Onaj koji bi rekao da politika, po

pravilu, nema veze sa estitou i

posle toga mirno spava neka zna da
je najnebriqiviji domain i najbezduniji otac koji se moe
zamisliti.

Narod je oseawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Na je zakon

vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On
ima samo tri principa: domainstvo,
ojstvo i junatvo. To je zakon naeg
naroda!

, , , ,

, 2000. ,
. ,
,

,
, () . K -
-,
,

,
, .

,

. ,
, ,
,
. ,
,
, .
, ,
,

, -
, ,
,
.

, ,
,
,
,

/
.
,
, ,

. K ,

,

,
,

.
,
.
, ,
.
,

,
,
. , K,
, ,
,
.

,
,
:
, , , , ,
, .

.
,
, .
,

, . K, ,
,
,
.
, ,

90 ,
,
, ,
.
Standard, 8.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

God. LXVI

1. juni 2015.

1249

Otaxbinski ili antifaistiki rat?

.
.

.

. .
? .
?
.
.

.
.

.
.
, . ,

(
).

?!


. ,
. ,
(
)
,
,
.

? ?

?
, ,

. ,
()
.

,


.



?


, , , ?
,

.

,
, ,
.
Republike
,
.
, .
!

Vazalstvo i patriotizam...
? ,
, ! , ,
.

. ,
?
?

.
(
). ,

, .

,
: .

,
, ,
.
, , ,
,
.
?
!
,
?
! !

?! ?

?! , ?!
? !!
,
!

! ,
, . ? ,
,
, ,
!

,

,
. , ,
,
, , .

III ,

. ,

, ( ) .

,
!
.
!
,
, .
?! ,
,
.

?!

,
, , ?!
!

? (
) ...
! ,
!
(Kraj na str. 4/2)
IZ SADRAJA
Nato etnici i Nato partizani. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Vuiev rejting i reim ugroeni. . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Negativno izdavatvo i protiv-mere. . . . . . . . . . . . . .11
Zle posledice reforme kolstva. . . . . . . . . . . . . . . .15
Bankari organizatori || Sv. rata. . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Makedonija brani svoj interes - Zapad je rui. . . . . . .23
Da li e biti Turskog toka?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Pokloniko putovawe u Jasenovac. . . . . . . . . . . . . . . . .27
SAD ratom brani dolar?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. juni 2015.

PRILOZI ISKRI
U znak seawa na novopreminule
Radoslava-Tou Todorovia i Dobrivoja ukia
Dragica Lazarevi sa porodicom 20
Za pokoj due i u znak seawa na
dobrog i vrednog druga Marka Sunaru.
Vean mu pomen!
Andra Mandi
$ 100
Za pokoj due dragog druga Marka
Sunare,
dugogodiweg
sekretara
`Jadrana` uz zahvalnost za wegov rad u
udruewu. Vena mu pamjat!
lanovi / ce udruewa `Jadran`
$ 50
Za pokoj due dragog druga Marka
Sunare uz molitve Gospodu da wegovu
duu primi u Crastvo Nebesko i podari
mu mir i spasewe
Seka Ojdrovi
$ 40
Sa neizmernim bolom molim se Gospodu da plemenitu duu moga supruga
Marka primi u veni mir Carstva Svoga
Rada Sunara
$ 500
Na dan Sv. Velikomuenika Georgija,
seawe na nae drage koji nisu vie sa
nama: Ranka Popadia, Duana Milovanovia i Omiqka Popadia. Vjena im
pamjat!
Vera Popadi
K$ 50
O urevdanskoj proslavi, 9. maja
2015. - Miodrag Brki
K$ 50

ISKRA
SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Urednitvo
Iskra Periodical
(Publisher)
17 Harvelin Park,
Todmorden, Lancs
OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net
Odgovorni urednik (Editor):
Vladimir Ljoti.
Rukopisi se ne vraaju. lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miljenje redakcije.
Iskra izlazi svakog 1. u mesecu.
Typeset and printed by
Artprint media doo, Novi Sad, Serbia
Godinja pretplata za Iskru (obinom potom) 16 ili odgovarajua vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom potom godinja
pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje June
Amerike 20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije 23 ili odgovarajua vrednost u drugim
valutama.
ekove za Iskra Periodical slati na adresu
Poverenika za Englesku
Poverenici: AMERIKA: Jadran, c/o D.
Ojdrovi 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.
53226, U.S.A. AUSTRALIJA: Maleevi
Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146
ENGLESKA: Mirjana Ljoti, 17 Harvelin
Park,Todmorden, OL14 6HX (ekovi da glase na
Iskra Periodical) KANADA: Danica Pavlica,
10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 FRANCUSKA: Trajanka Darda,
58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.
- NEMAKA: D. Jakovljevi, Falkstrasse 93,
60487 Frankfurt am Main.

Iskra 1. juni 2015.

SLAVA DOBROVOQACA
U ENGLESKOJ

DOBROVOQAKA
SLAVA U KANADI

urevdan, slava Srpskih

dobrovoqaca, odrana je 10. maja ove
godine, u Birmingamu.
Liturgiju u crkvi Lazarici
sluio je novodoli paroh. o. Nenad
Popovi, a potom i seewa kolaa u
slavu Sv. Velikomuenika i pobedonosca Georgija. U obredu su uestvovali, pored o. Nenada, kao domaini
nekoliko dobrovoqaca-veterana iz
Birmingama i okoline, na elu sa protojerejom-stavroforom o. Milenkom
Zebiem.
Ovogodiwa slava odrana je
zahvaqujui naim portvovanim
domaicama, srodnicima i potomcima
dobrovoqaca, na elu sa
naom
Danicom Evans (kerkom naeg pokojnog starijeg druga, iniwera Dragutina
Jakia). Ona je pozvala i okupila
duboko dirnute dobrovoqce-veterane
i sa drugim naim vrednim domaicama pripremila u crkvenoj sali
izdanu slavsku trpezu za veliki broj
slavara i uesnika.

U crkvi Sabor svih srpskih

svetiteqa u Misiaugi, dva protojerejastavrofora Prvoslav Puri i Mihajlo
Doder sluili su u subotu 9. maja
parastos poginulim i preminulim
Srpskim dobrovoqcima u Kanadi i
wihovim suprugama. Na elu dugake
liste nalazila su imena Dimitrija,
Milana, Koste, Jakova. Dok je prota
Doder itao 142 imena pokojnika,
prisutni su pojili Gospodi pomiluj.
Posle parastosa u crkvi
prisutni su preli u salu Srpskog centra na slavu Srpskih dobrovoqaca
Svetog Georgija. Ovogodiwa kuma
slave bila je Aleksandra (Saa) Dodi,
supruga pokojnog Radomira (Radeta)
Dodia. Posle rezawe slavskog kolaa
obavqeno je slikawe svih prisutnih.
Vredne lanice Kola srpskih sestara
Kraqice Aleksandra sluile su ukusnu trpezu.
Prvo je pozdravila prisutne
stareina u Kanadi vredna Danica
Pavlica. Zatim je kratko govorio najstariji dobrovoqaca, Miodrag Brki,
koji je doao sa sinom i unukom. Bora
Dragaevi, rukovodilac programa, je
preneo pozdrave Milana Bilbije iz
Sudburija, koji je hteo da prisustvuje
slavqu i poslao prilog, ali je odustao
zbog zdravqa. Zatim je govorila Xin
Milovanovi, udovica Duka (Gembea)
Milovanovia, koja se vratila iz
Floride, gde je na proslavi Lajflajn
humanitarne organizacije imala ast da
pokloni pricezi Kata-rini kwigu koju
su pisale supruge Srp-skih dobrovoqaca. Sav novac od prodaje kwige otiao
je srpskoj siroadi.
Na kraju je domaica slave,
Saa Dodi, govorila o svom Radetu,
dobrovoqcu iz Prvog puka SDK koji je za
hrabrost nagraen medaqom Miloa
Obilia. Seala se prvog susreta u
Engleskoj kada je primetila lepog
kolovou Radeta, svoju qubav na prvi
pogled. Vie od pedeset godina bili su
u braku i izrodili dvojicu uglednih
sinova.
Bilo nas je ukupno trideset
dvoje na slavi, a samo pet preivelih
dobrovoqaca: Miodrag Brki, Vasa
Koevi, Dragan Nikoli, Stojan Arsenijevi i Bora Dragaevi. U atmosferi iskrenosti i dobrovoqake
qubavi za ideale za koje smo bili
spremni da rtvujemo svoje ivote,
oseaj duhovnog zajednitva plenio je
srca svih prisutnih.
Domaina za sledeu slavu,
imenovaemo idue godine.
Neka je slava svim naim ratnim drugovima i drugaricama. Vean im
B. D.
spomen!

Iskra

Prilozi...
Za pokoj due dragog druga Marka
Sunare. Vena mu pamjat!
Seka Dobrilovi
$ 100
Seawe na naeg dragog od najranije
mladosti druga Marka Sunare, koji je
zraio svojom dobrotom i uzornou i
kao Hrvat, napustio svoj rodni ibenik
i otiao u Srbiju da se sa srpskim
dobrovqjcima bori protiv komunista.
Duan Popovi
A$ 50
Miro Popovi
A$ 50
Mesto votanice na grobove: Hrvoja
Magazinovia i wegove supruge Zore;
Miroslava i Veselina Kesia; Marka
Sunare. Markovoj supruzi, dragoj Radi, i
ostaloj porodici moje najiskrenije
sauee.
Vera Popadi
K$ 50
Zajedniki prilog sa slave Sv.
Velikomuenika Georgija u Torontu, 9.
maja 2015.
K$ 155
Pokoj dui dragom zetu i tei Marku
Sunari, da mu Sveviwi podari rajsko
naseqe
Branislav, Vukica, Nada i Gina Dragutinovi
$ 100
Za pokoj due dragog mua Dobrivoja uki
supruga Biserka uki
20
Za pokoj due kuma Dobrivoja uki
Nedeqko i Sneana Kodi
20
Za pokoj dua Marka Sunare i Hrvoja
Magazinovia
Milan Bilbija
K$ 100

PAWA ONIMA KOJI ELE DA PRATE PISAWE ISKRE

Oni koji ele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju tampa-nu, mogu
nai svaki wen broj, poev od januara 1998. do danas; takoe i sve broje za
prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnu literaturu - itati
ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu Novo videlo <http://www.novo-videlo.com>.

31

23. ,
,
,
70.
.

30-
,
. , ,
,
,

1945. ,
.
85 , ,

,
.
"
,
,
",


, crvenih

,

70.
,
.

, k , ,
.
, 1815. ,
.

" ,


. ,
,
",

,
.

, ,

30

" ,
,
' , ',
.
, ", .

, ,
, ,
,
.

-
. ,
,

, " ,
", , .

,
70 ,
,
, .
,
,

,
, .

"
,
, ",
.

,
, ,
,
,
,
,
.

Sajt: `Novo Videlo`

Iskra 1. juni 2015.

70-

O 9. maju ili dan koji jo nismo doiveli

1.
.
?



.

, .
/

- ,
. ,
,
,
,
.

,
, / ? ,

,
, , ?

2. ,
,
.
70 / ,
,

, .
,
Iskra 1. juni 2015.

, , .

, ,
,
. ,
.
, ;
.

? .

,
?
,
meinstream,
?

3. , 70
, ,

? ,

,
,

20.
? ,

?

?

ta Srbija obeleava...

Vazalstvo i patriotizam... (sa str. 2)

,

.
,


.
,
, , .

?! ,

! !
!

4. , . 9.
, ,
.

5.
() ,
.
: .

1941. .
.
2015.
;

.
, ,

.

6. 50 70
9. , . ,
.
, ,
. 9.
. ,
. 9.
.
Standard, 9.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

,

, ,
,
! , j !

!
.
! ,
,
?! ! ,
!

!
! ,
, ! ,

!

! , ! , !

,

! ? ,
!

, ?
, ? (1999.).
, o
.

! ,
! , , , !
!
Srbija

Nenad Adamovi

Iskra 1. juni 2015.

z ?

,
.

.

, :

. ,
. :


:
-
. , ,
,
, ( )
.
87%,
.

.
20%.
,
2%.

XIX - XX .
,

. , ,
, .


...

.
.

.
.

-
.


.
,
.

Iskra 1. juni 2015.

.
,
, .
.


, , . ,
.
2014. 107% .

, . ,
, ,
.
,
.
. ,
, 70%
.

:

. ,
.
, ,

.
: -

. ,
,
,
,
( ).

.
- ,
,
.
- .
1970-
.

. , .
.
Fakti, 20.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

29

 -. , , .
.
, ,
. ,
,
.

Pokloniko putovawe...

-
. , , . . , , , .
.
,
. ,
.

.
.
, . ,
, ,
.
, , ,
-.

- .
,

.

. .

,

, . ,
.

. , , ,

.

.
.
, .
.
.
,

. ,

.
Srpski kulturni klub
15.5.2015.

28

Vladislav orevi

, ,
Chronicles
RT.


(,
. .).
,
, , .
,

.
,


, ,

.

,
.

, .



.
,

.
, .
,

.

.
,
9.
.

,
.
Mrea RT, 19.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

Sra Trifkovi

Iskra 1. juni 2015.

,
: 1)

, 2)
.
, ,

,

,

, .
,

: , ,
. , ,

.
, 20
, ,
, ,
.
,
,

, - .
, ,
,

. ,
,


.

,
,

, .

20.
, , ,
.
,

,
.

, ,
,
,


,
?
, ,
Iskra 1. juni 2015.

92,

!

, ,
,
,
.
(),
(
). , ,
,

. ,
, , ,
. ,
,
,
: !
,

, ,

.

.
, , , .
, , .

. ,
,
. , , , ,
.
, . . , ,
.
, ,

,
-
,
, .

- , .
,
.

,
.

O NATO etnicima...

,
:

, .

.
,
.

, ,
,
?
, . ,

.

,
- ,
,
, !
, .
, , ,

,
. ,
, .
,
, ,
.


,
: ,
,
.
,
,
92.

,

.
: ! , ,
.
,
, ?

? ,
,
?
, ,
,
, .
,
, ,
, , ,

, ,
.


, ,


, .

, : !
,

, ,
,

...

,
. ,
,

: .
, 2015. ,

, , o,

. , :
, ,

,
.
,
,

,
, .
.
, , ,

,


.
:

.

,

.

. ,
,


.
Fond strateke kulture
16.5.2015.

Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

Sedamdeset godina od usmrujueg proboja

.
.
, .
.
.
,

. ,

.

21.
.
a (22. 1945).


20. .

,
,
. , , , .

. ,
.
,


.
,
.
,
-

.
,
.
. - ,
,
. , , , ,

.


.
,

Iskra 1. juni 2015.

,
( )
. ,
, ,
. .

.
,
,
.

.
,
. . ,
,

,
.
,
.
,
,


.
.

,
.
-
-
.

, .

.

, ,
. .
, ,
,
. ,

,
, ,

.
. ?
, ,
(
) - .

27

Da li e biti...
,


. ,
,
. ,

.
.

, .
, ,

. ,

.

. 2019. ,

,
, ( ).
2008,

. ,
, : , , , ,
, , .

.
,
2.
, , .
,

.
-
.

.
,
.

,
. -

26

,
.
, . ,
, .
, ,
- ,
.
.

, .

35 ,
.

20 .

. 2019.
,

. ,

.

- .

,
.

. ,
,
.


.

.


.

.
, , .
, 7.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

NSPM: Aprilsko istraivawe javnog mwewa

VUIEV REJTING I POLITIKE

POZICIJE REIMA UGROENI
, .
.
,
.
, ,
, - 2012. ,

- ,

,

. ,
,

.
,
,
. --
,
,
,
.

, . --
,
, ,
.
?
,
(
),



,
.
, ( ), 42,4
45, 46, 47, 48...
.
,
- 25,5 , -

Iskra 1. juni 2015.

,
.
, (, )


, .
.
, ,
() .

-,


. ,

.
, .
,
, . , -
.
,
-
,
.
, .


/

.
?
/
? .
, - .
-, , . (,
,
- , . ,
-

Vuiev rejting...

, ,
.)

,

,
.
(49,4 )
(
8,1 ), 40
.
22
(
), 63
(, )
.
,

, ( 20 ), .
,
- -.
,
(
),


.
- .
.

. 2012.

,

,

,

.
, ,
.

(
- ).

24,4 ,

.
,
, .
,

,
.

. ,
.
-
. , ,
.
,
.

,

, .
() .
,
(
, ,
, ).
,


.
-
, . 47,7

(15,3) (37
).

,
,

.



.
Iskra 1. juni 2015.

Teroristiki napad na Makedoniju i gasovod

, ,

,
,
, - . , , ,
, , ,
, . , ,

. ,
.

. ,

,
.

. , ,
.
, , .

,
.
100

.
370 .
,
.
,
38
.
.
374 ,
2014. ,
260 .
27 .
O

Iskra 1. juni 2015.

,
.

.

, , .
,
. , ,

.
,
.
,
,
,

. , ,
,
. ,
,

.


. .


.


.
' '


. .

.
' '
.
,
, , .

25

Zapad rui...
Na zgraavawe Vaingtona, Berlina i
Brisela, uestale su meusobne posete na najviem
nivou i drugi vidovi politike saradwe (koja je
kulminirala
uvoewem
prakse
povremenog
odravawa
zajednikih
sednica
vlada).
Sistematski je otpoet rad na tome da nas istorija
spaja a ne razdvaja, to se manifestovalo i kroz
odravawe sveanosti posveenih Prvom balkanskom ratu (koji je od inostranih i domaih nedobronamerniha zamiqen kao istorijski kamen
spoticawa meu Srbima i Makedoncima). Ojaana je
bezbednosna kooperacija.
Satanizacija Gruevskog
Sve reeno dovelo je do toga da je Gruevski
na Zapadu redefinisan u negativca. No, pasivno
neprijateqstvo prema wemu preraslo je u
(hiper)aktivno tek kada su se na wegove srpske
grehe nadovezali i ruski. Skopqe je uporedno sa
pribliavawem Beogradu tiho ali uporno radilo i
na jaawu spona sa Moskvom. U tom pogledu nova,
mnogo dinaminija faza otpoela je kada je postao
aktuelan plan izgradwe gasovoda Juni tok 2 ili
kako se on obino zove Turski tok.
SAD i Nemaka slomile su Sofiju - koja je
imala kqunu regionalnu ulogu u vezi sa izgradwom
Junog toka - ali Rusi su uz modifikaciju odrali
projekat junog panevropskog gasovoda tako to su
Bugarsku zamenile Turskom i pripremili teren da
je sa Srbijom poveu preko Grke i Makedonije.
Daqe bi gasovod iao starom trasom jer se
Orbanova Maarska pokazala kao mnogo ozbiqnija
zemqa od Bugarske, koja je zbog totalne korumpiranosti svoje politike elite pod pritiskom spremna
da brutalno gazi sopstvene energetsko-ekonomske
interese.
U takvim okolnostima otpoeo je, tamo gde je
delovalo da je tako neto najlake izvesti, novi
zapadni udar po trasi realizacije ruskih energetsko-geopolitikih planova. Krenulo se u akciju
ruewa nepodobnog premijera Makedonije. Radi
toga je aktivirana iz evroatlantskog ugla podobna
opozicija predvoena Zoranom Zaevim. No, s
obzirom da je poznato da je Gruevski majstor politikih igara te da ga je teko brzo sruiti na
izborima ili izazivawem od strane makedonske
opozicije nemira - aktiviran je i albanski faktor.
Minirawe gasovoda
Dugorono Zapad eli da se rei Gruevskog
i u Skopqu instalira vlast po svojoj meri.
Kratkorono najvanije mu je da onemogui izgradwu Junog toga 2. Zbog toga su podstaknuta albanska
gerilsko-teroristika komeawa. Ko e kroz
zemqu nad kojom se nadvija ratna opasnost da gradi
gasovod? Em bi radovi bili oteani, em se aqe
poruka da sagraeno u svakom trenutku moe da
bude lako razoreno bar na nekim deonicama, kad
god neko u NATO komandi poeli da prekine ruski
gasni tok.
Na unutrawopolitikom planu polazi se

24

od toga da e narod biti uplaen ratnom opasnou, to e opozicija postepeno iskoristiti za

ruewe vlasti. U prvom trenutku graani e na
nacionalnoj osnovi da se homogenizuju oko we ali
potom bi pomou zapadne i makedonske opozicione
propagande bili demoralisani i strahom udaqeni
od Gruevskog. Ciq je da svaki Makedonac utuvi sebi
u glavu da wegova drava nije u stawu ita
samostalno da uradi, odnosno da je za Makedoniju
jedini spas NATO kowica a ona se plaa bezrezervnom pokornou. Naravno krajem prolog veka
nametnuti geopolitiki principi - uz jaawe ve
Ohridskim sporazumom uspostavqenih opasnih
unutrawih (kon)federalnih postulata (kako bi
Albanci bili plaeni za svoj rad u korist interesa NATO-a) - podrazumevaju se kao neto to mora
da dobije nov zamah.
Hrabrou na agresiju
Gruevski kao ozbiqan politiar sve to
dobro shvata! Zato nije pristao da igra na tuu
muziku i tako dopusti da ne samo on ve i makedonski nacionalni interesi postepeno budu razjedeni uz pomo evroatlantsko-opozicione i NATOalbanske kiseline. Nije naseo na zamku i pristao
da vodi defanzivnu politiku. Naprotiv, odluno je
preao u ofanzivu. im su makedonske bezbednosne
strukture definisale gde i na koji nain se u
Makedoniji
aktivira
gerilsko-teroristika
mrea, po woj su energino udarili. To makar na
neko vreme moe da bude spasonosno za Makedoniju.
Zapad eli da pokae da moe u toj zemqi
da izazove rat, odnosno radi toga stvara kontrolisane vojno-politike tenzije. Meutim, dok je
ozbiqno angaovan u Ukrajini ne eli vei ratni
sukob na Balkanu. Namera mu je da po principu tiha
voda breg roni obavi svoj posao. Ali Gruevski je
ozbiqno digao ulog i poremetio takav koncept.
Poslao je poruku: ako hoete kontrolisane sukobe
imaete pravi rat ali neu mirno ii ka taki kada
ete lako moi da izvrite egzekuciju!
Lino verujem da je Zapad shvatio poruku pa
e se privremeno povui. To se vidi ve iz toga to
su pre par dana zapadni zvaninici izbegavali da
podre legalnu makedonsku vladu u borbi protiv
terorizma a sada joj najednom ak i NATO odaje
priznawe za uspeno izvedenu akciju. Albanci e
na neko vreme biti vraeni u ratno skladite a
akcenat e biti stavqen na makedonsku opoziciju i
wene jurie na vlast kao bi je za raun Zapada a u
svoju lino-partijsku korist sruila!
I tako e stvari stajati na Balkanu dok
konano tu ne preovlada svest da nam nema spasa
dok se ne okrenemo sebi umesto da u domenu spoqne
ili unutrawe politike kalkuliemo sa opakim
darovima koje nam nose brutalni evroatlantski
imperijalisti. Dobar korak u tom pravcu je blagovremena i iskrena podrka koju je u trenutku kada je
mogao da izbije ozbiqan rat, suprotno voqi zapada,
oficijelni Beograd pruio Skopqu!
Peat, 20.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

Dragomir Anelkovi

Iskra 1. juni 2015.

, . , . , ,
.
(, ,

)
, . , , .
,
,
.
.
,

, ,
. , ,

.
,
,
.
. ,
,
, .
--
, , .
. (1)
- . (2)
, , ,

, ,
.
, ,
.
NSPM, 10.5.2015.

, 10-22. 2015. , ,
( ), : 1200
(Izbor najvanijih tabela napravila - Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

Da li, prema vaem miqewu,danas

ivite boqe ili gore nego pre dve godine?

8.6 %
49.4 %
39.6 %
2.4%
100.0%

22.0 %
32.4 %
37.1 %
8.5 %
100.0 %

41.1 %
39.4 %
19.5 %
100.0 %

8.4 %
80.6 %
11.0 %
100.0 %

61.1 %
18.4 %
20.5 %
100.0 %

: , ?


e
/

13.6 %
29.4 %
46.5 %
10.5 %
100.0 %

,
?

15.6 %

71.1 %
e / 13.3 %
Ukupno
100.0%

Vuiev rejting...

Da
Ne
ne znam

19.9%
65.7%
14.4%
100.0%

/
U

12.4%
78.7%
8.9%
100.0%

34.3 %
46.2 %
19.5 %
100.0%

22.0 %
63.0 %
15.0 %
100.0 %

, ?

60.6 %
28.8 %
10.6
%
100.0 %

, ,
boqa ( 2012.)

32.1 %
34.2 %
24.7 %
9.0 %
100.0 %

,
?

10

,

,
/

55.7%
19.7%
18.8%
5.8%
100.0%

,
?
,
/
,
/

55.7%
19.7%
18.8%
5.8%
100.0%

Da
Ne
ne znam/nemam stav
Ukupno

40.7%
38.8%
20.5%
100.0%

?



/

21.1%
26.5%
45.5%
6.9%
100.0%

() ,
? ( )

42.4%

12.5%

10.7%

6.1%

4.8%

4.2%

3.6%

2.4%

2.4%

2.1%

2.1%

1.7%
` `
ostali 5.0%
Ukuno 100%

Zapad rui Makedoniju jer se okrenula

politici nacionalnog interesa
Kako je sveto pismo nametnuto Makedoniji
protivno wenim interesima a Gruevski
za Zapad postao balkanski mrawak.
Balkan balkanskim narodima - to je moto
velikog srpskog dravnika i diplomate Milovana
Milovanovia. Kada su se wegovim naelom
rukovodile balkanske drave, zajednikim snagama postizale su velike uspehe. To nije bilo niti je
sada po voqi zapadnih duebrinika, koji toliko
govore o potrebi regionalne saradwe, meunacionalne tolerancije, humanosti.
Robijako pomirewe
Sa Zapada nam uporno poruuju da su EU i
NATO kquni faktori pomirewa balkanskih naroda. Od nas evrotlantski centri moi ne oekuju
ono to je osnov svakog odrivog pomirewa, a to je
autentian dijalog. Drugim reima da sami postepeno, na bazi istinskih kompromisa, zacequjemo
rane i prevazilazimo probleme. Ne. Od nas se
trai da slepo prihvatamo reewa koja nam se
nude sa strane, a da meusobno saraujemo kao da
smo marionete u lutkarskom pozoritu. U toj
podeli uloga i kontrolisani pa i sa strane
izreirani ekstremizam i drugi vidovi ispoqavawa onoga to se tretira kao balkansko
divqatvo, imaju svoje mesto - pruaju opravdawe za protektorat.
Zapadu koji sada toliko pria o miru i
saradwi zapravo trebaju dubinski podeqeni
balkanski narodi, kako bi ih on navodno mirio i
dominirao po principu zavadi pa vladaj. S druge
strane wihovu istinsku saradwu - tagod izvetaeno priao - doivqava kao problem za sebe.
Jer usvajawe ideje Balkan balkanskim narodima
- makar od strane duhovno srodnih tu
preovlaujuih pravoslavnih nacija ako ne i svih
Balkanaca - oteava stranu dominaciju. To je,
razume se, nona mora imperijalnih sila koje neki
region doivqavaju kao svoj atar.
Principi razdora
Da bi se u eri izgradwe evroatlantskog tzv.
novog svetskog poretka spreio takav scenario,
tek priznatoj makedonskoj dravi izvezeni su
ranih 90-ih godina tri nosea geopolitika principa: 1) osnovni ciqevi makedonske spoqne politike moraju da budu EU i NATO integracije; 2)
kquni partner za Skopqe je Vaington a bitno je
da regionalni strateki partneri budu van
pravoslavnog civilizacijskog kruga; 3) Makedonija
mora da odrava distancu u odnosu na susedne
pravoslavne zemqe odnosno ni sa jednom od wih ne
sme da uspostavi formalne ili neformalne
specijalne veze.
Da se razumemo, zapadu ne treba na aktivan

Iskra 1. juni 2015.

Iskra 1. juni 2015.

nain konstantno ispoqeno neprijateqstvo na

Balkanu, pa otuda i nije eleo da od Makedonije
pravi jabuku razdora, ali mu trebaju barijere
meu tamowim narodima kako bi oni saraivali
(ili se po potrebi svaali) pod wegovim
patronataom. Otuda je zamiqeno da Makedonija
funkcionie kao neka vrsta putne rampe koju
kontroliu stranci. I tako je u osnovi bilo preko
petnaest godina. Izvesna iskakawa, kao to je u
jednom periodu bilo znaajnije pribliavawe
Bugarskoj, nisu znaajnije remetila makedonsku
geopolitiku arhitekturu.
Berlinu i Vaingtonu milije je da politiki i ekonomski regionalni primat nad
Makedonijom preuzme Turska a kulturno-obrazovno-medijski Hrvatska (kako se na osnovu
decenijskog jugoslovenskog naslea, koje se nije
moglo izbrisati, ne bi tamo jae pozicionirala
Srbija). No, donekle se tolerisao - iako je i on
ograniavan -bugarski prodor, odnosno bugarska
skretawa nekadaweg makedonskog lidera Q.
Georgievskog. Najvanije je ipak bilo to vie
odvojiti Makedoniju od zapadu veno sumwivog, a
krajem 20. veka pogotovo stigmatizovanog, srpskog
faktora.
Put saradwe
Izlazak iz okupacione geopolitike
matrice nametnut Makedoniji, kquni je inilac
agresije - koja sada prerasta iz mirnodopske u
ratnu - sa kojom se ona danas suoava. U Skopqu je
2006. na vlast doao Nikola Gruevski. On je poveo
energinu politiku - bez obzira na izvesna antika preterivawa - za Makedoniju korisne identitetsko-dravne konsolidacije.
Ona je u pojedinim svojim segmentima
nailazila na podsmehe kako u regionu tako i na
Zapadu, odnosno tamowi mondijalistiki protivnici svega nacionalnog posmatrali su je sa
prezirom. Ipak, tolerisana je kao faktor jaawa
noseih stubova, kako se mislilo, makedonske barijere u srcu pravoslavnog Balkana. Ono to bi
nailo na osudu u veim wegovim drava jer bi
bilo doivqeno kao pretwa postmoderno-okupacionom sistemu, u maloj Makedoniji je, u svetlu
geopolitike uloge koja joj je dodeqena, smatrano
prihvatqivim (iako ne poeqnim na intenzivan
nain kako se odvijalo).
Meutim, kada je iz domena unutrawe
politike Gruevski preao u domen spoqne i tako
naruio navedene geopolitike parametre stvari su se iz korena promenile. Postao je opasan
za Zapad. Skopqe je posledwih godina poelo da
se, na temequ zajednikih interesa, sve ozbiqnije
pribliava Beogradu (koji za razliku od ostalih
suseda ni na koji nain ne ugroava teritorijalnu
celovitost niti identitet makedonske drave i
naroda).....

23

Anglo-ameriki bankari...


(, , ,
.).
,

BIS,
. ,
, ,
. ,
378
.
BIS
.


2012. .
1939.
. , ,

- 48
.

. ,
.
BIS,
.

(
) BIS,
.
:
, .
, 1939.
, , .
, 1939. ,

,
440

(
).

,
.
,
-

22

, (,

).
, ,
.

,
,

BIS, .
1944.
(),
,
BIS
.
,

BIS (

). ,
.
BIS
.

.
(1877-1970.).
, - .
1945.
,
1. 1946.
.
,
1945.
. , ,
,
,
Schacht GmbH .
,
, - .

, .
Fakti, 9.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

NEGATIVNA ULOGA IZDAVATVA I

MOGUE PROTIV-MERE
k,
e ,

, ,

,
.

. ,
, ,
,
. ,
, ,
,
,
, . , ,
, .
, ,
. ,
,
, ,
.
,
,
,
.
,
.
, ,
, .

; , ,
, , .

. , , ,
( )


. ,
,
, ,
.

Iskra 1. juni 2015.

, ,
, .

,
,
,
.

,
. ,
, ,
, .

,
, 2000.
,
. , 15 ,
.

,
. , ,
.
:
! :
, . ,

. ,
, , ,
,

,
.

,
.
.
( )
, .
,
, (
: ,
,

.
, ,
. , ,
, ,
. ,

11

Negativna uloga...

. (.
).

.
,
. ,
, , , .
-
, ,
, . ,
:

a ?!
, , - ?! ,
...
,
,
.

;
, ,
.
, ,
, ,
, .
,

( . ,
). , ,
. ( ) !

,

. :
,

, .
, ,
, ,
,
.

; . .

;

.
, ,

12

( ), .
, , ,
,
.
,
.

.
. , ,
.
. ,
(: : , ? :
. : , .),
, , ,


...

,
. ,
,

, ,
,
. ,

Drugom . A


, , , ,
, ,
,
, . , ,
, ,
.
'''' .

, ,
,
.

. , .

, ,
, , .
, , .
(:
), ,
, , , ...

,
.
Iskra 1. juni 2015.

.

. ,
.



.

1931. .


. ,


.
. ,
.
,
. 1937.
,
1939. 33
( 1929-1933. - 19 ).
1939. ,
.
: 1939.
.
.
.

.

. 1939. ,
,
.


(BIS).

,

,
, . BIS
,
,
,
1930.
.
BIS

Iskra 1. juni 2015.

,
,
, (
.
) .
BIS,
, ,
, , , ,
. , BIS,
. BIS
First National Bank of New York,
J.P. Morgan and Company First National Bank
of Chicago -
. BIS
. 1931-1932.
19
.
BIS
. 1933. .
, .

-
.
BIS
. BIS
,
.
BIS

. BIS
,
.
,

BIS
, , , ,
. ,
, ,

.
BIS

. 1938. , ,

BIS.
- 48
.
. ,

21

Anglo-ameriki bankari...
,
, 1929. ,

40
.
1929.
, .
1930-

. -
- 1930. (Bank for International
Settlements, - BIS)
(). BIS -. , BIS -
.

1930- . .
-
Standard Oil
().

FarbenindustrieAG
Morgan Group.
30
Focke Wulf ITT.

AEG, Siemens,
Osram,
General Electric.
ITT, General Electric
.
, 100 Volkswagen
Ford.


-
,
, , , -,
( 278 ).
,
- Deutsche

20

Bank, Dresdner Bank, Donat Bank .

30. 1933.
.
.
.
1930.

.

, .
. 1932.
, .
.
1932. 17

.

4.
1933.
.
-, - - .

. , ,


,

.
1933. .
.
.

.
.
. .
:


.

1932. ,

.

, .
Iskra 1. juni 2015.

( ),
. ,
,
, ,
. ;
, a .

,

, ,
.

, , ,
,
. ?
.
, -,
a , . e e e , .
.
, ( ). , ,
, , ( ,
), a .

, .

, , , o,
, . ,
.
,
.
,
, ; ,
.

,
, .
, ,
. . a

,
, , . :
-
,
. ,
,
. , ,
. a
, ,

Iskra 1. juni 2015.

,
. ,
, ,

, ,
.
,
, .
,
,
, :
, .
.

.
, .

. 85,
,
,
.

, , ,

. ,
, . -
, . ,
,
, ,
,
,
.
; ,
,
,
. , , ,
, .


. ,
.
,

.
,
- ,

.
;
a
.
.

, , ? ,
, . ,
,
. ,
. , ,

13

Negativna uloga...

o je o, o
,
. ,
. a,
, .
,
.

, , .
. ,

.
, ,
. ,
,
,
,
.
.
, .

,
, ,
,

-. ,

. ,
,
,

.

.
.
,
, , ,
. , , -,
.
( 2015) ,
, , , .

:

. a
...

14

Akciona grupa za promenu politikog sitema: da li mewati Ustav

i zvati EU?
Akciona grupa za reformu politikog sistema srpskog parlamenta odrala je jue prvi sastanak na kome je ovlastila svog predsednika
Zorana Babia da do sledeeg susreta napravi
predlog programa rada. Babi veruje da e se do
prvih reewa doi vrlo brzo, mada je veina
istakla da je za donoewe mnogih zakona potrebna promena Ustava.
U radu Akcione grupe uestvuju predstavnici svih poslanikih grupa i da sastanci ovog tela
budu otvoreni za javnost.
U uvodnim napomenama Zoran Babi je rekao
da bi voleo da svi amputiraju politike sujete i
da tragaju za takama spajawa. On je istakao da ovo
nije tim za promenu Ustava, ve za promenu politikog sistema i pozvao sve da na ist sto stave
svoje predloge i o svima e se razgovarati. Prema
wegovim reima, potrebno je kroz dijalog doi do
najboqih reewa i do to ireg konsenzusa, pa je
predloio da u rad budu ukqueni predstavnici
vanparlamentarnih stranaka, SANU, struni qudi,
nevladin sektor, kao i meunarodne institucije.
Babi je kazao: Srbija se nalazi na jasnom evropskom putu, to je taka spajawa naih politika.
Nama Ustav nee pisati stranci, piu ga i
potvruju graani, ali elimo da ujemo tua
iskustva i reewa.
Janko Veselinovi (SDS) rekao je da SDS
nee uestvovati u radu ukoliko ovo bude dimna
zavesa za odvlaewe pawe od pada standarda
graana i drugih vanih pitawa. On je, takoe,
rekao i da se politiki sistem ne moe mewati
bez promene Ustava. Veselinovi je rekao da nije
za to da u radu uestvuje zvanini predstavnik EU,
jer bi on mogao davati sugestije koje nisu u naem
interesu, to bi bio ozbiqan problem. Babi mu je
odgovorio: Mi u EU ne razgovaramo sa nezavisnim
ekspertima, ve sa zvaninicima EU, pa bi trebalo
da to bude wihov zvanini predstavnik. Ja u EU
vidim partnera, a mi nismo zemqa u kojoj e neko
samo podii ruku za neto to joj neko kae.
Najavqujui pun doprinos PUPS-a, Momo
olakovi je kazao da u rad treba ukquiti one
qude, partije i NVO koji mogu da daju doprinos.
Miroslav Markievi (NS) predloio je da
se, pored svih pomenutih, pozovu i predstavnici
tradicionalnih verskih zajednica i odmah izneo
predlog da se promene izborni zakoni tako to bi
se uveo veinski izborni sistem na svim nivoima i
to bi graani direktno birali gradonaelnike.
On je dodao i da NS trai da se, ako se mewa
Ustav, onda i da se graani izjasne da li su za
republiku, ili za monarhiju.
Podsetivi da je LSV bio protiv sadaweg
Ustava, Bojan Kostre je kazao da je za ovu stranku
najvaniji poloaj Vojvodine.
Balint Pastor (SVM) Kandidujem promenu
Ustava, zato to se nijedna tema ne moe reiti
bez promene Ustava. I za promenu broja poslanika,
ali i za promenu izbornog sistema potrebna je
promena Ustava. (Politika, 20.5.2015; podvukla M. ekerevac;
Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

A-

Ko stvarno vlada svetom?

. ,

40
.
: 1929.

,

1930.
.


- .
1932.
, .
. 1932.
- 17



. 1937. .

. 1939.
, ,

,
.

, -
. ,

,
.
.

,

.Iskra 1. juni 2015.

,

()
,

.

-
,
( ),
( ).


,

.
(1871-1950.)

.


.
,
.
.
.
.

. ,
.
,
- , (

)



.
1924. 1929. ,

2,5 , - 1,5 . .

19

Preutkivawe albanizacije...

.
.


,
.


,
. ?
?

,
.
2010.
11.000
.
2010.

- -



.

11.000 ,

2015.
.

,
60.000
. ,

,
.
.
.
300 . ,
.

,

? ,


,
.
?

?
Srbija

18

Zle posledice... (sa str. 16)

,
? , .
,
,
? , ?
,
,
,

. ,
,
,

.
,
.

,
, ,

.
,
,
,
.

,

.

.
, , ,
. ;
,
.

. , .
,
.
.
Srbija

Vawa Dimitrijevi

Iskra 1. juni 2015.

.

,
.

.
, o .
,


, ,
.


,
( )
, , ,
.
, ,
. ,
,

, (
) .

, ,
.
,
,

. !
.
80-
.

.
, ?
.
,
, Iskra 1. juni 2015.

,

.
. .
,
.
,
.

, ,
.
,
,

, ,
, :
.
, ,

, ,
. : ,
,
. ,
, .
,
: ,
.
, ,
, .
,
, ,
, ,

,
. ?

.

.

.

15

Zle posledice...
, .


,


.
.
.

,

.
,
. ,
.
: ,
.
? ,
.
.
, ,
.
,
, ,

.

. ,
,
. , , ,
,



, , ,
, ,
.
, , ,
, , .
, ,
.
,

16

,
.
,
.
,
,
. ,
.
,
.
.

.
,
, . ,
(
),
, .

,
.

.


.

,
.
,
( - ) . ,
, .

, .
,
. ,

.
,


.
, ,

,
(Kraj na str. 18/2)

Iskra 1. juni 2015.

,

-

,
,
- .

.
, ,
,
. . ,
,


.

, (
). ,
, .

,
;
. ,
.
, .

, ,
.

.

,
.
- ,
,
.
,
. ,
. , 16.500

Iskra 1. juni 2015.

. (
2011. ,

, , )

.


.


, .

,
,
,
.

.
, ,
, , .
, ,
.
,
, .
. ,
.

.

,
.
,
.
.
,

. ,
- -
.

. ,
.
.
-

17

Zle posledice...
, .


,


.
.
.

,

.
,
. ,
.
: ,
.
? ,
.
.
, ,
.
,
, ,

.

. ,
,
. , , ,
,



, , ,
, ,
.
, , ,
, , .
, ,
.
,

16

,
.
,
.
,
,
. ,
.
,
.
.

.
,
, . ,
(
),
, .

,
.

.


.

,
.
,
( - ) . ,
, .

, .
,
. ,

.
,


.
, ,

,
(Kraj na str. 18/2)

Iskra 1. juni 2015.

,

-

,
,
- .

.
, ,
,
. . ,
,


.

, (
). ,
, .

,
;
. ,
.
, .

, ,
.

.

,
.
- ,
,
.
,
. ,
. , 16.500

Iskra 1. juni 2015.

. (
2011. ,

, , )

.


.


, .

,
,
,
.

.
, ,
, , .
, ,
.
,
, .
. ,
.

.

,
.
,
.
.
,

. ,
- -
.

. ,
.
.
-

17

Preutkivawe albanizacije...

.
.


,
.


,
. ?
?

,
.
2010.
11.000
.
2010.

- -



.

11.000 ,

2015.
.

,
60.000
. ,

,
.
.
.
300 . ,
.

,

? ,


,
.
?

?
Srbija

18

Zle posledice... (sa str. 16)

,
? , .
,
,
? , ?
,
,
,

. ,
,
,

.
,
.

,
, ,

.
,
,
,
.

,

.

.
, , ,
. ;
,
.

. , .
,
.
.
Srbija

Vawa Dimitrijevi

Iskra 1. juni 2015.

.

,
.

.
, o .
,


, ,
.


,
( )
, , ,
.
, ,
. ,
,

, (
) .

, ,
.
,
,

. !
.
80-
.

.
, ?
.
,
, Iskra 1. juni 2015.

,

.
. .
,
.
,
.

, ,
.
,
,

, ,
, :
.
, ,

, ,
. : ,
,
. ,
, .
,
: ,
.
, ,
, .
,
, ,
, ,

,
. ?

.

.

.

15

Negativna uloga...

o je o, o
,
. ,
. a,
, .
,
.

, , .
. ,

.
, ,
. ,
,
,
,
.
.
, .

,
, ,
,

-. ,

. ,
,
,

.

.
.
,
, , ,
. , , -,
.
( 2015) ,
, , , .

:

. a
...

14

Akciona grupa za promenu politikog sitema: da li mewati Ustav

i zvati EU?
Akciona grupa za reformu politikog sistema srpskog parlamenta odrala je jue prvi sastanak na kome je ovlastila svog predsednika
Zorana Babia da do sledeeg susreta napravi
predlog programa rada. Babi veruje da e se do
prvih reewa doi vrlo brzo, mada je veina
istakla da je za donoewe mnogih zakona potrebna promena Ustava.
U radu Akcione grupe uestvuju predstavnici svih poslanikih grupa i da sastanci ovog tela
budu otvoreni za javnost.
U uvodnim napomenama Zoran Babi je rekao
da bi voleo da svi amputiraju politike sujete i
da tragaju za takama spajawa. On je istakao da ovo
nije tim za promenu Ustava, ve za promenu politikog sistema i pozvao sve da na ist sto stave
svoje predloge i o svima e se razgovarati. Prema
wegovim reima, potrebno je kroz dijalog doi do
najboqih reewa i do to ireg konsenzusa, pa je
predloio da u rad budu ukqueni predstavnici
vanparlamentarnih stranaka, SANU, struni qudi,
nevladin sektor, kao i meunarodne institucije.
Babi je kazao: Srbija se nalazi na jasnom evropskom putu, to je taka spajawa naih politika.
Nama Ustav nee pisati stranci, piu ga i
potvruju graani, ali elimo da ujemo tua
iskustva i reewa.
Janko Veselinovi (SDS) rekao je da SDS
nee uestvovati u radu ukoliko ovo bude dimna
zavesa za odvlaewe pawe od pada standarda
graana i drugih vanih pitawa. On je, takoe,
rekao i da se politiki sistem ne moe mewati
bez promene Ustava. Veselinovi je rekao da nije
za to da u radu uestvuje zvanini predstavnik EU,
jer bi on mogao davati sugestije koje nisu u naem
interesu, to bi bio ozbiqan problem. Babi mu je
odgovorio: Mi u EU ne razgovaramo sa nezavisnim
ekspertima, ve sa zvaninicima EU, pa bi trebalo
da to bude wihov zvanini predstavnik. Ja u EU
vidim partnera, a mi nismo zemqa u kojoj e neko
samo podii ruku za neto to joj neko kae.
Najavqujui pun doprinos PUPS-a, Momo
olakovi je kazao da u rad treba ukquiti one
qude, partije i NVO koji mogu da daju doprinos.
Miroslav Markievi (NS) predloio je da
se, pored svih pomenutih, pozovu i predstavnici
tradicionalnih verskih zajednica i odmah izneo
predlog da se promene izborni zakoni tako to bi
se uveo veinski izborni sistem na svim nivoima i
to bi graani direktno birali gradonaelnike.
On je dodao i da NS trai da se, ako se mewa
Ustav, onda i da se graani izjasne da li su za
republiku, ili za monarhiju.
Podsetivi da je LSV bio protiv sadaweg
Ustava, Bojan Kostre je kazao da je za ovu stranku
najvaniji poloaj Vojvodine.
Balint Pastor (SVM) Kandidujem promenu
Ustava, zato to se nijedna tema ne moe reiti
bez promene Ustava. I za promenu broja poslanika,
ali i za promenu izbornog sistema potrebna je
promena Ustava. (Politika, 20.5.2015; podvukla M. ekerevac;
Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

A-

Ko stvarno vlada svetom?

. ,

40
.
: 1929.

,

1930.
.


- .
1932.
, .
. 1932.
- 17



. 1937. .

. 1939.
, ,

,
.

, -
. ,

,
.
.

,

.Iskra 1. juni 2015.

,

()
,

.

-
,
( ),
( ).


,

.
(1871-1950.)

.


.
,
.
.
.
.

. ,
.
,
- , (

)



.
1924. 1929. ,

2,5 , - 1,5 . .

19

Anglo-ameriki bankari...
,
, 1929. ,

40
.
1929.
, .
1930-

. -
- 1930. (Bank for International
Settlements, - BIS)
(). BIS -. , BIS -
.

1930- . .
-
Standard Oil
().

FarbenindustrieAG
Morgan Group.
30
Focke Wulf ITT.

AEG, Siemens,
Osram,
General Electric.
ITT, General Electric
.
, 100 Volkswagen
Ford.


-
,
, , , -,
( 278 ).
,
- Deutsche

20

Bank, Dresdner Bank, Donat Bank .

30. 1933.
.
.
.
1930.

.

, .
. 1932.
, .
.
1932. 17

.

4.
1933.
.
-, - - .

. , ,


,

.
1933. .
.
.

.
.
. .
:


.

1932. ,

.

, .
Iskra 1. juni 2015.

( ),
. ,
,
, ,
. ;
, a .

,

, ,
.

, , ,
,
. ?
.
, -,
a , . e e e , .
.
, ( ). , ,
, , ( ,
), a .

, .

, , , o,
, . ,
.
,
.
,
, ; ,
.

,
, .
, ,
. . a

,
, , . :
-
,
. ,
,
. , ,
. a
, ,

Iskra 1. juni 2015.

,
. ,
, ,

, ,
.
,
, .
,
,
, :
, .
.

.
, .

. 85,
,
,
.

, , ,

. ,
, . -
, . ,
,
, ,
,
,
.
; ,
,
,
. , , ,
, .


. ,
.
,

.
,
- ,

.
;
a
.
.

, , ? ,
, . ,
,
. ,
. , ,

13

Negativna uloga...

. (.
).

.
,
. ,
, , , .
-
, ,
, . ,
:

a ?!
, , - ?! ,
...
,
,
.

;
, ,
.
, ,
, ,
, .
,

( . ,
). , ,
. ( ) !

,

. :
,

, .
, ,
, ,
,
.

; . .

;

.
, ,

12

( ), .
, , ,
,
.
,
.

.
. , ,
.
. ,
(: : , ? :
. : , .),
, , ,


...

,
. ,
,

, ,
,
. ,

Drugom . A


, , , ,
, ,
,
, . , ,
, ,
.
'''' .

, ,
,
.

. , .

, ,
, , .
, , .
(:
), ,
, , , ...

,
.
Iskra 1. juni 2015.

.

. ,
.



.

1931. .


. ,


.
. ,
.
,
. 1937.
,
1939. 33
( 1929-1933. - 19 ).
1939. ,
.
: 1939.
.
.
.

.

. 1939. ,
,
.


(BIS).

,

,
, . BIS
,
,
,
1930.
.
BIS

Iskra 1. juni 2015.

,
,
, (
.
) .
BIS,
, ,
, , , ,
. , BIS,
. BIS
First National Bank of New York,
J.P. Morgan and Company First National Bank
of Chicago -
. BIS
. 1931-1932.
19
.
BIS
. 1933. .
, .

-
.
BIS
. BIS
,
.
BIS

. BIS
,
.
,

BIS
, , , ,
. ,
, ,

.
BIS

. 1938. , ,

BIS.
- 48
.
. ,

21

Anglo-ameriki bankari...


(, , ,
.).
,

BIS,
. ,
, ,
. ,
378
.
BIS
.


2012. .
1939.
. , ,

- 48
.

. ,
.
BIS,
.

(
) BIS,
.
:
, .
, 1939.
, , .
, 1939. ,

,
440

(
).

,
.
,
-

22

, (,

).
, ,
.

,
,

BIS, .
1944.
(),
,
BIS
.
,

BIS (

). ,
.
BIS
.

.
(1877-1970.).
, - .
1945.
,
1. 1946.
.
,
1945.
. , ,
,
,
Schacht GmbH .
,
, - .

, .
Fakti, 9.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

NEGATIVNA ULOGA IZDAVATVA I

MOGUE PROTIV-MERE
k,
e ,

, ,

,
.

. ,
, ,
,
. ,
, ,
,
,
, . , ,
, .
, ,
. ,
,
, ,
.
,
,
,
.
,
.
, ,
, .

; , ,
, , .

. , , ,
( )


. ,
,
, ,
.

Iskra 1. juni 2015.

, ,
, .

,
,
,
.

,
. ,
, ,
, .

,
, 2000.
,
. , 15 ,
.

,
. , ,
.
:
! :
, . ,

. ,
, , ,
,

,
.

,
.
.
( )
, .
,
, (
: ,
,

.
, ,
. , ,
, ,
. ,

11

Vuiev rejting...

Da
Ne
ne znam

19.9%
65.7%
14.4%
100.0%

/
U

12.4%
78.7%
8.9%
100.0%

34.3 %
46.2 %
19.5 %
100.0%

22.0 %
63.0 %
15.0 %
100.0 %

, ?

60.6 %
28.8 %
10.6
%
100.0 %

, ,
boqa ( 2012.)

32.1 %
34.2 %
24.7 %
9.0 %
100.0 %

,
?

10

,

,
/

55.7%
19.7%
18.8%
5.8%
100.0%

,
?
,
/
,
/

55.7%
19.7%
18.8%
5.8%
100.0%

Da
Ne
ne znam/nemam stav
Ukupno

40.7%
38.8%
20.5%
100.0%

?



/

21.1%
26.5%
45.5%
6.9%
100.0%

() ,
? ( )

42.4%

12.5%

10.7%

6.1%

4.8%

4.2%

3.6%

2.4%

2.4%

2.1%

2.1%

1.7%
` `
ostali 5.0%
Ukuno 100%

Zapad rui Makedoniju jer se okrenula

politici nacionalnog interesa
Kako je sveto pismo nametnuto Makedoniji
protivno wenim interesima a Gruevski
za Zapad postao balkanski mrawak.
Balkan balkanskim narodima - to je moto
velikog srpskog dravnika i diplomate Milovana
Milovanovia. Kada su se wegovim naelom
rukovodile balkanske drave, zajednikim snagama postizale su velike uspehe. To nije bilo niti je
sada po voqi zapadnih duebrinika, koji toliko
govore o potrebi regionalne saradwe, meunacionalne tolerancije, humanosti.
Robijako pomirewe
Sa Zapada nam uporno poruuju da su EU i
NATO kquni faktori pomirewa balkanskih naroda. Od nas evrotlantski centri moi ne oekuju
ono to je osnov svakog odrivog pomirewa, a to je
autentian dijalog. Drugim reima da sami postepeno, na bazi istinskih kompromisa, zacequjemo
rane i prevazilazimo probleme. Ne. Od nas se
trai da slepo prihvatamo reewa koja nam se
nude sa strane, a da meusobno saraujemo kao da
smo marionete u lutkarskom pozoritu. U toj
podeli uloga i kontrolisani pa i sa strane
izreirani ekstremizam i drugi vidovi ispoqavawa onoga to se tretira kao balkansko
divqatvo, imaju svoje mesto - pruaju opravdawe za protektorat.
Zapadu koji sada toliko pria o miru i
saradwi zapravo trebaju dubinski podeqeni
balkanski narodi, kako bi ih on navodno mirio i
dominirao po principu zavadi pa vladaj. S druge
strane wihovu istinsku saradwu - tagod izvetaeno priao - doivqava kao problem za sebe.
Jer usvajawe ideje Balkan balkanskim narodima
- makar od strane duhovno srodnih tu
preovlaujuih pravoslavnih nacija ako ne i svih
Balkanaca - oteava stranu dominaciju. To je,
razume se, nona mora imperijalnih sila koje neki
region doivqavaju kao svoj atar.
Principi razdora
Da bi se u eri izgradwe evroatlantskog tzv.
novog svetskog poretka spreio takav scenario,
tek priznatoj makedonskoj dravi izvezeni su
ranih 90-ih godina tri nosea geopolitika principa: 1) osnovni ciqevi makedonske spoqne politike moraju da budu EU i NATO integracije; 2)
kquni partner za Skopqe je Vaington a bitno je
da regionalni strateki partneri budu van
pravoslavnog civilizacijskog kruga; 3) Makedonija
mora da odrava distancu u odnosu na susedne
pravoslavne zemqe odnosno ni sa jednom od wih ne
sme da uspostavi formalne ili neformalne
specijalne veze.
Da se razumemo, zapadu ne treba na aktivan

Iskra 1. juni 2015.

Iskra 1. juni 2015.

nain konstantno ispoqeno neprijateqstvo na

Balkanu, pa otuda i nije eleo da od Makedonije
pravi jabuku razdora, ali mu trebaju barijere
meu tamowim narodima kako bi oni saraivali
(ili se po potrebi svaali) pod wegovim
patronataom. Otuda je zamiqeno da Makedonija
funkcionie kao neka vrsta putne rampe koju
kontroliu stranci. I tako je u osnovi bilo preko
petnaest godina. Izvesna iskakawa, kao to je u
jednom periodu bilo znaajnije pribliavawe
Bugarskoj, nisu znaajnije remetila makedonsku
geopolitiku arhitekturu.
Berlinu i Vaingtonu milije je da politiki i ekonomski regionalni primat nad
Makedonijom preuzme Turska a kulturno-obrazovno-medijski Hrvatska (kako se na osnovu
decenijskog jugoslovenskog naslea, koje se nije
moglo izbrisati, ne bi tamo jae pozicionirala
Srbija). No, donekle se tolerisao - iako je i on
ograniavan -bugarski prodor, odnosno bugarska
skretawa nekadaweg makedonskog lidera Q.
Georgievskog. Najvanije je ipak bilo to vie
odvojiti Makedoniju od zapadu veno sumwivog, a
krajem 20. veka pogotovo stigmatizovanog, srpskog
faktora.
Put saradwe
Izlazak iz okupacione geopolitike
matrice nametnut Makedoniji, kquni je inilac
agresije - koja sada prerasta iz mirnodopske u
ratnu - sa kojom se ona danas suoava. U Skopqu je
2006. na vlast doao Nikola Gruevski. On je poveo
energinu politiku - bez obzira na izvesna antika preterivawa - za Makedoniju korisne identitetsko-dravne konsolidacije.
Ona je u pojedinim svojim segmentima
nailazila na podsmehe kako u regionu tako i na
Zapadu, odnosno tamowi mondijalistiki protivnici svega nacionalnog posmatrali su je sa
prezirom. Ipak, tolerisana je kao faktor jaawa
noseih stubova, kako se mislilo, makedonske barijere u srcu pravoslavnog Balkana. Ono to bi
nailo na osudu u veim wegovim drava jer bi
bilo doivqeno kao pretwa postmoderno-okupacionom sistemu, u maloj Makedoniji je, u svetlu
geopolitike uloge koja joj je dodeqena, smatrano
prihvatqivim (iako ne poeqnim na intenzivan
nain kako se odvijalo).
Meutim, kada je iz domena unutrawe
politike Gruevski preao u domen spoqne i tako
naruio navedene geopolitike parametre stvari su se iz korena promenile. Postao je opasan
za Zapad. Skopqe je posledwih godina poelo da
se, na temequ zajednikih interesa, sve ozbiqnije
pribliava Beogradu (koji za razliku od ostalih
suseda ni na koji nain ne ugroava teritorijalnu
celovitost niti identitet makedonske drave i
naroda).....

23

Zapad rui...
Na zgraavawe Vaingtona, Berlina i
Brisela, uestale su meusobne posete na najviem
nivou i drugi vidovi politike saradwe (koja je
kulminirala
uvoewem
prakse
povremenog
odravawa
zajednikih
sednica
vlada).
Sistematski je otpoet rad na tome da nas istorija
spaja a ne razdvaja, to se manifestovalo i kroz
odravawe sveanosti posveenih Prvom balkanskom ratu (koji je od inostranih i domaih nedobronamerniha zamiqen kao istorijski kamen
spoticawa meu Srbima i Makedoncima). Ojaana je
bezbednosna kooperacija.
Satanizacija Gruevskog
Sve reeno dovelo je do toga da je Gruevski
na Zapadu redefinisan u negativca. No, pasivno
neprijateqstvo prema wemu preraslo je u
(hiper)aktivno tek kada su se na wegove srpske
grehe nadovezali i ruski. Skopqe je uporedno sa
pribliavawem Beogradu tiho ali uporno radilo i
na jaawu spona sa Moskvom. U tom pogledu nova,
mnogo dinaminija faza otpoela je kada je postao
aktuelan plan izgradwe gasovoda Juni tok 2 ili
kako se on obino zove Turski tok.
SAD i Nemaka slomile su Sofiju - koja je
imala kqunu regionalnu ulogu u vezi sa izgradwom
Junog toka - ali Rusi su uz modifikaciju odrali
projekat junog panevropskog gasovoda tako to su
Bugarsku zamenile Turskom i pripremili teren da
je sa Srbijom poveu preko Grke i Makedonije.
Daqe bi gasovod iao starom trasom jer se
Orbanova Maarska pokazala kao mnogo ozbiqnija
zemqa od Bugarske, koja je zbog totalne korumpiranosti svoje politike elite pod pritiskom spremna
da brutalno gazi sopstvene energetsko-ekonomske
interese.
U takvim okolnostima otpoeo je, tamo gde je
delovalo da je tako neto najlake izvesti, novi
zapadni udar po trasi realizacije ruskih energetsko-geopolitikih planova. Krenulo se u akciju
ruewa nepodobnog premijera Makedonije. Radi
toga je aktivirana iz evroatlantskog ugla podobna
opozicija predvoena Zoranom Zaevim. No, s
obzirom da je poznato da je Gruevski majstor politikih igara te da ga je teko brzo sruiti na
izborima ili izazivawem od strane makedonske
opozicije nemira - aktiviran je i albanski faktor.
Minirawe gasovoda
Dugorono Zapad eli da se rei Gruevskog
i u Skopqu instalira vlast po svojoj meri.
Kratkorono najvanije mu je da onemogui izgradwu Junog toga 2. Zbog toga su podstaknuta albanska
gerilsko-teroristika komeawa. Ko e kroz
zemqu nad kojom se nadvija ratna opasnost da gradi
gasovod? Em bi radovi bili oteani, em se aqe
poruka da sagraeno u svakom trenutku moe da
bude lako razoreno bar na nekim deonicama, kad
god neko u NATO komandi poeli da prekine ruski
gasni tok.
Na unutrawopolitikom planu polazi se

24

od toga da e narod biti uplaen ratnom opasnou, to e opozicija postepeno iskoristiti za

ruewe vlasti. U prvom trenutku graani e na
nacionalnoj osnovi da se homogenizuju oko we ali
potom bi pomou zapadne i makedonske opozicione
propagande bili demoralisani i strahom udaqeni
od Gruevskog. Ciq je da svaki Makedonac utuvi sebi
u glavu da wegova drava nije u stawu ita
samostalno da uradi, odnosno da je za Makedoniju
jedini spas NATO kowica a ona se plaa bezrezervnom pokornou. Naravno krajem prolog veka
nametnuti geopolitiki principi - uz jaawe ve
Ohridskim sporazumom uspostavqenih opasnih
unutrawih (kon)federalnih postulata (kako bi
Albanci bili plaeni za svoj rad u korist interesa NATO-a) - podrazumevaju se kao neto to mora
da dobije nov zamah.
Hrabrou na agresiju
Gruevski kao ozbiqan politiar sve to
dobro shvata! Zato nije pristao da igra na tuu
muziku i tako dopusti da ne samo on ve i makedonski nacionalni interesi postepeno budu razjedeni uz pomo evroatlantsko-opozicione i NATOalbanske kiseline. Nije naseo na zamku i pristao
da vodi defanzivnu politiku. Naprotiv, odluno je
preao u ofanzivu. im su makedonske bezbednosne
strukture definisale gde i na koji nain se u
Makedoniji
aktivira
gerilsko-teroristika
mrea, po woj su energino udarili. To makar na
neko vreme moe da bude spasonosno za Makedoniju.
Zapad eli da pokae da moe u toj zemqi
da izazove rat, odnosno radi toga stvara kontrolisane vojno-politike tenzije. Meutim, dok je
ozbiqno angaovan u Ukrajini ne eli vei ratni
sukob na Balkanu. Namera mu je da po principu tiha
voda breg roni obavi svoj posao. Ali Gruevski je
ozbiqno digao ulog i poremetio takav koncept.
Poslao je poruku: ako hoete kontrolisane sukobe
imaete pravi rat ali neu mirno ii ka taki kada
ete lako moi da izvrite egzekuciju!
Lino verujem da je Zapad shvatio poruku pa
e se privremeno povui. To se vidi ve iz toga to
su pre par dana zapadni zvaninici izbegavali da
podre legalnu makedonsku vladu u borbi protiv
terorizma a sada joj najednom ak i NATO odaje
priznawe za uspeno izvedenu akciju. Albanci e
na neko vreme biti vraeni u ratno skladite a
akcenat e biti stavqen na makedonsku opoziciju i
wene jurie na vlast kao bi je za raun Zapada a u
svoju lino-partijsku korist sruila!
I tako e stvari stajati na Balkanu dok
konano tu ne preovlada svest da nam nema spasa
dok se ne okrenemo sebi umesto da u domenu spoqne
ili unutrawe politike kalkuliemo sa opakim
darovima koje nam nose brutalni evroatlantski
imperijalisti. Dobar korak u tom pravcu je blagovremena i iskrena podrka koju je u trenutku kada je
mogao da izbije ozbiqan rat, suprotno voqi zapada,
oficijelni Beograd pruio Skopqu!
Peat, 20.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

Dragomir Anelkovi

Iskra 1. juni 2015.

, . , . , ,
.
(, ,

)
, . , , .
,
,
.
.
,

, ,
. , ,

.
,
,
.
. ,
,
, .
--
, , .
. (1)
- . (2)
, , ,

, ,
.
, ,
.
NSPM, 10.5.2015.

, 10-22. 2015. , ,
( ), : 1200
(Izbor najvanijih tabela napravila - Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

Da li, prema vaem miqewu,danas

ivite boqe ili gore nego pre dve godine?

8.6 %
49.4 %
39.6 %
2.4%
100.0%

22.0 %
32.4 %
37.1 %
8.5 %
100.0 %

41.1 %
39.4 %
19.5 %
100.0 %

8.4 %
80.6 %
11.0 %
100.0 %

61.1 %
18.4 %
20.5 %
100.0 %

: , ?


e
/

13.6 %
29.4 %
46.5 %
10.5 %
100.0 %

,
?

15.6 %

71.1 %
e / 13.3 %
Ukupno
100.0%

Vuiev rejting...

, ,
.)

,

,
.
(49,4 )
(
8,1 ), 40
.
22
(
), 63
(, )
.
,

, ( 20 ), .
,
- -.
,
(
),


.
- .
.

. 2012.

,

,

,

.
, ,
.

(
- ).

24,4 ,

.
,
, .
,

,
.

. ,
.
-
. , ,
.
,
.

,

, .
() .
,
(
, ,
, ).
,


.
-
, . 47,7

(15,3) (37
).

,
,

.



.
Iskra 1. juni 2015.

Teroristiki napad na Makedoniju i gasovod

, ,

,
,
, - . , , ,
, , ,
, . , ,

. ,
.

. ,

,
.

. , ,
.
, , .

,
.
100

.
370 .
,
.
,
38
.
.
374 ,
2014. ,
260 .
27 .
O

Iskra 1. juni 2015.

,
.

.

, , .
,
. , ,

.
,
.
,
,
,

. , ,
,
. ,
,

.


. .


.


.
' '


. .

.
' '
.
,
, , .

25

Da li e biti...
,


. ,
,
. ,

.
.

, .
, ,

. ,

.

. 2019. ,

,
, ( ).
2008,

. ,
, : , , , ,
, , .

.
,
2.
, , .
,

.
-
.

.
,
.

,
. -

26

,
.
, . ,
, .
, ,
- ,
.
.

, .

35 ,
.

20 .

. 2019.
,

. ,

.

- .

,
.

. ,
,
.


.

.


.

.
, , .
, 7.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

NSPM: Aprilsko istraivawe javnog mwewa

VUIEV REJTING I POLITIKE

POZICIJE REIMA UGROENI
, .
.
,
.
, ,
, - 2012. ,

- ,

,

. ,
,

.
,
,
. --
,
,
,
.

, . --
,
, ,
.
?
,
(
),



,
.
, ( ), 42,4
45, 46, 47, 48...
.
,
- 25,5 , -

Iskra 1. juni 2015.

,
.
, (, )


, .
.
, ,
() .

-,


. ,

.
, .
,
, . , -
.
,
-
,
.
, .


/

.
?
/
? .
, - .
-, , . (,
,
- , . ,
-

O NATO etnicima...

,
:

, .

.
,
.

, ,
,
?
, . ,

.

,
- ,
,
, !
, .
, , ,

,
. ,
, .
,
, ,
.


,
: ,
,
.
,
,
92.

,

.
: ! , ,
.
,
, ?

? ,
,
?
, ,
,
, .
,
, ,
, , ,

, ,
.


, ,


, .

, : !
,

, ,
,

...

,
. ,
,

: .
, 2015. ,

, , o,

. , :
, ,

,
.
,
,

,
, .
.
, , ,

,


.
:

.

,

.

. ,
,


.
Fond strateke kulture
16.5.2015.

Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juni 2015.

Sedamdeset godina od usmrujueg proboja

.
.
, .
.
.
,

. ,

.

21.
.
a (22. 1945).


20. .

,
,
. , , , .

. ,
.
,


.
,
.
,
-

.
,
.
. - ,
,
. , , , ,

.


.
,

Iskra 1. juni 2015.

,
( )
. ,
, ,
. .

.
,
,
.

.
,
. . ,
,

,
.
,
.
,
,


.
.

,
.
-
-
.

, .

.

, ,
. .
, ,
,
. ,

,
, ,

.
. ?
, ,
(
) - .

27

 -. , , .
.
, ,
. ,
,
.

Pokloniko putovawe...

-
. , , . . , , , .
.
,
. ,
.

.
.
, . ,
, ,
.
, , ,
-.

- .
,

.

. .

,

, . ,
.

. , , ,

.

.
.
, .
.
.
,

. ,

.
Srpski kulturni klub
15.5.2015.

28

Vladislav orevi

, ,
Chronicles
RT.


(,
. .).
,
, , .
,

.
,


, ,

.

,
.

, .



.
,

.
, .
,

.

.
,
9.
.

,
.
Mrea RT, 19.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

Sra Trifkovi

Iskra 1. juni 2015.

,
: 1)

, 2)
.
, ,

,

,

, .
,

: , ,
. , ,

.
, 20
, ,
, ,
.
,
,

, - .
, ,
,

. ,
,


.

,
,

, .

20.
, , ,
.
,

,
.

, ,
,
,


,
?
, ,
Iskra 1. juni 2015.

92,

!

, ,
,
,
.
(),
(
). , ,
,

. ,
, , ,
. ,
,
,
: !
,

, ,

.

.
, , , .
, , .

. ,
,
. , , , ,
.
, . . , ,
.
, ,

,
-
,
, .

- , .
,
.

,
.

ta Srbija obeleava...

Vazalstvo i patriotizam... (sa str. 2)

,

.
,


.
,
, , .

?! ,

! !
!

4. , . 9.
, ,
.

5.
() ,
.
: .

1941. .
.
2015.
;

.
, ,

.

6. 50 70
9. , . ,
.
, ,
. 9.
. ,
. 9.
.
Standard, 9.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

,

, ,
,
! , j !

!
.
! ,
,
?! ! ,
!

!
! ,
, ! ,

!

! , ! , !

,

! ? ,
!

, ?
, ? (1999.).
, o
.

! ,
! , , , !
!
Srbija

Nenad Adamovi

Iskra 1. juni 2015.

z ?

,
.

.

, :

. ,
. :


:
-
. , ,
,
, ( )
.
87%,
.

.
20%.
,
2%.

XIX - XX .
,

. , ,
, .


...

.
.

.
.

-
.


.
,
.

Iskra 1. juni 2015.

.
,
, .
.


, , . ,
.
2014. 107% .

, . ,
, ,
.
,
.
. ,
, 70%
.

:

. ,
.
, ,

.
: -

. ,
,
,
,
( ).

.
- ,
,
.
- .
1970-
.

. , .
.
Fakti, 20.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

29

23. ,
,
,
70.
.

30-
,
. , ,
,
,

1945. ,
.
85 , ,

,
.
"
,
,
",


, crvenih

,

70.
,
.

, k , ,
.
, 1815. ,
.

" ,


. ,
,
",

,
.

, ,

30

" ,
,
' , ',
.
, ", .

, ,
, ,
,
.

-
. ,
,

, " ,
", , .

,
70 ,
,
, .
,
,

,
, .

"
,
, ",
.

,
, ,
,
,
,
,
.

Sajt: `Novo Videlo`

Iskra 1. juni 2015.

70-

O 9. maju ili dan koji jo nismo doiveli

1.
.
?



.

, .
/

- ,
. ,
,
,
,
.

,
, / ? ,

,
, , ?

2. ,
,
.
70 / ,
,

, .
,
Iskra 1. juni 2015.

, , .

, ,
,
. ,
.
, ;
.

? .

,
?
,
meinstream,
?

3. , 70
, ,

? ,

,
,

20.
? ,

?

?

Vazalstvo i patriotizam...
? ,
, ! , ,
.

. ,
?
?

.
(
). ,

, .

,
: .

,
, ,
.
, , ,
,
.
?
!
,
?
! !

?! ?

?! , ?!
? !!
,
!

! ,
, . ? ,
,
, ,
!

,

,
. , ,
,
, , .

III ,

. ,

, ( ) .

,
!
.
!
,
, .
?! ,
,
.

?!

,
, , ?!
!

? (
) ...
! ,
!
(Kraj na str. 4/2)
IZ SADRAJA
Nato etnici i Nato partizani. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Vuiev rejting i reim ugroeni. . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Negativno izdavatvo i protiv-mere. . . . . . . . . . . . . .11
Zle posledice reforme kolstva. . . . . . . . . . . . . . . .15
Bankari organizatori || Sv. rata. . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Makedonija brani svoj interes - Zapad je rui. . . . . . .23
Da li e biti Turskog toka?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Pokloniko putovawe u Jasenovac. . . . . . . . . . . . . . . . .27
SAD ratom brani dolar?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. juni 2015.

PRILOZI ISKRI
U znak seawa na novopreminule
Radoslava-Tou Todorovia i Dobrivoja ukia
Dragica Lazarevi sa porodicom 20
Za pokoj due i u znak seawa na
dobrog i vrednog druga Marka Sunaru.
Vean mu pomen!
Andra Mandi
$ 100
Za pokoj due dragog druga Marka
Sunare,
dugogodiweg
sekretara
`Jadrana` uz zahvalnost za wegov rad u
udruewu. Vena mu pamjat!
lanovi / ce udruewa `Jadran`
$ 50
Za pokoj due dragog druga Marka
Sunare uz molitve Gospodu da wegovu
duu primi u Crastvo Nebesko i podari
mu mir i spasewe
Seka Ojdrovi
$ 40
Sa neizmernim bolom molim se Gospodu da plemenitu duu moga supruga
Marka primi u veni mir Carstva Svoga
Rada Sunara
$ 500
Na dan Sv. Velikomuenika Georgija,
seawe na nae drage koji nisu vie sa
nama: Ranka Popadia, Duana Milovanovia i Omiqka Popadia. Vjena im
pamjat!
Vera Popadi
K$ 50
O urevdanskoj proslavi, 9. maja
2015. - Miodrag Brki
K$ 50

ISKRA
SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Urednitvo
Iskra Periodical
(Publisher)
17 Harvelin Park,
Todmorden, Lancs
OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net
Odgovorni urednik (Editor):
Vladimir Ljoti.
Rukopisi se ne vraaju. lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miljenje redakcije.
Iskra izlazi svakog 1. u mesecu.
Typeset and printed by
Artprint media doo, Novi Sad, Serbia
Godinja pretplata za Iskru (obinom potom) 16 ili odgovarajua vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom potom godinja
pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje June
Amerike 20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije 23 ili odgovarajua vrednost u drugim
valutama.
ekove za Iskra Periodical slati na adresu
Poverenika za Englesku
Poverenici: AMERIKA: Jadran, c/o D.
Ojdrovi 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.
53226, U.S.A. AUSTRALIJA: Maleevi
Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146
ENGLESKA: Mirjana Ljoti, 17 Harvelin
Park,Todmorden, OL14 6HX (ekovi da glase na
Iskra Periodical) KANADA: Danica Pavlica,
10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 FRANCUSKA: Trajanka Darda,
58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.
- NEMAKA: D. Jakovljevi, Falkstrasse 93,
60487 Frankfurt am Main.

Iskra 1. juni 2015.

SLAVA DOBROVOQACA
U ENGLESKOJ

DOBROVOQAKA
SLAVA U KANADI

urevdan, slava Srpskih

dobrovoqaca, odrana je 10. maja ove
godine, u Birmingamu.
Liturgiju u crkvi Lazarici
sluio je novodoli paroh. o. Nenad
Popovi, a potom i seewa kolaa u
slavu Sv. Velikomuenika i pobedonosca Georgija. U obredu su uestvovali, pored o. Nenada, kao domaini
nekoliko dobrovoqaca-veterana iz
Birmingama i okoline, na elu sa protojerejom-stavroforom o. Milenkom
Zebiem.
Ovogodiwa slava odrana je
zahvaqujui naim portvovanim
domaicama, srodnicima i potomcima
dobrovoqaca, na elu sa
naom
Danicom Evans (kerkom naeg pokojnog starijeg druga, iniwera Dragutina
Jakia). Ona je pozvala i okupila
duboko dirnute dobrovoqce-veterane
i sa drugim naim vrednim domaicama pripremila u crkvenoj sali
izdanu slavsku trpezu za veliki broj
slavara i uesnika.

U crkvi Sabor svih srpskih

svetiteqa u Misiaugi, dva protojerejastavrofora Prvoslav Puri i Mihajlo
Doder sluili su u subotu 9. maja
parastos poginulim i preminulim
Srpskim dobrovoqcima u Kanadi i
wihovim suprugama. Na elu dugake
liste nalazila su imena Dimitrija,
Milana, Koste, Jakova. Dok je prota
Doder itao 142 imena pokojnika,
prisutni su pojili Gospodi pomiluj.
Posle parastosa u crkvi
prisutni su preli u salu Srpskog centra na slavu Srpskih dobrovoqaca
Svetog Georgija. Ovogodiwa kuma
slave bila je Aleksandra (Saa) Dodi,
supruga pokojnog Radomira (Radeta)
Dodia. Posle rezawe slavskog kolaa
obavqeno je slikawe svih prisutnih.
Vredne lanice Kola srpskih sestara
Kraqice Aleksandra sluile su ukusnu trpezu.
Prvo je pozdravila prisutne
stareina u Kanadi vredna Danica
Pavlica. Zatim je kratko govorio najstariji dobrovoqaca, Miodrag Brki,
koji je doao sa sinom i unukom. Bora
Dragaevi, rukovodilac programa, je
preneo pozdrave Milana Bilbije iz
Sudburija, koji je hteo da prisustvuje
slavqu i poslao prilog, ali je odustao
zbog zdravqa. Zatim je govorila Xin
Milovanovi, udovica Duka (Gembea)
Milovanovia, koja se vratila iz
Floride, gde je na proslavi Lajflajn
humanitarne organizacije imala ast da
pokloni pricezi Kata-rini kwigu koju
su pisale supruge Srp-skih dobrovoqaca. Sav novac od prodaje kwige otiao
je srpskoj siroadi.
Na kraju je domaica slave,
Saa Dodi, govorila o svom Radetu,
dobrovoqcu iz Prvog puka SDK koji je za
hrabrost nagraen medaqom Miloa
Obilia. Seala se prvog susreta u
Engleskoj kada je primetila lepog
kolovou Radeta, svoju qubav na prvi
pogled. Vie od pedeset godina bili su
u braku i izrodili dvojicu uglednih
sinova.
Bilo nas je ukupno trideset
dvoje na slavi, a samo pet preivelih
dobrovoqaca: Miodrag Brki, Vasa
Koevi, Dragan Nikoli, Stojan Arsenijevi i Bora Dragaevi. U atmosferi iskrenosti i dobrovoqake
qubavi za ideale za koje smo bili
spremni da rtvujemo svoje ivote,
oseaj duhovnog zajednitva plenio je
srca svih prisutnih.
Domaina za sledeu slavu,
imenovaemo idue godine.
Neka je slava svim naim ratnim drugovima i drugaricama. Vean im
B. D.
spomen!

Iskra

Prilozi...
Za pokoj due dragog druga Marka
Sunare. Vena mu pamjat!
Seka Dobrilovi
$ 100
Seawe na naeg dragog od najranije
mladosti druga Marka Sunare, koji je
zraio svojom dobrotom i uzornou i
kao Hrvat, napustio svoj rodni ibenik
i otiao u Srbiju da se sa srpskim
dobrovqjcima bori protiv komunista.
Duan Popovi
A$ 50
Miro Popovi
A$ 50
Mesto votanice na grobove: Hrvoja
Magazinovia i wegove supruge Zore;
Miroslava i Veselina Kesia; Marka
Sunare. Markovoj supruzi, dragoj Radi, i
ostaloj porodici moje najiskrenije
sauee.
Vera Popadi
K$ 50
Zajedniki prilog sa slave Sv.
Velikomuenika Georgija u Torontu, 9.
maja 2015.
K$ 155
Pokoj dui dragom zetu i tei Marku
Sunari, da mu Sveviwi podari rajsko
naseqe
Branislav, Vukica, Nada i Gina Dragutinovi
$ 100
Za pokoj due dragog mua Dobrivoja uki
supruga Biserka uki
20
Za pokoj due kuma Dobrivoja uki
Nedeqko i Sneana Kodi
20
Za pokoj dua Marka Sunare i Hrvoja
Magazinovia
Milan Bilbija
K$ 100

PAWA ONIMA KOJI ELE DA PRATE PISAWE ISKRE

Oni koji ele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju tampa-nu, mogu
nai svaki wen broj, poev od januara 1998. do danas; takoe i sve broje za
prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnu literaturu - itati
ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu Novo videlo <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po

pravilu, nema veze sa estitou i
posle toga mirno spava neka zna da
je najnebriqiviji domain i najbezduniji otac koji se moe
zamisliti.

Narod je oseawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Na je zakon

vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On
ima samo tri principa: domainstvo,
ojstvo i junatvo. To je zakon naeg
naroda!

, , , ,

, 2000. ,
. ,
,

,
, () . K -
-,
,

,
, .

,

. ,
, ,
,
. ,
,
, .
, ,
,

, -
, ,
,
.

, ,
,
,
,

/
.
,
, ,

. K ,

,

,
,

.
,
.
, ,
.
,

,
,
. , K,
, ,
,
.

,
,
:
, , , , ,
, .

.
,
, .
,

, . K, ,
,
,
.
, ,

90 ,
,
, ,
.
Standard, 8.5.2015.
(Podvukla - Iskra)

God. LXVI

1. juni 2015.

1249

Otaxbinski ili antifaistiki rat?

.
.

.

. .
? .
?
.
.

.
.

.
.
, . ,

(
).

?!


. ,
. ,
(
)
,
,
.

? ?

?
, ,

. ,
()
.

,


.



?


, , , ?
,

.

,
, ,
.
Republike
,
.
, .
!