Antoni de Melo

BUENJE
ivot je ono to nam se deava dok smo obuzeti drugim planovima
(linkovi ka poglavljima, Ctrl+klik da otvorite)
1. Da li ste budni?
2. Oekujete li pomo?
3. Koliko smo iskreni prema
sebi?
4. O naem ludilu
5. Put odricanja
6. Sluanje i oduavanje
7. Koliko smo egoisti?
8. Carstvo je ovde
9. Krah iluzija
10. ta je prosvetljenje?
11. Samoposmatranje
12. Veni ivot
13. Kako otkriti svoje "ja"?
14. ta je nae pravo "ja"?
15. Negativna oseanja
16. Od ega zavisimo?
17. Kako dostignuti sreu?

18. ta je koren nasilja?

19. Kako stupiti u dodir sa
stvarnou?
20. Svesnost
21. ta su etikete?
22. O uspehu u ivotu
23. etiri koraka do mudrosti
24. O problemu zla
25. Somnabulizam
26. Kako menjati sebe?
27. Buenje
28. Kakva je promenjena linost?
29. Na kraju je samo utanje
30. Kako izgubiti sebe?
31. ta je najvrednije u nama?
32. Treba li potiskivati elje?
33. Kako iveti sada i ovde?
34. Kada grlimo uspomene

35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.

Pojmovi i stvarnost
Rei kojih nema
Filtrirana stvarnost
Robovi ciljeva
ta je prava ljubav?
Skriveni programi
ta je smisao ivota
Smrt sebe
Intuicija i razumevanje
Ljubav je neizreciva
Gubljenje kontrole
Sluanje ivota
Kraj analize
Mrtvi pre vremena
Zemlja ljubavi
Probudite se u ivot

Antoni de Melo roen je 1931. godine u Bombaju (Indija). Prvobitno teolog i

psihoterapeut, na kraju je postao duhovni uitelj. Umro je 1987. godine u Njujorku. itavog
ivota trudio se da otvori oi ljudima, kako bi postali svesni sebe i vrednosti postojanja. Ova
knjiga je stenogram poslednjih njegovih predavanja, posveenih istini, ljubavi i duhovnom
prosvetljenju. Pred nama je njegova ivotna filozofija, putkoaz ka buenju duha i novom
ivotu da bismo najzad videli jasno, pogledom koji nije zamagljen strahom i eljom, i da
hrabro ivimo sada i ovde, proivljavajui svaki novi trenutak sveinom deteta.

1. Da li ste budni?
Veina ljudi je, i neznajui to, uspavana. Raaju se uspavani, ive uspavani, ene se i
udaju uspavani, podiu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne probude.
Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i udesnost onoga to nazivamo ljudskom
egzistencijom.
Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova religija ili filozofija, slau se u jednom: da je
sve dobro, sve je dobro. ak i ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravno, udan
paradoks.
Pa ipak, veina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je sve dobro, jer su utonuli u san.
ive u komaru.
Jedan ovek lupa na vrata sobe svoga sina. "arli", kae, "probudi se!" "Neu da
ustanem, tata", odgovori mu arli. Otac vie: "Ustaj, mora u kolu!" "Neu da idem u

kolu", kae arli. Otac ga pita: "A zato nee?" Iz tri razloga," kae arli. "Kao prvo, kola
mi je dosadna; drugo, uenici mi se rugaju; a tree, mrzim kolu." Otac mu onda uzvrati:
"Dobro, sad u ja tebi rei tri razloga zbog kojih mora da ode u kolu; kao prvo, to je tvoja
dunost; drugo, jer ima etrdeset pet godina; a tree, jer si direktor."
Probudite se! Probudite se! Odrasli ste. Niste vie mali da samo spavate. Probudite se!
Prestanite da se zabavljate svojim igrakama.
Veina ljudi tvrdi kako hoe da izau iz dejeg vrtia, ali ne treba im verovati. Ne verujte
u to! Ljudi samo ele da povrate svoje polomljene igrake. "Vratite mi moju enu. Vratite mi
moj posao. Vratite mi moj novac. Vratite mi moj ugled, moj uspeh."
To je ono to ljudi ele: samo nove igrake. Sve je u tome. ak e vam i najbolji psiholozi
rei da ljudi u sutini ne ele da budu izleeni. Oni samo trae olakanje; izleenje bi bilo
previe bolno.
Buenje nije prijatno. ovek lepo lei u krevetu, buenje ga samo uznemiri. Zato mudrac
ne pokuava da probudi ljude oko sebe.
Nadam se da u umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne uinim ni najmanji pokuaj da
vas probudim, ako spavate. To se mene u stvari ne tie, i pored toga to vam povremeno
kaem: "Probudite se!" Ja samo treba da produim napred svojim putem, da i dalje igram
svoj ples. Ako prihvatite neto od toga, dobro je; ako ne prihvatite, vaa stvar. Kao to kau
Arabljani: Priroda kie je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvee u oazi."
nazad na vrh

2. Oekujete li pomo?
Mislite li da u nekom pomoi? Ne! O, ne, ne, ne, ne i ne! Ne oekujte od mene da ikome
pomognem. Ja ne oekujem ni da ikome nakodim. Ako vam bude kodilo, za to ste sami
odgovorni; ako vam pomogne, i to je samo vaa zasluga. Zaista je tako!
Verujete li moda da e vam ljudi pomoi? Nije tako. Verujete li da e vam ljudi pruiti
podrku? Uopte nije tako.
Na jednom kursu grupne terapije, ena koja je bila upravnik jednog internata, rekla mi
je: "Mislim da me moja direktorka ne podrava." "Zato to mislite?" upitao sam je. "Eto,
moja direktorka nikada ne dolazi u internat", odgovorila mi je. "Nikada nisam ula ni re
pohvale ili kritike od nje." Onda sam joj rekao: "U redu, zamislimo da ja poznajem vau
direktorku. Zamislimo da ak tano znam ta ona misli o vama. I eto, ja vam kaem
(izigravajui pretpostavljenu) - "ujte, Linda, nikad ne dolazim da vas obiem samo zato to
u vaem internatu sve funkcionie kako valja. Tu nema nikakvih problema. Znam da je to
vaa zasluga, tako da je sve u redu. " I, kako se sada oseate?" "Odlino", odgovorila je.
"Dobro", rekao sam, "da li biste hteli da izaete iz prostorije na nekoliko minuta? To je deo
vebe."
Linda je izala. Dok je bila napolju, rekao sam ostalima u grupi: "Ja sam i dalje
direktorka, vai? Linda je najgora upravnica koja je ikad vodila neki od naih internata. U
sutini, ne odlazim u njen internat samo zato to ne mogu da podnesem to to ona tamo
radi. To je zaista uasno. Ali ako joj kaem istinu, te sirote uenice samo e jo vie stradati.
Zameniemo je za godinu ili dve - ve pripremamo jednu osobu za to. U meuvremenu,
smislila sam da joj kaem nekoliko lepih rei da bih je odobrovoljila. ta mislite o svemu
tome?"
"Moda je to bilo jedino reenje u takvoj situaciji", odgovorili su mi. Uveo sam zatim
Lindu i pitao je da li se i dalje dobro osea. "Naravno", rekla je.
injenica je da uglavnom samo konstruiemo svoje misli i oseanja, nezavisno od
objektivne stvarnosti, zajedno sa ubeenjem da nam drugi ljudi pomau.
Mislite li da moda pomaete nekome zato to ste zaljubljeni? Lepo, kazau vam neto.
Nikada niste zaljubljeni u nekoga. Zaljubljeni ste samo u ideju o odreenoj osobi, unapred
stvorenu ideju diktiranu nadom. Razmislite malo: nikada niste ni u koga zaijubljeni zaljubljeni ste samo u ideju, u svoju predrasudu o odreenoj osobi. Tako se i odljubljuje, zar
ne? Samo se vaa ideja menja.
"Kako si mogao da me razoara kad sam toliko verovala u tebe?" kazaete nekom.

Jeste li zaista toliko verovali u tu osobu? Ne, nikada. Probudite se! Takvo ubeenje samo
je rezultat pranja mozga kojem ste od malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo u druge
ljude. Ono u ta verujemo samo je sopstveni sud o odreenoj osobi. Na ta se onda alite?
injenica je da nikome nije prijatno da prizna kako mu je prosuivanje bilo pogreno. Nije
ba laskavo priznati tako neto, i zato ljudi radije govore: "Kako si mogao da me
razoara?"
Vraam se, dakle, na poentu - ljudi u sutini ne ele da odrastu, ne ele da se promene,
ne ele da budu sreni. Kao to mi je neko jednom rekao: "Ne pokuavaj da ih uini
srenim, samo e nastradati. Ne pokuavaj da naui svinju da peva - samo e straiti
vreme, a svinja e samo da se nervira."
Jedan ovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip za susednim stolom ima bananu u uvetu bananu u uvetu! ovek pomisli: "Moda bi trebalo da mu kaem?... Ma neu, ta me se to
tie." Ali sve to pone da ga proganja. Na kraju, posle dve-tri aice, obrati se tipu za
susednim stolom: "Pardon... ovaj... znate, imate bananu u uvetu." A tip mu kaze: "Molim?"
ovek mu ponovi: "Imate bananu u uvetu." "Molim, ta ste rekli?" kae mu tip. "IMATE
BANANU U UVETU!" prodere se ovek. "Malo glasnije", uzvrati mu ovaj. "Imam bananu u
uvetu!"
Prema tome, uzaludno je. Okani se, okani, govore mi. Reci to to ima i ukloni se. Ako im
pomogne -dobro je; ako ne pomogne - nikom nita!
nazad na vrh

3. Koliko smo iskreni prema sebi?

Prvo to treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da to ne elite. Prvi
korak ka buenju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopte nije prijatno.
Vi ne elite da budete sreni. Hoete li jedan mali test? Probajmo: treba nam samo
minut. Moete da zamurite dok reavate, ili da to radite otvorenih oiju -nebitno je. Mislite
na nekog koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i
pokuajte da mu u mislima kaete: "Vie mi je stalo do moje sree nego do tebe."
Pazite ta se dogaa. "Vie mi je stalo do moje sree, nego do tebe. Kada bih birao, uvek
bih izabrao sreu." Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivi ove rei? Mnogi, ini se.
Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga?
Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: "Kako mogu da budem takav egoista?" Ali
razmislite ko je stvarno egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: "Kako si mogao da
bude takav egoista da ti tvoja srea bude vanija od mene?" Zar vam ne bi dolo da
odgovorite: "Izvini, ali kako ti moe da bude takav egoista, kad oekuje da tebe stavim
iznad svoje sree?"
Jedna ena mi je priala kako je njen ujak, svetenik u lokalnoj crkvi, uvek poinjao
besedu recima: "Samo je rtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam."
Savreno! Upitao sam je: "Da li biste poeleli da vas volim po cenu svoje sree?" "Da",
odgovorila je. "A vi mene?" upitao sam. "Da", rekla je.
Zar to nije udesno? Ona bi volela mene po cenu svoje sree i ja bih voleo nju po cenu
moje sree. I tako, imali bismo dve nesrene osobe, ali ivela ljubav!
Ne elimo, znai, da budemo sreni. elimo druge stvari. ili, jo bolje - ne elimo da
budemo bezuslovno sreni. Spreman sam da budem srean pod uslovom da se desi ovo i
ovo i ono.
Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili Bogu ili bilo kome: "Ti si moja
srea. Da nemam tebe, odrekao bih se sree."
Veoma je vano da shvatite ovaj mehanizam. Mi ne moemo zamisliti da budemo sreni
bez odgovarajuih uslova. Zaista je tako. Naueni smo da svoju sreu povezujemo sa tim
uslovima.
To je, dakle, prvo to bi trebalo uiniti ako hoemo da se probudimo, ako hoemo da
volimo, ako hoemo slobodu, radost, spokojstvo i prosvetljenje. U tom smislu, duhovni rad
je najkorisnija stvar na svetu. Jer, to nije ni samilost, ni privrenost, ni religioznost, ni
oboavanje - samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i buenju, buenju!

Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, posmatrajte usamljenost, strah,
konfuziju, konflikte u srcima ljudi, unutranje i spoljanje sukobe. Zamislite da vam neko
prui mogunost da se svega toga oslobodite. Zamislite da vam neko prui mogunost da
zaustavite to uasno traenje energije, zdravlja, emocija - posledicu svih tih konflikata i
konfuzija. Zamislite da vam neko pokae put kojim moemo postii da zaista volimo jedni
druge, da budemo spokojni, potpuno proeti ljubavlju. Moete li da zamislite ita korisnije
od svega toga? Meutim, ima ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisniji, da je politika
korisnija, da je nauka korisnija.
Kakva je uopte korist od slanja oveka na Mesec kada ne uspevamo da ivimo na
Zemlji?
nazad na vrh

4. O naem ludilu
Da li je psihologija korisnija od duhovnog rada? Nita nije korisnije od duhovnog rada.
Sta moe da uini siroti psiholog? Moe samo da smanji napetost. I ja se bavim
psihoterapijom, ali kada mi se desi da moram izabrati izmeu psihologije i duhovnog rada,
u meni doe do konflikta. Pitam se da li postoji neko ko shvata o emu govorim. Ja sam to
shvatio tek nakon mnogo godina.
Pokuau da objasnim. Godinama nisam shvatao jednu injenicu, sve dok jednog dana
nisam najednom otkrio kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da bi se
konano razoarali u pogledu svih odnosa. Zar to nije uasno? Ljudi moraju mnogo da pate
u jednom odnosu pre nego to. se probude i kau: "Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji
ivot, neki ivot koji nije zasnovan na zavisnosti od drugih ljudskih bia."
A ta sam ja radio, kao psihoterapeut? Ljudi su dolazili da mi izloe svoje probleme u
odnosima, u komunikaciji sa drugima i slino, a ja sam im koliko-toliko pomagao. Ali
priznajem da to uglavnom nita nije vredelo, jer je samo pomagalo ljudima da i dalje
spavaju. Moda je trebalo da ti ljudi malo vie pate. Moda je trebalo da dodirnu dno i kau:
"Dosta mi je svega." Samo kada nam je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz.
Veina ljudi odlazi kod psihijatra ili psihologa da bi sebi olakali ivot, a ne da bi nali
izlaz iz situacije u kojoj se nalaze.
Siroti psiholozi poteno rade svoj posao. Postoje sluajevi gde psihoterapija prua
stvarno neophodnu pomo, jer kad se neko nae na ivici ludila, onda moe da ode u
psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. ta je mistika - suprotno od ludila.
Znate li koji je znak buenja? Trenutak u kome se pitamo: "Jesam li ja lud, ili su to svi
ostali?"
Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. itav svet je lud. Jedini razlog to nismo zatvoreni
u ludnice je to nas ima previe.
Dakle, ludi smo. ivimo potapajui se suludim idejama o ljubavi, odnosima s drugim
ljudima, srei, radosti i svemu ostalom. Stekao sam ubeenje kako smo do te mere ludi da,
kad se svi slau u neemu, onda to mora biti pogreno!
Svaka nova ideja, svaka velika ideja, potekla je od manjine koju je inio jedan ovek.
ovek koji se zvao Isus Hrist - manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili drukije od
onog to je on govorio. Buda - manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili drukije od
onog to je on govorio. Mislim da je Bertrand Rasel rekao: "Svaka velika ideja na poetku je
svetogre."
Lepo, ovde ete uti itavu seriju svetogrdnih izjava. "On je hulio!" Ljudi su ludi, mahniti,
i to pre to shvatite, bolje e biti za vae mentalno i duhovno zdravlje. Ne uzdajte se. Ne
uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. Budite skeptini u kontaktu s najboljim prijateljima.
Veoma su veti, kakvi ste i vi u kontaktu s drugima, ak i ako toga niste svesni. O, kako ste
dovitljivi, veti i prepredeni. Veliki ste glumci.
Ne laskam vam previe, nadam se. Ali ponavljam: vi ne elite da se probudite. Samo
glumite, a niste ni svesni toga. Mislite da ste vrlo oseajni. Ah! U poreenju s kim? ak i
rtvovanje samog sebe prija, zar ne? "rtvujem se! ivim u skladu sa svojim idealima." Ali
dobijate neto za uzvrat, zar ne?

Uvek se dobija neto za uzvrat, sve do samog trenutka buenja. I tako, eto nas ovde prvi korak. Priznajte sebi da ne elite da se probudite. Zaista je teko probuditi se kada je
ovek prinuen, pod hipnozom, da od bezvrednog pareta papira misli da je ek na milion
dolara. Kako je teko odvojiti se od tog pareta papira!
nazad na vrh

5. Put odricanja
Ni odricanje nije pravo reenje. Svaki put kada se odreknemo neega, obmanjujemo
sebe. ega se odriemo? Svaki put kad se odreknemo neega, ostajemo zauvek vezani za
predmet odricanja. Jedan indijski svetenik je rekao: "Kad god mi doe neka prostitutka,
samo govori o Bogu. Kae mi: 'Sita sam ivota koji vodim. Treba mi Bog.' Meutim, kad god
mi doe neki svetenik, taj pria samo o seksu."
Zaista je tako - kad se odreknete neega, ostajete zauvek vezani za to. Kad se borite
protiv neega, zauvek ste vezani za to. Sve dok se borimo s neim, dajemo mu mo.
Dajemo mu mo jednaku onoj koju troimo u toj borbi.
Ovo se odnosi ak i na komunizam, kapitalizam i sve ostale stvari. Treba, dakle,
"prihvatiti" svoje demone jer im se, borei se protiv njih, daje mo. Zar vam to jo niko nije
rekao? Kad se odreknemo neega, ostajemo vezani za to. Jedini izlaz je u tome da ne
dozvolimo da budemo prevareni. Nemojte se odricati, ve ne dozvolite da budete prevareni
Pokuajte da shvatite pravu vrednost neega i nee vam biti potrebno da se odriete - jednostavno, samo e vam ispasti iz ruku.
Naravno, ako ne razumete ovo to vam govorim, ako ste toliko hipnotizovani da mislite
kako ne moete biti sreni bez neke stvari, ili neke druge, ili tree, onda ste u klopci. To to
pokuavam da uinim za vas nije ono to vam nudi takozvana duhovnost - da vas natera na
rtve, na odricanje od mnogih stvari. To je sasvim uzaludno. I dalje biste ostali uspavani.
Ono to treba da vam pomogne je da shvatite, shvatite, shvatite. Kad biste shvatili,
odjednom bi vam ponestala elja za konkretnim objektom od koga zavisi vaa srea. to
znai: ako se probudite, nestade vam elja za tim objektom.
nazad na vrh

6. Sluanje i oduavanje

Neke od nas probudi opora stvarnost ivota. Toliko patimo da se najzad probudimo. Ali
ljudi se samo sudaraju sa ivotom, uvek nanovo. Samo krue u somnabulnom stanju.
Nikada se ne bude. Osim toga, nikad ne pomisle da je mogu i drugi nain ivota. Nikada ne
pomisle da moda postoji i bolji nain ivota. Sve u svemu, ako neko jo nije dovoljno
izubijan od ivota i ako nije dovoljno patio, postoji jo jedan metod buenja: sluanje. To ne
znai da treba da prihvatite ovo to vam govorim. Kada kaem "sluanje", ne mislim na to.
Verujte mi, bez ikakvog je znaaja da li prihvatate ovo to vam govorim, jer se
prihvatanje ili neprihvatanje odnosi samo na rei, pojmove i teorije, ali sve to nema nikakve
veze sa istinom. Istina se nikada ne izraava reima. Istina se spoznaje iznenada, i potie iz
odreenog stava. Vi, dakle, moete da se ne sloite sa mnom, pa da ipak, uprkos tome,
spoznate istinu. Ali zato je potreban otvoren stav, volja da se otkrije neto novo. To je ono
to je vano, a ne da li se i koliko se uopte slaete sa mnom.
Na kraju krajeva, najvei deo onog to vam govorim je teorija, a nijedna teorija ne moe
adekvatno da obuhvati stvarnost. Ja, znai, ne mogu da vam govorim o istini, ve samo o
preprekama da se spozna istina. Njih mogu da opiem, ali samu istinu ne mogu. Niko to ne
moe.

Mogu samo da vam opiem lai kojima obmanjujete sebe, sve dok ne budete u stanju da
ih odbacite. Mogu da diskutujem s vama o vaim ubeenjima i sistemu ubeenja koji vas
ine nesrenim. Mogu samo da vam pomognem da se oduite od svega toga. Kada izaemo
na stazu duhovnog prosvetljenja, jedina stvar koju treba nauiti je ba to: oduavanje,
oduavanje, oduavanje od svega to ste nauili. Potrebna je volja za oduavanjem, za
sluanjem. Sluate li, moda, kako to veina ljudi ini, da biste na kraju potvrdili u sebi ono
to ste i pre toga mislili? Ili sluate da biste otkrili neto novo? To je veoma vano.
Uspavanim osobama ni najmanje nije lako da prihvate ili otkriju neto novo. Isus je doneo
dobru vest, pa je ipak odbaen. Ne zato to je bila dobra, ve zato to je bila nova. Svi mi
mrzimo ono to je novo. Zaista ga mrzimo! to se pre suoimo sa ovom injenicom, bolje e
biti. Mi ne elimo nove stvari, pogotovo kad nas uznemiravaju, pogotovo kad vode promeni.
A posebno kada nameu priznanje: "Nisam bio u pravu. Greio sam."
Seam se susreta s jednim svetenikom starim osamdeset sedam godina, u paniji - on
je nekada bio moj uitelj, u Indiji, tridesetak godina ranije. I on je bio prisutan na jednom
ovakvom seminaru. "teta to te nisam sluao pre ezdeset godina", rekao mi je na kraju.
"Zna, bio sam u zabludi itavog ivota."
Neverovatno je uti tako neto! To je kao da ugleda neko od svetskih uda. To je,
prijatelji moji, vera! Otvorenost prema istini, bez obzira na posledice, kud god nas odovela,
ne znajui ak ni kuda e nas odvesti. To je istinska vera. Ne ubeenje, ve vera. Ubeenja
nam ulivaju veliku sigurnost, vera to nema. ovek ne zna gde e zavriti. Spreman je da
slua, da prati, i otvoren je, otvoren za sve!
Meutim, biti otvoren ne znai naivnost, ne znai da treba progutati sve to vam se
govori. Nipoto! Sve to govorim mora se podvrgnuti diskusiji. Ali takvoj diskusiji treba prii
otvorenog stava, bez predrasuda. Sve treba podvrgnuti diskusiji.
Setite se divnih Budinih rei: "Monasi i uenici ne treba da prihvate moje red iz
potovanja, ve treba da ih procene kao to zlatar ini sa zlatom - see ga, brusi, vaga,
topi."
Kad se tako ponaate, to znai da sluate. Uinili ste, dakle, jo jedan veliki korak ka
buenju. Prvi korak, kako sam ve rekao, bio je u spremnosti da priznate kako ne elite da
se probudite, da ne elite da budete sreni. Unutar vas postoje nebrojeni otpori.
Drugi korak je u spremnosti da razumete, da sluate, da izloite diskusiji itav svoj
unutranji sistem ubeenja. Ne samo religioznih, politikih, socijalnih ili psiholokih
ubeenja, ve svih ubeenja u vama. Da budete spremni na ponovnu procenu svih
ubeenja, kao u Budinoj metafori. Ja u vam pruiti niz mogunosti da to uinite.
nazad na vrh
7. Koliko smo egoisti?
Milosre je, u sutini, lini interes preruen u ovekoljublje. Vama je moda teko
prihvatiti da ima sluajeva kada niste istiniti u svom nastojanju da budete oseajni i puni
poverenja prema drugima. Pojednostaviu ovu temu tako to u otii u krajnost, bar za
poetak.
Postoje dva tipa egoizma. Prvi je kada nam je zadovoljstvo da sami sebi ugaamo. To je
ono to obino nazivamo egocentrinost. Drugi je kada nam je zadovoljstvo da ugaamo
drugima. To je rafiniraniji tip egoizma. Prvi tip je oigledniji, a drugi je skriven, ponekad
veoma skriven, i zato je opasniji, jer nam uliva oseanje da smo izuzetni. Meutim, kad se
sve sabere, moda i nismo tako izuzetni.
Poznajem jednu enu koja ivi sama i posveuje dosta vremena drugima u parohiji. Ali,
ona priznaje kako to u sutini radi iz egoizma - osea potrebu da bude korisna, tako to daje
neki svoj doprinos svetu. U svakom sluaju, ona zna da tada i drugi imaju potrebu za njom,
pa je korist obostrana. Ona je gotovo prosvetljena! Svi moemo uiti od nje. Ona kae: "Ja
neto dajem i neto uzimam." U pravu je. Odlazi da pomogne, daje neto i neto uzima. To
nije milosre, ve prosvetljeni lini interes.
Vi sigurno poznajete oseanje zadovoljstva koje u nama budi in milosra. Ali to je
suprotno oveku koji kae: "ta je posebno u tome to sam uinio? Dao sam neto, dobio
sam neto. Nisam zamiljao da inim dobro delo. Moja leva ruka ignorisala je to to radi

desna." Zaista, dobrota se najvie istie kada nismo svesni da inimo dobro. Ili, kako je
rekao veliki Sufi: "Svetac je takav sve dok to ne sazna."
Pokuavam da zamislim neku akciju u kojoj na egoizam ne ulazi u igru, gde je osoba
budna i gde to to ona ini biva ostvareno zahvaljujui njoj. U tom sluaju, akcija se
pretvara u dogaaj. Ali ipak, gotovo uvek je umean lini interes. ak i kad se ogranii na
misao: "Biu upamen kao heroj", ili: "Ne bih mogao dalje da ivim da to nisam uinio; ne
bih mogao da ivim sa sveu da sam pobegao."
Ali, ponavljam, ne mogu da iskljuim ni drugu vrstu akcije, jer ne kaem da ne postoji ni
jedna akcija u kojoj na ego ne ulazi u igru. Verovatno da postoji. Meutim, uzmimo primer
vojnika koji gine za svoju zemlju. Mnoge takve smrti me uznemiravaju. Pitam se da li su
rezultat pranja mozga. Mislim da su mnogi muenici, ljudi koji za neku ideju rtvuju sebe,
podvrgnuti indoktrinaciji. Muslimanski muenici, budistiki muenici, hrianski muenici,
komunistiki muenici - mnogi od njih rezultat su pranja mozga. U njihovim glavama je ideja
da treba umreti, da je smrt velika stvar.
Ne kaem da ne postoji ista motivacija, samo kaem da sve to radimo, radimo
uglavnom u sopstvenom interesu. Sve. Kada se neto ini u ime Hrista, da li je to egoizam?
Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, da li je to egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju
ljubav, uvek je u sopstvenom interesu. Uzmimo da prehranjujete pet stotina dece dnevno.
To vas uzdie u sopstvenim oima? Pa neete se valjda oseati loe zbog toga?
Neki ljudi rade odreene stvari samo zato da se ne bi oseali lse. I to nazivaju
milosrem. To to ine, ine zbog oseanja krivice. Ali gde je tu ljubav? Meutim, hvala
Bogu, kad vi neto inite za druge, to vam prija. Odlino! Vi ste zdravi ljudi, jer ne krijete
svoj lini interes. A to je zdravo.
Postoje, dakle, dve vrste egoizma; moda je trebalo da kaem tri. Prva, kada sebi
priutimo zadovoljstvo da ugodimo samom sebi. Druga, kada sebi priutimo zadovoljstvo da
ugodimo drugima. Ponavljam, nemojte se preterano ponositi takvim stvarima, nemojte
misliti da ste veliki. Vi ste normalni ljudi, neto rafiniranijeg ukusa. Va je ukus da budete
dobri, to nije kvalitet vaeg duha. Kada ste bili deca, voleli ste okoladice; sada, kad ste
odrasli, moda vie cenite neku simfoniju. Ukus vam se poboljao, ali i dalje zadovoljavate
sebe, samo to to inite tako to ponekad ugodite drugima.
Postoji i trea vrsta egoizma, ona najgora: kada inite neko dobro delo da se ne biste
oseali krivim. Dobroinstvo vam ne prua zadovoljstvo; naprotiv, od toga vam je muka. To
je neto to mrzite. inite rtve u ime ljubavi, ali patite, alite se. Ah, koliko malo znate o
sebi ako mislite da ne inite takve stvari!
Kad bih imao po jedan dolar za svaki trenutak koji sam proveo radei neto to mi nije
prijalo, sada bih bio milijarder. Znate ve kako to ide.
"Mogu li da porazgovaram veeras sa vama, Oe?"
"Naravno, samo izvolite."
Ne elim da razgovaram s njim, muka mi je od toga. Veeras hou da pogledam neto
na televiziji, ali kako da ga odbijem? Nemam hrabrosti da mu kaem ne.
"Samo izvolite", a u sebi mislim: "Gospode, sad treba da sluam ovog gnjavatora."
Uopte mi ne prija da razgovaram sa njim, ali mi je vrlo neprijatno da mu kaem ne, i
tako biram manje zlo, rekavi mu: "Uite, raskomotite se." Biu zadovoljan kada razgovor
bude gotov i kada budem mogao da skinem osmeh sa lica. "Kako ste?" pitam ga.
"Odlino", odgovori, a zatim pria i pria koliko mu znai taj seminar, a ja mislim:
"Gospode, kad e da pree na stvar?"
Na kraju kae ta ima, a ja ga, metaforino, tresnem o zid, rekavi mu: "Svako bi mogao
da rei tako banalan problem" i onda mu otvorim vrata.
"Uh, najzad sam ga se oslobodio", kaem u sebi.
Sledeeg jutra, za dorukom (jer oseam da sam bio neutiv) priem mu i pitam ga kako
je. "Prilino dobro", kae on, i doda: "Moram neto da vam kaem. Ono to ste mi sino rekli
bilo mi je od ogromne pomoi. Mogu li da vas vidim danas posle ruka?"
"O, ne!"
Kada se neto radi samo da se ne bismo osetili krivim, to je najgora vrsta milosra.
Nemamo hrabrosti da kaemo kako elimo da nas ostave na miru. Kada mi neko kae: "Ne
volim da ljudima nanosim zlo", ja odgovorim: "Ostavi se toga! Ne verujem ti."
Ne verujem onima koji kau da ne vole da nanose zlo drugima. Svi mi oboavamo da
ranjavamo druge. A kad neko drugi nanosi zlo, to nam jo vie godi, jer e drugi loe misliti

o nama, ako mi nanosimo zlo. Nee nas ceniti, govorie protiv nas, a to nam ni najmanje,
ne prija!
nazad na vrh

8. Carstvo je ovde
ivot je banket, a tragedija je to veina ljudi umire od gladi. Ba o tome govorim ovde,
u sutini.
Grupa ljudi umirala je od ei na jednom brodiu, nedaleko od brazilske obale. Pojma
nisu imali da je voda po kojoj plove u stvari slatka, jer se reka na tom mestu ulivala takvom
snagom u more da je dopirala nekoliko milja ka puini. Mogli su da je piju, ali nisu znali.
Na isti nain, okrueni smo radou, sreom, ljubavlju. Veina ljudi kao da nita ne zna o
tome. ta je razlog? Pretrpeli su pranje mozga. Hipnotizovani su, uspavani.
Zamislite maioniara koji hipnotizuje nekoga kako bi ga naveo da vidi stvari koje ne
postoje i da ne vidi stvari koje su tu. Sve je u tome. Pokajte se i primite dobru vest. Pokajte
se! Probudite se! Ne oplakujte svoje grehe. emu plakati nad gresima koji su poinjeni u
snu? Zar biste plakali nad neim to ste uradili pod hipnozom? Zato biste se poistovedvali
sa takvom osobom? Probudite se! Probudite se! Promenite svoj stav. Pokuajte da gledate
na stvari s nove take gledita! Jer "carstvo je ovde"!
Rekao sam vam da se prvo treba probuditi, priznati da vam buenje ne prija. Meutim,
problem je to vie volite da zadrite i osvojite sve one stvari za koje, putem hipnoze,
verujete da su toliko vane i dragocene za vas, za va ivot i opstanak.
Posle toga, potrebno je da shvatite. Da shvatite kako se moda drite pogrenih ideja, i
da ba te ideje presudno utiu na va ivot, inei ga haotinim, a istovremeno vas
odravaju u uspavanom stanju. Ideje koje se odnose na ljubav, na slobodu, na sreu itd. I
nije lako sluati nekoga ko izlae diskusiji ideje do kojih vam je toliko stalo i kojih se tako
grevito drite.
Postoje mnoge zanimljive studije o pranju mozga. Pokazalo se da onaj ko je podvrgnut
pranju mozga, "introjekcijom" prihvata neku njemu stranu ideju, koja pripada nekom
drugom. U trenutku kada neko na ovaj nain prihvata ubeenja i ideje koje nisu njegove,
one vre atak na linost. ovek ostaje zateen i reaguje na emotivan nain. To je oekivana
reakcija, dokaz da je neko indoktriniran. Spremni smo da umremo za ideju koja nikada nije
bila deo nas. Teroristi i takozvani sveci prihvate neku ideju, progutaju je bez vakanja i
onda su spremni da umru za nju.
Nije lako sluati, pogotovo kad postoji emotivna zbrka. ak i kad toga nema, nije lako
sluati; slua se uvek svoj unapred programirani stav na koji smo hipnotiki uslovljeni.
esto se sve to se uje tumai u svetlu sopstvenog hipnotizovanog stanja, sopstvene
uslovljenosti i programiranosti. Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I sluamo polazei od
tih stavova.
"Henri, kako si se promenio! Bio si tako visok, a sada si tako mali! Bio si tako krupan, a
sada si tako mrav! ta ti se desilo, Henri?" A Henri kae: "Ja nisam Henri, ja sam Frenk."
"Oh, promenio si ak i ime!"
Kako naterati takve ljude da vas sluaju?
Najtea stvar na svetu je sluati, gledati. Mi ne elimo da vidimo. Mislite li da bi neki
kapitalista hteo da shvati ta je dobro u komunistikom svetu? Ili da bi neki komunista
zaista hteo da shvati ta je dobro i zdravo u kapitalistikom svetu? Mislite li da je nekom
bogatau stalo da gleda ivot siromaha?
Ne elimo da gledamo, da vidimo, jer ako to uinimo, moda emo se promeniti. Ne
elimo da gledamo. Ako sagledamo stvari kakve jesu, gubimo kontrolu nad ivotom koji
ionako jedva drimo na okupu. Da biste mogli da se probudite, ono to vam je potrebno nije
energija, nije snaga, nije mladost, pa ak ni neka visoka inteligencija. Ono to vam je
najpotrebnije je spremnost da nauite neto novo. Mogunost buenja je u direktnoj
proporciji sa koliinom istine koju ste spremni da hrabro prihvatite. Do koje ste take
spremni na to? Koliko ste spremni da se voljno odreknete onoga to vam je u ivotu
najdrae? Do koje ste take spremni da mislite na neto novo, neto to vam nije blisko?

Prva reakcija je strah. Mi se ne plaimo nepoznatog. Ne moemo se bojati neega to ne

poznajemo. Niko se ne boji nepoznatog. Mi se u sutini bojimo da ne izgubimo ono to nam
je poznato. Eto ega se bojimo.
Dau vam primer - rekao sam da je svaka stvar koju inimo zagaena egoizmom. Nije
lako uti tako neto. Ali zamislimo se malo nad tim, pokuajmo da dublje zaemo u to. Ako
sve ono to inimo izvire iz linog interesa - vie ili manje vidljivog - kakvo oseanje budi u
vama misao na vae milosre i vaa dobra dela u tom novom svetlu? ta je s vaim dobrim
delima?
Evo vam jedna mala veba. Mislite na neko od dobrih dela koja ste uinili. A sad,
pokuajte da shvatite ta su zaista bile motivacije vaeg linog interesa, kojih ste bili vie ili
manje svesni. ta je s vaim ponosom? ta je s vaom tatinom? ta je s onim oseanjem
superiornosti koje ste oseali prema svom susedu, to vam se inio kao veliki egoista? Sve
se to menja, zar ne?
"Dobro", moda ete rei, "moj sused ima manje rafiniran ukus od mene." Vi ste onda
najopasniji tip linosti. Izgleda da je Isus imao manje problema sa tipom kao to je va
sused nego sa takvima kao to ste vi, sa ljudima koji su ubeeni da su dobri. Drugi kao da
mu nisu predstavljali veliki problem - bili su otvoreno egoisti, svesni da su takvi.
Zato, probudite se! To je oslobaajue! To je udesno! Oseate li se potiteno? Moda to
i jeste. Zar nije udesno shvatiti da niste bolji od bilo koga drugog na ovoj zemlji? Zar to nije
udesno? Razoarani ste? Pogledajte ta smo izneli na svetlost dana! ta je ostalo od vae
tatine? Prijalo bi vam oseanje da ste bolji od drugih, ali pogledajte ta je isplivalo prevara!
nazad na vrh

9. Krah iluzija
ini mi se da egoizam izvire iz neke vrste instinkta za ouvanje linosti, koji je na
primarni i najdublji instinkt. Kako se moemo svesno odrei egoizma? To bi, tako rei, bilo
kao odabrati nepostojanje. Kako god bilo, prestanite da se oseate krivim zato to ste
egoisti - svi smo isti.
Jednom je neko rekao divnu stvar za Isusa, a taj neko nije bio vernik. Rekao je: "Ono to
je najlepe kod Isusa je to se oseao lagodno meu grenicima, jer je shvatao da ni
najmanje nije bolji od njih."
Mi se razlikujemo od drugih - od kriminalaca, na primer - samo po onome to radimo ili
ne radimo, a ne po onome to jesmo. Jedina razlika izmeu Isusa i tih grenika je u tome to
je on bio budan, a oni nisu.
Pomislite na ljude koji dobiju na lutriji. Da ne govore moda: "Ponosan sam to
prihvatam ovu nagradu, ne zbog sebe, ve zbog svoje nacije i svoje zemlje." Zar tako
govore oni to dobiju ne lutriji? Ne - jer oni su imali sree, sree. I zato su osvojili premiju.
Zar se moe biti ponosan na tako neto? Na isti nain, ako uspete da stignete do
prosvetljenja, uiniete to iz linog interesa i biete sreni. Zar ete da slavite takvu stvar?
ta tu ima da se slavi? Zar ne shvatate koliko je glupo hvaliti se svojim dobrim delima?
Farisej nije bio lo ovek, bio je samo glup. Nikada se nije zaustavio da razmisli.
Jednom je neko rekao: "Nemam hrabrosti da stanem i razmislim, jer ako bih to uinio, ne
bih znao kako ponovo da krenem."
Kada biste, dakle, zastali da razmislite, shvatili biste da u stvari nema niega na ta
biste bili posebno ponosni. Kako ta injenica utie na va odnos sa drugim ljudima? Na ta
se alite?
Jedan mladi se alio da ga je njegova devojka razoarala, ponela se licemerno prema
njemu. Na ta se on alio? Zar je oekivao neto bolje? Oekujte ono to je gore - okrueni
smo egoistima. On je bio budala, postavio je na pijedestal, zar ne? Mislio je za nju da je
princeza, mislio je da su ljudi dobri. Nije tako! Ljudi nisu dobri. Loi su koliko i vi - loi,
shvatate li? Uspavani su koliko i vi. ta mislite da oni trae? Svoj lini interes, isto kao i vi.
Nema nikakve razlike meu vama.

Uspevate li da zamislite koliko oslobaa mogunost da nikada vie ne budete razoarani,

nikada vie prevareni? Nikada se vie neete oseati naputeno, odbaeno. elite li da se
probudite? elite li sreu? elite li slobodu? Evo je - otarasite se svojih lanih ideja, svojih
iluzija. Ne dozvolite da vas drugi varaju.
Ako ne budete varali sami sebe, neete varati ni druge ljude. Tada ete ih voleti. U
suprotnom, iveete sve vreme u zabludi o drugima, s vaim iluzijama, neprekidno u
sukobu sa stvarnou.
Moda je, za veinu vas, previe potresno kad ujete da treba oekivati kako su svi
(osim veoma retkih osoba koje su budne) egoisti, ili da slede svoj lini interes, na sirov ili
rafiniran nain. Ali, ako to imate u vidu, shvatiete da nema niega to bi vas razoaralo i
niega to vas ne bi razoaralo. Da ste uvek bili u neposrednom dodiru sa stvarnou,
nikada se ne bi osetili razoarano. Meutim, vie vam odgovara da sebi predstavljate druge
ljude u sjajnim bojama; vie vam odgovara da ne vidite pravi izgled ljudskih bia, zato to
vam ne odgovara da vidite pravi lik samog sebe. I zato sad plaate cenu.

10. ta je prosvetljenje?
Jednom me je neko pitao: "Kakvo je prosvetljenje? Kakvo je buenje?" Ispriao sam mu
priu o kloaru u Londonu koji se sprema za poinak. Uspeo je da u smeu pronae komad
suvog hleba za veeru i stigao na obalu Temze. Sipi kia, i on se umota u svoj stari, iscepani
kaput. Legne pored reke i samo to nije zaspao, kad se iznenada pojavi rols rojs sa
vozaem. Iz limuzine izae prelepa devojka koja mu kae: "Siroti ovee, neete valjda
ovde prenoiti?" "Hou", odgovori joj kloar. "Ne mogu to dozvoliti", kae mu devojka.
"Poite u moju kuu da se naspavate, posle jedne dobre veere." I tako, na njeno
insistiranje, on ue u automobil, voze se van Londona i stiu do jedne vile okruene
ogromnim parkom. Na ulazu ih doeka majordom, kome devojka kae: "Molim te, Dejms,
odvedi ovog oveka u odeljenje za poslugu i neka mu prue sve to mu treba." Posle toga,
devojka ode u svoju sobu, svue se i pripremi za spavanje. Iznenada, priseti se svog gosta,
ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe u koju su smestili kloara dopire svetlost. Ona
pokuca, otvori vrata i nae kloara budnog. "ta je, dobri ovee", upita ga, "zar niste
dobro veerali?" "Nikada u ivotu nisam tako dobro jeo", odgovori joj on. "Da li vam je
toplo?" upita ga devojka. "Da, hvala, krevet je topao i udoban", odgovori on. Tada mu ona
kae: "Moda vam je potrebno malo drutva? Hoete li da se pomerite i napravite mi malo
mesta u krevetu?"
Ona mu prie, on se pomeri i padne pravo u Temzu.
Ah! Niste oekivali Prosvetljenje! Probudite se! Kada budete spremni da zamenite svoje
iluzije stvarnou, svoje snove injenicama, tada ete izai na pravi put. Tek e tada ivot
dobiti smisao i postae predivan.
Postoji jo jedna pria, o nekom Ramirezu. On je starac koji ivi u svom zamku na vrhu
brda. U krevetu je, paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijatelja, starca koji
se uz pomo tapa penje sve vie uzbrdo. Ramirez nita ne moe da uini, jer posluga ima
slobodan dan. Neprijatelj na kraju otvori vrata, ue u sobu, zavue ruku ispod mantila,
izvadi pitolj i kae: "Najzad emo se obraunati, Ramirez." Ramirez pokua da ga odgovori:
"Sluaj, Bordija, zato bi to uinio? Ti dobro zna da ja vie nisam onaj ovek koji te je
muio kad si bio mlad."
"Ne, ne", uzvrati mu neprijatelj, "tvoje slatke rei nee me razuveriti. Ono to ja elim je
osveta, i ti me ne moe spreiti!" Tada, Ramirez kae: "E ba mogu!" "Kako?" upita ga
neprijatelj. "Mogu da se probudim", kae Ramirez, to i uini - probudi se. Eto ta je
prosvetljenje!
Kada vam neko kae: "Nita ne moe da uini", moete mu odgovoriti: "Nije tano,
mogu da se probudim!" I odjednom, ivot vie nije komar kakav vam se inio. Probudite
se!
Jednom me je neko pitao: "Jesi li ti prosvetljen?" ta sam mogao da mu odgovorim?
Hoete li neki odgovor? Evo jednog: "Otkud ja znam? Kako se to moe znati? Zar je to
vano?"

Ako neto previe elite, u nevolji ste. Ako sam ja moda prosvetljen i vi me sluate
samo zato to sam prosvetljen, onda ste u velikoj nevolji. Jeste li spremni da vam
prosvetljen ovek opere mozak? Jer, svako moe da vam tako opere mozak. ta je vano da
li je neko manje ili vie prosvetljen? Ali problem je to svi mi volimo da se oslonimo ne
nekog, zar ne? Potrebno nam je da se oslonimo na nekog za koga mislimo da je stigao na
cilj. On nam uliva nadu, zar ne? A ta e vam nada? Zar nije i to jedan oblik elje? Nadate
se neemu boljem od onoga to sada imate, zar ne? U suprotnom se ne biste nadali. Ali to
znai da zaboravljate kako vam je i sada dobro, mada toga niste svesni. Zato se ne
usredsredite na sadanjost, umesto da se nadate boljoj budunosti? Zato ne shvatite ovo
to je sada, umesto to ga zaboravljate, nadajui se buduem? A moda je ta budunost
samo nova klopka?

11. Samoposmatranje
Jedini nain na koji bi neko mogao da vam pomogne je da prodiskutuje vae ideje. Ako
ste spremni da sluate i da se o vama diskutuje, neto ete uiniti, ali niko vam ne moe
pomoi.
Staje najvanije od svega? Samoposmatranje. Tu vam niko ne moe pruiti ruku. Niko
vam ne moe dati odgovarajui metod. Niko vam ne moe pokazati odreenu tehniku. U
trenutku kada prihvatimo neku tehniku, postajemo iznova programirani, ali
samoposmatranje - gledanje samog sebe - veoma je znaajno. To ne znai biti uronjen u
sopstvene probleme, biti obuzet samim sobom. Ne govorim o tome - govorim o
samoposmatranju. A ta to znai?
To znai posmatranje svega to je u nama i izvan nas, do ekstremne take - posmatranje
kao da se to deava nekom drugom. ta to znai? Znai da ono to nam se deava ne treba
doivljavati lino, znai da treba gledati na stvari kao da nemaju nikakve veze s nama.
Vi patite zbog svoje depresije i svojih strahova samo zato to se poistoveujete s njima.
Govorite: "Depresivan sam." Ali to je pogreno, vi niste depresivni. Ako hoete da budete
precizni, mogli biste rei: "U ovom trenutku prolazim kroz fazu depresije." Ali ne moete
rei: "Depresivan sam." Vi niste vaa depresija. Sve je to samo varka uma, posebna vrsta
iluzije. Nesvesno ste naueni da mislite da ste vi vaa depresija, da ste vi vai strahovi, da
ste vi vaa radost i oseanja koja proivljavate.
"Zadovoljan sam!" Niste vi zadovoljni. Moda je zadovoljstvo u ovom trenutku unutar
vas, ali stvari e se ubrzo promeniti, nee potrajati - nikada ne traju, sve se neprestano
menja. Oblaci dolaze i odlaze, neki su crni, neki beli; neki veliki, neki mali. Ako pratimo ovu
analogiju, vi biste bili nebo koje posmatra oblake. Bili biste pasivan posmatra, sa distance.
Znam daje ovaj stav za vas moda apsurdan, pogotovo ako ste odrasli u kulturi Zapada. Jer,
ne smete se uplitati, nita ne zakljuujte. Samo gledajte! Posmatrajte!
Problem je to su ljudi skloni da zakljuuju o stvarima koje ne uspevaju ak ni da shvate.
Stalno utvrujemo neke stvari, zar ne? Nikada ne pomislimo da stvarima uopte nije
potrebno da budu utvrdivane. To je veliko prosvetljenje. Stvari se moraju shvatiti. Ako se
shvate, tada se mogu promeniti.
Menjate li svet ili sebe?
Hoete li da promenite svet? ta kaete da ponete od samog sebe? ta kaete da
budete prvi promenjeni? Ali kako se postie promena? Posmatranjem. Razumevanjem. Bez
uplitanja vaeg prosuivanja, jer to o emu prosuujete ne moete shvatiti. Kada kaete o
nekome: "On je komunista", u tom trenutku razumevanje prestaje. Nalepili ste mu etiketu.
"On je buruj" - razumevanje prestaje. Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi atributi
prihvatanja ili odbacivanja, utoliko gore. Kako moete ikada razumeti to to odbacujete, ili
ak i ono to prihvatate?
Rei koje vam govorim ine vam se moda kao da dolaze s neke druge planete, zar ne?
Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav - jednostavno posmatrate, prouavate,
gledate, bez ikakve elje da promenite ono to jeste. Jer, ako hoete da promenite ono to
jeste u ono to bi trebalo da bude, gubi se sposobnost razumevanja.

Dreser pasa pokuava da shvati ivotinju, kako bi je nauio da izvede odreene radnje.
Naunik posmatra ponaanje mrava, bez drugog cilja osim prouavanja ivota mrava, da bi
nauio to vie o njima. Samo to i nita vie. On ne pokuava da ih naui neto, ili da neto
dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i eli da naui to vie o njima. To je njegov motiv.
Onog dana kada uspete da zauzmete slian stav, prisustvovaete udu. Promeniete se bez ikakvog napora. Promena e se pokazati, neete morati da je traite. I dok ivot
svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve ono to je dobro biva hranjeno. To je iskustvo
kroz koje morate sami da proete.
Ali sve to trai disciplinovan um. A kad govorim o disciplini, ne govorim o naporu,
govorim o drugim stvarima. Jeste li ikad paljivo posmatrali nekog atletiara? Sport je itav
njegov ivot, ali kakav je to disciplinovan ivot! Posmatrajte reku koja tee prema moru.
Ona sama formira obale oko sebe. Kada unutar vas postoji neto to se kree u ispravnom
smeru, to stvara svoju disciplinu.
Trenutak kad se budimo, kad nas obasja svesnost, divan je trenutak. To je najlepe
iskustvo na svetu, najvanije, najizuzetnije. Ne postoji na svetu nita vanije od buenja.
Nita! Naravno, i to je disciplina na svoj nain.
Ne postoji nita lepe od injenice da smo svesni. Vi biste moda vie voleli da ivite u
mraku? Moda vie volite da radite, a da niste svesni svojih radnji; da govorite, a da niste
svesni svojih rei? Zar vie volite da sluate druge ljude, a da niste svesnt onoga to ujete;
ili da gledate oko sebe, bez svesti o onome to vidite? Veliki Sokrat je rekao; "Nesvestan
ivot nije vredan da bude proivljen." To je istina kojoj nisu potrebna dalja objanjenja.
Veina ljudi ne ivi svesnim ivotom. ivi mehanikim ivotom, s mehanikim mislima - koje
obino potiu od nekog drugog - mehanikih oseanja, mehanikih akcija i reakcija.
Hoete li da vidite koliko ste sami takvi? "Ba ti je lepa ta koulja." Prija vam da ujete
tako neto. Sve zbog jedne koulje. Kada ujete tako neto, ponosni ste na sami sebe. Ljudi
dolaze da posete moj centar u Indiji i govore: "Kakvo prekrasno mesto, kakvo divno drvee,
kakva prijatna klima", i ja se ve lepo oseam, sve dok ne iznenadim samog sebe u tome i
kaem: "Kakve su to gluposti? Kakve ja veze imam sa tim drveem? Nisam ja taj koji je
izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je naruio klimu - tog dana je sluajno bilo lepo vreme."
Ali, lano "ja" je ulo u igru i zato se dobro oseam. Dobro se oseam sa "mojom" kulturom i
"mojom" nacijom. Ali dokle se tako moe stii sa sopstvenom glupou? Ne alim se.
Govore mi da je moja velika indijska kultura stvorila veliki broj mistika, ali nisam ih ja
stvorio, nisam ja odgovoran za to. Da mi kau: Ta tvoja zemlja sa tolikim siromatvom - ba
odvratno." Ja se stidim, ali nisam ja to stvorio. Da li ste ikad razmislili o takvim stvarima?
Ljudi vam kau: "Jako lepo izgledate", i ve ste na sedmom nebu. Zato se kae: "Ja sam
o.k., ti si o.k." Jednog dana napisau knjigu koja e se zvati Ja sam magarac, ti si magarac.
Priznati da si magarac najvie oslobaa i neto je najdivnije na svetu. Kada mi ljudi kau:
"Grei", ja im odgovaram: "ta si oekivao od jednog magarca?"
Razoruani - svi moramo biti razoruani. U konanom osloboenju, ja sam magarac, ti si
magarac. Za sada - kako obino biva - ja pritisnem dugme i ti ide gore, pritisnem drugo
dugme i ti ide dole. I to ti prija. Koliko ljudi poznajete koji ostaju ravnoduni na pohvale ili
kritike? To je ljudski, govorimo. Ljudski - to znai kako treba da budemo pomalo majmuni,
tako da svi mogu da nas vuku za rep, i da radimo sve ono to smatraju da bi trebalo da
radimo. Da li je to ljudski?
Ako nalazite da lepo izgledam, to znai da ste u tom trenutku dobro raspoloeni i nita
vie od toga. To takoe znai da odgovoram vaem spisku za nabavku. Svi mi nosimo neki
spisak za nabavku i, na neki nain, ljudi treba da odgovaraju tom spisku - visok... tamna
kosa... lep... zavisno od naeg ukusa. "Svia mi se va glas", kae ona, "zaljubljena sam."
Nije zaljubljena, pre bih rekao da je glupa. Kad god je neko zaljubljen - oklevam da kaem utoliko je pre magarac.
Sedite i posmatrajte ta vam se dogaa. Vi samo beite od samih sebe, hoete da
pobegnete. Neko je jednom rekao: "Zahvalimo Bogu za stvarnost, kao i za mogunost da
pobegnemo od nje." To je znai ono to se dogaa. Mi smo mehanizovani, kontrolisani.
Piemo knjige o tome kako biti kontrolisan i kako je udesno biti kontrolisan i kako je
neophodno da vam drugi ljudi govore da ste o.k. Samo tada se dobro oseate. Kako je
divno sedeti u zatvoru, ili, kako mi je neko jue rekao, biti u sopstvenom kavezu. Dopada
vam se u zatvoru? Volite da budete kontrolisani? Rei u vam jednu stvar: ako priznate
sami sebi da se dobro oseate kad vam kau da ste o.k., pripremate se da se loe oseate
kad vam drugi budu rekli da niste. Sve dok se ivi da bi se zadovoljila oekivanja drugih,

potrebno je paziti kako se oblai, kako se elja, da cipele uvek budu uglancane - sve u
svemu, da se uvek zadovolje njihova prokleta oekivanja. Zar to nazivate ljudskim?
To je ono to ete otkriti kada posmatrate sebe. Biete uasnuti! injenica je da niste ni
o.k., ni obrnuto. Moda odgovarate tuem raspoloenju, ili aktuelnoj modi. Zar to znai da
ste postali o.k.? Zar to, da li ete biti o.k., zavisi od toga? Zar zavisi od onoga to ljudi misle
o vama?
Isus oigledno nije bio o.k., prema standardima tog vremena.
Vi znai niste o.k., niti obrnuto, vi ste vi, i gotovo. Nadam se da je ovo veliko otkrie, bar
za neke od vas. Ako samo dvoje-troje otkriju tako neto, to je izuzetan dogaaj! Dosta sa
svim tim priama da li je neko o.k. ili nije. Dosta sa svim prosuivanjima i zakljuivanjima,
treba samo da posmatrate, da gledate. Otkriete velike stvari. Ta otkria e vas promeniti.
Nije potreban nikakav napor za to, verujte mi.
nazad na vrh

12. Veni ivot

ovek sedi u autobusu i na kolenima dri veliki paket - to je neki teak, duguljast
predmet. Voza autobusa ga pita: "ta vam je to u krilu?" ovek mu odgovori: 'To je
neaktivirana bomba. Iskopao sam je u bati i sada je nosim u policiju." Voza mu onda kae:
"Pa neete je valjda drati u krilu? Stavite je pod sedite."
Psihologija i druge duhovne nauke premetaju bombu sa krila pod sedite. Uglavnom ne
reavaju probleme. Samo ih zamenjuju drugim problemima. Da li ste ikad razmiljali o
tome? Imali ste jedan problem, sada imate drugi. I uvek e biti tako, sve dok se ne rei
problem koji se zove "ja". Sve do tog trenutka nikud se nee stii.
Veliki mistici i uitelji Istoka rekli bi: "Ko si ti?" Mnogi misle da je najvanije pitanje na
svetu: ko je Isus? Nije tako. Mnogi misle da je to: postoji ii Bog? Nije tako. Mnogi misle da je
najvanije pitanje: postoji li ivot posle smrti? Nije tako.
Izgleda kao da se niko ne bavi ovim problemom: postoji li ivot pre smrti? Pa ipak,
iskustvo mi govori da su ba ljudi koji ne znaju ta da uine sa ovim ivotom, preokupirani
da saznaju ta e raditi u drugom ivotu.
Dobar simptom injenice da ste budni je da vas nimalo ne zanima ta e biti u nekom
buduem ivotu. Uopte se ne bavite takvim mislima, to vam je nevano.
Znate li ta je veni ivot? Mislite li da je to ivot koji beskonano traje? Ali ak e vam i
vai teolozi rei da je to suludo, jer je i sama beskonanost obuhvaena vremenom.
Venost je vreme koje zauvek traje. Veno, u stvari, znai bezvremeno.
Ljudski um to nije sposoban da shvati. Ljudski um je sposoban da shvati vreme i da ga
negira. Ono to je bezvremeno iznad je nae moi shvatanja. Pa ipak, mistici kau da je
venost ovde i sada. To je dobra vest, zar ne? Ovde je i sada.
Ljudima ne prija kada im govorim da zaborave prolost - toliko su ponosni na nju! Ili je se
toliko stide. Ali to je ludilo! Odbacite je! Kada vam kau: "Pokajte se zbog svoje prolosti",
pokuajte da shvatite kako je to samo religiozni metod koji slui da vas odri u stanju
uspavanosti. Probudite se! Eto ta je pokajanje, a ne plakanje nad sopstvenim gresima.
Probudite se! Shvatite i prestanite da plaete. Probudite se!
nazad na vrh

13. Kako otkriti svoje "ja"?

Veliki uitelji kau da je najvanije pitanje na svetu: ko sam ja? Ili jo bolje: ta je to "ja"?
Da li ete moda rei da ste sve drugo shvatili sem toga? Da li ete moda rei da ste

razumeii astronomiju, crne rupe i kvazare, da ste upueni u informatiku, pa ipak ne znate
ko ste? Pobogu, vi jo spavate. Da li ete moda red da ste shvatili ko je Isus, a istovremeno
ne znate ko ste vi? Kako onda moete shvatiti Isusa?
Ko je taj koji pokuava da shvati? To je prvo to treba da otkrijete. To je osnova svega,
zar ne? I ba zato to to nije shvaeno, imamo sve te glupe, religiozne narode sukobljene u
tim idiotskim, religioznim ratovima - muslimani koji ratuju protiv jevreja, protestanti protiv
katolika, i sve ostale gadosti. Ne znaju ko su, jer kad bi znali, ratova ne bi bilo.
Ono to elim opet da podvuem je samoposmatranje. Vi me sluate, ali istovremeno
moete da ujete i druge zvuke pored mog glasa. Da li ste svesni svojih reakcija dok me
sluate? Ako niste, znai da ste pretrpeli pranje mozga, ili ete potpasti pod uticaj svojih
unutranjih sila kojih uopte niste svesni. ak i ako ste svesni kako reagujete na mene, da li
ste svesni otkud potiu vae reakcije? Moda me uopte ne sluate, moda me slua va
tata? ta mislite, da li je to mogue?
esto mi se deava, kad ovako govorim, da otkrijem osobe koje uopte nisu prisutne.
Prisutna je njihova mama, prisutan je njihov tata, ali oni nisu tu. Nikada nisu prisutni. "Ja
ivim - ne ja, ali moj otac ivi u meni." Ovo je bukvalno istina, ovo je apsolutno i bukvalno
istina. Mogao bih da vas seciram pare po pare, i pitam vas: "Da vidimo - ova fraza potie
od tate, od mame, od babe, od dede, od koga?"
Ko ivi u vama? Oseanje koje se javi kada se otkrije ta injenica, zaista je uasno. Vi
umiljate da ste slobodni, ali verovatno ne postoji ni jedan pokret, ni jedna misao, oseanje,
stav ili ubeenje u vama, koji ne potiu od nekog drugog. Zar to nije uasno? A vi to ak i
ne znate. Re je o jednom mehanikom ivotu koji vam je nametnut. Neke stvari izazivaju u
vama snana uzbuenja, i mislite da vi proivljavate ta uzbuenja. Da li je tako? Potrebna je
velika svesnost sa vae strane da shvatite kako je to to zovete "ja" samo konglomerat
vaih iskustava iz prolosti, vaih uslovtjenosti, vae programiranostiTo je bolno. U sutini, kada pone buenje, doivljava se veliki bol. Bolno je videti kako
se rue sopstvene iluzije.
Sve to ste mislili da ste izgradili pretvara se u prah, i to je bolno. itavo je pokajanje u
tome, itavo je buenje u tome.
Kako bi bilo da date sebi minut vremena da biste postali svesni onoga to oseate u
svom telu, onoga to se deava u vaem umu, da postanete svesni svog emotivnog stanja?
Kako bi bilo da postanete svesni klupe na kojoj sedite, injenice da su vae oi otvorene,
boje ovih zavesa i tkanine od kojih su satkane? Kako bi bilo da postanete svesni moga lica i
vae reakcije na moje lice?
Jer, vi ve imate reakciju, bez obzira da li ste je svesni ili ne. I to verovatno nije vaa
reakcija, ve reakcija koja je rezultat vae uslovljenosti. Zato, kako bi bilo da postanete
svesni nekih stvari o kojima sam govorio, bez obzira to je to sada samo seanje?
Postanite svesni svog prisustva u ovoj sali i kaite: "Ja sam u ovoj sali." To je kao da ste
izvan vas i da gledate sami sebe. Zapaziete da je to oseanje neto drukije od gledanja
objekata oko vas. Kasnije emo se upitati: "Ko je osoba koja posmatra?" Ja posmatram
"sebe" - ta je to "ja", ta je to "sebe"?
Za sada je dovoljno da "ja" posmatra "sebe", ali ukoiiko se desi da sebe osuujete ili
hvalite, nemojte da blokirate pokudu ili pohvalu, ve je posmatrajte. Ja sebe kudim; ja sebe
osuujem; ja sebe hvalim - posmatrajte i nita drugo. Ne pokuavajte da menjate stvari!
Nemojte misliti: oh, reeno nam je da ne radimo tako. Jednostavno posmatrajte sve to se
deava.
Kao to sam vam ve rekao, samoposmatranje znai gledanje - posmatranje onoga to
se deava u vama i oko vas - kao da se deava nekome drugom.
nazad na vrh

14. ta je nae pravo "ja"

Predlaem vam drugu vebu. Traim od vas da na paretu papira napiete najkrai opis
sebe - na primer poslovan ovek, svetenik, ljudsko bie, Jevrej, bilo ta.

Vidim da neki piu rei kao: plodan, hodoasnik u potrazi za neim, merodavan, iv,
nestrpljiv, usredsreen, elastian, ljubavnik, lan ljudskog roda itd. Nadam se da je to plod
posmatranja sebe kao da ste posmatrali neku drugu osobu.
Ali, obratite panju - to je "ja" koje posmatra "sebe". Ovo je zanimljiv fenomen koji
nikada nije prestao da izaziva uenje kod filozofa, mistika, naunika, psihologa -"ja" moe
da posmatra "sebe". ini se da ivotinje to apsolutno ne mogu. ini se da je potrebna
odreena koliina inteligencije za tako neto.
Ono to u vam sada izneti nije neka metafizika, nije filozofija. To je jednostavno
posmatranje, zdrav razum. Veliki istoni mistici obraaju se u stvarnosti onom "ja", a ne
"sebi". U sutini, neki mistici nam govore kako mi pre svega polazimo od stvari, od svesti o
stvarima oko sebe; zatim se pomeramo ka svesti o mislima (koje predstavljaju "sebe", nae
uslovljeno "ja") i na kraju dolazimo do svesti o onom koji misli. Stvari, misli, mislilac.
Ono to traimo je mislilac. Moe li mislilac spoznati samog sebe? Mogu li ja znati ta je
to "ja"? Neki od ovih mistika odgovaraju: "Moe li no posei samog sebe? Moe li zub
ugristi samog sebe? Moe li oko videti samo sebe? Moe li "ja" upoznati samo sebe? Ali
mene u ovom trenutku interesuje neto mnogo praktinije, a to je sagledavanje onoga to
"ja" nije.
Sluajte ovo to vam kaem: da li sam ja moje misli, misli koje mislim? Ne. Misli dolaze i
odlaze; ja nisam moje misli. Da li sam moje telo? Kau da se u svakom trenutku milioni
elija naeg tela menjaju i obnavljaju, tako da nakon sedam godina u telu ne ostane ni
jedna iva elija od onih koje smo imali pre toga. ]elije dolaze i odlaze, raaju se i umiru, ali
"ja" ostaje. Da li sam ja, dakle, moje telo? Oigledno ne!
"Ja" je neto drukije, neto vie u odnosu na telo. Moda se moe rei da je telo deo
toga "ja", ali deo koji se menja, stalno se kree i menja. Koristimo istu re da ga definiemo,
ali se ono stalno menja. Isto kao to kaemo za Nijagarin vodopad da je Nijagarin vodopad, i
pored toga to se vodene mase neprestano menjaju. Koristimo isti naziv za stvarnost koja
je u stalnoj evoluciji.
A moje ime? Da li je "ja" moda moje ime? Oigledno da nije, jer mogu da promenim
svoje ime, bez menjanja tog "ja". A moja karijera? A moja ubeenja? Kau da sam budista ili
hrianin, da li je to moda sutinski deo moga "ja"? Kada prelazim iz jedne u drugu veru,
da li se to "ja" promenilo? Da li imam jedno drugo "ja" ili se to isto "ja" promenilo? Drugim
reima, da li su moje ime i moja vera sutinski delovi moga "ja"? Etikete su stvarno vane
svima nama. Ja sam republikanac, kaemo, ali da li smo zaista to? Ne moe se rei da se
menja nae "ja", ako promenimo partiju. Veliki deo svog ivota traamo u reagovanju na
etikete, svoje i etikete drugih ljudi. Poistoveujemo te etikete sa svojim "ja".
Kada je ovek potpuno sputan etiketama, kakvu vrednost imaju te etikete za nae "ja"?
Moemo li rei da "ja" ne predstavlja ni jedna od tih etiketa koje mu pridajemo? Etikete
pripadaju naem egu, naem uslovljenom "ja", onome koje se stalno menja. Da li se pravo
"ja" menja? Da li se posmatra menja?
Pretpostavimo da strahujete, ili elite neto, ili ste zabrinuti. Kada se "ja" ne poistoveuje
sa novcem, ili imenom, ili nacionalnou, sa drugim ljudima, prijateljima, bilo ime, onda
vae "ja" nikada nije ugroeno. Ono moe biti veoma aktivno, ali nije ugroeno.
Setite se neega to vam je izazvalo ili izaziva bol, zabrinutost ili strah. Pre svega,
uspevate li da razluite elju ispod te patnje? Shvatate li da postoji neto to arko elite i
da vam to izaziva patnju? ta je to elja? To je samo elja, ali ona postaje poistoveivanje.
Na neki nain, sami ste sebi rekli: "Ono to je dobro za moje 'ja', tako rei opstanak 'ja',
povezani su sa tom eljom." Patnja potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo da je
to u nama ili izvan nas.
nazad na vrh

15. Negativna oseanja

Kad god oseate odbojnost u dodiru s nekim, ivite u iluziji. Neto je ozbiljno pogreno u
vama. Ne vidite stvarnost. Neto se u vama mora promeniti. Meutim, ta uglavnom inimo

u odnosu na svoja negativna oseanja? Kaemo: "On je kriv. Mora se promeniti." Ne! Svet je
takav kakav treba da bude. Vi ste taj koji treba da se promeni.
Pretpostavimo da prisustvujete ekstremnoj nepravdi, neemu to je oigledno za svaku
osudu. Odgovarajua reakcija je da kaete kako takve stvari ne bi smele da se deavaju,
zar ne? Na neki nain, morali biste da osetite impuls da ispravite nepravednu situaciju. Na
primer, neko nanosi bol detetu, a vi prisustvujete tom nasilju. ta kaete za ovaj primer?
Nadam se da ne mislite da u vam rei kako ne bi trebalo da se meate. Ne, ali ako ste
lieni negativnih oseanja biete mnogo pribraniji, mnogo pribraniji. Jer, kada se u igru
ukljue negativna oseanja, gubi se glava. Na scenu ulazi ego, nae uslovljeno "ja", i sve se
kvari. Tamo gde je bio jedan problem koji treba da se rei, sada su dva problema. Mnogi
ljudi pogreno misle da odsustvo negativnih oseanja, kao to su bes ili mrnja, znai da se
onda nita ne moe uiniti da bi se resila neka situacija. O, ne, apsolutno nije tako! Nismo
emotivno ukljueni, ali zato odmah stupamo u akciju. Postajemo mnogo osetljiviji u odnosu
na stvari i osobe koje nas okruuju.
Nau senzibilnost ubija ba to uslovljeno, lano "ja" - kada se do te mere poistovetimo sa
sobom, da viak naeg ega spreava da vidimo stvari objektivno, sa distance. Kada se
stupa u akciju, veoma je vana sposobnost da se stvari vide sa distance. Meutim,
negativna oseanja spreavaju nas da zauzmemo takav stav.
Kako da nazovemo, onda, to to aktivira ili usmerava energiju ka delanju koje se
suprotstavlja objektivnom zlu? ta god da je, to nije reakcija, ve akcija.
nazad na vrh

16. Od ega zavisimo?

Mi nikada ne oseamo patnju kada izgubimo neto emu smo dali slobodu, to nikada
nismo pokuali da posedujemo. Patnja je simptom injenice da sam uslovio svoju sreu,
povezavi je s nekim ili neim, bar do izvesne mere. Toliko smo navikli da sluamo suprotne
stvari, da se ovo to govorim ini neljudskim, zar ne?
Ne tvrdim da nae uslovljeno "ja" uvek zapada u uobiajene eme. To zavisi od naina
na koji smo uslovljeni. Postavlja se pitanje da li je shvatljivo iveti ivot u kome smo totalno
sami i ne zavisimo ni od koga.
Svi mi zavisimo od drugih, u mnogim stvarima. Zavisimo od mesara, pekara, fabrikanta
svea. Meuzavisnost. Organizovali smo drutvo na ovaj nain i poveravamo razliite
funkcije razliitim ljudima za dobrobit svakoga, da bismo bolje i efikasnije iveli - ili se bar
nadamo da je tako. Meutim, ako govorimo o psiholokoj zavisnosti od druge osobe emotivnoj zavisnosti od nekoga - ta to podrazumeva? To znai zavisiti od drugog ljudskog
bia da bi se stiglo do sopstvene sree.
Razmislite o tome. jer, ako to uinite, sledee to ete uraditi, svesno ili manje svesno,
bie zahtev da druge osobe doprinesu vaoj srei. Zatim se stie na drugu stranu suoavamo se sa strahom od gubitka, strahom od otuenja, strahom da budemo odbaeni,
suoavamo se sa meusobnim sputavanjem i kontrolisanjem.
Savrena ljubav iskljuuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, oekivanja,
zavisnost. Ja ne traim da me uinite srenim; moja srea ne zavisi od vas. Ako morate da
me napustite, nee mi biti ao samog sebe; izuzetno mi prija vae drutvo, ali ja se ne
vezujem za vas. Ja uivam u vaem drutvu na temelju nevezanosti - na uivam ja u vama,
to je neto vee i od vas i od mene, neto to sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta
orkestra koji svira u vaem prisustvu. Ali, kada odete od mene, orkestar ne prestaje da
svira. To je orkestar velikog repertoara i nikada ne prestaje da svira.
itavo je buenje u tome. Ali mi smo hipnotizovani, uspavani, pretrpeli smo pranje
mozga. ini se uasno postaviti takvo pitanje, ali moe li se rei da me volite ako se
zakaite za mene i ne dozvoljavate mi da odem? Ako me ne ostavljate na miru? Moe li se
rei da me volite, ako imate potrebu za mnom, psiholoki ili emotivno, da biste bili sreni?

Jer, takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim uenjima svih svetih spisa, svih religija,
svih mistika. Kako smo mogli, za tolike godine, da to ne uvidimo? esto sam se pitao kako
to nisam ranije uvideo?
Kada se prvi put itaju takve radikalne tvrdnje u svetim spisima, pone da se pita: da li
je ovaj ovek lud? Ali, posle nekog vremena pone da veruje da su ostali ljudi ludi. "Ako
se ne odreknete svog oca i majke, brae i sestara, ako se zauvek ne odreknete svega to
posedujete, ne moete biti moji uenici."
Sve morate napustiti. To nije fiziko odricanje, razumete - to bi bilo lako. Kada odbacite
sve svoje iluzije, najzad stupate u dodir sa stvarnou i, verujte mi, nikada vie nee biti
sami. Nikada vie. Usamljenost se ne lei druenjem sa drugim ljudima. Usamljenost se lei
kontaktom sa stvarnou. O, toliko toga moe da se kae o ovome! Dodir sa stvarnou,
krah iluzija, neposredan odnos sa onim to je stvarno. ta god to bilo, nema ime. Moemo
ga upoznati, ali samo ako napustimo ono to je nestvarno. Moe se otkriti ta je to biti sam
kada prestanemo da se vezujemo, kada prestanemo da budemo zavisni. Ali, prvi korak je
videti sve to kao neto poeljno. Ako se ne smatra za poeljno, kako se moe ikada prii
blizu?
Razmislite o svojoj usamljenosti. Da li je prisustvo drugih ljudi moe ikad ukloniti? Ono
moe da poslui samo da od nje pobegnete. Unutar vas je praznina, zar ne? A kada
praznina ispliva na povrinu, ta se radi? Bei se, ukljui se televizor, ukljui se radio, ita
se neka knjiga, trai se drutvo drugih ljudi, zabava, zaborav. Svi to rade. To je veliki biznis
danas, itava industrija organizovana da nas zabavi i odvue nae misli na drugu stranu.
injenica je da svaku etiketu koja vam padne na pamet (izuzimam moda onu "ljudsko
bie") moete da prilepite na "sebe" - vae "ja" nije nita od svega toga. Kada dakle izaete
iz samog sebe i posmatrate to "sebe", svoj ego, ne poistoveujete sa vie sa njime. Patnja
postoji unutar "sebe" i, kada poistovetite svoje pravo "ja" i to "sebe", poinje patnja.
Pretpostavimo da strahujete, ili elite neto, ili ste zabrinuti. Kada se "ja" ne poistoveuje
sa novcem, ili imenom, ili nacionalnou, sa drugim ljudima, prijateljima, bilo ime, onda
vae "ja" nikada nije ugroeno. Ono moe biti veoma aktivno, ali nije ugroeno.
Setite se neega to vam je izazvalo ili izaziva bol, zabrinutost ili strah. Pre svega,
uspevate li da razluite elju ispod te patnje? Shvatate li da postoji neto to arko elite i
da vam to izaziva patnju? ta je to elja? To je samo elja, ali ona postaje poistoveivanje.
Na neki nain, sami ste sebi rekli: "Ono to je dobro za moje 'ja', tako rei opstanak 'ja',
povezani su sa tom eljom." Patnja potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo da je
to u nama ili izvan nas.
nazad na vrh

17. Kako dostignuti sreu?

Postanite svesni samih sebe. Posmatrajte sebe, zato sam ve rekao da je
samoposmatranje neto udesno i izuzetno. Posle nekog vremena, nije neophodan nikakav
napor, jer kako se iluzije gube, poinju da se upoznaju stvari koje ne mogu biti opisane. To
se zove srea. Sve se menja, i u nama se raa svesnost, spoznaja.
Jedan uenik pitao je svog duhovnog uitelja: "Moe li mi rei neku mudru re? Neto
to e me voditi kroz ivot?" To je bio dan utanja ovog uitelja, pa je uzeo list hartije i
napisao: "Svesnost". Uenik je na to rekao; "To je previe saeto. Da li bi moglo malo
opirnije?" Uitelj je onda napisao: "Svesnost, svesnost, svesnost." Uenik je uzvratio: "U
redu, ali ta to znai?" Odgovor je bio: "Svesnost znai... svesnost."
Eto ta znai posmatrati samog sebe. Niko vam ne moe pokazati kako se to ini, jer bi
vam dao tehniku, programirao bi vas. Ali posmatrajte sebe. Kada razgovarate s nekim, da ti
ste svesni ili se samo poistoveujete s razgovorom? Kada ste na nekog besni, da li ste
svesni ili se samo poistoveujete sa svojim besom? Kasnije, kada se smirite, da li se udubite
u to iskustvo, pokuavate li da ga razumete? Odakle potie? ta ga je izazvalo? Ne
poznajem drugi put koji bi vas priveo svesnosti. Samo ono to se shvati moe se promeniti.
Ono to se ne razume, ili ega nismo svesni, biva potisnuto. Ne menja se. Ali, kada se
shvati, moe se promeniti.

Ponekad me pitaju: "Da li je razvoj svesnosti postepen proces ili je to iznenadna

promena?" Postoje neki ljudi koji imaju sreu da im se desi neka vrsta naglog buenja
svesti, poput bleska munje. Jednostavno, postaju svesni. Meutim, proces je najee dug,
spor i postepen. Ljudi malo-pomalo shvate odreene stvari, iluzije se gube, fantazije se
eliminiu, sloj po sloj, i te osobe postepeno stupaju u dodir sa injenicama, sa stvarnou.
Ne postoji apsolutno pravilo. Podsetiu vas na poznatu priu o lavu koji upadne u stado
ovaca i na svoje veliko iznenaenje pronalazi jednog lava medu njima. Taj lav je od malena
rastao u tom stadu. Blejao je kao ovca i kretao se kao ovca. Lav se uputio pravo ka njemu i,
kada se lav-ovca naao pred pravim lavom, poeo je da drhti kao prut. Lav mu je rekao:
"ta radi meu tim ovcama?" Lav-ovca mu je odgovorio: "Ja sam ovca." A lav mu ju rekao:
"Nije ba da nisi, ali poi sa mnom." Odveo je lava-ovcu do jednog jezerceta i rekao mu:
"Gledaj!"
Kada je lav-ovca video svoj odraz u vodi, oglasio se monom rikom. U tom trenutku se
preobrazio i nikada vie nije bio isti.
Ako imate sree i bogovi su vam blagonakloni, moete najednom shvatiti ta je to "ja", i
onda nikada vie neete biti isti, nikada vie. Nita vie nee moi da vas dodirne, i niko
nee moi da vas ugrozi.
Neete se plaiti niega i nikoga. Zar to nije izvanredno? iveete kao car, kao carica.
Eto ta znai iveti kao vladar. To nema nieg zajednikog sa mogunou da se pojavite u
novinama ili da stvorite pun dak para. Sve su to gluposti. Ne bojimo se nikoga, jer smo
vie nego zadovoljni time to smo niko i nita. Uspeh ili neuspeh ne znae nam apsolutno
nita. Nemaju nikakvo znaenje. Poast ili sramota nemaju nikakvo znaenje! ak i ako vas
izvrgnu ruglu, ako ispadnete smeni, nita vam ne znai. Ne dotie vas. Zar to nije predivno
stanje?
Neki dostiu ovaj cilj, korak po korak, oprezno, nakon nedelja i meseci
samoposmatranja. Ali jedno mogu da vam garantujem: ne poznajem ni jednu osobu koja je
posvetila svoje vreme samoposmatranju, a da nije primetila promene ve posle nekoliko
nedelja. Menja se kvalitet ivota, tako da ljudi ne moraju samo da mi veruju na re. Oni to
vide, drukiji su, reaguju na drugi nain. U sutini, manje reaguju, a vie delaju. Shvataju
stvari koje nikada ranije nisu uvideli. ovek tada ima vie energije, postaje mnogo ivlji.
Ljudi misle da smo, ukoliko nemamo elje, kao beivotne klade. U stvarnosti, gubi se samo
napetost. Oslobodite se straha od neuspeha, od brige za uspehom, i biete ono to jeste.
Opustite se. Neete voziti kao to sada inite, s nogom na konici. Eto ta e se dogoditi.
Postoji jedna divna izreka uang Cea, velikog kineskog mudraca, koja kae: "Kada
strelac gaa, nemajui nikakvu nagradu u vidu. ini to svim svojim sposobnostima; kada
gaa da bi osvojio bronzanu kopu, ve je nervozan; kada gaa za zlatni trofej, postaje slep
i gubi glavu." On nije izgubio svoje sposobnosti, ali nagrada ga ometa. Njemu je to vano!
Vie misli na pobedu nego na gaanje, i potreba za pobedom oduzima mu vetinu. Zar vam
ovo ne izgleda kao slika i prilika veine ljudi? Kada se ne ivi u zavisnosti od neega, ouva
se itava sposobnost, sva energija, i ovek je oputen, jer mu nije vano da li dobija ili gubi.
Sav ivot je u tome. Sve izvire iz svesnosti. I samo tako spoznaete da poast i slava ne
znae apsolutno nita. To je samo drutvena konvencija. Eto zato mistici i proroci nikada
nisu marili za to. Poast i sramota nikada im nita nisu znaili. iveli su u drugom svetu, u
svetu probuenih. Uspeh i neuspeh nita im nisu znaili. Njihova taka gledita bila je: "Ja
sam magarac, ti si magarac - u emu je onda problem?"
Neko je rekao: Tri najtee stvari za ljudsko bie ne spadaju u fizike atribute ili
intelektualnu sposobnost. Kao prvo, treba zameniti mrnju ljubavlju; drugo, pridruiti se
odbaenima; tree, priznati da si pogreio."
Ali to su najlake stvari na svetu, ako se ne poistovetimo sa sobom, sa uslovljenim "ja".
Mogu se rei stvari kao: "Pogreio sam! Da me bolje poznajete, uvideli biste koliko esto
greim. ta ste oekivali od jednog magarca?" Ali, ako se nisam poistovetio sa tim
aspektima "sebe", ne moete mi nakoditi. U poetku, vae postojee stanje uinie da
budete depresivni i napeti. Patiete, plakati i tako dalje. "Pre prosvetljenja bio sam potiten;
posle prosvetljenja sam i dalje potiten." Ali postoji razlika - ne poistoveujem se vie sa
svojom depresijom. Shvatate kolika je to razlika?
Izaite iz samih sebe i gledajte tu potitenost, nemojte se poistoveivati sa njom. Ne
inite nita da je se oslobodite - moete i dalje da ivite dok ona prolazi kroz vas, da na
kraju iezne. Ako ne znate ta to znai, onda zaista imate ta da poelite. A briga? Evo je
stie. Ali vi niste uznemireni. Kako je to udno! Zabrinuti ste, ali niste uznemireni.

Zar to nije paradoksalno? S lakoom putate da u vas ue taj oblak, jer to se vie bei
od njega, daje mu se vea mo. Sada moete da ga posmatrate dok prolazi. Moete ak da
budete sreni u toj zabrinutosti. Zar to nije suludo? Moete da budete sreni u svojoj
potitenosti. Ali, ne treba greiti u tome ta je srea. Moda mislite da je srea neko
oseanje, neka ushienost? Ba to izaziva depresiju. Zar vam to niko nije rekao? U redu,
ushieni ste, ali samo pripremate put za novu depresiju. Ustreptali ste, ali razaznajte brigu
iza svog oseanja: kako da uinim da potraje? To nije srea, to je ovisnost.
Pitam se koliko ima neovisnika koji itaju ovu knjigu. Ako spadate u grupu prosenih
italaca, svakako vas ima malo. Ne gledajte s visine na ljude koji su ovisnici od alkohola ili
droge - moda ste i vi ovisnik koliko i oni. Kada sam prvi put uspeo da sagledam jedan deli
tog novog sveta, bilo je zastraujue. Shvatio sam ta znai biti sam kad nigde nema
oslonca, kada drugima ne uskrauje slobodu a istovremeno si i sam slobodan, kada ni za
koga nisi poseban i kada sve voli - jer to je ljubav. Ljubav sija i na dobro i na zlo, ini da
kia pada i na svece i na grenike.
Moe li rua da kae: "Dau svoj miris dobrima koji mi priu, ali zadrau ga za sebe ako
me pomirie neko ko je zao." Ili da lampa kae: "Dau svoju svetlost dobrima u ovoj
prostoriji, ali u je uskratiti zlima." Ili da drvo kae: "Dau svoju senku dobrima koji se
sklone ispod mene, ali uskratiu je zlima." Ovo su predstave o tome ta je u stvari ljubav.
Ljubav je uvek bila tu, gledala nas je pravo u lice iz svetih spisa, ali se mi nikada nismo
potrudili da je vidimo, jer smo bili previe zauzeti onim to naa kultura naziva ljubavlju, sa
svojim pesmama i poezijom - ali to ni u kom sluaju nije ljubav, to je njena suprotnost. To je
elja, kontrola, posesivnost. To je manipulacija, strah, briga -to nije ljubav.
Govorili su nam da je srea glatka koa, ili neko mesto u koje se putuje. Ali ona nije nita
od svega toga, mada svi imamo udnu naviku da nau sreu uslovljavamo i inimo
zavisnom od drugih stvari, bilo izvan ili unutar nas. Kaemo, na primer: "Odbijam da budem
srean dok mi ne proe nervoza." Lepo, imamo dobru vest za vas: "Moete da budete
sreni ve sada, s vaom nervozom."
Hoete li jo bolju vest? Postoji samo jedan razlog to niste iskusili ono to u Indiji
zovemo anand - blaenost. Postoji samo jedan razlog zato se ne oseate blaeno u ovom
trenutku, a to je injenica da mislite ili se usmeravate samo na ono to nemate. Da nije
tako, doiveli biste blaenost. Usmeravate se na ono to nemate. Pa ipak, ba u ovom
trenutku, imate sve to vam je potrebno za to iskustvo.
Isus je uio zdravom razumu obine ljude, gladne ljude, siromane ljude. Davao im je
dobru vest: zdrav razum vam stoji na raspolaganju, moete ga uzeti. Ali ko slua? Nikoga
ne interesuje, svima je lake da ostanu uspavani.
nazad na vrh
18. ta je koren nasilja?
Neki tvrde da postoje samo dve stvari na svetu: Bog i strah; ljubav i strah su jedine
stvari na ovom svetu. Postoji samo jedno zlo - strah. Postoji samo jedno dobro - ljubav.
Nekada joj se pridaju druga imena. Ponekad se zove srea ili sloboda, ili mir, ili radost, ili
bog, i ko zna ta jo. Ali etiketa nema veliki znaaj. A ne postoji takvo zlo na svetu koje ne
izvire iz straha. Ni jedno jedino.
Neznanje i strah, neznanje koje je prouzrokovano strahom - odatle potie svako zlo,
odatle potie vae nasilje. Linost koja zaista nije nasilna, koja je nesposobna za nasilje,
liena je straha. Mi se ljutimo i besnimo samo kada se bojimo neega.
Setite se kada ste se poslednji put razgnevili. Hajde, razmislite. Setite se rog dogaaja i
potraite strah koji je skriven iza toga. ta ste se bojali da ete izgubiti? Zato ste mislili da
vam moe biti oduzeto? Odatle izvire gnev. Pomislite na neku razbesnelu osobu, moda ak
na nekoga koga se bojite. Moete li da vidite koliko je prestravljena? Zaista je prestravljena,
inae se ne bi razbesnela. U konanoj analizi postoje samo dve stvari: ljubav i strah.
Meni odgovara da se vodi ovakav razgovor bez vrste strukture, koji je u stanju da se
premeta sa jedne teme na drugu, i da se s vremena na vreme vraa na razliite
argumente, zato to je na taj nain mogue da se zaista shvati ono to govorim. Ako neto
ne uvidite odmah, moda ete uspeti kasnije, a ono to ne dopire do jedne osobe, moda e

dopreti do druge. Govorim o razliitim temama, ali sve se one vrte oko iste stvari. Nazovite
je svesnost, sloboda, buenje, prosvetljenje ili kako god hoete, to je zaista jedna ista stvar.
nazad na vrh

19. Kako stupiti u dodir sa stvarnou?

Posmatrajte sve to je u vama i izvan vas i, kada vam se neto desi, gledajte to kao da
se deava nekom drugom, bez komentara, prosuivanja, stavova, meanja, bez pokuaja
da to promenite, samo da shvatite. Kada to uinite, uvideete da se postepeno distancirate
i ne poistoveujete vie sa sobom, sa uslovljenim "ja".
Sveta Tereza Avilska kae da joj je pred kraj ivota podarena izuzetna milost. Ona
svakako ne upotrebljava neki moderni izraz, ali u sutini govori ba o distanciranju od same
sebe.
Ako neko boluje od raka, a ja ga ne poznajem, nisam naroito dirnut. Ako sam nadahnut
ljubavlju i osetljivou, moda bih mu pruio ruku, ali sa emotivne take gledita nisam
dirnut. Ako vi treba da poloite neki ispit, to me se ne dotie. Mogu da kaem sa distance:
"to vie brinete, tim gore po vas. Zato ne napravite pauzu, umesto to samo uite?"
Ali kada ja treba da poloim neki ispit, stvari drukije stoje, zar ne? To je zato to se
poistoveujem sa samim sobom - sa svojom porodicom, svojom zemljom, svojom
imovinom, svojim telom, sa svojim lanim ja.
Kakav bi bio svet kad bi mi bog podario milost da sve te stvari ne nazivam svojim? Bio
bih odvojen od njih, ne bih se vie poistoveivao.
Eto ta znai izgubiti sebe, negirati sebe, umreti u sebi. Samo o tome govorimo ovde.
Duhovnost, buenje. Opet vam ponavljam, izuzetno je vano, ako hoete da se probudite,
da se posvetite "samoposmatranju". Budite svesni onoga to govorite, onoga to inite,
onoga to mislite, budite svesni svih svojih akcija, svojih pobuda i motiva. Nesvesni ivot
nije vredan da bude proivljen. Nesvesni ivot je mehaniki ivot, on nije ljudski, ve
programiran, uslovljen. U takvom ivotu slini smo kamenu, kladi.
U zemlji iz koje dolazim, stotine hiljade ljudi ivi u straarama, u krajnjem siromatvu, i
jedva preivljavaju radei od jutra do mraka teke fizike poslove, zatim spavaju, bude se
ujutro, pojedu neto i onda sve ponovo. A vi se naslonite u stolici i mislite: "Kakav ivot, zar
je to sve to ivot moe da im prui?"
A onda iznenada, obasja vas munja spoznaje da 99,999 posto ljudi ovde ne ivi nita
bolje. Svakako, moete da odete u bioskop, da putujete naokolo automobilom, da krstarite
brodom. Zar verujete da ste u mnogo boljem poloaju od onih tamo? Mrtvi sce koliko i oni.
Maine ste koliko i oni - moda malo vee maine, ali ipak maine. Tuno je to. Tuno je
misliti o tome kako ljudi ive svoj ivot na ovom svetu.
Ljudi ive svoje ivot sa fiks-idejama, i nikada se ne menjaju. Jednostavno ne shvataju
ta se deava oko njih. Jednako bi bilo da su komadi drveta ili kamena, ili maine koje
govore, hodaju, misle. Sve to nije nimalo ljudski, svi su samo lutke, izubijane sa svih strana.
Pritisni jedno dugme i dobie reakciju. Moete, takorei, predskazati kako e neko
reagovati. Ako prouavam neku osobu, mogu precizno da kaem kako e reagovati. Kada
radim grupnu terapiju, ponekad napiem na paretu papira da e Taj i taj poeti razgovor, a
Onaj odgovoriti. Zar ne mislite da je to loe?
Pa lepo, nemojte sluati ljude koji vam govore: "Zaboravi samog sebe. Posveti se
drugima, s ljubavlju." Nemojte ih sluati! Oni gree! Najgora stvar koju moete da uinite je
da zaboravite sebe kada se posveujete drugima, sa takozvanim altruistikim stavom.
nazad na vrh

20. Svesnost

Moete da kontroiiete samo one stvari kojih ste svesni; one kojih niste svesni kontroliu
vas. Ljudi su uvek robovi onoga ega nisu svesni. Kada postanemo svesni, oslobaamo se
tih stvari; i dalje su tu, ali vas ne kontroliu, ne uznemiravaju, ne porobljavaju vas. Eto u
emu je razlika.
Svesnost, spoznaja, sve to ovde uimo je da postanemo posmatrai koji uestvuju. Ja
vam govorim, istovremeno posmatrajui i vas i sebe. Kad vas sluam, beskrajno mi je
vanije da sluam sebe, a ne vas. Naravno da je vano da sluam vas, ali jo je vanije da
sluam samog sebe, inae neu biti u stanju da vas ujem, ili u pogreno shvatiti to to
govorite. Ja vam pristupam polazei od svog stanja. Razliito reagujem na vas, polazei od
svoje nesigurnosti, od svoje potrebe da manipuliem vama, od svoje elje za uspehom, od
razdraljivosti i drugih oseanja kojih nisam svestan. Zato je apsolutno neophodno da
sluam sebe dok sluam vas.
Nije potrebno da zamiljamo sebe kako lebdimo u vazduhu. Da biste imali neku iru
predstavu o ovome to govorim, .zamislite dobrog vozaa koji vozi automobil i koncentrie
se na ono to mu govorite. ak i ako se svaa sa vama, savreno je svestan saobraajnih
znakova. U istom trenutku kada se desi neto neuobiajeno, neki udan zvuk i slino, on ga
odmah uje. Rei e vam: "Jesi li siguran da si zatvorio gepek?" Kako uspeva? Zato to je
svestan i na oprezu je. Njegova panja je koncentrisana na razgovor, ili ak na svau, ali je
njegova svesnost rasprena, prijemiva je na razliite stvari.
Ono na emu insistiramo ovde nije koncentracija, koja nije vana. Mnoge tehnike
meditacije zasnovane su na koncentraciji, ali ja nemam dovoljno poverenja u to. One esto
u sebi sadre nasilnost, podravaju programiranost i uslovljenost. Ono to prizivam je
svesnost, koja se ne podudara sa koncentracijom.
Koncentracija je kao far, kao reflektor. Otvoreni smo prema svemu to ulazi u
unutranjost polja akcije sopstvene svesti. Moemo pritom biti ak i odsutni duhom, ali kada
je re o svesnosti, nikada nismo odsutni duhom. Kada je svesnost ukljuena, nema
rasejanosti, jer smo neprekidno svesni svega oko sebe i u nama.
Uzmimo da posmatram drvee napolju i zabrinut sam. Da li sam odsutan duhom?
Odsutan sam samo ako je cilj da se koncentriem na drvee. Ali ako sam svestan da sam
zabrinut, nema odsutnosti duha. Potrebno je samo biti svestan na ta se koncentrie
panja. Kada neto krene nizbrdo, ili se desi neki neprijatan dogaaj, odmah smo u
pripravnosti. Neto je loe krenulo! U trenutku kada do svesti dopru negativna opaanja,
odmah smo u pripravnosti, kao voza automobila.
Rekao sam vam da je sveta Tereza Avilska govorila kako joj je Bog podario milost da
razlui sebe od sebe. Ponekad i deca govore na taj nain. Neko dvogodinje dete moe reii
"Tomi je jutros dorukovao." Ne kae "ja", iako je on Tomi, ve kae 'Tomi" u treem licu.
Mistici oseaju stvari na isti nain. Prestali su da se poistoveuju sa sobom i ive u
spokojsrvu.
To je milost o kojoj je govorila sveta Tereza. To je ono to nas veliki mistici Istoka
podstiu da pronaemo, nae pravo "ja", a isto ine i mistici Zapada, kao Majster Ekhart.
Oni podstiu ljude da nau svoje "ja".
nazad na vrh
21. ta su etikete?
Ono to je vano, nije saznanje ko je ili ta je to "ja". Nikada neete uspeti. Ne postoje
rei koje bi ga opisale. Vano je zaboraviti etikete. Kao to kau japanski uitelji zena: "Ne
traite istinu; manite se prosuivanja." Odbacite svoje teorije, ne traite istinu. Istina nije
neto to treba traiti. Ako prestanete da budete dogmatini, vrlo brzo ete shvatiti.
Ovde se deava neto slino. Ako zaboravite svoje etikete, otkriete to to traite. ta
smatram pod etiketama? Svaku etiketu na koju pomislite, osim moda one "ljudsko bie".
Istina, ta etiketa ne kae mnogo, ali kada kaete: "Ja sam uspena osoba", to je ludost.
Poistoveujemo sebe sa uspehom. Uspeh nije deo naeg "ja". Uspeh je neto to dolazi i
prolazi; danas je tu, sutra ga ve moda nee biti. To nije "ja". Isto je kada se kae: "Ja sam
propao ovek, ja sam advokat, ja sam biznismen." Znate li ta e vam se desti ako se

poistovetite sa tim stvarima? Potpuno ete se zalepiti za njih, stalno ete se bojati da e
ieznuti, i otud potie vaa patnja.
Ba sam na to mislio kada sam vam ranije rekao: "Ako patite, vi ste uspavani." Hoete li
jedan oigledan znak injenice da ste uspavani? Evo ga: vi patite. Patnja je simptom
udaljavanja od stvarnosti. Patnja vam se prua da biste otvorili oi prema stvarnosti, da
biste shvatili da u nekom delu vaeg bia vlada lanost. Ba kao to se fiziki bol oseti zato
da biste shvatili kako negde u telu postoji neka bolest ili povreda. Patnja ukazuje da negde
postoji neto lano. Patnja se javlja kada se sukobimo sa stvarnou, kada se vaa lanost
sukobi se istinom - tada se javlja patnja. U suprotnom, nema patnje.
nazad na vrh

22. O uspehu u ivotu

Ovo to u vam rei uinie vam se moda pompezno, ali istina je. Minuti koji slede
mogli bi biti najvaniji u vaem ivotu. Ako biste uspeli da dokuite ono to e sada uslediti,
mogli biste da dosegnete tajnu buenja. Bili biste zauvek sreni. Nikada vie ne biste bili
nesreni. Nita ne bi vie imalo mo da vam nanese bol. Zaista vam kaem: nita. To je kao
da u vazduh prolijete crnu .farbu - vazduh ostaje netaknut. Nemogue je obojiti vazduh u
crno. Sta god da se desi, ostajemo netaknuti, ostajemo spokojni.
Postoje ljudska bia koja su dosegla ovaj cilj, dosegla su ono to definiem "ljudsko
bie". To je neto sasvim drukije od apsurdnosti postojanja u vidu marionete koju tegle u
svim pravcima, od osobe koja doputa da joj dogaaji ili drugi ljudi govore ta treba da
doivi. I tako neko doivljava ono to mu govore drugi i to definie kao svoju ranjivost. Ah!
On je samo marioneta. Hoete li da budete marioneta? Pritisne se dugme i idete gore svia vam se? Ali ako odbijete da se poistovetite sa ma kojom etiketom, vei deo vaih
briga e jednostavno nestati.
Kasnije emo govoriti o strahu od bolesti i smrti, ali ljudi su veinom zabrinuti za svoju
karijeru, jedan beznaajni poslovni ovek od 55 godina pije pivo u kafani i kae: "Pogledajte
moje kolske drugove - oni su stvarno uspeli!" Kakav idiot! ta podrazumeva pod tim
"uspeli"? Vide svoje ime u novinama. Znai li vam to da su uspeli? Jedan je predsednik
nekog drutva; drugi je proizveden za vrhovnog sudiju; neki trei je postao ovo ili ono. Majmuni, svi su oni majmuni.
Ko odluuje ta znai biti uspean? Ovo idiotsko drutvo! Glavna briga drutva je da
zadri samo sebe u stanju nepokretnosti, da se nita ne menja! to pre ovo shvatimo, tim
bolje po nas. Bolesni su, svi od reda. Poremeeni su, ludi. Neko postane direktor ludnice i
veoma je ponosan, iako to nita ne znai. Biti predsednik nekog drutva nema nikakve veze
sa uspehom u ivotu.
ivot moe biti uspean samo kad se probudimo! Tada ni od koga ne treba traiti
izvinjenje, nita nikome ne treba objanjavati, potpuno vam je nevano ta ljudi misle ili
govore o vama. Nemate vie briga - sreni ste. Eto ta je, po meni, uspeh u ivotu. Imati lep
posao, ili biti slavan, ili imati sjajnu reputaciju, nema ama ba nikakve veze sa sreom ili
uspehom. Nikakve! Potpuno je irelevantno.
Neki takozvani uspean ovek ima u stvari samo jednu brigu - ta o njemu misle njegova
deca, ta o njemu misle njegovi susedi, ta o njemu misli njegova ena. Trebalo bi da
postane slavan. Nae drutvo i naa kultura danononono nam to svrdlaju u glavu.
Ti ljudi su uspeli! ta su uspeli? Uspeli su da naprave budale od sebe, jer su upotrebili
svu svoju snagu i energiju da postignu neto to nema nikakvu vrednost. Preplaeni su i
zbunjeni, lutkice kao i svi ostali. Pogledajte ih dok etaju po pozornici. Pogledajte kako se
uznemire kad opaze neku mrljicu na koulji. Zar to nazivate uspehom? Kontrolisani su,
izmanipulisani. To su nesrena, jadna stvorenja. ivot im ne priinjava nikakvo
zadovoljstvo, jer ne umeju da ive. Neprestano su napeti i zabrinuti. Zar to nazivate
ljudskim? Znate li zato se sve to dogaa? Iz samo jednog razloga: poistovetili su se s
nekom etiketom. Poistovetili su svoje "ja" sa novcem, poslom, zanimanjem. U tome je
njihova greka.

Jedan advokat dobije raun od vodoinstalatera i kae: "Ej, pa ti me kota dvesta dolara
na sat! Toliko ni ja, kao advokat, ne zaraujem!" Vodoinstalater mu odgovori: "Nisam ni ja
toliko zaraivao kada sam se bavio advokaturom!"
Moete biti vodoinstalater, advokat, poslovni ovek ili svetenik, ali to ne dotie vae
sutinsko "ja", ne dotie vas. Ako sutra promenim zanimanje, to je kao da menjam odeu.
Ostajem netaknut. Da li ste vi vaa odea? Da li ste vae ime? Da li ste vae zanimanje?
Prestanite da se poistoveujete sa tim stvarima koje dolaze i odlaze. Kada to uistinu
shvatite, nikakva kritika nee vas dotad, pa ak ni pohvala ili laskanje. Kada vam neko
kae: "Ba si sposoban", o emu on govori? Govori o naem egu, o naem uslovljenom,
lanom "ja", ne o naem pravom "ja". Ovo "ja" nije ni jako ni slabo, nije ni uspeno ni
neuspeno. Nije ni jedna od tih etiketa. To su stvari koje dolaze i odlaze, zavisne su od
kriterijuma koje odreuje drutvo, od uslova i okolnosti kojima smo podvrgnuti. Te stvari
zavise od raspoloenja osobe koja vam se u odreenom trenutku obrati. Nemaju nita
zajedniko sa naim "ja", koje nije nita od svega toga. Dotle, nae uslovljeno, indoktrinirano "ja" je, manje-vie, egoista, budala, infantilan - jednom rei, pravi magarac.
Zato, kada kaete sebi: "Ba sam magarac!" to ve godinama znate! Ego je uslovljen - ta
ste oekivali? I zato se poistoveujete sa svojim egom? Budale! To nije vae "ja".
Hoete li da budete sreni? Trajna srea nema uzroka.. Vi me ne moete uiniti srenim,
vi niste moja srea. Ako upitate probuenu osobu: "Zato si srena?" ona e odgovoriti: "A
zato ne bih bila?"
Srea je nae prirodno stanje. Srea je prirodno stanje male dece, kojima carstvo
pripada sve dok ne budu uprljana i zagaena glupou drutva i kulture. Da bi se dostigla
srea, nita nije potrebno uiniti, jer srea ne moe biti dostignuta. Zna li neko zato? Zato
to je ve imamo. Kako se moe juriti za neim to je ve u naim rukama? Zato je onda
ne okusite? Zato to morate neeg da se liite, da odbacite neto. Morate da odbacite svoje
iluzije. Nita ne treba da ostvarite ili dobijete da biste bili sreni. Naprotiv, potrebno je da
odbacite neto. ivot je lak. udesan. Meutim, on traje samo sa vaim iluzijama,
ambicijama, vaom pohlepom i zahtevima. Znate li odakle potiu sve te stvari? Od
poistoveivanja sa svim moguim etiketama!
nazad na vrh

23. etiri koraka do mudrosti

Prvo to treba uiniti je da se suoimo sa svojim negativnim oseanjima kojih nismo
svesni. Mnogi, mnogi ljudi nose u sebi negativna oseanja, potpuno nesvesni toga. Mnogi su
ljudi potiteni, a potpuno nesvesni toga. I samo kada stupi u dodir s radou, ovek postane
svestan koliko je bio potiten. Ne moemo se suoiti sa rakom koji nije ustanovljen. Ne
moemo se osloboditi tetnih insekata koji unitavaju biljke ako ne znamo za njihovo
prisustvo.
Prvo to treba uiniti je da postanemo svesni svojih negativnih oseanja. Kojih
negativnih oseanja? Tuge, na primer. Oseamo tugu, loe smo raspoloeni. Oseamo
odbojnost prema sebi, ili se javlja oseanje krivice. ivot kao da nema nikakvu svrhu, kao
da nema nikakvog smisla. Oseamo se povreeno, nervozno i napeto. Prvi korak je da
postanemo svesni takvih oseanja.
Drugi korak (ili druga faza od ukupno etiri) je da shvatimo kako je negativno oseanje
unutar nas, a ne u stvarnosti. To je tako oigledna stvar, ali znaju li to ljudi? Ne znaju,
verujte mi. Imaju diplome i rektori su fakulteta, ali to ipak nisu shvatili. U koli me nisu
nauili da ivim. Nauili su me svemu ostalom. Kao to je neko rekao "Dobio sam odlinu
obuku. Ali trebale su itave godine da je se otarasim." Sva duhovnost je u tome, znate li?
Oduavanje. Oduavanje od svih budalatina kojima su nas uili.
Negativna oseanja su u vama, nema ih u stvarnosti. Zato prestanite s nastojanjem da
promenite ljude i stvari oko sebe. Samo rasipamo svoju energiju i vreme, upinjui se da
promenimo spoljni svet, da promenimo svog branog druga, ili efa, ili prijatelje, neprijatelje
i sve ostalo. Nita ne treba da menjamo.

Negativna oseanja su samo u vama. Ne postoji nijedan ovek na svetu.koji ima mo da

vas uini nesrenim. Ne postoji nijedan dogaaj koji ima mo da vas uznemiri, ugrozi vas ili
vam nakodi. Nijedan dogaaj, nikakvo stanje, nijedna situacija, nijedan ovek. Niko vam to
nikad nije rekao - uvek su vam govorili suprotno. Eto zato ste sada u nevolji. Eto zato ste
uspavani. Niko vam to jo nije rekao, ali oigledno je.
Pretpostavimo da kia pokvari neki piknik. Ko reaguje na negativan nain? Kia ili vi? I
ta izaziva negativno oseanje? Kia ili vaa reakcija? Kada udarite kolenom o sto, stolu je
savreno dobro. On je samo to to jeste -sto. Bol je u vaem kolenu, ne u stolu.
Mistici neprestano pokuavaju da nam pomognu da shvatimo kako je stvarnost dobra
takva kakva je. Stvarnost nije problematina. Uklonite ljudska bia sa ove planete i ivot e
tei dalje, priroda e nastaviti da se razvija u svoj svojoj lepoti i divljini. U emu bi bio
problem? Ne bi bilo problema. Vi ste stvorili problem. Vi ste taj problem. Vi ste se
poistovetili sa samim sobom, svojim lanim "ja", i to je sav problem. Oseanje je u vama,
nema ga u stvarnosti.
Trei korak je da se nikada ne poistovetimo sa tim oseanjem. Ono nema nita
zajedniko sa naim "ja". Ne opisujte svoju sutinu terminima tog oseanja. Nemojte rei:
"Potiten sam." Ako kaete: "Oseam potitenost", to je u redu. Ako kaete da oseate
tugu, to je u redu. Ali nemojte rei: "Tuan sam", jer tako definiete sebe u svedu tog
oseanja. Tu lei vaa iluzija, u tome je vaa greka. U ovom trenutku postoji potitenost,
postoje povrena oseanja, ali tako je, nemojte se baviti njima. Proi e. Sve proe, sve.
Vae depresije i vaa oseanja nemaju nita zajedniko sa sreom. To su samo oscilacije
klatna. Ako traite uzbuenja i ushienja, pripremite se za depresiju i potitenost. Hoete li
svoju drogu? Pripremite se za protivudare. Klatno oscilira od jedne krajnosti do druge.
Sve to nema nieg zajednikog sa naim "ja", niti sa naom sreom. To je samo
uslovljeno, lano "ja". Ako to upamtite, ako to ponovite hiljadama puta sebi, ako hiljadama
puta preete ova tri koraka, stiiete. Moda e vam trebati da to ponovite samo triput, ili
ak manje- ne znam - ne postoje pravila. Ali uinite to hiljadu puta i dospeete do najveeg
otkria u svom ivotu.
Neka idu bestraga svi rudnici zlata na Aljasci. ta biste uinili sa tim zlatom? Ako ovek
nije srean, ne moe da ivi. Pretpostavimo da ste nali zlato. Od kakvog je to znaaja? Vi
ste probueni, vi ste car, carica. Slobodni ste - nije vam vie vano da li ste prihvaeni ili
odbaeni, tu sad nema nikakve razlike. Psiholozi nam objanjavaju znaaj pripadanja
nekom. Budalatine! Zato biste nekom pripadali? To potpuno gubi znaaj.
Najtea kazna u jednom afrikom plemenu je proterivanje, izgon. Kad bi vas izbacili iz
Njujorka ili odakle god ivite, sigurno ne biste umrli zbog toga. Kako to da ovek iz tog
afrikog plemena umire? Zato to je i on rtva uobiajene ljudske gluposti. Misli da nee
moi da preivi ako ne pripada neemu. Ali nije neophodno pripadati neemu, nekoj grupi ili
nekome. Nije ak neophodno ni zaljubiti se. Ko vam je to uopte rekao? Neophodno je biti
slobodan. Neophodno je voleti. Sve je u tome - to je vaa istinska priroda. Meutim, istina je
drukija: vi mi govorite kako hoete da budete eljeni. Hoete da vam aplaudiraju, da
privlaite druge, sa svim majmuniima koji tre za vama. Traite sopstveni ivot. Probudite
se! Nije vam potrebno sve to. Moete biti sreni i blaeni i bez svega toga.
Vaem drutvu nee biti drago da uje ovo to govorim, jer kada se otvore oi i shvati se
o emu je re, postajemo zastraujui. Kako se moe kontrolisati takva osoba - neko kome
niko nije potreban, ko se ne osea ugroen kritikama, ko ne haje za ono to ljudi misle i
govore o njemu? Presekao je sve te konce - nije vie lutka, marioneta. Zastraujue je.
'Moramo ga ukloniti. Govori istinu, lien je straha - to nije ljudski." Ljudski'. Pogledajte.
Najzad jedno ljudsko bie! Oslobodilo se sopstvenog ropstva, sopstvenog zatvora.
Ne postoji situacija na svetu koja bi opravdala negativna oseanja. Eto ta su pokuali da
kau, ta su urlali nai mistici sve dok nisu promukli. Ali niko to ne slua. Negativno
oseanje je samo neto unutar vas. U Bha-gavad-Giti, svetoj induskoj knjizi, Krina kae
Arduni: "Neustraivo se baci u bitku i stavi svoje srce pod stopala Gospodnja." To je
udesna reenica.
Nita ne treba da uinite da biste postali sreni. Veliki Majster Ekhart rekao je: "Bog se
ne dostie procesom sabiranja neega u dui, ve kroz proces oduzimanja." Nita ne
morate uiniti da biste bili slobodni. Potrebno je samo da odbacite neto. Tada ste slobodni.
Tim povodom, pao mi je na pamet jedan irski robija koji je prokopao tunel ispod
zatvorskog zida i uspeo da pobegne. Izaao je usred dvorita osnovne kole, gde su se
igrala deca. Prirodno, kada je izaao iz tunela, nije mogao da se obuzda, pa je poeo da

skae i igra, viui: "Slobodan sam! Najzad, posle tri godine!" Jedna devojica, nedaleko od
njega, ljubomorno ga je pogledala i rekla: "Blago vama! Ja moram jo pune dve godine da
provedem ovde."
etvrti korak - kako se mogu promeniti stvari? Kako ete promeniti sami sebe? Ovde ima
mnogo toga to treba shvatiti, ili, bolje reeno, samo jedna stvar koja se moe izraziti na
vie naina. Zamislite pacijenta koji ode kod lekara da mu objasni od ega pati. Lekar mu
kae: "U redu, jasni su mi vai simptomi. Preporuiu vam apotekara u blizini vae kue."
Pacijent mu odgovori: "Mnogo vam hvala, doktore. Ve mi je mnogo bolje."
Zar to nije apsurdno? Pa ipak, to je ono to svi mi radimo. Uspavana osoba veito misli
da e joj biti bolje ako se neto van nje promeni, ili ako se neko drugi promeni. Ljudi pate
zato to su uspavani, pa ipak misle: "Kako bi divan bio ivot kad bi se neko drugi promenio;
kako bi divan bio ivot kad bi se moja ena promenila, kad bi se moj ef promenio, kad bi se
moj sused promenio."
Veito elimo da se neko drugi promeni da bismo se bolje oseali. Ali, jeste li ikad postali
svesni da ak i kada bi se va brani drug promenio, to na vas ne bi imali nikakvog efekta?
Ranjivi ste koliko i pre toga; idioti ste koliko i pre toga; uspavani ste koliko i pre toga. Vama
je potrebno da se promenite. Vama je potreban lek. Vi i dalje insistirate: "Dobro se oseam,
jer je u svetu oko mene dobro." Nije tako! U svetu je dobro, jer se ja oseam dobro. To je
ono to govore svi mistici sveta.
nazad na vrh

24. O problemu zla

Kada se probudimo, kada shvatimo, kada spoznamo, svet postaje bolji. Meutim,
problem zla nas uvek uznemirava. Ima jedna pria o deaku i krokodilu, koja to ilustruje.
Deak eta pored reke i nailazi na enku krokodila, ulovljenu u mrei. Krokodil mu se obrati:
"Molim te, smiluj mi se, oslobodi me. Znam da sam runa, ali nisam ja kriva. Takva sam
roena. Ali u meni kuca majinsko srce. Dola sam ovde da naem hranu za moju deicu i
tako sam upala u ovu mreu." Deak joj odgovori: "Ako te oslobodim, ti e me dograbiti i
ubiti."
"Zar bih mogla da uinim tako neto svome spasiocu?" kae mu ona. Deak je zatim
oslobodi i ona ga doepa raljama.
"Eto zahvalnosti za moje dobro delo!" jaukne deak. "Nemoj to shvatati suvie lino, mali
moj", kae mu krokodilka, "ali takav je svet, to je zakon ivota. Pitaj koga god hoe."
Deak pogleda oko sebe, ugleda vrapca i upita ga da li je krokodil u pravu, a vrabac mu
ispria da je, na njegove oi, zmija pojela njegovu decu, a on nita nije mogao da uini, te
da je krokodil potpuno u pravu. Deak onda ugleda magarca koji je tuda prolazio i postavi
mu isto pitanje, a magarac mu ispria da je itav ivot teglio za gospodara, sve dok nije
ostareo i onemoao, pa su ga sad ostavili u dungli da ga prodere neka zver, te da je krokodil potpuno u pravu.
Na kraju, deak ugleda zeca i upita ga isto, a zec se obrati krokodilu: "Priekaj malo pre
nego to pojede deaka, o tom pitanju treba malo da prodiskutujemo. Reci mi svoje
argumente."
Krokodil otvori usta da mu odgovori i deak tada utekne. Poto je rep krokodila i dalje
bio upetljan u mrei, deak dovede lovce da ga ubiju. S njima doe i deakov pas koji opazi
zeca, pojuri ga i ubije. Deak prekasno stigne i, videvi svog spasioca kako umire, izgovori:
"Krokodil je bio u pravu - takav je svet, to je zakon ivota."
Ne postoji objanjenje koje bi opravdalo sve patnje, zla, muenja, unitenja i glad u
svetu. To nikada nee moi da se objasni. Moe se hrabro pokuati da se nae neko
objanjenje, vie ili manje reliogioznim formulama, ali nikada nee moi da se objasni do
kraja. To je zato to je ivot tajna - racionalni um nije u stanju da ga shvati. Zato je
potrebno da se probudite, i najednom ete shvatiti da stvarnost nije problematina - vi ste
problematini.
nazad na vrh

25. Somnabulizam
Svete knjige se uvek vraaju ovim injenicama, ali sve dok se ne probudite, nikada
neete shvatiti ni jednu re iz njih. Uspavani ljudi su itali svete knjige i raspeli Mesiju na
osnovu tih svetih knjiga. Treba biti budan da bi se one shvatile. Kad se najzad probudimo,
one konano dobijaju smisao.
Isto se deava sa stvarnou. U svakom sluaju, nikada ne moete recima izraziti sve u
vama i oko vas. Moda biste voleii da uinite neto, ali i u tom sluaju ovek treba da bade
siguran da se ne uputa u akciju samo da bi se oslobodio svojih negativnih oseanja. Mnogi
ljudi stupaju u akciju samo da bi uinili stvari jo gorim. Njihova akcija ne izvire iz ljubavi,
ve iz negativnih oseanja, iz oseanja krivice, gneva, mrnje, iz oseanja nepravde, i ko
zna ega jo.
Pre nego to se upustite u akciju, potrebno je da budete sigurni ta je vae "bie". Pre
nego to uinite neto, morate biti sigurni ko ste. Meutim, kada se uspavane osobe upuste
u akciju, jednostavno zamenjuju jednu okrutnost drugom, jednu nepravdu drugom, i tako
dalje.
Majster Ekhart kae: "Nee vas spasiti (ili probuditi - upotrebite re koja vam odgovara)
vae akcije, ve vae bie. Sudie vam se ne za ono to ste uinili, ve za ono to jeste."
Kakvo vam dobro ini to ete nahraniti gladne, napojiti edne ili posetiti robijae u
zatvoru? Prisetite se ta je rekao Sv. Pavle: "Ako bih pustio da moje telo bude spaljeno i sva
moja dobra dao da nahranim gladne, a nemao ljubavi..." Nisu bitne vae akcije, ve vae
bie. Samo tada moete da se upustite u akciju. Moete da uinite ili ne uinite neto.
Neete biti sposobni za odluku sve dok se ne probudite. Pa ipak, sva energija koncentrie
se na neophodnost menjanja sveta, a vrlo malo na to da se probudimo. Kada se jednom
probudite, znaete ta da uinite, a ta da ne uinite.
Neki mistici su veoma udni, kao Isus, koji je jednom rekao neto kao: "Ja nisam pozvan
kod tih ljudi. Ograniavam se da u ovom trenutku uinim ono to moram. Kasnije moda."
Neki mistici ne progovaraju. Drugi samo pevaju pesme. Neki od njih slue nekome. Oni su
zakon za same sebe i tano znaju ta treba da rade. "Neustraivo se baci u bitku, a svoje
srce poloi pred stopala Gospodnja", to je ono o emu govorim.
Zamislite da se ne oseate dobro i da ste grozno raspoloeni, a izali ste u etnju po
prirodi. Pejsa je divan, ali vi niste u odgovarajuem raspoloenju da biste uivali u tome.
Nekoliko dana kasnije proete istim predelom i uskliknete: "Sveti boe, gde sam bio onog
dana kada nisam primetio sve ovo." Kada se ovek promeni, sve postaje divno.
Deava se, na primer, da gledamo drvee i planine kroz prozore mokre od kie, i sve
nam izgleda maglovito i bezoblino. Doe nam da izaemo da bismo preobrazili to drvee i
planine. Priekajte na trenutak - kad oluja prestane i vi pogledate kroz prozor, spontano
ete rei: sada je sve drukije.
Mi vidimo ljude i stvari oko sebe ne onakve kakvi su, ve kakvi smo mi Eto zato, kada
dve osobe gledaju neto ili nekoga, dolazi do dve razliite reakcije. Mi vidimo stvari i druge
ljude ne onakve kakvi su, ve onakve kakvi smo mi. Seate li se one misli iz svetih spisa, po
kojoj se sve menja u dobro za one koje vole Boga? Kad se najzad probudimo, ne trudimo se
vie da nam se dese dobre stvari. One se deavaju i to je sve. Iznenada, ovek shvati da je
sve dobro, ta god da mu se desi.
Pomislite na ljude sa kojima ivite i koje biste voleli da promenite. Nalazite da su tuni,
nepromiljeni, nepouzdani, neverni i ta god bilo. Ali kada se vi promenite, promenie se i
oni. To je udesno i nepogreivo izleenje. Tog dana kada se vi promenite, promenie se i
oni. I vi ete ih videti na potpuno drugi nain. Ko vam se inio zastraujui, sada e vam
izgledati zaplaen. Najednom, niko nee vie imati mo da vam naudi. Niko nee imati mo
da izvri pritisak na vas. To je slino kao kada neko ostavi knjigu na stolu, a ja je uzmem i
kaem: "Vri pritisak na mene, ja sad moram da je uzmem ili ne uzmem." Ljudi se toliko
trude da optue sve druge oko sebe, da okrive sve druge, da okrive ivot, drutvo, svoje
najblie. Na taj nain, ovek se nikada nee promeniti -nastavie da ivi u svom komaru i
nikada se nee probuditi.
Sprovedite ovaj program hiljadu puta: a) postanite svesni negativnih oseanja koja su u
vama; b) shvatite da su ta oseanja u vama, a ne u stvarnosti oko vas; c) ne smatrajate ih

sutinskim delom svoga "ja" - te stvari dolaze i odlaze; d) shvatite: kada se vi promenite,
sve e se promeniti.
nazad na vrh

26. Kako menjati sebe?

Ostaje jo jedno vano pitanje: ta treba initi da promenimo sebe? Imam iznenaenje
za vas, zaista odlinu vest! Nije potrebno da uinite bilo ta. to vie inite, gore e biti.
Potrebno je samo da shvatite.
Pomislite na nekog sa kim ivite ili radite, a ko vam se ne svia, ko u vama budi
negativna oseanja. Pokuajmo da shvatimo ta se dogaa. Prvo to treba shvatiti je
negativno oseanje u vama. Vi ste odgovorni za to negativno oseanje, a ne ta osoba. Neko
drugi na vaem mestu ostao bi savreno spokojan i dobre volje u prisustvu te osobe - ne bi
bio dodirnut ni na koji nain. Vi ste, meutim, pogoeni.
Sada pokuajte da shvatite i ovo: vi neto oekujete od te osobe. Kaite joj onda:
"Nemam nikakvo pravo da oekujem neto od tebe." Kada to budete rekli, odbaciete svoja
oekivanja. "Nemam pravo da oekujem neto od tebe. Svakako, zatitiu se od posledica
tvojih akcija, ili tvog raspoloenja, ali ti moe da radi ta god hoe i da bude ta god si
izabrao da bude. Nemam pravo da oekujem bilo ta od tebe." Posmatrajte ta vam se
deava, kada uinite to to sam vam rekao. Ako niste voljni da to kaete, onda stvarno
treba jo mnogo toga da otkrijete o svom egu. Pustite da diktator koji je u vama, tiranin u
vama, ispliva na povrinu. Mislili ste da ste dua od oveka, ali i ja i vi samo smo tirani,
jedna mala varijanta maksime: "Ja sam magarac, ti si magarac." Ja sam diktator, ti si
diktator. Ja hou da upravljam tvojim ivotom umesto tebe; hou tano da ti kaem kakav
treba da bude i kako treba da se ponaa, i bie bolje da se ponaa kako sam ja odluio,
jer u inae kazniti sebe, uinivi da iz mene izbiju negativna oseanja. Prisetite se onog to
sam vam rekao: svi smo ludi.
Jedna ena mi je priala da je njen sin dobio nagradu u srednjoj koli; nagrada mu je
data za uspehe u sportu i uenju. ena je bila radosna zbog njega, ali malo joj je
nedostajalo da mu kae: "Nemoj previe da se raduje toj nagradi, jer nije reeno da e
uvek biti tako uspean." Bila je zbunjena, nije znala kako da sprei budua razoaranja
svoga sina, a da mu pri tom ne pokvari slavlje. Hvala bogu, deak e shvatiti, a u
meuvremenu e i majka postati mudrija. Nije vano ono to e mu ona rei ili nee rei.
Sve zavisi od toga kakva e ona postati - da li e biti u stanju da shvati, i da zna ta da kae
i kada da kae. Ta nagrada je rezultat takmienja koje moe biti okrutno, ako je bazirano na
mrnji u odnosima sa ostalima. Ljudi postaju zadovoljni na bazi tueg nezadovoljstva,
pobeuje se porazivi nekoga.
Jedan ameriki lekar opisao je efekte takmienja na svoj ivot. Pohaao je jednu
medicinsku kolu u vajcarskoj, u kojoj je bilo i dosta amerikih studenata. Lekar je
ustanovio da su mnogi od tih studenata pretrpeli istinski ok kada su shvatili da ne postoje
ocene, da ne postoje nagrade, nikakve liste najboljih, niti prvih i drugih u klasi. Ilii se
prolazilo, ili se padalo na ispitu. "Neki od nas nisu to uspeli da prihvate", govori on. "Postali
smo gotovo paranoini, ubeeni da se neto krije iza svega toga." Zato su neki od
studenata promenili kolu. Oni koji su izdrali, iznenada su otkrili neto udno. to nikada
nisu primetili na amerikim univerzitetima. Neki studenti, i to oni najbolji, pomagali su
drugima da poloe ispite, dajui im svoja reenja.
Njegov sin, meutim, pohaa medicinsku kolu i govori mu kako u laboratoriji uenici
esto poremete mikroskopi tako da sledeem studentu treba bar tri etiri minuta da bi ga
podesio. Takmienje. Moraju biti uspeni, moraju biti savreni. Lekar nam onda pria jednu,
po njemu istinitu anegdotu, koja bi mogla da poslui i kao parabola.
U jednoj amerikoj varoici, ljudi su se uvee okupljali da sviraju. Postojao je
saksofonista, bubnjar i violinista. To su bili stariji ljudi. Okupljali su se radi druenja i zbog
iste radosti da muziciraju, iako nisu bili posebno daroviti. I tako su uivali u uzajamnom
druenju, lepo se zabavljajui, sve dok jednog dana nisu reili da izaberu novog direktora,

ambicioznog oveka, koji im je rekao: "Hej, ljudi, treba da odrimo koncert, treba da
pripremimo koncert za itav grad." Zatim je otpustio nekog ko nije dobro svirao, angaovao
neke profesionalne muziare, napravio itav orkestar i njihovo ime poelo je da se pojavljuje po novinama. arobno, zar ne? I tako su reili da odu u veliki grad da bi i tamo
svirali. Ali, neki od najstarijih muziara samo to nisu zaplakali. Govorili su: "Bilo je tako
lepo, u stara vremena, kada smo ak i loe svirali, ali smo uivali u tome." I tako je
okrutnost ula u njihov ivot, ali niko je nije prepoznao. Shvaate li dokle see ludilo kod
ljudi?
Neki od vas pitali su me ta sam mislio kad sam rekao: Ti moe da uini ta god eli i
ostane ono to jesi, ali ja u se zatiti, biu ono to jesam." Drugim reima, neu ti
dozvoliti da manipulie sa mnom. iveu svoj ivot, ii u svojim putem, biu slobodan da
mislim ono to hou, da idem za svojim sklonostima i ukusima. Rei u ti ne, ako osetim da
ne elim da budem u tvom drutvu. To nee biti zbog negativnih oseanja koja izaziva u
meni, jer to se vie nee desiti - nee vie imati nikakvu mo nada mnom. Jednostavno,
moda e mi vie odgovarati drutvo nekih drugih ljudi. Dakle, ako me moda upita: "ta
kae da odemo u bioskop veeras?" odgovoriu: "ao mi je, ali vie volim da odem s
nekim drugim. Njegovo drutvo mi je prijatnije od tvog." I to je to. Predivno je umeti da se
kae ne drugim ljudima. To je deo buenja. Deo buenja je iveti sopstveni ivot po svojoj
volji. I upamtite: to nije egoizam. Egoizam je oekivati da neko drugi ivi svoj ivot kako vi
smatrate za shodno, po vaoj volji. To jeste egoizam. Ali iveti svoj ivot kako mi smatramo
za shodno nije egoizam.
Egoizam izvire iz oekivanja da e neko drugi iveti svoj ivot da bi se prilagodio vaem
ukusu, ili vaem ponosu, ili vaoj zaradi ili vaem zadovoljstvu. To je stvarno egoizam, zato
u se zatititi. Neu se oseati dunim da budem sa tobom, ni da pristajem na ono to trai
od mene. Ako mi je tvoje drutvo prijatno, uivau u njemu, ne postajui ovisnik od toga. Ali
neu te vie izbegavati zbog negativnih oseanja koje si budio u meni: Nema vie tu mo.
nazad na vrh
27. Buenje
Buenje bi trebalo da bude iznenaenje. Kad se ne nadamo da e nam se neto desiti, a
to se desi, ostajemo zapanjeni. Kada je Vebsterova ena zatekla svog mua kako ljubi
sobaricu, rekla mu je da je jako iznenaena. Vebster, kao ovek koji je vrlo pedantan u
upotrebi odgovarajue reci (to je razumljivo, jer je napisao itav renik); uzvratio je: "Ne,
draga, ja sam iznenaen, a ti si zapanjena."
Neke osobe gledaju na buenje kao na cilj. Reene su da stignu do njega i kau: "Ne
elim da budem srean dok se ne probudim." U tom sluaju, bolje da ostanete takvi kakvi
ste, da biste jednostavno ostali svesni kakvi ste u stvari. Jednostavna svesnost je srea,
nasuprot truda da stalno reagujete. Ljudi reaguju tako brzo zato to nisu svesni. Shvatiete
jednom da postoje prilike kada se mora reagovati, ak i kad smo svesni, kada shvatamo.
Ali, kako svesnost raste, reagujemo sve manje, a delamo sve vie.
Jedan uenik rekao je svom duhovnom uitelju da odlazi u jedno udaljeno mesto radi
meditacije, i da se nada kako e se vratiti prosvetljen. I tako je, svakih est meseci, uenik
slao uitelju pismo da ga obavesti o svom napretku. U prvom pismu je pisalo: "Sada
shvatam ta znai izgubiti sebe." Uitelj ga je pocepao i bacio u korpu za otpatke. Posle est
meseci stiglo je novo pismo u kome je pisalo: "Sada oseam sva iva bia." Uitelj ga je pocepao. U treem pismu je pisalo: "Sada shvatam tajnu jednog i mnoine." I to je pocepano.
To je trajalo etiri godine, a onda su pisma prestala da stiu. Posle nekog vremena,
uitelj je postao radoznao i, kako je jedan putnik iao ka tom udaljenom mestu, uitelj ga je
zamolio da vidi ta je sa uenikom. Na kraju je stiglo pismo od uenika. Pisalo je: "Zar je to
vano?" Kada ga je uitelj proitao, uskliknuo je; "Uspeo je! Uspeo je! Najzad je shvatio!
Shvatio je!"
Postoji jedna pria o vojniku na bojnom polju koji iznenada odbaci svoju puku, podie
neko pare hartije i gleda u njega. Zatim ga baci i trai novo pare hartije. Oficiri onda kau:
'Taj ovek izlae opasnosti svoj ivot. Treba mu pomoi." Odvode ga u bolnicu i psihijatri se
pozabave njime. Ali leenje kao da nema nikakvog efekta. On samo luta hodnicima,

pronalazi papirie, gleda u njih i onda ih odbacuje. Na kraju ree da ga treba otpustiti iz
vojske. Pozovu ga i urue mu otpusnu listu. On je uzme, pogleda, i uzvikne: "To je to!
Pronaao sam!"
Postanite, dakle sve svesniji svoje aktuelne situacije, kakva god bila. Prestanite da
budete diktatori, prestanite primoravati sebe da idete u odreenom pravcu. Samo tako, pre
ili kasnije, shvatiete jednog dana da ste samo svesnou postigli to to ste prethodno sa
toliko truda traili.
nazad na vrh
28. Kakva je promenjena linost?
U vaoj potrazi za svesnou ne postavljajte zahteve. To je manje-vie kao pokoravati se
saobraajnim znacima. Ako se ne obazirete na ove znake, plaate kaznu. U Americi se vozi
desnom, u Engleskoj i Indiji levom stranom. U suprotnom, plaa se kazna. Tu nema mesta
za povreena oseanja, zahteve ili oekivanja - pokoravamo se saobraajnim znacima i to
je sve.
Pitate me gde je u svemu tome samilost, gde je oseanje krivice i slino. Saznaete kada
se probudite. Ako u ovom trenutku oseate krivicu, kako bih vam to uopte objasnio? Kako
biste uopte znali ta je samilost? Znate, ljudi ponekad vole da oponaaju Isusa, ali kada
majmun uzme da svira saksofon to ga ne pretvara u muziara. Ne moe se oponaati Isus
imitirajui njegovo spoljno ponaanje. Treba biti Isus, samo biste tada tano znali ta treba
uiniti u odreenoj situaciji, sve to u skladu sa vaim temperamentom i karakterom, kao i
temperamentom i karakterom osobe s kojom imate posla. Ali, da biste to uinili, morate biti
ono to je bio Isus. Oponaanje vas nikud nee odvesti.
Ako mislite da samilost ukljuuje sladunjavost, onda meni apsolutno nije mogue da vam
opiem samilost, jer samilost moe biti veoma opora. Samilost moe biti veoma gorka,
moe da vas okira, moe da zasue rukave i da vas operie. Samilost se moe javiti u
mnogim vidovima. Svakako moe biti veoma blaga i nena, ali se to nikad ne zna. Tek kada
postanete ljubav - drugim reima, kada odbacite afekte i iluzije - tada ete "znati". to se
manje budete poistoveivali sa svojim egom, biete sve vie u skladu sa svima i svime.
Znate li zato? Zato to se neete vie bojati da ete biti povreeni ili odbaeni. Neete vie
eleti da bilo koga impresionirate. Uspevate li da zamislite kakvo je olakanje kada ne
moramo vie nikoga da impresioniramo? Ah, kakvo olakanje! Najzad srea! Ne osea se
vie neodoljiva potreba da objanjavamo stvari. Sve ide kako treba. ta ima da se
objanjava?
Ne osea se vie ni neodoljiva potreba da traimo izvinjenje. Hiljadu bih puta vie voleo
da ujem od vas: "Probudio sam se", umesto:" ao mi je". Hiljadu bih puta vie voleo da
ujem od vas: "Probudio sam se posle naeg poslednjeg susreta; ono to sam ti uinio nee
se vie ponoviti," umesto: "Strano mi je ao zbog onoga to sam ti uinio." Zato bi bilo
kome trebala vaa izvinjenja? Razmislite o tome. To je iroko polje istraivanja. ak i ako je
neko bio zao prema vama, nema mestu izvinjenju.
Niko nije bio zao prema vama. Moda je neko bio zao prema onome to je mislio da ste
vi, ali ne prema
vama. Niko vas ne odbacuje - ljudi samo odbacuju ono to misle da ste vi. Ali takvo
zakljuivanje moe biti drukije primenjeno - na isti nain niko vas ne prihvata. Sve dok se
ljudi ne probude, oni samo prihvataju ili odbacuju predstavu koju imaju o vama. Formirali su
neku ideju o vama, i odbacuju ili prihvataju samo nju.
Shvatate li koliko je poraavajue produbljivanje ovog aspekta? Moda je ak previe
oslobadajue. Ali kako postaje lako voleti druge ljude kada se shvati sve ovo! Kako je lako
voleti sve oko sebe, kada se ne poistoveujemo sa predstavom koju imaju o nama! Postaje
zaista lako voleti ih, voleti sve ljude.
Ja posmatram "sebe", ali ne mislim na sebe. Zato to je mislei ego prepun loih misli.
Meutim, kada posmatram sebe, svoj ego, neprekidno sam svestan da se radi samo o
odrazu. U stvarnosti, ne misli se na svoje "ja", ili svoj ego. To je kao ovek koji vozi
automobil - taj ovek svakako ne eli da se lii svesti samog automobila. U redu je izgubiti
se u fantazijama, ali bez gubljenja svesti o onome to je oko vas. Treba uvek biti na oprezu.

To je kao majka koja spava - ne uje avione koje bruje iznad njene kue, ali osea i
najmanje komeanje svog deteta, i u tom smislu je budna. Ne moe se nita govoriti o
stanju budnosti - moe se govoriti samo o stanju uspavanosti. O stanju budnosti mogu se
dati samo naznake.
Nita se ne moe kazati o srei - srea ne moe biti definisana, ono to moe biti
definisano je nesrea. Odbacite nesreu i saznaete. Ljubav ne moe biti definisana,
odsustvo ljubavi moe. Odbacite odsustvo ljubavi, odbacite strah i znaete. Voleli bismo da
znamo kakav je neko kada se probudi, ali saznaete samo kad to postignete.
Da li moda govorim kako ne treba nita da oekujemo od svoje dece? Rekao sam:
"Nemate pravo da oekujete neto." Pre ili posle, to dete e morati da se oslobodi od vas,
sledei svoj put. Tada neete imati vie nikakvo pravo nad njim. U sutini, to nije vae dete,
i nikada to nije bilo. Ono pripada ivotu, a ne vama. Niko i nita vam ne pripada. Ono o
emu govorimo je vaspitanje vaeg deteta. Ako hoe ruak, bie bolje da doe za sto
izmeu dvanaest i jedan, inae nee dobiti ruak. U ovoj kui je takav red. Ako ne stigne
na vreme, nema ruka. Slobodan si, istina, ali mora da snosi posledice.
nazad na vrh
29. Na kraju je samo utanje
Svi me pitaju ta se deava kada ovek na kraju stigne do svesnosti. Da li je to
radoznalost? Uvek se pitamo kako bi se neka stvar uklopila u odreeni sistem ili da li bi
neka druga imala smisla u odreenom kontekstu, ili kakvo e biti nae iskustvo kada
stignemo. Krenite, pa ete znati. To se ne moe opisati.
Na Istoku se esto kae: "Oni koji znaju, ne govore; oni koji govore, ne znaju." Ne moe
se govoriti. Moe se govoriti samo o suprotnom. Uitelj vam ne moe podariti istinu; istina
se ne moe izraziti reima, nekom formulom. To nije istina. To nije stvarnost. Stvarnost se
ne moe izraziti formulom. Uitelj moe samo da vam ukae koje su vae greke. Kada
odbacite svoje greke, spoznaete istinu. Ali ni tada neete moi da je izreknete.
Ovo su uobiajena uenja nekih velikih mistika. Toma Akvinski nije pred kraj svog ivota
ni pisao ni govorio -shvatio je. Mislio sam da je njegovo uveno utanje trajalo samo
nekoliko meseci, ali su to u stvarnosti bile itave godine.
To je kao kada biste me, nikada ne okusivi zeleni mango, pitali: "Kakav mu je ukus?" Ja
bih vam moda odgovorio: "Opor", ali dajui vam jednu re zaveo bih vas na pogrean put.
Pokuajte da shvatite, veina ljudi nije preterano mudra: lepi se na rei - na rei svetih
spisa, na primer - i sve shvata naopako.
"Opor", kaem, a vi pitate: "Opor kao limun ili kao dunja?" "Ne, nije opor kao limun, opor
je kao mango", kaem. "Ali, ja ga nikad nisam probao", uzvraate. teta!
Meutim, vi nastavljate svojim putem i piete itavu doktorsku tezu o toj temi. Da ste
probli mango, ne biste to uinili, zaista. Napisali biste doktorsku tezu o neemu drugom, ali
ne o mangu. A tog dana, kada najzad okusite zeleni mango, kazaete: "Boe moj, ispao sam
smean. Nije trebalo da napiem tu tezu." Identino kao to je uinio Toma Akvinski,
Jedan veliki nemaki filozof i teolog napisao je itavu knjigu o utanju Tome Akvinskog.
Toma Akvinski je jednostavno utonuo u utanje. Nije govorio. U uvodu svoje Summa
theologiae rekao je: "Govorei o Bogu, ne moemo rei ta je, ve samo ta nije. Na isti
nain ne moemo govoriti kakav je, ve kakav nije." Taj koji govori nije orijentalni uitelj
zena, ve katoliki svetenik, vekovima priznat kao vrhunski teolog. U drugoj prilici Sveti
Toma je rekao: Bog je nespoznatljiv. Stvarnost, Bog, istina, ljubav su nespoznatljivi - to
znai da ne mogu biti obuhvaeni racionalnim umom. Ovo treba da okona mnoga pitanja
koja nam ljudi postavljaju, jer veito ivimo u iluziji da neto znamo. Nije tako. Nismo
sposobni da saznamo.
ta je onda sveti spis? To je samo znak, putokaz, ali nije opis. Fanatizam iskrenog
vernika koji je ubeen da sve zna, ponekad izaziva vee zlo nego to to mogu udruene
snage dve stotine kriminalaca. Zastraujue je videti ono to mogu da uine iskreni vernici,
ba zato misle da znaju. Zar ne bi bilo divno kada bismo imali svet u kome bi svi govorili:
"Ne znamo." Pala bi jedna velika barijera. Zar to ne bi bilo udesno?
Jedan ovek koji je roen slep doe i upita me: "ta je to to nazivate zeleno?"

Kako se moe opisati zelena boja nekome ko je od roenja slep? Koriste se analogije. I
tako mu kaem: "Zelena boja je slina prijatnoj muzici." "A", kae on, "kao prijatna muzika."
"Da", odgovorim, "Kao blaga i prijatna muzika." Prilazi mi zatim drugi siepac i pita me: "ta
je zelena boja?" Kaem mu da je to kao glatki somot, vrlo mekan i gladak na dodir.
Sledeeg dana vidim dvojicu ljudi kako tuku jedan drugog flaama po glavi. Jedan vie:
'To je kao prijatna muzika." A drugi: 'To je kao glatki somot." Nijedan od njih dvojice ne zna
o emu govori, jer bi inae zatvorio usta.
Stvari ba tako stoje. ak i gore - uzmimo da nam jednom bude omogueno da posetimo
nekog od tih s!epaca i upitamo ga: 'Ti sada zna ta je zelena boja, zar ne?" a on odgovori:
"Istina, jutros sam je dugo sluao!"
injenica je da ste okrueni Bogom, i to ne vidite, jer "znate" neto o Bogu. Poslednja
barijera koja stoji izmeu vas i vizije Boga je vaa predstava o Bogu. Gubite Boga zato to
mislite da neto znate. To je uasan aspekt religije. Eto ta su govorili jevanelisti - vernici
su "znali" i zato su odbacili Isusa. Najvia spoznaja Boga je spoznati ga kao nespoznatljivog.
Zaista se previe govori o Bogu - svet ne moe vie da izdri. Premalo je svesnosti, premalo
ljubavi, premalo sree, ali nema svrhe govoriti o tome. Premalo je odbacivanja iluzija,
greaka, afekata i okrutnosti. Premalo je svesnosti. Od toga pati svet, ne od pomanjkanja
religije. Religija bi trebalo da nam prui zatitu od pomanjkanja svesnosti i sposobnosti za
buenje.
Pogledajte do kog smo stepena degenerisanosti dospeli. Doite u Indiju i videete kako
se ljudi masovno ubijaju zbog religije. To vidite na sve strane. "Onaj koji zna, ne govori; onaj
koji govori, ne zna." Sva otkria, koliko god boanska bila, nisu vie od prsta uperenog ka
Mesecu. Kao to kau na Istoku: "Kada mudrac pokazuje ka Mesecu, idiot vidi samo njegov
prst."
Francuski pisac an Giton mnogi je radikalniji svojim uasnim komenatarom: "esto
koristimo prst da bismo iskopali oko."
Gde je spas? Svesnost, svesnost! Izleenje je u svesnosti; istina je u svesnosti; spas je u
svesnosti; ljubav je u svesnosti; buenje je u svesnosti.
Potrebno je da govorim o reima i pojmovima da bih vam neto objasnio. Kada gledamo
neko drvo, mi ga u stvari ne vidimo. Mislimo da ga vidimo, ali ga ne vidimo. Kada gledamo
neku osobu, u stvari je ne vidimo, samo mislimo da je vidimo. Ono to vidimo je neto to
smo fiksirali u svom umu. Stiemo odreeni utisak i drimo se tog utiska, i dalje gledajui
neto ili nekoga kroz filter prvobitnog utiska. Mi to inimo sa gotovo svim stvarima.
Ako ovo shvatite, shvatiete velianstvenost i lepotu svesnosti u odnosu na sve to nas
okruuje. Jer stvarnost je tu - "Bog", ta god to znailo, je tu. Sve je tu. Sirota ribica u
okeanu kae: "Oprosti, traim okean. Moe li mi rei gde se nalazi?" Patetino, zar ne?
Kada bismo samo otvorili oi i pogledali oko sebe, shvatili bismo.
nazad na vrh
30. Kako izgubiti sebe?
Vratimo se na onu prekrasnu misao jevaneliste, koji govori o gubljenju i pronalaenju
sebe. To je neto to nalazimo u veem delu religiozne knjievnosti, u itavoj duhovnoj i
mistikoj knjievnosti.
Kako izgubiti sebe? Jeste li ikada nastojali da izgubite neto? Tano - to se vie nastoji,
sve je tee. Stvari se gube onda kad se ovek ne trudi da to uini. Neto se gubi kada nismo
svesni toga. Ali kako se moe umreti u samom sebi? Govorim o smrti, ne o samoubistvu.
Nije nam reeno da ubijemo sebe, ve da umremo. Ako izazovemo bol i patnju u sebi, to bi
znailo poraziti same sebe. To bi bilo kontraproduktivno, jer je ovek najvie obuzet sobom
kada pati. Najvie smo obuzeti sobom kada smo depresivni. Meutim, najspremniji smo da
zaboravimo sebe kada smo sreni, kad smo radosni. Srea nas oslobaa samih sebe.
Patnja, bol, tuga i potitenost su stanja koja nas vezuju za same sebe.
Pokuajte da zamislite koliko ste svesni postojanja svoga zuba kada vas boli. Kada ne
patite od zubobolje, ne znate ak ni da imate zube ili da uopte imate glavu. Meutim, kada
glava hoe da vam prsne od glavobolje, sve se potpuno menja.

Prema tome, oigledna je zabluda misliti kako je pravi nain da negiramo same sebe taj
to emo izazvati bol u sebi, prepustivi se ponitavanju i usmrivanju sebe, kako je to po
tradicionalnom uverenju. Negirati sebe, umreti u sebi, izgubiti sebe, znai shvatiti svoju
pravu prirodu. Kada se to uini, lano "ja" se gubi, iezava.
Uzmimo da jednog dana neko ue u moju sobu i ja mu kem: "Samo napred.
Predstavite se." "Ja sam Napoleon", odgovori on. A ja: "Ne onaj Napoleon..." "Ba tako,
Bonaparta, francuski imperator." "Drago mi je!" kaem, mislei u sebi: bolje da pripazim na
ovog tipa. "Rasko-motite se, vae velianstvo."
"Eto, rekli su mi da ste izuzetni duhovni uitelj. Ja imam duhovni problem. Zabrinut sam i
teko mi je da verujem u Boga. Vidite, moje trupe su poraene u Rusiji i ve noima ne
spavam, pitajui se kako e se sve to zavriti", kae mi on.
Ja mu odgovorim: "U redu, vae velianstvo. Siguran sam da bih mogao da uinim neto
kako bih olakao va problem. Preporuio bih vam da proitate esto poglavlje Jevanelja
po Mateji: 'Pogledajte ptice u polju... ne seju i ne anju.'"
Kada smo stigli do ove take, pitam se ko je lui, ja ili on. Bez obzira na to, prihvatam
ovog luaka. To je ono to ini mudri uitelj na poetku - prihvata vas i ozbiljno razmatra
vae probleme. Moda vam ak obrie poneku suzu. Vi ste ludi, ali jo to ne znate. Ali, ubrzo
e doi trenutak kada e vam iznenada istrgnuti tepih ispod nogu i rei vam: "Dosta je! Ti
nisi Napoleon."
U uvenim dijalozima Svete Katarine Sijenske pripoveda se da joj je Bog rekao: "Ja sam
Onaj koji jeste; ti si ona koja nije." Jeste li ikad doiveli svoje nebie?
Na Istoku, to je predstavljeno slikom igraa i igre. Bog je predstavljen kao igra, a boije
stvaranje kao njegova igra. Jer, Bog nije veliki igra, a vi mali igra. Ne. Vi uopte niste
igra. Vi ste igrani! Jeste li ikada iskusili neto slino?
I tako, kada se taj luak vrati u samog sebe i shvati da nije Napoleon, on ne prestaje da
postoji, on i dalje postoji, ali iznenada shvati da je neto drugo od onoga to je mislio da
jeste.
Izgubiti sebe znai iznenada shvatiti da smo neto drugo od onoga to smo misiili da
jesmo. Mislili ste da ste centar sveta - sada se oseate kao satelit. Mislili ste da ste igra,
sada oseate da ste igra- sve su to samo analogije, slike, tako da ih ne treba shvatiti
bukvalno. One vam daju samo sugestiju, samo su putokaz, ne zaboravite.
nazad na vrh
31. ta je najvrednije u nama?
Preimo na jednu drugu ideju - o linoj vrednosti. To je vrlo kompleksno pitanje. Lina
vrednost ne znai vrednost sebe, naeg lanog "ja". Otkud potie vrednost sebe? Da li
moda potie iz uspeha u poslu? Da li potie iz posedovanja gomile novca? Da li potie od
sposobnosti da se privuku mnogi mukarci (ako ste ena), ili mnoge ene (ako ste
mukarac)? Kako je krhko sve to, kako je prolazno! Kada govorimo o vrednosti samog sebe,
ne govorimo u sutini o nainu na koji smo odraeni u mentalnom ogledalu drugih ljudi, zar
ne? Ali, moramo li da zavisimo od toga? Ljudi shvate svoju linu vrednost tek kada prestanu
da se poistoveuju ili definiu svoje "ja" u svedu tih efemernih stvari.
Ja nisam lep zato to svi kau da sam lep. U stvarnosti nisam ni lep ni ruan. To su stvari
koje dolaze i prolaze. Sutra se mogu najednom pretvoriti u groznu kreaturu, ali "ja" ostaje
uvek "ja". Uzmimo da se nakon toga podvrgnem plastinoj operaciji i postanem prelep. Da li
moda "ja" postaje prelepo?
Potrebno je posvetiti mnogo vremena ovim razmiljanjima, ja sam ih bacio pred vas na
gomilu, ali ako odvojite dovoljno vremena da shvatite sve to sam vam rekao, zadravi se
na ovim mislima, otkriete zlatni rudnik. Ja to znam, jer kad sam prvi put stvarno uronio u
sve ove ideje, zaista sam otkrio blago.
Prijatna iskustva ine ivot prekrasnim. Bolna iskustva vode sazrevanju. Prijatna iskustva
ine ivot lepim, ali sama po sebi ne vode razvoju. Ono to vodi razvoju jesu bolna iskustva.
Patnja stavlja prst na neki deo vas koji se jo nije razvio, koji treba da raste, da se menja i
preobraava. Kada biste znali kako da upotrebite tu patnju, koliko biste se razvili!

Zadrimo se prvo na psiholokoj patnji, na svim negativnim oseanjima u vama. Ne

gubite svoje vreme na samo jednom od njih - ve sam vam rekao ta moete da uinite s
takvim oseanjima. Pokuajte da posmatrate razoaranje koje oseate kada stvari ne idu
onako kako ste vi hteli! Ne skreem vam panju na to da bih vas u bilo kom smislu osudio
(tada biste se samo upetljali u mrnju prema sebi). Posmatrajte sebe i svoje razoaranje
kao da posmatrate neku drugu osobu. Gledajte to razoaranje, tu potitenost koju oseate
kad vas kritikuju. ta to govori o vama?
Jeste li ikad uli za oveka koji je tvrdio: "Ko je rekao da briga niemu ne slui? Slui,
nego ta. Svaki put kad brinem zbog neega, to se ne desi!"
Lepo, njemu je sigurno posluila. Ima i onaj koji kae: "Neurotiar je osoba koja brine
zbog neega to se nije dogodilo u prolosti. On nije kao mi, normalni ljudi, koji brinemo
zbog neega to se nee desiti u budunosti."
Eto kako stoje stvari. Ta briga, ta napetost, ta govore o vama?
Negativna oseanja, sva negativna oseanja, korisna su da bi se postigla svesnost, da bi
se shvatilo. Ona vam daju mogunost da ih osetite, da ih posmatrate spolja. U poetku,
potitenost e i dalje biti prisutna, ali presekli ste nit koja vas je sjedinjavala sa njom.
Postepeno, shvatiete potitenost. Uporedo s razumevanjem, ona e se postepeno gubiti,
sve dok ne iezne.
Pre prosvetljenja bio sam depresivan. Posle prosvetljenja i dalje sam depresivan, ali
malo-pomalo ili brzo, ili iznenada, stie se u stanje budnosti, a to je stanje u kome se
potpuno odbacuju elje. Podsetite se ta sam podrazumevao pod eljama i zahtevima.
Smisao je bio ovaj: "Sve dok ne osvojim sve ono to elim, odbijam da budem srean."
Podrazumevam, dakle, sluajeve u kojima srea zavisi od ostvarenja nae elje.
nazad na vrh

32. Treba li potiskivati elje?

Ne pokuavajte da potisnete svoje elje, jer biste rizikovali da postanete apatini. Bili
biste lieni energije i to bi bilo uasno. elja je, u zdravom smislu rei, energija, a to vie
energije imamo, utoliko bolje. Zato ne potiskujte elju - shvatite je. Shvatite je. Ne trudite
se toliko da je ostvarite, koliko da je shvatite.
Nemojte se jednostavno odricati predmeta svojih elja - shvatite ih, sagledajte ih u
njihovom istinskom svetlu. Sagledajte kolika je njihova stvarna vrednost. Jer, ako se
zadrimo na tome da potisnemo svoju elju, nastojei da se odreknemo predmeta elje,
najverovatnije emo ostati vezani za nju. U suprotnom, ako je posmatramo i sagledamo
koliko je ona uopte vredna, ako shvatimo da nam samo utire put ka nesrei, razoaranju i
depresiji, tek tada se elja preobraava u to to nazivam "ono emu dajem prednost".
Kada se ivi sa onim emu dajemo prednost, ne dopustivi da sopstvena srea zavisi od
toga, tek tada smo zaista probueni. Kreemo se ka stanju budnosti. Budnost, srea nazovite to kako vam odgovara - je stanje odsustva iluzija, stanje u kome se stvari ne
gledaju kroz prizmu onoga to smo i kako smo, ve kakve one jesu, u onoj meri u kojoj je to
mogue jednom ljudskom biu. Odbacite iluzije, sagledajte svet oko sebe i konano ete
videti stvarnost, iveete.
Svaki put kad smo nesreni, neto je pridodato stvarnosti. Taj prilepak nas ini
nesrenim. Ponavljam: vi ste odgovorni za to, vi ste neto dodali, negativna reakcija unutar
vas. Preko svoje reakcije, vi neto dodajete. I ako razmotrite to to ste dodali, videete da je
to uvek neka iluzija, neka potreba, neko oekivanje, neki zahtev. Uvek. Iluzije se sve vie
umnoavaju. Ali kada jednom krenete u pravom smeru, sami ete to uoiti.
Uzmimo, na primer, estu iluziju, greku u miljenju, da ete se, ako promenite svet oko
sebe, i vi promeniti. Ne moemo se promeniti ako samo menjamo spoljanji svet. Ako
naete novi posao, ili novog branog druga, ili novu kuu, ili novog duhovnog uitelja, sve
to ne znai da ete se vi promeniti. To je kao kada biste hteli da promenite svoj rukopis
tako to ete promeniti penkalo. Ili da promenite svoj nain razmiljanja tako to ete
promeniti eir.

Oigledno je da se takvim promenama u svetu oko sebe mi u sutini ne menjamo, pa

ipak veina ljudi ulae svu svoju energiju u nastojanja da prilagodi spoljni svet sopstvenom
ukusu, navikama i potrebama. Ponekad uspevamo u tome - dobije se pet minuta predaha ali ostajemo napeti ak i u tim trenucima predaha, jer ivot tee dalje bez zaustavljanja,
ivot se neprekidno menja. Prema tome, ako hoete da ivite, ne moete biti fiksirani u
jednoj taki. Ne postoji nikakav oslonac na koji biste mogli da poloite glavu. Morate da
pratite tok samog ivota. Kao to je rekao Konfuije: "Onaj koji eli da bude neprekidno
srean mora esto da se menja."
ivot juri mimo nas, prolazi. Ali mi i dalje gledamo unazad, zar ne? Kaimo se za prole
dogaaje i sadanje dogaaje. Meutim, kae se: "Kada se ruka poloi na plug, ne moe se
okrenuti unazad."
Hoete li da uivate u nekoj melodiji? Hoete li da uivate u simfoniji? Nemojte se
ograniiti samo na poneki akord muzike. Ne ograniite se samo na nekoliko nota. Pustite ih
da prolaze, pustite da teku. itavo uivanje u nekoj simfoniji je samo u vaoj spremnosti da
pustite note da protiu. U suprotnom, ako bi neki poseban akord uzburkao vau matu i vi
doviknuli orkestru: "Produite da svirate taj akord, nemojte prestati!" to ne bi vie bila
simfonija.
Znate li za onu priu o Nasradin-hodi? On je svoje mistiko uenje irio priajui
zabavne prie. Glavni lik u ovim priama uvek je on, Nasradin.
Jednog dana, Nasradin je sedeo sa gitarom i svirao stalno istu notu. Posle nekog
vremena, oko njega se skupila gomila sveta (to se deavalo na pijanom trgu) i neko mu je
rekao: "Lepa je ta nota koju svira, hoda, ali zato ne svira i neto drugo, kao ostali
muziari?"
"Oni su budale!" uskliknuo je Nasradin. "Samo trae i trae pravu notu, a ja sam je
naao."
nazad na vrh

33. Kako iveti sada i ovde?

Kada se veemo za neto, ivot je uniten; kada se zakaimo za neto, prestajemo da
ivimo. To pie na svim stranicama Jevanelja. Pokuajte da shvatite. Shvatite jo jednu
iluziju - srea nije adekvatna emociji, ushienju. Verovanje da neka emocija izvire iz
zadovoljenja elje je samo nova iluzija. elja donosi samo brigu i napetost i, pre ili kasnije,
rezultati opijenosti isplivae na povrinu. Kada smo dovoljno patili, tada smo spremni da
shvatimo. Vi se hranite emocijama - to je kao hraniti trkakog konja urnama, i vinom.
Trkaki konj se ne hrani tako. To je kao hraniti ljudska bia drogama. Ali sa drogama se ne
moe napuniti stomak. Ono to je potrebno je dobar obrok, solidan, hranljiv, i neto za pie.
To treba sami da shvatite.
Iluzija je da neko drugi moe sve to uiniti umesto vas, da neki mudrac ili uitelj moe to
da obavi za vas. ak ni najvei duhovni uitelj na svetu ne moe uiniti ni jedan korak
umesto vas. Sve morate sami.
Sveti Avgustin je to lepo izrazio: "Sam Isus Hrist nije mogao nita da uini za mnoge
meu onima koji su ga sluali." Ili da ponovo citiram onu divnu arapsku izreku, koja kae:
"Priroda kie je uvek ista, pa ipak od nje raste trnje u pustinji i cvee u bati." Vi ste taj koji
mora neto da uini. Niko drugi ne moe vam pomoi. Vi ste taj koji treba da svari hranu
koju pojede, vi ste taj koji treba da shvati. Niko drugi ne moe da shvati umesto vas. Vi ste
taj koji treba da trai. Niko drugi ne moe da trai umesto vas. Ne moete se osloniti ni na
koga, u traenju istine, ljubavi, svoga "ja".
Postoji jedna velika iluzija, a to je da je veoma vano da budemo potovani, da budemo
voljeni i cenjeni, da budemo vani. Mnogi govore da je u nama usaena prirodna potreba da
budemo voljeni i cenjeni, da pripadamo nekome. To je la, neistina. Odbacite ovu iluziju i
biete sreni. Mi imamo prirodnu potrebu za slobodom, imamo prirodnu potrebu da volimo,
ali ne i da budemo voljeni.
Ponekad, na mojim psihoterapeutskim seansama, suoavao sam se sa jednim vrlo
estim problemom: "Niko me ne voli, kako onda mogu da budem srean?" Tada ja

objanjavam toj osobi: "Hoete li moda da kaete kako ne postoji ni jedan trenutak u kome
zaboravljate da niste voljeni, kada se opustite i oseate se sreno?" Naravno da postoji.
Jedna ena, na primer, sva se unela gledajui neki film. Re je o nekoj komediji, ena se
smeje i raduje, i u tom blagoslovenom trenutku zaboravila je da se podseti kako je niko ne
voli, niko je ne voli, niko je ne voli. Srena je! Zatim izlazi iz bioskopa i prijateljica sa kojom
je gledala film odlazi s nekim momkom, ostavivi je samu. I tako ona pone da razmilja:
"Sve moje prijateljice imaju momka, a ja nemam nikog. Kako sam nesrena. Niko me ne
voli!"
U Indiji, mnogi siromani ljudi poeli su da nabavljaju sebi tranzistore, koji su tamo
luksuz. "Svi imaju radio", kau, "ali ja ga nemam. Tako sam nesrean." Dok ljudi nisu poeli
da kupuju radio-aparate, svi su bili savreno sreni bez njih. Isto vai i za vas - sve dok vam
neko nije rekao da ne moete biti sreni ako niste voljeni, eljeni ili privlani za nekoga.
Kroz dodir sa stvarnou postaje se srean. Eto ta donosi sreu - dodir sa stvarnou,
trenutak po trenutak. Tu ete pronai Boga; tu ete pronai sreu. Ali veina ljudi nije
spremna da uje takve stvari.
Iluzija je da spoljasnji dogaaji imaju mo da nas ugroze, da drugi ljudi imaju mo da
nam nanesu zlo. Nije tako. Samo im mi dajemo mo da to uine.
Jo jedna iluzija - da ste vi sve te etikete koje vam drugi ljudi nalepljuju ili koje ste sami
sebi nalepili. Niste, niste! Ne treba, dakle, da se kaite za njih.
Jednog dana, kada mi neko bude rekao da sam genije i kada to budem shvatio ozbiljno,
nai u se u velikoj nevolji. Shvatate li zato? Zato to u od tog trenutka postati napet.
Morau da odrim nivo situacije, da odgovorim na oekivanja. Posle svakog predavanja
morau da proverim: "Da li vam se dopalo predavanje? Mislite li i dalje da sam genije?"
Dakle, jedina stvar koju treba uiniti je da uklonite svaku etiketu! Izbriite ih i biete
slobodni! Nemojte se poistoveivati sa tim etiketama. One predstavljaju ono to misli neko
drugi, ono to je neko u odreenom trenutku video u vama. Da li ste zaista genije? Da li ste
uvrnuti? Da li ste mistik? Da li ste ludi? ta je to vano, u sutini? Vano je da nastavimo da
budemo svesni, da ivimo ovaj ivot, trenutak po trenutak. Kako su divne one rei
Jevanelja: "Pogledajte ptice na nebu - ne seju, ne anju, ne odlau u ambare... pogledajte
ljiljane u polju, ne predu i ne tkaju." To su zaista mistine rei, rei oveka koji je probuen.
Prema tome, zato ste zabrinuti? Da li ste bar u stanju da dodate, bez obzira na svu vau
brigu, jedan jedini trenutak oputenosti svom ivotu? emu se brinuti za sutra? Postoji li
ivot posle smrti? Da li u iveti posle svoje smrti? emu se brinuti za sutra? Uite u
sadanjost.
Neko je rekao: "ivot je ono to nam se deava dok smo preokupirani drugim
planovima." Patetino. ivite u sadanjosti. To je neto to ete videti da se deava kada se
probudite. Otkriete da ivite u sadanjosti, istinski proivljavajui svaki trenutak koji ivite.
nazad na vrh

34. Kada grlimo uspomene

To me vodi jednoj drugoj temi, ali odlino se uklapa u ono to sam do sada govorio,
posebno na predlog da postanemo svesni svega to dodajemo stvarnosti.
Nedavno, jedan svetenik mi je priao da je pre vie godina drao predavanje u Njujorku,
ba kada su Portorikanci bili na veoma loem glasu zbog nekog incidenta koji se desio. Svi
su o njima govorili sve najgore. I tako je u svom predavanju rekao: "Hteo bih da vam
proitam neto od onoga to ljudi iz Njujorka govore o nekim imigrantima."
Ono to je proitao bili su u sutini komentari iz novina o Ircima, Nemcima i raznim
drugim nacijama koje su imigrirale u Njujork tokom itavih decenija! Objasnio je zatim ta je
hteo da kae, rekavi: Taj narod ne donosi kriminal sa sobom - oni postaju zloinci kada se
suoe sa nekim situacijama ovde. Moramo ih shvatiti ako hoemo da pomognemo uzaludno je reagovati predrasudama. Potrebno je razumevanje, a ne osuda."
Tako dolazi i do promena u nama - ne kroz osudu, ne kuenjem, ve razumevanjem
svega to nam se dogaa. Ne treba smatrati sebe starim i nepopravljivim grenikom. Ne,
ne, ne! Da bismo dostigli svesnost, potrebno je umeti da vidimo, a ne moe se videti ako

smo ogrezli u predrasudama. Gotovo sve stvari i osobe koje gledamo, gledamo kroz filter
predrasuda. Rekao bih da je to dovoljno da svakog obeshrabri.
To je kao kada sretnemo nekog prijatelja koga dugo nismo videli. "Ej, Tom," kaem, "ba
lepo to te vidim!" i vrsto ga zagrlim. Koga ja grlim, Toma ili uspomenu koju imam o
njemu? Da li je on ivo ljudsko bie ili le? Ja polazim od ubeenja da je on i dalje onaj
mladi kakvog pamtim. Polazim od ubeenja koje se i dalje uklapa u ideju koju sam imao o
njemu, u moje uspomene. I tako, grlim ga. Pet minuta kasnije, uviam da se promenio i
gubim svako interesovanje za njega. Zagrlio sam pogrenu osobu.
Ako hoete da shvatite koliko je istina ovo to vam govorim, ujte ovu priu. Jedna
opatica povlai se u osamu. Svi iz njene zajednice kau: "Ah, poznata stvar, to je deo
njenog stila - uvek prisustvuje seminarima i zatim odlazi u osamu; nikada se nee
promeniti." Meutim, desi se da opatica doivi pramenu u jednom od tih povlaenja. Ona se
menja - svi primete razliku i kau: "Pa ti si zaista shvatila neke stvari, zar ne?" Istina je,
promena zrai iz njenog ponaanja, iz njenog tela, iz njenog lica. Uvek tako biva kada se
doivi unutranja promena. Odraava se na licu, u oima, telu. I tako, opatica se vrati u
svoju zajednicu, a poto ta zajednica ima o njoj ve utvrenu ideju, baziranu na predrasudi,
i dalje je gleda takvim oima. Samo lanovi njene zajednice ne vide nikakvu promenu u njoj.
Govore: "Pa, izgleda malo ivlja, ali priekajte i videete - ubrzo e ponovo utonuti u
depresiju." I, nakon nekoliko nedelja, ona je ponovo potitena - reaguje na njihovu reakciju.
Tada svi kau: "Vidi? Lepo smo rekli -nije se promenila." Meutim, tragino je to se ona
zaista promenila, samo to oni nisu postali svesni toga.
Opaanje ima poraavajue efekte u pogledu ljubavi i ljudskih odnosa. Ono to
predstavlja stvarni odnos, sigurno sadri dve stvari - jasnou vienja (u meri u kojoj smo
sposobni za to; neki bi moda voleli da znaju do koje mere moemo imati jasnou opaanja,
ali verujem da niko nije protiv toga da je to vea) i preciznost odgovora. Verovatnije je da
se preciznije odgovara nego to se jasno opaa. Kada je opaanje iskrivljeno, verovatno ne
moemo precizno da uzvratimo. Kako moe voleti nekoga koga ak i ne vidi? Da li stvarno
vidi onoga za koga si vezan? Da li stvarno vidi nekoga koga se plai i koji ti je zato
odbojan? Uvek mrzimo onoga od koga se plaimo.
"Strah od Gopoda je poetak mudrosti", govore mi ponekad. Ali priekajte malo. Nadam
se da shvataju ono to govore, jer svi mi mrzimo ono od ega se plaimo. Hteli bismo uvek
da unitimo ono od ega zaziremo, da ga se oslobodimo, da ga izbegnemo. Kada se bojimo
nekog, ne podnosimo ga. Ne podnosimo ga u onoj meri u kojoj ga se bojimo. A ak ga i ne
vidimo, jer su upletene emocije.
Identina stvar dogaa se kad nas neko privlai. Kada se uvrsti istinska ljubav, ljudi
nisu zaljubljeni jedno u drugo, niti se mrze u uobiajenom smislu rei. Jasno vide jedan
drugog i precizno uzvraaju. Ali na ovom ljudskom nivou, u igru neprestano ulaze sopstveni
ukusi, elje, sklonosti i tako dalje. Treba znai biti svestan sopstvenih predrasuda,
sopstvenih ukusa, sopstvenih sklonosti. Sve je to u nama i izvire iz uslovljenosti kojoj smo
podvrgnuti. Kako to da se vama sviaju neke stvari koje se meni ne sviaju? Zato to je
vaa kultura razliita od moje. Zato to je vae vaspitanje razliito od mog. Kada bih vam
dao da pojedete neki od mojih omiljenih obroka, moda biste ga s gaenjem odbacili.
U nekim delovima Indije ima ljudi koje vole psee meso. Neke osobe, meutim, kada bi
znale ta im je na tanjiru, muka bi im pripala. Zato? Druga uslovljenost, druga
programiranost. Indusima bi pripala muka kad bi saznali da su jeli meso krave, ali
Amerikancima to prija. Vi pitate: "Ali zato ne jedu govedinu?" Iz istog razloga iz kog vi
neete pojesti vae kuence. Iz istog razloga. Krava za indijskog seljaka predstavlja ono to
za vas predstavlja va pas. Ne eli da je jede. Postoji kulturna predrasuda koja ne
dozvoljava takve stvari, a u sutini se tako uva ivotinja koja je neophodno potrebna.
Zato se onda zaljubljujemo? Zato se zaljubljujemo u odreeni tip osobe, a ne u neki
drugi? Zato to smo uslovljeni. U mojoj podsvesti imam sliku odreenog tipa osobe koja me
privlai, privlai me, i tako, kada sretnem takvu osobu, kao da me obasja munja. Ali, jesam
li je video, tu osobu? Ne! Videu je moda kad se budem venao s njom - tada dolazi do
buenja. Tada ljubav moe da otpone. Meutim, zaljubljenost nema nita zajedniko s
ljubavlju, to nije ljubav - to je elja, gorua elja. Ono to elite svim srcem je da vam to
oboavano stvorenje kae da ga privlaite. Samo vam tako neto prua oseanje sree. U
meuvremenu, svi drugi govore: "Ma ta on vidi toliko zanimljivo u njoj?" Ali radi se o
uslovljenosti - on je ne vidi.

Kau da je ljubav slepa. Verujte mi, nita nema tako otar vid kao prava ljubav. Ljubav
ima najotriji vid na svetu. Zavisnost je slepa. Vezanost je slepa. Zakaenost za nekog,
neprestani zahtevi i elje su slepi. Ali istinska ljubav nije. Nemojte te stvari nazivati
ljubavlju. Sve u svemu, ova re je oskrnavljena u veini ivih jezika. Ljudi govore o voenju
ljubavi i zaljubljenosti. O emu u stvari govore? Prvo to nam je potrebno je jasno opaanje.
Jedan od motiva zato jasno i oigledno ne vidimo druge ljude je taj to u igru ulaze nae
emocije, naa uslovljenost, nai ukusi. Moramo raunati sa ovom injenicom. Ali moramo
raunati sa neim mnogo vanijim - s naim idejama, naim zakljucima, naim pojmovima.
nazad na vrh
35. Pojmovi i stvarnost
Verovali ili ne, svaki pojam koji bi trebalo da nam pomogne da stupimo u dodir sa
stvarnou, okonava se stvaranjem nove prepreke tom dodiru, jer pre ili posle
zaboravljamo da reci nisu stvari. Pojam ne odgovara stvarnosti - to su dve razliite stvari.
Zato sam vam ranije rekao da je poslednja barijera koja nas spreava da dopremo do
Boga ba sama re "Bog" i pojam Boga. Ako ne pazimo, to nam postaje prepreka, umesto
da nam pomogne.
Kada definiem neku osobu kao enu, to je istina. Ali, u toj osobi ima gomila stvari koje
ne obuhvata pojam "ena". Ona e uvek biti ta posebna ena, konkretna i jedinstvena, koja
moe biti upoznata samo kroz iskustvo, ne moe biti uoptena. Konkretnu osobu moram
lino da vidim, moram lino da je upoznam, intuitivno doprem do nje. Pojam uvek isputa ili
gubi neto ekstremno vano, neto dragoceno to se nalazi samo u stvarnosti, a to je
konkretna jedinstvenost.
Veliki Krinamurti odlino je izrazio ovu ideju, rekavi: "Od onog dana kada nauimo dete
imenu ptice, ono nikada vie nee videti tu pticu." Kako je to istinito! U poetku, dete vidi to
neto pernato i ivo to se kree, a mi mu kaemo: "Vrabac". Sledeeg dana, dete vidi
neto drugo pernato to se kree, slino onom prvom i kae: "Ah, to je vrabac. Ve sam
video vrapce. Vrapci su mi dosadni."
Ako se ne gleda na stvari kroz filter sopstvenih pojmova, nikada nam ne mogu dosaditi.
Svaka stvar postaje jedinstvena. Svaki vrabac je razliit od drugog, uprkos slinostima.
Dobro je da postoje slinosti, tako da moemo da apstrahujemo i izgradimo pojam. To je od
velike pomoi, sa aspekta komunikacije, uenja, nauke. Ali zavodi nas da pogreimo i
stvara veliku prepreku mogunosti da vidimo ba tu jedinstvenu stvar, posebnu linost. Ako
je ono to vidite samo pojam, vi ne ivite u stvarnosti, jer je stvarnost konkretna. Pojam je
samo poluga koja nas uvodi u stvarnost, ali kada smo jednom tamo stigli, treba intuitivno
dopreti do nje ili je neposredno iveti.
Jo jedna osobina pojma je statinost, dok u stvarnosti sve tee i menja se. Postoji re
reka, ali ta voda neprestano prolazi. U trenutku kad je zahvatim kofom, ona prestaje da
tee. U trenutku kada se stvari zatvore u pojam, prestaju da se kreu. Postaju statine,
mrtve.
Zaleeni talas nije vie talas. Talas je sutinsko kretanje, akcija. Pojmovi su uvek
zamrznuti, stvarnost tee. Na kraju, ako verujemo misticima (a nije potreban veliki napor da
bi se shvatilo, iako to niko ne shvata odmah), stvarnost je celovita, dok rei i pojmovi
razbijaju stvarnost na parie.
Eto zato je toliko teko prevoditi s jednog jezika na drugi - svaki jezik razbija stvarnost
na drugi nain. Engleska re "home" (dom) nije prevodiva na francuski ili panski, jer stvara
posebne asocijacije u engleskom jeziku. Svaki jezik ima rei i izraze koji su neprevodivi, jer
je ono to radimo razbijanje stvarnosti na parie, dodajui i oduzimajue tu i tamo, da
bismo stvorili pojmove i reima oznaili razne delove stvarnosti. Ako, na primer, nikada
niste videli ivotinju u svom ivotu i jednog dana naete rep - samo rep, a neko vam kae:
'To je rep", da li biste mogli da shvatite ta je to, ako uopte ne znate ta je ivotinja?
Ideje oigledno rasparavaju viziju, intuiciju ili iskustvo stvarnosti u njenoj celovitosti. Eto
ta nam neprestano govore mistici. Rei ne potuju stvarnost - one su samo indikacije ka
stvarnosti. Ali, kada jednom dospemo do nje, svi pojmovi postaju beskorisni. Jedan
svetenik je razgovarao sa filozofom koji je tvrdio da je poslednja prepreka da bi se stiglo

do Boga sama re "Bog", pojam Bog. Svetenik je ostao okiran tom tvrdnjom, ali filozof mu
je rekao: "Magarac koga jae i na kome putuje do kue, nije isto sredstvo da bi uao u
nju. Da bi stigao, koristi pojam; zatim sjae i onda ulazi." Nije potrebno biti mistik da bi
se shvatilo kako stvarnost ne moe biti ulovljena u rei i pojmove. Da bismo spoznali
stvarnost, treba spoznati iznad spoznaje.
Pesnici, slikari, mistici i veliki filozofi davno su ukazali na ovu istinu. Uzmimo da jednog
dana posmatram neko drvo; sve do tog trenutka kad god bih video drvo, rekao bih: "Dobro,
to je drvo." Ali danas, dok gledam drvo, ne vidim drvo, ili bar ne vidim ono to sam navikao
da vidim. Vidim to neto sveinom deteta. Nemam rei da to izrazim, vidim neto
jedinstveno, celovito, to tee, ne u fragmentima, i potpuno sam zateen. Da me upitate:
"ta si video?" - ta bih vam odgovorio? Nemam rei da to izrazim. Ne postoje rei kojima
se moe izraziti stvarnost, jer u istom trenutku kada dam neki naziv onome to sam video,
vraam se na pojmove.
Ako ne mogu da izrazim stvarnost koju mogu da opazim svojim ulima, kako moe da se
izrazi ono to nije vidljivo oku ili to uvo ne moe uti? Kako se moe pronai re koja bi
izrazila realnost Boga? Bog je neobjanjiva tajna. Ne moe se spoznati, ne moe se
objasniti.
Rei su samo naznake, nisu opisi adekvatne stvarnosti. Pa ipak, ljudi zapadaju u
idolatriju, jer misle, kad se kae Bog, da ta re odgovara tome. Kako se moe biti toliko lud?
Moe li se biti lui? ak i kad je re o ljudskim biima, ili drveu, uu i cveu, re ne
odgovara svom objektu. Jedan uveni poznavalac svetih spisa rekao mi je, posle mojih
predavanja: "Boe, sada sam tek shvatio da sam itav ivot bio idolopoklonik! Moj idol nije
bio od drveta ili metala, ve duhovni idol." To je najopasnija vrsta idolopoklonstva, jer ljudi
koriste krajnje rafinirani materijal za stvaranje svog idola - um.
Gde hou da stignem? Do pune svesti o stvarnosti koja nas okruuje. Svesnost znai
gledanje, posmatranje onoga to se deava u nama i oko nas. "Deava" je prava re drvee, trava, cvee, ivotinje, kamenje, sva stvarnost se kree. Gledajte je, posmatrajte.
Ljudskom biu je zaista neophodno ne samo da posmatra samog sebe, ve i svu stvarnost
koja ga okruuje.
Da li ste zatoenici svojih pojmova? Hoete li da pobegnete iz svog zatvora? Onda
gledajte, posmatrajte, provodite sate u posmatranju. U gledanju ega? Bilo ega. Lica
drugih ljudi, oblika drvea, ptica u letu, kamenja, trave. Stupite u dodir sa stvarima.
Gledajte ih.
Moda ete tako uspeti da izaete iz krutih ema koje smo svi mi stvorili, iz svega to su
nam nametnule nae misli i nae rei. Moda emo, nadajmo se, uspeti da shvatimo. ta da
shvatimo? To to smo reili da nazovemo "stvarnost", sve to prevazilazi rei i pojmove. To
je duhovna veba - povezana je sa oslobaanjem iz vaeg kaveza, iz zatvora rei i pojmova.
Kakva tuga, proiveti itav ivot ne uspevi da ga ponovo vidimo oima deteta! To ne
znai kako treba da se odreknete svojih pojmova - oni su veoma dragoceni. Iako poinjemo
bez njih, oni imaju vrlo pozitivnu funkciju. Zahvaljujui njima, razvijamo svoju inteligenciju.
Sada smo pozvani ne da postanemo deca, ve da budemo kao deca. Neophodno je pasti iz
stadijuma nevinosti i onda, najzad, biti ponovo u raju - svi mi moramo razviti svoje "ja" i
svoj "ego" iznad ovih pojmova. Zatim moramo doiveti oslobaanje. Moramo ostaviti po
strani starog oveka, svoju staru prirodu, uslovljeno "ja", i vratiti se u stanje deteta, ali to
ne znai postati dete. Kada poinjemo u ivotu, gledamo stvarnost oko sebe potpuno
zaueno, ali to nije zauenost mistika - to je nemuta zauenost deteta. Zatim ta
zauenost umire i biva zamenjena dosadom, uporedo sa razvijanjem jezika, rei i pojmova.
A onda, moda, ako imamo sree, vraamo se ponovo zauenosti, na jedan novi nain.
ta je Bog?
Neko je rekao: "Bog ne umire onog dana kad prestanemo da verujemo u njegovo
postojanje. Naprotiv, mi smo ti koji umiremo onog dana kad na ivot prestane da bude
obasjan trajnim sjajem zauenosti koja se svakodnevno obnavlja, a iji nam je izvor
nepojmljiv."
Ne moemo se prepirati oko jedne rei, jer "Bog" je samo re, pojam. Nikada se ne
prepiremo oko stvarnosti - prepiremo se oko miljenja, pojmova, ideja. Odbacite svoje
pojmove, ubeenja, predrasude i shvatiete.
Toma Akvinski je rekao: "Evo ta je krajnja taka ljudske spoznaje o Bogu - znamo da ne
znamo ta je Bog." U Indiji postoji sanskritska izreka koja opisuje takav pristup: "Neti, neti",
to znai: "Nije to, nije to". To je takozvani put negacije.

C. S. Luis je pisao dnevnik dok je njegova ena umirala. Nazvao ga je Dnevnik bola. Bio
se tek oenio tom enom koju je duboko zavoleo. Svojim prijateljima je tada rekao: "Bog mi
je podario, u ezdesetoj, ono to mi je uskratio u dvadesetoj." Kada je ona u velikim
patnjama umrla, Luis kae da se njegova vera sruila kao kula od karata. Tada se upitao:
"Da li je Bog otac pun ljubavi ili se moda bavi vivisekcijom?" Postoje savreni dokazi za obe
ove teze!
Ponekad, najbolje to moe da nam se desi je neka nesrea koja nas budi i natera nas da
se suoimo sa stvarnou. Sam Luis kae da pre svoje tragedije nikad nije sumnjao da ljudi
ive i nakon smrti, ali da posle toga nije vie bio siguran u to. Zato? Zato to je za njega
bilo najvanije da ona ivi. Luis je inae majstor poredenja i analogija. "To je kao konopac",
rekao je. "Neko vas pita: 'Moe li ovaj konopac izdrati osamdeset kila?' Kaete mu da
moe. 'Dobro, obesiemo onda tvog najboljeg prijatelja.' A vi uskliknete: 'Priekajte malo,
bolje da proverim.' Niste vie sigurni."
U svom dnevniku, Luis pie da nita ne moemo znati o Bogu, i da su ak i naa pitanja o
tome apsurdna. Zato? To je kao onaj primer oveka koji je od roenja slep i pita: "Da li je
uta boja kratka ili dugaka?" Neti, neti. Nije to. "Da li je gorka ili slatka?" Ne, ne. "Da li je
glatka ili hrapava?" Ne, ne. Slepac nema rei ili pojmove koji bi predstavili boju o kojoj
nema nikakvu ideju, iskustvo ili intuiciju. Moete mu objanjavati samo putem analogija. ta
god vas pita, moete mu samo odgovoriti: "Neti, neti."
Eto dokle dopire ljudska spoznaja o Bogu - do saznanja da ne znamo. Naa velika
tragedija je to mislimo da neto znamo. Mislimo da znamo - to je naa tragedija. Zato
nikada ne otkrivamo. Toma Akvinski je rekao i ovo: "Ni sve sile i napor ljudskog uma ne
mogu objasniti sutinu obine muve."
nazad na vrh

36. Rei kojih nema

Ve sam govorio koliko su rei ograniene, ali hou jo neto da dodam. Postoje rei koje
ne odgovaraju nilemu. Uzmimo da sam Indusa i mene u ratu zarobe Pakistanci. Jednog
dana mi kau: "Danas emo te odvesti do granice, da baci pogled na svoju zemlju." I tako
me odvedu do granice, ja pogledam na drugu stranu i sav ganut pomislim: "Ah, moja
zemlja, moja predivna zemlja. Vidim sela, drvee i bregove. To je moja rodna zemlja!"
Meutim, uvar mi kae: "Pogreili smo. Trebalo je da odemo deset kilometara nie - odatle
se vidi Indija."
Na ta sam ja reagovao? Ni na ta. Bio sam obuzet samo jednom rei: Indija. Ali drvee
nije Indija, drvee je drvee. U sutini, ne postoje nikakve granice - to su samo proizvodi
ljudskog uma, najee pohlepnih i glupih politiara. Moja zemlja, Indija, nekada je bila
jedna celina - sada je razbijena na etiri drave. Ako ne pripazimo, uskoro e ih biti est.
Imaemo est zastava, est vojski. Zato me nikada neete videti da pozdravljam zastavu.
Gadim se svih zastava, jer su idoli. Pozdravljam oveanstvo, ali nikad neku zastavu
okruenu vojskom.
Zastave su samo u glavama ljudi. U svakom sluaju, u naem reniku ima na hiljade
termina koji nimalo ne odgovaraju stvarnosti. Ali koliko emocija bude u vama? I tako, malopomalo, vidimo stvari koje ne postoje. Zaista vidimo indijske bregove i Indijce kojih nema.
Vaa amerika uslovljenost postoji kao i ona indijska, ali to nije neka srena okolnost.
Danas se u zemljama Treeg sveta esto govori o "kultivisanju". ta je to to se naziva
kulturom? Ta re mi ne govori mnogo. Da li to moda znai da bi neko voleo da radi neto
zato to je uslovljen da to radi? Da bi neko voleo da proba neto zato to je uslovljen da to
proba? Nije li tu moda re o mehanikom ponaanju?
Zamislite kako ruski brani par usvoji jedno ameriko dete i odvede ga u Rusiju. Ono
pojma nema da je roeni Amerikanac. Njegov maternji jezik postaje ruski, on ivi i umire za
veliku majku Rusiju, mrzi Amerikance. Na njemu je peat kulture, odrastao je na ruskoj
knjievnosti. Gleda na svet oima svoje kulture. Ako, pak, hoete da nosite svoju kulturu
kao to nosite odeu, to je druga stvar. Indijka e obui sari, Amerikanka neto drugo. Japanka kimono. Ali niko se ne poistoveuje sa svojom odeom. Meutim, vi hoete da to

vie istaknete svoju kultura. Postajete ponosni na nju. Ue vas da budete ponosni na svoju
kulturu.
Jedan prijatelj mi je rekao: "Kad god vidim nekog prosjaka ili bednika, ne mogu da se
suzdrim da mu ne udelim. Nasledio sam tu osobinu od majke." Njegova majka je nudila
obrok svakome ko bi proao pored njene kue. Rekao sam mu: "Do, to nije vrlina. To je
prinudno ponaanje koje je, s gledita prosjaka, svakako pozitivno, ali e uvek ostati
prinudna radnja."
Seam se svetenika koji je jednom prilikom izjavio: "Imam osamdeset godina. Svetenik
sam od svoje ezdeset pete. Nikada nisam preskoio vreme odreeno za meditacije,
nikada." U redu, tako neto moe biti predmet divljenja, ali moe biti i prinudna radnja. Nije
velika stvar ako se radi o mehanikoj aktivnosti.
Lepota neke radnje ne potie iz toga to je prerasla u naviku, ve iz njene senzibilnosti,
svesnosti, jasnoe opaanja i preciznosti u uzvraanju. Ja mogu da kaem jednom prosjaku
da, a drugom ne. Nisam primoran na predodreeno ponaanje koje potie od mojih
prethodnih iskustava, ili moje kulture. Niko nije utisnuo svoj peat na mene, ili, ako je to i
uinio, ne reagujem vie na osnovu tog peata.
Ako doivimo neko negativno iskustvo s nekim Francuzom, ili nas ujede pas, ili nam
bude loe od odreenog jela, za ceo ivot ostajemo pod utiskom takvih iskustava. A to je
neto najgore! Treba se osloboditi takvih iskustava. Ne teglite za sobom sveanj negativnih
iskustava iz prolosti. A ni onih pozitivnih!
Nauite ta znai iveti do kraja neko iskustvo, zatim to ostavite iza sebe i preite na
sledei trenutak, bez potpadanja pod uticaj onoga to vam se prethodno desilo. Putovaete
sa tako laganim prtljagom da ete prolaziti kroz iglene ui. Spoznaete ta znai veni ivot,
jer je veni ivot ovde i sada, u sadanjem bezvremenom trenutku. Samo ete tako
pristupiti venom ivotu. Ali koliko stvari teglimo naokolo! Nikada se ne suoavamo sa
zadatkom da ih se oslobodimo, da odbacimo prtljag, da budemo ono to jesmo, da
ponemo da ivimo.
ao mi je to moram da kaem, ali kud god krenem, sreem muslimane koji koriste
svoju religiju, svoj kult i Koran da se udalje od ovog zadatka. Isto vai i za ostale religije i
njihove vernike.
Moete li da zamislite osobu koja nije vie zaraena reima, koja se oslobodila njihovog
uticaja? Mogu joj se baciti u lice kakve god bilo rei, ona e se ponaati kao i pre toga.
Moete joj rei da ste predsednik taj-i-taj, ona e vas i dalje gledati kao i pre toga - videe
vas po onome to jeste. Nee pasti pod uticaj etiketa.
nazad na vrh

37. Filtrirana stvarnost

Osvrnuu se na jo neto povezano s naom percepcijom stvarnosti. Izneu to u vidu
analogije. Predsednik Amerike mora da odrava kontakt sa svojim graanima. Papa u Rimu
mora da odrava odnos sa itavom crkvom. Naravno, njima stiu milioni poruka, ali
oigledno je da oni ne mogu sve da ih prime, a jo manje da lino na njih odgovore.
Okrueni su, dakle, ljudima od poverenja koji rediguju poruke, kontroliu ih, filtriraju. Na
kraju, neto stigne i na pisai sto predsednika ili pape. To je ba ono to se nama dogaa.
Preko svake pore i elije u naem telu, preko svih naih ula, u dodiru smo sa stvarnou,
ali samo filtriramo stvari. Ko izvodi ovu operaciju? Naa uslovljenost? Naa kultura? Naa
programiranost? Nain na koji smo naueni da gledamo i da ivimo svoja iskustva?
ak i na jezik moe biti filter. Sve se do te mere filtrira da ponekad ne vidimo stvari
koje su nam pred nosom. Dovoljno je pogledati nekog paranoika - neprestano se osea
ugroen neim to ne postoji, stalno tumai stvarnost terminima odreenih iskustava iz
prolosti ili nekih stanja koja je proiveo.
Ali, postoji jo jedan demon koji je odgovoran za ovu autocenzuru. Zove se prianjanje,
elja, enja. Koren patnje je enja. enja iskrivljuje i unitava percepciju. Strahovi i elje
nas proganjaju.

Semjuel Donson je rekao: "Svest o tome da e biti obeen za nedelju dana udesno
usredsreuje oveji um." Sve ostalo se brie i koncentrie se samo na strah, elju ili
enju.
Kada smo bili mladi, drogirani smo na raznorazne naine. Vaspitavani smo da oseamo
potrebu za drugima. Radi ega? Da bismo bili prihvaeni, uvaeni, potovani, da bi nam se
tapalo - radi onoga to nazivaju uspehom. Meutim, to su rei koje ne odgovaraju
stvarnosti. ta je uspeh? To je ono to je, po miljenju neke grupe ljudi, pozitivno. Ali neka
druga grupa moe odluiti da je to negativno. Ono to je dobro u Americi moe biti smatrano loim u Avganistanu. Uspeh, u nekom politikom krugu, moe biti smatran
neuspehom u drugim krugovima. Sve su to obiaji, ali mi ih tretiramo kao da su sama
stvarnost, zar ne?
Kada smo bili mladi, programirani smo da ne budemo sreni. Uili su nas da je za sreu
potreban novac, uspeh, partner lepog izgleda, dobar posao, prijateljstvo, duhovno
uzdizanje, Bog, i ko zna ta jo. Ako ne doete do tih stvari, govorili su nam, ne moete biti
sreni. Ovo ubeenje da ne moemo biti sreni bez neega, definisau kao usmerenost, kao
cilj. Kada jednom ubedimo sebe u to - i to prodre u nau podsvest, uvrstivi se u korene
naeg bia - onda smo gotovi.
"Kako moe da bude srean bez zdravlja?" uzvraate mi. U redu, kazau vam neto.
Upoznao sam ljude koji su umirali od raka i bili sreni. Kako su mogli da budu sreni, kada
su znali da e umreti? Pa ipak su bili.
"Kako bih mogao da budem srean bez novca?" Neko ima milion dolara u banci i osea
se nesigurno; neko drugi bukvalno nema para, ali uopte ne izgleda nesigurno. Programiran
je na drugi nain, to je sve. Uzaludno je savetovati prvom oveku ta treba da uini - on
treba da shvati. Saveti nisu od velike pomoi. Neophodno je shvatiti da smo programirani,
da je re o pogrenom ubeenju. Potrebno je da ga sagledamo kao lano, kao obinu
fantaziju.
ta ljudi rade itav svoj ivot? Bore se; samo se bore. I to se naziva samoodranje. Kada
prosean Amerikanac kae da se bori za goli ivot, to uopte nije istina! On se bori za
mnogo vie nego to mu je potrebno za ivot. Doite u Indiju i shvatiete. Nisu neophodni
svi ti automobili, televizori, minka za lice, tolika odea itd., ali probajte da ubedite
prosenog Amerikanca u ovo o emu govorim. On je podvrgnut pranju mozga - programiran
je. I tako proseni Amerikanci rade i bore se da bi pribavili predmete svojih elja koji e ih
uiniti srenim.
ujte sada jednu patetinu priu - vau priu, moju, svaiju priu. "Sve dok ne budem
imao to to elim (novac, prijateljstvo, bilo ta) neu biti srean. Moram da se borim da to
pribavim i, kad ga budem imao, morau da se borim da ga zadrim. Bie tako uzbudljivo,
jedno vreme. Oh, tako sam uzbuen, imam ga!" Ali koliko traje? Nekoliko minuta, moda
nekoliko dana. Kada konano kupite va novi auto, koliko traje emocija? Sve dok vam se ne
ukae novi cilj.
Kada se govori o emocijama, istina je da se posle nekog vremena zamorimo od neke
emocije. Govorili su mi da je molitva najvanija stvar; govorili su mi da je Bog najvanija
stvar; govorili su mi da je prijateljstvo najvanija stvar. Poto nisam znao ta je u stvari
molitva, ta je Bog, ta je prijateljstvo, to je inilo da se dobro oseam. Ali, posle nekog
vremena, javila bi se dosada - dosada od molitve, od Boga, od prijateljstva. Zar to nije
patetino? I tu nema izlaza, jednostavno nema izlaza. To je jedini model koji nam je
ponuen - da budemo sreni. Nije nam usaen drugi model.
Naa kultura, nae drutvo i, ao mi je to moram to kaem, naa religija, nisu nam dali
druge modele. Nekog proglase kardinalom - kakva ast! ast? Jeste li rekli ast? Ne, to je
pogrena re. Sada e i drugi teiti istom poloaju. Zapali ste u ono to se u Jevanelju
opisuje kao "svet" i izgubiete svoju duu. Svet, mo, presti, pobeda, uspeh, ast i tako
dalje, stvari su koje ne postoje. Osvoji se svet, ali se izgubi dua. itav va ivot ostaje
prazan i bez due. Nema niega.
Postoji samo jedan izlaz - da deprogramiramo sebe! A kako se to radi? Postaje se
svestan injenice da smo programirani. To se ne moe promeniti naporom volje; ne moe
se promeniti kroz ideale; ne moe se promeniti prihvatajui nove navike; moda e se
promeniti ponaanje, ali vi neete. Jedini nain da doivite promenu je svesnost, shvatanje.
Kada vidite samo kamen u kamenu, i pare papira u paretu papira, neete vie misliti
da je kamen dragoceni dijamant, a pare papira ek na milion dolara. Kada to shvatite,
promeniete se. U vaoj tenji za menjanjem nema vie nasilja. U suprotnom, ono to

nazivate promenom samo je pokuaj da drukije rasporedimo nametaj. Ponaanje se

promenilo, ali se vi niste promenili.
nazad na vrh

38. Robovi ciljeva

Jedini nain da se promenimo je da preobrazimo sopstveni nain shvatanja stvari oko
sebe. Ali ta znai shvatiti? Kako se treba ponaati? Pogledajte koliko smo robovi raznih
ciljeva; oajniki nastojimo da reorganizujemo svet da bismo zadrali svoje ciljeve, jer ih
svet neprestano ugroava.
Pribojavam se da me neka devojka nee vie voleti - mogla bi da izabere nekog drugog
umesto mene. Moram da se trudim da budem to zanimljiviji da bih je drao vezanu za
sebe. Neko me je ubedio, pranjem mozga, da mi je potrebna njena ljubav.
Ali u stvarnosti nije tako, nije mi potrebna niija ljubav - potrebno mi je samo da stupim
u dodir sa stvarnou. Potrebno mi je da izaem iz ovog zatvora u kome se nalazim, iz ove
programiranosti, iz ove uslovljenosti, iz ovih lanih ubeenja, iz ovih fantazija. Potrebno mi
je da se bacim u stvarnost. Stvarnost je divna, prekrasna je.
Veni ivot je sada. Okrueni smo njime kao riba u okeanu, ali toga nismo svesni. Previe
smo obuzeti nekim ciljem. Na kratko, svet se preustroji da bi nas pribliio naem cilju i onda
govorimo: "Dobro je, odlino! Pobedio je moj tim!" Ali priekajte - stvari e se promeniti.
Sutra e biti potiten. Zato se neprestano ponaamo na taj nain?
Evo vam ponovo ona mala veba - mislite na neto ili nekoga do koga vam je stalo;
drugim reima na neto ili nekoga bez koga mislite da ne moete biti sreni. To moe biti
va posao, vaa karijera, vae zanimanje, neki prijatelj, novac, osoba koju volite, deca, bilo
ta. Recite tome ili toj osobi: "U sutini, niste mi potrebni da bih bio srean. Samo se
zavaravam ubeenjem da bez vas ne mogu da budem srean. U sutini, niste mi potrebni
za moju sreu. Mogu da budem srean i bez vas. Ne predstavljate vi moju sreu, moju
radost."
Ako je objekat vae vezanosti neka osoba, nee joj prijati da uje tako neto, ali
svejedno nastavite. Sve to moete izgovoriti i u samom sebi. U svakom sluaju, stupiete u
dodir sa istinom; razruiete jednu fantaziju. Srea je stanje u kome nema iluzije.
Mogli biste da probate jednu drugu vebu - mislite na neki sluaj kada vam je srce bilo
slomljeno i kada ste bili ubeeni da nikada vie neete moi da budete sreni (umro je va
mu, vaa ena, napustio vas je najbolji prijatelj, izgubili ste sav svoj novac). ta se
dogodilo? Proteklo je neko vreme i vi ste uspeli da odaberete neto drugo za ta ste se
vezali, ili da pronaete nekog drugog ko vas je privukao. A ta je bilo sa starom vezom? Nije
vam u stvari bila potrebna da biste bili sreni, zar ne?
To je trebalo da vas naui neemu, ali mi nikako da nauimo. Programirani smo,
uslovljeni. Kako je oslobaajue ne zavisiti emotivno ni od ega! Kad biste mogli, samo na
deli sekunde, da osetite to iskustvo, irom biste razjapili svoj zatvor i uspeli biste da
dohvatite komadi neba. Jednog dana, moda, mogli biste ak i da letite.
Toliko smo zaslepljeni mnogim stvarima, da nismo otkrili bazinu istinu - vezanosst
ugroava odnose vie nego to ih podupire. Seam se svoje bojazni da kaem bliskoj osobi:
"U sutini, nisi mi potrebna. Mogu da budem savreno srean i bez tebe. I kada ti ovo
kaem, postajem svestan da mogu sasvim i do kraja da uivam u tvom drutvu - nema vie
briga, nema vie ljubomore, nema vie posesivnosti, nema vie zavisnosti. Predivno je biti
sa tobom, kada uivam u tvom prisustvu, rastereen vezanosti. Ti si slobodna kao i ja."
Meutim, mnogima od vas, siguran sam, ove reci zvue kao strani jezik. "Ovo je
bukvalno suprotno od svega emu su me uili", bila je moja poetna reakcija na sve ovo.
Potrebni su mi bili mnogi, mnogi meseci da bih do kraja shvatio ove stvari, i upamtite - ja
sam svetenik, i sve moje duhovne vebe posveene su ba ovome, bez obzira to moda
nisam bio toga svestan, jer su me moja kultura i moje drutvo uglavnom uili da gledam na
druge ljude kao ciljeve. Zabavlja me ponekad kada vidim kako osobe, koje su oigledno
objektivne kao terapeuti i duhovni uitelji, govore o nekome: "Sjajna je, zaista, mnogo mi se
svia." Neto kasnije, postajem svestan da mi se ta osoba svia zato to se ja njoj sviam.

Zagledam se u sebe i vidim kako se rascvetava uobiajena stvar - zalepili ste se na

uvaavanje i na pohvale, vidite ljude kao one koji ugroavaju ili podravaju vae ciljeve.
Ako ste politiari i hoete da budete izabrani, ta mislite - kako ete gledati na ljude,
kako e da se usmerava va interes u odnosu na njih? Brinuete se za ljude koji e vam dati
glas. Ako je seks ono to vas interesuje, kako mislite da ete gledati na ene i mukarce?
Ako ste usmereni na mo, ta injenica obojice va nain na koji gledate druge ljude.
Usmerenost unitava nau sposobnost da volimo. ta je ljubav? Ljubav je senzibilnost,
ljubav je svesnost. Dau vam primer - sluam simfoniju, ali ako sluam samo zvuk bubnja,
ne ujem simfoniju.
ta je srce puno ljubavi? Srce puno ljubavi osetljivo je na sav ivot, na sve ljude; srce
puno ljubavi ne zatvara se ni pred im i ni pred kim. Ali, u trenutku u kom postajete
usmereni u onom smislu koji pridajem ovom terminu, izostavljate itav niz stvari. Imate oi
samo za predmet svoje usmerenosti; imate ui samo za bubanj; srce se zatvorilo. Bolje
reeno, ono je slepo, jer ne vidi vie objektivno predmet svoje usmerenosti. Ljubav
podrazumeva bistar pogled, objektivnost. Nita nema tako otar vid kao ijubav.
nazad na vrh

39. ta je prava ljubav?

Zaljubljeno srce ostaje meko i osetljivo. Ali, kada po svaku cenu hoemo da pribavimo
neku odreenu stvar, postajemo nemilosrdni, tvrdi, bezoseajni. Kako se mogu voleti drugi
ljudi, kada su nam potrebni? Mogu samo biti iskorieni. Ako si mi potreban da bih bio
srean, moram da te koristim, da manipuliem tobom, da pronaem naine i sisteme da te
osvojim. Ne mogu te ostaviti slobodnim. Moemo stvarno voleti druge tek poto smo se
oslobodili zavisnosti od njih. Kada se potreba za drugima ugasi, ovek se nae usred
pustinje. U poetku doivljavate uasno oseanje naputenosti, ali ako to istrpite neko
vreme, iznenada ete otkriti da to u sutini nije naputenost. To je samo usamljenost. Sami
smo, i pustinja poinje da cveta. I tako, najzad, otkriete ta je ljubav, ta je Bog, ta je
stvarnost.
Meutim, odricanje od droge moe u poetku biti teko, osim ukoliko smo obdareni
velikom sposobnou razumevanja, ili ako smo dovoljno patili. Patnja je odlina stvar samo u ovom sluaju patnja nam moe pomoi. Patnja se moe upotrebiti da bismo prestali
da patimo. Veina ljudi, meutim, jednostavno nastavlja da pati. To objanjava sukob koji
ponekad proivljavam, izmeu uloge duhovnog uitelja i uloge psihoterapeuta.
Terapeut kae: "Pokuaemo da ublaimo patnju." Duhovni uitelj kae: "Pustimo da ova
ena pati - u odreenom trenutku dojadie joj takav odnos sa drugim ljudima i na kraju e
resiti da izae iz svog zatvora, iz emotivne zavisnosti od drugih." Da li je bolje ponuditi
palijativ ili odstraniti rak? Nije lako odluiti.
Neko s odvratnou baca knjigu na sto. Neka ga, neka je baca. Nemojte uzeti knjigu
umesto njega, govorei mu da je sve dobro. Duhovno prosvetljenje je samo svesnost,
svesnost, svesnost. Kada se vaa majka ljutila na vas, nije govorila da s njom neto nije u
redu, ve da s vama neto nije u redu, inae se ne bi naljutila. E pa lepo, otkrio sam neto.
Ako si ti besna, mama, neto nije u redu s tobom. Zato je bolje da se suoi sa svojim
besom. Zadri ga i suoi se sa njim. Nije moj. Ako neto nije u redu sa mnom, ili manje od
toga, proceniu to nezavisno do tvog besa. On nee uticati na mene.
Kada mi poe za rukom da postupam na ovaj nain, onda, zaudo, uspevam da budem
prilino objektivan i u sukobima sa samim sobom.
Samo veoma svesna osoba uspeva da odbije preuzimanje oseanja krivice i gneva, i da
kae: "Dobio si napad besa. teta. Ne oseam ni najmanju elju da te ponovo spaavam, i
odbijam da se oseam krivim."
Ne nameravam da mrzim sebe zbog neega to sam uinio. Oseanje krivice je ba to.
Ne elim da se oseam loe, niti da se prekorevam za neto to sam uinio, bilo da je
ispravno ili pogreno. Spreman sam da to analiziram, da to posmatram i kaem: "Dobro,
loe sam postupio, uradio sam to nesvesno."

Eto zato teolozi kau da Isus nikome nije mogao naneti zlo. To mi se ini sasvim
razumljivo, jer prosvetljena osoba ne moe naneti zlo. Ona je slobodna. Isus je bio slobodan,
i samim tim nije mogao da nanese nikakvo zlo. Ali, posto vi moete da nanesete zlo, niste
slobodni.
nazad na vrh

40. Skriveni programi

Mark Tven se odlino izrazio kada je napisao: "Bilo je toliko hladno da smo preiveli
samo zahvaljujui tome to termometar nije bio dva santimetra dui." Mi zaista umiremo
zamrznuti zbog rei. Nije vana hladnoa napolju, ve termometar. Nije vana stvarnost,
ve ono to govorimo sami sebi u pogledu stvarnosti.
Jedan duhovni uitelj pokuavao je da objasni grupi ljudi nain na koji ljudska bia
reaguju na rei, da se ljudi hrane reima umesto realnou.
Jedan od tih ljudi je ustao i protestovao, rekavi: "Ne slaem se sa miljenjem da rei
imaju toliki efekat na nas." Uitelj mu je odgovorio: "Sedi, kurvin sine." ovek je pobesneo i
rekao: "Ti sebe smatra prosvetljenim, smatra sebe uiteljem, a trebalo bi da se stidi."
Uitelj je na to odgovorio: "Oprosti mi, malo sam se zaneo. Nisam hteo." ovek se smirio, a
onda je uitelj rekao: "Dovoljne su bile dve rei da izazovu oluju u tebi, a samo jo nekoliko
rei da te smire." Rei, rei, rei - kako mogu da nas zarobe kada se ne upotrebljavaju
pravilno!
Postoji razlika izmeu saznanja i svesnosti, izmeu informacije i svesnosti. Rekao sam
vam da se ne moe naneti zlo svesnou. Meutim, moe se naneti zlo saznanjem ili
informacijom, kada se zna neto to je zlo.
"Oe, oprosti im, jer oni ne znaju ta ine." Ja bih to ovako preveo: "Nisu svesni ta ine."
Da su ti ljudi bili svesni injenice da na krst raspinju naeg Spasitelja, nikada to ne bi uinili.
Ili: "Doi e dan kada e proganjati vas, mislei da time slue Bogu." Nisu svesni. Potpuno
su u vlasti saznanja i informacije.
Toma Akvinski je to dobro objasnio, rekavi: "Kad neko zgrei, to uvek ini zamaskiravi
greh dobrim delom."
Takvi ljudi oslepljuju sami sebe - vide neto kao dobro, ak i kada znaju da je zlo, a u
stvari samo trae izgovor.
Jedna ena mi je izloila dve situacije za koje je smatrala da je u njima teko biti svestan.
Radila je u jednoj uslunoj agenciji gde su mnogi ljudi stajali u redu i mnogi telefoni zvonili;
bila je sama i oseala se neprekidno uznemirenom od strane gomile nervoznih i besnih
ljudi. Bilo joj je krajnje teko da ostane vedra i spokojna. Druga situacija je bila kada je
vozila kroz saobraajnu guvu, praena bukom sirena i psovkama vozaa. Pitala me je da li
e se, pre ili kasnije, ta njena nervoza smanjiti ili ieznuti, da bi se najzad malo opustila,
nala neki mir.
Da li ste uoili ta je njen cilj, ka emu je usmerena? Spokojstvo. Usmerena je ka miru i
spokojstvu. U sutini, govorila je: "Ako nisam spokojna, ne mogu biti srena." Da li vam je
ikada palo na pamet da se moe biti srean ak i kada smo napeti?
Pre prosvetljenja bio sam depresivan, posle prosvetljenja i dalje sam depresivan. Ne
treba praviti cilj od spokojstva, oputenosti, ili pojaane senzibilnosti. Jeste li ikada uli za
osobe koje postanu napete pokuavajui da se opuste? Ako ste napeti, jednostavno treba
da posmatrate sopstvenu napetost. Nikada neete shvatiti sami sebe ako pokuavate da se
promenite. to vie nastojimo da se promenimo, utoliko je gore.
Potrebno je da razvijete svesnost, i zato postanite svesni telefona koji zvoni; postanite
svesni svojih tankih nerava; postanite svesni volana svog automobila. Drugim reima,
suoite se sa stvarnou i pustite da se tenzija ili spokojstvo bave sami sobom. U sutini, to
ete i morati da uinite, jer ete biti suvie zauzeti injenicom da stupate u dodir sa
stvarnou. Korak po korak, pustite da se dogaa ta god se dogaa. Prava promena
pokazae se u trenutku koji ne odreuje va ego, ve stvarnost. Svesnost dozvoljava
stvarnosti da vas promeni.

U svesnosti se menjamo, ali treba proiveti to iskustvo. Za sada, vi mi verujete na re.

Moda ak imate u vidu neki plan da postanete svesni. Va ego, sa svojom sposobnou,
nastoji da vas pogura ka svesnosti. Pripazite! Suoiete se sa otporima, bie problema.
Kada ovek brine da uvek bude svestan, onda se moe uoiti ta lagana zabrinutost.
Hoemo da budemo budni, da otkrijemo da li smo zaista budni ili nismo. Ali to je deo
asketizma, a ne svesnosti. udno zvui, u jednoj kulturi, u kojoj smo trenirani da
postignemo neke ciljeve, ali u stvarnosti nema cilja koji treba postii, jer smo ve stigli.
Japanci su lepo izrazili ovu ideju: "Onog dana kada prestane da putuje, tada si stigao."
Ovakav bi trebalo da bude va stav: "Hou da budem svestan, hou da stupim u dodir sa
svim to postoji i da dopustim da se desi ta god da se desi; ako sam budan, dobro je; ako
sam uspavan, i to je dobro."
U trenutku kada se svesnost postavi kao cilj i pokuava da se dostigne, re je, u stvari, u
velianju vaeg ega, u unapreivanju vaeg lanog "ja". ovek hoe da doivi onaj lepi
oseaj da je uspeo. Kada stvarno budete "uspeli", to neete znati. Vaa leva ruka nee znati
ta radi vaa desna ruka. "Gospode, kada smo to uinili? Nismo bili svesni." Milosre nikada
nije tako lepo kao kada je ovek nesvestan da ini milosre. "Hoe da kae da sam ti
pomogao? Ja sam se u sutini lepo zabavljao, samo sam igrao svoj ples. Ako sam ti
pomogao, odlino. estitam ti, ali ja nisam nimalo zasluan za to."
Kada se stigne do te take da smo svesni, biemo sve manje obuzeti etiketama kao to
su "budan" ili "uspavan". Jedna od tekoa koje se ovde javljaju je to elim da izazovem
samo vau radoznalost, ali ne i vau duhovnu pohlepu. Probudimo se, bie udesno. Posle
nekog vremena, to nee vie imati nikakvog znaaja - svesni smo, jer ivimo. Nesvesni ivot
nije dostojan da bude proivljen. I pustiete da se bol i patnja bave sami sobom.
Sto vie teimo da se promenimo, utoliko se sve moe jo vie pogorati. Da li to znai
da je prihvatljiv odreen nivo pasivnosti? Da - jer to se vie opiremo neemu, daje mu se
vea mo. Mislim da je to znaenje Isusovih reci: "Kada te neko oamari po desnom obrazu,
okreni mu levi."
to se vie borimo sa demonima, dajemo im sve veu mo. To je istonjaki nain
razmiljanja. Meutim, ako se ide napred sa neprijateljem, on biva pobeen.
Kako se treba suoiti sa zlom? Ne borei se protiv njega, ve shvatajui ta je. Kada
jednom bude shvaeno, zlo iezava. Kako se pristupa mraku? Ne pesnicama. Metlom se ne
moe izbaciti mrak iz sobe - ukljui se svet;o. to se vie borimo protiv mraka, on postaje
sve stvarniji, a mi sve iscrpljeniji. Ali kada se ukljui svetlo svesnosti, mrak nestaje.
Uzmimo da je ovo pare papira ek na milion dolara. Ah, moram ga se odrei, kae se u
Jevanelju. Moram ga se odrei, ako hou da zasluim veni ivot. Hoemo, znai, da
materijalnu pohlepu zamenimo duhovnom? Prethodno si imao jedan svetovni ego, a sad
ima duhovni ego. Ali to je uvek ego, samo rafiniraniji, kojima je tee upravljati. Kada se
odreknete neega, ostajete vezani za to. Meutim, umesto da se odreknem, mogu da
pogledam ovaj papir i kaem: "Ej, pa ovo nije ek na milion dolara, ovo je samo pare
papira!" Tada nema niega protiv ega bih se borio, nita ega bih morao da se odreknem.
nazad na vrh

41. ta je smisao ivota?

U Indiji, mnogi mukarci odrastaju vaspitani da su ene stoka. "Oenio sam se", kau.
"Ona je moje vlasnitvo."
Da li su ti ljudi za osudu? Pripremite se za iznenaenje - nisu. Na isti nain na koji mnogi
Amerikanci nisu za osudu zbog naina na koji gledaju na Ruse. Jednostavno, njihove
naoare, ili njihovo opaanje obojeni su odreenom bojom, i ta boja je filter kroz koji oni
gledaju svet. ta je potrebno da bi postali realni, da postanu svesni kako gledaju svet kroz
obojene naoare? Nema spasa pre nego to uvide ovu osnovnu predrasudu. Ako gledamo
na svet kroz filter neke ideologije, nema nam spasa. Ne postoji stvarnost koja se moe
prilagoditi ideologiji. ivot je uvek prevazilazi. Eto zato su ljudi uvek u potrazi za smislom
sopstvenog ivota.

Ali ivot nema smisao - ne moe imati smisao, jer je smisao samo formula; smisao je
neto to naem umu izgleda razumno. Svaki put kada se stvarnost racionalizuje, sudaramo
se sa neim to unitava racionalnost koju smo izgradili. Smisao se pronalazi samo kada se
prevazie smisao.
ivot ima smisla samo kada se doivljava kao tajna koja nema smisla za pojmovni um.
Ne kaem da kult nema znaaja, ali tvrdim da je sumnja beskrajno vanija od kulta. Ljudi
su na sve strane u potrazi za objektima koje bi oboavali, ali ne nalazim ljude koji su
dovoljno budni u svom linom stavu i ubeenjima. Kako bismo bili sreni kada bi teroristi
manje oboavali svoju ideologiju i kada bi postavljali vie pitanja! Istovremeno, ne elimo
da primenimo isto rezonovanje na same sebe - mislimo da smo ispravni, da su teroristi ti
koji gree. Ali taj koji je za vas terorista, za nekog drugog je muenik.
Izolovanost je kada oseamo da nam nedostaje drutvo, samoa je stanje u kome se
zabavljamo. Poznati pisac D. B. o nalazio se na jednom od onih uasnih koktela na kojima
se nita ne govori. Neko ga je upitao da li se lepo zabavlja, a on je odgovorio: "Jedino to
me zabavlja je ovde u meni."
Prisustvo drugih nikada ne zabavlja kada smo njihovi robovi. Drutvo se ne sastoji od
serije robova, od ljudi koji zahtevaju da ih drugi uine srenim. Drutvo ine carevi i carice.
Vi ste carevi, niste prosjaci; vi ste carice, niste prosjakinje. U istinskoj zajednici nema
prostora za prosjaki eir, Tu ne postoji vezivanje, napetost, strepnja, opijanje,
posesivnost, zahtevi. Slobodni ljudi, a ne robovi ine zajednicu. To je najjednostavnija istina,
ali nju itava jedna kultura, ukljuujui i religioznu kulturu, brie. Religiozna kultura moe
biti veoma manipulativna, ako ne pazimo dovoljno.
Neki vide svesnost kao neku visoravan, neto to se nalazi s crne strane svakodnevnog
iskustva. Ali to znai da se od svesnosti pravi cilj; Za istinsku svesnost, meutim, ne postoji
cilj koji treba dostii. Kako se stie do te svesnosti? Preko svesnosti. Kada ljudi kau da
zaista hoe da uivaju u svakom trenutku svog ivota, u sutini govore o svesnosti, samo
da nije onog "htenja". Ne moemo hteti da doivimo svesnost - ona se doivi ili se ne doivi.
Koliki ljudi prolazi kroz ivot ne jedui neko jelo ve samo jelovnik? Ali vama je potrebna
hrana, a ne rei.
nazad na vrh

42. Smrt "sebe"

Moemo li biti kompletan ovek, a da ne proivimo neku tragediju? Jedina tragedija koja
postoji na ovom svetu je neznanje - svo zlo izvire odatle. Jedina tragedija na svetu je
nedostatak svesnosti. Iz toga izvire strah, a iz straha sve ostalo, ali smrt u sutini nije
tragedija. udesno je umreti, uasno je samo za osobe koje nikada nisu shvatile ivot. Samo
tada se strahuje od ivota, strahuje se od smrti. Samo mrtve osobe strahuju od smrti. Oni
koji su ivi, meutim, nimalo ne strepe od smrti.
Jedan ameriki autor je dobro izrazio ovu ideju. Napisao je da je buenje smrt vere u
nepravdu i tragediju. Kraj sveta za jednu gusenicu je leptir. Smrt je vaskrsnue. Ne
govorimo o vaskrsnuu koje e se doiveti, ve o onom koje se odvija sada i ovde. Ako ste
umirali u prolosti, ako umirete svakog minuta, tada ste puni ivota, jer samo je ovek pun
ivota istovremeno pun smrti. Neprekidno umiremo u odnosu na razne stvari. Neprestano
svlaimo sve sa sebe da bismo bili u punoj meri ivi, da bismo vaskrsli u svakom trenutku.
Mistici, sveci i njima slini uloili su velike napore da probude ljude. Jer, ako se ne
probude, nastavie da trpe zanemarljiva zla kao to su glad, ratovi i nasilje. Najvee zlo
predstavljaju uspavani ljudi, ljudi koji nita ne znaju.
Nemojte traiti od sveta da se promeni, promenite se prvo vi. Tada ete biti u stanju da
sagledate svet onakav kakav je, onda ete promeniti ta god vam se ini da bi trebalo
promeniti. Uklonite povez sa oiju. Ako to ne uinite, izgubili ste pravo da promenite bilo
koga i bilo ta. Sve dok ne budete svesni samih sebe, vi nemate pravo da se upliete u svet
i druge ljude.
Opasnost pokuaja da promenimo druge ljude ili stvari oko sebe kada nismo svesni, u
tome je to se onda stvari mogu menjati kako nama odgovara, kako odgovara naem

ponosu ili dogmatskim ubeenjima ili samo da bi se ublaila sopstvena negativna oseanja.
Ja imam negativna oseanja i zato je bolje da se promeni, da bih se ja osetio bolje. Ne prvo se suoite sa svojim negativnim oseanjima, tako da, kad krenete da promenite druge,
ne poete od mrnje, ve od ljubavi.
Moe nam se uiniti udnim da je mogue biti prilino neumoljiv prema drugima, pa ipak
prepun ljubavi, Hirurg moe biti neumoljiv prema nekom pacijentu, a da to ipak ini s
ljubavlju. Ljubav moe ponekad biti zaista neumoljiva.
nazad na vrh

43. Intuicija i razumevanje

ta podrazumeva promena sebe? Rekao sam to sa mnogo rei, govorio i ponavljao, ali
sada u to ralaniti.
Promena sebe, pre svega, podrazumeva intuiciju. Ne napor, ne nastojanje da se kultiviu
svoje navike, ne stvaranje nekog ideala. Ideali mogu da nanesu ogromne tete. Sve vreme
se koncentriemo na to kakve bi stvari trebalo da budu, umesto na to to one stvarno jesu.
Tako se aktuelnoj stvarnosti namee ono to bi ona trebalo da bude, mada pre toga uopte
nismo shvatiti ta je ta ista stvarnost.
Jo jedan zadatak je pred vama - razumevanje. Da li zaista mislite da e vas neki posao
uiniti srenim? Poli ste od pretpostavke da e vas uiniti srenim. Zato hoete da uradite
neto? Zato to hoete da budete sreni. Ako vam to donese neki status ili presti, biete
sreni. Ali da li je tako? Tu je potrebno razumevanje.
Uzmimo da ste poli u neko udaljeno mesto. Automobil se pokvari nasred puta.
Zasuemo rukave i guramo ga itavim putem do mesta kuda smo se uputili. Guramo,
guramo i guramo, sve dok ne stignemo amo. "Odlino!" uskliknemo. "Uspeli smo. Stigli
smo, zar ne?"
Zar to nazivate ivotom? Znate li ta je vama potrebno? Potreban vam je strunjak,
mehaniar koji e da otvori poklopac motora i promeni sveicu. Okrenuete klju i auto e
se pokrenuti. Potreban vam je strunjak - a to znai razumevanje, intuicija, svesnost. Zato
biste gurali? Nepotrebno je initi tolike napore.
Samo zbog toga su ljudi tako umorni, tako slabi. I vi i ja odgajani smo da budemo
nezadovoljni samim sobom. Odatle potie zlo, na psiholokom nivou. Veito smo
nezadovoljni, veito neraspoloeni, samo guramo i guramo. Napred, potrebno je jo napora,
jo vie napora. AH u pozadini svega toga uvek je sukob, a vrlo malo razumevanja.
Umesto tih napora, razvijte samosvest, intuiciju. Kada postanete strunjaci, nije
potrebno upisivati neki kurs psihologije. Kada ponete da posmatrate sami sebe, da
uoavate negativna oseanja, otkriete svoj sopstveni nain da objasnite stvari, i promena
e postati vidljiva.
Meutim, moraete da se suoite i sa velikim zlom, a to zlo je osuda sebe, mrnja prema
sebi, nezadovoljstvo sobom.
Jednostavno, ljudima nedostaje snage da se promene. To bi moglo da se predstavi
primerom jedrilice. Kada duva jak vetar u jedra, ona klizi bez napora, tako da mornar treba
samo da upravlja njom. On ne ulae nikakav napor. Slino se dogaa kada se promena
pokae putem svesnosti, putem razumevanja.
Neko je rekao: "Ne postoji nita surovije od prirode. Nigde se ne moe pobei od nje, ali
nije priroda ta koja izaziva zlo, ve samo ljudsko srce."
Kada se presee voda, nita se ne deava. Kada se see neto vrsto, ono se lomi.
Unutar vas usaeni su vrsti stavovi, vrste iluzije - to je ono to se sudara sa stvarnou,
to izaziva zlo i nanosi bol.
Jedna druga izreka kae: "Ako oi nisu vezane, rezultat je vid; ako ui nisu zapuene,
rezultat je sluh; ako nos nije zaepljen, rezultat je njuh; ako usta nisu stisnuta, rezultat je
ukus; ako um nije zatvoren, rezultat je mudrost."
Mudrost se javi kad sruimo prepreke izmeu pojmova i uslovljenosti. Mudrost nije neto
to se stie; mudrost nije iskustvo; mudrost nije primena jueranjih iluzija na dananje
probleme.

Mudrost znai prijemivost na ovu situaciju, na ovu linost, bez uticaja koji potiu iz
prolosti, bez ostataka iskustava iz prolosti. Sve je to mnogo drukije od onoga kako je
navikla da misli veina ljudi.
Dodao bih jo jednu izreku: "Ako srce nije blokirano, rezultat je ljubav." Ovde sam mnogo
govorio o ljubavi, mada se o ljubavi u sutini nita ne moe rei. Moemo samo govoriti o
ne-ljubavi. Moemo samo govoriti o zavisnosti, ali o samoj ljubavi nita se ne moe
neposredno rei.
nazad na vrh
44. Ljubav je neizreciva
Pala mi je na pamet jedna Platonova misao: "Od slobodnog oveka ne moe se napraviti
rob, jer je slobodan ovek slobodan ak i u zatvoru." To odgovara izreci iz Jevanelja: "Ako
te neko natera da pree jednu milju, ti prei sa njim dve." Misliete da ste od mene nainili
roba ako mi natovarite neki teret na lea, ali nije tako. Sloboda se ne nalazi u spoljanjim
okolnostima. Sloboda se nalazi u srcu. Kada jednom dostignete mudrost, ko e ikada moi
da vas porobi? U Jevanelju se kae: "Oprostivi se sa gomilom, popeo se na planinu sam,
da se se moli. Spustilo se vee, a on je i dalje bio gore." Eto ta je prava ljubav. Da li vam je
ikada palo na pamet da je najlake voleti samo kad ste sami?
ta znai voleti? Znai videti neku osobu, neku situaciju, neki predmet, onakve kakvi su
u stvarnosti, a ne kako ih zamiljamo. I dati toj osobi, toj situaciji, tom predmetu odgovor
koji zasluuje. Bukvalno je nemogue tvrditi da neko voli, ako ak nije u stanju da vidi stvari
oko sebe.
ta nas spreava da vidimo? Naa uslovljenost. Nai pojmovi, nae kategorije, nae
predrasude, nae projekcije, etikete koje su nam nametnula naa iskustva i naa kultura.
Jasno vienje je neto najtee to ljudsko bie moe postii, jer iziskuje disciplinovan i
budan um.
Veina ljudi, meutim, vie voli da se preputa svojoj mentalnoj lenjosti, umesto da se
potrudi da u svakom trenutku vidi neku osobu ili stvar u njenom pravom svedu i sveini.
nazad na vrh
45.Gubljenje kontrole
Ako hoete da shvatite ta se podrazumeva pod kontrolom, pomislite na neko dete
kome je podmetnuta droga. Kada droga prome organizam deteta, ono postane zavisno itavo njegovo bie trai novu drogu. Stanje bez droge je toliko nepodnoljivo da mu se ini
da je bolje umreti.
Razmislite o ovome - telo se naviklo na drogu. Ba takav je tretman kome ste podvrgnuti
u svom drutvu od trenutka vaeg roenja. Nije vam dato da uivate u solidnom i
hranljivom obroku ivota - u radu, igri, zabavi, smehu, drutvu prijatelja, umnim i ulnim
zadovoljstvima. Ubrizgana vam je droga koja se zove odobravanje, potovanje i panja.
Citirau ovde oveka koji se zove A. S. Nil, autora Slobodne dece Samerhila. Nil tvrdi da
je oigledan znak injenice da je dete bolesno kada je neprestano vezano za roditelje;
interesuju ga samo ljudi. Zdravo dece ne interesuju toliko ljudi, ve druge stvari.
Kada je dete sigurno u ljubav svoje majke, zaboravlja svoju majku, izlazi da istrauje
svet, radoznalo je. Pokuava da ulovi neku abu i strpa je u usta. Kada se dete stalno dri
majine suknje, to je lo znak, nesigurno je - moda je njegova majka pokuala da izvue
ljubav iz njega, umesto da mu podari svu slobodu i sigurnost koje su mu potrebne. Njegova
majka ga je uvek ucenjivala, na vrlo suptilan nain, da e ga ostaviti.
Navikli smo, dakle, na razliite droge: odobravanje, uspeh, presti, mo, sposobnost da
se istaknemo, da se pojavimo na prvim stranicama novina, da budemo efovi - navikli smo
na iskustva kao to su kapiten ekipe, voa benda, itd. Izloeni ovim drogama, postali smo
ovisnici, i tako poeli da strahujemo da ih ne izgubimo.

Setite se gubitka kontrole koji ste doiveli, uasa od mogunosti da neete uspeti, ili da
ete pogreki, ili da e vas drugi podvrgnuti kritici. I tako, postali ste krajnje zavisni od
ostalih, izgubivi time svoju slobodu. Sada su drugi ti koji imaju mo da vas uine srenim ili
nesrenim. Potrebne su vam vae droge, ali poto mrzite patnju koju vam nanose, postajete
totalno nemoni. Nema nijednog trenutka u kome, svesno ili nesvesno, niste na oprezu od
reakcija drugih, marirajui u ritmu njihovih bubnjeva.
Evo lepe definicije osobe koja je budna - to je osoba koja ne marira vie u ritmu
drutva, to je osoba koja igra po taktovima muzike koja svira unutar nje.
Kada vas ignoriu ili kritikuju, to u vama izaziva oseanje odbaenosti koje je do te mere
nepodnoljivo da se puzei vraate do stopala drugih ljudi, preklinjui da vam ponovo daju
onu drogu koja se zove podrka, ohrabrenje, podsticaj. ivot sa drugim ljudima u ovom
stanju podrazumeva beskrajnu napetost. "Pakao su drugi", rekao je Sartr.
Kada se naemo u stanju zavisnosti, moramo uvek biti na visini - ne smemo se opustiti,
jer treba odgovoriti na oekivanja drugih. iveti sa drugima tada znai iveti u stalnoj
napetosti. iveti bez njih podrazumeva agoniju naputenosti, jer oseamo da nam
nedostaju. Izgubili ste sposobnost da vidite ljude onakve kakvi su, i da im precizno
uzvratite, jer je vae vienje pomueno potrebom za drogom. Tada vidite druge ljude samo
u onoj meri u kojoj vam mogu pomoi da doete do droge, ili kao prepreku do nje.
Svesno ili nesvesno, veito gledate na druge ljude iz te perspektive. Da li u od njih
dobiti ono to elim? Da li e mi uskratiti ono to elim? A ukoliko ne mogu da mi pomognu
niti da me spree da doem do droge, onda me uopte ne interesuju. Ovo je uasan
zakljuak, ali pitam se da li ovde postoji i jedna jedina osoba na koju se on ne moe
primeniti.
nazad na vrh
46. Sluanje ivota
Vi, dakle, imate potrebu za svesnou i hranom. Potrebna vam je zdrava i solidna hrana.
Nauite da uivate u dobroj hrani. Dobro jelo, dobro vino, dobra voda. Okusite ih. Ostavite
se razmiljanja i vratite se sebi. Vratite se zadovoljstvima ula i zadovoljstvima uma. Lepo
je itati, kada uivamo u dobroj knjizi, ili u nekom zanimljivom razgovoru, ili razmiljanju. To
je udesno.
Meutim, ljudi su poludeli i postaju sve ovisniji, jer ne umeju da uivaju u tolikim divnim
stvarima koje im ivot nudi. Zato trae sve nova i nova vetaka sredstva koja e ih dalje
stimulisati.
Sedamdesetih godina, ameriki predsednik Karter apelovao je na svoju naciju da se
uozbilji i postane stroija u odnosu na sebe i druge. Tada sam pomislio: bolje da im je rekao
da naue da uivaju u ivotu. Vei deo amerikog naroda izgubio je tu sposobnost.
Ubeen sam ak da je veina stanovnika bogatih zemalja izgubila ovu sposobnost.
Opsednuti su potrebom da pribave sve brojnije i skuplje stvari; ne znaju da uivaju u
jednostavnim stvarima ivota. Postoje prodavnice u kojima je nagomilano na hiljade ploa,
ali ko ih slua? Nema se vremena, nema se vremena. Krivi su - nemaju vremena da uivaju
u ivotu. Hiperaktivni su - samo napred, napred i napred.
Kada biste stvarno znali da uivate u ivotu i jednostavnim ulnim zadovoljstvima, razvili
biste izuzetnu disciplinu ivotinja. ivotinja nikada ne jede previe. Kada je preputena
svojim prirodnim navikama, nikada se nee preterano ugojiti. Nikada nee popiti ili pojesti
neto to bi joj nakodilo. Nikada nismo videli neku ivotinju da pui. Ona se uvek kree
onoliko koliko joj je to potrebno - posmatrajte svoju maku posle obroka, pogledajte kako se
oputa. Posmatrajte je kad se sprema za neku akciju, gledajte kako je ivo i sposobno njeno
telo.
Mi smo sve to izgubili. Izgubljeni smo u svom umu, u svojim idejama, idealima itd., i
samo mislimo: napred, napred, napred. U nama se neprekidno odvija sukob koji kod
ivotinja ne postoji. I neprestano osuujemo sami sebe i primoravamo sebe da se oseamo
krivim. Dobro znate o emu govorim.
Jedan moj prijatelj rekao mi je: "Skloni taj tanjir sa kolaima, jer u njegovoj blizini gubim
slobodu." To je vailo i za mene - gubio sam slobodu pred gomilom stvari, ali tome je kraj!

Potrebno mi je vrlo malo toga, i u tome intenzivno uivam. Kada se u neemu intenzivno
uiva, ne treba nam mnogo.
To je kao kada su ljudi obuzeti planovima za letovanje - mesecima to rade, zatim stiu
tamo, i ve su nestrpljivi da rezerviu avion za povratak. Sve u svemu, fotografiu razne
stvari, i onda vam pokazuju te slike u albumu, fotografije mesta koja nikad nisu videli, ve
samo fotografisali. To je simbol modernog ivota.
Nikada neu moi dovoljno da vas uputim na oprez od ove vrste nakaradnog asketizma.
Usporite malo, gustirajte, omiriite, sluajte i gledajte, divite se, dajte svojim ulima ansu
da se probude. Ako elite ivot usmeren ka misticizmu, samo mirno sedite i oslukujte sve
umove oko sebe. Nemojte se usredsrediti samo na jedan zvuk -pokuajte da ujete sve
oko sebe. O, videete kakvo e se udo desiti u vama kada vaa ula ne budu vie blokirana! A to je krajnje vano za proces promene.
nazad na vrh

47. Kraj analize

Hteo bih da shvatite razliku analize i spoznaje; razliku izmeu informacije s jedne i
razumevanja s druge strane.
Informacija nije razumevanje, analiza nije spoznaja, znanje nije svesnost.
Uzmimo da uem u ovu prostoriju sa zmijom oko ruke i kaem vam: "Vidite li zmiju koja
mi stee ruku? Ba sam pogledao u enciklopediji, pre nego to sam poao ovamo, i
pronaao sam da je ova zmija poznata kao Raselova otrovnica. Kad bi me ujela, umro bih
nakon pola minuta. Da li biste bili ljubazni da mi predloite kako da se oslobodim ovog
stvora to mi stee ruku?" Ko jo tako govori? Imam informaciju, ali nemam svesnost.
Ili uzmimo da se unitavam alkoholom. "Opiite mi, molim vas, kako da se oslobodim
ove rune navike." ovek koji bi izgovorio takvu reenicu pokazuje da nema nikakvu
svesnost. Zna da ga to unitava, ali nije svestan. Da je svestan, da je to zaista shvatio,
odvikao bi se istog trenutka.
Niste vi taj koji se menja - nije to "ja" koje menja "sebe". Promena se deava kroz vas, u
vama. To je moda najadekvatniji nain da izrazim ovu ideju.
Vi vidite promenu koja se deava u vama, kroz vas - ona se potvruje kroz vau
svesnost. Niste vi taj koji to ini. Ako vi menjate neto u sebi, to je rav znak -nee
potrajati. A ukoliko potraje, neka se Bog smiluje osobama s kojima ivite, jer ete biti
krajnje rigidni. Ljudi koji se menjaju na bazi mrnje prema sebi i nezadovoljstva sobom,
postaju nepodnoljivi. Neko je rekao "Ako hoe da postane muenica, udaj se za sveca."
U svesnosti, meutim, zadrava se nenost, ljubaznost, otvorenost, elastinost i ne vri
se nikakav pritisak na sebe ili druge - promena se deava sama od sebe.
Seam se jednog svetenika u ikagu koji nam je, kad sam studirao psihologiju, priao:
"Znate, imao sam sve informacije koje su mi potrebne, znao sam da me alkohol postepeno
ubija, i verujte mi - nita ne moe promeniti alkoholiara - ak ni ljubav njegove ene i dece.
On ih zaista voli, ali to ga ne moe promeniti. Ali mene je neto promenilo. Jednog dana,
leao sam na ploniku i padala je kia. Otvorio sam oi i shvatio da me alkohol ubija.
Shvatio sam, i od tada nikada nisam poeleo da se napijem. Popijem ponekad, ali nikad vie
kao pre. Nikada to vie neu moi." Eto o emu govorim - o svesnosti. Ne o informacijama,
ve o svesnosti.
Postoji izreka svetog Ignacija, koji govori o tome da treba okusiti i opipati istinu - ne
spoznati je, ve je okusiti i opipati, iskusiti je ulima. Kada se istina doivi na taj nain,
menjamo se. Kada je spoznamo samo razmiljanjem, ne menjamo se.
nazad na vrh

48. Mrtvi pre vremena

esto sam govorio ljudima da se zaista ivi tek kada se umre. Paso za ivot je da
zamislimo sebe u grobu. Zamislite da leite u kovegu, u bilo kojoj poziciji. U Indiji se ljudi
sahranjuju sa ukrtenim nogama. Tako ih i nose na mesto spaljivanja. Ponekad lee
isprueni. Zamislite, dakle, sebe kako leite mrtvi. A sad, posmatrajte svoje probleme sa te
take gledita. Sve se menja, zar ne?
Kakva divna meditacija. Radite je svaki dan, ako imate vremena. Neverovatno zvui, ali
postaete ivlji. Jedna od mojih knjiga, Izvori, sadri meditaciju ove vrste. Vidi se nae telo u
raspadanju, zatim kosti, najzad samo prah.
Kad god govorim o tome, ljudi kau: "Odvratno!" Ali ta je tu odvratno? To je samo
stvarnost, pobogu! Uprkos tome, mnogi od vas ne ele da vide stvarnost. Ne elite da
mislite na smrt.
Ljudi ne ive. Veina vas ne ivi, samo odrava ivot u svom telu. To nije ivot. Vi ne
ivite sve dok vam ni najmanje ne bude vano da li ete iveti ili umreti. Na toj taki
poinjete da ivite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni ivot, tek tada ga ivite. Ali, ako
neprestano titite svoj ivot, vi ste mrtvi.
Na primer, vi sedite na balkonu i ja vam kaem: "Siite!" a vi odgovorite: "Ne, opasno je
silaziti, itao sam o nekima koji su tako slomili vrat." Ili ne mogu da vas nagovorim da
preete ulicu, jer vi kaete: "Zar ne znate koliko je ljudi pregaeno prelazei ulicu?"
Ako ne mogu da vas nagovorim da preete ulicu, kako u vas nagovoriti da preete neki
kontinent? I ako ne uspem da vas nateram da gledate iznad vaih malih i ogranienih
ubeenja, da bih vam otkrio jedan drugi svet, onda ste mrtvi, potpuno ste mrtvi. ivot vas
je jednostavno pregazio.
Vi samo sedite u svom malom zatvoru, preplaeni. Izgubiete svog Boga, svoju religiju,
svoje prijatelje, sve ivo. ivot je zaista samo za one koji rizikuju. To je ono to je govorio
Isus. Da li ste spremni da sve stavite na kocku? Znate li kada ete biti spremni na to? Kada
to otkrijete, tada ete znati da ono to ljudi definiu kao ivot, nije istinski ivot.
Ljudi pogreno misle da iveti znai odravati ivot u telu. Zato treba da zavolite misao o
smrti, zavolite je. Vraajte se na nju. to ee. Mislite o udesnosti tog tela, tog kostura,
tih kostiju koje se krune sve dok ne ostane samo aica praha. Od tog trenutka, doiveete
takvo olakanje, takvo olakanje! Neki od vas verovatno ne znaju o emu sada govorim suvie se plaite da mislite o tome. Ali zaista je ogromno olakanje kada ovek moe da
gleda na ivot iz te perspektive.
Da vam olakam, obiite neko groblje. To je zaista divno iskustvo, koje proiava.
Pogledate neko ime i kaete sebi: "Vidi ovoga, iveo je pre mnogo godina; mora da je patio
od istih problema kao i ja, mora da je proiveo mnoge neprospavane noi." Kakva ludost mi ivimo tako kratko. Jedan italijanski pesnik je napisao: "Svako stoji sam na srcu zemlje,
obasjan zrakom sunca, i odmah je vee." To je samo zrak sunca, a mi ga traimo. Traimo
ga svojim nemirom, svojim brigama, svojim gnevom, svojom glupou.
Sada, dok se bavite ovom meditacijom, moete samo dospeti do nekih informacija, ali
moete doi i do svesnosti. U trenutku svesnosti, vi postajete novo bie. Bar za itavo
trajanje tog trenutka. Tada ete shvatiti razliku informacije i svesnosti.
Jedan moj prijatelj astronom objanjavao mi je, pre nekog vremena, osnovne elemente
astronomije. Nisam do tada znao da, kad se gleda u sunce, mi ga vidimo u taki u kojoj se
nalazilo osam i po minuta pre toga, a ne tamo gde se u tom trenutku nalazi, jer sunevom
zraku toliko treba da stigne do nas. Tako nam i zvezde alju svoju svetlost od pre stotina
hiljada godina. Prema tome, kada ih gledamo, one su u tom trenutku verovatno na sasvim
drugom mestu, ili moda ak vie ne postoje. Takoe mi je rekao da, ako zamislimo itavu
jednu galaksiju, ova naa Zemlja potpuno je nevidljiva, negde u repu Mlenog puta. A
takvih galaksija ima na stotine miliona. Svemir se, po onome to se saznalo iri brzinom od
dva miliona milja u sekundi. Posle svega to sam uo, kad sam izaao napolje, pogledao
sam u nebo na neki drugi nain. I to je svesnost.
Sva ova iskustva i saznanja mogu se prihvatiti kao informacije ili se, najednom, moe
otvoriti potpuno nov pogled na ivot - ta smo mi, ta je itav svet, ta je ljudski ivot? Eto
na ta mislim kada govorim o svesnosti.
nazad na vrh

49. Zemlja ljubavi

Ako zaista odbacimo svoje iluzije zbog onog to nam one mogu dati ili uskratiti, biemo
budni. Ali ako to ne uinimo, posledice su uasne i neizbene. Gubimo sposobnost da
volimo. Ako hoemo da volimo, treba ponovo nauiti da vidimo. A ukoliko hoemo da
vidimo, treba nauiti da se odreknemo droge.
Jednostavno je. Odbacite svoju zavisnost. Strgnite sa sebe navlake drutva koje su guile
vae bie. Morate ih odbaciti.
Spolja, sve se nastavlja kao i pre, ali vi sada postojite u svetu, neete vie biti od sveta.
U svome srcu biete najzad slobodni. Vaa zavisnost od droge e se ugasiti. Nije potrebno
da odete u pustinju; usred ste ljudi, i neizmerno uivate u njihovom drutvu. Ali ljudi nemaju
vie mo da vas uine srenim ili nesrenim.
Eto ta znai biti sam. U toj samoi, vaa zavisnost iezava, dok se istovremeno raa
sposobnost da volite. Ljude oko sebe ne vidite vie kao objekte koji mogu ili ne mogu
zadovoljiti vau potrebu za drogom.
Samo onaj ko je oprobao ovaj put poznaje strahove sadrane u jednom takvom procesu.
To je kao pozvati sebe na umiranje. Kao zahtevati od bednog narkomana da se odrekne
jedine sree koju je ikad doiveo. Kako je zameniti ukusom hleba, voa, istom sveinom
jutarnjeg zraka, bistrom i hladnom vodom izvora u planini? Dok se bori sa krizom
apstinencije i sa prazninom koju doivljava u sebi, sada kad nema vie droge, nita osim
droge ne moe ispuniti tu prazninu.
Moete li da zamislite ivot u kome odbijate da prihvatite i jednu re pohvale ili
potovanja, ili da poloite glavu na rame nekoga ko bi vas uteio? Zamislite ivot u kome ne
zavisite ni od koga, emotivno, tako da vas niko ne moe uiniti srenim ili nesrenim.
Odbijate da oseate potrebu za odreenom osobom, ili da budete neto posebno za
nekoga, ili da smatrate za nekog da vam pripada.
Ptice na nebu imaju svoja gnezda, a lisice svoje jazbine, ali vi nemate nikakvog oslonca
na koji moete spustiti glavu u toku vaeg putovanja kroz ivot. Ako ikada dospete u ovo
stanje, znaete najzad ta znai videti jasno, pogledom koji nije zamagljen strahom ili
eljom.
Svaka re, ovde, izmerena je: videti najzad jasno, pogledom koji nije zamagljen strahom
ili eljom. Spoznaete ta znai voleti. Ali, da biste stigli u zemlju ljubavi, morate proiveti
patnje umiranja, jer voleti druge ljude znai umiranje potrebe za njima, znai da ostajemo
potpuno sami.
Kako moete ikad stii? Putem neprestane svesnosti, putem beskrajnog strpljenja i
samilosti u odnosima sa ovisnikom u sebi. Razvijanjem ukusa za dobre stvari u ivotu, da
biste potpuno potisnuli potrebu za drogom.
Koje dobre stvari? Ljubav prema radu, ljubav prema smehu i bliskosti sa drugim ljudima,
za koje se ne zakainjete niti od njih emotivno zavisite, ali neizmerno uivate u njihovom
drutvu. Korisno je baviti se aktivnostima u koje se moete uneti svim svojim biem,
aktivnostima koje toliko volite da, kad se njima bavite, nita vam ne znae uspeh ili
priznanje, niti vas interesuju.
Korisno je i vratiti se prirodi. Izvucite se iz guve, popnite se na planinu i stupite u nemu
komunikaciju sa drveem, cveem, ivotinjama i pticama, sa morem i oblacima, sa nebom i
zvezdama.
Ve sam vam ukazao kakva je duhovna veba posmatranje stvari oko sebe, uz punu
svest o svemu to nas okruuje. Tada e, moda, rei izgubiti korak, pojmovi e izgubiti
korak, i vi ete najzad moi da vidite, da stupite u neposredan dodir sa stvarnou. To je
prava kura za usamljenost.
Mi obino pokuavamo da izleimo svoju usamljenost preko emotivne zavisnosti od
drugih osoba, kroz druenje i buku. Ali to nije nain. Vratite se pravim stvarima, vratite se
prirodi, popnite se na planinu. Tada ete znati da vas je vae srce dovelo u iroku pustinju
samoe i da nemate nikoga uz sebe, nikoga.
U poetku, izgtedae vam nepodnoljivo. Ali to je samo zato to niste navikli da budete
sami. Ako vam poe za rukom da izdrite neko vreme, pustinja e iznenada procvetati u
ljubav. Vae srce e zapevati, i nastae veno prolee u vama. Droga e nestati - biete
slobodni. Tada ete shvatiti ta je sloboda, ta je ljubav, ta je srea, ta je stvarnost, ta je
istina. Sagledaete sve to, iznad pojmova i uslovljenosti, zavisnosti i ciljeva.

Zavriu jednom priom. Bio jednom jedan ovek koji je izumeo vetinu paljenja vatre.
Uzeo je svoj pribor i otiao do jednog plemena na severu, gde je bilo hladno, veoma hladno.
Nauio je taj narod da zapali vatru. Pokazao im je za ta sve moe posluiti vatra: da se
ogreju, da skuvaju hranu, itd. Svi su bili veoma zahvalni oveku, ali pre nego to su uspeli
da mu izraze svoju zahvalnost, on je nestao. Nije mu bila vana njihova zahvalnost i
potovanje - vano mu je bilo samo to da njima bude bolje.
ovek je zatim otiao u drugo pleme, gde je ponovo pokazao svoj izum. I ovde su se ljudi
zainteresovali, ali malo previe za ukus njihovih vraeva, koji su videli da taj ovek privlai
ljude, dok oni gube znaaj i ugled. Zato su reili da ga se otarase. Otrovali su ga, raspeli,
ta god vam drago. Meutim, sada su strepeli da se narod ne pobuni protiv njih, i zato su
uradili neto vrlo otroumno. Nacrtali su lik tog oveka i podigli ga visoko na glavni oltar
hrama. Ispred crtea su postavili pribor kojim se pali vatra. Narod je pozvan da se pokloni
svemu ovome, to je, nakon toga, vekovima posluno inio. Oboavanje i kult su
nastavljeni, ali vatra nikada nije upotrebljena.
Gde je vatra? Gde je ljubav? Gde je droga koju nam namee sistem? Gde je sloboda?
Duhovnost se bavi upravo ovim pitanjima. Ali mi je uglavnom gubimo iz vida.
Gde je vatra? Ako oboavanje ne vodi vatri, ako kult ne vodi vatri, ako liturgija ne vodi
jasnijem vienju stvarnosti, ako nas Bog ne upuuje ka stvarnom ivotu, emu slui religija
osim da stvori jo vie razdvajanja, fanatizma, netrpeljivosti? Svet ne pati od manjka religije
u uobiajenom smislu, ve od manjka ljubavi, manjka svesnosti, razumevanja. Ljubav izvire
samo iz svesnosti. Sagledajte koje vam prepreke stoje na putu ljubavi, slobode i sree, i one
e same pasti. Ukljuite svetlost svesnosti, i magle e se razii.
Srea nije neto to se kupuje; ljubav nije neto to se proizvodi; ljubav nije neto to se
poseduje: ljubav je neto to poseduje vas. Vi ne posedujete vetar, zvezde, kiu. Vi ne
posedujete te stvari - trpite ih. Preputanje nastupa kada postanemo svesni svojih iluzija,
kada smo svesni svojih navika, svojih strahovanja i elja.
Kao to sam ve rekao, psiholoka intuicija je od velike pomoi u tome, ali ne i analiza.
Analiza je paraliza. Intuicija ne podrazumeva uvek analizu, jedan poznati ameriki
psihoterapeut rekao je: "Najbitnije iskustvo je -'Ah, to je to!'" Sama analiza nije dovoljna daje vam samo informacije. Ali ako stignemo do iskustva - "Ah, to je to!" - intuicija nas vodi
promeni.
Osim toga, vano je da shvatimo sopstvenu zavisnost. Potrebno je dosta vremena za to.
Avaj, toliko vremena posveenog nekom kultu, odama i himnama moe biti korisno
upotrebljeno za razumevanje samog sebe.
iveti ne znai raditi neki odgovoran posao u vladi, ili biti veliki biznismen, ili initi velika
dobroinstva. To nije ivljenje. iveti znai pustiti da sve prepreke padnu i postojati u
sadanjosti, uvek svee i novo. "Ptice na nebu... ne seju i ne anju" - to je ivljenje.
Poeo sam od toga da su svi ljudi uspavani, mrtvi. Mrtvaci koji upravljate dravama,
mrtvaci koji vodite velike kompanije, mrtvaci koji vaspitavate druge - probudite se!
nazad na vrh
50. Probudite se u ivot.
Svakim danom, sve vie - to znate koliko i ja - gubimo mlade ljude, na sve strane. Mrze
nas - odbijaju da na svoja plea natovare sve vei teret strahova i krivica. Ne zanimaju ih
vie propovedi i obeanja. Ali zanima ih da naue neto o ljubavi. Kako da budem srean?
Kako da ivim? Kako da doem do tih udesnih stvari o kojima govore mistici? Eto ta je
drugo to nam je potrebno -razumevanje. Tree - da se ne poistoveujemo. Neko me je
danas pitao: "Da li se ikad loe oseate?" Svakako, imam i ja svoje mrakove. Ali ne traju,
zaista ne traju. ta inim? Kao prvo - ne poistoveujem se. Evo stie potitenost.
Umesto da me zahvati napetost, umesto da se nerviram zbog toga, shvatim da se
oseam potiteno, razoarano i ta god bilo. Drugi korak - prihvatam da je negativno
oseanje u meni, da nije u nekoj drugoj osobi, na primer u nekome ko mi nije odgovorio na
pismo; da nije, znai, u spoljnom svetu - u meni je. Jer, sve dok mislim da je van mene, to
mi daje opravdanje da se veem za to oseanje. U sutini, samo glupe osobe to rade, samo
uspavane osobe. Trei korak - ne poistoveujem se sa svojim oseanjem. "Ja" nije oseanje.

"Ja" nije samo, nije potiteno, nije razoarano. Razoaranje je tu, i ti ga posmatra.
Iznenadie vas kako e brzo nestati. Sve ono ega ste svesni neprestano se menja - oblaci
se neprestano kreu. I, dok se postupa na ovaj nain, poinjemo da intuitivno shvatamo
razlog pojave tih oblaka.
Rekao bih vam jo neto povodom knjige Slobodna deca Samerhila. Moda vam je
poznato da je Nil radio u vaspitakp-obrazovnom kampu punih etrdeset godina, i za to
vreme razvio jednu potpuno razliitu kolu od tradicionalne. Deaci i devojice u toj koli bili
su potpuno slobodni. Ako hoete da nauite da itate i piete, dobro; ako neete, opet
dobro. Moete da uinite ta god vam volja s vaim ivotom, pod uslovom da ne ugrozite
slobodu drugih. Ne meajte se u slobodu drugih - u svemu ostalom ste slobodni.
Nil je govorio da su apsolutno najgori uenici dolazili iz katolikih kola, i da im je trebalo
po est meseci da prevaziu sav svoj gnev i ponienost koji su se u njima nakupili.
Oslobaali su se buntom, trudei se da pobede sistem. Jedna devojica je stalno uzimala
bicikl i odlazila u grad, samo da izbegne asove, kolu i sve ostalo. Meutim, kada bi
jednom prevazili stadijum bunta, svi su eleli da neto naue, toliko da su ak protestovali
kada asova nije bilo. Ali birali su samo one predmete koji ih interesuju. I tako su se
postepeno menjali.
U poetku, roditelji su se bojali da tamo alju svoju decu. Govorili su: "Kako ih mogu
vaspitati i bilo emu nauiti, ako ih prethodno ne naue disciplini? Treba ih usmeravati,
oblikovati."
ujte ono to je Nil napisao - to su izuzetne rei, svete rei: "Svako dete nosi u sebi
Boga. Naa nastojanja da oblikujemo dete samo preobraavaju tog Boga u demona. Deca
stiu u moju kolu kao mali avoli koji mrze ceo svet, s destruktivnim tendencijama,
neotesani, laljivi, lopovi, umobolni. Posle est meseci, to su srena i zdrava deca koja
nikome ne nanose zlo."
Na jednoj konferenciji, u prisustvu direktora drugih kola, rekao je: "U ovoj deci nema
vie nasilja, jer niko ne upranjava nasilje nad njima."
Postoje mesta na ovoj planeti gde ive ljudi koji nisu sposobni da lau ili kradu, koji
nikada ne zakljuavaju vrata na svojim kuama kada odu negde. Sve to nestaje kada u
takva mesta kroi dravna vlast, ili misionari.
Postoji jedan film italijanskog reisera Felinija, Osam i po. U jednoj sceni filma pojavljuje
se svetenik koji sa grupom deaka ide na neki izlet. Nalaze se na plai i nekoliko deaka
produi napred, dok ne naiu na jednu stariju enu, koja je prostitutka. "Zdravo", kau joj
oni, i pitaju je: "Ko si ti?" Ona im odgovori: "Ja sam kurva." Oni ne znaju ta to znai, ali se
prave da znaju. Jedan od deaka, koji deluje malo upuenije od ostalih, kae: "Kurva je ona
to radi neke stvari ako plati." Ostali je pitaju: "Hoe li da radi te stvari ako ti platimo?"
"Zato da ne?" uzvrati ona. I tako, oni skupe neto novca i daju joj, rekavi: "Hoe li da
sada radi te stvari kad smo ti dali pare?" Ona im odgovori: "Kako da ne, deaci, ta hoete
da radim?"
Jedino to su deaci uspeli da smisle bilo je da trae od nje da se svue. I tako, ona se
svue. Oni je gledaju - nikada ranije nisu videii golu enu. Poto ne mogu da smisle ta bi
jo radila, pitaju je: "Da li bi igrala?" "Svakako", kae im ona. Svi se poredaju u krug, pevaju
i tapu; ena vrti zadnjicom i deaci se ludo zabavljaju. Onda svetenik ugleda ta se
deava i potri plaom, derui se na enu. On je natera da se obue, a glas pripovedaa
kae: "U tom trenutku, deaci su izgubili nevinost; sve do tada bili su isti, divni."
Ovo nije redak sluaj. Ameriki misionari koji su se, sa svojim suprugama, obreli na
ostrvima Polinezije, bili su skandalizovani kada su videii da ene dolaze u crkvu razgolienih
grudi. Njihove supruge su insistirale da se te uroenice pristojnije obuku. I tako, misionari
su im dali svoje koulje. Sledee nedelje, ene su se pojavile u crkvi nosei na sebi koulje
na kojima su isekle dve velike rupe, zbog vruine i udobnosti.
Vratimo se Nilu. On kae: "Ja sam samo ovek koji odbija da usmerava korake jednog
deteta." Ali ta je onda sa uroenim grehom? Nil tvrdi kako nai pokuaji da oblikujemo
decu pretvaraju Boga koji je u njima u demona koji mrzi ceo svet. On doputa deci da sama
izgrauju sopstvene vrednosti, i to su, na kraju, uvek vrednosti koje drutvo odobrava. Da li
je to mogue? Kada se neko dete osea voljenim (osea da ste na njegovoj strani), onda je
dobro. Dete tada ne osea vie nasilje na svojoj koi. Nema straha, pa nema ni nasilja. Dete
tada poinje da se odnosi prema drugima kao to se drugi odnose prema njemu.
Ta knjiga je u mnogome izmenila moje odnose sa ljudima. Postao sam oevidac uda.
Poeo sam da sagledavam nezadovoljstvo koje mi je nametnuto, takmiarstvo, poredenja,

ono "nije dovoljno", itd. Mogli biste da prigovorite kako nikada ne bih postao ovo to jesam
da me te stvari nisu podstakle da ih odbacim. Ali, jesu li meni uopte bili potrebni svi ti
pritisci? A onda, ko bi uopte voleo da bude ono to sam ja? Ja samo hou da budem
srean, da budem prepun ljubavi, da budem u miru sa samim sobom, da budem slobodan,
da budem ljudsko bie.
Znate li odakle potiu ratovi? Potiu iz spoljne projekcije sukoba koji je u nama. Pokaite
mi jednu osobu u kojoj nema unutranjeg sukoba i ja u vam pokazati osobu u kome nema
nasilja. Moda je to bie sposobno ak i za ekstremnu akciju, ali nikada iz mrnje. Kada ono
dela, postupa kao hirurg; kada dela, postupa kao uitelj pun ljubavi koji radi sa mentalno
zaostalom decom. On ih ne grdi, razume ih - ali dela. S druge strane, ako ovek neto ini
polazei od svoje mrnje i nasilja, ne znajui ni kuda da ih usmeri, upada u greku, jer
pokuava benzinom da ugasi vatru. Ako nema nasilja u nama, ne bojimo se niega, i
obrnuto. Ljudi iznenada shvate ovu istinu: koren zla je u nama. A kada se to shvati, prestaje
se sa zahtevima i oekivanjima u odnosu na sebe, i javlja se svesnost. Vama je zato
potreban dobar i hranljiv obrok. Ne govorim o stvarnoj hrani - govorim o zalascima sunca, o
prirodi, o dobrom filmu, dobroj knjizi, o poslu u kome uivate, o dobrom drutvu; tada ete
moda razbiti svoje navike, stupivi u dodir s nekim novim oseanjima.
Kakva se oseanja doive kada stupimo u dodir sa stvarnou? Ili kada smo obuzeti
poslom koji volimo? Ili kada punog srca razgovaramo s nekim ije nam drutvo prija, u
odnosu na koga oseamo bliskost i otvorenost, ali bez vezivanja za njega, bez zavisnosti?
Kakva su ta oseanja? Uporedite ih sa onima koja doivljavate kada se istaknete u nekom
razgovoru, kada pobedite u nekom takmienju, ili kada postanete popularni, ili kada vam
svi tapu. Ovakva oseanja nazivam svetovnim, dok ona prva nazivam oseanja due.
Mnogi, mnogi ljudi osvojili su svet, ali su usput izgubili duu.
Mnogi ljudi ive praznim ivotom koji je lien duevnosti zato to se hrane popularnou,
potovanjem, onim "ja sam o.k., ti si o.k.", pogledaj me, ostani kraj mene, podravaj me,
pohvali me, ceni me. Njih hrane samo mo i pobede.
Da li se i vi hranite time? Ako je tako, mrtvi ste. Izgubili ste svoju duu. Promenite
ishranu. Potrebno vam je neto zdravije, hranljivije. Tada ete moda doiveti promenu.
Dao sam vam program za ceo ivot, zar ne?
nazad na vrh

Neki ovek nae orlovsko jaje i stavi ga pod koko. Orli se izlegao kad i pilii i odrastao
je sa njima.
Celoga ivota orao je radio isto to i kokoi u dvoritu, mislei da je jedna od njih.
Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i leprao krilima,
uzdiui se koji pedalj iznad tla.
Prole su godine i orao je ostario.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, udesnu pticu monih rairenih krila.
Stari orao zapanjeno je gledao uvis. ta je to? pitao je.
To je orao, kralj ptica, rekla mu je jedna koko. On pripada nebu, dok mi, kokoi,
pripadamo zemlji.
I tako je orao umro meu kokoima, ne znajui ko je.