Multimedije

Mulitemedijske komunikacije
Multimedija kombinacija vie razliitih medija.
Multimedije karakterie multimedijalni doivljaj, po pojavnim oblicima
(perceptivnim vidovima i nformacija, tj. logikojstrukturi)
prenosnim putevima(fiziki prenosnim putevima) viestruk, simultan, snaan
doivljaj, u najirem smislu to je protok informacija izmeu izvoaa i publike.
Ovaj pojam se sree i u svetu zabave (muzike, video i kompjuterskih igrica...) ali i
u telekomunikacijama i svetu kompjutera.
Hipermedija
Nastaje kada se u hipertekst dodaju slike, animacija, zvuk, video, itd.
WWW.
Multimediji su sloeni tehniko tehnoloki sistemi (telekomunikacioni sistemi,
raunarske mree i sl.)
Ako se podaci koji se unose u medij posmatraju kao energija koja deformie
prostorno vremensku strukturu, onda ovek taj "signal" moe da uoi, tj. detektuje i
to svojim ulima (sluh, vid) ili posredno, preko ureaja koji informaciju pretvaraju u
oblik koji ovek moe da detektuje. Interaktivni dizajn je dizajnerska disciplina koju
koriste pre svega elektrini ureaji, softveri i mobilni ureaji.
Interaktivni dizajn odreuje stanje odreenog elementa i njegovu povratnu akciju
sa korisnikom. Naravno, interakcija se uspostavlja i na drugim nivoima
komunikacije.
Prica + Odgovor na pricu= interakcija
Dizajneri interaktivnosti polaze od istraivanja i ispitivanja osoba, belee njihove
reakcije i nain
razmiljanja i stvaraju u zavisnosti od emotivne reakcije
Danasnji proizvodi i iskustva !!! Izazovi obaveza
nove tehnologije I njihova kompleksnost za korisnika.
Osnovni zadatak interaktivnog dizajna je da smanji uenje i to preciznije i
efikasnije iskoristi mogunosti, a da pri tom ne umanji vrednost funkcionalnosti
proizvoda. Interaktivni dizajn se bori protiv frustracije, on poveava produktivnost i
zadovoljava korisnike.
Interaktivni dizajn pokuava da povea upotrebljivost objekta ilisistema, a
polazei od istraivanja i razumevanja potreba korisnika. Interaktivni dizajn je
zasnovan na praenju intuicije korisnika. Interaktivni dizajn je povezan sa interfejs
dizajnom, ali je daleko iri pojam od njega.
Interfejs dizajn je samo deo interaktivnog dizajna. Interaktivni dizajn ne mora biti
iskljuivo vezan za izgled softvera.
On moe da bude i telefonski odgovor glasom ili neki sasvim drugi medijum.
interaktivni dizajn se odnosi i na neelektronske medije i postoji daleko pre
njihovog postojanja.
Svaki ureaj koji zahteva akciju korisnika, proizvod je interaktivnog industrijskog
dizajna (komandne table, automobili, bicikli, knjige...). Termin interaktivni dizajn su
prvi put upotrebili Bill Moggridge i
Bill Verplank kasnih '80. Za njih, ovaj termin je znaio isto to i interfejs dizajn. Ipak,
ovaj termin je oznaavao korak ispred softface-a, koji se 1984. odnosio na korienje
interfejs dizajna na
proizvode koji sadre softver.

 1989. je otvoren Master za kompjuterski dizajn na Coledge of Art u Londonu, a

danasse ovaj Master naziva interakcija u dizajnu.
Razvoj interaktivne edukacije, popularizovan je 2001, kada je osnovan Institut za
interakciju Irvea koji se preselio u Milano i od tada se i ova oblast dizajna znatno
unapredila.
Interaktivnost vrsta dijaloga korisnika i aplikacije
Hipermedija kao svoju bitnu komponentu ukljuuje
Interaktivnost i od korisnika zahteva aktivnost:
hipermedijske teme su povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom
prelazis predmeta na drugi
povezani predmet. Interaktivnost omoguava korisniku biranje, odluivanje, ali i
povratni uticaj na program u realnom vremenu zahvaljujui postojanju vie
navigacijskih putanja u hipermedijskom programu.
Navigacija (navigation) - nain kretanja korisnika kroz hipermedijsku aplikaciju.
Olakavanje navigacije u aplikaciji: dodaju se pomoni alati kao to su mape,
dugmad s tekstom ili simbolima, ikone itd.
Primena multimedije
Stan!
raunari, Internet, IP TV
Obrazovanje!
Obrazovne ustanove izuzetno pogodna mesta za primenu hipermedije.
Najmlai uzrast - vana grafika, animacija i zvuk koji vrlo esto zamjenjuje ili
nadopunjuje tekst (na primer kod uenja itanja).
Odrasli-slike-fotografije upotpunjene tekstom i video zapisi
Oblik koritenja multimedije u edukaciji: ukljuivanje studenata u procesizrade
multimedijske aplikacije
Obrazovanje na daljinu
Hadrverska podrska
Memorije
RAM, ROM, hard disk
disketa, magnetni i optiki ureaji
DVD (Digital Versatile Disc)
CD-ROM itai i snimai
Ulazni ureaji
tastatura, mi, trackball, touchscreen, grafike table (tablets), skeneri, digitalne
kamere, sistemi za prepoznavanje govora (mikrofon)
Izlazni ureaji
monitori, zvunici, video ureaji, projektori, printeri
Komunikacioni ureaji
modem, ISDN adapter, ADSL modem
Softver
Sistemskisoftver Microsoft Windows ili MacOS
Obrada teksta i OCR programi
Alati za crtanje, slikanje i obradu grafike
3D modeliranje
Obrada zvuka
Obrada animacija i video signala
Konverzija izmedju razliitih formata video i zvunog signala
Multimedijski autorski alati
Osnovni elementi multimedija

 Grafika ( 1. Bitmap 2. Vektorska)

Tekst
Zvuk
Animacija
Video
Bitmape boje veliina
Crno-bela slika (- i slike crno monochromatska)
Svaki pixel je memorisan kao jedan bit (0 ili 1) pa 640 x 480 slika zahteva 37.5
KB (640 x 480 / 8 / 1024)
Slika u tonovima sive boje (gray-scale)
Svaki pixel je memorisan kao byte (vrednost izmeu 0 to 255) 640 x 480 slika
zahteva preko 300 KB.
Slika u 8-bitnoj boji (indeksirana)
Slika u 24-bitnoj boji
Svaki pixel je memorisan kao 3 byta (za svaku RGB boju po jedan)
Podrava 256 x 256 x 256 moguih kombinacija boja (16,777,216)
640 x 480 slika zahteva 921.6 KB.
Mnoge RGB slike se memoriu kao 32-bitne slike jer se dodatni byte podataka za
svaki pixel koristi za
memorisanje alpha
Vektorska grafika ne koristi pixele, ve radi sa geometrijskim primitivima
take,
linije,
krive i
poligoni,
bazirana je na matematikim formulama koje ih reprezentuju.
Grafiki elementi u vektorskoj grafici zovu se objekti.
Svaki objekat je entitet sam za sebe, koji ima svoje atribute: boju, granicu,
spoljanjost i veliinu koje su
ukljuene u njegovu definiciju.
Objekti raeni u vektorskoj grafici mogu lako da menjaju veliinu bez gubitka na
kvalitetu.
Vektorska grafika
Veliina datoteke - za gornji primer oko 30 bajtova alfanumerfikih podataka
nasuprot 5000 bajtova
(200x200/8) za crno-belu sliku ili 40 000 (200x200) za sliku sa 256 boja.
Kod vektorskih slika se ne mogu pojedine informacije pridruivati nekom delu
objekta (npr. delovi crte u vie boja)
Pri poveanju bitmap slike opada kvalitet slike(stepenasta izoblienje crta jaggies)
Delovi bitmap slike se ne mogu pomeriti tako da sesauvaju objekti koji su
nacrtani ispod (kod
pomeranja ostaje prazni prostor).
Grafiki formati:
-za bitmape i vektorsku grafiku
-zavisni i nezavisni od platforme

-sa kompresijom i bez kompresije

Ime formata:
tiff, gif, jpg, png, eps, bmp, wmf, pic, psd, ai, crd.