Pravoslavni Put 13

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog
Ahilija u Ariqu, Jul - septembar 2001., broj 13.

Izlazi sa blagoslovom Wegovog Peosve{tenstva Episkopa @i~kog Gospodina Stefana.
SADR@AJ:
-
Saveti misionarima
Intervju Pogled na hri{}anski ìvot sa kosova i metohije
Vidivo kao slika nevidivog Preobraèwe Gospodwe
Ugasio se pale}i kandilo Svetom Savi
Pismo u davna vremena putovaloga Judejanina ka u~itequ Ravvi Aaronu o
Isusu Hristu
Du{manin
Mala vrlina istrajnosti
Vapaj Jagweta
Blaèna kon~ina starca Josifa Isihaste
@ivot cara mu~enika Nikolaja Romanova
Sabor svetih novomu~enika i ispovednika zemqe ruske
Starac Avakum
SPASI NAS HRISTE

Kad u tvojoj gre{noj du{i
pojave se mnoge boli,
i svet ovaj kad se ru{i
u srcu se tiho moli.
Kad te tvoje strasti gu{e,
nikog nema{ da te voli,
stani u dno svoje du{e
i skru{eno ti se moli.
Kad ti |avo veru gazi
pakost svoju da utoli,
bdi nad sobom, straì, pazi
i svim bi}em ti se moli.
Tad }e du{a u svom smradu
zaiskati vode ~iste,
zaplakati u svom jadu:
smiluj se na mene Hriste.
Pokucaj na vrata srca
i razru{i dveri klete,
i od starca koji grca
Ti na~ini ~edno dete.
I od tro{ne ove ku}e
Ti sazidaj crkvu svoju
ve~noj slavi Tvojoj tu }e
svete pesme da se poju.

Sa{a Simovi}
SAVETI MISIONARIMA
Preobuka
Pokajte se,
jer se pribliì carstvo nebesko
Pokajawe je po~etak svih po~etaka u duhovnom ìvotu. Duhovni ìvotpravilno
po~iwe samo ona du{a, koja po~iwe sa pokajawem. Pravilno po~eti zna~i polovinu
svr{iti. Zato i Prete~a i Spasiteq po~iwu svoju propoved pozivom qudi k pokajawu.
Pokajte se!
Neka i tebi to bude pravilo, propovedni~e: gde god do|e{ da javqa{ nauku
Spasiteqa, prvo govori o pokajawu i pozivaj du{e na pokajawe. Ako tako ne u~ini{,
li~i}e{ na seja~a, koji baca dobro seme po svakom korovu.
Pokajawe je kao preobuka. Svak ko ho}e da iza|e pred lice carevo, svla~i
prqavu ko{uqu i obla~i se u ~istu. Ina~e }e biti oteran ispred cara (vidi Mat. 22, 12).
Za{to se pravoslavni narod preobla~i u nedeqni dan? Jer izlazi pred lice Cara nad
carevima.
Du{a potrebuje preobuku ~e{}e nego telo. Jer se du{a brè i ~e{}e prqa
nego telo. Na primer: du{a moè da se uprqa od bezbo`nih misli i ne~istih èqa. A
takve prqave misli i èqe padaju na du{u ~ovekovu kao nevidqiva pra{ina svaki dan.
Zato je hri{}aninu potrebno svaki dan ~istiti svoju du{u, preobla~iti je. Ta duhovna
preobuka vr{i se kroz pokajawe.
Propovednik treba da o~ekuje tri vrste qudi koji }e odbijati pokajawe.
Prvi }e re}i da ih je stid mewati svoj gre{ni na~in ìvota i izdvajati se u tome od
svojih srodnika i suseda. Wima treba govoriti o Sudu Bo`jem. Ne}e vam, recite,
pomo}i na Sudu Bo`jem ni srodnici ni susedi. U onome svetu druga~ije je srodstvo i
druga~ije je susedstvo od ovoga na zemqi. Tamo se du{e grupi{u prema delima
svojim u ovome zemaqskom ìvotu.
Drugi }e re}i, da ih je strah stupiti na put pokajawa. Teàk je, vele; mu~an je.
Ne mogu izdràti. Wima treba govoriti o milosti Boìjoj, koja je blizu svakome
pokajniku. Ono {to se qudima ~ini te{ko ili nemogu}e, Bogu je lako. Govoriti im, da
je wihov strah neosnovan i glup kao strah male dece, koja pla~u kad ih majka ho}e
da okupa i preobu~e. A kad se okupaju i preobuku onda se zadovoqno smeju.
Tre}i }e re}i da oni nemaju za{ta da se kaju. Re}i }e, da oni nemaju nikakva
greha na du{i. Me|utim sva im du{a zaudara na greh; ali oni ne ose}aju r|av zadah
svoje gre{ne du{e. Takvima treba govoriti o grehu, kao najve}em tajnom zlu, koje
postepeno ubija ~oveka. Govoriti im treba o uzrocima greha, o mnoèwu greha i o
posledicama greha, koje ~oveka neminovno postiù u ovome i u onome ìvotu.
Ako propovednik bude o svemu ovome razmi{qao s molitvom Bogu, i ako
bude ovako postupao, ima}e uspeha. I oseti}e nebesku radost u srcu, kad uspe bar
jednoga gre{nika da privede k pokajawu. Samo neka propovednik bodro pazi na {to
~e{}u preobuku svoje sopstvene du{e. Tako }e primiti dvojnu nagradu od Gospoda:
zbog ~istote svoje du{e i zbog pokajanog gre{nika, koga je on privoleo da se
preobu~e.
Ovo je savet, koji nosi naziv: Preobuka.
Ne zve~i nego le~i
Misionar Hristov ~esto }e ~uti grehe od qudi, kakve nije mogao ni sniti niti
pomisliti. No neka se ne upla{i, neka saslu{a mirno, i odrì mir svoj u sebi. Neiskusan
misionar ~uv{i takve grehe odmah po~ne osu|ivati: To je sramota! Kako si to mogao
u~initi? Kako si se usudio na takav greh? A iskusan misionar tako ne govori. Jer on
zna, da se osu|ivawem duhovne rane ne le~e nego jo{ vi{e pozle|uju.
Pri~a se, kako je sve{tenik ispovedao neku babu trova~icu. Pa kad je
saslu{ao babin greh sve{tenik se uzbudi i po~ne babu jako reziliti. Baba slu{ala,
slu{ala, pa rekla sve{teniku: Ne zve~i nego le~i, pope!
A kako iskusan duhovnik postupa pokazuje ovaj primer. Otac Siluan li~no mi je
to pri~ao. U na{ manastir, kaè, do{lo nekoliko isku{enika. Oni su ìveli u manastiru
nekoliko godina. Jednoga dana ~ujem ja, da }e jedan od wih da napusti manastir.
Upitam wegovog starca da li je to istina, i starac mi to potvrdi. Za{to? Zato, veli,
nai{la na wega sumwa u svu veru Bo`ju. Ja sam mu, veli, dokazivao i dokazivao
istinitost vere, no nisam ga mogao ubediti. I starac zamoli mene, da ga i ja pozovem i
da ga ube|ujem. Onda ja, pri~a otac Siluan, odem u svoju }eliju i pred ikonom Svete
Bogorodice o~itam moleban za toga mladi}a. Uz to se pomolim Bogorodici, da me
urazumi, kako da postupim i {ta da govorim mladi}u.
Kad sam to svr{io, pozovem mladi}a k sebi, posadim ga kraj sebe i ponudim
~aj. On mi onda sve ispri~a: kako je posumwao u sve, i kako ne moè vi{e nikako da
se moli Bogu. Sumwam, veli, i da me ~uje Bog; sumwam ~ak i da ima Boga.
Na to mu ja blago reknem: Pa to je obi~no isku{ewe, koje na mnoge napada. I
na mene je dolazila ta sumwa. I ja sam se mu~io i mu~io ne kao ti tako kratko vreme
nego dugo dugo vremena. No stidio sam se, da to ikome kaèm. Borio sam se
juna~ki. Preko voqe kle~ao sam na molitvi i drào sve pravilo. Dok jedne no}i nije
zabelila zora u no}i moje du{e. Te no}i ja viknem u o~ajawu: Gospode Isuse Hriste,
Spasitequ tolikih gre{nika, zar zaista ho}e{ da pusti{ du{u moju da propadne? A kad
sam to viknuo zapla~em se, i padnem licem na zemqu. Dugo sam jecao i ridao, pa u
tome i zaspao. [ta mi se tada na snu javilo, ne}u ti pri~ati. Glavno je, kad sam se
probudio, ja sam bio kao iznova ro|en. Srce mi je gorelo u prsima, i radost mi je
ispuwavala svu du{u. Od toga dana vi{e me nikada sumwa nije mu~ila.
I tebi }e do}i takav radostan dan. Samo budi junak i bori se. Ne podaji se crnoj
sumwi, koja dolazi od paklenih sila. Ne o~ajavaj. Gospod je blizu. On gleda tvoju
borbu. On je gotov da pomogne. Samo ne}e odmah. On ~eka da se ti sam
bori{ dokle moè{. A kad ti u~ini{ svoje, onda }e On u~initi svoje. Ne boj se. Nije to
ni{ta. To su i drugi imali. To sam i ja imao. To je kao jedna mala groznica. Pro}i }e.
Ove re~i mladi}a su razgalile i ohrabrile. I on se re{io da ostane u manastiru. I
posle kratkog vremena on se i ispovedio svome starcu, da je sva sumwa iz wega
izletela. I molio je starca za opro{taj.
I tako je o. Siluan kao ve{t duhovnik vratio jednu pokolebanu du{u k veri. I
u~inio je to ne kakvim te{kim i zapletenim dokazivawem istine Bo`je no milo{}u i
qubavqu prema ~oveku i snishodqivo{}u prema slabostima ~ove~jim.
Tako postupaj i ti, misionare Cara Hrista. Seti se kako Gospod nije ni jednom
re~ju ukoreo Zakheja, ni ènu gre{nicu, ni razbojnika. Nemoj ni ti koreti ni osu|ivati.
Seti se, kako razuman lekar postupa u bolnici sa bolesnicima. Ne vi~e, ne osu|uje,
nego le~i. I ti tako postupaj. Du{e gre{ne - du{e su bolesne. Wima treba melem a ne
ukor.
- Ne zve~i nego le~i!
POGLED NA HRI[]ANSKI @IVOT

SA KOSOVA I METOHIJE
1. Mi hri{}ani za na{u ve~nu i najva`niju otaxbinu imamo Nebeski Jerusalim, a opet

nema tog Srbina koji gubitak Kosova i Metohije ne}e tragi~no shvatiti. Kako rasu|
ivati u tom slu~aju, kada postoji opasnost da briga za zemaqsko postane privezanost
za zemaqsko na {tetu nebeskog ?
Kao hri{}ani, ìve}i jo{ u ovom ìvotu mi svakodnevno doìvqavamo radost i
predukus Carstva Nebeskog. Po{to se sam ~ovek sastoji od du{e i tela, i na{ se ìvot
na zemqi nikada ne moè zasnivati samo na zemaqskim i prolaznim vrednostima.
Gospod nas zato u~i, da najpre i{temo carstvo Boìje, i pravdu Wegovu, a sve ostalo
od zemaqskog naknadno }e nam se dodati (up. Mt. 6, 33).
Imaju}i ovo u vidu, mi hri{}ani danas, naro~ito na Kosovu i Metohiji, svesni smo
posebnog istorijskog zna~aja ove blagoslovene zemqe za ceo srpski narod i na{u
Crkvu. Kosovo i Metohija je vekovima bila i du{a i duhovna svetlost na{em narodu,
svetlost koja je Hristom osvetqavala na{ krstonosni put kroz istoriju, pritom nam
daju}i brojna svetila - svetiteqe Boìje.
Na{i sveti manastiri i crkve na ovim prostorima su bili i ostali duhovni putokazi
srpskom narodu kuda da ide i za koga treba da ìvi. Ali, isto tako svesni smo da u
istoriji ima trenutaka kada je nemogu}e zaustaviti tok doga|aja bez obzira na to
koliko nam oni ne odgovaraju. Opstanak Crkve i vere Hristove nikako ne sme da
zavisi od prolazne politi~ke realnosti i re{ewa koja qudi donose. Ru{ewe na{ih crkava
i svetiwa je velika tragedija, ali na prvom mestu za one koji to ~ine, jer su istinite
re~i Sv. apostola Pavla da }e svakoga koji ru{i hram Boìji sam Bog uni{titi (1. Kor. 3,
17). Zato smo mi, kao dana{wi ~uvari preostalih kosovsko-metohijskih svetiwa,
svesni da se Kosovo ne ~uva ni oru`jem ni politikom, nego ~istotom ìvota, verom i
svedo~ewem ìvog Hrista. Dokle god je toga, Crkva }e ìveti, pa makar nijedan hram
ne ostao ~itav!
Iz svega ovoga vidi se da taj sukob izme|u te`we ka Nebeskom Jerusalimu i na{e
duhovne misije na Kosovu i Metohiji danas ne postoji, sve dok svoj zadatak i ciq
doìvqavamo u svetlu Carstva Nebeskog. Zato, Kosovo i Metohija za Srbe nikada
ne}e biti izgubqeni. Bez obzira na budu}i politi~ki status, sve dok ovde ìvi Crkva
Hristova, koja }e u budu}nosti Srbima biti glavni pokreta~ za svako dobro delo i ìvot
u Hristu, oni ne}e biti izgubqeni.
2. Kako Vi gledate na uzroke ovakvog stawa na Kosmetu? Puno qudi naj~e{}e
lakonski na to pitawe odgovara: To je zbog na{ih grehova. Pa ipak, pitamo se, da li je
to ba{ tako?
Podsetimo se da su Jevreji, kao izabrani starozavetni Boìji narod, neprestano
odstupali od Boìjeg zakona, prihvatawem idolopoklonstva koje je postojalo me|u
okolnim narodima i koje ih je stalno isku{avalo. Bog je dopu{tao da ih snalaze razne
nevoqe, kako bi ih povratio istinskoj pobo`nosti i utvrdio u pravoj veri. Sli~no se
doga|a i sa na{im srpskim narodom, koji je kroz svoga svetiteqa i prosvetiteqa Savu
postao novozavetni izabrani narod Boìji. Kao drevni Jevreji, i na{ se narod
povremeno priklawa idolima, {to nas i dovodi do stradawa koja ~ovekoqubivi Bog po
Svom promislu, kao istinski vaspita~ dece Svoje, dopu{ta. Naro~ito u novije vreme,
ve}ina na{eg naroda priklawa svoja kolena pred evropskim prosvetiteqstvom,
komunizmom i ateizmom, zbog ~ega i primamo golemu kaznu. To naro~ito ose}amo
u posledwih deset godina na mnogim na{im strati{tima - od Krajine pa do Kosova.
Stradawe najve}im delom dolazi kao posledica greha; i to ne toliko kao kazna
gnevnog i osvetoqubivog Boga, koliko kao Wegovo dopu{tawe da nas sna|u posledice
svog sopstvenog slobodnog, ali i pogre{nog, izbora. Ako se doìvqava hri{}anski i
ako nas dovodi do promene na{eg uma (do pokajawa), stradawe postaje spasonosno
i celebno - ono nas vra}a Bogu i sebi samima.
U posledwim stradawima na{eg naroda bilo je i takvih primera da su stradali ~isti i
neporo~ni. Stradawa pravednika su veliki blagoslov za jedan narod i Crkvu Boìju,
kroz wih se u~vr{}uju verni i proslavqa se presveto ime Boìje. Treba naglasiti i to da
nisu svi stradalci mu~enici Boìji. Samo oni koji su najpre pro{li put duhovnog
mu~eni{tva, savesti, saraspiwu}i sebe Hristu u ovom ìvotu, udostojavaju se i
najblistavijeg venca svetih mu~enika. Samo oni istinski stradaju za Hrista i veru
Pravoslavnu.
3. Sve se doga|a po dopu{tewu Boìjem, tako mi hri{}ani verujemo, pa ~ak i ovo
kosmetsko stradawe. A opet, Bog sve daje na korist ~oveku, radi wegovog spasewa.
Me|utim, lekovi Boìji naj~e{}e su gorki. Ute{ite nas malo, o~e Teodosije, i kaìte
nam {ta je to dobro u ovom kosmetskom uàsu?
Kao {to sam ve} rekao, svako stradawe kome sledi pokajawe jeste spasonosno i
uvodi nas u ve~ni ìvot i Carstvo Nebesko. I ovo na{e stradawe danas, na Kosovu i
Metohiji, ujedno je i veliki blagoslov Boìji: da se napokon trgnemo iz vi{egodi{weg
grehovnog sna, da uzmemo na sebe krst svoj i blagi jaram Hristov, i da po|emo ka
svom ve~nom ciqu - Carstvu Nebeskom. Tamo gde je prisutno stradawe, tamo se
umnoàva i blagodat Boìja. Sa sigurno{}u mogu da kaèm da mi koji smo ovde
svakodnevno izloèni neposrednoj opasnosti za svoj ìvot i opstanak, nikada ranije
nismo bili toliko blizu Bogu, i nikada ranije nismo tako silno ose}ali prisustvo @ivog
Boga i Wegovih svetih kao sada. Nevoqa u kojoj se trenutno nalazimo ~ini to da smo
na Boga i Wegovu pomo} upu}eni vi{e nego na sve zemaqske stvari ovoga sveta.
Stawe u kome se nalazimo sve nas vi{e privodi iskrenom pokajawu, a to nam daje
nadu da ni Kosovo u budu}nosti za nas ne}e biti izgubqeno. Ako ne politi~ki onda bar
duhovno, nastavi}e ono da vr{i svoju misiju u na{em narodu, preko Crkve, koja
danas vo|ena svojim svetim i mudrim pastirom - Episkopom Artemijem, i daqe ovde
ìvi i dela.
4. Bratstvo Visokih De~ana se umnoàva, a qudski ìvot dole nikada nije bio jeftiniji.
Normalni qudi bi rekli da samo avanturisti tr~e u zagrqaj opasnosti. Mi hri{}ani
znamo da duhovni ìvot ima druga~ije zakone i za nas ste vi istinski heroji na{eg
doba, ~uvari onoga {to je najvrednije, najsvetije. Pri~ajte nam ne{to o va{oj sabra}i.
Otkuda oni na stra{nom mestu i pla{e li se za svoj ìvot ?
Zaista, duhovni ìvot po~iva na sasvim druga~ijim zakonima nego ovozemaqski,
jer je rije~ o krstu ludost onima koji ginu, a sila Boìja nama koji se spasavamo (1Kor.
1, 18). Mona{ki ìvot sam po sebi jeste ìvot po filosofiji krsta, ìvot svakodnevnog
saraspiwawa Hristu. Krst Gospodwi nas u~i da ìvot izlazi iz groba. Ako èlimo da
ìvot svoj sa~uvamo, moramo najpre da ga izgubimo. Samo onaj koji izgubi ìvot svoj
Hrista radi taj }e ga i sa~uvati, kaè Gospod (up. Mk. 8, 34-36).
Mladi qudi koji u ovakvo te{ko vreme dolaze na Kosovo i Metohiju da postanu
monasi, odri~u}i se ìvota u udobnosti i sigurnosti, ìvo svedo~e Evan|eqe Hristovo.
U wihovom opredeqewu iskqu~ivo ih rukovodi neizmerna luda qubav Boìja, i to se
ni~im ne moè racionalno objasniti i shvatiti. Tako ne{to shvataju samo oni koji taj
isti doìvqaj poseduju, koji ne razmi{qaju po logici ovoga sveta, ve} sve posmatraju
samo kroz prizmu ve~noga ìvota i neizmerne radosti Boìje, obe}ane nam u Carstvu
Nebeskom.
Naravno, nama qudima, slabim i gre{nim, nije lako prohoditi Hristov put Golgote i
stradawa, ali sama svest da se ni{ta {to Gospod ne bi dopustio ne moè desiti ~ini
da se qudski strah preobraàva u nevi|enu radost i duhovnu snagu koja prosijava sa
lica svih na{ih monaha.
Ovde bih pomenuo razmi{qawe jedne ~estite monahiwe koja je, zajedno sa
drugim sestrama u svom manastiru, bila izloèna neposrednoj opasnosti od divqih i
krvoèdnih [iptara. Na moje pitawe da li su se pla{ile za svoj ìvot, ne hote}i ni da
sluti {ta im se sve moglo dogoditi, ona mi je smireno odgovorila: Ako Gospod ho}e da
nas sa~uva i za{titi, On }e to nesumwivo u~initi i ni{ta lo{e nam se ne}e desiti. A
ako je Wegova sveta voqa da postradamo, za{to bismo tu priliku propustili - pitawe je
da li }e nam se jo{ ikada u ìvotu tako ne{to pruìti. Posle ovakvih re~i, punih vere i
nade, sve ostalo {to bismo rekli bilo bi suvi{no.
5. Kako je organizovan ìvot u manastiru, s obzirom na okolnosti? Da li manastir ima
ekonomiju?
Od duhovnog sadràja ìvot u na{em manastiru ni{ta nije izgubio. Kao i ranije, i
sada se ìvi po utvr|enom mona{kom op{teìteqnom ustavu i poretku. Jedino su se
spoqa{we okolnosti izmenile. Izolovani od sredine u kojoj ìvimo, bez svog vernog
naroda, opasani bodqikavom ìcom, vojnicima KFOR-a i oklopnim transporterima,
vodimo svoj mona{ki ìvot trude}i se da on od svog sadràja ni{ta ne izgubi. Ono {to
nam od svega najvi{e daje snagu, to je svakodnevna Boànstvena liturgija, kojoj
prethodi ~itav dnevni ciklus bogosluèwa. Po{te|enim svakodnevne gu`ve i vreve
posetilaca, sada nam je vi{e nego ikada omogu}eno da se u molitvi i poslu{awu
upodobqavamo savr{enom mona{kom ìvqewu.
Pored bogosluèwa koje nam je na prvom mestu, bratija se bavi ~itavim nizom
poslu{awa od kojih zara|ujemo za svoje potrebe. Zarada nam ~esto i pretekne, tako
da i drugima moèmo da pomognemo.
Pored svakodnevnih poslova u ku}i: rad u kuhiwi, prijem gostiju, rad u poqu i u
{tali, na{i monasi se bave ikonopisom i duborezom. Imamo i stolarsku radionicu,
proizvodimo sve}e od ~istoga voska i radimo i na prevodila~koj i izdava~koj
delatnosti.
Nabavka potrebne hrane, ode}e i materijala za rad predstavqa posebnu te{ko}u,
jer manastir je potpuno izolovan i nigde se van manastira ne moè slobodno kretati.
Italijanski vojnici KFOR-a, pored toga {to nas i bliù okolinu neprekidno obezbe|uju
oklopnim vozilima i straàma, gotovo uvek nam, po potrebi, ~ine pratwu na na{im
putovawima unutar Kosova i Metohije i pri na{im izlascima u Crnu Goru i Srbiju. Te
pratwe se skoro uvek organizuju no}u, kada na ulicama nema prisutnih Albanaca. To
je stoga {to nam se ranije de{avalo da, i u prisustvu vojne pratwe KFOR-a, budemo
napadnuti i kamenovani.
Nakon zavr{etka rata, manastir je u dva navrata napadan minobaca~kim
granatama. Naime, svakoga trenutka albanski ekstremisti bi mogli da nas napadnu,
da nije za{tite KFOR-a i, iznad svega, pomo}i Boìje i molitava Sv. Kraqa Stefana
De~anskog koji, kako ranije tako i sada, neprekidno bdije nad svojom de~anskom
obiteqi.
6. ûli smo da su bogosluèwa
svetogorskim manastirima?
u De~anima
identi~na bogosluèwima
Kao {to sam ve} rekao bogosluèwe u na{em manastiru je na prvom mestu, jer
bez bogosluèwa nema ni monaha ni manastira. Na{ sveti ava Justin ]elijski
jo{ davno je rekao da je manastir - bogosluèwe, a monah - poslu{awe. Cela
definicija i jednog i drugog sastoji se u po jednoj re~i: bogosluèwe i poslu{awe. Za
nas bogosluèwe nije samo ~itawe izvesnih molitava i pevawe pesama. To je, pre
svega, susret sa Bogom koji uvek iznova donosi sveù radost i blagodat. U prethodnih
nekoliko godina uspeli smo, uz Boìju pomo} da ceo bogoslu`beni tipik zaìvi na
na{im slu`bama. Tako su na{a bogosluèwa sada potpuna, duga i raznovrsna.
Verovatno se u tome i sastoji sli~nost sa ostalim svetogorskim manastirima:
koliko smo spremni i sposobni da, uz Boìju pomo}, ispunimo i u ìvot preto~imo ve}
utvr|ena mona{ka pravila i poredak.
7. Tamo gde se umnoàva stradawe, Gospod umnoàva i blagodat. ûjemo da je Bog
svojim natprirodnim intervencijama i ~udima hrabrio i vas u Visokim De~anima kao i
Srbe {irom Kosova. Koja su se to ~uda Boìja u posledwe vreme doga|ala kod vas?
Kada duhovnim o~ima pogledamo na svet oko sebe, vidimo mnogo ~uda Boìjih i
znakova koji nam se daju da bismo se ukrepili u veri i ohrabrili u podvigu. Sama
~iwenica da je manastir preìveo sve ove vekove, a naro~ito de{avawa posledwih
godina, ostaju}i gotovo netaknut, preveliko je ~udo koje je stvorio sam Bog i
manastirski ktitor i pokroviteq - Sv. Kraq Stefan De~anski.
Bezbroj je isceqewa
nevoqnih koja je do sada projavio Sv. Stefan De~anski na ovom svetom mestu. Ipak,
kao i pred sva druga stradawa, Gospod je davao i neke posebne znake koji su,
o~igledno, imali za ciq da nas upozore da straìmo i da umnoìmo svoje molitve
Wemu.
Naime, neposredno pred po~etak rata, u rano prole}e 1998. godine, jedne mirne i
tihe ve~eri, bratija je ugledala neobi~nu pojavu iznad de~anske crkve. Jedna svetla
kugla, pre~nika nekoliko metara, kruìla je jedno vreme oko kupole crkve, da bi zatim
polako pre{la preko manastirskog konaka i spustila se do izvora mineralne vode, koji
se nalazi na par stotina metara iznad na{ega manastira, pored reke Bistrice. Iznad
izvora, svetlost je neprestano kruìla, polako se podiù}i uvis, da bi na kraju oti{la u
daqinu, u pravcu severa, prema Pe}i. Ovo do sada nevi|eno ~udo trajalo je ukupno
oko jedan sat i svi smo bili veoma za~u|eni onim {to se de{ava. Protuma~iti puni
smisao ovog doga|aja nije u na{oj mo}i, ali ono {to znamo jeste da je ubrzo nakon
toga zapo~eo rat i stradawa koja su naro~ito bila intenzivna na podru~ju De~ana i
granici prema Albaniji. Zavr{etkom bombardovawa, u junu 1999. godine, svo srpsko
stanovni{tvo ovih krajeva napustilo je svoje vekovne domove, uputiv{i se na sever,
preko Pe}i i Roàja u Crnu Goru i Srbiju.
Drugi znak Boìji projavio se odmah nakon zavr{etka rata, ta~nije na dan Sv.
Anastasije Srpske, 5. jula (22. juna 1999.g.), po{to su svi pravoslavni Srbi morali da
napuste ove krajeve (u protivnom bi bili oteti i najsvirepije mu~eni od strane
{iptarskih zlikovaca i ekstremista).
Naime, u priprati crkve, pored ulaza u naos, nalazi se predivna freska Majke Boìje
u molitvenom poloàju sa svitkom u rukama, na kome je u formi dijaloga ispisana
wena molitva Sinu svome za gre{ni narod koji se ne kaje. Ona, Svesveta i Pre~ista,
uporno se moli Hristu da podari opro{taj gre{nima i da ih preda Woj koja za wih
molitveno posreduje. Gospod usli{ava molitvu i na wenu neizmernu qubav i `rtvu
daruje opro{taj narodu - to je prikazano sa druge strane ulaza.
Dakle, kandilo koje neprekidno gori ispred pomenute freske Majke Boìje na
neobja{wiv na~in po~elo se pomerati, mirno se quqaju}i po nekoliko sati, i to obi~no
kada u hramu nema slu`be. Ovaj ~udesni znak shvatili smo kao poziv Presvete
Bogorodice na neprekidnu molitvu, naro~ito tada kada se stradalo na svakom mestu,
kada je na{ srpski narod prolazio svoj krsni put patwe i stradawa. Zato smo ubrzo
uveli svakodnevno ~itawe Akatista Presvetoj Bogorodici pred Wenom ~udotvornom
freskom. Osim toga, kandilo koje se ponekad klati krstoobrazno kao da simvolizuje
pla~ Presvete za svojom decom koja su izbegla sa Kosova i Metohije. Kao nekada
majka Rahiqa koja je plakala za decom svojom i nije se mogla ute{iti, i Presveta
Bogorodica na ovaj na~in izraàva svoju tugu i bol {to je Metohija ostala pusta, bez
Srba. Iza wih su ostale samo opqa~kane i zapaqene ku}e, poru{ene crkve i
oskrnavqeni grobovi.
Treba napomenuti da se ovo neobi~no znamewe Presvete Bogorodice neprekidno
projavquje sve do danas, tako da su i bratija i mnogi na{i posetioci svedoci tome.
8. îni mi se da nikada nije bilo teè spasavati se . Toliko je puno izazova, {arenih
izloga i uìvawa kojima je te{ko odoleti, koji odvode sa pravoslavnog puta, naro~ito
mlade. Kako ostati sa Hristom na po~etku 3. milenijuma, naro~ito ako je ~ovek mlad
?
Gospod nas u~i da postoje dve osnovne zapovesti u kojima je sav Zakon i Proroci,
dakle ~itava tajna spasewa - Qubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom
du{om svojom, i svim umom svojim. Ovo je prva i najve}a zapovijest. A druga je kao
i ova: Qubi bli`wega svoga kao samoga sebe. (Mt. 22, 37-38). Me|utim, du{a palog
~oveka kao da naj~e{}e ìvi u nekoj vrsti {izofrenije. Mislimo da imamo qubav, a
nemamo je. Govorimo da volimo bli`we, a ogovaramo ih i surovo se prema wima
pona{amo. Ukratko, umesto Boga i bli`wih volimo sebe, otuda je samoqubqe najve}a
bolest dana{weg vremena. Ona pora|a ta{tinu, gordost i sve druge strasti kojima
uga|amo sebi, neretko na {tetu drugih. Imaju}i to u vidu Gospod nam ukazuje na
potrebu za pokajawem i o~i{}ewem du{e, {to se postiè svetim tajnama i svetim
vrlinama.
U svim zapovestima Boìjim Gospod ukazuje na potrebu samo`rtvene qubavi, jer od
ove qubavi niko nema ve}e, da ko ìvot svoj poloì za prijateqe svoje. (Jn. 15, 13).
Gospod je stradao ne samo za one koji Ga vole i veruju u Wega, ve} i za neprijateqe,
jer qubav prema neprijateqima glavni je dokaz qubavi Boìje u svakom ~oveku.
Kqu~ni duhovni problem za dana{we mlade jeste to {to oni èle spasewe, blagodat
i ve~ni ìvot, a nisu spremni da se `rtvuju i krenu krsnim putem za Hristom. Dakle,
nema istinskog hri{}anskog ìvota bez krsne smrti, nema vaskrsewa bez tridnevnog
pogrebewa. Drugim re~ima, nemogu}e je obu}i se u Hrista ako prethodno ne
umremo starim ~ovekom, wegovim strastima i gresima.
Isto tako, jo{ jedna velika prepreka na na{em putu ka Hristu jeste mudrost qudska
koja je kao ludost pred Bogom. Zato apostol Pavle gromko u~i: Ako neko me|u vama
misli da je mudar u ovome veku, neka bude lud da bi bio mudar jer mudrost ovog
sveta je ludost pred Bogom (1Kor. 3, 18-19).
To je nepogre{ivi i besmrtni put, drugog puta ka ve~nom ìvotu nema.
9. U posledwe vreme, u ra{ko-prizrenskoj Eparhiji posebna pa`wa posve}uje se
Svetoj tajni ispovesti i pokajawa. Bili smo zaboravili da ta Sveta tajna postoji.
Ta~no. Vladika Artemije je od svog dolaska za episkopa ra{ko-prizrenskog pokrenuo
~itavu akciju obnove Svete tajne ispovesti. Od tada, ona je ponovo uspostavqena u
svom pravom smislu u na{em parohijskom ìvotu.
Pokajawe je proces promene svih ~ovekovih du{evnih sila, nadasve uma, otuda i
re~ preumqewe (etanoja - pokajawe). Proces pokajawa po~iwe spoznajom greha,
sve{}u da je greh po~iwen, zatim se nastavqa ispove{}u greha pred duhovnim ocem
ili parohijskim sve{tenikom. On nam daje savet kako da se borimo protiv strasti i
greha i zajedno se sa nama moli da nam Bog oprosti po~iweni greh. Taj spasonosni
proces zavr{ava se ispravqawem do tada gre{nog ìvota i primawem svetog
Pri~e{}a. Ovim se opet vra}amo u zajednicu sa Bogom od Koga smo se grehom
udaqili.
Ispovest pred sve{tenikom ima poseban zna~aj: on za nas posreduje pred Bogom,
daje nam re~i saveta, propisuje nam duhovnu terapiju koja vrlo ~esto podrazumeva i
odgovaraju}u epitimiju za po~iweni greh. U Pravoslavnoj crkvi epitimijom se le~i
obolela du{a i um, ona ih ~ini sposobnim da ponovo postanu pri~asni Boìjoj
blagodati koja neprekidno sija i na pravedne i na nepravedne. Tek nakon perioda
duhovnog le~ewa (terapije), kada na{a obolela du{a moè ponovo da gleda svetlost
Boìju, moèmo re}i da je greh uni{ten i da smo ponovo duhovno ozdravili. Naravno,
borba sa grehom traje kroz ceo ìvot, ali je nadasve najva`nije znati da se Sveta tajna
pri~e{}a ne sme primati ukoliko ~ovek nije u pokajni~kom raspoloèwu, odnosno u
procesu ozdravqewa i o~i{}ewa.
Naàlost, celom ovom ozbiqnom pitawu danas se na mnogim mestima u na{oj
Crkvi pristupa neozbiqno i neodgovorno. S jedne strane, Sveta tajna ispovesti svodi
se samo na formalno ~itawe razre{ne molitve, bez ispovedawa konkretnih grehova i
bez saveta ispovednika. Neki ispovest potpuno zanemaruju i ukidaju, sve u duhu
neke nove teologije po kojoj greh, |avo i pakao kao da ne postoje; postoji samo radost
bez ikakvog napora i podviga. Ovaj pogre{ni i za du{u opasni pristup ~esto se obla~i
i u obli~je svetoota~kog u~ewa, i sve je vi{e neprijateqski raspoloèn prema
podvi`ni~kom ìvotu, naro~ito mona{tvu.
Neka bi nas sveblagi Gospod urazumio da se vratimo istinskom svetoota~kom

predawu i da olako ne skre}emo sa proverenih i utabanih staza Svetih Otaca,
povode}i se za mudrovawima na{ega doba!
10. I u dobru i u zlu, i u sre}i i u nesre}i, nema drugog puta osim pravoslavnog puta.
Kako Vi vidite pravoslavni put ?
Na osnovu svega {to smo do sada rekli, moèmo ukratko da zakqu~imo da je
pravoslavni put - put sledovawa Hristu, neprestanog upodobqavawa smrti Hristovoj,
da bismo se udostojili da budemo i zajedni~ari Wegovog vaskrsewa. To je krsni put,
put radosti razblaène pokajawem i smirewem. To je put qubavi koja nije tek samo
izliv emocija, ve} spremnost na samo`rtvu radi Boga i bli`wega koji na sebi nosi lik
Boìji. Zato apostol Pavle i kli~e besmrtnim re~ima: da budem nalik na smrt Wegovu,
ne bih li kako dostigao u vaskrsewe mrtvih. (up. Fil. 3, 8-12).
Hristov put i put ovoga sveta nisu isti. Gospod nas u~i da u|emo na uska vrata; jer
su {iroka vrata i {irok put {to vode u propast, i mnogo ih ima koji wime idu (Mt. 7,
13). Upravo zato dana{wi hri{}ani moraju u sebi svakodnevno snaìti svest da nisu
deo ovoga sveta, iako u wemu fizi~ki ìve. Ukoliko bi se prepustili svetskim brigama,
strastima i uìvawima, na{a du{a bi zarasla trwem i re~ Boìja ne bi donela dobrog
roda. Sudbina Crkve i nas u Crkvi ne sme da zavisi od prolaznih okolnosti, politi~ke ili
ekonomske situacije, jer mi nismo od ovoga sveta. Ipak, ìve}i u svetu, imamo
zadatak i obavezu da re~ju Boìjom zakvasimo sve oko sebe, da svuda uokolo
posejemo seme re~i Boìje kako bi ono donelo roda.
O tome nam najjasnije govori poslanica Diognetu, ukazuju}i nam na smisao, ciq i
na~in na{eg pravoslavnog puta i ìvota: Hri{}ani se ène kao i ostali, ra|aju decu, ali
ne ubijaju svoj plod. Imaju zajedni~ku trpezu ali ne i zajedni~ki krevet. @ive u telu ali
ne ìve po telu. Dane provode na zemqi, ali kao gra|ani neba. Po{tuju propisane
zakone, ali istovremeno prevazilaze zakone svojim ìvotom.. Vole sve qude, a svi ih
progone. Pred svetom su nepoznati i osu|uju ih na smrt, da bi vaskrsli u novom
ìvotu. Siroma{ni su, a mnoge oboga}uju. @ive u siroma{tvu, a u svemu izobiluju.
Be{~aste ih, a oni i u tom be{~a{}u bivaju proslavqeni. O wima se zloslovi, a ipak su
opravdani; preziru ih, a oni blagosiqaju; vre|aju ih, a oni na uvrede uzvra}aju ~a{}u,
~ine dobro, a ka`wavaju ih kao zlo~ince. Kada bivaju ka`wavani, raduju se kao da su
u{li u novi ìvot. Jevreji ih napadaju kao strance, Jelini ih progone, a ipak svi oni koji ih
mrze ne mogu da navedu ijedan verodostojan razlog svojoj mr`wi....
ZLATNO PRAVILO
@ele}i da nas sa~uva od osu|ivawa, Gospod nam dade jedno pravilo koje
vaqa da drìmo kako bismo se spasili. [ta je to? Ono {to ti mrzi{, drugome ne ~ini.
To zna~i: ono {to ne}e{ da ti ~ini drugi, nemoj ni ti wemu. Kao {to nisi hteo da te
orobe, da te okleve}u, da te uvrede drugi, nemoj ni ti da krade{ i ne zavidi drugima.
Sv. Kozma Etolski
VIDIVO KAO SLIKA NEVIDIVOG
PREOBRA@EWE GOSPODWE
ôvek je kao ikona Boga, stvoren za podvig spasewa a spasewa ne biva bez
stradawa. U tim, na{im, malim stradawima, za Hrista i bli`wega, mi gradimo put ka
velikim blaènstvima budu}eg veka (up. 2. Kor. 4, 17). Zato nam Apostol sveti
poru~uje: "Ne gledajmo na ono {to se vidi, nego na ono {to se ne vidi, jer je ono {to
se vidi privremeno, a ono {to se ne vidi ve~no" (2. Kor. 5, 18). No, ono {to je vidivo i
prirodno jeste slika nevidivog i nadprirodnog. Telo ~ovekovo jeste od ovog sveta, a
du{a qudska, pak, nebeske prirode, no telo ìvi du{om a du{a ìvi Bogom. A Boga
niko ne moè znati, ako ga sam Bog ne nau~i, tj. Bog se ne moè poznati bez Boga govorio je Sveti Irinej. Iskupiteq roda qudskog, Bogo~ovek Hristos, otkrio je slavu
nebesku na Svom, istinitom qudskom telu, na jednom malom galilejskom brdu i, kako
je govorio Sveti Proklo, "svojim preobraèwem pokazao budu}e preobraèwe
prirode".
Hode}i sa svojim apostolima po Galileji kao Pastir dobri, Hristos je svojim
u~enicima Petru, Jakovu i Jovanu otkrio slavu O~evu, slavu nebesku.
Da bi videli Wegovo preobraèwe i sjaj Boànske, nestvorene svetlosti, Hristos
uzima svoja tri najblià u~enika (ne sve, zbog Jude Iskariotskog), i to osam dana
posle prvog nagove{taja svojih stradawa, i izvodi ih na "goru visoku", Tavor.
Blaèni Teofilakt, ~uveni tuma~ Svetog pisma (11 - 12. vek), poja{wava za{to
Gospod sa sobom povede samo tri u~enika, a ne sve. Zato {to me|u wima be{e Juda
izdajnik, koji ne be{e dostojan da vidi Preobraèwe Hristovo. Dobro je znao Gospod,
da ako samo Judu ostavi, a povede jedanaestoricu, da }e neki onda re}i da je ba{ to
bio razlog Judine izdaje, i da ga je tako ignorisawe Gospoda nagnalo da Ga izda. A da
li je Juda pozavideo Hristu i trojici kada odo{e na goru? Ne, jer je dobro znao da su
oti{li na sveno}nu molitvu. Neki }e mo`da pomisliti ili re}i da je Juda morao da izda
Gospoda, jer je tako bilo predskazano u Starom Zavetu. No, Boìje predznawe i
sveznawe nije i predodre|ewe. Ne primorava Hristos da se ne{to dogodi silom svog
predznawa i sveznawa, jer On ni na koji na~in ne èli da uti~e na ~ovekovu slobodu,
jer ne èli da bude zla niti da nasilno iznu|uje vrlinu.
Najqubqeniji Apostoli su bili: Petar, Simon jo{ nazivan Kifa, {to zna~i stena,
kamen, koji je predstavqao veru i sr~anost; Jakov (= borac), predstavqen kao simvol
nade, zato {to je on prvi od svih Apostola postradao, i to sa nadom u vaskrsewe;
Jovan (= milost Boìja), najmla|i, jedini neoèweni i najverniji apostol kao predstavnik
qubavi, jer ga Hristos najvi{e qubqa{e. Preko wih trojice bili su predstavqeni novom
svetu qubav, vera i nada kao osnovni temeq hri{}anstva.
Sveti Ava Justin Novi kaè da ova tri apostola izobraàvaju sobom i tri izuzetna
~ina nebeske jerarhije: bogoqubaca, mu~enika i devstvenika.
Pred wima, kao na{im svedocima, Hristos se ~udesno preobrazio i zablistao kao
najsjajnije sunce, dok su sa Wegove leve i desne strane bili i sa Wim razgovarali
Mojsej kao predstavnik mrtvih - koji je trebalo da javi mrtvima u adu skori dolazak
Spasiteqa, i Ilija, kao predstavnik ìvih (jer Mojsej umre, a Ilija se u ogwenim
ko~ijama, u telu, ìv vaznese na nebo) - da an|elima javi skori povratak Hristov, {to
je sve oslikalo Crkvu u istoriji: ìvi i usnuli kao udi Bogo~ove~anskog tela - Crkve, sa
glavom, Gospodom na{im Isusom Hristom. Odu{evqeni i zaprepa{}eni apostoli su
svedoci jo{ jednog veli~anstvenog prizora, kojim je nastao vrhunac doga|aja sa
znacima svetlog oblaka i glasa Boga Oca sa neba. Oblak je bio znak kojim je Bog
vodio Izraiq po pustiwi. Javqawe Jahvea (pogre{no je: Jehova) na Sinaju u tamnom
oblaku obeleìo je Stari Savez kao senku (2. Moj. 19, 16 - 18), a ovaj sjajni oblak je
nagove{taj Novog Saveza istine i duhovne blagodati. Uz to, glas sa neba da je Hristos
Sin qubqeni Boga Oca otkriva potpuni smisao celog doga|aja. Ovaj glas je do kraja
ubedio apostole da su u blizini Boga, pred kojim ogrehovqeni qudi ose}aju strah.
Zbog toga osetiv{i Boìju blizinu, padaju upla{eni, sa licem prema zemqi. Kada ih je
Gospod podigao, videli su Ga u Wegovom qudskom obliku (Mt. 17, 1 - 8; Mk. 9, 1 - 8;
Lk. 9, 28 - 36). Ovo ih je ohrabrilo pred put u Jerusalim, gde }e videti svu veli~inu
Hristovog podviga iskupqewa, `rtve i poslu{nosti Ocu.
Preobraèwe je pre centralnog doga|aja iskupqewa Gospodweg, Vaskrsa, bilo u
stvari, javqawe slave i svetlosti Boìje svetu, svetlosti i slave koje }e se udostojiti oni
koji blistaju vrlinama Boìjim. Na Tavoru im je pokazao svetlost Vaskrsewa, ali je
pokazao i prvobitnu lepotu ~ove~jeg izgleda, otkrio im je mali zrak svoga Boànstva,
koliko su u stvari oni mogli podneti. Gospod se preobrazio no}u, zato {to no} pokriva
tamom sve ono {to je vidivo, prolazno, a otkriva sav mir i svu lepotu nebeskog, kaè
sv. Justin Novi.
U Starom Zavetu gora Tavor se pomiwe kao gora molitve. Na ovoj gori se
molio Devorin vojvoda Varak pred odlu~uju}u bitku sa mnogobrojnijim neprijateqem
(Sud.4 ). Ova sveta gora, koja je simvoli~no predstavqala uzvi{enost hri{}anske
vere, u prevodu sa jevrejskog zna~i palata ~istote i svetlosti; visoka je 562 metra, a
nalazi se na severozapadnom kraju Jezraelske (Jezdrelonske) doline, 10 kilometara
jugoisto~no od Nazareta.
Pravoslavna crkva, posve}ena Svetom proroku Iliji, podignuta je na mestu
samog doga|aja Preobraèwa. Pored ovog hrama u 14. veku na Tavoru je velelepnu
zadu`binu podigao prvi srpski patrijarh, Joanikije I, i posvetio je Svetom Nikolaju
Mirlikijskom.
Celo brdo Tavor je 6. avgusta po starom, julijanskom kalendaru (19. avgusta
po novom kalendaru), prekriveno sedefasto belim oblakom, dok je ina~e, tokom
godine izuzetno vedro. U crkvi Svetog Ilije, prirodno, svako ne moè u}i u oltar, jer je
za to potreban blagoslov, pa je zbog toga deo kamene stene ispod âsnog prestola
Gospodweg (tj. kamena sa mesta Preobraèwa Gospodweg) ise~en i dostupan za
celivawe svim poklonicima.
U dowem delu hrama, sa leve strane od ulaza, nalazi se ~udotvorna ikona
Majke Boìje Tavorske, sa mnogim zahvalnicama povodom iscelewa pred wom, i to u
obliku ruku i nogu na~iwenih od voska. Uqem iz kandila pred ovom ikonom miro{e se
uz blagoslov.
Sve isto~wa~ke religije se toboè brinu za du{u ~ovekovu i govore da je telo
nekakva tamnica du{e, {to ne odgovara istini, jer sveti oci kaù da telo nije samo
stvoreno kao privremeno obitali{te du{e ve} je i ono pozvano na oboèwe,
preobraèwe i ìvot ve~ni. Bez vaskrsewa tela ni du{e ne bi mogle da osete puno}u
blaènstva budu}eg veka. Samo se hri{}anstvo kao istinita vera Boìja brine i stara
kako za du{u, tako za telo. Svi Hristovi praznici proslavqaju Duh, ali ne zaboravimo
da najva`niji hri{}anski praznik, praznik Vaskrsewa Hristovog proslavqa telo.
Preobraèwe na gori Tavoru bila je slika potoweg, vaskrslog preobraènog tela
Hristovog, ali i otkrivewe ~ove~anstvu {ta }e se dogoditi sa telima qudskim kada
Hristos bude do{ao po drugi put u svoj sili i slavi da sudi svetu (1. Kor. 15, 51-54).
Jer Hristos ne spasava pri~om, praznim beznade`nim obe}awima, nego
podvigom, spasava Raspe}em, Vaskrsewem, Vaznesewem. Zato i na{ ìvot treba da
se ogleda u delatnosti podviga dobrog, zato na{ ìvot treba da bude krstolik, i to
merom Krsta Hristovog.
Haxi Dragan B. Popovi}
ZLOPAM]EWE
Do|o{e mi jednom, Hri{}ani moji, dva ~oveka da mi se ispovede, Petar i Pavle, i da
vidite kako sam ih ispravio, da li dobro ili lo{e. Otkrivam vam svoje srce. Petar mi
re~e: Ja sam, duhovni~e moj, otkako sam se rodio do danas postio, molio se, davao
milostiwu, podizao manastire i crkve i druga dobra ~inio. Ali svome neprijatequ ne
pra{tam. I ja ga videh krivim paklu. Do|e mi zatim Pavle i kaza: Otkako sam se
rodio, ja nikakvo dobro nisam uradio, nego sam ~ak toliko zlo~inio, kurvao se, krao,
palio crkve i manastire-svako sam zlo po~inio, ali neprijatequ opra{tam. I da vidite
{ta sam mu ja uradio. Zagrlio sam ga i celivao i dao mu i blagoslov da se pri~esti.
Jesam li dobro u~inio ili ne? Prirodno je da ho}ete da me osudite i kaète mi: Zar da
Petra koji je tolika dobra u~inio, samo zato {to nije oprostio svome neprijatequ, za tu
sitnicu otpi{e{? A da Pavlu koji je toliko zla uradio samo zato {to je pra{tao
neprijateqima da{ oprost i dozvolu da se pri~esti? Da, bra}o, tako sam vam ja
postupio. Ho}ete li da ~ujete ~emu je Petar sli~an? Kao {to kada u sto oka bra{na
stavi{ malo kvasca, a on ima toliku snagu da podigne i tih sto oka, takva su i ona
dobra koja je u~inio Petar. Tom malom vra`dom zbog koje nije opra{tao svome
neprijatequ on ih je zakvasio i na~inio ih otrovom |avolskim i zato sam ga otpisao. A
kome je opet Pavle sli~an? Gomili iverja u koju stavi{ upaqeni ìàk, pa tu hrpu malo
ogwa spali. To su svi Pavlovi gresi - kao gomila iverja. A opro{taj koji je dao
neprijatequ je kao ìàk koji je spalio sve iverje, odnosno grehe, i zato ga nazna~ih za
raj.
Sv. Kozma Etolski
UGASIO SE PALE]I KANDILO SVETOM SAVI

Evo i tre}eg i posledweg nastavka ìvotopisa oca Georgija Vitkovi}a, srbskog
pustiwaka na Svetoj Gori - iz pera drugog svetogorca velikog Hilandarskog starca oca
Mitrofana.
U prvom nastavku je opisan ìvotni put oca Georgija - od studenta elektrotehnike i
emigranta (posle 2. sv. rata) u Nema~koj Branka Vitkovi}a, do Svete Gore Hilandara
do ot{elni{tva u Starom Rusiku, u istoj kuli gde je Sveti Sava primio mona{ki postrig.
U drugom nastavku je najve}im delom re~ o mona{kim podvizima i vrlinama oca
Georgija. O wegovoj borbi ishrani, molitvi, uz nagla{avawe da askeza nije sama sebi
ciq ve} sredstvo za sticawe Duha Svetoga. Wegova osnovna misao je bila ta da se
Svetoj Trojici ne moè pri}i bez slobode a sloboda se sti~e kroz mu~eni{tvo. Ali,
radosno mu~eni{tvo. Mu~eni{tvo je bilo pasija o. Georgija, zato ga je on izabrao kao
glavni put u wegovom proslavqawu svoga Gospoda.
Po svojoj izuzetnosti bio je otac Georgije od svih i svakoga zapaèn. Jedni su ga visoko
cenili, drugi imali na wega raznorazne primedbe, kao {to to uvek me|u qudima biva.
On sam nije bio nikad zadovoqan svojim dostignu}ima. êsto mi je govorio da je
manastirsko ìtije mnogo blagopolu~nije od pustinoìtija kome nigde kraja nema. U
manastiru moè ~ovek svoje vrline i slabosti na bra}i svojoj da kontroli{e i da zna
otprilike gde se nalazi. U pustiwi je to nemogu}e. Zato se on drào umne molitve kao
davqenik slamke. Ona u srcu i post u stomaku, bili su ocu Georgiju jedini jemci da }e
blagodat Bo`ja sve drugo nadoknaditi i dopuniti.
Iako je pomno brinuo o svome spasewu, otac Georgije nikad nije okretao le|a
drugima. On je uvek prekidao svoje dnevno pravilo kad bi neko do{ao za wegovu
pomo}. Kod drugih je odlazio i nezvan i zametao razgovor da bi ih podstakao ili
ohrabrio. Ali mi je ~esto govorio: - Te{ko je danas u~iti i ukazivati. Qudi na{ih dana,
~ak i u rasi (monasi), ne primaju rado savet i pouku. Nalazimo se u posledwem
vremenu. Jedno je samo pravo re{ewe: spasavaju}i se spasavaj (druge, primerom).
To meni govore najve}i pustiwaci, iz najgorwe Atonske pustiwe.
U Hilandar je rado navra}ao otkad su nam u posledwe vreme po~eli da pristiù
novi monasi iz Srbije.
U susretima i razgovorima bio je otac Georgije posebno originalan. Kad se u svojoj
keliji zanimao molitvom proslavqaju}i Gospoda, a neko udarao dole na vratima
zgrade, on se nije obazirao ni na prvo, ni na drugo, ni na tre}e lupawe. Tek kad bi ono
daqe produàvalo on bi silazio i prihvatao razgovor ne mere}i vreme. Ja sam ga
jednom prilikom traìo i vratio se sa Starog Rusika u uverewu da nije bio tamo. Kod
jedne kasnije posete re~e mi da me je onda kroz prozor gledao, pokazao mi je kud
sam i{ao, kako sam bio obu~en i {ta sam u ruci nosio. - Pa za{to se nisi javio kad
sam kucao, ili kasnije kad si me video? - Evo za{to. Ja imam jedno iskustvo. Oni koji
istrajno udaraju na vrata, pokazuju kasnije i vi{e interesovawa u razgovoru i wima se
vredi posvetiti. Ostalim je od male vajde. Wegova qubav koju sam uvek ose}ao nije
mi dala da mu zamerim; naprotiv, bio sam mu zahvalan za ovu pouku. - Pitao sam ga
tom prilikom kako on gleda na strance koji ga traè, i da li bi ja trebalo u nekoj prilici
da ih na wega upu}ujem ili ne. - Ti ih slobodno po{aqi, a da li }e do}i do razgovora ili
ne, ne zavisi ni od wih ni od mene, ve} od Presvete Bogorodice. - Hteo sam da znam
kako on to misli. - Ja znam, re~e, kad su oni pred vratima, udaraju druk~ije od Srba i
Grka. Onda ja obesim o le|a jedan krst koji ovde imam, uzmem {tap u ruku, iskrivim
se kao paragraf i si|em u dvori{te govore}i bez veze. Neki zavrte glavom i brzo se
izgube. Drugi nastoje da razgovaraju kao da se ni{ta desilo nije. Tad se ja polako
ispravim, odvedem ih na onu klupu ispod tri duba, pa im govorim dok mogu da
slu{aju.
Nama Hilandarcima je dolazio ili zorom ili u sumrak. Tako je to bilo u skladu sa
wegovim redom. Umeo je izvanredno da izazove uzvi{ene utiske. Pojavio bi se tiho u
keliji kod koga je hteo. Pogrbqen, nasmejan, zamoren, pravo bi sa vrata i{ao ikoni,
lako prave}i poklone i krste}i se, ostavio bi potom veliku i uvek punu torbu u jedan
ugao, a onda seo, ispravio se i po~eo sa pitawima:
-Kako napreduje{,
ima{ li boànstvene vere u srcu, kako ide umno delanije (stalna molitva), kako
terpenije, drì{ li poslu{anije bez roptawa u sebi? itd. Pozvao bi onda i drugog i
tre}eg da se tu na|u. Posle jezgrovitog razgovora o svemu {to je nu`no, odlazio bi.
Ako je to bilo ve~erom, on bi se povukao u jednu od praznih kelija koju je sebi
jednom izabrao i ona ga uvek otvorena ~ekala. Kad bismo mi u pono} krenuli na
pravilo u crkvu preko dvori{ta, on bi ve} stajao u senci ~empresa pred wom,
dobacivao nam poneku re~ ohrabrewa za sabranu molitvu na dugom bogosluèwu, a
sam ostajao napoqu, pravio metanija na travi i slavio Gospoda na svoj na~in, okrenut
zvezdama, a tek kad bi pred zoru po~iwala Liturgija na{ao bi se u nekom uglu cr.kve.
(Pustiwsko pravilo zamewuje svaki deo bogosluèwa "vu~ewem brojanice" po odre|
enim merama, samo se Liturgija ne moè ni~im da zameni.) Po izlasku iz hrama on bi
se na{ao u nekoj od kelija na drugoj strani manastira, opet okupio nekoliko mla|ih
monaha i porazgovarao, pa oti{ao do Uprave manastira da pozdravi starije i uzme
blagoslov. A onda bi ga nestalo.
Najlep{e {to se na Svetoj Gori moglo doìveti bio je, bar za mene, a verujem i za
druge, - susret sa ocem Gergijem na svetogorskim stazama. Sama wegova pojava u
prolazu bila je doìvqaj za onoga ko je iz suprotnog pravca dolazio. Ako bi se desio jo{
i kra}i razgovor na jednom od {est stranih jezika kojima je vladao, onda je utisak
odmah dobijao i u svojoj dubini. A pozdrav na rastanku i onaj prvi korak oca Georgija
koji je tako sli~io onom zakoraku Arhangela Gavrila u predstavi Blagovesti, i brzo
odmicawe wegove visoke, ko{~ate, impozantnim ritmom pokreta obdarene prilike,
dovodili su posmatra~a do divqewa.
Sli~na dinamika utiska, samo u drugoj formi izraèna, dolazila je iz povremenih
razgovora oca Georgija, kad se on posle duìh perioda }utawa i sabirawa, pred
izvesnim posetiocem "praznio". To su bile prilike kad je on satima bez pauze umeo da
izlaè svoje shvatawe o ìvotu i svoj opitni prodor u besmrtnost, i da se ne "izgubi",
ve} da nit svoje misli uvek ~vrsto drì. Tad bi za svaki pojam koristio onaj strani jezik
koji taj pojam najadekvatnije izraàva. Posle tih "izliva", bivao je i odjek na drugoj
strani uvek snaàn. Ako posetioc nije bio dorastao da "primi", onda bi odlazio
smu}en, sa glavom punom velikog zujawa, i traìo bi novu priliku da do|e i objasni se.
Ali ako je "prijem" bio dobar, onda su kod posetioca nastajali sudbinski preokreti, i
radost je bila obostrano velika.
U na{im razgovorima, a i u svim drugim slu~ajevima, on je temi o molitvi
davao uvek prvo mesto. Moja svest o molitvi bila bi bez oca Georgija prosja~ki
siroma{na, iako sam se godinama pre dolaska na Svetu Goru wome zanimao. On
molitvu nije posmatrao kao na{u moralnu obavezu, ve} kao na{e najuzvi{enije pravo
da svakog ~asa razgovaramo sa nebom - na{om ve~nom Otaxbinom, sa Ocem
na{im od koga nam zavisi svaki dah u ovom ìvotu, sa nama samima najzad, jer bez
molitve mi smo sami sebi stranci i najve}i neprijateqi. Meni je kroz oca Georgija kao
molitvenika tek postalo jasno koliko smo svi mi u molitvi mawe-vi{e neozbiqni i
nemarni, koliko se qudi uop{te ne umeju da mole i zato gube neslu}eno duhovno
bogatstvo, svoj prirodni mir i radost, i ostaju daleko od pravog ìvota i ovde jo{ na
zemqi. . . Otac Georgije je mnogo ~itao i mnogo znao. Kroz svoj podvig i opit, on je
to znawe filtrirao molitvenim srcem i tako posedovao ~istu mudrost. Pored mistike
koja je za wega bila "svjataja svjatih", on je poznavao i sve druge oblasti na{eg
crkvenog u~ewa. Za ~istotu vere bio je spreman da ide u ogaw i u vodu. Bio je
beskompromisan, ali ne i fanatik. Sa "inovercima" je rado govorio. Ako bi bila re~
samo o opitnom duhovnom ìvotu, on im je bez zazirawa govorio o iskustvima na{e
pravoslavne mistike. Ali kad je re~ bila o dogmatskim pitawima, onda je on stajao na
sinoru i ukazivao na razlike, ali bez vatre i nipoda{tavawa, kako to naàlost obi~no
biva. O~i bi mu zasijale revno{}u i glas se podigao tek onda kad bi svoju pravoslavnu
bra}u video da {uruju sa neiskrenim ekumenizmom na{ih dana koji je on, u formama
kako se pokazuje sa druge strane, smatrao za jeres.
Otac Georgije nije imao li~nih problema koje nije mogao, u nadi na Gospoda,
vitalnom snagom svoga duha i voqe da re{i. Zato je bio izraziti optimista, "gospodar
situacije" u svom domenu, onaj koji se vazda u Gospodu radovao. Jedna mu je samo
muka i nevoqa na srcu leàla: {to je rod wegov Srpski postao nedosledan veri
pradedovskoj; {to je Srbin u svojoj verskoj povr{nosti sobom zadovoqan; {to se nigde
ne zapaà polet, spremnost na `rtvu, asketski ili misionarski podvig, - jedan vatreni
idealizam za stvar Hristovu radi nas samih. On je sa Grkom i Rusom lako mogao o
religioznim temama da razgovara, dok sa Srbinom nije. I sigurno je da se otac
Georgije u mnogim na{im Svetogorskim no}ima svesrdno molio, da Gospod podari
jedan skori po~etak duhovnoj obnovi nekad i do skora tako slavnog Nemawi}skog
soja.
* * *
Na kraju nek ostane na razmi{qawe na{em ~itaocu jedna paralela izme|u Branka i
Georgija Vitkovi}a. Da Branko nije postao monah Georgije, ve} ostao da "izgra|uje
svet", on bi kao elektrotehni~ki inìwer jedva kome neposredno koristio. I bez wega je
struja i{la svojim tokom i ~inila svoje. Svet i sa wim i bez wega ne bi bio sre}niji. Dok
se o ocu Georgiju niukom slu~aju ne moè da kaè, kao za Branka, svejedno bio on ili
ne bio. On je zauzeo mesto u srcima mnogih qudi i tamo ostaje da deluje i daqe. On
je mnoge sudbinski pokrenuo sa mesta gde su se u ìvotu bili "zaglavili". Na Svetoj
Gori on je ostavio prazninu koja }e da podsti~e druge da je popune. Onakav kakav je
od nas oti{ao, on }e jo{ silnije da deluje u duhovnoj slobodi onoga sveta, pomaù}i
mnogima koji wegovom primeru budu sledili.
Smrt oca Georgija do{la je za nas sve koji smo ga znali i trebali, prerano i
iznenadno. Otac Petar, otac Arsenije i otac Joakim sa Isposnice svetog Save u Kareji,
razgovarali su dva dana ranije sa wim. On im je jo{ toliko tu "na domaku ruke", da ja
u ovom napisu nisam uop{te mogao da uzmem odstojawe i da oca Georgija
sveobuhvatnije pogledam i reqefnije prikaèm. Zato ovo dovde re~eno ni izbliza ne
pokazuje ko je bio i {ta je zna~io otac Georgije Vitkovi}. Ali wega su posledwih
nekoliko godina, otkad Srbi sve u ve}em broju pose}uju Svetu Goru i Hilandar,
upoznali i doìveli izvesni na{i intelektualci, teolozi i monasi. Ja znam obrazovane i
visokoduhovne na{e monahe koji su imali vrlo impresivne susrete sa ocem
Georgijem. Nadam se da su oni umeli srcem boqe da snime i da }e biti u stawu
uspelije razumom da reprodukuju te svoje doìvqaje radi koristi svih nas koji smo
jo{ na putu, a pre svega radi Slave Bo`je kojoj je svoj zemni ìvot posvetio i
`rtvovao ...
Monah Mitrofan Hilandarac
- Svr{etak Blagosloveni brak i prokleti brak
Radujmo se, bra}o moja, i veselimo {to nam Gospod na{ darova blagosloven
brak. Gospod nam zapovedi da mu` uzme jednu ènu, a tako i èna jednoga muà.
Kada se zaru~e, da se ispovede ~iste vere, sa strahom i trepetom i
bogoboja`qivo{}u i da se pri~este i Pre~istim Tajnama sa strahom i trepetom i
bogoboja`qivo{}u. I kada se pri~este, da se ven~aju u crkvi i posle tri dana da se
spoje. A ako ho}ete, bra}o moja, da napravite veseqe, uzmite peva~e da pevaju celi
dan, da slave Gospoda na{ega. To se onda, bra}o moja, zove blagoslovenim brakom.
Tada, bra}o, da vam hiqade, mirijade prepreka i ~ini bace, ni{ta se ne lepi. Tada,
bra}o, supru`nici ra|aju blagoslovenu decu, pa ih Bog blagosiqa da i ovde, u ovom
sujetnom ìvotu, u dobru i miru poìve i da odu i u raj. A ako mu` uzima po dve ili tri
ène, ili èna po dva ili tri muà, taj brak nije blagosloven, nego je blud i
prequbni{tvo. Svedobri Bog stvorio je jednoga ~oveka i jednu ènu da se uzimaju i
ra|aju decu. Jesi li se oènio, brate, jesi li rodio decu? Nisi rodio decu, umrla ti je èna?
Ne uzimaj drugu, nego postani kalu|er i poradi za du{u svoju, da u raj u|e{, a nemoj
da uzima{ mnogo èna i sti~e{ sav svet, pa da ode{ u geenu. Ako ode{ u
preispodwu, kakva ti je korist? Dobro li je u geenskom ogwu?
Sv. Kozma Etolski
PISMO U DAVNA VREMENA PUTOVALOGA JUDEJANINA
KA UÎTEQU RAVVI AARONU O ISUSU HRISTU
- tre}i nastavak Ceo je Jerusalim bio ovim zadivqen; i svi, kojima nije ranije zavist i zloba srce
oslepila i okamenila, verovali su nesumwivo, da je Isus istinski Mesija.
No fariseji, kwièvnici i stare{ine, ipak su disali zlobom protiv Wega zato, {to
je On javno, pred narodom, osu|ivao wihovo licemerstvo, gordost i druge poroke.
Posle vaskrsewa Lazareva, oni su se kona~no re{ili da Ga ubiju; jer su predvideli da }
e se ceo narod obratiti k' Wemu, ako se Wegova ~udesa ne prekrate, no se tako budu
i daqe produàvala, i da }e tako wihovoj vlasti biti kraj. No, uhvatiti Ga javno, pred
svima, i predati Ga kazni, bilo je te{ko; jer je On imao mnogo pristalica, koji su Ga
pratili.
Posle toga doga|aja, ja sam ~e{}e bivao kod Lazara, i razgovarao se sa Wime.
Pri~ao mi je, da je se posle svoje smrti probudio u nekom {irokom i mra~nom
prostoru, gde su dva an|ela neprestano bila uz wega, milostivo sa wime se ophodili, i
da su mu otkrili, da se on opet mora vratiti u zemaqski ìvot, radi svedo~anstva o
dolasku Mesije.
Uostalom, on je bio takav, kao i pre, samo je se ~e{}e zarowavao mislima u
samoga sebe, i u budu}i ve~ni ìvot, i svagda je bio àlostan, kao da je imao neku
unutarwu tugu.
- Slu{ao sam kako Isus u~i u hramu, i èleo bih celoga ìvota slu{ati Ga. Sve
Wegove re~i ispuwene su duhom ìvota i nebesne tajne premudrosti.
Iz Wegovih re~i dalo je se zakqu~iti, da On mora umreti kao `rtva za grehe
celoga sveta, a za tim vaskrsnuti, i vratiti se k' nebesnome Ocu, pa opet do}i na
zemqu, i tada urediti carstvo svoje.
Za Judeje to je nepojmqivo, po wihovom la`nom shvatawu o Mesiji; jer oni
zakqu~uju, da Mesija mora biti zemaqski, silni car, koji }e ih osloboditi od rimskoga
jarma, i u~initi ih gospodarima celoga sveta.
[ta vi{e, Wegovi u~enici, koji su bili prosti ribari, no pri tom pobo`ni i naivni,
nisu bili potpuno ube|eni u to, da }e Isus umreti i vaskrsnuti. [to se ti~e mene, ja, po
slabosti svoga razuma, ne mogu prozreti u ovu tajnu, ali i meni izgleda nemogu}e, da
bi se slavno, mirno i sveop{te carstvo Boìje moglo utvrditi sve dotle, dokle se qudi
nalaze u ovakvoj bezbo`nosti i nevaqalstvu, naro~ito kakav je sada na{ narod.
Potrebno je pre svega ispraviti i vratiti qude na pravi put, a ovaj je ciq Isus i
imao u vidu.
On ho}e, ispuwavawem voqe Otca Svoga, stradawem i krsnom smr}u, da
iskupi ~oveka od greha i ve~ne smrti. Kratki moj razgovor sa Wime, u pritvoru
Solomonovoga hrama, utvrdio me je u tome mwewu.
Jednoga ve~era, do|em ja na molitvu u Solomonov hram; tamo ~uh, da se i
Isus nalazi tu u priprati.
On je bio sam sa Svojim u~enicima; Jovan je tako|e bio uz Wega.
Ugledav{i mene, Isus mi prijateqski dade znak da Mu se pribliìm, - pa }e me
tad zapitati: "Ho}e{ li ti ostati ovde do dana Pedesetnice?!"
- Tako }u u~initi, Gospode, kako si mi zapovedio, kaèm ja.
A On }e tad produìti: "Ispuniv{i ovde {to ti je nare|eno, idi u Rim, gde }e ti se
otkriti to, {to }e posluìti ka tvome miru i spasewu. Carstvo moje ne pripada ka
ovome toku vremena, niti se sastoji iz zemaqske slave, no u ispuwavawu Mojih
zapovedi".
Ja na to rekoh: Gospode! meni su nepoznate zapovedi Tvoje!
Na{ta mi On re~e: "Qubi Boga tvoga vi{e od svega, - vi{e od samoga sebe;
qubi bli`wega tvoga, kao sebe samoga, i veruj u Mene: tada }e sre}an (blaèn) biti
udeo tvoj sad i na veki. - Mir neka je s' tobom!"
Po{to sam Mu se poklonio do zemqe, ja sam se od Wega udaqio kao sa nekom
tajnom slutwom i bolom u du{i.
- Pribliàvao je se praznik Pashe, i svakojaki stra{ni glasovi pronosili su se po
Jerusalimu o Isusu.
Stare{ine su zapretile, da se ne pronosi glas o vaskrsewu Lazarevom.
Jedno jutro, vrlo rano, probudi me moj doma}in, koji utr~a u moju odaju i
re~e: "Ah, kakav uàs! - oni uhvatili Isusa, i sad Ga vezanoga vode k' Pilatu. Vele, da
Ga je jedan od dvanaest u~enika predao; - kazao je prvosve{teniku, gde }e Ga i kako
uhvatiti; {ta vi{e, ~ak je i sam sprovodio jedan odred vojnika, koji su na Jeleonskoj
gori - u Getsimanijskoj ba{ti uhvatili Isusa; - za to je izdajnik kao nagradu primio
trideset srebrenika". Mi se poùrismo k' sudskom domu...
Od uàsa, kosa mi je uspravno stajala, kada sam do{ao i video tu, kako
mno{tvo naroda besomu~no vi~e i moli Pilata, da preda na smrtnu kaznu Isusa.
Sve{tenici i stare{ine jo{ vi{e su bunili narod i podstrekavali ga, da zahteva,
da se Isus preda na raspe}e. Srce mi je se krvqu oblivalo, kad sam video takvu zlobu
protiv nevino osu|enoga Isusa.
Tuìo sam i o tome, {to na{em narodu opet predstoji stra{ni sud gwev Boìji;
jer ova stra{na krivica ne moè ostati bez pravedne kazne.
Krv ovoga pravednika na nebo }e zavapiti za osvetu.
Mi smo tamo proveli nekoliko ~asova, kako bi saznali ~ime }e zavr{iti svoj
sud ove nepravedne sudije. Naposletku, mi smo videli stra{an prizor...
Isus je bio izveden na uzvi{eno mesto; On je bio nemilosrdno izudaran
bi~evima, telo Mu je bilo sve krvqu pokriveno; na glavi je imao venac od trwa, na le|
ima la`nu carsku, pocepanu haqinu skerletne boje, a u rukama rogoznu trsku!
Ja sam Ga jedva poznao. Tako je On, radi poruge, bio izveden pred besnu
gomilu sveta!
Lice, i ako vrlo spokojno, izdavalo je sliku najve}ega stradalnika. Tako su se
besomu~no narugali nad Wegovim carskim zvawem Wegovi krvoèdni neprijateqi.
[ta vi{e, oni su pri pogledu na ovoga Stradalca jo{ i rukama pqeskali...
Moje o~i nisu mogle daqe izdràti ovaj stra{ni prizor; ja sam se odmah otuda
s' pla~em udaqio. Du{a je moja sva bila ispuwena qubavqu, i dubokim sau~e{}em
ka Isusu.
Moj doma}in, u koga sam bio sa stanom, pridruì mi se, i mi smo zajedno
gorko plakali i molili se.
Malo docnije, ~uli smo, da su Ga poveli iza grada, na brdo Golgotu, da Ga

tamo na krstu raspnu, mi smo ostali kod ku}e i bili smo u velikoj tuzi. Predstavi sebi
kakvo se je stra{no i ne~uveno ~udo u to vreme dogodilo! Oko pola dana, sunce je
postalo svo krvavo i pomra~ilo se! Tama je bila mnogo ve}a, no pri potpunom
pomra~ewu, i najedanput je se stvorila duboka no}; a kako u to vreme nije bio pun
mesec, to pomra~ewe sunca nije moglo ni biti.
Sve je ìvo spopao uàs i trepet; jer su u ovom pomra~ewu razumevali vidqivi
gwev Bo`ji. Tama je trajala tri sata.
Budu}i u nedoumici, jezi, i tuzi du{evnoj, mi se re{ismo da odemo na Golgotu.
Tamo smo videli sliku uàsnu! Videli smo Isusa na krstu, me|u dva razbojnika
raspeta ... On je bio jo{ ìv! no na àlost, u smrtnim mukama i klonulosti!
Ja sam se pribliìo ka krstu, koliko je bilo mogu}e; tamo sam video Wegovu
pre~istu Mater, gde kod krsta sa neiskazanom àlo{}u stoji, koju je okruàvalo
nekoliko ~estitih èna, koje su gorkim svojim ridawem du{u razdirale.
Wegov najmiliji u~enik Jovan, tako|e je stajao kod krsta, i pla~u}i gledao na
Svoga umiru}ega Gospoda. Najedared mi smo ~uli Wegov silni glas: "O~e! u Tvoje
ruke predajem duh moj!"... Zatim Mu je se glava preklonila ka srcu, i On je se jo{ dva
puta uzvio, i predao duh Bogu Ocu! ... U tom ~asu, zemqa je se potresla tako
stra{no, da su se gore (kamene litice) u par~eta raspadale!... Mi smo se }ute}i
pognutih glava ùrili, da se {to pre udaqimo od ovoga stra{noga prizora.
Idu}i domu, videli smo po ulicama bi}a, sva u svetlosti obasjana, koja su
ispred nas i mimo nas proletala, i koja smo mi smatrali za an|ele, no posle smo
saznali, da su to bili sveti muèvi iz davnih vremena, koji su sad ustali iz mrtvih i
javqali se na mnogo mesta bogoboja`qivim i pobo`nim qudima.
Kad sam do{ao kod doma, razmi{qao sam o svemu, {to sam video i osetio; i
vera moja u Isusa, kao u Mesiju, smr}u Wegovom, mnogo je se u meni pokolebala,
premda mi je jo{ mnogo {to-{ta i nepojmqivo bilo.
No, ona grobna tama, tresewe zemqe, vaskrsewe iz mrtvih mnogih svetih; sve
boqe i boqe uveravali su me, da je postradali i umrli Isus morao zaista biti najve}e
Boànsko bi}e na nebu i na zemqi.
Me|utim, dogodilo je se u to vreme jo{ ne{to ~udnovatije. Svuda je se proneo
glas da je se u samom ~asu smrti Isusove, t. j. u vreme zemqotresa, ogromna,
dragocena zavesa u hramu, vise}a izme|u "Svjataja" i "Svjataja Svjatih" sa vrha do
dna, razdrla tako, da se sva unutra{wost "Svjataja Svjatih" mogla videti!
Ovo me je ~udo naro~ito izumilo i zastra{ilo, jer nije ni~ega dobroga na{em
narodu predskazivalo.
U Jerusalimu je vladala duboka ti{ina; svuda su se mogla videti samo tu`na
lica, besnilo i bura naroda bila je se sti{ala.
Tre}ega dana izjutra opet je nastalo stra{no kome{awe i vreva. Svuda je se
bio proneo glas, da je Isus ustao iz mrtvih!... @ele}i uveriti se u istinitosti, poùrio
sam se u onaj dom, gde su bili na okupu Mati Isusova i Wegovi u~enici.
Tu sam saznao, da je Isus zaista vaskrsao, i svi Wegovi sledbenici nadali su se
da }e Ga videti. No ja po svome poslu, morao sam se krenuti na put za u Kesariju i
Ptolomaidu, a na obratnom putu za tri nedeqe vratiti se u Jerusalim.
Tako ja posetiv{i Kapernaum na bregu Tiverijadskoga jezera, gde zate~em
veliki zbor qudi, koji su verovali u Isusa, i koji su o~ekivali, da Ga vide Vaskrsnuloga.
Ja sam se pridruìo k' wima; i na{a usrdna èqa da Ga vidimo svakoga je ~asa
bila sve ve}a, dok se naposletku nije pretvorila u sveop{tu molitvu.
Dragi Ravi, zamisli na{e iznena|ewe! Najedared On je stao me|u nas! Bog je
svedok, to je On isti bio! Wegovo je Lice sijalo nebesnom rado{}u i Boànskom
slavom; sav je bio okruèn sjajnom svetlo{}u haqina Mu je bila neobi~no bela, rane
su Mu izgledale kao rubini.
Nemogu}e je opisati tu radost, veseqe i du{evnu nasladu, koju smo mi
ose}ali...
Svi smo pali na kolena i plakali, gledaju}i u Isusa. Nas je bilo do pet stotina
qudi.
"Mir vam" - bile su prve Wegove re~i.

Zatim, po{to nas je uverio o istinitosti svoga vaskrsewa, zapovedio nam je, da
qubimo drug druga, i kazao da idemo u Jerusalim, gde }emo saznati voqu Wegovu.
Sada smo bili svi uvereni i ute{eni, po{to smo videli vaskrsloga Isusa, i svi
smo zajedno, celu tu no}, u pojawu psalmova i molitava proveli.
Izjutra, ja sam otputovao u Jerusalim. Tamo je opet bilo sve po starom;
izuzimaju}i u~enike Isusove, malo je se ko trudio da se uveri o istinitosti Wegovoga
vaskrsewa.
Raspu{tenost, zabave i rasko{ i sada su bili u pre|a{woj sili...
U dan Pedesetnice, dogodilo se je novo ~udo. Posle slabog zemqotresa,
zasijao je ogweni blesak nad onim stanovima, gde su se Isusovi u~enici sa Wegovom
Materom skupqali. Ovaj blesak si{ao je u dom i vi|eni su bili ogweni jezici na glavama
Matere i svih u~enika Isusovih.Svi su se oni odjedared ispunili Duhom Svetim.
Petar, jedan od wih, ribar iz Vitsaide, po~eo je propovedati sabranom narodu
o vaskrsewu Isusovom, tako silno, da je se na hiqade od toga naroda obratilo ka
vaskrslome Isusu, i poverovali u Wega, kao istinskoga Mesiju i Sina Boìjega. Naro~ito
je bilo divqewa dostojno to, {to je svaki od ovih novo obra}enih, ~uo u jedno i isto
vreme tu propoved na svom materwem jeziku iz naroda iz koga je bio, dok me|utim,
Petar je govorio propoved na svojem (materwem) jeziku.
Ja sam posetio Petra, sa kojim je se nalazio jo{ i apostol Jovan i Jakov, - i od
wih sam saznao o voznesewu (uznesewu) Isusovom na nebo, ~ega se ja nisam
udostojio videti.
Ovi izbrani muèvi kao da su sada bili nanovo preporo|eni; bili su ispuweni
nebesnom mudro{}u i nepokolebivom verom. Oni propovedaju sa takvom silom i
ube|ewem, da ja, sem Isusa, jo{ nikada nikoga tako nisam slu{ao, i ja sam sad
blagodario Boga, koji me je obratio na put vere, istine, i nade na spasewe Gospodom
na{im Isusom Hristom.
Mnogo ti jo{ {ta imam kazati pri sastanku na{em. Oprosti Ravi! èlim ti
blagoslov, i veruj nesumwivo u Isusa.
Iz qubavi ka Isusu i bli`wim posrbio ovo pismo mnogogre{ni sluga Gospoda
Isusa Hrista
monah Platon - Teoktist
DU[MANIN
(Porodice Igwata Simeunovi}a i Petra Krsmanovi}a nisu se dobro slagale. Ali
kad se Igwat oènio devojkom, koju je i Petar prosio, onda se quto zavadi{e. Petar i
Igwat gonili su, koliko su mogli, jedan drugoga, pa se i selo podelilo zbog wih u dve
grupe. Kad se Igwat opasno razboleo, Petar se u prvi mah radovao tome. Ali se
postupno ta radost pretvorila u àlost {to umire jedan istaknut ~ovek. Petar je legao
na poqu i sawa...)
No} be{e tiha. Ne be{e mese~ina, ali se nebo osulo zvezdama. On je gledao
onu zvezdu sjajnu i lepu...
Najedared oseti da se diè sa zemqe, pa polete u nebesne visine. Kao da ga
nose neka krila... On je ose}ao neku milotu prolaze}i pored onih zvezdica. O~i mu
zasenule od sjaja wihovog, ali ni jedna nije sijala kao ona wegova zvezda! I on se
uputi pravo woj...
Najedanput se trè... Ta sjajna zvezda kao re~e mu: kuda }e{?... On
uzdrhtalim glasom odgovori: Rad sam da do tebe do|em! - Ne moè{ ti ovamo - A
{to? pita on. - Crn si; du{a ti je crna!... Raduje{ se smrti tu|oj... - Ali kad ga mrzim!... Natrag! re~e mu zvezda i prosu vatru na w...
On se trè... êlo mu obli znoj, a on se be{e snizao s posteqe na travu...Srce
mu je silno lupalo. Baci pogled nada se: zorwa~a odsko~ila visoko, a na istoku izbila
belina. Petli po~e{e javqati zoru...
On sede i prekrsti se. Zatim zaroni glavu u ruke i po~e razmi{qati o svome
~udnom snu.
Jo{ jednom pogleda nada se ne bi li video onu ~udnu zvezdu, ali je ne
moga{e videti...
(Oti{ao u seosku mehanu i tamo je ~uo razgovor o Igwatu koji je na samrti. To
ga je smutilo.)
Ose}ao je ne{to te{ko na grudima; vazduh mehanski gu{io ga je... Diè se i
izi|e pred mehanu...
Lepo jesewe sunce greja{e mu koù na telu. Ovaj lepi dan kao da ga malo
razgali. On je {etao po onom prostoru pred mehanom...
Pa mu do|e voqa da {eta... I on se diè selom... I{ao je onom duga~kom
ulicom koja, sem ne{to dece, be{e gotovo prazna...
On je i{ao daqe... Izi|e iz sela i u|e u potes... Po~e vrqati. Si{ao s puta, pa
udari preko strwika... Marve be{e dosta, jer je potes bio pu{ten. On se spotica{e i
pada{e u rova~e {to su sviwe izrile... ali je i{ao daqe...
Ne{to ~udno be{e u du{i wegovoj... Svoga veka nije bio tako praznih grudi,
ali je ta praznina bila ledena... Ose}ao je da vetar duva u grudnoj {upqini kao u
kakvoj luburu...Beào je od te praznine, a ona i|a{e uza w kao senka...
(Do{ao je ku}i tek uve~e, ali nije hteo ni{ta jesti. Naredio je da mu spreme
postequ u sobi.)
I... zaspa...
Taman uku}ani polegali; taman ti{ina ra{iri krila nad domom; taman popak u
zape}ku utana~io svoju pesmicu, a on se trè...
U~ini mu se da ne{to silno lupnu... On pogleda oko sebe - nigde nikog... Sve
je bilo u najdubqem snu...
Srce mu je lagano lupalo a znoj probi ~elo wegovo... On gleda{e kroz prozor u
no}... Nigde jednog {uma; nije ~uo ni {u{wa li{}a - sve be{e tiho, mirno...
On posede malo slu{aju}i kako srce lupa. Onda se opet spusti na postequ i
okrete glavu zidu...Ali sanak mu ne hte do}i...On se okrenu na le|a, ruke zabaci iznad
glave, pa leà{e tako o~ekuju}i sanak, ali mu sanak i opet ne do|e...Ose}ao je umor.
Telo mu se leno kretalo, ali sanka nema, te nema!...
Okretao se sad na jednu sad na drugu stranu... Name{tao se, ali se ne moè
namestiti: sve ga ne{to ùqilo, sve mu ne{to smetalo.
Viknu ènu. Ona se odazva.
- Prostri mi napoqu!
Ona poslu{a bez pogovora...
On leè, ali se sanak sasvim razbi. Ama oko na oko!... On se diè...
Po~e hodati onako bos avlijom, ali mu neki nepoznati teret i na telu i na du{i,
pa ga taj teret priteè k zemqi, i du{u mu prigwe~io toliko, da ve} ne moè da
dahne...
Zlovoqa neka ovladala wime, pa bi ~upao svoje ro|ene kose... Kud pogledi, sve mu
jad i ~emer pred o~ima...
U takvom raspoloèwu i zoru do~eka. Bio je neki sve~anik. @ena mu iznese
~isto rubqe i re~e da se obu~e.
On se obu~e, pa se diè mehani.
Qudi se razgovarali o raznim stvarima i prepirali se. On ih je ~uo, ali nije
slu{ao... Svi mu ne{to izgledahu vrlo sitni; wihovi razgovori ne mogo{e ga oìveti niti
otrgnuti od wegovih zlovoqnih misli...
On je }utao. - Pred o~i mu najedared izi|e Igwat... Wemu se ~inilo da ~uje

re~i wegove... A te re~i nekako se ~udno razlego{e u du{i wegovoj. One mu bi{e
kao neki melem...
Pogleda oko sebe...
Najedared sko~i i jurnu kao mahnit iz mehane... Do|e mu da mora videti
Igwata! On mora s wim progovoriti re~-dve, ili cr}i!... Ovaj narod bio mu je dosadan;
razgovori prazni... Jedini Igwat umeo je da rekne re~, pa ako i okornu, opet je re~!...
I izi{av iz mehane, obuzet tim mislima i tom èqom, on okrete {orom... I{ao je
vrlo brzo, boje}i se da, ako bude malo izdangubio, ne}e Igwata ìva zate}i...
ûdom se za~udi{e susedi, ~udom ne~uvenim!...
êtrdeset godina noga Petrova nije kora~ila Igwatovom stranom, a danas
Petar pre|e na Igwatovu stranu, uputi se pored plota, pri|e maloj kapiji, otvori je i u|e
u avliju!...Nazva Boga.
Uku}ani se ubezeknuli.
Je li ìv? upita on.
- Jo{ malo... reko{e mu.
On kora~i preko praga, u|e u sobu, pri|e posteqi bolnikovoj i nadnese se nad
wu.
Bolesnik otvori o~i. I ako behu mutne i krvave, u wima se vide iskra svesti. On
ih izbuqi i zagleda se u Petra...
- Ti?! Prostewa.
- Ja.
- Ama ti?
- [to si do{ao?... Da vidi{ moju smrt!...
- Ne!...
- Ja {to?...
Petar sleè ramenima.
- Ne znam! re~e.
Zatim dodade:
- Ako ti je krivo - ja idem!
To re~e tako àlostivim glasom, da Igwat po~e traìti wegovu ruku. On pruì,
Igwat je prihvati svojom vrelom rukom i pro{aputa:
- Sedi!...
On se spusti na stoli~icu i za}uta{e.
Bolesnik sklopi o~i, a Petar saè glavu. Nije znao za{to, ali se ose}ao tako
miran i zadovoqan drè}i ruku Igwatovu... Ostalo se sve skamenilo...
Igwat je te{ko disao. Petar je ~uo kako mu {u{te xigerice, kao kad ru{ti
promrznut sneg pod nogama.
Da li }e mu se mo}i pomo}i? pomisli on.
I do|e mu neka voqa da ga on gleda i neguje. Wemu se u~ini da }e ga samo
on mo}i spasti. Zato se pridiè i naè nad w.
Igwat opet otvori o~i:
- Ho}e{ vode? upita Petar.
- Ho}u! re~e Igwat.
A vatra iz wegovih usta zapahnu lice Petrovo.
On se okrete, izi|e u ku}u, i vrati se s punim kotlom vode... Pridiè bolesnika i
zapoji ga.
Po{to ga povrati u postequ, Igwat ga opet pogleda:
- [to to radi{? pro{aputa.
Petar opet slegnu ramenima... Onda mu metnu ruku na ~elo. Ono je gorelo.
- Ho}e{ hladnu krpu?
Igwat trenu okom.
On dohvati jedan ubrus {to je o duvaru visio, izi|e u ku}u i nakvasi ga.
Uku}ani do|o{e malo sebi od ~uda. Potr~a{e da mu pomognu, ali on mahnu
rukom.
- Neka, neka! re~e.

I metnu ubrus na ~elo Igwatovo...
Mutan pogled bolesnikov gleda{e ga nekako ~udnovato; bar ga Igwat nije
tako pogledao... I ako be{e taj pogled pomu}en, on je godio du{i Petrovoj. Neko milo
ose}awe pro`ma ga.
- Bi l' jeo {ta?
- Ne! pro{aputa bolesnik.
- Kako bi bilo da te metnem na paru?... ja }u...
- Dockan... pro{aputa Igwat, a suza se svrte u o~ima wegovim...
I Petra obujmi{e suze. On ih bri{e, a one liju... Igwat okrete glavu zidu...
A Petar jo{ bri{e suze. One su mu smetale da vidi suzu u o~ima Igwatovim. Ta
je li mogu}no da je Igwat pustio suzu?... je li mogu}no da i on ose}a tugu {to se
rastaju?...
On nije verovao... Zar mu je mogao biti crwi du{manin od Igwata!... Pa on
pla~e?...
Ne, ne!... To nije istina!...
Igwat jeknu... On mu pritr~a i okrete ga.
Gledahu se o~i u o~i.
- Tu je kraj!... pro{aputa Igwat.
A Petru se ne{to zakoluta pred o~ima. On htede progovoriti, ali se jezik
svezao...
Igwat napreè snagu i diè se.
- Petre, re~e poluglasno. Petre!... Sa...sasvim sam... se opro...stio... Prosti i
ti!...
- Bogom neka ti je prosto!... Prosti i ti meni!...
- Ve} sam... re~e Igwat.
Pa se opet zagleda u wega... I opet zasja suza... Petar je vide... Ona mu se
u~ini velika i sjajna kao ona zvezda, pa se preliva kao dragi kamen... On poduhvati
glavu Igwatovu, naè se pa priti{te poqubac na onu sjajnu suzu i oseti vlagu na
usnama...
Onda se trè, pogleda... Igwat se sme{kao kao detence... Na drugom oku
sjaja{e se onaka ista suza. A te o~i otvorene, bistre, glede ga nekim nebesnim
pogledom.
Svetolik P. Rankovi}
Kakvi treba da budu sve{tenici
Sve{tenici treba da se ne inate, da ne daju povoda za osu|ivawe, da ne
izazivaju sablazni, da se ne me{aju u svaku stvar, da ne vladaju, da ne budu mesari,
trgovci ili carinici, jer oni treba da mole za va{e du{e, da vas kr{tavaju, kade, da vam
blagoveste, daju vam antidor, verivaju vas, ven~avaju, osve}uju Svetom Vodom,
Svetim Maslom, molebnima, molitvama, da vas uznose. Bolesni ste? Oni }e vam
~itati. Na wima je teret. Nemojte da im name}ete hara~ i te{ke dugove. A oni da
budu smerni, razumni, da ne kunu, da se ne gneve, da ne prokliwu, da nemaju
netrpeqivost ni prema kome, ne opijaju se, da budu sjajni kao sun~evi zraci.
Sv. Kozma Etolski
MALA VRLINA ISTRAJNOSTI
@eleo bih da vam skrenem pa`wu da sve male vrline koje tako obilno
doprinose porodi~noj sre}i, zahtevaju stalan napor na{e voqe. Sve one, da bi se
razvile i sazrele, imaju potrebu za malom vrlinom istrajnosti.
U hri{}anskom ìvotu najva`nije je biti re{en da se uvek ho}e i da se svakog
dana po~ne ispo~etka.
Slikovito, kako je obi~no i govorio, Spasiteq je ukazao da je istrajnost jedan od
uslova da bi se ìvelo po Jevan|equ. Naime, rekao je: "Nijedan nije pripravan za
carstvo Bo`je, koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag" (Luka 9, 62).
Kad ora~ ne bi gledao samo napred, brazda koju ore ne bi bila prava. Ali, dok
ora~ i ne pomi{qa da se okre}e natrag, dotle ~ovek koji je stupio na put hri{}anskog
ìvota dolazi u isku{ewe da se okre}e za sobom da bi video koliki je put ve} prevalio.
Bilo da to ~ini zato da bi se divio svojim prvim uspesima ({to opet ~esto dovodi dotle
da se ~ovek zadovoqi postignutim rezultatom i stane), bilo zato {to se upla{io od
duìne puta koji mu predstoji do ciqa, pa àli zbog napora koji je uloìo i smatra da
nije dovoqno nagra|en - u oba slu~aja hri{}anin ne bi trebalo da podlegne zamoru
koji ose}a svaki ~ovek napreduju}i u dobru. Hri{}anin ne sme da je "kratkog daha".
Veliki pothvati ne ostvaruju se u jednom danu. Nijedno trajno delo ne obavqa
se bez u~e{}a vremena, na koje mi obi~no ne ra~unamo. Neka vas ne obeshrabri
sporost s kojom postiète rezultate. Ne ~inimo kao dete koje tek {to je posejalo
seme, ve} je nestrpqivo {to trava nije iznikla i, veruju}i da }e mu "pomo}i", prstom
razgr}e zemqu i tako upropa{}uje zrno koje je tek isklijalo. ôvek ne postaje
pravedan od danas do sutra. Ovo zahteva istrajnost i neprestan napor tokom mnogih
godina. Treba, dakle, umeti ~ekati.
Svakog ko po|e u {kolu Hrista Spasiteqa, taj dobri U~iteq dovodi daqe i na
ve}e visine no {to je pretpostavqao na po~etku. Uprkos pre|enih etapa, ponekad
imate utisak da ste jo{ uvek na samom po~etku. Jo{ jedno isku{ewe obeshrabrewa!
Odbacimo ga brzo jer ta ~iwenica, naprotiv, treba da nas ohrabruje. Kad uvidite da je
ciq daqe no {to ste pretpostavqali, zna~i da napredujete. U stvari, vi se samo ne
slaète da postignete neki osredwi stepen dobrote, ve} teìte vi{em. Svoj ideal
postavqate sve daqe upravo zato {to ste uznapredovali u dobru. Ta~no je da je
strmen sve ve}a ukoliko se pribliùjemo vrhu. Put dobrodeteqi sli~an je pewawu na
visoku planinu. Vrh koji nam se izdaleka ~ini kao jedan jedinstveni masiv do koga se
lako moè dospeti, ukoliko se vi{e pewemo sve vi{e se ra{~lawuje na nizove ~uka i
uvala do kojih se treba popeti ili spustiti po cenu umora koji sve vi{e raste. Pa ipak,
~ovek jednom stigne do pravog vrha.
Tre}i razlog koji nas obeshrabruje jesu gresi u koje, i pored najboqih èqa,
povremeno ipak upadamo. Tada nas uvre|eni ponos goni da se zaustavimo i dignemo
ruke od svega. Me|utim, jedan sveti monah savetuje: "Umesto da se ~udi{ {to si
posrnuo, zadivi se {to si se jo{ uvek odrào uspravno".
Hteti i}i napred zna~i u stvari hteti uprkos svemu. Napredak retko kad ide
pravolinijski, ~e{}e je to vijugav put koji se ~as pewe, ~as spu{ta ali, koji se ipak
pewe navi{e. Istrajati ne zna~i ne pogre{iti nikada, ve} da se ~ovek i kad padne
uvek podigne.
Zato bih vam predloìo: po~iwite svakog dana ispo~etka. Znamo i da nam je
Gospod Hristos savetovao: da ìvimo u sada{wem trenutku, da se ne osvr}emo na
ono {to je pro{lo, kao ni da se "za sutra ne brinemo", jer "dosta je svakom danu zla
svoga" (Mat. 6, 34). Svakog dana moèmo biti malo boqi nego ju~e: u tom "malom"
svakodnevnom napredovawu sastoji se usavr{avawe. U duhovnom ìvotu obi~no je
boqe napredovati korak po korak, postepeno, nego li praviti velike korake koji nas
zamaraju i primoravaju da zastajemo.
Hri{}ani imaju jo{ jedan razlog da istraju, a to je istovremeno i posledwa tajna
male vrline istrajnosti. Ko nas podsti~e da budemo boqi kad je lak{e opustiti se,
ìveti po trenutnom raspoloèwu, ne razmi{qati o svojim postupcima i ne ~initi
nikakav napor? To je glas na{eg Spasiteqa koji u srcu svakoga od nas govori: "Hajde
za mnom"! (Mat. 9, 9). A po{to Ga volimo ne moèmo ostati gluvi na Wegov poziv.
Sveti apostol Pavle nam tvrdi da je Bog taj koji ~ini "da ho}emo i da u~inimo" (Filib.
2, 13). Bog, Koji je pokreta~ svih na{ih ~e`wi ka dobru, ne bi nam ih stavio u srce da
nismo i sposobni da ih ostvarimo, a Wegova svemo}na blagodat pomo}i }e nam
tamo gde na{e snage nisu dovoqne. Bog moè - kaè sveti Apostol - u~initi daleko
vi{e no {to mi od Wega traìmo i {to moèmo zamisliti (sr. 1. Kor. 2, 9).
Po~iwite ispo~etka svakog dana o~iju uprtih u Hrista, na{eg u~iteqa i
Spasiteqa. On }e nagraditi onoga "koji pobedi i odrì dela wegova do kraja" (Otkr. 2,
26). Vernim slugama iz pri~e o talantima (Mat. 25, 14 - 30) rekao je: "Dobro, slugo
dobri i verni". Jesu li oni ~inili neke velike podvige? Ne, bili su samo "verni u malom".
Kao da se te iste re~i upu}uju i svima onima koji se u svakodnevnim sitnim doga|
ajima trude da ostanu verni Bogu i da ispune Wegov zakon qubavi, po cenu malih
napora i sitnih `rtava. Kakva nas nagrada za to o~ekuje? "U|i u radost Gospodara
svoga!" U radost definitivnu - mi to i o~ekujemo - ali, ve} odsad radost }e biti
boànski odgovor na na{u dobru voqu. A ima li ve}e radosti nego biti dobar? Ta
radost je dostupna svakome od nas: ona je neposredna nagrada za na{a mala
svakodnevna napredovawa u dobru.
Ep. Brani~evski G. Hrizostom
(Priredio: Milo{ V. Markovi})
Znak Krsta i wegov smisao
Vidite, bra}o moja, koliko ~asni i sveti Krst pomaè ~oveku. I ko god se
prekrsti nikada ne pretrpi nikakvo zlo, nego ga on ~uva od svake otrovne stvari i
demonskoga isku{ewa. Kako se treba krstiti? Neka ~ovek sastavi tri prsta desne ruke
i stavi ih prvo na ~elo, zatim na pupak, na desno i levo rame, da se sagne i ponovo
uspravi.
I znajte, bra}o moja, {ta zna~i Krst: kada ruku stavimo na glavu, to ozna~ava
Boga Koji je na nebu; kada je stavimo na pupak, pokazujemo da je On si{ao na
zemqu i ovaplotio se, kada je stavimo na desno rame iznad grudi pokazujemo da je
pravedan i besmrtan i da }e pravednike staviti zdesna Sebi, a kada je stavimo na
levo rame, to zna~i da }e suditi svima narodima i da }e one sleva Sebi pustiti u
geenu.
Sv. Kozma Etolski
VAPAJ JAGWETA
Jednom, davno kanula je suza. Kanula je suza pred ikonom Tvorca. U
napa}enom srcu se za~ela, napa}eno srce je izlilo. Gde si Gospode, vidi{ li muku te
napa}ene du{e, vidi{ li jagwe koje stoji pred ponorom?! Bogo, ono je ostalo samo bez
ikoga svog, smiluj se i pomozi mu.
Ho}e da krene, ali ne zna kuda. @eli da dotakne nebo, èli da pobere zvezde,
ali nema snage. Daj mu snage Ti koji si izvor svega {to je dobro. Stoji i ~eka. Gleda
okolo. Opet moli Tebe Gospode Tvoje jagwe daj mu znawa, Ti okeanu mudrosti.
Hvala Ti Bogo, presko~ih ponor, ali vidi{ li tu su vukovi. Ja stojim nemo i
~ekam da me progutaju, jo{ malo i tu su, gde si Ti? Jesi li ostao me|u zvezdama ili si
sa druge strane ponora, ili si tu, a ja Te ne prime}ujem? Spasi me ve} su blizu mene!
Po Tvojoj dobroti Ti si me izvukao iz ~opora i doveo do jedne poqane. Ali, osim
trave ja nemam ni{ta! @elim drugara ne mogu sam pasti travu. Naravno, Ti si mi dao
i drugara. Mi zajedno pasemo travu i volimo Tebe!
Ali, vremenom ja sam prestajao da mislim na Tebe, prestao sam da volim, ne
samo to, ve} sam po~eo da mrzim i ~inim nepravdu. Zaboravio sam da si me stvorio
i dao Sunce, zvezde, vodu, travu, prijateqe, zaboravio sam sve i postao oholi ovan.
Najgori sam bio u stadu. Par puta sam usmrtio svoje drugove, ubijao druge ìvotiwe,
zaboravio sam sve. Mislio sam da sam dovoqan sam sebi i da mogu gospodariti celim
svetom.
Jednom se desilo ~udo. Krenuli smo na novi pa{wak. Ja sam se spotakao i pao.
Po~eo sam da hramqem i da posustajem za stadom. Niko se nije osvrtao. Ja sam
usporavao sve vi{e i gledao kako se na proplanku gubi i posledwe jagwe. Legao sam
pored `buna i u tom momentu iznenada je po~eo da me davi ogromni vuk. Video
sam tada pred sobom smrt, kon~inu i ta{tinu ìvota, video sam sva svoja nedela,
svoj prqavi ìvot. I posle dugo godina u toj muci ponovo sam se setio Tebe. Gde si?!!
Ah, ja se pitam, a znam da me nisi zaboravio ve} sam ja Tebe zaboravio. I dok ja
razmi{qah pojavi se lovac i ubi vuka, a mene izmu~enog odnese ku}i, previ, nahrani
i pripoji mom stadu. Posle svih mojih padova i greha, Ti me ponovo spase!
Oprosti mi Gospode za moju nezahvalnost, oprosti mi Ti okeanu nepresu{ne
qubavi. Kajem se! Vidi{ li vapaj moj? Iz dubine svoga srca vi~em k' Tebi: "Oprosti mi,
Ti koji misli{ o svakoj tvari! Daj mi trpqewa, mudrosti i qubavi da Ti mogu do kraja
celim svojim bi}em sluìti.
Tada je kanula jedna suza a, vapaj stigao do nebeskih pa{waka!
Dobrinka Veqovi}
BLA@ENA KONÎNA
STARCA JOSIFA ISIHASTE
Bez obzira na telesnu slabost i stradawa, Starac je u sebi ose}ao takvo
du{evno spokojstvo i blaènstvo da mu je bilo veoma te{ko da opi{e to stawe.
Govorio bi samo da unutar sebe ose}a ne{to, {to li~i na raj.
A onda je do{lo i vreme wegovog odlaska. îtavog svog ìvota i{~ekivao je
smrt, jer wegovo obitavawe na ovom svetu nije bilo drugo do borba, trud i bol. Du{a
mu je èlela pokoj kao i telo. Iako je u nas ~vrsto usadio se}awe na smrt, wegova
bliskost sa tim "najstra{nijim od svih tajinstava", sa smr}u, ostavila je snaàn utisak
na nas. Izgledalo je da se Starac priprema za svetkovinu, jer ga je savest
obave{tavala o Boìjoj milosti. I pored toga, tokom posledwih dana svog
ovozemaqskog ìvota plakao je vi{e nego obi~no Da bi ga ute{io, starac Arsenije je
govorio: "Star~e, toliko si stradao i toliko se molio tokom ~itavog svog ìvota, toliko
si vapio zbog svoje du{e, a sada jo{ uvek pla~e{?" Starac ga je pogledao i
uzdahnuo: "Eh, star~e Arsenije, istina je to {to kaè{, ali ja sam samo qudsko bi}e!
Kako da znam da li je mom Bogu bilo ugodno, to {to sam za Wega u~inio? On je Bog i
ne sudi kao mi, qudi. Osim toga, ja se ne}u vratiti da ponovo pla~em. Ovo mi je
posledwa prilika. Onako, kako sada u~ini svaki od nas, tako }e nam i biti. Koliko
budemo tuìli i plakali nad svojim gresima, toliko }emo se i ute{iti."
Wegova qubav prema Presvetoj Bogorodici bila je neopisiva. Na spomen
Wenog imena, Star~eve o~i su se punile suzama. On ju je ve} odavno molio da ode
iz ovog ìvota i da otpo~ine. Svecarica ga je najzad usli{ila. Obavestila ga je o
wegovom odlasku na mesec dana unapred. Starac me je tada pozvao i objasnio {ta
treba da pripremimo. Bili smo u stawu i{~ekivawa.
Uo~i wegovog prestavqewa, 14. avgusta 1959. godine, Starca je posetio
gospodin Shinas iz Volosa. Bili su veliki prijateqi.
"Kako ste, Star~e", upitao je, "kako je Va{e zdravqe?"
"Sutra }u, Sotiri, oti}i u ve~nu otaxbinu. Kada za~uje{ zvona, seti}e{ se
mojih re~i."
Uve~e, na sveno}nom bdewu pred praznik Uspewa Presvete Bogorodice,
Starac je bio na slu`bi i, koliko je mogao, pojao sa ostalim ocima. Na Boànstvenoj
liturgiji, tokom pri~e{}ivawa Pre~istim Tajnama, Starac je rekao: "Poputnina za ìvot
ve~ni!" Osvanuo je i 15. avgust. Starac sedi na mu~eni~koj hoklici ispred na{eg
isihastiriona, i{~ekuje ~as i trenutak svog prestavqewa. Siguran je u obave{tewe
koje je dobio od Presvete Bogorodice. Videv{i, me|utim, da vreme prolazi i da sunce
izlazi, po~iwe da ose}a ne{to sli~no razo~arewu i nespokojstvu zbog odlagawa. Bila
je to posledwa poseta lukavoga. Pozvao me i upitao: "Dete moje, zbog ~ega Bog
okleva da me uzme? Sunce izlazi, a ja sam jo{ uvek ovde!" Videv{i da moj Starac
tuguje i da postaje nestrpqiv, usudio sam se da kaèm: "Ne brinite, Star~e!
Pomoli}emo se i Vi }ete oti}i!" Tada su mu suze prestale. Oci su uzeli svoje brojanice
i zapo~eli da se mole. Nije pro{lo ni petnaest minuta, kada je Starac rekao: "Pozovi
oce da u~ine metaniju, jer ja odlazim!" Tada smo na~inili posledwu metaniju pred
wim i uzeli wegov blagoslov. Ubrzo potom, podigao je o~i i oko dva minuta uporno
gledao oko sebe. Zatim je pogledao nas i, pun spokojstva i neiskazanog du{evnog
ushi}ewa, rekao: "Sve se zavr{ilo, kre}em! Polazim, blagoslovite!" Sa tim posledwim
re~ima, priklonio je glavu na desnu stranu, dva-tri puta lagano otvorio usta i o~i i to
je bilo sve. Predao je svoju du{u u ruke Onoga, kojega je prièqkivao i kome je sluìo
od svoje mladosti.
Bila je to uistinu kon~ina prepodobnog. U nama je izazvala ose}awe
vaskrsewa. Pred nama se nalazio pokojnik i na{a àlost je bila sasvim razumqiva, ali
smo duboko u sebi doìvqavali vaskrsewe. To ose}awe me nikada nije napustilo. Od
tog doba, ono prati svako na{e se}awe na nezaboravnog svetog Starca.
Starac Jefrem Filotejski
STARAC AVAKUM
Nedavno, 1979. godine upokojio se starac Avakum iz manastira Lavre, a koji je
imao dar pam}ewa ~itavih glava iz Svetog Pisma. Podvizavao se u pustiwi Vigle, ali
je jedan doga|aj koji mu se desio bio razlog da potpuno upla{en ode u manastir
Lavru. Tamo je ostao do posledwih dana, kada mu se pribliìo odlazak u istiniti ìvot.
Jednog dana, dakle, dok je Starac u Vigli okretao brojanicu na jednoj steni,
iznenada se pojavio |avo kao an|eo svetlosti i rekao mu:
- Avakume, Avakume, Bog me je poslao da te uzmem u Raj jer si ve} postao
An|eo. Hajde da letimo.
Starac Avakum se zbunio i upla{eno mu odgovorio:
- Kako da letim? Ti moè{ da leti{ jer ima{ krila.
Tobo`wi an|eo mu je rekao:
- I ti, Avakume, ima{ krila, samo ih ne vidi{. Postao si An|eo!
Starac Avakum se smireno prekrstio i rekao:
- Presveta moja, {ta sam ja da bih leteo?
Nije stigao ni da zavr{i ove smirene re~i, kad je ugledao kako se tobo`wi an|
eo odjednom mewa u crnu kozu sa krilima slepog mi{a, i kako ska~e prema morskom
bezdanu i u wemu nestaje.
Upla{en i blagodaran Majci Boìjoj koja ga je sa~uvala od |avola koji bi ga
survao u bezdan, starac Avakum je po{ao u svoju keliju, uzeo torbu i vratio se u
manastir Lavru gde je, radi ve}e sigurnosti, i ostao. U svoju pustiwu odlazio je tri~etiri puta godi{we. Sluìo bi tamo Liturgiju i potom se opet vra}ao u Lavru.
Kada mu se smrt pribliìla, wemu je to Bogom bilo javqeno, te je oti{ao u
svoju pustiwu kako bi ostavio svoje kosti tamo gde je u mladosti ostavio meso,
podvizavaju}i se natprirodnim podvizima da bi postao bestelesan, {to i zahteva
angelska shima. Kad bi ga Oci pose}ivali u Vigli, vi|ali bi ga veoma radosnog. Jedan
Otac se pitao za{to je to tako, pa ga je upitao:
Vidim da si mnogo radostan, star~e Avakume, premda ti se smrt pribliàva!
Starac Avakum je odgovorio:
- Za{to ne bih bio radostan, brate moj? Od mladosti sam se borio uz Blagodat
Boìju koliko god sam mogao, pa se sada radujem {to }u biti blizu Hrista.
Tako radosno odlaze Hristovi dobri trudbenici!
Starac Pajsije Svetogorac
Mnogodetni Jovan
Na istoku be{e jedan sve{tenik po imenu Jovan, koji be{e èwen. On i èna
mu imali su dvadesetoro dece. Jednoga dana do|e u sve{tenikovu ku}u Vladika, gleda
decu i pita ~ija su. Moja, odgovori sve{tenik, Bog mi ih dade. Vladika ga upita:
Koliko si godina oèwen? Osamnaest, kaè sve{tenik. Na to mu re~e Vladika: Za
osamnaest godina ima{ dvadesetoro dece? Tebe treba ra{~initi. Sve{tenik mu
odgovori: Ispovedi}u ti se, moj Vladiko, pa ako na|e{ da je blagosloveno {to kaza,
neka bude kako Bog zapoveda. Po~e sve{tenik, pa veli: Ja sam, Vladiko, nau~io
gr~ka slova, sa osamnaest godina postao sam ~tec, sa dvadeset i pet |akon, sa
trideset jerej, a da nisam dao ni jedan jedini dukat za to. Oènio sam se po Bo`jim
zakonima. Prvo smo se moja popadija i ja ispovedili, oti{li smo u crkvu i ven~ali se,
zatim smo se pri~estili Pre~istim Tajnama i posle tri dana se spojili. A kada je za~ela,
razdvojili smo se dok nije rodila. Kada pro|e ~etrdeset dana, opet smo se spojili i opet
razdvojili i tako dobismo dvadesetoro dece, Visokopreosve}eni. Vladika mu re~e:
Da ti je prosto i blagosloven bio. I da ih dobije{ i pedesetoro i sto. Tako je
blagosloveni Jovan svoju decu nau~io slovima, vaspitao ih dobrim savetima, pa i
ovde proìve dobro, a otide i u raj. Ho}e{ li i ti, brate, da donese{ trideset? Ugledaj
se na popa Jovana dok ima{ vremena.
Sv. Kozma Etolski
MIR
Mir nije ni{ta drugo do raspoloèwe ispuweno qubavqu prema bli`wima.
(Grigorije Niski).
Mir je izbavqewe od strasti, koje se ne moè na}i bez saradwe Duha Svetoga.
(Marko Podvi`nik).
Neki brat zapitao avu Pimena Velikog: [ta da ~inim: }utim u svojoj }eliji, ali
ne mogu da steknem spokojstvo?
Starac mu odgovori: Ne ukoravaj nikoga, ne osu|uj, ne ogovaraj nikoga, i
Bog }e ti dati du{evni mir.
Stekni mir u sebi i s tobom }e biti u miru i nebo i zemqa.
(ava Isak Sirin).
@IVOT CARA MUÊNIKA
NIKOLAJA ROMANOVA
Ovaj blagoverni rodio se 6./19. maja 1868. godine, kao sin cara Aleksandra I. i
carice Marije Fjodorovne. Vaspitan u duhu pobo`nosti i uzdrìvosti, on se svagda
se}ao da na dan wegovog ro|ewa Crkva slavi Svetog Mnogostradalnog Jova
starozavetnog, koji je ve} stole}ima uzor i simvol smirenog podno{ewa patwi i
isku{ewa, uzdawa u Boga i vere nepokolebive. U jednom razgovoru sa predsednikom
vlade Stolipinom, desetak godina pre svoje mu~eni~ke kon~ine, Car je izrazio
uverewe da se on nije nimalo slu~ajno rodio na taj dan, i da je to znamewe wegovog

budu}eg stradalni{tva. Pa ipak, bio je svagda spreman da pogine za svoju veru i svoj
narod, smatraju}i to du`no{}u monarha.
1894, nakon kra}e bolesti, upokojio se wegov otac, Aleksandar I. Bio je
odlu~an i hrabar ~ovek, iskreni Hri{}anin. Kraj wegove posteqe sve vreme bdio je
Sveti Jovan Kron{tatski koji je kasnije priznao da, po neispovedivom Promislu Bo`jem
nije mogao da isprosi ìvot Carev iz ruke Svevi{weg. Nikolaj je preuzeo vlast sa
smernom sve{}u o svojoj mladala~koj neiskusnosti, pa ipak, uzdao se u Sina Boìjeg,
Premudrost i Silu O~evu, govore}i: "^vrsto sam uveren da je sudbina Rusije, kao i
sudbina moja i moje porodice, u rukama Boga Koji me je postavio ovde gde sam. [ta
god da mi se desi, ja }u se pokoravati Wegovoj voqi, svestan da nikad nisam mislio ni
na {ta drugo osim na slu`bu zemqi koju mi je On poverio". Gospod mu je poslao
veliku utehu - suprugu Aleksandru. Ova plemenita èna, unuka kraqice Viktorije, bila
je po ro|ewu i vaspitawu Nemica - protestantkiwa. Ona je svim srcem primila
Pravoslavqe i udubila se u ìvot Crkve - do te mere da je u~ila crkvenoslovenski, da
bi mogla da ~ita i peva u hramu. Zbog ovakve revnosti, ruski plemi}ki krugovi,
poodavno obezboèni i odnaro|eni, podsmevali su joj se, smatraju}i je "zatucanom".
Suprug i ona redovno su poha|ali slu`be Bo`je i usrdno se molili, a wihov dvor je bio
otvoren za duhovnike i pobo`ne starce u svako doba. Nikolaj i Aleksandra krunisani su
maja 1896, u velikoj Uspenskoj sabornoj crkvi Moskovskog kremqa. Me|u sluà{~ima
je bio i Sveti Jovan Kron{tatski, koga su posledwi Romanovi veoma po{tovali. Tada se
Car pred svima prisutnim pomolio Bogu da mu podari mudrosti i snage da bi ~estito
upravqao pravoslavnim narodom ruskim i da bi, revnuju}i u carskom sluèwu, dao
dobar odgovor na Stra{nom sudu Hristovom.
Car je vladao u te{ke dane revolucija i pobuna. Na sve strane ratovalo se
protiv pravoslavne monarhije. Pa ipak, on je verovao da je izlaz iz lavirinta
savremenog bezbo`ja u Svetom Pravoslavqu. Naro~ito je nastojao da se u Rusiju
vrate kanonske forme crkvenog ìvota i umetnosti. Obnavqaju}i hramove, on je èleo
da se u wih unose pravoslavne ikone, a ne zapadwa~ke nazovipobo`ne slike, koje su
postale "moderne" od vremena Petra Velikog. Za wegove vlade, u Rusiji je podignuto
10000 hramova, i preko 750 manastira. Naro~ito se starao ovaj blagoverni i
hristoqubivi gospodar i samodràc ruskog prestola da u~estvuje u proslavqawu
svetih ugodnika Boìjih. Najve}e, pak, usr|e imao je Car prema Svetom Serafimu
Sarovskom, novojavqenom ugodniku Bo`jem. Po{to je odluke o kanonizaciji Sveti
Sinod uvek podnosio na uvid i potpis imperatoru, to je bilo u~iweno i kada je
kanonizaciona komisija, ispitav{i i proveriv{i veliki broj ~uda koja su se desila
molitvenim zastupni{tvom sarovskog ~udotvorca, odlu~ila da i Serafima Bogom
znamenovanog uvede u mesecoslov pravoslavnih Svetih. Pro~itav{i predlog, Car je
uskliknuo: "Proslavite ga odmah!" U avgustu 1903. sa suprugom i ~etiri k}eri Olgom, Tatjanom, Marijom i Anastasijom u~estvovao je u svenarodnom slavqu.
Zajedno s ostalim ~lanovima carskog doma i arhijerejima nosio je Serafimov }ivot,
duhovno se raduju}i, kao negda Bogootac David, koji je igrao pred Kov~egom
Zaveta. Tu su mu predali i pismo koje je Sveti Serafim ostavio onom Caru koji }e
u~estvovati u wegovom proslavqawu. Pismo je bilo proro~anstvo o budu}nosti
Romanova; kada ga je Nikolaj . pro~itao, izgledao je, svedoci vele, "bled, ali
odlu~an". Tako|e, svi su pamtili obe}awe divjejevskog gorostasa: "Cara koji me
proslavi - ja }u proslaviti". Odmah posle ovih dana, carica Aleksandra je za~ela i
rodila prestolonaslednika, lepo i napredno dete, carevi}a Alekseja, koji je, na àlost,
bio hemofili~ar. Ova stra{na bolest, koju su Nikolaj . i wegova supruga smireno
podnosili, pripremala je malog carevi}a za potowu mu~eni~ku kon~inu, kao {to }e
se kasnije videti.
Posle poraza u ratu s Japanom 1904 - 1905. koji je, po re~ima Svetog Jovana
Kron{tatskog, do{ao zbog otpadawa Rusije od zaveta vere, izbila je revolucija 1905.
Mnogobrojne bande koje su narodu obe}avale raj na zemqi, ali raj bez Boga i raj
protiv Boga, nasrnule su na same temeqe Rusije, pre svega na ustanovu monarhije.
Tom isku{ewu se odolelo. Rusija je u{la u novi period duhovnog i privrednog rasta i
obnove. Predsednik vlade Petar Stolipin, sposoban i hrabar ~ovek, zaveo je red u
Carstvu i po~eo sa velikom agrarnom reformom - podelom zemqe seqacima. Svuda
su nicale {kole i bolnice, pruge i putevi: mnogi strani posmatra~i tvrdili su da }e
Rusija uskoro postati vode}a privredna i politi~ka sila sveta. Me|utim, ve~iti
nenavidnik dobra, |avo, podsticao je neprijateqe ruskog naroda i u inostranstvu i u
samoj zemqi. Stolipin je ubijen u kijevskoj operi 1911; pre no {to je izdahnuo, pomolio
se Bogu za Cara. Na àlost, posle wega nije bilo tako sposobnih politi~ara. Bliìo se
sumrak Ruskog carstva. Pa ipak, 1913. kada je slavqena tristagodi{wica dinastije
Romanova Nikolaj . i Aleksandra bili su svuda do~ekivani sa odu{evqewem koje je
Cara, okruènog vlastoqubivim plemstvom i zapadwa~ki usmerenim politi~arima,
uverilo da je narod uz wega upravo kao pomazanika Bo`jeg i svedoka da je Gospod,
Car nad carevima, Onaj Koji vlada, a da je zemaqski monarh, po meri svoje vere,
samo sluga Wegov.
Rusija je u{la u rat 1914. da bi za{titila male pravoslavne kraqevine, Srbiju i
Crnu Goru, koje su ugrozile dve mo}ne germanske imperije Austro-Ugarska i
Nema~ka. Mada je Car Nikolaj imao izvrsne veze sa austrijskim i nema~kim dvorom,
a sa kajzerom Vilhelmom bio li~ni prijateq, on je smatrao da je wegova du`nost
za{tita male bra}e, makar po cenu najve}ih li~nih gubitaka. Iako su ga mnogi
upozoravali na nedovoqnu spremnost ruske vojske za borbu, on je smatrao da }e
Gospod pomo}i pravoslavnima. îm su sukobi po~eli, wegova supruga i k}eri su, kao
milosrdne sestre, krenule da neguju rawenike po bolnicama; po{to su pro{le kurs i
stekle potrebnu praksu, pomagale su i pri najteìm operacijama.
Godine 1917, iskoristiv{i pobunu u Petrogradu, grupa izdajnika - politi~ara i
generala - ubedila je Cara Nikolaja . da ~itava Rusija traì od wega abdikaciju. Da bi
se izbegao gra|anski rat, Car se odrekao prestola - prvo u korist sina Alekseja, a zatim
u korist brata Mihaila. Me|utim, tzv. februarskim revolucionarima, na ~ijem ~elu je
stajao zapadni pla}enik Kerenski, ciq je bio ukidawe same ustanove monarhije. Car,
koji je govorio da je spreman da se odrekne ne samo krune, nego i ìvota, za dobro
svog naroda, Novog Izraila, uhap{en je s ~itavom porodicom, i privremeno sme{ten
u Carsko Selo. Na dan wegovog odre~ewa od prestola, 4./17. marta 1917, u selu
Kolomenskoje kod Moskve javila se ~udotvorna ikona Presvete Bogorodice Deràvne,
koja je u rukama nosila znake carskog dostojanstva - skiptar (èzal) i deràvu (kuglu
koja ozna~ava carsku vlast). Rusi su shvatili da je Nebeska Carica sada na prestolu
wihove zemqe, pogruène u stihiju revolucionarnog uàsa. Kasnije joj je akatist i
molitvu sa~inio Svjatjej{i Tihon Ispovednik, Patrijarh Moskovski. Ona ikona se
sa~uvala do dana dana{weg i pravoslavni Hri{}ani veruju da je ona pouzdani znak
da }e se Rusija obnoviti pod omoforom Pre~iste Bogomajke.
U zato~ewu je po~elo stradalni{tvo posledwih Romanova. Kerenski je optuìo
caricu Aleksandru da je nema~ki {pijun. Uprkos pristrasnoj istrazi, dokazano je da je
carica potpuno nevina i sasvim odana svojoj novoj Otaxbini. To nije smetalo vojnicima
- ~uvarima Romanova da se izruguju Caru, pokazuju}i mu da je sada "obi~an gra|
anin", koji ima "ista prava kao i drugi". Nikolaj . je ostao krotak i smiren - na Uskrs
1917, recimo, pozvao je straàre da zajedno s wim i wegovom porodicom proslave
Praznik nad praznicima. Vojnike je to veoma ganulo.
Dok je Car bio u ropstvu, me|u pobo`nim Rusima {irila su se proro~anstva o
wegovoj skoroj mu~eni~koj smrti. Mnogi su se se}ali re~i svetog starca Aveqa,
zatvornika koji je jo{ Pavlu I. Romanovu prorekao {ta }e biti s wegovom lozom. Ovaj
Aveq je posledweg ruskog monarha video kao `rtvu koja }e biti prineta za o~i{}ewe
ruskog naroda. Mitropolit moskovski Makarije imao je 1917. vi|ewe Cara Nikolaja . koji
od Gospoda Isusa Hrista prima i ispija ~a{u stradawa namewenu Rusiji, posle ~ega
se ~uje glas: "Car je narodnu krivicu uzeo na sebe, i Rusima je opro{teno."
Lewin je u Rusiju stigao u aprilu 1917. Poslali su ga Nemci, opremiv{i ga
novcem i uputstvima za ru{ewe ruske dràve. Ovaj krvoèdni zlikovac je, zahvaquju}i
izdajni~kom pona{awu tzv. Privremene vlade, u oktobru 1917. izvr{io prevrat koji je
wega i boq{evike ustoli~io na vlasti. Kerenski je pobegao iz Rusije, ostaviv{i

Romanove u rukama komunisti~kih hordi. Carska porodica vo|ena je po zabitima
Rusije, samo da ne bi bila oslobo|ena. U to vreme, "savezni~ki" Zapad okrenuo je le|a
Nikolaju . Kajzer Vilhelm je poku{ao da kod boq{evika izdejstvuje pu{tawe Romanova
na slobodu; kada je carica Aleksandra ~ula da Vilhelm to nudi zato {to je ona Nemica, odlu~no je odbila wegovu pomo}, govore}i da bi pre volela da umre, nego
da pristane na pomo} od neprijateqa Rusije, wene nove Otaxbine. Posle Tobolska, gde
su izvesno vreme bili sme{teni, Carski Strastoterpci odvedeni su u uralski grad
Jekaterinburg. Wihovo tamnovawe je bilo su{ta svetlost: molili su se Bogu, ~itali ìtija
svetih, a naro~ito mu~enika, i pripremali se za Nebesko Carstvo. Naro~ito je carica
pokazala primer veli~anstvenog podno{ewa patwe: molila se puno za Rusiju i ruski
narod, u pismima hrabrila svoje maloverne prijateqe i svedo~ila kako u du{i
neprekidno ose}a pashalnu radost. Najstarija k}i, Olga, u jednom od pisama prenela
je posledwu poruku krotkoga i blagovernog ruskog imperatora: "Otac moli da
poru~im svima, koji su mu ostali verni, i onima, na koje moè imati uticaja, da se ne
svete za wega, jer je on svima oprostio i za sve se moli, a da se ne svete ni zbog
sebe, nego da pamte da }e ovo zlo, koje je sada u svetu prisutno, biti jo{ silnije, ali
da zlo ne moè biti pobe|eno zlom, nego samo qubavqu"... U bele`nicama Carevih
k}eri ostala je zapisana pesma pod naslovom "Molitva", u kojoj su, izme|u ostalog, i
ovakvi stihovi: "A kad i grob ve} pred nama zine, / nadqudska snaga, od Tebe data, /
s usana na{ih u visine / moli}e krotko za xelata..." Naro~itu trpeqivost i smirenost
pokazao je maloletni carevi} Aleksej, koji je svojom nezlobivo{}u i dobrotom plenio i
surove boq{evike. Ovo jagwe prineto je, u ime svih pravoslavnih Rusa, na `rtvenik
Boìji - kao `rtva za grehe naroda, ogrezlog u tamu i bezbo`je, naroda koji skoro ni{ta
nije u~inio da bi za{titio pomazanika Gospodweg i wegovu porodicu.
1./14. jula 1918, po dopu{tewu Jurovskog, komandanta boq{evika koji su
~uvali Cara, u dom Ipatjeva, gde su Romanovi bili sme{teni, do{ao je sve{tenik
Jovan Storoèv sa |akonom, da bi odsluìli slu`bu. Po{to je protojerej Storoèv i ranije
dolazio, primetio je neku ~udnu promenu kod Carske Porodice: oni, koji su skupa
pevali u toku bogosluèwa, sada su }utali. A kada su, umesto da pro~itaju molitvu
"So svjatimi upokoj", sve{tenik i |akon, ni sami ne znaju}i za{to, istu zapevali, sa
zaprepa{}ewem su ustanovili da su Car i wegovi klekli i da se na kolenima, s
dubokim umilewem, mole. Tek kasnije, kad je ~uo za ubistvo, otac Jovan je shvatio:
Romanovi su znali da se ova molitva peva za wih.
Po direktnom nare|ewu Lewina i Sverdlova, u no}i 4./17. jula streqana je
Carska Porodica: Nikolaj . Romanov, wegova supruga Aleksandra, carevi} Aleksej,
carevne: Olga, Tatjana, Marija i Anastasija, kao i sluge koje su ostale verne
pomazaniku Gospodwem do smrti: lekar Botkin, sobarica Demidova, lakej Trup i
poslu`nik Haritonov. Streqawe su obavili stranci - Jurovski, Jevrejin, jo{ prethodno je
svim Rusima oduzeo oru`je ili ih poslao na druge du`nosti. Boq{evici su pucali iz
revolvera, nemilosrdno. Velika knegiwa Anastasija bila je samo rawena. Wu su zverski
ubili bajonetima. Kad se ovaj krvavi pir zavr{io, tela su spaqena i ba~ena u Ganinsku
jamu, a zatim je na wih sipan kre~, da bi se zatrli tragovi zlo~ina. Ubice su novost
javile Lewinu i Sverdlovu. Boq{evici su kasnije saop{tili da je, zbog
"kontrarevolucionarne delatnosti", ubijen samo Car Nikolaj ; ali istina se brzo pro~ula.
Kad su trupe belih, koje su se borile protiv boq{evi~kih hordi, u{le u
Jekaterinburg i oslobodile ga, tragovi zlo~ina bili su jo{ sveì. U prizemqu Ipatijevog
doma, u sobi u kojoj je ubistvo izvr{eno, na|eni su carskom krvqu ispisani
crnomagijski simboli koji su ukazivali na ~iwenicu da je ubistvo imalo ritualni karakter
- obezglavqivawa Rusije kao pravoslavnog Carstva, posledweg u svetu. [to se
Jekaterinburga ti~e, on je dobio ime naredbodavca ubistva - Sverdlovsk. Trag zla
ne~ove{tvom smrdi i do na{ih dana. Onaj koji je sru{io ku}u u kojoj je ubijen
posledwi ruski Car, zato {to je postala pokloni~ko mesto gde su se sabirali
pravoslavni sa svih strana Rusije, zvao se Boris Jeqcin. Ru{ewe je obavio kao {ef
uralskog oblasnog komiteta KP SSSR 1977. godine.
[to se ubica ti~e, oni su kaznu doìveli jo{ na zemqi. Sverdlov je otrovan {est
meseci posle ubistva Romanova, a Lewin je umro u mukama sifilisti~nog ludila.
Zbog velike pobo`nosti i ~estitosti, kao i zbog hri{}anski podnete `rtve za
dobro ruskog naroda, Ruska Zagrani~na Crkva kanonizovala je Carske Strastoterpce
(Mukotrpce) 1981. godine. U narodu je, pak, po{tovawe Cara Nikolaja i wegove
porodice izuzetno veliko, i pravoslavni se mole Svetim Carskim Novomu~enicima da
ih zastupaju pred prestolom Bo`jim. Od ~uda koja su se tim molitvenim
zastupni{tvom zbila nave{}emo samo jedno, koje se nije desilo Rusu, no [pancu
(1989).
48-godi{wi [panac iz Barselone, Mateo Gratakos Venderel, nekoliko godina
te{ko je patio od bolova u predelu bubrega. Sva ispitivawa su pokazivala da je
"zdrav", i lekari su ga ube|ivali da umi{qa. Jedne no}i, kad su bolovi postali neizdrìvi,
on je, na granici o~ajawa, po~eo da se moli Caru - Mu~eniku da bi ga ovaj zastupao
pred Gospodom. Iako jo{ nije bio pravoslavan, Mateo je u svom domu imao Carevu
ikonicu, znao je wegov ìvot i po{tovao ga. Te no}i bilo mu je lak{e, a sutradan je, na
novom pregledu, otkriveno da je zaista bolestan, i da ima kamen u bubregu, koji do
tada lekari nisu bili u stawu da na|u. U toku narednih mesec dana Mateo se molio
Caru i kamen je bio izlu~en bez ikakve hirur{ke intervencije. Posle ovog doga|aja,
Mateo je pre{ao na Pravoslavqe.
iz kwige:
Golgota Hristove Rusije stradawe Ruske Crkve pod komunizmom
êtiri nu`ne stvari: ispovest, qubav, dolazak u crkvu, milostiwa

Radujem se, deco moja, {to sam do{ao u va{ blagosloveni kraj, ali imam i
jednu àlost. Dolaze mi Hri{}ani pojedinci da mi kaù svoju muku, a ne moè jedan
sluga da sluì dva gospodara, pa ih gonim, a srce mi se razdire. Kao ~ovek koji ima
bistro i razumno dete, pa kad se razboli ne prima svoje dete sebi na postequ, nego ga
gura od sebe da ispusti du{u i ne moè da govori, tako i ja, bra}o moja, ne mogu da
vas sve ispovedim ponaosob. Ali }u vas ispovediti javno: uzmite ~etiri vlasi sa moje
glave, a ja }u uzeti va{e grehe. A vi ispitajte ~etiri saveta koja }u vam dati i shvatite.
Prvi je da na|ete dobrog i delatnog duhovnika, da se ispovedite, da se speru smrad i
sagre{ewa sa va{ega tela. Drugo, imajte qubav i ne predajte se sudovima
agarjanskim, jer }ete poginuti. Tre}e, klawajte se Bogu i ne odvajajte se od Crkve,
pozovite sve{tenike da vam sluè u crkvama Liturgiju svakoga dana, pa da va{ kraj
bude blagosloven, da vam se oproste gresi i da vam Hristos poda svako zdravqe i
napredak.
Sv. Kozma Etolski
ABOR SVETIH NOVOMUÊNIKA
I ISPOVEDNIKA ZEMQE RUSKE
Godine 2000, 20. avgusta, na Jubilarnom saboru Ruske Pravoslavne Crkve, uz
prisustvo predstavnika ostalih Pomesnih Crkava, odsluèna je, u obnovqenom hramu
Hrista Spasiteqa, Boànstvena Liturgija i proslavqen je Sabor Novomu~enika i
Ispovednika zemqe ruske, postradalih od bezbo`nih komunista za veru pravoslavnu i
istinu Bo`ju. Preko hiqadu Novomu~enika uneto je u kalendar posle pa`qivog i
podrobnog ispitivawa wihovog mu~eni~kog ìvota i kon~ine. Na ~elu ove predivne
ètve Gospodwe nalazi se Car - Strastoterpac Nikolaj II Romanov s porodicom caricom Aleksandrom, carevi}em Aleksejem i carevnama Olgom, Tatjanom, Marijom i
Anastasijom, koje su boq{evici ubili u no}i izme|u 16. i 17. jula u gradu
Jekatarinburgu na Uralu. Tom prilikom osve{tana je ikona novomu~enika zemqe
ruske, na kojoj su oni saborno naslikani sa Carskom Porodicom u sredini. Ikona ima
petnaest malih okana na kojima su predstavqene scene mu~eni~kog postradawa
qudi Bo`jih. îtaocima Pravoslavnog puta nudimo ikonu Ruskih Novomu~enika i
obja{wewa svakog okna ponaosob.
Progoni Ruske Crkve po~eli su ve} 1917. Vrhunac su dostigli uo~i 2. svetskog
rata. Samo 1937. bilo je streqano 85 300 sve{tenika i sluìteqa Crkve.
Na glavnom delu ikone nalazi se sabor svetih, koje je Bog proslavio. U sredi{tu
je Carska Porodica, koja oli~ava Na~elo vrhovne vlasti, suprotstavqene haosu. U
pozadini ikone vidi se hram Hrista Spasiteqa, sru{en po Staqinovom nare|ewu 1931,
a kona~no obnovqen 2000. godine - simvol raspe}a i vaskrsewa Svete Rusije. Na
vrhu ikone predstavqena je pobedni~ka Crkva u deizisnom ~inu - poklonewa Hristu,
Koji sedi na prestolu blagosiqaju}i mu~eni~ki podvig. Iza svetih i apostola 1. veka
predstavqeni su ruski sveci - od Svetog Vladimira do svetog pravednog Jovana
Kron{tatskog, ~ime se svedo~i neprekidnost ruske svetosti. Sa strane su predstave
pojedina~nih stradawa.
Na ~etvrtom oknu je stradalni~ka kon~ina dvojice pravednika sve{tenomu~enika Andronika, episkopa permskog i solikamskog i sve{tenomu~enika
Germogena, episkopa tobolskog i sibirskog. Oba su postradala u junu 1918.
Arhiepiskop Andronik je ìv zakopan, a arhiepiskop Germogen je ba~en u reku s
kamenom o vratu.
Razarawe jedne od najve}ih ruskih svetiwa, Trojice - Sergijeve Lavre, tema je
petog okna. Na woj se vidi skrnavqewe mo{tiju Svetog Sergija Radowe{kog i izgon
monaha iz obiteqi. To se desilo 1920. godine, a 1937. streqan je stare{ina Lavre,
arhimandrit Kronid, optuèn za zaveru.
Godine 1918, u julu, u jamu pokraj grada Alapajevska ba~ena je
prepodobnomu~e- nica Jelisaveta, sestra posledwe ruske carice Aleksandre. S wom
su ba~eni i kneèvi Sergej i Vladimir Palej i jo{ nekoliko kneèva roda Romanovih sa
slugama. Posledwe re~i Svete Jelisavete bile su: Boè, oprosti im jer ne znaju {ta
rade.
Na sedmom oknu predstavqen je Sveti Tihon Ispovednik zato~en u Donskom
manastiru kako izlazi da blagoslovi narod.
Ubistvo Carske Porodice je tema osmog okna. Car u rukama drì bolesnog
sina. Svetli likovi Romanovih dati su na tamnoj pozadini podruma doma Ipatjeva, gde
je zlo~in izvr{en. Svetlost je ja~a od tame, Bog od |avola.
Deveto okno predstavqa pravednike pobijene na poligonu NKVD-a Butovo, u
blizini Moskve. Na desetine hiqada nevinih ovde su streqani tridesetih godina 20.
veka, me|u wima i mno{tvo episkopa i sve{tenika. Sada se na tom mestu nalazi hram
Svetih Novomu~enika zemqe ruske.
Na desetom oknu predstavqeni su pravednici u koje pucaju boq{evi~ke horde.
Odmah posle revolucije, narod je krenuo u litije i krsne hodove svedo~e}i veru - i u
taj narod ~ekisti i crvenoarmejci su bez zazora pucali. Pravednici su odeveni u crvene
ode`de, jer je crvena boja - boja mu~eni~ka.
Jedanaesto okno pokazuje mu~eni~ku smrt Sve{tenomu~enika Vladimira,
mitropolita kijevskog, koga su prvog od ruskih episkopa boq{evici ubili na Ukrajini,
po~etkom 1918. I on se molio za svoje neprijateqe.
Na dvanaestom oknu vidimo bezimenu svetu ènu sa svojom decom. Mnoge
bezimene supruge i sestre sve{tenika, kao i mnoge monahiwe, stradale su u logorima
i tamnicama. U najteìm godinama, ako su bile na slobodi, majke su vaspitavale decu
u strahu Bo`jem i ~estitosti. Tako|e, ovde je predstavqen sve{tenik koga boq{evici
odvode sa Liturgije, pravo iz oltara.
êtrnaesto okno predstavqa razarawe Sarovske obiteqi i otimawe mo{tiju
Svetog Serafima Sarovskog.
Na petnaestom oknu dat je Sve{tenomu~enik Kiril, mitropolit Petrogradski,

koji se nije mirio sa ponièwem Crkve i wenom saradwom sa sovjetskim reìmom. On
je okrenut prema nama i blagosiqa nas, dok bezbo`nici pucaju u wega.
Zaista je veliki Gospod u delima svojim! Neprijateqi vere i Crkve u~inili su sve
da zauvek uni{te pravoslavqe u Rusiji. A, gle, oni su nestali, a Ruska Crkva je opstala
i ìvi ìvim ìvotom, proslavqaju}i one koji su ostali verni Gospodu sve do smrti. Blago
nama {to pripadamo Crkvi Pravoslavnoj, i {to se uvek i svagda udostojavamo da
vidimo wenu pobedu nad svim bogoborcima i bezbo`nicima i wihovim ocem |avolom.
Molitvama Svetih Novomu~enika i Ispovednika zemqe ruske, Gospode Isuse
Hriste, Boè na{, spasi nas gre{ne! Amin.
Vladimir Dimitrijevi}

Pravoslavni Put 13

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravoslavni Put 13

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog

Ahilija u Ariqu, Jul - septembar 2001., broj 13.

SPASI NAS HRISTE

svete pesme da se poju.

POGLED NA HRI[]ANSKI @IVOT

1. Mi hri{}ani za na{u ve~nu i najva`niju otaxbinu imamo Nebeski Jerusalim, a opet

Neka bi nas sveblagi Gospod urazumio da se vratimo istinskom svetoota~kom

UGASIO SE PALE]I KANDILO SVETOM SAVI

Malo docnije, ~uli smo, da su Ga poveli iza grada, na brdo Golgotu, da Ga

"Mir vam" - bile su prve Wegove re~i.

On je }utao. - Pred o~i mu najedared izi|e Igwat... Wemu se ~inilo da ~uje

- Neka, neka! re~e.

MALA VRLINA ISTRAJNOSTI

uverewe da se on nije nimalo slu~ajno rodio na taj dan, i da je to znamewe wegovog

wega i boq{evike ustoli~io na vlasti. Kerenski je pobegao iz Rusije, ostaviv{i

^etiri nu`ne stvari: ispovest, qubav, dolazak u crkvu, milostiwa

Na petnaestom oknu dat je Sve{tenomu~enik Kiril, mitropolit Petrogradski,

You might also like