FORMATI ZAPISA SLIKA

SADRŽAJ

1. UVOD 1
2. FORMATI ZAPISA SLIKA 3
3. NAJČEŠĆE KORIŠĆENI FORMATI 4
3.1. JPEG 4
3.2. PDF 5
3.3. GIF 6
3.4. RAW 7
3.5. PNG 8
3.6. EPS 8
3.6. BMP 8
3.7. TIFF 9
4. SAVETI ZA ČUVANJE SLIKA NA RAČUNARU 10
LITERATURA

1. UVOD

Svi podaci u računaru spremaju se i obrađuju u binarnom obliku. Na mediju za čuvanje,

primer tvrdom disku, podaci su spremljeni u poljima (datoteka, engl.file). Način na koji se neki
podatak pretvori u binarni oblik naziva se format podataka. Primer, kad se na magnetski disk
ubaci slika, ona se mora pretvoriti u binarne brojeve. Način na koji će se boje i oblici sa slike
pretvoriti u binarne brojeve zove se format za skladištenje slika.Za skladištenje slika na računaru
koristi se mnogo različitih načina pretvaranja slike u binarne brojeve, pa se kaže da postoji
mnogo formata za zapis slika.
Različiti formati mogu koristiti ili ne koristiti sažimanje (kompresiju, engl. compression)
podataka i mogu biti s gubitkom ili bez gubitka podataka. Sažimanje podataka podrazumeva
pretvaranje podatka u oblik koji zauzima što manje memorije.Pri postupku bez gubitka
podataka, svi podaci sadržani u izvornoj slici ostaju sačuvani nakon sažimanja. To znači da je
slika sačuvana sa svim svojim delovima i da pri pretvaranju nije izgubila ništa na kvalitetu
(izgledu). Pretvaranje s gubitkom dela podataka, podrazumeva takvo pretvaranje kod koje se
namerno bespovratno gubi dio podataka. Pri pretvaranju u binarni oblik korisnik može izabrati
optimalni procenat između kvalitete izgleda slike i veličine zapisa.
Pri odabiru veličine slike na digitalnom aparatu, osim na fizičke dimenzije neophodno je
obratiti pažnju i na stepen sažimanja ili kompresije slike. Iako zauzeće prostora na memorijskoj
kartici direktno zavisi o dimenzijama slike, postoje načini da se informacije na neki način sažmu,
što ima za posledicu manje zauzeće memorije.
Sažimanje se temelji na sličnosti susednih područja na slici. Laički rečeno, pri zapisu
informacija o sadržaju slike tada nije nužno pamtiti stvarne vrednosti nego samo razlike u
odnosu na susedno područje. Uštede pri takvom načinu zapisa nisu male. Međutim, koristeći
činjenicu da ljudsko oko nije savršeno, algoritmi za sažimanje slikovnih podataka ponekad vrlo
agresivno obrađuju sliku. Nova slika može biti i nekoliko desetaka puta manja od originalne.
Negativna strana takvog pristupa je
određeni gubitak informacija o slici. Logično je zaključiti da će kvalitet slike biti obrnut stepenu
kompresije koji je primenjen pri čuvanju. Dakle, još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju.
Kako odrediti stepen kompresije? Kao prvo, treba napomenuti da neki (uglavnom kvalitetniji)
digitalni aparati imaju mogućnost čuvanja slike u izvornom obliku. Kaže se da su slike u raw
(eng. sirov) formatu. U tom formatu su sve informacije koje je zabeležio CCD senzor aparata
skladišten u memoriji. To, naravno, daje najbolji kvalitet. Slike spremljene u RAW formatu
zauzeće će mnogo prostora. Konkretno, slika veličine 2832x2128 tačaka će u raw formatu
zauzeti 17MB memorije. Sačuvamo li je u kompresiranom formatu, veličina će joj biti od 0,5 do
2MB, zavisno o stepenu sažimanja. Kompresovane slike prepoznaju se po nastavku datoteka jpg
ili jpeg.
Nije teško zaključiti da će najčešći način skladištenja slika biti u jpg formatu. Jedino oni
kojima je prioritet vrhunski kvalitet (i imaju dovoljno memorije) priuštiće si spremanje u tiff-u ili
raw formatu. Da bi se odabrao stepen kompresije jpeg-a treba se prisetiti kako sažimanje
funkcionira. Ključna stvar pri sažimanju je količina detalja. Konkretno, zauzima li veći dio slike
vedro nebo, dakle područje s malo detalja, kompresija će biti vrlo uspješna uz mali gubitak
informacija. S druge strane, ako je sadržaj slike krcat detaljima kao što su grupe ljudi ili na
primer natpisi, nije uputno odabrati veliki stepen kompresije jer će gubitak detalja biti vrlo
primetan. U praksi, svaki korisnik treba sam odrediti s kojim je stepenom kompresije zadovoljan.
To će najlakše zaključiti u praksi isprobavajući snimati različite motive u kombinaciji s različitim
postavkama aparata. Za orjentaciju, evo primera
koji slikovito prikazuje način rada algoritma za
kompresiju.
Uvećani delovi na desnoj strani slike
pokazuju kako bi izgledali detalji pod utIcajem tri
različita stepena kompresije. Gornje uvećanje ima
najveću kompresiju. Različiti proizvodači
digitalnih fotoaparata na razne načine označavaju
stepen kompresije. Najčešće su to: basic, normal,
fine (FujiFilm), SQ, HQ, SHQ (Olympus), normal,
fine, supefine (Canon) i slični. Navedeni nazivi
zapravo opisno označavaju kvalitet fotografije.

2. FORMATI ZAPISA SLIKA

Nast. Format Vektorski Opis

/Rasterski
.BMP Windows Bitmap Rasterski Koristi se za prikaz i čuvanje Windows slika
(Windows).
.CGM Computer Graphics Vektorski Format koji je razvijen saradnjom različitih
Metafile organizacija za standardizaciju. Podržan je od
mnogih softverskih produkata.
.DCX Windows Images Rasterski Format za višestruke '.PCX' datoteke (Windows).
.DXF Data Exchange File Vektorski Format kreiran od AutoDesk-a. Skoro svi PC-
bazirani CAD (Computer Aided Design) sistemi
podržavaju DXF.
.EPS Encapsulated Vektorski, Format za PostScript jezik. EPS sa koristi
Postscript često sa kombinaciju PostScript komandi i TIFF ili PICT
rasterskim format.
zaglavljem
.GIF Graphics Rasterski Ovaj format može se koristiti na različitim
Interchange Format platformama, pa se često koristi za spremanje
slika za WWW. Pošto je zapis relativno mali ,
slike se brzo prenose putem Interneta. Ali, GIF je
ograničen na 256 boja, i boje nisu prikazane
istovremeno u zavisnosti o platforme.
.JPG Joint Photographic Rasterski Internacionalni standard korišćen za kompresiju
Experts Group digitalnih slika. Datoteke su relativno male,
zavisno o stepen kompresije. To je format kojim
se ne može povratiti orginalna slika.
.PCX PC Paintbrush Rasterski Format kreiran od Zsoft. Podržan od mnogih
Windows aplikacija, kao i od mnogih optičkih
skenera i fax modema.
.PIC Lotus Picture File Vektorski Relativno jednostavan grafički format razvijen
od Lotus-a za prikaz grafike generisane Lotusom
Format za Macintosh grafičke datoteke razvijen
od Apple Computer. On je podržan od svih
grafičkih programa koji rade na Macintosh-u.
PICT. Vektorski 1-2-3. PIC je podržan od mnogih PC aplikacija.
Picture
.PNG Rasterski Naprednija verzija .GIF formata
.TIF Tagged Image File Rasterski Ovaj format se koristi za spremanje i razmenu
Format između 'desktop publishing' i 'graphic design'
aplikacija. TIFF takođe podržavaju različite
platforme, npr. Microsoft Windows i Macintosh.
Takođe se koristi za skeniranje slika jer
podržava sve veličine, rezolucije i dubine boja.
.WMF Windows Metafile Vektorski, Format za spremanje i razmenu slika za
može Windows aplikacije.
sadržavati i
rastersku
sliku
.WPG WordPerfect Vektorski Format koji koristi WordPerfect.
Graphic File
3. NAJČEŠĆE KORIŠĆENI FORMATI

3.1. JPEG

Format (standard) komprimiranog

fotografskog zapisa, koji troši manje memorijskog
prostora od originalne bitmap (slike) u .BMP ili
.TIF formatu. Konvertiranjem slike iz izvornog
BMP ili TIF formata u JPG gubi se na kvalitetu, ali se taj gubitak očitava uglavnom samo kod
velikih povećanja ili kod manipulacija sa bojama .JPEG kompresija primenjuje siromašniju paletu
nijansi od BMP formata, što može pogoršati kvalitet u slučaju manipulacije sa bojama, svetlošću
ili kontrastom slike, dakle pri digitalnoj obradi fotografije.
Zbog štedljivog korištenja memorijskog prostora, u E-mailovima, kao i na web-stranicama
treba koristiti JPEG ili GIF kompresiju, da se skrati vreme prenosa podataka. Neki uređaji
dopuštaju podešavanje određenih parametara konverzije poput odabira prostora boja, oštrine,
krivulje tonova boja ili neke vrednosti kontrasta.
JPEG ostavlja malo prostora za obradu, jer ce naše podešavanje boja na fotografiji često
istaknuti blokove od 8x8 piksela koji predstavljaju osnovu JPEG kompresiji, jer dok JPEG sacuva
podatke o osvetljenju istovremeno podaci o samim bojama budu izrazito komprimovani tj
sabijeni. Ako uzimamo RAW fotografije dobijamo izrazitu kontrolu nad interpretacijom slike i
svim pre spomenutim aspektima konverzije. Ono što nije pod našom kontrolom su otvor
displeja, trajanje ekspozicije (koja se kasnije može kompenzovati), ISO osetljivost itd. U
programu kojim ćemo otvarati fotografiju tj. interpretirati RAW podatke, sve ono što je navedeno
u prethodnoj tački biće nam na dohvat ruke i vrlo jednostavno ćemo menjati postavke, ispravljati
greške, upoređivati efekat raznih postavki i slično. Većina aparata radi RAW fotografije dubine
12 bita tj, 4096 nijansi po pikselu. JPEG je s druge strane ograničen na samo 8 bita po kanalu i
naravno po pikselu. Time ugrađeni RAW konverter mora prilikom konverzije da odbaci veliku
količinu informacija, a opet na takav način da slika ne bude previše degradirana.
Može sadržati slike koje imaju od 2 do 16.777.216 boja (ili nijansi sive boje). Prvenstveno
se koristi za čuvanje fotografija, a ne crteža ili slika sa relativno malo boja. Gubitak kvaliteta slike
određuje se stepenom sažimanja podataka. Što je stepen sažimanja veći to je vidljiviji gubitak
kvaliteta slike i obratno. Najveća prednost formata u odnosu na do sada navedene formate je u
bitno manjem zauzeću memorije. Polja su najmanja od svih gore navedenih pa čak i uz najveći
kvalitet slike (najmanje sažimanje). Koristi se i na drugim operacionim sistemima. Ne podržava
providnost i animaciju.

LOW KOMPRESIJA MAXIMUM KOMPRESIJA MEDIUM KOMPRESIJA

3.2. PDF

Portable Document Format (skraćeno: PDF) je format zapisa dokumenata koji je kreiralo
preduzeće Adobe Systems 1993. godine. Koristi se za zapis dvodimenzionalnih dokumenata
nezavisno od uređaja i rezolucije ispisa. Svaki PDF-dokument sadrži kompletan opis dokumenta,
uključujući slike, tekst, vektorsku grafiku, rasterske slike, i može sadržati i fontove potrebne za
prikaz teksta. Za prikaz PDF-dokumenata potrebno je imati odgovarajuće programe na
kompjuteru, koji su besplatni i mogu se naći preko Interneta. Format je zasnovan na jeziku
PostScript. Može se prepoznati po tome što su prva četiri bajta uvijek %PDF. Ime dokumenta
(datoteke) obično završava sa .pdf. PDF datoteka je format koji nam služi da bi objedinili
nekoliko različitih informacija i zapisa u jednu celinu. Te informacije su – slike, tekst, tablice,
linkovi na delove istog dokumenta ili spoljašne dokumente ili internet stranice i e-mail, može
sadržati i zvučne i video elemente, a u zadnje vreme i interaktivnu grafiku u 2D ili 3D prostoru.
Dakle, unutar jedne datoteke u obliku PDF dokumenta mogu se naći svi navedeni elementi.
Takođe, taj format prvenstveno je zamišljen da simulira oblik knjige, i svojim izgledom
predstavlja digitalni oblik knjige.
Podeljen je na dva glavna dela: Levi deo sa popisom poglavlja i linkovima (bookmark) na
poglavlja unutar te knjige, i glavni desni deo sa stranicama knjige. Najveća prednost PDF
dokumenata je njegova standardnost u odnosu na ostale formate, onda njegova prenosivost na
druge platforme, i na kraju i njegova veličina. Ukratko, PDF konvertuje sav sadržaj koji
prebacujemo u njega u svoj format zapisa elemenata, uključujući i font kojim pišete, sabija ga u
jedinstvenu datoteku i time garantuje da će te na bilo kojem kompjuteru sa čitačem PDF
datoteka, pročitati sadržaj isto kao original. Pored računara standardni PDF format se može
očitati na nekim drugim uređajima poput PDA, PalmOS ili PocketPC platformama, čak i na
modernijim mobilnim telefonima. PDF je zato jedan od najraširenijih formata distribucije knjiga
na Internetu, datoteka pomoći raznih programa, i ono što je najinteresantnije, distribucije ličnih
dokumenata.

3.3. GIF
To je 8-bitni (jedan piksel prezentiran je jednim bajtom) bitmap grafički format (pogledaj
rasterska slika) koji koristi paletu od maksimalno 256 boja. Konvertovanjem izvornih bitmapa
(BMP, JPG, TIF, PNG i dr.) u GIF, drastično se smanjuje broj nijansi kojim se predstavlja sadržaj,
što rezultuje stepeničastim prelazima pri pretapanju boja i gubitkom finijih detalja, a najčešće i
prejakim kontrastom boja. Osiromašenje palete može biti vrlo izrazito, pa GIF treba koristiti
samo ako nam je važna prozirnost, što je primer slučaj kod raznih animacija, foto i grafičkih
montaža i slično.GIF je zato prikladniji za razne dijagrame i slične grafičke sadržaje, nego za
fotografije.U GIF formatu je savršeno raditi animacije. Ako se ipak koriste za fotografije, navedeni
nedostaci se ublažavaju
postupkom Dithering-a,
kojim se uz upotrebu
raspoložive palete boja
primenom različitih
algoritama za
rasterizovanje, postižu
efekti bliži originalnom.
 DITHERING
4 boje 16 boja 64 boje

3.4. RAW

RAW možemo posmatrati kao

digitalni negativ (otuda i skraćenica DNG -
engl. Digital NeGativ). Naknadnom
obradom u laboratoriji s negativom smo
mogli da uradimo modifikacije kojima se
izvlačilo puno podataka u svetlu i senki,
što kod dijapozitiva nije bilo moguće. Negativ je puno tolerantniji na greške ekspozicije,
naknadnim filtriranjem ili maskiranjem mogle su se prilagođavati boje (balans bele) itd. Sve to i
još mnogo više možemo izvući i iz RAW-a u današnjoj digitalnoj laboratoriji. Ali niko nije savršen
pa tako i RAW ima neke mane, kao npr. veliku potrošnju baterije i memorijskog prostora. Za
svadbu u kojoj ćete snimiti 1000 fotografija trebaće vam ukupno 14GB memorijskog prostora za
12 megapikselne RAW fotografije. Dodatna obrada tolikog broja fotografija može odneti mnogo
vremena - i za vreme i nakon samog događaja - (npr. konverzija RAW u JPG, bez dodatne obrade,
1000 fotografija veličine 10MP potrajati će ukupno 10 sati), a ako naručioci žele hitno fotografije
u svojim rukama, treba vam i mnogo sreće da to sve stignete brzo da pregledat, odaberete i date
na izradu.
RAW konvertori najćešće omogućavaju podešavanje više parametara nego što nam ih nudi
sam fotoaparat. Pred klasičnog kontrasta, oštrine i zasićenja tu je i kontrola korekcije šuma, kriva
geometrijskih grešaka itd.

3.5. PNG ( Portable Network Graphics)

PNG dolazi od engl. Portable Network Graphics. Opšte mišljenje je, da je ovaj format
budućnost Web grafike. Kako je GIF do 1. 10. 2006. bio zaštićen patentom, PNG je nudio zamjenu
za GIF. Podržava grayscale, 8-bitne, 24-bitne i 48-bitne vrste slika.

8 bitni 24 bitni

Korišćen je napredan losseless algoritam kompresije, koji daje odlične rezultate. Nivo kompresije
se može menjati, a korišćenjem dodatnih filtera za kompresiju (može ih biti pet) postižu se
zapanjujući rezultati u smanjivanju veličine komprimovane datoteke. Promenlčjiva
transparentnost je takođe podržana. To znači, da za razliku od GIF formata, gde piksel može biti
transparentan ili ne, kod PNG-a se uvodi 254 nivoa transparentnosti tj. 256 nivoa transparencije
= 0%, 100% i 254 međunivoa.

24-bita – polutransparentni.

Koristi se Gama korekcija koja ispravlja razlike u izgledu grafike, koje se javljaju kod različitih
platformi. Za razliku od GIF formata PNG ne podržava višestruke slike (GIF animacije). PNG
format u odnosu na JPEG format postiže znatno veću ''težinu'' datoteke.

3.6. EPS (encapsulated-postscript)

Ako grafička datoteka EPS sadrži uloženi preview datoteke TIFF ili Windows Metafile, na
monitoru će se pojaviti umanjeni prikaz slike. Kvaliteta preview-a ovisi o rezoluciji slike TIFF ili
Windows Metafile uložene u datoteku EPS u trenutku kada je napravljena. Za stvaranje datoteke
EPS opšte je dostupna niska, srednja i visoka rezolicija. Što je rezolicija slike u pretpregledu viša,
to će datoteka EPS biti veća. Rezolicija je obično niska, jer takav preview uglavnom služi za
smeštanje slika na stranicu. Preview visoke rezolicije nije potreban jer će se odbaciti kada se
datoteka EPS ispiše na stampacu PostScript. Ako se uloženi pretpregled datoteke TIFF ili
Windows Metafile ne nalazi u uvezenoj grafici EPS, grafika će, umesto preview u radnoj knjizi,
prikazati poruku. Međutim, grafika će se ispravno ispisati na štampaču PostScript. Ako ispišete
grafiku EPS na štampaču koji nije PostScript, preview slike će se ispisati onako kako ona izgleda
na ekranu. Grafike EPS namenjene su ispisu na štampaču PostScript.

3.7. BMP

Naziv bitmap potiče iz programskog okruženja, odnosno fraze mapa bitova. Bitmape
podržavaju potpunu skalu boje (multiple- bits-per-pixel) i ispravno je zvati ih pixmapama,
odnosno mapama pixela, gde je svaki individualni element slike opisan sa nekoliko bitova, koliko
iznosi dubina boje cele grafike (1, 8, 16, 24 ili više bita). Može sadržati slike koje imaju od 2 do
16.777.216 boja (ili nijansi sive boje). Koristi se za sve namene od skladištenja crteža i
jednostavnih slika do skladištenja fotografija. Zapis datoteke formata Bitmap vrlo je jednostavan
pa tako i pogodan za čitanje iz programskog okruženja. S obzirom da Bitmap ne sadrži nikakvu
kompresiju informacija, rezultatnu veličinu Bitmap datoteke, uz poznate dimenzije u pixelima i
informacijom o dubini boje, vrlo je lako izračunati: veličina [bajtovi] = zaglavlje
[bajtovi] + širina [px] * visina [px] * (dubina boje [bit] / 8)
Format Bitmap analogan je Wave(.wav) formatu za zapis audiosignala –
omogućava visoki kvalitet zapisa jer nema kompresije, ali veličina datoteke je prevelika pa zato
nije zadovoljavajuća za upotrebu na webu.

3.8. TIFF (Tagged Image File Format)

Memorijski vrlo zahtevan format slike za profesionalnu upotrebu i metarske dimenzije

(postere, i džambo-plakate, tehničke fotografije s najfinijim razlaganjem detalja i dr.) koji bolje
ocrtava sitne detalje. Odlikuje se manje izraženim nepravilnostima slike. TIFF format koristi LZW
lossless kompresiju. Lossless znači da se kvalitet ne gubi. Može sadržati slike koje imaju od 2 do
16.777.216 boja (ili nijansi sive boje). TIFF datoteke su obično vrlo velike. Nekompresovane TIFF
datoteke su otprilike iste veličine u bitovima kao i sama slika u memoriji. Samo neki poluprofe-
sionalni i profesionalni) fotoaparati mogu snimati direktno u TIFF-u, ali vreme snimanja slike na
memorijsku karticu aparata može se produžiti i na desetak sekundi, pa i do pola minuta.
Za uobičajene potrebe, najčešće s neuporedivo manjim zauzećem memorije i brzinama
kopiranja i obrade slike praktično jednak rezultat dati postavka kvaliteta rezolicije na HQ (High
Quality), ili neznatno bolji SHQ (Super High QUality).
TIFF (.tif) – Akronim od Tagged Image File Format. Datoteke ovog tipa mogu se snimiti
tako da se mogu koristiti ili pod Windowsom ili na Macintoshu. To je često i optimalan format za
aplikacije namenjene pripremi za štampu. Poboljšani TIFF (engl. enhanced TIFF) je sličan format
koji podržava snimanje slojeva, ali možda nije kompatibilan sa svim programima za pripremu
štampe.

4. SAVETI ZA ČUVANJE SLIKA NA RAČUNARU

Ukoliko treba sačuvati crtež ili sliku s relativno malo boja najbolje je koristiti GIF format
jer daje najbolji odnos između kvaliteta i zauzeća prostora na disku.
Za fotografije i slike s mnogo boja (ili nijansi sive boje) odnosno prelaza boja koje trebaju
biti što kvalitetnije preporučuje se upotreba TIFF formata. Za istu namenu, ali ako nije toliko
kritičan kvalitet slike već je bitno zauzeće memorije preporučuje se JPEG format. Formati koji su
pogodni i najviše se koriste na Internetu su JPEG i GIF.

LITERATURA:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Digitalna_slika
http://hr.wikipedia.org/wiki/PNG
http://www.adobe.com/support/documentation/
http://www.snowbound.com/format/tiff.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Jpg
http://en.wikipedia.org/wiki/Gif