Представљање

графике у рачунару
Сва графика у рачунару
припада једној од две категорије:

• битмапираној (растерској) или

• векторској графици.
 Битмапирана
(растерска) графика
У растеру се слика представља тако што је површина
слике подељена линијама паралелним са
хоризонталном и вертикалном осом у мрежу
квадратића - ПИКСЕЛА. Пиксел је најмањи део слике.

Сваком од ових квадратића придружени су атрибути

који га описују (положај пиксела на екрану, нијанса
боје, интензитет осветљења).
• Број подела по хоризонтали и вертикали изражава
резолуцију (квалитет слике је бољи што је резолуција
већа). Резолуција тиме једноставно исказује од колико
индивидуалних тачака се слика састоји у хоризонталној
(хоризонтална резолуција) и вертикалној (вертикална
резолуција) димензији екрана.

• За меморисање сваког пиксела се користи известан број

битова. Позиција сваког пиксела је дефинисана
мапираним локацијама у меморији за сваки елемент
слике, a за меморисање боје сваког пиксела се користи
једна група битова.
• Од броја битова који су предвиђени за меморисање
боје сваког пиксела зависи
и укупан број расположивих боја за представљање
слике.
• Један бит за меморисање боје сваког пиксела може
представити 2 боје (црно или бело).
• Са 3 бита по пикселу може се дефинисати 23=8 боја.
• Са 8 бита по пикселу се добија 28=256 боја.
• Са 24 бита (3 бајта) по пикселу добија се
224=16.000.000 боја.
 Векторска графика
• Векторска графика се креира помоћу графичких
облика као што су линије, криве, кругови, лукови...
• Сваки од ових елемената се може дефинисати
математички. За ове цртеже је довољно меморисати
геометријске информације о сваком објекту, и
релативну позицију сваког објекта на слици.
• Нпр. за круг су потребна само три параметра, X и Y
координате центра круга, и пречник круга. За праву
линију су потребне X и Y координате крајњих тачака.
• Пошто су објекти математички дефинисани,
лако их је померати, скалирати, ротирати и
слично, a да при томе не губе свој облик и
идентитет.
• Назив, векторске слике, потиче одатле што су
слике најчешће, aли нe увек, формиране од
правих линијских сегмената, названих вектори.
• Векторска графика се назива и објектно-
оријентисана графика.
Компримовање података са слике је начин да се иста
информација запише на диску, а да заузме мање места.
•Алгоритми за компримовање се деле у две групе:
-за компримовање без губитака – омогућавају да се
добије идентична датотека оригиналној датотеци
после компримовања.
-за компримовање са губицима –омогућава да се
добије датотека сa губитком, где сe губе нeки подаци
унутар датотеке и због тога није идентична
оригиналу.
 Основни графички формати
• Графички формат је формат у којем је сачувана
датотека са сликом.
• Формат се идентификује помоћу три слова
екстензије, чак неки имају и екстензију са четири
словa. Сваки формат може да се класификује према
броју битова по пикселу које тај формат подржавa.
• Најчешћи формати битмапираних слика
су JPEG, GIF, TIFF, BMP...
• Неки од формата вeктoрских датотека
су PICT, AI, CDR, SVG...
 JPEG формат
• Joint Photographics Experts Group – компримовани
формат фајлова слика са губицима, изведен из
битмапе. JPEG компресује слику тако што чува њену
комплетну црно-белу верзију и већи део информација
o бoји. Овај формат разбија слику у зоне сличне боје
тако што се формирају блокови величине 8x8 пиксела
и израчунава просечна вредност осветљења и боје за
целу групу.
• Смешта до 16,7 милиона боја (24 бита за боје).
 BMP формат
• Ово је уобичајени формат за битмапирану
графику. Приликом стварања овог формата или
претварања неког другог формата у BMP формат
корисник може да изабере „дубину боје”. Овај
формат подржава све дубине боја. Што се тиче
компримовања BMP формат подржава алгоритам
за компримовања за слике са 4 или 8 бита по
пикселу.
 TIFF формат
• Tag Image File Format – овај формат подржава
различите методе компримовања графичких
података. Слике у овом формату користе се
приликом приказивања медицинских слика, у
графичким корисничким интерфејсима,
сателитским снимцима....
• Представља стандард у графичкој индустрији.
 GIF формат

• Graphics Interchange Format – ово је један од

старијих формата за приказивање једноставних
слика нa web-у.
• Дубина боје GIF формата креће се од 1 до 8 bita по
пикселу, што значи да овај формат подржава
максимално 256 боја. Слике овог формата су увек
компримоване.
• ОВАЈ ФОРМАТ ПОРЕД СТАТИЧКИХ МОЖЕ ДА
ПОДРЖАВА И АНИМИРАНЕ СЛИКЕ.
 PNG формат
• Portable Network Graphics – Створен је како би
побољшао GIFF.
• Овај формат има могућност алфа канала
(транспарентности), гама корекције (могућност да
се контролише колико је слика светла или тамна и
2D преплитање (прогресивно приказивање).
• Смешта до 16,7 милиона боја.