DRAGOSLAV ANTONIJEVI

MILIJA

Beograd

UNDRI

GUSLAR

ALEKSINAKE

MORAVE

Od dananjih ivih guslara na teritoriji Aleksinake Morave pomenuemo samo neke najvanije: Blago ja Cvetkovia iz Kuline, ivojina Milanovia iz Jakovlja, Petra Tomia iz Radevca i Milana Petrovia. Po
znato je i ena epskih pevaica bez instrumenata, a meu njima se oso
bitim darom istie Milena ena-guslar iz sela Moravca.
Bez sumnje je meu dananjim ivim guslarimai Aleksinake Morave
najizrazitiji guslar Milija undri koji pesme prati uz gusle na dve ice.
Roen je u starom naselju Katunu nedaleko od Aleksinca, pre ravno
osamdeset godina, u kome su gusle od vajkada bile sastavni de svake
duhovne manifestacije. Sredina duboko patrijarhalna sa dosta i do
naih dana ouvanim arhainim obiajima i navikama svakako je bila od
primarnog uticaja na formiranje njegova epskog naina pevanja i gu
slanja. Jo kao dete imao je prilike da uje i neposrednor doivi u svome
selu uzbudljive reci junake pesme i epske poezije u celini to e ve
u doba momatva, a osobito u doba muevnosti, razviti u jedan specifi
an epski stil, unosei u njega i linog izraza i osjeaja, a oslanjajui
se uglavnom na epsku tradiciju moravskog naina pevanja i guslanja.
Ali, na Miliju unria nisu uticali samo lokalni guslari, ljubav prema
pesmi, epskoj poglavito, gonila ga je da uje i druge majstore guslare
iz ostale Srbije. Najee je sa njima dolazio u dodir za vreme crkvenih
slava i sveanosti, za vreme uvenih sabora u ovome kraju, koji su se
odravali i trajali i po nekoliko dana oko manastira sv. Stevana u l i
povcu. Ponajvie su to bili slepi guslari, koji su na prolazu za manastir
ili po povratku navraali u dom Milije unria da se odmore posle na
pornih peaenja. FamiHja undri, koja danas zauzima jedan kriaj u
Katunu poznat kao undrieva mahala, isticala se izvanrednom pri
rodnom obarenou za pesmom i muzikom. Tako je u ovoj familiji
bilo i dobrih sviraa i dobrih pevaa, a taj smisao se osea i kod dana
njih najmlaih lanova familije. I Milija je u mladosti svirao na har
monici i drugim narodnim instrumentima, a deavalo se o seoskim sveanostim (slavama, svadbama i slinim veseljima) da naizmenino svira
as n a j e d n o m , as na drugom instrumentu.

Ako makar i delimino sagledamo stvaralatvo Milije undria, onda

moemo rei cfa se ono kree u domenu improvizacije, samostalnog ispe
vavanja, kao i prenoenja i reprodukovanja ve poznatih epskih pesama.
Vremenski njegovo stvaralatvo ide u prilinu starinu i to polazei o
mitolokih epskih pesama, i onih klasinih istoriskog ciklusa, pa do najsavremenijih o narodnooslobodilakoj borbi i revoluciji. Ako izuzmemo
onei pesme koje Milija sam ispevava i sastavlja, videemo da su sve
ostale ili prenoene usmenim putem i nepoznate u literaturi, ili pak
poznate i zabeleene kod Vuka. Ovo nam ukazuje da je undrievo
stvaralatvo i bogato i raznovrsno. Ovo je i u muzikom pogledu zanim
ljivo. Nismo u mogunosti da izloimo melografske zapise, ali moemo
rei da su njegove melodije zaista specifine, jer imaju prilino naglaen
lini izraz i kolorit, a time prevazilaze ono tipsko narodno moravsko
epsko pevanje i guslanje.
Od pesama koje je sam ispevao po znaaju na prvom mestu dolazi
Ratnika pesma, od stotinjak stihova u desetercu. To je jedan iseak
iz borbe, ge se govori o ranjenom borcu koji umirui trai divit i
hartiju da napie i poalje zadnji pozdrav ocu, majci, seji, ljubi i osta
lima. Evo nekoliko stihova iz te pesme:
I dok jote
Dodajte mi
Da napiem
Oca, majku
Seju, ljubu
Neka znadu

izdahnuo
nisam
divit i hartiju
mome rodu
knjigu:
da pozdravim
sada,
da mi se ne nada,
da sam junak bio ...

itd.

Osobito je interesantna jedna undrievai mitoloka pesma malo neo

bina po svome sadraju. Naime, pesnik je jedan svakodnevni drutveni
obiaj svadbu preneo sa zemlje na nebo dajui mesecu ulogu mlado
enje, a zvezdi Danici ulogu netveste, koji zajedniki okupljaju svatove
i odreuju im funkcije. Pokazaemo upifavo detalj pozivanja svatova:
Zaeni se mesee na nebesa
Pa zaprosi zvijezdu
Danicu.
Svati kupe nedeljicu
dana:
Kuma kume boga istinoga,
Starog svata svetoga
Nikolu,
A devera svetitelja
Petra,
A vojvodu svetoga
Randela,
Konjanika gromovnik
Iliju,
Kuvaricu Ognjenu
Mariju.
Svadba bila svu nedelju dana...

itd.

'

Od ostalih undrievih pesaina najradije je sluana ona u kojoj on

opeva svoj rodni kraj. Ta pesma nosi izrazito lokalne karakteristike sa
esto naglaenim humoristikim crtama koje se pretvaraju i u kritiku
ljudskih negativnih osobina. Navedimo izvesne delove iz ove podue
epske pennies kojoj prethodi jedan zanimljiv pareambul:
8

Gusle moje od suva javora,

Kaste brai to se kazat mora,
A gudalo drvo
imirovo,
Ti nam kai sve sto ima novo.
Kriva kvoka, a oravo pile
Pesmu peva starac deda Mile . . .
Oj Katunu, ti veliko selo,
U tebi je sve redom veselo.
Al Katunci sve su duvandije
im se rode po duvanu ode,
Od duvana kue
zaputene.
A Katunke sve na modu dale,
Tane nose za kuu ne mare.
Lipovani lipom
obasjani,
Lipovcani to su kamenjari
Kamenjari to su pojatari.
Od surutke vodenice
melju,
A. od sira kue
napravili
I s maslom kue obelili ...
itd.

Od klasinih Vukovih epskih pesama undri prenosi sledee: Starog

Vujadina, Malog Radojicu, Smrt Relje od Pazariai, Starinu Novaka i deli
Radivoja, Smrt majke Jugovia, Boj na Deligradu, nekoliko pesama o
Kraljeviu Marku i mnoge druge. Zna i nekoliko pesama o Balkanskom
ratu.
Zadraeemo se ukratko na pesmi Novak i Radivoje prodaju Grujicu
zbog toga to ju je nauio usmenim putem od starih nepismenih guslra
iz Morave. Inae pqsma je poznata i kod Vuka. 1 Sadraj i Vukove i
undrieve pesme skoro se u potpunosti poklapa, ali nain i forma na
koji se on iznosi razlikuje se. Uporediemo jednu i drugu varijantu i to
onaj deo koji govori o prodaji Grujice:
A kad su se ponapili
vina
onda ree deli
Radivoje:
Hej moj brate, Starina
Novae,
ni imamo vina ni duvana,
nit imamo pare ni dinara!
Al govori Starina
Novae:
Ne boj mi se deli
Radivoje,
ako nema vina ni duvana,
i ako je blaga
nestanulo,
mi imamo dijete
Grujicu
kojino je ljepe od
djevojke.
Obu emo ruho
trgovako,
na Grujicu ruho
sirotinjsko;
vodiemo dijete
Grujicu
da prodamo u
er-Sarajevu,
pa nek bjei kada njemu
drago,
samo da mi blaga
dobijemo
2
pa e biti vina i duvana.
1
2

Progovara Starina
Novae
0 moj brate deli
Radivoje,
Leto proe, brzo zima doe,
Mi nemamo para ni dinara,
Nit imamo kue ni odaje
Nit imamo divan
kabanice,
A gde emo zimu
prezimiti?*
Progovara deli
Radivoje:
0 moj brate, Starina
Novae,
Lako emo zimu
prezimiti,
I prolee dino
.doekati,
Sutra vaar u. Nova Pazara
Ja uzeu dijete
Grujicu
Obu u ga to lepe
mogade.
Tu dolaze kadune
gospoe
Te kupuju od kauri
roblje,
Ja u prodat dijete
Grujicu
I uzeu blaga
nebrojena,
Jer ga lepeg meu nama nema*.

Vuk St. Karadzic, Srpske narodne pjesme, knj. III, Beograd 1954, str. 1218Isto, str. 12-13

I druga epska pesma od skoro dve stotine stihova zasluuje naunu

panju s tog razloga to ju je undri nauio ba od onih slepih guslara
koji su navraali kod njega. Ona je i po svome sadraju izrazito drama
tinom i po formi i nainu prikazivanja dogaaja osobito interesantna.
Zbog opirnosti ove pesme nismo u mogunosti da je u cejini prikaemo,
zato emo izneti samo neke delove.
Hrani majka nejaka
Stevana
U zlo doba u gladne godine
Kad no bese najskupljija
hrane
Oka brana trideset
dinara.
Hranila je majka i othrani
Na preslici i desnici ruci.
Kad joj Stevo enidbe
doraso,
Doziva ga ostarela
majka:
O moj sine, moj mili
Stevane,
Mene se je stare dosadilo
Vrat lomiti po dvoru oditi
I spremati ruka i veere,
Svakojake,
sinko,
akoni]e,
Zato u ja tebe
oeniti.
No uj mene,moj
sine Stevane:

Uzmi blago koliko ti drago

Pa uzjai beloga dorina
Pa ti poi preko celog sveta
Kano zvezda preko vedra neba.
Prosi sebi vijernicu
ljubu
Sebi ljubu meni milu snaju
Da ja sutra odmenu
dobijem.
No uj mene, moj mili
Stevane,
Da U majka amanet
ostavi.
Nemoj prosit bogatu
Latinku
Latinica je druga vera, sine,
Druga vera, a druga nevera,
Ve ti prosi sirotu
hrianku,
Hrianka je naa vera, sine,
Naa vera nam e biti
vernal...

Ipak Stevan ne poslua svoju majku, ve se oeni opakom Latinkom

pod ijim e utioajem i zahtevom izvriti i najsvirepiji zloin ubistvo
svoje majke. I zaista se to i ostvarilo. Jednog dana, kako to pesma ka
zuje, Stevan je poveo majku u goru gde joj maem izvadio oi i ostavio
da je* zvjeri rastrgnu. Ali obesnoj Latinki to nije bilo dovoljno, ve je
zahtevJala i srce njegove majke.
Planu Stevo kano vatra iva
Pa povrati debela
dorina,
Al kad bese u goru zelenu
Iz oblaka anel
progovara:
Blago tebi Stevanova
majko,
Eto tebi tvog sina Stevana
Valjda e se na teb smilovati
Pa e tebe dvoru
povratiti
I tebi e oi
izviati!
Raduje se Stevanova
majka
Kano jagnje za proleni
dani.
U to doba Steva
dopanuo
iti Stevan nita ne govori,
Ve on sjaha s debela dorina
Pa izvadi maa iz pojasa
I raspori ostarelu
majku,

Od ukura do bijela grla,

I izvadi svoje majke srce.
Uvi srce u belu maramu
Pa ga metu sebi u nedarca
Kraj svojega srca roenoga
to je majci na krilu spavalo
Pak povrati debela
dorina,
Ode pravo dvoru
bijelome.
Daleko ga ljuba
ugledala
Pa pred njega, mlada ietala,
Uze Stevo svoje majke srce
Pa ga baci ljubi u krioce:
Evo, ljubo, moje majke srce,
Ja sam moju duu ogreio
Pa sam staru majku
pogubio!,

Griza savesti zbog ubistva svoje majke naterala je Stevana da ubije

i nevernicu ljubu. Ovaj momenat je u pesmi opevan dosta opirno. Ste
van se najpre savetuje sa carskom gospodom koja je bila protiv ubistva,
a zatim sa narodom koji je traio kaznu smrti.
Da pomenemo jo jednu epsku pegmu, Vidan junak, koju je Milija
nauio od svoje majke, a koja po lepoti sadraja i dramskoj napetosti
10

ne zaostaje od ostalih. Ne znamo da li je poznata i kod Vuka, ali na

4#vom terenu sretamo je u dosta varijanata, i to poglavito kod ena ep
skih pevaica. Radnja pesme je ova: Vidan junak je ve deset godina
neprestano u vojsci, zato on odlui da pobegne i vidi se sa svojomi lju
bom. Upravo samo to je i pobegao, evo i potere od hiljadu vojnika koji
zauzee njegovu kuu i poee da vre zlostavljanja:
Uhvatie seju
Vianovu
Udarie tri strune
kamdije
Kroz koulju crna krvca vrca;
Kazuj, sele, Viana
junaka,
Zimi Vidan videla ga nisam,
A kamoli vama da ga kaem!
Prebie joj noge do kolena,
Kazuj, sele, Viana
junaka,
Zimi Vidan videla ga nisam,
A kamoli vama da ga kaem!
Otsekoe ruke do ramena,
Kazuj, sele, Viana
junaka,
Zimi Vidan videla ga nisam,
A kamoli vama da ga kaem!
Odsekoe glavu sa ramena,
Mrtva glava jezik
progovara:
Zimi Vidan videla ga nisam,
A kamoli vama da ga kaem!

Iza toga uhvatie Vianovu ljubu koja od prvih udaraca izdade svoga
mua, koga je njegova seja vesto zakljuala iza devet katanaca. Poto
ga uhvatie Vidan se goniocima obraa recima:
ujte me, hiljade
junaka!
Nisam ena, enski da poginem,,
Ve sam junak, junaki da ginem.
Dodajte mi konja
nenauka,
Veite mi ruke naopako
Prikovte mi sablju
okovanu
Pustite me preko ravna polja
Gde stignete tu me
pogubite!

Doista oni posluae Viana i uinie mu kako je i traio. Uz pomo

vila i drugih natprirodnih bia Vidan ovezuje svoje ruke, vraa konja
nazad i sabljom poubija sve junake, a nevernu ljubu namaza) lojem i
katranom i zapali.
Od epskih pesama iz Balkanskog rata undri najradije peva onu o
Stepi generalu, a koju je inae pevao i na Jedrenu 1912 godine.
unrievo epsko stvaralatvo ne zadrava se samo na starim epskim
pesmama, naprotiv njega intereuju i savremena drutvena zbivanja i
dogaaji. Tako e ga nia primjer uzbuditi epska pesma oslobodilakog
rata o Bojniku, koja opevava stvarni dogaaj iz 1942. godine kada
su Bugari pobili sve zateene stanovnike toga sela, imovinu im oplja
kali i selo spalili. Pesmu je undri nauio iz knjige, a ona se u potpu11

nosti slae s istom pesmom koja je objavljena u zbirci Narodne pjesme

o borbi i izgradnji. 8
Posebno i znaajno mesto u undrievom pecanju i guslanju ine
lirske pesme, od ljubavnih i aljivih do pounih. Neke od njih peva i uz
gusle. Zanimljiva je na primer ona pesma koja opisuje predele Srbije
i daje im prirodne i izvesne privredne karakteristike.
Tako i time dananji ivi i aktivni guslair Milija undri improvizator,
sastavlja i prenosilac kako epske tako i lirske narodne poezije svojim
stvaralatvom u celini. uzeto, i njegovim specifinostima na koje smo
ukazali, zaista predstavlja veoma interesantnu pojavu izrazitog epskog
pevaa i guslara folklornog narodnog stvaralatva Aieksinake Morave.

12

Narodne pjesme o borbi i izgradnji, Sarajevo 1958, str. 142-143