FAKULTET ZA ISLAMSKE STUDIJE

u Novom Pazaru

Seminarski rad iz
Sociologije

Pojam, predmet sociologije i

njen odnos prema drugim naukama

Mentor:
Prof.Dr.Admir Muratovi

Student:
Elma Muderizovi

Novi Pazar, 2015

Sadrzaj
Pojam sociologije........................................................................................................ 3
Predmet sociologije................................................................................................. 3
Odnos sociologije i drugih naucnih disciplina.............................................................6
Odnos sociologije i istorije....................................................................................... 7
Odnos sociologije i psihologije....................................................................................8
Odnos sociologije i filozofije.................................................................................... 8
Odnos sociologije i politicke ekonomije...................................................................9
Odnos sociologije i politickih nauka.........................................................................9
Odnos sociologije i pravnih nauka.........................................................................10
ZAKLJUCAK............................................................................................................... 11
Literatura:................................................................................................................. 12

Pojam sociologija

Drutveni ivot ljudi odvija se izmedju nestabilnosti, neizvesnosti, haosa, rata i izvesnosti,
stabilnosti, poretka, mira. Nauka koja pokuava da na sistematski i metodicki nacin opie,
imenuje, klasifikuje, analizira, objasni i razume svekoliku sloenost drutvenih odnosa, ustanova
i vrednosti, naziva se sociologija. Njeno polje proucavanja odredjuju sami sociolozi i krecu se od
problema celine drutva do problema u malim drutvenim grupama.
Pored proucavanja drutva u celini, sociologija proucava i pojedine drutvene pojave
(dogadjaje), odnose izmedju drutvenih grupa, drutvene institucije i delatnosti i utvrdjuje ono
to je opte u pojavi.
Svako od nas vidi lekara u bolnici ili prodavca u pekari a sociolog u tome otkriva pripadnike
pojedinih profesija ili obavljanje drutvene uloge. Mi zapaamo bogate i siromane gradjane, a
sociolog ih vidi kao pripadnike drutvenih klasa i slojeva. Ljudi su iveli u socijalizmu i
kapitalizmu, ili tee njihovom ostvarivanju, a sociolog u tome nalazi odredjeni drutveni odnos.
Posmatranje demonstracija na ulici ili trajka za sociologa je izraz nekog sukoba u drutvu. Kada
odlazimo u kolu, bolnicu, vojsku, crkvu, policiju, mi odlazimo u drutvenu instituciju a ne u
obicnu zgradju.
Profesija, klase i slojevi, drutveni odnos, sukob, institucije su ono to je optost u drutvu i to su
socioloke kategorije kojima izraavamo bogatstvo i raznovrsnost pojedinacnog iskustva.

Predmet sociologije
Ogist KontO predmetu opte sociologije postoje razlicita shvatanja.
Njeni osnivaci su Ogist Kont, H. Spenser, K. Marks. Svi oni su davali svoju definiciju predmeta
sociologije.
Nastala je pre skoro 170. godina kada je Ogist Kont u Tecaju pozitivne filozofije odredjuje kao
nauku koja treba da proucava ljudsko drutvo kao celinu.
Tokom razvoja proucavala je ne samo ljudsko drutvo kao celinu ukupnost drutvenih pojava,
vec i pojedine drutvene pojave pa se od pocetka 20. veka govori o optoj sociologiji i posebnim
sociologijama.
Definicije predmeta opte sociologije razlikuju se u zavisnosti od filozofske orjentacije tvorca.
Definicija treba da odredi predmet i razgranici je od drugih drutvenih nauka.
Veliki broj definicija naveo je Huntigtona da kae da je sociologija ono to pod tim
podrazumevaju oni naucnici koji sebe smatraju sociolozima.
3

Uzroci tekoca u definisanju predmeta:

1. u oblasti drutvenog ivota ne mogu se zahtevati stroge definicije kao u geometriji
2. zbog njene relativne mladosti nema jedinstva teorijskog i empirijskog istraivanja
3. klasno je determinisana, u zavisnosti od poloaja sociologa u drutvu razlicito se definie njen
predmet, odredjuju njeni zadaci i tumace drutvene pojave

Struktura globalnog drutva kao i odnose izmedju njegovih uih delova, razvoj drutvenih celina,
pitanja su koja su neobilazna u empirijskom i teorijskom studiju ove nauke. Pa ipak, sociologija
istrauje i pokuava da rei drutvene probleme. Njih je mnogo i srecu se u svakodnevnom
ivotu koliko i u istorijskim razdobljima. Sociologija, kao racionalna misao o drutvu, pokuava
da identifikuje i opie drutvene probleme, da ih objasni na deterministicki nacin, odnosno
razume i da eventualno predloi odredjena teorijska i prakticna reenja. Ona, prema tome, nije
normativna nauka (poput prava ili morala) i ne polazi od odredjenih normi da bi iz njih izvela
prakticna ponaanja. Ona istrauje drutvene cinjenice i analizira ih sociolokim pojmovima.

Odredjivanju predmeta opte sociologije su najpre pristupili njeni osnivaci Ogist Kont, Herbert
Spenser i Karl Marks, ali u tome nisu u potpunosti uspeli, jer te definicije nisu bile adekvatne
njihovim idejama o zakonitostima drutvenog ivota. Slicno je bilo i kod drugih teoreticara.
Zbog razlicitih pristupa pojedinim drutvenim pojavama i procesima javljale su se, dakle, i
razlicite definicije predmeta opte sociologije. Smatrano je, da je sociologija nauka o
drutvenim grupama (Bogardus), ili nauka o oblicima organizovanja ljudi (Ziml), a Pirtin
Sorokin je smatrao da je sociologija nauka o optim svojstvima klasa, socijalnih pojava i odnosa
medju njima.

Maks VeberU novije vreme javlja se tendencija poistovecivanja sociologije sa opisnom

sociologijom, ciji predmet jeste opisivanje i objanjavanje konkretnih drutvenih pojava, manjih
drutvenih grupa ili individualnih radnji i ponaanja. Neki teoreticari smatraju da socioloka
istraivanja i razmatranja treba usmeriti na razumevanje i smiljeno shvatanje uzrocnih veza i
uticaja u drutvenim tokovima i pojavama. Izvorite ovakvog miljenja su radovi Maksa Vebera.

Da li sociologija treba da ispituje prolost, tj. razvitak drutva i njegove zakonitosti, ili da se
prvenstveno, bavi sadanjocu, odnosno problemima savremenog drutva? Odgovor je, naravno,
dvodimenzionalan to znaci da sociologija mora saznavati prolost da bi mogla iznalaziti reenja
za savremene drutvene probleme.

Brojne dileme i kontraverze uslovile su i u domacoj literaturi raznolikost definicija predmeta

sociologije. Jedna od definicija istice: Sociologija proucava drutvo, kao totalitet odnosa
najraznovrsnijih odnosa medju ljudima, i ljudi prema prirodi, kroz koje covek ispoljava svoju
sutinu. To znaci da se ona bavi celinom drutvenih odnosa, pre svega globalnim a potom
parcijalnim celinama pojedinim drutvima.

Druga definicija: Opta sociologija je najoptija teorijska nauka o ljudskom drutvu kao
jedinstvenoj realnosti koja utvrdjuje specificnost drutvenih pojava i njihove odnose u strukturi
jedinstvene drutvene realnosti otkrivajuci socioloke zakone o strukturi i razvoju drutvenih
pojava , uih strukturalnih celina i globalna drutva.
...Sociologiju moemo definisati kao osnovnu, optu i teorijsku nauku o drutvu kao celini
drutvenih delovanja i drutvenih odnosa i raznolikim tvorevinama kroz koje se ispoljava
drutveni ivot ljudi u odredjenim prirodnim i kulturno-istorijskim uslovima.
Navedene definicije upucuju na zakljucak, pre svega, da je sociologija opta, fundamentalna i
preteno teorijska nauka, s izrazitom empirijskom primenom.

Pored celokupnog i globalnog posmatranja drutva, sociologija treba da se bavi i posebnim i

pojedinacnim procesima i pojavama, koje, u vecoj ili manjoj meri, uticu na zbivanja i odnose u
drutvu. Cil ovih globalnih i parcijalnih, teorijskih i prakticnih razmatranja, jeste tenja ka
otkrivanju i utvrdivanju optih, posebnih i pojedinacnih pravila i zakonitosti koje se javljaju u
drutvenim pojavama, procesima i odnosima. Po svojim zakonitostima drutvene pojave se bitno
i sutinski razlikuju od prirodnih. Ove specificnosti cine drutvo pojavom sui generis i
izraavaju genericku sutinu drutvenih pojava, procesa i odnosa.
Sutinska osobenost sociologije ogleda se u pristupu drutvu kao osobenoj realnosti koja se ne
moe svesti na ekonomsko, psiholoko, prirodno, kulturno. Primera radi, organizaciju, delovanje,
ciljeve politicke partije istrauje politikologija. Sociologija pristupa proucavnju politicke partije
sa stanovita njene uloge i znacajnosti u celini drutva. Nju vie interesuje pitanje drutvenih
uslova pojave odredjene partije (konzervativne, liberalne, totalitarne) i problem posledica koje
stvara u drutvenim odnosima i svakodnevnom ivotu, nego unutranja organizacija.

Razume se, i to moe da bude predmet sociolokog ispitivanja (odnosi izmedju voda i clanova u
politickoj partiji, sistem drutvenih vrednosti za koji se partija zalae, socijalni sastav clanstva
5

itd.) medjutim, tada je rec o elementima sociolokog pristupa, o sociolokom uglu proucavanja
problema o kome je rec. Moguca su dva pristupa: normativni (vrednosti) i iskustveni
(cinjenicki). U prvom se polazi od odredjenih normi, vrednosti, a u drugom od iskustvenog
stanja.

Sociologija kao nauka nastoji da sistematski utvrdi i objasni drutvene cinjenice (le fait social),
da utvrdi objektivnu istinu o problemu koji istrauje ali i da razvije kriticku misao o drutvu.
Medjutim, sociologija jo uvek ne uspeva da otkrije sutinu drutvenog kretanja. Tajna drutvene
celine razotkriva se racionalnim sistemom istraivanja ali svako ko socioloki misli zna da neki
odnosi i procesi u drutvu nisu predvidljivi, dakle, nisu objanjivi. Drutvo se organizuje pomocu
kolektivnih vrednosti i institucija ali postoji i iracionalna strana drutvene istorije. ivot naroda,
njegovo miljenje, ponaanje, verovanje, ustanove, samo su vidljivi izraz (forma) njegove due.
To je najveci saznajni izazov za sociologiju da prodre u nestrukturirane, nastajuce oblasti
drutvenog ivota

Sociologija je drutvena nauka koja izucava pojave i odnose u drutvu, a po svojoj predmetnoj
orijentisanosti, nuno izgradjuje povezanost sa drugim, pre svega drutvenim naukama.

Odnos sociologije i drugih naucnih disciplina

Sociologija je, po svom predmetu opta, teorijska i empirijska nauka, koja izucava zakonitosti
drutva kao celine.

U sociolokoj nauci postoji mnotvo teorija. Svaka od njih pokuava da skupom logickih i
iskustveno proverenih tvrdnji istrai i objasni odredjeni drutveni (dravni) problem. Socioloke
teorije se medjusobno razlikuju po pocetnoj zamisli prirode drutva, po izboru problema koji
istrauju i po metodolokom pristupu koji primenjuju u ispitivanju. Osnovna razlika izmedju
sociolokih teorija ogleda se u tome da li proucavaju drutvo kao celinu zavisnu od drugih
delova stvarnosti prirode, ekonomije, drave, ili polaze od pretpostavke da je to jedina osobena
stvarnost koja ima specificna svojstva i koja se moe proucavati bez svodenja drutva na druge
entitete.

Vrednost socioloke teorije odredjena je stepenom racionalnog objanjenja problema koji

istrauje. To znaci: koliko je sistematicna, objektivna, pouzdana, trajna u istrasivackim
rezultatima i objanjenjima. Teorija koja je utemeljena na jacim i bolji argumentima imace vecu
vrednost. Teorijska vrednost jednog sociolokog stanovia bice veca ukoliko je zasnovana na
vieuzrocnom objanjenju (ekonomski, psiholoki, prirodni, kulturni, politicki) a ne na
objanjenju pomocu jednog dominantnog cinioca.

Tokom istorije socioloke nauke raspravljani su brojni teorijski i iskustveni problemi. U prolom
veku razmatrana su velika pitanja (drutvo kao celina, ta je bice drutva itd.) a u dvadesetom
veku su se umnoavala mala pitanja (institucije i aktivnosti grupa i pojedinaca). Osnovni
teorijski problemi u sociologiji, po Entoni Gidensu, svode se na: (1) strukturu i akciju (u kojoj
meri drutvo ogranicava nau akciju, koliko je pojedinac samostalan u delovanju), (2) konsenzus
i konflikt (konsenzusu doprinose porodica, religija, obrazovani sistem, politika, a konflikte u
drutvu stvara ideologija, vlast, interesi, politika), (3) razvoj i stagnacija (oblikovanje modernog
sveta), (4) polne razlike uslovljene klasom, kulturom, vaspitanjem.

Odnos sociologije i istorije

Za nastanak i razvoj sociologije izuzetnu vanost ima nivo razvijenosti istorije. Istorija, kao
opta drutvena nauka, prua konkretne podatke o drutvenim zbivanjima i procesima,
hronoloki opisujuci sve dogadjaje u razvoju ljudske zajednice, od praistorije do dananjeg
vremena. Istorija na taj nacin, predstavlja podlogu sociolokim proucavanjima za kompleksniju
analizu dijalektickih odnosa i medjuuticaja istorijskih procesa.

U ovom kontekstu moemo konstantovati da je sociologija nauka koja se nalazi na viem nivou
apstarkcije od povijesti. Ona prvenstveno operira pojmovima, dok povijest uglavnom operira
konkretnim predodbama, a te predodbe slue sociologiji za dalje apstrakcije i uopcavanja. Dok
je teite u sociologiji na teorijskom uopcavanju, u povjesti je na individualizatorskom
opisivanju i objanjavanju.

Iz svega iznetog sledi da su sociologija i istorija dve opte i osnovne drutvene nauke koje se
medjusobno dopunjuju i samo zajednicki obezbeduju nuan multidisciplinski pristup neophodan
za pravilno razjanjavanje sloenih drutvenih pojava, procesa i odnosa,
7

Odnos sociologije i psihologije

Psihologija je, naime, naucna disciplina koja izucava psihicke pojave, odnosno unutranje
subjektivne doivljaje pojedinaca, koje, pak, uticu i odredjuju drutvena zbivanja i procese to
je predmet sociologije. Psihicke elemente, motivacije, osjecaja, unutranja raspoloenja
sociologija mora uzimati u kompleksnoj obradi drutvenih pojava, ali je njezin aspekt zahvacanja
mnogo iri i raznovrsniji. Odnosi izmedju sociologije i psihologije se mogu shvatiti i kao dva
suprotna pristupa istoj pojavi, to znaci da psihologija prilazi objanjavanju drutvenog
ponaanja s aspekta pojedinca, a psihologija razmatra pojedinacna ponaanja u sklopu totaliteta,
tj. celokupnosti drutvenih procesa. Odnosno pri objanjavanju individualnih ponaanja
sociologija uvaava uticaje drutvenih sredina, a samim tim i pojedinaca u ovim pojavama i
procesima.

Odnos sociologije i filozofije

Sa ontolokog stanovita, sociologija tretira probleme karaktera drutvenih pojava, kao

objektivnih, s tim da drutvene pojave istovremeno obuhvataju i objektivne i subjektivne
elemente. Uticaj ovih elemenata se odraava, na odredjen nacin, u ljudskoj svesti, to je jedno od
pitanja filozofije, ali je isto toliko znacajno i za sociologiju. Odravanje drutvenih pojava u
svesti i u naucnom objanjenju se zasniva, odnosno polazi od dva razlicita pogleda na svet, tj. od
dva razlicita filozofska shvatanja bica: idealistickog i materijalistickog. Ilustrovana povezanost
filozofije i sociologije, medjutim, uzrokuje i dijametralno suprotne pravce u shvatanju i
tumacenju drutvenih pojava. Ali, svaki pokuaj da se sociologiji oduzme njezin filozofski teren
jeste nenaucni postupak. U tom smislu moemo reci da nema filozofske neutralnosti u
sociologiji.
Uticaj filozofije na sociologiju izrazit je i u metodolokom pogledu, a to, u sutini, znaci da nema
sociologije bez filozofije.

Odnos sociologije i politicke ekonomije

Odnos sociologije i politicke ekonomije spada u specificnu vrstu odnosa, jer politicka ekonomija,
po svom predmetu, izucava samo jedan, istina najvaniji, segment drutvenih odnosa stvaranje
drutvene baze, odnosno ekonomske osnove drutva. Po miljenju ekonomista, politicka
ekonomija izucava reprodukcione procese, proizvodnju, raspodelu, razmenu i potronju. Ona
istrauje zakone koji vladaju tom celinom i koji odredjuju njen razvitak. Njen predmet
proucavanja su: strukturalni sklop ekonomske celine i funkcionalni kauzalni odnos izmedju
pojedinih delova te celine. Pojedine delove te celine, ona, prema tome, proucava u odnosu prema
ostalim delovima i samo u sklopu te celine.
Policka ekonomija izucava zakonitosti koje se uspostavljaju na bazi principa privredjivanja a
uticu na poloaj coveka u drutvu to je, pak, i predmet sociologije. Razlika je samo u tome to
za sociologiju ekonomski odnosi predstavljaju jedan segment u izucavanju celine drutvenih
odnosa, a za politicku ekonomiju to je sutina, osnovna predmentna orijentacija. Moemo
konstatovati da sociologije ekonomske odnose proucava celovitije, sveobuhvatnije, odnosno
kompleksnije od politicke ekonomije i drugih ekonomskih nauka.
Medjutim, povezanost ove dve naucne discipline je neophodna.

Odnos sociologije i politickih nauka

Politicke nauke izucavaju politiku kao delatnost usmeravanja drugih delatnosti kao ukupnost
drutvenih procesa, odnosa i institucija kroz koje se ostvaruje svesno regulisanje konfliktnih
situacija i interesa u drutvu i odlucuje o zajednickim poslovima i ivotnim aktivnostima jedne
globalne drutvene zajednice.
Iz ovakvog odredjenja predmeta politickih nauka sledi zakljucak da se politicke nauke
neposredno oslanjaju na sociologiju koja u izucavanju optih i osnovnih drutvenih odnosa
dotice i politicke odnose, ciljeve i manifestacije clanova drutva. Politicke nauke, izucavajuci
politicke strukture i institucije, te karakteristike organizacije politicke vlasti, koriste zakonitosti
optih drutvenih odnosa koje je naucno utvrdila opta sociologija izucavajuci globalne odnose u
drutvu.
Ali, s druge strane, i sociologija primenjuje rezultate izucavanja politickih nauka u konkretnom
objanjavanju politickih odnosa. Tako se, dakle uspostavlja dijalekticki odnos izmedju
sociologije i politickih nauka.

Odnos sociologije i pravnih nauka

9

Odnos sociologije i pravnih nauka treba sagledati samo s aspekta njihovog proucavanja pravnih
normi, uloge, funkcije i doprinosa formulisanju i regulisanju ponaanja coveka, gradjanina
drave, clana jednog odredjenog drutva. O ovom kontekstu, pravne nauke pokrivaju onaj
segment drutvenih odnosa koji opta sociologija razmatra u sklopu izucavanja drutvenih normi,
odnosno u sferi oblika drutvene svesti. U analizi ovog odnosa treba posebno istaci prakticni
karakter pravnih nauka, to znaci da one imaju neposrednu ulogu u ostvarivanju vlasti drave
kao institucije i vladajuce klase kao drutvene grupe. Uticaj pravnih normi i sankcija sociologija
razmatra u okviru globalnih drutvenih odnosa u formi ispoljavanja individualnog i
kolektivnog nacina ponaanja i izvravanja uloge u pravnim normama koje reguliu odnose u
datom drutvu.

10

ZAKLJUCAK

Sagledavajuci nastanak i razvoj ovih nauka, kao i uvidajuci korenite promene koje su im
prethodile, doao sam do zakljucka da ove nauke predstavljaju izraz jedinstva strukturalnih
drutvenih potreba i teorijsko metodoloke zrelosti i spremnosti naucnika, istraivaca, da
odgovore na te izazove drutva i svog vremena. Pojave i razvitak raznih oblika naucnog saznanja
determinisani su drutvenim potrebama i intelektualnim snagama covecanstva u svakoj epohi, u
kojoj pojedinci, svojim talentom i sposobnocu, reaguju na dati problem, artikuliu datu
drutvenu potrebu koja je pokazala svoju teinu.

11

Literatura:
1. Antony Giddens Sociologija 17 - 31 str.
2. Iren Gabric Molnar Sociologija 60 - 64 str.
3. Zoran Avramovic Sociologija 7 - 18 str.
4. sr.wikipedia.org/sr-el/Sociologija

12