FARMA SKRIPTA ( 30 pitanja )

1.Poremeaj funkcije titaste lezde kao posledica primene lekova.

2.Lekovi u leenju dijabetes insipidusa
3.Lekovi za indukciju poroaja, za leenje postpartalne hemoragije i galaktostaze.
4.Farmakoterapija enskim polnim hormonima
5.Farmakoterapija mukim polnim hormonima i anabolicima
20.
44.
45.
46.
48.

Antiaritmici aritmije kao posledica interakcija i neeljenih delovanja lekova.

Leenje neuropatskog bola.
Leenje kolika.
Kliniki znaajne interakcije NSAIL i drugih lekova.
Kliniki znaajne interakcije antiepileptika.

52.Terapija akutnog rinitisa.

55. Leenje trovanja atropinom i skopolaminom
56. Leenje trovanja inhibitorima holinesteraze.
57. Leenje inkontinencije mokrane beike.
58. Terapijska primena botulinim toksina.
61.
62.
65.
66.

Nekomplikovane infekcije urinarnog trakta: uzronici, terapijski pristup.

Komplikovane infekcije urinarnog trakta: uzronici, terapijski pristup.
Antibakterijski lekovi u leenju intraabdominalnih infekcija.
Antibakterijski lekovi u leenju osteomijelitisa.

67. Lekovi u terapiji benigne hiperplazije prostate: podela, mehanizam dejstva i

principi primene
68. Lekovi u terapiji benigne hiperplazije prostate: neeljena dejstva, interakcije
69. Lekovi u leenju erektilne disfunkcije: mehanizam, dejstva, indikacije
70. Lekovi u leenju erektilne disfunkcije: neeljena dejstva, interakcije
71. Lekovi u leenju hlamidijalnih infekcija.
72. Profilaktika primena antibiotika.
92. Lekovi u terapiji anksioznosti
93. Lekovi u terapiji nesanice
95. Stabilizatori raspoloenja
100. Terapijska primena spazmolitika
104. Terapija ulceroznog kolitisa
12. Farmakoterapijska primena kortikosteroida
xx. Opstipacija i dijareja

1. Poremeaj funkcije titaste lezde kao posledica primene lekova

Lithium- Koristi se kao lek izbora u akutnoj maniji i kod bipolarnih ( manicnodepresivnih poremecaja ) Manicna fazalek je lithium, a u depresivnojantidepresivi.
Lithium je lek male teraprijske sirine. Dovodi do strume jer se takmici sa jodom na
receptorima.

Amiodaron Spada u antiaritmike III grupe. Deluje na pretkomore I komore. Danas je

najvise koristeni antiaritmik. PAZI --- U Th aritmija nakon akutnog infarkta miokarda
amiodaron se daje I.V ali rastvoren samo u rastvoru glukoze. ( Ne rastvarati sa NaCl
0.9 % jer stvara precipitate, pa je njegova aktivnost minimalna. )
Deluje na metabolizam stitaste zlezde jer sadrzi 30 % joda u sebi. Sprecava
pretvaranje T4 u T3 na periferiji, takodje sprecava vezivanje T4 za receptore na
membarni perifernih celija, I vrsi inhibicuju vezivanja za T3 nuklearni receptor. ( 10 %
pacijenata razvija HIPOTIREOZU, a tek 2 % HIPERTIREOZU.

Inhibitori tirozin kinaze- Koriste se u terapiji maligniteta. ( Imatinib-mesilat

efikasan lek protiv hronicne granulocitne leukemije ). ITK Izazivaju prolaznu supresiju
lucenja TSH, te 40 % pacijenata lecenih ovim lekom razvija HIPOTIREOZU.

Interferon A Koristi se kod Hepatitisa B i C, Kasosi sarkoma, LeukemijeU nekih

pacijenata izaziva autoimunu reakciju ( ekspresiju Ag na tireocitima, na koje reaguju TLym ) te dovodi do Interferonom indukovanog tireoiditisa.

2. Lekovi u lecenju dijabetes insipidusa

Diabetes inspidus predstavlja nesposobnost bubrega da koncentruje urin, sa
posledinim poveanim izluivanjem urina i estog mokrenja (poliurija) i pojaanog
oseaja ei (polidipsija). Za apsorpciju odreene koliine vode u bubrezima odgovoran
je antidiurezni hormon (ADH) ili vazopresin.
Vazopresin ispoljava antidiuretsko i vazopresorno dejstvo preko V1 i V2 receptoa.
Pad ekstracelularnog volumena i poveanje osmolarnosti plazme jesu stimulusi za
njegovo oslobaanje. U sabirnim kanaliima bubrega se vezuje za V2 receptore, pa preko
cAMP-a otvara akvaporine, te tako dovodi do smanjenja sekrecije vode; koncetruje urin,
zadrava vodu u organizmu.
V1 receptori se nalaze u krvnim sudovima, a vezivanjem za njih, dovodi do
kontrakcije krvnih sudova i poveanja koncentracije faktora VIII.
Usled nedostatka vazopresina, javlja se oboljenje diabetes insipidus i to
centralnog tipa, a terapija ovog oboljenja se sprovodi sintetskim oblikom vazopresina

dezmopresin, koji se moe davati i.v, i.m, in, a ima izraeno antidiurezno dejstvo.
Ukoliko ADH nedostaje samo delimino, moe se dati karbamazepin, to je
antikonvulziv, koji dovodi i do pojaanog luenja ADH.
*Postoje sintetski preparati vazopresina sa izraenim vazokonstriktornim
delovanjem, koji se na primer koriste u spreavanju krvarenja iz variksa: lipresin,
terlipresin.
Meutim, diabetes insipidus moe da nastane i kao posledica nereagovanja
bubrenih receptora na postojei ADH, a ovaj tip DI jeste nefrogeni, preriferni. Kod
ovog oblika terapija je manje efektna, sve zavisi od stepena nereagovanja bubrega na
vazopresin. Terapija nefrogenog DI se sprovodi tiazidnim diureticima (zasniva se na
poveanoj koncentraciji Na u sabirnim kanaliima, zbog blokade njegove apsorpcije
tiazidima u distalnim tubulima; zbog razlike u gradijentu, deo Na se zajedno sa vodom
apsorbuje u sabirnim kanaliima i tako se ipak manje vode izlui kod onih koji ne reaguju
na ADH).

3.Lekovi za indukciju poroaja, za leenje postpartalne hemoragije i

galaktostaze.
Oksitocinstvara se u hipotalamusu, a luci se iz zadnjeg reznja hipofize. Koristi se za
indukciju porodjaja I sprecavanje postpartalne hemoragije. ( On povecava kontraktilnost
tela uterusa, a dilataciju cervixa. )

Prostaglandin E1, E2 u obliku gela ( misoprostol, dinoproston ) nanose se

intravaginalno u predelu cervixa. Povecavaju kontraktilnost uterusa, a dilataciju cervixa.

Alkaloidi razene glavice-( Ergometrin ) smatra se simpatolitikom. Izaziva jake

kontrakcije te se koristi za indukciju porodjaja i lecenje postpartalne hemoragije.
Ergometrin se moe davati per os, intramuskularno ili intravenski. Deluje veoma brzo, a
efekt traje 3-6 sati..
Kod galaktostaze koristi se nazalni oblik oksitocina ( stim. istiskivanje mleka ) i
prolaktin koji dovodi do rasta tkiva dojki i stimulise laktaciju uz prisustvo ostalih
polnih hormona.
Napomena: Estorgen povecava osetljivost na oksitocin.

2. Farmakoterapija enskim polnim hormonima

1. Estrogeni : Prirodni estrogeni se sintetisu pod uticajem LH ( primarno u

folikulimka jajnika, manje u zutom telu i placenti ). Posle menopauze do izrazaja
dolaze sekundarni izvori prirodnih estrogena ( jetra, nadbub.zlezde, dojke )
Prirodni estrogeniEstradiol ( primarni estrogen od prve mens. do menopauze)
Estron ( primarno se luci posle menopauze )
Estriol ( glavni estrogen u toku trudnoce )
*prirodni estrogeni imaju izrazen efekat prvog prolaska kroz jetru, te im je mala
bioraspolozivost a samim tim i udeo u upotrebi.
*polusintetski i sintetski se sporije metabolisu i podlezu enterohepatickoj
recirkulaciji, pa im dejstvo duze traje.

Svi oblici se metabolisu u jetri i izlucuju mokracom u obliku sulfata i

glukuronida.

Sintetski estrogeniEtinilestradiol
Mestranol
Stilbestrol
Znacaj estrogena : Razvoj primarnih i sekundarnih seksualnih karakteristika zena.
U menst. ciklusu kontrola prve faze hiperplazije endometrijuma
U toku trudnoce hipertrofija miometrijuma I rast dojki.
Indikacije : Hipogonadizam, tegobe u postmenopauzi ( profilaxa osteoporoze ), stanja
posle ovarijektomije, disfunkcionalna krvarenja, kontracepcija.
Nezeljena dejstva : Glavobolja, mucnina

Osetljivost dojki, edemi, porast tezine,adenomi jetre.

Povecana koagulabilnost krvi i opasnost od plucne embolije
Dugotrajna primenaopasnost od insulta, infarkta, Tu mamae-uteri.

pre primene kod pacijentkinje proveriti : Postoji li trudnoca, insuff. Jetre,

estrogen-zavisni
tumori,
nedijagnostikovano
vaginalno
krvarenje,
tromboembolijska bolest. Sto su apsolutne kontraindikacije !!!

Ako je potrebno za prevenciju osteoporoze danas se koriste modulatori estrogenskih

receptora ( RALOKSIFEN ) koji blokira estrogenske receptore na nivou dojke i uterusa,
a stimulise ih na nivou kosti. ( Na taj nacin se povecava gustina kostiju inhibicijom
osteoklasta, a na nivou dojke i uterusa se iskljucuje rizik od maligniteta ). Vidi terapiju
osteoporoze !

2. Progesteron i gestageni
Progesteron je prirodni gestagen koji se luci iz zutog tela, posle rupture folikula, tj. U
drugom delu menstrualnog ciklusa. Priprema endometrijum za implantaciju, ako ona
izostane, zuto telo atrofira, naglo se smanjuje nivo progesterona i nastaje menstruacija.
Ako se desi implantacija, pregesteron se i dalje luci i deluje inhibitorno na hipotalamus i
hipofizu = inhibicija lecenja GnRH, FSH,LH = prestanak ovulacije.
U toku trudnoce placenta preuzima hormonsku aktivnost i luci Estrogene i Progesteron.

Da bi se ispoljila aktivnost progesterona, prvo mora da deluje odredjena kolicina

estrogena, jer on stimulise sintezu progesteronskih receptora.

Postoje dve grupe gestagena : 1. Progesteron i njegovi derivati ( gestonoron i linestenol,

kao i najnovija 3. generacija dezogestrel, gestoden )
2. Derivati testosterona ( noretisteron, norgestreli
njegov najaci izomer levonorgestrel ). Kao i ostali
izomeri norgestrela.
Indikacije : disfunkcionalna krvarenja iz materica, dismenoreja, amenoreja,
endometrioza, premenstrualni sindorom, kao i kombinacija sa estrogenima u cilju
kontracepcije.
Nezeljena dejstva: akne, mucnina, napetost dojki, pogorsanje hemoroida, epizode
depresije, smanjenje libida, porast telesne tezine, adenomi jetre.

pre primene kod pacijentkinje proveriti : postoji li insuff. Jetre, tumori dojke ili
genitalnih organa, nedijagnostikovano vaginalno krvarenje, tromboembolijska
bolest, alergija na gestagene, Sto su apsolutne kontraindikacije !!!

3. Oralni kontraceptivi
Od estrogena u svim preparatima je ETINILESTRADIOL, a od gestagena
DEZOGESTREL//GESTODEN//LEVONORGESTREL//NORETISTERON.
Sto preparat ima manju koncentraciju estrogena, ima manje i nezeljenih dejstava. A zbog
virilizacije koju izazivaju gestageni preporucuju se oni koji je najmanje izazivaju, a to su
oni koji sadrze gestagene 3. generacije dezogestrel ili gestoden. ( oba uslova ispunjava
LOGEST ). Mora se paziti da pacijentinja nema predispozicuju za nastanak venskih
tromboza, jer ih bas dezogestrel ili gestoden najcesce izazivaju. Onda ukoliko se mogu
koristiti uopste, koristimo preparate koji sadrze gestagene 2. generacije
levonorgestrel/noretisteron.
Mehanizam dejstva : Sprecavaju ovulaciju, jer deluju na sam pocetak sprege,
inhibicijom lucenja GnRH. Takodje smanjuju motilitet tuba i zgusnjavaju cervikalnu sluz.
Nezeljena dejstva : 1-Blaga : mucnina, povracanje, glavobolja, povecanje tezine,
promene libida, depresivno raspolozenje, amenoreja, tackasta krvarenja.
2-Teska :
Razvoj tromboembolije, hipertenzije, poremecaj
funkcije jetre, nastanak adenoma jetre.

4. .Farmakoterapija mukim polnim hormonima i anabolicima

1. Testosteron i njegovi derivati ( mesterolon, stanolon )

Indikacije : Hipogonadizam kod muskaraca, retko anemija kod mijelofibroze I
angioedem.
Nezeljena dejstva : Kod muskaraca Inhibicija FSH,LH, time I spermatogeneze.
Kod decaka- prestanak rasta usled zatvaranja epifiznih hrskavica
Kod zena-maskulinizacija I inhibicija funkcije ovarijuma
Kontraindikacije : Ca prostate, edemi, epilepsija, migrene, ostecenja bubrega i jetre.

2. Antiandrogeni
Inhibiraju dejstva testosterona, kod raznih indikacija kod muskaraca: Hiperseksualnost,
seksualne devijacije, benigna hiperplazija prostate i kod Ca prostatae.
Kod zena se koriste kod : teskog oblika akni, sindroma policisticnih jajnika.

2a : Inhibitori sekrecije testosterona ( Buserelin, Goserelin, Nafarelin ) su

analozi GnRH inhibitori sekrecije FSH i LH. Ovo se zove hemijska kastracija kod
bolesnika sa Ca prostatae.

2b : Inhibitori aktivacije testosterona ( Finasterid, dutasterid ), inhibiraju 5Lreduktazu i konverziju testosterona u dihidrotestosteron, koji je odgovoran za benignu
hiperplaziju prostatae.

2c : Inhibitori sinteze testosterona ( Ketokonazol ) Antimikotik koji inhibira

CYT 450, i 11,17 B-hidroxilazu I inhibira sintezu svih steroidnih hormona.

2d : Inhibitori dejstva androgena ( Ciproteron ) kod najtezih oblika

hiperseksualnosti.

3. Anabolici
To su sintetski androgeni ( Nandrolon, stanazolol ). Izazivaju povecanje misicne I
kostane mase. Indikacije : Iscrpljenost organizma i terminalne faze bole

5.Terapija akutnog rinitisa

a. Sistemski deluje : 1. Pseudoefedrin ( kod nas u kombinaciji sa

ibuprofenom( pazi na alergiju na brufen ) kao Defrinol ) spada u simpatomimetike.
Indikacije: alergijski i vazomotorni rinitis.
Oprez : stariji od 60 god.dijabeticari, upotr. Digitalisa, infarkt miokarda, astma.
Kontraindikacije : preosetljivost, inhibitori MAO, glaukom uskog ugla, HIPERTENZIJA,
insuff. SRCA, bubrega, bolest stitaste zlezde, otezano mokrenje, graviditet, dojenje.

2. Sist. Antihistaminici : dajemo ih kod alergijskog rinitisa. Osim alergijskog

rinitisa koriste se i kod medikamentozne urtikarije, kao i uboda insekta.
(LoratadinNajbolji H1 antihistaminik. Izaziva najslabiju sedaciju. Koristi se

Loratadin tbl. a 10mg 1x1. kod odraslih, a kod dece ispod 30 kg. Pressing sirup
5mg/dan. ( 5mg=5ml ).

3. Kortikosteroidi ( beklometazon, flutikazon )

4. Stabilizatori mastocita ( Na-hromoglikat )
b. Lokalno deluju :
1. ( Nazalni dekongestivi ) Oksimetazolin, Nafazolin, Ksilometazolin, Fenilefrin.
Oprez : Ne duze od 7 dana zbog atrofije sluznice nosa. Moguce palpitacije.
Kontraindikacije: preosetljivost, glaukom uskog ugla.
2. Lok. Stabilizatori mastocita ( Na-hromoglikat ) Kod nas kao Vividrin sprej 4x/dan u
svaku nozdrvu.
3. Lok. kortikosteroidi ( Beklometazon ) Kod nas kao Beconase 4x/dan u svaku
nozdrvu.

6. Leenje trovanja atropinom i skopolaminom

Simptomi trovanja : Midriaza, fotoosetljivost
Suve sluznice, suva koza
Tahikardija
Opstipacija, Anurija
Poremecaj svesti
Maligna hipertermija ( najznacajniji znak trovanja, veoma opasna,
jer je tem. povisena, a odavanje toplote znojenjem spreceno. TH
hladni oblozi etanola i vode.
Terapija trovanja:

Fizostigminjer prolazi hemato-encefalnu barijeru za razliku od neostigmina. ( spada

u reverzibilne parasimpatomimetike )

Benzodijazepini ( osim fenotiazina ) + simptomatska terapija.

7. Leenje trovanja inhibitorima holinesteraze

Inhibitori holinesteraze su Indirektni parasimpatomimetici, dele se na :

1. Rezerzibilne ( Edrofonijum-koristi se za dg. Mijastenije gravis.
Fizostigmin-kod trovanja atropinom
Neostigmin-TH miastenije i paralitickog ileusa.
Piridostigmin-TH miastenije i paralitickog ileusa.
Karbaril )
2. Ireverzibilni ( Insekticidi, organofosfati, nervni bojni otrovi )
TH trovanja :
Prvo vestacko disanje.
Onda ako je doslo do trovanja reverzibilnim inhibitozima AchE --- dati ATROPIN
Atropin ima suprotan efekat acetilholinu.
Ako je doslo do trovanja ireverzibilnim inhibitorima AchEPRALIDOXIM
Pralidoxim ponovo aktivira acetilholin esterazu.Treba ga dati sto pre.
Nakon primene antidota dati DIAZEPAM kao antikonvulzivni lek.

8. Leenje inkontinencije mokrane beike

Kontraktilnost mokracne besike je pod kontrolom parasimpatikusa, pri cemu oslobodjeni

acetilholin stimulise M3 receptore glatke muskulature ( m.detrusor v.u ).
Spazmolitici koji deluju na hiperreaktivnu m.besiku su : Darifenacin ( 7,5 mg 1x1 )
Tolterodin
Trospium
Najselektivniji je Darifenacin.
Ovi su lekovi osnov lecenja. Oprezno dozirati zbog nezeljenih delovanja:
( suvoca usta, opstipacija, retencija mokrace, reflux gastro-oesoph. )
* kod zena je ipak najcesca stres inkontinencija ( ispustanje odredjene kolicine urina
prilikom kaslja, smeha, naglih pokreta ) Za to se koriste spec. vezbe, moguca i hirurgija.

9. Terapijska primena spazmolitika

Kao spazmolitik danas se koristi sintetska zamena skopolamina, tj. Skopolaminbutilbromid. ( Buscopan ). Ima 4-N atoma u sastavu i ne prolazi u CNS.
Indikacije : Bilijarne, renalne, crevne kolike ! Dismenoreja.
Kontraindikacije : Paraliticki ileus, stenoza pilorusa, glaukom, mijastenija gravis I
hipertrofija prostatae.
Nezeljena dejstva : Suvoca usta, opstipacija, otezano mokrenje, bradikardija.
Doze per os 4x20 mg. Deca 6-12 god. 3 x 10 mg.
Parenteralno samo odraslima 20mg i.v, i.m ponoviti za pola sata pp.

10. Terapija ulceroznog kolitisa

Lecenje zavisi od stadijuma bolesti, krece se od Aminosalicilata u pocetnoj fazi, pa se
kombinuju sa Kortikosteroidima u umerenom obliku, da bi se u najtezim oblicima
koristili Imunosupresivi i Monoklonalna antitela. Za lecenje komplikacija
( fisure, perianalni apscesi koriste se antibiotici i to Metronidazol + Ciprofloxacin ).
10.1 Aminosalicilati ( Sulfasalazin, Mesalazin )
10.2 Kortikosteroidi ( Prednison/Budesonid per os kod umerenih oblika. A
Metilprednizolon i.v kod teskih )
10.3 Imunosupresivi ( Azatioprin, Metotrexat ) Nose rizik od leukopenije.
10.4 Monoklonalna At ( Bioloska TH) Od lekova koristi se INFLIKSIMAB. On
blokira TNF-L koji ima vaznu ulogu u patogenezi inflamacije. Pre primene
proveriti postojanje neaktivne tuberkuloze.

11. Lekovi u leenju hlamidijalnih infekcija

Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom. Kada se ne lei,
hlamidija moe trajno da oteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod ena i kod
mukaraca. Takoe, hlamidija trachomatis je jedan od najeih uzronika upale plua
kod novoroenadi. Hlamidija i gonoreja imaju sline simptome, pa se hlamidija ponekad
pogreno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loe, jer se leenje ove dve polne
bolesti razlikuje.
Hlamidija kod ena :
Hlamidija kod Mukaraca :

Nema simptoma u 70-80% sluajeva!

Peckanje pri mokrenju tj.

peckanje prilikom mokrenja.
Sekrecija iz penisa (iscedak).
Upaljeni ili nateeni testisi,
bolovi u testisima.
Ponekad neugodan svrab oko
glavia na penisu.

Moguci simptomi :
Peckanje pri mokrenju
Pojacan vaginalni sekret.
Bol u donjem delu lea.
Neuobiajen bol prilikom seksa.
Vaginalno krvarenje izmedju ciklusa (menstruacija).
Dg : Test iz uzorka urina.
NAAT testovi (Nucleic acid amplification tests--veoma precizan ).
PCR testovi, ELISA.
Th : Tetraciklini ( Doksiciklin 2x1 100mg ). Mogu i makrolidi, fluorohinoloni.

12. Lekovi u terapiji benigne hiperplazije prostate: podela, mehanizam

dejstva i principi primene
Koriste se dve grupe lekova : L1 adrenergicki antagonisti I Inhibitori 5L-reduktaze.
12.1 L1 adrenergicki antagonisti ( Tamsulozin, Terazosin, Doksazosin )
Blokiraju aktivnost simpatikusa, opustaju prostatu i vrat mokracne besike. Uzimaju se 1x
dnevno, Metabolisu se u jetri CYT 3A4.
Poboljsavaju protok urina do 25 %, a simptome do 40 %, ali ne uticu na dalju progresiju
bolesti.
12.2 Inhibitori 5L-reduktaze ( Finasterid )
Smanjuju pretvaranje testosterona u dihidrotestosteron koji je odgovoran za ucvecanje
prostate. Za 6 meseci lecenja prostata se smanjuje do 20 %. A PSA do 50 %, sto naravno
nece biti slucaj kod Ca prostatae.
Najbolja kombinacija Terazosin + Finasterid ( klinicke studije)
12.3 Biljna terapija ( diskutabilna ) Serenoa repens/Pigeum africanu
Sabalis serrulatae ( Prostamol uno 1x1 tbl. posle jela ).

13. Lekovi u terapiji benigne hiperplazije prostate: neeljena dejstva,

Interakcije

Nezeljena dejstva :
Inhibitori 5L-reduktaze ( Finasterid ). Erektilna disfunkcija, smanjenje libida,
vrtoglavica, astenijea, alergija, pospanost.
Interakcije : L1 adrenergicki antagonisti. Ortostatska hipotenzija. Dejstvo pojaavaju
ACE inhibitori, antagonisti angiotenzina II, diuretici, dopaminonergici, nitrati,
antidepresivi, antipsihotici, alkohol, sedativi i anestetici, anksiolitici, hipnotici, betablokatori, blokatori Ca-kanala, hipotenzivni efekt antagonizuju: NSAIL, kortikosteroidi,
estrogeni i progesteron (kombinovani oralni kontraceptivi).

14. Nekomplikovane infekcije urinarnog trakta: uzronici, terapijski

pristup.
Nekomplikovane infekcije UT su najcesce kod zena u generativnom periodu. Uglavnom
se radi o Urocystitisu. ( kod muskaraca je pridruzen i Prostatitis ).
Uzrocnici : E. colli 80 % slucajeva. Potom Klebsiella, Enterococcus, Seratia, Proteus.
Paznja ( Ceste su i Chlamidia / Gonokok, a th je razlicita )
TH : Treba pokrivati ocekivani spektar. Lek treba da se koncentruje u mokraci.
Plazmatska koncentracija bitna samo kod pyelonephritisa.
Ako nema alergije na sulfonamide poceti :
1. Trimetoprim-sulfametoxazol ( Bactrim tbl. a 480mg 2x2 ) 3 dana.
Ako ima kontraindikacije za Bactrim, ili neuspeh TH, onda JEDAN od sledecih :
2. Ciprofloxacin tbl. a 250mg 2x1 ( fluorohinolon )
3. Nitrofurantion tbl. a 100mg 4x1 ( uroantiseptik )
4. Cefalexin caps. 500mg 4x1 ( opciono 2x2 )
Svi se koriste po 3 dana kod nekomplikovanih IUT.

15. Komplikovane infekcije urinarnog trakta: uzronici, terapijski pristup.

Komplikovane IUT se cesce javljaju kod :
Osoba sa anatomski i funkcionalno izmenjenim urotraktom, muskaraca, starijih osoba,
dijabeticara, trudnica i osoba sa imunodeficijencijom.
Cesto su rekurentne, obavezana je URINOKULTURA, a pocetna TH traje 7-14 dana.

Uzrocnici : E. colli, Proteus, Klebsiella, Citrobacter, Pseudomonas, Staph.aureus,

Candida.
Pravilo je da treba leciti sve simptomatske IUT, a asimptomatske ( samo +
urinokultura ) izricito kod : trudnica, novorodjencadi, predskolske dece sa anomalijama
urotrakta, i pre uroloskih/ginekoloskih zahvata.
TH :
Fluorohinoloni, Cafalosporini II/III generacije,
Piperacilin/tazobactam. ( od 10-21 dan u zavisnosti od leka )

Aminoglikozidi,

Profilaxa recidivirajucih IUT :

Tokom 6 meseci, svako vece ili 3x nedeljno uzeti po 1 tbl odredjenog leka.
Nitrofurantion 100mg / Bactrim 480mg/Cefalexin 250mg/Norfloxacin 200mg
Prevencija :
Mokriti posle odnosa, popiti jednu tbl.od gore nabrojanih. Razmotriti promenu
kontraceptivnog sredstva ( dijafragma i sl. )

16. Antibakterijski lekovi u leenju intraabdominalnih infekcija.

Intraabdominalne infekcije i akutni difuzni peritonitisi su jedan od najteih problema
savremene hirurgije zbog svoje velike uestalosti i mortaliteta. Smatraju se
dvokompartmentnim infekcijama prvi kompartment je fokus infekcije,
a drugi je rezultat prisustva guste mikrobne flore u
gastrointestinalnom traktu.
1. Primarni ili spontani bakterijski peritonitis se definie kao
mikrobna
infekcija peritoneumske tenosti u odsustvu
gastrointestinalne perforacije, apscesa ili druge lokalizovane
infekcije u gastrointestinalnom traktu.
2. Sekundarni peritonitis je mikrobna infekcija peritoneumskog
prostora koja prati
perforaciju, formiranje apscesa, ishemiku
nekrozu ili penetrantnu povredu intraabdominalnih organa.
TH : Usled specificne flore, pretezno Gram - aerobne, mada moguce cesto i anaerobne
koristi se kombinacija lekova koji pokrivaju vecinu uzrocnika.

Cefalosporini III gen. ( Ceftriaxon ) / Piperacilin-tazobactam/ Karbapenemi /

Aminoglikozidi ( amikacin )+ Glikopeptidi / Metronidazol.

17. Antibakterijski lekovi u leenju osteomijelitisa.

Uzronici mogu biti nespecifini ili specifini, pa se, prema uzronicima osteomijelitis i
deli u dve glavne grupe:
nespecifine infekcije ( najcesci )
specifine infekcije (TBC, sifilis, tifus, lepra)

Uzrocnici : Najcesci Staph. Aureus., zatim Streptococcus, Pseudomonas, redje E.coli.

TH : Hirurska
Medikamentozna :
1. Ako je uzrocnik meticilin osetljiv Staph.aureusMeticilin/Nafcilin
2. Ako je uzrocnik MRSA Vankomicin
3. Streptococcus- Penicilin G

4. Gram- ( Ciprofloxacin )
5. Serratia / Pseudomonas-piperacilin-tazobaktam i gentamicin.
6. Anaerobi- Klindamicin/ Metronidazol

Kliniki znaajne interakcije NSAIL i drugih lekova.

Acetilsalicilna kiselina:
1. moe potencirati neeljena delovanja lekova sa kojima se istovremeno primenjuje
alkohol i glikokortikoidi oteenje sluznice git a
oralni antikoagulantni lekovi varfarin, acenokumarol pojava krvarenja, zbog
istiskivanja iz veze sa proteinima plazme
oralni hipoglikemici (derivati sulfonilureje) vea verovatnoa nastanka
hipoglikemije, zbog istiskivanja iz veze sa proteinima plazme
Litijum pojaava mu toksinost, jer mu smanjuje izluivanje preko bubrega
2. moe umanjiti njihov terapijski odgovor
lekovi u leenju gihta
ACE inhibitori
diuretici
3. Neophodnost istovremene primene sa drugim lekovima:
klopidogrel (dvostruka antiagregaciona th)

Terapijska primena botulinskog toxina

Botulinski toksin, egzogeni neurotoksin, botoks, (engl. Botulinum toxin), je
protein, koji prozvodi bakterija klostridijum botulinum i spada u grupu bioloki
najjaih otrova koji ostvaruje svoj paralitiki efekat brzom i ireverzibilnom blokadom
neuromiine
transmisije. Unet
u organizam inhibira
oslobaanje acetilholina u
neuromiinim sinapsama uzrokujui u organizmu bolest pozantu pod nazivom
botulizam.
Meutim, ovaj toxin je naao primenu u medicini, ali u veoma malim dozama,
kao lek za oputanje miia, kod pacijenata sa bolnim grevima i fascikulacijama miia,
a veliku popularnost je stekao u kozmetologiji kao sredstvo za ulepavanje, tanije za
zatezanje bora.
Dejsto botulinum toksina tip A podrazumeva blokiranje perifernog oslobaanja
acetilholina na presinaptikim holinergikim nervnim zavrecima cepanjem jednog
proteina, koji obezbeuje uspean pristup i oslobaanje acetilholina iz vezikula koje se
nalaze na nervnim terminalima.
Botulinski toksin ubrizgan u distonini mii ublaava nevoljne pokrete, zbog
ega se toksin primenjuje kao terapija izbora u leenju razliitih formi distonike
diskinezije. Koristi se kod blefarospazma (naglo i nekontrolisano stiskanje onih kapaka),
hemifacijalnog spazma, spastikog tortikolisa, foklane spastinosti Botulinski toksin

oslabljuje snagu miia i spreava njegovo grenje. Potpuni uinak leenja poinje 3-7
dana po primeni (kod nekih bolesnika odmah), i traje tri do etiri meseca.
Botulinski toxin se primenjuje i kod hiperhidroze. To je stanje koje se karakterie
lokalizovanim ili generalizovanim prekomernim znojenjem, koje prevazilazi potrebe
organizma za regulaciju telesne temperature preko znoja. Botulinski toksin kod ovog
poremeaja se primenjuje u obliku intrakutanih ili intraglandularnih injekcija koje se
ubrizgavaju u pazune lezde i kou. On inhibira slobaanje acetilholina u holinerginim
nervima koji inerviu znojne lezde i tako smanjuje produkciju znoja.
Veina bolesnika vrlo dobro podnosi leenje botulinskim toksinom, a u malog
broja bolesnika mogu se javiti bezopasne, blae i prolazne nuspojave na mestu aplikacije.
Od ND zabeleeno je lokalizovan bol, inflamacija, parestezija, hipoestezija, otok, eritem,
lokalizovana infekcija, krvarenje i/ili i modrica, koji mogu biti povezani sa primenom
injekcije. Bol vezan za ubod i/ili uznemirenost mogu rezultirati vazovagalnim
odgovorom, ukljuujui prolaznu simptomatsku hipotenziju i sinkopu. Groznica i
sindrom gripa takoe su zabeleeni posle injekcija botulinskog toksina.

Lekovi u leenju erektilne disfunkcije

Prema definiciji evropske uroloke asocijacije (EAU), erektilna disfunkcija (ED)
kod mukaraca predstavlja trajnu nemogunost postizanja i odranja erekcije dovoljne da
obezbedi zadovoljavajuu seksualnu aktivnost.
Da bi leenje ED bilo adekvatno potrebno je najpre odrediti pravi uzrok oboljenja.
ED moe biti vaskulogena, psihogena, neurogena, anatomska, hormonalna i jatrogena.
Kod pojedinih vrsta ED leenjem se moe postii i izleenje, dok kod pojedinih nije
mogue postii trajno izleenje, ali se mogu uspeno leiti. Za veinu pacijenata
neophodna je promena naina ivota i eliminacija faktora rizika za ED ime se
poboljava i opte stanje zdravlja. Dokazano je da u mnogim sluajevima medikamentna
terapija u kombinaciji sa promenom pojedinih ivotnih navika daje povoljne terapijske
rezultate.
Prva linija terapije je oralna farmakoterapija inhibitorima fosfodiesteraze 5 (PDE5).
Ovi preparati deluju u kavernoznom telu penisa poveavajui arterijski protok,
relaksaciju glatkih miia i vazodilataciju i tako potpomau erekciju. Najpoznatiji
preparati iz ove grupe su sildenafil, tadalafil i vardenafil. Oni nisi inicijatori erekcije, ve
deluju samo uz seksualnu stimulaciju. Kod veine pacijenata navedeni preparati daju
povoljne terapijske efekte, ali zbog kontraindikacija (kardiovaskularna oboljenja i
korienje nitrata) moraju se koristiti samo uz preporuku i savet lekara.
Sildenafil
Sildenafil je lek koji slui za oralnu terapiju erektilne disfunkcije.
Fizioloki mehanizam odgovoran za erekciju penisa ukljuuje oslobaanje azot
oksida (NO) u kavernozno telo za vreme seksualne stimulacije. Azot oksid zatim aktivira
enzim gvanilat ciklazu, to kao rezultat ima povien nivo ciklinog guanozin monofosfata (cGMP), to dovodi do relaksacije glatkih miia u kavernoznom telu i
omoguava dotok krvi, a enzim 5 fosfodiestetaza razlae cGMP.

Sildenafil nema direktan relaksantni efekat na izolovano kavernozno telo, ali

potencira relaksantni efekat NO na ovo tkivo na sledei nain:
sildenafil je moni i selektivni inhibitor cGMP specifine fosfodiesteraze tip 5
(PDE5) u kavernoznom telu, gde je PDE5 odgovoran za razgradnju cGMP-a. Kada je
NO/cGMP put aktiviran, to se deava u toku seksualne stimulacije, inhibicija PDE5
sildenafilom ima za rezultat poveanje nivoa cGMP u kavernoznom telu. Na taj nain, u
prirodnim okolnostima, tj.uz seksualnu stimulaciju, ponovo uspostavlja erektilnu funkciju
poveanjem dotoka krvi u penis.
Terapijske indikacije:
Leenje mukaraca sa erektilnom disfunkcijom, a da bi dejstvo bilo efikasno, neophodna
je seksualna stimulacija. Uzima se po potrebi, priblino sat vremena pre seksualne
aktivnosti.
Kontraindikacije
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koji drugi sastojak leka. U skladu sa
poznatim efektima na metaboliki put azot oksid NO/ciklini guanozin-monofosfat
(cGMP), pokazalo se da sildenafil potencira hipotenzivne efekte nitrata, te je zbog toga
kontraindikovana njegova primena sa donorima azot oksida (kao to je amil nitrit) ili
nitrata u bilo kom obliku.
Lekove koji se koriste u terapiji erektilne difunkcije, ukljuujui sildenafil, ne
treba primenjivati kod pacijenata kod kojih se ne savetuje seksualna aktivnost (npr.
pacijenti sa tekim kardiovaskularnim poremeajima kao to su nestabilna angina
pektoris ili teka srana insuficijencija).
Sildenafil je kontraindikovan kod pacijenata kod kojih postoji gubitak vida na
jednom oku zbog nearterijske prednje ishemijske optike neuropatije (skraeno NAION).
Neeljena dejstva
Najea neeljena dejstva sildenafila u klinikim ispitivanjima bila su: glavobolja, naleti
crvenila, dispepsija, poremeaj vida, nazalna kongestija, vrtoglavica i poremeaj
kolornog vida (percepcije boja).
*Pre zapoinjanja farmakoloke terapije neophodno je uzeti anamnezu i uraditi lekarski
pregled radi postavljanja dijagnoze erektilne disfunkcije i odreivanja potencijalnih
uzroka. Lekar takoe treba da razmotri stanje kardiovaskularnog sistema svojih
pacijenata.
Interakcije
Sildenafil potencira hipotenzivno dejstvo nitrata i njegova primena sa donorima
azot oksida ili nitrata u bilo kom obliku je zbog toga kontraindikovana. Slino, ovaj lek
potencira i posturalno hipotenzivno dejstvo alfa blokatora te je u tom sluaju neophodan
oprez.
Ne preporuuje se istovremena primena sildenafila i ritonavira (inhibitora HIV
proteaze), jer je ovaj veoma snaan inhibitor cytP450.

Profilaktika primena antibiotika

Antibiotska profilaksa podrazumeva kratkotrajnu, efikasnu, netoxinu primenu
antibiotika u ciju pervencije infekcije specifinim mikroorganizmima ili eradikacija rane
infekcije. Primenjuje se u situacijama kada je zaista dokazana njena efikasnost kao i kada
potencijalna korist znatno prevazilazi mogui rizik preventivne primene ab.
Profilaksa moe biti hirurka i nehirurka (kod valvularnih lezija, kod
imunokompromitovanih, transplantacije, primene citostatika...)
Hirurka profilaksa
Hirurke infekcije su jedna od najvanijih kategorija nozokomijalnih infekcija
SSI (surgical ssite infection), a pored smanjenja kvaliteta ili ak ugroavanja ivota
pacijenta, dovode do produene hospitalizacije i velikih trokova. Faktori koji poveavaju
rizik od SSI podrazumevaju starost pacijenta, opte stanje, komorbiditeti, tetne navike,
kao i imuni status pacijenta. Vrsta i duina trajanja intervencije, neadekvatna priprema
(antisepsa) hirurkog polja, prisustvo stranog tela (inplantata), hirurka tehnika
(hemostaza, trauma tkiva) takoe doprinose nastanku SSI.
Cilj hirurke profilakse jeste redukcija incidence postoperativnih infekcija,
upotreba antibiotika na osnovu njihove dokazane efikanosti u odreenoj vrsti
intervencije, redukcija mogunosti efekta ab na normalnu floru pacijenta, smanjenje
rizika od neeljenih dejstava kao i ouvanje imunolokog statusa pacijenta.
Principi primene antibiotika:
1. Da je antibitik aktivan protiv najeih patogena zastupljenih u predelu
intervencije
2. Da je efikasnost dokazana
3. Primenjena doza mora dostii MIK za suspektne patogene
4. Pimena u to kraem kursu idealno jedna doza
5. Izabrati ekonomski povoljniji ab, a skuplji su rezervisani kod rezistentnijih mo
Rizici: alergije, anafilaksa, dijareja, pseudomombanozni koliktis, povecanje rezistencije
mikroba ili stvaranje multirezistentnih sojeva...
Izbor antibiotika:
Cefalosporini I ili II (cefazolin, cefuroksim) se primenjuju kod najveeg broja
intervencija, u kolorektalnoj hirurgiji se dodaje i metronidazol. Alternativno, primenjuju
se aminoglikozidi, klindamicin i vankomicin (kod visoke stope MRSA)
Optimalna profilaksa podrazumeva intavensku primenu izabranog ab. u jednoj
standardnoj dozi u intervalu ne duem od 30 60 min pre poetka intervencije. Dodatne

ili ponavjlane doze ab su opravdane kod produenih intervencija ili znaajnog

intraoperativnog gubljenja krvi.
Nehirurka profilaksa
Nehirurka profilaksa ukljuuje primenu ab u ciju prevencije kolonizacije ili
asimptomatske infekcije, nakom kolonizacije ili inokulacije patogena, ali pre razvojs
bolesti.
Rizinu populsciju ine osobe:
- Sa kongenitalnim sranim anomalijama ili valvuvalrnim disfunkcijama
- Vetakim valvulama
- Prethodnom anamnezom o bakterijskom endokarditidu
- Prolapsom mitralne valvule sa regurgitacijom
Profilaksa bakterijskog endokarditisa se primenjuje kod stomatoloskih proceura, kod
kojih moe doi do gingivalnog krvarenja, kod tonzilo i adenektomije, procedura koje
ukljcuju respiratornu mukozu i rigidne bronhoskopije. Amoksicilin, cefaleksin,
klindamicin, aziromicin ili klaritromicin su ab izbora kod ovih intervencija. Primenjuju se
per os u jednoj dozi sat vemena pre intervencije ili najvise dva sata nakon intervencije.
Kod procedura u GIT-u ili Ut-u se ne preporuuje profil. bakt. endokarditisa osim ako ne
postoje infekcije u pomenutim sistemima. Tada bi trebalo primeniti ab i to oni koji su
aktivni protiv enterokoka ampicilin ili vankomicin + gentamicin, u 1 dozi pola sata pre
intervencije.
Ab se primenjuju i u profilaksi kod rizinih imunokompromitovanih osoba
transplantacije organa, hmioterapija, leukemija, AIDS gde poseban problem
predstavljaju oportunistike infekcije iji su uzronici Mycobacterium i Pneumocystis.
Azitromicin ili klaritromicin, odnosno kotrimoksazol su lekovi izbora efikasni u
prevenciji ovih infekcija.
Kod profilakse bakerijemije nakon splenekotomije mogua je imunoprofilaksa
(vakcina) na najee uzronike pneumkok, hemofilus i meningkok. Od ab mogu se
primeniti penicilin v, amoksicilin, amoksiklav, eventualno kotrimoksazol ili klaritromicin
kod alergija na penicilin.
Ps. iz infektivnih a i negde iz farme smo radili da se prevencija meningokoknog
meningitisa radi davanjem rifampicina.
Profilaksa urinarnih infekcija - rekuretnte su ako ih ima vie od tri za godinu
dana kotrimoksazol ili nitrofurantoin.

Leenje anafilaktikog oka

Anafilaktini ok, generalizovana anafilaktina reakcija, je nagla alergijska reakcija (po
tipu I), koja nastaje u toku jednog do 5 minuta, najee posle primene lekova,
kontrastnih sredstva ili nehumanih belanevina. Neposredni uzrok anafilaktinog oka,
kao i svih alergijskih reakcija, su alergeni koji dospevaju u organizam i reaguju sa ve
postojeim antitelima (IgE) u njemu. Alergeni mogu biti hapteni ili kompletni antigeni.
Mehanizam reakcije podrazumeva vezivanje unetog antigena za IgE antitela, koja su
vezana na povrini mastocita, kao posledica prethodne senzibilizacije organizma na taj

antigen. Posledino dolazi do degranulacije mastocita i oslobaanje medijatora od kojih

je za anafilaksu najvaniji histamin.
Histamin deluje na glatke miie i lezde - dovodi do kontrakcije mm bronha i dig.
trakta (H1), stimulie eludanu sekreciju (H2), snano relaksira glatke miie krvnih
sudova (H1 i H2), a poveanje kapilarne permeabilnosti dovodi do prolaska proteina
plazme iz tenosti u ekstracelularne prostore, odnosno dolazi do stvaranja edema.
Takoe stimulie senzorne nervne zavretke (izaziva bol; u CNS-u dejsta histamina su
preko H1 receptora). Histamin deluje i na srani rad ubrzava ga, ali ovi efekti su
maskirani padom krvnog pritiska.
*H1 antagonisti inhibiu vazodilataciju, blokiraju stvaranje edema. Prva generacija
(difenhidramin, prometazin), za razliku od druge generacije (loratadin, cetirizin), prolazi
u CNS, te dovode do sedacije. Osim simptomatskog leenja urgentnih stanja
preosetljivosti, H1 antagonisti (I gen.)se koriste i za spreavanje muke i povraanja kod
putovanja.
*H2 antagonisti, npr cimetidin, ranitidin, se koriste za ubrzavanje zarastanja eludanog
i duodenalnog ulkusa, jer inhibiu produkciju eludane kiseline.
Anafilaktini ok se moe prepoznati kroz skup simptoma koje karakterie;

sistemska arterijska hipotenzija,

pepeljasto bledilo,

hladna i vlana koa,

kolaps povrnih vena na udovima,

ubrzan i slab puls,

glad za vazduhom,

e koju prati oligurija

tendencija ka pogoranju i

nepovoljna prognoza, jer smrt moe nastupiti iznenada zbog sranog zastoja ili
akutne asfiksije (uguenja) za nekoliko minuta
Rano prepoznavanje anafilaktike reakcije je neophodno, poto smrt nastupa kroz
nekoliko minuta od pojave prvih simptoma.
Leenje podrazumeva davanje:
- 0,5 mg adrenalina intravenski, uz ponavljanje doze po potrebi svakih 10 min.
Adrenalin izaziva alfa i beta adrenergike efekte: vazokonsrikciju,
bronhodilataciju i smanjenje vaskularnog permeabiliteta (za edeme)
- Kiseonik preko nazalnog katetera ili povremeno udisanje kiseonika pod
povanim pritiskom, endotrahealna intubacija ili traheotomija
- Antihistaminik difenhidramin, 50 100mg i.m. ili intravenski (urtikarija,
angiodeem)
- Aminofilin, 250 500mg intravenski (bronhospazam)
- Intravenski glikokortikoidi hidrokortizon, nisu efikasni za akutni napad
ali mogu da spree kasniju ponovnu pojavu bronhospazam, smanjuju
uestalost i teinu napada.

Terapija anksioznosti
Anksioznost predstavlja oseaj bezrazlonog straha, napetosti i teskobe, osea neprestane
zabrinutosti, koji nastaju kao posledica poveanog tonusa simpatikusa. Ovakvo stanje
koje traje due onemoguava osobu da ispunjava svakodnevne obaveze, a esto je
praeno ili udrueno sa nesanicom. Lekovi izbora su anksiolitici.
Uzroci anksioznosti su razliiti:
- Stres (psihiki, fiziki)
- Stimulatori CNS a (kofein, amfetamini i dr)
- Prekid dugotrajne upotrebe depresora CNS a (alkohola, anksiolitika)
- Metaboliki poremeaji hiperventilacoija, hipoglikemija, tireotoksikoza
Simptomi mogu biti psiholoki - napetost, strah; i somatski palpitacije, bol u prsima,
kratah dah, vrtoglavice, disfagija, GIT smetnje, gubitak libida, glavobolja, tremor..
Anksiozni poremeaj nastaje kao posledica sloenih procesa unutar limbikog
sitema, koji je usko povezan sa ostalim delovima mozga kao to je retikularna formacija,
u kojoj se nalaze vani centri za regulisanje mnogih funkcija u organizmu.
Patoloka anksioznost nastaje zbog poremeene ravnotee izmeu inhibitornih i
ekscitatornih neurotransmitera uz prevagu ovih poslednjih. U neurohemijskoj osnovi
anksioznosti ukljuen je vei broj neurotransmitera, ali su najvaniji gama - amino buterna kiselina (GABA), noraadrenalin (NA) i serotonin.
Da bi se razumeo mehanizam delovanja benzodiazepina koji redukju anksioznost,
potrebno je elementarno znanje o GABA-ergikojtransmisiji. GABA-ergiki neuroni
koristeGABA-u kao svoj neurotransmiter. GABA se sintetie iz L-glutaminske
aminokiseline, a vezuje se za dve vrste receptora: GABA A I GABA B.
GABA A su jonotropni, postsinaptiki receptori, koji olakavaju vezivanje GABA
- e, dovodei do otvaranja Cl kanala i hiperpolarizacije neurona, to za posledicu ima
smanjenje razdraljivosti. Za ove receptore se vezuju: benzodijazepini,
nebenzodijazepinski agonisti, barbiturati, alkohol i opti anestetici.
GABA B su metabotropni erceptori, vezani za G - protein, a uzrokuju
presinaptiku inhibiciju voltanih Ca kanala (smanjuju ulazak Ca i oslobaanje
transmitera), ali i postsinaptiku inhibiciju poveanjem provodljivosti za K kanale, ime
smanjuju postsinaptiku ekscitabilnost (agonisita je npr. baklofen, koji se koristi u th
spastinosti , a utie na bol i kognitivne funkcije, te je esto predmet zloupotrebe).
BENZODIAZEPINI
Benzodiazepini imaju 1,4-benzodiazepinsku strukturu, a brzina nastanka njihovog
dejstva su proporcionalni lipofilnosti, dok duina dejstva zavisi od redistribucije i
metabolizma. Veina se transformie u aktivne metabolite, to im produava dejstvo
(oprez kod starijih). Neki se samo konjuguju, to je pogodno kod starijih.

Metabolizam: veina se transformie u aktivne metabolite, pa im je efekat dui. Mali broj

ne prelaze u aktivne metabolite, ali se SVI konjuguju i u tom obliku izluuju. Kod starijih
je metabolizam usporen, ili kod onih kod kojih je jetra oteena, te bi se kod ovih
pacijenata trebali primenjivati samo oni BZ koji se metab. glukuronskom kiselinom
(midazolam, loraazepam, oksazepam)
Farmakoloka dejstva BZ jesu:
anksiolitiko
sedativno-hipnotiko-anestetiko
amnestiko
antikonvulzivno
miorelaksantno
Podela:
BZ kratkog dejtva (manje od 5h) midazolam (preanestetik, hipnotik) i triazolam
BZ srednje dugog dejstva (5 24h):
- lorazepam (anksiolitik, hipnotik, preanestetik)
- klonazepam (antikonvulziv antiepileptik)
- oksazepam, bromazepam (anksiolitici)
BZ dugog dejstva (due od 24h)
- diazepam (anksiolitik, hipnotik, antikonvulziv)
- prazepam
Klinika primena (indikacije):
Anksioznost, nesanica, anestetika premedikacija, anestezija, postoperativna sedacija,
epilepsija, konvulzije (tetanus, intoksikacije), miini spazmi (kod lezije motornog
neurona, akatizije kod primene neuroleptika..), akutna alkoholna intoksikacija ili
apstinencijalni sindrom, adjuvantna terapija bola, munine, apstinencijalni sindromi
razliite etiologije..
Neeljena dejstva:
TRIGONICI! oprez pri upravljanju volzilima ili rukovanju mainama
- pospanost, mamurluk tokom dana, ataksija, mm slabost, umor
- nagomilavanje kod insuficijencije jetre
- amnezija i konfuzija kod starijih osoba
- paradoksalna reakcija (razdraljivost, agresivnost, poremeaj sna)
- sinergizam sa alkoholom i ostalim depresorima CNS a
- tolerancija i zavisnost
Kontaindikacije :
- opstruktivna apnea tokom spavanje
- poremeaj disanja, respiratorna insuficijencija
- miastenija gravis
- jetrena insuficijencija
- alergije

FLUMAZENIL specifini antagonist na mestu vezivanja BZ, koristi se u terapiji

trovanja BZ, aplikuje se intravenski zbog efekta prvog prolaska kroz jetru. Simptomi
trovanja su agitacija, konfuzija, konvulzije, nesanica precipitira apstinencijalni sindrom.
Flumazenil je KONTRAINDIKOVAN kod trovanja alkoholom i antidepresivima, jer
poveava rizik od konvulzija.
Drugi lekovi, koji se koriste u terapiji anskioznosti su:
BUSPIRON
- parcijalni agonista 5-HT1a (to je inhibitorni autoreceptor)
- ne izaziva sedaciju, motornu inkoordinaciju, apstinenciju
- potrebni su dani, nedelje za ispoljavanje dejstva
- ND: vrtoglavicea, munina, glavoboljadisforija
ANTIDEPRESIVI
- Prevashodno kod anksioznoh stanja udruenih sa depresijom i paninim
poremeajima
- Korite se SSRI i inhibitori MAO-a
ADRENERGIKI BETA-BLOKERI
- Efikasni su kod somatskih simptoma smanjuju tonus simpatikusa

Leenje nesanice
Insomnija (nesanica) je poremeaj sna. Osobe koje pate od insomnije se esto
bude i ne mogu ponovo da zaspe ili ne mogu da zaspe uopte. Najee se ale da ne
mogu da sklope kapke due od par minuta ili se prevru u krevetu i bude. Insomnija
dovodi do poremeaja dnevnog ciklusa, tako da insomanici zamene dan i no. Ukoliko
due traje dovodi do velike psihike i fizike iscrpljenosti i drastino smanjuje
koncentraciju. Ona moe da postane hronina i dovede do trajnog gubitka sna, to moe
imati teke posledice.
Lekovi, koji se koriste u terapiji nesanice, su hipnotici, koji olakavaju nastupanje
sna i koji produavaju trajanje sna, ali na alost, ovaj san ipak nije fizioloki, jer je REM
faza sna pod dejstvom ovih lekova smanjena, tj kraa.
Lekovi izbora jesu BENZODIAZEPINI male doze srednje-dugodelujuih BZ.
Njima se izbegava rano buenje ili povratna nesanica, kao i mamurluk sledeeg dana;
koriste se u kratkotrajnom leenju nesanice, (2 do 6 nedelja).
Takoe se mogu koristiti i nebenzodiazepini, kao to su
- ZALEPILON
- ZOLPIDEM
Oni se vezuju za GABA A rec., ali samo za 1 subjedinicu, te nema
miorelaksantnog i antikonvulzivnog dejstva. Oni su kratkodelujui hipnotici
(poluvreme izl. 2h). Visoke doze dovode do kratke psihotine epizode,
tolerancije i apstinencijalnog sindroma.
Hipnotiko dejstvo imaju i sledei lekovi:
BARBITURATI
- Vezuju se za posebna mesta na GABA a rec (ali odvojeno od BZ mesta),
otvaraju hlorne kanale

Blokiraju ekscitatorno dejstvo glutamata

Deluju i preko voltanih Na kanala
Pokazuju dozno zavisni efekat u malim koliinama deluju sedativno, a u
veim hipnotikim, a zatim anestetiki, te mogu izazvati komu i depresiju
vitalnih centara
- Izazivaju indukciju enzima (interakcije), a to dovodi i do stvaranj tolerancije i
ND
- Pojava zavisnosti barbituratni tip (fizika, psihika)
- Danas se barbiturati ne upotrebljavaju u terapiji nesanice, ve se
upotrebljavaju samo kao uvod u anesteziju , kratkotrajnu optu anesteziju ili
urgentnoj antikonvulzivnoj terapiji tiopental (ultrakratko dejstvo);
fenobarbiton (dugo dejstvo) takoe se upotrebaljava, i to kao antikonvulziv,
tj antiepileptik
ETANOL
- Depresor CNS-a (anksiolitik, hipnotik)
- Deluje preko GABA A rec, glutamkinskih (NMDA) rec i 5HT3 rec
- Kod hronine upotrebe GABA rec su odgovorni za toleranciju, a NMDA za
eksicitabilnost (apstin.sindrom)
HLORAL HIDRAT
- Slino alkoholu
- Neprijatnog ukusa i mirisa, nadrauje GIT
H1 ANTIHISTAMINICI (prometazin)

Stabilizatori raspoloenja
U leenju manine i depresivne epizode farmakoterapija predstavlja bazinu
komponentu.
Prva linija jesu stabilizatori raspoloenja; kod 50% pacijenata je dovoljna monoterapija.
Meutim, kod onih , koji imaju i psihotinu sliku, potrebno je u terapiji primeniti i
antipsihotike (neurolpetike) a esto i benzodiazepine.
U stabilizaciji raspoloenja se koriste: Litijum karbonat, karbamazepin,
valproinska kiselina, ali i lamotrigin i neuroleptici.
LITIJUM KARBONAT
- Smanjuje uestalost i intenzitet maninih epizoda (kodbipolarnog afektivnog
poremeaja
o Utie na elektrolitne priocese razdraenja (interferira u Na
depolarizaciji membrane i prenoenju akcionog potencijala)
o Deluje na obrt neurotransmitera (D i NA) i na osetljivost receptora
(D)
o Efekt na druge glasnike i enzime koji uestvuju u neurotransmisiji (IP3
i DAG, smanjuje konverziju IP2 u IP1 i u inozitol)

Ima postepen poetak dejstva, zato se ne koristi u akutnoj fazi, ve u nastavku

terapije
Lek je male terapijske irine kontrolisati koncentraciju leka u plazmi:
0,5-0,8 mmol/l optimalno
>1,2 mmol opasno: munina, dijareja/zatvor, vrtoglavica
2mmol/l toksino! Simptomi predoziranja:
Tremor , ataksija, afazija, konfuzija
Struma, hipotireoza
Nefrogeni DI (polidipsija, poliurija)
Edemi
KVS (tahiakrdija, bradikardija)
Kontraindikacije: b. insuficijencija, oboljenja KVS, hipotireoza
Neophodan oprez kod dehidratacije, poremeaja koncentracije Na,
I NTERAKCIJE: NSAIL! Potrebna dobra saradnja sa pacijentom, problem je
samoinicijativno prekidanje terapije i relaps!

KARBAMAZEPIN (antikonvulziv-antiepileptik)
- U terpiji akutne faze, kao i u profilaksi
- Voditi rauna o interakcijama, jer je on snaan idnuktor mikrozomalnih
enzima
- ND krvne diskrazije
VALPROINSKA KISELINA
- Efikasna koliko i litijum, ali bezbednijeg profila lek izbora; moe se koristiti
i u sluajemvima refrekternim na Li i u kombinaciji
LAMOTRIGIN
- Efikasan u prevenciji depresivnih epizoda
NEUROLEPTICI

Terapija neuropatskog bola

Neuropatski bol je vrsta hroninog bola koji je posledica oteenja nerava koji
normalno oseaju bol ili delova nervnog sistema koji prenose signale za bol, poput
kimene modine ili mozga. Ovaj tip bola nema zatitnu funkciju kao akutni bol i zato se
mora ispravno dijagnostikovati i pravilno leiti.
Brojna stanja, kao to je multipla skleroza ili zadesna povreda, mogu direktno
otetiti nerve i dovesti do neuropatskog bola. Amputacija ekstremiteta je jo jedan od
poznatih uzroka neuropatskog bola (fantomski bol). Relativno esto, neuropatski bol
moe da bude komplikacija drugih promena i stanja vezanih za nerve. Takva stanja
obuhvataju dijabetes, herpes zoster (neuralgije) ili bol u donjem delu lea.

Leenje neuropatskog bola (NB) treba da smanji i otkloni doivljaj bola, te

pobolja funkcije, ne samo fizike sposobnosti za rad ve i psihike sposobnosti za
normalan svakodnevni ivot.
Veina NB slabo reaguje na opioidne analgetike i nesteroidne antiinfalmatorne
lekove. Brojne farmakoloke supstancije su na raspolaganju za leenje neuropatskog
bola, ali jasno odreena i delotvorna terapija lekovima jo uvek je nedostina. Lekovi,
koji se upotrebljavaju kod ovih bolova jesu lekovi, koji stabilizuju ili moduliraju funkcije
centralnog nervnog sistema, kao to su antikonvulzivi i antidepresivi, ili antiaritmici
poput blokatora natrijumskih kanala, tj anestetici .
Antikonvulzivi su naroito delotvorni za leenje NB koji se opisuje kao gorui i
razdirui. Najee korieni lekovi u ovoj kategoriji jesu: KARBAMAZEPIN kod
neuralgija, zatim GABAPENTIN, PREGABALIN se koriste kod dijabetesne
neuropatije. VALPROAT se koristi kod profilakse migrenskih glavobolja.
Od antidepresive se npr kod dijabetesne nuropatije koristi DULOKSETIN
(inhibitor preuzimanja serotonina i noradrenalina), ali i drugi, naroito iz grupe TCA.

Intrakcije antiepileptika
Epilepsija je poremeaj funkcije mozga, a predstavlja naglo pranjenje velikog
broja neurona u mozgu to dovodi do nastanka epileptinih napada. Terapija epilepsije je
dugotrajna, a ponekad doivotna, a za lekove koji se koriste u leenju ove bolesti je
karakteristino da se u visokom procentu vezuju za proteine plazme i da se metaboliu
preko mikrozomalnih enzima jetre.
Zbog specifinosti antiepileptike terapije i nemogunosti njenog naglog prekida,
este su u praksi interakcije sa lekovima iji se metabolizam odvija preko istih enzima,
kakav je sluaj sa nekim antibioticima, kumarinskim preparatima, oralnim
kontraceptivima, hipoglikemicima i antiaritmicima. Od velike je vanosti poznavanje i
preveniranje moguih interakcija, u cilju minimiziranja neeljenih dejstava, naroito onih
lekova koji imaju malu terapijsku irinu.
Za pojedine antiepileptike, kao to su fenitoin, fenobarbiton, karbamazepin,
lamotrigin i dr. je poznto da su induktori mikrozomalnih enzima jetre, dok su
valproina kiselina i topiramat inhibitori jetrenih enzima. Gabapentin i vigabartin
nemaju uticaja na jetrene enzime.
Iduktori enzima e kod istovremene primene nekih lekova dovesti do smanjanja
koncantracije istih. Tako e na primer koncenracije kumarinskih antikoagulansa,
digoksina, antidepresiva, drugih antiepileptika, amiodarona, Ca i beta blokatora itd. biti
smanjene, to je vano uzeti u obzir, zbog uinkovitosti terapije. Oni takoe smanjuju
dejstvo oralnih kontraceptiva, imunosupresiva (ciklosporin), citostatika...
Sa druge strane, postoje lekovi, koji mogu smanjiti ili poveati koncentraciju, samim
tim i neeljena dejstva antiepileptika. Tako na primer makrolidi, koji su inhibitori
mikrozomalnih enzima, mogu poveati koncetraciju fenitoina, dok rifampicin, kao
potentni induktor, smanjuje njegovu koncetraciju.
Interakcije antiepileptika nisu vezane samo za metabolizam. Postoje lekovi koji
smanjuju apsorpciju drugih lekova (antacidi, holestiramin), te e dovesti i do smanjene

koncentracije leka u krvi. Pored toga, zbog istiskivanja iz veze sa proteinima plazme,
moe da se potencira njihova toksinost (na primer acetil -salicilna kiselina istiskuje
valproat iz proteina plazme, pa se poveava koncentracija leka, tj neeljena dejstva).
Poseban oprez pri kombinovanju antiepileptika zasluuje pedijatrijska populacija, kao
i bolesnici sa oteenjem funkcije jetre i bubrega. Generalno, vei potencijal za
ispoljavanje interakcije imaju lekovi sa kraim poluvremenom eliminacije, zbog ega se
preporuuje njihov terapijski monitoring.

Leenje kolika
Bol tipa kolike predstavlja vrstu visceralnog bola koji nastaje kao posledica
nadraaja neurovaskularne peteljke i grenja glatkih miia upljih organa trbuha. Kolika
se javlja u napadima greva koji traju izvesno vreme, dostiu svoj maksimum, da bi
zatim popustili i prestali za krae vreme do nastanka novog paroksizma. Napadi bolova i
bezbolni periodi se smenjuju u pravilnim vremenskim intervalima.
Postoje tri vrste kolika:
- intestinalna
- bilijarna
- renalna
Intestinalne kolike - kod okluzija lokalizovanih u viim segmentima tankog creva
bolovi mogu imati vie karakter nelagodnosti u epigastrijumu. Kod okluzija u niim
segmentima prisutni su karakteristino jaki, greviti, paroksizmalni bolovi.
Bilijarne kolike se javljaju kao iznenadni napadi jakog bola u desnom gornjem
kvadrantu abdomena ili epigastrijumu, koji se ponekad iri prema desnoj skapuli ili
ramenu. esto praeno mukom i povraanjem, temperaturom, uticom.
Bol kod renalne kolike je unilateralan, izuzetnog intenziteta i uglavnom nastaje
naglo, iznenada. Obino se prvo bol osea u predelu lumbalne loe na zahvaenoj strani,
a zavisno od visine na kojoj se kamen nalazi moe se seliti ka napred, propagirati ka
preponi i spoljnim genitalijama. Pacijent je nemiran, sa moguim propratnim
simptomima u vidu muke, nagona za povraanje, konstipacije, zbog refleksnog ielusa i
uestali nagon na mokrenje, uz malu koliinu imokrenog urina, koji moe biti sukrviav,
zbog ukljetenja i povrede mokraovoda. Ca blokatori alfa blokatori (za donji deu
uretera)???
Primena bilo kakvih analgetika, spazmolitika, antibiotika i antiemetika je
kontraindikovano dok se ne utvrdi uzrok, da ne bi dolo do maskiranja klinike slike.
Ako je dijagnoza bilijarne ili renalne kolike sasvim izvesna, mogu se dati spazmolitici
(parasimpatolitici), ali samo kod ova dva oboljenja. U mehanikom ileusu se takoe
mogu dati spazmolitici, mada je terapija hirurka. Kod paralitikog ileusa su spazmolitici
kontraidnikovani, u tom sluaju se daju parasimpatomimetici, koji e stimulisati
peristaltiku.
Od analgetika se daju neopioidni analgetici, koji uklanjaju ili ublaavaju jake
bolove - metamizol (Analgin), ili dilofenak. Ovi analgetici imaju pored analgetikog i
spazmolitiko dejstvo. Opijati se ne daju zbog njihovih neeljenih dejstava (opstipacija,
gaenje, povraanje, spazam glatkih miia bilijarnog trakta, retencija urina..).

Kod bilijarnih kolika i postojanja unog kamena se jo moe dati i

urodeoksiholna kiselina za rastvaranje kamena, ali je krajnje reenje esto hirurgja.
* Mebeverin je muskulatorni spazmolitik koji inhibie aktivnost muskarinskih
receptora i time ispoljava direktnu aktivnost na glatku muskulaturu gastrointestinalnog
trakta, bez uticaja na normalni motilitet creva. Poto ovaj efekat nije pod uticajem
autonomnog nervnog sistema nema tipinih antiholinerginih neeljenih dejstava.
Mebeverin se moe koristiti kod pacijenata sa hipertrofijom prostate i glaukomom.
* BUSCOPAN - hioscin butilbromid - ima spazmolitiko dejstvo na glatke
miie gastrointestinalnog,
bilijarnog i genitourinarnog trakta. Kao kvaternerni
amonijumov derivat teko prodire u centralni nervni sistem. Prema tome, neeljena
antiholinergika dejstava na centralni nervni sistem su veoma retka. Periferno
antiholinergiko dejstvo je posledica blokade gangliona u visceralnom zidu, kao i
antimuskarinske aktivnosti.
*u Anjinoj skripti a i na netu se spominje i himekromon, ali taj lek nije
registrovan kod nas

Aritmije kao posledica interakcija i neeljenih delovanja lekova

Za one lekove koji dovode do poremeaja elektrolita ( Na, K, Mg i Ca), zatim oni
koji produavaju QT interval (neki antibiotici, antipsihotici, antidepresivi), kao i oni koji
utiu na rad srca (u smislu frekvencije, snage, provodljivosti) je karakteristino da mogu
dovesti do pojave aritmija.
Tei oblici bradikardije:
Beta blokatori
blokatori Ca kanala
Kardiotonici
Antiaritmici I i III grupe
Klonidin
Metildopa i digoksin
Citostatici, npr doksorubicin pretkomorska tahikardija
Inhibitori CYP3A4 naroito u kombinaciji sa lekovima koji produavaju QT interval,
jer im usporavaju metabolizam :
Makrolidi, ketolidi, antigljivini azoli, inhibitori HIV proteaze
+ H1 antihistaminici (astemizol, terfenadin)
+ cisaprid
Produavanje Q T intervala kao osobina nekih antibiotika: ciprofloksacin,
sparfloksacin, telitromicin
Lekovi koji potenciraju nastanak aritmija utiui na elektrolite:
diuretici
Triciklini antidepresivi
Antiholinergiki efekti
Direktni efekti blokade alfa adrenergikih receptora
Blokada Na kanala (quinidinelike membrane-stabilizing effects)
Produavanje Q T intervala

Antipsihotici produavanje Q T intervala

Tioridazin
Haloperidol, droperidol
Klozapin, olanzapin
Risperidon
Opijati metadon, fentanil, meperidin - takoe preoduavaju QT interval
NSAIL hronina primena

Farmakoterapija antidepresiva (sa prezentacije)

Depresija je afektivni poremeaj (poremeaj raspoloenja) razliitog intenziteta
(blag, granini do ozbiljan, psihotini poremeaj). Emocionalni simptomi su apatija,
pesimizam, beznae, gubitak samopouzdanja, oseaj krivice, nedostojnosti, gubitak
motivacije Bioloki simptomi su retardacija misli i aktivnost, gubitak libida,
poremeaj sna i apetita Depresija je esto udruena sa alkoholom.
Depresija moe biti
- unipolarna, moe biti preena anksioznou i agitiranou; reaktivna
depresija, endogena depresija MDD major depressive disorder
- bipolarni afektivni poremeaj (manino depresivni poremeaj)
Monoaminska teorija depresije:
- smanjenje funkcionalne aminske transmisije u sinapsama
- u poetku noradrenalin, kasnije i serotonin
- REZERPIN
ANTIDEPRESIVI:
- TRIIKLINI ANTIDEPRESIVI (TCA)
- HETEROCIKLINI ANTIDEPRESIVI (ATIPINI, II I III GENERACIJA)
- SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA SEROTONINA (SSRI)
- INHIBITORI MONOAMINO-OKSIDAZE (MAO-I)
1. TRICIKLINI ANTIDEPRESIVI
- Blokiraju preuzimanje biogenih amina(noradr.i serotonina) u nervne zavretke
- NT se due zadravaju u presinatikoj pukotini i deluju na postsinaptike
receptore
- Deluju kao antagonisti muskarinskih (M), histaminskih (H1), dopaminskih
(D) i adrenergikih receptora
- Za ispunjavanje punog dejstva potrebne su nedelje
- AMITRIPTILIN smanjuje motivaciju, blokira alfa receptore, ima izraeno
parasimpatolitiko dejstvo
- IMIPRaMIN ne utie na motivaciju, ND kao neuroleptici
2. HETEROCIKLINI (ATIPINI) ANTIDEPRESIVI (AD II I III GEN.)
- MAPROTILIN manje anti-M i anti H1 neeljena dejstva
- AMOKSAPIN antipsihotiko dejstvo
- TRAZODON antagonista 5Htrec, (moe sa MAO inhibitorima), sedativni

VENLAFAKSIN - (SNRI inhibitor preuzimanja serotonina i noradrenalina,

dozno zavisna selektivnost)
REBOKSETIN (SnaRI selektivni inhibitor preuzimanja noradrenalina
MIRTAZAPIN (NaSSA noradrenergiki i specifini serotoninski
antidepresiv, sedacija i poveanje apetita, blokira alfa2 eutoreceptore i neke
specifine 5HT)
MINASERIN slabija anti M i KVS; krvne diskrazije

Farmakokinetske osobine:
Peroralno se primenjuju, resorbuju varijabilno i nepotpuno,
prodleu efektu prvog prolaska kroz jetru
U visokom procentu se vezuju za proteine tkiva, lipofilni su,
imaju visok volumen distribucije
U jetri se metaboliu (i u aktivne metabolite imipramin,
amitriptilin) to znaajno priduava poluvreme eliminacije
Doziranje 1 dnevno, a prilikom prelaska sa leka na drugi lek,
potrebna je pauza od nedelju dana
Indikacije:
o Depresija (MDD, reaktivna, BPAD)
o Panini poremeaj
o Opsesivno-kompuslivni porem.
o Nono mokrenje
o Hronina bol
o Bulimija, poremeaj panje
o Socijalne fobije, anksioznost
Neeljena dejstva:
Antihistaminska sedacija, uveanje telesne mase, konfuzija
Antiholinergika suvoa usta, smetnje akomodacije,
tahikardija, poremeaj sprovienja i ritma hipertenzija
Kardiotoksiko dejstvo posturalna hipotenzija, plapitacije,
tahikardija, poremeaj sprovoenja i ritma, hipertenzija
Ostala: glavobolja, anksioznost, manija, konvulzije, seksualna
disfunkcija
Kod predoziranja razdraljivost, delirijum, konvulzije,
snana antiholinergika dejstva, midrijaza, hipertenzija,
aritmije, hiperpirksija, metabolika acidoza, koma depresija
disanja
Th: tenost, bikarbonati, antiaritmici, fizostigmin, odravanje
prohodnosti disajnih puteva
Interakcije:
o Potenciraju dejtva ekscitatornih sredstava (amfetamin)
o Sa inhibitorima MAO-a i antiholinergicima e potenciraju
antiholinergika svojstva (kao trovanje atropinom)

o Potenciraju dejstvo adrenergikog sistema (oprez sa adrenalinom i

vazokonstriktorima)
o Iz veze sa proteinima plazme istiskuju aspirin, fenobarbiton, fenitoin,
fenotiazin, a induktori mikrozomalnih enzima plazme im ubrzavaju
metabolizam
o Potenciraju sedativno - depresorno dejstvo alkohola, anestetika,
opasnost od depresije disanja

3. SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA SEROTONINA (SSRI)

-

Selektivno inhibiu preuzimanje serotonina iz presinaptike pukotine u nervne

zavretke
Imaju manje neeljenih delovanja (munina glavobolje, nervoza), ali dug
period za poetak i prestanak efekta leka (opasnost od serotoninskog sindroma
pir promeni leka, npr MAO - I; agitacija, konfuzija, midrijaza, tahikardija, mm
grevi, groznica, znojenje, dijareja, hiperpireksija, konvulzije, neregularan
srani rad, koma)
Ne deluju parasimpatolitiki ni anksiolitiki
FLUOKSETIN
SERTRALIN

4. INHIBITORI MONOAMINO-OKSIDAZE (MAO I)

Poveava koncentraciju svih biogenih amina (u CNS-u ali i na

preiferiji te mogu dati vie ND, interakcija sa tiraminom iz
hrane hipertenzivna kriza)
MAO A odgovorna za antiepesivni uinak
MAO B vie selektivan za dopamin
TRANCIPROMIN neselektivan, produeno dejstvo
MOKLOBEMID deluje na MAO A, antidepresiv
SELEGILIN na MAO B , antiparkinsonik

Izbor leka:
- Za svakog se pacijenta, empirijski, na osnovu dominantnih simptoma, dobi,
vrste depresije kao i podatka o ranije korienim lekovima odreuje
odgovarajui lek
- Kod starijih se koriste lekovi sa manjeim antiholinergikim i KVS ND
- Kodanksioznih pacijenata sa nesanicim koristiti lekove sa jaim sedativnim
dejstvom
- Postepeno poveavati dozu (tokom 10 dana ili vie nedelja) dok se ne uoi
dobar efekat (sa privatljivim ND)
-

1. Linija :

SSRI (fluoksetin, citalopram)

AD dvostrukog mehanizma delovanja (SNRI venlafaksin,

NaSSA mirtzapin)

TCA amitriptilin, klomipramin

Ostali TCA maprotilin, trazodon

Reverzibilni MAO I moklobemid (oprez wash out period,
interakcije)

2. Linija:
3. Linija:

Terapija ulkusa (sa prezentacije)

I ANTACIDI
1. Farmakopejski
a. koji se resorbuju soli (Na ili Ca bikarbonat, Mg deluje laksativno...); naglo
neutraliu i javlja se rebound fenomen opet se stimulie gastrinska sekrecija
b. koji se ne resorbuju
o Al(OH)3, slabo neutrlaie, deaktivira proteaze i .kis, opstipira i daje
smanjenu fosfatemiju
o Bizmut nije antacid, deluje adstrigentno, antibakterisjki, eradicira
campilobacter i stimulie sintezu prostaglandina E2
2. Gotovi lekovi
a. Gastal
b. Gelusilak (Mg, Al-3-silikat-simaldrat)
c. Compensan...
Obino se pone sa antacidima pa se dodaju antagonisti H2
II ANTAGONISTI H2
Ranitidin 2x150mg
Famotidin 2x20mg
Ako bol i dalje traje, dodaj antiholinergike
III ANTIGOLINERGICI
Atropin sukfat
Skopulamin butilbromid
Mebeverin
IV BLOKATORI GASTRINSKIH RECEPTORA
Somatostatin
Oktreotid kod gastritisa
V BLOKATORI PROTONSKE PUMPE
Omeprazol
Lanosprazol

Pantoprazol
Izazivaju ahloridiju, poveavaju gastrinemiju, dovode do hiperplazije epitelnih elija u
elucu, rast bakterija, gomilanje kancerogena i karcinoid
Primena: Zollinger Ellison-ov sinrom
VI LEKOVI ZA ULKUSNU NIU
Sukralfat pre jela
Efikasan kao H2 antagonisti, u kiseloj sredini; (ne davati antacide 30 min pre i
posle njega)
VII OSTALI
Karbenoxoloni poveava mukus
Bizmut subcitrat
Prostaglanfdini dinoprostol, euprostol (ND u trudnoi abortus)
Eradikacija helikobakter pilori kod pacijenta sa ulkusom
Prvo smanjiti kiselost!
Moe biti dvostruka, trostruka, etvorostruka
I antiH2 receptori blokatori protonske pumpe
II antibiotici ili bizmut
Mogunosti:
I ranitidin/omeprazol
II amoksicilin, klaritromicin azitromicin, tetraciklini, ciprofloxacin, nitroimidazoli,
bizmut subsalicilat
- dvojna th: ranitidin/omeprazol + amoksicilin = 83 85% efikasno
- trojna th: ranitidin/omeprazol + klaritromicin + AB: amoksicilin ili metronidazol ili
tinidazol
ili
ranitidin/omeprazol + bizmut subsalicilat + metronidazol
ili
bizmut + metronidazol + tetraciklini
= 86 100% efikasno

Leenje dijareje (prezentacija)

1) Uspostavi ravnoteu vode i elektrolita
2) Kauzalna th
3) Simptomatsko antidiaroici opravdano samo kad dugo traje i stvara jake
smetnje
Antidiaroici:
I LEKOVI KOJI POVEAVAJU VISKOZNOST SADRAJA
1) Adsorbensi

o Kaolinum
o Ca karbonat
o Soli Al, Bi, Si
o Al(OH)3
o Gastal , AlPO4, Bi-polisilikat
2) PEPTINSKI ANTIDISPEPTICI
o Polisaharidi, koji teko podleu bakterijskoj fermentaciji
o Pektini
o Rogaevo brano
II L. KOJI USPORAVAJU PROLAZ SADRAJA
1) OPIOIDNI LEKOVI
o kodein
o loperamid
2) Antiholinergici
o Atropin i dr preparati beladone
o Skpulamin-butilbromid
III - MO SA NESPECIFINIM ANTIMIKROBNIM DELOVANJEM
o Kultura soja bacilus (flonivin bs kapsule)
o Mleno kiselinske bakterije (Linex kapsule)
o Laktobacil bifidus
IV INTESTINALNI ANTIINFLAMATORNI LEKOVI
o Nistatin kandida
o Nifuroksazid
o Streptomicin
o Sulfagvanidin
o Budesonid
o Sulfasalazin i mesalazin

Leenje opstipacije (prezentacija)

I SREDSTVA KAJA POVEAVAJU ZAPREMINU CREVNOG SADRAJA
1) Nesvarljiva hrana celuloza
Mekinje, crni hleb, povre, voe (ljive), metilceluloza
2) Hidrofilni koloidi iz raznih biljaka
Agar
Frangula
3) Osmotski laksativi
a) Neorganske soli - ujutru
MgSO4,
Mg(OH)2/CO3

NaSO4, Na K - tartarat
b) Laktuloza (PORTALAK sirup)
Spreava i rast bakterija kojestvaraju amonijak koristi s i kod ciroze jetre, tj
hepatine encefalopatije
c) Makrogoli
II OMEKIVAI STOLICE
- Teni parafin uvee, ND parafinom mezenterijuma, poveana uestalost
karcinoma, ometanje resorpcije Pa se primenjuje samo kratko
III NADRAAJNI LAKSATIVI
1) Delovanje u tankom crevu
- RICINI OLEUM ujutru
estoki laksativi poput JALAPE, PODOFILINA su opsolentni, jer izazivaju
kolike i krvarenja
2) Delovanje u debelom crevu
a) Antrahinonske droge
Cascara Sagrada, aloe
b) Antrahinonski glikozidi lista sene
c) Bisakodil (dulkolax, deluju odmah, uvee)
d) Na pikrosulfat - uvee
3) Delovanje u rektumu
Glicerol rektalno, klizme za ienje
Muka i povraanje
Centar produena modina
Prima iz:
- HZO (blizu centra, bogat D receptorima)
- Vestibularnog aparata
- Periferija : KVS, creva u
- Kortikalni centri
Antiemetici
I antiholinergici (na centar)
Atropin, skopulamin i kombinacije
II antihistaminici H1 rec (centar)
1) Amini
- Dimenhidrinat
- Difenhidramin
- Hlorpiramin (synopen)
2) Piperini, piperazini, fenotijazini
- Terfenadin
- Loratadin
- Prometazin (fenergan)
III - Antagonisti dopamina
1) Neuroleptici

a) Fenotijazini
o Hlorpromazin
o flufenazin
b) butirofenoni
o haloperidol
2) Supstituisani benzamidi
o Metoklopramid
o Cisaprid
IV Benzodiazepini lorazepam
V kortikosteroidi - dexametazon, metilprednizolon
VI Kanabiodidi
VII vit B6 piridoxin (bedoxin)
VIII antagonisti serotoninskih receptora 5HT3
- Naroito kod povraanja zbog citostatika
- Ondansetron, tropisetron
Leenje kinetoza
- Kombinacija atropina i skopulamina
-Antihistaminici
-ND: pospanost, suvoa usta, pospanost
Leenje povraanja u trudnoi
I prvi trimestar piridoxin B6
II ostali period hlorpromazin, metoklopramid

SRECNO !!!