VERNIK,ATEISTA ili AGNOSTIK ?

Pre neki dan sam bio u crkvi.

Zapravo, esto se sa svojom decom etam gradom i odvedem ih tom prilikom i u crkvu. Mali su,
zanimljivo im je to, i treba da vide i naue to vie o svom okruenju.
Na sva njihova pitanja odgovaram krajnje nepristrasno, rekao bih na neki bajkovit nain, ne zelei
pri tom da na bilo koji nain silom nameem svojoj deci verske stavove i pripadnosti i sa eljom da
to manje uplivam u kreiranje njihovih sudova.Mogue je to uraditi, samo se treba potruditi. A i kad
opsujem, nikada ne psujem boga, eventualno opsujem po koju ovozemaljsku mater...
Smatram, da moja deca imaju ustavno pravo da se na osnovu svih informacija koje e dobiti do
svoje osamnaeste godine sama odlue koju e veru izabrati, i da li e je uopte izabrati.
Zato ih nisam vodio na tradicionalni obred krtenja dok su bili bebe.
Pa kakva je to verska sloboda ako je nekome naturi dok mu se jos neuronske veze u mozgu nisu
ni formirale kako valja ?
U tom smislu moda e oni sutra reiti da budu i ateisti, to je njihovo ustavno pravo. A u ovakvoj
zemlji mogue je da sutra to i nee biti njihovo ustavno pravo. Medjutim, ubedjen sam da je to
prirodno ljudsko pravo za koje se ovek mora boriti...
A moda e odabrati i agnosticizam...
Koliko ljudi danas u Srbiji uopte zna ta znai re "Agnostik" ?
Kada u dananjoj Srbiji prekrivenoj blatom i glibom, iz koga ponegde tri po koji Delta City,
nekome spomenete da ste Agnostik, taj obino pomisli da je to neka opasna verska sekta i
pogleda vas onako sa poluotvorenim ustima uz iskrenu zgranutost.Moda je to neki novi
pederski pokret, pa ne znaju kako da reaguju, a moda je i neki oblik dijabetesa ili tumora.
Najgore je to i mnogi jadni ateisti ne znaju da po svom ubedjenju moda i nisu ateisti ve
agnostici.
Po emu se razlikuju Ateista i Agnostik ?
Ateista je ubedjen da boga nema i ne veruje u njega.
Agnostik ne zna da li boga ima ili nema, agnostik smatra da je to pitanje nemogue dokazati u
ovozemaljskom ivotu i da je to samim tim irelevantno za zemaljski ivot.
Medjutim, Agnostik ne iskljuuje mogunost postojanja boga. On nije siguran i zapravo
bi u religiji mogao da se nazove nekim ekvivalentom nesvrstane zemlje...
S druge strane,
Sve ese se u govoru pravoslavnih vernika koji se osvru na neka teka ljudska nedela moze uti
teza da jedan vernik tako neto sigurno ne bi mogao uiniti. Time se naravno aludira na ateiste i
prebacuje se loptica da jedino onaj ko u boga ne veruje moe initi zlodela.
Ako ire shvatimo pojam boga od onoga kako ga definie savremena crkva onda bih se i mogao
uslovno sloiti.
Medjutim, ini mi se da je u praksi situacija upravo obrnuta, te da su pravi ateisti ili agnostici
upravo ljudi dovoljno jaki sa vrstom verom u sebe i svoja moralna naela te u svoje sposobnosti i

dobrotu, pa zato i imaju razloga da veruju vie u sebe nego u kakvog boga koga nisu imali prilike ni
da upoznaju.
A i kada ga budu upoznavali to e se svakako deavati nakon ovozemaljskog ivota kada i treba
da budu nagradjeni ili kanjeni za svoje ponaanje, a ne za svoje verovanje.
U tom smislu plaim se da je itava ideja crkve, a pogotovu njeno dananje ponaanje u Srbiji
upravo najkonkretniji odraz klasinog ljudskog licemerja i pohlepe.
Zato ?
Upravo zbog injenice da se ideja religije svodi i banalizuje na prostu zakonitost izraenu na
sledei nain:
" Ja u redovno da se molim bogu, da idem u crkvu i da ljubim tamo ta ima da se izljubi, i to e
me oprati od svih sranja koje inim tokom preostalog dela dana, nedelje, meseca, godine i ivota !
"
Ako medjutim uzmemo da ateista moe pomisliti sledee:
" Meni ne treba pretnja bogom i kaznom da bih se ponasao u skladu sa svim moralnim i
civilizovanim naelima, jer ja lino smatram takvo ponaanje neophodnim, bez obzira na kaznu ili
nagradu. Oseam se lepo kada sam dobar ovek, oseam se zapravo kao sam bog. A boga ako
stvarno ima, on e svakako ovo moje ponaanje prepoznati i posebno nagraditi, ako ni zbog ega
drugog onda zato to moje ponaanje za ivota nije bilo iz koristoljublja. Jer zamisli, nisam verovao
u boga, pa ipak, bio sam poten ovek. Pa to valjda isto treba nagraditi.
Dakle, zapravo, imamo dve vrste dobrih ljudi.
Imamo dobre ljude koji su religiozni i imamo dobre ljude koji nisu religiozni (bilo da su ateisti aili
agnostici. Recimo da veruju u teoriju evolucije).
Ovi koji su dobri i religiozni, verovatno su dobri u strahu od odlaska u pakao.
Ovi koji su dobri a nisu religiozni, su jednostavno dobri jer smatraju da ovek dobar i poten treba
da bude.
Da li to znai da su ovi prvi poteni iz koristoljublja, tj. samo da bi stekli pravo na luksuzan veni
boravak u raju ?
Ipak, svaka dobrota jeste odraz neke, barem male koristi.
Ponekad smo dobri prema ljudima jer nam neto treba, a ponekad smo dobri samo da bi nas neko
voleo i da moda ne bismo bili usamljeni.
Ali i to je neko iskorisavanje. Ja u tebi pruiti dobrotu, a zauzvrat u biti voljen jer mi je to
potrebno.
Medjutim, ako je kojim sluajem bogu stvarno vanije da li sam ja u njega verovao tokom ivota i
klanjao mu se redovno u crkvi, nego kako sam se ja tokom ivota stvarno ponaao, i ako e kod
njega bolje proi kriminalac koji 6 dana u nedelji krade, pljaka i ubija, a sedmog se savija u crkvi,

onda takav bog, sve i da ga ima jednostavno nije bog nego narcis.
postavite na|

 , . " " / /
. " " , " ".
Pokusao sam da kazem da u filozofskom smislu moze postojati korist od dobrote i samom
cinjenicom sto se nakon ucinjenog dobrog dela osecamo ispunjeni i srce nam je na mestu... a ako
nam to koristi onda je i to koristoljublje.
Naravno, ne mislim ovo u bilo kakvom negativnom kontekstu niti nesto vredno sire rasprave, nego
samo kao digresiju i malu igru recima.
Recimo, cest je slucaj da stari ljudi pokazuju mnogo vise paznje, ljubavi i dobrote pred kraj zivota.
Razlog nije materijalna korist, ali u korenu moze ipak da lezi neki strah ili jednostavno zelja da
ostanu upamceni kao dobri, a time i da ne budu izbrisani u potpunosti sa lica zemlje...
Ili, situacija kada se detetu ukaze paznja pa mu se donese poklon.
Daleko od toga da detetu ne treba ponekad kupiti nesto, ali cesto je nesvesni motiv da se zapravo
dobrotom kupi necija ljubav...
Ovime uopste ne zelim da tvrdim da ne postoji dobrota sama po sebi, i slazem se da je svako od
nas kombinacija dobra i zla, dve osnovne boje ljudskosti dinamicki pomesane u odgovarajucim
procentima promenljivim sa vremenom.
veruje li majci i ocu da su te stvorili? ni to nisi video, niti moe da dokae.
a u vrhovnog stvoritelja ne veruje jer ne vidi i nije dokazano
veruje li majci i ocu da su te stvorili? ni to nisi video, niti moe da dokae.

Pa ako mislis na puki cin rodjenja, danas se porodjaji snimaju kamerama pa je to dokazivo.
Takodje, za moju decu sam siguran da ih je rodila moja zena.

a u vrhovnog stvoritelja ne veruje jer ne vidi i nije dokazano

Niko ne kaze da ne verujem. To i jeste poruka mog teksta.

Ja jednostavno ne znam i smatram da u zemaljskom zivotu to i nije bitno.
Smatram da je vazno kako se ponasamo, i da nas je taj stvoritelj ko god on bio stvorio sa nekom
svrhom i razlogom koji na zemlji treba da ispunimo.
Nadam se da ta svrha nije verovanje samo po sebi i da je ono krajnje nebitno i da je sloboda licnog
izbora.

Iskreno se nadam da stvoritelju to nije bitno i da mu je bitnije ko se kako ponasao tokom zivota.
Ne verujem da svestenici stvarno govore u njegovo ime. U stvari ni to pouzdano ne znam. Ne
znam, saznacu kad dodje vreme, a do tada ponasacu se kao bice dostojno ove planete, postovacu
njene norme koje su ocigledne.