naprotv, svojevesnu velinu, i demonstrira je na ‘rimeru ameri¢kog polmanja i praktikovanja racionalnosti, Da- rendorf uzima za primer Bendzamena Pranklina (Benjamin Franklin) koji je, da bi razika bila simptomatinija i upecet ‘va, boravio izmedu 1776, i 1778. godine u Parizu u isto vreme Jada i Ruso, a da se nih dvojica uopste nisu stela. Frankli ‘odredio coveka kao ,toolmaking animal’, te ga je Maks Veber 1 Protestaniskoj etici 1 dubu kapltalizma istakao kao primer ameritkog mislioca sa izxazito eksperimentalnim smislom i kao FDA. 2% Upor. Max Horkheimer, Pmrateae uma, Sarsjev, 1963, 4 > Ralf Duthendor, Die angenandle Afeirng, Praskiisaia vd ‘ambur, 1968, 221 dale 2 osvedotenje protestanske etke i kapitlisti¢kog duha, a Marks 1u Kapital kao onu vtstu Jenkija koji definisuei Goveka kao «bide koje pravi orude" izrazava duh epohe kapitala, kao 80 je Arisitel, definisuci coveka kao gradanina (politcko bis), izrazio duh anticke gréke epobe. Franklin i americki duh formulisali su, po Darendorfu, specifitno shvatanje Prosvetitelitva, razlcito od evropskog ‘To shvatanje Darendorf naziva_ sprimenjeno Prosvetteljstvo" (die angewandte Aufklarung). Njegova se tajna sazima u for- ‘muli spravijivost sveta (die machbare Welt, kojom Amerikan i obuhvataju svekoliku racionalnost. Po Darendorfu,iskustvo koje je posredovano naukom, spravijvi svet, a osobito éoveke koji Se moze vaspitati, vera w prestabilisenu harmoniju morala, uspeha i postovanja vi8eg biéa, koje je odvelo ovom srecnom stanju stvari, obrazuju sindrom u kome Prosvettljtvo slavi ‘svoj pravi istoriskitrijumt. a bi razlika izmedu evropskog shvatanja i americkog Prosvetiteljstva bila Sto plastgnijeprikazana sa njihovim isto- rijskim posledicama, Darendorf pie: ,Od Encitlopedie i Ru- soa pravi put vodi boginji uma na pijedestalu Revolucie, Ali za Franklina i njegove zemljake um nije bio boginja, nego instea- ment. Um se ne postu, ve¢ se upotrebljava. Ako um zasniva Dpunoletstvo (zrelost) Coveka, onda samo amerika koncepeija ‘mode vaditi kao prosvetiteljska, dok otudeno postovanje (die cenifremdete Verehrung) oruda ima, dake, prvi korak ka total tarnoj demokratiji Moderne. Racionalnast kao ameritka nacio- nnalnavrlina znati da punoletan Covek objafnjava svet spravjivim ili, pak, spravijiv svetobjesnjava svofim, {tim sta- vom businessu. Njegove schemes aisu, napr. {otalni planovi. Oni uoptte imaju malo zajedni¢kog sa moder- xm pojmom planiranja. One su promisleni nacrti u kojima su skupa promisijeni i protivnacrti i potrebne rasprave, dakle, eksperiment." % Bid, bans, Si, 24Ono So je, prema Darendorfs, hvale vedno (suprotan stay kudi kod Diltaja i Adora) jest ckoinst da su Amerikanci Sim vee opisanim prosvetitlskim smisiom uspeli da prine spravijvosti sveta, iz sete .mrtvog” seta fzike i heme m rina tlo nauka 0 Goveku. Oni (Amerikanc) pokazal su da je 1 ovo) obasti moguca stroga ikustvena nauka kao Sto su: teo- ‘ijski asnovana ekonomska politika, primenjena socjalna me- dlicina, prsirena psihoterapia i mnoge druge primene nauéaih teorija 0 Coveku. Tome, primera radi, dodaje Darendorf: nauéno rukovodenje preduzeéem, hotljersku nauku i nauku o domatinstv, alii psihologiju reklame | sveukupnu primena sezanjao manipulisanj Hjudima. ‘Ova verovanja u mogucnost da se judi svet move spra- Viti na osnovu nauenog sazmanja danas su veoma jasno dovela, nisl Darendort, do onogfenomeng koi je Helmut Selski (el- mut Schelsky), narotito u tudji Covek w naueno} evilzacj, opisuo ao sajenfitacju prakse, Verovanje u svemoé nauk Alpunjen je verovanjem u moguenestvaspitanja jul, so vor 4i tome da obrazovne ustanove zauzimajU stedisni poloza uw drastv.Proces uéenja u Ameiciswugde je protkanpraktgnim smislom uenja wloga:uloge Iubavaika, supruznika(e), oc, rajke. ,Specifina racionalnost Amerie, pse on, .n bi mo- la funkjonisati ber gotovo neogranicens plasticnost judske prrode." Samo ubenje je proces znatne identifkacje sa ulo- om. Ako je zaokruzeno, onda se lice i maska stapaju. Ueenje je, u stvarl, habiualizaciia(prilegodavanje, navikavanje) na ‘uapred otisnuteobrace (Ono Sto je Darendorf video kao bolju strana racionalnesti Prosvettlstva kod Franklina i Amerikanac, ve jou ano) fa- 2i gradanskog svota video Fensis Bekon (Francis Becon), Kao 1 Later. Na tu okolnast ukazuju Horkhajmer i Adorno ba po- ‘enutojrasprav. Pravi cil | shtba nauke ne potiva, kaze Be- kon, u plauzibilnim, zabavnim, preéasnim ili efektnim © mia, 2826. > Ml, 2627 34 govorima ii nekakvim osvetjavajucim argumentima, veéu de- Jatnost i rad, wotkrivanjunepozgatih pojedinostv eju bole ‘opremijenosti i pomoti u Zivot." .Operaion”,efkasan po- stupal, ane neplodina seca saznaanja svha sui el. Sve se i saat ustavu da Je punoletan (prosvecen) samo onaj Covek ji se slut razumom da bi pomocu njega ovlada prirodom i svetom zivota. Taj razum je ovaplogen u nauci, pre svega & matematici,tchniei i prirodnoj navel Kao simbolima nauke ‘pie. Znamo svakako da je vast drustva nad prirodom razvijena do nesléenih vsina, aie poedinac alin ovom moc nje- nim tehnickim eparatom. ‘li druktje reteno: podredivanje svekolke prirode bezobzicnom subjekt, zavrava se uprava Wt ‘ospodarenju one slpe objektivnosti ii prizode bex coveka “Tadno je zapazio Robert Musil: tako shvaeno Prosvettlsvo spekulie rdavim sposobnostima u Covel; dresrajutinjegova niskost, ono pomaze ovekovefeau nlegovog nepuncetstva. Prev ehnikih kategorj usavremenom indastriskom, rusty dobro je poznata. Ona daseze do mocnih tehnika mani- Pulacie javnodcu i javnim majenjem putem propagande, alti jenog stodnika reKlame, Laz je od njih neodvojva. U njima se odigrava fuzija police sa business-m. Otpor mai ne Poznae propagandu jer iza otpoa nasil stoi pravda,istina | Sloboda, Horkhajmer 1 Adorno su u pravu kada kau” .Propa- ganda ist menschenfeindlch." Upravo tako:sredstva mhasovne omunikacije bave se prilagodavanjem javnost politickom, druitvenom i ekonomskom stanusu quo. Tse iskanje zal nje spravijvost sveta” na ameridk natin i plastifacijom iu. a procesu vasptanja i socijalizacifekojom se odusevliava Darendort. Umesto starjog gradanskog drusva, predsavni dela savremene sociologije i antopologie Koji su fas tehnikom, isticu industrjsko dru8tvo w Kome je ella Kljuéai Pojam umesto Kase. Pre svega ela znarja, ona koja sivara * Prema: DA, 8 (Bacon, Noman Organ, XIV 3) 35inak. Efikasnost stoji w pozadini delovanja elita pomoéa ‘anja. U nase vreme ostvaruje se Sen Simonova vizia indu- strjskog drusiva uw kome radnim procesom rukovode me nadir, Cim se drustvo pojmi kao objekt Kojim se moze ‘oviadati pomoéa znanja, odabranim elitama se predaje u vlast ne sito priroda nego i drustvo. Medu eltama znanja postoje dve Kategorie: 1. akademski i tehnitki poziv i 2. starovi (avez de) u oblast razonode i sporta. Autortet se stice postedstvom strutnostispecializacij (tv. fukeionalniautorite). VU tehnickoj civilizaciji .instrumentalni um" zavzima do- rinanina ulogu. Instrumentaini um istoznagan je sa pojmom racionalnosti w racumskom smishu i w tom smisia je ona ra- alitita, preteeno protivretna racionalnosti u umnom smislu, uumnoj racionalnosti ii, da upotrebimo izraz J. Habermasa, emancipatorskom wm, tije zatetke nalazimn u Kantovoj filo- zofiji praktienog uma ko zadateslobade, slobode kao zadatka. Tnstrumentalni um w pritodi i drustvi.vodi itacionalnost ddrustvene racionlizacije. U tom pogledu srodni su zakljuéci Veberove ,razumevajuée sociologie" i Horkhajmerove i Ador- nove, pa i Markuzeove .Kriticke teri drusiva". Veber je u svojim ,Prethodnim ngpomenama" za zbitku svoj religiczno- ~sociolotkih rasprava™ postvio pitanje zaSto izuzev Evrope ‘nisu ni navn, ni umetnicki, ni dréavni, nti privredni razvi- {ak krenuli onim putevima racionalizacije koji su svojstveni Za- pada’. U tom smisiu nabraja mnostvo fenomena koji ukazuju na specifigno uoblien racinalizam zapadne kulture”. Lista je dagatka, Medi ostalima, naveo je modern nauku Koja ‘ruta teorijsko znanje u matemati¢kom obiku i ispituje ga po- ‘moéu Kontroinog eksperimenta. Tome dodaje. sistematski strutni pogon univerzteski organizovanih naka, zatim za tease proizvedenu literatura i institucionalizovani umetnitki gon (pozorste, muzeje i éasopise, te harmonigna muzika w blicima sonata, simfonija, opera kao i orkestarsk instruments 7 ax Weber, Ceranmehe Auf rer Relionstolloge, Tbin: 0, 56 corgulle, Kavir i violina, zatim primenu linearne i vazdusne perspeltive w slkarstvu, te konstruktivne principe velikih (mo- ‘numentalnih) gradevind. Tu spada nauéno sistomatizovano utenje o pravu, ustanove formalnog prava i pravosuda, pravno skolovanje Gindvnika, moderna dr2avna uprava i racionalna bi= rokratija koja deluje na osnovu pozitivnog prava, zatim pro- raGunati privatno-pravni promet i radno kapitalisttko pro- duzeée usmereno na dobit; odvajanje kuéne radinosti od predu- 22¢a Sto pretpostavja pravno odvajanje liéne i preduzetne imo- vine i raspolaganje Knjigovodstvom. U to spada i formalno slobodini rad organizovan efikasno da koristi nautna saznanja 1a poboljfanj proizvodnie i preduzetne organizacije, Naposlet- ku, Veber ukazaje na kaptalisticku privrednu et, deo racio- nalnog natina Zivota jer kao Sto je uopSte zavisan, kako od racionalne tehnike i racionalnog prava, tako je ekonomski ra- cionalizam u svom nastanku uopSte zavisan { od sposobnesti i Aispozicije Gudi 2a odredene vrste praltléno raclonalnog natina Zivota. U sredistu nabrojanih oblika .zapadnjatke racionalizacijo" stoji Veberova ocena da je .modemna nauka sudbonosna moé racionalizovanog drustva*. Autonomna umetnost stoji u kom- ‘plementarnom odnosu prema racionalizaciji svakednevice. One ‘graju kompenzatorsku ulogu jednog .svetovnog izbavijenja od svakodnevice, a pre svega od povecanog pritiska teorljskog i praktiénog racionalizma* Proves racionalizacije svakako je povezan sa viemenom, nastajanja Moderne. U drutivu to izrazava kapitalistcka pri- ‘vreda i moderna dréavna uprava sa uzajamnom stabilizacijom. U oblast kulture to je moderna prirodna nauka, organizovana ‘na univerzitetima i akademijama, zatim racionalno pravo i struéno pravno obrazovanje i, najzad religiozna udrutenja, a pposebno protestantska etika. Tome se pottinjava tivo lignosti, njene vrednosne orjentaije i metodican natin Zivot, Podsetimo Ii se samo Horkhajmerove i Adarnove kritike Prosvetteljstva, zapaziéemo odredenu podudarnost sa Vebero- vim nalazima. Problem odnosa mita i Prosvetitljtva prisutan 7Je kod predstavnika obe teorije, istina na poseban nagin, Rac nalizacja je kod Vebera izragona u ,raS¢aravanju sveta". Pred stavnici .riticke teorije" smatrali su da je moderni, potpuno racionalizovani svet samo prividno ra8caran. Oni trde da Pro- svetteljstvo pada nazad w mitologiju. U njihovom ekskursu 0 Odiseju, jednom od najranijih raprezentativnih svedoéanstava sradansko-zapadne civilizacije, w sredist stoji pojam artve i Samopregora na dijoj se diferencji tako dobro pokazuje jedin- stvo mitske prirode i prosveéenog ovladavanja prirodom. Dru- Bi ekskurs bavi se Kantom, Sadom i Nigeom i pokazuje kako Pottinjavanje svega prirodnog pod nezavisni subjekt najzad vrhuni u vladavini slepo objektivnog, prirodnog. Najzad, ode~ Jjak posveéen ,kulturno) industriji" ukazuje na regresijy Pro- svetteljstva w ideologii, koja u filmu i radiju nalazi svoj merodavan izraz. .Prvobitni afinitet... business i zabave poka- ‘zaje se w narotitom smislu: apologiji drustva. Biti zadovoli ‘zaati biti saglasan... Zadovoljtisvaki put, no morati mist na ‘ono, patnju zaboraviti gde god se bude pokazala. U temelj joj ppotiva nemo¢. U stvar, to je bekstvo, ali ne, kao Sto se tid bekstvo od rdave realnosti, veé od krajnje pomisli na otpor koji Jo) Je preostao. Oslobodenje koje, obecava zabava je, oslo- Dodenje od mislenja kao negacije."* Ova opora kritika Prosvetteljstva nazvana je dijalek- tigkom. Ona ukazuje na njegove istorijske rezultate Koji su ga ‘udajli od njegovih prvobitnih emancipatorskih intencija, od- nosno razvilinjegovu intrumentalna dimenziju racionalnosti na ‘usted njegove emancipatorske, izigravajuci um i slobodiu po- ‘motu razuma i njegovih Kategori Iz krila same ,Krititke torije" J. Habermas (rgen Ha- ‘bermas), uéenik i sledbenik Horkhajmera i Adorna, osporava vu totainu keitiku uma svojih utitlja.” Njihova’ideotoska -sumnja nije usmerena samo protiv neumne funkeije burZoaskih Da, 129130. Jurgen Habra, Der pi Aullgs, Frankf Main, 1985, 3057, 38 Distes der Moderne, svete ideala, vet protiv umnog potencijala bur2oaske kulture... Sa ‘pojmom ,intrumentalnog uma" Horkhajmer i Adorno hoe da se obratunaju sa kalkuliSucim razamom koji je uzurpirao mesto ‘uma. Um je asimilovan u moti, a time se odrekao svoje kri- Lidke snage — to je krajnj otkrie jedne kritke primenjene na ‘samu sebe. To svakako opisuje samorazaranje krii¢ke moti na paradoksalan natin, jer ona u trenutku opisa mora jat da upo- ‘uebi na smtosuden kritiku, Ona totalitarizaciju Prosvetitel- stva denuncira njegovim viasttim sredstvima. Habermas ‘upozorava da je Adorno u Negatimnoj dijalektici bio svestan ove performativne protivrecnostitotalizujuce kritke. Unica} Niéea, pposebno njegove Genealogije morala, utvrduje Habermas, je- ste nesumnjiv. Nige je dao primer kako se totaizuje kritika On Je svojom teorijom moei objasnio potpunu asimilacju uma u ‘moti koja se dobrovolno remitologizuje i namesto zahteva za istinom pridrzava joS samo retoi¢ki zatev estti¢kog fragmen- ‘a. Ali Nice jo, primocuje Habermas, radializovao protivpro- svetiteljstvo. Medutim, Horkhajmer i Adomo sw pribvatli njegovo ,udenje o identitetu vast i uma”, polazste za totaliza- {uu kritiku ideologije. Zato se Habermas pita: kako je moguce da su oni tako potcenili kulturni sadréaj Moderne, te su u sve- ‘mu opazili jedino smesu uma i vlast. Mott i vazenja? U tom i takvom stavu Habermas vidi duhovni uticaj Nigea. On kaze da ‘bunjuje sadrdajna saglasnost izmedu Nitea i predstavnika -Krititke teorije". To je vidlivo pri raspravlianj 0 ,praistoriji, Subjektivnosti”. Nice, naime, tvrdi da su se Hudi, tim su se ‘I spolja8njihinstikata, morali prepustti.svesti", fj. aparatu opredmetivanja i raspolaganja spoljatnjom prirodom. Ovi ne- steénici", kaze na jednom mestu Nie, .morali su da se reduku- Ju na milijenje, zakjutivanje, proraéunavanje i kombinovanje uuzroka i posledica."® To on zove pounutratylenfem instinkata, to se Kasnije nazvalo ,duom". Objektivizovana priroda i mo- ralizujuce drustvo korespondirajuge su pojave iste mitske sile, snizene do pervertovane vole 22 mo¢ il instrumentalnog uma * Prema: DA, 16:47,Habermas ukazaje na to da je ova perspektiva otvorena sa estetikom Modemom, sa onim trdokornim, wv avangardi- sticku umetnost frsiranim samootkrivajem jedne deceatriran, ‘od svih imperativa rada i Koristi, Kognicije i svehovite delatno- sti oslobodene subjektivnosti. Nige nije samo savremenik | dluhovni srodnik Malarmeoy, nit jeu sebe upio samo poznoro- tmantiéni duh Riharda Vagnera. On je, zakijutuje ovaj deo raz~ matranja Habermas, smisao esteti¢ke Moderne preneo na Pojam, pre nego sto je avangardisticka svest uzsla objektivni oblik tw literaturi,slikarstvu i muziei XX veka, a Adomo je obradio u svojoj Esteri¢kojteorji. Anarhistidka namera nad- realista, dase razbije kontinaum istorje propadanj, prisutna Je vet kod Nigea. Kod Nitea se ve¢ javija iskustvorebelie pro- tiv svega normativnog. To je ista snaga Koja neutralizje mo- ralno dobro i praktignu Korist, a koja se ispojava u dijalektict tajnef skandala, u zadovolistvu u uzasu profanacije. Nige So- ‘rata i Hrista, kao advokate vere w sti i asketski idea, vidi ‘ao velike suparnike: oni negiraj esttitke vrednosti Nite se poverava jedino umetnosti uw kojoj se upravo lat posvecujes Yolja za obmanom’,jedino teroru lepoga koji se ne da zarobiti fiktivnim svetom nduke i morala, Nite, kafe Habermas, into- izuje wus kao jedini organ ,saznanja",s one strane istinitog i ‘ogreinog, dobraizla. Sud ukusa umetnickog sudije on uzdite 4 model vrednosnog suda, .vrednosne ocene". Ali ako se ritljenje vie ne moze uopstekretat u element istine, onda protivretene i kritke gube svoj smisao. Oni samo zadriavaja smisao ,anders sein wollen’. Nike ne moze dopustiti da teorija ‘moti bude teorija. On se krege uw svetu privida u kojem se mo- 1 razikovatisvetije od tamnijih senk, ali ne i um od neuma, To je, u neku ruku, zakjuduje Habermas, svet sunovraéen mit u kojem moct uiga jena na drugu, te nije presto nikakav clemenat koji bi mogao transcendirati borbu moti. Mozda je ‘vo tipiéno za neistorjski natin opazane esteticke Moderne da Pojedine epohe gube svoj lik u Korist herojskog afiniteta sa~ ‘aSnjosti sa dalekim i prvobitnim: dekadent hoce jednim sko- kom da stupi u vezu sa varvarskim, divljim i primitivnim. 60 Nie, koji je smatrao da je autenticna kultura odavno propala, svojom .genealoskom kritikom" vrata se ono} dimenzji prvo- bitnog mita po kojoj je starje v rodoslovnom lanes ranije, po- reklu blize. Poreklo slu2i kao kriterijum ranga istovremeno socijalnom i u Iogi¢kom smisiu. Otuda i . geneatogija morala", Nice vrednuje neku litnos ili natin delanja prema porekla, te ‘mu je svugde ,otmen’, ,plemenit'u staleSkom smisiatemeljai pojam iz kojega se nuzno razvijaju pojam .dobae” u smisha sduSevno-otmen", ,plemenit", a taj razvitak tete uporedo sa

You might also like

• Robert D Amiko Savremena Kontinentalna Filozofija

  

  Document386 pages

  Robert D Amiko Savremena Kontinentalna Filozofija

  Marko Tomašević

  100% (1)
• Iz Debate Sa Džordanom Pitersonom - Slavoj Žižek - Peščanik

  

  Document12 pages

  Iz Debate Sa Džordanom Pitersonom - Slavoj Žižek - Peščanik

  Banovic_2014Strahinja

  No ratings yet
• Бунтовни Пророк Јона - Теологија

  

  Document5 pages

  Бунтовни Пророк Јона - Теологија

  Banovic_2014Strahinja

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Očeti Iz Početka

  

  Document13 pages

  Očeti Iz Početka

  Banovic_2014Strahinja

  No ratings yet
• Knjiga Sta Se Rodi Kad Se Gender Rodi Vladimir Dimitrijevic - JPG

  

  Document317 pages

  Knjiga Sta Se Rodi Kad Se Gender Rodi Vladimir Dimitrijevic - JPG

  Banovic_2014Strahinja

  No ratings yet
• Raspadanje

  

  Document21 pages

  Raspadanje

  Banovic_2014Strahinja

  0% (1)
• Sveska 1 Nauka I Stvarnost

  

  Document17 pages

  Sveska 1 Nauka I Stvarnost

  Banovic_2014Strahinja

  No ratings yet
• Серен Кјеркегор " Појам стрепње " / Seren Kjerkegor " Pojam strepnje " /

  

  Document123 pages

  Серен Кјеркегор " Појам стрепње " / Seren Kjerkegor " Pojam strepnje " /

  Banovic_2014Strahinja

  100% (2)
• Ljubomir Tadić: Zagonetka smrti - smrt kao tema religije i filozofije / Љубомир Тадић: Загонетка смрти - смрт као тема религије и филозофије

  

  Document128 pages

  Ljubomir Tadić: Zagonetka smrti - smrt kao tema religije i filozofije / Љубомир Тадић: Загонетка смрти - смрт као тема религије и филозофије

  Banovic_2014Strahinja

  No ratings yet
• Glasnik Katalog 2018 - 0 PDF

  

  Document156 pages

  Glasnik Katalog 2018 - 0 PDF

  Banovic_2014Strahinja

  No ratings yet
• Razbitje - sedem radikalnih esejev (Gorazd Kocijančič) /Razbiće - sedam radikalnih eseja (Gorazd Kocijančič) / Разбиће - седам радикалних есеја (Горазд Коцијанчич)

  

  Document194 pages

  Razbitje - sedem radikalnih esejev (Gorazd Kocijančič) /Razbiće - sedam radikalnih eseja (Gorazd Kocijančič) / Разбиће - седам радикалних есеја (Горазд Коцијанчич)

  Banovic_2014Strahinja

  100% (4)
• Platon - Eros I Filia

  

  Document244 pages

  Platon - Eros I Filia

  Gospodarica Zmajeva

  100% (2)
• Бранко Бошњак - Грчка филозофија

  

  Document242 pages

  Бранко Бошњак - Грчка филозофија

  Banovic_2014Strahinja

  No ratings yet
• S Psihologija Ličnosti

  

  Document328 pages

  S Psihologija Ličnosti

  Niaina Sadikovic-Ratsimanohatra

  No ratings yet
• Pravila Za Seminarski Rad

  

  Document4 pages

  Pravila Za Seminarski Rad

  Banovic_2014Strahinja

  No ratings yet
• Antologija

  

  Document984 pages

  Antologija

  natasha_23lm

  No ratings yet