5. NASTAVLJANJE ARMATURE 160 - 166 U praksi, zbog uslova transporta, montaze gradenja clemenata, aizbog organicenil proizvodnih dudina armature veéih pretnika, armatura se mora nastavijati, Naéelno, kontinuitet armature se obeabeduje ili postedstvom betona - nastavijanjem arma- ture preklaponjem, ili zavarivanjem i mehani¢kim nastavcima armature, u kojima beton praktiéno ne uéestvuje u transmisiji sile iz jednog u drugi deo armature. U tom smislu prvu reéenicu élana 160 Pravilnika ne bi trebalo shvatiti tako iskljuéivo kako je ona zapravo napisana (*Zategnuta armatura se, po pravilu, ne nastavlja, preklapanjem”), jer je danas, ne samo u naioj zemlji, jo8 uvek dominantan nagin nastavijanja armature bad nastavijanje preklapanjem. Pri nastavijanju armature preklapanjem ¢ist razmak izmedu profila armature koji se nastavljaju treba da bude sto manji a najvide 44, a dudina nastavka je, naéelno, jednaka dudini sidrenja. Medutim, ova se dudina mora poveéati kada se u istom preseku nastavija veéi broj profila armature. U clanu 161 date su detaljne odredbe o poveéanju dudine preklapanja u takvim eluéajevima, u zavisnoeti od lstog razmaka iamedu ndstavaka iGistog razmaka od nastavkado konture elementa, kaoiod procenta armature Koja se nastaviia u odnosu na ukupnu armatura u istom preseku. U poslednjem stavu élana 161 odredeni su najveéi dozvoljeni procenti nastavljanja zategnute armature preklapanjem u istom preseku. Pritom je od interesa definisati Sta se podrazumeva pod "istim presekom”: prema CEB-FIP 90 /26/ treba smatrati da su nastavci preklapanjem u istom preseku ako su sredine nastavaka na rastojanju manjem od 1,3 dudine preklapanja. U nasem Pravilniku isto nije precizirano da li dati dozvoljeni procenti nastavljanja, vaie i kada je armatura u preseku rasporedena u vise redova. CEB-FIP 90 i tu postavlja strotije uslove: ukoliko je armatura u preseku smestena u vide od jednog eda, dozvoljeni procenti nastavljanja se smanjuju 2a 50%. Medutim, za rebrastu armaturu smeétenu u jednom redu, CEB-FIP 90 dozvoljava nastavijanje 100% ar- mature, nezavisno od preénika profila, ane samo za ¢ < 16 mm, kao sto je to wu nagem Pravilniku. ‘Veoma je znatajno zapaziti da se, sliéno odredbama za sidrenje armature, pri na- stavljanju armature pretnika 16 mm i veteg, kao i pri nastavljanju vie od polovine armature w istom preseku, mora predvideti popreéna armatura, sragunata iz uslova da prihvati 1/3 ukupne sile u armaturi koja se u tom preseku nastavija. Ta popretna, armatura se najéedée oberbeduje uzengijama koje, prema Pravilniku, treba da budu smestene na duéini preklapanja, na medusobnom razmaku koji ne sme da bude veéi ‘od 5¢ armature koja se nastavlja preklapanjem. Smatza se da za nastavljanje arma- ture 6 < 16 mm nije potrebna posebna popreéna armatura jer je postojeéa popretna armatura (uzengije u gredama i podeona armatura u ploéama) obiéno dovoljna za prihvatanje popretnih napona zatezanja u zoni nastavka preklapanjem. Medutim, realniji proragunski modeli prenosenja sila pri "indirektnom” nastavljanju (preklapanjem, sa gistim razmakom profila < 44), ukazuju da je potrebna znatno 505veéa popreéna armatura od ove koju propisuje na Pravilnik. Zbog toga CEB-FIP 90 /26/, pri nastavijanju preklapanjem pritisnute armature i zategnute armature @ > 16 mm, zahteva da ukupna povrsina popreéne armature ne bude manja od pooréine armature koja se nastavija, Raspored te popreéne armature na duiini preklapanja prikazan je na slici 160/1. 12) NASTAVLJANJE ZATECNUTE ARMATURE. PREKLAPANJEN a | 39 FF r— {| Hey hed span rig rag A ssf] | n= bu2Im mn] 'O” PREKLAPANJA rom —F lo Age ~ Urns povRs Na Hep stele st ~ BODRECNE Anon Sika 160/1 Raspored popreine armature pri nastavijanju zategnute armature ¢ > 16 mn ‘pet nastavijanju priate armature, prema CEB-FIP 90 Pritom, ako je tist razmak izmedu susednih nastavaka preklapanjem a < 104, popreéna armatura treba da bude u obliku uzengija a inage mote biti prava. Do sledeée inovacije naSeg Pravilnika, 2a odredivanje i raspored popretne armature za oberbedenje nastavljanja preklapanjem, trebalo bi se driati navedenih odredaba CEB-FIP 90, ‘Ako je dist razmak profila armature koja se nastavlja preklapanjem veéi od 4¢, dudina preklapanja se poveéava za veli¢inu razmaka profila a popreéna armature treba da se sraéuna iz odgovarajuéeg modela resetke, prema slici 160/2. ro - sh Il] fs —F out | lar iben titted Sons povetmue ou2 Ne eet Lg prckionn 2k 5 4B st raamak profila Slika 160/2 Dutina preklapania i popreéna armature u shaéaju kad je koji se nastavljaju vedi od 49 (CEB-FIP 90) 506Pravilnikom nije obuhvasena, ali nije ni iskljuéena, moguénost nastavijanja petljama, koje se danas desto primenjuju. Prema DIN 1046 /86/, minimalna dufina preklapanja petljama ne bi trebalo da bude manja od |, = D, + 7, gie je D, unutrainji prenik petlje, odreden prema dlanu 154 Pravilnika, slika 160/8. Pritom treba imati u vidu da se zahteva tist zadtitini sloj betona od ravni petlje do spojainje konture elementa od najmanje 3¢ armature koja se nastavlia petljom. Slika 160/3 Nastavijanje armature petljama. ‘Nastavijanje zavarivanjem je u ovom delu Pravilnika samo pomenuto. U poglavju VII ovog Priruénika, u komentaru élanova 250-259 Pravilnike, detaljnije je prikazana problematika nastavljanja armature zavarivanjem. ‘Moguénost nastavijanja armature specijalnim vrstama mehaniéhih nastavaka, u nagem Pravilniku se isto samo spominje u élanu 255. Delom i zbog toga, u nao} praksi se takvi savremeni nastavci armature veoma retko ili se uopite ne koriste U evetu se mehani¢ki nastavei primenjuju svuda gde je nastavljanje preklapanjem nepovoljno sbog nedostatka prostora u presecima jako armiranih elemenata,i kada je takvo nastavijanje u gradilignim uslovima pogodnije od nastavljanja zavarivanjem. a. b. c. REDUKTOR 5 2g = 52 3) & 25mm g Ids : i RUKAVAC gl 8 es! Slika 160/4 Primeri mehanickih nastavala ra armaturs, prema /31/ ‘2) nastavak rukawcem sa klinaatim zatvarazem, b) rulavac en metalnom lepunom, <) rulavec sa jspunom od ekspansivnog cement 507(ugradivanje, nega), tj. koji ée biti Euvani u neposrednoj blizini same konstrukeije (u istim uslovima kao konstrukcija) i na kojima ée se u odredenim rokovima sprovodi ispitivanja évrstoée pri pritisku. Samo na ovaj natin mo%i ée da se dobiju merodavni ‘odgovori u vezi ostvarene évretoée betona u toku vremena, ito je od znagaja donosenje odluke o uklanjanju oplate. Potrebni odgovori, osim na opisani nazin, ‘mogu u opitem slucaju da se dobiju i koriééenjem nekih nedestruktivaih metods ispitivanja évrstoée betona pri pritisku (metoda sklerometra, metoda ultrazvuka). Kada tehnologija gradenja zahteva podupiranje konstrukeje i posle skidanja oplat (na primer, u slutajevima faznog gradenja greda T-presela, kada rebro nosaéa, koje se betonira kao prvo, u drugoj fazi betoniranja studi kao deo "skele” za izvodenje ploge), raspored i natin podupiranja mora se predvideti projektom betona. Specijalni naéini ugradivanja i specijalni betoni mogu da zahtevaju i neke posebne uslove 2a oplatu (podvodni beton, pumpani beton i dr.). Sve ove posebnosti ‘obavezno moraju biti obradene kroz projekat betona. Kao vrlo karakteristitan primer 2a specijalni nadin ugradivanja betona moée se navesti Klizna oplata. Kod primene ove tehnologije ne mote se govoriti o skidanju oplate, posto se radi o oplati koja se tokom betoniranja kontinuirano pomera u vertikalnom praveu. Takode se ovde ne mote govoriti ni o ispunjavanju napred navedenih uslova u odnosu na évrstoéu betona, poito u procesu ?klizanja” beton ‘oataje bes oplate khda je joé vrlo daleko od propisane marke betona. Sve ovo zahteva da se kroz projekat betona decidno definigu uslovi sprovodenja ovog postupka i da se ovi uslovi tokom invodenja radova velo striktno podtuju. 249 Pre poéetka ugradivanja betona moraju se proveriti dimensije skele i oplate, kao i kvalitet njihove izrade. Ovaj postupak sprovodi nadzorni organ, pri Zemu nave- dene provere podrazumevaju vizuelni pregled, kontrolu dimensija na licu mesta i njihovo poredenje sa reéenjima datim u projektu konstrukeije i projektu betona, kao i pregled uverenja o kvalitetu pojedinih materijala upotrebljenih 2a invodenje skele i oplate. Prilikom provera o kojima je ovde reé mora se eprovesti i provera nadvigenja. S tim 1u veai kod nosivih elemenata kod kojih je slobodna dufina veta od 6,0 m oplata ‘se mora investi tako da posle njenog optereéenja svedim betonom ostane nadvidenje veligine 1/1000 (1 - raspon elements), 4, ARMATURA 250 U armiranobetonskim konstrukcijama mogu da se primenjuju samo éelici 2a koje ostoje dokasi o zadovoljavanju uslova propisanih élanovima 68 i 71 Pravilnika. Ukoliko se ne respolage ovim dokasims, a njih treba da prufi proivodsé armature u vidu svanignog dokumenta koji prati odredenu isporuku, miora se primeniti élan 72 kojim se propisuje vréenje kontrolnih iepitivanja.Svi éelici 2a armiranje moraju se transportovati i skladiétiti tako da se u punoj meri saéuvaju deklarisane karakteristike éelika i omoguéi da se njihovom upotre- bom dobiju armiranobetonske konstrukeije sahtevanih koeficijenata sigurnosti i tea- jnosti. To znaéi da tokom operacija transporta i skladistenja ne sme da dode do mehani¢kih osteéenja, lomova na mestima zavarivanja, prijanja, gubitaka oznaka i smanjenja prescka zbog korozije. Armatura, dakle, zahteva padljivu manipulaciju, po moguéstvu éuvanje u natkrivenim ili potpuno zatvorenim prostorijama (radi zaitite od vode i vlage) i deponovanje na popatosanim mestima (radi isklucenja ‘moguénosti prljanja zemljom, blatom, masnogama i sl.) Isti uslovi vade i za trans- port i uskladitenje prefabrikovanih armaturnih sklopova i mreda, za koje jo8 treba preduzeti mere da se onemoguéi deformisanje i nedopusteno razmicanje Sipki arma- ture. ‘Vidno i trajno oznagavanje glatke armature je vrlo znaéajno iz razloga sto se profil Eelika GA 220/340 i GA 240/360 do preénika 12 mm vizuelno wopate ne raalikuju, tako da u slutaju neprimenjivanja kvalitetno izvedenih oznaka mote da dode do i iavodenju radova, 251 Postupci oblikovanja armature mogu da budu raéuni ili mehanizovani. Mehaizovano oblikovanje predstavlja savremen postupak; u okviru ovog postupka armatura se obraduje u posebnim proizvodnim pogonima, dok se na gradilistu, odnosno na mestu primene, po pravilu vr8i samo njeno kompletiranje i ugradivanje. Bez obzira da li se primenjuje ruéni ili mehanizovani postupak, obrada armature se uvek izvodi u hhladnom stanju. U slugaju proizvodnje prefabrikovanih elemenata, izrada mreinih i prostornih ar- matumih sklopova mode se iavrditi putem zavarivanja samo u sluéaju kada se pri- menjuju profili od 14 mm ili manji. Obrada odnosno oblikovanje armature obuhvata ispravijanje, segenje (slika 253/1), savijanje (slika 251/2), eventualno povezivanje pojedinih delova u veée celine (po- 1-kotur armature na vitlu 2 dobo& za ispravljanje 3-meraé duzine seenja 4-rolnice za pokretanje Zice, odnosno Sipke 5 -rotacioni nozevi 6 -sabirno korito ‘Slika 251/1 Sema madine 2a ispravljanje j setenje armature 7301 bolen -oporac 2 - rotirajuéi disk 3 - tica, odnosno Sipka 4 ~bolen na disku 5 -osovina diska ‘Tika 251/2 Sema savijanja armature ‘moéu tanke Zice ili 2avarivanjem), kao i zavarivanje pojedinih elemenata u cilju nastavijanja. Nagin nastavijanja i mesta nastavaka moraju biti definisani u projektu Konstrukeije. Sam nastavak, osim postupkom zavarivanja, moze da se favede | putem preklapanja profila sa kukama ili bez kuka, primenom zavarene popreéne armature nna delu preklopa, primenom spojnica za mehaniéko nastavljanje, ili na neki drugi nagin, s tim da primenjeni nastavak ima propisanu sigurnost. “Zavarivanje armature u cilju nastavljanja saglasno standardu JUS ©.K6.020 moze se izvesti primenom razligitih postupaka u zavisnosti od vrste éelika. Op8ti pregled ovih postupaka prikazan je u tabeli 252/1. Kao to pokazuje ova tabela, a to je i eksplicitno navedeno u élanu 252 Pravilnika, zavarivanje gorionikom i kovanjem je aabranjeno. is Toabuper Zavarivanja betonskog cei ‘Visa telika Postupak savarivanjs GA 220/340 |- elektroluéno sa obloienom elektrodom — MAG- elektroluéno, u zadtiti gasova koji nisu inertni sa topivom elektrodnom gicom GA 2407360 |= suéeono elektrootpornim varniéenjem | gasno zavarivanje pritiskom RA 4007500-1|— suéeono elekirootpomo varniéenje pod posebnim uslovima (predgrevanje) [RA 400/500-2|— elektroluéno sa obloienom elektrodom |- MAG - elektroluéno, u 2astiti gasova koji nisu inertni sa topivom elektrodnom Zicom | suéeono elektrootporno varnigenjem — gasno zavarivanje pritiskom |-_aluminotermijsko ravarivanje prema standardu JUS C.T3.003 731Keo ato je pomnato, u praksi se najéesée primenjuju elektroluéno zavarivanje i suéeono elektrootporno zavarivanje. Oba navedena postupka potpuno odgovaraju ‘latkoj armaturi, dok se kod rebraste armature prilikom izbora postupka zavarivanja ‘mora voditi raguna o vrsti éelika; za armaturu RA 400/500-1 moie se primeniti samo suéeono elektrootporno zavarivanje pod posebnim uslovima, dok se u slugaju arma- ture RA 400/500-2 mote primeniti kako elektroluéno zavarivanje, tako i uobitajeno elektrootporno zavarivanje varnigenjem. Ovo je logitna posledica razlititih sadréaja ugljenika kod ove dve vrste &elika. 253 Pre zavarivanja armature, koje se mote izvesti u armirackom pogonu, pogonu za proizvodnju betonskih prefabrikata ili na gradilistu, obavezna je provera i dokazi- vanje njene zavarivosti. Ispitivanje zavarivosti vri se prema standardu JUS C. K6. 020, pri éemu, logitno, predmetna ispitivanja obuhvataju samo glatke i rebraste Eelike, posto ostale vrste armature ne dolaze u obzir za nastavljanje zavarivanjem. Postupak dokazivanja zavarivosti detaljno je opisan u komentara uz lan 70. U sluéaju primene zavarivanja izvodenje nastavka armature dozvoljeno je samo na pravim delovima aipki; udaljenost zavarenog spoja od potetka krivine mora iznositi najmanje 10¢ (slike 253/1). 206 poe Slika 253/1 Usloy 2a lociranje savarenih nastavaka armature petals ae 7S, ‘Ska 259/2 Primer eavarivanja armature 2a éeliéne limove 732‘Ako se u okviru odredene konstrukcije armatura ravaruje za neke druge éeliéne elemente, proratun, izvodenje i kontrola takvih spojeva moraju biti u skladu sa propisima o zavarivanju. U takvim sluéajevima, logiéno, pored dokaza zavarivosti same armature, mora postojati i dokaz zavarivosti upotrebljenih éelignih eleme- nata. Kao primer takvog zavarivanja mofe da posludi konstrukcija prikazana na slici 253/2. 254 . Primena elektrootpornog postupka podrazumeva dobijanje suzeonog spoja dve dipke kod koga se zbog razmekéavanja metala u zoni zavarivanja, a i zbog priljubljivanj Sipki koje se nastavljaju, formira odredeno zadebljanje prouzrokovano istiskivanjem metala (slika 254/1). Najmanji profil armature koji se na ovaj naéin mode nastaviti iznosi 10 m. Primena ovog postupka omoguéava i nastavijanje armature razliitih pregnika, s tim da odnos povréina profila koji se nastavijaju ne bude vedi od 1,5. Ovo podrazumeva da odnos nominalnih preénika profila koji se nastavijaju ne bude ot . ‘Slika 284/1 Suteoni spo} Nastavijanje armature na suéeljak mote se ostvariti i primenom elektroluénog pos- tupka. Na slici 254/2 prikazana su dva nagina koja se u tom smislu mogu pre- porugiti. ‘Treba samo istadi da su ovakva resenja prihvatljivija jedino za sluéaj $2 20mm, a oe oC es cos“54 coepot “ Slika 254/2 Suéeoni spojevi ostvareni elekiroloénim zavarivanjem Elektroluéno zavarivanje ima najveéu primenu pri iavodenju nastavia armature preklapanjem, pri Zemu se ovakvi nastavci u opétem sluéaju izvode sa ili bez pod- vezica. Pojedini uslovi koji se odnose na ovakva relenja prikazani su u tabeli 254/1. Pri primeni postupaka prikazanih u tabeli 254/1 dimenaije varova treba da odgo- varaju merama prikazanim na slici 254/3. 733Kod nastavka prikazanog u tabeli 254/1 pod brojem 6. mora se, zbog ekscentriénog prenoienja sile zatezanja, ragunati i sa pojavom boénih pritisaka na beton i na moguénost izbijanja tanjih zastitnih slojeva, ako ovi pritisci nisu usmereni ka masi betona. Iz istih razloga treba zonu ovakvog spoja ojaéati proguséenim uzengijama, ja se povréina moge sragunati na bazisile pritiska "u prazno” koja iznosi nex 5 xB. (254/1) “Tabela 254/1 Detalji nastavljanja armature preklapanjem VRSTA NASTAVKA DETALJ RESENJA 1. NASTAVAK POMOGU POOVEZICA’ 00 BETONSIOG EELIKA SA JEDNOSTRANIM ZAVARIVANIEM NASTAVAK POMOEU PODVEZICA (00 BETONSKOG EELIKA SA DVOSTRANIM. ZAVARIVANJEM NASTAVAK POMOEU PODVEZICE ‘0D VALIANOG L PROFILA U.NASTAVAK PREKLAPANJEM ‘SA POVUENIM SIPKAMA | JEDNOSTRANIM ZAVARIA~ NEM G NASTAVAK PREKLAPANJEM ‘SA POVIJENIM SIPKAMA | OVOSTRANIM. ZAVARIVANJEM ‘GNASTAVAK PROSTIM ‘PREKLAPANJEM SA OVOSTRANIM ZAVARIVANJEM.Na slici 254/4 prikazani su uticaji koji se javljaju kod nastavka prostim prekla- panjem i kao ito se vidi, sila Z, zavisi i od veligine A. Stoga, u zavisnosti od ‘moguénosti proguséavanja uzengija, 2a A treba birati najpovoliniju vrednost, ali uvekWodedi raguna da je iz konstruktivnih razloga Amin = 5¢. Slika 264/3 Varovi kod nastavia koji se invodi preklapanjem Nosivost zavarenih profila prema regenjima prikazanim u tabeli 254/1 treba da bude dokazana razunskim postupcima, a ako se radi o suéeonim spojevima, ova nosivast se mora dokazati i ispitivanjima na zatezanje prema standardu JUS C.K6.020 (0 ovom ispitivanju je veé bilo reéi u komentaru uz élan 70). Broj uzoraka za ovo ispitivanje treba uzeti saglasno lanu 72 Pravilnika. Stila 254/4 Armiranje sone nastavia prostim preklapanjem Pri prefabrikaciji armiranobetonskih elemenata proisvodaé pre potetka proizvodnje ‘mora za svaku vrstu zavarenog spoja da utvrdi kvalitet zavarivanja. U veri sa ovim ispitivanja treba investi na najmanje 3 urorka, ‘Tokom invodenja radova na zavarivanju, svakodnevno se od svake vrste izvedenih uzotci za ispitivanje, pri Zemu je broj ovih uzoraka slededi: - jedan uzorak vara isloienog distom zatezanju, - tri uzorka varova islodenih savijanju ili emicanju, ‘Ako se dnevno izvodi manje od 40 varova iste vrate, mote se broj uzoraka 0 kome je napred bilo reti srazmerno smanjiti, ali tako da se predmento ispitivanje sprovede znajmanje jednom nedeljno. 735