2/23/2014

VRSTO
STANJE

dr Mara Aleksi, vanr. prof.

KRISTALNO I AMORFNO
STANJE
vrsta tela imaju odreen oblik i zapreminu.
Fizike i hemijske osobine odreuju raspored estica,
jaine veza i rastojanja izmeu estica.
vrsta tela grade joni, atomi ili molekuli.
Veze meu ovim esticama su jonske, kovalentne,
metalne, a ree meumolekulske.
Meu esticama vladaju privlane i odbojne sile koje ih
dre na na odreenim rastojanjima u ravnotenim
poloajima sa minimumom potencijalne energije.

2/23/2014

KRISTALNO I AMORFNO STANJE

Prema unutranjoj grai vrsta tela mogu biti u
KRISTALNOM ili AMORFNOM stanju.
KRISTALI
Pravilan i periodian raspored estica.
Jaine veza izmeu estica jednake su u celom kristalu.
Sa porastom T sistem prelazi u RASTOP.
Taka topljenja otar prelaz.
POTPUNA UREENOST i na KRATKOM
i na DUGOM dometu.

KRISTALNO I AMORFNO STANJE

AMORFNO STANJE
Raspored estica NIJE pravilan i periodian.
Ureenost se javlja samo na malom rastojanju
(KRATAK DOMET)
smola, staklo = prehlaena tenost.
Jaine veza izmeu etica NISU jednake.
Taka topljenja INTERVAL PRELAZA (amorfna tela
prvo omekavaju, a potom prelaze u rastop).

2/23/2014

KRISTALNO I AMORFNO
STANJE
Amorfni
sistem

Kristalni
sistem

kristalni SiO2

nekristalni SiO2

Kristalna tela

metali (bakar, gvoe . . . )

eer (kristalni), kuhinjska so
dijamanti i drago kamenje
razni kristali i minerali
kristalno staklo, pahulje snega, led

Amorfna tela

obino staklo
plastike i ostali polimeri
smole (jantar), guma
amorfne supstance organskog
porekla

2/23/2014

Prostorna kristalna reetka

Paralelne i meusobno ukrtene ravni.
Uglovi i preseci ovih ravni vorovi kristalne reetke.
Elementarna elija najmanja zapremina koja ima
sve osobine kristala i ijim se slaganjem u sva tri
pravca moe izgraditi ceo kristal.
Elementarna elija je
definisana:
Broj estica
Vrsta estica
Raspored estica
Meusobno rastojanje

Elementarna elija je najmanji deo prostorne reetke

koji, ponavljan u tri dimenzije, daje celu kristalnu reetku.
Parametar reetke je najmanja udaljenost izmeu dva
atoma du ivice jedinine elije.
Elementarna elija kristalne strukture sadri najmanji
mogui broj strukturnih jedinica.

2/23/2014

Klasifikacija kristalnih
sistema
1. Spoljanji oblik kristala - habitus
pljosni - ravne spoljane povrine razliito
rastu u zavisnosti od uslova (T, pH...)
Uglovi izmeu pljosni kristala uvek su isti.
goniometar meri uglove
2. Unutranja struktura kristala
7 elementarnih elija

Spoljanji oblik kristala

bizmut

insulin

galijum

kvarc

2/23/2014

Razliiti kristali
kvarca

kvarc

Unutranja struktura kristala

Elementarna elija

Unutranja struktura kristala zavisi od oblika

elementarne elije
Parametri elementarne elije su ivice a, b, c i uglovi , i

2/23/2014

Svi poznati kristali izgraeni su od

14 vrsta jedininih elementarnih elija.
To su Braveove kristalne reetke (Bravais)

Svrstane su u 7 kristalnih sistema

Unutranja struktura kristala

7 kristalnih sistema
I

abc

2/23/2014

7 prostih (primitivnih) elementarnih elija P

(vorovi u rogljevima paralelopipeda)
3 unutranje (zapreminski) centrirane ZC
2 povrinski centrirane PC
2 bono (bazno) centrirane BC
TIP

ZC

PC

7 prostih (primitivnih) elementarnih elija P

(vorovi u rogljevima paralelopipeda)
3 unutranje (zapreminski) centrirane ZC
2 povrinski centrirane PC
2 bono (bazno) centrirane BC

TIP

ZC

PC

14
Bravais-ovih
kristalnih
reetki

BC

Auguste Bravais
(1811-1863)

14
Bravais-ovih
kristalnih
reetki

BC

2/23/2014

Unutranje
(zapreminski)
centrirana
elementarna
elija

Prosta
(primitivna)
elementarna
elija
n

1
1
8

1
8
8

Povrinski
centrirana
elementarna
elija

Bazno
(bono)
centrirana
elementarna
elija
n

1 2

1
8

1
2

1
8

1
2

Povrinski centriran kubni sistem PCK

bakar, aluminijum, srebro i zlato

NaCl kubni PCK

2/23/2014

Zapreminski centriran kubni sistem ZCK

Hrom, gvoe, volfram

ZnS heksagonalni

10

2/23/2014

Ortorombian sumpor
U svakom voru elmentarne
kristalne reetke je
S8 molekul

7 kristalnih sistema
Sistem
Kubni
Tetragonalni
Ortorombini
Monoklinini

Ose
a=b=c
a=bc
abc
abc

Romboedarski a = b = c
Heksagonalni a = b c
Triklinini

abc

Uglovi izmeu osa

= = = 90o
= = = 90o
= = = 90o
= = 90o; 90o
= = 90o
= = 90o; =
120o
90o

Primer
NaCl
Beli kalaj
Rombini S
Monoklinini
S
Kalcit
Grafit
K-bihromat

11

2/23/2014

Na slici je predstavljeno 4 tipa ortorombone

elementarne kristalne reetke.

Napisati nazive ova etiri tipa elementarne elije.

A - Prosta (Primitivna)
B - Unutranje (zapreminski)
centrirana ZCK

C Povrinski centrirana PCK

D Bazno (bono)
centrirana

OPTIKE OSOBINE KRISTALA

IZOTROPNI
Fizika osobina (v, n, ) istovetna je u svim pravcima
ista struktura u svim pravcima
ANIZOTROPNI
Fizika osobina (v, n, ) nije istovetna je u svim
pravcima razliita struktura u raznim pravcima
Dvostruko (dvojno) prelamanje

12

2/23/2014

Objanjenje:
Svetlost elektromagnetni talas
Elektrino polje indukuje polarizaciju sredine
kristala rezultujui dipolni moment.
Izotropna sredina: vektor elektrinog polja i vektor
polarizacije se poklapaju
Anizotropna sredina: vektor elektrinog polja i
vektor polarizacije se ne poklapaju tj. dipoli
indukovani u sredini poseduju neke povlaene
pravce u zavisnosti od strukture kristala, pa se
svetlosni zrak po ulasku u ovakav kristal cepa na
dva zraka koja osciluju u normalnim ravnima.

Kod anizotropnih sistema:

razliito je rastojanje izmeu susednih
atomskih strukturnih jedinica u
razliitim pravcima,
veze koje takve atomske jedinice
vezuju (dre na okupu) imaju razliite
karakteristike u razliitim pravcima

13

2/23/2014

Dvostruko (dvojno) prelamanje

svetlosti u anizotropnoj sredini

Zakljuak:
Izotropni su samo kristalni sistemi sa
kubnom reetkom

Iako je monokristal anizotropan, mnogo sitnih kristala

mogu dati izotropnu sredinu.
est je sluaj da postoji homogen, izotropni, sloj unutar anizotropne stene.

14

2/23/2014

IZOMORFIZAM
Razliita jedinjenja sa slinom strukturom
kristaliu u istom kristalnom sistemu.
MgSO4. 7H2O
NiSO4. 7H2O
Ne moraju biti hemijski sline supstance, ali moraju
imati formulu istog tipa
(isti odnosi prenika i polarizacione osobine)
(NaNO3 je izomorfan sa CaCO3,
ali nije sa KNO3 koji mu je hemijski slian)

POLIMORFIZAM
Jedna supstanca kristalie u vie kristalnih oblika
modifikacija
Prelaz zavisi od uslova prit., T
Polimorfizam kod elemenata alotropija
2 kristalna oblika dimorfne supstance
3 kristalna oblika trimorfne supstance ...

15

2/23/2014

Alotropske modifikacije SUMPORA

abc

= = = 90o

abc

= = 90o; 90o

Rombini i monoklinini sumpor

predstavljaju molekulske kristale
izgraene od S8 molekula koje
ine 8 atoma S vezanih u prsten.

Alotropske modifikacije
UGLJENIKA

fuleren

dijamant
kubna PC

grafit
heksagonalna

16

2/23/2014

Polimorfizam kod organskih jedinjenja

GLICIN
kristalie kao monokliniki
i heksagonalni kristal
RANITIDIN
(H2 blokator terapija ulkusa)
Polimorfi I i II
(GlaxoSmithKline Zantac II)

Poimorfni farmaceutski
materijali se razlikuju po:
-Farmakolokoj aktivnosti
-Toksinosti
-Taki topljenja
-Higroskopnosti
-Stabilnosti
-Rastvorljivosti
-Bioekvivalenciji
-Ponaanju pri tabletiranju...

ASPIRIN
Acetilsalicilna kiselina

KOORDINACIONI BROJ
BROJ ESTICA (atoma, molekula ili jona) koje na
jednakom rastojanju okruuju odreenu esticu.
Zavisi od:

1. Vrste estica
2. Prirode veza
3. Polarizacionih osobina
4. Kod jonskih kristala, od veliine katjona i anjona

17

2/23/2014

VRSTE KRISTALNIH REETKI

JONSKA
ATOMSKA
MOLEKULSKA
METALNA
Ostale - specijalne vrste reetaka

JONSKA KRISTALNA REETKA

Elementarna elija: i joni
Jonska hemijska veza
Elektrostatike sile
Reetka je vrsta, ima visoku
taku topljenja zbog jake jonske
veze i velike energije reetke

NaCl

Na+

Cl-

18

2/23/2014

TIPOVI JONSKE KRISTALNE REETKE

AB
- Jednak broj katjona i anjona
-Koordinacioni broj katjona i
anjona je isti.
Natrijum hlorid (6)

AB2
- Broj jona B oko svakog jona A je
dvostruko vei od broja A oko
svakog jona B.
Kalcijum-fluorit
Ca2+ okruen sa 8 FF- okruen sa 4 Ca2+

ATOMSKA (kovalentna)
KRISTALNA REETKA
Elementarna elija atomi na jednakim rastojanjima po vorovima
Kovalentne veze (dva susedna atoma zajedniki elektronski par)
Tip kristalne reetke zavisi od broja elektrona koji grade vezu i
uglova izmeu veza veza je usmerena.
Visoka Ttoplj
velika tvrdoa
mala isparljivosti

Dijamant, PCK

NiskaTtoplj
mek
cepljiv

Grafit, heksagonalna

19

2/23/2014

ATOMSKA (kovalentna)
KRISTALNA REETKA

Dijamant, PCK
4 jake hibridne veze sp3 usmerene
ka rogljevima tetraedra
Koordinacioni broj 4

Grafit, heksagonalna,
estolani prstenovi u paralelnim
ravnima 3 veze sp2 u ravni, 4ti el.
Rezonantna veza u prstenu
Slojevita reetka 0,341 nm,
slabe van der Waalsove sile
Koordinacioni broj 3

MOLEKULSKA KRISTALNA REETKA

Elementarna elija molekuli rasporeeni po vorovima
Kovalentne veze izmeu atoma u molekulu
Van der Waals-ove sile izmeu molekula
(polarni dipol-dipol, nepolarni disperzione sile privlaenja )
Tip kristalne reetke zavisi od oblika molekula
tee najguem pakovanju - kubna
J2 PCK

sive boje,
T topljenja = 114OC

Plemeniti gasovi,
J2, O2, HCl, CO2, NO2,
Organska jedinjenja
Niske T topljenja
Nisu vrsti
Isparljivi

20

2/23/2014

METALNA KRISTALNA REETKA

Svi metali, Metalna veza,
mala isparljivost, visoka elektrina, toplotna provodljivost,
vrstina i taka topljenja, potiu od ELEKTRONA U
PROVODNOJ ENERGETSKOJ TRACI

Primer Na: 1s22s22p63s1

Atomske orbitale SVIH atoma, preklapaju se i grade energetske
trake popunjene 1s, 2s i 2p i delimino popunjenu 3s koja se
protee kroz ceo kristal

METALNA KRISTALNA REETKA

Princip najgueg pakovanja najverovatnija
i najstabilnija struktura
PCK Al, Ca, Fe, Ni, Cu, Ag, Pt, Au, Pb
heksagonalna Be, Mg, Ti, Co, Zn, Cd

KB 12

UCK Li, Na, K - KB 8

manja gustina

21

2/23/2014

...specifine kristalne reetke

KRISTALNA VODA
KRISTALNA REETKA KOMPLEKSNIH
(KOORDINACIONIH) JEDINJENJA
INTERSTICIJALNA KRISTALNA
REETKA (prelazni metali Cr, Mn, Fe sa
lakim elementima C, B, N)

KRISTALNA VODA
LED

KRISTALNA VODA U SASTAVU NEORGANSKIH I

ORGANSKIH KRISTALA
vodonine veze u tenoj vodi

22

2/23/2014

LED

Molekul H2O je u centru tetraedra sa 4 molekula H2O u rogljevima

(tanije atom kiseonika)
2 vodonine veze preko kiseonika i 2 vod. veze preko 2 vodonika

Struktura leda i snega pod

atmosferskim uslovima je
heksagonalna kristalna reetka
(led Ih).

U metastabilnom stanju led

moe imati drugaije strukture
Kubna (Ic) kristalna reetka
nastaje kada atomi kiseonika
zauzmu strukturu dijamanta . Ovo
se deava na temperaturama
izmeu 130-150 K i takav led je
stabilan do 200 K, kada se
transformie u led Ih. Ovo se
deava u gornjim slojevima
atmosfere.

U laboratorijskim uslovima
dobijeno je jo 12 razliitih
struktura leda: led II do led XIV,
pod razliitim uslovima
temperature i pritiska.

23

2/23/2014

ANOMALIJE VODE
Kod vode je neobino:
visoka taka kljuanja,
velike vrednosti specifinog toplotnog kapaciteta,
male vrednosti entropije,
velike vrednosti povrinskog napona i viskoznosti,
vea gustina tene od vrste faze
SVE ZAHVALJUJUI VODONINIM
VEZAMA

LED - etiri H-veze oko svakog molekula

vode odravaju molekule u pravilnom
geometrijskom rasporedu kristalne
reetke.
VODA, zbog toplotnog kretanja,
vodonine veze se neprekidno stvaraju i
raskidaju. Remeti se pravilan raspored
koji postoji u ledu - molekuli ispunjavaju
upljine koje postoje u pravilnom kristalu,
gue se pakuju, raste broj molekula po
jedinici zapremine, pa je vea gustina
tenosti u odnosu na led.
VODA JE NAJGUA NA 4C!

24

2/23/2014

KRISTALNA VODA U SASTAVU

NEORGANSKIH I ORGANSKIH KRISTALA
Hidrati - soli
MgCl2.6 H2O
CuSO4. 5H2O
NiSO4. 7H2O
Intramolekulske v.v.
proteini-enzimi, bioloka
aktivnost
Hemoglobin dimer

ODREIVANJE STRUKTURE KRISTALA

Difrakcija
zrak prolazi kroz kristal,
odgovara d rastojanju estica u
kristalu (d 10-10 m)
Otac i sin Bragg, 1912.
William Henry Bragg Braggova metoda za analizu
kristala monohromatskim xzracima

William
Lawrence Bragg

25

2/23/2014

BRAGGOV ZAKON
Svi zraci reflektovani o A1 su u fazi
Da bi i zraci reflektovani sa
A2, A3,...
bili u fazi

sin

= AB/d

AB BC

AB BC 2 AB
AB d sin
n
2d sin

26

2/23/2014

Braggov spektrometar

27

2/23/2014

ta kristale ini kristalima ?

Odgovor: mikroskopska pravilna struktura!
(periodina reetka)
Kako ustanoviti da neto ima pravilnu mikroskopsku
strukturu?
Rendgenskom difrakcijom - Elektronskom difrakcijom

TENI KRISTALI
Teni kristali su agregacija molekula koji imaju molekulski red
kao u kristalima ali se ponaaju i kao viskozne tenosti.
Teku kao i tenosti, ali se molekuli delimino grupiu u
odreene, pravilne strukture.
Osobine izmeu tenog i vrstog stanja:
tenost: povrinski napon i viskoznost
vrsto: optika anizotropija-dvojno
prelamanje i interferencija
polarizovane svetlosti

28

2/23/2014

TENI KRISTALI
Sa porastom temperature.

Primena

Ekrani od tenih kristala (liquid crystal display

LCD) su zasnovani na interakciji tenog kristala
sa polarizovanim svetlosnim talasima i elektrinim
poljem.

Optika svojstva holesterinog tenog kristala

ine ga primenljivim kod termometara koji menjaju
boju dok se menja temperatura.

Pametni prozori koriste tene kristale i struju da

promene stanje prozora, od providnog do
delimino providnog uz pomo prekidaa, to
omoguava privatnost bez gubitka svetlosti koja
ulazi kroz prozor.

Teni kristali se koriste u holografiji, za testiranje

otpornosti materijala na stres i vizualizaciju radiotalasa.

29

2/23/2014

U okviru poglavlja vrto stanje

udbenika Odabrana poglavlja
fizike hemije, D. Maleev,
nisu obraene oblasti:
Simetrija kristala
Enantiotropni i monotropni prelazi

30