UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET POLITIKIH NAUKA

BEOGRAD

DIPLOMSKI RAD
TEMA
Upoznavanje se biljnim i ivotinjskim svetom livade u nastavi
metodike prirode i drutva

Mentor:
________________

Kandidat:
Tatjana Jankovi
Broj indeksa: _____

- Beograd, 2015.godine -

SADRAJ:

Diplomski rad
UVODNA RAZMATRANJA.................................................................................................................3
1. Uvod.......................................................................................................................................3
KLJUNA RAZMATRANJA......................................................................................................5
1. Nastavna metodika teorijske osnove......................................................................................5
1.1. Metoda i metodika........................................................................................................5
1.2. Bitne odrednice nastave................................................................................................7
1.3. Nastavna metodika i didaktika......................................................................................9
2. Cilj i vaspitno obrazovni zadaci..............................................................................................12
3. Pojam igre u nastavi...................................................................................................................16
4. Biljni svet......................................................................................................................................19
5. ivotinjski svet................................................................................................................. 22
6. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade.............................................................23
6.1. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade u prvom razredu.............................23
6.2. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade u drugom razredu..........................32
6.3. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade u treem razredu..........................33
6.4. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade u etvrtom razredu........................33
7. Savremeni modeli rada u nastavi prirode i drutva.............................................................34
ZAKLJUNA RAZMATRANJA.......................................................................................................37
1. Zakljuak.........................................................................................................................................37
LITERATURA.............................................................................................................................39

UVODNA RAZMATRANJA
Strana 2

Diplomski rad
1. Uvod:

U istoriji oveanstva nema naroda niti kulture, drugim reima, nema civilizacije koja u
svoje temelje, kako opte, tako i, porodine i line, a time i religijske, nije ugraivala i vaspitni
karakter. Sam izraz pedagogija je grkog porekla a nastao je od rei pais, paidos, to
znai dete i ago vodim. U prehrianskom periodu kod Grka ueniji robovi su imali
zadatak da pouavaju decu svojih gospodara, naroito izvodei ih u etnju. Tako je izraz postao
opte prihvaen u svakom kasnijem nainu vaspitavanja i sticanju znanja. Pedagogija je danas
jedan irok obrazovno-vaspitni sistem, onako kao to bi moda rekao Komenski:Da sve (ljude i
narode) treba nauiti svemu (dobrome i korisnome) koliko to stoji (mogue)1.
Metodika podrazumeva oblast uu od same didaktike, i smatra se naukom koja proizilazi
iz didaktike. Ona je deo didaktike koji se odnosi na specifine vrste nastave. Neki je porede sa
vetinom, ali se tome odupiru ozbiljni metodiari naglaavajui da je to manje vie zavisna
pedagoka nauka koja uglavnom deluje celovito. Kao to postoji vie srodnih ili, ak, razliitih
nastavnih oblasti u koli, tako su i sama problematika, pristup, izuavanje, ciljevi i rezultati tih
istih disciplina razliiti. Primera radi, kao to se jezici danas, izmeu ostalog, ue posebnom
audio-tehnikom, tehniko obrazovanje stie pomou raznih alata, hemija se izuava, po
mogunosti, laboratorijski, fiziko specijalnim fizikim spravama, tako i verska nastava, zbog
svojih specifinosti, plana i programa, po mogunosti, u opremljenim kabinetskim prostorijama
i po svim metodiskikim principima. Potpuno je ista situacija i sa nastavom prirode i drutva.
Metodika nastave je primena metoda u odreenoj struci ili nauci, ili karakteristinost
nauke upotrebom odreenih metoda. Metodika struke jeste neophodan deo strunog obrazovanja
i pored teoretskog dela, sadri i obuku za praktinu primenu metoda i tehnika kako bi se
osposobio strunjak, nastavnik u krajnjoj meri, za bavljenje nekom strukom ili naukom.
Metodiku definiu kao didaktiku disciplinu, pedagoku disciplinu i teoriju o vaspitanju i
obrazovanju u odreenoj nastavnoj oblasti. Ona prouava istorijat nastavnog predmeta, njegovu
vaspitno-obrazovnu vrednost, odreuje zadatke predmeta u odgovarajuoj pedagokoj ustanovi,
1 Buschmann, Renate, ur. 2010. Lernkompetenz frdern damit Lernen gelingt: Leitfaden und Beispiele
aus der Praxis. Kln: Link,

Strana 3

Diplomski rad
zatim kako se ostvaruju i konkretizuju pojedini didaktiki principi, govori o nastavnim
metodama pruanja, odnosno usvajanja znanja i metodama utvrivanja i proveravanja znanja,
navika i vetina i na karju upoznaje sa nastavnim sredstvima i nainima njihovog pribavljanja i
korienja.
Upoznavanje okoline kao vane oblasti u nastavnom procesu su jedino u programu
izdvojeni kao posebne celine.
U praktinom radu, ne moe postojati otra podela na oblasti vaspitno-obrazovnog rada.
Metodika upoznavanja okoline je neodvojiva od prakse. Metodika upoznavanja okoline je
najvie povezana sa predkolskom pedagogijom, a u ovom radu emo istraiti karakteristike
nastave metodike prirode i drutva tokom upoznavanja sa biljnim i ivotinjskim svetom livade.
Povezana je i sa istorijom pedagogije, metodologijom, komparativnom pedagogijom i ostalim
metodikama vaspitno-obrazovnog rada2.
Sama metodika se realizuje koristei se optim principima i metodama rada sa
osnovnokolskom decom.

2 Prim.aut.: razvoj govora, likovno, fiziko, muziko, razvijanje poetnih matematikih pojmova,

Strana 4

Diplomski rad

KLJUNA RAZMATRANJA
1. Nastavna metodika teorijske osnove:
Kod nas se sve odomailo govoriti o metodici nastave pojedinoga predmeta (istoriji filozofije,
psihologije, sociologije, srpskog jezika i knjievnosti, matematike, fizike, muziko i fiziko
vaspitanje itd.), dok se zazire govoriti o nastavnoj metodici, kao da tako neto ne bi moglo
postojati ili bi, u krajnjem sluaju, po sebi bilo posve neprecizno, jer dotina sintagma odmah ne
indicira i svoj objekat. Je li, onda, uz predmetnu metodiku ili metodiku pojedine struke
opravdano govoriti o nastavnoj metodici ili nije? Prihvatimo li i zadnje, hoemo li se izloiti
opravdanoj, a onda i neopravdanoj kritici? Iskljuuju li se te delatnosti meusobno ili, jo gore,
zatiru li one jedna drugu? Ni u kojem sluaju. Postoji opsena struna i nauna literature koja
ide u smeru predmetnih metodika, odnosno, u delu germanskoga sveta, predmetnih didaktika3,
kad je re o pojedinoj struci, odnosno predmetu, i to ima svoju istoriju, svoje uporite i svoju
razlonost. Sigurno, svaki kolski predmet poseduje neto specifino to treba uvati, negovati i
promovisati i u samom nastavnom procesu, a to se ui ili bi se trebalo nauiti dok student stie
svoja strukovna znanja na univerzitetskom nivou. To sigurno ne moe zadovoljiti sve ono to e
se od njega, kao od budueg nastavnika, traiti, i koji e osim angamana iz podruja svoje
struke imati i puno drugih dunosti i obaveza emu bi morala doprineti sva ona teorijska znanja i
praktine vetine koje su u svetskoj literaturi vezane uz napise o nastavi, bolje reeno, nastavnoj
metodici.
1.1. Metoda i metodika:
Ako svaki pojedini kolski predmet moe imati svoju predmetnu metodiku, moe li nastava u
celosti kao specifini vaspitno-obrazovni proces koji se, meu ostalim, sastoji od mnotva
razliitih predmeta, pa tako i njihovih prateih metodika, imati svoju vlastitu metodiku? Da li je
uopte mogue zamisliti jedan takav sloen postupak, a jo vie oekivati od njega tako vane
rezultate kao to su stiecanje znanja, usvajanje vetina, rasvetljavanje i zauzimanje stavova,
pomo u integralnom rastu ljudske osobe itd., a da nema svoje metode i svoju metodiku? Pre
3 Keip, Marina. 2010. Interaktive Fachdidaktik Latein. Goettingen: Vandenhoeck/Ruprecht,

Strana 5

Diplomski rad
nego to odgovorimo na to pitanje, moramo najpre definisati metodu, odnosno metodiku i
kontekst u kojem se sve moe govoriti o njima.
Etimoloki gledano, metoda je grka kovanica sastavljena od dve rei: (met) i
(hods), to bi doslovce znailo prema putu, stazi, a u slobodnom prevodu:sledei pravi put,
nalazei pravi put, stazu. U srpsko-grkom reniku termin (mthodos) prevodi se kao
put istraivanja, nain istraivanja, prikazivanja4.
Izvedenica toga termina je pridev , (methodiks), od ijeg se oblika za enski rod
(methodik) izvodi termin metodika. Za metodiku Volpicelli kae da ona uopteno
oznaava nain primene neke metode ili vie njih u naunom istraivanju 5, dok Pieretti6 kae da
ona uopteno oznaava skup naela, pravila, postupaka koje upravljaju delatnostima u
sprovoenju istraivanja, kako bi se reio neki problem, da bi se postigao odreeni cilj 7. Ve je i
s obzirom na znaenje navedene definicije prema prestinoj savremenoj pedagokoj
enciklopediji evidentno da se i jedan i drugi termin mogu pojaviti i izvan vaspitno-obrazovnoga
podruja i sadraja pa ih ne bi bilo objektivno tretirati kao iskljuivo njegov technicus 8.
Oni svakako postoje i na tom podruju i tu su nama najzanimljiviji, posebno metodika.
Pedagoki izvori smatraju je naukom o nastavnim metodama 9, naukom koja prouava zakonitosti
nastave pojedinog nastavnog predmeta10, teorijom nastave,11 uvoenjem u neko predmetno
4 Banur V., Lazarevi ., Metodika nastave prirode i drutva, Uiteljski fakultet, Beograd-Uice.
5 Volpicelli, Ignazio. 1990. Metodica. U: Enciclopedia pedagogica, sv. IV. Brescia: Editrice La Scuola,
6 Pieretti, Antonio. 1990. Metodo. U: Enciclopedia pedagogica, sv. IV. Brescia: Editrice La Scuola,
7 Ibidem,
8 Bognar L. (1979), Pristup obradi nastavnih sadraja prirode i drutva, ivot i kola,
9 Pedagki leksikon, grupa autora, Zavod za udzbenike, Beograd, 1996. godina,
10 Brankovi D.,Kooperativno-interaktivno uenje u problemskoj nastavi, Nastava i vaspitanje,
Beograd, 2000. godina,
11 De Zan I. Specifinosti metodike nastave prirode i drutva, Metodika 2 i 3, 2000. godina,

Strana 6

Diplomski rad
podruje12, a s obzirom na podrunu pripadnost, tretiraju je kao pedagoku nauku, odnosno
disciplinu,13 to nije toliko sporno kad je re o vaspitno-obrazovnom sistemu, a on nas posebno i
zanima. Meutim, ni jedan od navedenih izvora (enciklopedije, renici, a tako ni pojedini autori)
ne spominje nastavnu metodiku, oito i zbog toga jer se ve sama metodika smatra toliko
sljubljenom s nastavom da se to nekako razume samo po sebi i da bi u tom kontekstu govor o
nastavnoj metodici bio puki pleonazam.
No, uzme li se u obzir da metodike postoje i izvan i nastave i pedagogije, 14 to je sasvim jasno i
iz upravo navedene Volpicellijeve definicije, odnosno da se metodika uopteno moe smatrati
nainom primene metoda unutar bilo koje discipline, pa i vetine, onda termin nastavna
metodika ne izgleda vie suvian ni nedoreen, a uz to ne ostavlja ni dvojbe o kojoj ili ijoj
metodici se radi. Nastavna metodika, dakle, ima eksplicitno u vidu nastavu kako sa stanita
teorije, o emu postoji opsena literatura, 15 tako i sa stanita prakse16. Kako bi se onda mogla
definisati nastava i zbog ega bi trebala postojati i nastavna metodika? Evo jednog primera:
Nastava je interakcijsko dogaanje u kojem uenici pod vodstvom profesionalno osposobljenih
nastavnika, planski, u za to posebno stvorenim ustanovama (kolama), usvajaju i dalje razvijaju
odabrane kulturne sadraje sa svrhom to boljeg linog socijalizovanja, kvalifikacije i
personalizacije17.

12 Ili M.,Nastava razliitih nivoa sloenosti, Uiteljski fakultet, Beograd, 1998. godina,
13 Ili M., Davidovi Lj., Inovacije u nastavi biologije i poznavanja prirode, Uitljski fakultet,
Beograd, 1998. godina,
14,Pedagki leksikon, grupa autora, Zavod za udzbenike, Beograd, 1996. godina
15 Gruschka, Andreas. 2005. Auf dem Weg zu einer Theorie des Unterrichtens: die widersprchliche Einheit von
Erziehung, Didaktik und Bildung in der allgemeinbildenden Schule. Fraunkfurt am Main: Fachbereich
Erziehungswiss. der Johann-Wolfgang-Goethe-Universitt,

16 Buschmann, Renate, ur. 2010. Lernkompetenz frdern damit Lernen gelingt: Leitfaden und Beispiele aus der
Praxis. Kln: Link,

17 Pranji, Marko. 2005. Didaktika: povijest, osnove, profiliranje, postupak. Zagreb: Golden marketing Tehnika
knjiga Hrvatski studiji,

Strana 7

Diplomski rad
1.2. Bitne odrednice nastave:
Po sebi, upravo je iznesena definicija nastave savremen i vrlo irok te sloen koncept shvatanja
vaspitno-obrazovne delatnosti vezane uz kolu, najadekvatniju ustanovu za nju, zasnovan na
prateoj naunoj i strunoj literaturi, to emo pokazati kroz argumentaciju svakog njenog
kljunog sadraja. Izdvajamo, dakle, jo jednom njene bitne elemente. Definicija nastave stavlja
u prvi plan najpre dva njena glavna oslonca. S jedne strane to je kvalifikovani nastavnik18 koji
osim strunih znanja mora raspolagati i visokim umeem posredovanja nauenih znanja na nie
nivoe, to pretpostavlja dodatnu specijalizaciju. S druge strane nalazi se uenik19 koji uestvuje u
nastavi zbog barem tri lina razloga: socijalizacije, kvalifikacije i personalizacije 20. Sve bi to
nastava morala osigurati ueniku, to po sebi znatno nadilazi znanja i umea steena u sklopu
predmetne metodike pa se postavlja pitanje: odakle e to crpeti budui nastavnik? Sigurno ne
samo iz svoje struke, nego iz onoga to se zove nastavnika nadogradnja, ega je nastavna
metodika integralni deo. Nastava, dakle, ima po sebi vrlo naglaen drutveni aspekt21 jer uenika
ui funkcionisanju unutar drutvenih struktura. Ovde ni u kojem sluaju nije samo re o
pasivnom socijalizovanju nego i o uenikovom kritikom odnosu prema drutvenim ponudama.
To znai da uenik, usvajajui drutvene tokove, iri njihove domete i pravila svojom vlastitom
inovativnou, jer taj aspekt promocije ljudske osobe u rastu nuno pretpostavlja individualan i
kritiki odnos prema nuenim tekovinama. Drugi je cilj nastave, vezan uz uenika, to izlazi iz te
definicije, omoguavanje njegove budue kvalifikacije22 . U nastavi, dakle, uenik, odnosno
student stie struna znanja i vetine po kojima e on u budunosti biti neko i tako osiguravati
18 Dubs, Rolf. 2009. Lehrerverhalten: ein Beitrag zur Interaktion von Lehrenden und Lernenden im Unterricht.
Stuttgart: Steiner,

19 Lehberger, Reiner. 2008. Schler fallen auf: heterogene Lerngruppen in Schule und Unterricht. Bad Heilbrunn:
Klinkhardtf,

20 Wellenhofer, Walter. 2002. Unterricht heute: Aufgaben, Mglichkeiten, Probleme; ein Studien- und Lehrbuch in
Schaubildern. Ainring: Gruenstein,

21 Pazzini, Karl-Josef. 1983. Die gegenstndliche Umwelt als Erziehungsmoment: zur Funktion alltglicher
Gebrauchsgegenstnde in Erziehung und Sozialisation. Weinheim: Beltz.

22 Mahnke, Ursula. 2002. Qualifikation ist mehr als Fortbildung: Erwerb integrationspdagogischer Kompetenzen
im Prozess. St. Ingbert: Rhrig.

Strana 8

Diplomski rad
sebi egzistenciju. Trei je pak nastavni cilj personalizacija23, jedan od glavnih nastavnih stubova.
U tom sluaju u nastavi u prvi plan, vie od obrazovnoga aspekta, dolazi do izraaja vaspitni
aspekt24, koji nastava ni u kojem sluaju ne moe i ne sme zaboraviti ako eli ostati verna
sopstvenom identitetu. Na osnovi ponuenih nastavnih sadraja, druenja s nastavnikom i sebi
slinima, uenik ne raste samo u strunom pogledu nego i kao neponovljiva, izvorna osoba to se
postie tzv. individualiziranjem nastave25. Drugim reima, svaki uenik ima pravo oekivati kako
e se u nastavni proces ugraivati i respekt njegove posebnosti. To stvarno predstavlja velika
pedagoko-psiholoka znanja, poznavanje vrlo sloenih procesa ovekovog odrastanja, ali i
mnotva najrazliitijih metoda koje se ue i usvajaju kroz nastavnu metodiku, odnosno sve ono
to omoguuje uspeno funkcionisanje nastavnoga procesa. Jasno da to pretpostavlja i dobro
osmiljen plan26 i program koji e to sve uiniti celinom, kao i njegovu konstantnu proveru kako
bi se moglo pratiti i vrednovati postizanje ili nepostizanje postavljenih ciljeva.
Kvalitetnoj nastavi, a onda i nastavnoj metodici, vrlo su vane kole kao ustanove u kojima se
organizuje, izvodi i realizuje nastava27. U tom sluaju kola nije samo suv, zagrejan i provetren
prostor. Ona je struktura koja odgovorno na sebe preuzima zadatak udovoljavanja svim
zahtevima kvalitetne nastave, u kojoj e se udobno oseati i nastavnici i uenici, koja e i
jednima i drugima omoguavati lini i profesionalni rast, koja e raspolagati potrebnim
didaktikim sredstvima i pomagalima, biti prilagoena najrazliitijim drutvenim oblicima rada
itd. U definisanju nastave re je i o kulturnim sadrajima 28, to jest o vaspitno-obrazovnim
ponudama kulturnog okruenja koje jedne apostrofira vie od drugih, smatrajui ih presudnima
23 Hammel, Walter. 1987. Natur-Erfahrungen, Natur-Einstellungen. Frankfurt am Main: Lang.
24 Krmer, Hildegard. 2009. Moralitt und die Einheit von Erziehung und Unterricht: ein transzendentalkritischer
Beitrag zur Theorie der Bildung. Frankfurt am Main: Lang.

25 Rumpf, Horst. 1986. Unterricht und Identitt: Perspektiven fr ein humanes Lernen. Wienheim: Juventa-Verlag.
26 Gessler, Michael. 2010. Projektmanagement macht Schule: selbstorganisiertes Lernen und Arbeiten mit Plan;
ein handlungsorientierter Leitfaden fr den Unterricht in der Sekundarstufe II. Nrnberg: GPM.

27 Gonschorek, Gernot. 2009. Einfhrung in die Schulpdagogik und die Unterrichtsplanung. Donauwrth: Auer.
28 Grell, Petra, ur. 2010. Neue digitale Kultur- und Bildungsrume. Wiesbaden: VS.

Strana 9

Diplomski rad
za itav rast uenika, iji odabir sledi kriteriume teorije sadraja kao jedne od vizija didaktike
teorije imajui pritom na pameti trostruki nastavni cilj:
1. Socijalizaciju,
2. Profesionalizaciju i
3. Personalizaciju uenika29.
Ovo su neto poblie literaturom potkrepljene odrednice definicije nastave, no ne sve i ne
detaljno. Pa ipak sasvim dovoljno za sagledavanje sloenosti nastave kao delatnosti. Da
rezimiramo: interakcijsko dogaanje u nastavi ima svoje subjekte i svoje relacije pa bez
metodike obrade nee moi biti ostvareno. Uz uenike i uitelje kao glavne nositelje nastavnog
postupka toliko se toga pretpostavlja ili bi trebalo imati kako bi vaspitno-obrazovni proces
funkcionisao: adekvatno organizovanje i opremanje kole, mesta izvoenja nastave, to je
nezamislivo bez metoda i metodike; ve i selekcija nastavnih sadraja po pojedinim predmetima
pretpostavlja i metode i metodiku, a kamoli tek socijalizovanje, kvalifikovanje i personalizacija
uenika. Pruili smo sasvim dovoljno sadraja zbog kojeg valja misliti o metodama i metodici i
to ba za tu priliku i tu vrstu delatnosti.
1.3. Nastavna metodika i didaktika:
Danas postoji opsena literatura koja za predmet istraivanja uzima nastavu uopte30 kao
posebnu, pa i privilegovanu delatnost posveenu vaspitanju i obrazovanju unutar specifinog
dogaanja, satkanog od mnotva razliitih kolskih predmeta. To stvarno ne moe pokriti niti
iscrpsti predmetna metodika, nego ona koju struna literatura naziva nastavnom metodikom i
koja se sve vie izdvaja iz didaktike unutar koje je decenijama egzistirala kao jedna od
didaktikih disciplina, polako se profisajui u za posebnu nauku31.
Slino su nastajale i neke druge nauke tokom istorije, izdvajajui se iz svojih matinih
gnezda. Vezano uz profilisanje nastavne metodike koji put je re o ozbiljnom, dobro
29 Ili M.,Nastava razliitih nivoa sloenosti, Uiteljski fakultet, Beograd, 1998. godina,
30 Gudjons, Herbert. 2006. Methodik zum Anfassen: Unterrichten jenseits von Routinen. Bad Heilbrunn:
Klinkhardt.

31 Hinrichs, Wolfgang. 2000. Zur Konzeption des Sachunterrichts: mit einem systematischen Exkurs zur
Lehrgangs- und Unterrichtsmethodik. Donauwrth: Auer.

Strana 10

Diplomski rad
strukturisanom, pa i naunom pristupu koji upuuje na vanost, ali i sloenost nastave kojom se
tako intenzivno i tako iroko ne moe baviti samo didaktika, jer joj to nije jedini predmet
istraivanja, nego to podruje sve vie preuzima nastavna metodika sa svim do tada steenim
sadrajima, nainima istraivanja, ali i odlunou da se sve to zajedno jo proiri, bolje
struktuira, usistemi, sve do nivoa nove nauke. Pritom se posebno insistira na zakonitostima
poduavanja i uenja u sklopu vaspitno-obrazovnog32, to je zapravo srce same nastave, a uz to
dolaze i mnoga druga podruja koja taj vrlo sloeni i moda nikad do kraja savladani proces ine
kvalitetnim i funkcionalnim. U nastavnoj se metodici neizbeno govori o nastavnim metodama,
drutvenim oblicima nastave, nastavnim sredstvima i pomagalima, nastavnim postupcima,
vanosti nastavnika u nastavnom procesu, mestu i ulozi uenika u nastavi, nastavnim
programima i planovima, nastavnim udbenicima, prirunicima, koncipiranju, oblikovanju i
izvoenju nastavnih tema, organizovanju i izvoenju pojedinih nastavnih jedinica, postavljanju i
ostvarivanju nastavnih ciljeva, visoko organizovanim kolama koje mogu garantovati kvalitetnu
nastavu, uzornoj kolskoj atmosferi, oekivanju okruenja od kolskog osoblja koje je nastavno
kvalifikovano, posebnim oblicima evaluacije rada nastavnika, uenika, ishoda uenja i tome
slino33. Sve to, i jo puno drugih sadraja i vetina sigurno ne mogu apsolvirati predmetna
metodika ili didaktika tek usput, nego se njima mora baviti disciplina koja je na svoj nain
nadreena nastavi pojedinog predmeta, naime, nastavna metodika. Iako, to se moe zakljuiti iz
prethodnog, neke od upravo navedenih sadraja, barem delom, tretira i didaktika, posebno ona
koja za sebe kae da je teorija nastave34, ipak su neki od upravo navedenih sadraja u najmanju
ruku granini, ako ne i po sebi mnogo blii onome to se sve vie u strunoj i naunoj literaturi
udomauje kao nastavna metodika, pa je vreme da se neto poblie kae o razgranienju
didaktike i nastavne metodike. Didaktika kao ve profilisana nauka sa stogodinjim iskustvom u
krugu vaspitno (drutvenih) nauka35 ima poprilino irok dijapazon predmetnog istraivanja pa je

32 Schrder, Hartwig. 2000. Lernen Lehren Unterricht : lernpsychologische und didaktische Grundlagen.
Mnchen: Oldenbourg.

33 Pranji, Marko. 1999. Nastavna metodika: teorija, oblici, metode, sredstva, pomagala. Zagreb: Editio.
34 Pranji, Marko. 2005. Didaktika: povijest, osnove, profiliranje, postupak. Zagreb: Golden marketing Tehnika
knjiga Hrvatski studiji.

Strana 11

Diplomski rad
oni, koji to nedovoljno poznaju, esto svode samo na nauku o nastavi. Ona to jo uvek jeste36, ali
je istovremeno i nauka o prouavanju i uenju uopte37, to se moe u velikom delu, posebno
danas, dogaati i izvan nastave. Ona je i teorija obrazovnih sadraja38 pogotovo to tek manjim
delom dotie nastavu. Uz to se definie i kao teorija upravljanja procesima uenja39, to ima veze
s nastavom, ali ne samo s njom. Napominjemo, neki didaktiku vide kao i primenjenu teoriju
prouavanja i uenja, to je puno blie psihologiji prouavanja i uenja. Za razliku od didaktike,
u svetskoj literaturi, nastavna metodika jo uvek balansira izmeu nauke i vetine ili, moda jo
bolje, nastoji da bude solidnom refleksijom nad uspenom vetinom, to e rei da svi teoretiari
nastave jo nemaju dovoljno argumenata kako bi je bespogovorno smatrali ve profilisanom
naukom s definisanim podrujem istraivanja kao i za to prateom naunom metodologijom koja
bi indicirala specifine metodoloke postupke u sticanju tih znanja i njihovoj evaluaciji 40. Nije to
problem samo nastavne metodike. S tim se susreu i mnoge druge nauke uzme li se u obzir
egzaktnost kao determinirajui kriterijum naunosti, za koje ipak veina smatra da su ve
istorijsko, sadrajno, metodoloki sasvim etablirane. Po svemu sudei, a na temelju do sada
istraenoga i objavljenoga, glavni je ili, moda bolje reeno, jedini predmet nastavne metodike
nastava kao vrlo sofisticirana delatnost sa svim gore spomenutim sadrajima, koja se odvija kroz
vaspitno-obrazovnu strukturu, pri emu se poseban naglasak stavlja na vetine, modelisane i
izvoene na osnovi teorijskih spoznaja o nastavi koje sama kreira ili ih jo uvek barem delom
pozajmljuje iz jednog od koncepata didaktike. Njeno epistemoloko opredmeenje ide u smeru

35 Kron, Friedrich. 2004. Grundwissen Didaktik. Mnchen: Reinhardt.

36 Glckel, Hans. 2003. Vom Unterricht. Lehrbuch der Allgemeinen Didaktik. Bad Heilbronn: Klinkhardt,
37 Hermann, Ulrich. 2009. Grundlagen und Vorschlge fr gehirngerechtes Lehren und Lernen. Weinheim: Beltz,
38 Klafki, Wolfgang. 2007. Neue Studien zur Bildungstheorie und Didaktik: zeitgeme Allgemeinbildung und
kritisch-konstruktive Didaktik. Weinheim: Beltz,

39 Ibidem,
40 Guhl, Erhard, Ernst Ott, 1985. Unterrichtsmethodisches Denken und Handeln. Darmstadt: Wissenschaftliche
Buchgesllschaft,

Strana 12

Diplomski rad
interdisciplinarnosti pa u tom smislu ne bi bila ni prva ni zadnja 41, ali s glavnim naglaskom na
razmiljanju, organizovanju i izvoenju vaspitno-obrazovnog procesa u celokupnoj njegovoj
sloenosti. Jasno, u tom sluaju ona se dotie sa irokim poimanjem didaktike, ali i ne samo s
njom, pa onda i ne bi trebalo traiti samo razlike izmeu tih dveju disciplina. Jednako bi trebalo
kazati i za neuroznanosti, psihologiju uenja i pouavanja, pedagoku psihologiju i sociologiju
ponaanja (da ne nabrajamo dalje). Nita posebno u procesu konanog profilisanja pojedinih
interdisciplinarnih nauka.
Tako je bilo u poetku i s pedagogijom, sociologijom, nekim medicinskim naukama,
psihologijom, pojedinim naukama s podruja matematike i fizike itd. iji se predmeti
istraivanja sad vie, sad manje meusobno dotiu, preklapaju, uslovljavaju pa je vrlo teko
egzaktno deliti vlastiti predmet, a da pojedina nauka ne bi na to imala prigovora zbog
posezanja u tue podruje ili barem u jedan njegov deo. U vremenu stvaranja novih nauka i
naunih disciplina to se meu njima reava usvajanjem naela interdisciplinarnosti kao jednim
od legitimnih savremenih temelja epistemologije. Sve su nauke krenule od konkretnog, prakse, a
onda je dolo do sistematske refleksije nad njenim jednim delom i svega onoga to tu refleksiju
ini uverljivom, proverljivom, merljivom (zavisno o vrsti), dok svako od tih podruja nije
postalo specifinim predmetom istraivanja za to kvalifikovane nauke ili skup nauke. Nastavna
metodika hitrim koracima ide u tom smeru, ako je za neke ona jo uvek samo vrlo kvalitetna
vetina, onda je to valjda zato jer iza sebe ima sve kvalitetniju teoriju koja se postupno etablira u
pravu nauku42. Bez obzira s kojeg se stanovita posmatra ili prihvata, nastavnicima i svima
onima koji e ubudue raditi u nastavnom procesu nastavna metodika nije zbog toga manje
vana. Mi bi ak rekli, naprotiv.

2. Cilj i vaspitno-obrazovni zadaci:

Cilj oblasti metodike upoznavanja okoline je da pomogne osnovnokolskoj deci da
ostvare aktivan kontakt sa odreenim aspektima stvarnosti u prirodnoj i drutvenoj sredini,
41 Bergmann, Matthias. 2010. Methoden transdisziplinrer Forschung: ein berblick mit Anwendungsbeispielen.
Frankfurt am Main: Capus-Verlag,

42 Lehmhaus, Friedrich-Wilhelm. 1984. Verstndigung ber Unterricht im Kontext von Theorie und Praxis. Kiel:
Univ., Diss.

Strana 13

Diplomski rad
obogati nain poimanja sveta (da dete shvati da je znaajno ono to misli, pokuava i stvara) i
razvijanje istraivake delatnosti koje ine osnov otkrivanja istine o svetu, ljudima i sopstvenoj
linosti.
Na taj nain ova oblast pomae deci da shvate i razumeju svet oko sebe, uviaju prirodne
i drutvene sile, upoznaju sebe i grade sopstveni odnos prema spoljanjem svetu. Tako se
stvaraju pretpostavke daljeg uspenog uenja, prirodnih i drutvenih nauka u koli i doprinosi
sferama razvoja deije linosti.
Cilj nastave je da se razvija aktivnost koja je relevantna, specifina i znaajna za onu
oblast zbog koje se pokree. To znai da je najznaajnija priroda aktivnosti. Znaajne aktivnosti
dece koje podstiu razvoj njihovih mentalnih sposobnosti su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Posmatranje prirode,
Opisivanje verbalno (usmeno i pismeno) i
Neverbalno (crtanje, oblikovanje, modelovanje),
Poreenje kvantitativno (procenjivanje i merenje) i
Kvalitativno (grupisanje i klasifikacija),
Praenje, sakupljanje uzoraka i prirodnog materijala,
Eksperimentisanje43.

Stepen aktiviranja dece zavisi od nastavnih metoda koje se primenjuju. Pravilan izbor i primena
adekvatnih metoda imperativ je svestrane aktivnosti dece. Nastava poznavanja prirode treba da
se okrene primeni onih nastavnih metoda koje omoguavaju veu oiglednost, praktinost i
neposrednost. Jedna od mogunosti je i primena uenja putem reavanja problema, uenje putem
otkrivanja i ogleda. Nastavnik treba da motivie dete da trai pomo ukoliko naie na problem.
Mogue je da deca pored svih nastojanja ne mogu sama da dou do reenja problema. Tada je
nastavnik deci reenje. Detetu koje je nailo na potekoe nastavnik treba da prui pomo, da ga
uputi na put kojim e doi do reenja.
Zadaci metodike upoznavanja okoline su da se, osim zadovoljavanja osnovnih potreba
deteta za sigurnou i zatitom, poinje razvijati i samostalnost, da se obezbede uslovi za
ukljuivanje deteta u grupu i neguje oseanje grupne pripadnosti, da se podri i dalje razvija
deija radoznalost za predmete i pojave u okolini i omogui im aktivno upoznavanje okoline, da
aktivnosti na sadrajima iz ove oblasti budu u funkciji opteg intelektualnog razvoja deteta, da se
kroz razliite sadraje i aktivnosti u ovoj oblasti pomae deci da shvataju elementarne, prostorne,
43 Buschmann, Renate, ur. 2010. Lernkompetenz frdern damit Lernen gelingt: Leitfaden und
Beispiele aus der Praxis. Kln: Link,

Strana 14

Diplomski rad
vremenske i kvantitativne odnose i da se deci pomogne da dou do elementarnih znanja o
pojavama i dogaajima iz neposredne okoline i stiu vetine i umea neophodna za snalaenje u
neposrednoj okolini. Deca e biti sposobna da:
1. Opisuju karakteristike biljaka i ivotinja iz njihove okoline,
2. Uporeuju lokalne biljke i ivotinje,
3. Naue ta je neophodno biljkama i ivotinjama da budu zdrave,
4. Uporede ivotni ciklus ivotinja,
5. Opisuju ponaanje ivotinja,
6. Izdvoje slinosti i razlike meu ivotinjskim vrstama,
7. Opisuju karakteristike materijala, teksturu, veliinu i teinu,
8. Izdvoje materijale koji su po neemu slini,
9. Kau razlike meu tenostima i vrstama zemljita44.
Vrlo rano dete pokazuje radoznalost za predmete i pojave oko sebe: prirodne i drutvene;
ivu i neivu prirodu; biljke i ivotinje: konkretno i apstraktno. Senzomotorne sposobnosti
(sposobnosti senzomotornog aparata) od samog roenja su sposobnost ne samo da
osnovnokolsko dete prima ulne podatke nego i da ih ''obrauje''. Stvari oko sebe dodiruje,
proba, oslukuje, posmatra obim i dubinu, sloenost, s jedne, i razvijenost i iskustvo, s druge
strane. Nezadovoljavanje pasivnim posmatranjem pojava oko sebe, kao ni informacijama starijih
dete eli da svet oko sebe ispituje i proverava, eli da ini to i odrasli, esto eli da u sopstvenim
aktivnostima sazna kako stvari funkcioniu, da postepeno bogati svoja iskustva i stie
elementarna saznanja o predmetima i pojavama u neposrednoj okolini, kasnije i o procesima. U
tom procesu formira se odnos prema spoljanjem svetu. Saznavanje i menjanje odnosa. Priroda
deteta i aktivnosti na upoznavanju okoline zasnovani su na traenju i sakupljanju u prirodi
(blioj i daljoj okolini i sredini). Deca trae biljke i ivotinje, pre svega:
1. Po pokazanom uzoru,
2. Vrednosti su u podsticanju uporeivanja, traenja slinost i razlika, analiziranje,
zakljuivanje,
3. Posebne mogunosti u podsticanju i razvijanju misaone aktivnosti i intelektualnog
osamostaljivanja dece,
44 Udbenici prirode i drutva od I. do IV. razreda osnovne kole,

Strana 15

Diplomski rad
4. Deca mogu traiti i neto to pripada odreenoj grupi, vrsti, oblasti,
5. Pronalaenje jednog ili vie predmeta, biljke ili ivotinje45.

Nastavnik podstie deije zapaanje promena na biljkama i ivotinjama. Karakteristine

promene koje se zbivaju u jesen, zimu, prolee ili leto, istovremeno za dete postaju uporine
take posmatranja ali i stvaranje predstava o predmetima, pojavama, procesima, ljudima i
dogaajima u neposrednoj okolini. Aktivnosti e zavisiti od uzrasta dece. Starija deca, treeg i
etvrtog razreda mogu da objanjavaju, tumae i prezentuju i sloenije veze i odnose meu
biljkama i ivotinjama.
Vano je da deje posmatranje bude vezano sa dejim aktivnostima. Deca mogu da mere,
uporeuju, sakupljaju pogodan materijal kao to su pupoljci, opalo i zeleno lie, prvi opali cvet,
divlji kesten i slino.
Posmatranje se sprovodi u pojedinim fazama razvoja, promene na razvoju biljke od
semenke do cveta, od pupoljka do ploda, od opadanja lia do ogolelih grana (slika broj 1). Ili
razvoj ivotinje od mladuneta do odrasle ivotinje, od pileta do kokoke, od punoglavca do
abe i sl. (slika broj 2). Sve te promene mogu obeleavati na njima prihvatljiv i razumljiv nain.

Slika broj 1: Razvoj biljke

Slika broj 2: Razvoj ivotinja

Posle dueg posmatranja, sakupljanja, beleenja opaenoga za jedan krai ili dui
vremenski period, deca mogu beleiti karakteristine promene na biljkama ili ivotinjama u toku
45 Bognar L. (1979), Pristup obradi nastavnih sadraja prirode i drutva, ivot i kola,

Strana 16

Diplomski rad
jednog godinjeg doba ili za celu godinu. Ovi zahtevi se mogu postavljati deci starijeg uzrasta,
odnosno deci kada imaju dovoljno iskustva i kada mogu da uoe, poveu, grupiu.
Deca osnovnokolskog uzrasta vole igru. Privlai ih sama situacija igre, raduju se ueu
u igri. Zato je potrebno to vie pitanja, zadataka i ostalih deijih obaveza vezati za igru.
Didaktike igre treba da budu dobro osmiljene, deijim mogunostima i potrebama
prilagoene, da deca budu motivisana za uee u igri. Nekada je mogue koristiti i posebna
podsticajna sredstva za uee i za to vea postignua (etoni ''medalje'' i dr). Rad odraslih treba
da podstie decu da i sama uestvuju u radu oko biljaka i ivotinja.
Za praktian rad dece i na taj nain upoznavanje okoline vano je pripremiti sve to je
potrebno a naroito: semenke, rasad, sredstva za rad i odgovarajui alat. Dakle, za ovakvu
nastavu treba se adekvatno pripremiti.

3. Pojam igre u nastavi:

Igrajui se, deca po sopstvenoj elji menjaju uloge i postavljaju zadatke. Igre
prepoznavanja mogu biti organizovane za celu grupu (razred) ili za samo odreen broj dece.
Dete u igrama na nov i interesantan nain upoznaje biljke i ivotinje, okruenje u celini i
meusobno ih razlikuje i ulno opaa, povezuje reima (adekvatnim terminima). Odreeno
svojstvo dete opaa na razne naine:
1. Angaovanjem ula dodira,
2. Angaovanjem ula mirisa i ukusa (cvee voe),
3. ula sluha (kako se ko javlja),
4. Preko opisa (ja vidim ti ne vidi),
5. Preko dela slike (preporueno pismo),
6. Pantomime, zagonetke ili nekog drugog svojstva (upotrebe, ishrane, mesta
stanovanja, funkcije organa i slino)46.
Dete je dovedeno u situaciju da ne opaa predmete u celini ve neko od svojstava. To od dece
zahteva vee napore, bogatije iskustvo i odreeni uzrast. Istovremeno dete zapaa karakteristina
svojstva, izotrava ula i uoava funkcije pojedinih ula.
46 Vilotijevi M. i N., Inovacije u nastavi, kolska knjiga, Beograd, 2008. godina,

Strana 17

Diplomski rad
Posmatranjem i poreenjem dva predmeta (dve biljke, dve ivotinje) deca pronalaze
slino, zajedniko i razliito, a posmatranjem vie predmeta dolaze do sve bitnijih svojstava, do
svojstva grupe, vrste. Svrstavanje, grupisanje, odnosno odvajanje grupe predmeta po nekom
zajednikom svojstvu (od spoljnih do bitnih svojstava). To detetu omoguava da sve vie prodire
u svet stvarnosti, da dolazi i do generalizacija. Grupisanje biljaka moe biti po:
1. Spoljnim svojstvima (boja, veliina, ukus),
2. Dobu kada se javljaju (prolee, jesen),
3. Mestu gde rastu (ukrasno- sobno, poljsko, batensko),
4. Prema tome da li slue oveku za ishranu ili ne,
5. Prema svojstvima ue grupe (voe, cvee, drvee, povre)47.
Grupisanje ivotinja moe biti:
1. Prema spoljnjem pokrivau (krzno, koa, perje, krljuti, oklop),
2. Prema mestu ivljenja ( u umi, vodi, zemlji),
3. Nainu kretanja (hodaju, plivaju, lete, mile),
4. Prema broju nogu,
5. Prema tome da li se ovek brine o njima ili ne,
6. Nainu razmnoavanja,
7. Prema tome kako se pripremaju za zimu i kako zimuju itd48.
Cilj je podsticanje dece da klasifikuju i razvrstavaju po raznim kriterijumima. Zapaanje
sve bitnijih zajednikih svojstava ili razliitosti zahteva angaovanja sve veih misaonih
sposobnosti dece (da uoe, poveu, grupiu, razlikuju, uporeuju) i bogatije iskustvo.
Igra je oduvek bila centralna i najvanija aktivnost u ivotu deteta. O fenomenu igre, o
njenom uticaju, funkciji i znaaju u deijem razvoju, pisali su najpoznatiji pedagozi i psiholozi.
Svi se oni slau da je igra mono sredstvo za podsticanje svestranog razvoja linosti, jer
omoguava kognitivni, emocionalni, socijalni i fiziki razvoj deteta, pripremajui ga za svet
47 Schrder, Hartwig. 2000. Lernen Lehren Unterricht : lernpsychologische und didaktische
Grundlagen. Mnchen: Oldenbourg,
48 Krmer, Hildegard. 2009. Moralitt und die Einheit von Erziehung und Unterricht: ein
transzendentalkritischer Beitrag zur Theorie der Bildung. Frankfurt am Main: Lang,

Strana 18

Diplomski rad
odraslih. Zbog brojnih prednosti, igra ima svoje mesto i ulogu i u obrazovno-vaspitnom radu u
koli. U zavisnosti od vrste i cilja igre, kod uenika se u igri razvijaju razliite sposobnosti, kao
to su opaanje, odravanje panje, shvatanje prostornih odnosa, uzrono-posledinih veza, kao i
sposobnosti samostalnog uenja pronalaenja, analiziranja, primene i saoptavanja informacija.
Igra utie i na pravilan rast i razvoj, na razvoj motorikih sposobnosti i spretnosti, u njoj
se razvijaju i elementarne organizacione sposobnosti. Ona podstie i razvoj kreativnosti i
estetske percepcije kod uenika.
Igra je snano vaspitno sredstvo, jer kroz nju uenik istovremeno ispoljava i razvija
svoja oseanja, ui da potuje pravila, razvija saradniki i takmiarski duh. Ona je i sredstvo
afirmacije i izraavanja linosti uenika. Kroz igru, uenik jaa samopouzdanje, potvruje se,
argumentuje i izraava svoje miljenje. Igra se u nastavi, pre svega, koristi kao metoda ili
obrazovna tehnika pomou koje uenici mogu da ue, ali i kao motivaciono sredstvo za uenje.
Obrazovna igra je uvek u funkciji ostvarivanja nekih unapred postavljanih ciljeva i
zadataka obrazovno-vaspitnog rada. U odnosu na uzrast, u koli su najee igre uloga, dramske
igre, muzike igre, matematike i logike igre, razliite vrste elementarnih, kompjuterskih i
tradicionalnih igara, zatim one koje pomau razvoju govora, oslobaaju u pokretu, ali i druge
igre koje razvijaju koncentraciju, memoriju, istrajnost, matu (kvizovi, igre asocijacija,
ukrtenice, slagalice, premetaljke, sudoku, ah i dr).
Korienje igara u nastavi podrazumeva upotrebu razliitih materijala i nastavnih
sredstava (od najjednostavnijih do najsavremenijih). U novije vreme posebno je znaajna
primena elemenata multimedijalne nastave (upotreba raunara, video bima, interneta, TV) jer
olakava i unapreuje obrazovno-vaspitni rad uesnicima i ini ga uspenijim, dinaminijim i
interesantnijim.
Primena igara u nastavi mogua je na svim nivoima obrazovanja i u svim vrstama kole,
podjednako uspeno u radu sa gimnazijalcima, kao i sa uenicima mlaeg kolskog uzrasta.
Takoe, njihovo korienje u nastavi ne iskljuuje druge oblike i metode rada i aktivnosti.
Naprotiv, igra se moe primeniti u realizaciji sadraja svih nastavnih predmeta kroz individualni
rad, rad u paru, manjoj ili veoj grupi, kroz vannastave aktivnosti.
U zavisnosti od toga ta se igrom eli postii i kako je osmiljena, ona se moe odvijati
tokom celog asa ili u njegovim pojedinim delovima. Na primer, u uvodnom delu asa kao
motivaciono sredstvo ili kao aktivnost pomou kojih uenike delimo u grupe, ili pak u zavrnom
Strana 19

Diplomski rad
delu asa kao aktivnost kroz koju dobijamo povratnu informaciju ili obnavljamo naueno.
Ponekad i najjednostavnija petominutna igra moe dati dobre rezultate. U nastavi igra ne
treba da se odvija samo radi igre, ve treba da ima svoju funkciju, odnosno da doprinosi
postizanju unapred planiranog cilja. Igra u nastavi ostvaruje svoju funkciju samo onda kada je
dobro osmiljena. Vano je da igra ima precizno postavljen cilj (ta se njom eli postii), zatim
da su pravila jasno definisana i unapred poznata svim uesnicima, da ima poetak i kraj, da od
uenika zahteva izvestan intelektualni napor, postavlja problem do ijeg reenja treba da se doe.
Uspeh u primeni igara u nastavi, u najveoj meri, zavisi od nastavnika. Njegova uloga u
pripremi i voenju igara je veoma znaajna i nimalo jednostavna. On treba da omogui da se
uenje kroz igru odvija neprimetno i spontano. U ovakvom nainu rada do izraaja dolaze
nastavnikove organizacione sposobnosti. On treba da izabere igru primerenu uenicima, da
postavi jasna pravila i stvori atmosferu u kojoj se svi oseaju kao odgovorni i ravnopravni
uesnici, jer to dodatno podstie njihovo samopouzdanje i oseaj angaovanosti. U toku igre,
pohvalama i podsticajima nastavnik jaa interesovanje uenika za postizanje to boljih rezultata.
Da bi se igrom ostvarili postavljeni ciljevi i zadaci asa, veoma je vano da se izvri
pravilan izbor igre i da se ona realizuje na odgovarajui nain. Izbor igre podrazumeva
odreivanje njenog mesta i uloge u ostvarivanju nastavnog programa odreenog predmeta i
sagledavanje u kom momentu sama igra moe da pomogne u procesu uenja. U igri sadraji
treba da budu odabrani, organizovani i usmereni tako da podstiu uenike na odreene vrste
aktivnosti koje potpomau njihov razvoj i uenje. Ona uvek treba da podrazumeva izvestan nivo
zahteva i napora, koji su neophodni za razvoj odreenih funkcija kod uenika, ali da opet sauva
ono to je ini igrom zanimljivost i razigranost. Izbor igre zavisi i od uzrasta uenika i sastava
odeljenja, prostornih i tehnikih uslova.
Po potrebi, nastavnik moe osmisliti i novu igru ili moe novim zahtevima da proiri i
obogati ve korienu, vodei rauna o predznanjima uenika, ciljevima, zadacima i sadrajima.
Igru, koliko god da traje, treba uvek privesti kraju i ostaviti vreme za razgovor, razmenu
miljenja i iznoenje stavova, kao i predloga u vezi sa planiranjem i osmiljavanjem novih igara.

4. Biljni svet:

Strana 20

Diplomski rad
Kod upoznavanja biljnog sveta i njihovih karakteristika dete treba usmeravati, podsticati,
provocirati. Upoznavanje njihovog ivotnog ciklusa, sejanje, rast, cvetanje, davanje plodova,
stvaranje semena; da mogu biti jednogodinje i viegodinje, da imaju delove: koren, stablo list,
cvet, plod i da nestaju. Dete treba da u praktinom ivotu uestvuje u nezi ukrasnih biljaka, da
istrauje njihove potrebe za vodom, hranom, vazduhom, toplotom, svetlou. Dete mora biti
aktivni uesnik u otkrivanju, verbalizovanju otkrivenog i eksperimentisanju sa biljkama.
U neposrednom okruenju dete treba da posmatra i uoava raznovrsnost i brojnost biljnog
sveta. Treba da otkriva njihov znaaj, znaaj u svakodnevnoj ishrani, biljke kao stvaraoci
kiseonika, biljke u industriji, lekovito bilje, biljke za ishranu ivotinja. Biljni svet deci treba
pribliiti kroz osnovne podele biljnog sveta: voe, povre, cvee, drvee i drugo. Pored osnovnih
zhteva za klasifikaciju voa i povra deca treba da usvoje osnovna znanja iz:
1. Elementarnih odlika povra, voa, drvea, cvea,
2. Razlikovanje po boji, veliini, ukusu, obliku i drugo,
3. Znaaj u ishrani i nain pripremanja,
4. Nain saenja i gajenja cvea i drvea.
Izuzev nekih primitivnih oblika, biljke se mogu razlikovati od ivotinja. Biljke hranu
uzimaju korenom, list raste prema spoljanjem svetu, dok kod ivotinja organi se nalaze unutar
tela. Biljke rastu celog ivota, ali na odreenom mestu, dok ivotinje rastu samo odreeno
vreme. Biljka je jedino ivo bie koje moe proizvesti organsku materiju iz neorganske. Zato bez
biljaka nema ivota.
Dete treba da shvati da su biljke deo prirode, deo livade i da se priroda posmatra kao
celina. Deca prate promene na biljkama, kako rastu, listaju, cvetaju, kako opada lie, kako se
sue delovi, umiru. To se prati tokom dueg perioda. Biljka se razvija iz semena. Klijanje je
transformacija u novu biljku i zato je potreban:
1.
2.
3.
4.

Vazduh,
Toplota,
Voda i
Zemljite.

Deca upoznaju samo osnovne delove:

1. Koren,
2. Stabljiku,
3. List i
Strana 21

Diplomski rad
4. Cvet.
Fotosinteza biljaka sa aspekta zemaljskog ivota od bitnog je znaaja. Ovaj proces se
odvija neprekidno i omoguava stvaranje organskih veza koje hrana itav ivi svet. Biljke kao i
druga iva bia, podlone su razliitim bolestima. ovek ini korake za prevenciju i leenje.
Biljke imaju svoje neprijatelje tetoine.
Odnos oveka prema biljkama: ovek upoznaje i koristi biljke za svoje potrebe. U
prolosti ljudi su koristili biljke onako kako su ih nalazili u prirodi. Sakupljali su plodove,
koristili lie i druge delove. Kasnije su otkrili razne naine obrade biljaka:
1. Kuvanje,
2. Suenje i
3. Konzerviranje.
Biljke u prirodi rastu prema njenim zakonima. Za rast vegetacije treba vremena, ali ovek
je otkrio na koji nain moe da ubrza rast biljaka (zalivanje, ubrenje, kopanje...). U prirodi rast i
sazrevanje biljaka zavisi i od godinjih doba. Na poetku je ovek morao da saeka da biljke
sazru. Meutim, ovek je pronaao nain da se umea i ubrza taj proces, kao i kvalitet plodova
(ukrtanje, nove sorte, hibridi). Organi biljaka su:
1. Koren je deo biljke koji raste u suprotnom smeru od nadzemne stabljike (raste prema
dole). Zadatak mu je da uvrsti stabljiku i crpi hranu za biljku. Moe imati razliite
oblike, a po trajnosti se dele na jednogodinje, dvogodinje i viegodinje,
2. Stabljika nosi listove, cvetove i plodove. Obino je nadzemna i raste smerom prema
suncu. Ima i podzemnih stabljika koje se esto zamenjuju sa korenom. U podzemne
stabljike ubrajamo lukovice i gomolje. Nadzemne stabljike su ili zelene i sone ili su
odrvenele,
3. Kora je spolja najee obojeni deo stabla. Graa joj je sloena i raznovrsna te obino
ima vie slojeva. Unutranji deo kore je nenije grae i sa ivim stanicama u kojima
ima dosta organskih spojeva,
4. List se razvija na stabljici ili na njenim ograncima i obino je zelene boje ali to nije
pravilo. U njemu se odvijaju najvanije ivotne funkcije, pa se samim tim u njemu
nalaze najvanije aktivne stvari koje se upotrebljavaju za leenje,
5. Cvet je deo biljke koji stvara plod sa jednom ili vie semenki. Ima ih vrlo jednostavno
graenih do veoma sloenih. Sastoji se od aice, venia, pranika i tuka a sve je to
Strana 22

Diplomski rad
smeteno u cvetnoj loi. U cvetovima se nalaze razne boje i etarska ulja a vani su i
za razlikovanje biljaka,
6. Plod nastaje iz tuka tj. njegove plodnice. Dele se na prave i neprave. Pravi plodovi
nastaju samo iz tuka, a nepravi mogu nastati i iz drugih delova cveta,
7. Seme je glavni deo svakog ploda i u njemu se nalazi semena klica iz koje e se razviti
nova biljka,
8. Gomolj predstavlja odebljalu podzemnu mesnatu stabljiku ili odebljanje korena. Za
upotrebu se koristi samo mladi gomolj,
9. Lukovica je vrlo skuena podzemna stabljika sa dosta zbijenih i mesnatih listova u
kojima se pohranjuju najrazliitije materije. Oko 10% svih lekovitih biljaka ima
podzemne stabljike koje se koriste za leenje.

5. ivotinjski svet:
Dete je jo u vrlo ranom uzrastu u situaciji da upoznaje ivotinje. U gradskoj sredini
upoznaje kune ljubimce: psa, maku, papagaja, akvarijumske ribice, kornjau. Na otvorenom
prostoru, livadi: pauka, muvu, glistu, pua, leptira. U zoolokom vrtu ivotinje koje se tamo
nalaze.
Jo u ranom uzrastu dete poinje da pokazuje interesovanje za ivotinje, esto i bez
odraslih poinje da ih dodiruje, mazi, istrauje delove tela, imitira njihovo javljanje, kretanje,
hrani ih i poji. Treba mu pomoi da opaa na osnovu iskustva, formira neke pojmove i predstave
o ivotinjama, da gleda i vidi, uje i slua, imitira kretanje, da opaa da one mogu da skau, tre,
hodaju, puze, lete, plivaju; da dodirom uz prisustvo odraslog otkriva i saznaje da im je telo
prekriveno koom, krznom, perjem, da se hrane biljkama biljojedi i mesom mesoderi.
ivotinje su iva bia koja se razlikuju od biljaka. Najznaajnija razlika je da biljke od
neorganske materije proizvode organsku materiju, dok ivotinje nemaju tu sposobnost ve hrane
se hranom koju proizvode biljke.
ivotinje nisu vezane za mesto, kreu se slobodno, hranu pronalaze u okruenju, kreui
se, dok su biljke vezane korenjem i kroz koren primaju hranu. (Izuzetak su jednoelijski
organizmi i amebe za koje je teko zakljuiti da li su biljke ili ivotinje). To ukazuje na to da su
prva bia na Zemlji imala i ivotinjske i biljne osobine. Upoznavanje ivotinja najbolje se
sprovodi uporeivanjem sa biljkama.
Strana 23

Diplomski rad
Tokom istorijskog razvoja ivotinje su se prilagodile suvozemnom, vodenom

ili

meovitom okruenju. Tome odgovara telesna graa ivotinja. Na zemlji ivi vie od milion
ivotinjskih vrsta. Klasifikacija se vri na vie naina. Deci je najblia podela na domae i divlje
ivotinje, jer domae moe neposredno da posmatra. Mogu da uoe njihovu grau, kretanje,
ishranu, ime im je pokriveno telo. Deca u osnovnokolskom uzrastu moda najvei interes
pokazuju upravo prema ivotinjama. Ovaj interes treba iskoristiti i nauiti ih da razlikuju:
1. ivotinje iz svoje neposredne okoline,
2. Divlje i domae ivotinje,
3. Divlje ivotinje iz njihove zemlje i one koje su daleko,
4. Nauiti ih da imenuju ivotinje,
5. Kako se koja ivotinja oglaava,
6. ta od koje ivotinje dobijamo,
7. Kako se zovu mladunad ivotinja,
8. Sklonita i naseobine ivotinja,
9. Skrenuti im panju koje su ivotinje opasne,
10. Nauiti kako da se brinu o ivotinjama i drugo49.

6. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade:

6.1. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade u prvom razredu:
U toku procesa upoznavanja biljnog i ivotinjskog sveta u I razredu nastavnik se koristi
igrom. Ovde emo navesti neke od najzastupljenijih.
Igra Cvee
Sadraj: biljni svet batensko cvee,
Cilj: pogaanje koji su cvetovi,
Sredstva: prirodni cvetovi (rua, karanfil, lala).

49 Atkinson, Richard Fritz Loser. 1977. Theorien des Lehrens. Stuttgart: Klett,

Strana 24

Diplomski rad

Slika broj 3: Cvee

Igra Sve na svoje mesto
Sadraj: ivotinjski svet,
Cilj: svrstavanje ivotinja prema mestu ivljenja i kretanja,
Sredstva: aplikacije ivotinja i njihovih stanita.

Slika broj 4: Pas

Slika broj 5: Ptica

Svakodnevne situacije i deija istraivaka aktivnost: odlazak u umu, na livadu, na

farmu, u vonjak, vinograd. Istraivanje se ne zadrava samo na spoljnim svojstvima i
osobinama. Dete eli da otkrije sve novo i novija svojstva, karakteristike i osobine predmeta,
pojava i bia.

Igra - Predstavljanje ivotinja

Strana 25

Diplomski rad
,,Pogledajte me dobro! Da li ste videli kakav veliki i divan rep ja imam? On mi slui da
se verem po drveu, a mogu vam rei i kao kiobran. Moja bundica moe biti crna, crvena ili
smea. Po ceo dan skaem i skupljam hranu: lenike, orahe, irove, iarke, gljive i jo poneto.
Sve to ostavljam u svoje ostave u drveu. Kau mi da sam hitra, spretna i brza. A kako
inae da se odbranim od svojih neprijatelja, kad sam tako mala?

Slika broj 6: Veverica

Igra - Predstavljanje biljaka
,,Deco, da li ste itali bajku Princeza na zrnu graka? Ne, neu vam je ispriati.
Nagovorite nastavnika da vam je proita! Moja zelena zrna ive u kuici koja se zove mahuna.
U jednoj mahuni ivi njih 4-5. Ta zelena zrna nazivaju se semena. To seme je vrlo zdravo.
Nemojte da ujem da neko ne voli da jede graak! Pa, kako vi mislite da porastete, ako me ne
jedete?

Slika broj 7: Graak

Igra Mravi sa livade

Strana 26

Diplomski rad
Cilj: Posmatranje, upoznavanje, sticanje iskustva, eksperimentisanje.
Kako moemo zaviriti u kuicu mrava koji ive u naem dvoritu, oblinjem parku, livadi?
Provocirati dete, isprobati sa njim mogui predlog, a zatim predloiti mogue reenje.
Sakupiti mrave u providnu staklenu posudu (teglu) u koju je prethodno do pola stavljena
rastresita, ne mnogo vlana zemlja. U zemlju zabiti staklenu epruvetu sa vodom u kojoj moe
biti granica ljive, rue, zapravo bilo koje drvo na kome se nalaze biljne vai. Povrinu vode u
epruveti prekriti slojem mahovine. Otvor na posudi prekriti najlon arapom i zategnuti gumicom.
Donji deo posude gde je zemlja sa spoljnje strane omotati tamnim papirom i takoe
zategnuti gumicom. Mrave hraniti mrvicama hleba, voa, eera, uginulim insektima. Posmatrati,
pratiti, istraivati ivot mrava povremenim skidanjem tamnog papira: posmatrati hodnike koje
prave, kako vuku komade hrane, unitavaju biljne vai, kako se razvijaju njihovi mladunci (larva,
aura). Provocirati decu da razmiljaju koji bi se insekti na slini nain mogli posmatrati.

Slika broj 8: Mravi

Svet insekata: model bubamare od plastelina, crtanje bojicama, slikanje temperama
insekata koji su im najinteresantniji. Korienje slikovnica: razgovor o izgledu, opis. Dok
razgovaraju o izgledu pojedinih ivotinja i kako se oglaavaju mogu da skakuu ili prave druge
fizike pokretei kao nain uenja, ali i fizikog razvoja. Upoznati ih sa razvojem matematikih
pojmova: koliko mrava, buba, zeka i dr.

Igra Mamac za leptira

Strana 27

Diplomski rad
Cilj: Upoznavanje, posmatranje, istraivanje.
Problem jedan: Jesi li video leptira?
Problem dva: ime se leptir hrani?
Problem tri: Kako se leptir raa?
Problem etiri: Kako namamiti leptira da ga bolje posmatramo?
Problem pet: Zato se noni leptiri okupljaju oko sijalice, svee?
Svaki problem sa detetom reavati. Upoznati vrste leptira, itati o leptirima, skrenuti
panju da se hrane sokovima od biljaka, da se legu iz jaja, aure, da ive veoma kratko, da ih
svetlost zavodi sa puta jer se leptiri orjentiu prema mesecu. Radi posmatranja leptira izbliza
napraviti napitak: malo piva, slatkog sirupa, malo kae od jabuka, nekoliko kapi od ruma, sve
izmeati i natopiti papirnu salvetu. au od jogurta isei na latice I rairiti ih tako da sa dnom
ae lii na cvet. Ovaj cvet privrstiti na dui tap i slobodan deo tapa zabosti u zemlju. Na
cvetu, po sredini, postaviti salvetu ve natopljenu napravljenim napitkom. Posmatrati ta e se
dogaati. Traiti od deteta da izmisli drugo reenje za posmatranje leptirova.

Slika broj 9: Leptir

Igra Kina glista
Cilj: Istraivanje, posmatranje, oslukivanje, reavanje problema.
Problem jedan: Zato kine gliste izlaze iz svojih sklonita na povrinu zemlje kada pada kia?
Voda puni hodnike u zemlji u kojima gliste ive i one bee jer nemaju dovoljno vazduha.
Problem dva: Zato kine gliste ne izlaze na povrinu zemlje u toku zime?
Povrina zemlje je zamrznuta, gliste imaju dovoljno vazduha u svojim hodnicima u
zemlji i ostaju u njima.
Strana 28

Diplomski rad
Problem tri: ime se hrane kine gliste?
Korenjem i travom.
Problem etiri: Koje su koristi od kinih glista?
Stvaraju humus, ekoloko ubrivo usitnjavanjem zemlje i izbacivanjem izmeta.
Problem pet: Kako moemo namamiti gliste da izau iz sklonita?
Koso zabosti iru daicu 10-15 cm u zemlju. Prstima lagano udarati, dobovati po daici. Okolo
e se pojaviti mnogo glista. Zato? Istraite?

Slika broj 10: Kina glista

Igra Trka pueva
Cilj: Posmatranje, oslukivanje, praenje razvoja.
Postavi pitanja: Jesi li video pua, ta jede, gde ivi, kako se hrani, kakvu kuu ima, gde zimuje?
Organizovati trku pueva. Na staklenoj povrini prozora ili staklenom stolu, postaviti
pueve. Iznad njih 10-15 cm na konac obesiti kore od banane ili ljuske od krompira. Mesto gde
su puevi obeleiti kao start. Detetu omoguiti da prati kretanje ne samo sa lene strane, ve i
pokretanje stopala pua i isputanje sluzi koja mu pomae pri kretanju. Pu u minuti pree 12
cm. Istraivati znaaj sluzi, istai da na stopalu pua postoji bezbroj lezda koje lue sluz i da
pu skoro pliva u njoj pa tako moe da se kree po vrlo otrim predmetima. Pokazati kretanje
pua po ivici seiva noa iz pribora za jelo. Mladog pua obeleiti neperivim markerom i pratiti
njegov rast u prirodnom ambijentu ili terarijumu.

Strana 29

Diplomski rad

Slika broj 11: Pu

Igra Kuna muva
Cilj: Posmatranje, istraivanje i eksperimentisanje.
Pitanja: Jesi li video muvu, gde ona ivi, ta jede, ta pije, kako se rodila muva, koliko je ona
tetoina?
Posmatrati muvu okom, lupom, itati zanimljiva tiva o muvi. Istraiti predlog dece da se
muva bolje upozna. Izvesti eksperiment sa muvom koja je upala u vodu i u njoj provela nekoliko
minuta. Kada potpuno u vodi obamre, izvaditi je i staviti na suvu podlogu, posuti sa malo
kuhinjske soli. Posmatrati ta se dogaa okom, lupom. Posle dvadesetak minuta muva e da oivi
i odleti. ta se dogodilo, istraivati sa detetom, sasluati odgovore i probleme reiti saoptenjem:
Voda je prodrla u sitne disajne cevice u telu, krilima i nogama muve, pa ona ne dobija kiseonik i
obamre kao da je mrtva. Kada kristali soli pokupe vodu iz cevica, muva poinje da die i leti.

Slika broj 12: Muva

Igra Pauk sa livade

Cilj: Posmatranje, istraivanje, otkrie.
Strana 30

Diplomski rad
Pitanja: Kako izgleda pauk, da li si ga video, gde ivi, kako se hrani, kako se raaju njegovi
mladunci, gde provodi zimu?
Dete treba da pronae pauka, da ga posmatra okom i lupom u sobi i na otvorenom
prostoru, da posmatra tkanje mree, da posmatra kako lovi manje insekte: muvu, leptira, bubicu.
Lako je videti na telu enke pauka belu kuglicu koju ona vue, a u koju su jajaca
smetena u opnu. Ako joj se kuglica otkai ili joj je neko skine, enka se vrlo unezvereno vrti u
krug. Ako kuglicu otkai neki drugi pauk, dolazi do velike borbe. Majka pauk je vrlo borbena u
odbrani svojih mladunaca, nosi ih na leima i usput hrani sve dok se mali pauci ne osamostale.

Slika broj 13: Pauk

Igra Kako ive biljke
Cilj: Eksperimentisanje, istraivanje, podsticanje vizuelnosti i osetljivosti dodirom.
Aktivnosti koje prethode: Nabavka semena penice, pasulja, graka, lukovice, krompira.
Postaviti problem: ta treba uraditi da bi seme proklijalo? Koji su prirodni uslovi za
klijanje i razvitak biljke? ta e se dogoditi sa istom vrstom semena, lukovice krompira u sobnim
uslovima?
Dete dalje postavlja hipotezu, prati uslove koji variraju: vlaga, svetlost, toplota. Zato
seme penice ne klija ako se stavi blizu radijatora i prozora? Zato krompir, luk, lukovica lale,
zumbula klijaju iako nisu u zemlji? Vizuelno pratiti promene na semenu, klicama, neno
dodirivati klice, izdanke. Istraivati svaki uslov pojedinano za svaku biljku, seme, postaviti
hipoteze, podsticati istraivanje.
Igra Plodovi trenje
Cilj - Istraivanje, posmatranje, otkrivanje uzrono-posledinih veza.
Strana 31

Diplomski rad
Organizovati igru Pogodi po obliku, mirisu i ukusu. Vezanih oiju dete pipa, mirie,
proba plod i imenuje ta je otkrilo. Zadatak za dete je da u au od jogurta sa vodom stavi dve-tri
trenje. Sutra se istrauje ta se dogodilo u ai. ta je sa koicom ploda, zato se raspukla, zato
je voda obojena? Prodrla voda kroz sitne pore na koici trenje razvodnjava sok trenje, koji je
pun eera, a istovremeno poveava pritisak u elijama ploda sve dok koica ne popusti i prsne.
Isto se dogaa i sa plodovima na drvetu ako pada mnogo kie. Mogu se istraivati i druge
pojave i procesi sa plodovima. Koji su to?

Slika broj 14: Trenje

Igra Biljka die
Cilj: Postavljanje hipoteze, istraivanje, posmatranje, saznanje.
Postaviti hipotezu: Sve to je ivo die. Kako to? Zainteresovati dete da to dokae. Dokaz
da ovek die treba da pokae dete. Da diu ivotinje takoe treba da dokae dete. Kako onda
dokazati da biljke diu? Isprobati predlog dece. Jedna od mogunosti da se dokae da biljke diu
jeste stavljanje olistale grane breze u najlon kesu i zatezanje otvora kese gumicom (ovo inite na
samom drvetu). Dete postavlja hipotezu ta e se u kesi nai sutradan, kada je budu otvorili.
Proveriti sva predvianja deteta. Postavljati nove pretpostavke, istraivati dalje svako
novo otkrie, jer ono nudi i novu pretpostavku. Dok se nastavnik bavi aktivnostima
upoznavanjem okoline, on treba da iskoristi priliku za razvoj govora i sticanje matematikih
iskustava. Na primer, kada se deca upoznaju sa abom oni mogu da kau koliko ona ima nogu,
kojim slovom poinje re ,,aba i slino.
ivotinje: Svet ivotinja uenici u prvom razredu poinju da upoznaju posmatranjem,
imenovanjem i opisivanjem ivotinja iz neposredne okoline (domae i divlje). Prigodnim
Strana 32

Diplomski rad
nastavnim sredstvima treba im pribliiti ivotinje koje nisu u njihovoj neposrednoj blizini
(tipine predstavnike eko-sistema koji se pojavljuju na livadi). Uenicima omoguiti da uoe
razliku u nainu ivota domaih i divljih ivotinja. Domae ivotinje obraditi sa akcentom na
izgled, mesto stanovanja, mladunad i neophodnu ovekovu brigu za njih.
Divlje ivotinje obraditi na primeru dva do tri tipina predstavnika, sa akcentom na
izgled, mesto stanovanja, ishranu, mladunad i njihovu borbu za opstanak uz napomenu da ih
kod nas, u naoj zemlji ipak nee videti.
Ptice se smatraju delom ivotinjskog sveta i obrauju se zajedno sa domaim ili divljim
ivotinjama.
Biljke: Biljni svet poinje da se upoznaje posmatranjem, imenovanjem i opisivanjem
biljaka mesta i okoline. Prigodnim nastavnim sredstvima treba omoguiti uenicima da vide i
shvate bogatstvo i raznovrsnost biljnog sveta. U neposrednoj okolini treba upoznati prirodne
(livada, uma) i vetake ivotne zajednice (povrtnjak, vonjak, njiva). Negovanje biljaka mora
postati svakodnevna obaveza i zadovoljstvo.
6.2. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade u drugom razredu:
Biljke i ivotinje:
Znanja o biljkama usvojena u I razredu i znanja o uslovima za ivot omoguavaju
uenicima da u ovom razredu grupiu biljke u ivotne zajednice. Zajednice su sledee:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Livada, uma,
Bara,
Njiva,
Povrtnjak,
Vonjak,
Vinograd.

Potrebno je objasniti ivotni ciklus biljaka (klijanje, rast, listanje, cvetanje, plod, seme,
umiranje), pokazati nekoliko primera jednogodinjih, dvogodinjih i viegodinjih biljaka.
Delove biljaka prouavati na vie raznovrsnih uzoraka, objanjavajui njihovo
funkcionisanje, a zatim ih podeliti na zeljaste i drvenaste biljke. Prvo obnoviti znanja o
ivotinjama steena u I razredu, a zatim ih grupisati po ivotnim zajednicama 50. Opisivanje
izgleda i naina ivota povezati sa uslovima ivotne zajednice. Poto se ivotinje ovde obrauju
kroz ivotne zajednice, podrazumeva se da se obuhvataju i ptice te ivotne zajednice. Novo u
50 Prim.aut.: Livada, uma, bara, reka, jezero, more, njiva, povrtnjak, vonjak, vinograd,

Strana 33

Diplomski rad
ovom razredu je podela ivotinja prema nainu ishrane. Prouavajui biljke i ivotinje kroz
ivotne zajednice uenici shvataju jedinstvo ive prirode (lanac ishrane - vie primera, ali na
nivou obavetenja).
6.3. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade u treem razredu:
ivotinjski svet:
Prouavanje ivotinjskog sveta nastaviti u dva pravca:
1. Uoptavanje, kada se prouavajui pojedinani nain ivota ivotinja akcenat stavlja
na ivotne funkcije (razmnoavanje, rast, razvoj, disanje, kretanje, ishrana, umiranje),
2. Konkretno prouavanje grae tela na pojedinim primerima51.
Biljni svet:
Biljni svet se prouava istom metodologijom kao ivotinjski svet. Na primercima pojedinih
biljaka prepoznaju se ivotne funkcije, a konkretno se prouava graa predstavnika
jednogodinjih, dvogodinjih i viegodinjih biljaka.
6.4. Upoznavanje biljnog i ivotinjskog sveta livade u etvrtom razredu:
Vazduh:
Vazduh kao jedan od neophodnih uslova za ivot ovde se obrauje s ciljem upoznavanja
svojstava i sastava i to eksperimentalnim dokazivanjem. Znaajno je upoznati uenike sa
zagaenou atmosfere, uzrocima zagaenosti i posledicama, kao i nainom spreavanja daljeg
zagaenja vazduha.
Kretanje i otpori kretanju tela:
Pojavu kretanja demonstrirati na vie primera (relativnost mirovanja i kretanja).
Osposobiti uenike da razlikuju vrste kretanja. Eksperimentom dokazati otpor.
Pokretanje i podizanje tereta:
Uitelj treba da pronae to vie predmeta kojima moe demonstrirati funkcionisanje
poluge i strme ravni kako bi uenici shvatili praktinu primenu - korist.
ivotne zajednice (biljke i ivotinje):
51 Kron, Friedrich. 2004. Grundwissen Didaktik. Mnchen: Reinhardt,

Strana 34

Diplomski rad
Sve nastavne jedinice ove nastavne teme treba podii na nivo generalizacije i
sistematizacije svih do sada usvojenih znanja o biljnom i ivotinjskom svetu, uslovima za ivot,
meusobnoj povezanosti i ouvanju ivotne sredine.
ovek:
Usvojena znanja o ivim biima kruniu se uenjem o oveku - najsavrenijem ivom
biu, koje se moe pojaviti na livadi. Vano je da uenici uoe slinosti oveka sa ostalim ivim
biima i potrebnim uslovima za ivot, a potom naglasiti po emu se ovek izdvaja od ostalih
ivih bia (misaono i drutveno bie). Sistemi organa obrauju se sa ciljem da se imenuju,
objasni funkcija i zatita bez detaljisanja, ali sa naglaskom na jedinstvo oveijeg organizma.

7. Savremeni modeli rada u nastavi prirode i drutva:

Smisao upotrebe odreene nastavne tehnike i tehnologije jeste postizanje boljeg i
uspenijeg nastavnog procesa u kome e se prevazilaziti nedostaci tradicionalnog nastavnog
procesa u kome su koriena tradicionalna sredstva i nastavne tehnologije. Prodanovi i
Nikovi (1974) opisuju efekte primene savremenih obrazovnih tehnologija na faktore nastavnog
procesa kao i na okruenje u kome se nastava realizuje. Tako oni istiu da nastavna tehnologija
omoguava nastavniku da se oslobodi jednog dela zadataka i poslova jer e to moi da obavljaju
nastavna sredstva. Na ovaj nain nastavnik ne gubi na svome znaaju ve se samo menja njegova
uloga u nastavnom procesu, te on iz uloge jedinog izvora znanja postaje organizator, saradnik i
pomaga ueniku u procesima sticanja znanja. Kao sledei doprinos tehnologije nastavnom
procesu ova dva autora istiu mogunost da se na efikasniji (bri) nain stavi uenik u poloaj
neposredno aktivnog korisnika potrebnih izvora informacija i time se poveaju izgledi da
potpunije razvije svoje stvaralake snage. Tehnologija takoe, dovodi do poboljanja kvaliteta
procesa kojim se dolazi do znanja kao krajnjeg rezultata nastavnog procesa. Savremene nastavne
tehnologije utiu na sam proces efikasnijeg planiranja, omoguavaju programiranje sadraja,
veu misaonu aktivnost i angaovanost uenika, laku i blagovremeniju povratnu informaciju i
proces proveravanja i ocenjivanja znanja. Sve su to efekti uvoenja i pravilnog korienja
savremenih tehnologija u nastavu. Da bi nastava koja se odlikuje savremenom nastavnom
tehnologijom mogla da se realizuje na pravi nain, neophodno je promeniti i okruenje u kome
se ona realizuje. Klasina uinoca koja je odgovarala klasinim nastavnim tehnologijama, kao
Strana 35

Diplomski rad
to su usmena i pisana re, ne odgovara nastavnom procesu koji je interaktivan, u kome je uenik
u samom centru procesa uenja i pouavanja. Tradicionalna, klasina uionica, ne odgovara
potrebama i prirodi deteta.
ini se da su nastavne tehnologije starijih genaracija u strunoj literaturi zanemarene. O
njima se retko pie osim u negativnom kontekstu kada treba navesti njihove nedostatke. Takoe,
u literaturi se esto potencira iskljuivo kompjuterska i multimedijalna nastavna tehnologija, pa
se dobija utisak da su ovim pojmom obuhvaeni samo ovi naini uenja i pouavanja. Svaka
tehnologija novije generacije u sebi sadri elemente prethodnih tehnologija, ili bi bez ovih
elemenata ona bila besmislena. Na primer, tehnologija posmatranja je siromana bez usmenog
objanjavanja predmeta posmatranja. Multimedijalna i kompjuterska tehnologija u sebe
ukljuuju i elemente tehnologije usmene rei, i rada na tekstu i posmatranje. Savremenim
nastavnim tehnologijama se pokuava nadomestiti nedostaci ranijih tehnologija ali ne i da se
potpuno iskljui postojanje ranijih naina dolaenja do znanja.
Promena nastavne tehnologije utie i na promenu strategije uenja i pouavanja.
Savremeni nastavnici koji dolaze u kontakt i rade pomou savremenih tehnologija negde su na
pola puta izmeu stare i nove paradigme nastave. Ono to pre svega treba prihvatati jeste
injenica da jedina uloga savremenih nastavnih tehnolokih sredstava jeste olakati uenicima
proces dolaenja do znanja. Savremene tehnologije pruaju uenicima nove, efektivne naine i
sredstva za samostalno dolaenje do znanja, poevi od interneta na kome mogu pronai gotovo
sve raspoloive informacije, koji im nudi alate za istraivanje i pretragu tanih i relevantnih
podataka, alate koji omoguavaju analizu dobijenih rezultata, alata za prezentovanje dobijenih
rezultata, kao i razliite mree koje omoguavaju povezivanje sa ljudima slinih interesovanja u
celom svetu. I ako uloga nastavnika i dalje ostaje uloga rukovodioca i moderatora nastavnog
procesa, ova sredstva uglavnom treba da koriste uenici za samostalno dolaenje do znanja a ne
nastavnici. U praksi nastavnici se pojavljuju kao najupornije konice uvoenja savremenih
nastavnih tehnologija u praksu. Treba prihvatiti injenici da nisu nastavnici oni koji treba
prevashodno da koriste savremena tehnoloka sredstva u nastavi ve su to njihovi uenici.
Nastavna sredstva savremenih generacija treba da budu sredstva uenja koja e uenici
koristiti kako bi samostalno dolazili do znanja. Uloga nastavnika je da stvori uslove i
intelektualnu pripremu za ueniki samostalan rad, i nadgleda i daje smernice uenicima. Da bi
savremena nastavna tehnologija mogla uspeno da pone da se primenjuje u naim kolama
Strana 36

Diplomski rad
moramo napraviti krupan preokret u nainu rada nastavnika. Nastavnici moraju prestati da
predaju znanje uenicima i dozvoliti im da samostalno ue i dolaze do istog. Na primer, to se
moe postii jednostavnom promenom toka asa sa Postoje tri uzroka zbog kojih se u prirodi
pojavljuje (neka pojava), i sada emo da ih zapiemo na Postoje tri uzroka zbog kojih se u
prirodi pojavljuje (neka pojava). Koristei se tehnolokim sredstvima pronaite o kojim
uzrocima je re pa emo razgovarati o tome. Na ovaj nain upotreba savremenih tehnolokih
sredstva u nastavi postae svrsishodna i opravdana, i rezultati uenja e biti izuzetno vidljivi.

ZAKLJUNA RAZMATRANJA

1. Zakljuak:
Stalno inoviranje (menjanje) razredne nastave, u okviru nje i nastave prirode i drutva,
osnovnu funkciju ima nameru da doprinese to efikasnijem i boljem ostvarivanju zadataka
vaspitanja i obrazovanja.
Najvie e u svom radu uspeti oni nastavnici koji ne oekuju da inovacije (promene) neko
od njih zahteva spolja, da im ih namee. Oni sami moraju biti inicijatori i nosioci inovacija u
nastavi njihovog pripremanja, programiranja, uvoenja u praksu, praenja toka inovacija i
vrednovanja dobijanih rezultata. Poto inovacije moraju postati nain i stil rada nastavnika u
Strana 37

Diplomski rad
koli, poto je odgovornost u tome vrlo velika, onda svaki nastavnik mora biti osposobljen za
izvoenje inovacija i upotrebu inovativnih modela rada u nastavi pojedinih nastavnih predmeta.
To znai da oni treba da poseduju sasvim odreena teorijska znanja i praktinu
osposobljenost za programiranje, uvoenje u nastavnu praksu, praenje i vrednovanje
inovativnog modela rada. Ta osposobljenost podrazumeva ne samo poznavanje sadraja, tj.
znanja iz strune oblasti u kojoj se vri inoviranje primenom inovativnog modela rada, ve i
sasvim odreena metodika znanja.
Kako je deo sadraja (odreene nastavne jedinice) nastave prirode i drutva, naroito u
treem i etvrtom razredu, prikladan za uenje (obradu, ponavljanje, vebanje, proveravanje)
primenom nekog od inovativnih modela nastavnog rada, to smo, u ovom radu, kratko obrazloili
i naveli primere priprema za organizaciju asa obrade novog gradiva za sledee inovativne
modele:nastava razliitih nivoa sloenosti, egzemplarni model nastavnog rada, programirani
model rada u nastavi i problemski model nastavnoga rada. Elementarna znanja o prirodi stiu se
na poetku kolovanja, pa i pre polaska u kolu, neposrednim posmatranjem objekata i pojava u
prirodi.
Decu interesuje sve to se oko njih nalazi i sve to se oko njih zbiva. Zato im treba
omoguiti da posmatraju svet oko sebe, da ga sami otkrivaju.
Ogledi u nastavi poznavanja prirode predstavljaju osnovni i pouzdan oblik uenja, a
samostalno otkrivanje prirodnih pojava ini uenje lakim i interesantnim.
Upoznavanje prirodnih pojava kroz primenu savremenih i aktivnih nastavnih sistema, kao
i metode rukovoenja samostalnim radom uenika, pre svega primenom uenikih ogleda,
veoma je znaajno za razvijanje poetnih interesovanja za prirodne nauke.

Strana 38

Diplomski rad

LITERATURA:
1. Ani, Vladimir, Ivo Goldstein. 1998. Rjenik stranih rijei. Zagreb: Novi Liber,
2. Atkinson, Richard Fritz Loser. 1977. Theorien des Lehrens. Stuttgart: Klett,
3. Bruer, John. 1993. Schools for thought: a science of learning in the classroom.
Cambridge: MIT Press,
4. Buschmann, Renate, ur. 2010. Lernkompetenz frdern damit Lernen gelingt: Leitfaden
und Beispiele aus der Praxis. Kln: Link,
5. Bergmann, Matthias. 2010. Methoden transdisziplinrer Forschung: ein berblick mit
Anwendungsbeispielen. Frankfurt am Main: Capus-Verlag,
6. Dubs, Rolf. 2009. Lehrerverhalten: ein Beitrag zur Interaktion von Lehrenden und
Lernenden im Unterricht. Stuttgart: Steiner,
Strana 39

Diplomski rad
7. Enciklopedijski rjenik pedagogije. 1963. Zagreb: Matica hrvatska,
8. Gessler, Michael. 2010. Projektmanagement macht Schule: selbstorganisiertes Lernen
und Arbeiten mit Plan; ein handlungsorientierter Leitfaden fr den Unterricht in der
Sekundarstufe II. Nrnberg: GPM,
9. Gonschorek,

Gernot.

2009.

Einfhrung

in

die

Schulpdagogik

und

die

Unterrichtsplanung. Donauwrth: Auer,

10. Grell, Petra, ur. 2010. Neue digitale Kultur- und Bildungsrume. Wiesbaden: VS,
11. Gudjons, Herbert. 2006. Methodik zum Anfassen: Unterrichten jenseits von Routinen.
Bad Heilbrunn: Klinkhardt,
12. Guhl, Erhard, Ernst Ott, 1985. Unterrichtsmethodisches Denken und Handeln.
Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesllschaft,
13. Gruschka, Andreas. 2005. Auf dem Weg zu einer Theorie des Unterrichtens: die
widersprchliche

Einheit

von

Erziehung,

Didaktik

und

Bildung

in

der

allgemeinbildenden Schule. Fraunkfurt am Main: Fachbereich Erziehungswiss. der

Johann-Wolfgang-Goethe-Universitt,
14. Glckel, Hans. 2003. Vom Unterricht. Lehrbuch der Allgemeinen Didaktik. Bad
Heilbronn: Klinkhardt,
15. Hammel, Walter. 1987. Natur-Erfahrungen, Natur-Einstellungen. Frankfurt am Main:
Lang,
16. Hinrichs,

Wolfgang.

2000.

Zur

Konzeption

des

Sachunterrichts:

mit

einem

systematischen Exkurs zur Lehrgangs- und Unterrichtsmethodik. Donauwrth: Auer,

17. Hermann, Ulrich. 2009. Grundlagen und Vorschlge fr gehirngerechtes Lehren und
Lernen. Weinheim: Beltz,
18. Keip,

Marina.

2010.

Interaktive

Fachdidaktik

Latein.

Goettingen:

Vandenhoeck/Ruprecht,
19. Kalin, Boris. 1986. Metodika i metodologija. U: Metodika u sustavu znanosti i
obrazovanja: Zbornik radova. Been, Ante ur. Zagreb: Institut za pedagogijska
istraivanja Filozofskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu i NIRO kolske novine,
20. Kron, Friedrich. 2004. Grundwissen Didaktik. Mnchen: Reinhardt,
21. Klafki, Wolfgang. 2007. Neue Studien zur Bildungstheorie und Didaktik: zeitgeme
Allgemeinbildung und kritisch-konstruktive Didaktik. Weinheim: Beltz,
Strana 40

Diplomski rad
22. Krmer, Hildegard. 2009. Moralitt und die Einheit von Erziehung und Unterricht: ein
transzendentalkritischer Beitrag zur Theorie der Bildung. Frankfurt am Main: Lang,
23. Lehmhaus, Friedrich-Wilhelm. 1984. Verstndigung ber Unterricht im Kontext von
Theorie und Praxis. Kiel: Univ., Diss,
24. Lehberger, Reiner. 2008. Schler fallen auf: heterogene Lerngruppen in Schule und
Unterricht. Bad Heilbrunn: Klinkhardtf,
25. Mahnke, Ursula. 2002. Qualifikation

ist

mehr

als

Fortbildung:

Erwerb

integrationspdagogischer Kompetenzen im Prozess. St. Ingbert: Rhrig,

26. Pieretti, Antonio. 1990. Metodo. U: Enciclopedia pedagogica, sv. IV. Brescia: Editrice La
Scuola,
27. Pedagogijski leksikon. 1939. Zagreb: Minerva,
28. Pataki, Stjepan, ur. 1963. Opa pedagogija. Zagreb: PKZ,
29. Pedagogijski leksikon. 1939. Zagreb: Minerva,
30. Pranji, Marko. 1999. Nastavna metodika: teorija, oblici, metode, sredstva, pomagala.
Zagreb: Editio,
31. Pranji, Marko. 2005. Didaktika: povijest, osnove, profiliranje, postupak. Zagreb: Golden
marketing Tehnika knjiga Hrvatski studiji,
32. Pazzini, Karl-Josef. 1983. Die gegenstndliche Umwelt als Erziehungsmoment: zur
Funktion alltglicher Gebrauchsgegenstnde in Erziehung und Sozialisation. Weinheim:
Beltz,
33. Rumpf, Horst. 1986. Unterricht und Identitt: Perspektiven fr ein humanes Lernen.
Wienheim: Juventa-Verlag,
34. Schrder, Hartwig. 2000. Lernen Lehren Unterricht : lernpsychologische und
didaktische Grundlagen. Mnchen: Oldenbourg,
35. Senc, Stjepan. 1988. Grko-hrvatski rjenik. Zagreb: Naprijed,
36. Volpicelli, Ignazio. 1990. Metodica. U: Enciclopedia pedagogica, sv. IV. Brescia:
Editrice La Scuola,
37. Vukasovi, Ante. 1986. Utemeljenje metodike u pedagogiji. U: Metodika u sustavu
znanosti i obrazovanja: Zbornik radova. Been, Ante ur. Zagreb: Institut za pedagogijska
istraivanja Filozofskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu i NIRO kolske novine,
38. Wellenhofer, Walter. 2002. Unterricht heute: Aufgaben, Mglichkeiten, Probleme; ein
Studien- und Lehrbuch in Schaubildern. Ainring: Gruenstein.
Strana 41

Diplomski rad

Strana 42