Arhe XII, 24/2015

UDK 1 Mulla Sadra

17 : 2
Originalni nauni rad
Original Scientific Article

MUAMER HALILOVI1
Grupa za religijsku civilizaciju, Centar za religijske nauke Kom,
Beograd

ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE U

TRANSCENDENTNOJ FILOZOFIJI MULA SADRE
IRAZIJA
Saetak: Meu najvanijim pitanjima filozofije etike jeste pitanje o odnosu izmeu
etike i religije, odnosno o tome da li su religijski iskazi ujedno i moralni ili ne. Iz
ovog pitanja proizlaze i brojna druga detaljnija pitanja, kao to su sledea: da li
su prvi oblici etike nastali u drevnim religijskim tradicijama? Da li su religijska
predanja usklaena s moralom ili su etiki iskazi i ideali proistekli iz religije? Da li je
mogue da imamo nereligijsku ili antireligijsku etiku? Da li je mogue da imamo
neetiku ili antietiku religiju? Na ovakva pitanja, ali i na druga slina pitanja,
mnogi mislioci su dali svoje odgovore. Tako su formirana tri okvirna stava o pitanju
odnosa izmeu religije i etike: jedna grupa veruje da su religija i etika dva potpuno
nepovezana sistema, druga grupa istie da je re o istovetnim sistemima dok trea
grupa zagovara ideju da su religija i etika zapravo dva potpuno samostalna sistema
koja su meusobno povezana.
U ovom radu kratko emo predstaviti svaki od pomenuta tri stava i u nastavku analizirati
stav koji u ovoj raspravi zagovara Mula Sadra irazi, utemeljiva transcendentne
filozofije u islamu.
Kljune rei: religija, etika, dobro, zlo, transcendentna filozofija, Mula Sadra irazi

1.0. UVOD
Odnos izmeu religije i etike ve due je predmet detaljnih analiza mnogih filozofa, teologa i sociologa. Oni su vrlo esto morali da odgovore na
pitanje da li je etika ili bar neki njeni delovi i aspekti zasnovana na religiji
ili je pak religija delimino ili u celosti usklaena s osnovnim moralnim prin1

E-mail adresa autora: m.halilovic@centarkom.rs

163

164

ARHE XII, 24/2015

cipima. Iscrpno istraujui razne aspekte takvih pitanja neki su dolazili do

zakljuka da je etika primarno religijska pojava, dok su drugi tvrdili da sintagmu religijska etika optereuje unutranja protivrenost jer su religijski
principi navodno obavezujui, a moralni principi neobavezujui.
Takva pitanja su postala toliko uestala da je u poslednjih nekoliko vekova skoro nemogue pronai istaknutog filozofa ili sociologa koji se bavio
istraivanjem religije u raznim aspektima ovekovog ivota a koji pritom nije
bar delimino pokuao da obrazloi da li su etiki sistemi primarni u odnosu
na religijske tradicije ili je obrnuto, kao i to da li je ovekov ivot potpuniji
bez religije i etike ili u njihovom okrilju, odnosno u okrilju samo jedne od
njih. To veliko interesovanje nee biti toliko udno kada se uzme u obzir injenica da se i u religiji i u etici detaljno govori o ovekovom blaenstvu. I u
etici i u religiji glavni fokus je na tome da se ponudi kompletan sistem koji e
u najboljem svetlu organizovati ovekov individualni i drutveni ivot i koji
e ga voditi ka blaenom i uspenom ivotu.
Filozofi i sociolozi koji su smatrali da moralni principi nastaju u drutvu
i da nuno nemaju dodirnih taaka sa religijom nisu podravali sutinsku
povezanost religije i etike. Drugim reima, njihova ambicija da obrazloe
svoju tvrdnju bila je u venom sukobu sa ambicijom drugih filozofa i teologa
koji su smatrali da sistematski moralan ivot nuno proizlazi iz religijskih
tradicija ili iz ovekovih uroenih verskih oseanja.2
ini se da je jedan od prvih filozofa koji je implicitno govorio o odnosu
izmeu religije i etike bio starogrki mudrac Sokrat. Naime, Platon prenosi
opiran razgovor svog uitelja sa Eutifronom o Sokratovom suenju. U jednom delu tog razgovora Eutifron pokuava da pronae odgovor na Sokratovo
pitanje o tome da li kada boanstva (a u sluaju kasnijih religija Bog) neto
zahtevaju od ljudi, to postaje dobro ili pak boanstva to trae od ljudi zato to
je ono prethodno bilo dobro. Ovde ne nameravamo da analiziramo odgovor
do kojeg su doli Sokrat i Eutifron, ve samo pokazujemo da pitanje odnosa
izmeu etike i religije datira jo iz vremena antike Grke. Dakle, i u to vreme znalo se za dva sledea mogua stava:
a) da religijski iskazi nastaju u okrilju nekog vida etikog sistema koji je
postojao odranije nezavisno od toga da li je taj etiki sistem uroen svakoj
osobi ili ga ta osoba ui tokom ivota u drutvu;
b) da su religijski iskazi izvori morala i etike, tj. da sutinu etikih principa i moralnih iskaza pronalazimo u religiji.

2 Mouw, Richard John (2012), Religion and ethics, in: Darbare-je din, prevela na persijski jezik grupa prevodilaca, Tehran, Hermes, str. 108.

ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE...

165

Nije teko primetiti da oba ponuena stava u sebi imaju nejasne i nedovoljno obrazloene pretpostavke, pa ih upravo zato mnogi kasniji filozofi i
teolozi nisu ni prihvatili. Naime, ako su moralni principi vaei mimo Boga,
tada e Bog biti podreen jer e morati da deluje u skladu sa sistemom na
koji nije uticao, a takvu pretpostavku retko koji teolog i religijski filozof
moe prihvatiti. S druge strane, ako Bog stvara moralne principe, tada bi
bilo mogue da Bog stvori potpuno drugaiji sistem u kojem bi vaili drugaiji moralni principi. A to bi znailo da ovi moralni zakoni nisu obavezni
u svakom sistemu, te da zbog toga nuno ne pokazuju objektivno stanje
ovekovog postojanja. U svakom sluaju, mislioci koji nisu bili zadovoljni
ponuenim reenjima, u metodolokom smislu morali su da ponude i obrazloe nova reenja.
Pre nego to preemo na analizu novih odgovora na pitanje o tanom
odnosu izmeu etike i religije, skreemo panju na injenicu da na to pitanje
nije ponuen jedinstven odgovor ni u religijskim tradicijama. tavie, filozofi
i teolozi pogotovu u judaizmu, hrianstvu i islamu zagovarali su nekada
stavove koji su meusobno potpuno suprotni. U istoriji islama mutaziliti su
recimo verovali da osnovne kriterijume moralnog dobra i zla propisuje na
razum a ne religija. Preciznije reeno, oni su tvrdili da razum ima tu mo da
raspozna koja dela su zaista u skladu sa harmonijom stvorenog sveta a koja
dela remete tu harmoniju. A poto su i religijski iskazi potpuno usaglaeni sa
univerzumom ovde neemo govoriti o tome kako mutaziliti objanjavaju
univerzum i njegov odnos s Bogom koji ga je stvorio oni e sigurno biti u
skladu i s moralnim principima.3 S druge strane, aariti zauzimaju potpuno
drugaiji stav. Oni tvrde da osnovne kriterijume moralnog dobra i zla ne
pojmi na razum, ve da ih preuzimamo iz religije. Oni su u svojim objanjenjima potpuno eksplicitni te istiu da je nasilje loe zato to je Bog tako
hteo, a da je iskrenost dobra zato to je Bog tako odredio.4 A ta je Bog hteo
i ta nije hteo saznajemo iskljuivo iz religijskih predanja. Dakle, prema aaritskoj teologiji, religija je jedini izvor etike.5 Moda bismo mogli ako neke
detalje njihovog stava ostavimo po strani da kaemo da su aariti praktino
odabrali jedan od dva odgovora koja je ponudio Sokrat u svom razgovoru sa
Eutifronom: da neto postaje dobro samo zato to Bog to od nas zahteva.
3 Berenkar, Reza (2008), Anaji ba ferak va mazaheb-e eslami, Kom, Taha, str. 116.
4 Videti: Hadajli, Mirsad (2012), Boansko znanje i sloboda volje, Kom: asopis za
religijske nauke 1 (1), str. 47 50.
5 Rouhani, Tahere, Hoseini, Halime (2002), Azadi-je erade-je ensan dar kalam-e eslami,
Kom, Markaz-e ahani-je olum-e eslami, str. 119.

166

ARHE XII, 24/2015

Ni odgovori koje su ponudili judaistiki i hrianski teolozi nisu uvek bili

isti, pa ak ni slini, iako se u tim religijskim tradicijama to pitanje uglavnom
povezuje sa injenicom da je Bog ovaj svet stvorio u potpunoj harmoniji, te
da e delovanje u skladu s onim na ta nam On ukazuje u religiji biti ujedno
i moralno i objektivno. Mi nismo prinueni da inimo ono to se u religijskim iskazima od nas trai, jasan je Rejlz dok objanjava njihov stav o tom
pitanju, ali i pored toga moramo biti svesni da je to nain postizanja blaenstva. Dakle, mi smo slobodni i moemo da biramo da li emo da uinimo ono
to religija od nas zahteva ili ne. U svakom sluaju, oni koji se opredele za
religijski ivot, ujedno su se opredelili i za moralni ivot.6 A bilo je meu
jevrejskim i hrianskim teolozima i onih koji su ekstremno zagovarali ideju
da moralni principi nipoto ne proizlaze iz religije jer u tom sluaju oni ne
bi bili moralni. Kao opravdanje za svoju tvrdnju navodili su da je sutina
religije obavezujua, dok je osnovni element u svakom moralnom postupku
dobra volja.7

2.0. TRI MOGUA REENJA

Kada detaljnije obratimo panju na sutinu odnosa izmeu etike i religije,
zakljuiemo da sve odgovore i ponuena reenja moemo svesti na tri opta
stava. U nastavku emo pokazati kako se logiki stie do pomenutih stavova.
Pre toga podsetiemo da ovde ne elimo da opovrgnemo injenicu da postoje
razliiti etiki sistemi koji su nekada potpuno opreni, kao ni to da postoje i
razliiti religijski sistemi koji u mnogim aspektima nisu saglasni. Meutim,
kada ovde govorimo o odnosu izmeu religije i etike, govorimo uopte o
religiji kao o sistemu koji nam dolazi od Boga u vidu univerzalnog zakona
blaenstva, i o etici kao o optem sistemu koji bi trebalo da zagarantuje bolji
i prosperitetniji individualni i drutveni ivot. Na osnovu rezultata do kojih
emo stii u ovoj analizi zakljuiemo da mnogi etiki sistemi koji danas
postoje zapravo nisu etiki. No, ostavimo trenutno sve to po strani i ponimo
sa sledeom podelom.
Ako religijski sistem nazovemo A, a etiki sistem B, onda sistem A i
sistem B: ili su potpuno strani jedan drugom ili nisu potpuno strani jedan
drugom. Ako nisu potpuno strani jedan drugom, onda su ili identini (A=B)
6 Rachels, James (2008), Falsafe-je ahlak [Ethical Theory: Theories About How We Should Live], preveo na persijski jezik Ara Ahgari, Hekmat, Tehran, str. 78.
7 Isto, str. 81.

ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE...

167

ili su dva samostalna sistema koja su na neki nain povezana. Prema tome,
dobijamo tri mogue opcije:
A i B su dva potpuno strana i nepovezana sistema;
A i B su dva identina sistema;
A i B su dva samostalna sistema koja su nekako povezana.
Ponuena tri univerzalna stava obuhvataju sve mogue opcije tako da je
nemogue dobiti etvrtu verziju. Naravno, mogue je da svaki od ponuenih
stavova u primeru religije i etike objasnimo na poseban nain, pa da tako
dobijemo vie opcija, ali u svakom sluaju, nijedan odgovor nee biti izvan
ova tri univerzalna reenja. Mi emo se zasad drati ovih univerzalnih oblika
i odnos izmeu religije i etike, u skladu s pomenutim opcijama, predstaviti na
sledei nain:
Religija i etika su dva potpuno strana i meusobno nepovezana sistema. Ovaj stav sasvim oigledno dovodi do dva sledea ekstremna
zakljuka: da je nemogue utemeljiti religijsku etiku i da je nemogue
utemeljiti etiku (moralnu) religiju.
Religija i etika su dva jednaka sistema. Ovaj stav moe imati jedno od
sledea tri znaenja:
- da su religija i etika dva naziva za isti sistem;
- da je etika deo religijskog sistema;
- da je religija deo etikog sistema.
Religija i etika su dva samostalna sistema koja su na neki nain povezana. Ovaj stav je u pogledu rezultata koje proizvodi nekada veoma
blizak prethodnom stavu, s obzirom na to da povezanost religije i etike
u njemu nije sasvim obrazloena. Ukoliko se ta povezanost predstavi
kao sutinska povezanost, onda e se to zapravo ogledati u jednom
od tri znaenja drugog stava, a ukoliko ta povezanost bude samo pragmatina ili funkcionalna povezanost, tada e ovaj stav biti razliit od
ranijih stavova.
U nastavku emo nakratko objasniti osnovne karakteristike svakog spomenutog reenja i zatim analizirati stav koji Mula Sadra irazi o tome iznosi
u svojoj transcendentnoj filozofiji.

168

ARHE XII, 24/2015

2. 1. PRVO REENJE: RELIGIJA I ETIKA JESU DVA POTPUNO STRANA

I NEPOVEZANA SISTEMA
Prema ovom reenju, religijski i etiki sistemi nemaju jasne dodirne take. Svaki od ova dva sistema ima svoju posebnu metodu, predmet o kojem
govori i cilj ka kojem se kree. Otuda, ako se nekada i dogodi da o odreenim temama govore i religija i etika, to e zapravo znaiti da svaki od ta
dva sistema iz posebne perspektive obrazlae predmet koji smatramo istim.
Recimo, na ovekov odnos prema drutvu religija se obazire zato to je drutveni ivot nain postizanja konanog i venog blaenstva i pokornosti Bogu,
dok se isti taj odnos u etici istrauje zato to se smatra da e se tako postii
lagodniji zajedniki ivot. Neki autori ovde spominju primer dva putnika koji
se sasvim sluajno susreu u istom vozu i koji nekoliko kilometara putuju u
istom vagonu, ali to ne znai da su oni na bilo koji nain povezani.8
Bilo je mnogo filozofa, sociologa i istoriara religije koji su eksplicitno
zagovarali ovu ideju ili koji su na osnovu drugih stavova uzgred podrazumevali takvo uverenje. Meu onima koji su eksplicitno zagovarali ideju da
su etiki i religijski sistemi dva potpuno strana i nepovezana sistema bio
je i maloas pomenuti Dejms Rejlz (James Rachels, 19412003), koji je
smatrao da se etika i religija razlikuju u predmetu o kojem govore. On je
isticao da se u religiji govori o odnosu izmeu oveka i Boga, dok se u etici
govori o meuljudskim odnosima.9 Jasno je da takvo obrazloenje nipoto
ne moe potvrditi njegovu ideju. Nije potrebno da se mnogo istrauju razliite religijske tradicije kako bi se zakljuilo da se u njima ne govori samo o
regulisanju odnosa izmeu oveka i Boga, ve i o regulisanju meuljudskih
odnosa, odnosa izmeu oveka i prirode, ali i o raznim aspektima ovekovog
individualnog ivota (tj. o odnosu svake osobe sa samom sobom), itd. Prema
tome, nije metodoloki opravdano govoriti da se religija bavi samo odnosom
izmeu oveka i Boga jer ta tvrdnja nije u skladu s oiglednim injenicama.
S druge strane, nije tano ni to da etika podrazumeva samo regulisanje meuljudskih odnosa. Nisu malobrojni oni koji smatraju da i ovekov individualan
ivot moe biti moralan. Takoe, ovekovo ophoenje prema prirodnoj okolini, prema ivotinjama i, jednom reju, prema svemu onome s im on dolazi
u fiziki ili duhovni kontakt, moe se kvalifikovati kao moralan ili nemoralan
in. Otuda, ovakvo obrazloenje nipoto ne moe biti ispravno.
8 Ramazani, Reza (2008), Ara-je ahlaki-je alama Tabatabai, Tehran, Pauhegah-e farhang
va andie-je eslami, str. 172.
9 Videti: Rachels, James, Falsafe-je ahlak [Ethical Theory: Theories About How We Should Live], str. 81 83.

ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE...

169

Rekli smo da je bilo i onih filozofa i sociologa koji nisu eksplicitno

govorili da su religija i etika dva potpuno nepovezana sistema, ali koji su
svojim drugim idejama svesno ili nesvesno podrazumevali ili podravali taj
stav. Slavni francuski sociolog Emil Dirkem, recimo, na prvi pogled ne prihvata da su religija i etika dva potpuno strana sistema. On pie da su religija
i etika proizvedene u drutvu i da zbog toga imaju znaajne slinosti. Meutim, kada se detaljnije osvrnemo na njegove ideje, saznaemo da u njegovoj
sociologiji religije zapravo nema mesta za tradicionalno poimanje religije.10
Otuda, moemo s velikom izvesnou tvrditi da njegove analize najzad dovode do zakljuka da tradicionalne religije nemaju nieg slinog i povezanog s
etikim sistemom.11
2. 2. DRUGO REENJE: RELIGIJA I ETIKA DVA SU JEDNAKA SISTEMA
Ranije spomenusmo da ovo reenje ima tri mogua znaenja: da su religija i etika zapravo dva naziva za isti sistem, da je etika deo religijskog sistema
i da je religija deo etikog sistema. Prema tome, mogue je da dva mislioca
imaju ne tako sline stavove o pitanju odnosa izmeu religije i etike tj. da
jedan misli da je etika deo religije a da drugi veruje da je religija deo etike a
da pritom spadaju u istu (univerzalniju) grupu. To je prirodno poto e u tom
sluaju obojica verovati da su religija i etika dva sistema koja su delimino
jednaka.
Stav aaritskih teologa moemo protumaiti u skladu s ovim reenjem.
Naime, rekli smo da oni smatraju da kriterijum po kojem razaznajemo (moralno) dobra i zla dela nuno proizlazi iz religije. Dakle, ono o emu se govori
u etici, prema njihovom miljenju, prethodno mora biti razjanjeno u religiji,
a to znai da religija potpuno obuhvata etiku.12 No, takav stav ne moe biti
potpuno opravdan poto su predmeti o kojima se govori u religiji i u etici
oigledno razliiti. Etika je sutinski povezana sa ovekom poto obrazlae
njegove odnose s drugim ljudima a prema miljenju nekih mislilaca i njegove odnose sa samim sobom, s Bogom i s prirodom dok religija nije takva.
Religija jeste sistem po kojem ovek organizuje svoj ivot, ali ona ujedno sadri i ontoloke aspekte, te prikazuje razne aspekte postojanja. S druge strane,
10 Videti: Halilovi, Muamer (2015), Kritiki osvrt na Dirkemov redukcionistiki pristup
religiji, Kom: asopis za religijske nauke 4 (2), str. 59.
11 Videti: Barnes, Hari Elmer (prir.) (1982), Uvod u istoriju sociologije, preveli Vasilija
ukanovi i Duan Milankovi, Beograd, BIGZ, str. 574 576.
12 Rabani Golpajgani, Ali (2005), Muhazarat fi al-ilahijat, Kom, Muasasa al-imam as-Sadik, osmo izdanje, str. 184 186.

170

ARHE XII, 24/2015

u etici se uglavnom koriste vrednosni sudovi, a to nije uvek sluaj s religijom.

Istina, vrednosni sudovi ine znaajan deo religije, ali osim takvih sudova u
religiji pronalazimo i brojne injenine iskaze u kojima se detaljno govori o
Bogu, anelima, svetovima, oveku, prirodi, ivotu, smrti, ivotu posle smrti,
raju, paklu i mnogim drugim realnostima. Prema tome, mnogo je smislenije
rei da je etika deo religije ako ve elimo da ostanemo pri ovom drugom
univerzalnom stavu nego zakljuiti da je religija deo morala.
2. 3. TREE REENJE: RELIGIJA I ETIKA JESU DVA SAMOSTALNA
SISTEMA KOJA SU INDIREKTNO POVEZANA
Tree reenje na prvi pogled deluje najprivlanije poto se ini kao neka
vrsta sredine izmeu prvog i drugog reenja. Ovo reenje je u poreenju
s prethodnim reenjima i slino njima i razliito od njih. Slinost s prvim
reenjem jeste u tome to se prihvata da su religija i etika dva samostalna
sistema, ali razlika je u tome to se sutinski odbacuje i otro kritikuje ideja
da su ta dva sistema meusobno potpuno strana i nepovezana. S druge strane,
slinost izmeu treeg i drugog reenja, univerzalno gledano, jeste u tome
to se u oba reenja prihvata neka vrsta povezanosti religije i etike, a razlika
je u tome to se u drugom reenju u svim njegovim oblicima zagovara
sutinska i direktna povezanost religije i etike, dok je u treem reenju re o
nekoj vrsti indirektne i posredne povezanosti. Pod ovim posrednim elementom misli se na objektivno postojanje, tj. na stvarnost. Predstavnici ove ideje
uglavnom su religijski filozofi. Oni argumentovano tvrde da su religija i etika
govorimo o savrenim oblicima ta dva sistema nuno sutinski usklaene
sa svim postojanjima oko nas. A to je sasvim logino: svrha religije jeste to
da se posebnim jezikom predstavi svet postojanja, dok je svrha etike to da
se ovekov ivot organizuje tako da mu bude omogueno vee blaenstvo
u individualnom i drutvenom ivotu. Nijedna od ove dve svrhe ne bi bila
postignuta ukoliko ta dva sistema ne bi bila usklaena sa svim postojanjima
oko nas. Prema tome, ako su oba sistema usklaena sa jednom istom pojavom, onda ta dva sistema i meusobno moraju biti usklaena i povezana. Ta
povezanost je realna i stvarna u tome se ovo reenje razlikuje od prvog
reenja ali ipak nije sutinska poto su religija i etika dva razliita sistema
u tome se ovo reenje razlikuje od drugog reenja.
U nastavku emo primetiti da je upravo ovo reenje u odgovoru na pitanje o odnosu izmeu etike i religije prihvatio i veoma precizno i podrobno
analizirao Mula Sadra irazi.

ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE...

171

3. 0. ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE U

TRANSCENDENTNOJ FILOZOFIJI
Mula Sadra irazi (15711636) jedan je od najistaknutijih filozofa u
istoriji islamske filozofije. Roen je u irazu, gde je stekao osnovno obrazovanje. Veliki deo ivota proveo je u Kazvinu, Isfahanu i Kahaku (u blizini
dananjeg Koma). Napisao je oko 50 znaajnih dela koja su uglavnom povezana s filozofijom i racionalnom analizom islamskih uenja.13 Svojim mukotrpnim trudom utemeljio je novu filozofsku kolu u islamu, transcendentnu
filozofiju, koja je ostala vitalna i dominantna sve do danas. Neki od glavnih
elemenata njegove transcendentne filozofije jesu: sredinji znaaj egzistencije, znaajna uloga religijske ontologije u razreavanju brojnih filozofskih
pitanja, metodoloko i sadrinsko prihvatanje doktrinarne gnoze i strogo
insistiranje na unapreenoj racionalno-demonstrativnoj filozofskoj metodi.14
Otuda, bilo je sasvim oekivano da e Mula Sadra u svom inovativnom filozofskom sistemu ponuditi veoma precizne definicije religije i etike, te da e u
skladu s tim definicijama detaljno obrazloiti sutinu njihova odnosa.
3. 1. DEFINICIJA RELIGIJE U TRANSCENDENTNOJ FILOZOFIJI
Religija i religijska predanja imaju posebno mesto u transcendentnoj
filozofiji. Mula Sadra je svoja filozofska dostignua neretko zasnivao na
epistemikim fundamentima islama i Kurana iako na to nije uvek pojedinano ukazivao.15 On je religijske sadraje koristio u skladu sa duhom svoje
filozofije, to znai da bi sadraj preuzet iz religije uneo u svoju filozofiju
tek nakon to bi pronaao jasne racionalne argumente u korist istinitosti tog
sadraja.16
Osvrui se na razna Mula Sadrina dela, primeujemo da on nikada nije
odustao od ideje da nam religija nudi izvesno saznanje o Bogu, o oveku i o
svemu oko nas. U nastavku emo spomenuti neke primere takvog uverenja iz
njegova dva filozofska remek-dela Asfar i Mafatih al-gajb, kao i iz nekih
njegovih traktata.
13 Halilovi, Tehran, Halilovi, Seid, Halilovi, Muamer (2014), Kratka istorija islamske
filozofije, Beograd, Centar za religijske nauke Kom, str. 204.
14 Isto, str. 216.
15 Isto, str. 208.
16 Videti: Shiraz, Husain Agha (2014), The Relation of Religion and Reason in the Transcendent Wisdom A Look at the Necessity of Philosophical Investigation in the View of
Mulla Sadra, Kom: Journal of Religious Sciences 3 (1), str. 3 10.

172

ARHE XII, 24/2015

Detaljno obrazlaui karakteristike savrenog oveka (al-insan alkamil) u knjizi Mafatih al-gajb, slavni iraski filozof istie: Savreni ovek
koraa stazom izvesnog saznanja i istinske religije, te se zbog toga odvaja
od svega to je nepotpuno, nesavreno i promenljivo, sjedinjavajui se sa
vinjim stupnjevima egzistencije.17 Ovu reenicu moemo analizirati iz razliitih aspekata, ali ono to nam je ovde vano jeste injenica da Mula Sadra
implicitno povezuje ili tavie poistoveuje izvesno saznanje i istinsku
religiju. U drugom delu Mafatiha Mula Sadra je jo direktniji. On tvrdi da
ontoloke istine ne moe u potpunosti saznati osoba koja prethodno precizno nije istraila religiju koja nudi izvesno saznanje.18 Isti stav zauzima i
kada govori da je put religije ispravan put saznanja.19 Ideja da nam religija nudi izvesno saznanje o Bogu, oveku i svemu oko nas nije ostala zanemarena ni u drugim Mula Sadrinim knjigama i traktatima. U jednom od svojih
filozofskih traktata on istie da je monoteizam istovremeno i osnova religije i osnova samog postojanja. On kao primer navodi sledei kratak odeljak
iz Kurana: I niko Njemu [Bogu] ravan nije (112: 4), te objanjava da na
osnovu principa monoteizma boje postojanje obuhvata sva druga postojanja,
odnosno da nita mimo tog postojanja ne moe samostalno postojati. A poto
nepostojanje nije ravno postojanju, zakljuuje se da niko, odnosno nita, nije
ravno Bogu i Njegovom apsolutnom postojanju.20 Ovde, naravno, ne elimo
da govorimo o tome na koji nain Mula Sadra razume princip monoteizma
i kako ga usklauje sa svojim inovativnim filozofskim zakljukom o personalnom jedinstvu bitka (vahdat al-vuud), ve samo nastojimo da pokaemo
da su prema njegovom miljenju osnova religije i osnova samog postojanja
identine a da je religija upravo zato izvor izvesnog saznanja. Mula Sadra
eksplicitno zakljuuje da onaj ko ne poznaje sutinu religije zapravo ne
moe poznavati ni istinu.21
Verovatno najpotpuniju analizu sutine religije Mula Sadra prezentuje u
svom glavnom delu od devet tomova Asfaru, u kojem ujedno obrazlae i sve
osnove svoje inovativne transcendentne filozofije. U treem tomu Asfara on
nakon podue analize pie da su racionalni i religijski ontoloki sistemi tj.
17 Mula Sadra, Muhamed ibn Ibrahim (1984), Mafatih al-gajb, Tehran, Moasese-je tahkikat-e farhangi, str. 90.
18 Isto, str. 143.
19 Isto, str. 252.
20 Mula Sadra, Muhamed ibn Ibrahim (1996), Tafsiru surat at-Tahid, u: Nadi Isfahani,
Hamed, Mamue rasael-e falsafi-je Mula Sadra, Tehran, Hekmat, tree izdanje, str. 446.
21 Mula Sadra, Muhamed ibn Ibrahim (1996), Rasailu aviba al-masail al--Kaanija, u:
Nadi Isfahani, Hamed, Mamue rasael-e falsafi-je Mula Sadra, Tehran, Hekmat, tree izdanje, str. 154.

ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE...

173

pogled na svet koji dobijamo snagom razuma, odnosno posredstvom religije

u sutini potpuno isti, te da se razlikuju samo po modelu predstavljanja
te identine istine.22 Ovu ideju eksplicitno ili implicitno potvruju i mnogi
savremeni predstavnici transcendentne filozofije. Spomenuemo da alama
Tabatabai (19041981), jedan od najistaknutijih savremenih muslimanskih
filozofa, takoe istie da je religija izvor izvesnog saznanja, razmatrajui
definiciju religije na nekoliko mesta u poslednjim tomovima svog proslavljenog komentara Kurana sa naslovom al-Mizan. Naime, on tvrdi da je religija skup sistematski povezanih injeninih iskaza i vrednosnih sudova koji
objektivno predstavljaju sve tajne postojanja i koji svaku osobu usmeravaju
ka venom blaenstvu.23
Mula Sadra i kasniji predstavnici transcendentne filozofije opirno su
obrazloili svoja uverenja da je religija izvor izvesnog saznanja i da su racionalni sistem i religijski sistem u sutini identini, meutim mi u ovom radu
neemo imati priliku da se pozabavimo njihovim preciznim obrazloenjima.
U nastavku emo najpre objasniti kako predstavnici transcendentne filozofije
pojme etiku i najzad pokuati da pronaemo najvanije elemente iz Mula
Sadrine filozofije koji e na poseban nain povezati etiki i religijski sistem.
3. 2. DEFINICIJA ETIKE U TRANSCENDENTNOJ FILOZOFIJI
Arapski termin koji znai etika jeste ahlak. Ahlak je mnoina od
rei hulk, koja u razliitim sluajevima moe da znai: ud, narav, priroda, karakter, obiaj, raspoloenje, prirodno moralno svojstvo itd.24 Kada
obratimo panju na to kako su slavni arapski leksikografi analizirali izvorno
znaenje ove rei, dolazimo do zakljuka da ova re primarno predstavlja
unutranje stanje ovekovog postojanja, odnosno dubine njegove linosti.
Ibn Manzur u svom uvenom delu Lisan al-arab pie: Rei hulk i huluk
oznaavaju ovekovu prirodu i njegovu narav. A, preciznije gledano, one se
odnose iskljuivo na stanje ovekove due, tj. na njene vrline i oseanja koja
su povezana s duom.25 On u nastavku suptilno povezuje dve arapske rei
halk i hulk, piui da prva oznaava fizike karakteristike oveka, a druga njegovu duevnu narav. Isti stav zauzima i drugi veliki arapski leksikograf
22 Mula Sadra, Muhamed ibn Ibrahim (1981), al-Hikmat al-mutaalija fi al-asfar al-aklija
al-arbaa, Bejrut, Daru ihja at-turas, tree izdanje, tom III, str. 465.
23 Tabatabai, alama Mohamad Hosein (1996), al-Mizan, tom XVI, str. 198.
24 Mufti, Teufik (1997), Arapsko-bosanski rjenik, Sarajevo, El-Kalem, str. 402.
25 Ibn Manzur, Abul-Fazl Demaludin Muhamed ibn Mukram (2003), Lisan al-arab, Bejrut,
Daru sadir, V/140.

174

ARHE XII, 24/2015

Ragib Isfahani. tavie, on je neto eksplicitniji te istie da se re hulk

odnosi samo na ovekove moralne i duevne a ne na telesne sposobnosti
i kvalitete.26 Nauku koja se bavi tim ovekovim duevnim i moralnim sposobnostima i kvalitetima predstavnici muslimanske misli jo od prvih vekova
istorije islamske civilizacije nazivali su ilm al-ahlak. Zato je bilo prirodno
da svaki muslimanski filozof, koji je eleo da univerzalnim i filozofskim pristupom studira etiku najpre razmotri osnovni predmet te nauke. A kako smo
ve primetili, to su ovekove moralne i duevne, a ne telesne, sposobnosti.
Mula Sadra istie da je etika sutinski povezana sa samim ovekom.
On tvrdi da nije mogue govoriti o moralnoj vrednosti ovekovih dela a
prethodno se detaljno ne pozabaviti analizom raznih stupnjeva ovekovog
postojanja. tavie, on veruje da sr etike jeste u detaljnom razmatranju sutine ovekove due i njenih sposobnosti, te da samo iz takvog razmatranja
proizlaze vrednosni sudovi koji se smatraju sastavnim elementima etike.
Utemeljitelj transcendentne filozofije tvrdi da je egzistencija ono to je
sutinski dobro27, to znai da je sve to smatramo dobrim na neki nain
povezano s egzistencijom. Prema tome, ako neto postoji, to znai da je
ono nuno dobro. Nemogue je da neto postoji a da bude zlo. On ovu ideju
predstavlja u senci svojih bazinih doktrina o primarnosti (asalat al-vuud) i
gradaciji egzistencije (takik al-vuud). U skladu s tim, dolazimo do sledeeg
rezultata.
Ako je postojanje A na viem stupnju u odnosu na postojanje B, to e
znaiti da je postojanje A vee dobro u odnosu na postojanje B. A poto
ovek, prema Mula Sadrinim antropolokim analizama, ima mogunost da
usavrava svoje postojanje, on moe da se kree ka viim stupnjevima egzistencije, i samim tim ka postizanju veeg dobra. Etika u transcendentnoj
filozofiji jeste upravo to ovekovo egzistencijalno usavravanje koje je sistematizovano, racionalno i nauno opisano.
Struktura ove ideje usavrena je u kasnijim etapama razvoja transcendentne filozofije. Murteza Mutahari, jedan od savremenih predstavnika ove filozofske kole, tvrdi da etika oveku pomae da sistematizuje svoje duhovne
moi i prirodne nagone. On istie da ovekova dua ima razliite sposobnosti i moi, meu kojima su strast i srdba. Strast nalae da sve to je naizgled
dobro traimo za sebe, a srdba nam pomae u tome da odbacujemo sve ono
to nam na prvi pogled izgleda loe i zlo. U takvim okolnostima jedino o26 Ragib Isfahani, Husein ibn Muhamed (2002), Mudam al-mufradat fi garib al-Kuran,
Bejrut, Daru ihja at-turas al-arabi, str. 158.
27 Mula Sadra, Muhamed ibn Ibrahim, al-Hikmat al-mutaalija fi al-asfar al-aklija alarbaa, tom I, str. 340.

ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE...

175

vekova saznajna mo moe da presudi da li je to to nam se uinilo dobrim

zaista dobro i da li je to to nam se uinilo loim zaista loe. Ta saznajna mo
tako komanduje ovekovoj strasti i njegovoj srdbi. A to je to komandovanje dominantnije, osoba je blia moralnim vrlinama.28
Prema tome, etika u transcendentnoj filozofiji sutinski je povezana sa
ovekovim postojanjem. Ona je usklaena s raznim stupnjevima njegove
linosti i usmerava ga ka savrenstvu. A poto je ovek u toj filozofskoj koli
najpotpunija manifestacija bojeg postojanja, etika e zapravo biti jedna od
glavnih platformi koja omoguava postizanje ovekovog boanskog lica na
Zemlji.
3. 3. POSEBAN ODNOS IZMEU OVEKA I BOGA KAO IZVOR POVEZANOSTI RELIGIJE I ETIKE
Rekli smo da je ovek u Mula Sadrinoj transcendentnoj filozofiji najpotpunija i najsavrenija boja manifestacija, te da etika kao nauka koja je
sutinski povezana s unutranjim stupnjevima ovekovog postojanja zapravo
predstavlja model po kojem e se svaka osoba ponaati u skladu sa svojim
boanskim duhom. Ovde emo neto detaljnije obrazloiti taj antropoloki
aspekt, odnosno sutinu ovekovog boanskog postojanja.
Mula Sadra potpuno odbacuje tradicionalni stav koji su zagovarali muslimanski peripatetiki filozofi o sutinskoj odvojenosti due od tela i tako
donosi veliku reformu u istoriji filozofske antropologije. Zapravo, on ne
opovrgava dvodimenzionalnost ovekovog postojanja tj. postojanje due i
tela ve istie da su dua i telo dva aspekta istog postojanja. On tvrdi da je
ovekova dua stvorena kao materijalna, te da se supstancijalnim kretanjem
blago transformie u savrenije, nematerijalno bie i da tako smanjuje vezu
s materijom, odnosno s telom. Tu svoju doktrinu Mula Sadra naziva doktrinom o materijalnom nastajanju (dismanijat al-hudus) i nematerijalnom
opstanku (ruhanijat al-baka) due.29 On iznosi brojne argumente u korist
ove inovativne i revolucionarne ideje a to e se pogotovu primetiti ako uzmemo u obzir uticaj ove ideje na Mula Sadrine kasnije eshatoloke stavove.
Ovde emo spomenuti samo jednu Mula Sadrinu analizu koja nam pomae
da jasnije uvidimo filozofsku utemeljenost ove doktrine.
28 Mutahari, Murteza (1979), Eslam va moktazijat-e zaman [Islam i savremeni izazovi],
Tehran, Sadra, tom I, str. 154
29 Halilovi, Tehran, Halilovi, Seid, Halilovi, Muamer, Kratka istorija islamske filozofije,
str. 242.

176

ARHE XII, 24/2015

Ukoliko mogue postojanje (mumkin al-vuud) u svojoj biti ne bude

egzistiralo nezavisno od materije, onda e biti nemogue da mu se priloi
bilo koja materijalna odlika jer je ono sutinski nepovezano s materijom, to
znai da su to bie i materija jedno prema drugom sutinski strani. Kada se
osvrnemo na ovekovo postojanje, sasvim evidentno primeujemo da on
obavlja funkcije koje su u direktnoj vezi s materijom. A poto je ve ranije
argumentovano dokazano o tome ovde neemo pisati da dua postoji,
deo tih funkcija delimino pripisujemo ovekovoj dui i tako pokazujemo da
dua u svojoj biti ne moe biti potpuno strana materiji.30
Doktrina o materijalnom nastajanju i spiritualnom opstanku due ukazuje
na to da ovek ima mogunost da proima sve stupnjeve postojanja, a ti stupnjevi su, prema Mula Sadrinom miljenju: materijalni (osetni) svet, imaginacijski svet i inteligibilni svet. Naravno, ovde nije re o svakom pojedinanom
oveku, ve o najviem stupnju ovekovog postojanja. A to je ono to ima
kljuni znaaj u naoj trenutnoj analizi odnosa izmeu oveka i Boga i injenice da je taj odnos glavni izvor povezanosti religije i etike u transcendentnoj
filozofiji. A evo i kako.
oveka koji je uspeo da realizuje sve svoje potencijale i da potpuno manifestuje boje postojanje (naravno, u skladu s injenicom da je on stvoren a
da je Bog stvoritelj, odnosno da je on manifestacija a da je Bog egzistencija)
Mula Sadra naziva savreni ovek (al-insan al-kamil). S druge strane,
uloga savrenog oveka u transcendentnoj filozofiji ne moe biti ograniena
na njegovu individualnu linost, pa je zato treba posmatrati iz dva sledea
aspekta: Prvi aspekt se promatra kroz ovekovo kretanje ka Apsolutnom
postojanju, dok se drugi aspekt ogleda u injenici da ovek proima sve nie
stupnjeve postojanja. Drugim reima, on je potpuni odsjaj bojeg postojanja, te samim tim biva posrednik pri pojavi niih manifestacija.31 Ovakav
poloaj savrenog oveka kao glavnog posrednika izmeu boje Apsolutne
egzistencije i svih Njegovih manifestacija najbolje pokazuje odnos izmeu
religije i etike. Dakle, etika za koju smo ve napisali da je sutinski povezana
s ovekom jeste sistem putovanja svake osobe ka savrenstvu, tj. ka Apsolutnom postojanju; a religija koja dolazi od Boga predstavlja sve stupnjeve
postojanja. Prema tome, sasvim je prirodno da religija daje osnovne smernice
etici i da je u nekim aspektima obuhvata, ali da pritom svaka od njih ima svo30 Rezanead, Golam Hosein (2008), al-Maahid al-uluhija fi arh kitab a-avahid ar-rububija, Kom, Ajat-e erak, tom II, str. 998 1000.
31 Halilovi, Tehran, Halilovi, Seid, Halilovi, Muamer, Kratka istorija islamske filozofije,
str. 243.

ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE...

177

je specifine dimenzije i elemente zbog kojih su te dve institucije sutinski

odvojene ali meusobno veoma povezane.
4. 0. UMESTO ZAKLJUKA
Postoje brojne razlike izmeu etike i religije, no, ovde emo sve te razlike svrstati u etiri univerzalne grupe: razlike u polazitu, razlike u cilju,
razlike u delovanju i razlike u drutvenom uticaju. Te razlike o kojima Mula
Sadra nije direktno pisao, ali koje se mogu shvatiti na osnovu njegovih tekstova i tekstova njegovih naslednika i kasnijih predstavnika transcendentne
filozofije pokazuju da se religija i etika bitno razlikuju ali da ujedno imaju
isto ontoloko uporite.
Najvanija razlika u samom polazitu religije i etike jeste to da etika prema Mula Sadrinom miljenju kao to smo primetili u ovom radu potie
od samog oveka i pomae mu da se kree ka svom savrenstvu. Na tom
putu, ovek nuno obraa panju na sve oko sebe, ukljuujui druge ljude,
ivotinje, prirodu, ali i nadmaterijalna postojanja poput anela i samoga
Boga. To meutim nije sluaj sa religijom koju verovesnici dobijaju od Boga,
direktno ili indirektno. Otuda proistie i razlika u cilju, odnosno u ciljevima religije i etike. Cilj etike jeste organizovanje ovekovog individualnog i
drutvenog ivota radi toga da ovek realizuje svoju boansku linost, dok je
cilj religije neto obuhvatnije od toga: osim to tei ka tome da ovek pokae
svoj boanski lik, religija nudi i ontoloki prikaz univerzuma tj. bojeg
postojanja i svih Njegovih manifestacija, prema Mula Sadrinom miljenju
iz kojeg proizlaze razne naune discipline, modeli drutvenog ivota, umetnike tradicije itd. Na osnovu toga, moemo zakljuiti i razlike u delovanju
izmeu etike i religije. Naime, priroda etike uglavnom nije obavezujua, dok
to nije sluaj sa pojedinim aspektima religije. Najzad, ne treba zaboraviti
da izmeu religije i etike postoji razlika i kad je re o drutvenom uticaju.
U skladu s osnovnim idejama predstavnika transcendentne filozofije, etika
ima mo da drutvo uini plemenitim, ali ne moe poput religije da ponudi
potpuni sistem drutvenog ivota koji bi obuhvatio sve aspekte kulturnog,
politikog, ekonomskog, naunog i vojnog ivota. No, o tome treba opirno
pisati drugom prilikom.

178

ARHE XII, 24/2015

LITERATURA
Akvan, Mohamad (2011), Pejvand-e din va ahlak az manzar-e alame Tabatabai,
Pauhe-e dini 6 (2): 111129.
Barnes, Hari Elmer (prir.) (1982), Uvod u istoriju sociologije, preveli Vasilija
ukanovi i Duan Milankovi, Beograd, BIGZ.
Berenkar, Reza (2008), Anaji ba ferak va mazaheb-e eslami, Kom, Taha.
Hadajli, Mirsad (2012), Boansko znanje i sloboda volje, Kom: asopis za
religijske nauke 1 (1): 4567.
Halilovi, Muamer (2015), Kritiki osvrt na Dirkemov redukcionistiki pristup
religiji, Kom: asopis za religijske nauke 4 (2): 5370.
Halilovi, Tehran, Halilovi, Seid, Halilovi, Muamer (2014), Kratka istorija islamske
filozofije, Beograd, Centar za religijske nauke Kom.
Ibn Manzur, Abul-Fazl Demaludin Muhamed ibn Mukram (2003), Lisan al-arab,
Bejrut, Daru sadir.
Mouw, Richard John (2012), Religion and ethics, in: Darbare-je din, prevela na
persijski jezik grupa prevodilaca, Tehran, Hermes.
Mufti, Teufik (1997), Arapsko-bosanski rjenik, Sarajevo, El-Kalem.
Rabani Golpajgani, Ali (2005), Muhazarat fi al-ilahijat, Kom, Muasasa al-imam asSadik, osmo izdanje.
Rezanead, Golam Hosein (2008), al-Maahid al-uluhija fi arh kitab a-avahid arrububija, Kom, Ajat-e erak.
Mula Sadra, Muhamed ibn Ibrahim (1981), al-Hikmat al-mutaalija fi al-asfar alaklija al-arbaa, Bejrut, Daru ihja at-turas, tree izdanje.
Mula Sadra, Muhamed ibn Ibrahim (1984), Mafatih al-gajb, Tehran, Moasese-je
tahkikat-e farhangi.
Mula Sadra, Muhamed ibn Ibrahim (1996 a), Tafsiru surat at-Tahid, u: Nadi
Isfahani, Hamed, Mamue rasael-e falsafi-je Mula Sadra, Tehran, Hekmat,
tree izdanje.
Mula Sadra, Muhamed ibn Ibrahim (1996b), Rasailu aviba al-masail al--Kaanija,
u: Nadi Isfahani, Hamed, Mamue rasael-e falsafi-je Mula Sadra, Tehran,
Hekmat, tree izdanje.
Mutahari, Murteza (1979), Eslam va moktazijat-e zaman [Islam i savremeni izazovi],
Tehran, Sadra.
Rachels, James (2008), Falsafe-je ahlak [Ethical Theory: Theories About How We
Should Live], preveo na persijski jezik Ara Ahgari, Hekmat, Tehran.
Ragib Isfahani, Husein ibn Muhamed (2002), Mudam al-mufradat fi garib alKuran, Bejrut, Daru ihja at-turas al-arabi.
Ramazani, Reza (2008), Ara-je ahlaki-je alama Tabatabai, Tehran, Pauhegah-e
farhang va andie-je eslami.
Rouhani, Tahere, Hoseini, Halime (2002), Azadi-je erade-je ensan dar kalam-e
eslami, Kom, Markaz-e ahani-je olum-e eslami.
Shiraz, Husain Agha (2014), The Relation of Religion and Reason in the Transcendent
Wisdom A Look at the Necessity of Philosophical Investigation in the View
of Mulla Sadra, Kom: Journal of Religious Sciences 3 (1): 120.

ODNOS IZMEU RELIGIJE I ETIKE...

179

MUAMER HALILOVI
Department of Religious Civilization, Center for Religious Sciences
Kom, Belgrade

THE RELATIONSHIP BETWEEN RELIGION

AND ETHICS IN MULLA SADRA SCHIRAZIS
TRANSCENDENT PHILOSOPHY
Abstract: Among the most important issues in the philosophy of ethics is the question
of the relationship between ethics and religion, or whether religious statements are at
the same time moral or not. This dilemma leads to many other more detailed questions
such as: Did the first forms of ethics originate in ancient religious traditions? Are
religious traditions in line with morality or whether ethical statements and ideals stem
from religion? Is it possible to have non-religious or anti-religious ethics? Is it possible
to have a non-ethical or unethical religion? Many thinkers have given their answers
to these questions, but to other similar questions as well. In this way, three general
ideological stances on the relationship between religion and ethics have been formed:
one group believes that religion and ethics are two totally disparate and unconnected
systems, another group points out that these two are identical systems, while the third
group promotes the idea that religion and ethics are actually two fully autonomous
systems that are interconnected.
In this paper, we will introduce each of the three mentioned stances and then go on to
analyze the stance in this debate advocated by Mullah Sadra Shirazi, the founder of
transcendent philosophy in Islam.
Keywords: religion, ethics, good, evil, transcendent philosophy, Mulla Sadra Shirazi
Primljeno: 21.8.2015.
Prihvaeno: 02.11.2015.