UDC: 621.311.243.

004

STRUNI RAD

SOLARNE ELEKTRANE
SOLAR POWER PLANTS

Dr Dragan Stojievi, dipl. in.

PD TEKO Kostolac
Ivan Stojievi, dipl. in.
Goa Montaa Velika Plana

REZIME
U radu je dat opti prikaz i osnovvi principi
funkcionisanja solarnih elektrana, kao i vrste
njihovih konstrukcijskih i funkcionalnih izvedbi.
Kljune rei: Solarne elektrane, solarni tornjevi,
Heliostati, koncentrini solarni sistemi

UVOD

Solarne elektrane proizvode elektrinu energiju

pretvarajui Sunevu energiju u visokotemperaturnu
toplotu, koristei pokretna ogledala, dok se toplota
kanalie do konvencionalnih generatora. Elektrane
se sastoje iz dva dela:
deo koji sakuplja solarnu energiju i pretvara je
u toplotu i
deo koji pretvara toplotnu energiju u elektrinu.
Solarne elektrane zasnovane na koncentraciji
Suneve energije mogu ostvariti snagu od 10 kW do
100MW u zavisnosti od aplikacije (izvedbe) i potreba. Neki sistemi koriste termalna skladita za
vreme nonog i oblanog perioda. Ovakvi atributi,
kao i efikasnost konverzije (pretvaranja) energije,
ine solarna postrojenja atraktivnim izvorom obnovljive energije irom sveta.
Postoje tri vrste koncentrinih solarnih sistema:
1. Koritasti,
2. Solarni tornjevi i
3. Tanjirasti.
Klasifikacija je izvedena po nainu sakupljanja
solarne energije.

ABSTRACT
The paper is focused on basic functional principes
of Solar power plants and their diferent
constructions and working types.
Key words: Solar power plants, solar towers,
heliostat, concentrical solar systems

KORITASTI SISTEMI
Suneva energija se koncentrie po paraboli
koritastih reflektora (ogledala) na prijemnu cev koja
prolazi kroz koritastu povrinu. Toplotna energija
prolazi kroz cev (radni medijum je ulje) i koristi se
za proizvodnju elektrine energije u konvencionalnom parnom generatoru.

Kolektorska polja sadre desetine paralelenih

redova koritastih kolektora postavljenih po osi (liniji) sever jug. Ovakva konfiguracija omoguuje
da se prati kretanje Sunca od istoka do zapada tokom
dana i obezbeuje konstantnu fokusiranost Sunevih
zraka na prijemne cevi. Individualni koritasti sistemi
trenutno mogu da proizvedu oko 80 MW elektrine
energije.
Konstrukcija koritastih sistema moe da sadri i
termalno skladite, postavljeno pored prenosnika toplote na njegovoj toploj fazi (toplom delu), to
omoguuje generatoru nekoliko asova rada i posle
zalaska Sunca. Trenutno, paraboli ni koritasti sistemi predstavljaju hibride (meovite sisteme), to znai da koriste sagorevanje fosilnih goriva za dogrevanje solarnog izlaza tokom perioda smanjenog Sun
evog zraenja. Takoe, koritasti sistemi mogu biti
integrisani sa postojeim termoelektranama.

41

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 2 2008)

Slika 1. Prikaz koritastog reflektora

Slika 2. Polje koritastih reflektora

Slika 3. ematski prikaz rada koncentrinih

koritastih solarnih sistema

SISTEMI SOLARNIH TORNJEVA

Solarni tornjevi pretvaraju Sunevu energiju u
elektrinu energiju tehnologijom koja se koristi
mnotvom velikih ogledala koja prate Sunce (heliostati) radi fokusiranja sunevih zraka na prijemnik
koji se nalazi na vrhu solarnog tornja.
42

Radni fluid se zagreva u prijemniku i koristi se

za stvaranje pare koja se koristi u konvencijalnim
turbinskim generatorima za proizvodnju elektrine
energije.
Ranije konstrukcije solarnih tornjeva koristile su
paru kao radni fluid, dok se u sadanjim konstrukcijama koristi rastop nitratne soli zbog boljeg prenosa toplote i skladinih karakteristika. Pojedinani
komercijalni sistemi su u mogunosti da proizvedu
od 50 do 200 MW elektrine energije.
Koristi i mogunosti primene
Solarni tornjevi nude irok spektar distributivnih
reenja energetskih potreba, naroito u najboljim
uslovima eksploatacije. Kao i sve solarne tehnologije i oni koriste suneve zrake kao izvor i ne
emituju gasove koji dovode do efekta zelene bate.
Oni su jedinstveni meu solarnim sistemima po
mogunosti efikasnog skladitenja solarne energije i
isporuci elektrine energije u distributivnu mreu
kada je to potrebno, nou ili u oblano vreme.
Jedan solarni toranjski sistem snage 100MW
koristi 1000 ha neplodne povrine i za 12 asova
moe proizvesti i akumulirati elektrinu energiju
koja podmiruje potrebe 50 000 domainstava.
Status tehnologije solarnih tornjeva
Tehnologija solarnih tornjeva uiva visok rejting
najvie zbog dva postrojenja u SAD. Postrojenje od
10 MW u Barstow u u Kaliforniji je demonstriralo
irok spektar koristi i mogunosti primene ove
tehnolgije, proizvevi 38 000 000 kWh u periodu
rada od 1982. do 1988.
Drugo, poboljano postrojenje, demonstriralo je
prednosti korienja rastopa nitratne soli kao radnog
medijuma kroz njegove mogunosti prenosa toplote i
mogunosti skladitenja. Pokazane mogunosti sakupljanja suneve energije i isporuke elektrine energije, kao i mogunost rada nou i u oblanim
periodima, ogledaju se u neprkidnoj isporuci elektrine energije distributivnoj mrei 24 h dnevno, sedam
dana pre nego to oblano vreme prekine proces.
Uspenost ovih projekata je iniciralo interesovanje za ove tehnologije irom sveta. U SAD je
oformljen konzorcijum u kome se nalaze i Bechtel i
Boeing koji tei popularizaciji i izgradnji ovakvih
postrojenja irom sveta.
Tehnologija je uspeno primenjena u paniji,
Egiptu, Maroku i Italiji, a u izgradnji je i postrojenje
instalisane snage od 40 MW u SAD. Koncern takoe
tei izgradnji elektrane u pustinji Kalifornije snage
30 50 MW, projektovane da smanji trokove eksploatacije i odravanja a povea efikasnost. Takvo
postrojenje e kotati 100.000.000 dolara i proizvodie 1 kWh za 15 c sa tendencijom da vremenom ta
cena padne na 7 c, to bi dovelo do toga da ovakvo
postrojenje bude veoma ekonomino i brzo isplativo.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 2 2008)

Slika 4. Izgled Solarnog tornja i

polja heliostata (ogledala)

Slika 5. Pogled na solarni toranj sa zemlje izmeu

heliostata

Slika 6. Upad sun evih zraka na prijemnik na

vrhu solarnog tornja

Slika 7. ema rada postrojenja solarnog tornja

TANJIRASTI SOLARNI SISTEMI (SFERNI)

Osnovni delovi ovih sistema su:
solarni koncentrator i
energetsko izmenjivaka jedinica.
Tanjirasti (sferni) kolektor koji se najee naziva koncentrator, osnovna je komponenta sistema. On
sakuplja suneve zrake i fokusira ih (koncentrie) na
malu povrinu, to poveava efikasnost korienja.

Staklena ogledala reflektuju oko 92% upadnih sunevih zraka. Koncentrator se okree i prati kretanje
Sunca i konstantno reflektuje suneve zrake u termalni prijemnik.
Energetska izmenjivaka jedinica sadri termalni prijemnik i generator. Termalni prijemnik predstavlja spregu izmeu koncentratora i generatora. Apsorbuje i koncentrie suneve zrake, pertvara ih u top-

43

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 2 2008)

lotnu energiju i tu toplotu prenosi do generatora.

Termalni prijemnik moe biti snop cevi sa rashladnim fluidom, najee sa hidrogenom i helijumom,
koji je u isto vreme prenosnik toplote i radni fluid
generatora.

On koristi toplotu dobijenu iz spoljanjeg izvora

(sunevi zraci) za pokretanje klipova i proizvodnju
mehanike energije, slino kao i motori sa unutranjim sagorevanjem. Mehaniki rad se prenosi do
vratila motora, koje svojom rotacijom pokree generator koji proizvodi elektrinu energiju.
Kao dodatak Stirligovom motoru dodaju se mikro turbine i fotoelektri ni koncentratori koji e u
budunosti predstavljati mogui model pretvaraa
energije u ovoj tehnologiji. Mikro turbine se trenutno proizvode i distribuiraju za generatorske sisteme.
Ovakvi motori, koji su slini (ali mnogo manji)
avionskim motorima, takoe se mogu koristiti za
pokretanje elektrinog generatora. Fotoelektrini
izmenjivaki sistemi nisu pravi motori, ali poseduju
poluprovodniki niz koji direktno vri konverziju
sunevih zraka u elektrinu energiju.
Tanjirasti (koncentrini) solarni sistemi su razvijeni za spajanje sa globalnom mreom, prenosne sisteme, napajanje proizvodnih sistema itd. Pojedinani
sistemi ostvaruju snagu u opsegu od 9 do 25 kW i
mogu da funkcioniu nezavisno od postojee elektrine mree, uglavnom za pumpne sisteme i obezbee-nje
elektrine energije u ruralnim sredinama. Oni
predstavljaju prenosne sisteme sa lakom instalacijom,
relativno jednostavnom konstrukcijom i visokom
efikasnou to ih ini konkurentnim konvencio-nalnim
sistemima za proizvodnju elektrine energije.
ZAKLJUAK
Rad predstavlja prikaz solarnih tehnologija i
postrojenja, zasnovanih na najnovijim tehniko
tehnolokim reenjima. Evidentan je kontinualni
razvoj tehnologija i ideja na ovom polju koji se
odvija prvenstveno u razvijenim zemljama koje
pridaju znaaj alternativnim izvorima energije i
njihovim prednostima.
Konstantno se unapreuju postojei solarni
sistemi, vri se njihova analiza rada, smanjuju
trokovi izgradnje, odravanja i eksploatacije, to
dovodi do smanjenja jedinine cene proizvedene
toplote, odnosno elektrine energije.

Slika 8. Vrste izvedbi tanjirastih solarnih sistema

Generatorski sistem predstavlja podsistem koji

preuzima toplotnu (termalnu) energiju od termalnog
prijemnika i koristi je za proizvodnju elektrine
energije. Najee korieni tip motora je Stirling.
44

LITERATURA
1. Lambi, M., Stojievi, D., Solarna tehnika,
Srbija Solar, Zrenjanin, 2004.
2. Lambi, M., Solarni ureaji, Tehnika knjiga,
Beograd, 1987.
3. Stojievi, D., Ravni toplotni prijemnici suneve
energije, Srbija Solar, Zrenjanin, 2007.
4. www.theministryofnationalinfrastructuresenergy.com
5. www.concentringsolarpowerprogram.com

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 2 2008)