Vizuelna percepcija i vizuelni dizajn

Vizuelna percepcija
Ljudski um nekontrolisano nalazi smisao u svakom nadraaju. Ovaj proces se odvija uprkos
volji i elji oveka. Nedostatak smisla stvara u nama napetost i ljutnju. Um neprekidno
projektuje smisao u stvari. Ljudski um je krajnje kreativan u nalaenju smisla ak i kada
nikakav smisao u nadraaju ne postoji.
Um tei da vidi samo onoliko koliko mu je dovoljno da nae smisao.
Procesi kojima um dolazi do smisla:
1. Moramo biti svesni da je neto tu: Nadraaj mora da privue nau panju.
2. Um razlikuje nadraaj od njegove okoline: Mi odreujemo ta je nadraaj, a ta nije.
(Odnos lik-pozadina)
3. Um se usmerava na samu stvar: Poinjemo da traimo smisao eprkajui po
sopstevnim prethodnim iskustvima.
4. Donoenje zakljuka koji se sastoji od imenovanja nadraaja. Kad nadraaj
imenujemo, kaemo da smo ga razumeli.
Dok se um bavi organizovanjem smisla, on deluje prema nekim optim principima.
Kada je zakljuak donesen, nadraaj postaje dosadan, a posmatra nezainteresovan.
Dobra kompozicija (delo) daje dovoljno nadraaja za delimian zakljuak, ali nikada dovoljno
da vas odbije od sebe.
Po principima Getalt psihologije, mi opaamo itav sklop pre nego to postanemo
pojedinosti ili sastavnih delova tog sklopa. (Getalt celina, potpun uzorak)

Vienje
Kontakt okom je osnova uspostavljanja odnosa sa drugom osobom.
Videti neto znai odrediti mu mesto u datoj celini. Vizuelni doivljaj je dinamian.
Predstavlja meusobno dejstvo usmerenih napetosti.
Vienje je sredstvo za praktinu orjjentaciju. Mi sopstvenim oima odreujemo da je neka
stvar prisutna na izvesnom mestu i da ona obavlja neku radnju (funkciju). Vienje znai
uoavanje nekih istaknutih odlika. Dra je poruka koju fiziki svet alje oku.
Pokreti oka:
Laki pokret oiju ili glave. Ovaj pokret pravimo kada pratimo neki predmet koji se
kree.
Brzi pokret oiju ili glave. Ovaj pokret izvodimo kada skreemo pogled sa jedne take
na drugu. Dok se oi pokreu, one registruju samo jednu mrlju zato to vidno polje
samo prelee preko mrenjae.
Um donosi jednu od prvih odluka, ta da potisne iz svesti a na ta da se usmeri.

Copyright Link group

Karakteristike percepcije likova:

Lik:

Pozadina:

Perceptivno svetliji

Ona je iza lika

Vidimo ga intenzivnije

Nema posebnog oblika

Izdvaja se od okoline

Kontinuirana je

On je stvar

Odvija se iza lika

Na vrh pozadine je

Izgleda besmisleno

U njemu nalazimo smisao

Odnos lik-pozadina stvara selektivna organizacija uma i on ne postoji u stvarnosti.
Mikrofon i kamera nemaju sposobnost formiranja odnosa lik-pozadina.
Nemogue je istovremeno percipirati oba gledita.
U datom trenutku moemo percipirati samo jedan smisao (ili lik, ili pozadinu).
Doivljaj dvosmislenosti dolazi od nesposobnosti da se jedan smisao uvrsti na tetu drugog
smisla.
U naoj civilizaciji glavni znaaj se pridaje liku, dok se pozadina zanemaruje.
Vidno polje trodimenzionalni prostor obuhvaen opaajem, ije granice predstavlja okvir
vienja.
Perceptualno polje Kao polje opaanja definie se povrinom fiksiranog pogleda, za
razliku od vidnog polja, koje obuhvata povrinu vienja (uz pokrete oiju). Perceptualno
polje je uokvireno uglom nagore do 60, nadole do 70, prema nosu do 60 i prema slepoonici
do 90 stepeni.
Kao polje opaenog podrazumeva sve sadraje koji su predmet perceptualnog procesa, bez
obzira da li su oni objektivno dati, koliko su izmenjeni ili da li su samo zamiljeni.

Getalt psihologija osnovni pojmovi

Getalt, oblik, oblije osnovni pojam getalt psihologije. Ukazuje na postojanje jedinstvenih
objektivnih i psiholokih fenomena koji se ne mogu svesti na svoje delove.
Getalt ima tri osnovna svojstva :

Celina - Sve to se deava u ''celovitosti'' ne zavisi od prirode delova i njihovih

kombinacija, ve je odnos suprotan : osnovne osobine pojedinanih delova zavise od
prirode celine. Celina je uvek data pre delova. Drvo postoji pre svega kao drvo, pa
tek onda kao skup lia i drugih delova. I opaaj drveta je prvo dat kao celina, pa tek
posle analize uoava se lie i stablo. To isto vai i za linost ili bilo koji drugi
fenomen.

Struktura - daje preovlaujue svojstvo celini, jer je ''organizuje'' na neki nain.

Odreeni drutveni prostor uvek predstavlja celinu po sebi, ali nije svejedno kakva
mu je unutranja struktura, kako je organizovan i eventualno kako je
''reorganizovan'' kako je promenio svoju strukturu. Potencijalni fond rei kod
Copyright Link group

jednog pesnika i kod nekog inovnika moe biti isti, ak i same rei koje ine leksiki
fond mogu biti istovetne, ali nije svejedno koja je njihova struktura i kako su
organizovane. Pojam o strukturi moe da se shvati kao konkretan relacioni sistem
(kao takav se esto i koristi i uao je u iru psiholoku upotrebu), ili kao apstrakcija
koja nije neposredno data, ve o kojoj zakljuujemo na osnovu psiholokih ishoda.

Lik (konfiguracija takoe odreuje getalt) - jer se i sa neznatnim izmenama moe

radikalno izmeniti. Postoji dinamika sprega svih delova celine i promena u jednoj
taki, koja menja itav sistem odnosa.

Zakon pregnacije, (zakon preciznosti forme) je osnovni zakon organizacije oblika. Dobar
getalt trai jasnu definisanost, simetriju, pravilnost, srazmeru, a ako se neki od tih
elemenata makar i malo narui, oblik prelazi u rav getalt, nestrukturisan, nezgrapan, sa
rasutim elementima i organizacijom koja je izgubila srazmere. U okviru ovog zakona, bitan
je odnos (negde je i samostalan zakon, koji deluje zajedno sa drugim zakonima getalt
organizacije) izmeu maksimuma i minimuma. Svaki oblik poseduje neki stepen tog odnosa,
a kod dobrog getalta, on je optimalno reen. Getalt kvalitet kapljice vode, reen je
idealnim odnosom njene zapremine i razliitih oblika koje zauzima u razliitim poloajima i
dinamikim uslovima sredine: ako pada kroz vazduh, imae najmanji otpor uz najveu datu
zapreminu; ako se osloni na tvrdu podlogu imae blago, najmanje mogue spljoten eferian
oblik, koji odrava sve koherentne sile u maksimalnom okupljanju, a ako se taj odnos i
najmanje narui, koherentni sistem sila se raspada. Ako se kapljica vode stavi u sredinu
priblino jednake specifine teine, ona e se organizovati u idealno sferian oblik
razreavajui odnos maksimalne zapremine i za date veliine minimalne povrine omotaa.
Figura - izgled, sklop apstraktnih ili konkretnih taaka koje neto opisuju. Ono to stoji
umesto neega, to ga predstavlja. Smatra se da je termin razvijen u srednjem veku da bi
se napravila razlika u znaenju od forme, koja vodi poreklo iz aristotelovske terminologije i
po svom zaenju stoji u opoziciji prema materiji. Figura predstavlja prelazni koncept prema
materiji, iji oblik definie, dok forma moe postojati nezavisno od materije. Prvobitno se
govorilo o figuri Zemlje da li je pljosnata ili okrugla. Figura opisuje spoljni izgled stvari,
koji po pretpostavci ispoljava unutarnju potenciju. Figura je samo jedan nivo unutranje
strukture koja stvarno generie figuru. Metaforina upotreba termina ukazuje vie na fundus
nego na figuralnost pojave. Jezika (sintetika) figura je u onoj meri figura u onoj meri u
kojoj ispoljava generike jezike (gramatike) strukture. Figura u logikom rasuivanju
takoe ispoljava silogistiku potenciju. U optem govoru, opis neke linosti kao figure tei
oznaavanju dubljih i irih slojeva psihikog koje ta linost (kao figura) reprezentuje.
Dvosmislena figura Ima nekoliko tipova dvosmislenih figura. Najee se razvijaju na
odnosu figura podloga, zatim u odnosu na perspektivu (strukturu same figure), kao i oni
tipovi koji proizilaze iz meusobnih odnosa delova same figure, to je sluaj u kamuflai. Pri
posmatranju dvosmislene figure percepcija se organizuje i reorganizuje na dva ili vie
naina, zavisno od elemenata koji se uzimaju u obzir i perceptualno organizuju. Posmatranje
bele vaze na crnoj podlozi daje opaaj ili vaze ili dva ljudska lika, zavisno od toga da li su
perceptualno otganizovani podloga ili likovi, ili ta se perceptualno uzima kao podloga ili kao
figura.
Odnos figura podloga getalt koncept o osobinama perceptualne organizacije, koji je
uglavnom usvojen u optoj psihologiji. Svaki od njih ima svoje posebne strukturalne odnose,
ali te dve strukture su u meusobnom odnosu i mogu da utiu jedna na drugu. Figura se ne
moe opaziti bez njene podloge, kao to ni podloga ne moe perceptualno postojati ukoliko
na sebi nema neku figuru. Uloge figure i podloge mogu se smenjivati, kao to je sluaj kod
dvosmislenih figura.
Copyright Link group

Jedan oblik kamuflae moe se sastojati u utapanju figure u podlogu i izjednaavanju

njihovog odnosa.
Kamuflaa - preruavanje, preinaavanje, ispunjavanje nekog oblika crtama i bojama na
nain koji razbija njegovu strukturu i utapa oblik u pozadinu, to oteava percepciju i njenu
organizaciju u smisaonu celinu. Tom tehnikom vreni su ogledi u getalt psihologiji da bi se
ispitivali naini organizacije percepcije.
Metaforino, izraz se koristi u psihologiji linosti da se oznai pribegavanje linosti slinim
tehnikama skrivanja. Na isti nain vri se i manipulacija javnim mnjenjem : odreeni sadraj
se ''preseca'' izukrtanim poluinformacijama, neki njegovi delovi se ''bojadiu'' da bi se bolje
uklopili u pozadinu ili da bi se taj sadraj, uopte, dezorganizovao kao smislena celina, dok
se pored njega (istovremeno) lansira neki drugi sadraj koji je dobro definisan i isto
organizovan da bi privukao panju.
Forma - oblik, izgled koji postoji nezavisno od materijalnog ili bilo kakvog konkretnog
sadraja. Krug ima svoj oblik i on postoji bez obzira da li predstavlja oko, planetu Zemlju ili
tanjir. Silogistika forma zakljuivanja postoji kao takva bez obzira na sadraj bilo kog
zakljuka. Neki psiholoki mehanizam ima svoju formu (formaciju) nezavisno od sadraja
koji su obuhvaeni tim mehanizmom i koji se nalaze u stalnoj promeni.
S obzirom na to da je nezavisna od konkretnih sadraja, forma se nalazi u logistikoj
opoziciji prema materiji. Ona u svoj oblik moe da primi materiju, ali apstraktno stoji
nasuprot njoj. Prelaz od materije ka formi ini figura.
Grtalt je odreen aptraktnim svojstvima forme, ali se odnosi i na figuru i na konfiguraciju.
Celina opaanja - svojstvo procesa opaanja da daju ishode u celinama. Pogled niz ulicu
daje opaaj celine ("ulice"), a ne zbir kua, vozila, delova kolovoza, drvea itd. Tek
naknadnim analitikim naporom mogue je opaati pojedinosti u perceptivnom polju.
Opaanje u celinama je mogue zbog toga to svaka taka u polju opaanja, osim
informacije o sebi, nosi jo i informacije o susednim takama, kao i informaciju o celini. Ovo
je paralelno odnosima u polju, gde svaka taka polja nosi osobine celog polja i moe da ga
reprezentuje ukoliko je polje homogeno. Ti odnosi fenomenoloki mogu biti razliiti : opaaj
oveka koji gleda kroz prozor podrazumeva opaaj celog "oveka", a ne samo onog to je od
njega vidljivo (glava i poprsje), jer informacije o izgledu njegove glave i ruku nose sa sobom
i informaciju o celokupnom telu, sa nagovetajem opteg getalta. Celina tog opaaja ne
javlja se samo kao opaanje celog tela, ve i kao nagovetaj specifinih oblika. Na slian
nain je sistem taaka i paralelni sistem informacija meusobno povezan i izukrtan u
nekom irokom polju, kao to je to ulica, gde je opaaj automobila neposredno ili posredno
(potencijalno) povezan sa mnotvom drugih informacija, inei perceptualnu celinu.
Getalt psihologija metodoloki naglaava celinu opaaja. Sa drugim kontekstom ona je
prihvaena i u veini drugih psiholokih kola.
Potencijalni uticaji na vizuelnu percepciju:
1.
2.
3.
4.
5.

Istorijski
Socioloko-kulturni
Individualni
Situacijski
Razlike u polovima

Ve postojee mentalne kategorije programiraju kako e se nadraaj percipirati.

Copyright Link group

Mi vidimo na osnovu ve utvrenih kategorija u umu. Um iskrivljuje percipiranje nadraaja

da bi ga uspeno klasifikovao ili uklopio u ve postojee kategorije, vaee u konkretnoj
socijalnoj sredini. Videti nadraaj kao ve poznat oblik (getalt), lake je nego nainiti novu
kategoriju kojom bi se objasnile male pojedinosti koje ine trenutni nadraaj razliitim od
slinih nadraaja koje smo sretali u prolosti.
Perceptivna predrasuda znai prihvatanje nadraaja sa ve postojeim stereotipom, tenja
da vidimo samo one stvari koje e ga potvrditi (potiskujemo iz svesti sve ono to mu nije
dosledno).
Vizuelni principi Getalt psihologije:
Kada prepoznamo figuru, konture izgledaju kao da joj pripadaju, i ona nam se ini kao da se
nalazi ispred osnove.

Copyright Link group

Svi ovi principi perceptualne organizacije su u slubi vrhovnog principa koji glasi
da: teimo najjednostavnijoj i najstabilnijoj interpretaciji.

Leva i desna strana

Slike se itaju s leva na desno.

Dijagonala koja ide iz levog donjeg ugla u desni gornji sagledava se kao uzlazna a
druga kao silazna. Svaki predmet na slici ini se tei na desnoj strani slike.

Kada se dva jednaka predmeta pokau na levoj i desnoj polovini vidnog polja,
predmet na desnoj strani ini se vei. Predmet u prednjem planu u nekom
asimetrinom prizoru ini se blii kada je na levoj strani, nego kada je na desnoj.

Gledaoci su skloni da prvo pogledaju levu stranu ekrana i da se identifikuju sa

linostima koje se pojavljuju na toj strani.

Leva strana se smatra jaom. Desna strana odlikuje time to je upadljivija i to

poveava vizuelnu teinu predmeta.

Leva strana je centralnija,

poistoveivanja sa njom.

Kretanje likova udesno opaa se kao lake, zahteva manje napora.

Ako vidimo pokret s desna u levo, inie nam se kao da se savladava vei otpor,
ulae vie napora i stoga ide sporije.

Spontani pokreti glave odvijaju se bre s leva u desno, nego obrnuto.

vanija

naglaenija

na

osnovu

gledaoevog

Pokret
Pokret znai promenu stanja u kome se nalazi okolina, a promena moe da zahteva reakciju.
U vizuelnom smislu kretanje najjae privlai panju. Vizuelna brzina zavisi od veliine
predmeta.

Veliki predmeti se kreu naizgled sporije od malih.

Na uskoj pozornici nam se ini da se igraice pokreu bre.

Crni kotur se kotrlja preko polja ofarbanog pola u sivo, pola u belo. Kada kotur stie
na sivu povrinu brzina mu se naglo smanjuje. Kada prelazi iz sive u belu zonu
izgleda kao da je naglo poveao brzinu.

Predmet koji se kree vidi se kao isti ak i kada mu se oblik naglo promeni a on
nastavi kretanje u istom pravcu.

Kada doe do pomeranja uvek teimo da vidimo lik kao ono sto se kree, a pozadinu
kao ono to stoji mirno.

Copyright Link group

Promenljivi predmeti (oni koji menjaju oblik i veliinu) vide se kao neto to se kree
u odnosu na postojane predmete.
Kada se dva objekta koja su jedno drugom blizu pomere, videemo da se kree onaj
manji.
Ako postoji razlika u osvetljenosti kada nastupi kretanje izgledae kao da se kree
onaj tamniji.

Zapaamo pokret kada zapazimo jedan od sledeih uslova:

Premetanje u prostoru koje se odvija kroz niz uzastopnih faza (direktna percepcija
pokreta)

Promena stanja iz koje zakljuujemo da se odigrao pokret (indirektna, ometena

percepcija pokreta)

Odreivanje veliine:

Ako je predmet okruen sa mnogo praznog prostora izgleda nam umanjen.

Ako predmet dominira u kadru, izgledae nam vei nego to zaista jeste.

Predmeti vieni odozdo izgledaju vei nego to stvarno jesu (obino odozdo gledamo
neto to je vee i vie od nas).

Predmeti vieni odozgo izgledaju nam manji nego to stvarno jesu (odozgo gledamo
neto to je od nas manje ili nie).

Copyright Link group