VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA KRAGUJEVAC

GRAFIČKA KARTICA
SEMINARSKI RAD

11/7/2014
Andrijana Spasić 166/2014

Contents
Uvod  

1.​ ​Grafička kartica  

1
 2. Istorija graficke kartice  

3. Komponente grafičke kartice  

4. Delovi grafičke kartice  

5. Grafički procesor i memorija  

6. Input/ Output  

7. Odabir grafičke kartice  

8. Način povezivanja  

Literatura  

Uvod
Slika na ekranu monitora napravljena je od sitnih tačkica, koje nazivamo pikselima.
Monitor prikazuje više od milion piksela, a računar je tu da bi označio boju i intenzitet svakog
piksela i to tako da zajedno čine odgovarajuću sliku na ekranu. Da bi to učinio potrebna mu je
grafička kartica (na matičnoj ploči ili u posebnom funkcionalnom bloku) koja će binarne podatke
procesora pretvoriti u sliku.
Procesor izvršava aplikaciju koja u sebi sadrži neophodne informacije za stvaranje slike na
ekranu. Procesor nema mogućnosti da izvrši složene grafičke operacije koje stvaraju sliku na
ekranu,zato ove informacije predaje grafičkoj kartici,koja će odraditi taj posao za njega. Da bi se
stvorila 3D slika, potrebno je da grafička kartica najpre napravi ram od pravih linija, a zatim da

2
obavi rasterizaciju (popunjavanje tog rama pikselima koji nedostaju). Grafička kartica pikselima
zatim dodeljuje boju, intenzitet i teksturu a zatim takvu informaciju šalje monitoru putem kabla.
Za grafički veoma zahtevne igrice, grafička kartica ovaj proces ponavlja oko 60 puta u sekundi.

1. Grafička kartica
Grafička kartica, video kartica, grafički adapter ili grafički akcelerator je komponenta
računara namenjena za obradu i prikaz vizuelnih podataka na odgovarajućim izlaznim uređajima,
npr. na monitoru. Pored ovoga se može koristiti i za obradu negrafičkih podataka dok je u skorije
vreme primetan trend da se na grafičke kartice prebacuju poslovi koji su tradicionalno pripadali
centralnim procesorima. Moderne grafičke kartice osim ove osnovne funkcije takođe na sebe
preuzimaju brojne poslove sa polja računarske grafike, čime od njih rasterećuju ostatak sistema.
Iako se grafičke kartice mogu naći u integrisanom obliku u sklopu matične ploče, u zadnje vreme
se u većini slučajeva javljaju kao posebna komponenta, poseban sistem koji ima čitav niz
podsistema. Za razliku od integrisanih grafičkih kartica koje imaju mali kapacitet sopstvene
memorije i obično koriste sistemsku memoriju, nove grafičke kartice poseduju sopstvenu
memoriju koja se koristi samo za grafiku, i koja je posebno modifikovana. Skoro sve matične
ploče imaju opciju isključivanja integrisane grafičke kartice i mogućnost da na sebi prime
modernu grafičku karticu sa vrlo visokim performansama preko AGP, PCI i PCI-E magistrala.

3
 Slika 1.1 – Grafička kartica

2. Istorija graficke kartice

Prve grafičke karte konstruisane su 1995. godine od strane kompanija Matox, Creative, S3 i
ATI i one su bile u stanju da proizvedu 3D prikaz. Zatim je 1997. godine kompanija 3dfx izdala
novi grafički čip Voodoo koji je bio u stanju da proizvede i neke 3D efekte. Ubrzo je izbačen i
Voodoo 2 koji je uslovio pojavu jačih čipova kao što su TNT i TNT 2 od strane Nvidie.
Kompanija Intel, shvativši u kom će pravcu da krene razvoj grafičkih karti, počinje da radi na
unapređivanju načina konekcije grafičke karte sa matičnom pločom, čiji je rezultat bio pojava
magistrale AGP, čime se definitivno povukla crta između grafičkog procesora i centralnog
procesora samog računara. Od 1999. godine primat u proizvodnji i prestiž preuzima Nvidia, koja
počinje da radi na unapređenju 3D algoritama i DDR tehnologiji, čime se kapacitet memorije
grafičke karte skoro udesetostručio, sa 32 na 128 megabajta.

3. Komponente grafičke kartice

Grafički procesor marke ATI (AMD) Grafički procesor ili grafička procesorska jedinica
(GPU) je procesor specijalno namenjen i optimizovan da proizvodi grafičke elemente. Ovaj
procesor je specijalizovan da vrši kalkulacije u pokretnom zarezu, što je od fundamentalnog
značaja za 3D grafičko renderovanje i 2D slikovno crtanje. Osnovni atributi grafičkog procesora

4
su frekvencija jezgra koja varira od 250Mhz do 4Ghz, i broja cevovoda ili tzv. šedera, koji
prevode 3D prikaz okarakterisan temenima i linijama u 2D prikaz formiran pikselima. Moderne
grafičke kartice su opremljene snažnim grafičkim procesorima koji brojem tranzistora nadmašuju
glavne procesore, to znači da su grafički procesori svojom procesorskom snagom jači u
pojedinim operacijama.
BIOS​, odnosno, Video BIOS, sadrži osnovni program koji je obično skriven, koji upravlja
operacijama grafičke karicte i koji daje instrukcije koje dozvoljavaju hardveru i softveru da
komuniciraju sa grafičkom karticom. Obično sadrži informacije vezane za pravovremenost rada
memorije, operativnu brzinu i voltažu grafičkog procesora, kao i mnoge druge informacije. U
nekim slučajevima je moguće promeniti ove informacije ali to se radi najčešće prilikom
overklokovanja procesora i/ili memorije, što se ne preporučuje od strane proizvođača jer može
doći do oštećenja na samoj kartici.
Video memorija kod većine savremenih grafičkih kartica varira od 128MB do 4GB. Kako
video memoriji istovremeno moraju imati pristup i grafički procesor i prikazno kolo, često se
koristi specijalna ekspresna ili višeportna memorija, kao što su VRAM, WRAM, SGRAM itd.
Od 2003. godine video memorija se tipično bazira na DDR tehnologiji. U godinama koje su
usledile proizvođači su prelazili redom na DDR2, DDR3, DDR4 i GDDR5. Brzina memorije na
savremenim grafičkim karticama varira od 400Mhz do 3.8Ghz.
RAMDAC (Random Access Memory Digital-to-Analog Converter) pretvara digitalne
signale u analogne signale za potrebe monitora koji koriste analogni ulaz, kao npr. CRT
monitori. RAMDAC je vrsta RAM čipa koji reguliše funkcionalnost grafičke kartice u smislu da
podržava različite vrednosti tempa osvežavanja na CRT monitorima, za koje je optimalan broj od
75Hz. Ipak, svi savremeni LCD monitori, Plazma monitori i Televizori rade na digitalnim
signalima i ne zahtevaju RAMDAC.

4. Delovi grafičke kartice

Današnje kartice najčešće imaju neku vrstu hladnjaka (aktivnog ili pasivnog) zbog
komplikovanosti grafičkog procesora koji je već po broju tranzistora prestigao centralni
procesor.
Moćnije kartice obično imaju i pasivne hladnjake (heatstink) na VRAM-u zbog visokih
frekvencija koje su i do dva puta veće nego kod običnog RAM-a. RAMDAC je deo koji se brine

5
za prikazivanje i kvalitetu 2D slike, dok 3D slike obrađuje grafički procesor u saradnji sa
centralnim procesorom i RAM memorijom.

Slika 4.1– Grafički procesor marke ATI

Glavni delovi moderne grafičke kartice su:
✓ PCB (Printed Circuit Board) je printana ploča na kojoj se nalaze svi ostali delovi
✓ GPU (Grapich Processing Unit) grafički procesor, ujedno i glavni deo koji prevodi
binarni kod u sliku)
✓ RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), služi za pohranjivanje najnužnijih
podataka za GPU, najčešće teksture
✓ Konektori
o PCI
o AGP
o PCI Express
✓ Izlazi
o VGA (Video Graphics Array)
o DVI (Digital Visual Interface)
o Video in/Video out (VIVO)

6
5. Grafički procesor i memorija
Grafička kartica je štampana ploča, koja u sebi sadrži procesor i memoriju. Takođe ona u
sebi sadrži i BIOS čip, koji čuva informacije o osnovnim podešavanjima kartice i vrši startnu
proveru video memorije, ulaznih i izlaznih konekcija. Grafički procesor je veoma sličan
procesoru računara, ali je njegova arhitektura specijalno dizajnirana za izvršavanje složenih
matematičkih i geometrijskih funkcija koje su neophodne za renderovanje slika (stvaranje rama
3D slike + rasterizaciju). Neke veoma brze grafičke kartice imaju procesor sa mnogo više
tranzistora od procesora srednje klase. Grafički procesor se zato jako zagreva pa je obično
postavljen ili ispod heat sink hladnjaka ili ispod kulera.
Kao dodatak složenoj arhitekturi grafičkih procesora, oni koriste i specijalne programe koji
im pomažu pri analizi i obradi podataka. ATI i nVidia proizvode najviše grafičkih procesora na
tržištu i obe kompanije su razvile svoje metode za poboljšanje performansi grafičkih procesora
(za poboljšanje izgleda 3D objekata,za njihovo uklapanje u ostatak slike, za prijanjanje boje uz
objekte, za senčenje, teksture i paterne).
DirectX i Open GL su aplikacioni programski paketi, API (Application Programming
Interface)-i. API paketi pomažu hardveru i softveru da lakše i brže komuniciraju tako što
obezbeđuje instrukcije koje se koriste za kompleksne zadatke kao što je 3D renderovanje.
Programi i igrice se optimizuju pri razvoju za specifični API paket (to znači da se programeri
koji razvijaju neke igrice ili softverske alate oslanjaju na već postojeće instrukcije unutar ovih
paketa (a sve u cilju da ih ne bi ponovo iz početka pisali)). Zbog ovog novije igrice često
zahtevaju update-ovane verzije DirectX ili Open GL kontrola da bi se mogle ispravno izvršavati.
API se razlikuju od drajvera, koji omogućavaju hardveru da komunicira sa operativnim
sistemom. Da bi API mogli pravilno da rade,moraju se update-ovati i drajveri za grafičku
karticu.
VRAM (Video RAM) služi za čuvanje informacija o svakom pikselu (njegovoj boji,
lokaciji na ekranu). Deo VRAM-a služi i kao Frame Buffer, za čuvanje gotovih slika koje treba
da se pojave na ekranu. VRAM radi na veoma velikim brzinama i ova vrsta RAM-a je
dvoportna, što znači da se u isto vreme mogu čitati i upisivati podaci u nju. VRAM je direktno
povezan sa digitalno-analognim konvertorom (DAC). Ovaj konvertor, prevodi binarne podatke u
analogne koje monitor može da koristi. Neke grafičke kartice imaju više D/A konvertora, koji
mogu da poboljšaju performanse kartice i da omoguće priključivanje više od jednog
monitora.D/A konvertori šalju konačnu sliku do monitora putem kabla.

7
6. Input/ Output
Grafičke kartice se sa računarom povezuju preko matične ploče, koja im prenosi struju
potrebnu za pravilan rad i obezbeđuje im komunikaciju sa procesorom. Novije grafičke kartice
zahtevaju posebno napajanje, koje ne ide preko matične već direktno od napajanja. Veze sa
matičnom pločom su preko portova Advanced graphics port (AGP) i PCI Express (PCIe). PCIe
je noviji port pomoću koga se podaci brže prenose između grafičke i matične, ona može da
podrži i uparene grafičke kartice u Crossfire ili SLI tehnologiji.Većina grafičkih kartica ima dva
priključka za monitore: DVI (koji se koristi za LCD monitore) i VGA (koji se koristi za CRT
monitore). Neke grafičke kartice imaju dva DVI konektora (pri čemu se CRT monitori
priključuju preko adaptera). Obično se koristi samo jedan priključak za monitor, međutim
garfičke kartice mogu priključiti dva monitora pri čemu se slika raspodeljuje na dva ekrana (dual
head capability). Kod nekih PCIe kartica je moguće priključiti do četiri monitora. Neke kartice
mogu imati još i TV izlaz za TV ili video, ViVo (video in/video out) za analogne video kamere
ili FireWire ili USB za digitalne kamere.

7. Odabir grafičke kartice

Postoje bitne osobine koje je potrebno sagledati pri odabiru grafičke kartice:GPU brzina
(MHz), veličina magistrale podataka (bits), količina slobodne memorije (MB), brzina memorije
(MHz), propusnost memorije (GB/s), DAC brzina (MHz).
Jedna od značajnijih osobina je i FPS (Frames per second), koja opisuje koliko kompletnih
slika garafička kartica može da prikaže u sekundi. Ljudsko oko je u mogućnosti da registruje 25
slika u sekundi(50 poluslika), ali neke igrice da bi obezbedile da se animacije neprekidno
odvijaju zahtevaju bar 60 slika u sekundi (ovo je naročito izraženo kod brzih akcionih igrica).

8. Način povezivanja
Kako se same grafičke karte sa matičnom pločom povezuju preko tri pomenute magistrale
(AGP, PCI i PCI-E), način povezivanja sa uređajima za prikaz slike je raznovrsniji:
Video Graphics Array (VGA) je izlaz preko koga se najčešće povezuju monitori sa
katodnom cevi (CRT).

8
 Slika 8.1 – Video Graphics Array (VGA)
Digital Visual Interface (DVI) daje mnogo bolji kvalitet slike na izlaznom uređaju i preko
njega se povezuju LCD monitori, Plazma monitori, Televizija visoke rezolucije i Projektori. U
nekim slučajevima i CRT monitori koriste DVI izlaze.

Slika 8.2 – Digital Visual Interface (DVI)

High-Definition Multimedia Interface (HDMI) je jedan napredan oblik zvučno/vizuelne
konekcije napravljen 2003. godine i obično se koristi za povezivanje DVD plejera i igračkih
konzola na monitor.

Slika 8.3 – High-Definition Multimedia Interface (HDMI)

Video In Video Out (VIVO) za S-Video, Composite video i Component video su izlazi koji
služe za povezivanje televizije, DVD plejera, video rekordera i igračkih konzola.

9
 Slika 8.4 – 9-pin Video In Video Out (VIVO) za S-Video (TV-out), Digital Visual Interface
(DVI) za High-definition television (HDTV), i DB-15 za Video Graphics Array (VGA) izlazi

Literatura
[1] ​http://sr.wikipedia.org/wiki/Grafička_karta
[2] ​http://www.bug.hr/forum/topic/skola-osnovna-srednja-faks/graficke-kartice
[3] ​http://www.scribd.com

10