1

Restitucija Isusa Hrista

Naslov originala:
The Restitution of Jesus Christ
Servetus the Evangelical - Kermit Zarley
Triangle Book - 2008
ISBN 978-0-692-00589-7

Za izdanje na srpskom jeziku:
www.vjera.net - biblijski monoteizam
Septembar 2013
Prevod sa engleskog:
Marija Ivkovi!
Korektura:
Aleksandar Vuksanovi!




Ovi !lanci su od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na
njegovoj internet prezentaciji www.servetustheevangelical.com
mo"ete da pro!itate 50 !lanaka na engleskom jeziku. To su isje#ci iz
njegove biblijsko-istra"iva!ke knjige koja ima 600 stranica sa
naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)
2

1. Da li se Trojstvo pominje u Knjizi Postanja? .......................... 4
2. Da li je Isus ,,Silni Bog u stihu Isaija 9:6? ............................. 6
3. Da li je Sin $oveka Bo"anstvo? ............................................. 10
4. Da li je Isus preegzistirao u raju? ........................................... 13
5. Da li je Isus preegzistirao kao ,,an%eo Gospodnji? .............. 17
6. Da li je Isus si#ao iz raja? ....................................................... 20
7. Da li je inkarnacija istinita, da li je Bog postao !ovek? ......... 24
8. Da li je Isus iz sebe ispraznio ikakve bo"anske atribute? ...... 27
9. Da li je Isus bio Bog iako je Bog nevidljiv? .......................... 30
10. Da li je Isus Bog zato #to je bezgre#no ro%en? .................... 33
11. Da li je Isus Bog zato #to je !inio !uda? .............................. 37
12. Da li je Isus Bog zato #to je bio obo"avan? ......................... 40
13. Da li je Isus Bog zato #to je Gospod(ar)? ............................ 43
14. Da li je Isus Bog zato #to je opra#tao grehove? ................... 47
15. Da li je Isus Bog iako ne zna vreme svog povratka? ........... 49
16. Da li je Isus priznao Sanredinu da je Bog? .......................... 53
17. Da li je Isus Bog zato #to je vaskrsao? ................................. 56
18. Isus nije Bog Biblijski stihovi ........................................... 59
19. Isus jeste Bog Biblijski stihovi? ........................................ 62
20. Da li je Isus Bog u Jevan%elju po Jovanu? .......................... 66
21. Da li je Isus Bog u stihu Jovan 1.1c? ................................... 69
22. Da li je Isus Bog u stihu 1.18 Jevan%elja po Jovanu? .......... 73
23. Da li je Isus Bog zato #to je Sin Bo"iji? ............................... 77
24. Da li je Isus sebe stavljao u poziciju Boga? ......................... 80
25. Da li je Isus Jahve? .............................................................. 83
3

26. Da li je Isus tvrdio da je Bog u Jovan 10.30? ...................... 87
27. Koje su to zapravo Isusove tvrdnje? .................................... 90
28. Da li je Isus la"ov, ludak ili Bog? ........................................ 93
29. Da li je Isus Bog ili je podre%en Bogu? ............................... 96
30. Da li je Isus Bog ukoliko on ima Boga? .............................. 99
31. Da li je Toma nazvao Isusa Bogom u stihu Jovan 20:28? . 103
32. Da li je Petar verovao da je Isus Bog? ............................... 106
33. &ta je bila Pavlova hristologija? ......................................... 109
34. Da li je Isus Bog u sihu 9.5 Poslanice Rimljanima? .......... 113
35. Da li je Isus Bogo!ovek u stihu 1Tim 2.5? ........................ 116
37. Da li je Isus Bog u stihu 1.8 Poslanice Jevrejima? ............ 120
38. Da li je Isus Bog u stihu 1.1 Druge Petrove poslanice? ..... 123
39. Ko je istinski Bog u stihu 5.20 Prve Jovanove poslanice? 127
40. Da li je Sveti duh Osoba? ................................................... 131
41. Ko je Sin $ove!iji? ............................................................ 133
42. Da li ,,Emanuilo podrazmeva da je Isus Bog? ................. 137
43. Da li je Isus bogatom !oveku ukazao na to da je Bog? ..... 140
44. Da li je Isus Bog u stihu 20.28 Dela apostolskih? ............. 143
45. Da li Pavle Isusa naziva Bogom? ....................................... 146
46. Da li je Isus Bog u drugim tekstovima Apostola Pavla? ... 150
47. Da li se dokrina o Trojstvu nalazi u Novom zavetu? ......... 153
48. Za#to Trojstvo nema tri prestola u raju? ............................ 157
49. Da li je trijadologija monoteisti!ka? .................................. 160
50. &ta hri#'ani moraju da veruju? ........................................... 163

4

1. Da li se Trojstvo pominje u Knjizi Postanja?

$itaocima Svetog Pisma u 20. veku mo"da nije lako da
prepoznaju snagu monoteizma - verovanja u jednog Boga - koji
je prvi princip svih Starozavetnih u!enja o Bogu. Jevreji su bili
spremni da umru za svoje uverenje da je istiniti Bog jedna
Osoba. Svaka ideja o mno"ini u Bogu je odba!ena kao opasno
idolopoklonstvo. Zakon i Proroci su stalno insistirali da je samo
jedan pravi Bog, i niko nije mogao da predvidi "podelu" u Bogu
kada je predao se'anju tekstove kao #to su slede'i (citirani iz
"New American Standard Bible"):
"$uj, Izrailju: GOSPOD je Bog na# jedini GOSPOD!"
(5. Mojsijeva 6:4).
"Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog
stvorio?" (Mal. 2:10).
"Pre mene nije bilo Boga niti 'e posle mene biti" (Isaija
43:10).
"Jer sam ja Bog, i nema drugog" (Isaija 45:22). "Jer sam ja
Bog, i nema drugog Boga." (Isaija 46:9).
Primeri strogo monoteisti!kih izjava se mno"e od Starog
Zaveta. Va"na !injenica koju treba primetiti je da je Isus, osniva!
hri#'anstva, potvrdio i utvrdio Starozavetno insistiranje da je Bog
jedan. Po zapisima njegovih u!enja koje su sastavili Mateja,
Marko i Luka, Isus nije rekao ni#ta #to bi poremetilo verovanje u
apsolutno jedinstvo Boga. Kada je pisar (teolog) citirao poznate
re!i "da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega", Isus ga je
pohvalio zato #to "govori pametno" i da "nije daleko od carstva
Bo"jeg" (Marko 12:29-34).
U Jovanovom zapisu Isusovog u!enja, Isus je isto tako
potvrdio neokrnjeni monoteizam svog jevrejskog nasle%a re!ima
koje nije mogu'e pogre#no shvatiti. On je govorio o Bogu, svom
Ocu kao o onome koji je "jedini Bog" (Jovan 5:44) i "jedini
istiniti Bog" (Jovan 17:3). U svojim zapisima je re! "Bog"
primenjivao samo na Oca. Ni jednom nije rekao da je on Bog, #to
5

je tvrdnja koja bi zvu!ala apsurdno i bogohulno. Isusove unitarne
monoteisti!ke fraze u Jovanu 5:44 i 17:3 su odjeci Starozavetnih
pogleda na Boga kao jedne jedinstvene Osobe. Mo"emo odmah
primetiti jevrejsku i Starozavetnu ortodoksiju kod Pavla koji
govori o hri#'anskoj veri u "jednog Boga Oca" (1. Kor. 8:6) i
"jednog Boga" razli!itog od "jednog posrednika Boga i ljudi,
"oveka Hristosa Isusa, " (1. Tim. 2:5). I za Isusa i za Pavla Bog je
jedno ve!no bi'e, "Bog i Otac Gospoda na#eg Isusa Hrista"
(Efes. 1:3). $ak i po#to je Isus uzvi#en do desne ruke Oca, Otac
je i dalje, po Isusovim re!ima, njegov Bog (Otkr. 3:12).
Na#u dosada#nju diskusiju mo"emo sumirati citiranjem re!i
L. L. Paine-a, koji je u jednom trenutku bio profesor crkvene
istorije na Banglorskoj bogosloviji:
"Stari Zavet je strogo monoteisti!an. Bog je jedinstveno
bi'e. Ideja da se tu mo"e na'i Trojstvo, !ak i u naznakama, je
pretpostavka koja dugo postoji u teologiji, ali je u potpunosti bez
osnova. Jevreji, kao narod, su po svojim u!enjima ljuti protivnici
svih politeisti!kih tendencija i ostali su okoreli monoteisti do
dana dana#njeg. U ovom smislu ne postoji razdor izme%u Starog
i Novog Zaveta. Monoteisti!ka tradicija je nastavljena. Isus je
bio Jevrejin, koga su roditelji, Jevreji, u!ili Starom Zavetu.
Njegova u!enja su jevrejska do sr"i; svakako novo jevan%elje, ali
ne i nova teologija. On je izjavio da `nije do#ao da uni#ti Zakon i
Proroke, ve' da ih ispuni` i kao svoje verovanje je prihvatio
va"an tekst jevrejskog monoteizma: `$uj Izrailju, Gospod je Bog
na# jedini Gospod` (Marko 12:29). Njegova izjava u vezi samog
sebe je u saglasnosti sa proro!anstvom Starog Zaveta. On je bio
`Mesija` obe'anog Carstva, `Sin $ove!ji` iz jevrejskih nada...
Ako je ponekad pitao `Koji ljudi ka"u da sam ja Sin $ove!ji?`
On nije dao odgovor van podrazumevane potvrde Mesijanstva"
(A Critical History of the Evolution of Trinitarianism, 1900, pp.
4, 5).
Snaga jevrejskih ose'anja prema monoteizmu je dobro
ilustrovana slede'im citatima:
6

"Verovanje da se Bog sastoji iz nekoliko li!nosti, kao #to je
hri#'ansko verovanje i Trojstvo, je odstupanje od izvornog
koncepta jedinstva Boga. Izrael je kroz vekove odbijao sve #to je
kvarilo ili krivilo koncept !istog monoteizma koji je dat svetu, i
Jevreji su spremni da pate i umru pre nego #to 'e priznati
njegovo slabljenje" (Rabin J.H. Hurtz).
Ezra D. Gifford, u "The True God, the True Christ, and the
True Holy Spirit" ka"e: "Sami Jevreji otvoreno odbacuju svaku
naznaku da njihovo Sveto Pismo sadr"i bilo kakv dokaz, ili bilo
kakav nagove#taj doktrine ortodoksnog Trojstva, a Isus i Jevreji
se nikad nisu razmimoi#li po tom pitanju, svi su smatrali da je
Bog samo jedan, i da je to najve'a istina koja je otkrivena
!oveku."
Ukoliko pogledamo zabele"ena Isusova u!enja u
Jevan%eljima po Mateji, Marku i Luki, imaju'i u vidu da ti
dokumenti predstavljaju shvatanja apostolske crkve iz 60-80. god
n.e. ne'emo prona'i ni naznaku da je Isus za sebe verovao da je
ve!no bi'e koje je zauvek postojalo. Mateja i Luka smatraju da je
poreklo Isusa poseban !in stvaranja koji je u!inio Bog kada je
Mesija za!et u Marijinoj utrobi. To je bio !udesan doga%aj koji je
ozna!io po!etak - genezu, ili poreklo - Isusa Nazare'anina (Mat.
1:18, 20). Apsolutno ni#ta se ne ka"e o "ve!nom sinu"
2
#to bi
ukazalo na to da je Isus bio "iv kao Sin pre svog za!e'a. Ta ideja
je uvedena u hri#'anske krugove po#to su spisi Novog Zaveta
zavr#eni. Ona ne pripada na!inu razmi#ljanja pisaca Biblije.
2. Da li je Isus ,,Silni Bog u stihu Isaija 9:6?

Ve'ina hri#'ana tvrdi da Isus jeste Bog, i me%u prvim
pasusima kog citiraju kako bi podr"ali svoje mi#ljenje jeste
upravo stih Isaija 9:6. On glasi: ,, Jer nam se rodi Dete, Sin nam
se dade, kome je vlast na ramenu, i ime 'e Mu biti: Divni,
Savetnik, Bog silni, Otac ve!ni, Knez mirni.
7

Himne su uvek igrale va"nu ulogu u hri#'anskom
iskazivanju obo"avanja. Prevod fraze ,,Bog silni u stihu Isaija
9:6 inspirisao je mnoge crkvene himne o Isusu. Zapadnjacima,
jedan od najupe!atljivijih jeste kona!ni, srceparaju'i ansambl u
Hambelovom veli!anstvenom delu pod nazivom ,,Mesija.
Crkveni horovi ga !esto izvode u vreme Bo"i'a. Ali himnologija
nije zamena za !vrstu teologiju. Kada himne odra"avaju
ri#'ansku teologiju, trebalo bi da to urade ta!no, a samim tim i u
skladu sa Svetim pismom.
Jevreji i hri#'ani su oduvek pravilno tuma!ili stih Isaija 9.1-
7 kao mesijanski. Hri#'ani su sa pravom primenili sve epitete
Isusu u drugoj polovini 6. stiha. Epitet koji je preveden kao
,,Bog silni na hebrejskom je zapravo el gibbor. Ali da li je ,,Bog
silni ovde ta!an prevod hebrejskog el gibbor, i da li se Isus
naziva ,,Bogom?
El predstavlja primitivni semitski koren re!i koja ozna!ava
boga. Ponavlja se 230 puta u Masoretskom tekstu (MT) Starog
zaveta (SZ). Ponekad ta re! ozna!ava ljude. Mnogi likovi Starog
zaveta u svom imenu imaju re! el, Kao #to je na primer Izrael, i
na taj na!in pisac ukazuje na to da su oni pripadali Bogu. Nazvati
Mesiju re!ima el gibbor jeste isto kao i kada bismo ga nazvali
imenom ,,Imanuel u stihu Isaija 7:14, u kom el nije namenjeno
da ozna!ava Mesiju kao Boga ve' ,,Boga sa nama (Matej 1:23).
Hebrejska re! gibbor ponavlja se 150 puta u MT kako u
jednini tako i u mno"ini. U vi#e od polovine ovih slu!ajeva Nova
ameri!ka standardna Biblija ovu re! prevodi kao ,,silni (mighty)
ili ,,silni !ovek (mighty man) ili ,,ljudi (men). U trideset osam
slu!ajeva prevedena je kao ,,ratnik (ratnici). Ovo pokazuje da el
gibbor mo"e da bude pridev ili imanica koja ozna!ava ljude.
Kontekst i re!i u vezi sa istom predstavljaju odlu!uju'e faktore.
U gr!kom Starom zavetu (Septuaginta ili LXX, tre'i vek pre
nove ere) el gibbor koje se javlja u Isaiji 9:6 se prevodi kao
megales boules angelos. Britanska re! ,,angel poti!e od re!i
angelos. Ali angelos !esto ne zna!i samo glasnik. Dakle, ovaj
8

izraz se u LXX prevodi kao ,,glasnik silnog sabora, a ne kao
Silni Bog. Ovo je zna!ajno jer ovi prehri#'anski jevrejski
prevodioci nisu nikako mogli da budu suprostavljeni kasnijoj,
hri#'anskoj interpolaciji koja ukazuje na to da el gibbor
poistove'uje Isusa iz Nazareta sa ,,Bogom.
Jevreji i hri#'ani se nisu slo"ili oko konstrukcije a samim tim
i primene tih epiteta u stihu Isaija 9:6. Dok Targum i kasniji
rabinski kriti!ari, na primer Rashi i Kimchi, tuma!e ,,dete kao
Mesiju, i el gibbor kao frazu koja se odnosi na Boga a ne Mesiju,
pa samim tim izbegavaju da nazovu Mesiju ,,Bogom. Ili su
samo el gibor primenili na Boga a druge titule na Mesiju ili su ih
sve pripisali Bogu osim fraze ,,Princ mira. Ibn Ezra je izbegao
tuma!enje re!i ,,dete na na!in na koji bi se upravo ta re!
odnosila na Mesiju time #to je sve titule primenio na Kralja
Ezekiju ili njegovo sina.
Hri#'anski u!enjaci se sla"u oko toga da su obe ovakve
konstrukcije nametnute, a samim tim su optu"ili ove rabine da su
pristrasni. A po#to Matej citira stih Isaija 9:1-2 i pripisuje ga
Isusu (Matej 4:14-16; Luka 1:79), mnogi hri#'anski u!enjaci
insistiraju na tome da bliskost ovog stiha sa #estim stihom nala"e
da svi ti epiteti treba da budu pripisani Mesiji.
Neki istaknuti hri#'anski u!enjaci nisu preveli el gibbor u
stihu Isaija 9:6 kao ,,Bog silni. Martin Luter, u svom prevodu
Biblije na nema!ki, prevodi el gibbor kao kraft-held, #to zna!i
heroj snage. On obja#njava da ovaj epitet ,,ne pripada osobi
Hristu, ve' njegovom radu i radnom mestu. Raymond E. Brown
insistira na tome da je Isaija ovde nameravao da Mesiju nazove
,,bogom/Bogom,ali samo kao kralja Izraela u jednom
kraljevskom psalmu, npr.u Psalmu 45:6. Neki engleski prevodi
Biblije zaista prevode ovu frazu kao ,,heroj sli!an Bogu
(Godlike hero) ili ,,Bogo-heroj (God-hero), tj. ratnik.
Zaista, kontekst koji je stih Isaija 9:6 imao neposredno pre
svega toga predstavlja Mesiju kao galilejskog ratnika. On glasi:
,,Ali ne'e se onako zamra!iti prite#njena zemlja kao pre kad se
9

dota!e zemlje Zavulonove i zemlje Neftalimove, ili kao posle
kad dosa%iva#e na putu k moru s one strane Jordana Galileji
neznabo"a!koj. Narod koji hodi u tami vide'e videlo veliko, i
onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetli'e videlo.
Umno"io si narod, a nisi mu uveli!ao radosti; ali 'e se radovati
pred Tobom kao #to se raduju o "etvi, kao #to se vesele kad dele
plen. Jer si slomio jaram u kome vucija#e, i #tap kojim ga bijahu
po ple'ima i palicu nasilnika njegovog kao u dan madijanski. Jer
'e obu'a svakog ratnika koji se bije u graji i odelo u krv uvaljano
izgoreti i biti hrana ognju (Isaija 9.1-6). Apostol Pavle tuma!i
ovog ratnika kao Mesiju Isusa koji uni#tava Antihrista (1.
Solunjanima 2:8).
El gibbor se samo jo# jednom javlja u MT, u stihu Isaija
10:21. Ovaj stih predvi%a da 'e se na eshatolo#ki dan, ,,drugi
dolazak za hri#'ane, oni Izraelci koji preostanu pre"iveti napad i
vratiti se Bogu kako bi se zauvek mogli osloniti na njega.
Pretpostavlja se da ovde el gibbor odnosi na Boga jer je u ve'ini
engleskih prevoda ta fraza prevedena kao ,,Bog silni. Iz ovog
razloga, uz usku povezanost sa stihom Isaija 9:6, mnogi
hri#'anski u!enjaci el gibbor iz stiha Isaija 10:21 smatraju
dokazom da fraza el gibbor u stihu Isaija 9:6 treba da bude
prevedena upravo tako.
Me%utim, stihovi Isaija 10:20-21 'e bez sumnje biti
postignuti mesijanskim posredovanjem, kao u stihu Isaija 9:3-7.
Zapravo, onaj Jevrejin koji pre"ivi vrati'e se Bogu na sudnji Dan
time #to 'e se bukvalno pojaviti pred Mesijom, kraljem koga Bog
#alje da bude njegov Izbavitelj. Jer, odmah nakon stiha Isaija 9:6,
#to se ti!e vojnog uspeha i vladavine Mesije, prorok ka"e: ,, Bez
kraja 'e rasti vlast i mir na prestolu Davidovom i u carstvu
njegovom da se uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada doveka.
To 'e u!initi revnost GOSPODA nad vojskama. (stih 7),
zapravo putem Mesije. Samim tim, el gibbor kako u stihu 9:6
tako i u stihu 10:21 mo"e da se odnosi na Mesiju.
10

Bez obzira na to, treba da se donese zaklju!ak da tuma!enje
fraze el gibbor u stihu Isaija 9:6 kao ,,silnog ratnika vi#e
odgovara kontekstu a samim tim ne naziva Isusa ,,Bogom
silnim.
3. Da li je Sin !oveka Bo"anstvo?

Isus sebe najradije naziva ,,Sinom $oveka. U jevan%eljima
Novog zaveta on je sebe nazvao ,,Sinom $oveka oko 39 puta, i
samo je on sam sebe tako oslovljavao.
Prilika kada je Isus najjasnije sebe nazvao Sinom !ove!jim
jeste ona kada je izle!io !oveka koji je od ro%enja bio slep (Jovan
9.1 - 12). Kasnije ga je upitao: ,,Veruje# li ti u Sina Bo"ijeg?
On mu odgovori : ,,Ko je, Gospode, da Ga verujem? A Isus mu
re!e: ,,i video si ga, i koji govori s tobom On je. A on re!e:
,,Verujem Gospode! I pokloni Mu se. (Jovan 9.35 - 38).
Hri#'ani su uvek povezivali Isusov prikaz samog sebe kao
Sina $ove!jeg sa bele#kom iz Starog zaveta o Danijelovoj
proro!anskoj viziji u vezi sa !etiri zveri koje ozna!avaju !etiri
sukcesivna nejevrejska svetska carstva (Danilo 7.2-12). Danilo
dalje propoveda o periodu smaka sveta, ,, Videh u utvarama
no'nim, i gle, kao Sin !ove!iji i%a#e sa oblacima nebeskim, i
do%e do starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast i slava i
carstvo da Mu slu"e svi narodi i plemena i jezici; vlast je
Njegova vlast ve!na, koja ne'e pro'i, i carstvo se Njegovo ne'e
rasuti (Danilo 7.13 -14).
Crkveni oci povezuju to #to je Isus sam sebe nazvao Sinom
$ove!jim sa stinom Danilo 7.13 -14, ali nikada nisu naglasili
ovaj naziv jer su mislili da ozna!ava njegovu ljudskost.
Me%utim, mnogi moderni nau!nici koji se bave prou!avanjem
Biblije misle suprotno. Oni insistiraju na tome da je figura koju
Danilo naziva Sinom $ove!jim bo"anska po prirodi. Dakle,
ukoliko opisuje Isusa, onda je i Isus po prirodi bo"anstvo.
11

Oscar Cullmann tvrdi da je Isus iskoristio Danilovu figuru
pod imenom Sin $ove!ji i da je ,,upravo koriste'i ovaj termin,
Isus govorio o svom bo"anskom nebeskom karakteru. I.
Howard Marshall ka"e da Isusova upotreba Danilove figure Sina
$ove!jeg ukazuje kako na njegovu ljudskost tako i na njegovo
,,bo"ansko poreklo jer ,,on dolazi iz raja.
Dakle, neki hri#'anski u!enjaci misle je Isus preigzistirao i
da je bio bo"anski po prirodi jer je Danilov Sin $ove!ji nebeska
figura i/ili da 'e Isus do'i iz raja onda kada se bude vratio na
zemlju. D"ejms Dan se sa pravom suprostavlja: ,,Nikako se ne
mo"e izvesti zaklju!ak da je ova figura u apokalipti!noj viziji
preegzistentna samo zato #to se javlja pred Bogom u raju.
Zaista, normativni judaizam uvek je dozvoljavao verovanje
da su razli!ita ljudska bi'a preegzistentna, i ona nisu shva'ena
kao bo"anska. Tu spadaju prepotopski Henok (Enoh), sve#tenik-
kralj Melhisedek, zakonodavac Mojsije i prorok Ilija. Nikada se
nije verovalo da 'e takva verovanja ugroziti strogi monoteizam
Judaizma.
Neki hri#'anski u!enjaci citiraju literaturu o apokalipsi
Drugog hrama, kao #to su Sli!nosti (= Henok 37 -71) a mo"da i 4
Jezdra, kako bi podr"ali verovanje da je Sin $ove!ji
preegzistirao, tj. postojao pre svog ljudskog "ivota (1 Henok
48.6; 62.7; 4 Jezdra 12.32,13.3,26), #to ga !ini bo"anskim.
Knjiga proroka Henoka zaista pominje naziv ,,Sin $ove!ji 14
puta, i oba ova izvora ga identifikuju kao ,,Mesiju (1 Henok
48.10; 52.4; 4 Jezdra 7.28-29; 12.32). Oni mu tako%e pripisuju
preegzistentnost (1 Henok 48.2, 6; 62.6-7; 4 Jezdra 12.32;
13.26). Me%utim, nikada ga ne smatraju bo"anskim niti Bogom.
Osim toga, njih treba smatrati kritikama na temu Danilovog Sina
$ove!jeg.
Neki hri#'anski u!enjaci tuma!e Danilovog Sina $ove!jeg
kao pojedinca koji je ,,bo"anski, ,,bo"anstvo ili ,,bog/Bog jer
dolazi ,,sa oblacima nebeskim. Kako bi podr"ali svoje mi#ljenje
oni citiraju nekoliko paralelnih tekstova Starog zaveta koji
12

opisuju Boga kako ja#e oblake ili kako je zami#ljen kao neko u
oblacima (2. Knjiga Mojsijeva 13.21; 20.21; Psalmi 97.2; 104.3;
Isaija 19.1). Oni tvrde da samo Bog ima pravo na ovakvu
aktivnost, #to proizvoljno pretpostavljaju.
Judaizam oduvek odbacuje ideju da je Mesija Bog, bilo da
on dolazi na oblacima ili ne. Talmud iznosi mi#ljenje da ukoliko
Jevreji ikada to ,,zaslu"e, njihov Mesija 'e im do'i, trijumfalno,
,,sa oblacima nebeskim; ali ukoliko to ne zaslu"e, on 'e do'i
,,ponizno, jahaju'i magarca (Sanhedrin 98a). Judaizam je !ak
podu!avao da kada je Mojsije umro, on se na oblaku popeo do
raja. Dakle, Jevreji nikada vo"nju na oblacima nisu ograni!ili
samo na bo"anstvo.
Isus je citirao stih Danilo 7.13 kada je predvideo svoj
povratak ,,Ugleda'e Sina !ove!ijeg gde ide na oblacima
nebeskim sa silom i slavom velikom. (Matej 24.30). I !itamo
vi#e o tome ,,ENO, IDE S OBLACIMA.(Otkrovenje 1.7).
(Nova ameri!ka standardna Biblija u Novom zavetu sve citate
Starog zaveta pi#e malim slovima. Dakle, ovo #to je napisano
malim slovima predstavlja citate iz stiha Danilo 7.13).
Hri#'ani svakako ne treba da pomisle da vo"nja oblacima
ukazuje na bo"ansku prirodu. Apostol Pavle podu!ava o
njihovim budu'im uskrsnu'ima i govori da ,, 'e biti uzeti u
oblake na susret Gospodu (Isusu) na nebo, i tako 'emo svagda s
Gospodom biti. (1. Solunjanima 4.17).
Danijelov prikaz Sina !ove!jeg ne isklju!uje mogu'nost da
je on mo"da "iveo zemaljskim "ivotom pre nego #to je primljen u
raj zemaljskog kraljevstva, u tom slu!aju on je mo"da !ekao jako
dugo na to. Hronolo#ki redosled doga%aja vezanih za Isusov
"ivot kao Sina $ove!jeg bi bio slede'i:
(1) on je ro%en i "ivi zemaljskim "ivotom;
(2) zatim umire, vaskrsava, penje se u raj, egzaltira do polo"aja
nekog ko je Bo"ija desna ruka;
(3) prolazi dug vremenski period;
13

(4) nebeski sud donosi presudu !etvrtom carstvu na zemlji;
(5) ceremonija krunisanja odmah nakon toga sledi u raju, !ime
je Sinu $ove!jem dato carstvo i pri !emu je on progla!en za
cara istog;
(6) zatim silazi na zemlju, nose'i svoje carstvo sa sobom;
(7) on uni#tava !etvrto carstvo na zemlji i isto zameni ve!nim
carstvom.

Veliki deo ovoga jeste ono #to je Isus nameravao da podu!i
svojom pri!om o plemi'ima (Luka 19.11-27), misle'i na sebe.
Rekao je: ,, Jedan !ovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da
primi sebi carstvo, i da se vrati. (Luka 19.12). Nakon svog
povratka plemi' je objavio: ,, A one moje neprijatelje koji nisu
hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda
mnom. (19.27). Ni ova pri!a a ni Danilovo svedo!enje o Sinu
$ove!jem ne zahtevaju to da je Isus bo"anske prirode ili sam
Bog.
4. Da li je Isus preegzistirao u raju?

Institucionalna crkva je oduvek tvrdila da je Isus
preegzistirao u raju. Zaklju!eno je da Isusova preegzistencija
ukazuje na to da je on bio i jeste Bog.
Ali u modernom dobu, ideja da je Isus preegzistirao
stavljena je pred ozbiljan izazov. U jednom argumentu se iznosi
mi#ljenje da ukoliko je Isus preegzistirao kao u potpunosti
razvijena li!nost to onda ne dozvoljava njemu da se razvija kao
!ovek i samim tim ugro"ava ideju o njegovoj ljudskoj prirodi.
Luka tvrdi da je Isus pro#ao kroz normalan ljudski razvoj.
Kada govori o Isusovom detinjstvu on ka"e: ,, A dete rastija#e i
ja!a#e u duhu, i punja#e se premudrosti, i blagodat Bo"ija be#e na
14

Njemu (Luka 2.40). Tako%e primetite kako Luka tako%e pravi
razliku izme%u Deteta Isusa i Boga, #to tako%e ukazuje na to da
Isus nije Bog. Zatim Luka dodaje:,, I Isus napredova#e u
premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi. (Luka
2.52). Kako je Isus mogao da napreduje u milosti kod Boga ako
je bio Bog? William Barclay stoga ka"e: ,,Od svih ideja jedna od
najte"ih jeste ideja o preegzistenciji Isusa.
Hri#'ani tvrde da svoja verovanja baziraju na Bibliji. Dok
prva tri Jevan%elja Novog zaveta ne sadr"e informacije o tome da
li je Isus preegzistirao, Jovanovo jevan%elje izgleda da sadr"i
nekoliko va"nih pasusa koji govore upravo o tome. Tako%e
postoje bitni delovi teksta u pismima Apostola Pavla i knjizi o
Jevrejima koji pominju Isusovu preegzistenciju, #to 'emo sada
razmotriti.
Pavle nigde u svojim pismima Novog zaveta eksplicitno ne
ka"e da je Isus preegzistirao. Samim tim, Karl-Josef Kuschel
ka"e ,,Nigde nema naznake da je Pavle u svojoj hristologiji
istakao nedvosmislenu ili eksplicitnu izjavu u vezi sa
preegzistencijom. Gerhard Kittel isti!e svoju ta!ku gledi#ta: ,,
Hristolo#ke izjave o preegzistenciji predstavljaju sastavni deo
!itavog Pavlinizma.
Ali na koji na!in je Pavle shvatio da je Isus preegzistirao?
Da li je mislio da je u pitanju li!no postojanje ili samo puka
personifikacija? Postoji prili!na razlika.
James Dunn tvrdi: ,,Ne postoji dobar dokaz o tome da je Isus
o sebe smatrao preegzistentnim bi'em niti da je Pavle mislio da
je Isus preegzistirao ili posedovao bo"anske karakteristike. Dunn
tvrdi da je veliki deo vokabulara koji Pavle upotrebljava kako bi
govorio o preegzistenciji upravo personifikovan jezik o
Mudrosti, kao kada ka"e ,,Hrist, Bo"ija sila i Bo"ija premudrost
(1. Korin'anima 1.24), i da Pavle nikada nije nameravao da to
bude shva'eno kao bukvalna preegzistencija. Dunn se dr"i
mi#ljenja da je do vremena kada je Pavle pisao Rimljanima,
sredinom pedesetih godina, ,,ne postoji dokaz da je hri#'anska
15

misao do te mere razvila ideju o inkarnaciji, niti da bi vokabular
kojim se govori o preegzistenciji Hrsita (1.Korin'anima 8.6)
mogao biti shva'en tako da podrazumeva njegovu li!nu
preegzistenciju, niti da je pri!a o tome kako je on ,,poslat
(Rimljanima 8.3) bila shva'ena kao da podrazumeva da je Isus
si#ao iz raja. Dunn donosi zaklju!ak: ,,Pavle nije "eleo da
navede ljude da veruju u preegzistentno bi'e.
Bez obzira na to da li je Isus preegzistirao, D.A. Carson
iznosi logi!ki zaklju!ak: ,,Preegzistencija ne podrazumeva
bo"anstvo. Zaista, Judaizam Drugog hrama smatrao je odre%ene
pobo"ne ljude kao da su preegzistirali. Me%utim, Jevreji nisu
mislili da ovo ugro"ava njihov monoteizam.
Ve'ina hri#'ana je mislila da Pavle implicitno potvr%uje da
Isusovu preegzistenciju u 2. Korin'anima 8.9. Tu stoji: ,,Jer
znate blagodat Gospoda na#eg Isusa Hrista da, bogat budu'i, vas
radi osiroma#i, da se vi Njegovim siroma#tvom obogatite.
Uobi!ajeno shvatanje ovog pasusa jeste da re! ,,bogat ukazuje
na Isusovu li!nu preegzistenciju, a re!i ,,siroma#an i
,,siroma#tvo ozna!avaju istog kao nekog ko napu#ta ovaj
blagorodan status pri svojoj inkarnaciji. Karl-Josef Kuschel
iznosi svoje razmatranje: ,,Tradicionalna egzegeza je oduvek
tuma!ila ovaj pasus u smislu hristologije o preegzistenciji i
inkarnaciji, kao #to to rade i dana#nje egzegete #irom svih
veroispoveda!kih mesta.
Ali Dunn iznosi svoje mi#ljenje u vezi sa ovim pasusom:
,,Iako je mogao da u"iva u bogatstvima neometane zajednice sa
Bogom, Isus je samovoljno odlu!io da prigrli siroma#tvo
Adamove distanciranosti od Boga, tokom celokupnog svog
slu"enja a posebno u svojoj smrti radi na#eg spasenja. Dunn
dodaje: ,,2.Korin'anima 8.9. predstavlja "ivopisnu aluziju na
u"asno veliku li!nu cenu Isusovog slu"enja ... samo-
osiroma#enja ... da Pavle verovatno nije nameravao da aludira
na samo-uni"enje preegzistentnog Hrista u inkarnaciji.
16

Sve dok Isus nije napunio 30 godina, verovatno je imao
bogat i ispunjen "ivot kao najstariji me%u !etiri brata i nekoliko
sestara (Marko 6.3). Pored toga, mora da je u Nazaretu i okolini
imao dobru reputaciju kao drvodelja. Ali najdubljim i neopisivim
delom samo-poricanja, on se odrekao ovog udobnog stila "ivota,
napustio svoj dom i krenuo u javnu slu"bu, putuju'i finansijski
siroma#an pa !ak je i izgubio svoj "ivot. Jednom prilikom svojim
u!enicima je rekao o sebi: ,, Lisice imaju jame i ptice nebeske
gnezda; a Sin !ove!iji nema gde glave zakloniti (Matej
8.20/Luka 9.58).
Mnogi hri#'ani su mislili da autor novozavetnog pisma o
Jevrejima predstavlja Isusa kao nekog ko je preegzistirao. Na
primer, on ka"e da je ,,Bog kroz Isusa ,,na!inio svet (Jevrejima
1.2). I dalje govori o Isusu ,,On je do#ao na ovaj svet time #to
mu je Bog dao ,,telo (Jevrejima 10.5). Me%utim, ovaj autor
tako%e sa ovim povezuje to #to je Isus kada je oti#ao u raj ,, sede
s desne strane prestola veli!ine na visini, I toliko bolji posta od
an%ela koliko preslavnije ime od njihova dobi (Jevrejima 1.3-4).
Me%utim, ukoliko je Isus preegzistirao kao Bog, uvek je bio bolji
od an%ela i, samim tim, to nikako ne mo"e da bude slu!aj. Dunn
donosi zaklju!ak da ,,autor Poslanice Jevrejima u svjim mislima
nema mesta za preegzistenciju kao ontolo#ki koncept.
U ovoj Poslanici Jevrejima jedna !injenica izgleda da u
potpunosti odbacuje stvarnu preegzistenciju Isusa. Kako bi bio
Spasiter i Prvosve#tenik, morao bi da bude poput nas u svakom
pogledu osim kada su grehovi u pitanju. Kada govori o Isusu,
autor Poslanice Jevrejima obja#njava ,, Zato je morao u svemu
biti kao njegova bra'a, da bude milostiv i veran prvosve#tenik
pred Bogom, da o!isti grehe narodne (Jevrejima 2.17). Ponovo,
ovo podrazumeva da Isus nije bukvalno preegzistirao, po#to mi
ostali ljudi nismo. Samim tim, izgleda da je Bog stvorio svet
,,kroz Isusa jednostavno imaju'i njega na umu.


17

5. Da li je Isus preegzistirao kao ,,an#eo Gospodnji?

Najmisteriozniji i najzagonetniji lik u Starom zavetu jeste
,,an%eo Gospodnji. Javlja se 56 puta dok se fraza ,,an%eo Bo"iji
javlja 10 puta. Javio se Avramu, Isaiju, Jakovu, Manojlu i
njegovoj "eni, Mojsiju, Jo#ui i mnogim drugima.
U Judaizmu nikada nije postignut konsenzus u vezi sa
identitetom ovog lika. Tri istaknuta kriti!ara rabinske Biblije u
srednjem veku tuma!ili su ga kao ,,an%ela koji se javlja u
stihovima 23 i 33 Druge knjige Mojsijeve, koga je Bog rekao da
'e poslati da !uva Izrael na svom putu ka osvajanju obe'ane
zemlje. Mnogi jevrejski u!enjaci su ovog an%ela poistovetili sa
kapetanom Bo"ije vojske an%ela a neki tvrde da je u pitanju
arhangel Mihailo.
Crkveni oci su uglavnom tuma!ili ,,an%eo Gospodnji u
Starom zavetu kao Logos Sin. Nakon #to su tako%e ovog Logos-
Sina identifikovali kao preegzistentnog Isusa Hrista, oni su
odredili da fraza ,,an%eo Gospodnji bude dovoljan dokaz da je
Isus bio Bog koji pru"a Stari zavet.
Justin Mu!enik i crkveni oci drugog veka razglasili su ovu
interpretaciju vi#e nego iko. U svom Dijalogu sa Trifonom
naizgled fiktivnim Jevrejinom, on !esto Isusa naziva ,,An%elom.
Crkva je kasnije osudila takvu identifikaciju. Zapravo, autor
Novog zaveta daje sve od sebe kako bi dokazao da je Isus
superioran u odnosu na an%ele, pa !ak za njega ka"e da je
,,postao ve'i od an%ela (Jevrejima 1.4).
Bez obzira na to, ve'ina hri#'ana veruje da je ,,an%eo
Gospodnji u Starom zavetu zapravo preegzistentni Hrist. Na
primer, istaknuti u!itelj protestantske Biblije John Calvin
pedvodio je "enevske pastore pri osu%ivanju Migela Serveta da je
jeretik, a spisak optu"bi je uklju!ivao to #to je on ovo verovanje
smatrao neta!nim.
Oni koji veruju da je Isus Bog zovu se ,,tradicionalisti. U
savremeno doba, tradicionalisti!ki nastrojeni Biblijski u!enjaci
18

ne veruju da je ,,an%eo gospodnji u Starom zavetu
preegzistentni Isus, iako mnogi evan%elisti jo# uvek u to veruju.
Ve'ina se sla"e sa istorijskim kriti!arima da je ova figura
zapravo sam Jahve. Dva glavna razloga su da se u nekim pri!ama
iz Starog zaveta ,,an%eo gospodnji menja re!ju ,,Gospod kao i
taj da se ,,an%eo gospodnji predstavlja u prvom licu u ime
Jahve. Samim tim, James Dunn obja#njava da ,,an%eo Jahve
jednostavno predstavlja na!in da se govori o samom Jahvi.
Me%utim, ovi tekstovi se mogu shvatiti kao da je opisan pravi
an%eo koji slu"i kao predstavnik Jahve a samim tim je ponekad
opisan kao sam Jahve iako je on zapravo samo njegov
predstavnik.
Dakle, tri primarne interpretacije fraze ,,an%eo gospodnji u
Starom zavetu jesu da ova figura ozna!ava samog Jahvu,
preegzistentnog Isusa Hrista ili stvarnog an%ela.
Neke od pri!a iz Starog zaveta svedo!e o tome da su
stanovnici Izraela zapravo videli ,,an%ela Gospodnjeg. $ak ga je
video i magarac proroka Valama (Brojevi 22.25,27). Ovi tekstovi
uklju!uju razgovore izme%u an%ela i ljudi. Neki tekstovi
identifikuju ovu figuru kao ,,!oveka koga su pogre#no
percipirali kao takvog. (Biblija bele"i mnogo drugih doga%aja
kada su ljudi bukvalno videli i razgovarali sa an%elom ili
an%elima a neke od ovih pri!a opisuju an%ela iil an%ele kao
!oveka ili ljude.) Ostale pri!e govore o tome da se ,,Gospod
pojavio a pri tom ni ne pominju an%ela. U tim slu!ajevima,
,,an%eo Gospodnji bi trebalo da se podrazumeva.
Na primer, Jakov se celu no' rvo sa ,,!ovekom (Prva knjiga
Mojsijeva 32.24). Jakov je osetio njegov natprirodni status i
tra"io od njega blagoslov. Nakon #to je dobio blagoslov, Jakov je
rekao: ,,Boga videh licem k licu, i du#a se moja izbavi (32.30).
Prvi biblijski dokaz da ,,an%eo Gospodnji u Starom zavetu
nije sam Jahve jeste taj da neke od ovih pri!a predstavljaju ljude
koji ga bukvalno vide i strepe da 'e umreti jer veruju da ni jedna
ljudska osoba ne mo"e da vidi Boga i ostane "iva. Zaista, Biblija
19

podr"ava ovu istinu. Upravo zato #to je Bog nepristupa!an
smrtnicima i #to boravi u veli!anstvenoj svetlosti, samim tim je
za njih,,nevidljiv. Na sli!an na!in teolozi opisuju Boga kao
,,transcedentalnog, tj.kao nekog ko postoji van materijalnog
univerzuma.
Najbolji dokaz da ,,an%ela Gospodnjeg treba razlikovati od
Jahve jesu one pri!e u kojima ova dvojica komuniciraju
me%usobno. To se dogodilo kada je Kralj David zgre#io time #to
je pogre#no izneo broj stanovnika Izraela i an%eo se pred njim
pojavio podignutim ma!em osu%uju'i ga (1. Dnevnika 21.15 -16,
2. Samuilova 24.15-16). Kada je David ponudio "rtvu ,, zapovedi
Gospod an%elu, te vrati ma! svoj u korice (1. Dnevnika 21.27).
Jo# jedna prilika kada su Jahve i njegov an%eo pri!ali me%usobno
jeste u Zaharijevoj viziji o !etiri an%ela koji ja#u konje i
patroliraju zemljom (Zaharija 1.12-13).
Najva"niji tekstovi Starog zaveta koji se ti!u an%ela
Gospodnjeg, a da ga pri tom ne pominju, jesu oni koji govore o
Bogu kako obave#tava Mojsija da 'e poslati an%ela da !uva
Izrael, time na!iniv#i od njega an%ela !uvara Izraela (2. Knjiga
Mojsijeva 23.21-23; 32.34; 33.2).
Postoji progresivno otkrovenje u pri!ama koje sadr"e izraz
,,an%eo Gospodnji/Bo"iji i u nekim drugim tekstovima u Starom
zavetu koji vode do identiteta ove figure. Samim tim, Gerhard
von Rad sa pravom dolazi do slede'eg zaklju!ka, !ime se sla"e
sa nekim od rabina: Mihailo (arhangel) je an%eo !uvar Izraela.
Dokazi mogu biti sumirani na slede'i na!in:
An%eo Gospodnji u Starom zavetu je isklju!ivo bio
povezan sa Izraelom.
An%eo Gospodnji u Starom zavetu nije bio sam Bog ve'
njegov li!ni predstavnik.
Bog se javio nekolicini stanovnika Izraela kroz an%ela
Gospodnjeg kao svog zastupnika.
20

Bog se nije bukvalno pojavio pred ovim stanovnicima
Izraela ina!e bi oni umrli istog trenutka.
Bog je poslao an%ela kao svog posrednika da !uva Izrael.
(2. Knjiga Mojsijeva 23, 33).
An%eo Gospodnji iz Starog zaveta jeste an%eo !uvar
Izraela (2. Knjiga Mojsijeva 3; Dela apostolska 7.30-35).
An%eo !uvar Izraela predvodi vojsku an%ela iz raja (Isus
Navin 5.13-15).
Vojsku an%ela iz raja predvodi arhan%el Mihailo
(Otkrovenje 12.7 -9).
Samim tim, an%eo !uvar Izraela jeste arhan%el Mihailo
(Danilo 10.21, 12.1).
Mihailo je starozavetni an%eo Gospodnji a Bo"ije ime je
njegovo ime (2. Knjiga Mojsijeva).

U mjoj knjizi, Restitucija Isusa Hrista, posve'ujem 17 strana
ispitivanju fraze ,,an%eo Gospodnji koja se javlja u Starom
zavetu.
6. Da li je Isus si$ao iz raja?

Institucionalna crkva je oduvek tvrdila da u Bibliji stoji to da
je Isus preegzistirao kao Bog u raju i da je si#ao na zemlju kako
bi postao !ovek, #to se zove ,,inkarnacija. Nikejska vera tvrdi da
je Isus ,,za nas ljude i na#e spasenje si#ao iz raja.
Crkva tako%e tvrdi da je inkarnacija bazirana na Bibliji.
Me%utim, ne postoji ni#ta #to ukazuje na ovo u prva tri jevan%elja
Novog zaveta. Nasuprot tome, crkva je citirala Jevan%elja po
Jovanu kao neoboriv dokaz inkarnacije (Jovan 1.1,14). Zaista,
ovo Jevan%elje predstavlja gomilu tekstova koji naizgled tvrde da
21

je Isus preegzistirao i da je si#ao iz raja i postao !ovek (1.15,30,
3.13; 6.27-63; 8.58; 17.5, 24).
Me%utim, da li ove Jovanove tekstove treba bukvalno
rotuma!iti? U tre'em veku, crkveni otac Klementije
Aleksandrijski rekao je da je Jovanovo jevan%elje ,,duhovno
jevan%elje, i u!enjaci su od tada sa pravom podr"avali ovu
etiketu. Razlog za to je upravo taj #to je Jovanov Isus koristio
toliko metafora. Najpoznatiji deo je trenutak kada je rekao
Nikodemu da ose'a potrebu da bude ,,ponovo ro%en i on je
mislio da je Isus pod tim podrazumevao fizi!ki !in ro%enja
(Jovan 3.3). Pri kraju Isusovog slu"enja rekao je Jedanaestorici: ,,
Ovo vam govorih u pri!ama; ali 'e do'i vreme kad vam vi#e
ne'u govoriti u pri!ama, nego 'u vam upravo javiti za Oca
(16.25; cf. 10.6). Objasnio je svoju misiju i u!enici su odgovorili:
,, Eto sad upravo govori#, a pri!e nikakve ne govori# (16.29).
Dakle, Jevan%elje po Jovanu pru"a ultimativnu realnost
duhovno zna!enje koje le"i iza Isusovih re!i.
$etrdeset puta Jevan%elje po Jovanu ka"e da je Bog
,,poslao Isusa ili koristi re!i koje imaju isti efekat. Takav jezik
ne ukazuje da je poslat iz raja ve' da je poslat u proro!anskoj
tradiciji koja zapravo podrazumeva to da Bog #alje nekoga da
obavi misiju, kao #to je poslao Jovana Krstitelja (Jovan 1.6).
Ve'ina takozvanih pasusa o preehzistenciji u Jevan%elju po
Jovanu opisuju Isusa kao nekog ko je ,,si#ao ili ,,iz raja ili
,,odozgo. Tradicionalisti (oni koji veruju da je Isus Bog) ove
tekstove su protuma!ilibukvalno. Me%utim, duhovna priroda
ovog jevan%elja treba da nas navede da izvr#imo detaljniju
analizu. Na primer, Nikodem nije na umu imao preegzistenciju
kada je rekao Isusu ,,Do#ao si od Boga (Jovan 3.2).
Ovo jevan%elje dva puta svedo!i o tome da je Jovan Krstitelj
rekao ,, Za mnom ide !ovek (Isus) koji je ispred mene, jer pre
mene be#e (Jovan 1.15, 30). Ova re!enica se !esto uzima kao
dokaz da je Isus preegzistirao, ali on i jeste ro%en najmanje #est
meseci nakon Jovana (Luka 1.26,36). Ali neke verzije Biblije
22

prevode poslednji deo ,,jer pre mene be#e kao da on
podrazumeva rangiranje. Upravo ovo je ono #to Jovan misli kada
dva puta za Isusa ka"e da ,,odozgo/s neba dolazi, nad svima je a
pod tim je mislio na to da je on ,,iznad svih.
Tako%e, Jovanov Isus je tvdio da ,, niko se ne pope na nebo
osim onoga koji si#e s neba, Sina !ove!jega, koji je na nebu
(Jovan 3.13). Ve'ina u!enjaka proizvoljno preokre'u redosled
penjanja i sila"enja, tako da je navodno preegzistentni Isus pri
inkarnaciji si#ao iz raja i popeo se nakon uskrsnu'a. Me%utim,
kontekst zahteva druga!iji redosled. Isus ka"e Nikodemu da
mora da bude ro%en ,,odozgo, duhovnim ro%enjem (Jovan 3.3-
5). Tako%e, Isus kao Sin $oveka aludira na stihove 7.13-14
Knjige o Danilu, u kojima se ova figura penje do Bo"ijeg
nebeskog trona i prima carstvo koje se sastoji od ljudskih bi'a a
zatim silazi na zemlju (Luka 19.11-12), pa je samim tim prvo se
de#ava uspinjanje a zatim sila"enje.
Mnogi hri#'ani veruju da je u Jevan%elju po Jovanu
najbitniji pasus koji govori o preegzistenciji i Isusu koji silazi iz
raja u svom duga!kom razgovoru u kome sebe opisuje kao ,,hleb
koji je si#ao iz raja u stihovima 6.41, 51 i 58 Jovanovog
jevan%elja. Iako je o!igledno da on ne govori o pravom hlebu,
skoro svi !itaoci ovog jevan%elja mislili su da on govori o
pravom hlebu, !ime podrazumeva li!nu preegzistenciju i
inkarnaciju. Isus je tako%e u ovom razgovoru rekao da ljudi
moraju da jedu njegovo meso i piju njegovu krv, i da ukoliko to
budu !inili nikada ne'e osetiti glad niti "e% i da 'e "iveti ve!no
(50-58). Mnogi od Isusovih u!enika su se "alili da su ovo te#ke
re!i (41,60-61), i mnogi su zbog toga prestali da ga prate (stih
66). Me%utim, Isus je upravo objasnio da je govorio figurativno
rekav#i: ,, Duh je ono #to o"ivljava, put ni#ta ne poma"e. Re!i
koje vam ja rekoh duh su i "ivot su (stih 63). Ukoliko su hleb,
meso, krv, glad i "e% metafore koje su namenjene da budu
shva'ene u duhovnom a ne bukvalnom smislu, da li mo"emo da
23

opravdamo tretiranje jedne jedine ideje u ovom delu teksta na
druga!iji na!in da je Isus si#ao iz raja?
Ne#to kasnije, Isus je svojim sagovornicima koji mi nisu
verovali rekao: ,, Vi ste od dole, ja sam od gore. Vi ste od ovoga
sveta, ja nisam od ovoga sveta (Jovan 8.23). On svakako pod
tim nije mislio da je bukvalno preegzistirao i si#ao iz raja. Da je
to mislio, morao bi da bude konzistentan i da tako%e misli da su
njegovi protivnici do#li odozdo. Dakle, u takvim Jovanovim
pasusima, Isus ne ukazuje na bukvalno poreklo ve' na duhovnu
realnost, tj "eleo bi da ka"e da je on je povezan sa Bogom i rajom
dok su oni povezani sa %avolom i paklom (Jovan 8.44).
U Isusovoj prvosve#teni!koj molitvi koju je izgovorio
neposredno pre nego #to je bio uhva'en i zarobljen, on se molio:
,, a sad proslavi ti mene, O!e, kod sebe samoga, slavom koju
imadoh kod tebe pre nego svet postade... O!e!, ho'u da one koje
si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da vide slavu moju, koju si
mi ti dao, jer si ti mene ljubio pre postanja sveta (Jovan
17.5,24). Ovo izgleda da ukazuje na to da je Isus preegzistirao u
raju pre stvaranja, kada je posedovao slavu koju je navodno delio
sa Bogom.
Me%utim, Isus je mo"da mislio na &ekinu slavu koja je
pratila stanovnike Izraela. Mo"da je mislio na to da je, na
Bo"ijem umu i pre stvaranja, Bog voleo svog Sina koga je
predvideo (Efescima 1.4; 1.Petrova 1.20), za koga je predodredio
&ekinu. Zaista, judaizam je podu!avao o tome da je &ekina slava
bila predodre%ena za Mesiju.
Da sumiramo, izgleda da je celokupan vokabular u vezi sa
Isusovom preegzistencijom i silaskom iz raja koji je kori#'en u
Jevan%elju po Jovanu namenjen da u ovom duhovnom jevan%elju
pru"i metafore.

24

7. Da li je inkarnacija istinita, da li je Bog postao %ovek?

Post-apostolska, institucionalna crkva je oduvek tvrdila da je
Bog si#ao iz raja na zemlju i postao !ovek. &tavi#e, tvrdila je da
je preegzistentni Logos-Sin (Re!-Sin)preuzeo !ove!ji oblik,
Isusa iz Nazareta.
Crkva je imenovala svoju doktrinu da je Bog postao !ovek
kao ,,inkarnaciju. Uverava da je inkarnacija jedna od najva"nijih
doktrina, ako ne i najva"nija u celokupnoj hri#'anskoj veri.
Crkva je objavila da niko ne mo"e biti istinski hri#'anin ukoliko
ne veruje u klasi!nu doktrinu o inkarnaciji.
Ovaj teolo#ki termin ,,inkarnacija proizilazi iz latinske re!i
incarnatus, #to zna!i ,,u telu ili ,,otelotvorenje. Latinski crkveni
oci primenili su re! incarnatus na ,,Re! u stihu 1.14 Jovanovog
jevan%elja. Tu stoji: ,, I re! postade telo i useli se u nas puno
blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao
Jedinorodnoga od Oca. Iznena%uju'e je to #to je ovaj stih iz
Novog zaveta jedina izjava koja potvr%uje ovaj koncept.
Mnogi tradicionalisti!ki nastrojeni tuma!i Biblije do#li su do
shvatanja da je Bog postao !ovek Isus Hrist time #to su uporedili
stih 1.14a sa tradicionalnim prevodom stiha 1.1c Jovanovog
jevan%elja - ,,i re! be#e Bog. Njihovo shvatanje je slede'e: 1)
Re! je bila Bog 2) Re! je postala telo, !ovek Isus Hrist; stoga, 3)
Isus Hrist je bio Bog. Ali ovo shvatanje zavisi od tradicionalnog
prevoda stiha 1.1 Jovanovog jevan%elja, koje je vrlo sumnjivo.
Samim tim, u!enjaci Jevan%elje po Jovanu smatraju u
velikoj meri odgovornim za ovu crkvenu doktrinu o inkarnaciji.
Razlog za to predstavlja u!enje o Logosu u prologu, koji se
sastoji od 18 stihova kao i nekoliko tekstova iz Jevan%elja koji se
ti!u Isusove o!igledne preegzistencije.
Likovi u Jevan%elju po Jovanu !esto pogre#no tuma!e
Isusove re!i jer ih bukvalno shvataju dok Isus namerava da pru"i
metafore. Upravo to je razlog za#to se Jevan%elje po Jovanu
naziva ,,duhovnim jevan%eljem. (Najpoznatiji primer ovog
25

pogre#nog tuma!enja jeste trenutak kada Isus govori Nikodemu
da ose'a da treba da bude ponovo ro%en (Jovan 3.1 -12)).
Na primer, Jovanov Isus uverava: ,, Ja sam hleb "ivi koji
si%e s neba; koji jede od ovog hleba "ive'e vavek; i hleb koji 'u
ja dati telo je moje, koje 'u dati za "ivot sveta (Jovan 6.51).
Hri#'ani su verovali da je Isus pod tim hteo da ka"e da je
preegzistirao i da je bukvalno si#ao iz raja, !ime je potvrdio
svoju inkarnaciju. Me%utim, postoji verovatno'a da je koristio
metaforu kada je rekao da je si#ao iz raja, i da je na umu imao
duhovni smisao istog kao i kada je govorio o ,,hlebu, ,,"e%i,
,,gladi i ,,smrti. Mi !itamo ,, Kako mo"e ovaj dati nama telo
svoje da jedemo? A Isus im re!e: Zaista, zaista vam ka"em: ako
ne jedete telo Sina !ove!ijeg i ne pijete krv Njegovu, ne'ete
imati "ivot u sebi (Jovan 6.52-53). Imao je na umu duhovni
smisao, rekav#i: ,,Re!i koje vam ja rekoh duh su i "ivot su. (stih
63).
Ukoliko je Isus bio Bog i ukoliko je preegzistirao i si#ao iz
raja, on nije bio kao mi ostala ljudska bi'a , jer niko od nas nije
preegzistirao i si#ao iz raja. Me%utim, pisac Poslanice Jevrejima
ka"e da Isus ,,be#e du"an u svemu da bude kao bra'a, da bude
milostiv i veran poglavar sve#teni!ki pred Bogom, da o!isti
grehe narodne (Jevrejima 2.17). Dakle, Isus je morao da bude
kao mi kako bi pru"io spasenje, i omogu'io na#im grehovima da
budu opro#teni.
Crkveni otac Atanazije je ulagao najve'e napore kako bi
podr"ao klasi!nu inkarnaciju pa su mnogi naredni crkveni oci i
u!enjaci usvojili njegov na!in razmi#ljanja. On je mislio da Isus
mora da je bio Bog, a samim tim ne stvoren, kako bi obezbedio
spasenja. Ali ovo uveravanje je u potpunosti arbitrarno, #to je i
demonstrirano time #to on nije uspeo da pru"i detaljnu podr#ku iz
Biblije.
Autor Poslanice Jevrejima "eli da ka"e da je Bog napravio
Isusa istim kao i ostale ljude ,,po svim stvarima osim #to nije
prouzrokovao da oni zgre#e i #to Isus nikada nije zgre#io. Ovaj
26

autor ka"e da je Isus bio ,, u sva!emu isku#an kao i mi, osim
greha (4.15). pored toga, opisuje Isusa kao nekog ko je
,,poglavar sve#teni!ki: svet, bezazlen, !ist, odvojen od gre#nika, i
koji je bio vi#e nebesa (7.26).
Autor Poslanice Jevrejima nije jedini koji nas uverava u ovo.
Apostol Petar je nazvao Isusa ,,Svecem i Pravednikom (Dela
3.14). Petar citira Isaija 53.9 i primenjuje ga na Isusu, tvrde'i da
on ,, greha ne u!ini, niti se na%e prevara u ustima Njegovim (1.
Petrova 2.22). Pored toga, apostol Pavle pi#e o Iusus, govore'i da
je Bog napravio Njega koji ,, nije znao greha, za nas je u!inio
grehom, da mi kroz njega postanemo, pravednost Bo"ja. (2.
Korin'anima 5.21). Na kraju, autor 1. Jovanove poslanice ka"e
da za Isusa da ,,u Njemu greha nema (1. Jovanova 3.5).
Dakle Novi zavet otkriva da je Isus morao da bude
bezgre#an, kao "rtveno jagnje bez defekta, kako bi postao
prihvatljiva "rtva na krstu na#ih grehova. Dok je Isusovo
bezgre#no ro%enje pomoglo njemu da postane bezgre#an, ove
stvari ne ukazuju na to da je bio Bog.
U dana#nje doba, klasi!na doktrina o inkarnaciji ozbiljno je
stavljena pred izazov. James Dunn nas informi#e ,,od doba
Prosvetiteljstva tradicionalna doktrina o inkarnaciji je pod sve
ve'im pritiskom da sama sebe objasni i opravda. Anthony
Harvey je rekao: ,,U poslednjih nekoliko godina postaje pitanje
da li je rezultiraju'a konstrukcija Isusa kao ,,inkarniranog Boga
verovatna ili ne ... najraniji hri#'ani su bili ograni!eni da se
zaustave zna!ajno uskra'eni za ovu hristologiju inkarnacije.
Istaknuti rimokatoli!ki teolog Hans Kung pori!e to da
Jevan%elje po Jovanu poistove'uje Isusa sa Bogom. On postavlja
pitanje: ,,Da li Sin Bo"iji postaje !ovek? Svakako, kategorija
,,postati !ovek jeste strana Jevrejskoj i prvobitnoj jevrejsko-
hri#'anskoj misli i proizilazi iz helenisti!kog sveta ...Gr!ki
konceptualni model ,,inkarnacije mora da do odre%enog stepena
bude zakopan ... $ovek Isus se nije pona#ao kao dvojnik Boga
(,,drugi Bog). Sve' je, kako on tvrdi, on manifestovao i otkrivao
27

re! i volju jednog Boga. Kung citira stih 17.3 Jovanovog
jevan%elja kako bi pru"io podr#ku ovome, gde Isus Oca naziva
,,jedinim pravim Bogom.
Da zaklju!imo, ni Jovanovo Jevan%elje a ni bilo koji drugi
deo Bibije ne podr"ava klasi!nu inkarnaciju. Posledi!no tome, u
drugoj polovini XX veka, Biblijski tuma!i su je napustili. Mnogi
sada nazivaju Isusa ,,Inkarniranom Re!ju a ne ,,Inkarniranim
Bogom. Zaista, najbolje je jednostavno razumeti stih 1.14a
Jovanovog jevan%elja u smislu da je Isus !ovek koji je postao od
Logosa.
8. Da li je Isus iz sebe ispraznio ikakve bo"anske atribute?

Apostol Pavle je pisao hri#'anima u anti!kog grada Filipija,
tra"e'i od njih da budu ponizni i da vole jedni druge
(Filipljanima 2.1-4). Zatim je dodao da svi moderni u!enjaci
insistiraju na preegzistentnoj himni !iji kompozitor ostaje
nepoznat. Pavle uvodi ovu himnu time #to ka"e !itaocima: ,,
Budite mi#ljenja Hrista Isusa (2.5). Zatim himnu zapo!inje time
#to ka"e : ,,On koji je bi u obli!ju Bo"jem, nije smatrao za dobit
to #to je jednak Bogu, nego je ostavio obli!je Bo"je i uzeo je
obli!je sluge, postao je kao i drugi ljudi (6-7).
Stihovi 2.-11 Poslanice Filipljanima imali su najdublji uticaj
na istoriju hristologije. H.E.Todt za nju ka"e: ,,Hristolo#ka
doktrina je razvijena u Protestantizmu uglavnom zbog koncepata
koji su razvijeni u Drugoj poslanici Filipljanima. Sinopti!ki
tekstovi su protuma!eni tako da se sla"u sa ovim pasusom.
Trebalo je da bude obrnuto.
Posledi!no tome, stihovi 2.6-11 Poslanice Filipljanima su
predmet "estoke debate me%u modernim u!enjacima. N.T.Wright
ka"e da je glavni razlog za to taj #to su je u pitanju ,,jedan od
najozlogla#enijih pasusa u svim Pavlovim pismima koja
28

pripadaju Novom zavetu. Usled neophodne sa"etosti ovog
!lanka, samo 'emo zagrebati povr#inu ove u!enja!ke diskusije.
Dve suprostavljaju'e interpretacije stihova 2.6-11 Poslanice
Filipljanima preovladale su me%u u!enjacima. Tradicionalna
,,inkarnacijska ili ,,preegzistentna interpretacija koja dominira
i dan danas, zna!i da stihovi 6 i 7 predstavljaju Isusa kao nekog
ko li!no postoji u raju pre svog zemaljskog "ivota i nekog ko je u
na jednakoj poziciji sa Bogom Ocem. ,,Antropolo#ka ili
,,ljudska interpretacija, koju polako po!inju da preferiraju
u!enjaci, zna!i da se stihovi 6-8 odnose samo na Isusov
zemaljski "ivot i samim tim nema nikakve veze sa
preegzistencijom ili inkarnacijom.
Oni koji usvajaju preegzistentnu interpretaciju ove himne
Druge poslanice Filipljanima sagledavaju je u tri stadijuma:
preegzistencija u stihu 6, inkarnacija u stihu 7-8 i nebeska
egzaltacija u stihovima 9-11. Oni tuma!e ,,Bo"ije obli!je u stihu
6 kao da je Isus preegzistirao ve!no kao druga!ija hipostaza ili
Osoba, Logos u stihovima 1.1-18 u Jovanovom jevan%elju, time
#to je posedovao istu o"ansku prirodu kao i Bog Otac, #to ga !ini
jednakim sa Ocem.
Na!in na koji 'e neko da tuma!i izraz,,u obli!ju Bo"ijem
(Gr. en morphe theou), u velikoj meri odre%uje interpretaciju
ostatka himne. Ova klju!na fraza je te#ka delom zato #to se re!
morphe (oblik) javlja samo dva puta u Gr!kom Novom zavetu, a
oba se javljaju ovde, u stihovima 6-7. U ve'em delu gr!ke
knji"evnosti morphe ima zna!enje ,,spolja#nji izgled, #to zna!i
da se mo"e percipirati samo !ulima. Dakle, ,,obli!je Bo"ije
izgleda da se odnosi na Isusovo telesno postojanje a ne na pre-
vremensku, ontolo#ku preegzistenciju.
Oni koji podr"avaju ljudsku interpretaciju stihova 2.6-11 u
Poslanici Filipljanima pretra"ili su Stari zavet radi pronala"enja
povezanosti sa ovom himnom #to bi im pomoglo da razumeju
zna!enje koje je autor nameravao da iska"e. Stoga, oni povezuju
Isusovo postojanje ,,u obli!ju Bo"ijem sa Adamom koji je
29

napravljen po slici Boga kao u stihovima 1.27 i 5.3. Knjige
Postanka. Kako bi pru"io podr#ku ovome, Pavle na drugom
mestu opisuje Isusa kao Bo"iju ,,sliku (Gr!ki eikon; 2
Korin'anima 4.4; Kolo#anima 1.15). U skladu sa tim, himna
po!inje tako #to ka"e da je Isus bio po slici Bo"ijoj, poput
Adama, #to se naziva Adamovom hristologijom.
&ta himna podrazumeva time #to ka"e da Isus ,,nije smatrao
da je njegova jednakost sa Bogom ne#to #to treba prihvatiti?
U!enjaci koji usvajaju preegzistentnu interpretaciju obi!no
insistiraju na tome da ona podrazumeva to da pre Isusove
inkarnacije, kao Logos, on je posedovao ,,jednakost sa Bogom
!ega se odrekao u trenutku inkarnacije. Ali ukoliko je Logos
imao jednakost sa Bogom, Isus ga nije posedovao i samim tim
nije mogao da bude jednak Bogu.
Oni koji podr"avaju ljudsku interpretaciju ove himne
povezuju ,,jednakost sa Bogom sa ,,poput Boga u stihu 3.5
Postanja. Setite se da je Adam zgre#io zato #to je Satana prevario
Evu, rekav#i joj da 'e ukoliko pojede zabranjeno vo'e ,,biti kao
Bog i poznavati dobro i zlo. Ova la" zna!i da su oni mogli da
steknu ,,jednakost sa Bogom koja se ti!e znanja i mudrosti (stih
6).
&ta himna podrazumeva pod tim kad ka"e da je Isus
,,ispraznio sebe? Oni koji podr"avaju preegzistentnu
interpretaciju ove himne ovo su shvatili na jedan od dva na!ina,
da se Isus pri svojoj inkarnaciji odrekao va"nih bo"anskih
atributa ili da je jednostavno izabrao da ne koristi neke od njih
tokom svoje inkarnacije. Ovi predlozi se nazivaju Kenoti!kom
hristologijom jer je koren re!i ,,isprazniti u gr!kom tekstu
kenosis. Ali svaki od ovih predloga uzrokuje ozbiljne probleme.
Osloba%anje od bilo kog od ovih bo!anskih atributa - na primer,
sveznanja, sveprisutnosti i svemo!i bilo bi neophodno jer nisu
kompatibilni sa ljudsko#'u, me%utim takvo osloba%anje mora da
rezultira ne!im #to je ne#to manje od potpunog bo"anstva.
30

Neki od onih koji podr"avaju ljudsku interpretaciju poezali
su ,,ispraznio sebe (gr. heauton ekenosen) sa ,,dao du#u svoju na
smrt (heb. nephesho lamoot herah) u Isaija 53.12. Joachim
Jeremias napravio je pozadinu za himnu. O ovim re!ima u stihu
2.7 Poslanice Filipljanima rekao je: ,, Upotreba stiha Isaija 53.12
ukazuje na to da izraz heauton ekenosen podrazumeva predaju
"ivota, a ne kenosis inkarnacije.
Zaista, Pavle uvodi ovu himnu time #to je rekao, ,,Ni#ta ne
!inite usprkos ili za praznu slavu; nego ponizno#'u !inite jedan
drugog ve'eg od sebe (Filipljanima 2.3), #to je kako on ka"e bio
Isusov stav (stih 5). Samim tim, Pavle je verovatno razumeo da
ova himna zna!i da je Isus iz sebe ispraznio samog sebe kako bi
se predao planu koji je Bog isplanirao za njegov "ivot. Upravo
krst Hristov, a ne inkarnacija, taj koji predstavlja epitom
Isusovog smo-poricanja opisanog u Novom zavetu. I upravo u
ovom smislu, a ne u smislu inkarnacije, Pavle mo"e legitimno da
da primer svojim !itaocima kako bi oni taj primer pratili. Samim
tim, Isus nije sebe porekao time #to je potisnuo ili stavio u stranu
odre%ene bo"anske atribute pri svom ro%enju, ve' time #to je
postupao moralno tokom svog "ivota #to je kulminiralo smr'u na
krstu, koja je rezultirala smasenjem svih onih koji u njega veruju.
U mojoj knjizi pod nazivom Restitucija Isusa Hrista,
posve'ujem 21 stranu interpretaciji stihova 2.5-11 Poslanice
Filipljanima, prilikom !ega citiram 45 u!enjaka i njihova dela
kao i !etiri crkvena oca.
9. Da li je Isus bio Bog iako je Bog nevidljiv?

Biblija ka"e da ni jedno gre#no, smrtno ljudsko bi'e nikada
nije bilo Bog. Dalje stoji da gre#ni ljudi bukvalno ne mogu da
vide Boga i ostanu "ivi. Me%utim, ve'ina hri#'ana veruje da he
Isus bio Bog. Kako je on mogao da bude Bog ako ga je toliko
ljudi videlo i nije umrlo?
31

U Bibliji stoji nekoliko doga%aja prilikom kojih su ljudi
mislili da su bukvalno videli Boga, dok su zapravo videli ,,an%ela
GOSPODNJEG. Kada se to desilo, mislili su da 'e umreti jer
ljudi ne bogu da zaista vide Boga i da ostanu "ivi. Zbog ovoga i
drugih podataka iz Biblije, u!enjaci opisuju Boga kao
,,transcendentnog , odnosno odvojenog od materijalnog
univerzuma ili van njega.
Na primer, odmah nakon #to je Bog oslobodio Izrael od
povezanosti sa Egiptom, rekao je Mojsiju da 'e poslati svog
an%ela da !uva Izrael na svom putu ka obe'anoj zemlji i
osvajanju iste (Druga knjiga Mojsijeva 23.20, 23; 33.2).
Me%utim, Mojsije je pitao Boga da li!no prati naciju. Bog je
odgovorio: ,, Ka"i sinovima Izrailjevim: Vi ste narod tvrdovrat;
do'i 'u !asom usred tebe, i istrebi'u te (33.5).
Zatim je Mojsije rekao Bogu ,,poka"i mi slavu svoju
(Druga knjiga Mojsijeva). Bog je odgovorio: ,,ne mo"e !ovek
mene videti i ostati "iv (stih 20). Zatim je Bog sakrio Mojsija
iza stene i pokazao mu deo svoje slave, ali mu nije pokazao svoje
lice (21-23; 24.5-6).
Bo"ija slava je prekrivena intenzivnom svetlo#'u i
nepristupa!na je gre#nim smrtnicima. Pisac Psalma ka"e: ,,
Gospode, Bo"e moj, velik si veoma, obukao si se u veli!anstvo i
krasotu. Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao #ator
(Psalmi 104.2). Apostol Pavle je ponovio ovu istinu kada je
rekao da samo Bog Otac ,, ima besmrtnost, i "ivi u svetlosti kojoj
se ne mo"e pristupiti, kog niko od ljudi nije video, niti mo"e
videti (1. Timotiju 6.16). Pavle opisuje Oca kao ,,besmrtnog,
nevidljivog i jedinog Boga (1.17). Obratite pa"nju na to da
Pavle ka"e da je Otac jedini Bog, samim tim Isus ne mo"e biti
Bog.
U prologu Jevan%elja po Jovanu, autor ka"e da ,, Boga niko
nije video nikad (Jovan 1.18). U svom tekstu citira Isusa kada
ka"e,, Ne da je ko video Oca (Jovan 6.46). Zatim Isus dodaje
ne#to o sebi: ,, osim Onog koji je od Boga: On vide Oca.
32

Dakle, Isus je rekao da ni jedno ljudsko bi'e osim njega
samog nije videlo Boga . Zbog takve tvrdnje, njegovi protivnici
su ponekad dovodili u pitanje to ko je on bio (na primer, Jovan
8.25). Jednom prilikom je odgovorio da je ,, !ovek koji vam
istinu kazah koju !uh od Boga (stih 40).
Novi zavet !esto potvr%uje da je Isus bio !ovek. Glavni
razlog za to je taj #to u prvom veku po!etni gnosticizam postojao
u helenskom svetu. Zastupao je gr!ki filozofski dualizam da je
fizi!ka materija zla, ili uzrok zla i da je samo duh !ist i dobar.
Dakle, ljudsko telo se smatralo zlim.
Iz gnosticizma se javio doketizam. On je uveravao da je Isus
,,!ini se (Gr. Dokeo = !initi se) imao telo od krvi i mesa, ali
zapravo je imao samo duhovno telo. Dakle, predstavnici ovog
pokreta su tvrdili da je Isusovo razapinjanje i smrt samo iluzija.
Novi testament obara ovu gre#ku (Jovan 1.14; 1 Jovanova 1.1-3;
4.14; 2 Jovanova 7).
Hri#'ani su pogre#no isticali to da je Isus Bog a ne !ovek.
U!enjaci se sla"u da hri#'ani naginju ka doketizmu.
Mnogi hri#'ani odbijaju ideju da 'e ljudi ikada videti Boga.
Ali oni pogre#no razumeju duhovni svet time #to tvrde da je Bog
duh (Jovan 4.24).
An%eli ne poseduju telo od krvi i mesa. Me%utim, Biblija
bele"i mnogo trenutaka prilikom kojih su se oni pojavili ljudima
i u trenutku nestali. Uvek su delovali kao ljudi, !ak su i
konzumirali hranu (na primer, 1. Knjiga Mojsijeva 18.2,8). Isus
je za decu rekao da ,,an%eli njihovi na nebesima jednako gledaju
lice Oca mog nebeskog (Matej 18.10). Samim tim, Isus je
potvrdio to da an%eli u raju bukvalno vide Boga.
Apostol Pavle je pisao korintskoj crkvi u vezi sa budu'im
vaskrsnu'em jer su neki !lanovi crkve poricali da 'e se ono ikada
dogoditi (1. Korin'anima 15.14). Drugi su dovodili u pitanje
prirodu tela vaskrsnu'a (35). Pavle pominje razli!ite tipove
mesa, razli!ite slave zvezda kao i razliku izme%u nebeskog i
zemaljskog (39-41). Zatim ka"e da 'e prilikom vaskrsnu'a
33

,,ustati telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno (stih
44). Pavle dodaje da ,, telo i krv ne mogu naslediti carstvo
Bo"ije (stih 50). Dakle, on naziva telo koje vaskrsava
,,duhovnim telom, i ka"e da nije sa!injeno od krvi i mesa. Ali
ne ka"e da 'e ono biti poput duha, privid koji ne mo"e biti
dodirnut.
Nekoliko Isusovih pojavljivanja pre vaskrsnu'a u
jevan%eljima Novog zaveta ukazuju na to #ta zapravo Isus pod
vim podrazumeva. Uskrsli Isus je javlja i nestaje u trenutku, ba#
kao i an%eli. Mo"da uskrsli Isus ima telo poput an%ela po#to je
Pavle rekao da postoje dve vrste tela: prirodno i duhovno.
Me%utim, u!enici su nekoliko puta dotakli uskrslog Isusa (Matej
28.9). Jednom prilikom im je rekao ,, Vidite ruke moje i noge
moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju
nema kao #to vidite da ja imam (Luka 24.39). Zatim su ga videli
kako jede ribu (41-43).
Ali budu'e vaskrsnu'e zaslu"nih 'e nam omogu'iti da
vidimo Boga. Jov o tom trenutku ka"e: ,, I ako se ova ko"a moja
i ra#!ini, opet 'u u telu svom videti Boga (Jov 19.26-27). David
je o tom blagoslovenom doga%aju napisao, obra'aju'i se Bogu: ,,
A ja 'u u pravdi gledati lice Tvoje; kad se probudim, bi'u sit od
prilike Tvoje (Psalmi 17.15).
Ali Isusovo bla"enstvo 'e se na kraju obistiniti - ,, Blago
onima koji su !istog srca, jer 'e Boga videti (Matej 5.8). Desi'e
se u Novom Jerusalimu, gde 'e bo"iji narod gledati ,,lice
Njegovo, i ime Njegovo bi'e na !elima njihovim (Otkrovenje
22.4).
10. Da li je Isus Bog zato $to je bezgre$no ro#en?

Jedan od najva"nijih elemenata crkvene doktrine jeste
Isusovo bezgre#no ro%enje ($udo koje se desilo jeste bilo za!e'e
a ne ro%enje i trebalo bi da se zove ,,bezgre#no za!e'e.) Isusovo
34

bezgre#no ro%enje se jedino pominje u jevan%eljima Novog
zaveta (Matej 1.18-25; Luka 1.26-38; 2.1-21). Zajedno, govore o
tome kako je Marija u svojoj materici !udom i snagom Svetog
duha za!ela, i da je ostala devica sve dok se Isus nije rodio.
Mnogi hri#'ani veruju da je Isus bio Bog jer je za!et
!udotvornim putem. Ovu ta!ku gledi#ta brane neki od
hri#'anskih u!enjaka. Na primer, vode'i evan%elijski teolog
Alister McGrath ka"e da ,,Na!in na koji je Isus za!et potvr%uje ...
da je Isus zaista i Boh i !ovek. Rimokatoli!ki teolog Gerald O
Collins obja#njava slede'e: ,, Trdicionalno, glavna vrednost ovog
bezgre#nog za!e'a le"i u tome da se objasni Isusovo bo"ansko
poreklo. $injenica da ga je rodila "ena ukazuje na njegovu
ljudskost, dok !injenica da je za!et bezgre#nim putem ukazuje na
njegovu bo"ansku prirodu.
Ukoliko Isusovo bezgre#no ro%enje ukazuje na to da je on
bio Bog, iznena%uju'e je to #to ni Matej ni Luka to direktno ne
iskazuju u svojim pri!ama o Isusovom ro%enju. Ukoliko je Isus
bio Bog, mora da je preegzistirao. Ni#ta manje nego autoritet na
ovu temu jeste upravo eminentni rimokatoli!ki novozavetni
egzegeta Raymond E. Brown koji dolazi do zaklju!ka koji se ti!e
ovih pri!a o ro%enju, da ,,Matej i Luka ne pokazuju znanje o
preegzistenciji Isusa. Takva ti#ina na tu temu itekako ukazuje na
to da oni nisu verovali da je Isus preegzistirao ili da je Isus bio
Bog.
An%eo je Mariji predvideo da 'e roditi bezgre#nim putem i
rekao je da 'e se dete ,,zvati Sinom Bo"ijim (Luka 1.35, 32) ne
zbog ontolo#ke preegzistencije ve' natprirodnog za!e'a. Ovo
!udo kao i Isusova titula ukazuju na to da 'e Isus imati poseban
odnos sa Bogom. Luka podrazumeva to da Isusovo za!e'e, s
obzirom da je postignuto putem Bo"ijeg Duha, predstavlja
osnovu za identifikovanje istog kao Sina Bo"ijeg. Reginald H
Fuller obja#njava da se Isus naziva Sinom Svevi#njeg (Boga) u
ovoj objavi ro%enja ,,zbog spasenja koje on mora da postigne u
istoriji a ne zbog svoje uro%ene prirode.
35

Logi!no je da bezgre#no za!e'e ne mo"e da uka"e na to da
je Isus Bog samo iz razloga #to je u pitanju !udo. $uda ukazuju
na natprirodni izvor. Bog je u!inio !udo time #to je prouzrokovao
bezgre#no za!e'e i ro%enje, ali to ne ukazuje na to da je !udo
samo po sebi Bog.
Uzmite u obzir prvog !oveka, Adama. Ukoliko dve biblijske
pri!e o stvaranju Adama shvatimo bukvalno (1. Knjiga Mojsijeva
2-3), Adam je postao ljudsko bi'e time #to ga je Bog direktno
stvorio, kao #to je stvorio i Isusa. Me%utim, niko ne mo"e da
tvrdi da Adamovo natprirodno poreklo ukazuje na to da je on bio
Bog.
Mnogi hri#'ani su insistirali na tome da je bezgre#no ro%enje
klju!ni element hri#'anskog verovanja. Samim tim, oni su
zaklju!ili da osoba mora da veruje u Isusovo bezgre#no ro%enje
kako bi bila pravi hri#'anin. Me%utim, takav zahtev ne postoji u
Novom zavetu. Ova ti#ina je va"na kada su u pitanju dva
zabele"ena doga%aja, a jo# ve'u va"nost ima kada su u pitanju
nekoliko evan%eliskih slu"bi i kratak opis slu"bi zabele"enih u
Delima apostolskim.
Zapravo, Isusovo bezgre#no ro%enje se ni ne pominje bilo
gde drugde u Novom zavetu, osim ako ga Isusovi protivnici
implicitno i sarkasti!no ne pominju u Jovanovom stihu 8.41.
Mnogi u!enjaci misle da apostol Pavle verovatno nije ni znao za
bezgre#no ro%enje, iz razloga #to je on umro pre nego #to su
objavljena jevan%elja Mateje i Luke.Bez obzira na to,
N.T.Wright, koji veruje u bezgre#no ro%enje, isti!e dobro
zapa"anje: ,, Bezgre#no za!e'e Isusa nije samo po sebi centralna
i glavna doktrina Novog zaveta. Hans Kung na isti na!in ka"e
da ,,verovanje u Hrista ni na koji na!in ne'e opstati ili prestati
priznanjem o bezgre#nom ro%enju.
U Starom zavetu, Isaija 7.14 je stih od knju!nog zna!aja
prilikom debate oko Isusovog bezgre#nog ro%enja. U ovom delu
teksta se radi o proroku Isaiji koji prori!e Kralju Ahazu: ,, Zato
'e vam sam Gospod dati znak; eto devojka 'e zatrudneti i rodi'e
36

Sina, i nadenu'e Mu ime Emanuilo. Hebrejska re! koja
ozna!ava ,,bezgre#no jeste alma. Postoji duga sholasti!ka
debata oko toga da li ,,alma zna!i ,,bezgre#na ili ,,mlada, udata
"ena. Ve'ina savremenih kriti!ara misli ovo poslednje.
Matej u svojoj pri!i o ro%enju Hrista citira Isaiju 7.14 i
obja#njava zna!enje Emanuila. Ka"e: ,, Eto devojka 'e zatrudneti
i rodi'e Sina, i nadenu'e Mu ime Emanuilo #to ima zna!enje
,,Bog sa nama(Matej 1.23).
Re! Emanuil predstavlja spoj dve hebrejske re!i: immanu i
el. Po#to el predstavlja skra'enicu Hebrejske re!i elohim koja
zna!i Bog, neki hri#'ani uveravaju da pripisivanje imena
Emanuil Isusu efektivno identifikuje Isusa kao Boga.
Nasuprot tome, to #to se Isus naziva Emanuilom zna!i samo
da je Bog prisutan sa svojim ljudima kroz Isusa, svog zastupnika.
Kao #to je neko rekao kada je Isus digao sina udovice iz mrtvih,
to zna!i da je ,,Bog posetio svoje ljude (Luka 7.16). Apostol
Petar je jednom prilikom propovedao da je Isus ,,i#ao okolo,
!inio dobro i le!io ljude jer je ,,Bog bio sa Njim (Dela 10.38).
Jevrejski novozavetni u!enjak Geza Vermes pru"a obja#njenje:
,,Jevreji su znali da re! Emanuil (,,Bog je sa nama) ne ozna!ava
inkarnaciju Boga u ljudskom obliku, ve' obe'anu bo"ansku
pomo' jevrejskom narodu.
Ve'ina u!enjaka koji su obilno pisali na temu da je Isus Bog
dopu#taju ono #to stih Matej 1.23 ne dopu#ta. Murray Harris
obja#njava: ,, Matej ne ka"e: ,,Neko ko je Bog je sada fizi!ki sa
nama ve' ,,Bog deluje u na#e ime putem osobe Isusa.
Ime Emanuil jeste sli!no imenima neki# starozavetnih
svetaca. Na primer: Izrael, Ilija, Jelisej, Danilo, Mihajlo, Jezekilj,
i Joilo (Israel, Elijah, Elisha, Daniel, Michael, Ezekiel, Joel)
sadr"e re! el koja zna!i ,,Bog, me%utim roditelji koji bi tim
imenom nazvali svog sina ne bi dobili deklaraciju u kojoj stoji da
je njihovo dete Bog.
Da zaklju!imo, Isusovo bezgre#no ro%enje ne mora da
podrazumeva to da je on i#ta vi#e nego !ovek. John A.T.
37

Robinson jeste u pravu kada ka"e da je Isus ,,u potpunosti !ovek
i da nikada nije ni bio i#ta drugo do !ovek i vi#e od !oveka,
dakle, nije nikada bio Bog.
11. Da li je Isus Bog zato $to je %inio %uda?

Ono #to je Isusa proslavilo je to #to je !inio !uda. Jevan%elja
Novog zaveta !esto govore o tome kako je putovao rodnom
zemljom od grada do grada i od sela do sela pri !emu je le!io
ljude. Tu stoje detaljni izve#taji od ovakvim doga%ajima. Veliki
broj ljudi, koji je ponekad dostizao i nekoliko hiljada, sakupio se
da !uje isusa kako izgovara bisere mudrosti i izvodi mo'ne
poduhvate le!enja.
Mnogi tradicionalni hri#'ani oni koji veruju da je Isus Bog
misle da Isusova !uda svedo!e o tome da je on Bog. Robert M.
Bowman Jr. i J. Ed Komoszewski tvrde da ,,!ine'i !uda, Hrist u
potpunosti pokazuje svoju bo"ansku prirodu. Oni dodaju: ,,Pisci
jevan%elja sami tuma!e Isusova !uda kao dokaz da je on Bog.
Ali neki od ovih tradicionalista izgleda da su prevideli to da su
proroci Starog zaveta i Isusovi apostoli tako%e !inili !uda.
Ukoliko je Isus bio Bog samo zato #to je !inio !uda, onda bi to
zna!ilo da su i ti proroci i apostoli bili Bogovi, #to je apsurdno.
Ne-tradicionalista i istaknuti istra"iva! koji se bavi
tematikom Isusa E.P.Sanders iznosi svoje obja#njenje: ,,Mnogo
hri#'ana, a mo"da i jo# ve'i broj onih koji to nisu, misle da je
fokus hri#'anstva na vi%enju da je upravo zbog toga #to je Isus
mogao da !ini !uda, on bio ne#to vi#e od pukog !oveka ... Poput
drugih ljudi drevnoga doba, Jevreji su verovali u !uda ali nisu
mislili da ne!ija mogu'nost da ih izvodi istog !ini uzvi#enim ...
Sa istorijske ta!ke gledi#ta, pogre#no je misliti da hri#'ani
moraju da veruju da je Isus bio nad!ovek, ali je tako%e gre#ka
misliti da su Isusova !uda u njegovo doba bila shva'ena kao
dokaz delimi!nog ili potpunog bo"anstva. Zaista, Jevrejski
38

religijski autoriteti nikada nisu posumnjali u to da je Isus !inio
!uda, ve' su ga optu"ivali da ih je !inio zahvaljuju'i mo'i Satane
(Matej 12.22-24/Marko 3.22).
Neki istaknuti tradicionalisti!ki nastrojeni u!enjaci sla"u se
sa Sandersom. D.A. Carson priznaje ,,vrednost !uda kao dokaz
Isusove bo"anske prirode nije toliko ubedljiva kao #to su neki
konzervativci mislili. N.T. Wright odlu!nije ka"e da ,,Isusova
!uda nisu sama po sebi indikacija toga da je Isus Bog, niti na
bilo koji na!in ukazuju na to.
Isusova !uda jednostavno ukazuju na to da mu je Bog dao
punomo'. Apostol Petar je na svojoj prvoj slu"bi propovedao
hiljadama Jevreja okupljenim u Jerusalimu na dan Duhova
(Trojice) i tom prilikom rekao: ,, Ljudi Izrailjci! Poslu#ajte re!i
ove: Isusa Nazare'anina, !oveka od Boga potvr%enog me%u
vama silama i !udesima i znacima koje u!ini Bog preko Njega
me%u vama, kao #to i sami znate ...(Dela 2.22). Kasnije, Petar je
propovedao u ku'i Kornelija i tom prilikom rekao: ,,Isusa iz
Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji pro%e
!ine'i dobro i isceljuju'i sve koje %avo be#e nadvladao; jer Bog
be#e s njim (10.38).
Ovo su neke od Biblijskih re!enica koje najupe!atljivije
ukazuju na to da Isus nije bio Bog ve' da mu je Bog podario
mo'. Obratite pa"nju na to kako u ove dve re!enice Petar jasno
pravi razliku izme%u Isusa i Boga, #to ukazuje na to da Isus nije
Bog.
Isus ne mo"e da le!i nasumi!no, #to tako%e ukazuje na to da
on nije bio Bog. Umesto toga, njegova mo' da le!i velikim
delom zavisi od vere onoga ko prima le!enje, #to je bez sumnje
odre%eno time da li Bog le!i ili ne le!i kroz Isusa.
Na primer, na dan Sabata Isus je podu!avao u jednoj
sinagogi svog rodnog grada Nazareta. Marko ka"e: ,, I ne moga#e
onde ni jedno !udo da u!ini, osim #to malo bolesnika isceli
metnuv#i na njih ruke. I !udio se neverstvu njihovom (Marko
6.5-6).
39

Ponekad, Isus je le!io ljude i govorio im ,, vera tvoja
pomogla ti je (Matej 9.22/Marko 5.34/Luka 8.48; Marko
10.52/Luka 18.42).
Da je Isus bio Bog on bi mogao da le!i kad god to po"eli.
Me%utim, uvek je zavisio od Bo"ijeg duha koji je le!io kroz
njega (Dela 2.22; 10.38). Dakle, Isusova mo' da le!i nije bila
svojstvena njemu samom ve' je primana od Boga, #to zna!i da
on sam nije Bog.
James Dunn govori o tome kako je Isus le!io: ,,Vera je bila
neophodni sastavni deo sprovo%enja Bo"ije mo'i kroz njega, jer
on nije imao sposobnost da izvodi bilo kakve !udotvorna dela u
Nazaretu Vera onoga ko prima !udo dopunjava krug toka
mo'i, tj., mo' Bo"ijeg Duha koji se kroz Isusa prenosi na ostale.
Jednom prilikom, Isus je podu!avao u prepunoj ku'i. $etiri
prijatelja su paralizovanog !oveka doneli i spustili kroz krov
ku'e. Luka ka"e da je snaga Bo"ija bila prisutna u Isusu i on je
mogao da izvr#i isceljenje (Luka 5.17). Upravo iz razloga #to je
Isus video njihovu veru (stih 20) odnosno veru !oveka i njegovih
prijatelja. Lukin izve#taj svedo!i o tome da Isusova mo' le!enja
nije uvek bila prisutna u Isusu.
Matejin izve#taj o ovom incidentu govori o tome da Isus nije
sam mogao da le!i, ve' je tu mo' dobijao od Boga (Oca). On
ka"e da kada su ljudi videli ovo, bili su ispunjeni
strahopo#tovanjem i veli!ali su Boga koji je takvo jedno
ovla#'enje dao !oveku (Matej 9.8). Dakle, Matej tvrdi da oni
nisu mislili da je Isus Bog iako je le!io, ve' su verovali da je Bog
dao Isusu pravo da le!i. Ovi ljudi su veli!ali Boga jer su na pravi
na!in shvatili to da je on prouzrokovao da se tako ne#to dogodi.
Sli!na situacija se dogodila kada je Isus isterao legiju
demona iz jednog !oveka. Isus mu je zatim naredio: ,, Vrati se
ku'i svojoj, i kazuj #ta ti u!ini Bog (Luka 8.39). Luka ka"e da
,,on otide propovedaju'i po svemu gradu #ta mu Isus u!ini. Da
li ovo zna!i da je Isus bio Bog? Euthzmius Zigabenus je bez
sumnje u pravu kada obja#njava da je ,,Hristu u skromnoj meri
40

dodeljen posao Oca, ali izle!eni ljudi su nastavili da puni
zahvalnosti pridaju to Hristu.
Da sumiramo, Isusova !uda nikada nisu svedo!ila o tome da
je on bio Bog, ve' da je poslat od strane Boga, da mu je
ovla#'enja dao Bog i da je Bog bio sa njim.
12. Da li je Isus Bog zato $to je bio obo"avan?

Hri#'ansko obo"avanje je veima va"na stavka kada je u
pitanju to da li je Isus Bog ili ne. Novi zavet bele"i odre%ene
slu!ajeve kada Isusa ,,obo"avaju. Hri#'ani su uglavnom ovo
smatrali dokazom da su ti ljudi verovali da je Isus Bog, jer samo
bog mo"e da bude ,,obo"avan. Ali #ta zna!i re! ,,obo"avati?
Ova re! u gr!kom Novom zavetu obi!no glasi ,,proskuneo
i ona se javlja #ezdeset i jedan put u gr!kom Novom zavetu.
Ve'ina slu!ajeva gde se javlja ova re! nalazi se u jevan%elju po
Mateji i u Knjizi otkrovenja. Kada je u pitanju etimologija re!i
proskuneo , pros zna!i ,,kretanje bilo ,,od bilo ,,ka nekom
predmetu, a kuneo zna!i ,,ljubiti.
Autoritet na leksi!kom polju Walter Bauer nas informi#e o
tome da je re! proskuneo ,,ozna!avala obi!aj klanjanja pred
osobom i ljubljenja stopala te osobe, ruba njegove odore, zemlju,
itd. On dodaje da re! proskuneo mo"e biti prevedena i kao
,,(pasti pred i) obo"avati nekog, pokloniti se pred nekim, pru"iti
se pred nekim, ukazati po#tovanje nekom, sa po#tovanjem
do!ekati nekog.
Samim tim, u staro doba ova gr!ka re! je ozna!avala fizi!ki
!in. Ona ukazuje na isto!nja!ki obi!aj klanjanja, tj saginjanja
savijanjem kolena. Praktikanti su, me%utim, usvojili jedan od ova
dva stava ka superiornom kako bi ukazali na svoj pokorni stav
po#tovanja, !asti i mo"da pot!injenosti u smislu spremnosti da se
prepusti volji superiornog. Oni su !esto !in pod nazivom
proskuneo izvodili pred onima koji poseduju imperijalni
41

autoritet, posebno pred kraljevima. Takvi fizi!ki gestovi obi!no
nisu ukazivali ni na #ta drugo nego na ponizni stav predatosti.
Nasuprot tome, na#a re! ,,obo"avanje, bilo da je
upotrebljena kao imenica ili kao glagol, ne ozna!ava fii!ki !in.
Samim tim, ne mo"e biti prikladan prevod re!i proskuneo .
&tavi#e, definicija re!i ,,obo"avanje ima veoma #irok spektar
zna!enja. Samim tim, prevesti proskuneo u Novom zavetu kao
,,obo"avanje mo"e biti dvosmisleno i pogre#no.
Kada evan%elisti ka"u da je neko izvodio proskuneo pred
Isusom, prevodioci Biblije nezaobilazno pokazuju svoju
pristrasnost time #to je prevode kao ,,obo"avanje, !ime daju
naznaku da je ta osoba mislila o Isusu kao ,,bo"anskom ili kao
,,Bogu. Ali kada evan%elisti ka"u da je neko izveo proskuneo
pred nekim ko nije Isus, isti ovi prevodioci tu re! prevode kao
,,sagao se , ,,kleknuo ili ,,pri"io. Samim tim, istu re! prevode
kao ,,obo"avanje kada je u pitanju pa"nja ukazana Isusu a kada
je ukazana nekom drugom, ona predstavlja puki fizi!ki !in.
Matej jasno ka"e da Isusova mo' da le!i nije svojstvena
njegovoj prirodi ve' je dobijena od Boga (Oca). Na primer, kada
je Isus izle!io paraliti!ara koga su spustili kroz krov ku'e, Matej
dodaje: ,, A mno#tvo naroda kad to vidje, poboja se i uze slaviti
Boga, koji je vlast takvu dao ljudima (Matej 9.8). Samim tim,
Matejova pri!a ukazuje na to da ovi ljudi nisu mislili da je Isus
Bog zbog toga #to je izle!io ovog !oveka, ve' su verovali u to da
je Bog dao Isusu ovla#'enje i mogu'nost da izle!i tog !oveka.
Oni su slavili Boga jer su na pravi na!in shvatili da je na kraju on
bio taj koji je prouzrokovao da se tako ne#to desi.
Autor Poslanice Jevrejimanavodi sedam citata iz Starog
zaveta u poku#aju da doka"e to da je Isus superiorniji u odnosu
na an%ele (Jevrejima 1.5-13). Mnogi hri#'ani su citirali jedan od
ovih stihova kao indikaciju toga da je Isus Bog. To je citat iz
Pete knjige Mojsijeve 32.43 u Septuaginti (Gr!kom Starom
zavetu). On glasi: ,, da Mu se poklone svi an%eli Bo"iji (stih 6).
Autor Poslanice Jevrejima je verovatno mislio na to da an%eli
42

nebeski obo"avaju Isusa na isti na!in koji je opisan u stihu 2.10
Poslanice Filipljanima od strane Pavla, u kom za veli!anog Isusa
ka"e: ,, Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na
nebu i na zemlji i pod zemljom. U osvojenom carstvu svi 'e se
klanjati na javnu objavu Isusovog imena, ali ni to ne mora nu"no
da zna!i da je Isus Bog.
Knjiga Otkrovenja sadr"i "ivahne i upe!atljive pri!e o
an%elima koji odaju po!ast kako Bogu tako i Isusu u raju. Ali u
svakom od tih slu!ajeva oni izvode pipto nakon koga sledi
proskuneo , nije jasno da li obo"avaju Isusa u smislu toga da je
on Bog. Maurice Casez insistira na tome da u ovoj knjizi Isus
Hrist ,,nije zapravo pozdravljan kao neko bo"anske prirode pa
!ak ni kada je prikazan kako ga hvale u raju.
Jovan, autor Otkrovenja, dva puta an%elu koji mu je ukazao
na ova proro!anstva ka"e da mu je on pao pred noge kako bi ga
,,obo"avao (proskuneo ). Me%utim, oba puta an%eo je to
zabranio i tom prilikom rekao: ,,obo"avaj Boga/ Bogu se
pokloni (Otkrovenje 19.20; 22.9). An%eli mora da su mislili da
je ovakav !in ne#to vi#e od ukazivanja po#tovanja. Ovo pokre'e
pitanje da li samo Bog, a ne i Isus, treba da bude obo"avan na
ovakav na!in.
Isak Njutn je bio posve'eni hri#'anin koji je napisao vi#e
teolo#kih nego nau!nih dela. Glavna stvar koju je on o veri rekao
jeste ta da ,,kad god se u Svetom pismu ka"e da postoji jedan
Bog, misli se na Oca. Kako bi podr"ao svoje mi#ljenje on je
uglavnom citirao stih 8.6 Prve poslanice Korin'anima. Tu stoji: ,,
Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u
Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi
kroza Nj. On obja#njava ,,Nama je zabranjeno da veru
ukazujemo dvojci Bogova, ali nam nije zabranjeno da veru
ukazujemo jednom Bogu i jednom Gospodaru.
Anti-trijadolo#ki nastrojen Njutn tako%e je razlikovao
stepene obo"avanja. Vrhovno obo"avanje je pripisao Bogu kao
stvaraocu a manje obo"avanje Isusu kao Bo"ijem zastupniku pri
43

stvaranju i iskupljenju. Zastupao je mi#ljenje da obo"avanje dva
ili vi#e bi'a jednako, kao u doktrini o Trojstvu, predstavlja
odstupanje od prvog od deset zapovesti pa samim tim i
idolopoklonstvo.
Da zaklju!imo, sve ve'i broj konzervativnih u!enjaka
Novog zaveta sada priznaju da proskuneo ukazan Isusu u
jevan%eljima Novog zaveta ne mora da ukazuje na to da su oni
koji su Isusu ukazivali proskuneo verovali da je on Bog.
Trijadolog D.A. Carson upozorava na to da kada je u pitanju
Jevan%elje po Mateju ,,veoma je sumnjivo to da proskyneo samo
po sebi ili u vezi sa pipto (pasti) sugeri#e na i#ta drugo do naklon
ili odavanje po!asti. J. Lionel North nas uverava da ne postoji
ni#ta u Novom zavetu #to bi nas navelo da zaklju!imo da se Isus
smatra bo"anstvom jer je obo"avan. Wendy North i Loren T.
Stuckenbruck dolaze do zaklju!ka da ono #to treba izvu'i iz
Novog zaveta jeste to da je re! ,,obo"avanje previ#e neprecizna
da bi odlu!ila o pitanju da li je Isus bio bo"anske prirode ili ne.
13. Da li je Isus Bog zato $to je Gospod(ar)?

U staro doba, osloviti nekoga re!ju ,,Gospodar obi!no je
predstavljalo ni#ta vi#e do pristojan na!in obra'anja. Sa druge
strane, kraljevi su !esto oslovljavani sa ,,Gospodar kako bi se
ukazalo na njegov ste!eni autoritet. Me%u Jevrejima, rabini su
oslovljavani sa ,,Gospod kako bi se oba ova razloga ispo#tovala.
Prvenstvena izjava vere ranih jevrejskih hri#'ana je bila ta
da je Isus Gospodar.Apostol Petar je propovedao o tome u svojoj
prvoj slu'bi na dan Duhova (Trojice) nakon doga%aja sa
Hristom. On je rekao ,,neka zna sav dom Izrailjev zna da je i
Gospodom i Hristom Bog u!inio ovog Isusa (Dela 2.36). A
Apostol Pavle je napisao da ,,niko ne mo"e Isusa Gospodom
nazvati osim Duhom Svetim (1. Korin'anima 12.3).
44

Isus je odobravao da ga u!enici oslovljavaju sa
,,Gospodaru. Odmah nakon u!estvovanja u Poslednjoj ve!eri,
Petar je Isusa nazvao Gospodarom (Jovan 13.9). Ubrzo nakon
toga Isus je ovaj na!in obra'anja odobrio rekav#i ,,Vi zovete
mene u!iteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam (13.13).
Isus je izgleda ove dve titule kao da one imaju isto zna!enje.
Oslovljavanje Isusa re!ju ,,Gospodar zna!ilo je da je on bio
jedini u!itelj svojih u!enika.
Sinopti!ka jevan%elja otkrivaju da su oni koji su ih napisali
ova dva i ostale sli!ne termine koristili kao da imaju isto
zna!enje kada se odnose na Isusa. Na primer, kada su Isus i
njegovi u!enici prelazili Galileju !amcem i kada je oluja pretila
da 'e ih potopiti, oni su probudili Isusa svojim kukanjem za
pomo'. Matej ka"e da su ga oslovili sa ,,Gospodaru (eng.
Lord)(Matej 13.25); Marko ka"e da su mu se obra'ali sa
,,U!itelju (4.38); Luka ka"e da su ga zvali ,,Gospodaru (eng.
Master) (8.24). Pri Isusovom preobra"enju, Matej ka"e da je
Petar oslovio Isusa sa ,,Gospodaru (17.4); Marko ka"e da ga je
oslovio re!ju ,,Rabin (9.5); Luka ka"e da je upotrebio re!
,,Gospodar (eng. Master) (9.33).
Ni jedan pisac Novog zaveta ne oslikava ovo prizanje da je
Isus Gospodar bolje nego Pavle. U svojih deset poslanica, Pavle
primenjuje re! ,,Gospodar kada opisuje Isusa skoro 230 puta, a
naziva ga ,,Sinom Gospodnjim samo 17 puta. Gospodarska
pozicija Isusa Hrista je bez sumnje dominantna tema u Pavlovoj
hristologiji.
Me%utim, za razliku od drugih autora Novog zaveta, Pavle
primenjuje titulu ,,Gospodar (gr. kurios) samo na Isusu i, samim
tim, nikad na Ocu. Za njega, Bog je ,,Otac a Isus je ,,Gospodar.
Na primer, Pavle pi#e da ,,postoji jedan Bog, Otac ... i jedan
Gospod Isus Hrist (1. Korin'anima 8.6).
Pavle, kao #to je to slu!aj sa mnogim drugim ranim
hri#'anima, ponekad proklamuje Isusovu poziciju Gospodara u
svojim jevan%elijskim porukama. Na primer, kada je, strahom
45

pogo%en, !uvar filipijskog zatvora upitao zato!ene apostole
Pavla i Sila ,, Gospodo! &ta mi treba !initi da se spasem?, oni su
rekli: ,,Veruj Gospoda Isusa Hrista i spa#'e# se ti i sav dom tvoj.
(Dela apostolska 16.31). Pavle je pisao hri#'anima u Rimu: ,,ako
priznaje# ustima svojim da je Isus Gospod, i veruje# u srcu svom
da Ga Bog podi"e iz mrtvih, bi'e# spasen.
Me%utim, #ta su Pavle i ovi rani hri#'ani podrazumevali pod
tim kada su tvrdili da je Isus Gospod? Nisu ni#ta drugo mislili
osim toga da Isusa treba po#tovati, slu#ati njegove instrukcije
kada je pravednost u pitanju. Samo ako do odre%ene mere
slu#amo Isusova u!enja o na!inu "ivljenja, mo"emo istinski da
tvrdimo da je on Gospod u naim "ivotima.
Mnogi tradicionalisti (oni koji veruju da je Isus Bog) ne
misle tako. Oni tvrde da to #to je u Novom zavetu Isus
oslovljavan re!ju ,,Gospod ima opse"nije zna!enje. Oni tvrde da
ova re! ukazuje na to da je on Gospod zbog toga #to je u
Septuaginti postojala praksa da se re! kurios prevodi hebrejskom
re!ju ,,YHWH (Jahve), #to predstavlja Bo"ije ime (2. Knjiga
Mojsijeva 3.13-16), i to na preko 6000 mesta. Oscar Cullmann
uverava da upotrebiti ime ,,Bog (theos) za Isusa ne predstavlja
ve'u !ast od toga kada bismo za isto upotrebili nenadma#nu re!
koja glasi Kyros.
Autoriteti se sada sla"u da kopije Septuaginte iz prvog veka
ove ere, Bo"ije ime ne menjaju drugim re!ima. 1978.godine,
George Howard je bio u pravu kada je objasnio:
Nedavna otkri'a u Egiptu i Judejskoj pustinji pokazuju da u
prehri#'anskoj gr!koj Bibliji tetragram nikada nije bio
predstavljen surogatnim kurios i kao takav obi!no je ostavljen
nepreveden. Reprodukovan je u vidu arhai!no-hebrejskih ili
!etvrtastih aramejskih slova ili u transkribovanom obliku IA !.
Obi!aj da se bo"ansko ime u pisanom obliku zameni re!ju
kurios, kao #to se to mo"e videti u hri#'anskim kopijama
Septuaginte, predstavlja hri#'ansku inovaciju koja ni na koji
na!in ne oslikava izgled Biblije koju su pisci Novog zaveta
46

koristili Rana crkva je bila naviknuta da vidi hebrejsku re!
!"!# napisanu u svom gr!kom Starom zavetu a ne njen surogat
kurios.
Zapravo, jevrejske kopije Septuaginte konzistentno
zamenjuju kurios sa YHWH!
&tavi#e, Pavle u svojim pismima ne pru"a nikakav dokaz da
njegova primena re!i kurios na Isusa predstavlja zamenu za
YHWH, i nema dokaza da "eli da ka"e da je Isus Jahve. James
Dunn ka"e o ,,Gospodu u Pavlovim pismima: ,,kyrios ne
predstavlja na!in idetifikovanja Isusa sa Bogom u tolikoj meri,
ve', ako i#ta, ta re! vi#e predstavlja na!in razlikovanja Isusa od
Boga.
U jednom od svojih pisama, Pavle citira himnu koju neki
tradicionalisti vide kao podr#ku svog verovanja da je Isus Bog.
Tu o Isusu pi#e: ,, Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje
je ve'e od svakog imena. Da se u ime Isusovo pokloni svako
koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom; I svaki
jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca
(Filipljanima 2.9-11; Isaija 45.23). Ovi tradicionalisti tvrde da se
prvo pojavljivanje ,,imena odnosi na ,,Gospoda (kurios) kao to
da ozna!ava Isusa Bogom usled prakse u Septuaginti o kojoj smo
malo!as govorili.
Nasuprot tome, ,,Gospod je titula a ne ime. Ni ,,Gospodar
nije ime Boga, koje je Jahve. ,,Ime o kojem je ovde re! se
verovatno odnosi na Isusa.
Da sumiramo, Novi zavet svedo!i o ranim hri#'anima koji
su Isusa zvali ,,Gospod i to ne predstavlja ni#ta vi#e do njihovo
prihvatanje toga da je njemu Bog dao autoritet da vlada i njihovo
dobrovoljno prepu#tanje njemu da upravlja njima. I Pavle,
premijerni zagovornik hristologije o Gospodstvu u Novom
zavetu, ne daje dokaz o tome da izjedna!uje re!i ,,Gospod i
,,Bog.

47

14. Da li je Isus Bog zato $to je opra$tao grehove?

U starom dobu, rabini i Gr!ki teisti!ki filozofi propovedali
su o tome da Bog poseduje odre%ena prava koja pripadaju samo
njemu. Judaizam je tvrdio da jedno od njih jeste opra#tanje
grehova. Judaizam je !ak utvrdio ti da Mesija nema taj autoritet
da opra#ta grehove u ovom krajnjem smislu.
Mnogi hri#'ani su tako%e verovali da opra#tanje grehova
predstavlja pravo koje pripada samo Bogu. Samim tim, oni su
uveravali u to da ti slu!ajevi koji su zabele"eni u jevan%eljima
Novog zaveta kada je Isus verbalno opra#tao grehove koji nisu
po!injeni protiv njega, svedo!e o tome da je on bio Bog.
Samo Luka govori o jednom takvom doga%aju. (ena lo#e
reputacije je pomazala Isusova stopala parfemom dok je u isto
vreme plakala na sav glas (Luka 7.36-50). Onda je Isus rekao
njoj: ,,Tvoji gresi su opro#teni (stih 48). Oni koji su bili prisutni
upitali su se: ,,Ko je ovaj !ovek #to opra#ta grehe? (stih 49).
Verovali su da to mo"e samo Bog.
Sva tri sinopti!ka jevan%elja govore o jo# jednom sli!nom
doga%aju a ovi izve#taju su detaljnije oformljeni. U ovoj epizodi,
Isus je podu!avao u ku'i punoj ljudi kada su paraliti!ara zajedno
sa krevetom spustili kroz krov (Matej 9.1; Marko 2.1 -12; Luka
5.17 -26). Marko ka"e da je Isus odmah nakon #to je video
njihovu veru rekao paraliti!aru da su mu svi gresi opro#teni. Ali
neki od pisara su sedeli i razmi#ljali za#to ovaj !ovek govori
ovako, ko osim Boga mo"e grehove da oprosti. Odmah nakon
toga, svestan da su oni razmi#ljali u srcima svojim rekao im je:
&to tako pomi#ljate u srcima svojim? &ta je lak#e? Re'i uzetome:
Opra#taju ti se gresi, ili re'i: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi? No
da znate da vlast ima Sin !ove!ji na zemlji opra#tati grehe, (re!e
uzetome). Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma. I
usta odmah, i uzev#i odar iza%e pred svima tako da se svi
divljahu i hvaljahu Boga (Marko 2.5 -12).
48

Samim tim, ovi pisari, koji su navodno bili eksperti
Mojsijevog zakona (Tora), optu"ili su Isusa za bogohulenje jer su
mislili da ho'e da prisvoji pravo koje mo"e samo Bog da ima. U
Tori, vre%anje Bo"ijeg dostojanstva predstavlja prvu osnovu za
bogohulenje. U Tori se zahtevala smrtna kazna za to (Knjiga
Levitska 24.15-16; cf. Brojevi 15.30-31).
Bez ikakve sumnje Isus je postavio ovo pitanje zarad koristi
grupe ljudi. Ovi ljudi bi znali za tradicionalno rezonovanje
pisara. Uobi!ajeni odgovor na Isusovo pitanje bi bilo da je
nemogu'e za bilo koga da izle!i !oveka sa paralizom ali ukoliko
ga je Isus izle!io, onda to zna!i da on ima autoritet i da oprosti
grehove.
Nakon toga, jednom drugom prilikom, Isus je trvrdio da ima
pravo da sudi na sudnji dan (Matthew 16.27; 25.31-46). Jednom
je izjavio da ,, Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu
(Jovan 5.22). Naravno da takav autoritet podrazumeva i pravo da
taj posao obavi neposredno pre sudnjega dana, kao kada je
paralizovan !ovek donesen njemu.
Bog je delegirao autoritet opra#tanja grehova u krajnjem
smislu i drugima osim Isusa. I kada je to !inio, primaoci ovog
autoriteta nisu bili vi%eni kao Bogovi. Najbolji primer iz Starog
zaveta jeste kada se navodi ,,an%eo Gospodnji. Bog je davao
instrukcije stanovnicima Izraela koje se odnose na glavnog
an%ela Izraela ,, Evo, ja #aljem an%ela svog pred tobom da te
!uva na putu, i da te odvede na mesto koje sam ti pripravio.
$uvaj ga se, i slu#aj ga, nemoj da ga rasrdi#, jer vam ne'e
oprostiti greh, jer je moje ime u njemu. (2. Knjiga Mojsijeva
23.20-21). Ovaj ,,an%eo sigurno nije bio Bog ve' neko drugi.
&tavi#e, kada je Petar proklamovao da je Isus sada Hrist, Sin
Bo"iji, Isus mu je rekao: ,,A i ja tebi ka"em: ti si Petar, i na ovom
kamenu sazida'u crkvu svoju, i vrata paklena ne'e je nadvladati.
I da'u ti klju!eve od carstva nebeskog: i #ta sve"e# na zemlji bi'e
svezano na nebesima, i #ta razre#i# na zemlji bi'e razre#eno na
nebesima (Matej 16.18-19 Nova revidirana standardna verzija).
49

Ovde je Isus upotrebio re! raj kao eufemizam Boga, #to zna!i da
bi Bog to odobrio.
Drugi put kada se ovo desilo, Isus je bio precizniji. Izgleda
da su sada uklju!eni, me%u drugim stvarima i opra#tanje grehova
kao i odbijanje da ih oprosti sazivaju'i sud iz raja. Matej bele"i
da je isto obe'anje Isus dao u smislu opra#tanja (Matej 18.15-
17,21.35).
Isus je ovo u!inio jo# jasnijim tokom jednog od svojih
pojavljivanja nakon vaskrsnu'a. U pitanju je trenutak kada je na
misteriozan na!in udahnuo Sveti duh u svoje u!enike. Tom
prilikom im je rekao: ,,Kojima oprostite grehe, oprosti'e im se; i
kojima zadr"ite, zadr"a'e se (Jovan 20.23). R.E.Brown to
parafrazira na slede'i na!in: ,, Kada !oveku oprostite grehove, u
tom trenutku Bog opra#ta te grehove i oni ostaju opro#teni. Ovo
darovanje Svetog duha i Isusova tvrdnja o posedovanju
ovla#'enja da opra#ta grehove predstavlja prenos ove bo"anske
mo'i i autoritet sa Isusa na svoje u!enike. Rezultat, naravno,
predstavja nastavljanje Isusove slu"be od strane crkve nakon #to
se on popeo u raj.
Stoga, mora se doneti zaklju!ak da ukoliko Bog podari
nekome pravo da opra#ta grehove kako an%elima tako i ljudima,
to ne zna!i da je ta osoba Bog. Isus, koji poseduje ovla#'enje da
opra#ta grehove, ne mora da bude Bog. $ak ni Isusovo pravo da
opra#ta grehe na sudnji dan ne ukazuje na to da je on Bog. Po#to
ovo pravo nije uro%eno kod Isusa, ve' mu je Otac dodelio isto
(Jovan 5.22, 27; 8.16), dolazimo do toga da je Isus uvek bio
podre%en Bogu i samim tim nije mogao biti Bog.
15. Da li je Isus Bog iako ne zna vreme svog povratka?

Hri#'ani veruju da je Isus iz Nazareta Bog. Uglavnom, oni
veruju da je Bog sveznaju'i, da zna sve pa !ak i #ta 'e se desiti u
budu'nosti. Me%utim, Isus je rekao svojim apostolima da 'e biti
50

ubijen, da 'e se di'i iz mrtvih, popeti u raj i u jednom trenutku
vratiti na zemlju, dodav#i da ne zna kada 'e taj dan biti. Ukoliko
je Isus bio Bog, kako je on mogao da ne zna datum svog
povratka ako je Otac znao?
Kao biv#i trijadolog, Ja sam verovao da je Isus bio i da jeste
Bog. Ali sam to po!eo da dovodim u pitanje jer sam u Bibliji
pro!itao da je on rekao da ne zna datum svog povratka. To me je
navelo da krenem u ozbiljno ispitivanje Isusovog identiteta koje
me je dovelo do sada#njeg verovanja da Isus nije ni#ta drugo do
bezgre#no ro%en, bezgre#an !ovek. &ta nam ovo govori?
Ubrzo nakon Isusove smrti i vaskrsnu'a, on je svoje apostole
podu!avao o budu'nosti, kao i o kraju sveta. Tom prilikom je
rekao: ,,A o danu tom i !asu niko ne zna, ni an%eli nebeski, do
Otac moj sam (Matej 24.36; Marko 13.32). Izgovoriv#i to,
pokrenuo je dugotrajnu debatu me%u u'enjacima.
Crkveni oci su imali podeljena mi#ljenja u vezi sa ovim
Isusovim re!ima. Irinej, najpo#tovaniji teolog drugog veka,
suprostavljao se gr!koj religijskoj filozofiji vi#e od bilo kog
drugog crkvenog oca. Ona je naglasak stavljala na savr#enstvo
bo"anstva uveravaju'i da vrhunsko savr#enstvo !ini apsolutno
znanje koje uklju!uje potpuno znanje o budu'nosti. Poput svih
ostalih apologetskih crkvenih o!eva drugog i tre'eg veka, Irinej
je verovao da je Isus Bog sa odre%enim kvalifikacijama. O Bogu
Ocu je rekao: ,,Bog ima nadmo' nad svim ostalim stvarima pa
!ak i nad Isusom, i nadma#io ga je #to se znanja ti!e. Stoga,
Irinej je verovao da je Isusu Bog ali u manjoj meri nego #to je to
bio Otac.
Atanazije, crkveni otac !etvrtog veka nije se slagao sa ovim,
kao i svi crkveni oci koji su do#li posle njega.On je zastupao
maksimalisti!ko mi#ljenje u vezi sa Isusovim predvi%anjem da
samim tim #to je on bio ,,sam Bog u svakom smislu, on mora da
je znao dan svog povratka. Zapravo, Isus nije posedovao to
znanje dok je bio u ljudskom obli!ju ali je to znao u bo"anskom.
51

Postojala su i druga mi#ljenja. Toma Akvinski i mnogi drugi
crkveni teolozi predlagali su da je Isus rekao ove re!i prave'i se
da ne zna. Avgustin je zastupao mi#ljenje da Otac nije "eleo da
Isus zna kada 'e taj trenutak do'i. Me%utim ovakvo vi%enje ne
re#ava problem koji stvara osporavanje Isusove navodno potpune
bo"anske prirode.
U poslednjih nekoliko vekova, u!enjaci su predlo"ili ne#to
#to se zove ,, kenosis teorija namenjena da re#i ovaj i druge
probleme. Ona isti!e to da u trenutku Isusove inkarnacije on je
ostavio po strani i odlu!io da ne koristi neke od svojih bo"anskih
atributa, kao #to je predvi%anje budu'nosti. Ali u drugoj polovini
dvadesetog veka, neki u!enjaci nisu podr"avali ovu ta!ku
gledi#ta jer ukoliko je ostavio po strani i nije koristio deo svoje
bo"anske prirode, on mora da je bio na ni"oj poziciji od
potpunog Boga.
I egzegeza o dve prirode i ova kenosis teorija nisu bazirane
na Bibliji i nisu teolo#ki i antropolo#ki !vrste. One dovode do
toga da izgleda kao da je Isus bio neiskren ili mo"da #izofrenik
kada je govorio da ne zna ne#to #to je zapravo znao i samim
tim bacaju ljagu njegov karakter.
Dakle, rimokatoli!ki crkveni teolozi su se !vrsto dr"ali
maksimalisti!kog vi%enja koje se ti!e Isusovog znanja o
budu'nosti sve do sredine XX veka. Nakon toga, njihov presti"ni
dokument Bible et christologie, priznaje i odobrava to da su
katoli!ki u!enjaci ,,nedavno iznova ispitali ,,znanje Hristovo i
razvoj njegove li!nosti.
Jedan takav u!enjak je bio R.E. Brown. Magazin Time ga je
imenovao najve'im svetskim katoli!kim istra"iva!em Biblije. On
je verovao da je Isus bio Bog i dosta toga napisao na temu
Isusovog znanja. On insistira na tome da je zemaljski Isus imao
ograni!eno znanje o budu'nosti idrugim stvarima. Brown
priznaje da oni koji do%u do zaklju!ka do kog je on do#ao, da
Isus nije sveznaju'i, sebe izla"u optu"bama da ,,pori!u bo"ansku
prirodu Isusa, #to on odbija. On posmatra stanje u svojoj crkvi,
52

,, Ne znamo ni za jednu izjavu crkve koja brani interpretaciju
stiha 13.32 Jevan%elja po Marku u bukvalnom smislu. Tu stoji
da je Isus kao celokupna Osoba nije znao vreme svog drugog
dolaska. Brown kasnije dodaje ,,Va"no je naglasiti to da ne
postoji crkvena dogma koja se ti!e obima Isusovog znanja .
Crkva nije autoritativno odgovorila na istorijsko pitanje poput
ovog kog mi postavljamo: Koliko je toga Isus znao tokom svog
"ivota? 1994. Brown je izneo svoje mi#ljenje: ,,Teolo#ka klima
se promenila, veoma istaknuti rimokatoli!ki teolozi sada
dozvoljavaju to da su postojala ograni!enja u Isusovom znanju.
Ben Witherington obja#njava: ,, ovaj odnos izme%u Oca i
sina ne podrazumeva to da sin zna sve #to zna Otac Isusova
posebna i jedinstvena komunikacija sa Bogom ne uklju!uje
poznavanje svake istine ili tajne koju bi mu Bog otkrio.
A.N.S. Lane navodi da je Isus ,,podu!avao svojim vrhovnim
autoritetom i manifestovao vrhovno znanje, Ali, ni jedno od ova
dva se ne mo"e poistovetiti sa sveznanjem. Afirmacija sveznanja
istorijskog Isusa ne poseduje biblijsku osnovu i zaista se
suprostavlja u!enjima prikazanim u Jevan%eljima umanjuje
njegovu istinsku ljudskost koja je data u Svetom pismu. Te#ko je
videti na koji na!in jedan sveznaju'i !ovek mo"e biti zaista
stavljen u isku#enje da uradi ne#to #to zna da ne bi trebalo da
uradi Ali Novi zavet ni na jednom mestu ne bazira autoritet i
pouzdanost Isusovog podu!avanja na njegovom sveznanju.
Zaista, ono suprotno je potvr%eno, Isusovo predavanje nije
njegovo ve' njegovog Oca.
Trebalo bi doneti zaklju!ak da je Isus imao natprirodno
znanje kad god mu je Otac otkrio isto, a onda kada ga nije
posedovao, to je bilo zato #to mu Otac to znanje nije otkrio.
Da zaklju!imo, Isusovo znanje je bilo ograni!eno, Otac ima
ve'e znanje od Sina i Otac je su#tinski superiorniji u odnosu na
Sina pa samim tim ni Isus nije Bog.

53

16. Da li je Isus priznao Sanredinu da je Bog?

Hri#'ani su uglavnom verovali da je jevrejski Sanhredin
(Sud) optu"io Isusa iz Nazareta jer je tvrdio da je Bog i da je iz
tog razloga istog osudio da je huli Boga pa samim tim i treba da
umre. Me%utim, prema jevan%eljima Novog zaveta, ovo
verovanje je pogre#no.
Pred kraj Isusove javne slu"be, pisari i Fariseji su mu stalno
postavljali pitanja u vezi sa njegovim u!enjima. Hteli su da ,,Ga
uhvate u re!i da Ga predaju poglavarima i vlasti sudijinoj (Luka
20.20).
Matej otkriva jevrejski motiv koji se krije iza zarobljavanja
Isusa i su%enja istom od strane 71 sudije Sanhedrina. On ka"e da
je Pontije Pilat, rimski prokurator Judeje, ,,zna#e da su Ga iz
zavisti predali (Matej 27.18).
Sva !etiri jevan%elja Novog zaveta pru"aju dosta detalja o
ispitivanju Isusa od strane Sanhredina. Ove sudije su ga ispitivale
!itavu no' u poku#aju da ga na formalni na!in osude. Oni su
zaista "eleli da otkriju da je Isus po!inio krivi!no delo u skladu
sa Rimskim zakonom; i da ukoliko to nije po!inio, onda je
svakako po!inio religijsko bogohuljenje na osnovu Tore (Zakona
u Svetom pismu).
Tokom druge polovine XX veka, mnogi nau!nici su vr#ili
detaljna istra"ivanja toga da li je Sanhredin po!inio zakonske
neregularnosti prilikom su%enja Isusu i da li su bele#ke o tom
su%enju koje stoje u Novom zavetu istorijski autenti!ne. Postoji
verovatno'a da u pitanju nije bilo su%enje, ve' saslu#anje. David
Catchpole je do#ao do zaklju!ka: ,,debatu oko nelegalnosti vi
trebalo smatrati bezizlaznom, i ne mo"e se dokazati to da su
detalji u Novom zavetu neta!ni.
Ispitivanje Isusa od strane Sanhredina dovelo je samo do
sukoba svedoka, #to je prouzrokovalo neta!no i nekonzistentno
svedo!enje. Ovi svedoci su jedino mogli da dovedu do neta!nih
54

optu"bi u vezi sa tim da je Isus pretio da 'e uni#titi jerusalemski
hram (Matej 26.59-61; Marko 14.55-59).
Ponekad, kada je Isus dr"ao predavanje grupama ljudi, oni
su se pitali ko je on zapravo, i da li je on obe'ani izraelski Mesija
(Jovan6.14-15; 7.40-41; 8:25; 10.24). Kao posledica toga,
prvosve#tenik Kajafa je od Isusa zahtevao nedvosmislen odgovor
na pitanje o njegovom identitetu. Po Mateju, Kajafa je rekao: ,,
Zaklinjem te "ivim Bogom da nam ka"e# jesi li ti Hristos sin
Bo"ji? (Matej 26.63).
Isus je Kajafi odgovorio na donekle nejasno, ali pak
potvrdno: ,,Ti kaza (Matej 26.63). Zatim je dodao: Ti kaza. Ali
ja vam ka"em: odsele 'ete videti Sina !ove!ijeg gde sedi s desne
strane sile i ide na oblacima nebeskim (stih 64). Ovaj dodatak
predstavlja jasno samo-odre%enje kao i ,,Sin !ove!ji u Danilu
7.13-14 i ,,Gospod u Psalmima 110.1, dok su Jevreji ovo
poslednje protuma!ili kao Mesija.
Prvi put, Isus je nedvosmisleno javno tvrdio da je Mesija Sin
Bo"iji i Sin $ove!ji. To je najtemeljnije samo-identifikovanje
koja je ikada izneo. U potpunosti je otkrio ko je on zapravo,
me%utim, nije rekao da je Bog. Naprotiv, napravio je razliku
izme%u sebe i Boga i uverio da 'e ha u budu'nosti Bog
osloboditi optu"bi.
Prvosve#tenik je zatim pokrenuo dugo odr"avanu tradiciju,
pocepao je svoju odoru #to simboli!ki predstavlja "aljenje i
optu"io Isusa za bogohuljenje. Sanhredin se slo"io.
Razlog zbog koga su mnogi hri#'ani mislili da je ovde Isus
tvrdio da jeste Bog jeste taj #to je priznao da je Sin Bo"iji. Ali
oni su pogre#no razumeli biblijsku upotrebu ovog izraza. U
starom zavetu on se ne odnosi samo na obe'anog Mesiju ve' i na
an%ele, pobo"ne ljude, kraljeve Izraela, pa !ak i na izraelsku
naciju. Jevreji su pravilno razumeli da to #to je Mesija Sin Bo"iji,
kao u Psalmima 2.7,12, ne zna!i ni#ta drugo do neprikosnovenu,
intimnu vezu koja postoji izme%u njega i Boga. A prvosve#tenik
55

je verovatno povezao ova dva izraza jer su oni kod Jevreja bili
sinonimi.
Crkveni oci su naknadno mislili da je Isus Bog jer je bio Sin
Bo"iji. Ali su imali tendenciju da budu anti-semitski nastrojeni, i
samim tim su ignorisali to na #ta su Jevreji mislili. Mnogi
crkveni oci su bili pod uticajem gr!ke me#avine religije i
filozofije. Gr!ka mitologija sadr"i mnogo bogova i sinova
bo"ijih, za neke od njih se veruje da su stvoreni i putem ljudske
kopulacije. Crkveni oci su gre#kom primenili gr!ku metafiziku.
Oni su shvatali da to #to Bog ima jedinog Sina ima sli!nosti sa
tim kao kad !ovek ima sina. Po#to je !ovekov sin postao !ovek
poput njega samog, oni su iz toga izveli to da Bo"iji Sin mora da
bude Bog.
Najva"nije je to #to ni svedoci a ni !lanovi Sanhredina nisu
Isusa optu"ili zato #to je tvrdio da je Bog. Jevreji su za to optu"ili
Isusa dva puta u njegovoj karijeri, ali oba puta je negirao optu"be
(Jovan 5.16-47; 10.30-38). O!igledno je da su oni prihvatili
njegovo negiranje.
John A. T. Robinson sa pravom tvrdi da, ukoliko je Isus
ikada tvrdio da je Bog, ,, nije bilo shvatljivo to da se ova
optu"ba nije javila me%u ostalima na su%enju, gde je nagore #to
se mo"e re'i za njega upravo to #to je tvrdio da je Bo"iji sin.
Po#to !lanovi Sanhedrina nisu mislili da je Isus hulio Boga
time #to je priznao da je Sin Bo"iji, zaista je komplikovano
poku#ati razumeti razlog za#to su ga za to optu"ili. Dva zakona
koja se ti!u bogohuljenja u Starom zavetu ti!u se psovanja Boga
i prko#enja istom na bilo koji drugi na!in (Knjiga Levitska
24.15-16; Brojevi 15.30-31).
Bruce Corley nas informi#e da je Judaizam protuma!io ova
dva zakona Tore u vezi sa bogohuljenjem tako da mu je pridao
,,ve'i zna!aj u novozavetnom periodu Bogohuljenje se
odnosilo na dela ili re!i koja ru#e Bo"iju mo' ili veli!anstvo, ili
na prisvajanje prava koja samo Bogu mogu da pripadaju.
56

&tavi#e, Jevreji nikada nisu shvatali da su ti mesijanski
uljezi, kojih je bilo mnogo, hulili Boga. Judaizam je jedino
optu"ivao takve pretvara!e da su jeretici, #to je manje uvredljivo.
N.T.Wright obja#njava da ,,kada neko prizna da je Mesija ne
predstavlja huljenje na Boga jer samo po sebi ne predstavlja
uvredu Jahve.
Isusova tvrdnja da je Sin $ove!ji u Danijelu 7.13-14 i
,,Gospod u Psalmima 110.1 podrazumeva ve'i autoritet nego #to
ga ove sudije poseduju. Usled zavisti, oni su svoj konflikt sa
Isusom sveli na li!ni nivo. Dakle, izgleda da su doneli zaklju!ak
da im je Isus prkosio njima, sudu odobrenom od strane Boga
i samim tim da je prkosio Bogu.
17. Da li je Isus Bog zato $to je vaskrsao?

Sva !etiri jevan%elja Novog zaveta se zavr#avaju opisom
Isusovog teleskog razapinjanja i time #to njegovi u!enici
pronalaze prazan grob. Svi ovi opisi su dovedeni u odnos sa
nekoliko Isusovih pojava posle vaskrsnu'a koje su se dogodile u
periodu od 40 narednih dana , kada su ga njegovi u!enici
bukvalno videli i dodirnuli, a zatim pri!ali, jeli i pili sa njim
(Matej 28.9; Luka 24.39-43; Dela 10.40-41; Jovan 20.27; 21.15).
Uprkos te#ko'ama koje se javljaju prilikom uskla%ivana
ovih izve#taja kako bi se pru"ila istorijska slika, Isusovo
vaskrsnu'e je bilo toliko klju!no za razvoj hri#'anstva.
C.H.Dodd ka"e da je to klju!no verovanje oko koga je sama
crkva rasla, i bez !ega ne bi bilo ni crkve a ni jevan%elja. William
Lane Craig, autoritet po pitanju Isusovog vaskrsnu'a, obja#njava
da se ,,poreklo hri#'anstva samim tim oslanja na verovanje ranih
u!enika da je Bog digao Isusa iz mrtvih.
Mnogi hri#'ani i njihovi najprodavaniji autori tvrde da
Isusovo vaskrsnu'e ukazuje na to da on jeste Bog. Paul Little
ka"e: ,,Isusova vrhovna akreditiva koja daje autenti!nost
57

njegovoj tvrdnji da je Bog jeste upravo njegovo vaskrsnu'e. Lee
Strobel uverava da je ,,prazan grob ultimativno najbolji prikaz
Isusove tvrdnje da je Bog najbolje osloba%anje od Isusovog
bo"anskog identiteta. Alister McGrath insistira na tome da je
,,centralna i odlu!uju'a hri#'anska doktrina o bo"anskoj prirodi
Isusa Hrista bazirana na njegovom vaskrsnu'u. Oni koji ovakve
stvari govore, obi!no to rade arbitrarno i ne pru"aju nikakvu
racionalnu osnovu niti biblijsku podr#ku.
Najsavremeniji, tradiciomalisti!ki nastrojeni u!enjaci ne'e
se slo"iti sa ovim ekstremnim mi#ljenjem. (Tradicionalista je
osoba koja veruje da je Isus Bog). Vode'i istra"iva! tematike u
vezi sa Isusom, N.T.Wright navodi to da je !esto pogre#no
shvatanje upravo ono da Isusovo vaskrsn'e dokazuje njegov
bo"anski status. O judaizmu u Isusovo vreme on ka"e, on ka"e:
,,Vaskrsnu'e je ono #to je trebalo da se desi svim mrtvima, ili bar
svim pravi!nim mrtvima, i nije bilo ni nagove#taja toga da bi
vaskrsnu'e moralo da podrazumeva bo"anski status. Dodaje: ,,
Kada Novi zavet predvidi vaskrsnu'e svih onih koji pripadaju
Isusu , ne postoji predlog da 'e oni pri tom postati bo"anski ili
biti prikazani kao isti. Jasno je da se samim tim vaskrsnu'e ne
mo"e uzeti kao dokaz bo"anskog statusa Isusa, ukoliko bi moglo,
previ#e toga bi dokazalo. Prekomerno jednostavna apologetska
strategija sa kojom se !ovek ponekad susre'e (,,on je dignut iz
mrtvih, samim tim on predstavlja drugu osobu u Trojstvu) nema
smisao.
Rani jevrejski hri#'ani propovedali su o tome da Isusov
prazan grob i pojavljivanja posle vaskrsnu'a potvr%uju to da ga
je Bog oslobodio optu"bi. Zatim su ovo uzeli kao dokaz toga da
je on bio Hrist, Sin Bo"iji, ali ne da je bio Bog (Dela 2.31,36;
Rimljanima 1.4). Ove pozitivne maksime !inile su sr" njihove
poruke. Wright ovu vezu naziva ,,klju!nim potezom u ranoj
hristologiji. James Dunn donosi zaklju!ak: ,,Verovanje da je
Bog digao Isusa iz mrtvih ima, ako i#ta, ve'i fundamentalni
58

zna!aj za hri#'ansku veru od verovanja u Isusa kao Sina
Bo"ijeg.
Dunn je ovo izjavio jer se ve'ina hri#'ana razlikovala od
ranih hri#'ana, kao #to je to prikazano u Novom zavetu, po
verovanju u to da li Isusov status Sina Bo"ijeg ukazuje na to da
je on bio Bog. Oni uveravaju da je Isus ve!no preegzistirao kao
Bog, jer je bio ontolo#ki Logos-Sin Bo"iji i da je postao !ovek.
Oni ,,inkaracijom zovu pojavu prilikom koje !ovek postaje Bog,
#to bukvalno zna!i ,,otelotvorenje. Me%utim, Novi zavet uporno
identifikuje Isusa kao Sina Bo"ijeg a da pri tom ne sugeri#e to da
ovaj status podrazumeva to da je on bio Bog. Dunn smatra da je
Isusovo vaskrsnu'e va"nije od njegove inkarnacije.
Knjiga Dela apostolskih u Novom zavetu otkriva to da su
Isusovi apostoli od njegovog vaskrsnu'a na!inili glavni kamen
temeljac njihove vere kao i sopstvenu evan%elisti!ku poruku.
Oni nikada nisu propovedali to da je Isus bio Bog ve' da je Bog
digao Isusa iz mrtvih (Dela 2.24, 32; 3.15, 26; 4.10; 5.30;
10.40). Uprkos onome #to Isus ka"e u stihovima 10.15-18
Jevan%elja po Jovanu, da mu je Bog dao ovla#'enje da ,,du#u
svoju pola"e da je opet uzima, rani hri#'ani nikada nisu
propovedali o tome da je Isus zapravo sam sebe digao iz Mrtvih.
Zapravo, Isusovo vaskrsnu'e je zavisilo od Boga Oca a ova
zavisnost dalje ukazuje na to da Isus nije bio Bog. Ponekada,
njegovi apostoli pominju to da je bilo o!evidaca vaskrsnu'a
Isusovog (npr Luka 1.2; Dela 1.8; 2.32; 3.15; 10.39-41; 1 Jovan
1.1-3).
Crkveni oci koji su do#li kasnije uglavnom su preokrenuli
ovu poruku. Oni su uveravali da je osnov hri#'anske vere
inkarnacija, to #to je Bog postao !ovek Isus, tako da je Isus bio i
jeste Bog. Samim tim, Isusovo vaskrsnu'e su na!inili elementom
koji u njihovoj poruci ima sekundarno mesto. Oni su shvatili to
tako da Isus kao Bog predstavlja najva"niji element u
hri#'anskoj veri a ne njegovo vaskrsnu'e jer ono ne svedo!i o
tome da je on bio Bog.
59

Ni jedan autor Novog zaveta nikada ne ukazuje na to da
Isusovo vaskrsnu'e, odlazak u raj, niti njegov boravak tamo
rezultira nekom vrstom obo"enja ili deifikacije istog, niti na
ponovno zauzimanje ili aktivaciju bo"anstva ili bilo kakvih
bo"anskih atributa, kao kad bi namera bila da se postigne
uskla%ivanje sa kasnijom crkvenom dogmom da je Isus bio ,,Sam
Bog od Samog Boga. Ne postoji biblijski dokaz koji sugeri#e da
se su#tina posle-Uskr#njeg, nebeskog Isusa i#ta razlikuje od
onog pre-Uskr#njeg, nebeskog Isusa. Jedina razlika le"i u tome
da je pre-Uskr#nji Isus imao fizi!ko telo koje je bilo smrtni!ko,
dok je posle-Uskr#nji Isus imao vaskrslo, duhovno telo koje je
bilo uzdignuto, besmrtno i ve!no.
Da zaklju!imo, Isusovo vaskrsnu'e ukazuje na njegovu
zavisnost od Boga #to uvek potvr%uje to da on nije Bog, jer se
Isus nije samostalno digao iz mrtvih. To se desilo iz razloga #to
je jedan i jedini Svemo'ni Bog ostvario svoju volju kroz svog
poslu#nog Sina uz pomo' Svetog duha.
18. Isus nije Bog Biblijski stihovi

Skoro svi hri#'ani veruju da je Isus bio i jeste Bog. To je ono
o !emu nas je institucionalna crkva uvek podu!avala. Hri#'ani se
svom snagom oslanjaju na Bibliju i ovo verovanje. Me%utim, ne
postoji ni jedan jedini biblijski stih u kome nedvosmisleno stoji
to da ,,Isus jeste Bog, niti i#ta sli!no. &tavi#e, u Jevan%eljima
Novog zaveta Isus nigde ne identifikuje sebe kao Boga. Zapravo,
postoji mnogo biblijskih stihova koji ukazuju na to da Isus ne
mo"e biti Bog time #to u njima stoji to da samo Otac mo"e biti
Bog ili time #to se u njima pravi razlika izme%u Isusa i Boga. Tri
neoboriva teksta u Novom zavetu ukazuju na obe ove !injenice.
Pre svih tu je jedna Isusova izjava zabele"ena samo u
Jevan%elju po Jovanu. Odigrava se u vreme Poslednje ve!ere,
neposredno pre nego #to je uhap#en i razapnut. Molio se svojim
60

u!enicima govore'i im ,, A ovo je "ivot ve!ni da poznaju Tebe
jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista (Jovan
17.3). Dakle, Isus govori Ocu da on jeste jedini pravi Bog i zatim
pravi razliku izme%u sebe i tog jednog Boga. Obe ove !injenice
jasno govore o tome da sam Isus ne mo"e tako%e biti Bog.
I druga dva puta Jovanov Isus je identifikovao Oca kao
jedinog Boga. Pre toga, svojim jevrejskim protivnicima je rekao
da je Otac ,,jedini Bog (Jovan 5.44). I ponovo, na Poslednjoj
ve!eri, Isus je napravio razliku izme%u sebe i ovog jedinog Boga
time #to je zapovedio svojim u!enicima da veruju u Boga i u
njega (14.4).
Druga dva pasusa Novog zaveta koji su neoborivo ustanovili
to da je samo Otac Bog i koji prave razliku izme%u Isusa i Boga
jesu Pavlova pisma. On pi#e korintskoj crkvi ,,nema drugog
Boga osim jednog ... Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od
kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz
kog je sve, i mi kroza Nj (1.Korin'anima 8.4,6). Na ovom
mestu, Pavle jasno izjavljuje da za hri#'ane postoji jedan Bog,
Otac, i ni jedan drugi, tako da Isus nije Bog.
Mnogi tradicionalisti!ki nastrojeni u!enjaci citiraju ovaj
pasus kako bi pru"ili podr#ku tome da je Isus preegzistirao, pa
samim tim i doneli zaklju!ak da je on bio Bog. Tom prilikom,
oni !esto ignori#u ov duplu izjavu da je on jedini, jedan Bog,
Otac. $ak iako je Isus preegzistirao, to nije dokaz da je bio Bog.
Judaizam Drugog hrama smatra da su neki pravi!ni ljudi
preegzistirali a Jevreji nisu doneli zaklju!ak da je takva vrsta
preegzistencije zapravo zna!ila da su oni bili bogovi.
Tre'i neoboriv novozavetni tekst koji je ustanovio da postoji
Bog, koji je i Otac, i koji pravi razliku izme%u Isusa i Boga,
nalazi se u Pavlovom pismu Efesima. On pi#e: ,, Jedno telo,
jedan duh, kao #to ste i pozvani u jednoj nadi zvanja svog. Jedan
Gospod, jedna vera, jedno kr#tenje, Jedan Bog i Otac svih, koji je
nad svima, i kroza sve, i u svima nama (Efescima 4.4-6). Ovde,
Pavle implicitno identifikuje Isusa Hrista kao ,,jednog Gospoda
61

i pravi razliku izme%u njega i ,,jednog Boga koga on naziva
Ocem. Pavle je jedinstveni autor novozavetne literatura po tome
#to isklju!ivo i konzistentno naziva Isusa ,,Gospodom2 a Oca
,,Bogom. Samim tim, on nikada Isusa ne naziva Bogom.
Dakle, ova tri novozavetna pasusa Jovan 17.3;1
1.Korin'anima 8.4, 6 i Efescima 4.4,6 su bez sumnje ustanovili
to da je jedino Otac Bog, pa samim tim Isus ne mo"e biti Bog.
Jedan od mnogih drugih pasusa u Novom zavetu koji
potvr%uju to da Isus nije Bog jeste njegov susret sa bogatim
mladim vladarom. Ovaj !ovek je iskreno upitao Isusa: ,,U!itelju
blagi! &ta mi treba !initi da dobijem "ivot ve!ni? A Isus re!e
mu: ,,&to me zove# blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
(Marko 10.17-18/Luka 18.18-19; Matej 19.16-17).
Mnoge hri#'ane je zbunjivala ova re!enica jer su mislili da
Isus ovde ka"e da on sam nije dobar. Me%utim, u Novom zavetu
!esto stoji to da je Isus bio toliko pravedan !ovek da nikada nije
zgre#io (Deka 3.14; 2. Korin'anima 5.21; Jevrejima 4.15; 7.26;2
Petrova 2.22).
&ta je onda Isus podrazumevao pod tim kada je rekao da
,,niko nije blag osim Boga jednoga. U Starom zavetu, Judaizam
a posebno helenski teizam, samo je jedan Bog smatran ,,dobrim
u apsolutnom smislu. Mora da je to ono na #ta je Isus mislio
prilikom ovog susreta. Za ljude se moglo re'i da su ,,dobri samo
u izvedenom smislu, kada je Bog priznat kao izvor dobrote.
Mnogi novozavetni pasusi ukazuju na to da Isus nije Bog.
Na primer, Novi zavet !esto kazuje da je Bog poslao Isusa, da je
Bog bio sa Isusom tokom njegove misije i da ga je Bog digao iz
mrtvih. Petar je propovedao o ,,Isusu Nazare'aninu, !oveku od
Boga potvr%enog me%u vama silama i !udesima i znacima koje
u!ini Bog preko Njega me%u vama, kao #to i sami znate (Dela
2.22). Petar je kasnije govorio o ,,Isusu iz Nazareta kako ga
pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji pro%e !ine'i dobro i
isceljuju'i sve koje %avo be#e nadvladao; jer Bog be#e s njim
(Dela 10.38).
62

U pozdravima svih deset Pavlovih novozavetnih pisama on
identifikuje Boga kao Oca, i razlikuje ga od Isusa Hrista. Ni
jednom prilikom ne pominje Sveti duh. On obi!no pi#e: ,,
Blagodat vam i mir od Boga Oca na#eg i Gospoda Isusa Hrista.
Ovo je dokaz koji potvr%uje da je samo Otac Bog i da Isus nije
Bog.
&tavi#e, Biblija sadr"i nekoliko stihova u kojima
nedvosmisleno stoji to da je Isus imao Boga, i u ve'ini njih stoji
da je on bio Otac: ,, Bo"e moj! Bo"e moj! Za#to si me ostavio?
(Matej 27.46/Marko 15.34). Na dan svog vaskrsnu'a, Isus je
Mariji Magdaleni rekao: ,, Vra'am se k Ocu svom i Ocu va#em, i
Bogu svom i Bogu va#em (Jovan 10.27). Tri puta apostol Pavle
pi#e o Bogu i Ocu na#en Gospoda Isusa (Hrista) (Rimljanima
15.6; 2. Korin'anima 1.3; 11.31; Efescima 1.17). Na kraju,
nebeski Isus je citiran pet puta kako ka"e ,,Bo"e moj
(Otkrovenje 3.2,12; 1.6).
Jedan stih koji je ovog autora naveo na postavljanje pitanja
da li je Isus Bog jeste upravo Isusova re!enica u razgovoru na
Olivet planini u vezi sa vremenom svog povratka. Rekao je: ,, A
o danu tom i !asu niko ne zna, ni an%eli nebeski, do Otac moj
sam (Matej 24.36/Marko 13.32). Po#to Isus nije znao vreme
svog povratka on nikako nije mogao biti Bog, jer je otkrio da to
samo Bog zna. Ortodoksna hri#'anska teologija je oduvek
insistirala na tome da je Bog Sveznaju'i, da zna sve pa !ak i sve
#to 'e se u budu'nosti desiti. U skladu sa tim, Isus nikako nije
mogao biti Bog.
19. Isus jeste Bog Biblijski stihovi?

Ve'ina hri#'anskih biblijskih u!enjaka tvrdi da Biblija
identifikuje Isusa kao ,,Boga. Me%utim, ne mogu da citiraju
mnogo pasusa u kojima to stoji. Re! koja u gr!kom Novom
63

zevetu ozna!ava Boga jeste theos, a u!enjaci nekoliko ovih
hristolo#kih pasusa nazivaju ,,theos tekstovima.
Umereno tradicionalisti!ki nastrojen teolog, John
Macquarrie, ka"e: ,,mo"e da nam se u!ini !udnim to #to je jedna
takva naizgled centralna hri#'anska afirmacija da je Isus Bog
toliko malo podr"ana od strane Svetog pisma da moramo da
lovimo stihove i da, nakon #to ih prona%emo, raspravljamo na
temu toga #ta oni zapravo zna!e. Tradicionalista D.A. Fennema
iznosi svoje posmatranje:,, Ve'ina pasusa u kojima je Isus
nazvan Bogom je podmetnuto usled razli!itih varijanti teksta ili
sintaksi!ke nejasno'e, usled !ega se dozvoljava potpuno
druga!ija interpretacija pasusa. William Barclay obja#njava: ,,
Upravo onda kada po!nemo da ispitujemo dokaze mi nailazimo
na stvarne te#ko'e. Dokazi nisu obimni, ali mo"emo zaklju!iti da
skoro svaki put u Novom zavetu kada se Isus navodno naziva
Bogom postoji bilo tekstualno kriti!ki bilo prevodila!ki problem.
Skoro u svakom slu!aju mi treba da raspravimo na temu koje od
ta dva tuma!enja ili prevoda treba prihvatiti. On dodaje: ,,Jedno
od pitanja u vezi sa hri#'anskom misli i jezikom koje nas najvi#e
mu!i jeste da li bismo mogli direktno da Isusa oslovimo re!ju
Bog ili ne.
Glavni razlog za ovu te#ko'u jeste taj da u doba kada su
dokumenta Novog zaveta napisana, u prvom veku, Grci nisu
imali znake interpunkcije, mala slova (samo su imali velika
slova) i nisu !ak ni imali razmake izme%u slova. Dakle, !esto ne
znamo na koji na!in gramatika ovih klju!nih stihova treba da
bude razmatrana. Sporni tekst mo"e da bude samo kratka fraza ili
jedna re!. Pitanje mo"e da bude u vezi sa tim da li treba staviti
zarez ili ta!ku na odre%eno mesto, ili na koji na!in treba shvatiti
neodre%enu imenicu. Gramati!ki problemi su kompleksni pa !ak
i neshvatljivi onima koji !itaju Bibliju a koji nisu poznavaoci
Gr!kog jezika.
Ova nesigurnost oko gramatike postaje o!iglednija kada se
ovi stihovi razmatraju u okviru novozavetnih kritika.
64

Tradicionalista Murray Harris obja#njava: ,,Zanimljiva !injenica
je ta da svaki od (theos=Bog ) tekstova ... sadr"i problem koji se
mo"e protuma!iti na neki na!in, a ve'ina tih problema se mo"e
protuma!iti i na vi#e na!ina. Samim tim, A.E. Harvey navodi da
,,Pisci Novog zaveta ... ne pokazuju tendenciju da Isusa opi#u u
smislu bo"anstva, nekoliko o!iglednih izuzetaka su ili gramati!ki
ili takstualno osporeni ili imaju obja#njenje koje ... ih dovodi u
ograni!avaju'i okvir jevrejskog monoteizma.
Iznena%uju'e je otkriti to da, izuzev mo"da dva ovakva
novozavetna theos teksta, savremeni tradicionalisti!ki autoriteti
su podjednako podeljini oko toga da li ovi veliki theos pasusi
nazivaju Isusa Bogom. Na primer, R.T. France navodi da se ,,u
mnogim slu!ajevima o!igledno direktno pripisivanje bo"anstva
Isusu topi pod svetlom nesigurnosti u vezi sa tekstom,
interpunkcijom ili sintaksom, pri !emu smo ostavljeni bez
neosporenog, direktnog pripisivanja bo"anstva Isusu van
po!etnih i zavr#nih izjava Jovanovog jevan%elja (Jovan 1.1,
1.18,20.28).
Tradicionalisti citiraju stihove 1.1 i 20.28 Jovanovog
jevan%elja kao neoborive dokaze da je Isus Bog. Oscar Cullmann
ih naziva ,,neoborivim, Murray Harris ka"e da su oni
,,neosporni.
Naredna tabela pokazuje svih devet hristolo#kih takstova
koji su naj!e#'i predmeti debata (po redosledu Novog zaveta) a
koji sadr"e re! theos kao i njihove tipove problema i "anr.
(te#ko'a u vezi sa sintaksom se ovde smatra gramati!kim
problemom.)

Tekst Problemi (anr Prevod (NASB)
Jovan
1:1
interpunkcija
gramatika
Himna (?) U po!etku be#e Re!, i Re!
be#e u Boga, i Bog be#e
Re!.
Jovan
1:18
Tekstualni
Gramati!ki
Himna (?) Boga niko nije video nikad:
Jedinorodni Sin koji je u
65

naru!ju O!evom, On Ga
javi.
Jovan
20:28
Gramati!ki Priznanje I odgovori Toma i re!e Mu:
Gospod moj i Bog moj.
Rim.
9:5
Interpunkcija
Gramati!ki
Doksologija Kojih su i oci, i od kojih je
Hristos po telu, koji je nad
svima, Bog blagosloven va
vek. Amin.
2. Sol.
1.12
Gramati!ki Doktrina Da se proslavi ime Gospoda
na#eg Isusa Hrista u vama i
vi u Njemu, po blagodati
Boga na#eg i Gospoda Isusa
Hrista.
Titu
2.13
Gramati!ki Proro!anstvo $ekaju'i bla"enu nadu i
javljanje slave velikog Boga
i Spasa na#eg Isusa Hrista,
Jevr.
1.8-9
Tekstualni
Gramati!ki
Kontekstualn
i
Citiranje
Starog zaveta
A sinu: Presto je Tvoj,
Bo"e, va vek veka; palica je
pravde palica carstva Tvog.
Omilela Ti je pravda, i
omrzao si na bezakonje:
toga radi pomaza Te, Bo"e,
Bog Tvoj uljem radosti
ve'ma od drugova Tvojih.
2Petr.
1.1
Tekstualni
Gramati!ki
Pozdrav Od Simona Petra, sluge i
apostola Isusa Hrista, onima
#to su primili s nama jednu
!asnu veru u pravdi Boga
na#eg i spasa Isusa Hrista:
1Jov.
5.20
Gramati!ki zaklju!ak A znamo da Sin Bo"ji do%e,
i dao nam je razum da
poznamo Boga Istinitog, i
da budemo u istinitom Sinu
Njegovom Isusu Hristu.
Ovo je Istiniti Bog i (ivot
ve!ni.

66

Ve'ina tradicionalista tvrde da slede'i najbitniji tekstovi
Novog zaveta koji ne sadr"e re! theos implicitno identifikuju
Isusa kao Boga: Jovan 5.18; 8.24,28,58, 10.30 -33; Filipljanima
2.5-11; Kolo#anima 1.19; 2.9; 1. Timotiju 2:5; 3.16. Neki tvrde
da je isti slu!aj i sa slede'im manje va"nim tekstovima koji ne
sadr"e re! theos: Matej 1.23; 28.19; Marko 2.5- 12; 10.17-18 i
paralelni stihovi; Jovan 3.13; Dela 20.28; Galatima 2.20,
Efescima 5.5; 1. Jovanova 5.7; Otkrovenje 1.8.
20. Da li je Isus Bog u Jevan#elju po Jovanu?

Skoro svaki hri#'anin veruje da je Isus Bog. U!enjaci ih
nazivaju tradicionalistima. Ve'ina u!enjaka tvrdi da prva knjiga
Novog zaveta koja identifikuje Isusa kao Boga jeste upravo
Jevan%elje po Jovanu. Ona sadr"i dva najte"a novozavetna teksta
koji su protuma!eni tako da je Isus Bog. U pitanju su stih 1.1 i
20.28 Jevan%elja po Jovanu.
$ak i liberalno i istorijsko-kriti!ki nastrojeni novozavetni
u!enjaci, kao #to su oni koji pripadaju Seminaru o Isusu,
uveravaju da Jevan%elje po Jovanu predstavlja Isusa kao Boga.
Po#to to ne !ine sinopti!ka jevan%elja, ve'ina ovih u!enjaka
naziva ova jevan%elja fiktivnim stvarala#tvom crkve a samim tim
i instorijski neta!nim. Ernst Kasemann ih je nazvao ,,naivnim
doketizmom. Rekao je sarkasti!no: ,,Jovan pretvara galilejskog
u!itelja u Boga koji luta zemljom.
Albert Schweitzer je priznao da su prvi u!enjaci koji su
primetili razliku izme%u Sinopti!kog i Jovanovog Isusa bili
upravo D.F.Strauss i F.C. Bauer. Kasnije, Rudolf Bultmann je
pratio korake Wilhelma Bousseta i predlo"io da mit o
Gnosti!kom Iskupitelju bude primarna osnova Jovanove
hristologije. Rad se o nebeskom stvorenju koje je poslato na
zemlju kako bi postalo !ovek, koje prosvetiteljstvom iskupljuje
67

!ove!anstvo a zatim se vra'a u raj. Kasnije je otkriveno to da
ovaj mit vodi poreklo iz Persije, drugoga veka.
Dakle, Jevan%elje po Jovanu je uveliko pogre#no shva'eno.
Razlog za to je taj #to ga je Otac Klement Aleksandrijski sa
pravom nazvao ,,duhovnim jevan%eljem a u!enjaci su od tog
trenutka prihvatili ovaj opis. Upravo zbog toga #to je Jovanov
Isus koristio toliko figurativnog jezika (Jovan 10.1-6; 16.25-30).
Me%utim, u!enjaci !esto ne priznaju ovo i bukvalno shvataju
Isusove re!i !ak i onda kada ih on metafori!ki upotrebljava.
Te#ka gre#ka je protuma!iti Jevan%elje po Jovanu tako da
ono kazuje da je Isus Bog. Jevan%elje predstavlja Isusovu
ljudskost i podre%enost onom jednom i jedinom suverenom
Bogu, vi#e nego #to to !ini Sinoptika. Pored toga, sadr"i i
najva"niji biblijski stih koji ukazuje na to da Isus ne mo"e da
bude Bog. Isus se molio Ocu. ,,A ovo je "ivot ve!ni da poznaju
Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.
(Jovan 17.3). Dakle, ovde Isus naziva oca ,,jedinim istinitim
Bogom i pravi razliku izme%u sebe i njega. I ranije je Isus Oca
nazivao jedinim i pravim Bogom (5.44). U svakom slu!aju, Isus
potvr%uje ono #to stoji u jevrejskoj &emi, da Bog jeste ,,jedan
(Peta knjiga Mojsijeva 6.4).
Preferirani tekst u stihu 1.18 Jevan%elja po Jovanu se
suprostavlja ovome. U njemu stoji: ,, Boga niko nije video nikad:
Jedinorodni Sin koji je u naru!ju O!evom, On Ga javi.
Nepristrasan narod bi pomislio da ovde pi#e da postoje dva Boga.
Neki gr!ki rukopisi sadr"e re! huios (Sin), pri !emu bi ovo
moglo da se prevede kao ,,jedini za!eti Sin, #to je vi#e u
Jovanovom stilu. Ali najraniji, a samim tim i najbolji rukopisi
sadr"e re! theos (Bog).
Preko polovine novozavetnih tekstova koje tradicionalisti
citiraju kako bi podr"ali svoje mi#ljenje da Isus jeste Bog imaju
gramati!ke probleme. Pre svega, taj problem postoji u prvom
stihu Jovanovog jevan%elja. On se obi!no prevodi ,,i Re! je bila
Bog. Ali ,,Bog (theos) nema odre%eni, odnosno neodre%eni
68

!lan. Ova, donekle neobi!na gramati!ka konstrukcija je
problemati!na. Upravo to je razlog za#to Jehovini svedoci ovo
pogre#no prevode, ,,Re! je bila jedan bog a neki u!enjaci ovo
prevode kao ,,bo"anska. William Barclaz je u pravu: Nova
engleska Biblija ima savr#en prevod - ,,ono #to je Bog bio, Re! je
bila. Tu stoji da je Re! bila ba# kao Bog a ne da je bila Bog.
Upravo to je Jovanov Isus podrazumevao kada je kasnije
rekao Tomi i Filipu: ,, Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti
govori#: Poka"i nam Oca?(Jovan 14.9). Mnogi hri#'ani su
pogre#no razumeli ovu re!enicu jer su mislili da je Isus sebe
poistovetio sa Ocem. To nikako nije bio slu!aj, nakon toga je i
objasnio da je pod tim podrazumevao ,,Otac je u Meni (10,11).
U Jevan%elju po Jovanu, Jovan krstitelj i Isus izgleda da
govore o tome da je Isus preegzistirao. Mnogi tradicionalisti
insistiraju da ovo ukazuje na to da je Isus Bog. Me%utim, neki od
ovih tekstova jednostavno ukazuju na polo"aj (Jovan 1.15,30;
8:58). A u Isusovom razgovoru o tome da je on, hleb "ivota,
si#ao iz raja, na umu je imao duhovni a ne bukvalni smisao
(6.32-58,63; 8.23). Pored toga, kada kasnije pominje svoju slavu,
u pitanju je verovatno preegzistentna &ekina a ne on sam (17.5).
Ukoliko tradicionaliste koji dobro poznaju Bibliju upitate
,,Na kom mestu u Bibliji Isus ka"e da je Bog? i oni 'e verovatno
odgovoriti da je u pitanju stih 10.30 Jovanovog jevan%elja, kada
je rekao ,,Ja i Otac smo jedno. Me%utim, prethodni kontekst
otkriva da je Isus pod tim podrazumevao da su oni sjedinjeni
samo zbog odre%ene svrhe. Pored togam objasnio je zna!enje
re!i ,,jedan time #to je rekao: ,,Otac je u Meni i Ja sam u
Ocu(38).
Ve'ina u!enjaka tvrdi da je glavni biblijski tekst koji
nedvosmisleno tvrdi da je Isus Bog upravo sumnjivo Tomino
priznanje uzdignutom Isusu ,, Gospod moj i Bog moj (Jovan
20.28). Nasuprot tome, Toma je pod tim podrazumevao upravo
ono #to ga je Isus u!io deset dana pre toga, u vezi sa vi%enjem
Oca u njemu (Jovan 14.9-11). Zapravo, Toma je sada razumeo da
69

je Otac prebiva Isusa, #to nije ista stvar kao kada bismo rekli da
je Isus Bog.
Tako%e, samo nekoliko sihova ranije ovaj autor bele"i to da
je uzdignuti Isus rekao Mariji Magdaleni: ,,idi k bra'i mojoj, i
ka"i im: Vra'am se k Ocu svom i Ocu va#em, i Bogu svom i
Bogu va#em(Jovan 20.17), #to je ona i uradila nakon !ega je
rekla: ,,Videla sam Gospoda (20.18). Ovaj kontekst nam
nagove#tava to da je autor shvatio da Toma misli da je Isus
Gospod i da je Otac u njemu Bog, Veoma je mala verovatno'a da
je autor hteo da Isus identifikuje Oca kao svog Boga a da Toma
identifikuje Isusa kao svog Boga.
Dva stiha kasnije autor svoje jevan%elje zavr#ava time #to
ka"e ,, A i mnoga druga !udesa u!ini Isus pred u!enicima svojim
koja nisu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisa#e, da verujete da
Isus jeste Hristos, Sin Bo"ji, i da veruju'i imate "ivot u ime
Njegovo. (Jovan 20.30-31). Re'i da je Isus Sin Bo"iji jeste
besmisleno ako je upravo re!eno da je Isus bio Bog.
Da sumiramo, Jevan%elje po Jovanu jeste veoma istorijski
dosledno. Pogre#no je tuma!enje re'i da je Isus Bog, razlog za to
tuma!enje jeste nemogu'nost prihvatanja jevan%elja kao
spiritualnog. Zapravo, ono postavlja paralelu Sinoptici time #to
se kazuje da je Isus Hrist, Sin Bo"iji.
21. Da li je Isus Bog u stihu Jovan 1.1c?

Tokom istorije crkve, skoro svi biblijski u!enjaci su
insistirali na tome da postoje dva primarna pasusa u Novom
zavetu koja identifikuju Isusa kao ,,Boga. U pitanju su Jovan
1.1c (,,i Re! je bila Bog) i Jovan 20.28 (,,Gospod moj i Bog
moj).
U ovom !lanku 'emo razmotriti stih Jovan 1.1c. Vi#e nego
bilo koji drugi deo Biblije, ova kratka fraza je prouzrokovala to
da hri#'ani veruju da je Isus Bog. Razlog za to je taj #to ve'ina
70

njih ne poznaje biblijski gr!ki jezik i samim tim nije svesna
gramati!kih problema koji se tu javljaju.
Jevan%elje po Jovanu po!inje prologom koji se sastoji od 18
stihova. Ono slu"i kao kratak pregled teksta jevan%elja, tako da
su mnoge fraze koje se tu javljaju povezane sa delovima teksta
istog jevan%elja.
Najmodernije verzije Engleske Biblije prevode Jovan 1.1
kao #to se on javlja u Verziji kralja D"ejmsa. Tu stoji: ,,U
po!etku be#e Re!, i Re! be#e u Boga, i Bog be#e Re!.Prvi
problem koji se javlja !itanjem ovog stiha jeste taj da je fraza
Re" sa Bogom nepodudarna sa tim da je Re" zapravo Bog.
Tradicionalisti (oni koji veruju da Isus jeste Bog) uveravaju
da ovaj prolog Isusa naziva Bogom, porede'i Jovan 1.1c sa
stihom 14. U ovom stihu stoji: ,,I re! postade telo i useli se u
nas i odnosi se na !oveka Isusa Hrista. Dakle, tradicionalisti
shvataju da je Re! bila Bog u da je Re! postala Isus Hrist, pa je
samim tim i Isus Hrist Bog. Me%utim, postoje kompleksni
gramati!ki problemi koji se javljaju oko prevoda ,,Bog be#e
Re!.
Pre svega, u gr!kom tekstu, Jovan 1.1c glasi kai theos en ho
logos. Bukvalno preveden, ovaj stih glasi ,,i bog je bio re! jer se
re! theos (bog)javlja pre re!i logos (re!). Zbog ovakvog
redosleda re!i, i pre Biblije kralja D"ejmsa koja se javila 1611.,
neki prevodioci uklju!uju'i Wyclife, Coverdale, Bishop i
Luthera preveli su Jovan 1.1c kao ,,i Bog je bio re!/Re!.
Me%utim, glavni problem gramati!ke prirode oko ovog stiha
jeste taj da ispred theos ne postoji !lan (gr. ,,ho i eng ,,the) dok
u pretkodnom delu, 1.1b, ispred theos stoji !lan (ton theon, sa
!lanom).Imenica obi!no zahteva odre%eni !lan: the god/God, dok
neke zahtevaju i neodre%eni !lan ,,a god. Upravo iz ovog
razloga Jehovini svedoci insistiraju na tome da se stih 1.1c mora
prevesti kao ,,i Re! je bila bog (and the Word was a god).
Usled ove gramati!ke te#ko'e u vezi sa stihom Jovan 1.1c,
nekolicina sholasti!kih autoriteta tretiraju ovo theos bez !lana
71

kao kvalitativno i samim tim frazu prevode pridevskim oblikom
i Re! je bila bo"anska. Me%utim, ovaj prevod nije adekvatan
jer, ukoliko je autor "eleo da na takav na!in opi#e logos, on bi
upotrebio gr!ki pridev theios koji zna!i bo"anski.
U dvadesetom veku, debata se javila izme%u onima koji su
prou!avali Novi zavet u vezi sa imenicama bez !lana u gr!kom
Novom zavetu, posebno u stihu Jovan 1.1c. Ova debata je bila
usredsre%ena na dva !lanka koja su objavljena u istom
presti"nom teolo#kom !asopisu ali sa razmakom od jedne
generacije.
1993.godine, E.C. Colwell poku#ao je da ustanovi gr!ko
gramati!ko pravilo. On je tvrdio da ,,odre%eni predikativni
nominativ ima !lan kada prati glagol; nema !lan kada se nalazi
pre glagola. Poku#ao je da podr"i tradicionalni prevod stiha
Jovan 1.1c a tradicionalisti su od tada citirali ovo Colwellovo
pravilo. Me%utim, Colwell je priznao da se izuzetak javlja kada
kontekst zahteva druga!ije.
1973.godine, Filip Harner je napisao da je ,,Colwell u
potpunosti bio okupiran pitanjem da li su predikativne imenice
bez !lana odre%ene ili neodre%ene, i nije se bavio problemom
njihovog kvalitativnog zna!aja. Harner pokazuje da kada jedna
ovakva imenica dolazi pre glagola, kao #to je to slu!aj sa stihom
Jovan 1.1c, poseduje izrazito kvalitativnu silu koja je izra"enija
od njene odre%enosti ili neodre%enosti. Harner donosi zaklju!ak:
,, ja mislim da u stihu Jovan 1.1 kvalitativna sila predikata je
toliko izra"ena da imenica ne mo"e biti shva'ena kao odre%ena.
Samim tim, on smatra da je re! theos u ovom stihu kvalitativna.
Dakle, prema Harnerovoj analizi, tradicionalan prevod stiha
Jovan 1.1c ( ,,i Re! be#e Bog) je neta!na. Do danas, Harnerova
odlu!nost nije bila osuje'ena. Sve ve'i broj u!enjaka podr"avaju
njegov izazovni argument i samim tim napu#taju tradicionalni
prevod ovog stiha.
Harner zavr#ava svoj !lanak time #to podr"ava prevod Nove
engleske Biblije. U njemu stoji: ,,ono #to je Bog bio, Re! je bila.
72

To zna!i da je Re!, koja je kasnije postala Isus Nazare'anin, bila
isto kao Bog a da pri tom nije bila Bog. Ovaj prevod tretira
bez!lano theos kao pridev, a samim tim i na kvalitativan na!in, a
pri tom se ne prevodi kao ,,bo"anska. Ovaj prevod se dobro
sla"e sa poslednjim delom stiha Jevrejima 1.3. On glasi: ,, On
(Isus) je sjajnost slave i obli!je bi'a Njegovog (Bo"ijeg).
Na kraju ovaj prevod stiha 1.1c koji stoju u Novoj engleskoj
Bibliji i #to je Bog bio, Re! je bila ima veze sa slede'im
Isusovim re!ima u Jevan%elju po Jovanu:
,,Otac je u meni i ja u Njemu. (Jovanu 10.38, 30).
,, I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla. (Jovan
12.45).
,, Koji vide mene, vide Oca (Jovan 14.9).
,, Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni(Jovan
14.11,20).
,, I odgovori Toma i re!e Mu: Gospod moj i Bog moj
(Jovan 20.28).
Isuso e re!i u stihu Jovan 14.9, ,,koji vide mene, vide Oca
obja#njavaju stih Jovan 1.1c.
&ta ka"u u!enjaci? Marinius de Jonge ka"e, ,,Autor ovog
Prologa jasno "eli da identifikuje ,,Re! i Boga #to je bli"e
mogu'e a da pri tom ne naru#i verovanje da je Bog Jedan.
William Barclay ka"e: ,,Kada je Jovan rekao da je re! bila Bog,
on nije hteo da ka"e da je Isus jednak Bogu, ve' da je Isus do
savr#enstva jednak Bogu po svom umu, u svom srcu i bi'u da u
njemu mi savr#eno mo"emo da vidimo kakav je Bog.
U mojoj knjizi, Restitucija Isusa Hrista (2008.), posve'ujem
12 stranica detaljnom ispitivanju stiha Jovan 1.1c. Prilikom toga,
citiram 26 istaknutih u!enjaka i njihova dela.

73


22. Da li je Isus Bog u stihu 1.18 Jevan#elja po Jovanu?

Verzije Biblije su bazirane na hebrejskim ili gr!kim
tekstovima koje su kriti!ari izdvojili iz postoje'ih, drevnih
rukopisa koji su ru!no prepisivani od strane profesionalnih
pisara. Mnoge verzije Biblije !esto pru"aju alternativna
tuma!enja u fusnotama. Ovde se vidi da re! ili fraza u
hebrejskom ili gr!kom tekstu mo"e da bude prevedena na na!in
koji se razlikuje od onog kog su prevodioci upotrebili u svojim
verzijama. Ponekad su ova alternativna tuma!enja zapravo
varijante teksta jer postoje neslaganja u drevnim rukopisima.
Upravo je to slu!aj sa stihom Jovan 1.18.
Jevan%elje po Jovanu po!inje prologom koji se sastoji od 18
stihova. Poslednji stih, Jovan 1.18 u Novoj ameri!koj
standardnoj Bibliji glasi ovako: ,, Boga niko nije video nikad:
Jedinorodni Sin koji je u naru!ju O!evom, On Ga javi. Nova
revidirana standardna verzija na sli!an na!in prevodi i pru"a
fusnotu koja se odnosi na drugu klauzu i u kojoj stoji: ,,Boga
niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naru!ju O!evom,
On Ga javi.(No one has seen God at any time; the only
begotten God who is in the bosom of the Father, He has
explained Him.). Nova revidirana standardna verzija na sli!an
na!in prevodi i pru"a futnotu koja se odnosi na drugi deo a u
kojoj pi#e: ,,Drugi drevni autoriteti prevode ovo kao To je jedan
jedini Sin ili To je jedini Sin. Prvo alternativno tuma!enje u
ovoj futnoti ukazuje na to da neki drevni rukopisi (a mo"da i
patristi!ki rukopisi koji citiraju ovaj tekst) ovde sadr"e i huios
(Sin) i theos (Bog). Drugo alternativno tuma!enje ukazuje na to
da neki rukopisi sadr"e samo huios. Druga alternativa se oslikava
u Verziji kralja D"ejmsa u kojoj stoji: No man hath seen God at
any time; the only begotten Son, which is in the bosom of the
Father, he hath declared him (,,Boga nikad niko nije video;
jedinoro%eni, Bog, koji je u naru!ju O!inu, on (ga) javi). Samim
74

tim Nova ameri!ka standardna Biblija i najmodernije verzije
Biblije Isusa nazivaju Bogom u stihu Jovan 1.18, #to nije slu!aj
sa Verzijom kralja D"ejmsa.
Po#to su ove tekstualne varijacije kompleksne, posebno za
one koji ne poznaju gr!ki koji je upotrebljavan u Novom zavetu,
mo"emo samo da istaknemo najva"nije ta!ke u ovom problemu.
Nova revidirana standardna verzija re! monogenes u gr!kom
tekstu prevodi re!ju ,,jedini, dok ostale dve verzije istu tu re!
prevode kao ,,jedinoro%eni #to prdstavlja tradicionalni prevod
koji datira od rkvenog oca Jeronima i njegoge Latinske Vulgate
(unigenitus). Mnogi u!enjaci ga sa pravom optu"uju da nije bio
objektivan kada je to uradio i ka"u da je to u!inio kako bi
podr"ao ortodoksnu doktrinu ve!nog generisanja i samim tim se
suprostavio Arijanizmu.
C.S. Lewis upotrebljava ovaj tradicionalan prevod, a samim
tim i shvatanje ve!nog generisanja, u svojoj popularnoj knjizi
Puko hri#!anstvo. Kao #to su to u!inili crkveni oci, i on razmi#lja
na metafizi!ki na!in kada ka"e: ,,Ono #to za!ne Bog je Bog, a
#to !ovek za!ne je !ovek. Mana ovog shvatanja jeste ta da Bog
nije fizi!ko bi'e.
Monogenes ne zna!i ,,jedinoro%eni ve' bukvalno
,,jedinstven. Postojala je gr!ka re! sa zna!enjem ,,jedinoro%eni
i to je bila re! monogenetos. Kada se monogenes javlja u Novom
zavetu zajedno sa huios u stihovima Jovan 3.16,i 1.Jovanovoj
poslanici 4.9 ona zna!i ,,jedinstveni Sin.
Slede'e shvatanje podr"ava monogenes theos kao autenti!ni
tekst u stihu Jovan 1.18:
1. Re! theos je superiorno proverena u sva tri slu!ajeva koja
koristimo kao svedoke: Gr!ki rukopisi, patristi!ki
rukopisi, i stare verzije Biblije.
2. Re! theos je te"a za tuma!enje. Prvo pravilo kada je
tekstualna kritika u pitanju jeste to da je ona te"a,
kompleksnija ili surovija varijanta obi!no originalna jer
75

su pisari verovatno zamenili huios sa theos kako bi
postigli ve'u jednostavnost i te!nost.
3. Theos je prikladniji vrhunac prologa i odgovara
Jovanovom stihu 1.1c: ,,i Re! be#e Bog. Ali ovaj
tradicionalni prevod ovog dela stiha jeste jo# uvek pod
znakom pitanja.

Slede'i razlozi negiraju to da je monogenes theos
ta!an tekst u stihu Jovan 1.18:
1. Monogenes theos se javlja samo u jednom od pet
rukopisa u Aleksandrijskom- ali ho monogenes
huios se #iroko upotrebljava u svim rukopisima.
2. Tokom pre-nikejske ere, Aleksandrija u Egiptu je bila
centar Rimskog carstva po pitanju verovanja da je
Isus u potpunosti Bog. Posledi!no tome,
neprofesionalni pisari koji su "iveli u Aleksandriji su
mo"da namerno promenili huios u theos u skladu sa
svojom hristologijom.
3. To da je vidljivi Isus Bog nije u skladu sa tim da ni
jedan !ovek nikada nije video Boga.
4. Monogenes theos se ne pojavljuje ni na jednom
drugom mestu u !itavom Novom zavetu.
5. Monogenes theos ,,u naru!ju O!evom je neobi!no i
ne javlja se nigde vi#e u Novom zavetu.
6. Monogenes theos je kao teolo#ki koncept previ#e
razvijen da bi se javio ovako rano.
7. Monogenes theos nije kompatibilno sa svrhom ovog
jevan%elja (Jovan 20.31).

76

Razlozi za to #to je ho mogenes huios ispravljeno
u stihu Jovan 1.18 su slede'i:
1. Monogenes huios je u skladu sa Jovanovom upotrebom
(Jovan 3.16,18; 1.Jovanova 4.9).
2. Theos je verovatno gre#ka pisara usled sli!nosti
skra'enica iste re!i i re!i huios.
3. Pisar je mogao da pogre#i i da zameni theos i huios usled
neposredne blizine re!i theou.
4. Biti ,,u naru!ju Oca predstavlja semitski idiom koji
oslikava odnos oca i deteta, nagove#tavaju'i huios. Sin u
Ocu je povezan sa stalnim motivom Otac-Sin i njihovom
me%usobnom prebivanju (Jovan 10.38; 14.10-11,20).
5. Posledica Jovanove teme jeste da Sin objavljuje,
obja#njava ili !ini da Otac bude poznat time #to govori i
deluje u njegovo ime (Jovan 3.11-13; 5.19; 14.9-11;
15.15).
Tri spolja#nja svedoka i moderno #kolstvo jasno
favorizuju monogenes theos (,,jedini Bog) kao originalni
tekst u stihu 1.18 Jovanovog jevan%elja u kom je Isus
nazvan Bogom. Sa druge strane, moderne engleske
verzije i unutra#nji dokaz koji pru"a ovo jevan%elje
podr"avaju ho monogenes huios (,,jedini Sin) u kome
Isus nije nazvan Bogom.
Da zaklju!imo, argumenti su podjednako podeljeni
za svaku od ovih varijanti. Ali slede'a poenta je
odlu!uju'a: ukoliko su Jovan 1.1c, 5.18, 10.30-38 i 20.28
protuma!eni kao stihovi u kojima se Isus ne naziva re!ju
theos (,,Bog), onda stih Jovan 1.18 ne mo"e biti doveden
u vezu sa bilo kojim odgovaraju'im tekstom u ovom
jevan%elju. A povezanost jeste svrha prologa. Zbog toga
#to je ho monogenes huios jasno povezano sa stihovima
3.16 i 18 Jovanovog jevan%elja, autenti!ni gr!ki tekst
77

stiha 1.18 Jovanovog jevan%elja verovatno nije
monogenes theos ve' ho monogenes huios, pa samim tim
ne naziva Isusa Bogom.
23. Da li je Isus Bog zato $to je Sin Bo"iji?

Novi zavet konstantno identifikuje Isusa kao Sina Bo"ijeg.
Marko pi#e: ,,Po!etak jevan%elja Isusa Hrista, Sina Bo"ijeg
(Marko 1.1). Pri Isusovom kr#tenju i preobra"enju, nebeski glas
je objavio: ,, Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji
(Matej 3.17; 17.5). )avo je u predo!io dva od tri njegova
Isku#enja namenjena Isusu u divljini time #to je rekao: ,,Ako si
Sin Bo"iji(Matej 4.3,6). Kada je Isus kasnije upitao svoje
apostole ,, #ta vi velite, ko sam ja? Sveti Petar je odgovorio: ,,
Ti si Mesija, Sin Boga "ivoga! (Matej 16.15-16). Autor
Jevan%elja po Jovanu donosi zaklju!ak ,, A ova su napisana, da
verujete da je Isus Mesija, Sin Bo"ji, i da, veruju'i, "ivot imate
imenom njegovim (Jovan 20.31). Klju!na tema sva !etiri
novozavetna jevan%elja jeste ta da je Isus Hrist, Sin Bo"iji.
Ali #ta zapravo zna!i to da je Isus Sin Bo"iji? Ve'ina
hri#'ana misli da to zna!i da je on Bog. Zaista, upravo to je
institucionalna crkva propovedala oduvek.
Crkveni oci posle apostola su donekle bili pod uticajem
gr!ke religijske filozofije pri formiranju svoje teologije.
Politeisti!ki nastrojeni Grci i Rimljani su verovali u mno#tvo
bogova svojih mitologija. Oni su shvatali da su ovi bogovi
metafizi!ki stvaralli bogove sli!ne ljudskim bi'ima koji su
fizi!im putem ra%ali svoje potomke. Na sli!an na!in, crkveni oci
su verovali da je biblijski Bog stvorio sina i da je on postao
!ovek Isus. Onu su shvatali da ba# kao #to !ovek ima sina koji je
!ovek ba# kao svoj otac, tako i je i Bog stvorio sina koji je bio
poput njega samog, pa je samim tim njegov sin bio Bog. $ak su i
zvali Isusa ,,Bogom Sinom. Irinej, crkveni otac drugoga veka,
78

objasnio je to na slede'i na!in: ,,Otac je Bog i Sin je Bog; jer ono
#to je za!eto od strane Boga jeste Bog.
Samim tim, crkveni oci su zanemarili razliku koju su Jevreji
pravili izme%u ,,Boga i ,,Sina Bo"ijeg i ova dva termina
koristili kao da su sinonimi. Ova praksa se i danas nastavlja
me%u hri#'anima i hri#'anskim u!enjacima. Me%utim, Biblija
nikada ne upotrebljava frazu,,Sin Bo"iji u zna!enju ,,Bog.
Kada Novi zavet opisuje Isusa kao Sina Bo"ijeg, to je bilo
namenjeno da se razume metafori!ki a ne metafizi!ki, i da uka"e
ni na #ta drugo do na odnos Boga i Sina. To #to je re! Sin
napisana velikim slovom jeste neva"no jer su rani gr!ki
novozavetni rukopisi bili ispisani velikim slovima. Nels Ferre
dobro ka"e: ,,Isus nije Bog ve' Sin Bo"iji.
Prema gr!koj metafizici, hri#'ani ne bi trebalo da Isusov
status shvate kao da je on Sin Bo"iji ve' na na!in na koji je taj
status upotrebljavan u njegovoj religijskoj kulturi i u Starom
zavetu. U Starom zavetu, pobo"ni pojedinci, nacija Izraela i
njegovi kraljevi se !esto oslovljavaju frazom ,,sin(ovi) Bo"iji.
Ponekad, ova fraza odre%uje obe'anog Mesiju-Kralja (2.
Samuilova 7.14; Psalmi 2.7,12; Dela 13.33). Zapravo, kumranska
zajednica koja je proizvela Svice sa Mrtvog mora, mogla je da
nazive Mesija i Sin Bo"iji upotrebljava kao da imaju isto
zna!enje.
Jevreji su verovali, ba# kao kada su u pitanju drugi kraljevi
Izraela, da 'e Mesija biti Bo"iji ,,sin i vice-vladar na zemlji.
Oni su shvatali da 'e on biti izuzetni sin Bo"iji. Nisu mislili da je
ovo jedinstveno sinstvo uzrok metafizi!kog generisanja jer je
okolna politeisti!ka nacija bila sklona pripisivanju istog svojim
bogovima i ljudskim kraljevima. Umesto toga, Jevreji su verovali
da 'e njihov Mesija biti Bo"iji sin u smislu da 'e Bog posebno
favorizovati njega kao svog predstavnika.
Posledi!no tome, trijadolog N.T.Wright upozorava hri#'ane
da izbegnu pogre#no razumevanje ovog mesijanskog naziva ,,sin
Bo"iji u Starom zavetu. On obja#njava to da obi!no jevrejsko
79

zna!enje ove fraze nema nikakve veze sa po!etnom
trijadologijom; odnosi se na kralja kao predstavnika Izraela.
Izrael je bio sin Jahve; (Mesija) kralj koji dolazi da preuzme
sudbinu Izraela na sebe. Ali G.W.H. Lampe ide dalje time #to
tvrdi da ,,Sinozna!ava bi'e koje nije samo po sebi Bog ve' bi'e
koje koegzistira pored Boga i funkcioni#e kao Bo"iji izaslanik.
Novi zavet tvrdi da je Isus ,,Sin Bo"iji, #to je tou huiou tou
theou u gr!kom tekstu. To #to je !lan uklju!en ukazuje na to da
je Isus poseban Sin Bo"iji (Knjiga Postanja 6.2; Jov 1.6; 2.1;
38.7; Matej 5.9; Luka 6.35; 20.36; Rimljanima 8.4, 19;
Gala'anima 3.26).
Gr!ki rukopisi variraju kada je u pitanju stih Jovan 1.18. U
novj ameri!koj standardnoj Bibliji stoji: ,, Boga nikad niko nije
video; jedinoro%eni, Bog, koji je u naru!ju O!inu, on (ga) javi.(
No man has seen God at any time; the only begotten God, who
is in the bosom of the Father, He has explained Him (John
1.18)). U drugim prevodima stoji ,,jedini ili ,,jedinoro%eni.
Ovakvo tuma!enje indentifikuje Isusa kao Boga dok to druge
verzije ne !ine. Iako dokazi iz rukopisa idu u korist ovom
tuma!enju Nove ameri!ke standardne Biblije, Isus kao
,,jednoro%eni Bog predstavlja besmislenost i kontradiktornost
da ni jedan !ovek nije video Boga, jer su ljudi videli Isusa.
Crkveni oci su pogre#no preveli tou monogenous huiou tou
theou u gr!kom Novom zavetu tako da zna!i ,,jedinoro%eni Sin
Bo"iji (Jovan 3.18; cf. v. 16; 1.14, 18; 1 Jovan 4.9). To su
u!inili kako bi se suprostavili Arijancima i podr"ali njihovu
doktrinu o ve!nom generisanju, #to je oksimoron. Nasuprot tome,
monogenes bukvalno zna!i jedinstven a obi!no se prevodi kao
,,jedini.
Crkveni oci posle apostola su propovedali da je Isus ve!no
preegzistirao kao Logos-Sin Bo"iji koji je si#ao iz raja kako bi
postao !ovek Isus. Me%utim, an%eo Gabrijel je objavio Devici
Mariji da njeno sveto dete treba da bude zvano Sin Bo"iji (Luka
1.35), kao da se ova titula odnosi samo na Isusa kao ljudsko bi'e.
80

Mo"da je najbolje obja#njenje Isusovog Sinstva upravo ono
#to je glas odozgo objavio kako na njegovom kr#tenju tako i na
njegovom preobra"enju. Slede'a izjava predstavlja konflaciju sva
tri sinopti!ka citata obe izreke: ,,Ovo je Sin moj ljubazni, koji je
po mojoj volji! Prilikom preobra"enja Luka izbegava re!
ljubazni i dodaje ,,Moj Izabrani.
Da sumiramo, Isus je ozna!en kao Sin Bo"iji u Novom
zavetu #to ozna!ava (1) njegovu izuzetnu vezu sa Bogom, (2) to
da je Bog izabrao i poslao Isusa kao svog izaslanika par
exellence i (3) Isusovu jo# uvek budu'u ulogu kao Mesije
Kralja Izraela. Na kraju, Novi zavet nikada ne ukazuje na to da je
Isus Bog na osnovu toga #to je on Sin Bo"iji.
24. Da li je Isus sebe stavljao u poziciju Boga?

Jednom prilikom kada je Isus prisusvovao jednoj od gozbi u
Jerusalimu, ugledao je !oveka kako sedi pored bazena sa vodom,
koji je bio paralizovan od struka nani"e ve' 38 godina. Isus mu je
rekao: ,, Ustani, uzmi odar svoj i hodi (Jovan 5.8). $ovek je
upravo to i uradio, bio je &abat i on je bio optu"en da ga nije
ispo#tovao.
&abat je sedmi dan u nedelji po Jevrejskom kalendaru.
Trebalo bi da bude ,,sveti dan, u smislu odvojen od ostalih #est
dana i namenjen za ukazivanje obo"avanja Bogu. Jedna od 10
zapovesti zabranjuje fizi!ki rad ovim danima (2. knjiga
Mojsijeva 20.8 -11).
Kazna za nepo#tovanje &abata je bila najo#trija. Tora je
Bo"iji zakon i u njemu nedvosmisleno stoji: ,, &est dana neka se
radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god
radio posao u dan subotni, da se pogubi(2. Knjiga Mojsijeva).
Ali #ta zapravo spada pod rad? Ne postoje laki odgovori. E.
P. Sanders obja#njava,,Pisani zakon je dosta nepotpun; u teoriji
on pokriva !itav "ivot ali mu !esto nedostaju detalji. Posledi!no
81

tome, trebalo je da bude pro#iren i primenjen na svakakve
na!ine.
Zaista, upravo to je razlog za#to je Jerusalim kasnije
protuma!io i sa"eo Toru u 613 zakona, od kojih se 39 ti!u
nepo#tovanja &abata, gde su odre%ene aktivnosti posebno
ozna!ene kao ,,rad.
Pre-hri#'anski judaizam se bavio time #ta se po"e smatrati
,,poslom i ,,teretom. Filon je rekao da Bog nikada ne prestaje
sa svojim delima koja se ti!u stvaranja, pa #ak ni na &abat.
Rabini su se tako%e slo"ili da Bog svaki dan radi svoj moralni
posao kao Otkrovitelj i Sudija. Samim tim, judaizam je
dozvoliko doktorima medicine da rade na &abat ukoliko je data
bolest ili povreda opasna po "ivot.
S vremena na vreme, Isus bi izlo"io gre#ku u religiji, bilo u
jevrejskoj doktrini, bilo u njihovoj praksi. Kada bi to uradio,
ponekad bi ukazao na to da neki od 613 zakona judaizma
precizno ne oslikavaju Toru ve' da su u pitanju pogre#na
tuma!enja iste.
Jedan od ovih 39 judejskih zakona u vezi sa po#tovanjem
&abata zabranjuju no#enje i!ega na ovaj dan. Ono #to se nosi je
ozna!eno re!ju ,,teret pa je i ta aktivnost ozna!ena kao ,,posao.
Upravo to je bio razlog za#to su ,,Jevreji rekli !oveku koga je
Isus izle!io da mu nije dozvoljeno da nosi svoj odar na dan
&abata jer je to teret (Jovan 5.10). $ovek je odgovorio da mu je
Isus rekao da to uradi (15).
Dakle, pro!itali smo da su ,,iz ovog razloga Jevreji progonili
Isusa, jer je On radio ove stvari na &abat. Me%utim, on im je
odgovorio: ,,Moj Otac svagda radi pa i ja radim. Upravo zbog
ovoga su ga Jevreji tra"ili kako bi ga ubili, jer ne samo da nije
po#tovao &abat ve' je i Boga nazvao sopstvenim Ocem,
stavljaju'i sebe u jednaku poziciju sa Bogom (Jovan 5.16-18).
Mnogi hri#'ani su pogre#no shvatili ovu poslednju re!enicu
kao procenu ne samo ,,Jevreja ve' i samog autora, Jovana, pa
su je samim tim smatrali ta!nom. Me%utim, analiza razja#njava
82

to da Jovan isti!e mi#ljenje Jevreja, koje nije njegovo li!no
mi#ljanje.
Isus je !esto uva"avao Toru, pa je samim tim &abat smatrao
svetim. Me%utim, on jeste prekr#io dva jevrekska zakona od njih
39, i to upravo one koji se ti!u po#tovanja &abata. Nije bilo po
zakonu le!iti nekoga i nositi teret na &abat. Me%utim, !ove!iji
zakoni nisu i Bo"iji, niti su !ove!ija tuma!enja uvek ta!na.
Prema Bibliji, Isus je izle!io nekoga na najmanje !etiri
&abata. Nadle"ni za religiju su ga svaki put optu"ili za
nepo#tovanje &abata. Ponekad je odgovorio time #to je pitao one
koji su ga optu"ivali da li bi oni spasli svoju "ivotinju iz provalije
ukoliko bi u nju upala na dan &abata. Zatim bi Isus objasnio da
ljudi imaju ve'u vrednost od "ivotinja. Dakle, Isus je porekao da
je prekr#io &abat jer Bog ne osu%uje le!enje ili osloba%anje ljudi
iz situacija koje mogu da ugroze "ivot na taj sveti dan.
Samim tim, Jovan ne izra"ava sopstveno mi#ljenje, da Isus
sebe stavlja u poziiju istu Bo"ijoj, ve' iskazuje mi#ljenje Jevreja.
On ka"e da su oni tra"ili Isusa da ga ubiju jer je navodno prekr#io
&abat i sebe stavio u poziciju jednaku Bo"ijoj time #to je Boga
nazvao svojim Ocem i time #to je svoja dela povezao sa Bo"ijim.
Me%utim, Isus je svoje u!enike nau!io da zovu Boga svojim
Ocem a hri#'ani nikada nisu ni pomislili da 'e !ine'i upravo to
sebe staviti u poziciju jednaku Bo"ijoj, oni su oduvek verovali da
Bog veliki deo svoga posla obavlja kroz svoje verne, poslu#ne
ljude.
Mnogi !itaoci ne uspevaju da shvate da Isusov odgovor,
zabele"en u stihovima 5.19-47 Jovanovog jevan%elja, predstavlja
jasno poricanje njegove jednakosti sa Bogom. Jovan pi#e: ,, A
Isus odgovaraju'i re!e im, tj. Isus po!inje da pobija tvrdnju. Na
ovaj na!in Isus iznosi obja#njenje u vezi sa tim ko je on ,, Sin ne
mo"e ni#ta !initi sam od sebe i ,, Ja ne mogu ni#ta !initi sam od
sebe (19,30). Ovom prilikom Isus priznaje sopstvenu
neadekvatnost i potvr%uje potpunu zavisnost od Boga, svog Oca.
On tvrdi da mu Otac daje mo' da !ini !uda (stih 36) kao i
83

autoritet da digne iz mrtvih (21), pru"i ve!an "ivot (26) , sudi i
sprovodi optu"bu (22,17,30). Dakle, Isus nam otkriva da sve ovo
malo!as nabrojano nije svojstveno njemu samom ve' proizilazi
od Oca, #to nam ukazuje na to da on sam nije Bog.
&tavi#e, Isus ovde Oca naziva ,,jednim i jedinim Bogom
(Jovan 5.44). Kasnije se molio Ocu, nazivaju'i ga ,,jedinim
istinskim Bogom (17.3). Oba puta potvrdio je &emu , kratku
jevrejsku izjavu. Tu stoji: ,, $uj, Izrailju: Gospod je Bog na#
jedini Gospod (Peta knjiga Mojsijeva 6.4). Jevreji su ovaj stih
uvek tuma!ili na na!in da je Bog numeri!ki jedan, #to nam !esto
i Sveto pismo govori.
Da sumiramo, Isus !esto ukazuje na svoju zavisnost od
Boga, svog Oca i podre%enost istom. Ovo jasno pokazuje da on
sebe ne stavlja u isti polo"aj kao Bo"iji. Takvo razja#njenje je
izgleda zadovoljilo njegove suparnike jer ni jedan svedok nije na
Sanhredinu pri#ao i, prilikom Isusovog ispitivanja, izneo tvrdnju
da je isti ikada tvrdio da je Bog ili jednak Bogu.
25. Da li je Isus Jahve?

Mnogi hri#'ani veruju da je Isus bio i da on jeste Bog. Jedan
vid biblijskog dokaza kog neki citiraju kako bi podr"ali ovo
mi#ljenje jeste navodno identifikovanje Isusa kao Jahve, #to je
Bo"ije ime. Jedan od njihovih glavnih citata nalazi se u
Jevan%elju po Jovanu.
Jevan%elje po Jovanu je jedinstveno po tome #to sadr"i
nekoliko re!enica o Isusu kada je on rekao ,,Ja jesam. $esto je
uz to upotrebljavao i predikat, me%utim de#avalo se i da nije,
ostavljaju'i mesta za dvosmislenost.
Jednom prilikom Isus je rekao ,,Ja sam Svetlost sveta
(Jovan 8.12). Njegovi suparnici su se usprotivili, nakon !ega je
on odgovorio: ,, jer ako ne uzverujete da sam ja On, pomre'ete u
gresima svojim. Tada Mu govorahu: Ko si ti? I re!e im Isus:
84

Po!etak, kako vam i ka"em. (Jovan 8.24-25). Kao #to im je od
po!etka govorio da je Sin Bo"iji (3.13-14). (Nova ameri!ka
standardna Biblija dodaje re! ,,On , me%utim ta re! ne stoji u
gr!kom tekstu).
Neki tradicionalisti, oni koji veruju da je Isus bio Bog,
uveravaju da kada Isus upotrebi frazu ,,Ja sam bez predikata,
posebno u 8.poglavlju Jovanovog jevan%elja, to onda predstavlja
indirektnu Isusovu tvrdnju da je on Jahve zbog !udesnog
incidenta sa plamenom u kupini koji je zabele"en u Starom
zavetu.
An%eo Gosoda (Jahve) pojavio se Mojsiju u kupini u
plamenu koja ne sagoreva, i obratio se Mojsiju u ime Jahve. Tom
prilikom, Bog je rekao Mojsiju da 'e iskoristiti njega da oslobodi
stanovnike Izraela od Egipta i da ih dovede do obe'ane zemlje
(2. Knjiga Mojsijeva 3.1-10). Mojsije je pitao na koji na!in treba
da stanovnicima Izraela odgovori na pitanje ,,Koje je Njegovo
ime? Bog je odgovorio: ,, Ja sam Onaj #to jeste. I re!e: Tako 'e#
kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama.
(stih 14). Ovo ,,Ja sam na hebrejskom je ehyeh #to zna!i onaj
koji je samopostoje!i.
Jovanov Isus nije mogao sebe da implicitno identifikuje kao
ovo ,,Ja sam , samopostoje'i, jer je tvrdio da je upravo suprotno
od toga (Jovan 5.19,30). U stihu 8.28 Jovanovog jevan%elja on je
rekao: ,, Kad podignete Sina !ove!ijeg, onda 'ete doznati da sam
ja, i da ni#ta sam od sebe ne !inim; nego kako me nau!i Otac moj
onako govorim. Samim tim, Isus je priznao da zavisi od Oca u
svakom pogledu, kada su u pitanju re!i i dela. I jasno stavlja do
znanja da pod tim ,,Ja sam On on podrazumeva ,,Ja sam Sin
$oveka.
Mnogi skora#nji tradicionalisti!ki nastrojeni u!enjaci
zamenili su ovu interpretaciju Isusove re!enice ,,Ja sam On iz
tre'eg poglavlja 2.knjige Mojsijeve sa istom re!enicom koja se
ti!e Jahve u stihovima: Isaija 41.4, 43.10, 13; 48.12. Samim tim,
Jahve sebe veli!a kao jedinog Boga time #to ka"e ,,Ja sam On.
85

Tuma!enje Isusove tri izjave ,,Ja sam bez predikata u 8
poglavlju Jovanovog jevan%elja stihovi 24,28, 58 kao
izjava u kojima on indirektno tvrdi da je Jahve je proizvoljno, a
mnogi tradicionalisti!ki nastrojeni u!enjaci su ga odbilli. John
Calvin je upravo to uradio rekav#i o stihu 24 ,,Neki od drevnih
pisaca su na osnovu ovog pasusa su zaklju!ili da postoji
bo"anska esencija u Hristu, me%utim to je pogre#no tuma!enje.
Pored toga, da su Isusovi protivnici iz ovoga zaklju!ili da je on
sebe identifikovao kao Jahve, to bi proglasili bogohuljenjem i
kamenovali bi ga.
Najgora stvar u vezi ovog tuma!enja Isusovog ,,Ja sam iz
stiha 3.14 2.knjige Mojsijeve i 5.knjige Mojsijeve odnosno Isaije
u osmom poglavlju Jovanovog Jevan%elja jeste upravo to da ono
njega predstavljaja kao nekog ko "eli da ka"e da 'e ljudi umreti
zbog svojih grehova ukoliko ne veruju da je on Jahve, i samim
tim ne'e biti spaseni.
Neke od drugih Isusovih re!enica koje sadr"e ,,Ja sam
pokazuju da on o!igledno nije "eleo da sebe identifikuje kao
Jahve, pa samim tim, to nam govori i da nije "eleo to ni u 8.
poglavlju Jovanovog jevan%elja. Na primer, Marko bele"i da je
Isus rekao ,, Jer 'e mnogi do'i u moje ime govore'i: Ja sam; i
mnoge 'e prevariti (Marko 13.5). Dok Marko i Luka bele"e ,,Ja
sam On, Matej bele"i ,,Ja sam Hrist (Matej 24.5). Mora se
doneti zaklju!ak da ovo ,,Ja sam bez predikata ne zna!i da je
Isus Jahve. Rudolf Bultmann obja#njava da kada Isus u
stihovima 8.24,28 Jovanovog jevan%elja ka"e ,,Ja sam, ,,sve #to
on jeste mo"e da se odnosi na misterioznu titulu ,,Sin $ove!ji.
Neki tradicionalisti tvrde da povremeni obi!aj Apostola
Pavla da primeni pasuse Starog zaveta u vezi sa Jahvom na Isusa
ukazuje na to da je on verovao da je Isus Jahve. Najistaknutiji
primeri su Pavlov citat Joila 2.32 u Rimljanima 10.13 i Isaije
45.23b u Rimljanima 14.11 i Filipljanima 2.10-11 (Psalm
145.21). U Rimljanima 10.13, Pavle citira proroka Joila ,, I svaki
koji prizove ime Gospodnje spa#'e se (Joil 2.32). Re! Gospod
86

je zamenjena re!ju Jahve i Pavle izgleda je primenjuje na Isusa,
ali on ne misli da je Isus Jahve ve' da prizivanje Isusovog imena
je isto kao i prizivanje Jahve, koji je Bog Otac, jer je pristup Ocu
omogu'en kroz Isusa, njegovog agenta. I time #to je Pavle
primenio stih 45.23b Isaije dva puta na Isusa, pokloniv#i se pred
njim i zaklev#i se njegovim imenom, jeste obo"avanje usmereno
na Isusa i na Oca. Jer Isus je mislio da ko god da ukazuje !ast,
slu#a, obo"ava i veruje Sina, isto to !ini i prema Ocu (Matej
10.40; Jovan 5.23; 12.44-45; 13.20). Pavle citira Jahve u stihu
Isaija 40.13 kada ka"e: ,, Ko je upravljao Duhom Gospodnjim?
Ili Mu bio savetnik i nau!io Ga? Jer ko pozna misao
Gospodnju? (1.Korin'anima 2.16; Rimljanima 11.34). Pavle je
pod tim mislio samo da vaskrsli Hrist i Jahve misle na isti na!in.
Neki tradicionalisti tako%e misle da nazivanje Isusa
,,Gospodom u Novom zavetu predstavlja indirektnu
indentifikaciju istog kao Jahve usled prakse prevo%enja
,,YHWH kao kurios (gospod) u Septuainti (LXX), gr!kom
Starom zavetu iz tre'eg veka pre Hrista. Me%utim, to na koji
na!in ljudi prevode Sveto pismo ni#ta ne govori. Pored toga,
tokom druge polovine dvadesetog veka otkriveno je da jevrejske
kopije LXX ne prevode YHWH, ve' tu re! ostavljaju kakva
jeste, dok su kopije koje tu re! prevode re!ju kurios proizvedene
od strane hri#'anskih pisara.
Neki tradicionalisti tako%e citiraju nekoliko drugih tekstova
Starog zaveta u vezi sa Jahvom koji su primenjeni na Isusa u
Novom zavetu. Na primer, Jahve za Jevreje ka"e ,, pogleda'e na
mene kog probodo#e (Zaharija 12.10), #to je primenjeno na
Isusa u stihu 19.37 Jovanovog jevan%elja (Otkrovenje 1.7).
Me%utim, takvi tekstovi ukazuju samo na to da je Isus izaslanik
Jahve.
Da sumiramo, u Bibliji Isus nikada ne identifikuje sebe kao
Jahve, niti to !ini iko drugi.
87

26. Da li je Isus tvrdio da je Bog u Jovan 10.30?

Pitajte hri#'ane koji poznaju Bibliju ,,Gde u Bibliji stoji to
da je Isus rekao da je Bog? i oni 'e najverovatnije dati slede'i
odgovor ,,Rekao je u Jovan 10.30 - Ja i Otac smo jedno.
Me%utim, to je daleko od zna!enja ,,Ja sam Bog ili i!eg sli!nog.
$ovek ne mo"e da ne pomisli ,,Ako je ovo najbolji dokaz kog
hri#'ani mogu da pru"e kako bi dokazali da Isus jeste Bog, onda
mo"da on nikada i nije izneo takvu tvrdnju.
Ovo je veoma bitan problem za hri#'ane. Ve'ina njih
uverava da osoba mora da veruje da je Isus Bog kako bi bila
pravi hri#'anin i samim tim dobila spasenje i nadu za ve!nim
"ivotom. Upravo to je institucionalna crkva oduvek propovedala.
Me%utim, tuma!enje Isusove re!enice u stihu 10.30 Jovanovog
jevan%elja kao tvrdnju da je Bog zanemaruje svoj kontekst.
Isus je poha%ao Praznik posve'enja (Hanuku) u
Jerusalimskom hramu. $itamo: ,, Dokle 'e# mu!iti du#e na#e?
Ako si ti Hristos, ka"i nam slobodno (Jovan 20.24). Isus je
odgovorio time #to je pomenuo svoja !udotvorna dela i na!in na
koji ta dela svedo!e o njegovom intimnom odnosu sa Bogom
(25-29).
Dakle, kada je Isus rekao da su on i Otac jedno, pod tim je
mislio da su ujedinjeni, da su u potpunoj harmoniji kada je u
pitanju Isusova misija da !ini dobra dela i pridobija u!enike. Ovo
je potvr%eno Isusovom takozvanom prvosve#teni!kom molitvom
koju je izgovorio one no'i kada su ga izdali i zarobili. Ona je
zabele"ena samo u Jevan%elju po Jovanu. U i#!ekivanju svog
raspe'a, smrti, vakrsenja i uspona, Isus se molio Ocu pominju'i
svojih jedanaest apostola ,, I vi#e nisam na svetu, a oni su na
svetu, a ja idem k Tebi. O!e Sveti! Sa!uvaj ih u ime svoje, one
koje si mi dao, da budu jedno kao i mi (Jovan 17.11). Nakon
toga je dodao: ,, I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu
jedno kao mi #to smo jedno. Ja u njima i Ti u meni: da budu
sasvim ujedno, i da pozna svet da si me Ti poslao i da si imao
88

ljubav k njima kao i k meni #to si ljubav imao (22-23). Dakle,
Isus je od Oca tra"io isto jedinstvo za sebe i svoje apostole za
koje je u stihu Jovan 10.30 rekao da su on i Otac imali. Re'i da
,,jedan tamo podrazumeva da je Isus Bog, zahteva da se isto
odnosi i ovde, #to je suludo.
Me%utim, Isusovi antagonisti!ki nastrojeni slu#aoci su
mislili isto #to i mnogi kasniji hri#'ani, da je on tvrdio da je Bog,
kada je rekao da su on i Otac jedno. Kada ih je Isus pitao za#to
uzimaju kamenje da ga kamenjuju do smrti (Jovan 10.31), oni su
odgovorili ,, Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za
hulu na Boga, #to ti, !ovek budu'i, gradi# se Bog (Stih 33).
Zapravo, oni su mislili da je Isus tvrdio da je Bog time #to je
objavio da su on i Bog ,,jedno.
Presti"na biblijska komisija rimokatoli!ke crkve odbija ovu
uobi!ajenu interpretaciju stiha Jovan 10.30.U pitanju je veoma
va"an i izuzetan dokument na temu hristologije, Bible et
christologie (1983), ova elitna grupa od dvadeset katoli!kih
u!enjaka tvrdi da oni koji zastupaju klasi!nu (Nikejsko-
halkidonsku) hristologiju imaju tendenciju da budu tvrdoglavi,
,,neotvoreni za kriti!ko ispitivanje, koje rezultira time da se oni
"estoko protive Svetom pismu. Ovi u!enjaci su izabrali
pre!asnog ameri!kog katolika Joseph A.Fitzmyer-a da da
komentar na ovaj dokument. U njemu on iznosi obja#njenje:,,
Komisija je svoj prst kritike uperila ka katoli!kom
fundamentalizmu koji je !esto povezan sa ovim pristupom
hristologiji. Primer ovakve upotrebe Novog zaveta bi bilo
pozivanje na Jovan 10.30, ,,Ja i Otac smo jedno kako bi
ustanovili bo"ansku prirodu Hrista. Fitzmyer ovde podrazumeva
to da on i !lanovi komisije ne veruju da je Isus ovde tvrdio da je
Bog.
Isus je zatim pitao svoje ispitiva!e: ,,Kako vi govorite
Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govori#,
#to rekoh: Ja sam Sin Bo"ji?(Jovan 10.36). john A.T. Robinson
insistira na tome da je Isus ovde izneo slede'e va"ne poente: (1)
89

on implicitno pori!e jevrejsku optu"bu da je on rekao da je Bog,
(2) on pravi razliku izme%u sebe i Boga, i (3) on potvr%uje svoj
istinski identitet Sina Bo"ijeg.
Zatim, Isus nikada nije javno objavio da je Sin Bo"iji. $esto
je !inio da se to podrazumeva time #to je Boga zvao svojim
Ocem. Sve do tada, Jevreji su korporativno priznavali svog Boga
Jahvu kao oca jevrejske nacije; me%utim, jevreji retko ili !ak
nikada ne identifikuju Boga li"no kao svog Oca, kao #to to Isus
radi na redovnoj bazi.
Zatim je Isus razjasnio #ta misli time #to je rekao da su on i
Otac jedno. Izjavio je: ,,Otac je u meni i ja u Njemu (Jovan
10.38). Kasnije, Isus je to ponovio rekav#i svojim apostolima: ,,
Verujete da je Otac u meni i ja u Njemu (14.11).
U!enjaci ovaj koncept nazivaju ,, me%usobnim
pro"imanjem. Jasno je da predstavlja negiranje ideje da biti
jedno sa Bogom podrazumeva to da je Isus tvrdio da je Bog.
Me%utim, Isus ovde potvr%uje Boga-u-hristologiji kao kontrast
tradicionalnoj, inkarnacijskoj, Hrist-je-Bog hristologiji koju su
hri#'ani kasnije razvili. Apostol Pavle je objasnio polovinu ovog
koncepta ,, Jer Bog be#e u Hristu, i svet pomiri sa sobom (2.
Korin'anima 5.19).
Isusovi protivnici izgleda prihvatili ovo razja#njenje u vezi
sa jedinstvom sa Bogom, u kojem je on porekao da je Bog, jer ga
nikada nisu ispitivali na jevrejskom Sanhredinu.
Da sumiramo, kada je Isus rekao: ,,Ja i otac smo jedno on
pod tim nije mislio da su on i Bog jedno u su#tini, !ime bi sebe
proglasio Bogom, ve' je na umu imao odnos koji rezultira
funkcionalnim jedinstvom. Ukoliko ova kratka re!enica u vezi sa
Isusom u stihu 10.30 Jovanovog jevan%elja predstavlja ono
najbolje #to tradicionalisti mogu da iznesu kako bi podr"ali svoje
uverenje da je Isus tvdrio da je Bog, mo"emo sa sigurno#'u da
ka"emo da Isus nikada nije izneo takvu tvrdnju.
U mojoj obimnoj knjizi, Restitucija Isusa Hrista (2008),
posve'ujem deset strana obja#njavanju onoga #to je Isus mislio
90

kada je u stihu 10.30 Jovanovog jevan%elja rekao: ,,Ja i Otac smo
jedno i tom prilikom citiram 44 u!enjaka i 4 crkvena oca.
27. Koje su to zapravo Isusove tvrdnje?

Mnogi hri#'ani, uglavnom evan%elisti, govore o ,,Isusovim
tvrdnjama. Pod tim obi!no misle da je Isus tvrdio odre%ene
stvari u vezi sa svojim identitetom koje su zabele"ene u Novom
zavetu. Ovi ljudi, zvani ,,tradicionalisti uveravaju da je najve'a
tvrdnja koju je Isus ukada na!inio u vezi sa sobom ta da je on bio
Bog. Me%utim, dokazi iz Novog zaveta otkrivaju da je ovo
njihova tvrdnja, a ne Isusova. Okoreli tradicionalista Brian
Hebblethwaite donosi zaklju!ak:,,vi#e nije mogu'e braniti
Isusovo dostojanstvo pozivaju'i se na njegove tvrdnje.
Zaiste, novozavetna podr#ka tome da je Isus tvrdio da je Bog
je izuzetno slaba. Zapravo, ne postoji ni jedan stih u !etiri
novozavena jevan%elja u kome Isus eksplicito ka"e da je Bog, na
primer,,Ja sam Bog ili ne#to sli!no. Glavni stih koga
tradicionalisti citiraju jeste Jovan 10.30 u kome Isus ka"e: ,,Ja i
Bog smo jedno. Oni ovo ,,jedno tuma!e kao da zna!i jedno po
su#tini, pa su Otac i Sin dve Osobe ali su u su#tini jedan Bog.
Nasuprot tome, Isus nije ni#ta drugo pod tim podrazumevao
osim da su on i Otac ujedinjeni kada je u pitanju odnos i svrha.
Ovo je potvr%eno u Isusovoj molitvi u sedamnaestom poglavlju
Jovanovog jevan%elja. Tu on pet puta upotrebljava re! ,,jedan ,
tj. hen u gr!kom Novom zavetu. Postavio je svom Ocu pitanje
koje se ti!e njegovih sledbenika:,, O!e Sveti! Sa!uvaj ih u ime
svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi. (stihovi
11,22,21). Ukoliko je u stihu 10.20 Jovanovog jevan%elja Isus
mislio da su Otac i on su#tinski jedno, onda bi morao isto da
misli i ovde, da su on i njegovi sledbenici prvobitno jedno, #to je
suludo. Pored toga, Isus obja#njava da je pod ovim mislio ,, da
budu sasvim ujedno. (stih 23).
91

Slu#aju!i Isusa, njegobvi antagonisti su tako%e pogre#no
protuma!ili re! ,,jedan. Optu"ili su ga: ,, Za dobro delo ne
bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, #to ti, !ovek
budu'i, gradi# se Bog (Jovam 10.33). Isus je porekao ono za #ta
je optu"en priznaju'i da je propovedao da je ,,Sin Bo"iji (10.36,
19.7, bez odre%enog !lana the u gr!kom tekstu). Jevreji nikada
nisu protuma!ili ovaj naziv tako da on zna!i ,,Bog ve' su pravili
razliku izme%u Boga i njegovog Sina u Psalmima 2.2,7,12.
Ernst Haenchen na pravi na!in obja#njava ovu gre#ku
tvrde'i da su ,,Jevreji u potpunosti pogre#ili kada su ga optu"ili
za bogohuljenje; on sebe stavlja u istu poziciju kao #to je Bog.
On zapravo stoji na Bo"ijem mestu kao neko ko je poslat od
strane njega.
Poput svih dobrih Jevreja, Isus je bio monoteista. To je
dokazao time #to je citirao i potvrdio &emu, #to ima izuzetnu
va"nost kada su u pitanju tvrdnje oko njegovog identiteta.
Jednom prilikom, pisar ga je pitao: ,, Koja je prva zapovest od
svih? A Isus odgovori mu: ,,Prva je zapovest od svih: $uj
Izrailju, Gospod je Bog na# Gospod jedini. (Marko 12.28-29;
Peta knjiga Mojsijeva 6.4). Pisar je rekao ,, Dobro, U!itelju!,
Istinu si kazao da je Bog jedan, i da nema drugoga, osim njega
(stih 32). Poput svih Jevreja, !ovek je razumeo re! ,,jedan u
&emi na numeri!ki na!in i Isus je tako to tuma!io jer je prihvatio
ono #to je pisar rekao.
Tradicionalisti priznaju da najve'i deo biblijske podr#ke
koju nude kako bi nas uverili u to da je Isus tvrdio da je Bog,
predstavlja ni#ta drugo do implikaciju. Primer ovoga jeste kada
Isus tvrdi da poseduje odre%ena prava za koja su ovi
tradicionalisti i Jevreji u Isusovo vreme verovali da pripadaju
samo Bogu, kao #to je na primer pravo da di"e ljude iz mrtvih,
oprosti greh i donese presudu za isti. Me%utim Isus je stavio do
znanja da takva prava ne pripadaju njemu li!no ve' da ih mu je
Bog dao (Matej 28.18, Jovan 5.21-27). Dakle, prilikom
potvr%ivanja takvog autoriteta Isus je ukazao na to da zavisi od
92

Boga. Me%utim klasi!ni teizam, koga su tradicionalisti prihvatili
zahteva to da Bog ne zavisi ni od koga.
&ta je Isus zapravo tvrdio u vezi sa svojim identitetom? Sebe
je najradije nazvao ,,Sinom $ove!jim #to aludira na frazu koju
je Danilo upotrebio u stihu 7.13. Nasuprot onom #to misle
moderni u!enjaci, ova fraza ne ozna!ava bo"ansku figuru ve'
bukvalnog !oveka koji prima carstvo nebesko, sastavljeno od
svih ljudskih bi'a iz svake nacije, sa svakog govornog podru!ja
(stih 14). Samim tim, on je !ovek za sve nacije. Isus je integrisao
ovu figuru sa drugima iz Starog zaveta kao #to su Sluga (Isaija
42-53) i Mesija.
Isus nije i#ao okolo objavljivaju'i da je Mesija. Jevreji su
bili u pravu; ta uloga 'e uklju!iti proterivanje neprijatelja Izraela
i stvaranje najve'e nacije na zemlji izraelske. Isus je objasnio
da prvo on mora da pati (Luka 24.6-7,44-46). Dakle on je
nametnuo mesijansku tajnu, narediv#i ljudima i demonima da ne
otkrivaju da je on Mesija, a nekad je govorio da to mogu da
urade nakon njegovog vaskrsnu'a (Matej 16.20; 17.9).
S vremena na vreme, Isusovi u!enici su mu u privatnosti
govorili da je Mesija, a nekoliko puta su uklju!ili i frazu ,,Sin
Bo"iji (Matej 16.16; Jovan 1.49; 11.27). Isus je prihvatio obe
titule. Ve'ina hri#'ana je verovala da ovo poslednje ozna!ava to
da je Isus Bog, ali ni#ta u Novom zavetu to ne potvr%uje. Umesto
toga, Jevreji su verovali, a Stari zavet to potvr%uje, da se fraza
,,Sin Bo"iji odnosi na izuzetno duhovnog !oveka koji je omiljen
Bogu. Izgleda da je ovo potvr%eno nebeskim glasom na
Isusovom kr#tenju i preobra"enju, koji je rekao: ,, Ovo je Sin moj
ljubazni koji je po mojoj volji (Matej 3.17; 17.5).
Isus je tako%e prihvatio to #to su ga njegovi u!enici
oslovljavali re!ju ,,Gospod. Pod tim su samo mislili da je on
njihov Gospodar jer su sebe postavili pod njegov autoritet (Jovan
11.28; 13.13). Me%utim, neki hri#'anski u!enjaci uveravaju da to
#to je Isus Gospod ukazuje da je Bog jer su Jevreji zamenili
Bo"ije ime (Jahva) re!ju ,,Gospod(kurios) u Septuaginti
93

gr!kom prevodu jevrejske Biblije iz tre'eg veka. Me%utim, sada
je potvr%eno da takve obimne kopije Septuaginte nisu
napravljene od strane Jevreja ve' hri#'ana. Bez obzira na to,
kori#'enje takvih sredstava za parafraziranje Bo"ijeg imena ne
zna!i ni#ta.
Neki hri#'ani insistiraju na tome da Isusove izreke koje
po!inju sa ,,Ja sam u Jevan%elju po Jovanu, posebno one koje
ne sadr"e predikat, aludiraju na Jahvine izreke koje po!inju istim
tim ,,Ja sam izgovorene Mojsiju prilikom incidenta sa "bunom
u plamenu, koji zabele"en u stihu 3.14 Druge knjige Mojsijeve, i
da samim tim to predstavlja tvrdnju da je on Jahve. To uop#te
nije slu!aj, nakon #to je Isus rekao ,,Ja sam on je objasnio da je
mislio ono #to ,,od po!etka govori, da je Sin $ove!ji (Jovan
8.24-25,28).
Da sumiramo, Isus nikada nije tvrdio da je Bog, pravio je
raziku izme%u sebe i Boga.
28. Da li je Isus la"ov, ludak ili Bog?

Ni#ta od navedenog. Me%utim, upravo to pitanje postavlja
C.S.Lewis (1898.-1963.) u svojoj maloj knjizi Mere Christianity
(Puko hri#'anstvo, 1943.). U pitanju je jedno od najapologetskih
dela u istoriji hri#'anstva. 2000.godine, direktor Ameri!kog
hri#'anskog magazina, Hri#!anstvo danas, ovu knjigu je odabrao
da bude na prvom mestu me%u svim hri#'anskim knjigama
dvadestog veka, pored Biblije.
Pre!asni C.S.Lewis iz Britanije bio je autoritet po pitanju
engleske knji"evnosti ali ne po pitanju Biblije. On se preobratio,
nakon ateizma se opredelio za hri#'anstvo, i postao #iroko
shva'en kao autor fantastike. Njegova klasi!na hronologija pod
nazivom Putopisi Narnije, je jedno od njegovih mnogobrojnih
dela koje se prodalo u vi#e od 100 miliona kopija.
94

Puko hri#!anstvo ima za cilj da defini#e hri#'ansku religiju.
U toj knjizi, Lewis tvrdi da je sama su#tina hri#'anstva upravo ta
da je Isus Bog i da je Isus tvrdio da je Bog. Me%utim, Lewis
nikada ne podr"ava ovu poslednju tvrdnju u biblijskom smislu,
!ak iako opisuje Isusa kao !oveka koji ide okolo i pri!a kao da je
On bio Bog. Zatim, Lewis bele"i slede'i popularni deo koga
u!enjaci nazivaju ,,argument trileme:
Poku#avam da spre!im svakog ko "eli da ka"e ne#to stvarno
besmisleno o Njemu #to ljudi !esto imaju obi!aj da ka"u: ,,Spreman
sam da prihvatim Isusa kao velikog moralnog u!itelja ali ne
prihvatam njegovu tvrdnju da je Bog. To je jedina stvar koju me ne
smemo da ka"emo. $ovek koji je bio samo !ovek i koji je rekao
stvari kakve je Isus rekao ne bi bio veliki moralni u!itelj. Bio bi ili
ludak na nivou !oveka koji tvrdi da je kuvano jaje ili bi bio )avo
iz Pakla. Morate odabrati ne#to izme%u ta dva. Ili je ovaj !ovek bio
Sin Bo"iji ili ludak ili ne#to gore. Mo"ete ga nazvati budalom ,
mo"ete ga pljunuti i ubiti kao demona; ili mo"ete pasti na kolena
pred njega i nazvati ga Gospodom ili Bogom. Ali hajde da ne
pri!amo gluposti i da ga nazivamo velikim ljudskim u!iteljem. On
nam to nije ostavio kao opciju. Nije to ni nameravao.
Lewis se protivio liberalnom u!enju moralisti!kog Isusa !iji
"ivot i smrt nisu bili ni#ta drugo do moralni primer koji treba da
pratimo. Me%utim, u ovom pasusu Lewis nas nelogi!no navodi
da izaberemo izme%u tri opcije koje se odnose na Isusov
identitet: on je (1) ludak, (2) %avo ili (3) Bog. Obratite pa"nju na
to da ovde Lewis sledi patristi!ku praksu neta!nog
izjedna!avanja termina ,,Bog i ,,Sin Bo"iji, od kojih se ovaj
poslednji odnosi na Isusa. Lewis dodaje: ,,Objasnio sam za#to
moram da verujem da je Isus bio (i jeste) Bog ... Verujem u to
kada je u pitanju njegov autoritet. Ponovo, on ne daje nikakvu
podr#ku tome koja stoji u Svetom pismu niti Isusovu izjavu kako
bi potvrdio ovo uverenje.
C.S.Lewis je uvek govorio da nije teolog. Skromno je rekao:
,,Ja sam obi!an laik za Englesku crkvu. Zaista, njegov
brilijantni intelekt, u kombinaciji sa jednom takvom skromnom
prirodom, predstavljao je tajnu za#to su mu se mnogi divili.
95

John A.T.Robinson, Lewisov savremenik, bio je jedan od
istaknutih autoriteta u UK po pitanju Biblije, i sigurno je imao na
umu Lewisov argument o trilemi kada je izlo"io svoj protest:
$esto se od nas tra"i da prihvatimo Hrista kao bo"anskog jer je
on tvrdio da to jeste i poznati argument je iznet: ,, $ovek koji ide
okolo i tvrdi da je Bog ili je Bog ili ludak ili #arlatan. ...I naravno,
nije lako !itati pri!u Jevan%elja i odbaciti to da je Isus lud ili lo#.
Samim tim, ostaje nam da zaklju!imo da on mora da je Bog.
Ne svi%a mi se ovaj argument. Ni jedan od u!enjaka u
Jevan%eljima nije prihvatio Isusa zato #to je on tvrdio da je Bog, a
Apostoli nikada nisu govorili:,,Ovaj !ovek je tvrdio da je Bog,
samim tim, mora# mu verovati.
Niko nije razradio Lewisov argument o trilemi vi#e nego
ameri!ki evan%elista Josh McDowell. Ovaj popularni javni
govornik i evan%elista jeste jedan od vode'ih glasova u svetu
koji objavljuju da je Isus Bog. On je izdao preko 100 knjiga, sa
tira"om ve'im od 42 miliona kopija. Me%utim, ova duga!ka
apologetska dela se sastoje uglavnom od citata a ne osmi#ljenih
argumenata, i on ne uspeva da ostvari interakciju sa vode'im
istra"iva!ima Isusove tematike. Bez dalje diskusije, McDowell
pretpostavlja da u Novom zavetu identifikovanje Isusa kao Sina
Bo"ijeg podrazumeva to da je on Bog. Prilikom identifikovanja
Isusa kao Boga, Josh retko kad citira moderne pisce koji imaju
suprotna mi#ljenja i #tedi na tekstovima koji kritikuju Bibliju.
Na isti na!in, neki tradicionalisti!ki nastrojeni razotkriva!i
ne uspevaju da naprave razliku izme%u koncepta da je Bog u
Hristu i da je Hrist Bog. Britanski razotkriva! John R.W.Scott
izgleda da pravi ovu gre#ku. On je svetski priznati crkveni vo%a,
pastor, edukator i autor u okviru izra"ene evan%elisti!ke
zajednice. Citiraju'i Lewisa, Scott je izdao visoko priznato delo
pod nazivom Basic Christianity (Osnovno hri#'anstvo, 1958).
Zapanjuju'e je to da on u ovoj knjizi uverava da ,,Ukoliko Isus
nije bio Bog u ljudskom telu, hri#'anstvo je eksplodiralo. Zatim
nastavlja skoro istim tonom: ,, Hri#'anska tvrdnja jeste ta da
mo"emo da na%emo Boga u Isusu Hristu. Zaista, mi to mo"emo.
96

Me%utim tvrditi da je Bog u Hristu nije isto #to i tvrditi da je
Hrist Bog i Spasitelj i da je Bog bio u Hristu mire'i svet za
sebe.
Ovim pitanjem, da li je Isus la"ov ili Bog, bavim se u dva
navrata u mojoj obimnoj knjizi koja se temelji na istra"ivanjima
Biblije pod nazivom Restitucija Isusa Hrista (2008). U njoj, ja
uveravam da Biblija nikada ne identifikuje Isusa kao Boga i ne
podu!ava trojstvo o jednakim i podjednako ve!nim Osobama u
Bo"anstvu, kao #to to crkva propoveda. Pretpostavljam da su do
tog zaklju!ka do#li crkveni oci jer su donekle bili pod
antisemitskim uticajem gr!ke filozofije i njene metafizike.
Me%utim, tvrdim da Biblija potvr%uje svako drugo ve'e crkveno
u!enje u vezi sa Isusom, kao #to je bezgre#no za!e'e,
bezgre#nost, !udotvorna dela, privremenu smrt, vaskrsnu'e,
odlazak u raj i budu'i dolazak.
29. Da li je Isus Bog ili je podre#en Bogu?

Skoro svi hri#'ani su ono #to u!enjaci nazivaju
,,tradicionalistima usled svog verovanja da je Isus Bog. Crkvena
doktrina Trojstva ka"e da je Bog jedna su#tina koja postoji kao
tri jednake i podjednako ve!ne Osobe: Oca, Sina (Isusa Hrista) i
Svetoga Duha. Me%utim, Novi zavet stalno opisuje Isusa kao
nekog ko je podre%en Bogu, Ocu #to dovodi u pitanje to da su
oni jednaki a u!enjaci to nazivaju paradoksom. Rejmon E.Brown
priznaje da ,,!ak i u delovima Novog zaveta koji govore o Isusu
kao Bogu, postoje tako%e pasusi koji se naizgled bore protiv
takve upotrebe.
Ovaj o!igledni konflikt je najuo!ljiviji u Jevan%elju po
Jovanu. Tradicionalisti i ostali veruju da ovo jevan%elje
identifikuje Isusa kao Boga vi#e nego #to to !ini statak Biblije.
Samim tim, u!enjaci Novog zaveta ovaj upadljiv konflikt
nazivaju ,,Jovanovom zagonetkom.
97

Jovanov Isus priznaje da postoji ova podre%enost time #to
tvrdi da ga Otac #alje, da mu Otac daje mo' i sav autoritet u raju
i na zemlji, #to podrazumeva i dizanje iz mrtvih i su%enje istim.
Najbitnije pitanje jeste to da li $etvrto jevan%elje prikazuje Isusa
kao su#tinski podre%enog ili funkcionalno podre%enog Bogu
Ocu. Prema crkvenoj doktrini o inkarnaciji, Isus nikako nije
mogao da bude ovo poslednje.
Kada je Jovanov Isus bio optu"en da sebe stavlja u poziciju
jednaku Bo"ijoj (Jovan 5.18), on je to "estoko porekao time #to
je otkrio da je su#tinski podre%en Ocu. Istog trenutka je rekao o
sebi ,, Sin ne mo"e ni#ta !initi sam od sebe nego #ta vidi da Otac
!ini; jer #ta On !ini ono i Sin !ini onako.(stih 19). Zatim dodaje:
,, Ja ne mogu ni#ta !initi sam od sebe (stih 30). Mislio je na
doga%aj kada je izle!io paralizovanog !oveka (8-9).
Blisko povezano sa podre%enosti Sina Ocu jeste i njegova
poslu#nost koju ukazuje istom. Me%utim, to da je Isus Bog i to da
on slu#a Boga su dva nekompatibilna koncepta. Radicionalista
C.K.Barret obja#njava: ,,Jednostavno nije podno#ljivo to da Isusa
treba navesti da ka"e - Ja sam Bog, Vrhovni Bog Starog zaveta, i
kao Bog ja radim #ta mi se ka"e.
Ukoliko je Isus bio su#tinski podre%en Ocu, onda je Otac bio
superioran u odnosu na Isusa. Zaista, Jovanov Isus je rekao :
,,Otac je ve'i od mene (Jovan 14.28). Re! koja je sa gr!kog
ovde prevedena re!ju ,,ve'i jeste meizon, #to zna!i ve'i po !inu
i dostojanstvu. O!igledno takva razlika izme%u Oca i Sina se ne
sla"e dobro sa tradicionalnim pogledom na njihovu navodnu
jednakost.
Isusova podre%enost Bogu ima veze sa njegovom zavisno#'u
od istog, #to dalje ukazuje na to da on nije mogao da bude Bog.
Isus je zavisio od Bo"ijeg Duha prilikom izvo%enja !uda.
Apostol Petar je propovedao: ,, Isusa Nazare'anina, !oveka od
Boga potvr%enog me%u vama silama i !udesima i znacima koje
u!ini Bog preko Njega (Dela apostolska 2.22). I kasnije je Petar
sli!no propovedao: ,, Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog
98

Duhom Svetim i silom, koji pro%e !ine'i dobro i isceljuju'i sve
koje %avo be#e nadvladao; jer Bog be#e s njim (Dela apostolska
10.38). Dakle, Petar pripisuje Isusove mo'i Bogu koji je sa njim,
a ne ka"e da je on sam Bog.
Naziv koji se odnosi na Isusa u Novom zavetu a koja
ozna!ava njegovu podre%enost Ocu vi#e od bilo kog drugog
naziva jeste ,,sluga. Petar propoveda Jevrejima: ,, Bog
Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca na#ih, proslavi slugu
svog Isusa, kog vi predadoste i odrekoste Ga se pred licem
Pilatovim kad on sudi da Ga pusti (Dela apostolska 3.13). I
Isusovi u!enici su se kasnije molili Ocu ,, Zaista se sabra#e u
ovom gradu na svetog slugu Tvog Isusa, kog si pomazao ... I
pru"aj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i !udesa budu
imenom svetog sluge Tvog Isusa (Dela apostolska 4.27,30).
Crkveni oci drugoga veka ponekad identifikuju Isusa kao
Bo"ijeg ,,slugu (Gr!ki pais). Me%utim, kasniji crkveni oci nisu
nastavili tu tradiciju. Joachim Jeremias je izneo zapa"anje da ,,
imenovanje Isusa kao pais theou (Bo"iji sluga) jeste prona%eno u
nejevrejskim hri#'anskim rukopisima do 170 godine ove ere
samo na 11 mesta i u tri dela ... Od petog veka pais nestaje u
potpunosti kao termin za Hrista ... Za nejevrejsku crkvu to je bilo
uvredljivo od samom po!etka jer nije isticalo potpuni zna!aj
Bo"ijeg veli!anstva. Identifikovanje Isusa kao sluge bilo je u
sukobu sa vi%enjem da je on Bog. Me%utim, Koran ka'e da
,,Mesija ne smatra uvredljivim kada se nazove slugom Bo"ijim
(4:172).
Apostol Pavle !esto u svojim novozavetnim pismima govori
o esencijalnoj podre%enosti Hrista Bogu. On ka"e: ,,Hrist pripada
Bogu i ,,Bog je glava Hristu (1. Korin'anima 3.23 i 11.3).
Samim tim, Pavle bi svakako rekao da je Bog ve'i od Hrista.
Zaista, Pavle dalje pri!a o tome kako je upravo Bog Otac taj
,, Koji 'e u svoje vreme pokazati, Bla"eni i jedini Silni Car nad
carevima i Gospodar nad gospodarima (1. Timotiju 6.15). On
obja#njava da 'e ovo biti demonstrirano kada 'e Otac u
99

odgovaraju'i trenutak vratiti Hrista na zemlju. Ukoliko je Otac
jedini Silni Car (gr!ki: monos dunastes), i Pavle to ka"e misle'i
na Hrista i na njegov drugi dolazak, onda Hrist ne mo"e da bude
jednak po suverenitetu sa Ocem.
Najupe!atljivija naznaka Isusove esencijalne podre%enosti
Bogu jeste ona koja se nalazi u Pavlovom proro!anstvu o
Isusovom kona!nom, !inu otkrovenja koje se odnosi na carstvo.
Pavle ka"e o Isusu ,,Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i
kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu... onda 'e se i
sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u
svemu. (1. Korin'anima 15.24, 28, 1 Dnevnika 29.11). Ovde
le"i ultimativni !in podre%enosti, i on je dobrovoljan. Oscar
Cullmann ga naziva ,,klju!em !itave novozavetne hristologije.
Isusova podre%enost ocu se tako%e mo"e videti u Pavlovim
molitvama. Nakon pozdrava u njegovim pismima on !esto
izra"ava zahvalnost Bogu u molitvi onima kojima pi#e. Iako on
povremeno dodaje Isusovo ime svojim peticijama i srda!nim
zahvalnicama iskazanim molitvama, Pavle iskazuje svoju ta!ku
gledi#ta u vezi sa O!evoj su#tinskoj nadre%enosti u odnosu na
Isusa time #to uvek ove molitve upu'uje ,,Bogu (Ocu).
Da sumiramo, Isusova su#tinska podre%enost Ocu pokazuje
da Isus nije bio Bog.
30. Da li je Isus Bog ukoliko on ima Boga?

Ve'ina hri#'ana veruje da je Isus Bog jer je upravo to ono o
!emu propoveda institucionalna crkva. Ona nas pored toga
uverava da svako ko ne veruje u to da je Isus Bog nije pravi
hri#'anin. Me%utim, Biblija nikada ne podr"ava to uverenje.

Na primer, Biblija stalno govori o tome kako je Isus imao
Boga, kako se molio svom Bogu i kako je obo"avao svog Boga.
100

Biblija stalno tvrdi da postoji jedan Bog, to #to Isus ima Boga
predstavlja prvi dokaz da on nije Bog.

Dokazi se nalaze u Novom zavetu, u Jevan%elju po Jovanu,
u pismima Apostola Pavla i knjizi o Otkrovenju. U najsvetijim
me%u ovim spisima, upravo je Isus bio taj koji je citran kako
govori da on ima Boga Oca.

Prvi novozavetni dokaz da je Isus imao Boga i da je
obo"avao Boga javlja se u pri!i o Isusu koji se susre'e sa
Samari'ankom na Jakovom bunaru (Jovan 4.7-26). Samari'ani
su bili pola Jevreji a pola nejevrejski narod i obo"avali su Boga
Biblije. Me%utim, raspravljali su sa Jevrejima u vezi sa tim koje
je mesto na zemlji pravo za obo"avanje Boga. Oni su tvrdili da je
u pitanju planina Gerizim, a Jevreji su tvrdili da je to Hramska
gora u Jerusalimu. Kada je Isus "eni otkrio da je prorok, ona je
postavila ovo pitanje u vezi sa pravim mestom za ukaziivanje
obo"avanja. Isus je odgovorio time #to je o Samari'anima rekao:
,, Vi ne znate !emu se molite; a mi znamo !emu se molimo (mi
se molimo onome #to poznajemo): jer je spasenje od Jevreja. Ali
ide vreme, i ve' je nastalo, kad 'e se pravi bogomoljci moliti
Ocu duhom i istinom, jer Otac ho'e takve bogomoljce. Bog je
Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole. (22-
24). Kada je Isus rekao ,,molimo se onome #to poznajemo, sebe
je ubrojao me%u istinske obo"avaoce Boga. I obratite pa"nju na
to da je Boga nazvao Ocem.

Isus je tako%e otkrio da je imao Boga na prvi Uskrs, samo
nekoliko minuta nakon njegovog vaskrsnu'a. Marija Magdalena
jedna od Isusovih u!enika iz koje je prognao sedam demona
do#la je rano tog jutra na Isusov grob i otkrila da je grob prazan
(Jovan 20.1-18). Ona je otr!ala i prenela tu vest dvojici Isusovih
u!itelja od kojih je jedan bio Apostol Sveti Petar. Otr!ali su do
groba, otkrili da je prazan i rastali se. Marija se zatim vratila do
101

groba i o!igledno postala prvi u!enik koji je bukvalno video i
razgovarao sa vaskrslim Isusom.

$itamo, ,, Re!e joj Isus: Ne dohvataj me se, jer se jo# ne
vratih k Ocu svome. Nego idi k bra'i mojoj, i reci im da se
uzdi"em k Ocu svome i Ocu va#emu, i Bogu svome i Bogu
va#emu (stih 17). Dakle, vaskrsli Isus je jasno Oca nazvao
,,svojim Ocem. Marija Magdalena je postala ,,apostol apostola.

Pet puta Apostol Pavle nedvosmisleno pi#e o Bogu Ocu kao
o Bogu i o Isusu Hristu kao o Gospodu. U pitanju su slede'i
tekstovi:
,,da svi zajedno na jedna usta slavite Boga i Oca Gospoda
na#ega Isusa Hrista (Rimljanima 15.6).
,,Blagosloven Bog i otac Gospoda na#ega Isusa Hrista,
Otac milosr%a i Bog svake utehe (2.Korin'anima 1.3)
,,Bog i Otac Gospoda na#ega Isusa Hrista, koji je
blagosloven na sve vekove, zna da ne la"em!...(2.
Korin'anima 11.31).
,,Blagosloven Bog i Otac Gospoda na#eg Isusa Hrista,
koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na
nebesima kroz Hrista (Efescima 1.3).
,,Da Bog Gospoda na#eg Isusa Hrista, Otac slave, dade
vam Duha premudrosti i otkrivenja da Ga poznate
(Efescima 1.17).

&est puta Knjiga Otkrovenja opisuje Isusa Hrista kao nekog
ko ima Boga, nijednog drugog do Boga Oca. U pitanju su slede'i
pasusi:
Isus ,,u!ini nas careve i sve#tenike Bogu i Ocu svom;
tome slava i dr"ava va vek veka. Amin. (1.6)
Isus re!e: ,, ne na%oh tvoja dela savr#ena pred Bogom
svojim. (3.2).
102

Isus re!e: ,, u!ini'u ga stubom u crkvi Boga svog (3.12).
Isus re!e: ,,napisa'u na njemu ime Boga svog (3.12).
Isus je dodao: ,,i ime novog Jerusalima, grada Boga mog
(3.12).
Isus je dodao: ,,koji silazi s neba od Boga mog, i ime
moje novo (3.12).

U starom zavetu stoji to da Mesija ima Boga. Pre svega, dok
je bio razapet na krstu, Isus je citirao Psalm 22.1 i primenio ga na
sebe jecaju'i: ,, Bo"e moj! Bo"e moj! Za#to si me ostavio?
(Matej 27.46, Marko 15.34). Kao drugo, Isaija je govorio o
pravi!nom slugi Jahve (Isaija 42-53), a Apostol Petar
podrazumeva da se radi o Isusu (Dela 3.13, 4.27,30). Isaija
predstavlja ovog Slugu time #to ka"e: Uzalud se trudih, uzalud i
naprazno potro#ih silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i
posao moj u Boga mog. (Isaija 49.4-5). Kao tre'e, Mihej je
prorekao da 'e Mesija biti ro%en u Vitlejemu, i da 'e postati
,,vladar Izraela u ,,ime Gospoda svog Boga (Mihej 5.2,4).

Dakle, 15 puta u Bibliji nedvosmisleno stoji to da je Isus
imao boga, koga je odredio kao svog Oca. Me%utim, u Bibliji
nigde ne stoji to da je Otac imao Boga a ni to da je taj Bog !ovek
Isus Hrist. Moglo bi se o!ekivati ovo da je institucionalna crkva
u pravu kada je u pitanju doktrina Trojstva, da je Bog jedna
su#tina koja postoji u tri posebne,razli!ite,jednake i podjednako
ve!ne Osobe: Ocu, Sinu i Svetom Duhu. Nasuprot tome, Jovanov
Isus je rekao: ,,Otac je ve'i od mene (Jovan 14.28) pa samim
tim oni ne mogu da budu jednaki; on je identifikovao Oca kao
,,jednog i jedinog Boga (5.44); i molio se Ocu, nazivaju'i ga
,,jedinim pravim Bogom.

Ukoliko uzmemo u obzir toliko obimne dokaze da je Bog
Otac Bog Isusa Hrista, biblijski je neta!no identifikovati Isusa
kao Boga i moralno je neodgovorno od strane crkve da ne
103

prihvati ljude kao iskrene hri#'ane ako oni ne veruju u to da je
Isus Bog. Pavle jasno ka"e: ,, Jer, ako priznaje# ustima svojim da
je Isus Gospod, i veruje# u srcu svom da Ga Bog podi"e iz
mrtvih, bi'e# spasen. (Rimljanima 10.9). Dakle, ukoliko iko
iskreno veruje u uzdignutog Hrista kao u Gospoda Spasitelja, ta
osoba je novoro%eni hri#'anin bez obzira na to da li on/ona
veruje da je Isus Bog.
31. Da li je Toma nazvao Isusa Bogom u stihu Jovan 20:28?

Kada se vaskrsli Isus pojavio pred svojim okupljenim
u!enicima na prvo ve!e Uskrsa, Apostol Toma nije bio prisutan
(Jovan 20.19-24). U!enici su mu kasnije rekli da su videli Isusa.
Toma je rekao da u to ne'e poverovati osim ako ga on sam ne
vidi (25).
Nedelju dana kasnije, vaskrsli Isus se ponovo pojavio pred
okupljenim u!enicima u trenutku kada je i Toma bio prisutan.
Isus mu se obratio i Toma je odgovorio ,,Moj gospode i moj
Bo"e (Jovan 20.28).
Ve'ina hri#'ana veruje da je i Toma zatim nazvao Isusa
Bogom. I ve'ina u!enjaka koji se bave prou!avanjem Novog
zaveta tvrdi da je to naj!vr#'i biblijski dokaz da je Isus Bog.
Nasuprot tome, ni jedan drugi lik iz Novog zaveta Isusa ne
naziva Bogom, jer bi se to udaljilo od jevrejskog monoteizma.
Pored toga, Isus bele"i dva doga%aja prilikom kojih su Isusovi
antagonisti optu"ili Isusa da se pravi da je Bog, #to je on zatim
odbio (Jovan 5.18-47; 10.30-37).
Samim tim, hri#'ani su i te kako pogre#no razumeli Tomine
re!i ,,moj Bog. Njihova interpretacija ovih re!i ignori#e
kontekst jevan%elja u kome se krije zna!enje istih.
Pre svega, Jovan bele"i to da se vaskrsli Isus pojavio pred
Marijom Magdalenom nedelju dana pre tog doga%aja sa Tomom.
On joj je rekao: ,, idi k bra'i mojoj, i ka"i im: Vra'am se k Ocu
104

svom i Ocu va#em, i Bogu svom i Bogu va#em (20.17). Dakle,
vaskrsli Isus je svog Oca nazvao svojim Bogom. Javlja se
pitanje: Kako Isus mo"e da bude Bog ako on ima Boga? Zaista,
Jovan nije mogao da podrazumeva da je Toma nazvao Isusa
svojim Bogom kada je upravo zabele"io da je Isus Oca nazvao
tim imenom.
Zatim, jedan stih nakon Tominih re!i Jovanu nosi zaklju!ak
ovog jevan%elja a to je: ,, A i mnoga druga !udesa u!ini Isus pred
u!enicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj. A ova se
napisa#e, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Bo"ji, i da
veruju'i imate "ivot u ime Njegovo. (Jovan 20.30-31). Ova
izjava bi bila suprotna prethodnim Tominim re!ima ako je on
zaista nazvao Isusa Bogom. A nazvati Isusa ,,Sinom Bo"ijim
nije isto kao i nazvati istog Bogom.
&tavi#e. Jovan bele"i razgovor koji je Isus vodio sa
apostolima Tomom i Filipom na Poslednjoj ve!eri, samo deset
dana pre Tomine ispovesti. Isus im je rekao da 'e uskoro oti'i
ku'i svog Oca (Jovan 14.2) i ukazao na svoj odlazak u raj koje 'e
uslediti nakon njegove smrti i vaskrsnu'a. Zatim Jovan dodaje:
4 I kuda ja idem znate, i put znate. 5 Re!e Mu Toma: Gospode! Ne
znamo kuda ide#; i kako mo"emo put znati? 6 Isus mu re!e: Ja sam put i istina
i "ivot; niko ne'e do'i k Ocu do kroza me. 7 Kad biste mene znali onda biste
znali i Oca mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga. 8 Re!e Mu Filip:
Gospode! Poka"i nam Oca i bi'e nam dosta. 9 Isus mu re!e: Toliko sam
vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti
govori#: Poka"i nam Oca? 10 Zar ne veruje# da sam ja u Ocu i Otac u meni?
Re!i koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego Otac koji stoji u meni On
tvori dela. 11 Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li meni ne
verujete, verujte mi po tim delima.
Isusove re!i ,,Otac je u Meni mora da su ostavile dubok
utisak na Tomu. Zaista, one predstavljaju klju! ta!nog
razumevanja onoga #to je neverni Toma kasnije podrazumevao
pod tim kada je Isus nazvao svojim Bogom. Zaista, Toma je
priznao ono #to je Isus propovedao deset dana pre toga, da je Bog
Otac u Isusu.
105

Isus je propovedao isto to mnogo dana ranije. Rekao je:
,,Otac i ja smo jedno (Jovan 10.30). Njegovi jevrejski protivnici
su ga pogre#no razumeli i samo #to ga nisu kamenovali. Optu"ili
su ga da huli na Boga i govorili: ,,ti, premda si !ovjek, pravi# se
Bogom (Jovan 10.33). Isus je implicitno negirao ovo i objasnio
koncept jedinstva time #to je rekao: ,, verujete da je Otac u meni i
ja u Njemu (33). U!enjaci ovo zovu uzajamnim pro"imanjem.
Neke hri#'ane pogrenih misli znaju da zbune Isusove re!i u
stihu 14.9 Jovanovog jevan%elja - Onaj ko je video Mene video
je i Oca. Oni misle da je ovde Isus tvrdio da je Otac. U tre'em
veku, crkva je sa pravom osudila ovo verovanje, pod nazivom
savelijanstvo, i proglasila ga jereti!kim. Isus i pisci Novog zaveta
!esto prave razliku izme%u Oca i Isusa kao dve posebne
individue.
Jovanov Isus je propovedao ne#to sli!no tome i drugim
prilikama. Jednom, kada je prisustvovao gozbi u Jerisalimu ,,
Isus povika i re!e: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog
koji me posla; I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla (Jovan
12.44-45). Ponovo, Isus je pri!ao o Bogu Ocu. Zapravo, Otac
koji je poslao Sina jeste najizra"enija tema u Jovanovom
jevan%elju, ponavlja se !ak 40 puta.
Pro"imanje Boga i Hrista i to #to je Bog poslao Hrista
oslikava koncept posredovanja. U anti!ko doba, posebno u
poslovnom svetu i me%u Jevrejima, glavna osoba bi izabrala
nekoga ko 'e da je predstavlja kao posrednik. Dakle, obavljanje
posla sa ne!ijim sinom je isto kao i obavljanje posla sa tom
osobom, jer kao da je otac u sinu.
Jovanov Isus je ovaj koncept posredovanja propovedao
mnogo puta. On je !esto govorio da je Otac dao njemu svoje re!i
i dela (Jovan 12.49; 14.10; 24; 17.8). I rekao je o Ocu: ,, Moja
nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao. Ko ho'e Njegovu
volju tvoriti, razume'e je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe
govorim. Obratite pa"nju na na!in na koji on pravi razliku
izme%u sebe i Boga. Jednom prilikom je rekao: ,, Ja do%oh u ime
106

Oca svog a zatim je Oca nazvao jedinim i pravim Bogom
(5.43-44)
Kako bismo pravilno razumeli Isusa u Jevan%elju po Jovanu,
hristologija o posredovanju nikako ne mo"e da bude
prenagla#ena. Ona je klju!na za ispravljanje pogre#nog
tuma!enja nekoliko Jovanovih tesktova u kojima je Isus
pogre#no protuma!en kao Bog, kao neko ko tvrdi da je Bog ili da
je Bog koji je postao !ovek.
&tavi#e, hristologija o posredovanju koja se tako%e naziva i
hristologija slanja, predstavlja priparno fokusiranje na !uvanje
vere vernicima (Jovan 16.27-30; 17.8). Kao Bo"iji vrhovni
izaslanik, Jovanov Isus funkcioni#e kao Bog a pri tom nije Bog.
U mojoj knjizi pod nazovom Restitucija Isusa Hrista (2008.),
posvetio sam 17 strana Tominim re!ima ,,moj Bog koje se
javljaju u stihu 20.28 Jovanovog jevan%elja i citiram 38 u!enjaka
tom prilikom. Koriste'i stihove 14.9,11 kao klju!ne za
razumevanje Tome, svoje istra"ivanje u ovoj knjizi
usredsre%ujem upravo na ovu tematiku. Radi se o interpretaciji
Bog-u-Hristu koja je suprostavljena interpretaciji Hrist-u-Bogu.
32. Da li je Petar verovao da je Isus Bog?

Nakon prvog veka, skoro svi hri#'ani su verovali da je Isus
bio Bog. Me%utim, Novi zavet otkriva da Apostol Petar nije
mogao da veruje u tako ne#to.
Petar je najinteresantniji i najva"niji lik me%u Isusovim
izabranim apostolima. Upravo iz tog razloga, u sinopti!kim
jevan%eljima, on je uvek prvi kada se nabrajaju svih dvanaest
apostola. &tavi#e, Isus je Petru dao klju!eve carstva. Samim tim,
on je postao prvi koji je propovedao jevan%elje Jevrejima,
Samari'anima i nevernicima (Matej 16.19; Dela 1.8; 2.14; 8.14;
10.34-43). Ono #to je Petar rekao ili ono #to je nije rekao u vezi
107

sa Isusom predstavlja klju! za razumevanje toga da li je Isus bio
Bog.
Jednom prilikom, Isus je u privatnosti upitao svoje apostole:
,,Ko ka"ete da ja jesam? I Petar je odgovorio: ,,Ti si Hrist, Sin
"ivoga Boga (Matej 16.15-16). Dakle, Petar je prihvatio da je
najva"nije verovati da je Isus obe'ani Mesija Izraela, Sin Bo"iji a
ne Bog.
Zatim je Isus rekao svojim apostolima da on mora da propati
mnogo toga u rukama religijskih vlasti u Jerusalimu i da mora da
bude ubijen. Mi !itamo: ,, I uzev#i Ga Petar po!e Ga odvra'ati
govore'i: Bo"e sa!uvaj! Ne'e to biti od tebe (Matej 16.22). Da
je Petar mislio da je Isus Bog, on sigurno to ne bi u!inio!
Nakon Isusove smrti i odlaska u raj, Petar je postao izaslanik
zajednice Isusovih sledbenika, onoga #to u!enjaci nazivaju
Isusovim pokretom. On je propovedao na prvim dobro
pose'enim evan%elisti!kim slu"bama u Jerusalimu, osu%uju'i
svoju bra'u Jevreje zbog toga #to su pristali na to da Isus bude
razapet. Ove poruke, zabele"ene u Delima apostolskim, pru"aju
neke od klju!nih dokaza da Isus ne mo"e da bude Bog.
Prvog dana Duhova Petar je propovedao o ,,Isusu
Nazare'aninu, !oveku od Boga potvr%enog me%u vama silama i
!udesima i znacima koje u!ini Bog preko Njega me%u vama, kao
#to i sami znate (Dela 2.22). Petar identifikuje Isusa kao !oveka
i razlikuje ga od Boga, #to ukazuje na to da on nije verovao da je
Isus Bog.
Petar zavr#ava svoju prvu slu"bu time #to govori jevrejskom
narodu: ,, Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i
Gospodom i Hristom Bog u!inio ovog Isusa koga vi raspeste
(Dela 2.36). Ponovo, Petar razlikuje Hrista i Boga, #to uvek
ukazuje na to da Hrist nije Bog. I to #to je Bog od Isusa na!inio
Gospoda i Hrista pokazuje da je Bog imao suverenitet tom
prilikom, pa je Isus podre%en Bogu.
Petar se tako%e javlja kao najistaknutiji lik u Novom zavetu
koji identifikuje Isusa kao Bo"ijeg slugu (Dela 3.13,26; 4.27,30,
108

1.Petrova 2.22). Crkveni oci prestaju to da rade. O!igledan
razlog jeste taj #to se ovo sukobljava sa idejom da je on bio Bog.
Nasuprot tome, Koran dobro zapa"a da ,,Mesija ne prezire to #to
je sluga Bo"iji( 4.172).
&tavi#e, u svakom od prve tri slu"be on izjavljuje da je Bog
digao Isusa iz mrtvih (Acts 2.24, 32; 3.15; 4.10). Kasnije, kada je
Petar po prvi put propovedao nejevrejskoj populaciji on je rekao:
,, Znate Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i
silom, koji pro%e !ine'i dobro i isceljuju'i sve koje %avo be#e
nadvladao; jer Bog be#e s njim... Ovog Bog vaskrse tre'i dan
(Dela 10.38,40).Isus nije bio Bog jer je zavisio od Bo"ijeg duha
koji mu je davao mo'. To #to je Petar objavio da je Bog bio sa
Isusom o!igledno pokazuje da Isus nije bio Bog.
Dakle, umesto da uverava da je Isus bio Bog, Petar je
redovno pravio razliku izme%u njih dvojice. Tvrdio je da je Bog
digao Isusa iz mrtvih, i da je od velike va"nosti verovati u to.
Crkveni oci nakon apostola su toliko nagla#avali to da je Isus bio
Bog da su neki umanjili va"nost propovedanju toga da je Bog
digao Isusa iz mrtvih.
Petar nije verovao da je Isus Bog ve' da je on imao Boga
Oca. On u uvodnom delu svog prvog novozavetnog pisma pi#e:
,, Blagosloven Bog i Otac Gospoda na#eg Isusa Hrista, koji nas
po velikoj milosti svojoj prerodi za "ivu nadu vaskrsenjem Isusa
Hrista iz mrtvih (1. Petrova 1.3). Nekoliko stihova kasnije on
govori o Isusu: ,, Koji kroz Njega verujete Boga koji Ga podi"e
iz mrtvih, i dade Mu slavu, da bi va#a vera i nadanje bilo u
Boga (21). To #to je Bog dao slavu Isusu pokazuje da je Isus pre
toga nije posedovao, #to dalje ukazuje na to da on nije bio Bog.
Neki tradicionalisti citiraju poslednji deo stiha 1.1 Druge
Petrove poslanice kako bi pru"ili podr#ku mi#ljenju da je Isus bio
Bog. Skoro sve engleske Biblije prevode ovaj deo na na!in na
koji to radi i Nova ameri!ka standardna Biblija (NASB), u kojoj
stoji ,, of our God and Savior, Jesus Christ (na#eg Boga
Spasitelja, Isusa Hrista). U pitanju je jedna Osoba, koja Isusa
109

naziva Bogom. Me%utim u Verziji kralja D"ejmsa stoji: ,, of God
and our Savior Jesus Christ (na#eg Boga i spasitelja Isusa
Hrista). Ovde su u pitanju dve osobe, pa Isus nije nazvan
Bogom.
Razlika je gramati!ke prirode. Po#to re! soteos (Spasitelj) u
gr!kom tekstu stoji bez !lana, pitanje je da li se li!na zamenica
hemon (na#) odnosi na theou (Bog), kao u NASB, ili na soteros,
kao u Verziji kralja D"ejmsa. J.N.D. Kelly o istom ovom
problemu u stihu 2.13 Poslanice Titu ka"e da re! ,,Spasitelj ima
tendenciju da stoji bez !lana (Timotiju 1.1) i u svakom slu!aju
ta!na upotreba !lana se prekinula u gr!kom jeziku kasnijeg
doba.
Slede'i unutra#nji dokaz ukazuje nato da je ta!no
razumevanje da su u pitanju dve Osobe:
1) Ukoliko je Petar bio autor 1. i 2. Petrove poslanice, on ne
bi Isusa nazvao Bogom u stihu 1.1 Druge Petrove
poslanice i time ubacio konfuziju kada je u pitanju
pravljenje razlike izme%u njih dvojice u slede'em stihu;
2) Sli!an slo"eni naslov ,,*/na# Bog i Spasitelj (Isus Hrist),
javlja se !etiri puta u ovom pismu (2. Petrova 1.11; 2.20;
3.2,18) #to ukazuje na to da je formula koja ne
identifikuje Isusa kao Boga postala u!vr#'ena;
3) Petar ne bi napisao ,,Bog i Otac na#eg Gospoda Isusa
Hrista u stihu 1.3 1. Petrove poslanice a zatim nazvao
Hrista Bogom ovde u stihu 1.1 2. Petrove poslanice.
Da donesemo zaklju!ak, Petar nije verovao da je Isus
Bog ve' je verovao da je on Hrist, Spasitelj, poslu#ni i
podre%eni sluga suverenog i jedinog Boga Oca.
33. &ta je bila Pavlova hristologija?

110

Apostol Pavle se zala"e za druga!ije, me%utim ipak prili!no
komplementarne hristologije u svojim pismima u Novom zavetu.
Ipak, ni jedna od njih ne identifikuje Isusa kao Boga, a neke od
njih ukazuju da Isus ne mo"e da bude Bog.
Prvo, Pavle pi#e o Hristu, koji je slika Boga (2. Korin'anima
4.4), dodaju'i pri tom da je ,,On slika nevidljivog Boga
(Kolo#anima 1.15). Neki hri#'ani su mislili da se pod tim da je
Isus slika Boga podrazumeva da on jeste Bog. Nasuprot, ,,Bog je
stvorio !oveka po svom obli!ju (1.Knjiga Mojsijeva 1.27), ali to
nije zna!ilo da su i Adam i Eva bogovi. Geza Vermes ta!no
tvrdi: ,,Pavle je opisao Hrista kao ,,obli!je ili ikonu Boga ... to
ni izbliza ne ukazuje na to da je Hrist bo"anstvo. Logi!no je to
da Isus ne mo"e biti i Bo"ije obli!je i sam Bog, koji je nevidljiv
obi!nim smrtnicima.
Zatim, Pavle je jedinstven jer u Novom zavetu on pravi
kontrast izme%u Isusa i Adama (Rimljanima 5.14 -19; 1.
Korin'anima 15.45-47; Filipljanima 2.6). U!enjaci ovo nazivaju
Adamovom hristologijom. Pavle opisuje Isusa kao idealnog,
arhetipskog !oveka a Adama kao palog !oveka koji je doneo
propast zemlji i !ove!anstvu. Ono #to je Adam izgubio tokom
svog pada, Isus je dobio svojom poslu#no#'u, pravi!nim
"ivotom, patnjom i umiranjem zarad nas.
Mnogi crkveni oci su tvrdili da je Isus morao da bude Bog i
da "ivi bezgre#no kako bi postao savr#ena "rtva za na#e grehove.
Me%utim, ovo mi#ljenje je arbitrarno i nema podr#ku svetih spisa
a pored toga je i u suprotnosti sa hristologijom koja se odnosi na
Adama.
Pored toga, Isus je morao biti isku#avana (Matej 4.1-11;
Jevrejima 2.18; 4.15) kao #to je to bio Adam, me%utim Isus ne
mo"e biti Bog jer ,,se Bog ne mo"e zlom isku#ati.
Mnogi !itaoci biblije pa !ak i oni koji su je prou!avali
mislili su da Pavle opisuje Isusa kao nekog ko je preegzistirao,
uglavnom zbog njegovog o!iglednog u!estvovanja u stvaranju
(1. Korin'anima 8.6; Kolo#anima 1.16) i zaklju!ili su da
111

preegzistencija ukazuje na bo"anstvo. Me%utim, trijadolog D.A.
Carson kategori!ki tvrdi da ,,preegzistencija ne podrazumeva
bo"anstvo.
Zaista, judaizam drugog hrama je smatrao da su odre%eni
ljudi naklonjeni veri preegzistirali, me%utim Isus nije mislio da
ovo ugro"ava njihov monoteizam. Karl-Josef Kuschel ka"e da
,,ne postoji naznaka bilo kakve nedvosmislene ili eksplicitne
izjave u vezi sa preegzistencijom u hristologiji koju je pokrenuo
Pavle. I dok Pavle pi#e o Bogu koji #alje svog Sina (Gala'anima
4.4), ovo jedva da oslikava proro!ansku tradiciju bo"anske
dodele !ina. James Dunn insistira da ,,Ne postoji dokaz da je Isus
sebe smatrao preegzistentnim bi'em. Dunn donosi zaklju!ak da
je jezik koji Pavle koristi kako bi ozna!io preegzistenciju u stvari
personifikovana Mudrost.
&tavi#e, Isus nije mogao da preegzistira jer je morao da bude
u potpunosti kao Adam kako bi bio idealan !ovek. Autor
Poslanice Jevrejima ka"e da je Isus ,,morao da bude na!injen
poput Svoje bra'e po svemu ... kako bi se iskupio za ljudske
grehove (Jevrejima 2.17). Samim tim, Isus nije mogao da
preegzistira jer je bio poput nas koji nismo preegzistirali.
Dakle, Hristologija koja je usredsre%ena na Adama se
poni#tava ukoliko je Isus su#tinski druga!iji od Adama. Zapravo,
Isus ne mo"e racionalno biti upore%en a Adamom ukoliko je Isus
Bogo!ovek; zapravo, oni moraju biti ta!ne paralelne figure. Da li
je ovo razlog za#to se mnogi tradicionalisti ustru!avaju od
usvajanja hristologije usredsre%ene na Adama?
Kao tre'e, Pavle potvr%uje hristologiju koja se isklju!ivo
odnosi na Boga u Hristu. On pi#e o ,,Bogu u Hristu (Efescima
4.32, 1. Rimljanima 2.14). I on obja#njava da je ,,Bog bio u
Hristu, mire'i svet sebi samom (2. Korin'anima 5.19).
Hristologija koja je usredsre%ena na Boga u Hristu
predstavlja teocentri!nu hristologiju suprotnu hristologiji koja
tvrdi da je Hrist Bog, koja je Hristocentri!na. Hans Kung ka"e da
112

Pavlova ,,hristocentri!nost ostaje utemeljena na teocentri!nosti i
kulminira istom: ,,od Boga kroz Isusa Hrista.
Trebalo bi da bude o!igledno to da Bog koji je u Hristu ne
!ini Hrista Bogom ni#ta vi#e nego #to to #to Bog i Hrist
pro"imaju vernike !ini iste bogovima ili hristovima. Pavlov
omiljeni iskaz koncepta duhovne pozicije vernika jeste taj da su
oni ,,u Hristu.
Samim tim, za Apostola Pavla, Isus predstavlja savr#enu
sliku Boga pre svega zbog toga #to je Bog, u svoj svojoj puno'i,
boravi u Hristu (Kolo#anima 1.19; 2.9), #to Hrista ne !ini
Bogom.
Kao !etvrto, Pavle zastupa hristologiju Gospoda. On je
jedinstven kao novozavetni autor po tome #to stalno i isklju!ivo
naziva Oca ,,Bogom a Isusa ,,Gospodom. Zapravo, re!enica
,,Isus je Gospod predstavlja dominantnu versku izjavu rane
crkve.
&ta su rani hri#'ani podrazumevali pod tim kada su Isusa
zvali Gospodom? Smatrali su da ga treba slu#ati, posebno kada
daje uputstva ka pravi!nosti (Matej 5-17-20; 7.21-23). Vaskrsli
Isus je rekao ,,Sav autoritet je dat meni u raju i na zemlji (28.18;
Jovan 16.15; 17.10).
Mnogi tradicionalisti smatraju da to #to se u Novom zavetu
Isus smatra Gospodom ukazuje da je on Bog jer Septuaginta
gr!ki prevod hebrejske Biblije iz tre'eg veka pre nove ere
prevodi re! kurios kao ,,Gospod, umesto yhwh, #to je hebrejsko
ime za Boga. Me%utim, Pavle ne pru"a nikakav dokaz da je ovo
na!in na koji on primenjuje kurios na Isusa. James Dunn pru"a
obja#njenje u vezi sa ovom re!i koja se javlja u pismima
Apostola Pavla, ,,kurios ne predstavlja toliko na!in na koji se
Isus identifikuje sa Bogom ve' ako i#ta onda predstavlja na!in
razlikovanja Isusa od Boga.
Neki u!enjaci tvrde da povremena praksa Apostola Pavla da
primeni starozavetne tekstove o Jahvi (yhwh) na Isusa ukazuje na
113

to da je verovao da je Isus Jahve. Me%utim, ve'ina ovih slu!ajeva
ukazuje samo na to da je Isus zastupnik Jahve par excellance.
Kao !etvrto, Pavle potvr%uje hristologiju o podre%enosti. On
ka"e da Isus pripada Bogu i da je Bog glava Hristu (1.
Korin'anima 3.23; 11.3). On tako%e pi#e da je Bog Otac ,,bla"eni
i jedini Silni Car (1. Timotiju 6.15). A kada govori o
budu'nosti, Pavle ka"e ,, da kad (Isus) preda carstvo Bogu i Ocu
...onda 'e se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da
bude Bog sve u svemu. (1. Korin'anima 15.24, 28). Robin
Scroggs obja#njava da Otac ,,ostaje jedna i jedina mo' koja je
Bog.
34. Da li je Isus Bog u sihu 9.5 Poslanice Rimljanima?

Tradicionalisti!ki nastrojeni prou!avaoci Biblije citiraju stih
9.5 Poslanice Rimljanima kao primarni novozavetni tekst koji
Isusa naziva Bogom. Me%utim, ovo je pod znakom pitanja jer
ovaj pasus uklju!uje i gramati!ki problem u izvornom gr!kom
tekstu. F.C. Burkitt ka"e da je interpunkcija u ovom pasusu bila
predmet diskusije vi#e puta nego bilo koja druga re!enica ove
literature.
Mo"emo da vidimo razliku ukoliko uporedimo dva izdanja
iste Engleske Biblije. Revidirana standardna verzija prevodi stih
9.5 Poslanice Rimljanima ,,njima pripadaju patrijarsi, i njihove
rase, prema telu, jeste Hrist. Bog koji je iznad svih neka bude
blagosloven zauvek. Amin. Ovo izdanje pravi razliku izme%u
Hrista i Boga kao dva pojedinca, odnosno dve Osobe, tako da ne
naziva Isusa Bogom. Me%utim u Novoj revidiranoj standardnoj
verziji stoji: ,,njima pripadaju patrijarsi, i od njih, prema mesu,
dolazi Mesija koji je nad svima blagosloven zauvek. Amin. Ovo
izdanje predstavlja vi%enje koje podrazumeva samo jednu Osobu
u kojoj je Isus Mesija nazvan Bogom.
114

Problem predstavlja gr!ki jezik. Kada je Pavle u prvom veku
pisao ova pisma, u gr!kom jeziku nije postojala interpunkcija niti
prostor izme%u slova i sve je bilo napisano velikim slovima.
Znakovi interpunkcije, razmaci i mala i velika slova nisu bila
uvedena u gr!ki jezik sve do tre'eg i !etvrtog veka. Dakle, oni
koji se bave gramatikom Novog zaveta da ta!an prevod ove
re!enice ne mo"e da zavisi od gr!ke gramatike koja u to doba
nije ni postojala.
Pitanje gde treba uvesti znake interpunkcije u stih 9.5.b
Poslanice Rimljanima u gr!kom tekstu i kako treba isti prevesti
na engeski, mo"e se postaviti na slede'i na!in: u skladu sa
kasnijim gr!kim jezikom u kome postoji interpunkcija, da li
ta!ka-zarez ili ta!ka treba da bude uvedena nakon re!i sarka
(,,meso) u gr!kom tekstu koji ne sadr"i znake interpunkcije?
Ukoliko ijedno od ova dva bude uvedeno, nezavisna re!enica 'e
uslediti posle ovoga, kao doksologija Bogu Ocu i re!enica samim
tim ne'e Hrista nazvati Bogom. Po#to se u stihu 9.5b pominje i
Bog i Hrist, pretpostavljamo da je ovde Bog Otac, u pitanju je
vi%enje koje uzima u obzir dve Osobe.
Podre%eno pitanje u vezi sa ovim stihom jeste to da li se
apozicija koja se mo"e prevesti ,,ko je iznad svih mo"e
primeniti na Hrista ili Boga.
1. Skoro svi crkveni oci smatraju da se u ovom stihu Hrist
naziva Bogom.
2. Doksologija hvale Bogu u ovom stihu ne bi bila prikladna
jer je Pavle pre toga izrazio tugu i "alost u stihovim 1-3.
3. Uob!ajen red re!i u re!enici u starozavetnim
doksologijama, koje se odnose na Boga Oca, ovde nije
upotrebljen i re! ,,blagosloven ne prethodi re!i
,,GOSPOD/Bog.
4. U drugim doksologijama Apostola Pavla, re! ,,Bog
nikada nije stavljena na prvo mesto.
115

5. Doksologije Apostola Pavla nikada ne stoje bez veznika,
kao #to je to slu!aj ovde, #to bi bilo neprirodno i #to bi
u!inilo veznik ,,ho on (,,koji je) nepotrebnim..
Razlozi iz kojih u!enjaci isti!u vi%enje koje uzima
uobzir dve Osobe jesu slede'i:
1. Pavle, biv#i Farisej, nije mogao Hrista nazvati Bogom
jer je strogi monoteizam ostao dominantna odlika
njegove teologije.
2. Pavle nije mogao Isusa Hrista nazvati Bogom jer on
stalno pravi razliku izme%u Boga i Isusa Hrista u
ovom kao i u ostalim pismima Novoga zaveta.
3. Pavle nikada direktno ne naziva Hrista ,,Bogom ni u
jednom od svojih 10 pisama. Me%utim, on
upotrebljava re! theos (Bog) kada govori o Ocu, !ak
500 puta.
4. Pavle nikada ne naziva Hrista Bogom bez
obja#njenja. Sigurno to ne'e u!initi i u ovoj kratkoj
re!enici koja po!inje da se bavi razli!itim
tematikama, posebno Izraelom.
5. &est od ukupno sedam drugih doksologija u korpusu
Apostola Pavla su jasno upu'ena Bogu Ocu, #to
pokazuje da je slu!aj isti i sa stihom 9.5b Poslanice
Rimljanima.
6. Pavle nikada ne primenjuje gr!ki izraz epi panton
(,,iznad svih) ili pantokrator (,,Svemo'ni) na Hrista,
niti to !ini bilo koji drugi autor Novoga zaveta. To bi
bilo u suprotnosti sa idejom da je Hrist podre%en
Bogu ( 1. Korin'anima 3.23; 11.3; Efescima 4.6).
7. Ukoliko se re!i shvate kao ,,Bog nad svima to
aludira na paralelu sa Starim zavetom, kao #to su
116

Psalm 104.19-20 i 1. Korin'anima 29.11, #to ukazuje
na doksologiju Bogu ovde.
8. Pavle nikada ne primenjuje gr!ku re! eulogetos
(,,blagosloven) na Hrista, #to ni jedan drugi autor
Novog zaveta ne !ini. U svih sedam drugih slu!ajeva
ta re! se u Novom zavetu odnosi na Boga Oca.
9. Pavle na drugom mestu pi#e da je Bog jedini i
Suveren (1. Timotiju 6.15) #to se !ini
nekompatibilnim sa idejom da je Hrist ,,nad svima.
10. Uklju!ivanjem Hrista u spisak osam prednosti koje je
Bog dao Izraelu nije u skladu a opisivanjem ove
odre%ene prednosti kao ,,Boga iznad svih.
Mora se doneti zaklju!ak da je stih 9.5 b poslanice
Rimljanima dvosmislen jer su najraniji a samim tim i
najpouzdaniji novozavetni rukopisi napisani velikim
slovima bez razmaka i znakova interpunkcije. Jasne
izjave apostola Pavla poput onih u 1. Korin'anima 8.6 i
Efescima 4.5-6, na istu temu treba da uka"u na njegovu
nameru u Rimljanima 9.6b. Pored toga, to #to je on stalno
imao obi!aj da potvr%uje strogi monoteizam i da pravi
razliku izme%u Hrista i Boga a da pri tom Hrista
podre%uje Bogu i identifikuje Boga kao Oca, ukazuje da
on nije mogao da ima nameru da Hrista nazove Bogom
ovde, u stihu 9.5b Poslanice Rimljanima. Bez obzira na
to, ovaj gramati!ki dvosmislen stih ne sme biti
upotrebljen kao dokazni tekst odr#ke tradicionalnom
verovanju da je Isus Hrist Bog.
35. Da li je Isus Bogo%ovek u stihu 1Tim 2.5?

117

Neki crkveni oci su Isusa shvatali kao ,,Bogo!oveka i od
tada su isto to !inili i hri#'ani. Emil Brunner stalno to !ini u
svojoj klasi!noj odbrani tradicionalne hristologije: The Mediator:
A Study of the Central Doctrine of the Christian Faith
(Posrednik: Studija o centralnoj doktrini hri#'anske vere).
Oni koji Isusa nazivaju Bogo!ovekom pod tim
podrazumevaju da je on bukvalno si#ao na zemlju i postao !ovek,
Isus Hrist, #to oni nazivaju i inkarnacijom i !esto citiraju stih 2.5
Prve poslanice Timotiju kao jedino sredstvo podr#ke u Boibliji.
Pavle pri tom pi#e, ,,Postoji jedan Bog, i jedan posrednik izme%u
Boga i ljudi, !oveka Isusa Hrista.
Mnogi u!enjaci misle da u stihu 2.5 Prve poslanice Timotiu
Pavle citira liturgiju koja je !esto upotrebljavana u crkvala tog
vremena ba# kao #to on !ini u stihu 8.6 Prve poslanice
Korin'anima, u kom ka"e: ,,postoji samo jedan Bog, Otac.
Ukoliko je stih 2.5 Prve poslanice Timotiju liturgija, to onda
obja#njava za#to Pavle nije smatrao da je neophodno da objasni
#ta je pod tim mislio jer je to Timotiju bilo poznato.
U skladu sa tim, ova liturgijska izreka u stihu 2.5 Prve
poslanice Timotiju ustanovila je prvi koncept !itave istine o
Bogu, pored !injenice da on postoji, on je i numeri!ki ,,jedan.
Samim tim, aludira na &emu, gde je ukratko prikazano jevrejsko
verovanje. U &emi stoji: ,, $uj, Izrailju: Gospod je Bog na#
jedini Gospod. (5. Knjiga Mojsijeva).
,,Jedini Bog u stihu 2.5 Prve poslanice Timotiju tako%e se u
ovoj poslanici odnosi na ,,Boga Oca , koji je nevidljiv i jedini
Bog (1.2,17). Samim tim, Pavle ka"e Timotiju, svom saradniku
pri slu"bi, da je Otac jedini Bog, #to zna!i da je on, numeri!ki
gledano, jedan.
Trijadolozi se zala"u za to da ,,jedan u &emi ne ozna!ava
Boga numeri!ki ve' kao jedinstvo, samim tim pru"aju dozvolu
svojoj doktrini da je Bog jedinstvo tri Osobe: Oca, Sina i Svetoga
duha. Me%utim Pavlova postavka ,,jednog Boga i ,,jednog
posrednika u stihu 2.5 Prve poslanice Timotiju pravi razliku
118

izme%u dve Osobe. Drugim re!ima, ukoliko ,,jedan posrednik
ozna!ava jednu Osobu, naime, Isusa Hrista, onda, kako bismo
bili konzistentni, paralelni izraz ,,jedan bog mora da ozna!ava
numeri!ki jednu Osobu Boga Oca. Dakle, umesto da ovaj stih
ukazuje da je Isus ,,Bogo!ovek, on zapravo pravi razliku
izme%u njega i jednog Boga.
&ta je to zapravo posrednik? U gr!kom Novom zavetu, re!
koja je ovde prevedena kao posrednik glasi mesites. Ona zna!i
,,onaj koji stoji u sredini, sredi#nji !ovek. Biblijski kriti!ar B. F.
Westcott defini#e ovu re! mesites kao ,,onaj koji stoji izme%u
suprostavljenih strana i kojo treba da ih sprijatelji.
Dakle, posrednik je tre'a strana koja poku#ava da pomiri dve
strane na razli!ite na!ine. Dve strane, u ovom slu!aju, jesu Bog i
gre#no !ove!anstvo. Isus nije bio !lan gre#nog !ove!anstva jer je
bio ,,bezgre#an a samim tim i ,,odvojen od gre#nika (Jevrejima
4.15; 7:26; 2.Korin'anima 5.21). Ovaj posrednik, Isus Hrist
poku#ava da zbli"i ove dve strane. Umesto da stih 2.5 Poslanice
Timotiju shvatimo kao podr#ku ideji da je Isus Bog, on !ini
upravo suprotno insistiraju'i na tome da posrednik, kao !ovek u
srdini, nije ni Bog niti !lan gre#nog !ove!anstva koje se otu%ilo
od Boga. U tome je !itava poenta posrednika, taj pojedinac je
jedinstven jer ne pripada ni jednoj od suprostavljenih strana.
Isus je opisan kao posrednik jo# tri puta u Bibliji, u Knjizi
Jevrejima (Jevrejima 8.6; 9.15; 12.24). Ovi pasusi kao i njihovi
konteksti doprinose vi%enju da je Isus jedini kvalifikovan da
posreduje izme%u Boga i !ove!anstva. Kao sin Bo"iji, i kao neko
ko je savr#eno pravi!an, Isusa odmah povezuju sa obojicom.
Biblija podu!ava da je gre#no !ove!anstvo udaljeno od Boga
i da je samim tim u neprijateljskim odnosima sa istim. Bog je
onaj Jedan sa kojim gre#nici moraju da se pomire. Jovan pi#e:
,,gnev Bo"ji ostaje na onima koji ne veruju u Hrista. (Jovan
3.36). Dakle, Pavle pi#e Korin'anima da treba da se ,,pomire sa
Bogom, tj. sa Bogom Ocem (2. Korin'anima 5.21, Rimljanima
5.10). Zanimljivo je da se u Novom zavetu nikada ne javlja
119

naredba ljudima da se pomire sa Isusom. Bog je onaj kome
gre#nici odgovaraju jer su prekr#ili njegove zakone.
Samim tim, Bog je ultimativni izvor pomirenja. On planira i
posti"e isto putem Isusa Hrista, koga je poslao kao Iskupitelja.
Pavle dalje informi#e Korin'ane koji veruju da je ,, Ali je sve od
Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam
slu"bu pomirenja (2. Korin'anima 5.18).
Neki u!enjaci su se u pro#losti bunili protiv oslovljavanja
Isusa kao Bogo!oveka. Nemac Friedrich Schleiermacher,
netrijadolog i najproslavljeniji hri#'anski teolog devetnaestog
veka, bio je jedan od onih koji su to !inili. On i mnogi drugi
ukazali su na to da se termin ,,Bogo!ovek ne pojavljuje ni u
stihu 2.5 Prve poslanice Timotiju niti na bilo kom drugom mestu
u Bibliji. Schleiermacher je upozorio da ovaj termin treba dobro
razmotriti.
I zaista je to potrebno. Koncept Bogo!oveka je paralelan
paganskom pojmu mitolo#kih polubogova koji su i bogovi i ljudi.
Zaista, protognosticizam prvog veka ove ere mogla je da opi#e
takvu figuru mitolo#kog iskupitelja kao ,,Bogo!oveka.
Zapravo, Pavle je mogao da ima takav protognosticizam na
umu kada je zapisao stih 2.5 Prve poslanice Timotiju. Mo"da je
pravio kontrast izme%u Isusa kao jednog posrednika sa
protognosti!ki verovanjem u pleroma mnogih eona kao u lanac
posrednika koji povezuju Boga sa ljudskim rodom.
Zaista je !udno to #to hri#'ani identifikuju Isusa kao
,,Bogo!oveka samo na osnovu biblijskog teksta koji se nalazi u
stihu 2.5 Prve poslanice Timotiju. Umesto toga, ovaj pasus
predla"e da Isus nije dualno bi'e jer (1) jasno pravi razliku
izme%u Boga i Isusa Hrista (2) potvr%uje da je Bog jedna Osoba,
(3) Hrista Isusa naziva samo ,,!ovekom i (4) samim tim ne
naziva istog ni Bogom a ni Bogo!ovekom.
Trebalo bi doneti zaklju!ak da nije ta!no identifikovati Isusa
kao ,,Boga ili ,,Bogo!oveka samo na osnovu stih 2.5 Prve
poslanice Timotiju. Logi!no je to da Isus Hrist kao tre'a strana
120

ne mo"e da nas pomiri sa Bogom i da u isto vreme sam bude
Bog. Na kraju, Dana#nja engleska verzija na slede'i na!in:dobro
parafrazira zna!enje koje je Pavle nameravao da iska"e u ovom
stihu: ,,Jer postoji jedan Bog, i postoji jedan koji spaja boga i
!ove!anstvo a to je Isus Hrist.
37. Da li je Isus Bog u stihu 1.8 Poslanice Jevrejima?

Oni koji se bave analizom Novog zaveta a veruju da je Isus
Bog, takozvani ,,tradicionalisti citiraju stihove 1.8-9 Poslanice
Jevrejima kao jedan od glavnih tekstova koji podr"avaju njihov
stav.Autori citiraju Psalme 45.6-7 i primenjuju ih na ,,Sina
Isusa Hrista. U oba teksta se javljaju problemi gramati!ke
prirode, zbog !ega je te#ko utvrditi da li autor Poslanice
Jevrejima Isusa naziva Bogom. Kako bismo razumeli na!in na
koji on koristi ovaj citat, moramo prvo prou!iti taj sam citat.
Psalm 45 je pesma za ven!anje, po naslovom ,,pesma o
ljubavi i upu'ena je ,,Kralju (stih 1). Mo"da se odnosi na
idealnog kralja a mo"da je sastavljena za ven!anje odre%enog
kralja, mo"da kralja Solomona ili iz oba navedena razloga.
Psalmista pi#e: ,, Presto je Tvoj, Bo"e, ve!an i nepokolebljiv;
skiptar je carstva Tvog skiptar pravice. Ljubi# pravdu i mrzi# na
bezakonje; toga radi pomaza te, Bo"e, Bog Tvoj uljem radosti
vi#e nego drugove Tvoje.
Prevodioci su li!ne zamenice ovde napisali velikim slovima
jer su verovali da se odnose na Isusa i kako bi ukazali na svoje
verovanje da je Isus Bog. I autor Poslanice Jevrejima citira
Septuagintu, gr!ku verziju iz III veka pre nove ere, a ne
Jevrejsku Bibliju.
U!enjaci smatraju da je prva re!enica u Ps.45.6 jedan od
najte"ih tekstova za prevo%enje i tuma!enje u Starom zavetu.
Ve'ina engleskih prevoda Biblije stavljaju re! elohim (Bogg) u
vokativ, i ovaj deo re!enice prevode kao ,, Presto je Tvoje, Bo"e
121

pa samim tim poistove'uju kralja sa Bogom. Neke verzije ovu
re! prevode kao pridev, subjekat ili predikat, ili je stavljaju u
genitiv, kao na primer ,,tvoje bo"ansko presto ili ,,tvoje presto je
(od) Boga, !ime se kralj ne naziva Bogom.
Jevrejski Targum i mnogi uticajni rabini tuma!ili su Psalm
45 kao mesijanski ba# kao #to ga je tuma!io i autor Poslanice
Jevrejima. On pi#e: ,,Ali o Sinu on ka"e: PRESTO JE TVOJ,
BO(E, VE$AN I NEPOKOLEBLJIV; SKIPTAR JE
CARSTVA TVOG SKIPTAR PRAVICE. LJUBI& PRAVDU I
MRZI& NA BEZAKONJE; TOGA RADI POMAZA TE, BO(E,
BOG TVOJ ULJEM RADOSTI VI&E NEGO DRUGOVE
TVOJE. (Mala slova u Novoj ameri!koj standardnoj Bibliji
ukazuju na citat iz Starog zaveta.)
Mogu'e je da je psalmista primenio jevrejsku re! elohim
(Bog) tako da se odnosi na kralja, kao #to to rade i drugi
psalmisti kada govore o vladarima Izraela (,,bogovi u stihovima
58.1; 82.6 Psalma). Ali, budu'i da je monoteisti!ki nastrojen,
velika je verovatno'a da je na umu imao kraljevog podnamesnika
( npr.Jovan 10.34).
&tavi#e, kontekst Psalma 45 ukazuje na to da re!i elohim/ ho
theos u stihu 6a ne nazivaju kralja/Mesiju ,,Bogom. Pravi se
jasna razlika izme%u Boga i kralja/Mesije u stihu 2 (,,Bog te
blagoslovio) i stihu 7 (,,Bog, Tvoj Bog, te pomazao). Ovo je
dalje nagla#eno uz pomo' dva stiha u kojima je Bog opisan kao
neko ko deluje na kralja, odnosno Mesiju. Ukoliko bi
kralj/Mesija u ovom kontekstu bio nazvan ,,Bogom, to bi uvelo
dvosmislenost koju bi bilo nemogu'e objasniti Bog koji deluje
na Boga. Don Cupitt dobro obja#njava, ni jedan egzegeta ne bi
predlo"io da su pisci Poslanice Jevrejima mislili ili na svog
tada#njeg vladara ili na svog idealnog budu'eg vladara kao
bukvalno i podjedanko bo"anskim ... mislili su da kralj ima pravo
dato od Boga da vlada i da je isti ispunjen je Bo"anskom mo'i.
Dakle, neposredni kontekst oba teksta pokazuje da autori
istih ne nameravaju da identifikuju onog o kome su pisali kao o
122

Bogu Izraela. Oni prave razliku izme%u Boga i kralja/Mesije
time #to ka"u, ,,Bog te blagoslovio (Psalm 45.2), kao i razliku
izme%u ,,Boga i ,,Njegovog Sina (Jevrejima 1.1-2). Mala je
verovatno'a da bi kralja/Isusa oslovili sa ,,O Bo"e a izneli
suprotnost time #to ka"u ,,Bog, Tvoj Bog te pomazao.
Ve'i kontekst knjige Jevrejima otkriva da autor nije
nameravao da Isusa nazove ,,Bogom. Pre svega, on u ovom
prologu ka"e da je Sin ,,obli!je bi'a Bo"ijeg (Jevrejima 1.3).
Obli!je nije original. Kao drugo, po#to u svom prologu, koji slu"i
nao kratak pregled, ne ka"e da je Isus Bog, veoma je mala
verovatno'a da to radi u ovom tekstu. Kao tre'e, nikakav trud ne
ula"e kako bi dokazao da je Isus, uzdignut do neba, superioran u
odnosu na sve an%ele (Stihovi 5-14) kao i na sve ljude,
uklju!uju'i i Mojsija (3.1-19), sve sve#tenike Izraela pa !ak i
cenjenog Melhisedeka (7.1-16) i da je Isusovo sve#tenstvo ve'e
(9.1-28). Nakon #to smo sve ovo ustanovili, autor Poslanice
Jevrejima nikako nije mogao da izjavi da je Isus Bog.
Poslanica Jevrejima je jedini dokumet Novog zaveta koji je
posebno namenjen Jevrejima. Jevreji su monoteisti!ki nastrojeni,
ba# kao #to je i autor ove poslanice. Ako je Isusa nazvao Bogom,
bio bi svestan toga da bi jedna takva provokativna izjava mogla
da digne pra#inu u jevrejskoj zajednici kojoj je pisao. Ne dati
nikakav razlog za jedno takvo smelo ube%enje bio bi ozbiljan
knji"evni propust. Umesto toga, on nije nameravao da ka"e ni#ta
drugo osim onoga #to je psalmista rekao u vezi sa
kraljem/Mesijom, a to nije bilo da je on Bog.
&ta o ovome ka"u oni koji prou!avaju Novi zavet? Ve'ina
njih tretira ho theos kao vokativ u stihu 1.8 Poslanice Jevrejima, i
samim tim Isusa nazivaju ,,Bogom. Me%utim sam kontekst ovog
stiha kao i stiha 45.6 u Psalmima nala"e da oba autora nisu
nameravali da kralja, odnosno Mesiju, nazovu ,,Bogom.
Vincent Taylor insistira na tome da ho theos u stihu 1.8
Poslanice Jevrejima treba da bude prevedeno nominativom,
me%utim ka"e da ,,ni#ta ne mo"e biti zasnovano na ovoj re!enici,
123

jer autor, kao i ostali pisci Novog zaveta, izbegava da govori o
Hristu kao ,,Bogu. Taylor se sla"e sa tim da ovaj stih ,,ne pru"a
osnovu pretpostavci da je autor smatrao da je Hrist Bog niti da je
govorio o Hristu kao o Bogu... pisac !esto upotrebljava re!
,,Sin, to radi i u uvodnom delu upravo ovog citata. Nema
nameru da uka"e na to da je Isus Bog. William Barclaz !esto
veoma dobro sumira debate u!enjaka u vezi sa tim da li
novozavetni tekstovi Isusa nazivaju ,,Bogom. O stihu 1.8
Poslanice Jevrejima on ka"e: ,, Ovo je pasus za kog niko ne bi
"eleo da bude dogmatski. U oba slu!aja, oba na!ina prevo%enja
su savr#eno mogu'a... Me%utim, kojigod prevod prihvatimo,
ponovo 'emo do'i do toga da je stvar u tolikoj meri pod znakom
pitanja da je veoma nebezbedno bazirati ijedan !vrst argument na
njoj.
38. Da li je Isus Bog u stihu 1.1 Druge Petrove poslanice?

Novi zavet sadr"i dve poslanice koje se pripisuju Apostolu
Petru. Naslovi delova i pisama Biblije su !esto bili sastavljeni tek
nakon #to su ona bila napisana, a postoji verovatno'a i da ih je
neko drugi sastavio. Rana crkva je jednoglasno prihvatila to da
je Petar napisao Prvu Petrovu poslanicu, me%utim crkva
vekovima vodi diskusiju oko toga da li je on napisao Drugu
Petrovu poslanicu. Najsavremeniji, istorijski-kriti!ki nastrojeni
u!enjaci koji se bave prou!avanjem Novog zaveta ne sla"u se sa
tim da je on autor te poslanice. Po#to uvodni deo ove poslanice
svedo!i o tome da je Petar autor, i zbog nekih dugih razloga,
prihvatam mi#eljenje da on jeste autor ove poslanice.
Jedini problamati!ni pasus u Prvoj i Drugoj Petrovoj
poslanici ima veze sa tim da li je Isus Bog u stihu 1.1 Druge
Petrove poslanice. On sadr"i gramati!ke probleme veoma sli!ne
on ima u stihu 2.13 Poslanici Titu i stihu 1.12 Druge poslanice
Solunjanima, koje se uglavnom svode na red re!i u re!enici.
124

Pitanje je, da li se u poslednjoj frazi u stihu 1.1 Druge Petrove
poslanice pominju Dve Osobe, Otac i Hrist, ili Jedna Osoba,
Hrist. Gledi#te vezano za jednu Osobu naziva Hrista Bogom, dok
gledi#te vezano za dve Osobe to ne !ini.
Problemati!na fraza u stihu 1.1 Druge Petrove poslanice u
gr!kom tekstu glasi:
Tou theou kai soteros Iesoi Christou (Na# Bog i Spasitelj
Isus Hrist).
Samo nekoliko verzija Engleske Biblije ovu frazu u stihu 1.1
Druge Petrove poslanic prevode vi%enjem koje uklju!uje dve
Osobe, i Isusa Hrista ne naziva Bogom. Verzije Biblije koje su
date skra'enicama u zagradama, na slede'e na!ine prevode ovu
frazu:
Vi%enje koje podrazumeva dve Osobe:
of God and our Savior Jesus Christ (Boga na#eg i na#eg
Spasitelja Isusa Hrista) (AV)
of our God and the Savior Jesus Christ (Boga na#eg i
Spasitelja Isusa Hrista) (ASV, RSV mg, NRSV mg, NWT)

Vi%enje koje podrazumeva jednu Osobu:
of our God and Savior(,) Jesus Christ (Boga na#eg i
Spasitelja, Isusa Hrista) (RV, NAB, TCNT, RSV, NEB, JB, NASB, NIV,
NJB, REB, NRSV, ESV)

Razlozi koji podr"avaju to da se u stihu 1.1 Druge Petrove
poslanice Isus Hrist naziva Bogom su slede'i, uz pru"ena
opovrgnu'a:
1. U gr!kom tekstu, nedostatak !lana koji prethodi re!i
soteros (Spastitelj) ukazuje da se zamenica hemon (na#)
odnosi samo na re! theou (Bog).
125

Opovrgnu'e: J.N.D. Kelly ka"e da ,,Spasitelj ima
tendenciju da stoji bez !lana ... i u svakom slu!aju ta!na
upotreba !lana se formirala u kasnijem gr!kom jeziku.
2. Doksologija u vezi sa Hristom u stihu 3.18 Druge Petrove
poslanice ukazuje na to da postoji mogu'nost da je autor
Hrista nazvao ,,Bogom.
Opovrgnu'e: Doksologije koje se bave Hristom i
time da li je on nazvan Bogom su nebitne jer je Isus rekao
Ocu: ,,u njegovoj volji je to da li mi treba da posvetimo
istu !ast Sinu kao i Ocu (Jovan 5.23, Nova engleska
Biblija).
3. Po#to je u helenisti!kim krugovima bilo uobi!ajeno
oslovljavati religijske i politi!ke figure re!ju Bog, bilo bi
prirodno da ovaj autor nazove Hrista ,,na#im Bogom i
Spasiteljem.
Opovrgnu'e: Bo"anska inspiracija brani paganski
uticaj.
4. Obli"nja slo"ena konstrukcija koja sadr"i re! soteros
(Spasitelj) bez !lana, u stihu 1.11 Druge Petrove
poslanice (,,na# Gospod i Spasitelj Isus Hrist), pravi
paralelu izme%u ,,Boga i ,,Spasitelja u stihu 1, #to
nala"e da su oba naziva slo"ena.
Opovrgnu'e: Slo"eni naziv ,,Gospod i Spasitelj se
ne pojavljuje ni na jednom drugom mestu u Novom
zavetu osim u Drugoj Petrovoj poslanici, i tu se javlja
!etiri puta (2.Petrova 1.11, 2.20; 3.2,18). Ovaj dokaz sa
op#teprihva'enim kasnim datumom autorstva Druge
Petrove poslanice nala"e da su re!i, ,,Gospod i Spasitelj
do tada postale fiksna formula, #to !ini da se !lan koji
prethodi re!i ,,Spasitelj podrazumeva. $esto ponavljani
slo"eni naziv ,,Gospod i Spasitelj u Drugoj Petrovoj
126

poslanici nije prikladna paralela za ,,Boga i ,,Spasitelja
u stihu 1.1 Druge Petrove poslanice.
Slede'i razlozi podr"avaju to da se u stihu 1.1 Druge
Petrove poslanice Isus Hrist na naziva Bogom:
1. Autor ne bi nazvao Isusa ,,Bogom u prvom stihu i
uveo konfuziju time #to pravi razliku izme%u Boga i
Isusa kasnije u istoj re!enici, u drugom stihu
,,znanje o Bogu i o Isusu na#em Gospodu. Dakle,
dvosmislenost u stihu 1 bi trebalo da bude
protuma!ena jasno'om u drugom stihu.
Opovrgnu'e: Ukoliko je autor "eleo da napravi
razliku izme%u Oca i Isusa u prvom stihu on bi to
svakako i uradio, kao i u drugom stihu.
2. Izraz ,, na#/- Gospod i Spasitelj (Isus Hrist), postao
je fiksna formula tako da upotreba re!i ,,Bog u
prvom stihu mora da bude namenjena tome da
napravi razliku izme%u Boga i Isusa.
Opovrgnu'e: Autore treba posmatrati kao
slobodne da izmene stereotipski izraz.
3. Polo"aj zamenice hemon (na#) izme%u dve imenice
theou (Bog) i soteros (Spasitelj) razdvaja iste i
samim tim pravi razliku izme%u njih.
Opovrgnu'e: Kada dve imenice imaju jedan !lan,
jedna li!na zamenica se odnosi na obe.
4. Ako je Petar bio autor Prve i Druge Petrove
poslanice, on ne bi napisao ,,Bog i Otac na#em
Gospodu Isusu Hristu (Prva Petrova poslanica 1.3), a
zatim nazvao Isusa ,,Bogom u Drugoj Petrovoj
poslanici. Pored toga, Petar nikada Isusa ne naziva
Bogom u bilo kom od svojih evan%elist!kih govora
koji su zabele"eni u Delima apostolskim.
127

Murray Harris je temeljno ispitao sholasti!ki pejza" koji se
odnosi na ovu raspravu oko stiha 1.1 Druge Petrove poslanice.
On ka"e da je gledi#te koje je usredsre%eno na jednu Osobu
,,podr"ano od strane velike ve'ine kriti!ara dvadesetog veka uz
nestalan stepen sigurnosti. Trebalo bi zabele"iti to da je samo
nekoliko istaknutih novozavetnih egzegeta napisalo kritike na
Drugu Petrovu poslanicu u XX veku, delom jer je ve'ina njih
mislila da Petar nije autor iste, a delom jer se neki ne sla"u sa tim
da istu treba uvrstiti u Novi zavet. Izuzetno istaknuti leksikograf
Walter Bauer je tipi!ni primer tih u!enjaka koji se ne vezuje ni
za jedno mi#ljenje. On insistira na tome da su interpretacije stiha
1.1 Druge Petrove poslanice i stiha 5.20 Prve Jovanove poslanice
,,otvorene za tuma!enje.
39. Ko je istinski Bog u stihu 5.20 Prve Jovanove poslanice?

Kasniji crkveni oci jednoglasno su citirali stih 5.20 Prve
Jovanove poslanice kao primarni tekst kojim podr"avaju svoje
verovanje da je Isus Hrist Bog. Ovaj stih zajedno sa prethodnom
glasi: ,, Znamo da smo od Boga i sav svet le"i u zlu. A znamo da
Sin Bo"ji do%e, i dao nam je razum da poznamo Boga Istinitog, i
da budemo u istinitom Sinu Njegovom Isusu Hristu. Ovo je
Istiniti Bog i (ivot ve!ni. (1. Jovanova 5.19-20).
Hristolo#ka debata u vezi sa stihom 5.20 Prve Jovanove
poslanice svodi se na gramatiku. Pitanje je na #ta se zamenica
,,Ovo (gr. Houtos) odnosi. Ukoliko se houtos odnosi na
najskorije pomenutog, tj Isusa Hrista, kao #to je to obi!no slu!aj
u engleskom jeziku, sti h ga indirektnim putem naziva Bogom.
Me%utim, ukoliko se houtos odnosi na subjekat prethodne
re!enice, odnosno na ,,Njega istinitog, tj. Boga Oca, ovaj stih ne
naziva Isusa Bogom.
Mi#ljenje da se re! houtos odnosi na Isusa Hrista u stihu
5.20 Jovanove poslanice, u smislu da je on nazvan istinskim
128

Bogom, dominiralo je prou!avanjem Biblije jo# od !etvrtog
veka. Slede razlozi koji su dati kako bi se podr"alo ovo vi%enje
sa odgovaraju'im opovrgnu'ima istih:
1. Pravilna gramatika zahteva da se houtos odnosi na
prethodno pomenutog, Isusa Hrista.
Opovrgnu'e: Takva upotreba u engleskom jeziku ne
dokazuje da je ista takva postojala i u novozavetnom
gr!kom jeziku. Mnogi gr!ki autoriteti po pitanju
gramatike identifikuju da se re! houtos u stihu 5.20 Prve
Jovanove poslanice odnosi na Boga Oca. Kriti!ar B. F.
Westcott ka"e: ,,&to se ti!e gramati!ke konstrukcije
re!enice, zamenica houtos mo"e da se odnosi na ,,Njega
koji je istinit ili na ,,Isusa Hrista. Najprirodnije je da se
ona odnosi na subjekat koji nije najbli"i toj zamenici ve'
na onaj subjekat koji je najdominantniji u umu apostola
O!igledno je da se radi o ,,Njemu koji je istinit, i
dalje opisan dodatkom ,,Njegovog Sina. Samim tim,
zamenica sakuplja otkrovenje pokazano re!ima koje
prethode poznavati Boga kao Oca jeste ve!ni "ivot.
2. Niko ne bi tri puta ponavljao da je Otac istinit na jednom
toliko kratkom prostoru.
Opovrgnu'e: Ponavljanje jeste stil ovog autora.
Me%utim, autor ne ponavlja tre'i put isto ve' razja#njava
svoj nejasan iskaz - ,,onaj istiniti kao ,,Istiniti Bog.
Mala je verovatno'a da u jednom stihu jedan autor dva
puta ka"e za Oca da je ,,istiniti a zatim da tre'i put Isusa
Hrista nazove istinitim bez obja#njenja.
3. Izraz ,,ve!ni "ivot mora da se odnosi na Isusa Hrista, #to
ga !ini ,,istinskim Bogom, jer je Isus Hrist taj koji je
nazvan ,,"ivotom u stihovima 1.1 i 1.2 Prve Jovanove
poslanice (kao i u Jovanovom jevan%elju 11.25; 14.6).
Opovrgnu'e: Me%utim prolog Prve Jovanove
poslanice jasno pokazuje da ve!ni "ivot proisti!e samo od
129

,,Oca i manifetuje se u nama kroz njegovog Sina Isusa
Hrista (Prva Jovanova poslanica 1.2-3; cf. 5.11). Samim
tim, Bog je ultimativni izvor ve!nog "ivota za sve nas,
uklju!uju'i !ak i Isusa kako to on sam ka"e (Jovanovo
jevan%elje 5.26; 6.57).
U poslednja dva veka, mnogi novozavetni u!enjaci tretirali
su re! houtos u stihu 5.20 Prve Jovanove poslanice kao da se ona
odnosi na Boga Oca iz slede'ih razloga:
1. U stihovima 19 i 20, autor jasno pravi razliku izme%u
,,Boga i ,,Sina Bo"ijeg, !ime je identifikovao
,,Boga kao Oca i Isusa Hrista kao ,,Sina Bo"ijeg.
Tom prilikom, on je ustanovio to da se u kasnijim
spisima ,,istiniti Boh mora odnositi na Oca.
2. Dok u Novom zavetu stoji to da su i Otac i Isus
,,istiniti, u skladu sa Starim zavetom i Judaizmom,
on samo Oca zove ,,istinitim Bogom.
3. Pavle naziva Oca ,,"ivim i istinitim Bogom dok
tako%e pravi razliku izme%u njega i ,,Njegovog Sina
(1. Solunjanima 1.9-10).
4. Ukoliko se re! houtos odnosi na najbli"i subjekat u
stihu 2.22 Prve Jovanove poslanice i u stihu 7 Druge
Jovanove poslanice, ona identifikuje Isusa kao
,,prevaranta i antihrista.
5. Upozorenje u stihu 5.21 Prve Jovanove poslanice u
kom stoji da ,,idole treba izbe'i, podr"ava to da se
re! houtos u prethodnom stihu odnosi na Boga (Oca)
jer Jevreji !esto prave kontrast izme%u Boga i idola.
6. Po#to autor u stihu 4.12 Prve Jovanove poslanice pi#e
da ,,Niko nikad nije video Boga (Jovan 6.46),
izgledalo bi kontradiktorno napisati da je Isus Bog.
130

7. Autor termine ,,Bog i ,,Otac koristi kao da su oni
sinonimi, ti. kao da imaju isto zna!enje, i
jukstapozicija ,,Bog i ,,Njegov Sinpravi razliku
izme%u njih ( Prva Jovanova poslanica 4.9-10, 14-15;
5.9-11).
8. Jovanov Isus se moli ,,Ocu nazivaju'i ga ,,jedinim
istinitim Bogom (Jovan 17.1,3).
9. Druga re!enica u stihu 5.20 Prve Jovanove poslanice
predstavlja sa"et prikaz prve re!enice.
C.H. Dodd usvojio je vi%enje da se u ovom stihu Isus Hrist
ne poistove'uje sa Bogom. On obja#njava: ,,Pisac u svom umu
sakuplja sve #to je rekao o Bogu i ovo, on dodaje, jeste pravi
Bog ve!ni "ivot.
Murray Harris, tradicionalista i autoritet po pitanju gr!kog
Novog zaveta, detaljno razmatra pitanje koje nam stih 5.20 Prve
Jovanove poslanice name'e i donosi zaklju!ak. Iako je sasvim
mogu'e da se re! houtos odnosi na Isusa Hrista, nekoliko dokaza
ukazuju na to da se ona ipak odnosi na ,,onog istinitog, Boga
Oca. Ovaj stav, da se houtos odnosi na Boga, zauzimaju mnogi
kriti!ari, autori op#tih studija i u zna!ajnoj meri oni gramati!ari
koji iskazuju svoje mi#ljenje po ovom pitanju. I Harris citira
nekoliko takvih u!enjaka.
Me%utim, mi#ljenje u!enjaka je podjednako podeljeno kako
na to da se re! houtos odnosi na Isusa Hrista tako i na to da se
ona odnosi na Boga Oca. Nekoliko zapa"enih kriti!ara misli da
je ovo pitanje nemogu'e re#iti. William Barclay na ovu temu
ka"e: ,,Nemogu'e je biti siguran . Sumnja je tolika da ne
mo"emo ni jedan !vrst argument da izvu!emo iz datog pasusa.
Kada se svi argumenti razmotre, izgleda sumnjivo to da je u
stihu 5.20 Prve poslanice Jovanove autor nameravao da Isusa
Hrista nazove ,,istinitim Bogom, posebno bez obja#njenja.
131

40. Da li je Sveti duh Osoba?

Ve'ina hri#'ana veruje u Trojstvo jer je upravo to ono #to
propoveda njihova crkva. Tu stoji da je Bog jedna su#tina koja
se sastoji od tri jednake i podjednako ve!ne Osobe: Oca, Sina i
Svetoga duha. Dakle, Sveti duh se smatra punopravnom
Osobom.
Crkva nije oduvek verovala u ovo. Tokom drugog i tre'eg
veka nije postojao koncenzus me%u crkvenim ocima, takozvanim
apologetama, u vezi sa konstitucijom Svetoga duha. Ve'ina to
nije smatrala va"nim. Zapravo, me%u Hri#'anima je postojala
#iroko rasprostranjena fluidnost ideja u vezi sa Svetim duhom.
Istaknuti crkveni istori!ar Philip Schaff je izneo svoje zapa"anje:
,,Doktrina Svetog duha nije bila u velikoj meri oformljena a sve
do sredine !etvrtog veka nije bila ni predmet posebne
kontroverzije.
Kako u apostolskoj tako i u nikejskoj veri stoji ,,Ja/Mi
verujemo ... u Svetoga duha. Usled ove sa"etosti , apsurdno je
to #to nas kasniji trijadolozi uveravaju da osoba mora da veruje u
Svetog duha kao zasebnu osobu kako bi bila hri#'anin.
Arijansko-nikejska kontroverzija iz !etvrtog veka izvr#ena je
uglavnom na gr!kom jeziku. Sve tri sukobljene strane slo"ile su
se da je Duh hipostaza (su#tina) odvojena od Oca i Sina. Arije je
proglasio da se su#tina Duha razlikuje od su#tine Oca i Sina.
Evsevije, crkveni istori!ar, rekao je da je Duh po su#tini
inferioran duhu Oca i Sina, ,,tre'a mo' i ,,tre'i u rangiranju u
odnosu na njih.
Jannes Reiling poredi biblijsko u!enje o Bo"ijem Duhu sa
gore navedenim vi%enjem i sa pravom tvrdi: ,,U Bibliji ni ruah ni
pneuma nisu upotrebljeni kao bo"anska imena. Oni nisu
obo"avani kao bo"anska bi'a. Stari zavet ne predstavlja duha kao
bo"ansko bi'e koje je povezano sa Bogom a ipak zasebno od
njega. On uvek funkcioni#e kao posrednik izme%u Boga i
!ove!anstva... U Novom zavetu duh nije zami#ljen kao bo"ansko
132

bi'e (hipostaza) ve' kao instrument bo"anske radnje ili
otkrovenja.
James Dunn o Starom zavetu ka"e:,, Duh bo"iji predstavlja
na!in da se o Bogu govori kao o nekom ko ispunjava svoju svrhu
u svetu kroz ljude. On dodaje: ,,Duh bo"iji u Judaizmu
predstavlja mo' Bo"iju. On o spisima Jovanovim i Pavlovim u
Novom zavetu ka"e: ,,Ideja o Bo"ijem duhu kao o mo'i i
prisustvu ... ta misao je dobro ustanovljena ... Me%utim, ne
postoji ni#ta o Duhu kao entitetu koji je u bilo kom smislu
nezavisan od Boga, bo"anska hipostaza.
Prate'i jevan%elja, Novi zavet !esto opisuje Isusa kako sedi
pored Boga Oca na svom nebeskom prestolu ali nikada ne
pominje da to isto !ini i Sveti duh. Ako je Trojstvo istinito, zar
ne bi trebalo da bude tri prestola u raju? Netrijadolo#ki nastrojen
teolog ellen Flesseman-van Leer ka"e da Sveti duh nije entitet
koji je nezavisan od Boga, ve' dokaz Bo"ijeg aktivnog prisustva
u svetu.
Apostol Pavle pominje i Boga Oca i Isusa hrista u uvodnom
delu svojih 10 novozavetnih pisama (pod pretpostavkom da ih je
on napisao), me%utim, ne pominje Svetog duha. Ovo nas navodi
da pomislimo da Pavle nije smatrao Duha Osobom.
Jedan od razloga za#to trijadolozi misle da je Sveti duh u
potpunosti zasebna Osoba jeste to #to se u engleskim prevodima
Biblije ,,Holy Spirit (Sveti duh) pi#e velikim slovom kada se
radi o Bogu. Me%utim, hebrejski i gr!ki jezici nisu imali mala i
velika slova kada su napisani najraniji biblijski rukopisi. Takva
upotreba velikih slova predstavlja puko tuma!enje prevodioca
koji su bili trijadolozi. Nasuprot tome, Jevreji nisu pisali re!i
,,sveti duh ili ,,duh jer nisu mislili da se radi o Osobi.
Ve'ina hri#'ana tako%e misli da je Sveti duh Osoba jer se u
skoro svim verzijama Biblije Duhu pripisuju li!ne zamenice,
,,Pozivanje na pismo ... ne dokazuje ni#ta o ve!nom ,,bi'u
Duha. To samo pokazuje da je ,,Duh re! za li!nu aktivnost
li!noga Boga. Moule iznosi zaklju!ak:,,$injenica da je Duh
133

na!in kojim je li!ni Bog prisutan ne izgleda da, sama po sebi,
neophodno podrazumeva priznavanje Duha kao su#tinski li!nog;
... !ini se bespotrebnim insistirati na upotrebi li!ne zamenice za
Svetog duha.
Jo# jedan od razloga za#to ve'ina hri#'ana misli da je Sveti
duh Osoba jeste taj #to Biblija mo"e da personifikuje Svetog
duha ba# kao #to to !ini sa Bo"ijom re!ju ili Mudro#'u. Kada se
ka"e da je Sveti duh uradio ne#to, poput govora, to ne treba da
bude shva'eno tako da se radi o nekoj li!nosti. Isus je jednom
rekao: ,,mudrost Bo"ija je rekla,,Posla'u im proroke i apostole.
Najbolji primer iz Starog zaveta jeste personifikacija mudrosti u
Knjizi izreka, u stihovima 8-9.6.
Trijadolozi Karl Rahner i Murray Harris ta!no priznaju da
Novi zavet nikada ne identifikuje Svetog duha kao Boga. I neki
trijadolozi pogre#no misle da se upravo o tome radi u stihu 5.4
Dela apostolskih.
Iblija podu!ava da je !ovek tro!lano bi'e koje se sastoji od
tela, du#e i duha. Po#to je Bog stvorio ljude po svojoj slici
(Postanje 1.26-27), !ove!ji duh mora da odgovara Bo"ijem.
C.F.D Moule ka"e: ,,postoji odre%eno srodstvo izme%u Boga i
!oveka izme%u Duha i duha. Da, i od stvaranja treba imati na
umu to da je Duh bo"iji Bogu ono #to je duh !ove!ji !oveku.
Po#to !ove!ji duh nije osoba na na!in na koji mi modernisti
shvatamo pojam osobe, ni Bo"iji duh to ne mo"e da bude. Sveti
duh je Duh Oca (Matej 10.20; Marko 13.11).
U mojoj knjizi, Restitucija Isusa Hrista, posve'ujem 14
strana pa sve do dodatka ,,Prirodi Svetoga duha pri !emu
citiram 25 u!enjaka i njihove radove kao i 5 crkvenih o!eva.
41. Ko je Sin !ove%iji?

Izraz ben adam se u Hebrejskoj Bibliji javlja 107 puta i
zna!i ,,sin !ove!iji. U skoro svakom slu!aju to je semitski idiom
134

koji je upotrebljen kao sredstvo kada treba a se izbegne zamenica
,,Ja ili ,,mene, mo"da usled autorove skromnosti ili zbog toga
#to je autor imao nameru da poka"e nizak, pokoran stav.
Me%utim postoji jedan slu!aj u kome ovaj izraz nije upotrebljen
u tu svrhu.
Apokalipti!na Danilova knjiga bele"i proro!ansku viziju u
kojoj se radi o !etiri zveri koje predstavljaju !etiri sukcesivne
nejevrejske imperija. Autor o kraju ovog perioda ka"e: ,, Videh u
utvarama no'nim, i gle, kao Sin !ove!iji i%a#e sa oblacima
nebeskim, i do%e do starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast i
slava i carstvo da Mu slu"e svi narodi i plemena i jezici; vlast je
Njegova vlast ve!na, koja ne'e pro'i, i carstvo se Njegovo ne'e
rasuti. (Danilo 7.13-14). Danilo zatim govori o tome kako se u
njegovoj viziji pojavio an%eo koji mu je objasnio to (15-27).
Stihovi 2.4-7.28 u Danilovoj knjizi su napisani na aramejskom
jeziku, pa je onaj koji je kao Sin !ove!iji ke bar enash.
U modernom dobu, u!enjaci koji su prou!avali Bibliju bili
su jako zainteresovani za figuru Danilovog Sina $ove!ijeg. Ova
titula je najrelevantnija za hri#'ane jer ju je Isus upotrebljavao
vi#e nego bilo koju drugu prilikom identifikovanja samog sebe.
Ali #ta to zapravo zna!i? I da li se Isus pozvao na ovu viziju?
Nikada nije postojao koncenzus sholasti!ara kako u
hri#'anstvu tako i u judaizmu u vezi sa zna!enjem Danilovog
Sina $ove!ijeg. Hri#'anska ortodoksija je smatrala da ova fraza
ozna!ava individuu, ili Mesiju ili preegzistentnog Logos-Sina.
Me%utim, ve'ina hri#'anskih u!enjaka vi#e ne smatra da ova
fraza ozna!ava pojedinca. Poput jevrejskih u!enjaka oni je
tuma!e samo kao simbol jevrejskih svetaca. Ali oni tako%e misle
da se Isus pozvao na ovu frazu kada se izjasnio ko je on.
U anti!ko doba, Jevreji su protuma!ili Danilovog Sina
$ove!ijeg kao individuu koja ozna!ava Mesiju. Ali zbog Bar
Kohibinog ustanka (132-135. godine ove ere), i mo"da i zbog
opozicije hri#'anskoj dogmi, promenili su svoje mi#ljenje i
protuma!ili ovo samo kao ne#to #to simboli#e jevrejske svece
135

koji "ive u vremenu pred sam kraj. Takozvana ,,korporativna
interpretacija, suprostavljena je ,,mesijanskoj interpretaciji.
Tako%e se !esto naziva i interpretacijom ,,jevrejski sveci, i
pomo' je dobila time #to Danijel datiran do jevrejske opresije
Makabijske ere iz drugog veka pre Hrista. Me%utim nekoliko
karakteristika se protivi ovom kasnom datiranju. Umesto toga,
mesijanska interpretacija 7 dela Danilove knjige jeste ta!na, tako
da je Mesija Isus sa pravom primenio izraz Sin Bo"iji na sebi.
Pre svega, u Danilovim stihovima 1-7 on ne govori ni#ta o
Jevrejima, koji su pomenuti samo u podsetniku knjige. Jayce
Baldwin iznosi sjajnu poentu da ukoliko je Danilo imao nameru
da pomene Jevrejske svece on bi verovatno upotrebio izraz Sin
Izraelski/Jakov a ne univerzalnu frazu Sin Bo"iji. Zaista, ovaj
naziv predstavlja klju! za identrifikovanje svetaca. Zapravo,
univerzalni naziv Sin $ove!iji odgovara univerzalnom opsegu
svetaca.
Kao drugo, sveci pomenuti u stihovima 7.18, 22, 25, 27 u
Danilovoj knjizi odnose se na ,,sve narode, nacije i ljude svih
govornih podru!ja, pa samim tim ne samo na Jevreje ve' i na
one koji nisu Jevreji.
Kao tre'e, Sin $ove!iji koji se kre'e oblacima nala"e da se
radi o individui a ne o grupi ljudi.
Kao !etvrto, po#to simboli!ne !etiri zveri bukvalno
predstavljaju ,,!etiri kralja (stih 17), otelotvorenja svojih
kraljevstva, a Sin $ove!iji je postavljen kao kontrast njima. Kako
bi bio hermeneuti!ki konzistentan, Sin $ove!iji mora da se
odnosi i na bukvalno ljudsko bi'e.
Kao peto, kvalfikativna re! ,,poput !ini se suvi#nom
ukoliko je Sin $ove!iji samo figurativan.
Danilova vizija uklju!uje senu na sudu u raju u kojoj Bog i
njegov sud sastavljen od posebnih an%ela donose optu"bu protiv
!etvrtog kralja, koji je objavio rat protiv svetaca i nadja!ao ih
(vv. 10-12, 21, 26-27). Richard Bauckham sa pravom
136

identifikuje ove an%ele kao 24 stare#ine raja (Otkrovenje 4.4,10;
11.16)
Po#to Danilo pravi kontrast izme%u !etiri ljudska kralja i
Sina $ove!ijeg, sledi da je i on ljudsko bi'e. Pored toga, njemu
je dato da dominira, data mu je slava i kraljevstvo. Sin $ove!iji
predstavlja otelotvorenje svog kraljevstva ba# kao #to to !ine i
!etiri kralja. Samim tim, Sin $ove!iji nije simbol svetaca koji
pate ve' ih zastupa kao njihov kralj.
Neki u!enjaci koji usvajaju korporativnu interpretaciju
odbijaju to da je Sin $ove!iji Mesija jer u 7 delu Danilove knjige
ne ka"e da on svoje kraljevstvo dovodi na zemlju. Me%utim drugi
deo te knjige koji odgovara sedmom, ka"e da kraljevstvo dolazi
na zemlju (stih 44).
Isus je svakako mislio da 'e se u drugom i sedmom delu
Danilove knjige podrazumevati to da je Sin $ove!iji pojedinac
koji 'e si'i iz raja na zemlju. Jer onda kada je Isus priznao da je
Mesija, Sin Bo"iji, na svom saslu#anju u Sanhedrinu, on je
izjavio: ,, odsele 'ete videti Sina !ove!ijeg gde sedi s desne
strane sile i ide na oblacima nebeskim (Matej 26.64), samim tim
aludiraju'i na stih 110.1 u Psalmima i 7.13 u Knjizi Danilovoj.
$esto kada Isus pomene Sina $ove!ijeg on predvi%a svoju
patnju i smrt. Samim tim, zbog Danilovog Sina $ove!ijeg on se
pridru"uje Isaijinom motivu Sluge koji pati, u stihovima 42-53
proroka Isaije. Zaista, Isus je bio model patnje za svoje ljude
koji tako%e pate.
Mnogi hri#'anski u!enjaci koji potvr%uju to da Danilov Sin
$ove!iji predstavlja stvarno ljudsko bi'e pori!u to da je on
ratnik-kralj koji se bori u zemaljskoj bici. Neki odbacuju
jevrejsku tradiciju da 'e budu'i Davidov Mesija dobiti rat protiv
neprijatelja Izraela, osloboditi naciju koja pati i postaviti sebe na
!elo nacije.
Dok je Isus pou!avao o etici, kao i o miroljubivosti,
Mesijansko uni#tenje na kraju tog doba jeste dobro provereno od
strane proroka. Danilo to potvr%uje time #to ka"e ,, Ti gleda#e
137

dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala bronzana i
zemljana, i satre ih. I ,,ono 'e satrti i ukinuti sva ta carstva, a
samo 'e stajati do veka (stih 44). Dakle, Isus kao Sin $ove!iji
bi'e ratnik-kralj kada se vrati na zemlju sa svojim kraljevstvom.
U mojoj knjizi, Restitucija Isusa Hrista, posve'ujem 20
strana ispitivanju Danilovog Sina $ove!ijeg. Tom prilikom
citiram 44 savremena u!enjaka i njihova dela kao i mnoge
nebiblijske, drevne rukopise.
42. Da li ,,Emanuilo podrazmeva da je Isus Bog?

Matej ka"e da je Isusovo ro%enje ispunilo stih 7.14 Isaijijne
knjige. On ga citira i obja#njava na slede'i na!in: ,, Eto, devojka
'e zatrudneti, i rodi'e Sina, i nadenu'e Mu ime Emanuilo, koje
'e re'i: S nama Bog (Matej 1.23).
Zbog Isusovog bezgre#nog za!e'a, Isaijin stih 7.14 i Matejin
1.23 primili su zna!ajnu pa"nju tokom crkvene istorije. Glavni
razlog je taj #to je hebrejska re! almah koju Isaija upotrebljava
pokrenula mnoge u!enja!ke debate u vezi sa tim da li zna!i
,,devica ili ,,mlada "ena. Ukoliko je ovo drugo u pitanju,
izgleda da ne govori o Mariji, Isusovoj majci, koja je za!ela
natprirodnim putem pa je samim tim i Isus ro%en od strane
device.
Ukoliko ostavimo po strani ovo pitanje u vezi re!i almah,
pitanje za hristologiju je slede'e: Na koji na!in je Matej razumeo
Isaijino pripisivanje re!i Emanuilo detetu? Bez obzira na to da li
je Isaija nameravao da se dete odnosi na Mesiju, #to je tako%e
bilo predmet mnogih debata me%u izrazito kriti!ki nastrojenim
u!enjacima, Matej je o!igledno to razumeo na taj na!in. I on
tretira re!,,Emanuilo kao titulu za Isusa a ne kao li!no ime. Pre
toga je objavio kako je an%eo dao instrukcije Josifu ,, i nadeni
Mu ime Isus (stih 21).
138

Ova re! ,,Emanuilo predstavlja sklop dve jevrejske re!i:
immanu i el. Po#to je el skra'eni oblik hebrejske re!i koja nosi
zna!enje ,,Bog (hebrejski: elohim), neki tradicionalisti
uveravaju da pripisivanje naziva ,,Emanuilo Isusu efektivno
identifikuje Njega kao Boga.
Nasuprot tome, spajanje ove dve re!i zna!i upravo ono #to
Matej ka"e: ,,Bog sa nama. Zapravo, oslovljavanje Isusa
imenom Emanuilo zna!i da je Bog prisutan sa svojim ljudima
kroz Isusa kao njegovog zastupnika. Ovo ukazuje na ono #to je
neko rekao kada je Isus podigao udovicinog sina iz mrtvih, ,,Bog
je posetio svoj narod (Luka 7.16). Jevrejski u!enjak Geza
Vermes ta!no obja#njava: ,,Jevreji bi znali da ime Emanuilo
(,,Bog sa nama) ne ozna!ava inkarnaciju Boga u ljudskom
obliku, ve' obe'anje bo"anske pomo'i jevrejskom narodu.
Apostol Petar je na sli!an na!in propovedao na pri dan
Duhova u hri#'anskoj eri time #to je rekao: ,, Isusa Nazare'anina,
!oveka od Boga potvr%enog me%u vama silama i !udesima i
znacima koje u!ini Bog preko Njega me%u vama, kao #to i sami
znate (Dela 2.22). Kasnije, Petar je na sli!an na!in govorio o
tome da je Isus ,,i#ao okolo, radio dobre stvari i iscelivao ljude
jer je ,,Bog bio sa njim pomazan od strane ,,Svetog duha
(10.38).
Neki tradicionalisti podr"avaju svoje verovanje
da,Emanuilo u stihu 1.23 Jevan%elja po Mateju zna'i to da je
Isus Bog time #to povezuje Isaijin stih 7.14 sa njegovim izrazito
mesijanskim stihom 9.6. Tu se hebrejski naziv koji se obi!no
prevodi re!ima ,,Svemo'ni Bog el gibbor primenjuje na Mesiju.
Me%utim, re!i el gibbor u stihu 9.6 jesu prikladnije prevedene
re!ima ,,mo'ni ratnik ili sli!no.
,,Emanuilo je ime sli!no imenima nekih starozavetnih
svetaca. Na primer, Izrael, Ilija, Jelisej, Danilo, Mihailo, Jezekilj
i Joil (Israel, Elijah, Elisha, Daniel, Michael, Ezekiel, Joel)
sadr"e el, u zna!enju ,,Bog, me%utim roditelji koji su takva
imena dali deci nisu nameravali da ka"u da je njihovo dete Bog.
139

Isto va"i i za ona hebrejska imena koja sadr"e kratak oblik re!i
Jahve.
Ve'ina tradicionalisti!ki nastrojenih vlasti koji su obimno
pisali o tome da je Isus Bog sada se sla"u da u stihu 1.23
Jevan%elja po Mateju to ne stoji. Na primer, Murray Harris
obja#njava ,,Matej ne govori: Neko ko je ,,Bog sada je fizi!ki sa
nama ve' ,,Bog za nas deluje u Isusovom obli!ju.
A.W.Wainwright ukazuje na to da Matejino obja#njenje mo"e
biti shva'eno na dva na!ina: bilo kao (1) ,,Bog sa nama,
podrazumevaju'i da je Isus Bog, ili kao (2) ,,Bog je sa nama #to
ne zna!i ni#ta vi#e do to da Bog na misti!an na!in boravi u Isusu.
Wainwright donosi zaklju!ak da ,,zbog ove dvosmislenosti ovaj
pasus ne mo"e biti upotrebljen kao dokaz da je Isus nazvan
Bogom.
To #to je Bog sa Isusom je sli!no zavr#etku Matejinog
jevan%elja. Tu, vaskrsli Isus ka"e svojim sledbenicima: ,, i evo ja
sam s vama u sve dane do svr#etka veka (Matej 28.20). Ba# kao
#to to da je Isus bio sa svojim ljudima ne !ini njih Isusima, tako i
to #to je Bog bio sa Isusom njega ne !ini Bogom.
Bog je bio sa Isusom time #to je bio u Isusu. To je jedna od
velikih istina koju je Jovanov Isus pou!avao. Na primer kada je
rekao svojim sagovornicima ,,Ja i Otac smo jedno (Jovan
10.30), oni su se protivili ovome i optu"ili ga da huli Boga. Rekli
su: ,, Ti, premda si !ovek, pravi# se Bogom (33). Me%utim, Isus
je porekao ta!nost ove optu"be time #to je objasnio: ,,Rekao sam
da sam Sin Bo"iji (34). Ovom prilikom on je napravio razliku
izme%u Boga i Sina Bo"ijeg. Posleapostolski crkveni oci su
kasnije zanemarili ovu razliku. Zatim je Isus objasnio #ta je
mislio pod tim da su on i Otac jedno. Rekao je: ,,Otac je u Meni i
Ja sam u Ocu (38), #to u!enjaci nazivaju me%usobnim
pro"imanjem. U pitanju je misteriozno jedinstvo Oca i Sina.
Jovanov Isus je ponovo podu!avao u!enike o ovom
konceptu dok je pri!ao sa svojim apostolima Filipom i nevernim
Tomom. Pro!itali smo da je on njima rekao u vezi sa Bogom
140

Ocem da ,,od sada ga znate, i videli ste ga. Filip mu je rekao
,,Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i odsele
poznajete Ga, i videste Ga. Re!e Mu Filip: Gospode! Poka"i nam
Oca i bi'e nam dosta. Isus mu re!e: Toliko sam vreme s vama i
nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti
govori#: Poka"i nam Oca? Zar ne veruje# da sam ja u Ocu i Otac
u meni? Re!i koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego
Otac koji stoji u meni On tvori dela. Verujte meni da sam ja u
Ocu i Otac u meni (Jovan 14.7-11). Samim tim, Bog Otac je bio
sa Isusom na taj na!in #to je bio u njemu.
Apostol Pavle je istu stvar propovedao u vezi sa Bogom
Ocem i Isusom Hristom. On je napisao da je Bog bio u Hristu i
mirio svet sebi (2. Korin'anima 5.19). I u drugoj poslanici on je
o Isusu rekao ,, Jer bi volja O!eva da se u Nj useli sva punina
(Kolo#anima 1.19) #to je on ponovio rekav#i: ,, Jer u Njemu "ivi
svaka punina Bo"anstva telesno (2.9).
Kao zaklju!ak, osloviti Isusa re!ju Emanuilo ne zna!i da je
on Bog.
43. Da li je Isus bogatom %oveku ukazao na to da je Bog?

Mnogim ljudima je poznata Isusova izjava upu'ena mladom
bogatom !oveku: ,, Lak#e je kamili pro'i kroz iglene u#i negoli
bogatome u'i u carstvo Bo"je. (Marko 10.25). Jedan !ovek ga je
pre toga nazvao ,,u!iteljem blagim na #ta je Isus odgovorio: ,,
&to me zove# blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. (stih
18).
U pro#losti crkveni oci i mnogi tradicionalisti!ki nastrojeni
hri#'ani insistirali su na tome da je Isus pod ovim podrazumevao
da je Bog. Njihovo o!igledno shvatanje jeste to da je Isus ,,blag,
a niko nije ,,blag osim Boga pa je samim tim Isus Bog. Pre nego
#to prou!imo ovo neta!no shvatanje, trebalo bi na kratko da
razmotrimo Matejino vi%enje.
141

Sva tri sinopti!ara govore o ovom susretu Isusa i mladih
bogata#a. Me%utim, Matej Isusov odgovor bele"i na slede'i
na!in: ,, &to me zove# blagim? Niko nije blag osim jednog
Boga. (Matej 19.17).
Ova o!igledna protivre!nost u iskazima pripisuje se Marku i
Luki koji pru"aju ipissima verba (ta!ne re!i) dok Mateja menja
Isusovu izjavu kako bi razjasnio mogu'e pogre#no tuma!enje iste
u vezi sa Isusovom bezgre#no#'u. Bez obzira na to, najvi#e nas
brinu hristolo#ke implikacije Isusove izjave.
Va"no je postavti pitanje koja je Isusova svrha bila kada je
davao odgovor na !ovekovo pitanje. Nikako ta svrha nije mogla
da bude ta da se izjasni da je Bog. To ne bi bio relevantan
odgovor na pitanje. Neb Stonehouse jasno ka"e: ,, Isus se ovde
ne bavi pitanjem hristologije. $ak i John Calvin koji nikada nije
propustio priliku da brani Hristovu navodno bo"ansku prirodu
priznaje da Isus ,,ovde ne potvr%uje su#tinu svoje bo"anske
prirode.
Tokom ranog dvadesetog veka i sredinom istog, profesor
Univerziteta u Prinstonu B. B. Warfield bio je jedan od vode'ih
ameri!kih konzervativaca i trijadolo#ki nastrojenih teologa. On je
napisao ono #to su mnogi konzervativni hri#'anski u!enjaci
smatrali klasi!nom izjavom u vezi sa onim #to je Isus rekao
mladom bogat#u u Jevan%elju po Marku i Luki. On ka"e:
,,Pitanje o odnosu Isusa sa ovim Bogom se ne javlja: podjednako
ne postoji poricanje da je On Bog kao i potvrda da je On Bog.
Warfield citira pet drugih biblijskih u!enjaka svog vremena koji
su delili ta!ku gledi#ta. Jedan od njih je bio prezbeterijanac J.A.
Alexander !iji je otac bio osniva! teolo#kog seminara u
Prinstonu. Alexander o ovom pasusu ka"e slede'e: ,,Dobrota
na#eg Gospoda li!no i Njegova bo"anska priroda uop#te nisu u
pitanju, a kao posledica toga ove dve stvari nisu ni potvr%ene niti
negirane.
Kako bismo shvatili ovo, Isusov odgovor treba sagledati u
skladu sa religijskom kulturom. Sagledati ga na druga!iji na!in
142

bi zna!ilo tuma!enje istog van svog konteksta. Dakle, !ime je
Isus hteo da nau!i ovog !oveka a da se ti!e njegove op#te
religijske kulture?
U Starom zavetu, judaizmu a posebno u helenskom teizmu,
samo Bog je priznat kao ,,dobar (blag) u apsolutnom smislu. Za
ljude se ka"e da su dobri samo u izvedenom zna!enju te re!i, dok
je Bog priznat kao izvor njihove dobrote. Kada se Bog
karakteri#e kao savr#eno dobar, to se radi sa namerom da mu se
uka"e!ast. U skladu sa tim, Isusova upotreba re!i ,,dobar nema
nikakve veze sa pravljenjem razlike u moralu me%u ljudima.
Novi zavet !esto opisuje Isusa kao ,,svetog. Oni koji
pobede Antihrista peva'e pesmu o Bogu Ocu: ,, O Gospode
Bo"e, Svemo'ni ... Samo ti si svet (Otkrovenje 15.3-4). Oni
o!igledno ovo shvataju u apsolutnom smislu, jer svetost Isusova
poti!e od Boga Oca.
Zapravo, Isus je pravio kontrast izme%u dobrote koja
nedostaje bogatom !oveku sa apso!utno savr#enom dobrotom
Boga. Ovaj !ovek je mislio da je dobar, me%utim, priznao je i da
je Isus dobar. Isus je izlo"io !ovekov nedostatak dobrote, !ega je
on bio nesvestan, kada mu je Isus rekao: ,, Ako ho'e# savr#en da
bude#, idi i prodaj sve #to ima# i podaj siromasima; i ima'e#
blago na nebu; pa hajde za mnom. (Matej 19.21). Ukoliko bi
!ovek to uradio on bi ispunio zapovest koja glasi: ,,Voli bli"njeg
svog kao #to voli# sebe. Mateja dodaje da je Isus objasnio re!
,,dobar time #to je citirao neke od deset zapovesti i zavr#io ovim
univerzalnim pravilom (Matej 19.19).
Time #to je rekao da je samo Bog ,,dobar (blag), Isus nije
negirao sopstvenu bezgre#nost i pravi!nost. Pod tim je
podrazumevao da je njegova pravi!nost do neke mere manja od
one koju poseduje Bog Otac. Warfield citira H.R. Mekinto#a na
odobravaju'i na!in. On obja#njava: ,,Ono o !emu Isus govori
jeste Bo"ija savr#ena dobrota. Niko osim Boga nije dobar niti
poseduje ve!nu i nepromenljivu dobrotu;... Isus je, nasuprot
tome, nau!io da bude poslu#an kroz patnju i isku#enja poput onih
143

koja i nas znaju da zadese (Jevrejima 5.8; 4.15) ... Svetost
Isusova, ba# kao #to je opisana u bele#kama o njegovom "ivotu,
ne predstavlja automatski efekat metafizi!ke supstance, ve' u
svojoj usavr#enoj formi plod stalne moralne volje Duha. Zaista,
Isus je pro#ao kroz proces sazrevanja prilikom postizanja te
dobrote (Luka 2.40,52), dok se pretpostavlja da je Bog uvek bio
savr#eno dobar.
Kao zaklju!ak na sve ovo, Isus nije ovde identifikovao sebe
kao Boga. &tavi#e, ova epizoda svedo!i da je samo Otac Bog i da
samo on poseduje neprikosnovenu i apsolutno savr#enu dobrotu.
Tradicionalista Raymond E. Brown obja#njava ovaj susret:
,,$esto svetoota!ko tuma!enje jeste to da Isus poku#ava da vodi
!oeka ka percepciji njegove (Isusove) bo"anske prirode ... Ne
mo"e izbe'i utisak da je ovakva kritika Biblije motivisana
apologetskom brigom za za#titu doktrine o bo"anskoj prirodi
Isusa. Drugi tuma!i nagla#avaju da Isus poku#ava da usmeri
pa"nju ka Ocu a ne ka sebi. Ovo je bez sunje ta!no ali ne bi
trebalo da prikrije !injenicu da ovaj tekst izrazito pravi razliku
izme%u Isusa i Boga, i da opis koji Isus odbacuje jeste primenljiv
na Bogu. Na osnovu ovog teksta niko ne bi ni posunjao da je
ovaj evan%elista smatrao Isusa Bogom. Isto mora biti re!eno o
Isusu kao i o svim Jevrejima koji !uli njegov odgovor upu'en
mladom bogata#u.
44. Da li je Isus Bog u stihu 20.28 Dela apostolskih?

Crkveni oci su citirali stih 20.28 Dela apostolskih kao va"an
deo Novog zaveta koji podr"ava njihovo verovanje da je Isus
Bog. Neki tradicionalisti!ki nastrojeni hri#'ani jo# uvek to rade;
me%utim u skorije vreme, njihovi u!enjaci su prestali da koriste
ovaj stih u cilju podr#ke Hristovoj bo"anskoj prirodi.
Luka govori o tome da je Apostol Pavle putovao u Jerusalim
kada se sastao sa crkvenim stare#inama na Efesu. Rekao im je: ,,
144

Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi
vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju ste!e krvlju
svojom; (Dela apostolska 20.28).
Tri problema u vezi sa Isusovim identitetom javljaju se u
ovoj strofi. Dva problema imaju veze sa pitanjem u vezi pravog
gr!kog teksta, a tre'i problem je gramati!ke prirode.
Prvi tekstualni problem koji se u ovom delu teksta javlja
jeste taj da se gr!ki rukopisi ne sla"u oko jedne re!i, #to postaje
predmet kritike teksta. Pitanje je da li gr!ki tekst treba da sadr"i
re! theou (gr.Bog) ili re! kuriou (gr. Gospodar). Engleske
verazije preferiraju re! theou #to vidimo iz slede'ih prevoda:
,,crkva Bo"ija (AV, RVmg, RSV, NASB, TEV, JB,
NEB mg, NIV, ESV)
,,crkva Gospodara
(RV,RSVmg,NASBmg,NEB,NIVmg)
Dokazi iz rukopisa kao i drugih eksternih izvora, kao #to su
citati ove strofe u patristi!kim rukopisima, podjedako su
podeljeni kada je odgovor na ovaj problem u pitanju, kao #to to i
vidimo iz slede'eg:
ten ekklesia tou theou (Codex Vaticanus, Codex
Sinaiticus, Latinska Vulgata)
ten ekklesian tou kuriou (Codex Alexandrinus, Codex
Bezae, tako%e neke verzije)
U celini, kriti!ari teksta izgleda da su podjednako podeljeni
izme%u toga koje od ova dva dobro testirana tuma!enja rukopisa
treba smatrati autenti!nim. Komitet Ujedinjenih biblijskih
dru#tava (UBS) i mnogi drugi u!enjaci do#li su do zaklju!ka da
theou predstavlja autenti!no tuma!enje stiha 20.28 Dela
apostolskih. Me%utim, dali su mu ocenu C #to ukazuje da su
imali izvesnu sumnju u vezi istog.
Veliki deo diskusija me%u kriti!arima u vezi sa tim da li
theou ili kuriou predsravlja autenti!nu re! u stihu 20.28 Dela
apostolskih odnosi se na razloge za#to bi prepisiva!i promenili
145

theou u kuriou i obrnuto. Ovi razlozi zapravo predstavljaju
principe kritike teksta. Postoji verovatno'a da je pisar promenio
re! theou u originalnom tekstu u kuriou jer je smatrao da je re!
theou zbunjuju'a. O!igledan razlog jeste taj da Bog ne poseduje
fizi!ko telo sastavljeno od krvi i mesa dok ga Isus poseduje. Sa
druge strane, mogu'e je, mada je verovatno'a mala, da je pisar
uradio sasvim suprotno, zamenio re! theou re!ju kuriou , kao
opoziciju jeresi poznate pod imenom ,,Patripasijanizam .
Jedan va"an element unutra#njeg dokaza podr"ava to da je
pravilno tuma!enje re!i u stihu 20.28 Dela apostolskih zapravo
,,Bog. Fraza ,,crkva Boga javlja se 11 puta u Pavlovim spisima
dok se fraza ,,crkva Gospodara ne javlja nigde u Novom zavetu.
Drugi tekstualni problem sa stihom o kome je re! jeste tak
da li re! idiou (,,sopstven) u gr!kom tekstu treba tretirati kao
pridev ili kao imenicu. Tojest, da li je ta!an tekst tou idiou
haimatos (,,njegova sopstvena krv) ili tou haimatos tou idiou
(,,krv njegova sopstvena, neki prevode i kao ,,njegova sopstvena
krv) ? Ovo poslednje tuma!enje dopu#ta da se Isus nazove
Bogom i zaista, obi!no se nalazi u rukopisima koji sadr"e theou.
UBS komitet je tako%e preveo ,,tou haimatos tou idiou (,,krv
njegova sopstvena) i proglasio ga ta!nim dav#i mu ocenu B, #to
zna!i da je komitet imao izvesnu dozu sumnje u vezi istog. UBS
tekstovi za Dela 20.28 samim tim prevodi se na slede'i na!in:
,,crkva Boga koju je on kupio krvlju sopstvenom Ovaj prevod,
naravno, Isusa ne naziva Bogom.
Ukoliko je re! theou autenti!a u stihu 20.28 Dela
apostolskih, postoje dva primarna prevoda ovog stiha i tri na!ina
da se on razume. Na!ini su dati u slede'em tekstu:
1. ,,Da predvodi crkvu Bo"iju koju je kupio sopstvenom
krvlju. Ovaj prevod nala"e da se re! ,,Bog odnosi na
Isusa jer Otac nema krvi. Tradicioalista A.W. Wainwright
priznaje da je ,,te#ko zamisliti da je bo"anska priroda
Isuova iskazana na tako otvoren i obmanjuju'i na!in.
Zaista, ovo tuma!enje je navelo neke crkvene oce da
146

koriste jednu jo# vi#e obmanjuju'u frazu :,,krv Bo"ija.
Me%uttim, ovaj prevod tako%e mo"e biti shva'en tako da
je Bog Otac kupio crkvu Isusovom krvlju i da ta krv
pripada kako Bogu Ocu tako i Isusu Hristu (Jovan 17.10).
2. ,,Da predvodi crkvu Bo"iju koju je kupio krvlju
sopstvenom (sopstvenog/Sinovljevom). Ovakav prevod
UBS gr!kog Novog zaveta jasno !ini da se ,,Bog odnosi
na Oca, ,,krv pripada Isusu, a re! sopstveni se odnosi na
O!evog jedinog Sina, Isusa Hrista. Ovaj prevod, koga
preferira ve'ina savremenih u!enjaka, ne naziva Isusa
Bogom. &tavi#e, on nagla#ava intimno jedinstvo Oca i
Sina. Zna!enje ovog prevoda je dato u pesmi koja se peva
Isusu u raju, ,, Dostojan si da uzme# knjigu, i da otvori#
pe!ate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju
svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena
(Otkrovenje 5.9).
Velika ve'ina britanskih egzegeta poslednjih nekoliko
decenija tuma!ilo je stih 20.28 Dela apostolskih kao pasus koji
ne identifikuje Isusa kao Boga. $ak i skora#nji tradicionalisti!ki
nastrojeni kriti!ari, posebno oni koji su obimno pisali o tome da
Novi zavet identifikuje Isusa kao Boga, doneli su zaklju!ak da
stih 20.28 Dela apostolskih to ne !ini. Na primer, Raymond E.
Brown, istaknuti katolik i tuma! Novog zaveta iz druge polovine
XX veka ka"e: ,, nikako nismo sigurni u to da ovaj stih Isusa
naziva Bogom. Murray harris ka"e da je to ,,malo verovatno ali
nije nemogu'e. A.W. Wainwright priznaje da ,,ovaj pasus ne
mo"e biti uzet kao ubedljiv dokaz da je Isus nazvan Bogom u
vreme Novog zaveta.
45. Da li Pavle Isusa naziva Bogom?

Savle iz Tarsa bio je religiozni zilot, poreklom Jevrejin, koji
se protivio novom Isusovom pokretu. On je poku#avao da uhapsi
147

jevrejske hri#'ane i da ih baci iza re#etaka. Na svom putu od
Jerusalima do Damaska u Siriji, upravo sa tim ciljem, imao je
viziju nakon koje je dramati!no po!eo da veruje u Isusa (Dela
9.1-19; 22.3-21; 26.4-18). Nakon toga, kao Apostol Pavle, ovaj
neumorni radnik imao je najzna!ajniji uticaj na hri#'anstvo.
Putovao je kao misionar, #ire'i jevan%elje po velikom delu
rimskog sveta.
Kao biv#i Farisej, Pavle je iskoristio svoje poznavanje
Svetog pisma (Starog zaveta) da postane mudar hri#'anski telog.
Stari zavet je bio veoma va"an izvor u!enja kako za njega tako i
za druge rane jevrejske hri#'ane. Njegove doktrine o jednom
Bogu i Mesiji !vrsto su utemeljene u Starom zavetu. Delom je to
razlog za#to Pavle nikada nije optu"ivan da je u novozavetnoj
knjizi ,,Dela apostolska napustio svoju monoteisti!ku,
nasle%enu tradiciju. Vincent Taylor ka"e: ,,Pre svega zapa"amo
da monoteizam ima dominantno mesto u hristologiji Svetoga
Pavla ... Uvek u njegovim hristolo#kim izjavama naglasak je na
Bogu. Samim tim, Hans Kung donosi zaklju!ak, ,,Pavle jedino
mo"e biti shva'en svojim poreklom u judaizmu.
Pavle jasno potvr%uje &emu u nekim od svojih novozavetnih
poslanica. Jo# uvek je u pitanju samo jevrejski religijski pokret.
U &emi stoji: ,, $uj, Izrailju: Gospod je Bog na# jedini Gospod.
(5. Knjiga Mojsijeva 6.4). Tradicionalisti!ki nastrojeni hri#'ani
!esto raspravljaju da re! ,,jedan dozvoljava njihovo trijadolo#ko
verovanje.Me%utim, !ini se prili!no o!iglednim da je u pitanju
broj jedan. To je upravo ono #to je anti!ke Jevreje u!inilo onim
#to jesu. Obo"avanje jednog Boga razlikovalo ih je od
politeisti!kih nevernika u okru"enju koji su obo"avali mnoge
bogove.
Samim tim, Pavle je pisao svecima u Rimu da je ,,Bog ...
jedan (Rimljanima 3.30). Ovu poslanicu je dopunio
doksologijom: ,, Jedinom premudrom Bogu, kroz Isusa Hrista,
slava vavek. Amin (16.27). Obratite pa"nju ovde na to na koji
na!in Pavle pravi razliku izme%u jedinog Boga i Isusa Hrista.
148

Pavle je tako%e napisao Galatima da je ,,Bog jedan (Galatima
3.20). A u privoj poslanici Timotiju, Pavle opisuje Oca kao
,,jedinog Boga i #to je eksplicitnije on ka"e: ,, jer postoji jedan
Bog (1. Timotiju 1.17; 2.5).
Slede'e Pavlove izjave jasno oslikavaju &emu i
ustanovljavaju to da 1) postoji jedan Bog, Bog iz Starog zaveta, i
2) ovaj jedan Bog jeste samo Otac i 3) ovaj jedan Bog i Isus
Hrist treba da budu shva'eni kao dva zasebna bi'a, tako da Isus
nije Bog:
,, nema drugog Boga osim jednog. Jer ako i ima koji se
bogovi zovu, ili na nebu ili na zemlji, kao #to ima mnogo
bogova i mnogo gospoda: Ali mi imamo samo jednog
Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda
Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj. (1.
Korin'anima 8.4,6).
,, Jedno telo, jedan duh, kao #to ste i pozvani u jednoj
nadi zvanja svog. Jedan Gospod, jedna vera, jedno
kr#tenje, Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza
sve, i u svima nama. (Efescima 4.4-6).
Neki u!enjaci misle da ova dva pasusa mogu da budu
pred-Pavlovljeve izjave ispovesti. Frances Young sa pravom
donosi zaklju!ak u vezi Pavla i njegovih ljudi koji su
promenili veru na osnovu ova dva pasusa: ,,njihov Bog je bio
Bog Starog zaveta i njihov Gospodar, Isus, bio je Bo"iji
predstavnik.
Dakle, sve gore navedene aluzije na &emu predstavljaju
jasan dokaz da Apostol Pavle nikada nije odstupio od svoje
izrazito monoteisti!ke pozadine da postoji numeri!ki
gledano samo jedan Bog. Kao #to Vincent Taylor na prili!no
pametan na!in ka"e u vezi sa ovim posve'enim Hristovim
apostolom, ,,On ne'e ugroziti svoje verovanje da je Bog
Jedan Bog, !ak ni zarad Hrista.
149

Pavle stalno govori da Isus ima Boga- Oca (Rimljanima
15.6; 2 Korin'anima 1.3; 11.31; Efescima 1.3,17;
Kolo#anima 1.3). U svakoj situaciji o kojoj govori njegovih
deset poslanica, Pavle razlikuje ,,Boga Oca i ,,Isusa Hrista,
me%utim ne i Svetog duha.
Samim tim, Pavlovo u!enje o jedinstvu ili jednini Boga
ne dopu#ta kasnijim crkvenim doktrinama binitarijanizma ili
trinitarijanizma. Istaknuti jevrejski u!enjak Joseph Klausner
pravo ka"e: ,, Pavle Jevrejin nije toliko daleko oti#ao i
nazvao Isusa ,,Bogom.
Me%utim, #ta je sa onim Pavlovim tekstovima koje
tradicionalisti citiraju kako bi dokazali suprotno? Prvi me%u
njima je stih 9.5 Poslanice Rimljanima. Po#to su rani gr!ki
rukopisi Novog zaveta napisani samo velikim slovima bez
razmaka i znakova interpunkcije, name'e se pitanje na koji
na!in treba upotrebiti znakove interpunkcije u poslednjem
delu stiha 9.5 Poslanice Rimljanima. Neke engleske verzije
sadr"e ,, Hrist ... koji je iznad svih, blagosloven zauvek, ili
ne#to sli!no !ime se Isus naziva Bogom. Druge sadr"e:
,,Hrist. Bog koji je iznad svih blagoslov en zauvek, ili ne#to
sli!no !ime se Isus ne naziva Bogom. Anketiranjem
modernih novozavetnih u!enjaka pokazuje da su u
podjednakom broju podeljeni iako velika ve'ina veruje da
Novi zavet na drugom mestu Isusa naziva Bogom.
Tradicionalisti citiraju druge pasuse Apostola Pavla kako
bi podr"ali svoje vi%enje da je Isus Bog. Me%utim
razmatranje verzija Biblije, propitivanje novozavetnih
gramati!ara i kriti!ara obi!no pokazuje da su i oni tako%e
podeljeni oko toga da li ovi tekstovi prikazuju samo Isusa, #to
je vi%enje usredsre%eno na jednu Osobu. Ili da li ovi tekstovi
pominju i Boga Oca i Isusa, #to je vi%enje usredsre%eno na
dve Osobe, u tom slu!aju Isus nije nazvan Bogom.
Na primer, radicionalisti tvrde da Pavle naziva Isusa
,,na#im Bogom u stihu 1.12 Druge poslanice Solunjanima.
150

Me%utim, najsavremenije engleske Biblije to prevode
kao,,na# Bog i Gospodar Isus Hrist, #to je vi%enje
usredsre%eno na dve osobe koje ne naziva Isusa Bogom.
Ozlogla#ena i kompleksna himna u stihovima 2.6-11
Poslanice Filipljanima trebalo bi da bude razmotrena
zasebno.
Jo# jedan te"ak tekst nalazi se u stihu 2.13 Poslanice
Titu. Ve'ina verzija Biblije sadr"e stih: ,,na# veliki Bog i
Spasitelj, Isus Hrist, !ime se Isus naziva Bogom. Ve'ina
u!enjaka se sla"e. Me%utim, neke verzije Biblije sadr"e stih:
,,veliki Bog i na# Spasitelj Isus Hrist, !ime se Isus ne naziva
Bogom.
Me%utim, neki gramati!ki problemati!ni pasusi ne bi
trebalo da prevagnu nad mnogobrojnim tekstovima Apostola
Pavla u kojima on otkriva slede'e: 1) uvek je bio strogi
monoteista, verovao da je Bog numeri!ki jedan, 2) nikada ne
pru"a diskusiju na temu toga da li je Isus preegzistirao ili da
li je Bog 3) on stalno pravi razliku izme%u Boga i Hrista, 4)
!esto re!i ,,Bog i ,,Otac koristi u istom zna!enju, 5) ka"e da
Isus ima Boga i 6) izjavio je da je samo Otac Bog.
46. Da li je Isus Bog u drugim tekstovima Apostola Pavla?

Ve'ina tradicionalisti!ki nastrojenih prou!avalaca Novog
zaveta citiraju sam slede'e tekstove u pismima Apostola Pavla
kako bi podr"ali svoje verovanje da je Isus Bog: Rimljanima 9.5,
Filipljanima 2.6-11, 1.Timotiju 2.5 i Titu 2.13. Neki citiraju i
manje bitne tekstove koje je napisao Pavle.
Mnogi hri#'ani su mislili da se stih 8.9 Druge poslanice
Korin'anima odnosi na inkarnaciju. On glasi: ,, Jer znate
blagodat Gospoda na#eg Isusa Hrista da, bogat budu'i, vas radi
osiroma#i, da se vi Njegovim siroma#tvom obogatite.
151

Uobi!ajena interpretacija ovog stiha jeste da se pod
,,bogatim podrazumeva da je Isus preegzistirao u raju kao neko
ko je jednak Bogu Ocu, a pod ,,siroma#nim i ,,siroma#tvom
misli na to da je on napustio svoju poziciju kada se inkarnirao.
Karl-Josef Kuschel ka"e: ,,Tradicionalna egzegeza uvek je
tuma!ila ovaj pasus u smislu hristologije o preegzistenciji i
inkarnaciji, kao #to to !ine i sada#nje egzegete #irom sveta.
James Dunn i Maurice Casey insistiraju na tome da se ovi
tekstovi ti!u samo hristologije o Adamu. Dunn ka"e o stihu 8.9
Druge poslanice Korin'anima i o stihovima 2.6-8 slede'e:
,,Iako je mo"da u"ivao u bogatstvu i neometanoj zajednici sa
Bogom, Isus je svojevoljno izabrao da prigrli siroma#tvo
Adamovo i distanciranost od Boga, u svojoj slu"bi kao celini, a
posebno u svojoj smrti, kako bismo mi mogli da u potpunosti
do%emo do nasle%a koje je bilo namenjeno Adamu. John
Macquarrie je odgovorio: ,, Danova interpretacija nam
dozvoljava da sagledamo op#tu hristologiju Apostola Pavla kao
mnogo koherentniju nego #to bi nam se ona ina!e u!inila.
Samo u!enjaci poznaju slabo dokazane varijante rukopisa u
stihu 2.20 Poslanice Galatima. U ve'ini engleskih prevoda
Biblije tu stoji ,,Sin Bo"iji. Jedna verzija bi glasila ,,the God and
Christ kao da je Hrist Bog. Me%utim kriti!ari su postigli
konsenzus da je razlog ove verzije upravo gre#ka pisara prilikom
prepisivanja.
Stih 5.5 Poslanice Efescima glasi:,, carstvo Hrista i Boga.
Nekolicina u!enjaka iz XIX veka mislila je da taj tekst na
gr!kom treba da bude preveden ,,carstvo Hrista koji je Bog.
Me%utim, savremeni konsenzus je protiv toga, tako da je ovo
izbegnuto u savremenim engleskim verzijama. Zna!enje ove
fraze jeste to da carstvo pripada kako Bogu Ocu tako i Hristu.
Tradicionalisti se uglavnom sla"u oko toga da ,,puno'a koja
boravi u Hristu zna!i da on jese Bog. Pavle pi#e: ,, Jer bi volja
O!eva da se u Nj useli sva punina (Kolo#anima 1.19). Zatim
dalje ka"e: ,, Jer u Njemu "ivi svaka punina Bo"anstva telesno
152

(2.9). Ovi tradicionalisti uveravaju da se puno'a odnosi na sve
Bo"ije bo"anske atribute, tako da Pavle prakti!no identifikuje
Isusa kao nekog ko je u potpunosti Bog.
Nasuprot tome, ova puno'a se odnosi na sveukupno Bo"ije
samo-otkrovenje upu'eno ljudskom rodu. Dakle, Pavle ho'e da
ka"e da Isus u potpunosti otkriva Boga a ne da je on sam Bog.
Autor Jovanovog jevan%elja ukazuje isto na to obja#njavaju'i da
je Isus bio ,,pun milosti i istine i da smo ,,mi svi primili deo te
puno'e (Jovan 1.14,16).
Oba ova autora su "elela da govore o ovoj Hristovoj puno'i
jer su se borili protiv protognosticizma. On je uveravao da usled
Bo"ije transcendentnosti pleroma (gr!ka re! za puno'u) se
sastoji od mno#tva aeons, posebno an%ela ili duhova koji su
slu"ili kao posrednici izme%u Boga i !ove!anstva. Samim tim,
Hrist je bio jedan od tih aeons koji je posedovao Bo"iju puno'u.
Pavle i Jovan su se ovom protivili time #to su tvrdili da sva
Bo"ija puno'a boravi u Hristu. I Pavle o njemu pi#e: ,, U kojoj je
sve blago premudrosti i razuma skriveno (Kolo#anima 2.3).
Pavle se suprostavljao sinkretisti!koj religiji koja je bila
istaknuta na Kolosu, a samim tim i infiltrirana u crkvu.
Predstavljala je fuziju judejskih rituala, asketskih obi!aja usled
platonskog dualizma, obo"avanje astralnih sila, i nekih drugih
po!etnih gnosti!kih verovanja u vezi Isusovog identiteta. Tom
prilikom, Pavle je samo mislio na to da je ,,Bog bio u Hristu u
potpunoj celosti (2.Korin'anima 5.17) a ne da je Hrist bio Bog.
Mnogi tradicionalisti!ki nastrojeni prou!avaoci Novog
zaveta citiraju stihove 2. Solunjanima 1.12, Titu 2.13 i 2.
Petrova 1.1 kao gramati!ki sli!ne tekstove koji identifikuju Isusa
kao Boga. Sva tri stiha imaju problem sa sintaksom (redom re!i)
#to rezultira dvosmisleno#'u. Me%utim, mnogi od ovih u!enjaka
citiraju stih 2.13 Poslanice Titu kako bi podr"ali to da je Isus Bog
i porekli isto to kada su u pitanju druga dva stiha.
Skoro sve savremene verzije Biblije prevode klju!nu frazu u
stihu 1.12 Druge poslanice Solunjanima: ,,milost na#eg Boga i
153

Gospoda Isusa Hrista, samim tim zastupaju'i vi%enje
usredsre%eno na dve Osobe Boga Oca i Isusa. Me%utim, Nova
ameri!ka Biblija, najpopularnija verzija me%u rimokatolicima,
sadr"i: ,, milost na#eg Boga i Gospoda Isusa Hrista, #to Isusa
identifikuje kao Boga. Me%utim, Pavle je verovatno "eleo da
ka"e isto ono #to dva puta ka"e u svom uvodu ,, Bog na# Otac i
Gospod Isus Hrist (1-2). &tavi#e, Raymond E. Brown, istaknuti
katoli!ki prou!avalac Novog zaveta iz druge polovine XX veka,
o ovojm delu teksta ka"e: ,, Ve'ina kriti!ara prihvataju ovu
razliku (izme%u Oca i Isusa) a poslednji i najobimniji katoli!ki
komentar ka"e da to mora biti prihva'eno. Dakle, ovaj tekst ne
mo"e biti upotrebljen kao primer upotrebe re!i ,,Bog tako da se
odnosi na Hrista.
U!enjaci tvrde da #est poetskih delova u stihu 3.16 Prve
poslanice Timotiju poti!u od Pavlove himne i da se odnose na
glavne doga%aje u Isusovom "ivotu pore%ane hronolo#kim
redom. Nekada#nji tradicionalisti insistirali su na tome da se u
prvom delu gr!kog teksta Isus naziva Bogom. Verzija Kralja
D"ejmsa to prevodi: ,, Bog se manifestovao od krvi i mesa.
Me%utim dokazi iz rukopisa jesu slabi kada je u pitanju re! theos
(,,Bog), a jaki kada je u pitanju hos (,,koji) ili ho (,,on ili
,,jedan). Samim tim, !etiri savremena najistaknutija gr!ka Nova
zaveta sadr"e hos, tako da skoro sve moderne engleske verzije to
tuma!e kao ,,On ili ,,Koji. Pavle svakako ne bi napisao ,,Bog
jer je tako%e u svojoj poslanici napisao da je Bog nevidljiv (1.
Timotiju 1.17, 6.16). Tradicionalista i kriti!ar Bruce Metzger
obja#njava da theos mo"e da bude slu!ajna gre#ka pisara,
interpretacija #est delova ili podr#ka doktrini Trojstva.
47. Da li se dokrina o Trojstvu nalazi u Novom zavetu?

Hristologija se razvila u ranim vekovima hri#'anstva.
Crkveni oci su verovali da je Isus bio Bog, ali u manjoj meri
154

nego #to je to bio Otac i verovali su da Isusova bo"anska priroda
poti!e od Oca. Tako%e nisu postigli konsenzus u vezi sa Svetim
duhom.
Me%utim, sve ovo se promenilo tokom IV veka. 325.godine,
prvi ekumenski sabor katoli!ke crkve, odr"an u Nikeji, zvani!no
je objavio da je Isus u potpunosti Otac ba# kao #to je to i Otac.
Me%utim nisu do#li do konsenzusa kad je u pitanju konstitucija
Svetog duha sve do Drugog vaseljenskog sabora 381.godine. Tu,
crkva je zvani!no ustanovila doktrinu Trojstva, gde je Sveti duh
priznat kao punopravna Osoba. Zvani!na crkvena doktrina o
Trojstvu do danas prihva'ena od strane katolika, pravoslavaca i
protestanata jeste ta da je Bog jedna su#tina koja se sastoji od
tri podjednake i podjednako ve!ne osobe: Oca, Sina (Isusa
Hrista) i Svetog duha.
Ove crke se nikada nisu zvani!no udaljile od ove dogme,
uveravaju'i da ljudi moraju da veruju u ovu doktrinu kako bi bili
pravi hri#'ani. Nikejski sabor je bacio anatemu, a samim tim i
osudio na pakao, sve ljude koji ne po#tuju ovo u!enje.
Prezbiterijanski teolog A.A. Hodge, budu'i da je bio primer
protestantima, uverava da je ,,za spasenje klju!no verovati da u
okviru bo"anstva postoje tri Osobe. Svi ovi tradicionalisti tvrde
da Biblija podr"ava ovu doktrinu.
Nasuprot tome, ne samo da Biblija ne podr"ava ovu
doktrinu, re! ,,trojstvo se ne javlja nigde u Bibliji, #to nam
nala"e da se ni doktrina tu ne nalazi.
Mnogi istaknuti hri#'anski u!enjaci sada priznaju da
doktrina Trojstva nije biblijski koncept a samim tim ni ne
predstavlja primitivno hri#'anstvo. Rimokatolik Hans Kung pita:
,,Za#to u Bibliji nigde ne postoji razgovor o ,,tro!lanom Bogu?
... u !itavom Novom zavetu, dk ostoji verovanje u Boga Oca i
Sina Isusa kao i u Bo"ijeg Svetog duha, nema nigde doktrine o
jednom Bogu u vidu tri Osobe... niti doktrine o tro!lanom Bogu,
Trojstvu. Zatim iznosi zapa"anje: ,,Ukoliko "elimo da sudimo o
hri#'anima iz pre-nikejskog perioda nakon tog doga%aja, u
155

svetlosti Nikejskog sabora, onda ne samo da bi jevrejski hri#'ani
bili jeretici ve' bi to bili i skoro svi gr!ki o!evi. Kung donosi
zaklju!ak: ,,Teologija koja se manifestovala na prvih #est
ekumenijskih sabora dovela je do zna!ajnog otu%enja od Novog
zaveta.
Trijadolo#ki u!enjaci citiraju slede'e tekstove Novog zaveta
kako bi podr"ali svoju ta!ku gledi#ta: Matej 28.19; Rimljanima
15.30; 1 Korin'anima 12.4-6; 2 Korin'anima 13.14; Efescima
2.18; 4.4, 6; 1 Petrova 1.2; Judina 20-21. Me%utim, ve'ina ovih
u!enjaka priznaje da ovi tekstovi pominju samo Oca, Sina i
(Svetog) Duha a da pri tom nigde ne ukazju na to da su oni
jednake Osobe. Mnogi od ovih u!enjaka bi se slo"ili sa
procenom Vincent Taylora da Trojstvo nije doktrina koja poti!e
iz Novog zaveta.
Samim tim, mnogi trijadolo#ki u!enjaci se sla"u oko toga da
njihova doktrina ne predstavlja ni#ta drugo do dedukciju iz
Novog zaveta. J.N.D. Kellz ka"e o Novom zavetu: ,,Eksplicitna
trijadolo#ka priznanja su retka, a tamo gde se ona stvarno javljaju
malo toga na njima mo"e biti izgra%eno. Johannes Schneider
priznaje: ,,Novi zavet ne sadr"i razvijenu doktrinu o
Trojstvu.D.A.Carson ka"e: ,,Pojedina!no posmatrani, ovi
tekstovi ne dokazuju da postoji bilo kakva trijadolo#ka svest u
Novom zavetu, ali se javljaju grani!ne fraze.
Zaista, u Novom zavetu se nalaze druge trijadoloke formule
koje pominju an%ele umesto Svetog duha. Na primer, Isus je
govorio o budu'nosti kada 'e ,,Sin $oveka do'i u svojoj slavi i
slavi Oca i svetih an%ela.(Luka 9.26; Matej 16.27/Marko 8.38).
Tako%e je rekao: ,,O tom danu i satu niko ne zna, !ak ni an%eli na
nebu, ni Sin, ve' samo Otac. (Matej 24.36/Marko 13.32).
Apostol Pavle je napisao: ,,$vrsto te optu"ujem u prisustvu
Boga, Hrista i njegovih izabranih an%ela(1.Timotiju 5.21).
Primarni filozofski argumen protiv trijadologije jeste da ona
postavlja apstraktno, troli!no bo"anstvo koje se protivi prirodi.
Samim tim, ovaj tro!lani Bog nije ni shva'en kao Osoba niti kao
156

Bi'e. Trijadolog C.S.Lewis obja#njava da ,,u hri#'anstvu Bog
nije ni Osoba. Zaista, i ukoliko je trijadologija istinita, !ovek bi
trebalo da se sastoji od tri osobe jer je napravljen po bo"ijoj slici.
Primaran logi!ki argument protiv trijadologije jeste taj da je
ona kontradiktorna, zbunjuju'a i neshvatljiva. Kontradiktorna je
jer ona tvrdi da je monoteisti!ka (jedan Bog) a pri tom insistira
na tome da Otac, Sin i Sveti duh imaju zasebne identitete kao
Osobe a da je svaka od njih Bog, me%utim ne postoji 3 Boga.
Trijadolozi spremno priznaju da je njihova doktrina o tome
da je tri zapravo jedan paradiksna i da predstavlja misteriju.
Mnogi Jevreji i Muslimani tvrde da je triteisti!na da se svodi
na obo"avanje tri Boga. Mnogi trijadolozi nesvesno priznaju da
ju je nemogu'e razumeti. Ukoliko je tako, onda je oni ni ne
razumeju.Oni se pravdaju time da se ona samo !ini
nerazumljivom.
Hans Kung, poku#avaju'i da oporavi tradicionalnu doktrinu
Trojstva, poku#ao je da je ponovo defini#e na slede'i na!in:
Poku#a'u da u tri re!enice sa"mem ono #to se !ini da je
biblijski nukleus tradicionalne doktine o Trojstvu, u svetlu
Novog zaveta, u dana#nje vreme:
" Verovati u Boga Oca zna!i verovati u jednog Boga,
stvaraoca, onoga ko !uva i usavr#ava svet i !ove!anstvo:
judaizam, hri#'anstvo i Islam dele verovanje u jednog
Boga.
" Verovati u Svetog duhazna!i verovati u efektivnu mo' i
snagu Boga u ljudksim bi'ima i svetu: Jevreji, hri#'ani i
muslimani tako%e veruju u Bo"ijeg duha.
" Verovati u Sina Bo"ijeg zna!i verovati u otkrovenje
jednog Boga u !oveku Isusu iz Nazareta koji je samim
tim Bo"ija re!, Slika i Sin.
Ovde se nalazi restitucija novozavetnog u!enja, ni ja
to ne bih mogao bolje re'i.
157

48. Za$to Trojstvo nema tri prestola u raju?

Tri velike monoteisti!ne religije u svetu su judaizam,
hri#'anstvo i islam. Sve tri tvrde da obo"avaju jednog i jedinog
Boga, Boga Biblije. Iako sve tri baziraju svoja verovanja na
Bibliji, ne sla"u se oko toga ko je taj Bog.
Ve'ina hri#'ana su trijadolozi jer veruju u doktrinu o
Trojstvu. Njihovi trijadolozi obi!no obja#njavaju da to
podrazumeva da je Bog jedna su#tina koja se sastoji od tri
jednake i podjednako ve!ne Osobe: Oca, Sina (Isusa Hrista) i
Svetog duha.
I Jevreji i Muslimani se ne sla"u sa doktrinom o
Trojstvu.Oni tvrde da ta doktrina deluje kao triteizam
obo"avanje tri boga. Hri#'ani ovo "estoko pori!u, me%utim
potvr%uju da je Otac Bog, Isus Hrist Bog i Sveti duh Bog i prave
razliku izme%u njih kao da su u pitanju tri zasebne osobe. Za
najnepristrasnije du#e, ovo Trojstvo se svodi na tri boga, pa
dolazi do slaganja sa Jevrejima i Muslimanima. Trijadolozi
odgovaraju da je njihova doktrina toliko misteriozna da je
zagonetna i nerazumljiva.
Ve'ina trijadologa tako%e pretpostavlja da su ova ,,tri !lana
Trojstva, kako ih oni nazivaju, u raju i da ih tamo obo"ava
nebrojano mnoga an%ela. Me%utim, ovo ne mo"e biti potvr%eno
Novim zavetom kada je u pitanju Sveti duh.
Novi zavet svedo!i o tome da je Isus bio razapet, da je umro
i ustao iz mrtvih, kao i da se popeo u raj i seo sa Bogom Ocem na
svoj tron sa Bo"ije desne strane. Dakle, istaknuta slika koju su
hri#'ani oduvek imali pred sobom jeste ta da Isus sedi pored
Boga Oca na prestolu, dok ga an%eli okru"uju.
Ni jedna knjiga Biblije kao ni poslanica ne sadr"i toliko
informacija o raju kao #to to radi Knjiga Otkrovenja.
Najistaknutija tema ove knjige jeste suverenitet Boga Oca.
Njegov presto slu"i kao simbol suverenog autoriteta u raju,
univerzumu i na zemlju. Bog je #est puta opisan u ovoj knjiz o
158

apokalipsi kao ,,On/Onaj koji sedi na prestolu. Veliki broj ljudi
na glas vi!e: ,, Spasenje Bogu na#em, koji sedi na prestolu, i
Jagnjetu (Otkrovenje 7.10). Jagnje, koje predstavlja Isusa
Hrista, predstavljeno je kako sedi pored Boga Oca na O!evom
prestolu. I an%eli u raju su ,,obo"avali Boga koji sedi na
prestolu(Otkrovenje 19.14).
Obratite pa"nju na to da je napravljena razlika izme%u
Jagnjeta, Isusa Hrista. Ova razlika uvek ukazuje na to da je samo
Otac Bog i da Isus Hrist nije Bog. Otkrovenje citira nebeskog
Isusa koji pet puta Oca naziva svojim Bogom (Otkrovenje
3.2,12)i obra'a se svom Bogu Ocu (1.6) !ime se re! ,,Bog
vezuje samo za Oca.
&tavi#e, Knjiga Otkrovenja deset puta citira rajske stanare
kako nazivaju Oca svojim ogom (Otkrovenje 4.11; 5.10; 7.3, 10,
12; 12.10; 19.1, 5-6). Ponekad, to !ini kada su zajedno pomenuti
i Bog Otac i Isus Hrist. Na primer, gromovit glas u raju govorio
je o ,, carstvu Boga na#eg, i oblasti Hrista Njegovog (10.12).
Samim tim, samo je Otac Bog nebeskih stanara.
Dakle, Knjiga Otkrovenja otkriva da Isus Hrist nema svoj
tron u raju, tj. onaj koji je odvojen od O!evog trona. Postoji samo
jedan tron koji Bog Otac i Isus Hrist dele u raju.
Me%utim, ukoliko se Bog sastoji od tri podjednake Osobe,
kako to trijadolozi tvrde, zar ne bi onda trebalo da postoje tri
prestola u raju, po jedan za svakog !lana Trojstva. Me%utim,
Biblija to nikada ne ka"e. Neki trijadolozi su izrazili razo!arenje
pa !ak i pora"enost, ti#inu koriste kao odgovor na to da se ni na
jednom mestu u Bibliji ne ka"e da Sveti duh ima presto u raju.
Trijadolozi insistiraju na tome da Sveti duh, koga ve'ina
naziva ,,tre'om Osobom/ tre'im !lanom Trojstva, predstavlja
punopravnu Osobu ba# kao #to su to Otac i Isus Hrist. Me%utim,
od svih nebeskih scena u Knjizi Otkrovenja koje prikazuju
mno#tvo an%ela, 24 stare#ine, 4 "iva stvorenja kako hvale Boga
Oca i Sina Isusa Hrista, niko ni ne pominje Svetog duha kako
postoji u raju a kamoli sedi na tronu ili biva predmet obo"avanja.
159

(U svim opisima raja u ovoj knjizi, u stihovima 4-19 Knjige
Otkrovenja, Sveti duh je pomenut samo jednom, u stihu 14.13
Knjige Otkrovenja).
Taj blagosloven !in uzdizanja kojim je Bog Otac pozvao
Isusa Hrista da sedi sa njim na tronu ne nala"e da je Isus
su#tinski jednak Ocu i samim tim poseduje bo"anske
karakteristike. &tavi#e, ovo uzdizanje uveli!ava Isusovu
zavisnost od Boga i maifestuje njegovu podre%enost istom. U
suprotnom, ukliko je Isus Bog, su#tinski jednak Ocu, o!ekivali
bismo da Isus ima zaseban tron u raju, pored O!evog i u jednakoj
visini. O!ev tron je na najvi#em bivou od svih tronova u raju.
Upravo zbog toga on je !esto opisan u Bibliji kao ,,Svevi#nji
(Danilo 7.9, 25; Luka 1.32, 35). O!ev tron pripada njemu samom
a to #to je na visokom polo"aju i uzignut (Isaija 6.1; cf. 52.13)
simbolizuje njegov visoki polo"aj, superioran ponos u odnosu na
sve pa !ak i Isusa Hrista.
Postojanje jednog trona u raju za Boga, pored koga sedi
Hrist, tako%e potvr%uje strogi monoteizam, poni#tavaju'i
binitarijanizam i trijadologiju. Trijadolog Richard Bauckham u
najmanju ruku priznaje: ,,U judaizmu drugog hrama, Bo"iji tron
u najvi#em delu raja postao je simbol monoteizma. Marinus de
Jong insistira na tome da ,,Bog na svom rajskom tronu ostaje u
centru celokupnog obo"avanja (Otkrovenje 7.11-17) a
obo"avanje jagnjeta ni na koji na!in ne ugro"ava niti umanjuje to
obo"avanje Boga.
Da zaklju!imo, najte"a slika koja pobija pojam Trojstva
jeste ta da Bog Otac sedi na svom rajskom prestolu sa Isusom
pored sebe. Da je Trojstvo istinito, kao #to nije, o!ekivalo bi se
da sva tri njegova !lana sede zajedno na jednom prestolu ili da
svako od njih ima svoj presto u raju. U svakom slu!aju, ne
postoji ta mentalna gimnastika kojom bi moglo da se do%e do
toga da jedna takva slika predstavlja tri Boga. Ipak, Biblija
konstantno iznosi koncept da postoji samo jedan istiniti i "ivi
Bog.
160

49. Da li je trijadologija monoteisti%ka?

Kamen temeljac normativnog Judaizma oduvek je bio strogi
monoteizam verovanje da postoji numeri!ki jedan Bog, Bog
Izraela, !ije je ima Jahve. Ovo verovanje u jednog Boga jeste
upravo ono #to Jevrejina !ini Jevrejinom. Ono je napravilo
razliku izme%u Jevreja i njihovih suseda koji su tokom anti!kog
doba bilo politeisti!ki nastrojeni.
Jevreji su oduvek verovali da je njihova vera izra"ena onim
#to oni nazivaju ,,&emom. Zabele"ena u njihovom Svetom
pismu, ona glasi: ,, $uj, Izrailju: Gospod je Bog na# jedini
Gospod. Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz
sve du#e svoje i iz sve snage svoje (Peta knjiga Mojsijeva).
Hebrejska re! koja je u stihu 6.4 Pete knjige Mojsijeve
prevedena kao ,,jedan glasi echad. Njeno primarno zna!enje
jeste broj jedan i tako je i prevedena vi#e od 600 puta u Novoj
ameri!koj standardnoj Bibliji (NASB). Drugi najistaknutiji na!in
prevo%enja re!i echad u NASB jeste re! ,,svaki, i on je
upotrebljen 55 puta. Dakle echad obi!no zna!i ,,jedan.
Isus je stalno po#tovao &emu. Kao i svaki drugi Jevrejin, on
je verovao da je Bog broj!ano jedan. Na primer, pisar ga je
jednom upitao: ,, Koja je prva zapovest od svih? (Marko 12.28,
Matej 22.36). Isus je dao odgovor na ovo pitanje citiraju'i &emu
(stih 29). Pisar je odgovorio: ,, Dobro, u!itelju! Pravo si kazao da
je jedan Bog, i nema drugog osim Njega; (32). Isus je ovo
prihvatio kao ta!no time #to je odgovorio: ,, Nisi daleko od
carstva Bo"jeg (34). Da li je Isus mislio da je Bog jedna osoba a
ne dve ili tri osobe? Izgleda da jeste.
Jovanov Isus je !ak i preciznije identifikovao Boga kao
broj!ano jednog. On je onima koji su ga optu"ivali rekao: ,, Kako
vi mo"ete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave
koja je od jedinog Boga ne tra"ite? (Jovan 5.44). Kasnije se
molio Ocu za svoje u!enike: ,, A ovo je "ivot ve!ni da poznaju
Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista (17.3).
161

Ovde Isus ne samo da opisuje Oca kao ,,jednog i jedinog Boga
ve' pravi razliku izme%u sebe i njega #to predstavlja jasno
poricanje tvrdnje da on jeste Bog.
Trijadolo#ki u!enjaci insistiraju na tome da su monoteiste, tj
da veruju u jednog Boga. Me%utim ve'ina njih defini#e re!
,,jedan kao jedinstvo a ne kao broj.Mnogi Muslimani i Jevreji
koji tako%e tvrde da su monoteisti!ki nastrojeni, odbijaju ovo
time #to tvrde da su trijadolozi triteisti!ki nastrojeni jer veruju u
tri boga.
Dakle, #ta je to monoteizam? Henry More, filozof-platonista
sa Kembrid"a, sastavio je re! monoteizam u sedamnaestom veku.
Ona predstavlja prevedenu slo"enicu sastavljenu od dve gr!ke
re!i. Re! ,,mono proizilazi iz gr!ke re!i ,,monos koja zna!i
,,jedini ili ,,sam. Me%utim kao prefiks ,,mono tako%e mo"e da
zna!i broj!ano jedan. Re! ,,teisti!an dolazi od re!i ,,theos, #to
na gr!kom zna!i ,,bog pa samim tim zna!i ,,vera u boga.
Spajanje ove dve re!i dolazi se do slo"enice koja nosi zna!enje
,,vera u jednog boga/Boga , nasuprot politeizmu koji ima
zna!enje ,,vera u mnogo bogova ili ,,vera u vi#e od jednog
boga. Me%utim, trijadolozi defini#u jednog Boga Biblije kao tri
podjednake Osobe. Samim tim, pod znakom pitanja je to da li
trijadolo#ki hri#'ani treba da budu smatrani monoteistima.
Upravo ovo je razlog za#to savremeni u!enjaci odbijaju re!
,,monoteizam kao korisnu kategoriju.
Jevreji su uvek posve'eno branili svoj monoteizam od
trijadologije. Porekli su da postoji i tra!ak trijadologije u Svetom
pismu. Mnogim religioznim Jevrejima, crkvena doktrina o
Trojstvu se !ini bogohulnom, a svakako su je takvom smatrali i
Jevreji Isusovog doba. Raymond E. Brown ta!no ka"e da je ,,za
tada#njeg Jevrejina re! ,,Bog imala zna!enje Boga Oca u raju.
Glavna stvar koja je razdvojila hri#'ane od religioznih
Jevreja nije ta da li je Isus Mesija ve' to da li se jedan Bog sastoji
od vi#e od jedne Osobe. Jevrejski pisac David Klinghoffer dobro
iznosi obja#njenje: U talmudovoj i drugoj literaturi ranih rabina
162

(koja je nastala u ranim vekovima hri#'anske ere), naj!e#'a tema
polemike usmerena protiv hri#'ana ima veze sa optu"bom da ovi
poslednje navedeni obo"avaju dva boga. Ne tri, kako to stoji u
kasnijim hri#'anskim formulacijama Oca, Sina i Svetoga duha
ve' dva. U prvim vekovima nove ere, nisu svi hri#'ani odmah
postali formalni trijadolozi, jer se Sveti duh jo# uvek nije
pridru"io pantenonu.
Onda, kako monoteizam mo"e biti definisan? Larry Hurtado
predla"e da, uprkos anomalijama, treba da ,,shvatimo ljude kao
monoteiste ukoliko oni sami sebe tako opisuju. Me%utim,
ve'ina hri#'ana ne dozvoljava takvu slobodnu definiciju kada je
u pitanju prelazak u njihovu veru. Ve'ina crkvenih autoriteta je
uspostavila odre%ene kriterijume za odlu!ivanje o tome ko je
pravi hri#'anin (iako se !esto oko tih kriterijuma ne sla"u).
Zapravo, ovo se obi!no ogleda u zahtevima za formalno
pristupanje crkvi.
Samim tim, hri#'ani uglavnom ne prihvataju nikoga kao
svog samo zato #to tvrdi da je hri#'anin. Nasuprot tome,
prospektivni ljudi koji prihvataju ovu veru moraju da ispune
ustanovljene kriterijume odre%ene crkvene zajednice. U
pro#losti, takvi standardi su !esto bili izneti u obliku katehizma
ili crkvenog u!enja. Novi zavet otkriva da su rani jevrejski
hri#'ani zahtevali da ljudi u najmanju ruku ispune slede'e
kriterijume: Isus je Gospod, Mesija, Sin Bo"iji i Spasitelj i Bog
ga je digao iz mrtvih (Rimljanima 10.9-10; Jovan 20.30-31; 1.
Korin'anima 15.3-4).
Na sli!an na!in, izgleda da postoji odre%eni kriterijum za
dono#enje odluke u vezi sa tim ko je monoteista a ko nije, a da to
nije samo puka tvrdnja. Predla"em da jednostavna formula bude
etimologija re!i ,,monoteizam navedena malo!as, !ija je
definicija u kontrastu sa ,,politeizmu. U skladu sa tim, postoji
sumnja oko toga da li binitarijanizam, verovanje da postoje dve
Osobe u okviru Boga, ili trijadologija, verovanje da Boga !ine tri
163

Osobe, na pravi na!in mogu biti kategorizovani kao
monoteisti!ni.
50. &ta hri$'ani moraju da veruju?

Hri#'ani se ponekad ne sla"u oko toga #ta !ini pravog
hri#'anina. Ipak, ve'ina njih se sla"e oko toga da osoba mora da
veruje u Hrista. Ali #ta zapravo zna!i verovati u Hrista?
Isus je bio Jevrejin. Verovao je da je njihov Bog obe'ao da
'e poslati kralja da ih oslobodi od opresije od strane nevernika,
sakupi sve Jevreje iz dijaspore u zemlji njihovih predaka i u!ini
stanovnike Izraela glavnim me%u svim nacijama sveta kada je u
pitanju vladavina mira. Ovog obe'anog kralja oni su nazvali
Mesijom. Re! Mesija na hebrejskom glasi mashiach i zna!i ,,onaj
ko je pomazan. Samim tim, Bog bi pomazao kralja svojim
Duhom.
Hri#'ani tvrde i Novi zavet to potvr%uje da biti hri#'anin
podrazumeva to da osoba mora da veruje da je Isus obe'ani
Mesija Izraela. ,,Hrist je engleska re! za Mesiju. Rani Jevreji
koji su verovali u Isusa zvali su ga ,,Isus the Christ (sa
odre%enim !lanom). Ubrzo su izostavili odre%eni !lan kako bi
formirali novo ime za njega Isus Hrist. Time #to su ga nazvali
Hristom, ubrzo su postali poznati kao hri#'ani (Dela 11.26). Ova
oznaka ozna!ava pre svega to da su rani vernici koji su verovali
u Isusa smatrali istog Hristom.
U svojim Delima apostolskim, Luka govori o
evan%elisti!kim aktivnostima ranih jevrejskih hri#'ana i sadr"aju
njihove poruke. On ka"e da !im je Apostol Pavle dramati!no
postao hri#'anin nakon toga #to ih je mrzeo, krenuo je na put
kako bi dokazao da je ,,ovaj Isus zapravo Hrist (Dela 9.22). To
je bila njegova fundamentalna poruka. Luka nas kasnije
obave#tava o tome da je Pavle !vrsto svedo!io Jevrejima o tome
da je ,,Isus zapravo Hrist (Dela 18.5). Luka dodaje da je Pavle
164

,,sna"no opovrgao Jevreje u javnosti, pokazav#i na osnovu
Svetog pisma da je Isus zapravo Hrist (stih 28).
Hri#'ani tako%e insistiraju na tome da pravi hri#'anin mora
da veruje da je Isus Sin Bo"iji. Zaista, su#tinska poruka
novozavetnih jevan%elja jeste ta da je Isus zapravo Hrist, Sin
Bo"iji (Matej 1.1, 16; Marko 1.1; Luka 1.32, 35; 2.11; Jovan
20.31). Luka ka"e da je Pavle po!eo da progla#ava Isusa u
sinagogama, tvrde'i da ,,On je Sin Bo"iji (Dela 9.20).
Ali #ta zapravo zna!i to da je Isus Sin Bo"iji? Ve'ina
hri#'ana je to shvatilo kao da je Isus Bog. Verovali su da je
preegzistirao kao ve!ni Logos-Sin i si#ao iz raja na zemlju kako
bi postao !ovek, procesom ,,inkarnacije.
To se dogodilo jer su crkveni oci protuma!ili Isusov status
Sina Bo"ijeg u skladu sa gr!kom metafizikom i pogre#ili. Oni su
shvatili da samo !ovek mo"e da stvori sina !oveka tako da je
Bog stvorio Sina koji tako%e mora da je Bog.
Posledi!no tome, Nikejska vera iz 325 godine ove ere
objavila je da je Isus ,,sam Bog od samog Boga, #to se tako%e
naziva i ,,bo"anskom prirodom Hrista. Ova vera stavlja anatemu
na one koji pori!u ovu izjavu. Popularan ameri!ki
prezbeterijanac i teolog R.C. Sproul ka"e: ,,Poricanje bo"anske
prirode Hrista predstavlja su#tinu neverovanja.
Gabrijel je rekao Devici Mariji: ,, Duh Sveti do'i 'e na tebe,
i sila Najvi#eg oseni'e te; zato i ono #to 'e se roditi bi'e sveto, i
nazva'e se Sin Bo"ji (Luka 1.35). Dakle, Isus je Sin Bo"iji
samim tim #to je natprirodno za!et, ali to ga ne !ini bo"anskim.
Hri#'ani tako%e tvrde da osoba mora da veruje da je Isus
ustao iz mrtvih kako bi postao Hri#'anin. Apostol Petar je
Isusovo vaskrsnu'e na!inio centralnim delom svog
evan%elisti!kog propovedanja (Dela 2.24,32; 3.15; 4.10). I
Apostol Pavle ka"e da Isusovo vaskrsnu'e svedo!i o tome da je
Isus Sin Bo"iji (Rimljanima 1.4). Pavle daje definiciju svom
hri#'anskom jevan%elju rekav#i da je Isus umro za na#e grehove,
165

sahranjen i dignut iz mrtvih i da je neophodno da !ovek veruje u
sve ovo kako bi bilo pravi hri#'anin (1. Korin'anima 15.2-4).
Hri#'ani tako%e tvrde da !ovek mora da veruje da je Isus
Gospod kako bi bio spasen. Pavle je napisao ,,ukoliko glasno
priznate da je Isus Gospod i ukoliko u srcu verujete da je Bog
digao njega iz mrtvih, bi'ete spaseni (Rimljanima 10.9). Zaista,
re!enica ,,Isus je Gospod bila je me%u prvih hri#'anskim
tvrdnjama (1. Korin'anima 12.3). To zna!i da su ljudi pravi
hri#'ani ukoliko dopu#taju da Isus bude Gopspodar njihovih
"ivota time #to svoj "ivot do odre%ene mere "ive po#tuju'i njega.
On je rekao: ,, Ne'e svaki koji mi govori: Gospode! Gospode!
U'i u carstvo nebesko; no koji !ini po volji Oca mog koji je na
nebesima (Matej 7.21).
Ve'ina hri#'ana tako%e tvrdi da hri#'ani moraju da veruju da
je Isus njihov Spasitelj. Zapravo, moramo da verujemo da je Isus
umro razapet na krstu prihvativ#i na#e grehe u momentu
ispa#tanja zbog po"rtvovanosti. Onda 'e nam Bog oprostiti,
o!istiti od nepravi!nosti i u!initi !lanom svoje porodice. Jedan
an%eo je na Isusovom ro%enju objavio: ,,Danas je u gradu
Davidovom ro%en Spasitelj, Hrist Gospod (Luka 2.11).
To da je Isus Spasitelj samo njegovo ime govori. Jovanovo
jevan%elje o njemu ka"e: ,, A koji Ga primi#e dade im vlast da
budu sinovi Bo"iji, koji veruju u ime Njegovo (Jovan 1.12). &ta
zapravo zna!i ime Isusovo?
Isusovo ime na aramejskom, njegovom rodnom jeziku, glasi
Je#ua ili Je#u (Yeshua/Yeshu). Ye je skra'eni oblik bo"ijeg
imena, YHWH, koje se prevodi kao Jahve ili Jehova. Shu(a)
zna!i ,,spasiti ili ,,spasenje. Dakle, Je#ua nosi zna!enje ,, Jahve
spasava ili ,,Jahve je spasenje. Zna!i da Jahve spasava kroz
Isusa. Kada se obratio Josifu u njegovom snu, jedan an%eo je
rekao da 'e Marija, koja 'e se uskoro udati, ,,roditi Sina, i
nadenuti Mu ime Isus; jer 'e On izbaviti svoj narod od greha
njihovih (Matej 1.21).
166

Mora li osoba da veruje u Isusovo bezgre#no ro%enje
(za!e'e) kako bi bila istinski hri#'anin? Novi zavet ima dva
odgovora na ovo pitanje (Matej 1.182.12; Luke 1.26-56; 2.1-
38), i ono je va"no za soteriologiju. Me%utim Novi zavet to vi#e
ni jednom ne pominje. Po#to se ne nalazi me%u evan%elisti!kim
porukama i definicijama u jevan%eljima, mora da nije neophodno
verovati u to.
Da sumiramo, Novi zavet tvrdi da da bi neko bio spasen, a
samim tim i bio pravi hri#'anin, mora da veruje da je Isus Hrist,
Sin Bo"iji, da je ustao iz mrtvih i da je Spasitelj i Gospod na#ih
"ivota; ali ne ka"e da moramo da verujemo da je Isus Bog.