Professional Documents
Culture Documents
Аутографи
Јона је средишњи лик Књиге, а читаво приповедање се одвија кроз интеракцију Јоне и
осталих ликова. Као и у другим библијским приповедањима, и овде је сама радња,
карактеризација ликова и остали наративни елементи прилично једноставни.
Библијски писац једноставним и сведеним начином приповедања говори о пророку
Јони. Међутим, литерарна једноставност стоји наспрам теолошко-идејног богатства
који доноси овај текст. Једноставна радња остављала је доста простора за
дотумачивања текста кроз читаву историју њене рецепције. Многи теолози су у тексту
видели различите аспекте о којима сам писац није непосредно говорио. Ипак су их они
херменеутички легитимно ишчитали. Иринеј Лионски и Методије Олипски су на
основу Јоне побијали гностичко учење које је искључивало васкрсење тела. Слично је и
Кирило Јерусалимски расправљао са Јеврејима о васкрсењу као феномену који се
дешавао већ у Старом Савезу. Ориген је Јонин боравак у уроби кита сматрао метафором
искушења и потребом за молитву. Велики коментатори (Теодор Мопсуестијски, Кирил
Александријски, Јероним и Теодорит Кирски) су сваки на свој начин увиђали неке
карактеристичне елементе у Књизи. Јона је из различитих углова реципиран у
иконографији, богослужењу и аскетици. Представљање Јоне, или такозвани Циклус о
Јони је био чест мотив ранохришћанске уметности. Књигу пророка Јоне су тумачили и
многи савремени библисти, такође увиђајући различите значењске аспекте. Све то
говори о идејном богатству овог релативно кратког текста.
Поред могућих – већ наведених – тумачења, Књига садржи неколико важних теолошких
идеја, које је писац вешто уплео у саму нарацију. Једна од главних идеја јесте да покаже
да Бог није само Бог Израилаца него свих људи. Контекст настанка овог списа на то
недвосмислено указује. Наиме, Књига је настала у доба после Јездрине и Немијине
мисије у Јерусалиму. Једна од одлика тога периода било је јаче разграничење Јудејаца
од осталих народа. После Јездрине и Немије реформе појавила се јака струја која је
своју теологију темељила на националистичким уверењима. Таква наглашено
националистичка свест је од Бога често чинила јеврејског идола. Писац кроз приповест
енергично полемише против тога, жестоко се супротстављајући национализму и
верском партикуларизму. Полемички моменат је нарочито наглашен у опису догађања
на броду. Упадљиво је да су морнари представљени као изразито морални људи који се
моле Богу, док Јона то не чини. Јона чак не показује знаке забринутости за дешавања,
него мирно спава у унутрашњости брода. Пагански морнари су представљени
побожнијим од Јоне, који се иначе хвалисао да је Јеврејин. Једна наизглед
парадоксална ситуација – незнабошци се моле истинском Богу, док Јона спава. Затим,
морнари имају и веће поштовање према људском животу, јер су невољно бацили
пророка у море. Нинивљани се, такође, кају и препознају Божију вољу, насупрот
тврдоглавог пророка. Писац овим јасно одбацује идеју националног Бога, указујући да
је Бог истински Бог свих људи. У томе погледу у Књизи се заговара универзализам, и
ослања се на неке раније пророчке списе (уп. Ис 56, 1–8; 60, 1–5; 66, 18–24; Јер 25, 5;
26, 3; 36).
Трећи аспект који се овде открива, а происходи из наведених, јесте могућност покајања,
односно преумљења. Писац тиме имплицитно, али недвосмислено показује да се
истински однос између Бога и човека не заснива на формално верској или националној
основи. Сви они који се истински обрате отварају могућност општења са Богом и могу
се надати његовом милосрђу. Огреховљени Нинивљани кроз покајање избегавају казну,
чиме се показује да се човек у својој слободи може окренути према Богу и избећи
пропаст. То су управо учинили Нинивљани. У том смислу Књига пророка Јоне је
афирмација људске слободе и могућности, не само за Израилце него и остали. Овде
писац изражава истоветну идеју као Јер 18, 7–8: Ако се народ против којег сам говорио,
обрати од греха и зла, тада ћу се ја покајати за зло које му бејах наменио. Чак се и
Божија намисао може опозвати, ако се човек усмери путем добра. Човек својом
одлуком и односом утиче на догађаје који су изван његових, самољудских могућности.
То се види и на примеру самог пророка. Јона је помилован када се нашао у утроби
рибе, јер се у молитви обратио Богу. Тиме се превазилази теолошки концепт којим се
нужно повезују преступ (грех) и казна. Примери Јахвеове милостивости и сажаљивости
виде се како у случају Нинивљана, тако и на самоме пророку.
У лику пророка могу се сагледати још неки важни аспекти. Наиме, у Књизи пророка
Јоне видљив је на врло илустративан начин приказан, за библијско предање, особен
однос између Бога и човека. У личности Јоне огледа се бунтовни карактер човека као
таквог. Видљива је човекова склоност да се супротставља Богу и истрајава на
сопственим позицијама, иако су оне упитне и нестабилне. Јасно се показује колико је
човек спреман да делује на сопствену штету. Јона у два наврата пада у такву јарост да
тражи од Бога да му узме живот: Боље је за мене да умрем него да живим (4, 3.8). Из
тога угла гледано, Јона типски представља човека – он је типичан „Адам“, бунтовник.
Приповест о Јони су још свети Иринеј Лионски и Методије Олимпски упоредили са
Адамовим грехопадом. Јонино истрајавање
Почетна Аутографи у својевољности
Дијалози иПреводи
немирење са Божијом Пишите нам
и преписи
вољом саобразно је са Адамовим грехом. Иако све зависи од Бога, Јона се као и Адам
руководи сопственим поривима. Писцу је лик пророка послужио да у њему сагледа
неке типске одлике човека уопште, што Књигу чини стално актуелном.
Давид – човѣк и „Хоћемо цара, као Јосиф вођен руком Довитљиви праотац Пророк Амос:
цар и други народи“ Божијом Јаков „Нека потече
правда као поток“
Родољуб Кубат Родољуб Кубат Родољуб Кубат Родољуб Кубат
17. јуна 2019. 8. јуна 2019. 11. маја 2019. 22. априла 2019. Родољуб Кубат
3. априла 2019.
Судије Мојсије ‘види или Повратак Писму Откуд Писмо Писмо, оци и ми
не види’ Бога „протестантско“?
Родољуб Кубат Родољуб Кубат Родољуб Кубат
15. марта 2019. Родољуб Кубат 12. фебруара 2019. Родољуб Кубат 17. јануара 2019.
25. фебруара 2019. 1. фебруара 2019.