Pravoslavni Put 15

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog
Ahilija u Ariqu, Januar mart 2002., broj 15.

Izlazi sa blagoslovom Wegovog Peosve{tenstva Episkopa @i~kog Gospodina Stefana.
SADR@AJ:
-
Mawe brige vi{e vere

Svete tajne
Neke dileme pravoslavnih hri{}ana danas
Pravoslavna porodica
ûdo u selu Deràvino
Sveti otac Jovan Kron{tatski
Fizi~ko ose}awe besmrtnosti
Dukat
Otac Kiril, podvi`nik manastira Kutlumu{a, potowi iguman istog manastira
Pustiwa u dvori{tu
MOLITVA
I ove }e no}i
na raspe}u biti
du{a moja gre{na.
I ove }e no}i
ko ov~ica mila
traìti svoga
dobroga Pastira.
I ove }e no}i
suze da kapqu
za raspetim Hristom
za qubavqu ne`nom.
I svake }e no}i
molitva ista
traìti Hrista
traìti Hrista ...
Ana Gluvaji}
MAWE BRIGE VI[E VERE
[to mawe vere, to vi{e briga. Jedna od glavnih blagodati vere jeste ta {to vera
oslobo|ava ~oveka od mnogih briga. Dok dete zna, da ima oca i da se otac brine o
ku}i i svima poslovima ku}e, dotle se svaka wegova briga brzo zavr{ava pesmom.
îm ovo saznawe is~ezne umukne i pesma, i siro~e se oseti usred roja od briga, kao
usred roja str{qenova. [to se ~ovek vi{e dre{i od briga sam svojom snagom, sve se
vi{e zapli}e u brige. I radost zamire, i kosa sedi, i telo isparava, i gnev se slaè na
gnev, dok od ~oveka ne ostane suha ko`na torba, ispuwena gnevom i nagnuta nad
grobom.
- Na {to sve va{e brige?
Ovo je bitno pitawe Spasiteqevo ~ove~anstvu, rastrzanom od briga.

"Ko od vas moè brigom primaknuti rastu svojemu lakat jedan?"
Na {to vam sve brige, ako se sutra ujutru sunce ne rodi? A Onaj, ko se brine o tome,
da se sunce sutra ujutru rodi u odre|eni sekund, zaista zbrinu}e lako i sve va{e sitne
brige.
Veli Epiktet:
- Neobrazovan se ~ovek tuì na druge qude, {to mu ne ide sve kako treba;
onaj ko je tek po~eo da se obrazuje tuì se na sebe; a obrazovan ~ovek se ne tuì ni
na sebe ni na druge qude.
Obrazovan ~ovek je za stoji~kog filosofa onaj, koji se predao potpuno u ruke
Vasionskog Razuma.
Jo{ ìvqe obja{wava udes qudski Isaija:
- Gle, sluge }e moje pjevati od radosti u srcu, a vi / koji ste ostavili Gospoda, /
vi }ete vikati od àlosti u srcu i rida}ete od tuge u duhu (65, 14).
Sluga Gospodwi je za proroka Isaiju onaj, ko oslu{kuje voqu Gospodwu i woj sledi bez
roptawa, bez brige i straha.
A najlep{e Gospod Isus veli:
- Marta, Marta, brine{ se i trudi{ za mnogo, a samo je jedno potrebno.
A {ta je to jedno?
Vera: 1) da je Otac ìv, 2) da On nosi glavnu brigu o svemu i svakom i 3) da sin
ne moè ni{ta ~initi sam od sebe (Jov. 5, 19).
Kako onda, da se svaka va{a briga ne prelije u pesmu? Ako istinski verujete u
@ivoga i Budnoga Oca, onda su sve va{e zemaqske brige apsurdne. Svojim
bezbrojnim brigama vi samo dokazujete svoje neverovawe u Boga. Ako pak kaète,
da verujete, a ipak klecate mra~no pred teretom briga, va{a vera zna~i jednu
besmislicu, naime, kao da Doma}in doma vasionskog ne moè, ili ne}e, ili ne ume da
vodi brigu o Svome domu, nego je sve predao najamnicima. Kako }e najamnici spasti
dom, ako ga doma}in ne spase?
Vi me popravqate: sinovi, a ne najamnici. No ako sinovi, prenose sve svoje
brige na Oca, i svu svoju voqu, i sve svoje misli, i sve svoje srce, i bezbri`no vr{e
samo voqu o~evu, takvi su pravi sinovi. A drugo su sve najamnici, neobrazovani
najamnici. Jer niko se ne moè nazvati obrazovanim ko ne ose}a na sebi obraz Oca
nebesnog. Sve drugo je mra~no stado, bri`no i pe~alno, bilo ono sa velikim {kolama
ili bez {kole.
Vera je kao hladan prst pruèn stanovnicima pakla. Sve drugo usijan ogaw, izuzev
toga jednoga prsta. Bezumni sipaju rastopqeno gvo`|e na rastopqeno olovo. Ogwem
se ogaw ne ugasi.
Brige su kao rastopqen metal, u kome se kuva{. Samo vera moè pogasiti
ogaw. Sve drugo je sipawe ogwa na ogaw.
Mnogo vere - malo briga.
Savr{ena vera - savr{ena bezbri`nost.
Savr{ena vera - savr{ena radost.
"Radujte se i veselite se!"
Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost va{a se ispuni (Jov. 5,
19).
Ne ide li Mojsej za Bogom kao dete za ocem? Tako i Avram, Isak i Jakov. Tako i
Samuilo i David. Smotrite kad je Mojseju i Davidu bilo najteè. Zar ne onda, kada su
gubili poverewe u Gospoda i tovarili na sebe bezbrojne brige, uzdaju}i se u svoju
sopstvenu snagu? A Isus? Nije li On najsavr{enije dete u apsolutnoj predanosti,
poslu{nosti i poverewu prema Ocu?
Jevan|eqe Hristovo je radost a ne tuga; olak{awe a ne breme.
Vi{e, dakle, vredi gram vere no tovar brige.
Hri{}anin, koji ovo nije shvatio i usvojio, kr{ten je samo vodom, no ne i
duhom.
Sve{tenik, koji ovo nije shvatio i usvojio, survava se sam niz brdo, uz koje
treba da podiè i druge.
Bo`ji blagoslov, mir i zdravqe prate onoga Hristovog slu`benika, koji je u stawu
da iz sve du{e uzvikne:
- U istini vi{e se postiè verom nego brigom!
Sv. Ep. Nikolaj
@i~ki
SVETE TAJNE
@ivot Gospoda Hrista se neprestano oprisutwuje u Crkvi, a Crkva je, po
re~ima Sv. Nikolaja Kavasile, prisutna u Tajnama, i to onako kao {to su ~lanovi (tela)
prisutni u srcu, ili kao {to su grane prisutne u korenu, ili kao loze u ~okotu.
U zapadnoj teologiji se ustalilo pogre{no mi{qewe da su Svete Tajne
ustanovqene tek posle Adamovog pada, kao da prvi qudi u Raju nisu ìveli
svetotajinskim ìvotom. Po ovom shvatawu, ~oveku u stawu prvobitne nevinosti
Svete Tajne nisu ni bile potrebne, a postale su mu neophodne tek kada je sagre{io i
kada su mu zatrebali lekovi za izle~ewe od greha.
U pravoslavnom Predawu Svete Tajne se shvataju kao otkrivewe krajweg ciqa
postojawa sveta, koji je sazdan i darovan ~oveku da bi ga on priveo Bogu, da bi i
~ovek i svet postali u~esnici netvarnog ìvota Svete Trojice. Svetotajinsko
nazna~ewe svet je imao od po~etka stvarawa i mogao ga je ostvariti jedino u
zajednici sa Bogom. Ovo nazna~ewe svet kona~no ispuwuje u Gospodu Hristu, zbog
~ega se tajna spasewa sveta naziva Tajna Hristova. To je tajna ve~ne voqe Boìje,
koja se u potpunosti ostvaruje Hristovim Ovaplo}ewem radi na{eg spasewa: Logos
postade tijelo i nastani se me|u nama (Jn. 1, 14).
Prva Crkva je znala samo za Tajnu Hristovu (Ef. 3, 4; Kol. 4, 3), koja se
ostvarivala u Evharistiji, a Gospoda Hrista je doìvqavala kao Na~alnika spasewa. Po
re~ima Sv. Jovana Zlatoustog, Gospod Hristos ostvaruje tajnu na{eg spasewa
istovremeno i kao Sve{tenik i kao `rtva, `rtva, pak, po telu, a Sve{tenik po duhu,
kao Onaj koji `rtvuje i koji se `rtvuje i kao Onaj koji prinosi i prima, kako se kaè u
molitvi Heruvimske pesme.
Svete Tajne, kao produè- tak tajne Hristovog prisustva na zemqi, nose u sebi
dva bitna obele`ja: one su ikone Budu}eg veka i ostvaruju se uvek u zajednici - Crkvi.
U Svetim Tajnama vernici zadobijaju predukus Carstva Boìjeg koje je do{lo i koje
dolazi, iako ne u svoj punoti. Svetotaji- nski ìvot u Crkvi objavquje pobedu nad
smr}u, odnosno Vaskrsewe, a ono }e biti zajedni~ko za sve qude.
Crkva kao zajednica vernih sabranih u Hristu najpotpunije se projavquje u
Evharistiji kao Tajni Carstva Boìjeg i Tajni Hristovog prisustva na zemqi. Preduslov
Evharistije je sabrawe vernih oko Hrista, a wen ciq je dolazak Carstva Boìjeg, koje
vernima postaje dostupno u Trpezi Gospodwoj. Sveta Evharistija zato i po~iwe
re~ima: Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha. Tako se Evharistija
nastavqa na propoved Gospoda Hrista koju je zapo~eo re~ima: Ispunilo se vrijeme i
pribliìlo se Carstvo Boìje; pokajte se i vjerujte u Jevan|eqe (Mk. 1, 15).
Sveta Evharistija, po re~ima Sv. Teodora Studita, predstavqa sadràj i saètak
sveukupnog Domostroja spasewa. Me|utim, Evharistija nije ponavqawe doga|aja iz
Hristovog ìvota, jer je to nemogu}e. U woj se misti~no produàva Tajna Ve~era, koju
je Gospod Hristos ugotovio Svojim u~enicima, ali koja je i tajinstveno
predugotovqena u Carstvu Boìjem. U ovom veku Trpeza je otvorena svim
pokolewima vernih koji ~ine neraskidivo jedinstvo Tela Hristovog koje je Crkva. Zbog
toga se na pravoslavnim ikonama Tajna Ve~era slika tako da polovinu Trpeze
zauzimaju Apostoli, a preostali prostor je namewen svima onima koji }e pristupati
Pri~e{}u do Drugog Dolaska. Tada }e sesti za Trpezu svi koji su se odazvali pozivu
Carevog Sina (Mt. 22, 2-14).
Evharistija podrazumeva oboèwe ~ove~anske prirode koju Hristos prinosi i
prima; prinosi po meri jedinstva sa ~ove~anskom prirodom i prima po meri jedinstva
sa Ocem. Otuda sve {to ~ovek unosi u Evharistiju, bilo da je re~ o wegovoj prirodi ili
darovima, postaje Telo Hristovo. Svi se u Evharistiji osve{tavaju, a na prvom mestu
onaj koji predstoji evharistijskom sabrawu i prinosi Svetu Evharistiju Bogu. Liturzi, a
pre svega Episkop, postaju sveti jer imaju udela u svetosti Hristovoj, koji je Jedini
Sveti.
Gospod Hristos kao Jerej do vijeka po ~inu Melhisedekovu (Jevr. 5, 6) jeste
izvor sve{tenstva i iz Wega se kroz Wegove prejemnike blagodat izliva i prenosi na
nas. Blagodat sve{tenstva se zadobija u boànskoj Liturgiji u kojoj dolazi do
misti~nog poistove}ewa sve{tenika i Hrista. Sve{tenik postaje posrednik pred
Bogom po uzoru na Hrista i tu mo} sti~e blagoda}u Boìjom posredstvom hirotonije
(rukopoloèwa). To je razlog za{to Sveta Tajna sve{tenstva nikada nije i ne moè biti
odvojena od Evharistije.
Naàlost, gotovo sve druge Svete Tajne su vremenom, zbog raznih okolnosti,
izdvojene iz okriqa Evharistije. Crkva, me|utim, ne moè ostvariti svoje nazna~ewe
ako se zanemari ili izgubi veza izme|u Evharistije i drugih Svetih Tajni. Tu svest je
svakako imala rana Crkva, {to se vidi iz svedo~anstava iz apostolskog perioda, iz
kojih saznajemo da su Kr{tewe, Miropomazawe i Evharistija smatrani jednom i
nerazdvojnom Tajnom. Poznato je da su Apostoli posle Kr{tewa na novokr{tene
polagali ruke, a zatim je vr{eno lomqewe hleba i pri~e{}ivawe novoprosvetqenih.
Sveta Tajna Kr{tewa predstavqa sapogrebewe i savaskrsewe Hristu jer, koji se
krstismo u Hrista Isusa, u smrt wegovu se krstismo (Rimq. 6, 3). U~e{}e
novokr{tenog u smrti i Vaskrsewu Hristovom predstavqa umirawe grehu da bi se
uni{tilo tijelo grijehovno, a vaskrsewe jeste ulazak u novi ìvot da bi, kao {to Hristos
ustade iz mrtvih slavom O~evom, tako i mi hodili u novom ìvotu (Rimq. 6, 4). Zato
se ulazak novokr{tenih u Crkvu povezuje sa Vhodom u Evharistiji. Ovim se Kr{tewu
daje pravi smisao, jer krstiti se upravo zna~i ste}i pravo u~e{}a na evharistijskom
sabrawu. Neophodno je da novokr{teni pristupe Pri~e{}u, jer to i jeste ciq Kr{tewa i
zalog novog, ve~nog ìvota.
U Svetoj Evharistiji, kao Tajni ve~ne radosti vernih, svoje pravo nazna~ewe
nalazi i Sveta Tajna braka. Smisao ove Svete Tajne je proslavqawe novoven~anih i
wihovog potomstva u Carstvu Boìjem. Crkva blagosiqa mladence radi ra|awa dece i
umnoàvawa qudskog roda, {to je zapovest data na po~etku praroditeqima, ali ih
vidi i kao proslavqene pred Bogom. U skladu sa tim su re~i koje sve{tenik govori na
ven~awu: Gospode Boè na{, slavom i ~a{}u ven~aj ih. Na dubqu vezu izme|u
mladenaca ukazuju i re~i iz Poslanice Efescima koje se ~itaju na ven~awu: I bi}e
dvoje jedno tijelo. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi (5, 20-33). Dakle,
u Svetoj Tajni braka na prvom mestu je doìvqaj stvarnosti Carstva Boìjeg, a na
drugom mestu su biolo{ki odnosi. U tom smislu treba shvatiti praksu zabrane
ven~awa u Svetloj sedmici, s obzirom na to da Crkva u tom periodu nagla{eno
doìvqava radost Budu}eg veka, jer o Vaskrsewu niti se ène, niti udaju (Mt. 22, 30).
U hri{}anskom ìvotu u Crkvi naro~itu va`nost ima Sveta Tajna pokajawa.
Govore}i o ovoj Tajni, Sv. Marko Podvi`nik kaè da je Gospod na{ Isus Hristos, Boìja
Sila i Boìja Premudrost, promi{qaju}i o spasewu svih, bogodoli~no, kako On sam
zna, postavio raznim dogmatima (odredbama) zakon slobode i jedan ciq je svima,
kako treba, odredio govore}i: Pokajte se. Iz toga moèmo da shvatimo da se sva
raznovrsnost Wegovih zapovesti svodi na jedno: na pokajawe. Razlog za obavqawe
ispovesti, po Sv. Maksimu Ispove- dniku jeste dvostruk:ili biva zbog zahvalnosti za
primqene darove, ili zbog kontrole i ispitivawa zlih dela. I jedno i u drugo ra|aju
smirewe, jer smiruje se podjednako i onaj koji blagodari za dobra, kao i onaj koji se
ispituje za sagre{ewa. Prvi zato {to sebe smatra nedostojnim dobara koja su mu
data, a drugi zato {to moli za opro{taj svojih sagre{ewa.
U ovoj Svetoj Tajni se, po re~ima o. Georgija Florovskog, s jedne strane,

ogleda duhovno rukovo|ewe od strane duhovnika i sa druge strane, tu je prisutan
poseban ~in Ispovesti i razre{ewe. Ova Sveta Tajna nije preduslov za Evharistiju, ali
se ona svakako odnosi na ~lanstvo u Telu Crkve {to se vidi iz razre{ne molitve: Primi
ga i prisajedini Svetoj Crkvi kroz Gospoda na{eg Isusa Hrista. Ispovest podrazumeva
ispitivawe svih dela koja neko ~ini, a za koja ga savest (drugi ili bli`wi) optuùje,
zatim pokajawe (preumqewe) i usredsre|ivawe svog ìvota u Hristu. U Crkvi, odnosno
u Evharistiji kao ikoni Budu}eg veka, svi koji se kaju mogu postati u~esnici novog
ìvota i budu}eg Carstva Boìjeg.
Neraskidivu vezu sa Evharistijom kao Tajnom Budu}eg veka ima i Sveta Tajna
osve{tawa jeleja. Ona je ustanovqena jo{ u apostolsko doba i svedo~anstvo o woj
nalazimo u poslanici Apostola Jakova: Boluje li ko me|u vama? Neka dozove prezvitere
crkvene, i neka se mole nad wim, pomazav{i ga uqem u ime Gospodwe. I molitva
vjere }e spasti bolesnika, i podignu}e ga Gospod; i ako je grijehe u~inio, oprosti}e
mu se (Jakovq. 5, 14-15). Osve{tawe jeleja u ranoj Crkvi je vr{eno pre Liturgije, a
pomazawe posle zaamvone molitve, odnosno pre samog otpusta na Liturgiji. Ova
Tajna se vr{ila ne samo nad bolesnima, nego nad svima prisutnima na evharistijskom
sabrawu. Time se htela naglasiti uzajamna povezanost svih ~lanova Crkve i veza
izme|u ~ovekovog tela i Tela Hristovog.
Zajedni~ka osnova svih Svetih Tajni je u tome da one projavquju budu}e
postojawe Crkve sredstvima koja dobijaju iz prirode i istorije. U wima se koriste razni
elementi prirode: u Kr{tewu voda, u Evharistiji hleb i vino, u Tajni jeleosve{tawa uqe,
itd. Ova sredstva u Tajnama postaju preobraèna, tako da se kroz wih projavquje
budu}e postojawe sveta. Hleb i vino u Svetoj Evharistiji postaju Telo i Krv Hristova,
odnosno sam Hristos, uqe zajedno sa raznim aromatima postaje miro kojim se
prenosi blagodatna i osve{tavaju}a sila Svetog Duha.
Svete Tajne se vr{e u odre|eno vreme: dan, no}, nedeqa, subota, itd. Vreme,
kao bitna odrednica ~ovekovog bi}a se ne gubi, ono i u Carstvu Nebeskom ne}e
prestati da postoji. Vreme, me|utim, dobija novo zna~ewe u svetotajinskom ìvotu
Crkve. I kao {to }e biti u ve~nosti, tako i u Evharistiji, silom Duha Svetog, vreme
postaje ono {to spaja, a ne ono {to razdvaja. U liturgijskom vremenu, koje ikonizuje i
najavquje Osmi dan neve~erweg Carstva Nebeskog, ostvaruje se prisustvo i
jedinstvo svih Svetih, svih An|ela i svih vernih u Gospodu Hristu, ostvaruje se, dakle,
Crkva kao ikona Budu}eg veka.
U svim Svetim Tajnama se ogleda ìvot Crkve i wenih vernika. One se vr{e
blagovoqewem O~evim, prisustvom Hristovim, koji je Savr{iteq Tajni, i blagodatnim
dejstvom Svetog Duha. Svete Tajne su, po u~ewu Sv. Nikolaja Kavasile, delotvorne
posredstvom molitve. Ovo naro~ito, po u~ewu istog Svetiteqa, vaì za Svetu
Evharistiju koja nije samo prva i najva`nija Tajna Crkve, nego je i posledwa od svih
Svetih Tajni, jer nije mogu}e daqe dosegnuti, niti bilo {ta woj pridodati.
"O mladom ocu Justinu"

A podvizi mladog monaha Justina sve su bivali ve}i i samopregorniji, osobito
podvig molitve i suza. Svu du{u i sve telo svoje, sve svoje duhovne i telesne
sposobnosti on je kroz podvige sebeo~i{}ewa i seberaspe}a prinosio Slad~aj{emu
Gospodu Hristu, kako je Gospoda tada naj~e{}e nazivao, i time ispoqavao svoju
duboku glad i è| za spasewem, za Bogom @ivim i Istinitim, za Jedinim
ôvekoqupcem. "[ta }e mi o~i nad crnim ponorom ovog gre{nog ìvota, govorio je
on (i napisao to u jednom kasnijem pismu), ako one nisu suzarnici? Du{a, {ta }e mi
du{a ako nije Hristova? Jer bez Wega, ona je besmrtni pakao. A i {ta nije pakao, gde
Gospoda Hrista nema". Ili je opet sebi govorio: "O~i moje, vi niste moje nego
Gospodwe, zato - sluìte Gospodu! U{i moje, telo moje, savesti moja, du{o moja,
misli moje, ose}awa moja, vi niste moji nego Gospodwi, zato - sluìte Gospodu! ili umirite smr}u iza koje nema vaskrsewa".
Nepo{tednim samoodre~nim podvizima on je sebe prera|ivao u velikog
podvi`nika na{eg vremena, i zato je u one a i ove na{e nepodvi`ni~ke dane pokazao
se u svemu sli~an Svetim Ocima podvi`nicima i pravim Hristovim bogoslovima.
NEKE DILEME
PRAVOSLAVNIH HRI[]ANA DANAS
Leta 2001. god. , pravoslavni hri{}ani Ariqa i {ire okoline, imali su radost da
slu{aju i da razgovaraju sa protojerejem dr. Qubom Stojanovi}em, profesorom Teolo{kog fakulteta i divnim misionarem pravoslavqa. Ne èle}i da sakrijemo biser koji
smo kroz odgovore oca Qube dobili (na pitawa prisutnih) prenosimo ih i svima vama
onako kako su te ve~eri izgovoreni.
Pravoslavni Put
1) Kako se pona{ati prema ~lanovima porodice koji nisu veruju}i?
- Sa puno qubavi i razumevawa. Imamo slu~ajeva da je èna veruju}a a mu`
nije i obrnuto. Ili da su deca veruju}a a roditeqi nisu. I ja uvek govorim mladima:
treba da se razlikujete od onih koji su oti{li u sekte. Jer one koji su oti{li u sekte u~e:
odreci se oca, odreci se majke itd., a ovde, i ako su neveruju}i oni su va{i roditeqi i
va{im dobrim primerom moète da ih pokrenete da i sami u|u u veru. Jer, mnogo bi
boqe to Bog mogao da uradi kada bi hteo na silu. Me|utim, Bog je dao slobodu
svakome i tu slobodu moramo uvaàvati. I s druge strane, moramo imati strpqewe
jedni sa drugima. Ne moè ni{ta odjednom. I mislim da polovina neveruju}ih zbog
na{e netakti~nosti odustaje da u|e u veru. Moramo biti odgovorni. To je prvi ispit: da
bih ja mogao da ube|ujem nekoga da u|e u veru ja moram prvo u svojoj porodici taj
ispit da poloìm. Naravno, ne treba da nas to optere}uje do nemo}i, da ose}amo da
smo mawe vredni, ovakvi ili onakvi, nego prosto moramo da pobedimo svoj
mentalitet, da pobedimo sve ono {to nas okruùje, da na|emo crkveni identitet svoje
li~nosti i onda }emo mo}i da se ophodimo sa puno qubavi, sa puno razumevawa, sa
puno trezvenosti i bdewa prema ~lanovima svoje porodice. I zato apostol Pavle i
postavqa upravqawe porodicom kao uslov za svaku drugu slu`bu. Dakle, u tom
smislu, mi koji smo veruju}i, i ako imamo u svojoj porodici one koji ne veruju, ne
treba da stalno otvaramo sukobe sa wima, niti da oni misle da je na{a vera protiv
wih, nego moramo najpre da se molimo Bogu za wih. A mislim da je svima nama,
nekako problem molitva. Svi mi govorimo o Bogu, ali malo sa Bogom razgovaramo na
pravi na~in. Moramo najpre izgraditi molitveni odnos u sebi, prema Bogu i prema
bli`wima. I kada bismo imali molitveno pomiwawe svojih bli`wih i strpqewa, izgradili
bismo u tom daru, u toj molitvenoj dinamici jedan pravi izraz i onda se ne bi uzbu|
ivali zbog toga, nego bi se molili za wih. Kako kaè blaèni Jeronim, kada su mu do{li
u~enici sa jednog misionarskog putovawa, i kaù: "Ne slu{aju nas qudi", on kaè: "Pa
govorite onome ko vas slu{a", a oni kaù: "Niko nas ne slu{a", "Ta nemojte re}i, Bog
vas slu{a, Bogu govorite". Dakle, treba se moliti za sve. I onda }emo lako re{iti te
probleme.
2) Kakav bi trebalo da bude odnos pobo`ne dece prema neveruju}im ili
sujevernim roditeqima?
- U na{em narodu ima ne{to jo{ od Svetoga Save, a to je da su ~esto deca
privodila svoje roditeqe Hristu. Ja vidim i u RS gde sam odlazio nekoliko puta da
pratim nastavu veronauke, kako to ide, video sam da je veronauka odigrala jednu
fantasti~nu ulogu u misiji, da su deca vaspita~i svojih roditeqa. Recimo u Trebiwu
jedan mali u~enik kome se roditeqi izja{wavaju kao ateisti, lepo na vratima svoje
sobe napi{e: "Zabrawen ulaz ateistima". Deca imaju smisla, imaju razumevawa, ne
treba ni{ta pretvarati u sva|u, jer ne smemo da dozvolimo da na{a vera ugroàva
ne~iju slobodu, ali moramo imati u sebi uvek èqu da im svedo~imo na pravi na~in.
Sa mnogo strpqewa. To je na{a odgovornost. S druge strane mi smo narod koji ima to
iskustvo tako da je na{a omladina zaista mudra, trezvena i u tom smislu, u duhu
pravoslavqa, u duhu na{e crkve, moramo da budemo najpre prema svojim
roditeqima takti~ni i pribrani da bismo mogli da svedo~imo i drugima.
3) Kako se odnositi prema sekta{ima kada zakucaju na na{a vrata nude}i
svoju literaturu?
- Mi treba da budemo utvr|eni u veri. Kada su u pitawu sekte onda smo mi u
strahu da nas oni ne zavedu. Kao da smo mi nemo}ni, a oni nadmo}ni. Ne treba tako.
Treba da se u~vrstimo u veri. Recimo, kada oni zakucaju na na{a vrata, da kaèmo:
sedi. Ali slu{aj ti mene, ja sam doma}in. Nemoj samo ti meni da pri~a{ tvoju pri~u.
Ali, da bi mi mogli tako da kaèmo, treba da znamo. Mislim da je na{ osnovni
problem u tome da treba na{u veru boqe da upoznamo. Kada bismo mi bili sigurni u
veri, mogli bismo da krenemo u pravu akciju (a to i jeste jedina akcija na{a), da wih
uvedemo u Crkvu, da one koje nam zavode vratimo. Jer mi ne moèmo definitivno da
ih otpi{emo, da ih odbacimo, da ih progonimo kao neprijateqe. Jer oni su neprijateqi
sami sebi. I ja li~no mislim da u mnogim slu~ajevima tzv. "antisekta{tvo" moè biti
isto {to i sekta{tvo. Crkva je iznad svakoga "anti". Crkva nije reakcija, crkva je akcija,
jedna ìva dinamika. Tako da mi u ovim na{im vremenima imamo da se Crkvi
podme}e antisekta{tvo, antikomunizam, i tako se previ|a da su sekta{i i komunisti i
svi ostali, anticrkveni. Moramo uvek jasno dati do znawa da su anticrkveni. Zna~i,
ako smo utvr|eni u veri mi treba da se suo~imo sa wima, da im pokaèmo qubav
hri{}ansku i jaku veru. A ovako, zatvaraju}i im vrata, guraju}i ih sa vrata mi
pokazujemo neku svoju nemo} i slabost, mada ne treba ni u}i u dijalog ako ne
znamo. Treba re}i, dobro brate, do|i ti u crkvu, vrati se ti u crkvu. A ne prosto, da im
dajemo krila da idu i pri~aju: pravoslavni ni{ta ne znaju, oni ne ~itaju Bibliju, itd.
Tragi~no bi bilo ako bi oni bili u pravu. Ja se nadam da nisu. I zato bi bilo dobro da mi
{to boqe upoznajemo svoju veru. Ne da bismo sada mogli wih da poraàvamo, nego
da pobe|ujemo u veri, i da wima ukazujemo dobru priliku da se spasu. Ne da oni misle
da ih u crkvi ~eka lin~. Jer, kako neki nastupaju ko }e od wih da se vrati? Oni misle
da ih ovamo ~ekaju neke glavose~e koji }e im glavu odse}i {to su oti{li u sektu. A
on siroma nije ni znao, zaveden je. Zato moramo pokazati qubav, ali ne biti naivni.
Biti trezveni i budni i znati da ih ima koji su daleko oti{li u tom svom neznawu, ali
moramo biti ja~i od wih u qubavi.
4) Da li ima spasewa za nekr{tene narode?
- Mi pravoslavni ~esto volimo da budemo malo zagonetni, da ... nije dovoqno
ni samo se krstiti, a ne ìveti kako treba. Bog zna kako }e koga spasiti. I mislim da se
ne treba optere}ivati tim pitawima, jer do}i }emo u situaciju da uslovqavamo i
samoga Boga. Ko je krstio razbojnika na krstu? Ali to ne zna~i da neko sada ko zna za
kr{tewe a ne}e da se krsti, da treba da mu dajemo la`no obe}awe. Hristos je jasno i
glasno rekao sve o kr{tewu, i mi znamo {ta je kr{tewe, ali ja se ne bih usudio sad da
apriori odbacujem nekoga, da sada tuma~im voqu Boìju, da maltene Boga
ucewujem kako }e On to da uradi, nego mi treba da se trudimo da te nekr{tene
narode krstimo, ne na silu nego da im svedo~imo, da ih uvodimo u tajnu vere. Dakle,
umesto ovoga: da li }e se oni spasiti, jer mi ne treba da budemo sigurni da smo i mi
spaseni, jer kad do|emo do tog pitawa, onda smo u opasnosti da po~iwemo Bogu da
delimo lekcije, nego treba da se trudimo da zaista nekr{tene ube|ujemo da treba da
se kr{tavaju. Ne pod pretwom: ako se ne krstite te{ko vama, nego: krstite se i u|ite u
radost Carstva Nebeskog, ali to samo po sebi nije dovoqno ako nije osmi{qeno
pravom verom i pravim ìvotom.
5) îni se ~ak da ni nama hri{}a- nima nisu potpuno jasni neki osnovni
pojmovi na{e vere. Samo jedan primer: Sveti oci kaù da se se}amo smrti, a mi
odgonimo i svaku pomisao o tome.
Mi vidimo da ovaj svet ne razume na{e osnovne poruke, na{e osnovne

molitve. Mi vidimo koliko na{ svet pri~a praznih pri~a o ve~nom ìvotu, o raju, o
paklu, o apostolu Petru i tako daqe. Za{to? Boji se smrti, a ne}e to da prizna. Mi
moramo da kaèmo svetu i ~oveku: ne treba se pla{iti smrti, jer je ìv Bog na{, nego
moramo imati nadu u vaskrsewe i razumeti da je na{ Bog si{ao sa neba na zemqu,
uzeo telo na{e, primio smrt, i pobedio smrt darovav{i nam ìvot ve~ni. Zato i sveti
Vasilije Veliki, kada su ga pitali u ono vreme, u latinskoj akademiji: "{ta je to
hri{}anstvo?" (a ono vreme po mnogo ~emu podse}a na ovo na{e vreme, i sada su
neprijateqi Crkve glasni, zlonamerni, kao i u ono vreme, samo mi se ~ini da mi nismo
dovoqno jasni i ubedqivi, ali hvala Bogu, polako se sabiramo i odgovori}emo na sva
pitawa, jer smo u prednosti, ne moramo da izmi{qamo odgovore, samo treba da se
potrudimo da ih na|emo, oni ve} postoje u Crkvi) ~ude}i se, otkud on, lekar, pravnik,
filosof, da postane hri{}anin, dobili su odgovor: "HRI[]ANSTVO JE STALNO SE]AWE NA
SMRT!" O, pobogu, pa vi stalno qude pla{ite smr}u? a on kaè: ne, ne, qudi se pla{e
smrti i bez nas. Na|i mi ~oveka koji ima odgovor na sva kona~na pitawa, pogotovo
na pitawe smrti. Svi odgovori se svode na to da je ~ovek hrana za crve, kaè. A crkva
Hristova nas u~i da je se}awe na smrt najboqe pam}ewe ìvota. Jer ~ovek shvata da
se Bog ne obra~unava sa ~ovekom kroz smrt jer je Bog, koji je do{ao u svet, primio
smrt i pobedio smrt, nije taj koji se obra~unava kroz smrt, nego pobe|uje smrt. A
smrt je na{ izbor, na{ proma{aj i na{ prkos Bogu. Bog nam je dao ìvot i zato i pakao
nije tvorevina Boìja nego je ~ovekovo ne Bogu. Tu moramo biti hri{}ani, da se
suo~imo sa ovim svetom, da jasno i glasno pokaèmo svetu da mi nismo neki
glasnogovornici paklenih muka nego svedoci rajske sladosti. Ali ne u nekom
isto~wa~kom smislu la`nih obe}awa, raja kao zemqe dembelije, nego Carstva
Nebeskog kao radosti u Duhu Svetom. E, u tom smislu mi hri{}ani moramo da
budemo trezveni, da budemo budni, da se suo~imo na pravi na~in sa ovim svetom.
Ne da sada hri{}anstvo svodimo na socijalnu teoriju, na ideju o pravi~nosti i
jednakosti, nego da svedo~imo da je svako od nas poseban, da se ~ini razli~itim,
neponovqivim, ali svi smo prizvani u zajednicu da uzrastamo u zajednici crkve i da
urastamo u tajnu ve~noga ìvota. Tako se osloba|amo od prolaznosti, od
nedore~enosti, i osloba|amo se od svakoga straha. Ne pla{imo se uni{tewa. Mi
govorimo o kraju vremena i ulasku vremena u ve~nost, o preobraàju sveta, o novom
nebu, novoj zemqi, novom ~oveku a ne pla{imo svet uni{tewem, nekakvom silom i
nasiqem, nego svedo~imo svetu smisao na pravi na~in i tako se osloba|amo od
svakoga straha. Ali, za sve ovo je potrebna prava vera, jaka vera, jasna vera i onda
zaista vidimo da hri{}anstvo jeste jedna stalna budnost, trezvenost, oprez jer,
pogotovo u ovo na{e vreme vi{e nije problem tzv. nau~nog ili nametnutog ateizma,
sada je vi{e re~ o nekoj nau~noj fantastici, o nekakvim la`nim verama, la`nim
mesijama, la`nim slobodama, i tu mi moramo da se suo~imo na pravi na~in, i na{a
jedina pri~a treba da bude pri~a o svedo~ewu blagoslovenog carstva, Oca i Sina i
Svetog Duha koja prevazilazi sve sukobe i uvodi nas u jedan stvarala~ki odnos sa
svakim ~ovekom i pokazuje da je svaki ~ovek prizvan u to Carstvo. Tu mi hri{}ani
zaista moramo biti trezveni i budni i mudri i suo~iti se na pravi na~in, jer zaista
moramo po}i od toga, ne da se opravdavamo pred svetom ne da traìmo da nas svet
razume, mi treba da razumemo svoje savremenike, mi treba da razumemo na{u
bra}u, na{e kom{ije, na{e sugra|ane koji su odrasli u jednom sistemu la`nih
vrednosti, la`nih ideologija, koji su razo~arani u sve i svakoga da oni ne mogu
odjednom i olako sve da prihvate, i onda ne smemo svoje svedo~ewe da svodimo na
praznu pri~u, na la`na obe}awa, nego moramo krenuti od toga da onaj koji vi{e ima
moè vi{e i da da, da onaj koji vi{e zna moè boqe i da razume, i zato ne treba mi da
traìmo da nas svet razume, ne treba da odgovaramo na sve wegove hule, prigovore,
sa uzbu|ewem nego sa ube|ewem, ne treba da se uzbu|ujemo i da prihvatimo tu ideju
da budemo druga strana u sukobu. To je osnovno pravilo: nikada druga strana u
sukobu uvek da pokaèmo nadmo} vere. Ali ne ni da budemo naivni pa da nas sada
svet gazi nego da budemo uvek ispravni i uvek trezveni i da se na taj na~in suo~imo
jer imamo {ta svetu da kaèmo. Imamo, samo treba i da umemo. Treba da
svedo~imo, ne treba tu sada da se mnogo optere}ujemo jer imamo jednu sve{tenu
istoriju koja je dovoqno duga~ka i dovoqno jasna i dovoqno ubedqiva da ne treba
ni{ta da izmi{qamo. Mi ne stvaramo, kao {to rekoh, neku novu ideologiju, neku novu
religiju nego svedo~imo crkvu koja }e nadvladati i vrata adova, Crkvu ~ija su vrata
otvorena za svakoga ~oveka. To je razlog na{eg optimizma, i zato ne treba da se
sada zavodimo nekim usko konfesionalnim problemima, da sebe doìvqavamo kao
jednu u nizu konfesija, nego da ose}amo sebe kao crkvu i da ose}amo svakog
~oveka kao prizvanog u Crkvu.
PRAVOSLAVNA PORODICA
SAVET SVE[TENIKA
O sticawu qubavi. Kada ~ovek ìvi u braku celomudrenim, ~istim ìvotom, to je put
sticawa blagodati i put uzrastawa u qubavi.
- Narodna mudrost kaè: "otrpite - zavole}ete" ("sterpitsja - squbitsja"). Ali,
kako je mogu}e stupiti u brak bez qubavi?
- Puno}u qubavi ~ovek sti~e (zadobija) tokom celog ìvota. To je dar Bo`ji koji
se daje po blagodati. Da bi se dostigla takva qubav, treba sticati blagodat i ~uvati je.
I kada ~ovek ìvi u braku celomudrenim, ~istim ìvotom to je put sticawa blagodati i
put uzrastawa u qubavi. Naravno, takvi brakovi u kojima su supru`nici
suprotstavqeni, nisu normalni. Ali i vatrena strast je tako|e nenormalna; strast prolazi,
a ono {to ostane kada strast pro|e predstavqa osnovu za porodi~ni ìvot. Zato se
treba blagonaklono odnositi jedno prema drugome, jer je to obostrani interes, a
poèqan je i sli~an nivo obrazovawa i socijalnog poloàja. Poèqno je i da ne bude
velika razlika u godinama (uzrastu). A do qubavi treba do}i, treba je zasluìti. I tada,
kroz 10- 15 godina mu` }e pogledati na ènu, a èna na muà i on }e pomisliti:
"Kakva sre}a {to sam se ba{ sa wom oènio", a ona: "Kakva sre}a {to sam se ba{ za
wega udala". Takvo shvatawe, da je ~ovek koga smo izabrali jedini za nas i da ne
moèmo za sebe ni zamisliti drugog ~oveka, i jeste qubav. Ali ona dolazi tek kada la|
a porodi~nog ìvota prebrodi mnoge bure i uprkos svemu ostane sa~uvana.
- Qubav i strast nisu isto?
- Strast vi{e od svega zaslepi ~oveka. Zaslepqen stra{}u, ~ovek jako
idealizuje objekat svoga poklowewa, a kada strast utihne, po~iwe sagledavati: "Kako
sam mogao tako oboàvati?!" Zapaà se veliko razo~arawe. Zato ne treba nikada
ùriti. Potrebno je druìti se, upoznati jedno drugo.
Porodi~ni ìvot je no{ewe krsta. U wemu je mnogo radosti, ali i mnogo
pote{ko}a. I ~ovek treba da postupa razumno, treba da bude realista. Ne treba u
porodi~nom ìvotu, kao na lutriji, igrati: ima{ sre}e - nema{ sre}e. To je veoma
ozbiqan korak, re~ je o ve~nom ìvotu, o spasewu. Kroz porodicu je mogu}e spasti
se, a mogu}e je i poginuti. Plotska naslada brzo pro|e, a duhovni savez je ve~ni
savez. Eto o ~emu treba razmi{qati.
- Neki smatraju da je mogu}e op~initi voqenoga obra}aju}i se za pomo}
"vra~arama".
- Neza{ti}enog ~oveka, ne pravoslavnog, ne ~uvanog Bogom, mogu}e je uz
pomo} bajawa, uz pomo} vraxbina naterati da postupi onako kako ne èli. Na
voqenoga na takav na~in nipo{to ne treba uticati. Mo`da }ete u tom slu~aju i ìveti
zajedno, ali u wemu niko ne}e biti sre}an. Moèmo zami{qati da smo sre}ni, ali u
osnovi takvog saveza leì interes, gordost (koristoqubqe). ôvek dobije svoje. Postoji
kod gordih qudi èqa da po svaku cenu dobiju svoje. Ali, nisu sva sredstva dobra.
îstoj qubavi su svojstveni odgovornost i sloboda.
Pri vra~awu ti izlaè{ opasnosti voqenu osobu i wenu du{u
predaje{ demonskim silama, i sam stupa{ u kontakt sa wima. Od samog po~etka je
izgubqen Boànstveni savez kakav i treba da bude porodica. Takav savez je umesto
blagodati Boìje objediwen demonskim silama koje }e qude samo mu~iti, dovoditi do
o~ajawa, terati ih u grob.
POUKE SVETITEQA
Neophodni uslovi za qubav prema bli`wima, ili Neophodnost da se sa qubavqu
odnosimo prema bli`wima
Gospod nam je predloìo da imamo takav odnos prema bli`wima koji ne
predstavqa nikakvu pote{ko}u. "Sve {to èlite, - govori On, - da ~ine vama qudi,
tako ~inite i vi wima" (Mt. 7, 12). Vidi{ da On ne predlaè ni{ta neobi~no, ve} ono
pak, {to je i pre zahtevao prirodni zakon. Kako ti èli{, govori On, da sa tobom
postupaju bli`wi, tako i sam postupaj. @eli{ li da te pohvale? Pohvali i ti wih. @eli{ li
da te ne pokradu? Ni ti ne kradi. @eli{ li da te po{tuju? Po{tuj i ti wih. Ho}e{ da te ne
ogovaraju? Ne ogovaraj ni ti druge. I vidi kako je ovo precizno izre~eno. On nije
rekao: "Ako ne èlite da vama ~ine ni vi ne ~inite", ve}: "Ako èlite". Kako ka
dobrodeteqi (vrlini) vode dva puta, od kojih se jedan sastoji u udaqavawu od poroka a
drugi u savr{avawu dobrodeteqi, to on predlaè ovaj posledwi. Prvi put je On otvorio
(otkrio) kada je rekao: "Da ono {to mrzite, nikome ne ~inite (Tov. 4, 15), a na
posledwi je jasno ukazao, rekav{i: "Sve {to ho}ete da ~ine vama qudi, ~inite i vi
wima".
Postoje i druge zapovesti. Kako one glase? Qubi bli`wega svoga kao samoga
sebe (Mat. 22, 39). [ta moè biti lak{e od ovoga? Mrzeti je te{ko i povezano je sa
nespokojstvom; a voleti je lako i prijatno. Zaista, ako bi Gospod rekao: "Vi, qudi, volite
ìvotiwe", takva bi zapovest bila te{ka; ali, kada On zapoveda qudima da vole qude,
pri ~emu su istoga roda, od istih praroditeqa, i prirodno nastrojeni da sluè velikim
motivima (pobudama), to kakve tu moè biti te{ko}e? Tako biva i kod lavova i kod
vukova; i wih prirodno srodstvo tera na uzajamnu trpeqivost. Zato, kako mi moèmo
imati opravdawe ako se ne odnosimo sa qubavqu prema istorodnima, a krotimo
lavove i drìmo ih u svome domu?
O popustqivosti i krotosti
Nau~imo se popustqivosti i krotosti od Spasiteqa: "Nau~ite se od mene, govori On, - jer sam ja krotak i smiren srcem" (Mat. 11, 29) i odbacimo svaku
gnevqivost. Ustane li ko protiv nas, mi treba da budemo smireni. Bude li ko prema
nama postupao drsko, mi da budemo prema takvome qubazni. Bude li nas ko
zadirkivao i obasipao podsmesima i rugawima ne odgovarajmo na to da ne bismo
svete}i se, izgubili sebe. Gnev je zver, èstoka i quta. Da bismo je ukrotili, treba da
na sebe primewujemo re~i Svetoga Pisma i da govorimo "Zemqa si i prah" (Post. 3,
19), i "Za{to se gordi zemqa i pepeo (Sir.10, 9), tako|e: "Mu` razjaren nije
dobrodu{an" (Prit. 11, 25). Zaista, nema ni~ega bezobraznijeg (bezumnijeg)
(odvratnijeg) od gnevnoga lica. Ako je takvo lice, to jo{ gora je du{a. Kao {to oni koje
nagriza ~ir bivaju zlovoqni, tako i tada, kada se du{a smu}uje gnevom pojavquje se
velika odvratnost. Ali ne mogu, kaè{, da podnesem napade od demona
(neprijateqa). Od koga, veli{? Ako je neprijateq rekao istinu, to bi pre svega trebalo
samoga tebe ukoriti, a ti bi trebalo da mu blagodari{ zato {to te je razobli~io; ako je
pak la`, onda na to nemoj ni obra}ati pa`wu.
Pouke Sv. Jovana Zlatousta
10
SAVET SVE[TENIKA
O porodi~noj jerarhiji. Mu` se boji Boga, èna se boji muà, a deca po{tuju
svoje roditeqe.
- Kako se mu` spasava svojom ènom, a èna muèm?
- U celom svetu postoji jerarhija (poredak), i mu` se moè spasti ènom
svojom, ako èna zna svoje mesto. Ona treba da bude smirewe samog muèvqevog
smirewa. Na taj na~in se i ona spasava, time se i mu` spasava jer ga èna prosto
prinu|ava da bude glava porodice, ~ak i onda kada, po svojoj nemo}i on poku{ava da
se odrekne toga. Porodica postoji sve dok je mu` glava porodice, a "èna da se boji
muà svojega". Danas je veoma mnogo energi~nih, poslovnih èna, koje po~iwu da
rukovode porodicom, da komanduju porodicom, i mi vidimo kako se, u ve}ini
slu~ajeva to tu`no zavr{ava: mu` ili pada u isku{ewa - po~iwe piti, bludni~iti, ili
jednostavno napu{ta porodicu.
Jerarhijsko ustrojstvo porodice zapove|eno je Bogom. Mu` u porodici moè biti
samo glava i pre svega on sam to treba da shvati. Izdràvawe i ~uvawe porodice su
wegove prevashodne obaveze. Ako on nije glava, to ~ak i ne uvi|aju}i (ne shvataju}i)
za{to, po~iwe se mu~iti, i ne nalazi sebi mesta. @ena tako|e po~iwe ispoqavati
svoju prirodu (palu).
U ~uvawu jerarhije, u kojoj je èna du`na da bude iza muà kao iza ~vrste
stene, a mu` u ku}i sa ènom kao u raju, i sastoji se spasewe jedno kroz drugo. Mi
izvr{avamo svoje obaveze u porodici i svedo~imo o tome pomaù}i tako|e i
bli`wemu da zauzme svoje mesto. I naravno, du`ni smo da se molimo jedno za drugo.
- [ta zna~i: "èna da se boji muà" (Ef. 5, 33)
- To zna~i, da se boji da ga ne oàlosti, da ga ne uvredi, da ne naru{i wegovu
qubav. Voleti zna~i ~uvati voqenoga i bojati se ne{to ne pogre{iti u svome odnosu
prema wemu.
- A da li mu` treba da se boji svoje ène?
- On treba da se boji Boga i pri tom da "qubi svoju ènu kao samoga sebe" (Ef.
5, 33). U tome se i sastoji jerarhija, da se mu` boji Boga, da se èna boji muà, a da
deca po{tuju svoje roditeqe. Deca se spasavaju kroz po{tovawe roditeqa, èna kroz
poslu{awe muù, a mu` kroz poslu{awe Bogu. To je tako|e poseban krst koji mi ne
moèmo birati. Ne èle svi muèvi da budu glava porodice ali makar nevoqno treba
da budu, ne èle sve ène da se smire, ali ipak treba da se smire, zato {to
pronalaèwe zajedni~kog pravilnog pona{awa u porodici i odnosa prema Bogu
predstavqa izvr{avawe voqe Wegove.
ÛDO U SELU DER@AVINO
Ve} je bio popuwen putni nalog i kupqena karta, novi film u fotoaparatu,
spakovane stvari; a u srcu neobja{wivi nemir, briga, ~ak bol. Ne moè se obmanuti
sopstveno srce: jedva predstavqam sebi, kako mogu stati pred tako veliko ~udo
nezemaqske Boìje milosti; ja gre{ni, sujetni, mali ~ovek sa svojim svakodnevnim
trzavicama. Bojim se toga susreta... Putujem u daleku orenbur{ku provinciju, u selo
Deràvino na obroncima Urala, u ku}u gde ve} deset meseci miroto~i 27 ikona. Vest
o ovome nesvakida{wem doga|aju javila nam je ~itateqka iz Orska:
11
- Kod nas poklonici neprestano pristiù, i vra}aju se potreseni. Doma}ica ku}e

sve prima...
Dvadeset i sedam miroto~ivih ikona u jednome domu, ~ak i u na{e vreme
tako dare`qivo ~udesima! Takva vest odmah prodire u srce i izaziva strah. Dvadeset i
sedam ikona... Voz je stigao ranim jutrom, a prvi autobus do Deràvina je tek uve~e.
60 kilometara i nije neka velika daqina, izlazim na put... zaustavqa se zeleni "ìguli".
Bradati voza~ je otvorio vrata:
- Do Deràvina prevozim. Verovatno ho}ete da vidite ikone? Mi smo sada
znameniti...
- Da, da, pri~ajte mi, molim Vas, o ikonama...
- Nisam bio ni jedan put tamo - zasmeja se voza~ - znate, nema se kad.
Deràvino je drevno selo, zavi~aj pesnika Gavrila Romanovi~a Deràvina...
1753. godine, wegov otac je dobio zemqu na reci Kutuluk u orenbur{koj guberniji i
osnovao nekoliko sela koja se vremenom sastavi{e u jedno veliko - Deràvino. 1798.
godine sagra|ena je crkva, belo-sne`na lepotica, stoji i sada na bregu, kao da je
izronila iz vrtloga bogobora~kih vremena.
Malena soba doma Jefimovih. Ulazim sagiwu}i se da ne zaka~im dovratnik.
îtav predwi ugao je u ikonama; malim, sredwim i dve velike. "Proste", papirne i
kartonske; jedne su na zidu, druge stoje na stolu i ormari}ima. Ispred svake ikone je
tawiri} u koji kapqe dragoceno miro, negde vi{e - negde mawe. Posmatram veliku
ikonu Svetog Nikolaja ûdotvorca oblivenu kapqicama kao skupocenim biserima; tu
su i Po~ajevska ikona Bogorodice "Ublaì moju tugu", Skoroposlu{nica, Iverska,
Kazawska, Sveta Trojica, Prepodobni Sergije Radowe{ki, Serafim Sarovski, blaèna
Matronu{ka i Ksenija Petrogra- dska, Car-mu~enik, "Blagoslov dece".
Spu{tenih ruku, stojim pred svetim likovima pomno traè}i pogledom tragove
blagouhanog mira. Gle, poto~i} te~e sa ikone "Ublaì moju tugu", a Svetog
velikomu~enika Pantelejmona je sva u obilnim isticawima, nevelika ikona ba}u{keCara je sa ve} zgusnutim kapqicama. Dok posmatram ovo nesvakida{we ~udo ne~iji
glas jasno i razgovetno mi kaè: "Pa, {ta?" Eto trenutka koga sam se bojala i
nesvesno ga o~ekivala. Susret sa ~udom se desio, a u srcu ni drhtaja, ni radosti, ni
straha. Ogrubelost? Gospode, prosti... Podièm o~i ka svetim miroto~ivim likovima
mole}i pomo} i opro{taj sagre{ewa. Mrsko "pa, {ta" za~uh jo{ nekoliko puta oko
levog uva, potom se glas udaqi i utihnu.
Posmatram veliku ikonu Spasiteqa na zidu i vidim suze koje teku iz Gospodwih
o~iju, duga~ki poto~i} od o~iju do desnice koja blagosiqa... Srce se steè od straha.
Krotki lik sa ikone, ispuwen àlo{}u prema nerazumnim ~edima ~ija su srca
ogrubela. Osetih vrelinu stida i be{e mi lak{e kada sam zaplakala.
ûda u Deràvinu po~iwu od ikone "Nikolaja ûdotvorca na mo{tima". Ova
~udotvorna ikona nalazi se u italijanskom gradu Bariju, gde se pokoje mo{ti velikog
Boìjeg Ugodnika. Pre dve godine (t.j. 1998.g. - prim. prev.) ikona je sve~ano no{ena
kroz ruske eparhije i tako je stigla i do sabornog Pokrovskog hrama u grad Samari.
Malu kopiju (litografiju) ~udotvornog obraza poklonili su Olgi, }erki Antonine
Jefimove, parohijanke deràvinskog hrama. A na jesen, 23. oktobra (oko pono}i), one
su dobro zapamtile taj dan, majka i }erka uzdrhtale su od nekakvog iznenadnog
treska. Iz ikone Nikolaja Ugodnika izletele su dve jarko svetle}e strele. Oko dva
minuta potrajalo je ~udesno svetlucawe. Antonina i Olga odmah su otr~ale do
lokalnog ba}u{ke i odsluèn je moleban. Posle nekoga vremena ikona Svetog Nikolaja
je zaplakala... iz o~iju Svetoga tekle su mutne kapqe - prave pravcate qudske suze,
koje su bri`qivo sabrane da bi se daqe analizirale.
Dva dana ikona je plakala, a uskoro su po~eli tragi~ni doga|aji u Srbiji.
Potom je lik zamiroto~io i to tako obilno da se zid ispod ikone natopio. Po
sastavu ova te~nost je bila sasvim druga~ija od suza: gusta i uqana sa ~udesnim
nezemaqskim mirisom. Prepla{ene uku}anke otr~ale su ponovo do crkvenog
stare{ine i vest je ubrzo do{la do vladike Valentina u Orenburg. Arhiepiskop je
blagoslovio da se ikona proveri i uskoro je stigla komisija od pet sve{tenika. Jedan od
12
ba}u{ki uzeo je u ruke ikonu, a sa ~ela Svetog Nikolaja isteklo mu je miro pravo na
dlan. To je bilo sada ve} javno ~udo {to je ova komisija od autoriteta i potvrdila. Olga
je uzela pe{kir i ubrisala ikonu, a sve{tenici stado{e da negoduju i da je grde:
- Ja sam samo htela da vidim da li }e ponovo zamiroto~iti...
I ikona je zamiroto~ila ponovo, i obilno. Po~etak ~uda bio je tu. Sada se svakoga
~etvrtka (dan spomena Svetog Nikole) u ku}i Jefimovih sluì moleban i ~ita akatist.
Drugih dana sluì se i po {est molebana pred ~udesnim ikonama.
Uskoro su promiroto~ile i druge ikone, jedna za drugom. Glas o ~udu proneo
se daleko od Deràvina i stigao po Boìjoj milosti i do Moskve. I tako se pokrenu{e
reke poklonika.
- Kakvoga sveta sada, sve ne dolazi kod nas - pri~ala mi je Antonina Ivanovna
Jefimova. - Blagodat miroto~ivih ikona je neprenosiva na posednute ne~istim
duhovima. Vi~u, laju - stra{no...
Dolaze sada u Deràvino iz Samare, Buzuluka, Orska i drugih gradova i oblasti.
"Ikarus" jedan za drugim pristiù pred ku}u na po~etku sela. De{ava se da svi
odjednom ne mogu da pri|u ~udotvornim likovima, pa moraju da ~ekaju u redu na
ulici.
- Nije Vam sigurno lako od tolike navale gostiju? - pitam doma}icu.
- Da, da, nije lako - sa uzdahom pri~a Antonina Ivanovna.
- Olga radi kao po{tar, a ja joj pomaèm. De{ava se da treba penzije raznositi,
a gost na pragu:
"Pokaìte ikone". A penzioneri novac ~ekaju. Nekada se izgovorim i
pobegnem, a prido{li se qute - "izdaleka smo do{li, ne moète nas odbiti." Kona~no i
arhiepiskop Valentin je blagoslovio da se primaju svi veruju}i. Jefimovi su sada na
poslu{awu kod ~uda. Pod u wihovoj ku}i je uvek zaprqan, a toplota se ne zadràva
jer se vrata neprestano otvaraju; ku}evni poslovi se ne obavqaju.
Jedan put prido{li poklonici u Deràvino, vra}aju se ponovo. Ikone miroto~e
tako obilno, da retko ko odlazi bez bo~ice sa mirom.
No, za~u|uju}e je da lokalno stanovni{tvo ne dolazi ni da vidi ~udo. A selo je
veliko - dve hiqade qudi. Meni se ~ini da se Deràvinci brane od ~uda. Kao da ~ekaju
da im seoski odbor odobri slu`beno putovawe. Ulazim da se ogrejem u prodavnici.
Prodava~ica me do~eka sa pitawem: Izdaleka?
- Iz Moskve. - odgovorih.
- Sa takve daqine. Do{li ste verovatno zbog ikona?
- Da, eto do{la sam. Vama je blizu, moète nekoliko puta na dan svratiti kod
Jefimovih.
- A ja nisam bila ni jednom, i ne mislim da idem tamo!, tvrdo nagla{avaju}i
svaku re~ odgovori prodava~ica.
Sa velikim iznena|ewem zapitah je: A za{to?
Malo za}utav{i kao da bira re~i na kraju odgovori: Ne{to me ne vu~e...
A evo i apoteke. Svra}am da bih ispunila vreme do povratka. Sli~na pitawa i
komentari... Bila sam i videla poto~i}e koji teku sa ikona. No i verujem i ne verujem pola,-pola, - pri~a mi apotekarica.
- Ali svojim ste o~ima videli! Niste sawali i niste ~uli od drugih.
- I verujem i ne verujem. Pola-pola.
U Deràvinu su mi postavqali jo{ jedno te isto pitawe: "Za{to ba{ kod
Jefimovih ikone miroto~e? Ko su oni da bi se udostojili ~uda? Po ~emu su oni boqi od
nas?"
Ovo su pitawa na koja mogu odgovoriti samo duhonosni starci svetog
hri{}anskog ìvota. Mogu kazati samo jedno - tako je trebalo da se desi. ûda nam
se i projavquju da bi se smirila ogromna gordost qudskog sveznawa. A mo`da se
ba{ zbog toga zemqaci ne ùre u dom Jefimovih; jer videti - zna~i priznati Boìje
~udo. A posle toga je te{ko ostati gordim i samouverenim; moralo bi se smirivati do
kraja ìvota pred velikom Mudro{}u i plakati nad svojim àlosnim neuspesima u
poznawu Boìjih zakona.
13
Drevno rusko selo. Crkva na bregu. Vrata {irom otvorena: do|ite pravoslavni,
molite se.
- Dolaze li qudi na slu`bu? - zapitala sam mesnog sve{tenika oca Anatolija
Kasprika.
- Parohijani koji dolaze u na{ hram su Anastasija, Valentina, Georgije... svega
osam qudi! - broje}i na prste odgovorio je ba}u{ka.
Skoro dve hiqade Deràvinaca ìvi bez molitve, bez pokajawa, bez ispovesti i
pri~e{}a.
Gospod je do{ao da prizove na pokajawe gre{nike, a ne pravednike. Setimo se
neverovawa u Vaskrsewe Gospoda, budu}eg apostola Tome - on nije poverovao iz
straha, a ne zbog ogrubelosti srca. "Ne}u verovati dok ne stavim prste svoje u rane
Wegove." I {ta ~ini Gospod? On se javqa Tomi: "Evo Me, pruì ruku svoju"... Posle
toga u wegovom srcu ne ostade mesta za neverje, te nadimak "Neverni Toma" nije
ba{ sasvim pravedan. A, eto, ve}ina Deràvinaca su uporna u svom neverovawu i
ravnodu{nosti. Gospod ih priziva ~udom miroto~ewa, a oni se "brane": nema se kad,
ne{to nas ne vu~e, i verujemo i neverujemo... Najuporniji bezumnici padaju u stra{ni
greh hule na svetiwu. Ne pi{e mi se o tome, ali ispa{}e da krijem...
1. septembra Olga i Antonina Ivanovna odvele su u {kolu Olginu }erkicu. Kada
su se vratile ku}i videle su da je ikona Svetog Nikolaja ûdotvorca (prva koja je
zamiroto~ila) ukradena! Odnesena je i Po~ajevska Bogorodica i veliko raspe}e.
Majka i }erka otr~ale su pla~u}i u miliciju, ali bez uspeha. Olga im je pri~ala da joj
se u snu javio Sveti Nikola i otkrio ko je uzeo ikonu. Ona je oti{la do toga ~oveka (ako
je to uop{te ~ovek) i zamolila ga da joj vrati ikone, ~ak mu i nude}i sve pare koje je
imala; no, ovaj joj ni{ta nije priznao. Pro{lo je dvadeset dana. Olga je posle ~i{}ewa
oti{la da prospe vodu u jamu iza ku}e, a u jami ikona! - zgu`vana i rascepqena.
Bezumnici su o~igledno poku{avali da doznaju kako miro dospeva u ikonu! Jefimovi
su omili, o~istili i okropili ikonu osve}enom vodicom i zalepili otcepqenu zadwu
stranu.
I, evo, ikona ponovo miroto~i. Ve} je bilo i nekoliko ~udesnih isceqewa.
Progledale su dve starice, posle pomazivawa o~iju mirom. Ustala je na noge jedna
paralizovana èna iz Kurmanaevskog reona Orenbur{ke oblasti.
Spremala sam se da iza|em iz doma Jefimovih - a na vratima ve} drugi
poklonici. Velika grupa dece iz Samare na ~elu sa ba}u{kom. Sve{tenik je pa`qivo
uzeo u ruke ikonu Svetog Nikole:
- Pogledajte deco, to je onaj blagouhani miro o kome sam vam pri~ao.
Deca su se u}utala, wihove o~i su uprte na sveti lik koji tako obilno to~i ne
zemaqsku vlagu. Oni su videli ~udo i ne sumwaju u wega. Sigurno }e se druga~ijim
vratiti u Samaru - ukrepqeni u veri, poznav{i sopstvenim srcem Veliku Milost Boìje
qubavi. Oni su boqi od nas, jer ne umeju jo{ da zavide i smi{qaju lukavstva.
Gospode, odloì im poznawe ovih poroka!
Natalija Suhiwina, "Ruski Dom", br. 4, 2000.g.
+ + +
U sada{we dane nastavilo se, Slava Bogu miroto~ewe ikona iz sela Deràvino
a velika ikona Hrista Spasiteqa jo{ vi{e krvoto~i!!!
ûdotvorni likovi se sada torèstveno pronose kroz gradove Samarske
eparhije (do~ekuju se zvowewem zvona) o ~emu nam svedo~i i Vladika Samarski g.
Sergije (Poletkin):
- Da, Gospod nam je projavio ovakvu milost... Qudi staju u duga~ke redove da
bi se poklonili ovim ikonama, koje nisu slikane, ve} obi~ne, {tampane, proizvedene
pri Moskovskoj Patrijar{iji. Bio sam u prilici da vidim kako se miro pojavquje na
povr{ini ikona u vidu miomirisnih kapqica rose koje teku nadole. Pored wih miroto~i i
bakarno raspe}e, {to je vrlo retka pojava. Ne mawe je retko i krvoto~ewe ikona. Kada
sam prvi put ~uo o tome, nisam verovao.
Crkva se uvek vrlo pa`qivo odnosila prema ovakvim ~udesnim pojavama,
nastoje}i sa krajwom bri`qivo{}u da proveri iste. No kada sam video ikonu Spasiteqa
14
sumwe su otpale. Sa glave Spasiteqa, pravo od bodqi trnovog venca tekli su crveni
poto~i}i i ja sam osetio miris krvi. Kada su ovu crvenu te~nost uzeli na hemijsku
analizu, pokazalo se da se radi o najstvarnijoj plazmi qudske krvi. Kao i u prvim
vekovima hri{}anstva, Gospod nam projavquje ~udesa, da bi nas ukrepio u veri, a
verovatno pripremio za budu}a te{ka isku{ewa.
âsopis "Ruski Dom" - br. 8, 2001.god., str. 20 i 21.
Preveo: Neboj{a ]osovi}, bibliotekar pri Hramu Svete Trojice u
Kraqevu.
(Fotografije ikone Gospoda Isusa Hrista iz koje isti~e krv prikazane
su na zadwoj stranici Pravoslavnog Puta )
"Putovawe oca Justina svetom Prohoru"
U leto jedne godine, izme|u dva rata, krene on iz Vrawa, kao profesor
Univerziteta, u manastir Svetoga Oca. Kako je put do manastira bio naporan i vrletan,
on najmi volovska kola i kolima krene preko planine put manastira. Uz put oni
sustignu jednu staricu koja je pe{ice i{la u manastir. Zaustaviv{i kola i pozvav{i
staricu da po|e sa wima kolima, jer eto i oni idu Svetome Ocu, on je od we dobio
ovakav odgovor: "Hvala ti, sinko, ali ja sam siroma{na". Otac Justin joj je na to rekao
da ne}e ona platiti kola, jer je ih najmio on, na{to mu je starica odgovorila: "Ama ne
to, sinko, nego ja sam siroma{na, pa nemam ni{ta drugo da ponesem Svetom Ocu,
do li ovaj trud (idewa pe{ice)". Tada sam se ja, veli nam smireno za sebe Ava, lupio
{akom po ~elu - a imao je {iroko i visoko ~elo - i rekao sebi: "Eh, Justine, Justine,
postao si profesor teologije, a pobo`nost ove starice jo{ nema{". Toliko je bilo
smirewe Ave Justina pred prostom verom naroda svoga kraja. Odmah zatim, platio je
seqaku za kola i vratio ih ku}i, a sam je pe{ice po{ao sa staricom u manastir Svetoga
Oca. - Prema Svetom Ocu on je doìvotno gajio veliku qubav i pijetet. U izvesnim
teìm momentima svoga ìvota osobito se molio ovom Svetitequ, kao napr. juna
1923. kada beleì ove redove: "U posledwe vreme du{a mi se molitveno otima ka
Svetom Prohoru P~iwskom: toplije mi je oko srca kad se wemu molim" (Molitveni
dnevnik).
SVETI OTAC JOVAN KRON[TATSKI
O. Jovana sam video u Kron{tatu dok je sluìo svetu liturgiju. Divim se sili
wegovih molitava sve do sada. Pro{lo je otada 40 godina i ja nikada nisam video
nekoga da tako sluì kao on. Narod ga je voleo i svi su stojali sa strahom Bo`jim. Nije
to ~udo: Duh Sveti vu~e k Sebi srca qudska. Iz Jevan|eqa vidimo koliko je mnogo
naroda i{lo za Gospodom. Re~ Gospodwa privla~ila je qude jer je govorena Duhom
Svetim i zato je ona slatka i prijatna za du{u.
Kada su Luka i Kleopa i{li u Emaus i na putu im pri{ao Gospod i govorio sa
wima, wihova srca su gorela qubavqu prema Bogu. I otac Jovan je imao u sebi Duha
Svetog u izobiqu Koji je grejao wegovu du{u qubavqu prema Bogu i dejstvovao kroz
wega i na druge qude. Video sam kako je narod tr~ao k wemu da primi blagoslov i,
primiv{i ga, radovao se, jer je Duh Sveti prijatan i daje du{i mir i radost.
Neki r|avo misle o ocu Jovanu i time àloste Svetog Duha Koji je ìveo u wemu
i ìvi i sada posle wegove smrti. Oni govore da je on bio bogat i da se lepo odevao. Ali
ne znaju da onima u kojima ìvi Duh Sveti bogatstvo ne moè ni{ta da na{kodi, jer je
du{a wihova sva u Bogu i od Boga se izmenila i zaboravila svoje bogatstvo i
spoqa{wost. Sre}ni su qudi koji vole oca Jovana jer }e se on moliti za wih. Wegova
qubav prema Bogu je velika; on je sav u plamenu qubavi.
15
O veliki o~e Jovane, molitveni~e na{, blagodarim Bogu {to sam te video,
blagodarim i tebi, pastiru dobri i sveti, jer sam radi tvojih molitava ostavio svet i
do{ao na Svetu Goru Atonsku gde sam primio veliku milost od Boga. I sada pi{em,
raduju}i se, {to mi je Gospod dao da poznam ìvot i podvig dobrog pastira.
Otac Jovan je bio toliko smiren da nije gubio blagodat Svetog Duha i zato je
toliko mnogo voleo narod i privodio um qudski Bogu.
Vidi{ li u wemu silu Duha Svetog! Kada ~ita{ wegovu kwigu Moj ìvot u
Hristu, du{a ose}a u wegovim re~ima silu blagodati Bo`je. Kaè{ da je ~ita{ i ni{ta
ne ose}a{. Nije li to zato {to si gord? A blagodat ne dolazi u gorda srca.
O o~e Jovane, ti sada ìvi{ na nebu i gleda{ Gospoda Koga je zavolela du{a
tvoja jo{ ovde na zemqi; molim te: moli se za nas da bismo i mi zavoleli Gospoda i
prineli mu pokajawe kojem se raduje Bog.
O dobri i sveti pastiru, kao orao koji visoko leti uzdigao si se nad velikom
Rusijom i video potrebe naroda sa visine na koju te je uzdigao Sveti Duh Koji ìvi u
tebi. Silom Duha Svetog privukao si narod Bogu i qudi, slu{aju}i re~ Bo`ju iz usta
tvojih, plakali su i gorko se kajali.
O, veliki i dobri pastiru, iako si umro telom, duh je tvoj sa nama i, stoje}i pred
Bogom, Duhom Svetim vidi{ nas sa neba.
Smireno te po{tujemo.
Napisao: Sv. Siluan Atonski
Priredio: Milo{ V. Markovi}
"Ava Justin
o mladom Rastku"
îni nam se da bi se na mladog Oca Justina, u ovo vreme wegovih evan|elskih
mona{kih podviga, moglo i trebalo u potpunosti primeniti ono {to je on neku godinu
kasnije napisao za mladoga Rastka monaha, po wegovom odlasku u Svetu Goru:
"Rastko se pobunio protiv zla u sebi i u svetu, protiv smrti u sebi i u svetu. Zato je sav
wegov mona{ki ìvot bio neprekidna borba sa zlom i smr}u, i savla|ivawe greha i
smrti molitvom, postom, bdewem, suzama, milostiwom, smireno{}u, kroto{}u,
bogoqubqem, bratoqubqem, i ostalim evan|elskim vrlinama". "Nema isku{ewa ni
greha, pisa}e Ava na drugom mestu, koji ne sagori u molitvenom poàru na{e du{e;
nema ni strasti koja to isto ne doìvi; nema ni |avola koji ne sagori u plamenu na{e
neprekidne i suzne molitvenosti". "Gotovo nikada nisam si{ao u sebe, beleì on u
svome Dnevniku, a da ne opla~em sebe, da se ne prolijem u suze i ridawe... Kroz
uàse ogrehovqenog ìvota u svetu, samo se molitvom i suzama moè ~ovek
probijati ka ~arobnom Liku Hristovom... Ispuni, Gospode, srce moje Sobom, ali ga
najpre isprazni od svega svetovnoga i od svih èqa uop{te".
FIZI^KO OSE]AWE BESMRTNOSTI
"Doìveo sam to ose}awe pored mrtve majke. Ona, najmilija, usnula u
Gospodu na Svetog Gavrila Lesnovskog (15 / 28 - 1. - 1945.), u nedequ, u 22,30
~asova. Sahrawena sutradan u 16 ~asova. Po licu wenom bila je razlivena neka
beskrajno mila blagost i dobrota. Rastaju}i se od svog ispo{}enog tela, du{a wena
ostavila je na wenom licu svoju besmrtnu blagost i lepotu. Zaista, samo besmrtna
blagost i besmrtna lepota moè biti tako mila. I jedna i druga pogruène u besmrtnu
dobrotu. A sve to stalno me podsticalo na sve ve}u i ve}u molitvenost. Prosto se
neko fizi~ko ose}awe besmrtnosti od toga razlivalo po mome bi}u. I ja sam, zaista,
kraj mrtve majke, doìveo najo~igledniji dokaz wene bsmrtnosti: fizi~ki dokaz. To je
paradoksalno, ali evan|elski istinito: "Zrno p{eni~no, ako ne umre - jedno ostane; a
16
ako umre - mnogo roda rodi". Na smrtnom licu - tako o~igledna besmrtnost!
besmrtnost du{e, besmrtnost celog bi}a moje mile majke... I ja sam plakao od tuge i
umilewa, a i sada ta ose}awa vladaju svim mojim bi}em. Weno ~udesno lice bilo je
tako prirodan fizi~ki prelaz u wenu besmrtnost. A ja? molitveno otada mislim nawu:
svako ose}awe we, svaka misao na wu, neosetno se pretvaraju u umilnu molitvu...
Kapqu suzama sve moje misli i naviru molitvama... blaènstvo je biti ~ovek sa
ose}awem, sa fizi~kim ose}awem besmrtnosti... To mi je posledwi zemaqski dar od
majke, moje besmrtne darodavke... Kroz uzbu|enu du{u nosi se slatki damaskinovski
vihor ve~ne istine: "Obraz jesam neizre~enija Tvojeja slavi"... Varnice vaskrsnih sila
rasko{no se roje iz blagog i milog lica moje usnule majke, da se na dan Posledweg
Suda radosno sliju u poàr vaskrsewa, i zablista u ve~nom sjaju ona - slu{kiwa Bo`ja:
Anastasija = Vaskrsnica..."
Ovaj diskretni zapis sina o majci svedo~i nam svakako o vrlini i pobo`nosti te i
takve majke, koja je odgajila ovakvoga sina, ali nam sam opisani doìvqaj
besmrtnosti daleko vi{e govori o veri i pobo`nosti samoga sina wenoga, Blagoja =
Justina, ~oveka koji je kroz ceo svoj ìvot svedo~io, zajedno sa Svetim Isakom
Sirinom, da besmrtnost i nije drugo do ose}awe Boga: "Ose}ati Gospoda Hrista u sebi
isto je {to i ose}ati besmrtnost, ose}ati se besmrtnim", zapisao je on ispovedni~ki u
jednoj svojoj kwizi (Filosofske urvine). Sa svim smirenim saznawem svoje gre{nosti i
potpune nedostojnosti, moèmo i mi danas posvedo~iti da je jedno takvo ili sli~no
ose}awe wegove besmrtnosti i neumrlosti, ali, shodno na{oj duhovnoj nedostojnosti,
u daleko mawoj meri, on - blaèni Besmrtnik Hristov Justin, darovao i nama gre{nima
i nedostojnima u ~asu svoga - na Blagovesti Hristove i Bogomatere - blaènog
prestavqewa u Gospodu i tokom posmrtnog po~ivawa u hramu }elijskom wegovog
duhonosnog tela, sva tri dana do pogreba.
DUKAT
Jednog dana neki ~ovek je rano izjutra ùrio na posao. Pod rukom je nosio
zamotuqak sa hranom. Odelo mu je bilo masno od uqa. Wemu u susret i{ao je seqak
s kolima. Jutro je bilo sun~ano i ulivalo je dobro raspoloèwe. Dva ~oveka: seqak i
radnik sreli su se.
- Pomaè Bog! - javi se seqak.
- Kako kome - odgovori radnik.
- Svakome pomaè, svakome bez razlike - doda seqak i zaustavi kola. I radnik
stade.
- Meni ne pomaè Bog - produì radnik. Ja sebi sam pomaèm. Radim, zara|
ujem i kupujem {ta mi treba.
- Radi{, jer ti je Bog dao zdravqe. Probaj raditi bolestan. Ne moè{, je li? Ni{ta
bez Bo`je pomo}i. Ko se Bogu moli, tom sve polazi za rukom.
- Ja Mu se ne molim, pa mi ni{ta ne fali.
- Ba{ nikada Mu se ne moli{?
- Nikad. I nikad Mu se ne}u moliti.
- Ho}e{, prijatequ, ho}e{! - ube|uje ga seqak. Moli}e{ Mu se kad do|e{ u
nevoqu.
- Ne}u nikad!
- Hajde da se opkladimo!
- Moèmo.
- Evo vidi{ ovaj dukat? - pokaza mu on mali dukat veli~ine dvodinarke.
- Vidim.
- Ja }u ti ga dati ako mi obe}a{ da se nikada u ìvotu ne}e{ moliti Bogu.
- Nije mi potrebna nikakva nagrada. Ali kad ba{ nudi{, evo: obe}avam ti da se
nikada, dokle god ìvim, ne}u moliti Bogu.
17
Posle toga su jedan drugome kazali svoja imena i adrese i rastali se.
ôvek s dukatom u xepu ùrio je na posao. S vremena na vreme on bi
zavukao ruku duboko u xep i opipao bi dobiveni zlatnik. - [ta da uradi s wim? Zaista
~udan ~ovek taj seqak. I ~udna nagrada!
- @eno, - rekao je on uve~e, ~im je do{ao ku}i - zamisli, sreo sam jutros
jednog ludaka, koji mi je dao dukat samo zato, jer sam mu se zakleo da se ne}u
nikada moliti Bogu dok sam ìv.
- Ako je taj seqak lud, onda si ti jo{ mnogo lu|i od wega! - odgovori mu èna.
Kako bi se ti zakliwao za tako {to? [ta ti zna{ ko je taj ~ovek i {ta to sve zna~i?!
- [ta zna~i? - podrugqivo }e mu`. Zna~i da sam zaradio jedan dukat.
- Da, a du{a tvoja? [ta je s wom? Nesre}ni~e, ti si prodao du{u svoju |avolu za
jedan dukat.
- Kakva du{a i kakve sve to veze ima?
- Ima veze, ima! Ti si prodao du{u svoju |avolu i on }e do}i po svoje. Bogu se
ne sme{ moliti. Dakle, ostaje ti jo{ jedino |avo da se wemu obrati{.
- Ne budi luda. Uveravam te da je taj seqak abnormalan!
- Nije on lud. Ti si pogre{io! Ti mu mora{ vratiti taj dukat, ina~e }e{ zlo pro}i.
Naravno da je mu` odbio.
- Za taj dukat kupi}u piva i vide}e{ da me |avo ne}e odvu}i u pakao - govorio
je on pola u {ali.
Pro{lo je nekoliko dana. @ena ga je svakog dana podse}ala da izgladi svoj
greh i vrati zlatnik. Ona je postala zami{qena, prestala je da jede.
- [ta je tebi? - pitao ju je on.
- Ni{ta.
- Za{to ne jede{?
- Ne mogu.
Uskoro se razboli wihov sin jedinac. Oboje su bdili nad de~jom posteqom. Mati
je kukala i prekliwala muà:
- To je prst Bo`ji. To je kazna Bo`ja! Umre}e nam dete. Ti }e{ ga sahraniti. Ti si
se Bogu zamerio. Bog }e te kazniti preko deteta tvog. A i ti }e{ zlo pro}i. Vrati odmah
novac!
- Ti uobraàva{! Dete se malo prehladilo i to je sve.
Sutradan mali je prenesen u bolnicu. Otac se ozbiqno zamislio. Me|u starim
papirima prona{ao je neki masni molitvenik, koji je ~itala wegova pokojna mati.
Otvorio ga je i pogledao. Listovi su mu bili masni, vla`ni i plesnivi. Ta kwiga pripadala
je jednoj dobroj starici, - wegovoj majci. Ona se iz te kwige molila za sebe i za wega,
wenog sina i Bog joj je pomagao. - Za{to se i on ne bi pomolio Bogu? Ako Bog postoji,
On }e mu oprostiti i pomo}i }e mu. Ako Bog ne postoji, ni{ta ne}e izgubiti. - Jest, ali
dukat! [ta }e sa zakletvom? - Da ga vrati ~oveku i da prizna da se pokajao? Da
kapitulira? - Ne! Treba pri~ekati dok se ne vidi {ta }e biti sa sinom. Ali ako dete
umre?
- Idi, idi! Odlazi! - kukala je èna. Dok ne vrati{ dukat, ne sme{ se moliti. Skini
prvo prokletstvo sa sebe i sa na{e ku}e. Prvo vrati zlatnik, pa se onda moli. Poùri
dok nije kasno! Juda je Gospoda prodao za trideset srebrnika. A ti si sebe prodao i
mene i na{e dete za svega jedan jedini zlatnik!
Zbuwen i prepla{en ~ovek se diè i po|e onom seqaku. Dugo je lutao dok je
najzad stigao u wegov dom. Bila je ba{ nedeqa i bilo je podne. Doma}in se
obradovao kada ga je ugledao. Ponudio ga je da sedne. Zadrào ga je na ru~ku. Ovaj
je u po~etku odbijao, ali je morao pristati. Dok je doma}ica spremala sto, on je
zbuweno po~eo:
- Molim te, ja sam do{ao...
- Vidim, znam - odgovorio je seqak.
- Otkud zna{, kada ti jo{ ni{ta nisam rekao?
- Znam, brate, do{ao si da mi vrati{ dukat.
- Priznajem, zato sam do{ao.
18
- E, vidi{, ali ja sad ne}u da primim taj dukat.

- Molim te, primi ga.
- Ti si se zakleo za ~itav ìvot, a sada je tek mesec dana.
- Ipak, molim te primi novac. Pogre{io sam. Sada mi je Bog potreban. U nevoqi
sam. Sin mi je na umoru. Ako zna{ {ta je nevoqa, pomozi mi!
- Bog nam je uvek potreban, a ne samo onda kada smo u nevoqi. Dobro,
primi}u dukat radi sre}e tvoga sina, ali tek kada se uverim da veruje{ u Boga.
- [ta traì{ da u~inim?
- Evo {ta. Ru~ak je na stolu. Pre jela mi se uvek molimo Bogu. Ti si danas
na{ gost. Umesto mene ti }e{ danas o~itati O~ena{. Pristaje{ li?
- Pristajem.
Gost se prekrstio i prvi put posle toliko godina o~itao je molitvu Gospodwu.
Za~udio se i sam kako su mu re~i same dolazile. Kada je zavr{avao glas mu je samo
malo zadrhtao.
Tog istog dana sinovqevo zdravqe je po{lo na boqe.
Slu~aj je hteo da se oni posle nekog vremena ponovo sretnu na istom mestu.
- Pomaè Bog! - doviknu mu seqak.
- Bog ti pomogao! - odgovori radnik.
- Kako je sin?
- Odli~no!
- E pa hvala Bogu!
- Hvala Mu na svemu.
I zadovoqni oba produì{e svaki na svoju stranu.
OTAC KIRIL,
PODVI@NIK SKITA MANASTIRA KUTLUMU[A,
POTOWI IGUMAN ISTOG MANASTIRA
Otac Kiril je ro|en u Agriwi. Jo{ kao mlad oti{ao je u tu|inu, u Egipat, odakle je,
pokloniv{i se Svetim mestima, oti{ao u Svetog Savu. U {esnaestoj godini je
zamona{en u rasu, ali tamo, zbog mnogo posetilaca nije nalazio mir, te je do{ao u
Ba{tu Presvete Bogorodice.
Premda je bio mlad, i u svetu se deca wegovih godina jo{ uvek igraju, on se
podvizavao kao veliki Hristov vojnik.
U kutlumu{kom Skitu Svetog Pantelejmona, duhovno se prona{ao kod
duhovnika o. Pantelejmona, iz kelije "Vavedewe Presvete Bogorodice". Wegov Starac
je pored ostalih darova koje je dobio od Boga, imao i dar prozorqivosti, budu}i da je
svojim natprirodnim, priqe`nim podvizima, postao pravi ~ovek Boìji. Provi|ao je ko }
e postati monah, pa ~ak i mona{ka imena koja }e dobijati. Samo u manastiru
Esfigmenu znam za dva takva slu~aja; jedan mirjanin mu je pokucao na vrata, i pre
no {to mu je i otvorio, Starac je odgovorio:
- Dobro do{ao, o~e Nikifore!
Isto tako, nekome drugom je rekao:
- Dobro do{ao, o~e Filipe!
Dakle, od jednog takvog Svetog starca oca Pantelejmona, bilo je za o~ekivati
da obiqe Blagodati dobije ovaj pobo`ni mladi}, otac Kiril, ba{ kao Jelisej od proroka
Ilije, i da tako postane wegov naslednik.
Nakon Star~eve smrti, otac Kiril ne samo da nije zanemario duhovne podvige,
ve} se jo{ vi{e podvizavao raduju}i tako du{u svog Starca. Osim za~u|uju}ih
postova, pravio je ~esto bdenija iz velike de~a~ke revnosti, pa se tako razboleo od
tuberkuloze.
Govorio mi je:
19
- Sa velikom mukom sam ispquvavao krvave ugru{ke, ali sam se molio

Svetom Pantelejmonu i on je u~inio da mi bude dobro bez lekova.
A kako bi ga i ostavio da pati, kada je Sveti Pantelejmon pokroviteq Skita?
îm je Blagoda}u Svetiteqa ozdravio, otac Kiril je nastavio da se priqe`no
podvizava.
Imao sam blagoslov da kod wega ostanem na kratko i da tako steknem mnogo
koristi. Naravno, ostao bih ja zauvek kraj wega, ali na àlost, nisu mi dozvolili. Tada mi
je rekao gde da idem, nastaviv{i da me savetuje za vreme dok sam bio u manastiru
Filoteju.
Kada bih dolazio u Skit da se posavetujem, pre no {to bih ga i{ta upitao, on mi
je odgovarao. Od Boga je saznavao o mom dolasku kao i o problemu koji imam, te me
je o~ekivao. Mnogo puta nije ni{ta govorio, ali je zato imao ozna~eno mesto u kwizi,
pa mi je iz kwige davao odgovor; ja bih mu potom napravio metaniju i duhovno
oboga}en odlazio.
Pored dara prozorqivosti, koji mu je bio dat od Boga imao je dar da iz Boìjih
stvorewa izgoni demone. Nikada ne}u zaboraviti doga|aj ~iji sam o~evidac bio, sa
jednim ~ovekom koji je imao stra{nog demona. Vezanog lancima doveli su ga Starcu
i ostavili ga u crkvi pri keliji da bi ga Starac iscelio. Kada je te no}i Starac ustao da
upali kandilo i zapo~ne molitvu, demon je pobesneo, jer je bio prite{wen Star~evim
prisustvom. Kidao je lance i podizao ruke |avoimanog ~oveka, kako bi otkinutim
delovima lanca udario Svetog Starca po glavi. Starac je odmah kleknuo, uzdignuv{i
ruke svoje Bogu i uzviknuo:
- Hriste moj, Presveta moja, isterajte demona iz ovog stvorewa!
Za~uv{i ovo, potr~ao sam u crkvu gde sam ugledao Starca kako kle~i i
namu~enog ~oveka, sad ve} oslobo|enog od demona, kako radosno i sa pobo`no{}u
sedi, glave povijene kraj nogu oca Kirila.
Starac je imao smelost pred Bogom, budu}i da je bio smiren, veoma poboàn i
pun qubavi. Kad bi ~itao Jevan|eqe nije mogao da izdrì od jecaja i suza. Zato je lice
zaklawao Jevan|eqem, a ulaze}i u oltar neupadqivo ga je brisao. Isto to mu se
de{avalo kada je ~itao Bogorodi~ne (kanone).
Bogosluèwe je obavqao na brojanici, a upra`wavao je i neprestanu srda~nu
molitvu.
Naàlost, pred kraj ìvota je bio prinu|en i protiv svoje voqe, da postane
iguman manastira Kutlumu{a, ~iji je sabrat i bio, budu}i da je za tim postojala
velika potreba. Wegovo uplitawe u administrativne poslove, pored toga {to ga je
namu~ilo, u~inilo je i da izgubi sve ono duhovno blago koje je imao.
Postav{i iguman protivno svojoj voqi, kako sam spomenuo, i budu}i da se
mnogo namu~io time, verujem da }e mu Bog dati dvostruki venac - Prepodobnog i
Mu~enika, jer je posledwih godina ìvota trpeo i mu~eni~ke bolove. Mrziteq dobra
mu je zavideo te je u~inio da mu jedna nemirna tovarna ìvotiwa nanese ozbiqnu
povredu, toliko da ga je osakatila. Pao je u postequ, i trpeo bolove sa rado{}u i
slavoslovqem. @ivotiwa je, nakon {to je udarila Starca, pala na zemqu mrtva. Oci su
se zadivili, uveriv{i se ovim u Star~evu svetost.
Tako je u bolu i trpqewu, Boga slavoslove}i, otac Kiril, zavr{io dobar podvig,
usnuv{i u Gospodu 1968. godine. Wegovu molitvu neka bi imali. Amin.
Pajsije Svetogorac
PUSTIWA U DVORI[TU
Nastavqamo sa objavqivawem delova kwige Ne od ovoga sveta koja govori
o jednom od najzna~ajnijih otaca Pravoslavne Crkve u drugoj polovini 20. veka,
20
prepodobnom ocu Serafimu Rouzu (1934-1982). Ovo, izuzetno delo je napisao otac
Damaskin Kristensen, ~lan Bratstva Sv. Germana Aqaskog.
Pravoslavni Put
ûo sam da se pri~a kako je vrline nemogu}e dosti}i ako se ne odvojimo i ne
pobegnemo u pustiwu, i za~udio sam se {to je neko preuzeo na sebe da ograni~i
mestom ono {to je neograni~eno. Jer, ako usavr{iti se u vrlini zna~i obnoviti
prvobitnu snagu i plemenitost du{e, te ujediniti osnovne vrline kako bi du{a mogla
da ìvi u skladu sa svojom prirodom, onda nam to ne dolazi spoqa, kao ne{to strano,
ve} nam je dato otkako smo stvoreni , i jeste ne{to ~ime ulazimo u Carstvo Nebesko koje se, prema Gospodwim re~ima, nalazi u nama. Prema tome, pustiwa je
ne{to spoqa{we i bez we se moè u}i u Carstvo Nebesko, putem pokajawa i
ispuwavawa zapovesti. Zato je mogu}e da se prebivali{te Boìje nalazi na bilo kojem
mestu, kao {to je Boànstveni David pevao: Blagosiqajte Gospoda sva djela Wegova,
po svijem mjestima vladavine Wegove! (Ps. 102;22)
Sv. Nikita Stetos
Iako su oci znali da je wihova pustiwa mesto na kojem prema Bo`jem
promislu treba da se trude za svoje spasewe, ipak nisu mogli o~ekivati da }e svako
ko do|e kod wih i}i istim putem. Bilo im je jasno da je ve}ini qudi, nadahnutih
pustiwskim idealom i ìvotima svetih ot{elnika, odre|eno da se spasavaju u svetu.
Kako je to jednom rekao otac Serafim, "pustiwa je uto~i{te od svetovnih bura i
zanimawa, mesto napregnute duhovne borbe zarad nebeskog carstva". O~igledno,
ìvot u divqini izuzetno doprinosi ovakvoj duhovnoj borbi, ali najva`nije je da se du{a
ose}a kao "izgnanik". Ovaj preduslov hri{}ani mogu ste}i u bilo kojoj vrsti okruèwa.
Kao {to smo videli, pustiwski ideal nije ni{ta drugo do istorijski produètak
katakombnog mentaliteta prvih hri{}ana: mentaliteta samosvesnog hri{}anstva
koje u celini preobraàva ìvot pojedinca i odvaja ga od svetskog duha. Ili, po re~ima
Svetog Makarija Velikog, koga je otac Serafim puno puta navodio:
Hri{}ani imaju
sopstveni svet, sopstveni na~in ìvota, mentalitet, govor i delatnost; potpuno se
razlikuju na~in ìvota, mentalitet, razgovor i delatnost ~oveka iz sveta. Jedno je
hri{}anin, a sasvim drugo neko ko je zaqubqeni u ovaj svet; izme|u wih stoji velika
provalija. Okusiv{i nebesku sladost prebivawa sa Hristom, hri{- }ani ose}aju poziv
da vi{e ne budu od ovoga sveta, da se odreknu svoje pale prirode i da u|u u ono
{to je Sveti Nikita Stetos nazvao pustiwom strasti, to jest, da u|u u bestra{}e koje
~oveku omogu}uje da se uzdigne iznad svetskih briga.
Pi{u}i o pustiwacima iz ruskih {uma u svojoj kwizi Severna Tivaida, otac
Serafim je ukazao da bi wihov katakombni ili pustiwski mentalitet trebalo da dele svi
koji slede Hrista, bilo da ìve u divqini ili u svetu. Ipak nas glas Severne Tivaide
zove, ako ne ba{ da odemo u pustiwu (iako }e nekolicina sre}nih biti u stawu i to da
uradi, jer {uma i danas ima na Boìjoj zemqi), onda bar da wen miris sa~uvamo u
na{im srcima: da u umu i srcu prebivamo sa ovim an|eoskim qudima i ènama,
imaju}i ih za na{e najistinskije prijateqe, razgovaraju}i sa wima u molitvi. Da
budemo uvek daleko od svetovnih uza i strasti, ~ak i kada su one povezane sa
nekom institucijom ili vo|om crkvene organizacije. Da na prvom mestu budemo
stanovnici Nebeskog Jerusalima, Grada na nebu ka kome su usmereni svi na{i
hri{}anski napori, pa tek onda gra|ani ovog sveta koji nestaje. Onaj ko je jednom
osetio miris pustiwe, odu{evqewe slobode u Hristu i trezvenu istrajnost u borbi,
nikada ne}e biti zadovoqan sa bilo ~ime u ovom svetu. Sa Apostolom i Bogoslovom i
on samo moè uzvikivati: Do|i, Gospode Isuse! Ili ~ak:Da, do}i }u uskoro. (Otkr.
22:20)
S obzirom da su kwige i ~asopis koje su oci izdavali nosili ovu poruku, bilo je
potpuno prirodno da i li~no budu pozvani kako bi hri{}anima pomogli da je ostvare u
ìvotu. U tom pogledu ve} su pomogli Vladimiru Andersonu. Ne samo da su se
21
Vladimir i wegova porodica i sami spasavali vode}i pravoslavni ìvot, ve} su u tome i
bli`wima pomagali. Vladimir Anderson je u detiwstvu okusio sudbinu siro~eta, tako
da je svoj ìvot posvetio pomagawu nevoqnicima. Kao u danima kada su on i Silvija
radili u svom dru{tvu "Katoli~ki radnik", i sada su hranili, odevali i zbriwavali
besku}nike. Lutalice bi svra}ale u wihovu ku}u pored autoputa, znaju}i da }e tu
uvek na}i hranu i preno}i{te. Vladimir bi primao na kona~i{te i cele porodice koje
su se na{le u nevoqi. Slede}i wegov nenametqivi primer, mnogi su pre{li u
hri{}anstvo i pravoslavqe.
Ovoj bogougodnoj slu`bi Andersonovi su pridodali i izdavawe pravoslavne
literature. Pod imenom Kwige isto~nog pravoslavqa, Vladimir i wegovi sinovi tokom
godina su izdali neverovatan broj naslova, ve}inom klasika duhovne literature koji
ve} dugo nisu {tampani.
Upravo uz Vladimirovu pomo} i jedan drugi bogotraìteq, Krejg Jang, prima
pravoslavqe. Poput Vladimira, Krejg je bio u~iteq, poreklom iz rimokatoli~ke sredine.
Kao i on, posle Drugog vatikanskog koncila i iznenadnih i nezakonitih promena u
Rimskoj crkvi doìveo je otre`wewe. Vladimir i Krejg su se upoznali 1966. godine na
u~iteqskoj konferenciji u San Francisku. Po{to mu je Krejg poverio svoje nedoumice,
Vladimir mu predlaè da se pribliì pravoslavqu, po~iwu}i sa sahranom arhiepiskopa
Jovana koja je trebalo da usledi tih dana. Krejg je pristao i sahrana, koja se pretvorila
u zadivquju}e proslavqawe pravoslavnog svetiteqa, ostavqa na wega neizbrisiv
utisak. Posetio je kwiàru bratstva nekoliko puta, da bi po wihovom preseqewu u
Platinu po~eo da se sa wima i dopisuje. Posle ~etiri godine, odlu~io je da primi
pravoslavnu veru. Me|utim, wegova supruga Suzana nije mogla da prihvati pomisao o
napu{tawu rimokatoli~anstva. Kako mu je pomenuta sahrana otvorila o~i za
misti~nu stranu pravoslavqa, on odlu~uje da svoju suprugu odvede na grob
arhiepiskopa Jovana. Kle~e}i pokraj groba, tiho je molio vladiku Jovana da mu
pomogne da svoju porodicu uvede u Pravoslavnu Crkvu. Po{to je zavr{io molitvu,
pri{ao je supruzi. Suzanino srce je osetilo blagodat koja je ispuwavala to sveto mesto
i ona mu je saop{tila da }e ga podràti u wegovoj nameri. Krejg je bio zapawen i
zahvalio je arhiepiskopu Jovanu {to je tako brzo usli{io wegovu molitvu. Iste godine,
Krejg, Suzana i wihov sin Ian postaju ~lanovi Pravoslavne Crkve. Krejg je dobio ime
Aleksej, po Alekseju ôveku Boìjem.
Dve godine ranije, 1968, Aleksej i wegova
porodica se sele u gradi} Etnu (750 stanovnika), u blizini kalifornijsko/oregonske
granice. U okolini ne samo da nije bilo pravoslavnih parohija, ve} stotinama
kilometara unaokolo nije bilo ni pravoslavnih vernika. Kad su pri{li Pravoslavnoj Crkvi,
Jangovi su razmi{qali da se presele u San Francisko kako bi vodili redovni parohijski
ìvot. Ali, kad se Aleksej obratio pismom ocima, izlaù}i im svoju nedoumicu, otac
Serafim mu je odgovorio:Verujte u Boga. Verujte pre svega u razloge zbog kojih vas
je On vodio iz grada u unutra{wost.
Aleksej je prvi put do{ao u manastir Svetog Germana 1971. godine. Dok je
bezuspe{no poku{a- vao da na|e pravi put kola su mu se pokvarila. Kad je najzad
dope{a~io do manastira, otac German mu je rekao da je to {to su mu se kola
pokvarila dobar znak.
Za{to? upitao je Aleksej.
Zato {to je pravoslavqe te{ko, za wega se morate boriti.
Da li je Aleksej mogao da shvati razlog zbog koga bi neki hri{}ani u svojim
normalnim glavama mogli da izaberu ìvot u nemogu}im uslovima, na brdu
prenaseqenom zve~arkama, bez vode, stanuju}i u brvnarama koje proki- {wavaju.
Da li je bio svestan ~iwenice da je hri{}anstvo, razvijaju}i se u nemogu}im
uslovima katakombi, u na~elu misti~no?
Kako se pokazalo, Alekseja je privukao ìvot pun borbe koji su oci vodili.
Razumeo je kad su mu rekli da je hri{}anstvo poput ledenog brega: ve}ina qudi o
wemu sudi na osnovu deli}a koji viri iz vode i koji se brzo istopi na suncu. U vezi sa
tim, govorili su mu o na~elu hri{}anskog ispovedni{tva kakvo postoji u Sovjetskom
22
Savezu, gde je i daqe mogu}e, ~ak i u najnemogu}nijim uslovima, biti sa Bogom i

oslu{kivati skrivene dubine vere u ~oveku.
Slede}i put Aleksej je poveo suprugu i sina. Uz ~aj je poverio ocima da je
nezadovoqan u~iteqskim pozivom, kao i onim {to se od savremenih u~iteqa o~ekuje
da usade u svest dece. Oci su primili k srcu probleme ove dobre i po{tene porodice.
Kad su na trenutak ostali sami, otac German je rekao: Dopadaju mi se ovi qudi!
Uskoro se Aleksej vratio saop{tiv{i da se spremaju da po|u.
êkajte! rekao je otac German. Treba da celivate ikone pre nego {to
krenete. Idite u crkvu i pri~ekajte me.
Kad su se Jangovi udaqili, otac German se ponovo obratio ocu Serafimu:[ta
da im kaèm?
Budi iskren. Kaì im ono {to ose}a{.
Otac German se prekrstio i u{ao u crkvu. Otpevao je Svih tu`nih Radosti,
tropar hrama arhiepiskopa Jovana. Jangovi su ga pratili. Tropar su nau~ili sa audio
trake na kojoj je bio snimqen vladi~in pogreb.
Dok je razmi{qao odakle da po~ne, setio se lika oca Adrijana. Stao je da im
govori o ovom izuzetnom sve{teniku, o tome kako se oko wega, gde god bi ga prilike
bacale, u Kijev, Berlin, Wujork, Vendlingen, okupqala slo`na zajednica pravoslavaca .
âk i usred te{kih isku{ewa koja je proìveo u Nema~kojtokom Dru- gog svetskog
rata on je umeo da povrati izgubqenu ti{inu svog pravoslavnog detiwstva, da stvori
okolnosti i dostigne stawe du{e pomo}u koga su on i wegovi qudi uspevali da vode
hri{}anski ìvot u wegovoj puno}i blagodati. Sada{wa zajednica oca Adrijana u dràvi
Wujork duhovno je cvetala s obzirom da je ovaj sve{tenik uspeo da usadi u qude
svesnu pravoslavnu filosofiju ìvota. Sve je stvorio na osnovu sopstvene ideje. Iako su
ìveli usred sveta, on i wegova pastva su bili od tog sveta nezavisni, nezavisni i od
birokratije koja neizbe`no prati svet, i ~inili su ostrvo pravoslavqa. Premda je crkvena
organizacija nastojala da ga iskoristi, otac Adrijan je u su{tini radio van wenih
granica. Nije voleo mrtvu, u{tavqenu atmosferu koja je proìmala mnoge parohije.
Takvo stawe je po wemu bilo izve{ta~eno, dok je on izvornost nalazio jedino u ìvotu
proètom Hristovim u~ewem, u~ewem koje prevazilazi qudsku logiku.
Otac German je naglasio da je ritam crkvenih slu`bi odre|ivao ritam ìvota
pastve oca Adrijana. Ohrabrio je Alekseja i Suzanu da postupaju na isti na~in. Dao im
je i odre|eni primer koji }e slediti: od osam slu`bi koje ~ine dnevnu celinu oni bi
trebalo da ~itaju bar Deveti ~as, ali svakog dana bez izuzetka.
Poruka oca Germana o hri{}anskim zajednicama mirjana duboko je dirnula
Alekseja. To je sve {to je meni potrebno, rekao je.Sada imam pravilo prema kome
mogu da ìvim.
Vrativ{i se u Etnu, Aleksej je stvorio "pustiwu" u svom dvori{tu. Svako
popodne Jangovi bi ulazili u malu kapelu, posve}enu Svetim Adrijanu i Nataliji (Sveti
Adrijan i Natalija su bra~ni par koji je stradao za Hrista mu~eni~kom smr}u u tre}em
veku u Nikomidiji. Aleksej je bio toliko nadahnut primerom oca Adrijana, da je odlu~io
da upravo wegovom svecu za{titniku posveti svoju kapelu), koju su smestili u {upi za
pumpu iza ku}e. îtali su i pevali Deveti ~as, kome su kasnije dodali i ve~erwu
slu`bu.
Ovo nije pro{lo nezapaèno. Jednog dana posetila ih je gospo|a iz
susedstva:Oprostite {to vam smetam, rekla je. Svaki dan kad perem sudove
gledam vas kako ùrite u va{u {upu. I kad pola ~asa kasnije iza|ete, izgledate toliko
druga~ije, toliko mirno i tiho. [ta radite tamo?
Do|ite i vidite!, odgovorili su joj.
Uskoro su se ova gospo|a i wena k}er, biv{i Pentekostalci, pridruìli
Jangovima. Kad je supruga jednog Aleksejevog kolege iz {kole ~ula za pravoslavnu
zajednicu, i ona je poèlela da im se pridruì u molitvama. Vremenom ovi i drugi qudi
preobratili su se u pravoslavnu veru. Pravoslavna re~ ima pristup k srcima
Amerikanaca, dodu{e, nekolicine wih, i kako samo oni moraju biti pa`qivo odgajani!
zapisao je otac Serafim posle susreta sa Aleksejevom zajednicom.
23
Alekseju se dopadala nezavisnost i preuzimawe odgovornosti za hri{}anski

rad u okviru wegove zajednice. No, kako je imao spisateqskih i filosofskih sklonosti,
èleo je i ne{to vi{e. Ne ose}aju}i se dovoqno samopouzdano na samom po~etku
rada, 1971. godine on {aqe ocima svoj prvi ~lanak na versku temu, traè}i wihovo
mi{qewe.
Otac Serafim mu je odgovorio:Nije nimalo drsko i sujetno {to ste napisali
ovakav ~lanak jer, ako ni{ta drugo, to vam pomaè da sami sebi razjasnite
sopstvene ideje i ose}awa... âk mislim da znam i list u kome bi ~lanak mogao biti
ovjavqen: list se zove Pravoslavna Amerika i, pored toga {to objavquje pravoslavne
vesti, ispravna pravoslavna gledi{ta o savremenim pitawima, ima i deo u kome
konvertiti kao i sva druga deca Pravoslavne Amerike mogu da iskaù svoje ideje,
poglede, nade i ostalo. Naàlost, takav list ne postoji! Ali, mo`da }e postojati jednog
dana.
Ideju o Pravoslavnoj Ame-rici, ameri~koj verziji lista Pravoslavna Rusija,
dao je otac German. Oci nisu sumwali da }e wihova kratka aluzija izazvati
odu{evqeni Aleksejev odgovor. Uskoro im je odgovorio, iznose}i sopstvenu zamisao o
skromnijem pravoslavnom periodi~nom ~asopi-su, koji bi zahtevao druga~iji naziv i
format.
Otac Serafim ga je ohrabrio, govore}i o potrebi za vi{e pravoslavnih tekstova
na engleskom jeziku. Ali pre nego {to {tampate prvi red, celu zamisao morate
podrobno preispitati i, verovatno, zbog we i stradati! Prema na{em iskustvu,
najva`nija stvar za takav ~asopis je da ima svoju osobenu li~nost, misao vodiqu
skupa sa na~inom na koji }e ona biti iskazana. Ta li~nost se ne prepoznaje samo u
sadràju, formatu, uredni~koj politici, ve} tako|e u stilu, kao i u tome ko stoji iza we
(ne mora da bude u pitawu odre|ena li~nost, ve} kakva vrsta li~nosti: intelektualac,
propovednik, u~iteq, glas zvani~nik crkvenih vlasti, konvertit koji govori za druge i u
ime drugih konvertita itd.) i kome je upu}en (intelektualcima, {iroj publici,
konvertitima itd.) Sve ovo nije lako odrediti, ali bi moralo da se ose}a ako èlimo da
~asopis ima svoju li~nost, a ne samo da bude skup raznovrsnog materijala.
Otac German i ja bismo rado bili va{i savetnici (u ovoj oblasti na{e dve
glave bez sumwe vrede vi{e od jedne!) po ovom pitawu, ali ta uloga je ograni~ena
na op{te savete, i jo{ na neku posebnu primedbu u vezi sa sadràjem. Stvarala~ki
napor, kao {to je, da stvorite li~nosti, i to ne kao ne{to ve{ta~ko, ve} kao ne{to
{to proizlazi iz ta~no odre|ene èqe da bi zadovoqilo ta~no odre|enu potrebu, leà}e
na ple}ima va{ih saradnika. Ako razmi{qate sa kim biste se posavetovali, savetujte
se upravo sa qudima poput vas, i napravite ~asopis sa konvertitima za konvertite.
Aleksej je svome ~asopisu dao ime Nikodim, po Svetome kome je Hristos
rekao:Ako se ~ovek ponovo ne rodi... âsopis je izlazio ~etiri puta godi{we, imao
je jednostavan, doma}i pe~at i bavio se potrebama mirjana kao i ponovo ro|enih
u Pravoslavqu konvertita. Otac Serafim je svesrdno pomagao, prevode}i, daju}i
prikaze, odràvaju}i obimnu prepisku i nastoje}i da Alekseja vodi u duhu trezvene
pravoslavne savesti.
Dobiv{i Alekseja i Vladimira i wihove misionarske i izdava~ke delatnosti, oci
su po~eli da prime}uju kako wihovo seme donosi plodove nezavisnog pravoslavnog
truda. Posle jedne od prvih poseta Etni, otac Serafim je zapisao kako tamo{wi
izdanak pravoslavqa dobro napreduje, kao i da se zajednica zasada razvija na
na~in koji daje nadu u o~uvawe ovog pravoslavnog ostrva.
Novi izdanak Bratstva naterao je oce da razmi{qaju o na~elima mirjanskih
pravoslavnih zajednica, posebno uzimaju}i u obzir savremene okolnosti. U jednom
~lanku objavqenom u Pravoslavnoj re~i otac Serafim je iskoristio iskustvo oca
Adrijana kako bi postavio traèna na~ela.
Su{tinu pravoslavnog ìvota predstavqa pobo`nost ili blago~e{}e, pojam
~ije je etimolo{ko zna~ewe, prema re~ima Starca Nektarija , odavati ~ast onome
{to je od Boga. Ovaj pojam je dubqi od same doktrine, on predstavqa ulazak Boga u
24
sve vidove ìvota, ìvota koji se provodi u strahu i trepetu pred Bogom... Takav stav
ra|a pravoslavni na~in ìvota koji se ne sastoji jedino od formalnih obi~aja ili
pona{awa osobitih za pravoslavce, ve} od ukupnosti svesne duhovne borbe ~oveka
kome su Crkva i Weni zakoni u sredi{tu svega {to dela i misli. Zajedni~ko, svesno
iskustvo ovog na~ina ìvota, usredsre|enog oko Boìje slu`be, stvara izvornu
pravoslavnu zajednicu, sa ose}awem lako}e, radosti i unutra{weg mira. Oni koji nisu
pravoslavni, kao i mnogi nedovoqno svesni svoga pravoslavqa, jedva mogu da
zamisle ovo ose}awe zajednice, i bili bi skloni da ga odbace kao subjektivni
doìvqaj. Me|utim, niko ko je celim srcem u~estvovo u ìvotu istinske pravoslavne
zajednice, mona{ke ili mirjanske, nikada ne}e posumwati u stvarnost ovog
pravoslavnog ose}awa.
Odmah posle objavqivawa ovog ~lanka, Aleksej je poslao ocima pisma koja
mu je uputio vernik iz Gr~ke, govore}i upravo o pravoslavnim zajednicama. "Smatramo da su pisma veoma zanimqiva, odgovorio je otac Serafim gr~kom
pravoslavcu.I sami smo dosta razmi{qali o ovom pitawu tako da }e novi broj
Pravoslavne re~i doneti i ne{to na{ih ideja... Me|utim, nije mogu}e iskazati u
potpunosti svoje ideje u pisanom obliku, s obzirom da su pravoslavci jednostavno
isuvi{e nezreli - ideja pravoslavne zajednice deluje veoma privla~no, ali gotovo
niko nije svestan te{ko}a i `rtava koje stoje na putu wenog ostvarewa, niti je
spreman za wih, tako da su posledice samo beznade`ni eksperimenti i razo~arawa...
Ipak, ako nau~imo da budemo realni i da ne o~ekujemo od mirjanske
zajednice koliko od mona{ke, onda ova mogu}nost postoji i danas, {tavi{e, ima
veliku va`nost. @ivot u dana{woj obi~noj pravoslavnoj parohiji, u neprirodno
velikom gradu, usred nepoznatih isku{ewa - nije normalan za pravoslavqe.
Poznajemo jednog vrlo vatrenog sve{tenika iz Wu Xersija. Ima veliku pastvu u kojoj je
i puno mladih qudi. Ali on nam kaè da vodi unapred izgubqenu bitku. Mladi qudi do|u
u crkvu na nekoliko ~asova nedeqom, i mo`da subotom uve~e, a sve ostale dane
izloèni su potpuno suprotnim uticajima dràvnih {kola, televizije itd. Ako èlimo
stawe u kome Crkva ima vi{e udela i uticaja na ìvot dece - to je vrlo prirodna
pravoslavna èqa, a ne ne{to ~udno ili znak prelesti, kako izgleda mnogi misle.
^lanovi zajednice u Etni su najmawe jedanput godi{we putovali u San
Francisko kako bi primili Sveto Pri~e{}e. Ali, wihova svakodnevna duhovna
sledovawa bila su sa~iwena od ~itawa duhovne literature i crkvenih slu`bi. Kako je
pisao otac Serafim, najo~igledniji spoqa{wi znak jedne pravoslavne zajednice ~ini
se da su crkvene slu`be (~ak i kada ih je sasvim malo), sa sve{tenikom ili bez wega,
ali - pod uslovom da se odràvaju svakodnevno.
U nizu ~lanaka o Crkvenom tipiku, otac Serafim je poku{ao da odagna ono {to
je nazvao op{teprihva}enom zabludom da pravoslavnim hri{}anima nije dozvoqeno
da ~itaju crkvene molitve bez sve{tenika, tako da postaju potpuno bespomo}ni i
navodno nesposobni da se mole kad nemaju sve{tenika - {to se danas sve ~e{}e
doga|a. Po{to je naveo poziv arhiepiskopa Averkija pravoslavcima da dolaze
zajedno na javne molitve ~ak i kada sve{tenik nije prisutan, otac Serafim
zakqu~uje:Ovaj obi~aj moè i mora da se znatno pro{iri me|u veruju}im, bilo kada
je re~ o parohiji koja je ostala bez sve{tenika, ili je isuvi{e mala da bi ga mogla
izdràvati, ili je re~ o porodici koja nije u stawu da dolazi u crkvu svake nedeqe i
praznika.
Kad je Aleksej po~eo da se brine zbog te{ko}a koje su iskrsavale kako je
pastva rasla, otac Serafim mu je napisao pismo puno qubavi i ohrabrewa:Ne brinite
o narasloj odgovornosti i zbog novih du{a koje vam dolaze; Bog vam ne}e poslati
breme koje ne moète da nosite, a {ta bi mi jadni hri{}ani mogli u~initi ako ne da
pomaèmo po malo onima èdnim istine? Delajmo malo i za bli`we, koji ~esto
nemaju nikome drugome da se obrate u ovoj pusto{i savremenog ìvota, i setimo se
pokoja u budu}em ìvotu, kada }emo po`weti duhovnu ètvu koju nam niko ne moè
oduzeti! I ~ak tokom svih na{ih isku{ewa i pe~ali, a za wih budite neprekidno
pripremqeni - kakve nam samo Bog radosti {aqe, nama nedostojnima!
25
Nadu za malu zajednicu u Etni otac Serafim je video u li~nim te{ko}ama koje
su ~lanovi, svako iz svojih razloga, preìveli. Svi odrasli ~lanovi zajednice su puno
stradali... Ovo je znak da }e ostati nepokolebivi u pravoslavqu. Imaju}i ovu misao
na umu, jednom prilikom u Etni je odrào predavawe na temu svetoota~kog u~ewa o
patwi, o tome kako je prihvatawe isku{ewa i àlosti upravo onaj put koji vodi k
spasewu. Wihova stradawa su, rekao je, bile Boìje posete.
Katakombni fenomen usamqenih boraca koji ìve u skladu sa u~ewem Svetih
Otaca i dnevne slu`be obavqaju u kapeli u {upi za pumpu - sve to bilo je u potpunoj
suprotnosti ne samo svetu, ve} i vladaju}im na~elima crkvene organizacije. Oci su
znali da }e bilo koji me{awe pustiwe u dvori{tu sa aparatom arhiep. Artemija
zna~iti smrt malog poduhvata u Etni. Ovaj poduhvat je od prvih dana bio hrawen
na~elima katakombnog ìvota koje su predloìli oci, i samo je na tim na~elima
mogao preìveti.
Kad je Aleksej po~eo da pro{iruje kapelu u svom dvori{tu, otac Serafim ga je
upozorio da se previ{e ne brine da za wu dobije odobrewe i zvani~nu dozvolu. Ne
brinite za vladiku Artemija, pisao je Alekseju. Naravno, potrebno je da on zna kada
budete bili spremni da otvorite crkvu, ali ako ga sada obavestite, on }e pomisliti da
vi, zaista, otvarate crkvu - a to bi bila zamka, jer vi za to jo{ niste spremni. Za
po~etak, nemojte jo{ nazivati crkvom va{u ulep{anu {upu i nemojte praviti velike
planove. Vi ste samo {a~ica pravoslavaca koji ìve u zabiti, a ne parohija, to jest
ne{to zvani~no uvedeno u eparhiji.
Godinama posle smrti oca Serafima, Aleksej se se}ao:Otac Serafim se
odlu~no protivio mojoj ve}oj upletenosti u normalni parohijski ìvot, ~ak i kada je
re~ o Sinodu (Ruskoj Zagrani~noj Crkvi)... Vi{e puta mi je govorio ili pisao:Nemojte
u~iti ruski jezik. Ako ga budete govorili, ~u}ete sve mogu}e tra~eve i bi}ete u
isku{ewu da u wima u~estvujete. I nigde nemojte pristupati parohijskom savetu.
Beìte od parohijske politike kao od kuge! Naravno, meni i mojoj porodici je
savetovao da idemo na liturgiju u druge parohije i da se pri~e{}ujemo, ali nam nije
odobravao da u~estvujemo u wihovim poslovima, {to bi mene odvuklo od poziva
koji mi je, po wegovom mi{qewu, Gospod odredio - to jest, od misionarskog rada kroz
pisawe, podu~avawe i izdava{tvo. Posledica wegovih saveta je ta da me sada mnogi
Rusi mirjani nazivaju staroobrednikom!.
Obra}aju}i se pismom pomenutom verniku u Gr~koj, otac Serafim je objasnio
za{to je neophodno da zajednice poput ove u Etni
izbegnu uticaj crkvene
posvetovqenosti: U dana{wim uslovima moramo svesno nastojati da se odvojimo od
sveta - to zna~i, male gradove pretpostaviti velikim, nezavisnost (koliko god je
mogu}e) od televizije, novina, telefona itd. I jo{ ne{to vi{e: moramo beàti od
svetskog duha u samoj Crkvi; to zna~i, beàti od svakodnevnog parohijskog ìvota,
ako je to mogu}e, jer je taj ìvot danas postao izuzetno svetovwa~ki.
Zajednica u Etni ni u kom slu~aju nije visoko idealisti~ka ili
eksperimentalna zajednica; pre bi se moglo re}i da je u pitawu prirodni razvoj u
uslovima koji pravoslavqu izuzetno odgovaraju - pod uslovom, naravno, da postoje
osnovna revnost i àr sa kojima bi se po~elo. Najve}i blagoslov za ovu zajednicu je,
{to je paradoksalno, to {to su daleko od neke pravoslavne parohije - {to ih je
primoralo da ne idu ustaqenim putem tolikih dana{wih pravoslavaca koji uzimaju
zdravo za gotovo sve u vezi sa Crkvom i zami{qaju kako je neko drugi odgovoran za
Crkvu i slu`be... Ovi qudi su bili primorani da samostalno ~itaju slu`be i zato su im
one draè; a te{ko}e koje moraju da prebrode kako bi do{li do sve{tenika i primili
Sveto Pri~e{}e su toliko velike, tako da oni ovu mogu}nost ~uvaju kao ne{to
najdragocenije i rade na svome spasewu bukvalno u strahu i trepetu. Naravno, i mi
Amerikanci smo blagosloveni jer nam je sve u pravoslavqu novo i stoga dragoceno svaki novi prevod ìtija ili slu`be je za nas otkri}e, utoliko vi{e ukoliko moèmo u
wemu da u~estvujemo .
Mi ose}amo - i za sada taj ose}aj se ne zasniva ni na ~emu odre|enom - da
se najve}a nada za o~uvawe pravloslavqa krije upravo u ovakvim malim
26
zajednicama vernika, koji su {to je vi{e mogu}e jedna du{a i jedno telo. Istorija
dvadesetog veka nam je ve} pokazala da ne moèmo previ{e o~ekivati od crkvene
organizacije; ako ~ak ostavimo po strani jeresi, u okvirima ovakve organizacije
svetski duh je postao isuvi{e jak. Arhiepiskop Averkije, kao i na{ vladika Nektarije,
upozoravao nas je da se spremamo za dolaze}e katakombno vreme, kada }e se
mo`da i Boìja blagodat povu}i od crkvene organizacije i kada }e preostati samo
usamqene druìne vernika. Sovjetska Rusija nam je primer onoga {to moèmo
o~ekivati - ali i gore od toga, jer je budu}nost jo{ crwa.
U pismu Alekseju otac Serafim govori: Trebalo bi da vatreno blagodarite
Gospodu {to vam je pruìo priliku da ìvite povu~eno i nezavisno, tako da
pravoslavqe zaista moè u}i u va{ svakodnevni ìvot. U jednom drugom pismu,
daju}i mi{qewe o Nikodimu, kaè: Radujemo se {to vidimo da seme istinskog
pravoslavqa pu{ta korene i donosi plodove, otkrivaju}i lice pravoslavqa do sada
nedovoqno poznato u Americi: mirskog pravoslavqa koje nije posvetovwa~eno,
koje traga za dubqim korenima i ose}a da se ne uklapa u svet; koje ne pristaje da
bude kao svi oni koji su zadovoqni jedino zato {to imaju pravoslavni ugao gledawa
na sve; koje pribegava Ocima da bi dobilo odgovore, ne na akademska teolo{ka
pitawa, ve} na pitawe kako treba ìveti. I sada nam se ukazuje slika pravoslavqa koje
nije samo nakalemqeno na ameri~ki na~in ìvota, posle ~ega sledi izviwewe i
wegovo poja{wavawe nepravoslavnima, kao ~etvrte velike vere koja se uklapa ve} pre kao ne~ega {to preobraàva ìvot, zbog ~ega su pravoslavci ne{to poput
{amara svetu, ne{to {to se razvija na sopstvenim na~elima potpuno odvojeno od
okolnog sveta, ali ipak kao ne{to potpuno zdravo i prirodno.
Otac Serafim je istovremeno shvatao kako su krhke ovakve male zajednice i
koliko se sna`no ne~astivi upiwe da ih uni{ti. Bez neprekidne i svesne pravoslavne
borbe, ~ak i najboqa pravoslavna zajednica moè postati staklena ba{ta,
ve{ta~ka pravoslavna atmosfera u kojoj jedino uìvamo u spoqa{wim oblicima
pobo`nosti ili ih prihvatamo kao ne{to {to se podrazumeva, dok du{a ostaje
nepromewena, opu{tena i u{u{kana, umesto da se svojski bori za spasewe. Koliko se
samo ~esto de{ava da neka zajednica, kad postane uspe{na i poznata, izgubi
dragoceni àr i jednodu{ije prvih dana punih te{ke borbe! Ne postoji recept za
istinski bogougodni ìvot; bilo {ta spoqa{we moè samo da naudi; sve zavisi od
stawa du{e koja mora da drhti pred Bogom, imaju}i pred sobom boànski zakon u
svakoj ìvotnoj prilici, svakog ~asa ~uvaju}i ~ast onog {to je Boìje, kao ne{to
najva`nije u ìvotu.
Otac Serafim se vatreno molio da qudi iz Etne ostanu uprvo onakvi kakvi su,
puni straha Boìjeg i me|usobne qubavi, cene}i ìve karike koje su imali, poput
vladike Nektarija. Vrativ{i se iz posete zajednici 1975. godine, zapisao je: Iako slaba
i mala, zajednica se trudi da ìvi u duhu pravoslavne pobo`nosti, a mo`da je sada{wi
trenutak za to najpovoqniji - pre nego {to postane prevelika i izgubi su{tinski va`no
zajedni{tvo du{a i uma ili shvati pravoslavqe kao ne{to za {ta se ne treba boriti.
Vladika Nektarije je posetio Etnu sedmicu ranije i nadahnuo je vernike. Otac Serafim
je propovedao posle Ve~erweg (u pro{irenoj kapeli) o tome kako vaqa ~uvati veze sa
pravoslavnom tradicijom oli~enom u vladiki Nektariju, pa ~ak i u nedavno
postavqenom ikonostasu koji je stigao iz crkve Kazanske Majke Boìje u Sakramentu.
Na~inio ga je Aleksej Maku{inski, nekada{wi ~lan Katakombne Crkve u Rusiji, koji je
pevao u horu Svetog Jovana Kron{tatskog i koji je bio isceqen u Moskvi nad mo{tima
Svetog Vasilija Blaènog... Neka ih Bog sve o~uva u zajedni{tvu uma i du{a!
Izgra|ena na smirewu i istrajnosti u svakodnevnim molitvama, ova veoma
mala druìna pravoslavaca koji ìve u zabiti moè danas da posluì kao primer onima
koji tako|e traè tiho ostrvo neposvetovwa~ene hri{}anske zajednice usred burnog
mora na{eg materijalisti~kog, post-hri{}anskog dru{tva.
Preveo
isku{enik Aleksandar (Kneèvi})
Skit sv. Andreja
27
Sveta Gora
28

Pravoslavni Put 15

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravoslavni Put 15

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog

Ahilija u Ariqu, Januar mart 2002., broj 15.

Mawe brige vi{e vere

Ovo je bitno pitawe Spasiteqevo ~ove~anstvu, rastrzanom od briga.

U ovoj Svetoj Tajni se, po re~ima o. Georgija Florovskog, s jedne strane,

"O mladom ocu Justinu"

Mi vidimo da ovaj svet ne razume na{e osnovne poruke, na{e osnovne

- Kod nas poklonici neprestano pristi`u, i vra}aju se potreseni. Doma}ica ku}e

- E, vidi{, ali ja sad ne}u da primim taj dukat.

- Sa velikom mukom sam ispquvavao krvave ugru{ke, ali sam se molio

Savezu, gde je i daqe mogu}e, ~ak i u najnemogu}nijim uslovima, biti sa Bogom i

Alekseju se dopadala nezavisnost i preuzimawe odgovornosti za hri{}anski

You might also like