Gradski zavod za zatitu zdravlja Beograd,

Direkcija za gradjevinsko zemljite i izgradnju Beograda

Investitor:
Izrada projekta:
Naziv projekta:
Odgovorni rukovodilac
projekta:
Koordinator projekta
ispred Direkcije:
Rukovodilac projektnog
tima:
Projektni tim zavoda:

Spoljni saradnici zavoda:

Kartografska obrada:

Print & copy:

Web Design

Direkcija za gradjevinsko zemljite

i izgradnju Beograda
Gradski zavod za zatitu zdravlja Beograd
Ekoloka valorizacija podruja generalnog plana
Beograda - Ekoloki atlas Beograda
prim. dr Slobodan Toovi, spec. toksikol.
direktor zavoda
Zorica Sari, dipl. ing. um.
mr. sci. Verica Gburik, dipl. met, spec. med. met.
prim. dr Dimitrije Dopovi, spec. hig.
prim. dr Sneana Mati-Besarabi, spec. hig.
prim. dr Miroslav Tanaskovi, spec. hig.
Boko Majstorovi, dipl. ing.
Radosav Stojanovi, dipl. ing.
mr. sci. dr Ljubinka Mareti, spec. soc. med.
prim. dr Predrag Jelaa, spec. soc. med.
dr Milan Milutinovi, spec. hig.
mr. sci. Rajko Agramovi, dipl. ing.
dr Marina Mandi, spec. hig.
dr Slavia Mladenovi, spec. hig.
dr Dragan Paji, lekar na specijaliz.
dr. sci. Boidar Stojanovi, dipl. ing.
prof. dr. sci. Petar Gburik, dipl. met.
dr.sci. Dragan Igrutinovi, dipl. ing.
mr.sci. Mirko Lazi, dipl. ing.
Nevena Vasiljevi, dipl. ing. pejz. arh.
Ivana Lazi, dipl. prostor. plan.
Andreja Tutundi, dipl. ing. pejz. arh.
Zoran Damnjanovi & sinovi
concept Technology, Predrag Vujovi dipl. ing. ma.

Informaciona osnova Eko atlasa

Na inicijativu Gradskog zavoda za zatitu zdravlja, Beograd, a uz podrku Direkcije za

graevinsko zemljite i izgradnju Beograda, poetkom 1998. godine, zapoeta je realizacija
Projekta Ekoloka valorizacija podruja Generalnog plana Beograda Ekoloka karta. Na
ovom Projektu radi multidisciplinarni tim strunjaka Gradskog zavoda i spoljnih saradnika iz
drugih institucija, odnosno, sektora.
Integralno vrednovanje generalnog plana (GP) grada je osnova za utvrivanje balansa
izmeu kvaliteta ivotne sredine i prostorno funkcionalne strukture grada. Ova valorizacija
(struktura prostora prikazana kroz specifine zone) definie mogunost ivotne sredine
grada da prihvati optereenja prostora zagaujuim materijama i druge poremeaje
prirodne ravnotee.
Zato Projekat ekoloke valorizacije (vrednovanja) podruja grada Beograda i izrada
ekoloke karte podruja GP Beograda (GP, 1985.) predstavlja napor da se, primenom
savremenih strunih instrumenata i tehnika, integriu raspoloivi podaci i informacije o
prostoru i ivotnoj sredini u Beogradu i pretvore u sintezne informacije koje e biti
dragocene nadlenim organima grada u upravljanju prostorom i u donoenju odluka o
programima i politici obnove i daljeg razvoja Beograda.
Osnovni cilj istraivanja u okviru ovog Projekta je razvoj i operacionalizacija modela
ekoloke karte Beograda, kao osnove za unapreenje upravljanja ivotnom sredinom, koji
se integrie u proces planiranja, izgradnje i korienja zemljita na podruju GP Beograda.
Novi model treba da nae primenu u procesu izrade urbanistike planske dokumentacije,
utvrivanju politike i programa i u procesu operativnog upravljanja zemljitem,
prostorom i zatitom ivotne sredine. Projekat se realizuje kroz tri faze struktuirana na
etape. EKOLOKI ATLAS BEOGRADA predstavlja finalni projektni dokument druge faze
razvoja i osnovu za narednu fazu IProjekta, odnosno za izradu sintezne ekoloke
karte Beograda.
EKOLOKI ATLAS BEOGRADA prezentuje se kroz dva dokumenta: Vol.A Informaciona
osnova i Vol.B Kartografski prikazi sektorskih analiza. Kroz sve faze i etape rada,
posebno u finalizaciji Faze II, orijentacija je bila na dobijanje podloga koje e sluiti za
formulisanje specifinih lokalnih ciljeva odrivog razvoja. Strateka dokumenta na kojima
se bazira ovaj projekat su: Agenda 21 (UNEP), Evropska lokalna Agenda 21 (EU) i Politika
zdravlja za sve u 21. veku (WHO).
Obradom i analizom odgovarajuih indikatora definisan je urbano ekoloki i zdravstveni
profil grada. U izboru indikatora i nainu prezentacije koriene su metodologije EU Ka
profilu lokalne odrivosti, UNEP/Habitat Pregled urbanih indikatora i WHO Osnovni
indikatori zdravog grada.
U prezentaciji rezultata primenjene su, pre svega, preporuke EU da se u identifikaciji
urbanog stanja i problema obuhvati analiza i interpretacija podataka merenja i prikupljenih
informacija (to je obuhvaeno u Vol.A) i mapiranje rezultata (to je obuhvaeno u Vol.B).
U periodu same finalizacije Faze II, odnosno pripreme navedena dva dokumenta za tampu,
publikovan je novi Izvetaj o projektu EU: Ka urbanom atlasu procena prostornih
podataka o 25 evropskih gradova i urbanih podruja (Projekat su vodile Evropska ekoloka
agencija i Evropska komisija).
Pomenuti Izvetaj EU je veliko ohrabrenje za nastavak rada na naem Projektu jer je
potvrdio dobar izbor metodologija, podataka i prezentacije. Moe se rei da je Beograd,

izradom Ekolokog atlasa ve preao najvei deo puta Ka urbanom atlasu. Svakako,
nova iskustva i preporuke, dobijene iz izvetaja EU, bie koriena u sledoj fazi naeg
Projekta ali i u kontinuiranom auriranju Ekolokog atlasa Beograda. Naime, ovaj Atlas
nema statian karakter ve predstavlja dinamiki alat koji se kontinuirano dopunjuje novim
podacima (na osnovu redovnog monitoringa i epizodnih i marrutnih merenja, prikupljanja
novih podataka iz razliitih sektora) i koji obezbeuje praenje promena tokom vremena
kao i upravljanje promenama.
U Vol.B (Kartografski prikazi sektorskih analiza) Ekolokog atlasa Beograda analizirana
je prostorna raspodela (mapiranje rezultata odn. kartografsko prikazivanje) parametara,
indikatora i indeksa kvaliteta teritorije GP Beograda, sa posebnom obradom specifinih
prostornih celina unutar granice plana. Meutim, zbog regionalnog, nacionalnog i
meunarodnog znaaja Beograda, obuhvaeni su i odreeni faktori koji mogu da utiu na
interakcije Beograda sa bliim i daljim okruenjem. Kroz 12 poglavlja, odnosno sektorskih
grupa podataka, i kroz 56 mapa kartografski su prikazane prirodne i steene karakteristike
teritorije Beograda.

1. Uvod
Na inicijativu Gradskog zavoda za zatitu zdravlja, Beograd, a uz podrku Direkcije za
graevinsko zemljite i izgradnju Beograda, poetkom 1998. godine, zapoeta je realizacija
Projekta Ekoloka valorizacija podruja Generalnog plana Beograda - Ekoloka karta.
Na ovom Projektu radi multidisciplinarni tim strunjaka Gradskog zavoda i spoljnih
saradnika iz drugih institucija, odnosno, sektora.
Integralno vrednovanje generalnog plana (GP) grada je osnova za utvrivanje balansa
izmeu kvaliteta ivotne sredine i prostorno - funkcionalne strukture grada. Ova valorizacija
(struktura prostora prikazana kroz specifine zone) definie mogunost ivotne sredine
grada da prihvati optereenja prostora zagaujuim materijama i druge poremeaje
prirodne ravnotee.
Jedan od osnovnih instrumenata integralnog upravljanja ivotnom sredinom na lokalnom
nivou je ekoloka karta podruja grada koja integrie brojne podatke i informacije o stanju
ivotne sredine i potronji resursa u gradu. Ekoloka karta slui kao polazna osnova za
formulisanje specifinih lokalnih ciljeva odrivog razvoja. Zato Projekat ekoloke
valorizacije (vrednovanja) podruja grada Beograda i izrada ekoloke karte podruja GP
Beograda (GP, 1985.) predstavlja napor da se, primenom savremenih strunih instrumenata
i tehnika, integriu raspoloivi podaci i informacije o prostoru i ivotnoj sredini u Beogradu i
pretvore u sintezne informacije koje e biti dragocene nadlenim organima grada u
upravljanju prostorom i u donoenju odluka o programima i politici obnove i daljeg razvoja
Beograda.
Osnovni cilj istraivanja u okviru ovog Projekta je razvoj i operacionalizacija modela
ekoloke karte Beograda, kao osnove za unapreenje upravljanja ivotnom sredinom, koji
se integrie u proces planiranja, izgradnje i korienja zemljita na podruju GP Beograda.
Novi model treba da nae primenu u procesu izrade urbanistike planske dokumentacije,
utvrivanju politike i programa i u procesu operativnog upravljanja zemljitem, prostorom i
zatitom ivotne sredine.
Pokazalo se da sadanja forma procena uticaja na ivotnu sredinu nije dovoljno integrisana
u proces urbanistikog planiranja jer je orijentisana na individualne objekte, tako da
najee ne obuhvata interakcije izmeu uticaja postojeih i novih objekata, kumulativne
efekte u vremenu i prostoru, sinergizam, indirektne efekte i druge kompleksne procese koji
se mogu dogoditi u podruju generalnog plana grada.
Istraivanje za potrebe izrade "Ekoloke karte Beograda" treba da ponudi reenja
navedenih problema ukljuivanjem meunarodnih metodologija i standarda u integralni
sistem upravljanja ivotnom sredinom na nivou grada. Na osnovu prouavanja postojeih
zakonskih reenja, meunarodnih standarda, regulativa i iskustava i istraivanja u okviru
ovog Projekta, razvija se novi model za optimizaciju normativnih, organizacionih i ekolokih
kriterijuma za upravljanje zatitom ivotne sredine u planiranju, izgradnji i korienju
zemljita u Beogradu.
Istraivanjem su obuhvaeni sledei segmenti:
- Analiza i procena stanja ivotne sredine na osnovu postojeih podataka i posebnih
istraivanja i merenja,
- Vrednovanje prostora sa ekolokog aspekta,

- Ekoloko zoniranje teritorije GUP-a u Beogradu,

- Procena optimalne namene prostora u funkciji odrivog razvoja.
Projektom je definisan obuhvat koji ima tri dimenzije: prostornu, vremensku i sadrajnu.
Takoe je definisana i dinamika realizacije.
Projekat Ekoloka valorizacija podruja GP Beograda - Ekoloka karta realizuje se kroz
tri faze, a svaka faza je struktuirana na etape.
Faza 1.- Razrada projekta
1.1. Definisanje karaktera, predmeta i obuhvata istraivanja
1.2. Evidencija i analiza postojee informaciono-dokumentacione osnove
1.3. Globalna ocena stanja dokumentacije i prakse upravljanja ivotnom sredinom
1.4. Regionalni aspekti ivotne sredine u Beogradu
1.5. Programski zadatak integralnog ekolokog vrednovanja, odnosno, izrade Ekoloke
karte Beograda
Faza 2. - Formiranje informacione osnove Projekta
2.1. Razvoj sistema urbano-ekolokih indikatora
2.2. Prikupljanje, sistematizacija i obrada sektorskih informacija
2.3. Interpretacija prethodnih studija ivotne sredine u Beogradu
2.4. Izrada strunih sektorskih analiza
Faza 3. - Integralno ekoloko vrednovanje - Ekoloka karta Beograda
3.1.Sektorske karte sa bazama podataka
3.2.Sintezna karta sa integralnim ekolokim vrednovanjem podruja (Ekoloka karta)
3.3.Program korienja i odravanja Ekoloke karte Beograda
Svaka od navedenih etapa sadri niz aktivnosti (organizacione, istraivake, razvojne,
metodoloke, analitike, tehnike, itd.) u zavisnosti od sadraja i obuhvata konkretnog
zadatka.
Prva faza projekta realizovana je tokom 1998 - 1999. godine. Krajem 1999. godine (29.
decembar 1999.) potpisan je Aneks I uz osnovni ugovor (ugovor broj 9140/97000-II-4 od
28.04.1998. god.) o nastavku realizacije ovog Projekta, odnosno o realizaciji druge faze
Projekta (FAZA II: Formiranje informacione osnove Projekta).
Gradski zavod je naruiocu, Direkciji za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda, podneo
Izvetaj o realizaciji dela II faze Projekta Ekoloka valorizacija podruja GUP Beograda Ekoloka karta (jun 2001) i Projektni dokument - EKDOK21 iji sadraj obuhvata rezultate
realizacije Etape II.1: Razvoj sistema urbano - ekolokih indikatora (jul 2001). Takoe je
podneo i drugi Izvetaj sa Projektnim dokumentom EKDOK22-1 iji sadraj obuhvata
rezultate realizacije Etape II.2 i dela II.3. (februar 2002).
Ovom prilikom Gradski zavod podnosi naruiocu finalne rezultate Faze II prikazane u dva
projektna dokumenta: EKDOK2F - Vol.A INFORMACIONA OSNOVA i EKDOK2F Vol.B KARTOGRAFSKI PRIKAZI SEKTORSKIH ANALIZA.

Kroz sve faze i etape rada, posebno u finalizaciji Faze II, orijentacija je bila na dobijanje
podloga koje e sluiti za formulisanje specifinih lokalnih ciljeva odrivog razvoja.
Strateka dokumenta na kojima se bazira ovaj projekat su: Agenda 21 (UNEP), Evropska
lokalna Agenda 21 (EU) i Politika zdravlja za sve u 21. veku (WHO).
Obradom i analizom odgovarajuih parametara, indikatora i indeksa kvaliteta, definisan je
urbano - ekoloki i zdravstveni profil grada. U izboru parametara, indikatora i indeksa, kao
i u nainu prezentacije, koriene su metodologije EU - Ka profilu lokalne odrivosti /1.1,
1.2/ i , UNEP/Habitat - Pregled urbanih indikatora /1.3, 1.4/ i WHO - Osnovni indikatori
zdravog grada /1.5, 1.6/.
U prezentaciji rezultata primenjene su, pre svega, preporuke EU da se u identifikaciji
urbanog stanja i problema obuhvati analiza i interpretacija podataka merenja i prikupljenih
informacija (to je obuhvaeno u Vol.A) i mapiranje rezultata (to je obuhvaeno u Vol.B)
/1.1, 1,7/. U periodu same finalizacije Faze II, odnosno pripreme navedena dva dokumenta
za tampu, publikovan je novi Izvetaj o projektu EU: Ka urbanom atlasu - procena
prostornih podataka o 25 evropskih gradova i urbanih podruja (EEA i EC) /1.8/.
Pomenuti Izvetaj EU je veliko ohrabrenje za nastavak rada na naem Projektu jer je
potvrdio dobar izbor metodologija, podataka i prezentacije. Moe se rei da je Beograd,
izradom Ekolokog atlasa ve preao najvei deo puta ka urbanom atlasu. Svakako,
nova iskustva i preporuke, dobijene iz izvetaja EU, bie koriena u Fazi III naeg Projekta
ali i u kontinuiranom auriranju Ekolokog atlasa Beograda. Naime, ovaj Atlas nema
statian karakter ve predstavlja dinamiki alat koji se kontinuirano dopunjuje novim
podacima (na osnovu redovnog monitoringa i epizodnih i marrutnih merenja, prikupljanja
novih podataka iz razliitih sektora) i koji obezbeuje praenje promena tokom vremena.
Ovaj projektni dokument, EKDOK2F - Vol.A Informaciona osnova predstavlja prvi deo
Ekolokog atlasa Beograda koji je osnova za narednu Fazu III projekta, a u kome su
analizirani i komentarisani podaci merenja i informacije o urbanim problemima i stanju.
Kroz 12 poglavlja analizirani su i interpretirani podaci merenja i prikupljene informacije o
prirodnim i steenim karakteristikama teritorije GP Beograda u cilju identifikacije urbanog
stanja i problema.
1.1 O BEOGRADU
Beograd sa okolinom pripada zoni visoke koncentracije stanovnika i karakteriu ga relativno
homogena geografska, kulturoloka, istorijska i druga obeleja.
Prema popisu iz 1991. godine u Beogradu je ivelo 1.602.226 stanovnika, a prema
zvaninoj proceni za 2000. godinu 1.638.000 stanovnika (preko 17% od ukupnog broja
stanovnika Srbije), ne raunajui oko 170.000 izbeglih i 50.000 prognanih lica.
Tokom protekle decenije, znaajna migratorna kretanja ka gradu (inae karakteristina za
sve gradove sveta), visok nivo "fluktuacije" stanovnitva na ovom podruju i odreeni broj
registrovanih izbeglih i privremeno raseljenih lica iz ugroenih regiona, znaajno uveavaju
beogradsku populaciju. Stanovnitvo Beograda danas ini oko 27% stanovnitva centralne
Srbije.
Prirodni poloaj Beograda je jedinstven u Evropi. Grad se nalazi na uu velikih reka
Dunava i Save, a u kontaktnoj zoni junog oboda ravniarskog Panonskog bazena i severne

ivice Balkanskog poluostrva (u prilogu: Kartografski prikaz geografskog poloaja

Beograda).
Grad ima sloenu morfoloku strukturu, kako onu osnovnu - prirodnu, tako i sadanju,
nastalu sloenim transformacijama i razvitkom nasleenog gradskog tkiva.
Geografski poloaj Beograda je situiran od krajnje take na severu (45006N i 20023E) do
krajnje take na jugu (44016N i 20018E) i od krajnje take na istoku (44016N i 20018E)
do krajnje zapadne take (44038N i 19059E).
Nadmorska visina Beograda je u opsegu od 71m (najnia taka - Grocka) do 628m (najvia
taka - Kosmaj). Prosena nadmorska visina gradskog jezgra je 132m.
ire podruje grada ima povrinu od 322.268 ha. Administrativna organizacija teritorije
obuhvata 10 gradskih i 6 vangradskih optina. Gradske optine pokrivaju povrinu od
35.996ha, od ega 541ha pokrivaju ostrva a 2.225ha delovi reka Save i Dunava.
Beograd je administrativni, privredni i kulturni centar dravnog i meunarodnog znaaja.
Dosadanji razvoj karakteriu prostorno-funkcionalne promene u svim aspektima osnovnih
urbanih funkcija. Ovakav razvoj grada uporedo je pratilo irenje grada i komplikovanje
njegove prostorne matrice. Osnovni pravci razvoja grada su Podunavski (Batajnica Zemun - Novi Beograd-Grocka) i Posavsko-Kolubarski (Beograd-eleznik i Novi
Beograd-Surin), koji se poklapaju sa magistralnim putevima: autoput prema Niu i
Ibarska magistrala. U odnosu na ove putne pravce, ostali vaniji putevi se ire radijalno,
uslovljavajui tako pozicije novih prostora grada.
Na osnovu prirodnih uslova, stvorenih urbanih struktura, te istorijskog urbanog razvoja i
analize prostora i populacije u Beogradu se mogu uoiti tri makro-urbane prostorne celine:
I.

II.

III.

Sremska celina u prostornom okviru koju ine leva obala reke Save i Dunav, kao
i zapadni deo koridora budueg spoljanjeg magistralnog prstena. Ova celina moe se
podeliti na dve mezo celine: Sremsko-Posavsku i Sremsko-Podunavsku.
umadijska celina u prostornom okviru desne obale reke Save i Dunava, te juni deo
koridora budueg spoljnjeg magistralnog prstena. Ova kompleksna celina moe se
podeliti
na umadijsko-Posavsku, umadijsko-centralnu i umadijsko-Podunavsku mezo celinu.
Banatska celina koja obuhvata izgraeno podruje grada na levoj strani Dunava.

Beograd se nalazi u zoni umereno kontinentalne klime. Glavne termike karakteristike

takve klime su vrela leta i hladne zime. Koliine padavina su uglavnom skromne
(maksimalne u junu, minimalne u februaru i septembru).
Meutim, Beograd je i pod uticajem regionalne modifikacije klime uslovljene, pre svega,
tipinim vetrom karakteristinim za ovo podruje - koavom. Dok je karakteristino
strujanje za umereni pojas zapadno, u Beogradu preovlauje jugoistoni vetar - koava.
Ue lokalne specifinosti klime Beograda su rezultat sledeih osnovnih uticaja:
uticaj topografije,
uticaj podloge (reke, kopno, biljni pokriva),

uticaj strukture grada (toplotno ostrvo grada).

Beograd, kao najvea urbana aglomeracija u naoj zemlji, suoen je sa brojnim ekolokim
problemima. Povoljnosti koje nosi lokacija grada (klimatske, edafske, orografske
karakteristike terena) u mnogome su anulirane neodgovarajuim odnosom oveka prema
ivotnoj sredini. Iako teritorije velikih gradova najee predstavljaju ekoloku celinu,
pored prirodnih i steenih nepovoljnosti od uticaja su i velike razlike pojedinih delova, sa
karakteristikama od visoko urbane do ruralne sredine.
Na teritoriji Beograda prisutni su brojni sanitarno-higijenski problemi poev od elementarnih
u oblasti stanovanja, snabdevanja vodom, uklanjanja otpadnih voda i smea, pa sve do
savremenih ekolokih problema koji nastaju kao posledica dinaminih procesa urbanizacije,
industrijalizacije, razvoja saobraaja i intenzivne poljoprivredne proizvodnje.

2. Korienje zemljita
2.1 URBANI UTICAJI NA IVOTNU SREDINU
Intenzivna industrijalizacija i urbanizacija, kao i demografski razvoj Beograda u drugoj
polovini prolog veka izazvala je negativne uticaje na ivotnu sredinu i kvalitet ivota
stanovnika, kako u samom gradu tako i u njegovim rubnim naseljima.
Dosadanji razvoj karakteriu prostorno-funkcionalne promene u svim aspektima osnovnih
urbanih funkcija. Ovakav razvoj grada uporedo je pratilo irenje grada i komplikovanje
njegove prostorne matrice. Osnovni planirani pravci razvoja grada bili su podunavski
(Batajnica-Zemun-Beograd-Kaluerica-Grocka) i posavsko-kolubarski (Beograd-eleznik
i Novi Beograd-Surin), koji se poklapaju sa magistralnim putnim pravcima kroz grad.
U odnosu na ove putne pravce, ostali vaniji putevi se ire radijalno, uslovljavajui tako
pozicije novih izgraenih prostora grada.
Podruje generalnog plana Beograda zauzima 76.387 ha, a povrina ueg gradskog
podruja iznosi 36.005ha. Osnovna karakteristika dosadanjeg prostornog razvoja grada,
sa manjim izuzecima, je da se grad irio radijalno-koncentrino u odnosu na tradicionalni
gradski centar.Takve karakteristike prostornog razvoja dovele su do zauzimanja znaajnih
povrina za stanovanje, to je u pojedinim zonama izazvalo debalans u planiranim
namenama zemljita i preraspodelu urbanih funkcija.
Primer neracionalnog korienja zemljita je odnos rasta broja stanovnika i poveanja
povrine gradskog zemljita unutar granica generalnog plana, gde je indeks rasta
stanovnitva u Beogradu od 1946. do 2000. godine bio 389%, a indeks rasta povrine
graevinskog zemljita je bio 688%. Dosadanji koncept prostornog razvoja Beograda bio
je usmeren na izgradnju novih naselja i blokova, koji nije mogao obezbediti kontinualno
izgraen prostor na veim povrinama. Ovaj vid gradnje nije mogao da zadovolji potrebe
grada za stambenim prostorom, a restriktivna politika prema individualnoj gradnji dovela je
do nekontrolisane nelegalne gradnje na poljoprivrednom zemljitu u rubnim delovima
grada.
Na teritoriji Grada je 1996. evidentirano oko 76.700 bespravno podignutih objekata sa
procenjenom povrinom od oko 5.130.000m2, od kojih oko 33.600 stambenih objekata sa
oko 3.780.000 stambenog prostora. Na uem gradskom podruju deset gradskih optina,
bespravno podignutih stambenih objekata bilo je 22.691, vikend zgrada 1.376, a pomonih i
ostalih objekata 32.731 (ukupno 56.798).
Posledice bespravne gradnje se ogledaju kroz: zaposedanje poljoprivrednih povrina u
okolini grada, degradaciju i unitavanje prirodnih vrednosti, izgradnju na povrinama od
javnog interesa - koridorima saobraajnih i infrastrukturnih sistema, nastajanje naselja sa
nehigijenskim karakterom, bez infrastrukturnih sistema, izgradnju na geoloki nestabilnim
i ugroenim terenima, koncentracija stanovnitva bez odgovarajuih objekata socijalnog
standarda. Takav urbano-ruralni konflikt nije mogao da obezbedi odgovarajui razvoj
saobraaja i komunalne infrastrukture, to je izazvalo lanano poveanje potronje svih
resursa i poveanog negativnog uticaja na ivotnu sredinu.
Podaci o nameni zemljita pokazuju relativnu neujednanost pojedinih namena kako na
celoj na teritoriji plana, tako i u pojedinim makro zonama (vidi tabelu 2.1.1 i kartografske
prikaze u Vol.B: Karta 3. Postojee korienje zemljita (ZEMKOROP), Karta 4. Stambene i

industrijske povrine (ZEMKORSI), Karta 5. Zelene povrine i poljoprivredno zemljite

(ZEMKORZEL), Karta 6. Trajna dobra Beograda (ZEMTRAJDOB)).
Tabela 2.1.1 - Postojea namena zemljita unutar granica Generalnog plana
Glavni problemi ivotne sredine u Beogradu, koji decenijama prate razvoj grada
obuhvataju: neracionalno troenje resursa (zemljita, vode, energije i drugo), poveavanje
saobraajnih problema, zaostajanje razvoja komunalne infrastrukture, degradacija i
zagaivanje zemljita, zagaivanje vazduha i voda, rizici od prirodnih nepogoda
i industrijskih udesa, unitavanje prirodnih i kulturnih dobara, te nedovoljna briga
o estetskim vrednostima grada. Tabela 2.1.2 ukazuje na uticaj pojedinih gradskih funkcija
na ivotnu sredinu.
Tabela 2.1.1 - Postojea namena zemljita unutar granica Generalnog plana (ha)

Ukupna
Delatn+
Spec.
Stanov
Privreda
Zelenilo Poljopriv. Ostalo
pov. zone
stan
centri
Beograd Centar
1624
892
244
123
48
135
0
182
Beograd Dunav
13478
3419
43
155
93
817
8861
90
Beograd Avala
10000
2465
44
165
71
2881
4374
0
Beograd Sava
17160
3528
85
113
37
3218
10179
0
umadija
42262 10304
416
556
249
7051
23414
272
Zemun Centar
171
115
33
13
4
6
0
0
Zemun Dunav
11254
1786
27
361
305
53
8722
0
N. Beograd Centar
773
412
57
0
40
174
0
90
N. Beograd Sava
8954
1621
94
241 1061
435
5502
0
Srem
21152
3934
211
615 1410
668
14224
90
Banat
12973
1599
27
141
0
1284
9922
0
Beograd (ukupno)
76387 15837
654
1312 1659
9003
47560
362
Makro zone

Uzroci degradacije i zagaivanja ivotne sredine mogu se razvrstati u est glavnih

kategorija:
SAOBRAAJ (drumski, elezniki, vazduni i reni)
KONCENTRISANI ZAGAIVAI (industrija, toplane i vee kotlarnice)
VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIJA
STANOVANJE
RUKOVANJE VRSTIM OTPADOM
RASUTI ZAGAIVAI (poljoprivreda, benzinske pumpe, hemijske radionice, skladita
hemikalija i goriva, individualna kuna loita).
Tabela 2.1.2 - Uticaj urbanih funkcija na zagaivanje ivotne sredine
2.2 VODOVODNA I KANALIZACIONA MREA
Intenzivna urbanizacije Beograda tokom celog prolog veka nije mogla biti praena
odgovarajuom infrastrukturnom opremljenosti teritorije grada, zbog visokih trokova
izgradnje, eksploatacije i odravanja infrastrukturnih mrea i instalacija. Pored toga, dole

su i neizbene negativne posledice za ivotnu sredinu. U prilog tome govore pokazatelji za

vei deo grada, a naroito za naselja u rubnom pojasu gde je visok udeo stanova bez
prikljuka na javni vodovod, bez prikljuka na kanalizaciju i bez daljinskog etanog
grejanja. Saglasno tome, higijenski uslovi stanovanja na tim lokacijama ne mogu biti
zadovoljavajui.
Tabela 2.1.2 - Uticaj urbanih funkcija na zagaivanje ivotne sredine

1.
1.1

UZROCI
ZAGAENJA
SAOBRAAJ
Drumski
(gradski i
tranzitni)
Autobuske
stanice,
javne garae,
parkiralita
eleznike
stanice i

1.2
inski
saobraaj
1.3

Vazduni

1.4

Reni

2.
2.1

2.2

3
3.1
3.2

4.

5.

OBJEKTI I PREDUZEA

EFEKTI NA IVOTNU SREDINU

registrovano 2500 vozila preko 5

tona, 1500 autobusa, GSP+ Lasta
(grad.+prigrad. 1870 autobusa);
tranzit-nepoznato

zagaivanje vazduha i zemljita,

poveana buka, udesi sa opasnim
teretima, zaposedanje zemljita

BAS+ LASTA (dnevno 1400

polazaka), Parking servis (6500
mesta na ulicama, 5500 na
parkiralitima, 2660 u garaama)

zagaivanje vazduha, poveana buka,

zagaivanje voda, otpad

4 meugradske stanice, 20
stajalita za grad. i prigrad.saobr.,
15 robnih stanica sa 85 ind.
koloseka

poveana buka, zagaivanje voda,

zaposedanje zemljita zagaivanje
zemljita

Aerodromi Beograd i Batajnica

Luka Beograd-120 ha, 700

plovila-510.000 tona nosivosti
KONCENTRISANI ZAGAIVAI
energetika - 56,3%, prehrambeni 14,4%, metalski - 10,2%, i
Industrija
farmaceutsko-hemijski kompleks
- 6,3%.
Sistem "Beogradskih elektrana",
Toplane i vee sa 14 toplana i ukupno 118
kotlarnice
toplotnih izvora, kapaciteta 2445
MW i 3400 podstanica, greje
preko 220.000 stanova i 7500
poslovnih objekata.
VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIJA
Vodosnabdeva postrojenja Maki, Banovo brdo,
nje
Beanija, Bele vode i Vina
24 izliva iz kanaliacione mree u
Kanalizacija
reke bez preiavanja, brojni
nekontrolisani izlivi
zakljuno sa 2000. godinom oko
426.500 stanova, nelegalna
STANOVANJ gradnja u 10 optina: 22.691,
E
vikend zgrada 1.376, pomonih i
ostalih objekata 32.731 (ukupno
56.798).
RUKOVANJE Deponija Vina i brojna smetlita.
VRSTIM
Gradska istoa dnevno prikupi

zaposedanje zemljita, buka,

zagaivanje vazduha, voda i zemljita
zaposedanje zemljita i vodnih
povrina, zagaivanje voda i zemljita
zagaivanje vazduha, voda i zemljita,
industriski otpad, opasni otpad, rizik
od industrijskih udesa

zagaivanje vazduha

nedovoljno vode u letnjim mesecima,

gubici u mrei, kvalitet vode
uputanje u vodotoke bez
preiavanja, septike jamevodopropusne ili se izlivaju
neracionalno korienje zemljita,
neracionalna potronja energije i vode,
loe rukovanje otpadom i fekalnim
vodama, zagaivanje vazduha
zagaivanje zemljita, voda i vazduha
usled neadekvatnog prikupljanja,

i deponuje oko 1200 tona smea.

Deponija u Vini zauzima
povrinu od 65 hektara.
RASUTI ZAGAIVAI
49 preduzea drutvenog sektora,
i to 17 poljoprivrednih preduzea,
Poljoprivreda
25 preduzea prehrambene
industrije, 5 industrije pia i 2
preduzea industrije stone hrane.
Benzinske
135 javnih benzinskih stanica i
pumpe
priblino toliko internih
Hemijske
n.p.
radionice
Skladita
hemikalija i
n.p.
goriva
Individualna
n.p.
kuna loita
OTPADOM

6.

6.1

6.2
6.3
6.4
6.5

tretmana i odlaganja otpada

zagaivanje zemljita voda i vazduha

pesticidima i vetakim ubrivom,
vrsti otpad, otpadne vode
zagaivanje vazduha, voda i zemljita,
poveana buka
zagaivanje vazduha, voda i zemljita
rizik od hemijskog udesa, zagaivanje
zemljita
zagaivanje vazduha, vrsti otpad

Beogradski vodovod, osnovan 1892. godine, je veoma sloen tehniki sistem koga ine
izvorita, postrojenja za preradu sirove vode i distributivna mrea sa crpnim stanicama i
rezervoarima. U geografskom smislu beogradski vodovod je podeljen na est podsistema:
sremski, arkovaki, mladenovaki, centralni, boleki i banatski. U organizacionom smislu
vodovodni sistem se sastoji od pet proizvodnih pogona gde se voda preiava: Maki,
Bele vode, Banovo brdo, Beanija i Vina, a potom uputa u distribucionu mreu,
koja pored centralne gradske zone obuhvata i rubne delove prigradskih optina.
Ukupna godinja proizvodnja vode iznosi priblino 250 miliona m3. U ukupnom bilansu
beogradskog vodovoda podzemne vode su zastupljene sa 60% i vode Save i Dunava sa
40%.
Distributivna mrea podeljena je u pet visinskih zona, koje su rasporeene izmeu kota 70
i 325m. Cela prva zona je prstenasto povezana u jedinstven sistem, a prostire se od
Batajnice do Kaluerice, od Umke do Ove i od Surina do Vinjice. Druga zona je najveim
delom povezana u jednu celinu, izuzev delova barajevskog sistema i gornjih delova Umke.
Trea zona se sastoji od tri podsistema: Koutnjakog (Kanarevo brdo, Petlovo brdo i
Koutnjak); Dedinjskog (Dedinje, Topider) Zvezdarskog (Zvezdara, Kaluerica, Mirijevo).
etvrta zona se prostire na deo junog Kumodraa i peta Kumodra.
Osnovne karakteristike beogradskog vodovoda od znaaja za ovu studiju su, da je prosena
dnevna potronja pijae vode po korisniku 233l/s/dan, prosena mesena potronja po
domainstvu 22,8m3/dom/mesec, a duina mree po prikljuku 20m/prikljuak. Ovi podaci
pokazuju da je specifina potronja vode skoro dvostruko vea od potronje u
zapadnoevropskim zemljama. Velika duina mree po prikljuku ukazuje da sistem nije
optimalno razvijan. Po oba navedena parametra pokazuje se da dosadanji razvoj
vodoizvorita i vodovodske mree nije bio voen na odrivi nain.
Prve inicijative za izgradnju beogradske kanalizacije pokrenute su oko 1880. godine, a
temelji dananjoj kanalizaciji postavljeni su tek 1905. godine. Beogradska kanalizacija je
danas razvijena na povrini vie od 11.500ha, i obuhvata prostor starog Beograda, Novi
Beograd, Zemun i neka naselja na levoj obali Dunava. Kanalizacijom se evakuiu
atmosferske i otpadne vode i otpadne vode industrije, kao i deo drenanih voda i voda

vodotoka. I pored povremenih zastoja, vidljiv je neprekidan opti napredak posebno

intenzivan od poetka dvadesetog veka do dananjih dana. Uoava se potreba dugorone
strategije razvoja kanalizacionog sistema.
Kanalizacioni sistem ima izlive u gradske vodotoke - Savu i Dunav, bez ikakvog
preiavanja, to nije u skladu sa zakonskim propisima. Kanalizacioni sistem je meovitog
tipa - vei deo je opteg tipa, a noviji delovi Grada su po separacionom sistemu.
Izgradnjom niza kanalizacionih objekata do danas, postavljena je osnova za dalji razvoj
kanalizacije jer duina mree danas iznosi vie od 1500km, cevnih kanala prenika
250-600mm i veih preseka. Kanalizacija danas predstavlja veliki komunalni
infrastrukturni sistem, ali ipak nesreen infrastrukturni sistem. Kanalizaciona mrea ima
neeljene izlive u gradske vodotoke, crpne stanice su u dotrajalom stanju, postrojenja za
preiavanje otpadnih voda nisu ni poela da se grade. Jo uvek nisu zavreni, za zatitu
ivotne sredine prioritetni objekti, kao to su objekti za zatitu izvorita u Makiu od
atmosferskih voda, kao i istovarite autocisterni sa sadrajem slivnika i septikih jama.
Stepen kanalisanosti Beograda u uoj gradskoj zoni iznosi 75% za otpadnu vodu i 65% za
atmosfersku vodu. Veliki broj ulica u samom gradskom tkivu (optine: Vraar, Savski
venac, Palilula, Vodovac, Zvezdara, ukarica, Zemun) nemaju kanalizaciju. Poseban
problem stvaraju prigradska naselja, kao to su: Mali Mokri Lug, Kaluerica, vei deo
Kumodraa, Jajinci, vei deo Batajnice, Krnjaa, Ova, Vina, Letane i veliki broj neplanski
izgraenih naselja.
Prema rezultatima istraivanjima iz 1995 godine samo oko 20% izgraenog u rubnom
pojasu je bilo predvieno urbanistikim planom, a oko 35% objekata je raspolagalo
tehnikom dokumentacijom. Veina naselja u rubnom pojasu nije opremljena osnovnom
infastrukturom, u proseku oko 90% stanova prikljueno je na elektro mreu, oko 65% na
vodovodnu mreu, 20% na kanalizacionu mreu, svega oko 5% na sistem daljinskog
grejanja, itd. Parcelacija je u veini sluajeva izvrena spontano, tako da veliine parcela
variraju od oko 5 ari (20%), preko 5-12 ari (50%) do parcela veih od 12 ari (oko 30%).
Na karti (Vol.B Karta 7. Magistralna vodovodna i kanalizaciona mrea (ZEMKORVOK))
prikazane su magistralne linije vodovodne i kanalizacione mree.
Posledice opisanog razvoja i stanja infrastrukturnih sistema u Beogradu su nepovoljne kako
usled nesposobnosti da zadovolje potrebe stanovnitva i privrede, tako i u pogledu trokova
izgradnje, eksploatacije i odravanja infrastrukturnih mrea i instalacija. Pored toga,
neizbene su i negativne posledice za ivotnu sredinu. U prilog tome govore pokazatelji za
vei deo grada, a naroito za naselja u rubnom pojasu. Saglasno tome, higijenski uslovi
stanovanja na tim lokacijama ne mogu biti zadovoljavajui.
2.3 ZONE SANITARNE ZATITE IZVORITA BEOGRADSKOG VODOVODA
Zone sanitarne zatite izvorita beogradskog vodovoda koje su odreene Reenjem br.
50-8 od 04.01.1988. godine (kao i izmenama i dopunama ovog Reenja) obuhvataju velike
komplekse na levoj i desnoj obali Save i Dunava. Ua zona zatite je najveim delom
definisana stvorenim uslovima prostora (postojei industrijski, stambeni, infrastrukturni i
drugi objekti) i samo delom uvaava orografske, hidrogeoloke i geoloke karakteristike
terena. U zoni postojanja najveeg broja Ranney i buenih bunara ova zona se poklapa sa
uim priobalnim pojasom ili prati ranije izgraene saobraajnice. Zbog toga svaka aktivnost
u okviru ili neposrednoj okolini ovih zona poveava rizik od kontaminacije podzemlja. Ovaj

rizik je od donoenja Reenja uvean i zbog injenice da se ne potuju mere zatite koje se
zahtevaju za ovakva podruja.
Zona A na levoj obali Dunava obuhvata celo podruje GUP-a severozapadno od eleznike
pruge za Panevo iskljuujui naravno deo ve obuhvaen uom zonom.
Takozvana ira B zona zatite (sektor nadzora) obuhvata kompleks istono od Ibarske
magistrale ukljuujui i ceo industrijski basen Rakovica. Isto tako, zona B na desnoj obali
Dunava obuhvata celo podruje GUP-a na ovoj obali (to nije ve obuhvaeno A zonom zonom pojaanog nadzora).
Neophodno je pootriti kontrolu sprovoenja mera zatite u uoj zoni u skladu sa Reenjem
i vaeim propisima.
Neophodno je preispitati (redukovati) ire zone zatite, dok je uu zonu zatite potrebno
urediti u skladu sa podacima koji bi se dobili hidrogeolokim studijama. ire B zone treba
preispitati, s tim da se na nekim delovima uz Dunav povea ira A zona. iru A zonu na
levoj obali Dunava i na desnoj obali Save, takoe treba razmotriti.
Zatita podzemnih voda koje se sada tite irim B zonama moraju se inae zatititi kao i
sve druge povrine sa kojih se mogu kontaminirati povrinske i podzemne vode.
Zone zatite izvorita prikazane su u Vol.B Karta 8. Zone zatite izvorita vodosnabdevanja
(VODSANZON).
2.4 TOPLIFIKACIONI I GASOVODNI SISTEM
Danas je sistem centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom Beograda najvei na
Balkanu i sastoji se, u okviru 14 grejnih sistema, od 117 toplotnih izvora sa 293 kotlovske
jedinice, instalisane snage 2400MJ/s i toplotnog konzuma 2405MJ/s. Duina toplovodne
mree iznosi preko 500km, a iz sistema se greje 217.313 stanova i poslovni prostor.
Magistralni vodovi su uglavnom izgraeni u svim pravcima, osim u delovima Beograda gde
nije realizovana toplifikacija. To su pravci:
Luka Beograd - pravac SC Pionir (magistrala Dunav III)
pravac Prokop - Stadion FK "Partizan"
pravac Kliniki centar Srbije
pravac Bulevar vojvode Stepe ka Autokomandi
pravac magistrala Trgovaka - Vodovodska - Julino brdo
pravac Juni bulevar - Konjarnik.
Gasovodni sistem Beograda je delimino izgraen sa dvostrukim gasovodnim prstenom,
koga treba realizovati kao: magistralni po periferiji sa visokim radnim pritiskom do 50 bara,
i distributivni u gradskom tkivu sa radnim pritiskom do 6 bara (sa mogunou poveanja
do 12 bara).
Magistralni gasni sistem na podruju Beograda zapoinje od gasnog razdelnog vora u
Batajnici u dva pravca: na istok, razvodnim gasovodom prema Panevu; na zapad i
magistralnim gasovodom, koji sa zapadne i june strane obilazi Beograd do Vrina gde

skree na jug prema Mladenovcu, pri emu je prelaz preko reke Save podvodan. Izgraeno
je i eksploatie se oko 205km gasovoda raznih prenika i pritisaka.
Do danas su prikljuene sve toplane, skoro svi industrijski potroai i oko 2600
domainstava. Prirodni gas je uveden u eksploataciju u svim postojeim industrijskim
zonama, osim u privredno-tehnolokim zonama Panevaki rit, Ova i Bole.
Postoje znaajne rezerve u kapacitetima merno-regulacionih stanica i gasovoda u svim
gasnim podrujima G.M.R.S. (sadanja iskorienost od 9 do 69%), to omoguuje znatno
poveanje potronje, posebno u sektoru iroke potronje.
Na karti (Vol.B Karta 9. Magistralna gasovodna i toplovodna mrea (ZEMKORTOG))
prikazane su magistralne linije toplovodne i gasovodne mree.
2.5 ELEKTROENERGETSKA MREA - Izvori elektromagnetskog zraenja
Opte elektromagnetsko okruenje ili okolina se definie kao sveukupnost
elektromagnetskih pojava koja deluju na datom mestu, pri emu se misli na
radiofrekventno zraenje (frekvencija od 30kHz do 300GHz), elektromagnetsko zraenje
vrlo niskih frekvencija VLF (3-30kHz), ekstremno niskih frekvencija ELF (30-300Hz) i
statiko elektrino polje.
Prirodni izvori
Prirodno statiko magnetsko polje potie prvenstveno od Zemlje kao velikog magneta i od
spoljanjeg polja, koje nastaje zbog Suneve aktivnosti, meteorolokih pojava i drugih
procesa. Proseni potencijal Zemljine povrine je negativan, a srednja vrednost jaine
prirodnog elektrinog polja pri vedrom vremenu iznosi oko 130V/m. Jaina elektrinog polja
se menja u toku dana (jutarnji minimum iznosi oko 120V/m, dok u poslepodnevnim satima
ono dostie intenzitet od oko 170 V/m). Tokom godine takoe postoje varijacije jaine
elektrinog polja, tako da se tokom zime ono kree od 150-200V/m, a tokom leta prosena
jaina je 100-120V/m. U vreme atmosferskih padavina i grmljavina jaine elektrinog polja
mogu da dostignu i 3-20kV/m. Prirodno radio-frekventno zraenje potie od Sunca i drugih
izvora iz svemira, Zemlje i samog oveka.
Vetaki izvori
Vetaki izvori elektromagnetskih polja se dele na izvore namernog zraenja (antene) i
izvore nenamernog zraenja (curenje signala iz raznih elektrinih i elektronskih ureaja).
Opta populacija je u najveoj meri izloena elektromagnetskim poljima mrene frekvencije
(50/60Hz), poljima nastalim elektrificiranjem eleznice i poljima koja potiu od sredstava
masovnih komunikacja (RTV predajnici i radari).
Dalekovodi i druga prenosna mrea stvara elektrino i magnetsko polje na frekvenciji
mree i frekvencijama harmonika. Korona oko dalekovoda generie polje pojaanog
intenziteta i na udaljenosti od 30m ispod projekcija ica na zemljitu. Magnetska indukcija
ispod ose vodova dalekovoda se kree oko 10-50mT.
U stanovima elektromagnetsko polje je rezultantno polje od unutranjih i spoljanjih izvora,
a graevinski marerijali i konstrukcije su uglavnom transparentni za elektromagnetska

polja. Intenzitet magnetskog polja u stanovima je uglavnom ispod 1mT, osim u neposrednoj
blizini el. ureaja.
Glavni izvori radiofrekventnog zraenja kojima je izloeno stanovnitvo su predajne antene
radio i TV stanica. Antene radio stanica iz VHF i UHF podruja se nalaze na visokim
stubovima ili na zgradama, obino su veoma usmerene, tako da se radiofrekventno
zraenje iri samo u odreenom pravcu. Prema rezultatima merenja na veem broju
zgrada, intenziteti RF zraenja se kreu od 1-97mW/cm2, a na krovu doseu do
230mW/cm2. Do vee ozraenosti moe doi samo u visini ili ispod ovakvih antena
(uglavnom na udaljenosti manjoj od 30m). Ispod visokih antenskih tornjeva FM radio
opsega, zraenje je tipinog nivoa od 1-10mW/cm2, oko TV antena 100-350mW/cm2, dok
u stanovima u blizini intenzitet RF zraenja moe da dostigne 50-100mW/cm2.
Mogue ugroavanje ivotne sredine
Bioloki efekti dugotrajne izloenosti niskim intenzitetima zraenja i polja, i pored relativno
velikog broja epidemiolokih studija, nisu u dovoljnoj meri poznati, a dobijeni rezultati nisu
konzistentni.
Osnovni vid dejstva radiofrekventnog zraenja je zagrevajui efekat, ali se navode i
odreeni netermiki efekti. Toplota koju proizvodi polje disipira se termoregulacionim
mehanizmom, kao vrstom odbrane organizma od pregrejavanja. Eksperimenti pokazuju da
organizam moe efikasno disipirati energiju do oko 144J/kg telesne mase, usrednjeno na
period od 6 min (koji predstavlja termiku konstantu celog tela).To odgovara zapreminskoj
gustini snage koju telo apsorbuje iz elektromagnetskog polja od oko 0,4W/kg, to iznosi
1/10 maksimalno dozvoljene gustine snage od 4W/kg. Zatitni faktor 10 je usvojen da bi se
postigla bezbedna granica za opte stanovnitvo (deca, starci, bolesni, trudnice) za trajan
boravak u prostoru jakog elektromagnetskog polja.
Za frekvencije ispod 10MHz, osnovno dejstvo u ivom tkivu se ispoljava u vidu indukovanja
vrtlonih struja u organizmu, ali jo uvek nema dovoljno podataka o biolokom dejstvu
nejonizujueg zraenja ovih niskih frekvencija. Pri uestanostima ispod 3MHz mogui su
okovi ili opekotine pri dodiru sa provodnicima koji se nalaze u jakom polju, a na
uestanostima ispod 100kHz, izraena je elektrostimulacija elija.
Na niim frekvencijama i kod statikih elektrinih i magnetskih polja treba odvojeno
posmatrati dejstvo elektrinih i magnetskih polja, jer dosadanji rezultati istraivanja
govore o veem biolokom znaenju magnetskog polja. Struje indukovane
elektromagnetskim poljima u organizmu su obino slabije od endogenih struja koje nastaju
radom mozga i srca.
Kod ljudi u elektrinom polju 10-30kV/m, moe se javiti oseaj neprijatnosti ili "vibracije"
kose, ili pak peckanje ispod odela. Pri izlaganju magnetskom polju frekvencije 50Hz, do
magnetske indukcije od 5mT ne registruju se znaajniji efekti, u polju inenziteta 5-50mT
javljaju se u oima svetlo uti i svetlo plavi krugovi i svetlucanje, kao i efekti na nervnom
sistemu. Izmeu 50 i 500mT moe doi do stimulacije ekscitabilnih tkiva, dok se pojava
ekstrasistolije i ventrikularne fibrilacije javlja u poljima intenziteta preko 500mT. Za sada
jo uvek nema dovoljno verodostojnih i nedvosmislenih podataka o kancerogenom dejstvu,
niti o drugim navedenim tetnim efektima niskih intenziteta elektrinog i magnetskog polja
i radiofrekventnog zraenja.

Procena vrste i koliine zagaenja

Na osnovu rezultata dosadanjih istraivanja postavljene su i preporuke o izlaganju
stanovnitva elektromagnetskom zraenju i poljima, ali se sigurno jo uvek ne mogu
sagledati svi zdravstveni aspekti. Dozvoljeni nivoi polja za ljude daju se posebno za
profesionalce (koji ogranieno vreme borave u prostoru jakog polja, koji su svesni
opasnosti i duni su da primene mere zatite), a posebno za opte stanovnitvo (ljude koje
ive u prostoru jakog polja).
Prema preporukama IRPA/INRC iz 1988. godine, dozvoljeni nivoi RF zraenja za opseg
frekvencija 10 MHz-300MHz iznosi od 0.2 do 1mW/cm2 (za 24 asa, tokom celog ivota), a
prema JUS N.NO. 205 (Pravilnik br. 06/01-93/178 od 8.VIII 1990, Sl. list SFRJ br. 50/90),
maksimalni nivoi izlaganja za stanovnitvo, za frekventni opseg od 30MHz do 300GHz, iznosi
2W/m2, odnosno 27,45V/m.
Opta populacija u ivotnoj sredini je izloena intenzitetima RF zraenja koja su manja od
maksimalno preporuenih vrednosti, ali pojedinci mogu biti u kraem vremenu izloeni i
veem intenzitetu zraenja ukoliko su u neposrednoj blizini pojedinih izvora.
Norme za optu ljudsku populaciju
Granine vrednosti brzine apsorpcije (kontinualni uticaj)
SAR usrednjen u
toku 60 min. za celo
telo

SAR-usrednjen u toku
6 min. za 10a )g mase
tela bez nogu, ruku,
itd.

SAR usrednjen u
toku 6 min.za 10a)g
mase tela u nogama i
rukama itd.

Vrni SAR
usrednjen za bilo
kojih 10a)g tela

0,08 W/kg

2 W/kg

4 W/kg

2 mJ/kg

a) masa od 10 g u formi kocke, a ne povrinski rasporeene mase

Granine vrednosti intenziteta elektrinog polja, intenziteta magnetnog polja i
srednje gustine snage u sluaju kontinualnog izlaganja elektromagnetnom polju

Frekvencija [MHz]
0,01-0,042
0,042-0,68
0,68-10
10-400
400-2000
2000-150000
150000-300000

Intenzitet elektrinog
polja (rms vrednost)
[V/m]
400a)
400 a)
275/
27,5
1,37 1/2
61,4
0,158 1/2

Intenzitet magnetnog
polja (rms vrednost)
[A/m]
16,8a )
0,7/ a)
0,7/
0,07
3.6410-3 1/2
0,163
4,2110-4 1/2

Gustina srednje snage

[W/m2]

2
/200
10
6,6710-3

a) referentne vrednosti za E i H ponaosob. Smatra se da komponente elektrinog i

magnetnog polja potiu od dva nezavisna izvora.

1/2

Prema prethodnoj tabeli, granine vrednosti za opseg 900 MHz su:

0,40 V/m- intenzitet elektrinog polja
0,1 A/m- intenzitet magnetnog polja
4,5 W/m2- gustina srednje snage.
Na karti (Vol.B Karta 10. Elektroenergetska mrea (ELEKMAG)) prikazana je elektro
energetska mrea u podruju GP Beograda.

3. Geologija i hidrogeologija
3.1 EKOGEOLOKE KARTE
Sa sve veim urbanim razvojem grada, kao i intenziviranjem razliitog korienja terena
na irem podruju, nastala je potreba za stvaranjem uslova koji e omoguiti dalji ubrzani
razvoj ovog podruja, ali bez tetnih posledica na geoloku i ivotnu sredinu.
Ekogeoloke karte Beograda zauzimaju znaajno mesto u sklopu multidisciplinarnog
izuavanja ekolokih problema posmatrane teritorije.
Karta predstavlja analizu i prikaz uticaja svih geolokih i geotehnogenih inilaca na ivotnu
sredinu, kao i prikaz rizika tih uticaja. Podruje GP Beograda analizirano je sa ekogeolokog
aspekta kroz posmatranje ireg podruja zbog meusobnog uticaja svih relevantnih faktora.
Karta geomorfolokih odlika, (Vol.B Karta 11. Morfogenetska karta ire teritorije grada
(GEOMORF)) sadri prikaz osnovnih tipova reljefa, kako prema genezi njihovih oblika, tako
i prema njihovom uticaju na dalje formiranje ekogeolokih uticaja u terenu.
Geoloka karta, (Vol.B Karta 12. Geoloka karta podrucja GP (GEOLOSKA)) prikazuje
geoloku grau terena uz primenu litogenetskog principa izdvajanja stenskih masa u okviru
osnovnih geohronolokih grupacija. Geoloka graa predstavlja osnovni ekogeoloki
preduslov, pa je u tom smislu i prikazana na karti.
Inenjersko geoloka karta, (Vol.B Karta 13. Inenjersko geoloki sastav tla podruja
GP (GEOING)) prestavlja prikaz osnovnih inenjersko-geolokih svojstava stenskih masa i
terena i to sa aspekta ugroenosti geoloke i ivotne sredine, procesima i pojavama
savremene egzogeodinamike i razliitim pojavama tehnogene aktivnosti, koja preko geoloke
sredine utie na formiranje razliitih vidova ekogeolokih fenomena u terenu.
Hidrogeoloka karta, (Vol.B Karta 14. Hidrogeoloka karta podruja GP (GEOHIDRO)
predstavlja prikaz osnovnih hidrogeolokih funkcija stenskih masa sa podacima o reimu
podzemnih voda (prisustvo izdani, nivoi podzemnih voda), mogunostima zagaenosti izdani
i razliitog uticaja podzemnih voda na teren i objekte ivotne sredine.
Nivoi podzemnih voda, (Vol. B Karta 15. Nivoi podzemnih voda (VODPODNIV) specificira
egzaktno nivoe podzemnih voda na teritoriji GP Beograda.
Seizmika karta, (Vol.B Karta 16. Seizmika aktivnost Beograda i ire okoline
(GEOSEIZ)) predstavlja prikaz seizmike aktivnosti i uticaj na ivotni prostor, a uraena
je na osnovu relevatnih podataka iz do sada publikovane dokumentacije.

4. Klima
4.1 KARAKTERISTIKE KLIME
Klima grada se znaajno razlikuje od klime okolnih podruja. To je posledica u prvom redu
dva faktora koji se na teritoriji grada razlikuju od okoline. Ta dva faktora su bilans zraenja
i vodni bilans. Razliiti bilans zraenja je posledica slabijeg reflektovanja sunevog zraenja
zbog postojanja kanjonskih ulica. Razlike u vodnom bilansu nastaju zbog manjeg poniranja
kinice u tlo usled pokrivenosti tla, ime je pojaano oticanje, a smanjena vlanost tla.
Razlika nastaje i u isparavanju zbog smanjene vlanosti tla. Posledica ovih razlika je jae
zagrevanje podruja grada. Razlike su takoe vrlo izraene i kod nekih drugih elemenata
kao to su vetar, magla i smog. Dalje, razlike se javljaju i u razliitim delovima grada u
zavisnosti od topografije i strukture grada. Znaajan uticaj na modifikaciju klime u gradu
ima i aerozagaenje.
Danas veliki deo oveanstva ivi u velikim gradovima, dakle pod modifikovanim
klimatskim uslovima. Mnoge od klimatskih modifikacija koje prouzrokuje grad imaju
negativan uticaj na ljudsko zdravlje. Takvi su na primer visoke none temperature u toku
leta, ili smanjena provetrenost, koja doprinosi i povienju temperatura i aerozagaenja.
Karakteristike grada koje dovode do nepovoljnih lokalnih klimatskih uslova, mogu se
popraviti odgovarajuim planskim merama u izgradnji ili rekonstrukciji grada. Tu su neki
konkretni elementi: gustina i visina gradnje, irina ulica, orijentacija zgrada, prilagoenost
materijala, pri emu je za klimu zgrade izuzetno vana adekvatna upotreba stakla.
Treba imati u vidu da i pored mnogih zajednikih karakteristika svih gradova, svaki pojedini
grad, pa ak i deo grada ima neke svoje klimatske posebnosti, koje se mogu utvrditi samo
izuavanjem lokalnih specifinosti.
4.2 ANALIZA KLIMATSKIH KARAKTERISTIKA BEOGRADA
Beograd se nalazi u zoni umereno kontinentalne klime. Umereni pojas se prostire od 400
do 600 N, a u njemu temperature postepeno opadaju od juga ka severu. Ukoliko se neka
lokacija nalazi dublje u kontinentu razlike izmeu leta i zime se pojaavaju, to je
klimatoloka karakteristika kontinentalnosti. U naem podruju intenzitet kontinentalnosti
raste u smeru prema severoistoku, tj. ka dubini kontinenta Azije i Sibira. Unutar te, ve po
sebi sloene situacije, imamo specifino "koavsko" podruje ije su karakteristike diktirane
planinama Srbije, Karpata i omeenim delom Panonije. U takvom klimatskom regionu nalazi
se Beograd sa svojim lokalnim specifinostima.
Lokalne specifinosti Beograda se mogu podeliti na tri grupe uticaja:
- uticaj topografije (vertikalni gradijenti),
- uticaj podloge (reke, kopno, vegetacija),
- uticaj strukture grada (toplotno ostrvo grada).
Na slici su prikazane neke topografske karakteristike teritorije Beograda i mrea
meteorolokih stanica iz koje su korieni podaci u analizi. Tamne linije predstavljaju
grebene koji se pruaju iz smera ESE ka WNW. Izmeu tih grebena su doline. Pravac
pruanja dolina i grebena priblino se podudara sa smerom koave.

4.3 OSNOVNE TOPOKLIMATSKE ZONE BEOGRADA

Analizom klimatskih podataka Beograda utvrene su osnovne topoklimatske zone (prvi nivo
zoniranja) koje e daljom analizom (uzimanjem u obzir i drugih parametara, npr.
aeozagaenje) biti stukturirane na manje mikroklimatske zone.
Na prvom nivou zoniranja definisano je pet zona. Nazivi zona su uslovni, jer su vezani pre
svega za lokacije meteorolokih stanica iji podaci osmatranja su korieni. Postupak
zoniranja oslanja se na sve raspoloive podatke, a osnovne karakteristike zona
prezentirane su na osnovu perioda osmatranja 1971-1990. (ovo je period u kome su sve
koriene meteoroloke stanice imale kompletne serije).
Osnovne karakteristike definisanih topoklimatskih zona date su na kartografskim prikazima
u Vol.B: Karta 17. Topoklimatske zone i karakteristini parametri (KLIMAPAR) i Karta 18.
Topoklimatske zone i srednje godinje rue vetra (KLIMAVET).
4.4 KLASE STABILNOSTI ATMOSFERE
Stabilnost atmosfere je parametar koji je izuzetno znaajan za prostornu raspodelu
aerozagaenja, jer utue na intenzitet procesa turbulentnog meanja u prizemnom sloju.
U stabilnoj atmosferi ovaj proces je slab i svodi se na difuziju stranih materija, tj.
aerozagaenja. Zbog sporog irenja aerozagaenja oko izvora, javljaju se visoke
koncentracije. U nestabilnoj atmosferi turbulentni vrtlozi imaju dimenzije olujnih oblaka,
pa je irenje aerozagaenja znatno bre, to dovodi i do brzog pada koncentracije.
Izraunavanje prostorne raspodele aerozagaenja, vri se pomou jednaina atmosferske
difuzije. Ove jednaine slue kao osnova matematikim modelima za razliite vrste izvora.
Ulazni podaci za te modele sastoje se od karakteristika izvora i odreenih meteorolokih
podataka, ukljuujui karakteristike stabilnosti atmosfere . Kada postoje kontinuirana
merenja u gustoj mrei taaka (monitoring), uvoenjem ovih podataka u model moe se
postii precizno praenje i prognoza prostorne raspodele aerozagaenja.

Stepen stabilnosti, odnosno nestabilnosti atmosfere, moe se odreivati najpreciznije

pomou odreenih specijalnih meteorolokih merenja, ali na podrucjima gde takvih merenja
nema, a takav je vei deo planete, koriste se jednostavnija sredstva. Za tu svrhu je
najpodesnija metoda Paskvilovih (F. Pasquill) klasa stabilnosti. Kada se za neko podruje i
vremenske uslove odrede klase stabilnosti, dalji postupak se sastoji u izraunavanju
odgovarajuih koeficijenata disperzije i prostorne raspodele aerozagaenja, ili procene
hazarda. Drugim recima, Paskvilove klase stabilnosti predstavljaju jedan vid klimatskih
uslova bitan za procenu aerozagaenja.
Stabilnost atmosfere odreena je u prvom redu zagrevanjem i hlaenjem tla. Ukoliko se tlo
intenzivnije zagreva atmosfera neposredno iznad tla bie nestabilnija. Ukoliko se tlo hladi
atmosfera postaje sve stabilnija. Ekstremni sluajevi su formiranje olujnih oblaka pri
sunanom vremenu i potpuno stabilna atmosfera u vedroj noi. Polazei od tih uslova
Paskvil je kreirao empirijsku tabelu za odreivanje klasa stabilnosti (Tabela).
Klase stabilnosti su definisane na sledei nain:

A - veoma nestabilno
B - umereno nestabilno
C - blago nestabilno
D - neutralno
E - slabo stabilno
F - umereno stabilno
G - veoma stabilno
U originalnoj verziji odreivanja klasa stabilnosti, za odreivanje prihoda i rashoda energije,
ne koriste se merenja zraenja (jer su u to vreme ova merenja bila veoma retka), ve
koliina oblanosti i visina Sunca. U sluaju Beograda takav pristup nije neophodan, jer se
raspolae merenjima i kratkotalasnog zraenja Sunca i dugotalasnog zraenja tla.
Podaci potrebni za klasian postupak odredjivanja klasa stabilnosti po Paskvilu su: za no
koliine oblanosti i brzine vetra, a za dan pored tih elemenata i visina Sunca po mesecima.
Poto su na Meteorolokoj opservatoriji Zeleno brdo merene sve kratkotalasne
komponente Sunevog zraenja (u toku dana) i bilans zraenja tokom 24 asa (to znai,
bilans infracrvenog zraenja u toku noi), ovi podaci su iskorieni kao precizniji pokazatelji
energetskog stanja atmosfere nego visina Sunca i oblanost. Naime, u odreivanju klasa
stabilnosti, umesto podataka o oblanosti koji se dobijaju procenama i podataka o visini

Sunca kojima se procenjuje insolacija, korieni su podaci egzaktnih merenja zraenja

i bilansa.
Klase stabilnosti odreene su za mesece koji reprezentuju sezone i to posebno za dan i no
(Kartografski prikaz: Vol.B Karta 19. Klase stabilnosti atmosfere - relativna estina javljanja
(KLIMAKLA).
Dobijeni rezulati za januar pokazuju odsustvo jake nestabilnosti (Klasa A) i dominaciju slabe
nestabilnosti (Klasa C) i indiferentne ravnotee (Klasa D). U toku noi suma stabilnih klasa
je za oko 50% vea od estine indiferentne ravnotee.
Glavna karakteristika meseca aprila je simetrinost rasporeda klasa oko umerene
nestabilnosti (B) u toku dana. Indiferentna ravnotea ima znatno manju uestanost od sume
estina razliitih nestabilnih klasa. U toku noi je estina najstabilnije klase (G) neto manja
nego u januaru.
U julu izrazito dominiraju nestabilne klase (A, AB i B), dok su ostale klase sasvim
marginalne. U tom svetlu zanimljiva je nona situacija u julu, koja je upravo suprotna
dnevnoj. Dominira ekstremno stabilna klasa G, dok je indiferentna ravnotea (D) najmanje
zastupljena. Ova pojava se moe objasniti uslovima zagrevanja i hlaenja u julu u toku
dana i noi. Ovi uslovi su posledica malih koliina oblaka i slabog vetra.
Oktobarska raspodela klasa ima posebne specifinosti. Izmeu oktobra i aprila postoji
slinost po visini Sunca. Meutim, atmosferski procesi od kojih zavisi stabilnost i nestabilnost
atmosfere imaju odreenu inerciju, pa u oktobru procesi jo uvek imaju neke letnje
karakteristike (miholjsko leto). Uporeenjem grafikona za oktobar sa grafikonima za april i
jul, moe se zakljuiti da se oktobar po svojim karakteristikama stabilnosti, nalazi izmeu
aprila i jula. Konkretno, najea klasa je danju za jul - A, za april - B, a za oktobar AB.
Klasa D danju je za oktobar po uestanosti izmeu aprila i jula. Grafikon za no takoe
deluje kao sredina izmeu aprila i jula.
Iz prethodnog izlaganja se vidi da u Beogradu postoji jasan godinji hod karakteristika
stabilnosti. Ovaj godinji hod predstavlja vanu klimatsku karakteristiku, a istovremeno se
moe praktino iskoristiti za izuavanje prostorne i vremenske raspodele aerozagaenja.
4.5 TERMIKE KARAKTERISTIKE
Srednja godinja temperatura vazduha u Beogradu za period 1961-1990 iznosi 11.90C.
Treba imati u vidu da je to temperatura merena na opservatoriji u centru grada, gde je
izraen uticaj toplotnog ostrva. Srednje godinje temperature na periferiji grada i na viim
lokalitetima su oko 11.00C. U toku stolea temperatura u gradu je neprekidno rasla.
Srednja temperatura prve decenije 20. veka je bila 11.3, dok je temperatura poslednje
decenije 12.50C. Opte otopljavanje u Beogradu ima dva uzroka: jedan je globalno
otopljavanje (na Zemlji), a drugi je porast grada (urbanizacija) i postojanje toplotnog
ostrva.
Vana klimatska karakteristika je razlika izmeu zimskih i letnjih temperatura. Srednja
januarska temperatura je 0.00C, dok je srednja julska 22.10. Godinja amplituda
temperature, razlika izmeu najtoplijeg i najhladnijeg meseca iznosila je 22.10C. I ovde
postoje znaajne razlike izmeu urbanih i ruralnih uslova zbog jakih jutarnjih mrazeva koji
se javljaju u okolini grada, dok ih u gradu nema. Vremenska raspodela temperatura u toku

110 godina (period: 1888-1997) detaljno je analizirana i prikazana u grafikonima koji slede.
Prostorna raspodela temperatura odreena je kombinovanim uticajem topografije i
toplotnog ostrva grada. Uticaj topografije dat je ve u Klimatskom atlasu Jugoslavije, a
uticaj grada je dobijen uporednom analizom nizova sa pojedinih stanica. Prostorna
raspodela temperatura na teritoriji Beograda prikazana je u Vol.B Karta 20. Srednje
godinje temperature vazduha (KLIMATEM).

4.6 VREMENSKI I PROSTORNI RASPORED PADAVINA

Padavine su meteoroloki element ije se vrednosti jako menjaju na malom rastojanju, a
takoe i jako variraju od godine do godine. To je jedan od razloga da je teko utvrditi uticaj
grada na koliine padavina. Uticaj topografije je vrlo jasan. Koliine padavina se poveavaju
sa nadmorskom visinom usled toga to brda prinuuju vazdune struje da se uzdiu, to
dovodi do hlaenja vazduha i kondenzacije vodene pare. Porast godinje koliine padavina
sa nadmorskom visinom na podruju Beograda iznosi 35mm na svakih 100m visinske
razlike.
Srednja godinja koliina padavina iznosi 650mm na izohipsi 100mnm.
Godinji tok koliina padavina ima pretene karakteristike kontinentalnog tipa. Dok je kod
maritimnog tipa maksimum padavina u novembru, kod kontinentalnog tipa je maksimum u
junu. Iako se Beograd nalazi dosta duboko u kontinentu, u njemu se zapaaju i neke
karakteristike maritimnog tipa. Tako Beograd ima u godinjem toku padavina dva
maksimuma i dva minimuma.
Prostornu raspodelu padavina je mogue prikazati i detaljno kartografski zahvaljujui njenoj
vrstoj vezi sa topografskim uslovima. Prostorna raspodela je prikazana u Vol.B Karta 21.
Srednje godinje koliine padavina (KLIMAPAD). Padavine su takoe prikazane i po
topoklimatskim zonama sa ostalim elementima. Vremenski tok (reim padavina) prikazan je
na graficima koji slede.

4.7 VAZDUNA STRUJANJA

estina vetrova po smerovima, tzv. rua vetra, dobijena po podacima sa Meteoroloke
opservatorije Vraar, ima oblik karakteristian za celo koavsko podruje. Dominiraju dva
smera: jugoistok i zapad-severozapad. Jugoistoni smer je optepoznat kao koava, a
zapad-severozapadni smer naziva se gornjak. Ova dva smera tanije je posmatrati kao
sektore i to prvi kao sektor izmeu istoka i juga, a drugi kao sektor izmeu zapada i
severozapada. Ovo zbog toga to pri "koavskom procesu" vetar u razliitim situacijama
moe da varira od istonog do junog smera. Gornjak varira od zapadnog do
severozapadnog smera.
Karakteristike vetra imaju vrlo izraene varijacije u zavisnosti od topografije i karaktera
podloge. Kombinacijom modeliranja profila vetra i osmatranja sa razliitih stanica dobijene
su rue vetra u pojedinim topoklimatskim ili urbanim zonama.

Rezultati analize prostorne raspodele estina smerova vetra, po topoklimatskim zonama

(prvi nivo zoniranja) dati su i pojedinano i na karti zona, koje su definisane u daljem
tekstu. Dat je i godinji hod brzina vetra.

4.8 MAGLA I SMOG

Sloena topografija Beograda odraava se i na razlike u vrstama magle i smoga u
pojedinim topoklimatskim zonama grada.
Na osnovu osmatranja na meteorolokoj opservatoriji Vraar (nadmorska visina 132m),
prema Atlasu klime Jugoslavije za period 1931-1960, godinji broj dana sa maglom u
Beogradu iznosi 39. Zanimljivo je da se Opservatorija Zeleno brdo ponaa ve kao
"planinska" stanica. Magla je na njoj zimi za oko 30% ea nego na Vraaru, iako je ona
dosta udaljena od izvora zagaenja. Uzrok eih ziskih magli na Zelenom brdu je u tome
to se niski oblaci na toj visini javljaju deset do petnaest puta godinje, a na samom
lokalitetu se unutranjost oblaka registruje kao magla.
injenica da su u Beogradu prisutni razliiti tipovi magle dovodi do toga da se na pojedinim
lokalitetima magla ponaa razliito. Tako je u Surinu vidljivost najmanja u jutarnjim
asovima, kada se formiraju inverzije. Na Zelenom brdu vidljivost je manja u toku dana
nego u jutarnjim asovima, jer se magla podie iz nizije, a i niski oblaci se na brdu
registruju kao magla.

Sigurno je da utvrene injenice o prostornoj raspodeli magle i vazdunih strujanja mogu

da pomognu u upoznavanju prostorne raspodele aerozagaenja. Takoe i dnevni hod ovih
meteorolokih elemenata ukazuje da postoji i dnevni hod aerozagaenja.

5. Obnovljivi energetski resursi

5.1 ENERGETSKI POTENCIJAL SUNCA I VETRA
Klima je primarni energetski resurs ijim dejstvom su nastali i fosilni resursi ugalj i nafta.
Aktuelno ispoljavanje klime kao resursa predstavljaju solarna i eolska energija, kao i
energija biomase.
Energija vetra i Sunca spadaju u najvie koriene obnovljive energije danas u svetu.
Pored toga to se radi o ekoloki istim energijama, bitan faktor za znaajnu ekspanziju je
i injenica da je eksploatacija izvora obnovljive energije postala i ekonomski konkurentna.
Poslednjih godina je u itavom svetu, a naroito u Evropskoj uniji dolo do naglog porasta
primene svih oblika obnovljive energije.
Direktno korienje izvora obnovljive energije nije jedini put ka poboljanju energetske
situacije. Sve vei znaaj u novije vreme dobija i unapreivanje energetske efikasnosti sa
osloncem na strategiju racionalnog korienja energije. Principijelno, radi se o korienju
priliva solarne energije i istovremenom smanjivanju gubitaka energije.
Jo jedan sutinski elemenat klime kao resursa danas je dobio prioritetni znaaj u
savremenom svetu. Klima je sastavni deo svake teritorije i njeno korienje oslobaa
od energetske zavisnosti.
Energija sunca
Savremena nauna dostignua i steena iskustva na polju tehnologije korienja Suneve
energije pokazala su da se solarna energija moe koristiti u transformisanom obliku koji
moe uspeno zameniti korienje klasinih oblika energije. Iz faze eksperimentalnog
korienja solarne energije mnoge privredno razvijene zemlje u svetu su prele na
masovno korienje solarne energije (aktivno i pasivno), naroito u zadovoljenju potreba
stanovnitva i privrede kod zagrevanja, klimatizacije i osvetljavanja stambenih i poslovnih
prostorija. Pored toga, veoma je izraen trend projektovanja energetski efikasnih zgrada.
Znaajan preduslov uspenog korienja Suneve energije je poznavanje raspoloivih
potencijala. Prema prilivu Suneve energije teritorija Beograda spada u relativno bogatija
podruja. Godinji prosek dnevne koliine energije kree se od 3.76 do 3.86kWh/m2
to je ak neto bolje od Severne Italije. Ilustrativno za ekspanziju korienja obnovljive
energije u Evropi je da Austrija koja ima za oko 30% manje Suneve energije od nas,
danas predstavlja svetskog rekordera u povrini termalnih kolektora po jednom stanovniku.
Treba imati u vidu da se u zimskom periodu najvee koliine Suneve radijacije dobijaju
upravo u danima sa najniom temperaturom, odnosno ba kada su i potrebe za
zagrevanjem najvee. Ovaj prividni paradoks je uslovljen hlaenjem u vedrim noima.
Treba takoe imati u vidu da se ovde radi o prilivu zraenja na horizontalnu povrinu jer se
tako postavlja senzor za merenje zraenja. Meutim solarni kolektori se postavljaju u
optimalan poloaj, tj. priblino upravno na suneve zrake, pa tako primaju znaajno vie
energije. Na primer: u januaru, povrina optimalne orijentacije (S) i nagiba (450) prima za
oko 70% vie energije nego horizontalna povrina.
Konverzija suneve energije se vri pomou termalnih solarnih kolektora i pomou
fotonaponskih elija. Termalni solarni kolektori slue za dobijanje tople vode i zagrevanje

prostora, a fotonaponske elije se koriste za direktno dobijanje elekrine struje od suneve

energije. I ovde je prisutna znaajna ekspanzija proizvodnje i primene ovih elija.
Ekspanzija fotonaponskih elija omoguena je znaajnim tehnolokim napretkom u toku
poslednje decenije. Koeficijenat korisnog dejstva je udvostruen, sa oko 7% na 15%.

Prostorna raspodela energetskog potencijala sunca data je u Vol.B Karta 22. Energetski
potencijal sunevog zraenja (KLIENSUN). Karta pokazuje sledee karakteristike: prikazane
su vrednosti srednje dnevne energije globalnog sunevog zraenja po kvadratnom metru
horizontalne povrine (kWhm-2d-1). Vidi se da linije jednake solarne energije (izopire)
imaju priblino meridionalni pravac pruanja, to je posledica topografskih prilika Balkana i
s tim u vezi i uslova oblanosti. Karta je konstruisana na osnovu merenja zraenja na
beogradskoj opservatoriji Zeleno brdo i Solarnog atlasa Evrope. Izopira 3.76 se prua
priblino zapadnom granicom teritorije GP, dok je na krajnjem istoku te teritorije vredost
3.86kWhm-2d-1. To su vrednosti koje sasvim pouzdano obezbeuju masovno i ekonomino
korienje solarne energije kod nas.
Energija vetra
Energija vetra se koristi vekovima, ali pitanje koje se sada namee je da li danas kada
potrebe za energijom rastu izvanrednim tempom, koliina energije vetra, koja se moe
tehniki iskoristiti, bar priblino moe da zadovolji te potrebe. Ova dilema je raiena
merenjima i izraunavanjima energije vetra u razliitim podrujima sveta (European Wind
Atlas), ali i operativom koja danas u svetu iznosi 25GW instalisane snage. Podaci pokazuju
da izrazito vetrovita podruja, kao npr. Irska, imaju potencijal energije vetra ak oko sto
puta vei od savremene proizvodnje elektrine energije. ak i zemlje sa velikom
proizvodnjom energije imaju potencijal vetra koji premauje sadanju proizvodnju.
Korienje ove energije orijentisano je danas u prvom redu na proizvodnju elektrine
energije. Pri tome je mogue vie pristupa. Prvi je u tome da se mali vetrogeneratori snage
10 do 50kW koriste autonomno za snabdevanje izdvojenih lokaliteta. ee se primenjuje i
ima daleko vei znaaj, organizovanje tzv. parkova vetra koji predstavljaju komplekse od
vie stotina vetrogeneratora snage od oko 500kW. Instalisana snaga takvog eolskog parka
ekvivalentna je snazi jedne termo ili hidroelektrane.
Pojedinani vetrogeneratori ili parkovi vetra mogu da se integriu u elektro - distributivni
sistem zemlje. Time se parira neravnomernost intenziteta vetra koja namee potrebu
skladitenja energije. U periodima kada park vetra proizvodi vie energije nego to je
potrebno njenim neposrednim potroaima, viak energije ide u elektrodistributivnu mreu,
koja u tom periodu smanjuje inenzitet rada klasinih elektrana. Parkovi vetra mogu da budu
veoma korisne elektro - distributivnom sistemu i u periodima piceva potronje. Na primer

kada je usled jakog vetra poveana potreba za grejanjem, upravo ukljuivanje

vetrogeneratora u elektrosistem doprinosi reenju problema. U mnogim zemljama parkovi
vetra ve su postali prirodan i ravnopravan lan elekroenergetskog sistema.
Procene raspoloive energije vetra, date na nedovoljno detaljnim kartama, obino ne
prikazuju manje teritorije sa jakim lokalnim vetrovima. Ako su ti vetrovi slabiji u toku
odreene sezone, ili su lokaliteti u podrujima koja inae nemaju jake vetrove, anse da se
otkriju mesta sa veim energetskim potencijalom jo su manje.
Takva podruja, netipina za jake stalne vetrove, su ravnice okruene planinama. Pa ipak,
u jednom takvom podruju, kao to je Podunavlje, duva u zimskom delu godine vrlo jak i
dugotrajan vetar. Jedno malo podruje, irine jedva sto kilometara, tzv. koavsko podruje,
raspolae znaajnim energetskim potencijalom.
U ranijem projektu /7.8/ izvrena je preliminarna rejonizacija oblasti sa razliitom gustinom
energije vetra. Prorauni su se odnosili na visinu od 100m iznad tla. Ta preliminarna
rejonizacija identifikovala je kao povoljnu oblast koavsko podruje. To su juni Banat i
Podunavlje.
U letnjim mesecima iznad itave Panonije i Balkana preovlauje severozapadno strujanje. U
zimskim mesecima, kada situaciju diktira koava, sa stanovita rejonizacije, opta slika
procesa je jednostavnija. Koava u toj sumi ima najvei udeo, iako drugi smerovi imaju
znatan relativan udeo.
Dosadanja merenja odnose se na visinu od 10m. Optimalna visina generatora za dananje
stanje tehnike je od 20 do 100m. Kada su u pitanju parkovi vetra preovlauju visine od oko
50m.
Karta energetskih potencijala vetra moe se dobiti na osnovu standardnih meteorolokih
merenja, ali je neophodno oformiti i poligone sa specijalnim merenjima, na visokim
stubovima koja se elektronski registruju i obrauju pomou specijalnih i standardizovanih
modela. Ovakva merenja slue, pored ostalog i za kalibraciju trodimenzionalnih
matematikih modela, jer daju realnu sliku o promenama vetra sa visinom. Jasno je da na
lokacijama potencijalnih eolskih parkova treba raspolagati izmerenom brzinom vetra na
visini osovine vetrogeneratora, radi preciznog projektovanja.
Raspoloive koliine energije vetra na iroj teritoriji Beograda su znaajne. Mogue je
korienje ove energije pomou malih autonomnih jedinica, meutim daleko vei znaaj ima
izgradnja krupnih sistema. Izvrene obrade podataka kod nas pokazuju da vrednosti
aeroenergetskog potencijala na visini od 100 m iznose 1 do 2 MWh/m2 godinje.
Karta gustine energetskog potencijala vetra na teritoriji Beograda (Vol.B Karta 23.
Energetski potencijal vetra na visini od 100m (KLIENVET)) ima sledee karakteristike. Na
njoj su prikazane vrednosti srednje dnevne energije vetra po kvadratnom metru povrine
brisane elisom (kWhm-2d-1) na visini od 100m iznad tla.
Linije jednake energije vetra pruaju se u pravcu SE-NW, to je na ovoj teritoriji i opti
pravac toka Dunava, a karakteristino izduenje rue vetra prua se istim pravcem.
Maksimalne vrednosti energije dobijaju se u severoistonim delovima ire teritorije
Beograda. Vidno je izrazito slabljenje energije vetra u jugozapadnim delovima teritorije.

Karta je konstruisana na bazi metodologije European Wind Atlas, lokalnih merenja vetra na
visini od 10m i analize uslova rapavosti tla. Na osnovu tih elemenata izraunava se brzina
vetra i raspoloiva energija na visini od 100m. Najmanji koeficijenti rapavosti su iznad vode,
pa se vrlo esto vetrogeneratori podiu u morskim pliacima Zapadne Evrope. Poveanje
raspoloive energije dobija se ukoliko na duoj trasi vetar duva iznad vode. Tako se vee
energije od generalno izraunatih mogu oekivati na delovima dunavskih obala koje se
pruaju pravcem preovlaujuih vetrova. Ovi delovi su oznaeni rafurom.
Komplementarnost energija sunca i vetra
Uporedno razmatranje podataka o Sunevoj energiji i energiji vetra vano je i kod primene
energetske efikasnosti i kod aktivnog korienja ovih energija. Naime, skoro u svim
podrujima je vremenski hod ova dva meteoroloka elementa komplementaran. Obino je
to najizraenije u godinjem hodu. Dok Suneva energija ima maksimum u letnjem delu
godine, energija vetra najee ima maksimum u zimskom periodu.
Godinji hod Suneve energije moe se u principu "uglaati" akumuliranjem energije.
Uporedo korienje energije Sunca i vetra, sa suprotnim hodom, smanjuje potrebu za
toplotnim rezervoarima. Vetar ima godinju amplitudu podjednaku Sunevoj, pa suma ove
dve energije ima znatno manju amplitudu (slika).

6. Zagadjivai i geotehnogeni inioci

6.1 ZNAAJNI KONTINUIRANI IZVORI EMISIJE U VAZDUH
Glavni koncentrisani izvori emisije dolaze od veih industrijskih objekata, odnosno
industrijskih zona i od sistema za grejanje (toplane i vee kotlarnice).
Ukupne planirane povrine za privredne zone, zona saobraajnih usluga i skladita,
predviene GUP-om iz 1985. godine, iznosile su oko 3500ha, od ega se koristi ili je potpuno
ili delimino ureeno i opremljeno oko 350ha (to je svega oko 10% planiranih povrina).
Najvee privredne zone sadre najvee industrijske objekte u gradu i potencijalno najvee
zagaivae ivotne sredine. Najvee industrijske zone se nalaze u podruju Luka
Beograd-Ada Huja, Panevaki rit, autoput, Novi Beograd, Gornji Zemun i Rakovica.
S obzirom da veliki broj potencijalnih zagaivaa radi sa veoma smanjenim kapacitetom, te
da je njihova ekonomska perspektiva neizvesna, izvrena je selekcija glavnih industrijskih
zagaivaa vazduha, koji su zajedno sa toplanama prikazani u tabeli 6.1.1, odnosno na karti
(Vol.B Karta 24. Znaajni kontinuirani izvori emisije u vazduh (UTICIND).
Treba imati u vidu da je u centralnoj zoni grada ugaeno oko 700 starih kotlarnica, a
potroai prikljueni na toplifikacioni sistem. Razvoj toplovodnog i gasovodnog sistema u
poslednjih dvadeset godina znaajno doprineo smanjenju zagaivanja vazduha, to
potvruju i rezulteti merenja kvaliteta vazduha u sistemu mree monitoringa.
Tabela 6.1.1 - Znaajni kontinuirani izvori emisije u vazduh
Delatnost
HEMIJSKA
INDUSTRIJA I
METALURGIJA

TOPLANE

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23

Naziv
Galenika
Dalija
Grme
Grme - Balkan
Rafinerija - Beograd
Duga
Bukulja
Rekord
IMT-FOB
TE-TO Novi Beograd
TO Dunav
TO Vodovac
TO Medakovi
TO Miljakovac
TO Banovo brdo
TO Cerak
TO Galenika
TO Zemun
TO Batajnica
TO Bora 3
TO Mirijevo
TO Vinjika banja
TO Konjarnik

Lokacija - Optina
Batajniki drum, Zemun
Batajniki drum, Zemun
Autoput, Zemun
Panevaki put, Palilula
Panevaki put, Palilula
Viline vode, Palilula
V. Kosanovia, Zvedara
Patrijarha Dimitrija, Rakovica
Savski put, Novi Beograd
Novi Beograd
Stari grad
Vodovac
Vodovac
Rakovica
ukarica
ukarica
Zemun
Zemun
Zemun
Palilula
Palilula
Palilula
Zvezdara

6.2 ZAGAIVAI POVRINSKIH VODA

Zagaivai povrinskih voda prikazani su na karti (Vol.B Karta 25. Identifikacija zagaivaa
povrinskih voda (VODPOVZAG)). Sledi detaljan pregled zagaivaa odnosno, registar.
REGISTAR ZAGAIVAA POVRINSKIH VODA NA PODRUJU GRADA
BEOGRADA
Poreklo zagaivaa
1. NAFTNI DERIVATI
2. HEMIJSKA INDUSTRIJA
3. TEKSTILNA INDUSTRIJA
4. METALOPRERAIVAKA I MAINSKA
5. KOMUNALNE OTPADNE VODE
6. POLJOPRIVREDA
7. PREHRAMBENA INDUSTRIJA
8. GRAEVINSKA INDUSTRIJA
Spisak zagaivaa sliva reke Dunav
1. PKB - 13 MAJ - poljoprivreda
2. Asfaltna baza - graevinska industrija
3. Fabrika Zvezda - hemijska industrija
4. Institut za kukuruz - poljoprivreda
5. EI - hemijska industrija
6. PKB - klanica - prehrambena
7. Veterinarski zavod - poljoprivreda
8. Koka kola - prehrambena industrija
9. Kokta - prehrambena industrija
10. Asfaltna baza - graevinska industrija
11. Asfaltna baza - graevinska industrija
12. KCS Zemun polje - komunalna otpadna voda
13. IKARUS - metalopreraivaka i mainska industrija
14. GEOMAINA - metalopreraivaka i mainska
15. Fabrika plastine mase Milo Mami - hemijska industrija
16. ICN Galenika - hemijska industrija
17. Kolektor naselje Nova Galenika - komunalna otpadna voda
18. Fabrika nametaja Gaj - graevinska industrija
19. INTERSILVER - metalopreraivaka i mainska
20. Rudarski institut
21. Opti kolektor - Cara Duana - komunalna otpadna voda
22. Opti kolektor - Banatska, komunalna otpadna voda
23. Opti kolektor - Muickog, komunalna otpadna voda
24. Opti kolektor - Transka, komunalna otpadna voda
25. Fabrika GRME - hemijska industrija
26. Fabrika ZMAJ - metalopreraivaka i mainska industrija
27. Fabrika KRON - metalopreraivaka i mainska industrija
28. Kini kolektor, Njegoeva - komunalna otpadna voda
29. Kini kolektor, Matije Gubca - komunalna otpadna voda

30. Opti kolektor Lenjinova - komunalna otpadna voda

31. Crpna stanica Karaorev trg - komunalna otpadna voda
32. Crpna stanica br. 1, blok 11 - komunalna otpadna voda
33. Kolektor Kapetan Miina - komualna otpadna voda
34. GRO RAD - graevinska industrija
35. BBP - graevinska industrija
36. GRO ENERGOPROJEKT - graevinska industrija
37. GRO 7 JULI - betonska baza - graevinska industrija
38. GRO DOM - graevinska industrija
39. HIDROTEHNIKA -graevinska industrija
40. BIM SLAVIJA - prehrambena industrija
41. PAMUNI KOMBINAT - tekstilna industrija
42. VUNARSKI KOMBINAT - tekstilna industrija
43. DUGA - hemijska industrija
44. Fabrika koe FILIP KLJAJI - tekstilna industrija
45. Opti kolektor Panevaki most - komunalna otpadna voda
46. Opti kolektor Vinjika - komunalna otpadna voda
47. Fabrika hartije - hemijska industrija
48. AVALA ADA- hemijska industrija
49. Opti kolektor - Mirijevski bulevar, komunalna otpadna voda
50. MINEL - fabrika kotlova - metalopreraivaka i mainska industrija
51. Industrija precizne mehanike - metalopreraivaka i mainska
52. RO METAL - metalopreraivaka i mainska industrija
53. GRO Partizanski put - graevinska industrija
54. Opti kolektor Vinjika banja - komunalna otpadna voda
55. Institut VINA - nauno-istraivaka delatnost
56. GEOSONDA - metalopreraivaka i mainska industrija
57. PKB HLADNJAA BOLE - prehrambena industrija
58. Opti kolektor crpne stanice KOTE - komunalna otpadna voda
59. Vikend naselje MIKA ALAS - komunalna otpadna voda
60. BIP - POGON KRNJAA - prehrambena industrija
61. JANKO LISJAK - metalopreraivaka i mainska industrija
62. PROGRES, AUTO-SERVIS - metalopreraivaka i mainska industrija
63. GRO TRUDBENIK - graevinska industrija
64. POLITIKA duboka tampa - hemijska industrija
65. IMK BEOGRAD - graevinska industrija
66. GRO DOM - graevinska industrija
67. Hidrotehnika - graevinska industrija
68. 7 juli - Krnjaa - graevinska industrija
69. TELEFONKABL - graevinska industrija
70. GRO NEIMAR - graevinska industrija
71. ANTIKOR - KRNJAA - hemijska industrija
72. RO BALKAN - hemijska industrija
73. Rafinerija nafte - industrija naftnih derivata
74. PKB Farma DUNAV - poljoprivreda
75. TELEOPTIK - metalopreraivaka i mainska industrija
76. INSA - metalopreraivaka i mainska industrija
77. TIZ - tekstilna industrija
78. TIZ - tekstilna industrija
79. BIP SKADARLIJA - prehrambena industrija
80. Mlin DUNAV - prehrambena industrija

81. NIS NAFTAGAS - industrija naftnih derivata

82. IKL - Knez Danilova - metalopreraivaka i mainska industrija
83. BEKO - tekstilna industrija
84. INEX PARTIZANKA - tekstilna industrija
85. KLUZ - tekstilna industrija
86. ITOMLIN - Batajnica - prehrambena industrija
87. MOSTOGRADNJA - MOSTOVI - metalopreraivaka industrija
Spisak zagaivaa sliva reke Save
1. PRVA ISKRA - Bari - hemijska industrija
2. ZELENGORA - Umka - tekstilna industrija
3. Fabrika kartona UMKA - hemijska industrija
4. BEOPETROL - Ostrunica - industrija naftnih derivata
5. GRO KOMGRAP - graevinska industrija
6. BRODOTEHNIKA - Maki - metalopreraivaka i mainska industrija
7. RO PIM - graevinska industrija
8. CARIIN GRAD - graevinska industrija
9. RO BBP - graevinska industrija
10. PKB - industrija vrenja - prehrambena industrija
11. Kini kolektor - Radnika - komunalna otpadna voda
12. JUGOPETROL - industrija naftnih derivata
13. Opti kolektor crpne stanice Ue - komunalna otpadna voda
14. Opti kolektor Staro Sajmite - komunalna otpadna voda
15. GRO TRUDBENIK - graevinska industrija
16. GRO MOSTOGRADNJA - graevinska industrija
17. GRO PLANUM - graevinska industrija
18. GRO PARTIZANSKI PUT - graevinska industrija
19. Kini kolektor GAZELA - komunalna otpadna voda
20. GRO NEIMAR - graevinska industrija
21. GRO RATKO MITROVI - graevinska industrija
22. Brodogradilite TITO - metalopreraivaka i mainska
23. GRO RAD - fabrika stanova - Graevinska industrija
24. Kini kolektor crpne stanica Galovica - komunalne otpadne vode
25. MPI Beograd - Radnika, prehrambena industrija
26. Opti kolektor Patrovieva - komunalna otpadna voda
27. Opti kolektor Teodora Drajzera - komunalna otpadna voda
28. RO Antikor - Teodora Drajzera - hemijska industrija
29. Opti kolektor Pere Velimirovia - komunalna otpadna voda
30. TEHNOGAS - Banjika - hemijska industrija
31. GRME - PLUTOTEHNIKA - hemijska industrija
32. KINI KOLEKTOR VAREKA - komunalna otpadna voda
33. KINI KOLEKTOR MIKA KRANJCA - komunalna otpadna voda
34. IMR - RAKOVICA - metalopreraivaka i mainska industrija
35. JUGOSTROJ - Rakovica - metalopreraivaka i mainska industrija
36. REKORD - Rakovica - hemijska industrija
37. 21 MAJ - metalopreraivaka i mainska industrija
38. METALOPRERAIVAKA INDUSTRIJA MOMA STANOJEVI
39. metalopreraivaka i mainska industrija
40. GRO KANAREVO BRDO - graevinska industrija
41. GRO VIJADUKT - graevinska industrija

42. MINEL - metalopreraivaka i mainska industrija

43. IVO LOLA RIBAR - eleznik - metalopreraivaka i mainska industrija
44. PROLETER - Lazarevaki drum - metalopreraivaka i mainska industrija
45. JAT - hemijska i metalopreraivaka industrija
46. Opti kolektor Surin - komunalna otpadna voda
47. ITOMLIN Surin - prehrambena industrija
48. Farma svinja Surin - poljoprivreda
49. CENTRO MARKET - Surin - prehrambena industrija
50. VINEA - prehrambena industrija
51. PEPSI KOLA - prehrambena industrija
52. ELIK - metalopreraivaka i mainska industrija
53. METALSERVIS - metalopreraivaka i mainska industrija
56. FOB - metalopreraivaka i mainska industrija
57. IMT - metalopreraivaka i mainska industrija
58. MINEL ELIM - metalopreraivaka i mainska industrija
59. BIP - prehrambena industrija
60. SOKO TARK - prehrambena industrija
61. KNJAZ MILO - prehrambena industrija
62. PROKUPAC - prehrambena industrija
63. GRO NOVI AUTOPUT - graevinska industrija
64. GRO AUTOPUT - graevinska industrija
65. GRO IZOLACIJA - graevinska industrija
66. NBJ - ZIN - metalopreraivaka i mainska industrija
6.3 GEOTEHNOGENI INIOCI
Geotehnogeni inioci prikazani su na karti (Vol.B Karta 26. Geotehnogena karta ire
teritorije grada (GEOTEH)) ije su osnovne karakteristike prikazane u tabeli.
GEOTEHNOGENI
OSNOVNE KARAKTERISTIKE
INIOCI
Energetski
kompleksi
Sagorevanje uglja i formiranje pepelita. Neadekvatno reeno
odvoenje otpadnih voda, pepelite formirano na slabo izolacionoj
Termoelektrane
podlozi to utie na stalno zagaenje tla i povrinskih i podzemenih
voda
Pepelita
Rudarska
esto neadekvatno vreno otkopavanje rude (uglja), raubovanje i
aktivnost
degradacija prirodne sredine; postoji mogunost zagaenja tla i vode,
oteenost objekata, nestabilnost kosina, kao i promena
Kopovi
hidrogeolokih uslova u terenu.
Odlagalita jalovine
Graevinska
aktivnos
Vei zemljani iskopi
Ugroeni
graevinski objekti i

Uglavnom visoko rizino ugroene zone na nestabilnim i uslovno

stabilnim terenima, sa najee neureenom infrastrukturom.

naselja
Industrijska
proizvodnja:
hemijski
kompleksi i dr.
Pozajmita
prirodnog
graevinskog
materijala
Neureene i
nedovoljno
ureene deponije
komunalnog i
drugog otpada

Neadekvatno reeno odvoenje i deponovanje tehnolokog otpadnog

materijala, to utie na zagaenja tla i vode.
Majdani kamena, glinita, ljunkare i peskare, i vei mehanizovani
majdani kvarcnog peska: raubovanje i degradacija ivotnog
okruenja, unitavanje neobnovljivog prirodnog materijala.
Deponije - smetlita: Batajnica (zatvorena za deponovanje) i Vina
(aktivna) i niz lokalnih u zoni industrijskih objekata, u prigradskim
naseljima i optinskim centrima, kao i nekontrolisano odlaganje
otpada na vie mesta u seoskim podruijima. Ovo ima za posledicu
zagaenje tla i vode (povrinske i podzemne).

Nuklearni otpad

Privremeno reenje deponovanja radioaktivnih otpadnih materija u

Vini. Neophodna je aktivnost na konanom utvrivanju lokacije i
tehnoloko-tehnikih reenja odlaganja radioaktivnog i drugog
opasnog otpada.

Izlivi otpadnih
voda

Mesta izlivanja u povrinske tokove (Save, Dunava, Kolubare i

drugih veih vododokova) bez preiavanja, to izaziva direktno
zagaenje povrinskih i indirektno podzemnih voda.

Neureenanehigijenska
naselja

Stara, uglavnom, prigradska naselja esto bez kanalizacije i ureenih

deponja, to ima za posledicu zagaenje tla i vode i izazivanje
nestabilnosti terena.

a) Zone
magistralnih
saobraajnica
b) Ugroene
deonice

Ugroenost delova saobraajnica usled klizanja terena (autoput na

padinama Begaljikog brda, Duboko, Vlaka i dr.). Ugroenost tla i
podzemnih voda u zoni saobraajnica, prvenstveno zagaivaima.

Zone magistralne
infrastrukture

Cevovodi, gasovod, dalekovodi; mogue havarije i oteenost na

postojeih objekata, naroito na nestabilnim terenima.

Groblja

Mogu uticaj na okolinu: pojava klizanja terena i zagaenost

podzemnih voda (Zbeg, Lee, lokalna seoska groblja i dr.).

Zone intezivne
poljoprivredne
aktivnosti

Masovna upotreba vetakih ubriva i pesticida na poljoprivrednom

zemljitu, to utie na zagaenost podzemnih voda i izvorita,
najee u aluvijalnoj sredini.

7. Hazardi
7.1 HAZARDNE INDUSTRIJE, POSTROJENJA I RIZICI OD UDESA
Na podruju grada Beograda postoji vie desetina hazardnih industrija i postrojenja, koje
koriste, skladite ili proizvode opasne materije. Neke od njih se nalaze u centralnom
gradskom tkivu (Duga, Galenika, Jugopetrol - ukarica i druge). Hemijski udesi i poari na
tim lokacijama predstavljali bi veliku opasnost za stambene zone u ijoj se blizini ovi objekti
nalaze.
Prema identifikaciji industrijskih hazarda na teritoriji Beograda iz 1990. godine registrovano
je 69 hazardnih industrija koje proizvode, koriste i skladite opasne materije (Kartografski
prikaz Identifikacija hazardnih industrija dat je u prilogu). Prema istom izvoru u gradu se
godinje koristilo, proizvodilo ili skladitilo oko 1.250.000 tona opasnih materija, od ega
15.000 tona predstavlja opasni otpad. Pored toga, nepovoljan je i do sada nije potpuno
identifikovan rizik od moguih hemijskih udesa u brojnim novim hemijskim pogonima "male"
privrede, koji su zastupljeni u stambenim zonama kako u rubnim nasenjima, tako i u nekim
delovima centralnog podruja grada. Dodatno je stanovnitvo ugroeno velikim hemijskim
kompleksima u Panevu i Bariu, koji zbog svoje blizine predstavljaju znatnu, jo uvek
nekvantifikovanu, opasnost za pojedine delove Beograda. Od Panevake industrijske zone,
kako je to pokazalo rasprostiranje kontaminiranog vazduha prilikom bombardovanja
"Petrohemije", kao i mnogim mirnodopskim sluajevima rasprostiranje epizodnih zagaenja,
od hemijskih udesa najvie su ugroeni severoistoni delovi optine Palilula (Slanci, Veliko
Selo, Vinjica, Karaburma), od eventualnih hemijskih udesa u kompleksu Baria,
jugozapadni delovi optine ukarica (Umka, Ostunica, Sremica).
Prema ranijoj preliminarnoj proceni rizika od hemijskog udesa /4.1/ sva, tada identifikovana
hazardna postrojenja su svrstana u etiri grupe rizika. Na podruju generalnog plana grada
nije bilo prisutno nijedno postrojenje veoma visokog hemijskog rizika, ali je i danas prisutno
pet pogona visokog hemijskog rizika (Duga, Galenika, Tehnogas, Rafinerija "Beograd",
Jugopetrol - ukarica), kao i 12 pogona koji su procenjeni kao srednje rizini. Danas ne
postoji aurna i potpuna evidencija opasnih materija koje se nalaze u Beogradu iako je to
zakonska obaveza /4.2/.
Na osnovu dostupnih podataka izvrena je ponovna identifikacija i klasifikacija hazardnih
industrija i sainjena je lista aktuelnih lokacija na kojima se nalaze opasne materije (tabela
4.1.1 i Vol.B Karta 27. Identifikacija hazardnih industrija (HAZIDE)). Za ove objekte i
lokacije izvrena je okvirna procena rizika od hemijskog udesa, nova kategorizaciju
objekata i odreene zone moguih uticaja (Vol.B Karta 28. Procena zona uticaja hazardnih
industrija (HAZZONE).
Na podruju grada u periodu 1991. do 2000. godine dogodilo se oko 80 hemijskih udesa, od
kojih je oko polovine bilo tokom transporta opasnih materija. Zbog toga je pitanje
bezbednog transporta opasnih materija izvanredno znaajno, a posebno putevi kojima se
vee koliine tih materija transportuju. Transport opasnih materija obavlja se drumskim,
eleznikim i renim saobraajem.
Glavni tokovi saobraaja opasnih materija prikazani su na karti (Vol.B Karta 29. Putevi
transporta opasnih materija (HAZPUT)) i obuhvataju:

1. U drumskom saobraaju - magistralne koridore za teretni saobraaj, a delom i kroz

saobraajnice u gradskom tkivu. To su sledee saobraajnice:
ulazno-izlazne saobraajnice: Autoput, Novosadski put, Zrenjaninski put, Panevaki put,
Smederevski put, Avalski put, Ibarski put, Obrenovaki put i Kruni put.
glavni teretni koridori (ulice): Savska, Karaoreva, Donjogradski Bulevar, Dunavska,
Cvijieva, D. Tucovia, Batutova, Bulevar Kralja Aleksandra, V. Ilia, Brae Jerkovi,
Crnotravska, Borska, M. Kranjca, Pilota M. Petrovia, Patrijarha Dimitrija, B. Stankovia
(Maki), Bulevar vojvode Miia; Brankov most, Bulevar Lenjina, J.Gagarina, M. Popovia,
Toin Bunar, Vojvoanska, Dr I.Ribara, Vrtlarska, Ugrinovaka, T6.
pravci prema pojedinanim korisnicima.
2. U eleznikom saobraaju se glavni tokovi opasnih materija odvijaju se izmeu sledeih
stanica:
Panevo - Beograd - Dunav, Beograd - Savski most, Beograd - Resnik;
Beograd - Dunav - Ova; Batajnica - Zemun - Beograd; Beograd- eerana;
Batajnica - Ostrunica,
Rakovica-ranirna - Ostrunica.
3. U renom saobraaju transport se vri trasom:
Panevo (Rafinerija) - Dunav - Ada Huja - Ue - Sava - Jugopetrol/ukarica
Najvei generatori opasnog otpada prikazani su na karti u Vol.B Karta 30. Raspored
industrija koje su najvei generatori opasnog otpada (HAZOTPAD).
Tabela 4.1.1 - Identifikacija hazardnih industrija i lokacija
Preduzee
Duga

Lokacija
Viline vode

Materije
organski rastvarai

Batajniki drum
Batajniki drum
Autoput, Zemun
Rakovica
Panevaki put

organski rastvarai
organski rastvarai
organski rastvarai
organski rastvarai
naftni derivati

7
8
9

Galenika
Dalija
Grme
Rekord
RafinerijaBeograd
Jugopetrol
Beopetrol
Tehnogas

II
II
II
II
II
III

naftni derivati
naftni derivati
tehniki gasovi

III
III
III

drumski, reni
drumski
drumski

10

Petrolgas

Radnika
Savska, Ostrunica
R.Vujovia - oe,
Rakovica
Ova

III

elezniki

11
12
13

Grme-Balkan
eerana - Vrenje
Tehnohemija

Panevaki put
Radnika
Viline vode

butan-propan
smea
organski rastvarai
amonijak
razliite hemikalije

II
I
II

drumski
elezniki
elezniki

1
2
3
4
5
6

Klasa

Vrsta prevoza
elezniki
drumski
drumski
drumski
drumski
drumski

14
15
16
17
18
19
20
21
22

Beogradski
vodovod
Beogradski
vodovod
Beogradski
vodovod
BIP
Hempro
el.stanica Dunav
el.stanica, Bgd
el. stanica, Ova
el. stanica,
Zemun

Maki

hlor

drumski

Beanija

hlor

drumski

Banovo Brdo

hlor

drumski

Autoput, Beograd
Autoput, Zemun
Viline vode
Savski most
Ova
Zemun

amonijak
razliite hemikalije
razliite hemikalije
razliite hemikalije
razliite hemikalije
razliite hemikalije

I
II
II
II
II
II

drumski
drumski
elezniki
elezniki
elezniki
elezniki

Klasa materija I - vrlo toksine materije

Klasa materija II - toksine materije
Klasa materija III - zapaljive materije

8. Vazduh
8.1 METOD RADA
Postavljanje mernih mesta, izbor zagaujuih materija, metode uzorkovanja i metode
odreivanja u Programu kontrole kvaliteta vazduha u skladu su sa domaom regulativom
Pravilnikom (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 54/92) i za pojedine segmente sa Air
Quality guidelines, WHO, 1999., Council Directive 96/62 IEC i Council Directive 1999/30/EC
22. april 1999.
8.1.2 Kriterijumi za uspostavljanje mernih mesta
Broj i raspored mernih mesta zavisi od povrine podruja, vrste izvora koji zagauju
vazduh, geografskih karakteristika (konfiguracija terena), gustina naseljenosti. Svrha i cilj
monitoringa takoe opredeljuju mreu mernih mesta. Na velikoj, ravnoj, gusto naseljenoj
povrini merna mesta se mogu rasporediti u jednakim razmacima. Gustina mree ne treba
biti vea od jednog mernog mesta na 4x4km ako je raspored geometrijski ili jedno mesto
na 25.000 stanovnika ako se gustina naseljenosti uzima kao kriterijum. Merna mesta e biti
gua u centru (oekivane vie koncentracije) a sve rea prema periferiji grada.
S obzirom da Beograd ne poseduje katastar zagaivaa vazduha i podatke o bilansima
emisije, a poto se radi o fiksnim merenjima u lokalnoj urbanoj mrei polo se od sledeeg:
Na planu makroskale:
a) Zatita zdravlja ljudi - lokacije za merenje u cilju zatite zdravlja ljudi treba postaviti tako
da se dobiju podaci o podrujima unutar zona i aglomeracija gde se oekuju najvie
koncentracije kojima je populacija izloena direktno ili indirektno za period vremena koji je
znaajan za izraavanje granine vrednosti imisije (normativa).
b) Da se obezbede podaci o nivoima koncentracija u drugim podrujima unutar zona i
aglomeracijama koje su reprezentativne za izloenost opte populacije.
8.1.3 Lokalna urbana mrea
Blie karakteristike lokacije kao i broj mernih mesta uslovljeni su svrhom merenja. Pravila
za formiranje lokalne urbane mree nisu univerzalna i pored makroplana samo podruje
lokacije odreuju sledei elementi:
1. Namena povrine
2. Pretean nain izgradnje na podruju
3. Nain zagrevanja
Za prostornu pokrivenost grada i lociranje mernih mesta relevantnih za izloenost
stanovnitva treba uzeti u obzir sledee lokacije:
- grad/urbani centar,
- urbano ire podruje,
- suburbano/stanovanje,
- na ivici trotoara/u blizini puta,
- industrija i zanatstvo,

- ruralno/zelene i rekreativne povrine,

- orijentisano ka izvoru,
- zatvoren prostor.
8.1.4 Parametri koji se ispituju
Zagaujue materije obuhvaene Programom kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji
Beograda u 2001. godini bile su definisane u skladu sa naim Pravilnikom (Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 54/92). Na osnovu podataka o glavnim izvorima zagaivanja
vazduha, znaajnosti zagaujuih materija za izloenost stanovnitva kao i na osnovu
literaturnih podataka EU (Directive) i SZO (Preporuke za kvalitet vazduha) u uzorcima
vazduha ispitivano je prisustvo zagaujuih materija kako je prikazano.
8.2 ZAKONSKE OSNOVE
Sistematsko praenje stepena zagaenosti vazduha u Beogradu uspostavila je zdravstvena
sluba 1953. godine. Operativni deo merenja i analiza obavljao je Gradski zavod za zatitu
zdravlja.
Od 1965. godine kada je donet Zakon o zatiti vazduha od zagaivanja ("Sl. list SFRJ, br.
30/65) sa prateom podzakonskom regulativom stanje kvaliteta vazduha sagledavano je u
skladu sa zakonskim propisima. Ubrzani razvoj grada, industrijalizacija i razvoj saobraaja
uticali su da gradska uprava krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih donese niz
gradskih odluka u okviru nadlenih sekretarijata, u cilju zatite vazduha od prekomernog
zagaivanja. Tako je Operativnim programom ekoloke zatite Beograda za period
1980-1985. uspostavljen Program sistematskog praenja stepena zagaenosti vazduha na
teritoriji Beograda koji je finansirao nadleni gradski sekretarijat. Sa razvojem grada,
poveavao se obim i vrste ispitivanja zagaujuih supstanci, predvienih Programom
kontrole.
Ministarstvo zatite ivotne sredine Republike Srbije, 1991. godine donosi Zakon o zatiti
ivotne sredine kojim se na novi nain reguliu zatita i poboljanje stanja resursa ivotne
sredine. Novi Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.list SRJ, br. 66/91) uslovio je i donoenje
novih pravilnika u oblasti zatite vazduha od zagaivanja, Pravilnik o graninim
vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i
evidenciji podataka (Sl.glasnik RS, br. 54/92, II deo taka 2. Zatita vazduha lan 18-22).
U toku 1993. godine Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo donose Uredbu o
utvrivanju Programa kontrole kvaliteta vazduha u 1994. i 1995. godini, kojim je bio
obuhvaen i grad Beograd (sa tri merna mesta) i jo 21 naselje na teritoriji Republike (Sl.
glasnik RS, br. 70/93). Ovim Programom prvi put je na nacionalnom nivou obuhvaeno
praenje uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi, a takoe i na ivotnu sredinu i klimu.
Utvreni Program je uz manje izmene i dopune usvajan i sprovoen za dvogodinje
periode, zakljuno sa 2001. godinom.
U skladu sa Uredbom Vlade RS, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine grada Beograda
donosio je dvogodinji Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda.
8.3 CILJ SPROVOENJA PROGRAMA

Cilj programskog i sistematskog merenja zagaenosti vazduha na teritoriji Beograda je

preduzimanje preventivnih mera u svim segmentima, ispitivanje uticaja zagaenog vazduha
na zdravlje ljudi, prirodu i materijalna dobra, praenje trendova koncentracija,
sagledavanje uticaja preduzetih mera na stepen zagaenosti vazduha i informisanje
javnosti. Metod merenja, oprema, ispitivani parametri kao i interpretacija rezultata,
usklaeni su sa Pravilnikom o graninim vrednostima, metodama merenja imisije,
kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl.glasnik RS, br.
54/92).
Udeo izvora emisije (zagrevanje, saobraaj i industrija) u zagaivanju vazduha na teritoriji
Beograda razliit je za centralnu zonu, iri centar i najiru teritoriju grada. Merna mesta za
uzorkovanje vazduha postavljena su na nivou lokalne urbane mree, pre svega zbog
kriterijuma sagledavanja zdravstvenih efekata sa uvaavanjem i ostalih vanih kriterijuma
propisanih naim i propisima Svetske zdravstvene organizacije.
Sumpordioksid, a, azotovi oksidi, talone materije prate se svakodnevno (24-asovni
uzorci) u toku godine. Specifine zagaujue materije u okolini industrijskih objekata
uzorkuju se jednom nedeljno u toku dana (troasovni i jednoasovni uzorci). Suspendovane
estice uzorkuju se 24 asa jednom nedeljno, a prizemni ozon uzorkuje se u osmoasovnim
uzorcima svaki dan u periodu od juna do kraja septembra tekue godine.
U toku 1990. godine zapoeta su ispitivanja uzoraka vazduha na prisustvo tekih metala i
PAU (policiklinih aromatinih ugljovodonika). Izbor tekih metala izvren je na osnovu
stepena tetnosti po ljudsko zdravlje, a prema klasifikaciji koju daje IRAC (Internacionalna
agencija za istraivanje raka), odabrani su Hrom, Kadmijum, Nikl i Mangan. Za profil
predstavnika PAU odabran je benzo(a)piren (BaP) s obzirom na njegovo dokazano
kancerogeno dejstvo na zdravlje ljudi.
Merenja prizemnog ozona i njegovih prekusora u letnjem periodu zapoeta su 1992. godine
na tri merna mesta.
Metoda za odreivanje sumpordioksida u atmosferi naselja koja se koristi je
Pararozanilinska metoda, ISO-6767, 1990. Ova metoda predvia merenje 24-satnih
koncentracija na stalnim mernim mestima u gradu. U toku 24 asa prikupi se oko 2m3
vazduha. Apsorpcioni rastvor je kalijumtetrahlormerkurat. Uz dodavanje rastvora
pararozalina i formaldehida nakon odreenog vremena ita se apsorbanca rastvora na
spektrofotometru, talasna duina 540nm.
a se odreuje fotoelektrinim refraktometrom prema intenzitetu mrlja na filter-papiru
(ISO 9835: 1993). Kako vazduh prolazi kroz filter papir estice ai se zadravaju na njemu
formirajui mrlju. estice koje se zadravaju su manje ili oko 10mm u preniku. Gustina
mrlje delom zavisi od mase estica ai, a delom od porekla ai. Koncentracija ai se
odreuje merenjem gustine dobijene mrlje fotoelektrinim refraktometrom. Za analizu se
prikupi takoe oko 2m3 vazduha. Talone materije prikupljene su metodom sedimentatora
u toku mesec dana, a laboratorijski su odreivani sledei elementi: pH vrednost, koliina
rastvorenih materija (kalcijum, hloridi i sulfati) i koliina nerastvornih materija (sagorljive
supstance i pepeo). Policiklini aromatini ugljovodonici utvrivani su kontinualnom
ekstrakcijom metilenhloridom, metodom detekcije i kvantifikacije gasnom hromatografijom
sa masenim detektorom (GTSM). Teki metali odreivani su metodom mineralizacije i
identifikacije apsorpcionom spektrofotometrijom (AAS).

Analitika metoda za odreivanje ozona u prizemnom sloju vazduha zasniva se na principu

sprovoenja vazduha kroz ispiralicu koja sadri 10ml 1% kalijumjodida u 0,1 N NaOH.
Analiza se kompletira u laboratoriji dodatkom fosfor-sulfaminskog reagensa koji oslobaa
jod. Izvor metode NIOSH: Metod No P & CAM 154.
8.4 STATISTIKI POKAZATELJI
Statistiki pokazatelji kojima se prikazuju rezultati merenja usklaeni su sa Pravilnikom i
Protokolom SZO, a u cilju sagledavanja potencijalnog rizika po zdravlje stanovnitva,
koriste se srednja godinja vrednost, sezonske vrednosti, percentili vrednosti, procenti
odstupanja od normativa.
Stanje zagaenosti vazduha u Beogradu u odnosu na SO2 i a

Stanje zagaenosti vazduha u Beogradu u odnosu na azotdioksid u periodu

1996-1999-2000 god.
Merenja azotdioksida zapoeta su 1996. godine i to na devet mernih mesta odabranih pre
svega prema kriterijumu izvora emisije (saobraaj) i namene povrine, a takoe i gustine
stanovanja. Broj dana sa koncentracijom NO2 preko GVI po mernim mestima prikazan je
na sledeim grafikonima.
Talone materije koje predstavljaju frakciju krupnijih estica >50mm pa sve do golim okom
vidljivih delova praine i slino, znaajne su sa aspekta sagledavanja opte istoe vazduha
naselja, depozicije na zemlju, povrinske vode. Sa zdravstvenog aspekta one mogu imati
iritirajui efekat, kao i efekat pogoranja postojeih obstruktivnih bolesti plua.
Merenje ukupnih talonih materija na teritoriji Beograda u 1991., 1995. i 2000. godini po
mernom mestu sa analizom klasinih parametara, znaajnih za sagledavanje zagaenosti
vazduha spoljne sredine prikazano je u narednim tabelama.
Zagaenost talonim materijama znaajnija je za sagledavanje depozicije na zemlju i
povrinske vode, a manje za zdravstvene efekte.

Zagaenost vazduha poreklom od saobraaja

Specifine zagaujue materije poreklom od izduvnih gasova motornih vozila predstavljaju
znaajan indikator zagaenosti vazduha, posebno sa aspekta formiranja letnjeg smoga.
Merna mesta su postavljena na znaajnim raskrsnicama i saobraajnicama i to: raskrsnica
London (Srpskih vladara - Kneza Miloa), Tunel (Moe Pijade - Nuieva), Lion (Bulevar
Revolucije - M.Zeevia), Cvijieva - 29. novembar, Novi Beograd (Otona upania Pariske komune).
U narednoj tabeli prikazane su srednje godinje koncentracije ispitivanih materija:
ugljenmonoksida, azotovih oksida, formaldehida i olova.
Teki metali u talonim materijama 1991. godina:
Analiza tekih metala u vazduhu Beograda, tanije u talonim materijama zapoeta je 1991.
godine na pet mernih mesta i to: 29. novembra, Svetog Save, Slobodana Penezia, Goce
Deleva i Krnjai.
Analizirani su olovo, kadmijum, cink, mangan, gvoe, nikl. Da bi od 1995. godine u
talonim materijama bili ispitivani olovo, kadmijum i cink u skladu sa Pravilnikom
Sl.glasnik RS, br. 52/94. U ispitivanjima 1991. godine nije konstatovano prisustvo
kadmijuma ni na jednom od spomenutih mernih mesta, dok su olovo i cink bili znatno ispod
GVI.
1995. godina: U toku 1995. godine registrovana su merna mesta sa koncentracijom
kadmijuma preko GVI za srednje godinje vrednosti, a takoe i za cink i olovo.
2000. godina: U toku 2000. godine sadraj olova kao talone materije kretao se znatno
ispod GVI od 250mg/m2 dan. Koncentracija kadmijuma je na dva merna mesta prela GVI
od 5mg/m2 dan to je vie za 56,43% od dozvoljene vrednosti.
Maksimalna mesena koncentracija kadmijuma od 28,4mg/m2 dan registrovana je u maju
mesecu na mernom mestu u ul. Svetog Save na Vraaru.

Srednja godinja vrednost cinka kao talone materije za grad bila je 92,5mg/m2 dan, to je
ispod GVI od 400mg/m2 dan. Meutim, treba napomenuti da su se na pojedinim mestima
povremeno javljale visoke koncentracije. Maksimalna koncentracija zabeleena u ul. Svetog
Save na Vraaru iznosila je 2931,5mg/m2 dan.
Policiklini aromatini ugljovodonici
Skoro sva koliina policiklinih aromatinih ugljovodonika prisutnih u vazduhu absorbovana
je na estice prisutne u vazduhu (estice ai najvie, kao i druge suspendovane estice).
PAU rastvoreni u vodi ili absorbovani na estice podleu fotorazlaganju pod uticajem UV
svetlosti, pri solarnoj radijaciji. PAU nastaju tj. oslobaaju se iz prirodnih procesa kao to je
karbonizacija. Postoji nekoliko stotina PAU, ali najpoznatiji i najvie prouavan je
benzo(a)pyrene (BaP). Dominantno je njegovo prisustvo na esticama ai.
Znaajnost prisustva BaP u esticama ai u vazduhu spoljnje sredine je u tome to je
mnogobrojnim epidemiolokim i eksperimentalnim ispitivanjima dokazano njegovo
kancerogeno delovanje. Prirodno prisustvo BaP-a izuzimajui umske poare, skoro je
ravno nuli. Sedamdesetih godina godinji prosek BaP u urbanim sredinama bio je manji od
1 nanogram/m3, dok je u gradovima gde postoji proizvodnja uglja koncentracija iznosila od
1 do 5 nanograma/m3.
Prva merenja benzo(a)pirena u vazduhu Beograda zapoeta su 1991. godine i to na est
mernih mesta: 29. novembra, Svetog Save, Krnjai, Poekoj, Slobodana Penezia i Goce
Deleva. Dozvoljena vrednost benzo(a)pirena u vazduhu je toleriua s obzirom na mnoge
aktivnosti iz kojih se on oslobaa. Poto je dokazana kancerogena materija srednja
godinja vrednost kao ni kod pojedinanih merenja ne bi trebalo da pree 0,1 ng/m3.

8.5 ANALIZA PROSTORNE RASPODELE AEROZAGAENJA

U analizi prostorne raspodele aerozagaenja korieni su podaci iz mree mernih mesta za
kontrolu kvaliteta vazduha, koja je prikazana u Vol.B Karta 31. Mrea mernih mesta za
kontrolu kvaliteta vazduha (VAZDUMER), za period 1997-2001. Pored ovih podataka
korieni su i podaci sa mernih mesta ire teritorije Beograda kao i podaci epizodnih
merenja sprovedenih u ovom periodu. Analizirani su indeksi kvaliteta vazduha i prostorna
raspodela pojedinih parametara zagaenosti.
Indeksi kvaliteta vazduha
Indeksi kvaliteta vazduha AQI (Air Quality Index) predstavljaju relativne bezdimenzionalne
veliine kojima se ocenjuje tetnost uticaja zagaujuih materija u vazduhu na zdravlje i
ivotnu sredinu. Indeks kvaliteta vazduha integrie uticaje koncentracija pojedinih
polutanata. U zavisnosti od raspoloivih merenja i svrhe AQI moe sadrati dva do pet
elemenata, pa se obeleava sa AQI2, AQI3, AQI4 i AQI5. AQI5 nije obraivan zbog
nedovoljnog obima podataka o prizemnom ozonu za potrebe prostorne raspodele. Prva
etiri indeksa, izraena jednainom za izraunavanje, se sastoje od sledeih elemenata.
Prostorna raspodela parametara zagaenosti
Rezultati analize prostorne raspodele pojedinih parametara zagaenosti vazduha kao i
identifikacija kvaliteta vazduha po topoklimatskim zonama prikazani su u Vol.B sledeim
kartama: Karta 35. Prostorna raspodela koncentracija suspendovanih estica (VAZDUSUS),
Karta 36. Kvalitet vazduha u topoklimatskim zonama (VAZDZONE), Karta 37. Prosean broj
dana sa koncentracijama ai preko GVI (VAZDUGVI) i Karta 38. Prostorna raspodela
koliina aerosedimenta (VAZDUSED).
8.6 DISKUSIJA
Obzirom da se radi o dugogodinjoj programskoj kontroli stepena zagaenosti vazduha na
teritoriji grada Beograda vano je spomenuti osnovne preventivne mere koje su preduzete
da se zatiti vazduh, a na osnovu izvetaja Gradskog zavoda za zatitu zdravlja sa
rezultatima analize kontrole stepena zagaenosti vazduha.
U Beogradu je pre deset-jedanaest godina (1980-1990) na uoj teritoriji grada pored
mnogobrojnih individualnih loita, bilo registrovano 1.400 kotlarnica. Lokacija pojedinih
industrijskih objekata u iroj gradskoj zoni, postepeni porast saobraaja u istom periodu
doprineli su pojavi epizoda sa poveanim stepenom zagaenja vazduha. U odnosu na
dozvoljene vrednosti osnovnih zagaujuih materija u tom periodu registrovane su
koncentracije i do deset puta vee od dozvoljenih za a i pet do est puta vee za
sumpordioksid.
Tokom 1990-1991. godine zavreno je sprovoenje dalekovodnog grejanja ue i ire
gradske teritorije to je doprinelo da u grejnom (zimskom) periodu nestanu epizode sa
znaajno poveanim koncentracijama dominantnih zagaujuih supstanci.
U periodu primene sankcija 1992-1994. dolo je do znaajnog pada koncentracija svih
zagaujuih supstanci. Ispitivane supstance kretale su se u nivou koncentracija za
rekreativne povrine. U to vreme emisija je smanjena na teritoriji grada za 70%.

Poetkom 1995. godine, nakon ukidanja sankcija, naglog povratka automobila, gradskog
prevoza, tranzitnog saobraaja, korienja tenog goriva (u beogradskim toplanama i u
saobraaju) loeg kvaliteta, sa poetkom rada pojedinih industrijskih objekata, rezultati
analiza poeli su da ukazuju na postepen porast koncentracija ispitivanih supstanci, kao i
povean broj dana sa uzastopno povienim koncentracijama.
Na osnovu vrste supstance koje se registruju u poveanim koncentracijama u uoj i iroj
gradskoj zoni moe se uoiti da su one poreklom uglavnom iz izduvnih gasova automobila.
U odnosu na period od pre 8 do 10 godina, kada je postojala uoljiva razlika izmeu
zimskog i letnjeg perioda u pogledu ispitivanih supstanci (SO2 i a), sada se u obe sezone
belee pribline vrednosti ai, azotdioksida, policiklinih aromatinih ugljovodonika, tekih
metala i suspendovanih estica (PM 10). To ukazuje da je dominantni izvor zagaenja
vazduha u Beogradu saobraaj.
Tabelarni prikazi poglavlja Vazduh
Zagaujue materije obuhvaene Programom kontrole kvaliteta vazduha
SO2, NOx, NO2 - 24-asovni uzorci
Gasovite
komponente

pO3 24-asovni, 4 i 8 asovni uzorci

CO 30 minuta, 1 sat

Vazduh
spoljne
sredine

PAU 3,4 benzo-a-piren BaP meseni proseci

vrsta
a, talone materije 24-asovni uzorci
frakcija
suspendovana SPM - [mass conc.] ukupna koliina, 24-asovni uzorak 7 dana
interval
u vazduhu
Pb, Cd, Zn, Mn, Ni, As, Hg, Cr meseni proseci

Padavine

Mesene
padavine

pH, provodljivost, SO, NO, Cl, NH, Na+, K+, Ca2+, Mg2+, F-, PO

Srednje godinje koncentracije za grad Beograd na 15 mernih mesta

Godina
SO2
a
NO2

1991.
74
39
*

1995.
12
23
*
* Merenja su zapoeta 1996.

2000.
10
28
29

2001
11
32
21

Prosean broj dana preko GVI za grad Beograd na 15 mernih mesta

Godina
SO2
a
NO2

1991.
42
88
*

1995.
0
24
*

2000.
0
50
9

2001
0,6
55
6

* Merenja su zapoeta 1996.

Broj dana sa koncentracijom SO2 i ai preko GVI u odnosu na raspon vrednosti koncentracija u
grejnoj sezoni 1990/91.* na etiri odabrana merna mesta
Merno mesto
200-400
51
2
31
13
97

29. novembra
Dr Subotia
Trg JNA Zemun
Goce Deleva
Ukupno

SO2 g/m3
400-600
2
1
1
0
4

Preko 600
0
0
0
0
0

a g/m3
200-400
Preko 400
16
2
0
0
7
0
2
0
25
2

* 1991. to je bilo mesto u Metrovievoj Brae Jerkovi

Srednje godinje vrednosti SO2 i ai na teritoriji Beograda u 1991., 1995. i 2000. godini
Redni
Broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

Merno mesto
29. novembra
Svetog Save
Miloa Pocerca
Goce Deleva
+
Dr Subotia
M. Vidakovia
Kraljice Jelene
Trg JNA Zemun
Blok G. Andrijanovia
Poeka
Ljutice Bogdana
Ustanika
Olge Jovanovi

Srednje godinje vrednosti

SO2 mg/m3
a mg/m3
1991. 1995. 2000. 2001. 1991. 1995. 2000.
132
16
10
11
107
59
57
88
12
11
16
52
22
27
54
15
13
54
29
51
77
10
7
12
47
19
29
75*
11
18*
22
62
10
7
36**
12
23
59
13
22
28
38
10
15
72
14
9
11
28
38
25
76
17
8
6
37
32
23
88
11
10
17
57
23
39
50
11
6
5
20
18
15
66
10
12
36
12
35
56
12
7
9
25
21
13
102
10
7
11
43
20
33
66
12
6
7
17
19
13

+ Do 1991. Simina, od 1995. DZ Obrenovac (2000. Obiliev venac)

* 1991. to je bilo mesto u Metrovievoj Brae Jerkovi
** Od 1995. postavljeno je u Omladinskih brigada
Nema podataka

2001.
54
33
46
38

18
26
24
42
19
34
20
39
20

Srednje periodine (zima/leto) vrednosti SO2 i ai na teritoriji Beograda

Redni
broj

MERNO
MESTO

29.
novembra
2. Svetog Save
3. M. Pocerca
4. G. Deleva
5.
6.
7. Dr Subotia
M.
8.
Vidakovia
Kraljice
9.
Jelene
Trg JNA
10.
Zemun
Blok G.
11.
Andrij.
12. Poeka
13. Lj. Bogdana
14. Ustanika
O.
15.
Jovanovi
1.

SUMPORDIOKSID
1991.
1995.
2000.
zima leto zima leto zima leto

1991.
zima leto

146

117

112
56
82
73*
75+
92

70
52
71
76*
48
26

74

70

17

78

73

109

21

11

16

107

64

17
20
9

4
7
5

8
39

6
4

70
69
64
27*
53+
56

10

13

21

13

10

66

11

10

55

44

12

56
53
70

77
59
124

59

72

A
1995.
zima leto

77

36

38
25
18
40
37
23
29
21
16
10* 27** 15**
20+ 15
10
21
16
6

35
62
37

19
41
20

25
23

20
6

43

19

49

26

31

19

50

24

38

26

30

15

14

69

44

28

17

52

25

10

29

12

17

19

20

11

10
14
11

10
10

13
9
10

12
5
5

47
35
55

25
15
34

14
25
21

9
16
18

39
16
48

31
9
20

14

10

25

11

22

15

15

10

14
10
22
11
10
10
12** 10**
10
10
17
10

+ Simina do 1991, od 1995. Omladinskih brigada

71

44

2000.
zima leto

Broj dana sa koncentracijom SO2 i ai preko GVI na teritoriji Beograda 1991-19952000.g.

Redni
Merno mesto
broj
1.
29. novembra
2.
Svetog Save
3.
M.Pocerca
4.
G.Deleva
5.
6.
7.
Dr Subotia
8.
M.Vidakovia
9.
Kraljice Jelene
10.
Trg JNA Zemun
11.
Blok G.Andrij.
12.
Poeka
13.
Lj.Bogdana
14.
Ustanika
15.
O.Jovanovi
Ukupno za celu teritoriju

1991.
126
55
12
46
32*
23+
29
22
47
68
39
40
23
63
32
657

SO2 g/m3
1995.
2000.
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0

1991.
260
106
133
94
28*
92+
107
32
84
150
38
69
42
76
34
1345

a g/m3
1995.
116
14
29
13
31
2
1
50
41
20
7
2
16
5
12
359

2000.
141
48
134
54
20
5
32
27
82
17
75
3
56
3
717

* Napomena: uvek je bilo izmeu 75-100% ostvarenih merenja

Serije dana sa koncentracijom preko granine vrednosti imisije za a po mernom mestu u

Beogradu, 1994-1998.

R.
br.
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15

Merno
mesto
1
29. novembra
Svetog Save
M. Pocerca
G. Deleva
Oml.brigada
DZ Obrenov.
Dr Subotia
M. Vidakov.
Kraljice Jelene
Trg JNA
Blok G. Andr.
Poeka
Lj. Bogdana
Ustanika
O. Jovanovi

1994
3-5 5-7
2
3
8
4
2
0
4
0
0
0
4
0
1
0
0
0
1
0
5
2
4
0
1
0
1
0
3
0
1
0
1
0

7
4
1
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0

Serije dana preko GVI za godinu

1995
1996
3-5 5-7
7 3-5 5-7
7
5
6
7
8
9
10
10
3
2
12
3
3
0
1
0
1
0
0
3
0
0
5
0
1
1
1
0
6
1
1
2
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
3
1
4
1
0
5
2
0
5
1
0
1
1
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
0
0
0
0
0

Serija dana tri spojena dana i vie

3-5
11
24
1
6
17
1
0
1
15
3
6
0
4
2
0
0

1997
5-7
7
12 13
6
8
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
2
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0

Stanje zagaenosti vazduha u Beogradu u odnosu na azotdioksid u periodu 1996-1999-2000

god.
Srednje godinje koncentracije specifinih zagaujuih materija poreklom od izduvnih
gasova motornih vozila
Zagaujue
materije
CO
NOx
Formaldehid
Olovo

Jedinica
mere
mg/m3

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

5,12

4,80

3,17

2,95

5,92

6,52

6,67

7,24

8,55

7,89

g/m3

181

161

124

97

135

112

120

126,6

130,6

124,7

mg/m3

0,020

0,015

0,009

0,002

0,006

0,004

0,004

0,004

0,006

0,010

3,62

2,87

2,87

0,60

0,97

0,97

1,28

1,30

1,70

1,13

g/m

GVI za srednju godinju vrednost za CO = 3 mg/m3

GVI za srednju godinju vrednost za NOx = 60 mg/m3
GVI za srednju godinju vrednost za formaldehid = 100 mg/m3
GVI za srednju godinju vrednost za Pb = 1 mg/m3

9. Vode
9.1 POVRINSKE VODE
Sistematska kontrola kvaliteta povrinskih voda na teritoriji Beograda vri se radi: procene
bonititeta vodotoka, praenja trenda zagaivanja voda i sposobnosti samopreiavanja,
kao i ocene podobnosti za vodosnabdevanje, rekreaciju graana i navodnjavanje, a u cilju
zatite izvorita vodosnabdevanja, zatite zdravlja stanovnitva, ouvanja kvaliteta vodnih
resursa i prevencije ukljuivanja perzistentnih opasnih neorganskih i organskih materija u
lance ishrane.
Dobijeni podaci, u viegodinjem nizu, mogu se koristiti i kao osnova za procenu efikasnosti
preduzetih mera sanacije.
Kartografski prikaz kvaliteta i mree mernih mesta dat je u Vol.B Karta 39. Kvalitet
povrinskih voda i mrea mernih mesta za kontrolu (VODPOVMER).
Uzorkovanje
Laboratorijska ispitivanja se vre u pojedinanim i kompozitnim uzorcima vode. Kompozitni
uzorci uzimaju se na profilima Selo Ue-D, S, L, Kapetanija- D, S, L, Stari Banovci-D, S, L i
Brestovik-D, S, L i predstavljae meavinu vode uzete kod desne (D), leve obale (L) i
sredine reke (S) u razmeri 1:1:2. Pojedinani uzorci uzimaju se na svim ostalim profilima.
U periodu visokih voda (maj-juni) i malih voda (septembar-oktobar), na svim profilima
uzimaju se pojedinani uzorci vode. Uzimanje uzoraka vode za fiziko-hemijska i hemijska
ispitivanja vri se sa dubine od 0,5m Friedinger-ovom bocom zapremine 5 litara, dok se
uzorci za bakterioloka ispitivanja zahvataju direktno u sterilnu, plastinu bocu od 250ml.
Uzorci za ispitivanje tekih metala, fenola i kiseonika konzerviraju se odmah po zahvatanju.
Kvalitativne probe planktona uzimaju se planktonskom mreom No 25, a kvantitativne
Friedinger-ovom bocom sa dubine od 0,5m. Sediment se uzorkuje kao poremeen na svim
profilima prvog i drugog ranga, dok se kontrola ne obavlja na profilima treeg ranga.
Poremeeni uzorci sedimenta uzimaju se Eckman-ovim bagerom zahvatne povrine
225cm2. Kvalitativne i kvantitativne probe faune dna uzimaju se takoe Eckman-ovim
bagerom.
Parametri kontrole
Vrsta laboratorijskih ispitivanja, definisana je u zavisnosti od znaaja profila i stepena
njegove ugroenosti otpadnim vodama, a ispitivanjima se obuhvataju sledee grupe
parametara:
- Osnovni fiziko-hemijski i hemijski parametri: temperatura vode, providnost, prisustvo
plivajuih tetnih i opasnih materija, pH vrednost, rastvoreni kiseonik, procenat zasienja
kiseonikom, petodnevna biohemijska potronja kiseonika (BPK5), utroak kalijum
permanganata, hemijska potronja kiseonika (HPK), totalni organski ugljenik, suspendovane
materije, ukupni fosfati, ortofosfati, elekroprovodljivost, suvi ostatak, alkalitet, ukupna
tvrdoa, gvoe, amonijani azot, nitriti i nitrati;
- Dopunski hemijski parametri: hloridi, fenoli, anjonski deterdenti (ABS substance), bakar,
cink, olovo, nikl, kadmijum, arsen, iva i mineralna ulja;

- Periodino ispitivani parametri: organohlorni insekticidi (DDT, HCH i Lindan), triazinski

herbicidi (atrazin, simazin, propazin), derivati hlorfenoksi karbonskih kiselina, policiklini
aromatini ugljovodonici (PAH) i polihlorovani bifenili (PCB);
- Bakterioloki parametri: ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1cm3, najverovatniji
broj ukupno prisutnih koliformnih bakterija u 1dm3, broj sulfitoredukujuih klostridija u
1dm3 vode, kao i konana identifikacija svih izolovanih bakterija;
- Fizioloke grupe bakterija razgraivaa organskih materija: broj heterotrofnih i oligotrofnih
bakterija u 1cm3, kao i broj proteolitikih, saharolitikih, amilolitikih i lipolitikih bakterija u
1cm3 vode. Takoe se odreuju, klasa boniteta po KOHL-u i stepen samopreiavanja;
- Saprobioloka ispitivanja: obuhvataju odreivanje kvalitativnog i kvantitativnog sastava i
strukture planktonskih zajednica i zajednica faune dna uz izdvajanje bioindikatora i
odreivanje indeksa saprobnosti po metodi Pantle - Buck-a.
- Ekotoksikoloka ispitivanja: podrazumevaju kontrolu kumulacije i biomagnifikacije arsena,
olova, kadmijuma, ive PCB, PAH, organohlornih insekticida, triazinskih herbicida i derivata
hlorfenoksi karbonskih kiselina u miinom tkivu koljki, bentofagnih i planktofagnih riba,
kao i koncentracije cinka, bakra, nikla, hroma, arsena, olova, kadmijuma, PCB, PAH,
organohlornih insekticida, triazinskih herbicida i derivata hlorfenoksi karbonskih kiselina u
sedimentu.
Metode ispitivanja i ocena rezultata
Laboratorijska ispitivanja uzoraka vode vre se prema Pravilniku o vrstama i nainu
osmatranja i ispitivanja kvantitativnih i kvalitativnih promena voda (Sl. list SFRJ br. 42/66) i
Jugoslovenskim standardima iz oblasti ispitivanja voda. Parametri za koje metode nisu date
u ovim propisima analizirani su prema Standardnim metodama za ispitivanje voda i
otpadnih voda Agencije za zatitu ivotne sredine SAD.
Ocena kvaliteta povrinskih voda na teritoriji Beograda vrena je na osnovu Uredbe o
klasifikaciji voda, meudravnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sl. list SFRJ br.
6/78), Uredbe o kategorizaciji vodotoka i Uredbe o klasifikaciji voda (Sl. glasnik SR Srbije
br. 5/68), Pravilnika o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SR Srbije br. 31/82) i
Odluke o maksimalno doputenim koncentracijama radionukleida i opasnih materija u
meurepublikim vodotocima, meudravnim vodama i vodama obalnog mora Jugoslavije
(Sl. list SFRJ br. 8/78).
Ocena zagaenosti sedimenta neorganskim i organskim mikropolutantima obavlja se prema
Canadian Sediment Quality Guidelines, jer ni Jugoslavija ni Evropska Unija nemaju
odgovarajui propis.
Odreivanje sadraja tekih i toksinih metala, organohlornih insekticida, herbicida trijazina,
polihlorovanih bifenila i policiklinih aromatinih ugljovodonika u miinom tkivu riba i
koljkama vri se na osnovu Pravilnika o koliinama pesticida i drugih otrovnih materija,
antibiotika i mikotoksina koji se mogu nalaziti u ivotnim namirnicama (Sl. list SFRJ br.
5/92) i Preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

Analiza rezultata praenja kvaliteta povrinskih voda

Najznaajniji vodotokovi za grad su Sava i Dunav, koji su svrstani u vodotoke II kategorije
(Klasa II vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, za gajenje manje
plemenitih vrsta riba (ciprinida), kao i vode koje se uz normalne metode obrade
(koagulacija, filtracija i dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za
pie i u prehrambenoj industriji).
Prema rezultatima merenja 1991. godine kvalitet voda ovih reka je bio skoro cele godine
van propisane klase. Kvalitet manjih vodotoka (eleznika reka, Veliki lug, Boleica i druge)
je van propisane klase.
U Savu i Dunav izlivaju se komunalne, industrijske i otpadne vode sa farmi. Na teritoriji
grada registrovano je oko 250 direktnih zagaivaa vodotoka, dok preostale privredne
organizacije odvode svoje otpadne vode u kanalizaciju. Primarno se preiava oko 30%, a
sekundarno oko 15% industrijskih i otpadnih voda sa farmi. Recirkulacija i ponovno
korienje upotrebljenih voda sprovodi se samo u 5% sluajeva. Komunalne upotrebljene
vode se ne preiavaju.
Uporeivanjem rezultata obavljenih laboratorijskih ispitivanja u proteklom desetogodinjem
periodu, moe se konstatovati da je kvalitet voda Save i Dunava bio daleko bolji u periodu
1997-1999 godine nego u periodu 1990-1992 godine, to je vie rezultat sankcija i
prestanka rada i smanjenja obima proizvodnje mnogih postrojenja, kako kod nas tako i u
najbliem okruenju, nego koordinirane akcije na zatiti voda u slivnom podruju. Analiza
rezultata praenja kvaliteta povrinskih voda ilustrovana je na graficima, a prostorna
raspodela zagaivaa povrinskih voda data je u kartografskom prikazu u Vol.B Karta 25.
Identifikacija zagaivaa povrinskih voda (VODPOVZAG).

9.2 PODZEMNE VODE

Eksploatacijom i preiavanjem podzemnih voda savskog aluvijalnog izvorita beogradski
vodovodni sistem obezbeuje oko 6m3/s vode za pie.
Karakteristike izdanskih voda aluvijalnih naslaga reke Save su uslovljene kvalitetom
povrinskih voda obzirom na direktnu hidrauliku vezu renog korita sa vodonosnim
horizontom. Ova injenica je od znaaja kod obnavljanja rezervi izdanskih voda, ali
predstavlja nepovoljnost u smislu njihove zatite od zagaenja. U uslovima promenljivog
kvaliteta pa i ekscesnog zagaenja vode reke Save zapaeni su pozitivni efekti filtracije
kroz podzemnu poroznu sredinu. Znaajna transformacija kvaliteta savske vode, prilikom
prihranjivanja izdani beogradskog izvorita, ogleda se u smanjenju kako neorganskog tako i

organskog optereenja. Rezultat je zadovoljavajui kvalitet izdanskih voda aluvijalnih

naslaga reke Save na teritoriji Beograda i pored povremenog odstupanja pojedinih
parametara (gvoe, mangan, amonijak). Meutim, mora se imati u vidu relativno velika
vulnerabilnost pojedinih delova Beogradskog izvorita obzirom na njegovu veliku linijsku
razuenost (duina od preko 50km) i koliziju sa gradskim tkivom. Stambeni, industrijski
objekti, saobraajna infrastruktura, poljoprivredna delatnost u savskom priobalju, kao i
nepostojanje odgovarajuih komunalnih sistema za prihvat i preradu otpadnih voda u
delovima gradske celine, a posebno u seoskim naseljima, utiu na degradaciju kvaliteta
vodonosne sredine.
Zbog procenjene znatne koliine podzemne vode i mogunosti efikasne eksploatacije,
obzirom na ve izgraene infrastrukturne objekte, kao potencijalno izvorite beogradskog
vodovoda namee se zona ua Save u Dunav koju uz Veliko ratno ostrvo ini i lokalitet
izmeu hotela Jugoslavija i zgrade Palate federacije. U toku 1996. i 1999. godine, u sklopu
hidrogeolokih istraivanja na pomenutom potezu novobeogradskog platoa, u Gradskom
zavodu za zatitu zdravlja vrene su laboratorijske analize ispitivanja uzoraka vode iz
postavljenih pijazometarskih sondi. U sklopu eventualnog proirenja beogradskog izvorita
na ovaj lokalitet, neophodno je nastaviti opsena laboratorijska ispitivanja podzemnih voda.
Takoe, treba imati u vidu delikatnu situaciju u pogledu ugroenosti planiranih reni bunara
od strane postojeih izliva kanalizacionih kolektora u dunavski rukavac.
U cilju utvrivanja mogunosti otvaranja novih izvorita na teritoriji Beograda i
obogaivanja resursa podzemnih voda, vano je nastaviti istraivanja i na podruju leve
obale Dunava, u Panevakom ritu. Istraivanja bi se mogla usmeriti u pravcu primene
metode vetake infiltracije izvorita kako bi se osim stabilnosti kvaliteta obezbedila i
stabilnost rezervi podzemnih voda. Naravno, neophodno je usklaivanje izbora lokacija sa
urbanistikim reenjima.
Kvalitet vode karstnih podzemnih akumulacija - Krenjake mase u uoj gradskoj zoni, od
Terazijskog grebena do Vinjice i na jug do Topiderskog brda i eleznika sadre
akumulaciju podzemnih voda ije koliine i kvalitet mogu biti od znaaja za lokalno
snabdevanje vodom za pie.
9.3 VODA ZA PIE
Kontrola kvaliteta vode iz beogradskog vodovodnog sistema kao najveeg u zemlji se vri
prema Programu koji je takoe najvei i po dinamici i po obimu ispitivanja, a napravljen je
u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl. list SRJ br 42/98).
Laboratorijske analize uzoraka vode rade se prema Pravilniku o nainu uzimanja uzoraka i
metodama za laboratorijsku analizu vode za pie (Sl. list SFRJ br. 33/87), a prati se
fiziko-hemijski (osnovne, periodine i velike hemijske analize), mikrobioloki i bioloki
kvalitet vode kao i stepen radioaktivnosti. Kontrola kvaliteta vode pie vri se u mrei koja
je prikazana u Vol. B Karta 40. Mrea lokacija na kojima se uzorkuje voda za pie i ispituje
zdravstvena ispravnost (VODAPIMRE).
U okviru sistematske kontrole kvaliteta vode za pie uzorci se uzimaju na pet instalacije za
preiavanje vode (Banovo brdo, Beanija, Bele vode, Vina i Maki), iz 15 rezervoara i iz
distributivne mree raznih delova grada. Na instalacijama Banovo brdo i Beanija vri se
prerada podzemne vode, na Makiu je pogon za preradu vode reke Save, a na Belim
vodama se prerauje povrinska i podzemna voda.

Kvalitet vode za pie za prethodni desetogodinji period bie prikazan rezultatima ispitivanja
na poetku tog perioda (1991.), sredinom (1995.) i na kraju (2000.) u sledeim tabelama.
Rezultati fiziko-hemijskog i bakterilokog ispitivanja uzoraka vode za pie iz BVS-a
Posmatrano po navedenim godinama zapaa se smanjenje procenta ukupne neispravnosti u
bakteriolokom pogledu, ali procenat neispravnosti iz vodovodne mree se odrava na
otprilike istom nivou. Porast bakterioloke neispravnosti uzoraka iz vodovodne mree je
uvek karakteristian za letnji period. Procenat ukupne fiziko-hemijske neispravnosti je
povean, meutim, na osnovu vrste parametara koji su odstupali (gvoe i mutnoa) i
njihove koncentracije oni nisu od znaaja sa zdravstvenog aspekta, pa se moe rei da
kvalitet vode u fiziko-hemijskom pogledu nije pogoran ve poboljan u odnosu na 1991.
godinu.
Pozitivno je to se u prethodnih deset godina u vodi za pie nisu registrovali tj. bili su na
granici detekcije pa se nisu mogli kvantitativno odrediti pesticidi, policiklini aromatini
ugljovodonici, polihlorovani bifenili, toksni metali, alkibenzolsulfonati, a ostale nepoeljne
materije su bile u okviru propisanih vrednosti za vodu za pie. Pored toga u navedenom
periodu nije bilo poveanja ukupne alfa i beta radioaktivnosti iznad dozvoljenih vrednosti.
Moe se oceniti da je u prethodnom desetogodinjem periodu kvalitet vode iz beogradskog
vodovoda bio zadovoljavajui i to najveim delom zbog prilino povoljne situacije kad je u
pitanju kvalitet vode reke Save jer je praktino viestruko bila smanjena privredna
aktivnost u srednjem i donjem toku ove reke.
Vodovod Vina
Postrojenje Vina preiava renu vodu iz Dunava i u radu je od 1931. godine. Odravanje
ovog vodovoda je preuzeo JKP Beogradski vodovod i kanalizacija februara 1993. godine.
Kapacitet vodovoda je 60l/sec. i iz njega se snabdeva stanovnitvo Vine i Letana.
Kontrola higijenske ispravnosti vode za pie obavlja se prema Programu koji je u skladu sa
vaeim Pravilnikom.
Rezultati fiziko-hemijskog i bakterilokog ispitivanja uzoraka vode za pie iz vodovoda
vodovoda Vina
Prema navedenim rezultatima, tokom 1991. godine konstatovan je veliki procenat (20,2%)
fiziko-hemijske neispravnosti zbog poveane mutnoe i potronje kalijumpermanganata
kao jednog od pokazatelja poveanog prisustva organske materije. Taj procenat je u 1995.
godini znaajno smanjen na svega 0,7% s tim to je i tada registrovano prekoraenje
potronje kalijumpermanganata.
U 2000. godini procenat fiziko-hemijskog odstupanja je iznosio 3,4%, ali je pozitivno to su
promenjeni uzroci neispravnosti, naime poslednjih godina tj. posle 1995. godine
neispravnost se odnosi na poveanu koncentraciju gvoa i mutnoe. Pored toga, u okviru
velikih hemijskih analiza koje se kontinuirano obavljaju od 1993. godine nisu utvrene
koncentracije iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti za teke i toksine metale,
policikline aromatine ugljovodonike, fenole, mineralna ulja, polihlorovane bifenile,
alkibenzolsulfonate, ukupne trihalometane, pesticide kao i za ukupnu alfa i beta
radioaktivnost.

Procentualna odstupanja rezultata bakteriolokih analiza su u okviru prosenih odstupanja

kao i rezultati biolokih analiza.
Na osnovu svega iznetog moe se zakljuiti da je kvalitet vode vinanskog vodovoda u
drugoj polovini posmatranog desetogodinjeg perioda poboljan i to sigurno zbog njegovog
boljeg odravanja koje je preuzeo 1993. godine JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.
Obzirom da postrojenje Vina prerauje renu vodu Dunava konvencionalnom tehnologijom
neophodna je modernizacija tj. uvoenje dodatnih tehnologija preiavanja u cilju
savlaivanja moguih zagaenja ove reke.
Kvalitet vode za pie ispituje se u mrei lokacija koje su prikazane u Vol.B Karta 40. Mrea
lokacija na kojima se uzorkuje voda za pie i ispituje zdravstvena ispravnost (VODAPIMRE).
Odreeni pokazatelji kvaliteta prikazani su takoe u Vol.B Karta 41. Srednje vrednosti
fiziko hemijskih parametara u vodi za pie sa instalacija za preiavanje u 2001.
(VODAPIKVA)

Lokacije na kojima se uzorkuje voda za pie

Toea mesta:
Kasarna "Topider"
Pijaca "Banovo brdo"
Studenski centar "Koutnjak", B. Parovia
"Pekabeta", Julino brdo
Pijaca "Bele vode", naselje Partizansko barjae
MUP - ukarica, M. Jovanovia
Pijaca "Beanija"
Studentski centar, menza, Novi Beograd
Restoran "Fontana" Novi Beograd
Crpna stanica "Studentski grad"
Hotel "Jugoslavija", Nikole Tesle 2
Pijaca "Duanovac", Vojvode Skopljanca
Hotel "Srbija", Ustanika 127c

Pijaca "Stari eram", ivka Karabiberovia 3

Pijaca "Kaleni", Maksima Gokog
Hotel "Metropol", Bulevar Kralja Aleksandra 69
Pijaca "Bajloni", Cara Duana
Hotel "Palas", Topliin venac 23
Hotel "Park", Njegoeva 4
Prodavnica "Banovo brdo", Velika Motanica, 10. oktobra 2a
J.K.P. "Barajevo", Barajevo, 10. oktobra 4
Bife u ulici Ljutice Bogdana bb, Autokomanda
Samousluga u ulici Neznanog junaka 2, Dedinje
Restoran "Mar na Drinu", Beograd, Cara Duana 65
Kuhinja Jugopetrola, ukarica, Radnika 3
Restoran "eher", Senjak, Andre Nkolia 1
Pijaca "Senjak", Koste Glavinia
Prodavnica, Poeka 96
Mini market "0 - 24", Julino brdo, Vodovodska 4
Restoran "Mladost", Kanarevo brdo, Borska 4
Minel, Ripanj
Kasarna - Zuce
Odmaralite uplja Stena
Odmaralite Radojka Laki, Avalski put 1
Prodavnica, Beli potok, Vase arapia 53
Motel "1000 rua", Beli potok, Bulevar JNA 4
Restoran "Galeb", Beograd, Karaoreva 123
Restoran, Zemun, Karaorev trg 10
STR "Saa", Zemun, Rada Konara 98
Restoran S. Bajia, Zemun Polje
Restoran "Dinara", Batajnica
Prodavnica "Pekabeta", Dobanovci centar
Restoran " Novi Aerodrom", Surin, Surinski put
Restoran " Novo naselje", Ledine, Obrenovaka 2a
Prodavnica, Novi Beograd, J. Gagarina 170, blok 45
Prodavnica, Novi Beograd, blok 23, III bulevar 28
Kasarna, Jakovo, Lole Ribara 35
Prodavnica, Petrovi, Brae Ljubinkovia 56
Bife "Zlatibor", Maksima Gorkog 17
Apoteka D.Z. "umice", Ustanika 127
Mesara "Toma", Ustanika 242
"Pekabeta", Milana Rakia 110b
Prodavnica "Jabuka", Bulevar Kralja Aleksandra 526, Mali Mokri Lug
Apoteka, Kaluerica, Kralja Petra 7
Apoteka, Veliki Mokri Lug, Nikole Grulovia 14
Apoteka, Brae Jerkovi, Metrovieva 32
Crpna stanica "Topider", Vojvode Miia 83
Institut za nuklearne nauke "Vina", Vina, Mike Petrovia Alasa
O.. "Vina", Vina, Jovana Jovanovia Zmaja 1
Bife "Letani", Letani, Gornjomanska 2
Hotel "Radmilovac", Smederevski put bb
Poslastiarnica "Karmen", Kneza Miloa 86
Restoran Kanareva 1, Kanarevo brdo
Pijaca, Miljakovac, Vareka

Poslastiarnica, Rakovica, Pilota M. Petrovia" 4

Prodavnica Skojevsko naselje, Nova Skojevska 77a
Restoran "Kijevo", Kijevo - Kneevac, Ratka Vujovia - oe 28
Vrti "Labudi", Labudovo brdo, Goka 55 (ili 57)
Restoran "umadija", Petlovo brdo, uje i Dragoljuba 3/1
IMR Rakovica, Patrijarha Dimitrija 7
Prodavnica Josipa Telarevia 21, Resnik, Magistralni vod
KBC Zvezdara, Dimitrija Tucovia
Prodavnica Veljka Dugoevia 9
Samousluga, Karaburma, Marijane Gregoran 58
Hemijsko ienje, Karaburma, Paje etkovia 8
Pota, Krnjaa naselje Sutjeska
Restoran "Gacko", Slanaki put 6
Samousluga, Ova, Magistralni vod
Restoran "Putnik", Bora, Zrenjaninski put 147
Prodavnca mlenih prozvoda, Bora, Bratstva jedinstva 70
GZZZ, 29. novembra 54 A
Rezervoari:
Rezervoar "Glavni", arka Zrenjanina 26
Rezervoar "Pionir", Severni bulevar bb
Rezervoar "Gornji", Zvezdara, Milana Rakia 86
Rezervoar "Stojino brdo", Bulevar Kralja Aleksandra 533a
Rezervoar "arkovo", iznad Vojno - tehnikog Instituta
Rezervoar "Devojaki grob", iznad kasarne, preko puta Runja
Rezervoar "Guncati", selo Guncati, Svetosavska bb
Rezervoar "Barajevo", preko puta naselja "Ravni gaj"
Rezervoar "Umka", preko puta Specjalnog zavoda Umka
Rezervoar "eleznik", na putu Sremica - eleznik
Rezervoar "Mokroluki", Kruni put bb
Rezervoar "Krajinski", Jovana Rajia 6
Rezervoar "Dedinjski", olina 2
Rezervoar "Torlak" - stari, Vojvode Stepe 460
Rezervoar "Torlak", Vojvode Stepe 460
Rezervoar "Kumodraki", Kumodra, 17. Nova 14
Instalacije:
Instalacija "Banovo brdo", Ljeka
Instalacija "Bele vode", Vodovodska 152
Instalacija "Beanija", Gandijeva bb, Novi Beograd
Instalacija "Maki", stari Obenovaki put
Crpna stanica "Vina", Miloa Obrenovia 24
9.4 ALTERNATIVNI IZVORI SNABDEVANJA STANOVNITVA VODOM
Vodni objekti registrovani kao alternativni izvori vodosnabdevanja po teritorijama optina
Beograda dati su u tabeli, a njihov prostorni raspored je prikazan u Vol.B Karta 42.
Alternativni izvori snabdevanja stanovnitva vodom (VODALTMRE).

9.5 VODA ZA PIE SA JAVNIH ESMI I IZVORA

Kvalitet izvorske vode sa javnih esmi
Sistematska kontrola kvaliteta izvorskih voda sa javnih esmi na teritoriji Beograda, obavlja
se u cilju praenja stanja podzemnih voda i uticaja zagaivaa na njihov kvalitet, na osnovu
ega se procenuje uticaj i rizik korienja izvorskih voda na zdravlje korisnika.
Istovremeno, definie se lista objekata koji mogu da poslue kao alternativni izvor
vodosnabdevanja u periodima nestanka vode u sistemu centralnog vodovoda.
Na osnovu analize rezultata laboratorijskog ispitivanja vode sa esmi i podataka sa terena:
frekvence korienja, kulturno-istorijskog i dr. znaaja, sanitarno-higijenskog i
graevinsko-tehnikog stanja i ambijentalnog okruenja, formiran je spisak od 26 javnih
esmi i izvora na teritoriji grada koji se nalaze pod redovnom kontrolom.
Javne esme i izvori ija se voda kontrolie prema Programu ispitivanja kvaliteta izvorske
vode na teritoriji Beograda dati su u sledeem spisku.
Karta sa lokacijama javnih esmi i izvora i dinamika uzorkovanja data je u Vol.B Karta 43.
Mrea javnih esmi i izvora pod sistematskom kontrolom kvaliteta vode (VODCESMRE).
Prema navedenom Programu dva puta meseno u obimu osnovne fiziko-hemijske i
bakterioloke analize ispituje se voda: Hajduke esme-Koutnjak, Miljakovakog
izvora-Miljakovac, Topiderske esme-leve i Topiderske esme-desne u Topideru i izvora
Svete Petke na Kalemegdanu, dok se voda sa ostalih objekata ispituje jedanput meseno.
Jedanput godinje voda sa javnih esmi se ispituje u obimu periodine analize.
Kontrola vode sa javnih esmi obavlja se u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti
vode za pie (Sl. list SRJ br. 42/98).
Rezultati ispitivanja kvaliteta izvorske vode
U toku 2001. godine u Laboratoriji za humanu ekologiju Gradskog zavoda za zatitu zdravlja
ispitano je ukupno 328 uzoraka vode sa javnih esmi i izvora na teritoriji Beograda.
Analizom rezultata obavljenih laboratorijskih ispitivanja izvorske vode moe se konstatovati
da je veliki broj uzoraka vode bio neispravan - 208 od 328 ukupno uzetih uzoraka (63,4%).
Od toga 151 uzorak (46,0%) je bio bakterioloki neispravan dok je 24 (7,3%) uzoraka
pokazalo fiziko-hemijsku neispravnost. Pored toga 33 (10,0%) uzoraka je bilo istovremeno
fiziko-hemijski i bakterioloki neispravno.
Dominantni problem kada je u pitanju higijenska ispravnost izvorske vode na beogradskom
podruju je bakterioloka neispravnost. Ona je prema rezultatima mikrobiolokog ispitivanja
uzrokovana prisustvom koliformnih bakterija, pre svega bakterija fekalnog porekla (E.coli,
Streptococcus grupe D kao i Citrobacter i Enterobacter).
Kada su u pitanju rezultati fiziko-hemijske analize vode sa javnih esmi u 2001. godini,
registruje se odstupanje od normi predvienih za vodu za pie ukupno u 57 sluajeva
(samostalno ili udrueno sa bakteriolokom neispravnou), to ini 17,3% ukupno uzetih
uzoraka.

Najei razlog fiziko-hemijske neispravnosti je poveana koncentracija nitrata i poveana

elektroprovodljivost pri emu su ova dva parametra esto bila udruena. Pored toga u
izvesnom broju uzoraka je registrovana poveana koncentracija nitrita, hlorida ili
amonijaka. Poveane vrednosti elektroprovodljivosti najee ukazuju na prisustvo veeg
sadraja mineralnih soli u vodi (poveana tvrdoa). Nalaz drugih gore navedenih
parametara u poveanoj koncentraciji ukazuje na organsko zagaenje vode (obino
praeno prisustvom odgovarajue bakterijske flore) ili je posledica odreene geoloke
strukture tla (visoke vrednosti amonijaka u vodi javne esme Soko tark). Poveavana
koncentracija nitrata u vodi pojedinih javnih esmi u prigradskom podruju koje su
okruene poljoprivrednim zemljitem, moe biti posledica nestrunog tretiranja zemljita
velikim koliinama azotnih ubriva.
Laboratorijsko ispitivanje u obimu periodine analize koja pored ispitivanja u obimu osnovne
analize podrazumeva ispitivanje i sadraja cijanida, mineralnih ulja, fenola, trenutno
vezanog kao i rastvorenog kiseonika, nije registrovano odstupanje od normi propisanih
Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode sem u sluaju nalaza poveanih vrednosti
mineralnih ulja od 0,038mg/l (MDK 0,01mg/l), u jednom uzorku vode sa javne esme Bele
vode. Naknadno sprovedenim uzorkovanjem i ispitivanjem novog uzorka vode sa ove
esme (u toku istog meseca), to nije ponovo registrovano. Na osnovu toga se moe
zakljuiti da se najverovatnije radi o jednokratnom zagaenju izazvanom antropogenim
uticajem, verovatno usled izlivanja manjih koliina motornih ulja ili derivata nafte u zoni
napajanja izvorita.
Analizom sadraja olova u vie uzoraka vode sa javnih esmi koje su locirane u uem
gradskom podruju ili pored veih saobraajnica, nije registrovano poveanje koncentracije
ovog metala u vodi. Istovremeno u uzorku vode sa izvora Sakinac na Avali ispitan je
sadraj ive (Avala je poznata kao nalazite ive), pri emu je utvreno da je njena
koncentracija u ispitivanom uzorku vode bila ispod granice detekcije.
U tri uzorka vode sa javnih esmi koje se nalaze okruene ekstenzivno korienim
poljoprivrednim zemljitem ispitan je sadraj pesticida u vodi. U jednom od njih (sa javne
esma Radmilovac) registrovano je prisustvo organohlornog pesticida Atrazina, to je
najverovatnije posledica korienja navedenog preparata kao insekticida u oglednom dobru
Poljoprivrednog fakulteta koje se nalazi u neposrednom okruenju.
Na osnovu rezultata laboratorijskog ispitivanja izvorske vode na teritoriji Beograda u toku
2001. godine, sve javne esme se mogu podeliti na sledee grupe:
esme sa relativno niskim procentom fiziko-hemijske i bakterioloke neispravnosti Miljakovaki izvor, Sveta Petka Rakovica i izvor Sakinac na Avali.
esme sa niskim procentom fiziko-hemijske i visokim procentom bakterioloke
neispravnosti - veina trenutno kontrolisanih javnih esmi.
esme sa visokim procentom fiziko-hemijske i niskim procentom bakterioloke
neispravnosti - j.. Soko tark.
esme sa visokim procentom fiziko-hemijske i bakterioloke neispravnosti - Zmajeva
esma, j..Vinjica, Toak-Zuce, Mokroluka esma, Velika esma Beli potok.

Na osnovu rezultata laboratorijskog ispitivanja higijenske ispravnosti izvorske vode na

teritoriji Beograda, moe se zakljuiti da je kvalitet vode sa javnih esmi veoma promenljiv,
odnosno da veina do sada kontrolisanih javnih esmi sa izvorskom vodom nema higijenski
ispravnu vodu za pie.
Pri tome treba istai da je letnji period naroito kritian u pogledu ouvanja higijenske
ispravnosti izvorske vode, obzirom na povoljnije uslove za preivljavanje i razmnoavanje
patogenih organizama i poveanje ljudskih aktivnosti i uticaja u zoni napajanja izvorita. S
druge strane poveane koliine padavina (karakteristine za proletnji i jesenji period),
uslovljavaju spiranje i pojaanu mobilizaciju razliitih kontaminenata iz atmosfere,
povrinskog sloja zemljita i povrinskih voda, koji na taj nain bre i obilnije dospevaju do
vodonosnih slojeva.
Globalna slika kvaliteta vode sa javnih esmi i izvora data je u Vol.B Karta 44. Kvalitet vode
sa javnih esmi i izvora (VODCESKVA).
Tabelarni prikazi poglavlja Voda
Rezultati fiziko-hemijskog i bakterilokog ispitivanja uzoraka vode za pie iz BVS-a
Godina

1991.

1995.

2000.

Mesto
uzorkovanja
vode

Ukupan broj
uzoraka
vode

Instalacije
Rezervoari
Vod. mrea
Ukupno
Instalacije
Rezervoari
Vod. mrea
Ukupno
Instalacije
Rezervoari
Vod. mrea
Ukupno

1452
757
3759
5968
1454
706
3734
5894
1459
664
3760
5883

Hemijska neisprav.
broj

60
60
10

1.6
1.0
0.7

25
35
8
4
140
152

0.7
0.6
0.5
0.6
3.7
2.6

Bakteriol. neisprav.
broj

27
17
242
286
56
30
202
288
18
19
192
229

1.9
2.2
6.4
4.8
3.9
4.2
5.4
4.9
1.2
2.9
5.1
3.9

Rezultati fiziko-hemijskog i bakterilokog ispitivanja uzoraka vode za pie iz vodovoda

vodovoda Vina

Godina

1991.
1995.
2000.

Ukupno
ispitano
uzoraka
84
298
296

Hemijski
neispravno

Bakterioloki
neispravno

Broj

Broj

17
2
10

20.2
0.7
3.4

2
12
2

2.4
4.0
0.7

Vodni objekti registrovani kao alternativni izvori vodosnabdevanja po teritorijama optina

Beograda dati su u tabeli, a njihov prostorni raspored je prikazan u Vol.B Karta 42.
Alternativni izvori snabdevanja stanovnitva vodom (VODALTMRE).

Vraar
R.
br.

Vodni objekat

1.
2.

Kneza Miloa br. 19

Kneza Miloa br. 21

3.
4.

Srpskih vladara br. 40 ("Beograanka")

Srpskih vladara br. 17

5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Srpskih vladara br. 23

Srpskih vladara br. 31
General danova br. 18
Brae Nedia br. 8
Njegoeva br. 40
Prote Mateje br. 19
Baba Vinjina br. 13
Baba Vinjina br. 44-a
Golsvortijeva br. 36
Mlatiumina br. 8

15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.

Mlatiumina br. 29
Loznika br. 18-a
Loznika br. 5
Poarevaka br. 17
Sime Miloevia br. 28
Ivana Milutinovia br. 6
Svetog Save br. 1(Hotel "Slavija")
Njegoeva br. 4 ("Hotel Park")

Voda za pie
da

da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da

23. Dubljanska br. 1-b

24. Internacionalnih brigada br. 8-a

da

25. Lamartinova br. 10

26. Stojana Protia br. 23

da
da

27. Stojana Protia br. 16

28. Mihajla Gavrilovia br. 23

da
da

29. Mihajla Gavrilovia br. 32

30. Generala Horvatovia br. 10

da

Generala Horvatovia br. 13

Generala Horvatovia br. 38
Milutina Blagojevia br. 26
Cerska br. 46

da

31.
32.
33.
34.

Voda koja se
moe koristiti
kao tehnika

da

da
da
da
da

35. Cerska br. 58

36. Cerska br. 62

da
da

37. umatovaka br. 134

38. Bulevar Crvene armije br. 102 (MPI)
39. 14. decembra br. 42
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.

Groanska br. 20
Gospodara Vuia br. 107
Gospodara Vuia br. 123
Generala Horvatovia br. 59
Generala Horvatovia br. 58
Generala Horvatovia br.60
Generala Horvatovia br. 63
Generala Horvatovia br. 64

48. Cerska br. 115

49. Cerska br. 118
50. Cerska br. 129

da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da

Vodovac
R.
br.

Vodni objekat

Voda za pie

1. Izvor "Kaljavi potok bb (Banjica)

2. Izvor u ul. Vukaina Antia (Jajinci)

da
da

3.
4.
5.
6.
7.

da
da
da
da

Izvor u ul. Pavla Labata (Jajinci)

Javna esma "Brae Jerkovi" (Soko tark)
Javna esma "Sakinac" (Pinosava - Avala)
Kaptirani izvor "arapia brest" (Avala)
Javna esma "Karabunar" (Beli potok)
Mokroluka esma u ul. 29. novembra 15a, Mali
8.
Mokri Lug
9. Stepin gaj (Veliki Mokri Lug)
10. Buljubaina esma (Veliki Mokri Lug)

Voda koja se
moe koristiti kao
tehnika

da
da
da
da

11. Stajiev izvor (Veliki Mokri Lug)

12. Izvor "Ainac", Mitrovo brdo (Kumodra)
Izvor spomen - esma Bulevar JNA 30 (selo
13.
Rakovica)
14. Izvor Jerska esma (Beli potok)
15. Izvor Velika esma (Beli potok)

da
da

16. Simin izvor, Dugo polje (Zavat - selo Rakovica)

17. ubura (selo Rakovica - Gornji kraj)
Bojkin izvor, Bulevar JNA (selo Rakovica 18.
Donji kraj)
esma Rakovica, Bulevar JNA (selo Rakovica 19.
Donji kraj)

da
da

da
da
da

da
da

20. Bunar Vuji Mila, Dugo Polje (selo Rakovica)

Bunar Mitrovi Branislava, Dugo Polje (selo
21.
Rakovica)
Bunar Novakovi Stevana, Dugo Polje (selo
22.
Rakovica)
Bunar Mijatovi Rajka, ul. Mokroluka br. 160,
23.
Medakovi III
Bunar Radovanovi Dragana, ul. Milorada
24.
Petrovia br. 1, Medakovi III
Bunar Kovaevi Nenada, ul. Mokroluka br.
25.
134, Medakovi III
Bunar Boi Todora, ul. Milorada Petrovia br.
26.
8, Medakovi III

da
da
da
da
da
da
da

Stari grad

R. br.
1.
2.
3.3
4.
5.
6.
7.
8.

Vodni objekat

Voda za pie

Duboki bueni bunar Cetinjska br. 15, BIP I

Duboki bueni bunar Cetinjska br. 15, BIP II
Duboki bueni bunar Cetinjska br. 15, BIP III
Vlajkovieva br. 8, tamparija "Glas"
Balkanska br. 1, Hotel "Moskva"
Cara Duana br. 45, Toplo kupatilo "Dunav"
Cara Duana br. 61, Gimnazija "M. Pijade"
Kalemegdan, Crkva "Ruica"

da
da
da

Voda koja se
moe
koristiti kao
tehnika

da
da
da
da
da

Novi Beograd
R. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

Vodni objekat
Reni bunar, bgd. vodovod, br. 1
Reni bunar, bgd. vodovod, br. 2
Reni bunar, bgd. vodovod, br. 4
III bulevar, MZ "Milentije Popovi", blok 23,
bunar 1
III bulevar, MZ "Milentije Popovi", blok 23,
bunar 2
Jurija Gagarina br. 40, blok 63

Voda za pie

Voda koja se
moe koristiti
kao tehnika

da
da
da
da
da
da

Jurija Gagarina br. 60, blok 63

Jurija Gagarina br. 112, MZ "Uika republika",
blok 62
Jurija Gagarina br. 140, MZ "Uika republika",
blok 62
Jurija Gagarina br. 176, MZ "Kozara", blok 61
Jurija Gagarina br. 210, MZ "Kozara", blok 61
Jurija Gagarina br. 150
III bulevar br. 26 - 32

da
da
da
da
da
da
da

Barajevo
R. br.

Vodni objekat

Voda za pie

1.
2.
3.
4.

Izvor "Trojan"
Lokalni vodovod Glumevo brdo
Kaptaa "Vrelo", Guncate
Lokalni vodovod "Ravni gaj", Vitkovica

da

5.
6.

Kaptirani izvor "Plonik", R. gaj

MZ Beljina, kaptaa, ambulanta

da

7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.

MZ Veliki Borak, kaptaa, Crkvenac

MZ Roanci, kopani bunar, Miloevi
MZ Roanci, kopani bunar, O
MZ Bodarevac, bueni bunar, pijaca
kaptirani izvor, MZ Lisovi I
MZ Mani, kaptaa
MZ Arnajevo,kaptaa
MZ Beljina, Livadska, kaptirani izvor
kaptirani izvor, mrea, Markovi
kaptirani izvor Lipovica, Vuksieva
Lokalni vodovod Progon Vrani, M. Jeli 44
Lokalni vodovod Vrani, rezervoar "Jazine"
bueni bunar Guncati "Obrinska"

da
da
da
da

Voda koja se moe

koristiti kao
tehnika
da
da

da
da

da
da
da
da
da
da
da
da
da

Savski venac
R.
Vodni objekat
br.
1. Kneza Miloa br. 49
Vojvode Putnika br. 3, BIP, duboki bueni
2.
bunar I
Vojvode Putnika br. 3, BIP, duboki bueni
3.
bunar II
Vojvode Putnika br. 3, BIP, duboki bueni
4.
bunar III
5. Prokop br. 46, Markovi Bosiljka
6. Prokop br. 48, Petrovi Jovanka

Voda za pie

Voda koja se moe

koristiti kao tehnika
da

da
da
da
da
da

7. Vojvode Miia br. 49 ("Krzno")

8. Prahovska br. 6, Boki Kosta
9. Valtazara Bogiia br. 5, Vukovi Mirko
10. Miloja aka br. 2, Backi Ivan
11. Miloja aka br. 3, Backi Jovan
12. Miloja aka br. 4, Gaji Milorad
13. Alekse Bavanskog br. 3, Stefanovi Zoran
14. Malog Radojice br. 16, Vasiljevi Radomir
15. Neznanog junaka br. 5, Stefanovi Ljubinka
16. Palackova br. 6, Nemec irilo

da
da
da
da
da
da
da
da
da
da

17. Stjepana Radia br. 3, Milojevi Miloje

18. Serdar Jola br. 3, optina
19. Serdar Jola br. 10, Aleksandrov Ivan
20. Stjepana Radia br. 17, Konstantinovi Sava
21. Banjiki venac br. 28
22. Maglajska br. 1, Risti Danica
Vojvode Putnika br. 11, Miloev konak,
23.
kaptirani izvor
Ljutice Bogdana br. 20, Beogradska limarska
24.
zadruga
25. ekspirova br. 1, Gita Predi - Nui
26. ekspirova br. 3, Milievi Petar
Vojvode Putnika br. 11, esma ispred
27.
Topiderske crkve
28. Park uma Topider, Topideska esma 1
29. Park uma Topider, Topideska esma 2

da
da
da
da
da
da

30. Lisiji potok, Karaoreva esma

Mihajla Avramovia, iza Ortopedije na
31.
Banjici
Velisava Vulovia br. 3, Majki Slavka,
32.
Kraljeva esma
33. Milana Tepia, Petrovi Olivera

da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da

Palilula
R.
br.

Vodni objekat

Voda za pie

1. Kaptirani izvor u Vinjikoj banji, Mala esma

2. Bueni bunar, MZ Ova
3. Javna esma u Vinjici, kod Sportskog centra
4. Kopani bunar 2, MZ Bora I
5. Kopani bunar 3, MZ Bora I

Voda koja
se moe
koristiti kao
tehnika
da
da

da
da
da

6. Kopani bunar 4, MZ Bora I

7. Kopani bunar 5, MZ Bora I

da
da

8. Kopani bunar 6, MZ Bora I

9. Reni bunar 1, Crvenka
10. Reni bunar 2, Igralite, Crvenka
11. Kopani bunar, Veliko selo, Teslina 12
12. Izvor u Slancima
13. Poina esma, MZ "Vinjica"
14. Drvarska esma, MZ "Vinjica"
15. Donjomalska esma, MZ "Vinjica"
16. Ramadanska esma, MZ "Vinjica"
17. Bunar u ul. Garsija Lorke br. 3, MZ "Patizanski put"

da
da
da
da
da
da
da
da
da
da

18. Bunar u ul. Stevana Dakia br. 34, MZ "Patizanski put"

19. Bunar u ul. Stevana Dakia br. 37, MZ "Patizanski put"

da
da

Rakovica
R. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Vodni objekat
Kopani bunar, Crkva "Sv. Petke" Rakovica
Hajduka esma, Koutnjak
Javna esma, MZ "Kneevac"
Spomen esma, ul. Kakanjska
Brkina esma, MZ "Kneevac"
esma kod "Tehnogas"-a
esma "Miljakovaki izvori", ul. N.
Marjanovia
Izvor Miljakovac III
Zelenjak, Resnik
Saina, Resnik

Voda za pie

Voda koja
se moe
koristiti kao
tehnika

da
da
da
da
da
da
da
da
da
da

11.
12.

Kladinac, Resnik
Plandite, Resnik

da
da

13.
14.
15.
16.

Ciganska njiva, Resnik

Stublica, Resnik
Hrast air, Resnik
Spomen esma u parku, Milice Srpkinje 47

da
da
da
da

17.

esma u ul. Vodice br. 63, Rakovica

Bunar, Novosel Vladimir, Resnik, ul.
A.Vojinovia br. 62
Izvor "Tehnogas", Koutnjak - Banjiki put 62
Nekaptirani izvor, Atar, Miljakovac II
Javna esma, Atar I, Miljakovac II, Okretnica
autobusa 48

da

18.
19.
20.
21.

da
da
da
da

Zemun

R. br.

Vodni objekat

1.
2.
3.

Bueni bunar, Cvetna br. 4, EI VF

Bueni bunar, Sime olaje br. 7, "Navip"
Bueni bunar, Slobodana Bajia bb, Zemun polje

4.
5.
6.

Bueni bunar, Autoput br. 20, "Grme"

Bueni bunar, Autoput br. 18, "Zmaj"
Bueni bunar, Transka br. 21 "Insa"
Bueni bunar, Batajniki drum br. 23, "Elektronska
industrija"
Bueni bunar, M. Tita br. 204, Dobanovci, "Navip",
Pogon "Vinea"
Bueni bunar, Batajniki drum bb "Galenika"
Bueni bunar, Tvornika br. 14, Industrija obue
Beograd
Bueni bunar, Surin, Pogon "Stoarstvo" PKB "7. juli"
Bueni bunar, Boljevci, Ekonomsko dvorite PKB "7.
juli"
Bueni bunar, Donje polje, Surin PKB "7. juli"
Bueni bunar, Mlekara Zemun, Batajniki drum 27

7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

17.

Bueni bunar, "Budunost", Dobanovci, I.L.Ribara bb

Bueni bunar, PKB Zemun, Batajniki drum bb,
Ekonomija "13. maj"
Bueni bunar, "Impa", M.Bursa 7

18.
19.

Bueni bunar, "Inep", Banatska 31-b

Bueni bunar, "EI Feriti", Batajniki drum 23

15.
16.

Voda za pie

Voda koja
se moe
koristiti
kao
tehnika
da

da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da

20.
21.

Bueni bunar, "Farma svinja" Suin

Bueni bunar, Silos Jakovo, selo Jakovo

da
da

22.

Bueni bunar, Aerodrom Beograd, Surin

Bueni bunar, "C market" Surin, Dobanovaki put, tri
bunara
Bueni bunar, Institut za stoastvo, "Soko Sala",
naselje, iza upravne zgrade
Bueni bunar, Institut za stoastvo, "Soko Sala", uz
poljski put
Bueni bunar, Institut za stoastvo, "Soko Sala", pored
eleznike pruge
Bueni bunar, "asne sestre", Pazovaki put bb
Bueni bunar, "Mostogradnja" Batajnica, eleznika ul.

da

Rezervoar SC "Pinki", Gradski park 2

Bueni bunar, "Teleoptik", Cara Duana
Bueni bunar, Drli Milivoje, Brae Nikoli br. 26,
Surin
Lokalni vodovod, Samousluga, Ugrinovci

da

23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.

da
da
da
da
da
da
da
da
da

ukarica
R. br.

Vodni objekat

Voda za pie

1.

Lokalni vodovod, "Peani"

da

2.
3.
4.
5.

Lokalni vodovod, "Peani", MZ "Umka"

esma "Bele vode"
esma na putu Ostrunica - Velika Motanica
esma Boa Kresi, Ostrunica

da

Voda koja se moe

koristiti kao
tehnika

da
da
da

Zvezdara
R. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Vodni objekat
Izvor, Jovijanova br. 46
Bunar, Lipovaka br. 21
Izvor, Mitkov kladenac br. 17
Izvor, Cvetanova uprija br. 90
Bunar, Stari vinogradi br. 32
Izvor, uma "Stepin lug"
Bunar III, "Olimp"
Bunar II, kod Sportskog centra
Bunar I, Prozorska br. 1-a
Kopani bunar, Milai Mirko, Bulevar revolucje
440
Izvor, Veliki Mokri Lug, Potoka ulica

Voda za pie

Voda koja se moe

koristiti kao
tehnika
da
da

da
da
da
da
da
da
da
da
da

Javne esme i izvori ija se voda kontrolie prema Programu ispitivanja kvaliteta
izvorske vode na teritoriji Beograda dati su u sledeem spisku.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

HAJDUKA ESMA Koutnjak

MILJAKOVAKI IZVOR Miljakovac
TOPIDERSKA LEVA Topider
TOPIDERSKA DESNA Topider
SVETA PETKA Kalemegdan
SVETA PETKA Manastir Rakovica
KNEEVAKA kod III mesne zajednice Rakovica
KAKANJSKA Rakovica
SAKINAC Avala, selo Pinosava
SOKO TARK Naselje Brae Jerkovi
BELE VODE ukarica
ZMAJEVA ESMA ukarica, Zmajevaka 24
VINJICA Marala Tita 66
MOKROLUKA M.M.Lug

15.
16.
17.
18.
19.
20.

MILOEV KONAK Topiderski park

ESMA NARODNE ODBRANE Kaluerica
JAVNA ESMA BOLE Bole
LOVAKA ESMA Letane
IZVOR BUBANJ POTOK Bubanj potok
VELIKA ESMA Beli potok

21.
22.
23.
24.
25.
26.

IZVOR ARAPIA BREST Avala

IZVOR TOAK Zuce
JAVNA ESMA JAJINCI Jajinci
IZVOR ZELENJAK Resnik
IZVOR SVETA PETKA eleznik
ESMA KRALJA DRAGUTINA Grabovac

10. Zemljite
10.1 ZAGAENOST ZEMLJITA U ZONAMA ZATITE IZVORITA
I DRUGIM ZONAMA PREMA NAMENI
Sistematska kontrola kvaliteta zemljita na teritoriji Beograda se kontinuirano obavlja od
1997. godine dok je u predhodnom periodu kvalitet zemljita vrednovan samo u okviru
namenskih ekolokih studija.
Cilj kontrole je ispitivanje zemljita, obrada podataka, formiranje i dopunjavanje baze podataka o
stepenu i karakteristikama zagaenja, kao i vrstama prisutnih polutanata. Pored toga cilj
istraivanja je identifikacija osetljivih i optereenih podruja, posebno u zoni zatite izvorita i
monitoring efekta zagaenja na vodu koja se zahvata za vodosnabdevanje, vodu za zalivanje
poljoprivrednih kultura, kao i na zdravlje populacije. Sistematsko praenje kvaliteta zemljita
zahteva primenu adekvatnih metodolokih pristupa i specifinu statistiku obradu podataka, kako
bi dobijeni rezultati mogli biti komparirani i vrednovani.
Zemljite predstavlja najpovrniji sloj Zemljine kore u kome se neprekidno odvijaju
dinamiki procesi pod uticajem klimatskih, biolokih, hemijskih i mehanikih faktora, a pre
svega ljudske aktivnosti. Uopteno gledano zemljite je sastavljeno od slojeva, profila, od
kojih svaki ima svoje specifinosti. Povrinski sloj predstavlja sloj humusa, a debljine je od
nekoliko sentimetara do 1,5m. Ovaj sloj se tokom vremena stvara slaganjem biljnog
materijala, razloenih ili delimino razloenih organskih materija. Prelazni sloj zemljita
nastaje spiranjem razliitog geolokog materijala vodom, a dublje slojeve izgrauju glineni
minerali u kojima dolazi do akumulacije neorganskog i organskog materijala i vode.
Ujedno, zemljite predstavlja veoma kompleksan eko sistem u kome ive razliiti oblici
ivog sveta (bakterije, gljivice i plesni, aktinomicete, virusi, protozoe, amebe, infuzorije,
hematode, gliste, lankari, insekti, krtice i glodari, alge i drugi biljni i ivotinjski svet).
Izvori zagaenja zemljita na teritoriji Beograda se ukratko mogu sagledati na sledei
nain:
Zagaenje zemljita poreklom iz otpadnih voda:
otpadne vode iz tehnolokih postupaka u industriji i privredi;
vode zagaene usled poljoprivrednih aktivnosti (vetaka ubriva, pesticidi i organski
otpaci
razliitog porekla);
otpadne vode iz individualnih domainstava, kolektiva, ugostiteljstva i dr.
Zagaenje zemljita poreklom iz atmosfere:
emisija iz industrijskih tehnolokih procesa;
emisija usled sagorevanja fosilnih goriva u industriji, kapaciteta za proizvodnju energije
(TO-TE), individualnih i lokalnih kotlarnica i dr.;
emisija poreklom od motornih vozila koja koriste naftu i derivate;
emisija prilikom sagorevanja razliitih organskih materijala, biomase i sl.
Zagaenje zemljita vrstim otpadnim materijalom poreklom iz privrede, domainstava,
poljoprivrede i dr.
Specifian pristup zahteva ispitivanja zagaenja zemljita poreklom od vrstog otpada, dela
koji se odnosi na opasan otpad (1-2% od ukupne koliine otpadnog materijala).

Opti pristup na osnovu koga su definisani parametri istraivanja je preuzet iz preporuka i

uputstava Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Agencije za zatitu ivotne sredine
SAD-a (EPA-USA), kao i na osnovu idenifikovanih izvora zagaenja u zoni uticaja.
Laboratorijsko ispitivanje i tumaenje rezultata se vri u skladu sa odredbama Pravilnika o
dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje i
metodama njihovog ispitivanja (Slubeni glasnik Republike Srbije br. 23/94), kao i
Meunarodnim preporukama i normama.
Podruje istraivanja
Kontrolom kvaliteta zemljita na teritoriji Beograda obuhvaena su podruja i lokacije koje
imaju razliite namene u okviru GUP-a.
Namena i nain korienja zemljita na teritoriji Beograda uslovljavaju i njegovo eventualno
zagaivanje i degradaciju. Stoga klasifikacija i kategorizacija zemljita treba da se odnosi
na namenu i korienje i to u skladu sa meunarodnim standardom ISO 11259:1998 soil
quality - Simplified soil description. Detaljnim pregledom terena, a prema dominantnoj
nameni preporuuje se kategorizacija zemljita na:
zemljite pod infrastrukturom i zgradama,
industrijski lokaliteti (aktuelni i proli),
kultivisano zemljite,
panjaci,
vonjaci, voarske plantee i plantae vinove loze,
ume,
meovito korieno zemljite,
lovna i ribolovna podruja,
zetiene prirodne celine (parkovi, rezervati, zatiena podruja),
plavljena zemljita (aktuelna i prola),
kamenite povrine.
Sistematsko ispitivanje kvaliteta zemljita u predhodnom periodu je obavljano pre svega u
zoni sanitarne zatite izvorita beogradskog vodovoda, vinanskog vodovoda kao i
vodovodnih sistema naselja Grocka i Bole.
U toku 2001. godine posebno je obraeno podruje naselja Grocka i Bole u blizini bunara
ovih vodovodnih sistema, a takoe i podruje beogradskog vodovoda i to sa lokacija Maki,
ua Topiderke u Savsko jezero, lokacije Ue, lokacije Ada Ciganlija.
Vreno je i ispitivanje zemljita sa poljoprivrednih povrina, sa prostora naselja na levoj
obali Dunava (Ova, Bora, Padinska skela) kao i naselja sa desne obale (Vinjica, Slanci i
Veliko Selo). Poljoprivredno zemljite je ispitivano i u jugoistonom delu Beograda, u
naseljima Zuce, Letane, Vina i Sremica. Iz istih razloga ispitivane su lokacije u okolini
Paneva (Vojilovica, Kaarevo, Dolovo), Resnik i Poljane.
Kontrola kvaliteta zemljita sa Industrijskih kompleksa je obavljena sa vie lokacija u
Panevu, Beanijskoj kosi, Resniku, sa kompleksa Tehnogas i Rekord u Rakovici. U vie
navrata ispitivan je kvalitet zemljita u blizini komunalne deponije u Vini, kao i sa prostora
bive deponije u blizini Panevakog mosta (Ada Huja).

Teritorija Beograda u pogledu zagaenosti zemljita nije sistematski praena. Povremena

ispitivanja zagaenosti zemljita su obavljena najee u sluaju akcidentualnih situacija.
Posebno istiemo akcident iz 1984. godine u Makiu na ranirnoj stanici, kada je dolo do
isticanja velikih koliina ksilola u zemljite. Naknadna ispitivanja obavljena 1987., 1988. i
1989. godine su ukazivala na prisustvo ksilola u svim uzorcima, s tim da su te vrednosti
tokom 1987. i 1988. godine bile prisutne u miligramskim koncentracijama, a u 1989. godini
u mikrogramskim. Uzorkovanje zemljita i laboratorijske pretrage u narednom periodu su
ukazale da na prostoru Makia i Ranirne stanice, a takoe i pored Vodovodske ulice i
Savske magistrale perzistiraju poveane vrednosti ksilola to ukazuje na kontinuirane i
dispergovane izvore zagaenja na irem postoru Makikog polja. Slina situacija je i sa
sadrajem mineralnih ulja u Makikom polju. Tumaenje ovih rezultata je obavljeno
uporeivanjem sa izmerenim vrednostima iz prethodnog perioda, s obzirom da ove dve
materije nisu normirane vaeim Pravilnikom.
U toku 1998. godine teite ispitivanja kvaliteta zemljita je stavljeno na lokacije i zone
frekventnih soabraajnica. Rezultati ispitivanja kvaliteta zemljita pored Autoputa, pored
ulice Stevana Prvovenanog i Ibarske magistrale pokazala su prisustvo visokih
koncentracija olova na 15 lokacija na teritoriji grada. Tom prilikom registrovane su i
poveane vrednosti nikla i kadmijuma na pojedinim lokalitetima.
Tokom 2000. godine, predmet istraivanja je bilo ispitivanje sadraja pesticida (DDT-a i
Lindana), PCB-a (polihlorovanih bifenila) i tekih metala u zemljitu (olova, kadmijuma,
cinka, bakra, nikla, hroma, ive i arsena).
Na osnovu analize rezultata istraivanja zagaenosti zemljita u zoni neposredne sanitarne
zatite izvorita vodosnabdevanja naselja Grocka konstatovana su prekoraenja
koncentracija DDT-a i lindana.
U uzorcima zemljita u okviru neposredne zone sanitarne zatite izvorita vodosnabdevanja
Bolea konstatovana su prekoraenja vrednosti za DDT i Lindana.
U okviru ispitivanja kvaliteta zemljita leve obale Dunava konstatovana su prekoraenja
vrednosti nikla, to se dovodi u vezu sa geolokim sastavom tla, ali moe biti i posledica
viegodinjeg korienja mineralnih i organskih ubriva (govei stajnjak).
U istom periodu kao i tokom 2001. godine vrena su redovna ispitivanja kvaliteta vode
Groanskog i Bolekog vodovoda, meutim niti u jednom uzorku nisu registrovana
prekoraenja DDT-a i Lindan-a u vodi za pie preko normi.
U toku 2001. godine nastavljena su istraivanja kvaliteta zemljita u zonama sanitarne
zatite vodovoda Grocka i Bole na sadraj DDT-a i DDE-a kao i Lindana, a dobijene
vrednosti su bile ispod granice detekcije. Sa aspekta toksokinetike i toksodinamike,
organohlorni pesticidi, koji su inae jako perzistentni u prirodi, mogu procesima ispiranja da
prodru u dublje slojeve zemljita i tu se akumuliraju ili da dovedu do zagaenja podzemnih
voda. Ph vrednosti u uzorcima zemljita uzetih iz zona sanitarne zatite vodovoda Bole i
Grocka, se kree iznad pH 8, odnosno u pravcu bazne sredine. Znaaj ovog podatka je da
je perzistentnost organohlornih pesticida znatno vea u kiselim zemljitima i zemljitima
izuzetno bogatim organskim materijama, to nije sluaj u situaciji Grocke i Bolea.
U uzorcima zemljita uzetih sa podruja naselja Ova, Bora, Padinska Skela, Vinjica,
Slanci i Veliko Selo, registrovan je povean sadraj nikla (Slanci i Veliko Selo) i prisustvo

DDT-a (Vinjica, Veliko Selo, Slanci). Poveane koncentracije DDT-a i ostataka su takoe u
2001. godini registrovani u uzorcima zemljita iz Poljana, Vojlovice i Kaareva, a najvee
vrednosti su zabeleene na teritoriji Sremice (parcela pored Ibarske magistrale) i u naselju
Vina, u blizini Dunava, gde je registrovana vrednost od 1.148,75mg/kg na 0,10m dubine,
odnosno 685,64mg/kg na 0,50m dubine.
Od organskih zagaivaa veoma perzistentnih u prirodi, koja lako ulaze u ekosisteme i
kumuliu se u ive organizme Programom kontrole obuhvaeni su PCB (polihlorovani
bifenili) i PAU (policiklini ugljovodonici). Ove zagaujue materije predstavljaju jedinjenja
koja se ne nalaze u prirodi, a u nju dospevaju iskljuivo ljudskom aktivnou. Smatra se da
se na teritoriji Jugoslavije, pa i Beograda nalaze znaajne koliine PCB-a pre svega zbog
neadekvatnog upravljanja opasnim otpadom, i kao posledica razaranja izazvanih NATO
bombardovanjem (bilans koliina PCB-a u Beogradu nije uraen).
Na prostoru Beograda prisustvo piralena i srodnih jedinjenja je pre svega vezano za
transformatorska postrojenja i kondenzatore u okviru velikih sistema elektroprivrede,
PTT-a, Minela i dr. Ne treba zanemariti curenja i razlivanja na slobodne povrine, posebno
na deponijama, nekontrolisano odlaganje kondenzatora, trnsformatora i dr. Iz tih razloga
smatramo da je potrebno izvriti detaljna ispitivanja zemljita naroito u okviru kompleksa
velikih javnih preduzea, koja ve dui niz godina koriste i eksploatiu transformatore i
kondenzatore sa piralenom. Prilikom bombardovanja TE Kolubara Veliki Crljeni uniteno je
14 transformatora. Od ukupne koliine ulja (2200 tona) izgorelo je 45 tona, a u okruenje je
isteklo oko 100 tona. Deo isteklog ulja zagadio je okolni, a najvei deo je ispiranjem dospeo
u reku Petan i zemljite naselja Poljane i Konatice. Sa ovih lokaliteta u toku 1999. godine
uzimani su uzorci zemljita i vode iz individualnih bunara. U bunarskoj vodi su konstatovane
vrednosti od 6,31g/l (znaajno prekoraenje dozvoljenih vrednosti datih Pravilnikom), a u
zemljitu u okolini transformatora 328g/kg. Dioksini i furani nisu bili dokazani. Nakon obilnih
padavina u leto 1999. godine dolo je do poplava i raznoenja zagaivaa na prostoru od
oko 20km2 uz tok reke Petan.
Zbog blizine i direktnog uticaja na teritoriju Beograda iznosimo i rezultate pretrage PCB-a u
zemljitu na teritoriji Paneva u prethodnom periodu (lokacija HIP Petrohemija). U toku
1999. godine konstatovano je prisustvo PCB-a u uzorcima zemljita, a registrovane su
vrednosti u rasponu od 87,2mg/kg do 378,8m/kg. Takoe je dokazano prisustvo PCDD-a i
PCDF-a to je bila direktna posledica sagorevanja lakoisparljivih hlorovanih ugljovodonika i
PCB-a. Na osnovu malog broja uzoraka zemljita, nije se mogla odrediti procentualna
zahvaenost specifinim zagaenjem povrina kompleksa Petrohemije. Prostori
kompleksa Rafinerije i Azotare u Panevu nisu bili istraivani to zahteva detaljnu i
kontinualnu pretragu na prisustvo PCB-a i drugih polihlorovanih jedinjenja. U okviru
kontrole zagaenosti zemljita 1997., 1998., 2000. i 2001. godine niti u jednom uzorku sa
teritorije Beograda nisu registrovana prisustva PCB-a, PCDD i PCDF-a.
Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH-ovi) predstavljaju znaajne organske zagaivae
ivotne sredine, pre svega vazduha. U poslednjih nekoliko godina koncentracije PAH-ova se
sve ee sreu i u drugim supstratima pre svega povrinskim vodama i zemljitu. Kako
ove materije i njihove naene vrednosti u zemljitu nisu regulisane vaeim Pravilnicima,
pozivamo se na preporuke i literaturne podatke da svaka registrovana vrednost u ivotnoj
sredini predstavlja rizik po zdravlje ljudi i zahteva detaljne analize. Smatra se da ova
jedinjenja najee iz vazduha sedimentacijom ili putem padavina dospevaju u dublje
slojeve zemljita, vodenu sredinu, hranu i ljudski organizam. Ovom prilikom napominjemo
da su u prethodnom periodu na vie lokacija u okviru specifinih namenskih istraivanja

registrovane vrednosti PAH-ova pre svega u industrijskim zonama i pored prometnih

saobraajnica. U ljudskom organizmu ova jedinjenja se vezuju za mikrozonske enzime i
metaboliu se u jako toksina jedinjenja sa izraenim kancerogenim i mutagenim
svojstvima.
U okviru kontrole zagaenosti zemljita u 2001. godini registrovano je prisustvo PAH-ova
(policiklinih aromatskih ugljovodonika) na vie lokaliteta i to:
u dvanaest (12) uzoraka zemljita na sedam lokacija u okviru zone sanitarne zatite
izvorita vodosnabdevanja
za naselja Grocku i Boru;
u uzorcima poljoprivrednog zemljita sa prostora Bore i Slanaca;
u uzorcima zemljita iz naselja Poljane kao i iz naselja Vojlovica i Kaarevo.
U uzorcima zemljita uzetih sa lokacija u blizini Autoputa (sanitarna zona zatite vodovoda
Bole) registrovane su vrednosti PAH-ova u rasponu od 10,0mg/kg do 27,2mg/kg pri emu
su najvie vrednosti registrovane u povrinskom sloju zemlje. U uzorcima zemljita u zoni
uticaja Autoputa registrovane su koncentracije PAH-ova u povrinskom sloju, ali i na dubini
od 50cm. Na osnovu analize rezultata moe se zakljuiti da su najvie vrednosti policiklinih
aromatinih ugljovodonika registrovane na povrinskom sloju zemljita, pri emu su u zoni
uticaja saobraajnica PAH-ovi registgrovani u dve dubine.
Najvie registrovane vrednosti PAH-ova su u 2001. godini zabeleene u uzorcima zemljita
sa teritorije naselja Poljane (25,2mg/kg - zbirni uzorak 0-40cm) i naselja Vojlovica
(38,8mg/kg - zbirni uzorak 0-50cm).
Zakljune konstatacije
Sa aspekta problematike tetnih i opasnih materije u zemljitu (ire prisutnih ili
lokalizorano) sutinski je znaajno da se uspostave koncepti i vodii terminologija za opis
zemljita. Za ocenu stanja zemljita sa sanitarno-higijenskog aspekta, pored podataka o
geolokim i hidrogeolokim karakteristika, potrebno je analizirati procese
samopreiavanja i migracije zagaivaa kao i mikrobioloki kompleks tla.
Problematika zagaenja zemljita se mora posmatrati kroz osnovne odnose na relaciji
emisija - transmisija - imisija - efekti. Ovaj odnos podrazumeva sem direktnog zagaenja
zemljita putem rasipanja i izlivanja zagaivaa i indirektni put zagaivanja preko vazduha.
Kiselost zemljita (rastvaranjem i sniavanjem prekursora kiselina NOx i SO2) predstavlja
inicijalnu fazu u zagaenju i povlai veliki broj hemijskih reakcija iji proizvod predstavljaju
razliiti toksini metaboliti.
Posledica kontaminacije, posebno u duem vremenskom periodu (naroito tekim metalima)
dovodi do degradacije zemljita i naglog smanjenja broja i vrsti mikroorganizama. Na
teritoriji Beograda znaajno je da se na svim kontrolom obuhvaenim lokacijama, registruju
prisustva tekih i toksinih metala u razliitim koncentracijama. Sabiranje efekata i
prisustvo osim tekih metala i drugih vrsta zagaenja (PCB, PAU, pesticidi, mineralna ulja i
dr.) dodatno usloava hemijske reakcije i puteve toksikanata i njihovih metabolita i rezidua.
Prodor zagaivaa u lance ishrane, biljni i ivotinjski svet poveava stepen ugroenosti
stanovnitva i to na veoma dug vremenski period.

Na osnovu iznetih rezultata ispitivanja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda mogu se

izvesti zakljune konstatacije o direktnom uticaju prisutnih zagaivaa na kvalitet zemljita:
Prostor Makikog polja je optereen brojnim kontinuiranim i dispergovanim izvorima
zagaenja sa dokazanim prisustvom ksilola i mineralnih ulja, dok su niske koncentracije
pojedinih tekih metala (Pb, Cd, As, Ni) redovno prisutne;
U uzorcima zemljita sa prostora zone sanitarne zatite izvorita vodosnabdevanja naselja
Grocka i Bole konstatovano je prisustvo PAH-ova (policiklinih aromatinih ugljovodonika),
kao i poveane vrednosti nikla;
U uzorcima zemljita sa poljoprivrednih povreina iz naselja Ova, Bora, Padinska Skela,
Vinjica, Slanci, Veliko Selo, Vojlovica, Kaarevo, Sremica i Vina, registrovano je
prisustvo DDT-a, odnosno organohlornih pesticida. Najvea vrednost je zabeleena na
prostoru Vine na poljoprivrednom zemljitu u blizini kanala koji protie pored vinanske
deponije (1.148,75mg/kg na povrini, 685,64mg/kg na dubini od 50cm);
U uzorcima poljoprivrednog zemljita iz naselja Poljane, Kaarevo i Vojlovica registrovano
je prisustvo PAH-ova (policiklinih aromatinih ugljovodonika);
Ni na jednoj lokaciji u okviru Programa ispitivanja zagaenosti zemljita nije registrovano
prisustvo PCB-a (polihlorovanih benzodiazepina) kao i PCDF i PCDD;
Komunalno zemljite u zoni uticaja auto-puta i drugih magistralnih saobraajnica je
kontaminirano olovom, kadmijum i dr. tekim metalima.
Kartografski prikaz zagaenosti zemljita dat je u Vol.B Karta 45. Zagaenost zemljita u
zonama zatite izvorita i drugim zonama prema nameni (VODZONZEM).

11. Buka
11.1 ANALIZA KOMUNALNE BUKE
Gradski zavod za zatitu zdravlja, u Beogradu sistematski meri nivo komunalne buke, na 25
odabranih mesta, sa namerom da doe do egzaktnih podataka o nivou komunalne buke.
Merna mesta su odabrana 1976. godine s tim to se poveavao broj mesta svake godine,
kako bi slika o nivoima buke u gradu bila potpunija.
Na sve dobijene vrednosti nivoa buke primenjen je vaei JUS U.J6. 205 iz 1992. godine,
koji propisuje doputene nivoe u pojedinim zonama. Vrednosti se kreu od 50dBA za dan i
40dBA za no u zoni za odmor i rekreaciju, bolnice i parkove, sve do 70.2dBA (i za dan i za
no) u isto industrijskim delovima grada. (Tabela 11.1.1).
Rezultati merenja ukazuju i na promene do kojih je dolo u pojedinim zonama, to je
znaajno za sve slube u gradu koje se bave problemima komunalne buke.
Merenje je, tokom svih godina, obavljano na isti nain, istom metodologijom, to
omoguava uporednu analizu rezultata.
Metoda merenja
Komunalna buka je merena pomou Noise Level Analyser-om tip 4426, danske firme Bruel
og Kjaer, a podaci su registrovani na traku pomou alfanumerikog tampaa, tip 2312 iste
firme. Evidentiran je Leq i to korigovan prema A karakteristici. Pored toga registrovani su
i pojedini statistiki nivoi (L1,L10, L50, L90, L99) koji mogu da poslue za detaljniju analizu.
Ekvivalentni nivo je meren tri puta u toku dana i dva puta u toku noi. Danju su merenja
obavljana izmeu 9-10:30, 14-15:30 i 18-19:30. Svako merenje je trajalo po 10 minuta I
uzimani su uzorci nivoa u razmacima od 0.2 sekunde, tako da je Leq dobijan na osnovu
3000 podataka. Tokom noi je Leq meren na isti nain i to u vremenu od 0-1:30 i od 3:30-5
asova.
Na osnovu dobijenih vrednosti za Leq izraunate su srednje vrednosti za dan (iz tri podatka)
i za no (iz dva). Primenjena metoda je propisana JUS-om.
Rezultati merenja
Praenje nivoa buke tokom 25 godina prua obilje podataka vrlo interesantnih za analizu.
Na slikama koje slede (grafiki prikazi) pokazani su nivoi buke danju i nou u dBA sa
oznaenim (horizontalna linija) dozvoljenim nivoom buke. Odabranih 16 mesta, na kojima je
praen nivo buke na osnovu viegodinjih merenja, nalazi se u etiri akustike zone, dok u
dve zone (podruje za odmor i rekreaciju, bolnice, veliki parkovi, turistika podruja, mala
seoska naselja, kampovi i kolske zone) nisu vrena merenja. Podruja dominantnih izvora
buke u Beogradu prikazana su u Vol. B Karta 46. Podruja dominantnih izvora buke
(BUKAIZVOR).
U 2001. godini nivo komunalne buke meren je na 25 lokacija prikazanih u tabeli 11.1.2 i
kartografski u Vol.B Karta 47. Mrea mernih mesta za kontrolu komunalne buke
(BUKAMER). U oba prikaza uz svaku lokaciju je identifikovana akustika zona kojoj ona
pripada.

Merodavni nivoi buke (za dan i no) na osnovu merenja u toku 2001. godine prikazani su na
kartama Vol.B Karta 48. Merodavni nivoi buke (dBA) u 2001. godini - danju (BUKANIVOD) i
Karta 49. Merodavni nivoi buke (dBA) u 2001. godini - nou (BUKANIVON).
Odstupanje izmerenih nivoa buke prikazano je u Vol.B Karta 50. Odstupanje izmerenih
nivoa buke od dozvoljenih nivoa po zonama namene (BUKAODSTUP).

Analiza rezultata merenja buke

Analiza rezultata merenja ukazuje na nekoliko injenica. Evidentno je da u svim zonama,
osim isto industrijske, i dnevni i noni nivoi prelaze doputene vrednosti. Ovako velika
prekoraenja su rezultat neregulisanog saobraaja i odsustva mera kojima bi se nivoi
bukemogli bar donekle smanjiti. Sa druge strane, vrednosti nonih nivoa ukazuju na
uznemiravanje graana izazvano najvie saobraajnom bukom, u vremenu predvienom za
odmor. Noni nivoi, u nekim sluajevima prelaze doputene vrednosti i za vie od 20dBA.
U zonama IV i V situacija je neto bolja, ali i tu danju i nou preovlauje velika buka.
Prekoraenja iznose od 2-3dBA sve do 12-15dBA. Najbolja situacija je u industrijskoj zoni,
sa doputenim nivoom od 70dBA i za dan i za no, jer su samo tokom dana, i to u nekim
godinama, prekoraenja za 2-3dBA.
Interesantan je tok promena nivoa za 25 godina. Evidentne su oscilacije, s tim to postoje
izraeni maksimumi, kada je saobraaj bio intenzivniji i minimumi kada je saobraaj bio
smanjenog obima. Karakteristina su dva maksimuma (oko 1979. i oko 1990. godine) to
ukazuje na promene u intenzitetu saobraaja. Posebno je zanimljiva promena nivoa u
industrijskoj zoni gde je 1979-1980 godine buka bila ak za desetak dBA via od vrednosti
koje su izmerene kasnije. To pokazuje da industrija nije radila istim intenzitetom. Najmanje
promene nivoa su nastupile u zoni V (gradski centar, magistralne i gradske saobraajnice),
gde je praktino buka sve vreme ujednaena.
Rezultati merenja buke omoguuju i znatno finije analize na osnovu kojih bi se mogle
sugerisati i odreene mere za smanjenje buke u gradu.

Tabelarni prikazi poglavlja Buka

Tabela 11.1.1 Doputeni nivoi buke po zonama namene

Doputeni nivoi komunalne buke (dBA)

Zone namene
Leq
I Podruje za odmor i
rekreaciju, bolnice, veliki
parkovi
II Turistika podruja, mala i
seoska naselja, kampovi i
kolske zone
III isto stambena podruja
IV Poslovno-stambena
podruja, deja igralita
V Gradski centar, zone du
autoputeva, magistralnih i
gradskih saobraajnica
VI Industrijska zona

Dan
50

No
40

50

45

55
60

45
50

65

55

70

70

Tabela 10.1.2 Mrea mernih mesta za kontrolu komunalne buke

RED.
BROJ
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17

ADRESA

ZONA

29. novembra 109

Blagoja Parovia 63
Bulevar revolucije 69
Dalmatinska 1
Jug Bogdanova 2
Jurija Gagarina 193
Kraljice Jelene
Krivolaka 5
Narodnog fronta 62
Nemanjina 2
Ustanika 127
Uzun Mirkova 2
Vojvode Bogdana 1
Vojvode Miia 35
Vojvode Stepe 310
Glavna 14, Zemun
Gandijeva 77

Pored promentnih saobraajnica

Stambena
Pored prometnih saobraajnica
Gradski centar
Gradski centar
Stambena
Industrijska zona
Pored prometnih saobraajnica
Gradski centar
Gradski centar
Stambena
Gradski centar
Industrijska zona
Pored prometnih saobraajnica
Pored prometnih saobraajnica
Pored prometnih saobraajnica
Industrijska zona

18
19
20
21
22
23
24
25

Radojke Laki 15
Pohorska 4
Goce Deleva 2
Arsenija arnojevia 119
Bora, Bele Bartoka 26
Karaoreva 23
Urgentni centar, Viegradska 26
Ugrinovaka 147

Stambena
Stambena
Pored prometnih saobraajnica
Pored prometnih saobraajnica
Stambena
Pored prometnih saobraajnica
Bolnika zona
Stambena

12. Zdravlje
12.1 MREA ZDRAVSTVENIH USTANOVA PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZATITE
I PROSTORNI KAPACITETI
Primarna zdravstvena zatita je integralni deo sveobuhvatnog sistema zdravstvene zatite,
ona je osnov tog sistema, podrazumeva esencijalnu zatitu zdravlja celokupnog
stanovnitva, baziranu na prakticnim, naucnim i socijalno prihvatljivim modelima i
tehnologijama, univerzalno dostupnim svim gradanima i zajednici. Ona je istovremeno i
sastavni deo ukupnog socioekonomskog razvoja zajednice, njena aktivnost se vezuje za
mesto ivljenja, kolovanja i rada, predstavljajuci tako prvi segment kontinuiranog procesa
zdravstvene zatite.
Bitna obeleja primarne zdravstvene zatite su:
1) Multisektorska saradnja - ucece razlicitih sektora zajednice koji udruenim snagama
doprinose boljem zdravlju stanovnitva, a odnosi se na obrazovanje, socijalnu zatitu,
vodosnabdevanje, stanovanje, uklanjanje otpadnih materija, proizvodnju hrane i adekvatnu
ishranu, saobracaj i dr.
2) Ucece zajednice i njenih clanova u odlucivanju i prakticnim merama za ocuvanje i
uapredenje zdravlja;
3) Jednakost u dostupnosti podrazumeva pravicnu i izbalansiranu raspodelu zdravstvenih
resursa (humanih, fizickih, novcanih) u odnosu na teritoriju (mesto boravka),
socio-ekonomske, zdravstvene i druge potrebe stanovnitva.
Institucioni okvir primarne zdravstvene zatite cini dom zdravlja cije su nadlenosti vezane
za stanovnitvo jedne optine. Time je, u skladu sa principima na kojima se temelji
primarna zdravstvena zatita, teritorijalno definisana populacija o cijem zdravlju brinu
zaposleni u domu zdravlja. Lekar primarne zdravstvene zatite i njegovi saradnici
prevashodno su okrenuti porodici i licnosti a bolesti i razlicite zdravstvene probleme
pojedinaca, porodice i zajednice reava koristeci pristupacne dijagnosticke i terapijske
metode i sredstva i uz pomoc konsultanata iz viih nivoa zdravstvenog sistema.
U gradu Beogradu, posebno u urbanom delu, gradani mogu da se opredele za lekara i
zdravstvenu ustanovu nezavisno od mesta stanovanja. Ova praksa unekoliko oteava
ostvarivanje nekih sadraja zdravstvene zatite koje izabrani lekar i clanovi njegovog tima
treba da realizuju u kuci pacijenta.
Stanovnitvo Beograda je optimalno pokriveno zdravstvenim kadrovima. U osnovnim
dispanzerskim jedinicama i drugim delatnostima ustanova primarne zdravstvene zatite,
krajem 2001. godine bilo je 2.480 lekara 870 stomatologa i 5.820 medicinskih radnika vie i
srednje strucne spreme. Na jednog lekara, odnosno strucni tim u odgovarajucem
dispanzeru primarne zatite bilo je: 640 predkolske dece, 1.200 kolske dece i omladine,
5.000 ena, 1.800 odraslih gradana i 3.300 zaposlenih (za sprovodenje programa
preventivne zatite).

Prostorni kapaciteti, mrea objekata i koricenje vanbolnickih usluga

Nosioci profesionalnih obaveza u primarnoj zdravstvenoj zatiti u Beogradu, kako je vec
istaknuto, su domovi zdravlja i specijalizovane zdravstvene ustanove - zavodi, organizovani
za: pojedine populacione grupe (studenti, zaposleni u organima unutranjih poslova i na
eleznici, sportisti), za pojedina oboljenja (plucne bolesti, konovenericne bolesti) i za
pojedine vidove zatite (hitna medicinska pomoc, kucno lecenje i medicinska nega) ukupno 24 zdravstvene ustanove.
Osnovne organizacione jedinice ustanova primarne zdravstvene zatite su dispanzeri i
slube za: decu, kolsku decu, omladinu i studente, ene, odraslo stanovnitvo, zaposlene u
industriji i saobracaju, kucno lecenje, hitnu medicinsku pomoc, patronau, mentalno
zdravlje, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, dijagnostiku (laboratorijska, radioloka,
ultrazvucna), a u stomatologiji - za preventivnu i decju stomatologiju, ortodonciju, bolesti
usta i zuba, oralnu hirurgiju i protetiku. Domovi zdravlja i navedeni zavodi imaju vrlo
razvijene i konsultativno specijalisticke slube iz oblasti interne medicine, oftalmologije,
otorinolaringologije, psihijatrije i neurologije, a u realizaciji preventivnih programa ucestvuju
i brojni strucni saradnici kao to su psiholozi, defektolozi i dr.
Mreu zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zatite, prema stanju krajem 2001.
godine, cini 16 domova zdravlja i 8 zavoda i u njima: 22 ogranka, 101 zdravstvena stanica
(66 u naseljima i 35 u preduzecima i ustanovama), 228 ambulanti (79 u naseljima, 67 u
preduzecima i ustanovama i 82 u kolama). Koriceno je ukupno 375 objekata, povrine
199.870 m2 (123 m2 na 1.000 stanovnika).
U zdravstvenim objektima nalazi se preko 940 jedinica primarne zdravstvene zatite.
Najvie je radnih punktova u stomatologiji (216), zatim u optoj medicini (137),
zdravstvenoj zatiti radnika (109), dispanzerskoj zatiti kolske dece i omladine (64),
predkolske dece (60) i ena (56).
Ovako razvijenom mreom ustanova primarne zdravstvene zatite i adekvatnom
teritorijalnom rasporedenocu objekata, optimalnom pokrivenocu zdravstvenim radnicima i
saradnicima, kao i celodnevnom otvorenocu (od 7 - 19 casova), ostvaren je visok nivo
dostupnosti usluga primarne zdravstvene zatite i zadovoljavajuci obim koricenja tih
usluga. Ilustracije radi, navodimo da u Beogradu dnevno oko 35.000 gradana kontaktira
lekare u primarnoj zdravstvenoj zatiti, da se obavi 15.000 specijalisticko-konsultativnih
pregleda (od cega jedna trecina u ustanovama primarne zdravstvene zatite a ostalo u
poliklinikama bolnickih ustanova), ostvari 7.000 poseta kod stomatologa i izvri 400
intervencija ekipa hitne medicinske pomoci i u kucnom uslovima svakodnevno leci preko
1.300 gradana.
Prostorni kapaciteti ustanova primarne zdravstvene zatite su zadovoljavajuci, najcece su
namenski gradeni. Potrebe za irenjem mree objekata primarne zdravstvene zatite
postoje u nekim novoizgradenim naseljima kao to su Borca, Vidikovac, Kaluderica i
javljace se i ubuduce sa irenjem grada.

12.1.1 USTANOVE PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZATITE PO BEOGRADSKIM

OPTINAMA
DOMOVI ZDRAVLJA
DOM ZDRAVLjA "DR SIMO MILOEVIC" - CUKARICA
CENTRALNI OBJEKAT Poeka 82-88
OGRANAK ARKOVO Nike Strugara 4a
OGRANAK ELEZNIK Titova 10
ZDRAVSTVENA STANICA Sremcica Beogradska 150
ZDRAVSTVENA STANICA Umka Ilije Babica 9
ZDRAVSTVENA STANICA Ruanj Ruanj, Beogradska
ZDRAVSTVENA STANICA Velika Motanica Velika Motanica
ZDRAVSTVENA STANICA Ostrunica Karadordeva 2
ZDRAVSTVENA STANICA Cukaricka padina Stevana urdevica br.3
ZDRAVSTVENA STANICA "Jugopetrol" Radnicka br.3
ZDRAVSTVENA STANICA "Lola Korporacija" eleznik, Jedinstvo 2
ZDRAVSTVENA STANICA "Jugopetrol" Novi Beograd, Milentija Popovica 1
AMBULANTA "Hemijska kola" Ljeka 82
AMBULANTA O.."Filip Kljajic-Fica" Nikolaja Gogolja 40
AMBULANTA O.."Banovic Strahinja" Kneza Vieslava 15
AMBULANTA O.. "M.Popovic" arkovo, Crveno barjace 6
AMBULANTA O.."orde Krstic" ivka Nastica-Babe 12
AMBULANTA O.."Milo Crnjanski" Banovo Brdo, orda Ognjanovica 2
AMBULANTA O.."Vladimir Nazor" eleznik, Vl. Nazora 2
AMBULANTA O.. "Josif Pancic" Poeka 52
AMBULANTA - obdanite "Sveti Sava" Poeka 26
DOM ZDRAVLjA "SAVSKI VENAC"
CENTRALNI OBJEKAT Pasterova 1
I ZDRAVSTVENA STANICA Lomina 37
II ZDRAVSTVENA STANICA Vojvode Milenka 6
IV ZDRAVSTVENA STANICA Gornjacka20
V ZDRAVSTVENA STANICA Koste Glavinica 5
VI ZDRAVSTVENA STANICA Lopudska 1
ZDRAVSTVENA STANICA BIGZ Vojvode Miica 17
ZDRAVSTVENA STANICA JRB Kneza Miloa 82
AMBULANTA BIP Vojvode Putnika 5
AMBULANTA sred.med.kola Deligradska 31
AMBULANTA O.. "Vojvoda Miic" Dr Milutina Ivkovica 2
AMBULANTA O.. "Isidora Sekulic" Gavrila Principa 42
KOLSKI DISPANZER Vojvode Milenka 37
DOM ZDRAVLjA "NOVI BEOGRAD"
CENTRALNI OBJEKAT Goce Delceva 30
OGRANAK Blok 44 Nehruova 53
OGRANAK Dispanzer med.rada Omladinskih brigada 104
ZDRAVSTVENA STANICA Ledine Beanija, Rumska 5
ZDRAVSTVENA STANICA blok 28 panskih boraca 42
ZDRAVSTVENA STANICA Beanijska kosa Dr Teodora Borockog 15
AMBULANTA Sava Centar Milentija Popovica 9
AMBULANTA "Otvoreni trni centar" Otvoreni trni centar

AMBULANTA blok 21 Bulevar Lenjina 9

AMBULANTA Staro Sajmite Staro Sajmite bb
AMBULANTA Brodogradilite Beograd Savski Nasip 7
AMBULANTA "Beogradske elektrane" Savski Nasip 11
AMBULANTA Obdanite "Srna" Omladinskih Brigada 106
AMBULANTA Obdanite "Istok" Jurija Gagarina 168
AMBULANTA O.. "Ratko Mitrovic" Omladinskih Brigada 58
AMBULANTA O.. "uro Strugar" III Bulevar 148
AMBULANTA O.. "Mladost" Gandijeva 93
AMBULANTA O.. "7 Sekretara SKOJa" Milentija Popovica 72
AMBULANTA O.. "Marko Orekovic" Otona upancica 30
AMBULANTA O.. "Milan Rakic" Vojvodanska 62
AMBULANTA O.. "Duko Radovic" Bulevar AVNOJa 112
AMBULANTA O.. "Uicka Republika" Jurija Gagarina 78
AMBULANTA O.. "Branko Radicevic" Jurija Gagarina 195
AMBULANTA O.. "Radoje Domanovic" Bul.Umetnosti 31a
AMBULANTA O.. "20 Oktobar" Omladinskih brigada 128
AMBULANTA O.. "Ivan Gundulic" Narodnih Heroja 12
AMBULANTA O.. "Vladimir Ilic-Lenjin" Otona upancica 4
AMBULANTA "IX Gimnazija" Goce Delceva 41
AMBULANTA "X Gimnazija" Proleterske solidarnosti 1a
AMBULANTA "Kron" Autoput 55
AMBULANTA "NIS Energogas" Autoput 11
AMBULANTA "Galenika" Batajnicki put bb
DOM ZDRAVLjA "PALILULA"
CENTRALNI OBJEKAT Knez Danilova 16
OGRANAK (SEKTOR) "KARABURMA" Pane ukica 7
OGRANAK (SEKTOR) "DUNAVSKI VENAC" Krnjaca Grge Andrijanovica 8
ZDRAVSTVENA STANICA OVCA Borisa Kidrica 59
ZDRAVSTVENA STANICA Padinska skela Padinska skela Nova
ZDRAVSTVENA STANICA Borca-Greda III Bratstva Jedinstva 115
ZDRAVSTVENA STANICA Borca Ivana Milutinovica 10
ZDRAVSTVENA STANICA "Minel" Uralska 3
ZDRAVSTVENA STANICA "Partizanski put" Stari grad, Carli Caplina 18
ZDRAVSTVENA STANICA "PTT" Palmoticeva 2
ZDRAVSTVENA STANICA "Jugosl.kombinat sport" Vinjicka 81
ZDRAVSTVENA STANICA "Ind.broja i lakova "Duga" Viline vode bb
ZDRAVSTVENA STANICA "BVK" Vinjicka 15
ZDRAVSTVENA STANICA "BPK" ure akovica 90
DISPANZER MEDICINE RADA Vojvode Vuka 10
AMBULANTA Vinjicka banja Sestara Bukumirovic
AMBULANTA Slanci Slanci, M.Tita 4b
AMBULANTA Besni Fok Padin.sk.naselje Besni fok
AMBULANTA Vrbovski Padin.sk.naselje Vrbovski
AMBULANTA Kovilovo Padin.sk.naselje Kovilovo
AMBULANTA Dunavac Padin.sk.naselje Dunavac
AMBULANTA Glogonski Rit Padin.sk.naselje Glogonski rit
AMBULANTA Jabucki Rit Padin.sk.naselje Jabucki rit
AMBULANTA Kote Kote, Zdravka Kolara 1a
AMBULANTA m.r."Grmec" Pancevacki put 85

AMBULANTA "Trudbenik" Slanacki put 26

AMBULANTA "Indus.mesa Slavija" 29. novembra 115
AMBULANTA "Trnica" Viline vode bb
AMBULANTA "Frikom" Padin.skela Industrij.naselje bb
AMBULANTA Kartonka "Avala" Ada Huja 9
AMBULANTA O.. "Stevan Sremac" Borca, Trg oslobodenja 3
AMBULANTA O.. "Veljko Vlahovic" Borca greda, Kovilovska 1
DOMU ZDRAVLjA "STARI GRAD"
CENTRALNI OBJEKAT Simina 27
OGRANAK Zubna poliklinika "Maestik" Obilicev venac 30
OGRANAK Medicina rada "Centar" Dorda Vaingtona 19
ZDRAVSTVENA STANICA "Dorcol" Dubrovacka 24-26
ZDRAVSTVENA STANICA "Energoprojekt" Novi Beograd, Bul.Lenjina 12
AMBULANTA "Komgrap" Zvezdara, Severni Bulevar 2
AMBULANTA "David Pajic"-Minel ure akovica 29
AMBULANTA "Borba" Trg Nikole Paica 7
AMBULANTA "Jugoped" Terazije 10
AMBULANTA "Centrotekstil" Sremska 2
AMBULANTA "Beko" Donjogradski bulevar 6
AMBULANTA "Banke" Obilicev venac 4
ZDRAVSTVENA STANICA "Rige od Fere" Rige od Fere 9
AMBULANTA "Koste Stojanovica" Koste Stojanovica 2
AMBULANTA "uro akovic" ure akovica 1
AMBULANTA "Cetinjska" Cetinjska 15
AMBULANTA "Kondina" Kondina 3
AMBULANTA "Toplicin venac" Toplicin venac 29
AMBULANTA "GSB" Dobracina 53
AMBULANTA "Partizan" Savski venac, Humska 1
AMBULANTA "Politika" Obilicev venac 4
AMBULANTA "Mostogradnja" N.Beograd, Savski nasip bb
AMBULANTA "RKB" Knez Mihajlova 5
AMBULANTA "Elektroprivreda Srbije" Vodovac, Rovinjska 14
AMBULANTA K "Momcilo Popovic" Duanova 23
AMBULANTA "OC pravno-birotehnicka kola" Lole Ribara 48
AMBULANTA "OC Nikola Tesla" Narodnog fronta 31
AMBULANTA O.. "Braca Baruh" Visokog Stevana 11
AMBULANTA O.. "Kralj Petar" Marala Birijuzova 43
AMBULANTA O.. "Mihajlo Petrovic-Alas" Jovanova 22
AMBULANTA O.. "ure akovic" Francuska 32
AMBULANTA "Petar Drapin" Bul.Vojvode Bojovica 2
AMBULANTA "I Beogradska gimnazija" Duanova 61
AMBULANTA "I Ekonomska kola" Cetinjska 6
AMBULANTA Pred.ustanova "Skadarlija" Dalmatinska 1
AMBULANTA O.. "Vuk Karadic" Takovska 4
AMBULANTA Tehnicka kola Hilandarska 1
DOM ZDRAVLjA "RAKOVICA"
CENTRALNI OBJEKAT Kraljice Jelene 22
OGRANAK RAKOVICA Kraljice Jelene 11
OGRANAK KANAREVO BRDO Srpskih udarnih brigada 6

ZDRAVSTVENA STANICA Labudovo brdo L.brdo, Krajike divizije 57

ZDRAVSTVENA STANICA Resnik Edvarda Grige 18
ZDRAVSTVENA STANICA "21 Maj" Oslobodenja 1
ZDRAVSTVENA STANICA "IMR" Patrijarha Dimitrija 7
ZDRAVSTVENA STANICA "Rekord" Patrijarha Dimitrija 14
ZDRAVSTVENA STANICA "ZIN" Pionirska 2
AMBULANTA O.. "ura Jakic" Kanarevo brdo 2
AMBULANTA O.. "Niklola Tesla" Dr M.Petrovica 6
AMBULANTA O.. "Franc Preern" Stanka Paunovica 45
AMBULANTA O.. "Kosta Abraevic" S. Miljkovica 83
AMBULANTA O.."Vladimir Rolovic" Omladinsko etalite 10
AMBULANTA O.. "14 Oktobar" Gocka 40
AMBULANTA O.. "Ivo Andric" I.Micurina 38/a
AMBULANTA O.. "Branko Copic" Partizanka 73
ZDRAVSTVENA STANICA "Jugostroj" Patrijarha Dimitrija 12
AMBULANTA MOC "Radoje Dakic" Mika Kranjca br 17
AMBULANTA Srednje kole "Petar Lekovic" Vukasoviceva 21
DOM ZDRAVLjA "VRACAR"
CENTRALNI OBJEKAT Mate Vidakovica 16
OGRANAK Stomatologija Ivana Milutinovica 15
ZDRAVSTVENA STANICA "Luj Paster" Duana Bogdanovica 18
AMBULANTA hotel "Interkontinental" N.Beograd, Vladimira Popovica 10
AMBULANTA O.. "Sveti Sava" Avalska 8
AMBULANTA O.. "Sava Kovacevic" Vojvode Dragomira 5
AMBULANTA O.. "Svetozar Markovic" Hadi Milentije 64
AMBULANTA O.. "Vladislav Ribnikar" Kralja Milutina 10
AMBULANTA u Elektrodistribuciji Masarikova 2
AMBULANTA Opte medicine Ivana Milutinovica 15
DOM ZDRAVLjA "VODOVAC"
CENTRALNI OBJEKAT Krivolacka 4-6
OGRANAK "Dr A.Jelicic" Metroviceva 34
OGRANAK "umice" Ustanicka 124a
ZDRAVSTVENA STANICA Ripanj-Centar Avalska 62
ZDRAVSTVENA STANICA Banjica Bulevar JNA 92-94
ZDRAVSTVENA STANICA Kumodra-selo Vojvode Stepe 571
ZDRAVSTVENA STANICA "Vojvode Stepe" Vojvode Stepe 226
ZDRAVSTVENA STANICA "Jove Ilica" Jove Ilica 150
ZDRAVSTVENA STANICA Beli potok Beli potok, Avalska 64
ZDRAVSTVENA STANICA "Jajinci" Jajinci, Bul.JNA 86
ZDRAVSTVENA STANICA u med.rada"G.Vodovac" Bilecka 57
ZDRAVSTVENA STANICA "Zuce" Zuce, XIV Nova bb
ZDRAVSTVENA STANICA "Ripanj-Prnjavor Ripanj, Put za Pavicevac bb
AMBULANTA "Kumodra II" Kumodraka 380
AMBULANTA "Ripanj-Minel" Ripanj, Put za koloniju 55
AMBULANTA O.. "Veselin Maslea" Kumodraka 72
AMBULANTA O.. "Karadorde" Jove Ilica 2
AMBULANTA O.. "Vasa Carapic" Beli potok, Vase Carapica 55
AMBULANTA O.. "Filip Filipovic" Bulevar JNA 317
AMBULANTA O.. "Maksim Gorki" Maksima Gorkog 94

AMBULANTA OC "II Ekonomska" Gospodara Vucica 50

AMBULANTA O.. "Bora Stankovic" Paunova 19a
AMBULANTA O.. "Branislav Nuic" Zaplenjska 45
AMBULANTA O..C."Dimitrije Tucovic" Vojvode Stepe 82
AMBULANTA O.. "Janko Veselinovic" Umcarska 312
AMBULANTA O..C. "Ruder Bokovic" Grcica Milenka 71
OBDANITE "Sestre Bukumirovic" Ignjata Jova 69
AMBULANTA "Autoremont" Vojvode Stepe 352
AMBULANTA Informatika" Stari graad, Jevrejska 32
AMB.Instit.za ispitivanje materijala Savski venac, Vojvode Miica 43
ZDRAVSTVENA STANICA "Medakovic III Borivoja Stevanovica 41
ZDRAVSTVENA STANICA "Ripanj Brdani" Ripanj, Brdanska bb
DOM ZDRAVLjA "ZEMUN"
CENTRALNI OBJEKAT Rade Koncara 46
OGRANAK Dispanzer opte medicine Trg JNA 7
OGRANAK Batajnica Mitraljetina 1
ZDRAVSTVENA STANICA Lazara Savatica 3A
ZDRAVSTVENA STANICA Toplicka 3
ZDRAVSTVENA STANICA Surcin Vojvodanska 109
ZDRAVSTVENA STANICA Surcin Vojvodanska 111
ZDRAVSTVENA STANICA Ugrinovci 20 nova bb
ZDRAVSTVENA STANICA Dobanovci Marala Tita 11
ZDRAVSTVENA STANICA Jakovo Palih Boraca 1
ZDRAVSTVENA STANICA Boljevci Brace Veselinovic 4
ZDRAVSTVENA STANICA "Zmaj" Autoput 22
AMBULANTA Hitna pomoc Surcin Vojvodanska 111
LABORATORIJA Surcin Marala Tita 8
AMBULANTA "Zemun - Galenika" Momcila Radivojevica 34 (prostor.)
AMBULANTA Zemun polje Duana Madaricica 7
AMBULANTA Becemen 11 Oktobra 4
AMBULANTA Petrovcic Brace Ljubinkovica 2
AMBULANTA Progar 12 Avgusta 1
AMBULANTA opte med."13 maj" Ekonomija "13 maj"
AMBULANTA "Ikarus" Autoput 24
AMBULANTA "Geomaina" Batajnicki drum bb
AMBULANTA "Galenika" Triglavska 14
AMBULANTA "Grmec" Autoput 24
AMBULANTA "Industrija obuce" Tvornicka 14
AMBULANTA "TIZ" Cara Duana 212 (ne radi)
AMBULANTA "Teleoptik" Cara Duana 139
AMBULANTA "Insa" Trcanska 21
AMBULANTA "EI" Batajnicki drum 23
AMBULANTA "Moma Stanojevic" Batajnicki drum bb
AMBULANTA O.: "Majka Jugovic" Gradski park 9
AMBULANTA O.. "Rade Koncar" Zlatiborska 44
AMBULANTA O.. "Petar Kocic" Prvomajska 79
AMBULANTA O.. "Gavrilo Princip" Krajika 34
AMBULANTA O.. "Sutjeska" Zadrugarska 1
AMBULANTA O.. "Sonja Marinkovic" Alaska 17
AMBULANTA O.. "Desanka Maksimovic" Vojvodanska 1

AMBULANTA O.. "Ilija Bircanin" Brace Krnjeevac 2

AMBULANTA O.. "Branko Radicevic" Brace Mihajlovic 2
AMBULANTA O.. Vuk Karadic" Surcin Bratstva Jedinstva bb
AMBULANTA O.. "Radivoj Popovic" Prizrenska 37
AMBULANTA "Gimnazija" Gradski Park 1
DOM ZDRAVLjA "ZVEZDARA"
CENTRALNI OBJEKAT Olge Jovanovic 11
ZDRAVSTVENA STANICA "Severni bulevar" Veljka Dugoevica 44
ZDRAVSTVENA STANICA N.Mirjevo Grge Jankesa 12
ZDRAVSTVENA STANICA S.Mirjevo Vitezova, Karadordeve zvezde 22
ZDRAVSTVENA STANICA V.M.Lug Nikole Grulovica 18
ZDRAVSTVENA STANICA M.M.Lug Bulevar Revolucije 532
AMBULANTA "Trudbenik" L.Milovanovica 66
AMBULANTA "Hidrotehnika" Ustanicka 244
AMBULANTA "IPM" Vojislava Ilica 141
AMBULANTA "Partizanka" Cirila Metodija 8
AMBULANTA "Kluz" Mite Ruica 8
ZDRAVSTVENA STANICA Pop Stojanova 3
ZDRAVSTVENA STANICA Dalmatinska 104
ZDRAVSTVENA STANICA N.Mirjevo 16. Oktobra 9 - Stojcino Brdo
AMBULANTA "Metal" Vojislava Ilica 143
AMBULANTA "7. Juli" 10 Avijaticara 4
AMBULANTA "Kosmaj" Mije Kovacevica 6
AMBULANTA "Mihajlo Pupin" Volgina 15
AMBULANTA O.. "1300 kaplara" Stanka Vraza 63
AMBULANTA O.. "Desanka Maksimovic" Ustanicka 246
AMBULANTA "Mainski centar Beograd" Baje Sekulica 39
AMBULANTA O.. "Stevan Sindelic" Milana Rakica 1
DOM ZDRAVLjA "GROCKA"
CENTRALNI OBJEKAT Grocka, Srpsko grckog prijateljstva 17
OGRANAK Vinca Smederevski put bb
ZDRAVSTVENA STANICA Umcari Moe Pijade 32
ZDRAVSTVENA STANICA Vrcin Vrcin, eleznicki put bb
ZDRAVSTVENA STANICA Kaluderica Kaluderica, Kralja Petra prvog bb
ZDRAVSTVENA STANICA Begaljica Begaljica, Borisa Kidrica bb
AMBULANTA Ritopek Ritopek, Beogradska 5
AMBULANTA Zaklopaca Zaklopaca, JNA 1
AMBULANTA Brestovik Brestovik, Mice Stojkovica 2
AMBULANTA Kamendol Kamendol, 21 Avgusta 118
AMBULANTA Draanj Draanj, Vuckova 26
AMBULANTA Pudarci Pudarci, Palih boraca 21a
DOM ZDRAVLjA "MLADENOVAC"
CENTRALNI OBJEKAT ivomira Savkovica 15
ZDRAVSTVENA STANICA Kovacevac Kovacevac
ZDRAVSTVENA STANICA V.Krsna Velika Krsna
ZDRAVSTVENA STANICA Jagnjilo Jagnjilo
ZDRAVSTVENA STANICA Velika Ivanca Velika Ivanca
ZDRAVSTVENA STANICA Vlako polje Vlako polje
AMBULANTA Dubona Dubona

AMBULANTA epin epin

AMBULANTA Koracica Koracica
AMBULANTA Markovac Markovac
AMBULANTA Senaja Senaja
AMBULANTA Rabrovac Rabrovac
AMBULANTA Pruatovac Pruatovac
AMBULANTA Meduluje Meduluje
DOM ZDRAVLjA "SOPOT"
CENTRALNI OBJEKAT Jelice Milovanovic 12
OGRANAK RALjA Bate Mirkovic 12
AMBULANTA Ducina Ducina Lj. Ivkovica - uce 56
AMBULANTA Mala Ivanca Mala Ivanca - Trg Bratstva i jedinstva 1
AMBULANTA Guberevac Guberevac - Kosmajska 15
AMBULANTA Mali Poarevac Mali Poarevac Kosmajski trg 1
AMBULANTA Mali Popovic Mali Popovic
AMBULANTA Parcane Parcane bb
AMBULANTA Stojnik Stojnik
AMBULANTA Rogaca Rogacac Kosmajska 155
AMBULANTA Drlupe Drlupe
AMBULANTA Sibnica Sibnica
DOM ZDRAVLjA "OBRENOVAC"
CENTRALNI OBJEKAT Vojvode Miica 231
ZDRAVSTVENA STANICA Grabovac Grabovac bb
ZDRAVSTVENA STANICA Stubline Stubline bb
ZDRAVSTVENA STANICA Zabreje Radnicka 1
ZDRAVSTVENA STANICA Skela abacki put
ZDRAVSTVENA STANICA Draevac Draevac bb
ZDRAVSTVENA STANICA mr "Baric" Krug I Iskre
ZDRAVSTVENA STANICA "Nikola Tesla" Uce Krug TE "Nikola Tesla"
AMBULANTA Zvecka Zvecka, D. Vukovica - Korcagina bb
AMBULANTA Krstinska Krstinska, Mladost bb
AMBULANTA Mala Motanica Mala Motanica bb
AMBULANTA Uce Uce, Dugopolje 1
AMBULANTA TE "Nikola Tesla-A" Urovci, Industrijska zona bb
AMBULANTA PRVA ISKRAa Baric, Baricka reka bb
DOM ZDRAVLjA "LAZAREVAC"
CENTRALNI OBJEKAT Dr orda Kovacevica 27
OGRANAK Vanbolnicko porodilite Dr orda Kovacevica 27
OGRANAK Antituberkulozni dispanzer Dr orda Kovacevica 27
ZDRAVSTVENA STANICA V.Crljeni Veliki Crljeni, kolonija tek
ZDRAVSTVENA STANICA Rudovci Rudovci, Radnicka kolonija bb
ZDRAVSTVENA STANICA Vreoci Vreoci, Bore Vukica 1a
AMBULANTA Stepojevac Stepojevac, Ibarski put bb
AMBULANTA Dubovica Dubovica
AMBULANTA Tamnava Kalenic
AMBULANTA Baroevac Baroevac, Milorada Labudovica - Labuda 30
AMBULANTA Mirosaljci Mirosaljci
AMBULANTA Junkovac Junkovac

AMBULANTA Brajkovac Brajkovac

AMBULANTA Zeoke Zeoke
AMBULANTA Trbunica Trbunica
DOM ZDRAVLjA "BARAJEVO"
CENTRALNI OBJEKAT Svetosavska 91
ZDRAVSTVENA STANICA Vranic Cedomira oincevica 95
ZDRAVSTVENA STANICA Beljina Trg VI Licke Divizije 22
AMBULANTA Veliki Borak Trg Palih boraca 1
ZAVODI
1. GRADSKI ZAVOD ZA ZATITU ZDRAVLJA 29. novembra 54a
2. GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOC Frane D'Eperea 5
Stanice hitne medicinske pomoci:
- VODOVAC Ignjata Joba 37
.- ZEMUN - Centar Karadordev Trg br.4
- Galenika Triglavska br.4
- Batajnica Mitraljetina br.1
- Surcin Vojvodanska 80
- ZVEZDARA Baje Sekulica 172
- PALILULA - Centar Cvijiceva 88
- Krnjaca Grge Andrijanovica 8
- NOVI BEOGRAD Nehruova 53 (Blok 44)
- STARI GRAD Kralja Petra 10a (7. juli)
- RAKOVICA - Centar Pilota Ratka Jovanovica 2
- Petlovo brdo Alije Alijagica 28
- CUKARICA - Centar Nike Strugara 4a
- eleznik Titova 10
- Sremcica Beogradska 180
2. ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZATITU RADNIKA TP "BEOGRAD"
- CENTRALNI OBJEKAT Slobodana Penezica Krcuna 23
- ZDRAVSTVENA STANICA "TP" Savski trg 1a
- ZDRAVSTVENA STANICA Bircaninova 37
- ZDRAVSTVENA STANICA "LASTA" Niki put 4
- ZDRAVSTVENA STANICA "MAKI" Lole Ribara bb
- Z.S. ELEZNICKO-OBRAZOVNI CENTAR" Zdravka Celara 14
- Z.S. "ZEMUN POLjE" Novosadski put bb
- Z.S. "VUKOV SPOMENIK" Ruzveltova bb
- ZDRAVSTVENA AMBULANTA "DUNAV" ure akovica 37
- ZDRAV. AMB. BGD. AUTOBUSKA STANICA eleznicka 4
- AMBULANTA OPTE MEDICINE SAVEZNE SKUPTINE Kralja Aleksandra 1
- AMBULANTA OPTE MEDICINE GSUP-a 29. novembra 107
- AMBULANTA OPTE MEDICINE SIV Bulevar Mihajla Pupina 2
- AMBULANTA OPTE MEDICINE KOLA MILICIJE ZEMUN Cara Duana 193
- AMBULANTA OPTE MEDICINE RIV Nemanjina 24-30
- AMBULANTA OPTE MEDICINE MUP SRBIJE Kneza Miloa 101
- AMBULANTA OPTE MEDICINE MUP SRBIJE Bulevar AVNOJ-a 104
- AMBULANTA OPTE MEDICINE U SAVEZNOM MUP-u Sarajevska 34a
- AMBULANTA OPTE MEDICINE POLICIJSKE AKADEMIJE Bilecka 57

3. ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZATITU RADNIKA

MINISTARSTVA UNUTRANjIH POSLOVA Durmitorska 9
4. ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZATITU STUDENATA
- CENTRALNI OBJEKAT Proleterskih brigada 57
- ZDRAVSTVENA STANICA "STUDENTSKI GRAD" Novi Beograd, Blok 1
- AMB.OPTE MED.STUDENTSKI DOM "KARABURMA Mije Kovacevica bb
5. GRADSKI ZAVOD ZA BOLESTI PLUCA I ZATITU OD TUBERKULOZE
- CENTRALNI OBJEKAT Rifata Burdevica 33
- DISPANZER ZA BOLESTI PLUCA I TBC ZEMUN Cara Duana 178
- DISPANZER ZABOLESTI PLUCA I TBC OBRENOVAC B. Davidovic 10
6. GRADSKI ZAVOD ZA KONE I VENERICNE BOLESTI Dorda Vaingtona 17
7. GRADSKI ZAVOD ZA GERONTOLOGIJU, KUCNO LECENjE I NEGU Kralja Milutina
52/I
8. ZAVOD ZA VAZDUHOPLOVNU MEDICINU JAT-a Aerodrom Beograd
9. REPUBLICKI ZAVOD ZA SPORT Kneza Vieslava 72
Prostorni raspored ustanova primarne zdravstvene zatite prikazan je u Vol.B Karta 51.
Mrea ustanova primarne zdravstvene zatite (ZDRAMRE).
12.2 ODABRANE DIJAGNOZE RESPIRATORNIH OBOLJENJA UTVRENIH U
PRIMARNOJ
ZDRAVSTVENOJ ZATITI
tetno delovanje zagadujucih materija prisutnih u resursima ivotne sredine, u ovom
slucaju govorimo o vazduhu, dovode do promene kvaliteta vazduha i na taj nacin do
porasta potencijalno negativnih uticaja na zdravlje i to na vie nacina:
- intenzivna izloenost toksicnim materijama moe uzrokovati akutne zdravstvene efekte,
- izloenost niim koncentracijama (niim od dozvoljenih) tetnih materija kroz dui
vremenski period moe dovesti do hronicnih oboljenja,
- izloenost pojedinim tetnim materijama moe izazvati genetske promene, smanjenje
imunoloke sposobnosti, izazivanje subklinickih iritacija, neprijatnih osecaja i uticaj na
pogoranje postojece bolesti.
Zagadujuce materije prisutne u vazduhu spoljne sredine ne otecuju u istoj meri sva tkiva.
Na deistvo sumpordioksida, azotovih oksida i ozona najosetljiviji je respiratorni trakt.
Osnov mehanizma delovanja odvija se na alveolarnoj povrini pluca koju cini oko 150m2
nene vulnerabilne membrane izmedu krvi i vazduha. Veca zagadenja ometaju rad
cilijarnog epitela i mehanizam fogocitoze i na taj nacin onesposobljavaju pluca da odstrane i
detoksikuju tetne materije.
Na osnovu istraivanja u svetu, podataka iz literature kao i sopstvenih ispitivanja potvrdena
su mnoga tetna delovanja odredenih materija u vazduhu kao to su: napadi bronhijalne
astme u masovnim razmerama u slucajevima zagadenja vazduha specificnim zagadivacima;

lokalno dejstvo na sluzokou i kou, na respiratorne organe a u slucaju resorpcije gasova

promene metabolizma i alergicne manifestacije kod 10% stanovnitva.
U okviru ovog projekta izvrena je statisticka analiza morbiditeta odabranih respiratornih
oboljenja na teritoriji Beograda u periodu 1997 -2001 godina po optinama za tri dobne
grupe: predkolski, kolski uzrast i odrasli. Prostorna raspodela stope broja odredenih
dijagnoza prikazana je na kartama u Vol.B.
U primarnoj zdravstvenoj zatiti oboljevanje stanovnitva Beograda prati se u zdravstvenoj
zatiti predkolske dece, kolske dece i omladine, ena, odraslih i radno aktivnog
stanovnitva, evidentiranjem postavljenih dijagnoza u obrazac Izvetaj o utvrdenim
oboljenjima, stanjima i povredama (obrazac SI-06). Evidentiranje je razlicito i zavisi od toga
da li je u pitanju akutno ili hronicno oboljenje.
Jedna osoba moe da oboli od nekog akutnog oboljenja vie puta u toku godine i da bude
izlecena (npr. upala krajnika). Svaki put kada se to desi u pitanju je nova epizoda lecenja
koja je pracena odgovarajucom dijagnozom. Kada su u pitanju hronicna oboljenja,
dijagnoza se evidentira samo jednom, i to pri prvoj poseti lekaru, u toj kalendarskoj godini
(npr. lice ne moe da oboli dva puta od astme u toku godine).
Analizirajuci odredene dijagnoze respiratornih oboljenja i prosecne godinje stope
oboljevanja u periodu 1997-2001. god prema dobnim grupacijama i optinama stanovanja
moe se konstatovati sledece:
Karta 52. Dijagnoze respiratornih oboljenja utvrdenih u primarnoj zdravstvenoj zatiti Pharyngitis acuta et tonsillitisacuta J02 - J03 (ZDRAPHAR) - Akutno zapaljenje drela i
krajnika
Ovo su najucestalija oboljenja kod stanovnika Beograda. Najcece se javljaju kod
predkolske dece, a zatim u kolskom uzrastu.
Predkolski uzrast: Od ovog oboljenja najcece su obolevala deca na teritoriji optina Novi
Beograd (3-4 puta godinje), Vodovac, Zemun, Grocka (2-3 puta), a najmanje u optinama
Savski venac, Palilula i Vracar (1-2 puta).
kolski uzrast: Najvie obolelih u ovom uzrastu je evidentirano u optinama Zemun,
Vodovac i Grocka (po jedna epizoda godinje), a najmanje u Rakovici, Zvezdari i Paliluli
(prosecno jednom svake druge godine).
Odrasli: Kod odraslih ove dijagnoze najcece su evidentirane u optinama Savski venac,
Vracar (2-3 puta godinje) i Cukarica (1-2 puta), a najmanje u Zvezdari, Zemunu i Paliluli
(jednom godinje).
Karta 53. Dijagnoze respiratornih oboljenja utvrdenih u primarnoj zdravstvenoj zatiti Infectiones tractus respiratoriisuperioris multiplices acutae loci non specificatis J00 - J01, J05
- J06 (ZDRAINFE) - Akutne infekcije gornjih delova sistema za disanje
Po ucestalosti ovo je druga po redu grupa oboljenja sistema za disanje i karakteristicna je
za predkolski uzrast.

Predkolski uzrast: Od ovih oboljenja najcece su obolevala deca na teritoriji optina

Rakovica (1-2 puta godinje), Zvezdara i Vodovac (jednom godinje), a najmanje u
optinama Stari grad, Zemun i Grocka (prosecne godinje stope 97,8-173,5/1000).
kolski uzrast: Najvie obolelih u ovom uzrastu je evidentirano u optinama Novi Beograd,
Vracar i Vodovac (po jedna epizoda svake druge godine), a najmanje u Starom gradu,
Zemunu i Grockoj (stope 97,8-173,5/1000).
Odrasli: Kod odraslih ove dijagnoze najcece su evidentirane u optinama Vracar, Savski
venac i Stari grad (163,6-65,9/1000), a najmanje u Zemunu, Paliluli i Grockoj
(22,5-31,4/1000).
Karta 54. Dijagnoze respiratornih oboljenja utvrdenih u primarnoj zdravstvenoj zatiti Bronchitis acuta etbronchiolitis acuta J20 - J21 (ZDRABRON) - Bronhitis i bronhiolitis
Ova oboljenja su dominantnija kod dece predkolskog uzrasta i neto manje u kolskom
uzrastu.
Predkolski uzrast: Od ovih oboljenja najcece su oboljevala deca na teritoriji optina:
Rakovica, Vracar i Stari grad (stope 293,9-247,6/1000); a najmanje u optinama: Novi
Beograd, Zvezdara i Savski venac (stope 96,3-160,3/1000).
kolski uzrast: Najvie obolelih u ovom uzrastu je evidentirano u optinama: Vracar, Stari
grad i Vodovac (stope 107,6-84,3/1000); a najmanje u optinama: Zvezdara, Novi
Beograd i Rakovica (37,6-55,5/1000).
Odrasli: Kod odraslih ove dijagnoze najcece su evidentirane u optinama: Savski venac,
Stari grad i Vracar (stope 72,8-53,0/1000); a najmanje u optinama: Palilula, Novi Beograd
i Vodovac (stope 19,4-23,6/1000).
Karta 55. Dijagnoze respiratornih oboljenja utvrdenih u primarnoj zdravstvenoj zatiti Zapaljenje dunica, emfizem i druge obstruktivne bolesti pluca J40 - J44, (ZDRAZAPA) Hronicna opstruktivna oboljenja pluca
Iako je za nastanak hronicnih oboljenja potrebno vie vremena i ove dijagnoze su ucestalije
u pretkolskom uzrastu
Predkolski uzrast: Od ovih oboljenja najcece su obolevala deca na teritoriji optina:
Zvezdara, Palilula i Stari grad (stope 107,3-53,5/1000); a najmanje u optinama: Novi
Beograd, Rakovica i Zemun (stope 6,2-31,1/1000).
kolski uzrast: Najvie obolelih u ovom uzrastu je evidentirano u optinama: Palilula,
Vodovac i Vracar (stope 26,0-18,5/1000); a najmanje u optinama: Novi Beograd, Zemun i
Rakovica (stope 1,8-7,9/1000).
Odrasli: Kod odraslih ove dijagnoze najcece su evidentirane u optinama: Savski venac,
Grocka i Vodovac (stope21,6-19,2/1000); a najmanje u optinama: Cukarica, Palilula i
Novi Beograd (stope 6,5-9,0/1000).
Karta 56. Dijagnoze respiratornih oboljenja utvrdenih u primarnoj zdravstvenoj zatiti Asthma bronchiale J45 - J46 (ZDRAASTM) - Astma

Astma je hronicno oboljenje sa ireverzibilnim promenama u tkivu. Poslednjih godina se sve

vie evidentira u mladem uzrastu
Predkolski uzrast: Najcece dijagnoze ovog oboljenja evidentirane su na teritoriji optina:
Vracar, Rakovica i Cukarica (prosecne godinje stope 38,0-31,0/1000); a najmanje u
optinama: Savski venac, Novi Beograd i Zvezdara (stope 6,4-11,4/1000).
kolski uzrast: Najvie obolelih u ovom uzrastu je evidentirano u optinama: Vracar,
Grocka i Novi Beograd (stope 22,9-13,1); a najmanje u optinama: Zvezdara, Zemun i
Cukarica (stope 2,6-5,4/1000).
Odrasli: Kod odraslih ove dijagnoze najcece su evidentirane u optinama: Savski venac,
Grocka i Zemun (stope 11,6-7,6/1000); a najmanje u optinama: Palilula, Cukarica i
Vodovac (stope 2,8-3,8/1000).

13. LITERATURA I DOKUMENTACIJA

1.1 Towards a local sustainability profile: European common indicators - Technical report.
EU, 2000
1.2 Towards a local sustainability profile: European common indicators - Methodology Sheet,
EU, 2001
1.3 J.A .Bakkes et al: An Overview of Environmental Indicators. UNEP, 1994.
1.4 Habitat II - Urban Indicators Review. UNEP, 1995
1.5 CITY HEALTH PROFILES - How to Report on Health in your City. MacCarthy M. et al.,
WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 1997
1.6 HEALTHY CITY BASELINE INDICATORS QUESTIONNAIRE. WHO, Copenhagen,
1996
1.7 TOWARDS MORE SUSTAINABLE URBAN LAND USE: ADVICE TO THE
EUROPEAN COMMISSION FOR POLICY AND ACTION. EU, 2001
1.8 TOWARDS AN URBAN ATLAS - Assessmentof spatial data on 25 25 cities and urban
areas. Environmental issue report No. 30, European Environment Agency and European
Commission, Copenhagen, 2002
1.9 HEALTH FOR ALL IN THE TWENTY-FIRST CENTURY. WHO, Geneva, 1998.
1.10 EUROPEAN SUSTAINABLE CITIES & TOWNS CAMPAIGN. WHO, Copenhagen,
1999
1.11 EUROPEAN LOCAL AGENDA 21. WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 1999
1.12 CHARTER OF EUROPEAN CITIES AND TOWNS TOWARDS SUSTAINABILITY
THE
AALBORG CHARTER
Aalborg: European Conference on Sustainable Cities & Towns, 1994
1.13 Environment 2010 - Action programme: Our Future, Our Choice. European Commission,
Brussels, 2001
2.1 Generalni plan Beograda 2021 - Prednacrt plana. JUP Urbanistiki zavod Beograda,
2002.
2.2 TOWARDS MORE SUSTAINABLE URBAN LAND USE: ADVICE TO THE
EUROPEAN COMMISSION FOR POLICY AND ACTION. EU, 2001
2.3 Land Use, Land-Use Change, and Forestry. 2000. Special Report of the
Intergovernmental Panel on Climate Change. Geneva, 2001
2.4 Toovi S., Gburik V.: Integralno ekoloko vrednovanje grada Beograda. Poglavlje u
monografiji: Urbana sredina i zdravlje - Zdravstveni i ekoloki profil Beograda. Monografija.
Gradski zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 2000.
4.1 Atlas klime SFR Jugoslavije (1931-60). SHMZ, Beograd
4.2 Rezultati osmatranja Meteoroloke opservatorije u Beogradu u periodu 1887-1986.
RHMZ, Beograd, 1987.
4.3 Godinjaci Meteoroloke opservatorije Beograd - Zeleno brdo. SHMZ, Beograd
4.4 Godinjaci Meteoroloke opservatorije Beograd (Vraar). RHMZ, Beograd
4.5 Meteoroloki godinjaci I (klimatoloka osmatranja). SHMZ, Beograd
4.6 Guidance material on the calculation of climatic parameters used for building purposes.
Technical Note 187, WMO, Geneva, 1992
4.7 Gburcik, V., Gburcik, P., Matic-Besarabic, S, Hadzivukovic, S. (1999): Belgrade _ Urban
Climate - "STADTKLIMA / URBAN CLIMATES", World Net of the Cities, Freiburg,
http://www.stadtklima.de/
4.8 Climate Change 2001: Impacts, Adaptation & Vulnerability. Third Assessment Report of
the Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC), Geneva, 2002.
4.9 CLIMATE AND HEALTH. WHO, Geneva, 2002
4.10 Climate and Health. Fact Sheet No 266, WHO, Geneva, 2001

5.1 European Solar Radiation Atlas - Vol. I: Horizontal Surfaces, Vol. II: Inclined Surfaces.
Commission of the European Communities, Koeln, 1984
5.2 European Solar Radiation Atlas. Ecole des Mines de Paris, Paris, 2000
5.3 European Wind Atlas. Commission of the European Communities, Roskilde, 1989
5.4 City-RES Projects.EC, AGORES -A global Overview of Renewable Energy Sources, 2002
5.5 EUROPEAN UNION POLICY FOR RENEWABLE ENERGY SOURCES. European
Commission,
Brussels, 2000
5.6 DIRECTIVE 2001/77/EC of the European Parliament and of he Council on
the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the
internal electricity market, Official Journal L 283, 2001
5.7 Proposal for a decision of the European Parliament and of he Council
adopting a multyannual programme for action in the field of energy:
Intelligent Energy for Europe Programme 2003-2006, Brussels, 2002
5.8 Gburik, P., et al S.: Gustina aeroenergetskog potencijala u SR Srbiji. (Potprojekat
projekta: Novi izvori energije) - Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1984.
5.9 Gburik, V., Stanojevi, ., et al.: Toplotna primena Suneve energije - (Potprojekat
projekta "Novi izvori energije"), Republika zajednica za nauku Srbije, Beograd, 1983.
5.10 Gburik, V. Todorovi, M, Gburik, P: National Information and Technology Transfer
Network on New and Renewable Energy Sources (YUNIT-NRES) - (Summary of Yugoslav
NRE Project), World Plan of Action - World Solar Summit, Harare, Zimbabwe, 1996
6.1 The Instanbul Declaration on Human Settlements. Habitat II, Istambul, 1996
6.2 EEA (European Environment Agency) Europes Environment: The Dobris
Assessment, Chapter 10: The Urban Environment, ed. D. Stanners and Ph.
Bourdeau, Copenhagen, 1995
6.3 Zakon o zatiti ivotne sredine. Slubeni list SRJ 61-91
7.1 Identifikacija hazarda od hemijskih akcidenata na teritoriji Beograda, Gradski zavod za
zatitu zdravlja, Beograd, 1990.
7.2 Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja
ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica, Sl. glasnik RS, br.
60/94
8.1 Stanje zagaenosti vazduha na teritoriji Beograda. Godinji izvetaji. Gradski zavod za
zatitu zdravlja, Beograd
8.2 Matic, S., Milasin, N.: Environmental and Health Risk Assessment in the Urban Planning
of Obrenovac, Third International Symposium on Environmental Contamination in Central
and Eastern Europe, Warsaw, pp. 698-700., 1996
8.3 Matic-Besarabic, S., Adjanski-Spasic, Lj.: Analysis of BaP in Particles of Soot on the
theritory of Belgrade - 1st Congress of the Physicians of the Macedonian Preventive
Medicine with International Participation, Abs. No 297., 1998.
8.4 Gburik, P.: Climate Modelling and Forecasting of the Distribution of Airpollution in a
Town with Complex Topography - Research Activities in Atmospheric and Oceanic Modelling,
Report No. 8, WMO/TD - No. 63, WCRP, Geneva, 1985, pp. 8.12-8.13.
8.5 Baumller J., Reuter U.: Die summarische Bewertung von Luftschadstoffen durch einen
Luftbelastungsindex. Staub-Reinhaltung der Luft 55, 1995, 137-141
8.6 Schadstoff - Vorhersage, Luftqualitaetsindex und Klassifizirung der Luftqualitaet. EURAD
Modellsystem, EU-EC projects, Koeln, 2001
8.7 Air Quality. European Commission, Brussels, 2002
8.8 Air quality guidelines. WHO, 1999
8.9 Mati-Besarabi S, Aanski-Spasi Lj, Nikodinovi R.: Kontrola stepena zagaenosti

vazduha na teritoriji Beograda. Monografija.: Programska zdravstvena zatita. Gradski

zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 1998.
8.10 Mati-Besarabi S, Mandi, M, Popovi, D, Mujii, D.: Odreeni faktori urbane sredine
u proceni rizika po zdravlje stanovnika Beograda. Monografija: Urbana sredina i zdravlje Zdravstveni i ekoloki profil Beograda. Gradski zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 2000.
8.11 Gburcik, P, Kambezidis, Gburcik, V, Matic-Besarabic, S, et al, (2000): Assessment and
Comparison of Air Quality between Athens and Belgrade (ACAQIA) - Project proposal for
the Programme of scientific and technical cooperation Greece - Yugoslavia for the years
2001-2003 (Accepted from the mutual scientific-technical commission). Institute Kirilo
Savi} Belgrade, Institute for Public Health of Belgrade, National Observatory of Athens
(NOA), Institute of Environmental Research and Sustainable Development, Athens,
9.1 Tanaskovi M, Martinovi V.: Sprovoenje programa kontrole kvaliteta povrinskih voda
na podruju Beograda. Monografija.: Programska zdravstvena zatita. Gradski zavod za
zatitu zdravlja. Beograd, 1998.
9.2 Godinji izvetaji o kvalitetu renih voda na teritoriji Beograda. Gradski zavod za zatitu
zdravlja. Beograd
9.3 Uredba o klasifikaciji voda, meudravnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije.
Slubeni list SFRJ 6/78
9.4 Uredba o kategorizaciji vodotoka. Slubeni glasnik SR Srbije 5/68
9.5 Pjeroti Lj, Aanski-Spasi Lj, et al: Kontrola kvaliteta vode beogradskog vodovoda.
Monografija.: Programska zdravstvena zatita. Gradski zavod za zatitu zdravlja. Beograd,
1998.
9.6 Pravilnk o nainu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu vode za pie.
Slubeni list SFRJ 33/87
9.7 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie.
Slubeni list SFRJ 13/91
9.8 Framework Directive in the field of water policy. Official Journal L 327, EU, 2001
10.9 Toovi S, Aanski-Spasi Lj, Bosanac, B.: Ispitivanje zagaenosti zemljita u uoj zoni
zatite izvorita vodovoda Beograda. Monografija.: Programska zdravstvena zatita.
Gradski zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 1998.
10.10 Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za
navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja. Slubeni glasnik RS 23/94
10.11 Teofilovi M, et al: Rezultati ispitivanja ekolokog zagaenja olovom i drugim
otrovnim elementima u zemljitu na teritoriji ueg podruja Beograda. ECOLOGICA 4
(1997), broj 2, Beograd, 1997.
11.1 JUS U.J6.090, Akustika u graevinarstvu, merenje buke u komunalnoj sredini, 1992.
11.2 JUS U.J6.205, Akustika u graevinarstvu, akustiko zoniranje prostora, 1992.
11.3 JUS ISO 1996-1, Opisivanje i merenje buke okoline, deo 1: Osnovne veliine i
postupci, 1982.
11.4 JUS ISO 1996-2, Opisivanje i merenje buke okoline, deo 2: Prikupljanje podataka
znaajnih za primenu na tlu, 1987.
11.5 JUS ISO 1996-3, Opis i merenje buke okoline, deo 3: Primena na granice buke, 1987.
11.6 Zakon o zatiti ivotne sredine, Sl.glasnik RS, br. 66/91
11.7 Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini, Sl.glasnik RS, br. 54/92
11.8 Komunalna buka u Beogradu (Godinji izvetaji). Gradski zavod za zatitu zdravlja,
Beograd
11.9 Assessment and management of environmental noise. Summaries of legislation, EU,
2002
12.1 Programska zdravstvena zatita. Monografija. Gradski zavod za zatitu zdravlja.
Beograd, 1998.
12.2 Urbana sredina i zdravlje - Zdravstveni i ekoloki profil Beograda. Monografija. Gradski

zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 2000.

12.3 Statistiki prikaz zdravstvene delatnosti u Beogradu - Godinji prikazi. Gradski zavod
za zatitu zdravlja. Beograd, 1997-2001.
12.4 Air quality and health - Air quality guidelines, WHO, Geneva, 1999 Prethodna projektna
dokumentacija projekta EKOLOKA VALORIZACIJA PODRUJA GENERALNOG
PLANA
BEOGRADA:
1. Ekoloka valorizacija podruja generalnog plana Beograda "Ekoloka karta" - (Projekat Faza I, etapa 1.), Gradski zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljite,
Beograd, 1998.
2. Ekoloka valorizacija podruja generalnog plana Beograda "Ekoloka karta" - (Projekat Faza I, etapa 2.), Gradski zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljite,
Beograd, 1998.
3. Ekoloka valorizacija podruja generalnog plana Beograda "Ekoloka karta" - (Projekat Faza I, etapa 3.), Gradski zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljite,
Beograd, 1999.
4. Ekoloka valorizacija podruja generalnog urbanistikog plana Beograda "Ekoloka karta"
- (Projekat - Faza II, etapa 1. Razvoj sistema urbano - ekolokih indikatora), Gradski
zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljitei izgradnju Beograda, Beograd,
2001.
5. Ekoloka valorizacija podruja generalnog urbanistikog plana Beograda "Ekoloka karta"
- (Projekat - Faza II, etapa 2. Obrada sektorskih informacija - Ekoloki atlas Beograda, deo
I), Gradski zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljitei izgradnju
Beograda, Beograd, 2002.

Kartografski prikaz Eko atlasa

1. Uvod

Karta 1

Geografski poloaj Beograda

u Jugoslaviji i Evropi (GEOPOL)

Karta 2
Teritorija Beograda (TERITOR)

2. Korienje zemljita
Karta 3
Postojee korienje
zemljita (ZEMKOROP)

Karta 4
Stambene i industrijske
povrine (ZEMKORSI)

Karta 5
Zelene povrine i poljoprivredno
zemljite (ZEMKORZEL)

Karta 6
Trajna dobra Beograda
(ZEMTRAJDOB)

Karta 7
Magistralna vodovodna
i kanalizaciona mrea (ZEMKORVOK)

Karta 8
Zone zatite izvorita
vodosnabdevanja (VODSANZON)

Karta 9
Magistralna gasovodna i toplovodna
mrea (ZEMKORTOG)

Karta 10
Elektroenergetska
mrea (ELEKMAG)

3. Geologija i hidrogeologija

Karta 11
Morfogenetska karta ire
teritorije grada (GEOMORF)

Karta 12
Geoloka karta podruja
GP (GEOLOSKA)

Karta 13
Inenjersko geoloki sastav
tla podruja GP (GEOING)

Karta 14
Hidrogeoloka karta podruja
GP (GEOHIDRO)

Karta 15
Nivoi podzemnih voda
(VODPODNIV)

Karta 16
Seizmika aktivnost Beograda
i ire okoline (GEOSEIZ)

4. Klima

Karta 17
Topoklimatske zone i karakteristini
parametri (KLIMAPAR)

Karta 18
Topoklimatske zone i srednje godinje
rue vetra (KLIMAVET)

Karta 19
Klase stabilnosti atmosfere - relativna
cestina javljanja (KLIMAKLA)

Karta 20
Srednje godinje temperature
vazduha (KLIMATEM)

Karta 21
Srednje godinje koliine
padavina (KLIMAPAD)

5. Obnovljivi energetski resursi

Karta 22
Energetski potencijal
sunevog zracenja (KLIENSUN)

Karta 23
Energetski potencijal vetra na
visini od 100m (KLIENVET)

6. Zagadjivai i geotehnogeni inioci

Karta 24
Znaajni kontinuirani izvori emisije
u vazduh (UTICIND)

Karta 25
Identifikacija zagadjivaa povrinskih
voda (VODPOVZAG)

Karta 26
Geotehnogena karta ire
teritorije grada (GEOTEH)

7. Hazardi

Karta 27
Identifikacija hazardnih
industrija (HAZIDE)

Karta 28
Procena zona uticaja hazardnih
industrija (HAZZONE)

Karta 29
Putevi transporta opasnih
materija (HAZPUT)

Karta 30
Raspored industrija koje
su najvei generatori opasnog
otpada (HAZOTPAD)

8. Vazduh

Karta 31
Mrea mernih mesta za kontrolu
kvaliteta vazduha (VAZDUMER)

Karta 32
Indeks kvaliteta vazduha za
sumpordioksid i adj (VAZDUAQI2)

Karta 33
Indeks kvaliteta vazduha za
sumpordioksid, adj i azotdioksid
(VAZDUAQI3)

Karta 34
Indeks kvaliteta vazduha za
sumpordioksid, adj, azotdioksid
i suspendovane cestice (VAZDUAQI4)

Karta 35
Prostorna raspodela koncentracija
suspendovanih estica (VAZDUSUS)

Karta 36
Kvalitet vazduha u topoklimatskim
zonama (VAZDZONE)

Karta 37
Prosean broj dana sa koncentracijama
adji preko GVI (VAZDUGVI)

Karta 38
Prostorna raspodela koliina
aerosedimenta (VAZDUSED)

9. Voda
Karta 39
Kvalitet povrinskih voda
i mrea mernih mesta za
kontrolu (VODPOVMER)

Karta 40
Mrea lokacija na kojima se uzorkuje
voda za pie i ispituje zdravstvena
ispravnost (VODAPIMRE)

Karta 41
Srednje vrednosti fiziko hemijskih
parametara u vodi za pie sa instalacija
za preiavanje u 2001. (VODAPIKVA)

Karta 42
Alternativni izvori snabdevanja
stanovnitva vodom (VODALTMRE)

Karta 43
Mrea javnih esmi i izvora pod
sistematskom kontrolom kvaliteta
vode (VODCESMRE)

Karta 44
Kvalitet vode sa javnih cesmi
i izvora (VODCESKVA)

10. Zemljite

Karta 45

Zagadenost zemljita u zonama

zatite izvorita i drugim zonama
prema nameni (VODZONZEM)

11. Buka

Karta 46
Podruja dominantnih izvora
buke (BUKAIZVOR)

Karta 47
Mrea mernih mesta za kontrolu
komunalne buke (BUKAMER)

Karta 48
Merodavni nivoi buke (dBA) u 2001.
godini - danju (BUKANIVOD)

Karta 49
Merodavni nivoi buke (dBA) u 2001.
godini - nou (BUKANIVON)

Karta 50
Odstupanje izmerenih nivoa
buke od dozvoljenih nivoa po
zonama namene (BUKAODSTUP)

12. Zdravlje

Karta 51
Mrea ustanova primarne
zdravstvene zatite (ZDRAMRE)

Karta 52
Dijagnoze respiratornih oboljenja
utvrdjenih u primarnoj zdravstvenoj
zatiti - Pharyngitis acuta et
tonsillitisacuta J02 - J03 (ZDRAPHAR)

Karta 53
Dijagnoze respiratornih oboljenja
utvrdjenih u primarnoj zdravstvenoj
zatiti - Infectiones tractus
respiratoriisuperioris multiplices
acutae loci non specificatis
J00 - J01, J05 - J06 (ZDRAINFE)

Karta 54
Dijagnoze respiratornih oboljenja
utvrdjenih u primarnoj zdravstvenoj
zatiti - Bronchitis acuta etbronchiolitis
acuta J20 - J21 (ZDRABRON)

Karta 55
Dijagnoze respiratornih oboljenja
utvrdjenih u primarnoj zdravstvenoj
zatiti - Zapaljenje dunica, emfizem
i druge obstruktivne bolesti pluca
J40 - J44, (ZDRAZAPA)

Karta 56
Dijagnoze respiratornih oboljenja
utvrdjenih u primarnoj zdravstvenoj
zatiti - Asthma bronchiale J45 - J46
(ZDRAASTM)

13. LITERATURA I DOKUMENTACIJA

1.1 Towards a local sustainability profile: European common indicators - Technical report.
EU, 2000
1.2 Towards a local sustainability profile: European common indicators - Methodology Sheet,
EU, 2001
1.3 J.A .Bakkes et al: An Overview of Environmental Indicators. UNEP, 1994.
1.4 Habitat II - Urban Indicators Review. UNEP, 1995
1.5 CITY HEALTH PROFILES - How to Report on Health in your City. MacCarthy M. et al.,
WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 1997
1.6 HEALTHY CITY BASELINE INDICATORS QUESTIONNAIRE. WHO, Copenhagen,
1996
1.7 TOWARDS MORE SUSTAINABLE URBAN LAND USE: ADVICE TO THE
EUROPEAN
COMMISSION FOR POLICY AND ACTION. EU, 2001
1.8 TOWARDS AN URBAN ATLAS - Assessmentof spatial data on 25 25 cities and urban
areas. Environmental issue report No. 30, European Environment Agency and European
Commission, Copenhagen, 2002
1.9 HEALTH FOR ALL IN THE TWENTY-FIRST CENTURY. WHO, Geneva, 1998.
1.10 EUROPEAN SUSTAINABLE CITIES & TOWNS CAMPAIGN. WHO, Copenhagen,
1999
1.11 EUROPEAN LOCAL AGENDA 21. WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 1999
1.12 CHARTER OF EUROPEAN CITIES AND TOWNS TOWARDS SUSTAINABILITY
THE
AALBORG CHARTER
Aalborg: European Conference on Sustainable Cities & Towns, 1994
1.13 Environment 2010 - Action programme: Our Future, Our Choice. European
Commission, Brussels, 2001
2.1 Generalni plan Beograda 2021 - Prednacrt plana. JUP Urbanistiki zavod Beograda,
2002.
2.2 TOWARDS MORE SUSTAINABLE URBAN LAND USE: ADVICE TO THE
EUROPEAN
COMMISSION FOR POLICY AND ACTION. EU, 2001
2.3 Land Use, Land-Use Change, and Forestry. 2000. Special Report of the
Intergovernmental Panel on Climate Change. Geneva, 2001
2.4 Toovi S., Gburik V.: Integralno ekoloko vrednovanje grada Beograda. Poglavlje u
monografiji: Urbana sredina i zdravlje - Zdravstveni i ekoloki profil Beograda. Monografija.
Gradski zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 2000.
4.1 Atlas klime SFR Jugoslavije (1931-60). SHMZ, Beograd
4.2 Rezultati osmatranja Meteoroloke opservatorije u Beogradu u periodu 1887-1986.
RHMZ, Beograd, 1987.
4.3 Godinjaci Meteoroloke opservatorije Beograd - Zeleno brdo. SHMZ, Beograd
4.4 Godinjaci Meteoroloke opservatorije Beograd (Vraar). RHMZ, Beograd
4.5 Meteoroloki godinjaci I (klimatoloka osmatranja). SHMZ, Beograd
4.6 Guidance material on the calculation of climatic parameters used for building purposes.
Technical Note 187, WMO, Geneva, 1992
4.7 Gburcik, V., Gburcik, P., Matic-Besarabic, S, Hadzivukovic, S. (1999): Belgrade _ Urban
Climate - "STADTKLIMA / URBAN CLIMATES", World Net of the Cities, Freiburg,
http://www.stadtklima.de/
4.8 Climate Change 2001: Impacts, Adaptation & Vulnerability. Third Assessment Report of
the Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC), Geneva, 2002.

4.9 CLIMATE AND HEALTH. WHO, Geneva, 2002

4.10 Climate and Health. Fact Sheet No 266, WHO, Geneva, 2001
5.1 European Solar Radiation Atlas - Vol. I: Horizontal Surfaces, Vol. II: Inclined Surfaces.
Commission of the European Communities, Koeln, 1984
5.2 European Solar Radiation Atlas. Ecole des Mines de Paris, Paris, 2000
5.3 European Wind Atlas. Commission of the European Communities, Roskilde, 1989
5.4 City-RES Projects.EC, AGORES -A global Overview of Renewable Energy Sources, 2002
5.5 EUROPEAN UNION POLICY FOR RENEWABLE ENERGY SOURCES. European
Commission, Brussels, 2000
5.6 DIRECTIVE 2001/77/EC of the European Parliament and of he Council on
the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the
internal electricity market, Official Journal L 283, 2001
5.7 Proposal for a decision of the European Parliament and of he Council
adopting a multyannual programme for action in the field of energy:
Intelligent Energy for Europe Programme 2003-2006, Brussels, 2002
5.8 Gburik, P., et al S.: Gustina aeroenergetskog potencijala u SR Srbiji. (Potprojekat
projekta: Novi izvori energije) - Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1984.
5.9 Gburik, V., Stanojevi, ., et al.: Toplotna primena Suneve energije - (Potprojekat
projekta "Novi izvori energije"), Republika zajednica za nauku Srbije, Beograd, 1983.
5.10 Gburik, V. Todorovi, M, Gburik, P: National Information and Technology Transfer
Network on New and Renewable Energy Sources (YUNIT-NRES) - (Summary of Yugoslav
NRE Project), World Plan of Action - World Solar Summit, Harare, Zimbabwe, 1996
6.1 The Instanbul Declaration on Human Settlements. Habitat II, Istambul, 1996
6.2 EEA (European Environment Agency) Europes Environment: The Dobris
Assessment, Chapter 10: The Urban Environment, ed. D. Stanners and Ph.
Bourdeau, Copenhagen, 1995
6.3 Zakon o zatiti ivotne sredine. Slubeni list SRJ 61-91
7.1 Identifikacija hazarda od hemijskih akcidenata na teritoriji Beograda, Gradski zavod za
zatitu zdravlja, Beograd, 1990.
7.2 Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja
ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica, Sl. glasnik RS, br.
60/94
8.1 Stanje zagaenosti vazduha na teritoriji Beograda. Godinji izvetaji. Gradski zavod za
zatitu zdravlja, Beograd
8.2 Matic, S., Milasin, N.: Environmental and Health Risk Assessment in the Urban Planning
of Obrenovac, Third International Symposium on Environmental Contamination in Central
and Eastern Europe, Warsaw, pp. 698-700., 1996
8.3 Matic-Besarabic, S., Adjanski-Spasic, Lj.: Analysis of BaP in Particles of Soot on the
theritory of Belgrade - 1st Congress of the Physicians of the Macedonian Preventive
Medicine with International Participation, Abs. No 297., 1998.
8.4 Gburik, P.: Climate Modelling and Forecasting of the Distribution of Airpollution in a
Town with Complex Topography - Research Activities in Atmospheric and Oceanic Modelling,
Report No. 8, WMO/TD - No. 63, WCRP, Geneva, 1985, pp. 8.12-8.13.
8.5 Baumller J., Reuter U.: Die summarische Bewertung von Luftschadstoffen durch einen
Luftbelastungsindex. Staub-Reinhaltung der Luft 55, 1995, 137-141
8.6 Schadstoff - Vorhersage, Luftqualitaetsindex und Klassifizirung der Luftqualitaet. EURAD
Modellsystem, EU-EC projects, Koeln, 2001
8.7 Air Quality. European Commission, Brussels, 2002
8.8 Air quality guidelines. WHO, 1999

8.9 Mati-Besarabi S, Aanski-Spasi Lj, Nikodinovi R.: Kontrola stepena zagaenosti

vazduha na teritoriji Beograda. Monografija.: Programska zdravstvena zatita. Gradski
zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 1998.
8.10 Mati-Besarabi S, Mandi, M, Popovi, D, Mujii, D.: Odreeni faktori urbane sredine
u proceni rizika po zdravlje stanovnika Beograda. Monografija: Urbana sredina i zdravlje Zdravstveni i ekoloki profil Beograda. Gradski zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 2000.
8.11 Gburcik, P, Kambezidis, Gburcik, V, Matic-Besarabic, S, et al, (2000): Assessment and
Comparison of Air Quality between Athens and Belgrade (ACAQIA) - Project proposal for
the Programme of scientific and technical cooperation Greece - Yugoslavia for the years
2001-2003 (Accepted from the mutual scientific-technical commission). Institute Kirilo
Savi} Belgrade, Institute for Public Health of Belgrade, National Observatory of Athens
(NOA), Institute of Environmental Research and Sustainable Development, Athens,
9.1 Tanaskovi M, Martinovi V.: Sprovoenje programa kontrole kvaliteta povrinskih voda
na podruju Beograda. Monografija.: Programska zdravstvena zatita. Gradski zavod za
zatitu zdravlja. Beograd, 1998.
9.2 Godinji izvetaji o kvalitetu renih voda na teritoriji Beograda. Gradski zavod za zatitu
zdravlja. Beograd
9.3 Uredba o klasifikaciji voda, meudravnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije.
Slubeni list SFRJ 6/78
9.4 Uredba o kategorizaciji vodotoka. Slubeni glasnik SR Srbije 5/68
9.5 Pjeroti Lj, Aanski-Spasi Lj, et al: Kontrola kvaliteta vode beogradskog vodovoda.
Monografija.: Programska zdravstvena zatita. Gradski zavod za zatitu zdravlja. Beograd,
1998.
9.6 Pravilnk o nainu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu vode za pie.
Slubeni list SFRJ 33/87
9.7 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie.
Slubeni list SFRJ 13/91
9.8 Framework Directive in the field of water policy. Official Journal L 327, EU, 2001
10.9 Toovi S, Aanski-Spasi Lj, Bosanac, B.: Ispitivanje zagaenosti zemljita u uoj zoni
zatite izvorita vodovoda Beograda. Monografija.: Programska zdravstvena zatita.
Gradski zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 1998.
10.10 Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za
navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja. Slubeni glasnik RS 23/94
10.11 Teofilovi M, et al: Rezultati ispitivanja ekolokog zagaenja olovom i drugim
otrovnim elementima u zemljitu na teritoriji ueg podruja Beograda. ECOLOGICA 4
(1997), broj 2, Beograd, 1997.
11.1 JUS U.J6.090, Akustika u graevinarstvu, merenje buke u komunalnoj sredini, 1992.
11.2 JUS U.J6.205, Akustika u graevinarstvu, akustiko zoniranje prostora, 1992.
11.3 JUS ISO 1996-1, Opisivanje i merenje buke okoline, deo 1: Osnovne veliine i
postupci, 1982.
11.4 JUS ISO 1996-2, Opisivanje i merenje buke okoline, deo 2: Prikupljanje podataka
znaajnih za primenu na tlu, 1987.
11.5 JUS ISO 1996-3, Opis i merenje buke okoline, deo 3: Primena na granice buke, 1987.
11.6 Zakon o zatiti ivotne sredine, Sl.glasnik RS, br. 66/91
11.7 Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini, Sl.glasnik RS, br. 54/92
11.8 Komunalna buka u Beogradu (Godinji izvetaji). Gradski zavod za zatitu zdravlja,
Beograd
11.9 Assessment and management of environmental noise. Summaries of legislation, EU,
2002
12.1 Programska zdravstvena zatita. Monografija. Gradski zavod za zatitu zdravlja.
Beograd, 1998.

12.2 Urbana sredina i zdravlje - Zdravstveni i ekoloki profil Beograda. Monografija. Gradski
zavod za zatitu zdravlja. Beograd, 2000.
12.3 Statistiki prikaz zdravstvene delatnosti u Beogradu - Godinji prikazi. Gradski zavod
za zatitu zdravlja. Beograd, 1997-2001.
12.4 Air quality and health - Air quality guidelines, WHO, Geneva, 1999 Prethodna projektna
dokumentacija projekta EKOLOKA VALORIZACIJA PODRUJA GENERALNOG
PLANA
BEOGRADA:
1. Ekoloka valorizacija podruja generalnog plana Beograda "Ekoloka karta" - (Projekat Faza I, etapa 1.), Gradski zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljite,
Beograd, 1998.
2. Ekoloka valorizacija podruja generalnog plana Beograda "Ekoloka karta" - (Projekat Faza I, etapa 2.), Gradski zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljite,
Beograd, 1998.
3. Ekoloka valorizacija podruja generalnog plana Beograda "Ekoloka karta" - (Projekat Faza I, etapa 3.), Gradski zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljite,
Beograd, 1999.
4. Ekoloka valorizacija podruja generalnog urbanistikog plana Beograda "Ekoloka karta"
- (Projekat - Faza II, etapa 1. Razvoj sistema urbano - ekolokih indikatora), Gradski
zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljitei izgradnju Beograda, Beograd,
2001.
5. Ekoloka valorizacija podruja generalnog urbanistikog plana Beograda "Ekoloka karta"
- (Projekat - Faza II, etapa 2. Obrada sektorskih informacija - Ekoloki atlas Beograda, deo
I), Gradski zavod za zatitu zdravlja i Direkcija za graevinsko zemljitei izgradnju
Beograda, Beograd, 2002.