ee Biblioteka VASPITANJE DETETA /5 ——— . GOVOR U PREDSKOLSKOJ USTANOVI eee : : ‘ZAVOD ZA UD2BENIKE I NASTAVNA SREDSIVA obrasovanie séoorAD tan VIG, peed, Mitca KATIC Mirjana MARKOVI ™ Vii LLARIC: Zn NAST Ma NEDELIRvI, . Buetka PEIOVIG, Lijans STIMAG Tene PAENaslov original LE LANGAGE AU PRESCOLAIRE (Guide pétagogique) © Gowernement du Québec Ministre de ’Edueation, 1982. Prevod GORIANA LITVINOVIC Recenaent NADA IGNIATOVICSAVIC Glavns i odgovornt urednih 4dr PETAR PUANOVIC Za indavata r DOBROSAV BIELETIC 2REDGO' ovop Ww GOVORNI RAZVOJ DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA Govor, fexil komunikacifa = — — Kamunikativna sposobnost 1 socijalnt 1 kongitivnl raz. ent} ongttival raz ‘Pregled postignués w govoru dece na uarastu 48 go- ding ee ras ee ‘Sposobnost da se eksplicitno iskaZe poruka na uzvastu <3 godin ee = Sposobnost Kori8éenja Jeritkih varijaclia na uarasta 43 goding a Deca koja malo ili 1o8e govore” Dete koje’ malo govori” + Dete koje’ Je telleo tazumeti™ Dates Ries macat ees ee ee SREDINA KOJA JE POVOLINA ZA RAZVOS GOVORA KROZ KOMUNIKACISU| = "APVO¥ GovoRA Stvaranje sredine u kofo} mogu da se uprainjavaju sve funkelje govora en 2 Sredina koja decu podstive na komunikaciu — Stedina koja prude ra oa Dali moguénost deci da saopite svoJa lena iskustva ee ~—— Qbracati padnju na detije inicijative u komunikaciji — ‘Nastojati da deca dobro razumejy ono sto im se gover! YASPXTNI PosTUPCI_U KONTEKSTU STVARNE KO- MUNIKACWE — — — “CNISKSTU STVARNE } a Vaspitaéica kao pariner u Komunikacionim aktivnostime Naspitn! postupel treba da budu usmeren! na uspeinostfivnosti w predikolsko} ustanovi ‘Vaspitni postupet primereni deci kof Opis vaspitaih postupaka aig wunteresovenoet 2a dete koje zapotinje Tomar ry Podsticati dete da imitira model Potvrditi tatnost odgovora: lot Primedba Direkino tratit od deleta da imitira model vaspitnth postupaka pri Sintaksi¢ko prodirenje Kako se veil nastavijanje detjih $e mode izvetl u obliki pitanja — 3 nastavijanje se dopunjuju — _ dete daje imerenih ndetetu koje Sskaza SPOSOBNOST SLUSANJA U GRUP qavpltal postupe: Kojl podstitu razvo} sposobnostt su Sanja Uslovi oft podstitu shutanje Primert aktivaost! planiranth da 8 t t 7 1 ' ! ! I l t I s 3” le termina oti 6e se korisiti na podetiu : oan pth tat! & #8 He ne pote a : 39 2 Reallkovanje glasovau jerika — — _ ~~ 2 © Nimelno resitkovanje slova {rei = — — _ _ i a & plsenjer crits : 0 kupownim matertisiom? = — = = = i “a a : “” i “o 1 “ o o— ae « it o 2 fy ° a ; a i B i ™ I 38 t o 1g 68 i i 70Predgovor Se Pred vama je jedan od praktitnth prirutnika u izdanju ‘Ministarstva za obrazovanje Kvebeka (Kanada) namesjon ‘Naspitatima, Priruénik je nasteo kao plod dugotrajne ea radinje istragivata u oblast razvoja govora, institucija za kadrova za radu predtkolskim ustanovama Dva istrazivatka ‘rada, obavijena u okvira aktivnesti Ministarstva za obrazovanje Kvebeka, delovala su kas peposredna inspiracija za stvaranje ovog priruénika, Prva, Tel Brine (Paul E. Brunet) j Migel Pate (Michel Page) ou 3975. godine sproveli istrazivanje Usmeni govor u tholt ‘pruge, Retin Zoli (Régine P. Joly) je u okviru jednog is. frativanja iaadila Program psihotingvistickog razvoja, Od mnogobrojnth saradnika iz oblasti obrazovanja vas Pitaga, Bibian D’Angu (Bibiane D'Anjou) sa Univecsiteta 3 Montrealu vasluzuje posebno priznanje 2a sve} deprives radu na ovom priruéniku, Konsultacije sa vaspitagima su vodene u pojedinim fa Ei rade ovog prirutnika. Povoljan prijem kod vasyi taéaje sastavijatitna prédstavijao znatajan podstrek va Galji rad, a mnogi predlozi koji su se pojavili na ovan Konsultacijama su _u velikoj meri doprineli izgradivanta Koneepelje prinutnika u celini i stavova koli se u njemu Jenose, Ovde bismno Zeleli da zahvalimo na izvrsnoj saradnji svima koji su doprineli sastavijanju prirucnikn,Uvod SS U skladu sa duhom Programa predikolskog obrazova- nda (radi se o kanadskom programu, prim. prev,), zadatak Predikolske ustanove je da obezbedi kontinuitet u raz= Yoju deteta, polazeéi od realnih iskustava deteta i obje- zaposet u vanskolskom Zivotu, nupoznajudi samoga sebe”, wudedi da stupa u interakeiju ‘sa okolinom” i ,uéed da Uuspastavlja odnose sa drugima” (Programme d‘éducation préscolaire, str. 2), Svrha ovog prirutnika je da Vaspitatima pruzi infor- macije i pogodna sredstva koja ée im biti Potrebna u raz- vijanju sposobnosti komunikacije kod dece 4—6 godina, dried se definisenog Pedagoskog okvira. Prvo demo opisati osobenasti dece 4—5 godina, prika- zujudi posebno razvoj veitina komunikacije na ovim uz- rastima. Na tim on zasnivaju se ciljevi koji se dalje predlazu. U prvom pogl wvlju Gemo odrediti Sta anadi, sa Stanovista razvoja govora, da dete judi da uspostavija ne mode obuhvatiti sve dimenzije meduljudskih odnosa koje Tazumeju i da ono razume druge koji mu se obraéaju, Osnovne, tema prvog poglavija je tipitan razvoj 4- 4 5 godiinjaka. Pri tome se samo u omovnim crtama opisuju Kategarije dece kojima su potrebne pasebne intervencifeU drugom treba da ima Pyeigim resima, okosnicu programa za rao] sees Kamunikadije éini neprestano uveibavanie kee nia, u kontekstu realne potrebe za njim. 2, Medutim, nije jeding uslov ovog razvoje. Uloga vas- Pitaga je, takode, veoma zaéajna. U Poglavlju Postupke kojima vaspita’ mote deci da olak. Komunikaclju u veéini aktivnosti u vetiéu, Spirals se uloga kolu vaspitae mote da ima, kao Na kraju, paste éetir poglavija koja se have sposabno- quapamene komunikacije, u petom poglaviju se eeotnoy Tranl uvodenja dece w pisan! gover ui predskolnae et novama. 12 Govorni razvoj dece predskolskog uzrasta ee Govor, jezik, komunikacija U ovom priruéniku koristi se nekoliko kljuénih termi- na da bi se definisali vaspitni ciljevi od kojih se poslo 1 da bi se odredila oblast delovanja vaspitadice. Oblast vas- pitanja na koju se i_ovaj priruénik najéesce se oz Dadava terminom govor. (language). Ovaj termin stojt u vezi sa nizom drigih, kao to su: jezik, komundkadja, YeStine kormuniciranja, fumkecije komunikacije, pa ée bith korisno da se najpre oni definitu, i to ne iz opite perspele-* tive, Sto bi zahtevalo da im se 'znatenje odredi take da se objasni kako se ovi termini koriste kada je ret o go- vornom -razvoju dece 4—5 godina, Najéesée koriiéen od svih ovih termina —; ujedino je i majapsizaktniji-termin, On se odnosi na jedan teorijski pojam, tj Dost ko; jedi dos tapi Moze se posmatrati samo aktualizacija ove sposobnosti kod nekog jezika, kada oni regima imenuju stvar! ili 0 njima iskazuju retenice itd. Detinisan kao jezitka sposob- ‘post, govor je univervalan, a ostvaruje se fi i 20 Sto je francuski ili sxpsl inosi sé na sistem glasova strak- roitha:” fonolo’ Ieksiékom, iorfolotko-gramatickom 1 sintaksitkom, Niz glasove lore Proizvodi korisnik nekog jezika kada govori Poseduje od- redenu organizaciju, koja se moge opisati na vazli¢itim nivoima, Svaki od tih nivoa odgovara_ jednoj dimenziji lingvistitke analize. Na fonoloskom nivou predme! imer 19Tesovanja su glasovi jezitka; oni se i , a nigavaju i utvrduje im se ‘einkcela,Predeea feaer= koje me detstékom nivou su ret nekog jezika, hac com ta aos tg manifestacija jednog s] $19, $8, °¥08 pltanie ite, korisno Jo pogledt! knjigu Za ka * raklgaka, Sia de fettr Geequer Lec Geena ee AE Baitons Mondia, tog. OW*see cue FuxKous MANIPESTACUE SOMUNIEACIE ybizetcotianle + — rampttivante 0° tdefeme, oxeéanjina octere Soeh ot ee ee Sport ater? aspodela'woga 1 akivaort = ctgenlzovanje sajednieke ktivnors TauSinglyotovenie = shrataganie eottn postop T ntora — farafavanje svog ukuse, svojih ‘svidanja = ieatavene evoke ol = rams deen eyes, = oma Donde seog droge = Prenotenje — imenovanje predmeta ated = Spica be = cpisvanse Botarae oblatnjavante polava = tatanovijavanje odnosa signees, zo nos _ te Taftltonfe © avetu — simpotiska igre: posorite, posordte ee Ee ee mean matt rtinj, ittanse, Tfrectionosts Pravijenje stvari ita. nilkacije, Kio to su prenotenje informacija, tratenje ili primanje informactje, caltevanfe da oe eadeeal Kie neke po- trebe, Je aktivnosti u igri, radu, podela uloga eke funk Remuera devia | Yang a neke funkeije komunikacije, jaratavanje mai Mredpcye gM lvi, so regi itd. Dakle, bez obzira da li se radi o ekepresi ‘li 0 praktigno} fanmatj, ivek Je net ce et Tike Sto se, posredstvom je -Poruka prenosi nekomée ko" je prima i-na-nju. reaguje.* > 1 Potledat! Funke jonotttacdee (0 alte Snsnie ADE vek odvija u okviru neke situacije Odreduje éitav niz raclititih taktora. Sa jedne strane, Zbog mnostva faltora koji utitu na ju moglo id ee ng gaat Komunicirat Je ito Ho {mat Gilt se na sve moguée situacije. T upravo Je eposobreet Prilagodavania ono Bo se uti. Ne uti se jezile’ vet 1a je omeyccnese eet 2 force pen je omoguéavaju uspeinu komuniitaciju, dete 4a se ne razvija jezik veé govor ii sposobnost komusiinn cije. Jezik je sredstvo komunikacije i dete uéi bale aa ga koristi, U ovom, prom poglaviiu opisuje se ano ito, a1 pogledu sPegobnosti komuntkacije, poseduje dete 4—5 godina kao 1 Sta moze da naui. Polazna osova razvoja komunike, fivne sposobnosti Je ono So dete vet ume, pa ée todo ‘Prvo biti regio tome, Komunikationa sposobnost 1 socijalni 4 kognitiuni moj Komunicirajuéi, malo dete ulazi u odinos sa drugim 1j dima 1 tako postaje svesno svoje individualnosti iotleriv. da ite nadine, cije koje da dopune ‘Koja ono samo stige Sstraauqudl ots ‘oko sebe. dover 3 istovremeno neopho- dan instrument {.soctjalizacije { upomavania aveta, Me; tim, tal xine ie Jednoemer sBcanle-g ~ gvele strane, calania na kognitiva i soeijalnt raevo) vor dete fe ‘traz njegovog ehvatanie os 16 oji-ano komunicira je J.nlegovor stepena fe. Dete Znak ‘koja sa- Dit ees 2s negoree Sa Pontoise a Post. Govor predikolakog deteta je zato vrlo anatino pore. Zin 88 akeijom i izrazava samo jednostavne odnove mehr stvarima i pojavama, eva, Tel alice roe treba da i de da bi iu stvarnost razumelo { delovalo na nju va aktivnost mu dozvoljaya da razvije dve rete snosa i tako uspeva da ture i ca Ghvati njene zalcone; dakle, ono mie y_staniy da ye i Szratava, izratava onal kako th ramume Zato ¢ govorni razvoj i narednom ialaganju biti raz yer” U veri sa socifalnien 1 kognitivnim razvojem ‘de. teta, Postepeno stvarnosti nametne odredene struk- Pregled postignuéa u govoru dece na uzrastuy 4-5 godina U vreme ja predSkolskoj ustanovi deca Pristupanj jmnoga deca daju etimiéno) omovnim strukturama jeclla, Sto ian ome, gucule da Komuniciraju u okvirima svog poredignog i najéeiée uspevajudi da prenesu ono Sto hove, ali povremeno nailazeti i na teSkose u sponn, zumevanju,cavila, zamenjujudi stare oblike movim.* U tom’ Pridevske sit PS), koji eire- Sma’ O80 Jo voll oa bea me now fom j die pate Prderate sntagme ¢ ), Kojima se gramatici, Do tada, malo je moglo da mu kos vetionje {ezika putem direkinog podugavanja, Dalle, dete je wz | Posie vetere, Erik jede jabuku sedeét 2a stolom. brojna svakodnevna iskustva, u prirodnim i ragnovranim, @3) sy gy aaa & situacijama, u za njega sustinski matainam fonteksta 7 saviadalo jezik 4 razumelo éemu on na koji nadin a t os ' . raat on a2 Kotla. Tako ano ne mate verbalno da ga iz yPotinie ge ents, re sve, enone: Na ovens eee cane ate fea | fphule for je olan, Detak se vrase napotje sa keksom nog istrativanja koje nam pontate da ustanovimo Jede; 4 sastavne: Beba plate jer je mama otilla tons re Probudila. Na uzrastu od 5 godina procenat sloenth regenica polako Taste, all ne prelazi 15%, Osnovna razlika tamed eens. od 4 415 goding je u kolitin verbalizacije. Bez obvies ne mredinu u kojoj odrastaju, kada su u situacifi de kencuts i Gait, deca vite govore ma uzrastu od 5 godina nego na godine.* Mepckstima (tj. odredenim retima, u tkombinacifi sa — ekim drugim fonemama), Foneme koje, u franouskom je- Four Jol wee Szanivatu teihose au: 1, #1 2. To math da deca ovis fonemama ovladavaju u périodu lametu 4.8. | ‘Sposobnost da se eksplicitno iskaze poruka na uzrastu Ea oa woes ezltka, pra knja ve ontvaruje a inier- | gh gapped drs aobama Rode tpravno, evar 8 te aa ste te foneme dovol i se ustalio sistem aeti< | + Dete predtlnlskog umasta ima matno ali - Kulacije, a to se postize, tod veéine dece, na uzrasta od i niéeno znanje i razimevanje jeka Zaleta ons a oo : | foga treba da aud govorna postignuéa dece na predékolskom Istrativanje, sprovedeno u Kvebeku,™ poltazalo B Isto istralivanje je pokazalo i da dete od 4 godine, bez obsira na sredinu iz koje potive, uglavnom koral proste Tetenice tipa IS-G-IS: Dedak jede _jabuku, - {imenicka glagol | 'sintagma sintagma | U nekim jama, vet prema znatenju koje eli da prenese, ono tobe pribedl prosto—prosirenim revenicama, [ge cae aan jm ops rane mn Bee ccmytn gE gav Te Gene mca real mon eos ns see 0, ee ee ee re at tty merely a, Buln Pome pte a Rts we ai Renee en Rehan ee, Set ae, 18 : 7 iSto izostaylia_informacij su vaine za sazumovanis ponies ncurmaaic ake vavek tako ‘da red ‘elemenata bude lako’razuniljiv. Prepritavajudi, na- eat Oa ei {P iavlien ot an eae sled’ tinjenica. 'U poruci istavljena ¢ ben Ono ri Gutaban ae ON SE ae Tbe nici ce NEE tan tomas ute cdigravaju u pomatim aituacijama, zapravo nau- Gio da ratuna na to da fo Sa eae informaciju. Naviklo na ‘samo ea poanatimn * pees nit, i Dodioznak pomata, dete ‘etkim prilikama mora eksplicitno formacij feclno, 0. okcinortinanekagdogatafe Mah nese Na taj madin, njegove poruke ostaju implicitne; drugim reéima, mote th razumeti samo neko ko se nalazi u isto} situaciji kao i dete i ko ga pomaje, je Poruke se zato odiiluju nepotpunim reenicama, upeeebon sername et, stvamnost sagle “jé na vlastito videnje Eye poruke’sagovornika munsactiy. 62. u 5 jedne sitane, nieGov joa ie mereka Joksitki Y sintaksitki ogranigen, ito predstavija prepreku 22 ekeplicitno ierazavanje misit i onda kada je to neophod- no. Sa druge strane, ne samo da ne poseduje mul nu jeriéku praksu u_ elsplicitnom izrafavanju ma- Genja nego jo nije ni déstiglo stupanj psihi&kog razvoja ‘koji bi mu omoguéio da tatno shvati_ koja je informacija drugome potrebna da bi razumeo Sta ano misli. Zato, po- { I i ruka koja se njemu dni dovolinom, drugima to nije. 1 njegov gover uglavnom vezan za altivnost, ond Bay BRST, To je bilo ovoliko velikko (gest). To se ovako kretalo (gest, mimika i intonacija) i inilo je vrum, vrum, vrum, di’ Iéi 628 tamo (gest i intonacija), vratied tako pa 628 ga tamo baciti (gest). a dan drugog iii kada govore o negemu Sto nije nepoaredso Vaspitad mora da vodi ratuna 0 pomenu njima u razumevanju 1 Kori8éenju govora utolike pre Sto ona variraju od deteta do deteta u zavisnosti od raonolt kooti mjihovih prethodnih iskustava { kvaliteta dozivire- he interakeije, Tei primera, uzeta iz predSkolske ustanove, ‘ustraju Tazlike koje mogu postojati medu decom na tam wzrasta, TY primer! pokazuju troje dece, Koja se na razlizite magi, ‘ju 9} sestni svoje ustanove, kod koje 4h je uputila vaspitatica da traze aspirin, jer je boll glare? Dete A: Dat... da Wi b4 mt mogla dati jednu tabletu 2a Odilu, jer je bol glava? Tabletu 2a Mariju, boli je glava? Motel li dati tabletu Moniki? Deca A 1 B daju iste informacije i medicinska sestra mote da racume bitne elemente njihovog zahteva: radi Se 0 tableti protiv glavobolje namenjenoj vaspitatial iste ‘ustanove u koju deca idu (vaspitatica je omatena samo *Ovl primeri su savuteni iz eksperimentatnih protokola tee Rene Koset (Renée Cosselte), Odeljenje 2a psihologifu, Universit uw Montrealu (dépt, de psychotogie, Université de Moutrealy 24Viastitien imenom, kao Sto je uobitajeno, a medicinska sestra bi normaino trebalo da je poznaje). Razlila igmeda ova dva deteta nije u elementima informacije koje daji, fase Ut Stepenu ekopliciranja zahteva. Déte A eksplicitne formulige zahtev: da lt bi mi mogla dati..., Sto median Sko} sestri Pomazé da odmah shvati svrhu posete. Dete B, Sposobnost kori8éenja jezitkih varijacija na uzvastu 4-5 godina U maloj socijalnoj grupi, koju satinjava vaspitatica sa 4 svojom grupom od dvadesetak dece, koja, pored toga #0 medusobno komuniciraju, slu8aju ploge i televiziju, sigur- no Ge se, mada ui manjo} meri, wosit fenoment jeridsh varijacija koji se javijaju u Siro} jezitkoj zajednici. Svi ‘i korisnici jezika Kofi stupaju u interalceiju u predékolko{ Ustanovi Sesto upotrebljavaju razlidite nazive za iste pred mete (beba, lutka), razkisito izgovaraju iste rei i u manjoj ili veéoj meri koriste varijacije u formulaciji § oblileu re- Benica koje izratavaju isto magenje (pusti me, ostavi me na miru, ne smetaj mi). Svako govorl j sredine iz koje potige, i mala socijaina grupa koju Gine predikolska deca i njthova vaspitatiea Y leni opseg vari- jacija, koji zaviai of Tamolikosti sredina iz kpjih potigu, Kako se moze koncipirati rad na razvoju govora u pred- Skolekoj ustanovi, imajuéi u vidu varijacije u govornom Jerilou u Biro} jezitko} zajednici? Malo dete se'u predskolskom periodu nalazi u jezitito} sredini koja se proteze od njegove porodigne sredine do socijaine sredine susedstva 4 zabavi8ta, Njegov govorni Jezilt je izgraden niosnovu jezika koji se koristi u takvom okrudju. Rejka sif déca koja rifsu vet u svojoj sredini stek- Ja osetanig’ komutikacione prfiladnosti odredenih reti i odredenih tzraza koji se erptt iz raznorodnih varijanti je- “wika, Zapravo, nije retkostda deca 4—5 godina razlidito formuligu zahteve kada s¢ obraéaju detetu i kada se ob- ra¢aju odrasiom, Nije retkést ni da malo dete upotreblja- va dva naziva za oznagavanje iste stvari, zavisno od toga kom se sagovarnitu obrata. Svakako, ovo oseéanje komunikacione prikladnosti ne proteze se na veliki raspon situacija, a deéije poznavanje varijacija govomnog jezika je éesto ogranigeno 1a nekoli- ko elemenata. Medutim, kod velikiog broja dece ovo uz- rasta, veé je'formirana sposobnost prilagodavanja koja se manifestuje kroz ovakva ponaSanja, a kod ostalih se, 4 tolu ovog perioda, ta sposobnost moze formirati. Os. Rovni eilj nam je upravo razvoj te sposobnosti, Ovaj razvoj se ostvaruje u anoj meri u kojoj se dete ukljuguje u komunikacije koje prevacilaze ogranigeni rug poroditnog i neposrednog miljea. Pristu panje. predikolskoj ustanovi i Dete C daje manje elemenata informacije od prethod- hog: ne pominje glavobolju, Sto navodi modicinsket sexta love koli ée da podstigu dete da razvija sposobnost da se flue svim jezithim sredstvima u komunikaciji i da se pri, Jegotava na razlitte komunikativne situactie na koje mote da naide ne samo u ustanovi nego i u Zivotu uopste Pri dolasicu u obdaniste svako dete pokazuje odredeni nivo sposobnosti, vedi ii manfi — veé prema uslovima u Zelima je sticalo svoja prva znanja o jeziku; ali, razvoj ovih sposobmosti jo§ uvek je u punom zamahu. Ova} kratki pregled pokazuje da je dete na uzrasty od 4 do 5 godina usvojilo veliki broj osnovnih struktura svog | |kao prilika za prvo takvo prodirenje, koje di un oe . éava kontakt sa Sirim spletom jez gene Dete koje govor? : Ne Zalatemo se za ispravijanje govora devels « vidu ine -U-prvom sluteju radi ee o deci koja nisu stella sposob- Kofi ae Gumerenth na debacianje neko rot is jue "post za funkeionainu upotrebu govora u Komuniiactii sa kojim ono 4 da bi se ona zamenila nekom drugom drugim, Ona malo #ii uopite ne govore. Ne koriste ver- bi ferazila zabteve, dala informactje, pre- dogedaj itd. Oslanjaju se na upotrebu neverbainog ‘Vaspitaticl nije teBko da uoli dete koje malo sli uopste ‘Sa druge strane, ono se mote lako nay irei E Aj Sta da se radi Sc fy Sc cle maa Cea" | wget, kono tame auto” veé spadaju u njegov govorni repertoar, ,,automo- munikacije. Svrha ovih vaspitnih intervencija je da deca of Be ne, dodatt njegovom repertoar varijacije are oe naute ona korunikativna ponaJanja koja ée im omogu- Jormmie da tu ref koristl umesto ,hola” u situation nose iti bolje prilagodavanje uslovima #ivota u predikolako} surement; G2 (bi se izbegla zabtna, razlikovatl rans | ustanovi. Ovakav pristup je obino plodotvoran i zato @utomobil od druge veste vozila; isto ‘tako, ret ,,automo- Sto je Gutanje ove dece, osim u retkim slugajevima pore- bir’ Sz cbogatiti njegov repertoar, ako se dete neni meéaja lignosti, ponaganje koje je nauseno u prethodnim Je aaristl umesto ,auto” kada te, na primes ane vas twlovima tivote, Na primer, posije deca kojo} cutanje ici, a in da u predikolsko} ustanovi svat) WakvO8 Pristupa jezitkim varijaciiema nije izba- EiSnie odranth ‘koja su wane samo rest dodivijavel civanje ret iz jezika deteta; naprotiv, tedi se obogativa- Postoje i, obrnuto, deca &ji su roditelji uvek preuzimali lke dn nocd: Sof, Se Bo tue prota pot inicijativa u komuntkaciji, pa se u predélsolskoj ustanovi uw odgovaraj, tekst zapotinjet Hava reti loje u svom jezidhom okruju aes alje mage ce ee Pootaievaspitatice koi treba da doved rr —— 7 a il ite indivi ‘s we se ier vara) fontekabe ea omus deel rel raze odgye | Seat ve rami indivduaing toile koe se lay a kontekstu komunikacije (vidi ‘treée poglavije Pri- da se. éesto radi o nausenom ponaganju, Deca koja ,,malo ili lo8e govore” | Dete ,koje Je tetko razumett” Ped jis Drugi tip dece su ona koja poseduju razvijenu sposob- Togas tivnu sposobnost tipiénu za pred- nost za funkeionalnu upotrebu govere, ali koja ne uspe- a Hens ona oe on PRE Me eal eB eps da se 24 _ganizovane. Veoma je vaino razlikovat I : E "3 i OPéti stav koji treba zauizeti prema teskocama u izgo- Ostali pokazatelji zaostajanj 3 : anja koje moze da primeti plas uw predtkolsko} ustanovi_ au siromagig mee eae, MoriiGenje regenica u ,,telegratakom stihi”. Stove dad i Ronald, 2en: vale dete uti aa Votre enfant aj Tage entant appretd a parler, Bruxeltes 26 govori (Ronald, Jean: Plerre Mardaga, editeur, retnike, niemu ne sludi izragunavanje normi za razlidite ‘zraste, jer vaspitad sigumo ne moze da proverava da li deca znaju tih nekoliko hiljada re&i propisanih normama. Siromaitvo renika se, pre. svega, mora procenjivati u ‘oxinosu na referentnu grupu dece: zaostaju ona deca Koja skoro nikada ne maju reti koje su poate ostaloj ded 4, narotite, ona deca koja ne uspevaju-da naue nove reti u komunikaclonim aktivnostima u predSkolsko} ustanovi, Ovi pokazatelji zaostajanja, ina nivou retnika | sintakaitke strukluracije regenice, upravo su oni aspekti govora koji u najveéo} meri zavise od nadina obraéanja detetu u po- rodici pre dolaska u predSkolsku ustanovu; na primer, zaostajanje na tom planu mote biti samo rezultat tepa- nja kojim ou se detetu obraéali od najranijih dana. Kada se uodi odstupanje od normalnog razvoja kod nekog deteta, bez obzira o kom se aspektu govora adi, nije odmah moguée rei da li se radi o jednostamnom za- ‘ostajanju ili poremedaju. Kao sto Ronald jasno kake: ,,2a- estajanje u razvoju koje se ustali postaje poremeéaj. I obmuto, poremegaj se manifestuje prvo kroz zaostajanje uw razvoju”. Nafbolfi ‘pokazatelj koji vaspitatu pomaze da utvrdi da Hi kod nckog deteta postoji govorni poremetaj jeste napredak deteta nakon njegovog ulaska u_predskoisku ustanovu. Dete kod kkoga se javija zaostajanje u nekoj od prethodno naznatenth oblasti govora i kod koga nema napretia nakan! nekoliko meseci verovatno ima governi poremeaj i potrebna mu je pomoé specijaliste. Deca koja pokazuju znatan napredak nakon ponavijanja vaspitnih intervencija prediozenih na podeticu treéeg poglavija mogu se ematrati slutajevima zaostajanja za koje su te inter- venelje i predvidene, Ona deca kod koje nema napretke moraju se bez previSe odlaganja uputiti specijalisti. Dete koje ,muca”” ‘Treéi tip dece se vrlo retko srece; radi se o deci kod koje se, na osnovu ritma izgovaranja, nedostatka tetnosti govoru i prekida, sumnja na mucanje. Na ovom uzrasty je tetkn razlikovati normalno ,,zapinjanje” pri govoru 1 mucanje. Uobigajeni naiin govora. malog deteta esto sadrii pauze, ponavijanja i blokade, Sto se mote pripisati okolnostima ‘ili afektivnom stanj 27Ipak, odredeni makovi mogu ukazati na potetak mu- Ganja lod deteta*: visestruka ponavijanja, umetanje neu. ‘trainog samoglasnika izmedu reti i slogoya, odugovlage- pia jecnog glasa unutar redi, drhianje donje vile, ras- nS tonalitet glasa, napor i napetost, strah 1 izbegavanje govora i komunikacionih situacija. Intervencije koje su primerene ovoj deci na na poteticu treteg poglavija, oo Sredina koja je povoljna za razvoi govora kroz komunikaciju Siedina je skup meduljudskih, fizitlth i pedagoskih uslova u kojima vaspitat i deca aajednidke, deluju. Kako ti uslov! utiu na razvoj govora? ‘TeSko je odvojiti uéenje govara od uéenja drugih stva- i, zato Sto se govor koristi kao instrument komunikacije. U sticanju_govora, kao-i u drugim aspektima razvoja, dete igra aktivnu ulogu. Dete mora biti u kontaktu sa jezikom, tj, mora mnogo da ga shuda da bi bilo u stanju da otkrije pravila njegove strukturacije. Ta mu se pra- ‘vila ne mogu preneti; ono mora samo da ih konstruige, a aja (cognitivne, afektivne, imaginativne) u okviru njemu ‘matajnih aktivnosti veé i da to eli i da u tome udiva. No, sve u svemu, nemaju li deca uvek neito da kafu? Ona pridaju, pitaju i komentarigu sve i svaita. Ukratlo, deca uvek imaju Sta da saopite, osim ako ih sredina ne odvrati od toga nedostatiom. interesovanja, nedovoljnim ‘trudom da razume ono Sto deca Zele da kai ‘ili prosto, nedostatkom vremena,da th éuje i da im pru%i ofekivani E : i i ; [ & F i i i i ! iskustvo, pozivajuéi se, a jedne strane, na ono ito ima neko litno znatenje za njih i, s druge strane, stvarajudi Vaina obayeltenia 9 ovom problemu izneta su u: Geti i | Fredikelsko} usianovi situacije u kojima ée se deca Hie A eae te cy eg Mi aa pec. .. a 20) I Ako dle dete muca.r- (St bole enters Paste: ee U tom smishi, novi (kanadsil) program predsbolskog yussault, G. i dr, Longueuil, Québee: Prolingua). ‘vaspitanja je dovoljno eksplicitan; svojim opitim oprede- 28 29_, Organizacij ‘tivnosti, stavovl Jopiaiice 1 njen nagin intervenisanja; ji mogu mnogo da utiéu na odnos de. mebrema govoru. Evo nekih nagina ramilljane ace, Micanje: ieduudskim uslovima lofi au pogodni cs pak. sticanje komunikativne aldtivnosti kod dees i, Pruza joj nogu i kaze: Ne mogu, e9ju ovo dete upuéuje je dvastruka; s sadréaj poruke izratava njegovo oseéanje tomes ako vaspltad odgovoer! na ta i ti hte mozel li to da mi kazel?, dete je onda ovedene de sie mig ceti4 Pomoé eksplicitno formulige to sto Zeki; ke, sake pala Je onda jasnija i uspetnifa. U eba pomencia Siugaja radii se 0 isto} funketii govora, : Procenjivanju da li se deca u predékolskoj TrunlcirajuGi shude razligitim funkeljama govora’ meter % Tukovoditi spiskom funketja komunikatije kot fe dar Sredina koja decu podstise na komunikaciju ‘Vaspitni rad na razvoju govora mote se, u stvari, uklo- piti u sve akctivnosti koje se odvijaju u pred&kolekoj ‘us- ‘tamovi. Medutim, da bi se stvorila atmosfera koja podstige decu na komuntidaciju, koriéno bi bilo obratiti painja na eke opite principe koji proizlaze iz istrazivanja o govor- nom razvoju. — Ukoliko deca vise utestvuju u planiranju grupnih aktivnosti, utolilio je veéa verovatnoéa da ée sama zapotinjati komunikaciju, — Ukoliko deca imaju vise moguénosti da se angaduju u komunikaciji i vise prilike da udestvaju u duzim razgovorima, utoliko izviage vige koristi iz toga pogledu govornog razvoja. e — Stepen utestvovanja deteta u_komunikaciji “zavisi od uloge ‘koju dete mote da igra u toj razmeni; ukoliko mu se daje viSe prostora, utolike je vero- vatnije da ée se postidi visak stepen njegovog utest- vovanja. Dakle, najpovoljnija atmosfera za podsticanje Zelje za komuniciranjem kod dece je odredena visakim stepenom autonomije koji im se dozvoljava u realizaciji ramih ak- Sredina koja pruza raznovrsne situactje za komunt}caciju ‘Sve u svemu, u onganizaciji vaspitnog rada treba da se predvidi dovoljno aktivnosti koje bi detetu omoguéavale: — da komunicira sa raznim sagovomnicima u razliditim situacijama (jade, trijeda, mala grupa, vebika grur a); — da uprainjava veliki broj funkcija komunikacije; — da razgovara 0 dovoljno velikom broju raznovrsnh predmeta i dotivijaja; — da se obraéa drugoj deci i ona njemu; — da pita, da se suprotstavlja, da komentarige, da pro- verava da li se dobro razume sa drugom decom, da otkriva Sta nedostaje njegovoj komuntkaciji da bi bila uspeina. Svi ovi uslovi su povoljni za razvoj govora ukoliko su sadrZaji bitni i znatajni za dete, ukoliko vaspitadica esto 31f uéestvuje kao partner u. Komunikaciji i ukoliko njene ine ti. A koliko detijth pitanja astaje neodgo- 4 tervenc: nagladavat ipa, _ k ‘ije, koje uvek treba da se vezuju za predmet ko. ‘voreno?. Nije uvek lako shvatiti namere deteta ili se zain- Poesy tunika ‘ne prektage Komunikaciju, teresoval 2a nh All, ako 2a fasten ein ao ee put kad dete ‘kaze, ono otlerk ra jeden samog, Ss f mobemo shat Kakaw ution} mote da ima izogtanak Ss, Dati moguénost deci da Saopite svoja liéna iskustua if odgovora ili neki tangantni odgovor (loji je drugatije us f znaéenja lcm a at See Pani Siz bo _muni¢iranjem Vaspitatica obrati paaniu ina ““Badaie, osobe i stuarl koje: pobudeh CoO i pete, dete venue za ret ono flo fe videlo il ears 4 Poston Predmetom iit radnjom koje ona canada hott Piall Walika ‘verovatnoéa da. dete mece riled wane | Srexvoja govora, mee, iL! simutture us hoje niou verama egret | i i u Bez obzira na eredinu iz koje potite, dete mora biti iz- Aramis, obogaéena mnagenjima koja im daeitoge Gee razligitim modelima jezika, kako bi mogio da ots Beat Pen obe%a ko nine za adekevatnije tanaler eet Fate ee ara moda jst ‘ono ée moti slo- 1 strukture koje se koriste { predladu W tok eee, bodno’da izabere model Kojl ma odgeise peor, hae { razmene izmé jaka odgovaraju potrebama dece i (caw alahaomal peste : otkrivaju im lingvistiéku gradu primerenu njihovom ste- i - retenici. Zato Obracati pasnju ne dedije inictjative wu Komunikacijt 2 Bi dopuno eer ao ac cba Fez obzira na sedr2aj, od auttinskog Je mazaja da se to fistovremeno i alustruje. Se atag ie poveetl detetu uvek da odgovor, ‘koji ono ivorn o’ekuje kada dete da komentari8e ono ito radi. Prvo, lakie zapodinje. omunikaeiju. Ci se ‘a nema Potrebe ovo govori o netemu dok to protivijava, nego pre ili posle. 32,Fored toga, navika koriléenja verbalne medijacije potpo- nate interiocizaciju aktivnosti i stvaranje simbolid misljenja. aaealormuliset porulsu-kaju-dete. ne razume, ‘Mnogi ele- ment ‘Tazumevanje verbalne poruke. To va%i i za sadréaj i za formu poruke. Mada Setvorogodiinje dete ‘veé poseduje matajne jezitke tekovine, ostaje éinjenica da je njegovo Tazumevanje poruka koje mu se upuéuju jo8 uvek prilitno ogranigeno, ‘Vaino je to imati na umu 4 obratiti paZnju na znakpve nerazumevanja. Da rezumelo ono Sto mu se govori, esto je dovolino da se jedna reé Sg ae verre i tivna regresija). Vaino je takode da se reaguje pre nego Sto se desi da dete propusti toliko elemenat nit razgovora. Sanne Vaspitni postupci u kontekstu stvarne komunikacije ee Vaspitatica kao partner u komunikacionim aktivnostima Polto se govor u& kroz i bilo koja od mote alctivnosti koje se odvijaju ‘a proueineey utih postupaka jeste njena prirod na intuicija o e Sta moze doprineti, uspeinosti komu- Baaiena aie bepe poeta 7 Vaspitni postupei treba da se sprovode u okviru autentitne interakeije Postupke Kofi se prediaiu u ovom poglaviju treba pos- FEY Stone Opty proorana holt definite omome ‘a ‘principima zasni- -Yajise pastupe: koji se navode uno nie Jedan od tih principa koji je ovde -bno- Kevalitet kontakta, U Opitem programa bavete pp : Dame, | Soernin aie tacabavau drugima.i, najzad, .,toplina”- loo - nifestije pretusretlivim i spontarim slavore Ove osobine su bitne za interakoiju vaspitadice ea de- com u svim prilikama, pa i za postupke koje vaspitatica sprovodi kao pariner u verbalnoj interakeiji sa decom, 36 Vaspitni postupci treba da se sprovode u okviru svih aktionosti w predikolskoj ustanovi Postupei koji se ovde prediaju mogu da se sprovode u okvird svih aktivnosti koje su navedene u Opétem prog- Fomu, to 1 onoj meri u kojoj te aktimosti ukljutuja vVerbaine razmene. Alktivnosti u veliko} grupi, u malin grupama, pa i individualne ike za re U doles sndividualnih akeeose nse ~aoae do Faemena izmetu veapiaga’ delete area Se mom decom, ali ne tako Zesto kao u tou grupnih altiv: nosti, kad su te razmene ustaljenije; koniste se za uskla- divanje altivnosti ili prate aktivnost, izratavaju zadovol}- stvo, talost, radost — osééanja koja se javijaju u tok aktivnosti. Stavive, cilj velikeg broja grupnih aktivnosti koje se prediatu u Opitem programu i jeste da se pod- stale interaleija. Prema tome, prilike u kojima se mogu Primeniti vaspitni postupei usmereni na razvoj govora Veoma su deste i nije potrebno u ovom primuénilu de na- vodimo dodatne komunikativne aktivnosti. Stavige, bolje Je da se iskoristi komunikacija koja se veé odvija u okvira ‘aktivnosti_uobidajenih uw ustanovi, jer je tako sigurno da se deca ukljutuju zato Sto stvarno oseéa- ju potrebu za tim, Aktivnosti koje bi se uvele u Program. samo sa ciljem da provociraju komuniikaciju ne bi mogle da pruze takvu garanciju, U sldadu sa tim, wove prirutniicu me predlagu se xt | ‘one aktivnosti u ikojima se deca, ikroz égru ili nekako dru- | Batije, podudavaju elementima jezika izvan konteksta njihove svraishodne upotrebe; takva bi, na primer, bila aktivnost u_kojoj deca ude imena nacrtanih predmeta. Gili xagpitnog delovanja je rezvijanje spgsobnosti ko mmunikaciie, 23. . mratiha treba dete pratt onda. kada-eu-mu-stvamno patrebna ‘da bi uspeind. = ‘Risiralo, Taso, na primer, detetu treba reéi u datom tre” nut ‘se imenuje neka stvar zato Sto mu je taj naziv 4s Umraro tada poteehan da bina rarumljv natin sao 4) ‘ono Sto je naumilo da kee. Postupci koji se predlaiu 1 e ovom priirutnitu jzvode se u okviru algtivnosti ‘pred- lodenth,u Opitem programu, kao Sto je|,Ja umem da/ pitam’'} Ova aletivnost ‘omoguéava deci da” postavljanjem Pitanja dodu do informacija koje zaista Zele da saznaju. Intervencije vaspitatice, koje detetu pomaiu da jasno, eksplicitno i precizno formulifu pitanja kojima ée traziti srZbog toga se u ovom prirutnilou ne prediaéa iskovi reli ili jeziékih struktura koje deca treba da haute Pe trebe komunikacije odreduju ita je to Sto deca treba da map ieg?entnazivi onih predimeta kje deca Zele da ime ‘nuju, re&i i morfolodke onih gla- ah Sees svojim revenicama faksitke konstrukeije koje sluée 2a iaa¥avanje’ magenja koje ona sama pokusavaju da saopite. Tipo ; aa munikaci U ovam poglaviju je dato mnoStvo primera kojima se ilustruju vaspitni postupei. Ovi primeri su uzeti iz alttiy ‘osti u ojiea komunikativna razmena zauxzima mata} no mesto; to su, zapravo, one alctivnosti a toku kojih se neprekidno odvija rezgovor, jer prutaju moguénost da se prikaZu razliiti tipovi vaspitnih postupaka koji se pre~ Poruéuju. Ali, treba da je jasno da se takvi postupel mogu Sproveeti u bilo kom trenutku u kojem vaspitatica i dete razgovaraju, bilo kontinuirano, bilo sporadigno, Postupei Koji se ovde predla?u imaju razligite namene, odredene razliditim ‘nivoima sposobnosti dece. Zapravo, U- dato} situaciji, vaspitaé ne upuéuje dete u sve Sto ma mote biti potrebno za komunikaciju. Trenutni nivo raz- ‘Vola sposobnosti komunikacije kod deteta odreduje ita je ono kadro da ui, Zato treba razlikovati i primeniivati razne tipove postupaka, u skladu sa potrebama dece, 38 Vaspitni postupet primerent deci koja ,,malo ili lole govore” Postupei, éemo ovde izlotiti primereni au deci tod sch tive sane eee ovora u poredenju sa normelnim komunikacije. ‘Nakon uopStenog definisanja postupaka izloZiéemo pri- mere koji dlustruju odgovarajuée postupke za evaki od ova ‘dva. cilia. Opis vaspitnih postupaka Sledeti nic natela pona’anja vaspitagice prema detetu defini’e osnovne vaspitne postupke primerene deci koja WPotacati zainteresovanost 2a dete koje zapotinje Komunikactju Prvi Koray se sastoji u pokazivanju viastite prisutnosti i raspolotivesti deteta kada ono zapotne komunikaciju, 30bilo tako Sto trazi neki predmet, pokacuje ili preprigava nedto ilt postavija pitanje. Ono, takode, mode inicirati in- terakelju gestovima ili izrazom Lica,’ yolalizacijom, ili manje ili vile rezumijivim regéima. ‘Vaspitatica se okreée detetu, gleda ga i sme&i mu se. Prihvatajudi tako dete kao sagovornika, ona ga podstige da nastavi interakaiju koju je ono stidijive zapodelo i kod ‘njega razvija teinju za adekvatnom komunikacijom. WPonudits detetu odgovarajuéi model iskaza Ako to situaclja dopuita (tj. sredina sadr#i jasne i pre- cime pokazatelje koji se mogu upotrebiti u tomundlea- ciji) 1 dete vet poseduje jezitke elemente potrebne za i0- miunikaciju, vaspitaticea moze ponuditi model odgovora. . Ako dete, na primer, prstom pokate neki predmet (ka— mion), koji tesio trazi time ito kate Daj’, vaspitadica ée mu prediofiti: model _,Dai Ako dete to po novi, znadi da je shvatilo da odrasli ofekuje od njega da ga imitira, =. a dete da imitira model Aiko dete ne imitira vaspitaticu, ona mu postavija pita nje na koje treba da odgovori predlofenim verbalnim modelom. Na primer, za predmet unjegovim rukama Pita pita.jetg?” Faza davanja modela se mote presko- Uti ako znamo da dete ume da imenuje dati predmet, te se odmah mote uputiti pitanje, \'Poturditi taénost odgovora koji dete daje Ako dete odgovori, vaspitatica potvrduje tadnost nje- Bovog odgovora, ponavljajuéi gaz 5 ”, ‘Tako onto za da je sagovornik 10 i razumeo njegov od govor; ova faza sluti i zato da se dete podseti da je to dobar odgovor, 40 | i ktno traziti od deteta da imitira model ‘Kada je sigurna da dete mote da da oSekivani odgovor, 8p podrazumeva da ga je ona veé dula kako émenuje taj predmet 4H opisuje radnju, vaspitatica sme da zahteva ‘od deteta da imitira model. Posto je detetu ponudila mo- de pasta plane mje poniva na smart fe $92), ako dete ne imitira, vaspitazica mote ae £ i F i F ‘wadi od njega da ponovi ga dete \Sbomoei detetu da imitira model Najzad, ukoliko se poka%e da dete nije u stanju da ne- Posredno imitira model, veepitatica treba da mu u tome Pomogne. T to tako Sto ée mu dati odrednice koje olakie- vaju_imitaciju re&i ili iaraza, Takvo podsticanje mote imati razlidite oblike: aa— ‘zgovaranje jednog dela rev, peor get ere — lzgoveranje ‘jednog dela retenice, ht — davanje moguénosti izbora izmedu primer: Sta tata vori: kamion ili auto? | “Smenovanje suprotnog pojma u vidu nedovriene | redenice, i \, Primer: Nije vruée, nego. .. (hladno) | ~ Spisivanje predmeta Il radaje, all ber imenovanje, ete eae Kad Jako brzo ted, ovaln (atl, | Poredenje koje se poziva na neposredno Sivoino is~ | | | Primer: To je iste boje kao dtemper koji baka plete. vaspitnik postupaka primerenih ,detetu koje malo govori” Sledeéi postupci mogu biti efikasno sredstvo w navo- denju deteta da funkcionalno upotrebljava govor. U po- ne radi ni8ta, treba da mi suzmed sl i i Vaino je'da s° uspostavi ata ona sania es he oe Biatas o ah ua za dete. Da bi ‘tvorma, treba je davati sano kad je dete uleljudeno u neku alctivnost, Na primer, dok se dete bavi: sastavijanjem slaga- lice, vaspitatica prilazi i komentarige njegovu aktivnost, pruzajudi detetu kao model iskaze koje bi volela da ono usvoji: Ovaj deo ide. tamo, iti: Ti znak da Sastavljes ovu slogalicu, iH: Tako je, okrened taj dep, 1M: Bad je laka’ ova, Begala, Ovakvo obraéanje painje ne mora da traje dugo. faspitatica time stavija do znanja detetu da je 2ainte- “"O avoj fazi vaspitatica mode podeti da podstite dete ‘ha to da odgovera na njene iskaze i da pakaze svoju spo- sobnost imitacije. Na ako. dete, stoji i tek. ju Beh svaiim. “ona ga-pita:-Trebaé ajmanji odgovor Koji se o&eluje moze biti ,,da”’ ili ,ne”. Dete mote da odgovori na ovo pitanje i nektim pokretom glave; prema smislu takvog neverbalnog odgovora, vas- Pitadica mote d.urvrati:. Motel Ui da kaded da” GM ne” ‘veé pretii’ potrebi). Dete vara ponavijajudi.,,da” ili , 2 mar i drugi put na neato slogeniji natin. Na pitanj li ti pomoé?, kada dete potwrdi glavoi, va Dete je t stanju’ Interakcija napreduje 1 u sledetoj fazi dete samo za- polinje kornunikactju odgovgrajutim iskazom, Ono mote, na primer, pre nego ito zavrii slagalicu, da kaze: Dodi da vidis. ‘Vaspitatica odmah prilazi detetu i uzvraéa: Drago mi je So si me zvao. Pokaéi mi kako sastavliod slagalicu. Na taj natin se dete uverava u maksimalnu efi= kasnost govora. Vaspitatica, zatim, astaje pored njega to- kom cele aktivnosti, i kada je sastavljanje slagalica zavr- eno, pogled deteta koji kao da kaze ,uradio sam”, inicira jo8 jedan Sin komuntkacije, Ona ga pita: Hoées li'da sas- tavif jo5 jednu? Ako dete odgovori nekim potvednim zna- ‘kom, ona mu na wobigajeni natin pokazije da je zado- voljna protekdom razmenom i akreée se drugom deteti kkoje Zeli sa njim da razgovara. Medutim, ako dete na ovo Spontana saradnja druge déce mote biti od velile po- modi u uvedbavanju deteta da upuduje verbalne zahteve. ‘Na primer, dete deka pored table za crtanje, po obitaju seko ca, se okreée njemu sa Zandetom boje u ruci i pita Sta je ovo? Ako se dogodi da dete éuti, dok druga deca kaihi ,boja”, ona odgovara: Tako je, to je boja, 4 boju daje detetu. Jedanput ée se desiti da'i ono ponovi model zajedno sa ostalom decom, 43Primeri vaspitnih postupaka primerenih deci koja poka- fuju zaostajanje u govory — Taki postupel treba da otklone gretke yorenj aoe Hout ma Poruke koje dete Salje nerazumijive Dakle, men iy fete tepertoar-obogati novim lela “fedinicama “ur Se Poboliéa struk 2 Tetenles ia niu na gresicu koja umanjuje razumljivest poruke, la_primer, defo z2potinje ‘Komunikaaiiu pokazujuéi f pratetl neito nerazgovetnim govorom, Postupak vaspitatice se odvija prone wen Postupaka rikazan; = ona mau poidanja patnju, time ato ga posmatra 1 ot- varerormage nn PR : TT PaRaYa ca razume njegovu poruku: Zelié tt ja. TpyPokuiava da pridobije painju deteta aims Jabukts, spusta se navisiiu deteta i pribliava — dale Odgovarajuéi model: smesi mu se i kate: Ti ho- ged jabuku, naglosavajuél re’ jabulea; — feka, nekoliko sekundi da bi detetu Prugila priliku ne zamuckuje, : Precimije reseno, dete treba pailiivo sluSati kada go- Vor, dopugtiti mu da sé slobodno iaraai, ne prekidati ge primedbama da treba sporije da govori, ‘da ne zastajicuje 1K, ‘pak, dopunjavanjem njegovih redi ili resenica. : Dete usto treba sluati sa interesovenjem, gledati u nje- 4 Eadl detalinitih preporuks, uputno Je pogiedati radove citirane nna kraju prvog poglaviia,Vaspitni postupet za razvijanje sposobnosti eomunikactje Jostupel lofi su ovde iclotent su usmereni na di ola se tidu razvoja sposobnosti komumikadije Po ioe $e deca, “ae See dec de eam, Dea Kada treba dete navoditi da ekeplicira poruku Rife uvek muino da se poruka eksplicira. To nije nuéno ada i na Sigevernik moze lako da razume porulat na osnova Godatnih informactia koje erpi iz onoga Sto je ves rohan, (konteksta) ili iz situacije u okviru koje se odvilja razgovor, Dakle, ne treba traziti da deca eksplicitno formulisu roje poruke wu kolnostima, Najpoualjnije “Fann aan rio ola = “Thode itno formulisati i neka poruka odnosi ‘na neposredan ‘hontelast ‘ustanove. Keo pst Princip ™mozemo postaviti da ‘Postuy fim ee dete na- od! da ekeplicsa poral treba sprovena onda Sta stvamo alakSava razumevanje poruke. Kada treba navediti dete da preformutise poruku Ne mote se prusiti zadovoljavajudi odgovor na ovakvo pitanje, ako se prvo ne razmotri mesto jezthih varijaaiia u Ine razvijenosti govora, So su sve prolazme po- ave, Primer detijih jezidkih kovanica ou nazi! koje deen 6 xazumeli, Drugi cilj ~~ ee tvaraj mate, dok se igraju Evutnontina koje nu in aedno. To aa ase Sait miraju nekoliko poslednjih slogova neke ret, ‘kno ,,fiza”, za fizitko vaspitanje ili ,,Zen” za Zenevijeva itd, 4 jeaileu ji ito Sto ne postoji jedna Varijacife u j isn! fe he Yala i ‘koridéenu trebe jezika. Pre ‘moglo reti da postoji vise varijanti, Lr zavisno od njthove prilladnosti situaciji komuntkactje, i itt, to. ‘promenie ‘gor ‘se omavavaju predmeti, na pene, ale. = — automobil — vozilo ili usa — ~ Ove Tid RE e transakcije takode namedu neka ogranigenja. To su ogranitenja koje, kada su. por nata ju da njihove poruke i obezbeduju ”Ne : . fave capeeermnikacione prilanosti na dva natina, olak- Jade tre pomots delet da preformlife poruk, naj- indkacije u svako} Pre vege, ona omaguéuje da se snguvorniel recut nde Baie poet petirenje, mada pie yp perry | ___ Svi.ovi postupei ee sprovade u tol verbalne interaki- romunikcacio- je koju je dete spontano zapotelo. ‘To nisu meke nove teh. nike koje clube iskljudivo a padudavanje, ves uobiéajent votenju ra koje odrasl apontano ko- Ete tena sober i'n Ganon: Ove se ect sane io Tazgranitavaju i predlaze se odredena strategija njihovog koriiéenja u kontekstu komunikacije. Kako se vrii protirenje detjth iskaza> Uopite uzev, prodirenje je takvo modifikovanje iska- za kojim se ne menja njegovo znatenje. Prvi obliic profi- Timia mona itkag deicta na taj natin Ho mu dodaje neki elemenat. Takvo dopunjavanje informacije-koja je shdria~ ha u poruei deteta mode da se odinos! na razligite aspelte iskaza, naime, na_leksi na sintales ima eemantidk ‘Koff se zaaniva na medi iskazima. Leksitko protirenje "1. Dete: Gledaj onog tamo toveka, On pide na ovome. Odrasli: To je pleaca masina. On pile na picaco) 2. Dete: Pas kate vau, vau, je. i Dodajuét jedan leksitki clemenat, profirenje pruza de- i | tesu'poveain informacija hoje mi je powetea ie tia | adekvatan nagin imenovalo etvari, radnje, stanja... U ; Prufanh Slog lan vau", prodirenje se sastoji u s nea koji ‘omoguéuje postizanje veéeg stepena ckapliciinasti: spisaéa maging, laje”. a Definisanje postupaka koje vaspitatica i rarvijanja spoeobnot komunitonig oo aoe ‘Sintaksigko protirenje movni postupel kofima se mate navesti dete da eks- + Gu pliicira poruke su protirenje ia) i 4 —Dete: Guram to pa se igraé pomeri tamo. = dia). dee Ties 1 paeeaa 4 arevtonte Oérasii: Ti guraé ove ovde da bi se igra® pomeria’ doDrugi oblik protirenja sastoji ee u talvom preformul:- sanju detjeg iskaza koje mu pruta j sénosti Tazlitite od onih nje je ono koristilo, Tova ee preform “Taclja mora ‘uklopiti u prirodan tok loomunikaeije. —Dete: Jute sam vid’o “tice, —-Odrasli: Jude si video ptice? I ovaj oblik preformulacije mote se odnositi na razii- Site aspekte poruke, 1. Dete: U vrtu. Bilo je puno. Odrasli: Bilo ik je mnogo i mora da ih je bilo za- nimijivo posmatrati. ~~ 2 Dete: Ja sam imao lepe stuart za Bokié, Qdrasti: Ti si dobio lepe poklone? Blago tebit Sta at dobior “” "*P° Dete: Kola sa strafnim tockovima, Odraslé: Too eutomobiléié ima lepe gume. Profirenje, u ovim slutajevima, sluai da se detetu pred- Joti upotreba onih reti itt izraza koji odgovaraju kontel- stu komunikacije. Ne radi se 0 dopunjavanju informacije ju detetu koja je data u dedjoj poruci, ved o 2 gan ape us so er ol renje dete samaje Teti iif izraze koji odgovaraju situacif konunikacije i koje odmah rhofe da upotrebi, Profirenje se sastoji u preformulaciji deiijeg iskaza, kojom se nudi drugadiji izbor iz jezidkog fonda. Dete se navodi da novu reé upotrebi u daljem toku komunikacije. Ovim postup- kom se novi jeaiéki oblici uée u konteketu upatrebe 1 obo-’ gatuje se dedji repertoar. Ovaj postupaix ne treba koristiti neprestano, jer postoji ‘opasnost da tako prede u intervenciju korektivnog tipa, Uvek je bolje da vaspita’ unapred odredi izvestan broj zadataka koje Beli da ostvari (mada izbor ne mora biti is- Jdjuéiv). Deca lakée peihvataju intervencije odraslog uko- ‘ko se one priredno ukljuéuju u tok verbalne interakcije. Kako se vrit nastavijanje dedjih iskaza Nastavijanje mote da pode od istog iskaza’kao i proti- renje (pr. Pas kaze, ). Ali, esto. Ba, 2it iy sre acta segover 0 we sadrtajem detjeg iskaza (Da, ali ne ujeda ik Do, protirenje. Prilikom neke aktivnosti, na Primer, dete izrige iskaz: ,Guram to da se igra® poreri a1 rri & ‘a £ I i | z j Petes 18H amo na skianje. Mom oct Je bilo " dosadno. ms Odrastac: Hao #4 da se skifad sa svojim tatom zato Ho ‘mu Jo bilo. dosadno kod ‘ease? Dete: Da, moje majka Je otilig Kod bake, pa me tame tac vole napred Odrastao: Ti st x outomabitu sedeo na prednjem sediltu pored oe, na maminom mest | oh He 1 planinu, Dete: Na planint fe bio jedan uredaj ra penjenie ur brdo. Ja sam bio sivite mall.” Odrastao: 1 niet bio dovolino Jak ni dovotjno elit “da ‘i "mogao. do dobro unease eae fae, Dete: Da, bilo Je Ijudi 4 Zena Koft su palt pa se Le zaustavilo, proBirenie ‘kres pitanse proirente Protirenje i nastavljanje se dopunjuju Profirenjem se detetu pokacuje model iskaza koji je bol llagoden kontekstu komunikacije od njegovog. Nectadjanteee se obogaéuje poruka, jer se produzava raz~ osnovu koje dele mote saptavijati nove iskaze. Takode, dete je u prilici da uodi da paruka moze adekvatnije da se formilise. 52 oe Te et to am A, ako povuéel desu rudicu, odbrana ée [tepredovatt da bi saustariia prottontka. astavifante muuliSe eksplicitno iznotenje znatenja. Evo jo8 jednog primera, gde vidimo odraslog kako pos- tavija pitanja kojima trati informacije, pripremajuél na taj nagin progirenje: Te a a Ser tet a See Ma EM 4, a Se Pe See att Beco 9 an ute? san Beers ether Sel ty Sat pn i aa Me Ba eo ia Set fr Sean sims ins Seer te SS omens ee ts Si ea eens psa Profirenje ne dodaje nove ‘informacije. Ono imenuje nelmenovano, uspostavija veze koje nisu eksplicitne u is. Nasuprot tome, nestavijanje dodaje infor macije, iduéi u smeru onoga Sto je dete izrazilo, istitud ¢lemente koji dopustaju da se dijalog nastavi, nuded! is- Jezithe elemente koji mogu poslusiti detet. Upitni oblike dopusta da se dete utini svesnijim elemenata Koji nedostaju da bi drugi mogli da razumeja.o emu gnim Sto dete deli da izrazi veé 1 da ne bude preobimna da se,upitai oblik ne pretvori u'ru- finu, time bi se komunikacija previSe usmerila u praveu koji'2a dete nije interesantan, 53 = =samo da pruza elemente koji Sine gradu za nagtavak ko. munikacije veé pruza i jezidki matenijal koji treba da pod- stakne razvoj novih potreba deteta u pogledu jezitkog iz- Talavanja. Postavijanje pitanja kombinovano sa ova dva Postupka omoguéuje da se uka#e na to koji element! ne- dostaju u komunikaciji a neophodni su za ekeplicitno ra~ zumevanje iskaza, Deca se mogu navesti da sama izvode prosirenja i nastav- Vanja 7 Trebalo bi postiti da deca sama postavljaju pitanja i vrie Prosirenja, pa tak i nastavijanja. Usenje umenja komuniciranja pretpostavija da stvamo Postoje prilike za komunikaciju, razmenu, diskusiju, da Stvamo ima verbalne interakcije, pri demu vaspitadica nije nuino 4 uvek jedini sagovornik. Medutim, to, pre svega, ‘od nje zavisi, Nuzno je da ona navede decu da komunieh, raju i medusobno a ne samo sa njom. Mada ona mora da u poteticu nailaze na teSkode wu komuni Yanju medu sobom, tak i grupama od dvoje-troje, to jos uvek ne mai da ona za to nisu sposobna. Vaspitatica mote da podstiée razvoj ove sposobnosti tako Sto ée decu ‘usmeriti na neki zadatak, navesti da diskutuju o nekom oslu koji ih pprimorava da se sporazumeju bez njenog pri- sustva. Oni ne treba da rade za nju, ve¢ sami za sebe, Nieno prisustvo, najzad, mora biti opazeno samo kao po- drika u sluéaju potrebe,, decu naudtiti tome da pri- Todno..éine-u-grapt-one Sto a-Aini HaBOliU, Bae BA primorana _da se,organi 54 “ona ~URbliko deca | i | E b = i i A i : | i zauzimanja stanovista onoga haji slula 1 uzt ‘anja u obzir nagina na koji on vidi i resume stvari izvernom smisiu znati razvijati socijatizovaniju yerbaina komunikaciju. Dakle, ta sposobnost se zaieta razvija u ono} meri u kojoj je potkrepljuju iskustva koja deca imaju u predikoiskoj ustanovi. Primeri postupaka koji pomazu detetu da eksplicira i/ilt Preformelle POOUBE dHMOT Ay CRONUTRLADA- rrr—~—~—rs—SCiCiC zi w period razvoja kada, ukoliko j vilno usmereno, mote da poolane sveano Unfors oa aes eat testo mora sam da dopunjuje nedostatak u informacijama kkoje njegova poruka daje. 85 ipores su data prilikom izlaganja ciljeva Primer 12, — Oblatenje lutaka Ovai, prvi primer prikazuje takav tip planirane aktive Rosti w kwjem Je cil} da se deca navedu da pri sastavijanju Poruka uziiaju u obzir potrebe sagovormika u. pogledu ieee ve sitet got SY remin ns deca same, uz malo podsticanja, prone’ moglo ometati komunikactju. To osveiéivanje i jeste specitiéan cil} ove alctivnosti. Odladenje Ivtaka od kartona — Materljal: lutke od kartons i sortirana odeta — I faze: jedna tomponenta: vrata odeée: pantalone, déemper, haljina, spavatica, mantil itd. — Il faza: dve kottponente: ‘odeéa it boja: ea ee: haljina — dekoltovana, uz vrat — orvena, plava, Huta, pantalone — dugetke, kratke — crvene, -plave, Zute, suknja — dugagia, kratka — crvena,’plava, Sute, 1) Priprema aktivnostt“aspitatica: Bravo, Pier, Obuct i Va i0§ plavi déemper, Vax? haljinu. Danijela: Da, ali koje boje? me hai wana haji. U ycdat oe OPNCL Jo} ervenu deat Danijela: U redu. Mari: Nisam razumela boju. 4) Razmatranje aktivnosti Kada vaspitatica zavrii davanje uputsta, deca odlaze iza paravana i uporeduju svoje lutke sa onime koje je Yaspltatice obubda. Zajedno ragpravljaju o raalikams bose Aye Counce reimbavagu da ustanove njihove uzroke. Da aputs Da ii re ah Became Pa Vari: Rekla i mi da tutit obutem demper. ‘aspitatica: Tako je. Da li je moj Poruka bila dovolj- no faona da Bt ti enata fea treba a wradtt - ar i. Vaspitatica: U redu. Mari, datu ti ova detiri déempera {erveni dekoltovani déemper, crvehi uz vrat, plavi dekol- tovant i plavi uz vrat) i kazem ti, obuci lutki plavi déem- per. Mari razgleda éetiri d#empera i lutke, zastaje i kate: Mari: Da, ali ne 2nam da ti je déemper dekoltovan ili uz vrat, Vaspitatica: Odliéno, Mari, Sta je onda trebalo da katem? Mari: Obuet plavi dekoltovani ddemper. - Vaspttatica: Tako je! Da pogledamo sada Pjerovu lutku. Primer 1b, Ovde se. tradi da dete jamije i Drugim retina, dete se ual da preforetave svoj port koju sagovornik nije razumeo, 1) Priprema aktivnostt Kada, posle visestrukog ponavijanja altimmosti 2 pri- mera 1a deca shvate pravila igre, vaspitatica predlate da jedno od njih preuzme ulogu poliljacca poruka (tj. da daje uputstva). Ona tada prouzima ulogu primaoca poruke Loblaéi jednu od Jutaka, a svoje interveneije ukdapa u e- tuaciju igre, Igra se mode nastavljati tako ito Ge uputstva da daje ono dete koje je uspelo da tano obute svoju lute, Aktivnost se odvija na fsti natin kao u primem 1a, 8 tim Sto preko svoje uloge primaoca vaspitadica navodl dete da eksplicira svoje poruke. Primer 2. — Igra reportera Ovaj, drugi primer planirane aktivnosti ilustruje nagin na koji se protirenja, pitanja i nastavijanja mogu najpri- rodnije uklopiti u razgovor. Materijal: magnetofon iii bilo Sta Sto mode poslusiti kao mikxofon, stolica i jedan sto, 39 eenastavijange proile nedelje, bez prolirenie | Je ilo lepo vreme? 4 Pler: Da, bilo kolima, sarotita Prozore kada mul, 01 Bilo je 4 majmuns. Jem U to 2 VE ste tamo DK = DoW bile proe Hvotinge koje ste videll? Da. Bitsat on proto! Pher: 0 nedetju. Ve Vaspitatica: 1) Priprema aktivnosti del fy i ib SPN Pend i de Lt it cet geiee Gale i He i et ingle # ih pacts “ib th ul i a agate tig Beg 38 di Ne i i He B fo 4, Prvo ete nom —pltando:koitin kale lo zanimijivo! A Vel Fett Koda ste bill temo? 2) Objainjenje aktivnosti 60Faenttatica: Dobro veke, dame i gospodo, vreme je 2a Mnogo zanimijivth stvari se dogodilo preko vikenda, ali novinart su bili na licu mesta, moe Ge eve de non, ‘isprigaju. Proo ée nam Fransis Sand govoriti o jednoj Poseti Safari parku, koje ! i ‘u napravili no- Postavijanja pitanja, Tokom razgovora ona naglaiava Sia je hilo telko da se razune Primer 3. — Igra uloga (automobilist) ‘idtou igru za fe De Kojima ge deca pod- $824 da preformutiu da bith prilagodila kon- je. U sociodramskoj igri verbama interakeija izmedu utes- nika se sasto}i u: _ 1) imitacit razgovora predstavijenih osoba, koji dine sastavni deo igre; ‘piaivanju predmeta koje dete koristi umesto etvar- nih predets ie hoe kao bajagi koristi; 3) komentarima o aktivnostima ili situacijama kroz koje deca kao bajagi prolaze; 4) raspravi koja je nuina za razradtivanje 4 nastavijanje eociodrameke igre. simbolitke razvijanju govora je potvréen sop Mra ei men a Se 2) Sama aktivnost Vaspitaticn odluguje da igra ulogu novinara, Peilazi detacima i predstavija se,2) Objainjenje-aktivnosti ‘Deca zajedno Taspravijaju o sadraju pisma; 32.2 niegovom zdravlju, nada u skoro cadravijenje, kivanje njegovog Ppovratka, opis aktivnosti Yog odlaska; tepritati neki dogadaj koji. se, dogadio njegovog odlaska; navesti novesti o svakome ft, Ne. nivou, vaspitagica podstiée decu da ‘iznesu to vide: ‘deja, joS uvels se ne zadréavajudl na sastavijanja plone, dl Hu 3) Sama aktivnost ada mt pite, Vaspitaéica: Dobro Je, Stefank, Koda Za ars te Roe ae Ss "emo ant Se rat aia aoe eee oe oe le ee Pjer: Ja sam seb napravio Kostim Goldoraks. Uo iam Potomac Bag aati, Goidoe Vaspitatica pide doslovee eve Sto dete kate, Vaspitaties: U redu. Ko Bt hteo da nastavi? Katrin: Jo hou da kato da smo Ut a poses Heabet gral amo a0 rade} Bee tako omet gra > o On fe lore gone facta! Vaspitagica nastavija od reti do redi da zapisuje sve predloge. ‘Tunak i stripe4) Razmatranje aktivnosti Kada svaka grupa zavrii sastav! ca predlate deci da svi zajedno es Sposobnost slukanja u grupi : Vespitatica: ‘Ko to to rekeo? Pier: Pa, 4a, Ja'sam ga ‘set napravio prolie Dete 4—5 godina ima malo iskustva u slusanju u gru- Vartteeca: Bi, 4), retko ge nalazilo u situaciji da slusa porulat koja Rober: Pa, ne, ne kaze Ko Je ont nije njemu no upuéena ves, pre svega, grup! i! je ono i pamtation: ‘nang sulanie ‘avin uslovima je veoma vadna | ie sposobnosti sluanja, pa emo u ovom: v= i Vasrtatee: tg aoe, kenin, Jju da predlotimo neke vagpitne postupie kojima ce range ism Dok se auditivna ja razvija usmeravanjem Bier aes nae ne 2 painje deteta na neki zvuk u odredenom-selopu kako bi Sofi: reba reel “kode prised moglo da ga razlikuje i ponovi, sluianje se, kao kom- Ramptatica: Dobro, ponenta © sposobnosti, moze razvijati samo Jute smo se toralt radija, Zak je bio ko- migar 1 teprigao je mnogo fazona, Yespltatica: Dobro, da ii se avi slaku? Da U se Srugactje moze rect: Ispritao Je mnogo fazona? Sliven: Mogio bt ee rect: Ispricao Je mnope Vaspltatica: Vrlo dobro, fazon fe strane red, Folio, plfemo na nalem jectku, boije Je. reelTape’ 22 Vaopiiadicu, koja sav taj mali narod tebe, Ge ‘uspesno intense, ote decu koja se u manjoj coeéaju ukljusenim, jer otigledno gucnast! 2a njthovo uteiée. Zato je bolie radits ed Je to moguée, u manjim grupama okupljenim oko ramih aitimnest! koje eu pogedne {2a razvo} umeta bean get cije. Mote se raditi i 3a, malim.podgrupama, narotito 6a decom koja imaju tedkoée y govornom razvoju i koja Bi bontetla a tan im mr 0 u tod, pot, le a ts tituacife © holmes gupom, i g i aed Yaspitni postupet koji podstiéu razvo} sposobnosti sluganja cel ee olaktalo ueenfe slufansa w grupl, vadno je da santos Nadu u situacijama u keojima mogu lakge de eb ace nudnost i pravila sluganja, Nakon toga 6e biti sposobnija de prenesu to steéeno ialustvo na druge alive eae Spomtani usmeni govor. Stoga se moze po- kazati korienim da se uvedu ev. i udarni_ termind } kolima, bt deca, u kolek¢tivno} siduacif i u manjin gru-Uslovi.kofi podstitu slusanje Dijalog se usposiavija samo medu decom koja ce malacy sasvim blizu vaspitatice. Zbog toga je te3ko da se isto- fmgmeno ukljuée eva deca, Saki i kada se vaspitadica pre- meSta sa jednog mesta na drugo. Cim se ona udaliy od neke grupe, deca gube interesovanje, jer se nithovo uses ge vile, praktiéno, ne trati. Pored topa, lena jedna od drage ne uspevaju uvel da se éuju: mnoga deca ne umeju da govore glasno, a da ne pominjemo one decu koja imaju teSkoée na fonolokom planu. Krug, bez sumnje, nije magiino refenje za sve ove re ss — ee deja povezana sa onim Sto je up- Usz takve podsticaje, predtlolsko dete Postaje sposobno 2a shufanje koje mu dozvoljava de svoju komunikaciju uklopi u neki odredeni sled. Sto je dete starije, to je ova sPosobnost razvijentja, ukoliko ga tako usmeravaju si tuacije utenja. Primeri aktivnosti planiranih da razvijaju sposobnost sluganja Primer 1. — Jzmiiljanje prita Materijal: velika kartonska kutija ili korpa. Niz karton- Géa koji prikazuju lienosti ai scene iz neke pride, Magnetofon, ai 1) Priprema aktivnosti 2) Objainjenje aktionosti [icoliko su deca starija i navikla da barataju magne- onda mogu i sama da izvedu ovu aktivnost. Uoliko to nije slutaj, vaspitadioa radi sa decom pode: Yenom u male grupe, 3) Sama aktivnost Vaspitatica prvo Puta deci da duju celu ‘prigu, pod- etitudl th da velo patljivo slufaju. Zatim im ponovo puita istu traku, ali sad je zaustavija posle svakog dela prige, Tada sh poziva dau kul Po- trate jlustraciju ili ilustracije koje Prikazuju dotitnu litnost ili scenu, Dok deca trae ilustracije, ona ih poziva da prefor- muligu prigu, da pokwiaju da je ‘isprigaju tako da se ‘ebegnu zabune 4 evima omoguéi da pronadu te tte ili acije, Kada deca pronadu sve dlustracije, vaspitatica im pred- late da ponovo snime celu pritu onako kako au j¢ ona Preformulisala, 4) Razmatranje aktivnosti — Poziva decu da presluaju obe verzije fe, Ona raspravija sa njima o razlikama i 0 raclozima kofih jedna verzija moze biti bolja od druge. ote 2 Ona istide razlike i sa decom traga za pravim zakljué- kom. Primer 2, — Igra izvriavanja naloga — Materijal: predmeti i dlustracije predmeta (,,foto” ili nloto”) koji odgoyaraju porukama koje ée se prenositi. 1) Priprema aktivnosti — semantitkog reda. Primer: neéu da doda8 paradajz, ego rotkvice; ' — logitkog Vili sintaksitkog reda, Primer: ne trazim da dodad bananu, nego povrée; — reda paméenja. ‘Primer: potrasi leSnike, jagode, rede. Dakle, da'bi komunikacija uspela, potrebno je da po- Tutiilac tatno prenese poruku i da primalac bude veoma Padljiv kako bi joj shvatio matenje i kako bi je prosledio. 2) Objeinjenje aktivnostt ‘Vaspitatica dect objainjava igru. . ‘Dvoje dece Ge izadi iz sobe dok vaspitatica da porul Jednom od ostale dece. Preostali ée biti psmatrati. Jedno od ono dvoje odsutne: dece ée biti pozvano da ‘ude 4 dete koje je primilo poruku od vaspitatice treba da mu je prenese. Ovo dete, opet, treba poruku da prenese detetu koje je izailo iz sobe. To poslednje dete treba da Sspuni nalog. Svi zajedno potem analiziraju da i je poruka dobro preneta. 2 —————eeelr,r,rtws”z~S~r”tztCS~—”stétiz—S=i‘C™OONON‘COWiCOU*i;CiéiséisizsCridCC—C;iC;isCNSvaki od prenosilaca 6e obavemo da utvedi Riis Shvaéena, tako to Ge pltatl: Da li sl rosureds Ake oval drugi Kaze me", bibe dopusieno da Poruku. 7 8) Sama aktivnost Gaspitatica moli dva deteta da napuste sobu, na, Poruku jednom od ostale dece, proverava- Judi da it je ono razumelo: Da it si razumos?’ tie 4) Razmatranje aktivngsti Mia je dete potratilo sto mu je nalodeno, vaspliatica Sacto decom potvrduje da li je to ono Sto Je com tree rezumeo?” Ona pita decu da i im se svidela aktivmost 4 da It im Je bila tela, Pita ah da It seda znaju Sta treba da urade da bi bila ‘sigurna da ée drugi da razume ono sto mu govere, 74 ia Pisani govor na predtkolskom uzrastu ee U ovom poglaviju se, pevs, piseni govor. sagledava sa ‘epiteg stanovista ovog priruénilm, u’ sklopu alctivnost! Komunikacije u predikolakoj ‘ustanovi, Zatim se daje va~ vrini komentar respravi o utenju ‘titanja i pisanja aa Bredikolskom uzrastu. Najzad, predlaiu se intervendje, situacije i aktivnosti koje podstigu razvoj sposobnoatt korisnih za utenje pisanog govora. Pisani govor, jezik, komunikacija Pisani govor je manje univerzalan od usmenog. Tako, Postoji veéi broj usmenth jezika koji nemaju svoj pisani oblik. Ima pojedinaca, éij! matemfi jezik postojl u pi- ganom obliku, koji ne umeju ni da éiteju ni da piu. Upr kos tome, pisani govor ima u nagoj kultuni izuzetno 2na. éajnu ulogu. To je nezamenlsivo crude komunikacije a ‘mnogim kljugnim oblastima aktivnosti dlanova nageg drust- Ye U postu, politic, umetnosti ili u hiljadu i jednoj ake tivnosti u svakodnevnom Zivot, kao atoJe, opravdano, jedan od velikth koriantka pisa peg Bovora, Mada came bonnanibeohe ‘mesto u poduga Pismena kommuniiactia 2 maéaju tokom ikolovata Zbog : azliite predmete, dokument menin sastava, ‘minimalno viadanje feophodno za ‘uspeh tt Bkoll i ‘a cele} 2 eos Samim tim, on ima kdjuenu Pisani govor na predSkolskom uerastu: da iW’ ne? 6 U to vreme je preoviativalo stenoviite da ne treba se pisani govor udi u predikolskoj ustanovi ida dete pripremiti: za Gitanje 1 pasanje racvijajud Ya na svim planovima. To se samo ze nijany rocks od Sdele. de je sazrevanje osnovni u pripremi za ditanje, name, telat ga dete bude mpecnse Ee Gree eee Ali javijala su se i stanovidta koja su bila u veto} meri 2) Perceptivno-motorni preduslovi Skolskog udenja ‘Struja koja zagovara vainost pripreme za akolsko ule nie imosi midljenje da dete koje ne uspeva da naudi da Gta i pile ne poseduje sposobnosti za ovo ute- nje. Ima vide sposobnosti razlititog reda koje predatavljaju Preduslov za ovo uenje. U nao} sredini uotava se za0s- ‘tajanje narvtito u 5 Perceptivnog i motor- nog weda, koje su esto omagene retju pathomotorika, ‘Ti preduslovi su u potetku izazvali interesovanje u ob. lasti prevaspitavanja, A kalo je bolje spretiti nego le- Siti, na njth je podelo da se gleda kao na sredstva pre- Uetitle Rote treba da se primenjuju pre potetica Rholskth uéenja. : Postoje mnoga istrakivanja 0 povezanosti wenja per- ceptivne-motornih veitina (vid, sluh, motorika) i usenja Gtanja. Mada rezultati ne vode ‘uvek do istovetnih zakiju- | ostaju, sve u svemu, ozbiljne sumnje u pogledu od- Rosa izmedu psihomotornog uveZbavanja j utenja Sta. nja*. Opreznost nam ukazuje na to da ovo nije put kojim treba pridi utenju pisanog govora kod male dece. * © tome se mote saznati u tekstu Deca koja imajit telko6e u éenju" (es enfants en difticults dapprentissage") u Quebec Francais, br. 39, okt. 1080. god, str. 1832. ” oe©) Povezanost pisanog i usmenog govora rdat male dece za éitanje. U drugim delovinn, JeSnjeno je kako co io ini. * tim, zna se da razvoj govora’ ne pred- Gitae Pe prema 2a plsani gover; fo nije dovolina. ju neke specifitne karakteristike ko}. Bi malo dete trebalo da ieee le Sta reba da nauéi malo dete o pisanom govoru i “Dete Predélcolskog uzrasta treba da usvoji Ponaianja koja su neophodna je pik Verana 2a dns 2a. stcanje pisanog govora { direlno @) Volja za udenje ditanja i pisanja, ») Pornavanje upotrebe piema, t). funkelje plsmene ko- ©) Pozavanje i deena, aus sera, pisanja u evom jek, sleva,na- © Upozavanje varijante jezika svojetvene pisanom govern, 78 ©) Razumevanje termina koji ée se koristiti na poetic: uuéenja pisanog govora, ) Razlikovanje glasova u jeziku. 8) Vizuelno razlikovanje siova i reti. a) Volja za udenje ttanja i pisanja Prvi cll Koji treba da se ostvari u kontaktu sa knji- Yevnoseu zadovoljstva. za decu je dozivijaj koji dele deca i odrasla osoba. Taj cilj ée, pre odredivati materijala { nadin a Stivo, i gover u njoj oye eae a chee koje bismo hteli da prenesemo deci: jednakost polova, rasa, hendikepiranth i ostalih, verska tolerancija, nena- silje itd... Obilje dobrih knjiga nam dozvoljava da iza- beremo ane koje odgovaraju ovim kriterijumima, 1b) Poznavanje upotrebe pisma Aktivnosti koje ée ovde biti opisane,Jednim detetom doprinosi odréavanju takve atmostere. Na primer, viastiti tekst deteta na | estiticl ima Tinoto vile anetaja za dete nego neka lolektivne iar nica koja je ista za celu grupu, iu al id materijali u predikolsko} ustanovi ‘doprinose da dete shvati da pismo sluti za konaaionge Evo nekoliko takvih peimera: Prife 4 materijali koje odrasli dita dect; — Pravijenje Gestithy na kojima se melaci pisana po- nl — Seruke koje se dalju rouiteljima sli od jednog deteta — Bravijenje, od strane dece, imiign i novine: hike brojalica, knjige prita, izvestaja sa isleta, ramednn — lnnjiga-kaseta: Gii fe tekst jen na ka- mu koji dete mes sluda preted! poser tekst u Bisma bolesnom drugu iM drugu Kosi se odselio itd.; iten. — PHivlagno namelten icutak za Gitanje u koi dees Tag slobodno da udu. kad’ Zele; primenjuje Septttkora 1 tnjigam i Kopira il dicta evolu plsesa eee uu dent ng ae cia v0 jena td, ©) Poznavanje smera pisanja u svom Jeziku Alttivnost! koje se Pominju prufaju mnodtvo prilika da se tiée sa smerom pisanja u francuskom je. STi aoe Na primer, dok se éita priga malo] i moze 80 4) Upornavanje varijante jeaika svojstvene pisanom govern sebnih poremetaja, predikolska veé imaju dobro divs Gobsimieaste Dokse at oo hhovo skoro potpuno viadanje Rovornog 8) Vizuelno raclikovanje slova i rei vizuelni problem! mogu predstavijati ozbiline prepeees ule Gants aa Pecan cline al rrPisanju. Stavite, istrativanje Pokazuje da je veza izmedu vetbanja i sposobiosti - tanja mala ii nikaleea” So dnage nent adenja Ge Mote se napraviti i igra podtanskih sandutiga, Na veli- Soka poaitivna korelacija semedu poznavania ches kee ki hamer se priiiju déepovi sa imenima deve. Poitar nijeg udenja ditenja. Razlog za ova tt je medusobno no dete) treba da raspodeli pisma, tj, koverte na kojima Tazlikovanje slova, fj. njthova, dis a. su napisana Imena, u odgovarajuée depove. Isti postapak Diskriminacija slova je jedinetven zadatale. Priroda stva- mote da posludi 1 za ,prozivanie” dees; dete koje fe pri- 4 pa f oblika, ne menja se promencat polodaja, ssutno stavija karticu'sa svojim imenom u odgovarajud Slova se, u izvesnom smislu, menjaju. Tako je stoliea eo dep. ~Atolica, bilo da joj se naslon postavi demo. leve sit Sore . Princip domino-igre mote isto talko da se priment i na pone iG, died we crtica premeati Tove it doe, tad uporetivanje regi, Postaje b, e Aktivnosti diskriminacije reti mogu se protiriti i na Pomenute aktimnostl, narotito’one 1 loojima dete sdmo pored imena. rbratiti Pile 3 propiouje, atvataju ved! bro} peilies ea oeeaaeen das rise one rel je tance en an Dje pitanja o slovima, To su nezamenljive prilike koje ri ean prutaju prirodan kontekst razmenc ne sree aktivnosti eu dobar izvor takvih regi. Na primer, mogu Hivecijom. Dace, tha box aklevania odgovaredl ce yey Se ortatti mazivi raznih kutaka ili ragnth dnevnih il Die ednostavno ali precizrio: nazvalislovo slovom hae | _sedmiénth zadutenja Iola deca biraju, Zio da se usporavi veza tenet pretbodnih nee te! | A pisanje?,..Sta sa kupovnim materijalom?, .. flan: ‘ZAVOD ZA UD2BENIKE T SREDSIVA, Beograd, Obilicr vee $'¢ Likorai wedait: TAMARA POPOVIG NOVAKOVIC e Korie: VESNA FANATOTON IG 3 fete ration: MIROSL AVA RUZIC e Grafik stedait: GRADIMIR DRAGASE GE 5, Kowlne Zevods ms vdtbenie i nteas sedate, Beopd # Ralls pants toons nn 199, godine « Sumpane srteno jus 1998. godine © Obie: Sic tucmontn eres STeraat 127 x 204 cx» Tet 100 prineraba © Supe: GIP SLOBOBAN JOEL Beograd, Sona Price 2 ISBN 86:17.065303 Bibiteka \VASPITANJE DETETA Wan Iv 4 seradnich \VASPITANTE DECE RANOG UZRASTA Grupa autora 1ORA 1 1oRAeKE. Eimtl Kemenoe INTELEXTUALNO VASPITANIE.KROZ IGRU Grupa autora RODITELIT U DBoIEM virTeU Grupa autora COVOR U PREDSKOLSKOS USTANOVI 9: fs Platt FV. Laorenjone ‘PSIHICKI RAZVOY PREDAKOLSKOG DETETA Grupa ewtora Deve JEZICKE 1oRE Mire Vester Dare r Muzika Grupa autora PROBLEM VASEG DETETA