1

KRIVINO PRAVO OPTI DEO

KRIVINO DELO
1.
-

Pojam i elementi krivinog dela

Ono delo koje je zakonom predvieno kao kd, koje je ptorivpravno i koje je skrivljeno
Kd je delo oveka, protivpravno, zakonom odreeno i skrivljeno
Delo oveka sastoji se iz radnje i posledice izmeu kojih postoji uzrona veza, protvpravnost ukazuje
na protivnost pravu odn pravnim normama kojima se odreuju pravila ponaanja u drutvu, a
odreenost krivinog dela u zakonu izraava se da kd mora biti zakonom odreeno kao kd
- Ovim objektivnim elementima KZ dodaje subjektivni skrivljenost dela koji ukazuje da je kd
skrivljeno uinjeno delo, jer samo to je neko skrivljeno uinio moe biti tretirano kao kd
2. Bie krivinog dela
- Pojam kd se moe shvatiti dvojako : opti skup optih elemenata svojstvenih svim kd i pojam
odreenog kd posebni elementi koji karakteriu jedno odreeno kd
- Opti elementi su kod svih kd isti, dok su posebni kod pojedinih kd razliiti, tako da se po njima
razlikuje jedno kd od drugog, pri emu neki od posebnih moe biti isti kod vie kd, ali ne mogu biti svi
- Bie kd u osnovi znai isto to i pojam kd, tako da se mogu smatrati kao sinonimi, i zbog toga
moemo govoriti o optem pojmu kd ili optem biu kd, a isto tako i o pojmu odreenog kd ili biu
odreenog kd, ali se u naoj teoriji i praksi uobiajilo da se pod izrazom pojam kd misli samo na opti
pojam, a pod izrazom bie kd misli na pojam odn bie odreenog kd
- Posebni elementi odreenog kd tj elementi bia kd odreeni su u zakonskom opisu kd
3. Radnja krivinog dela
- 2 shvatanja : objektivno telesni pokret oveka i objektivno-subjektivni voljni telesni pokret
- Pored toga radnjom se smatra i ptoputanje da se uini telesni pokret ako je postojala dunost da se
to uini, a ako je u pitanju objektivno-subjektivno shvatanje onda se radi o voljnom proputanju da se
uini duan telesni pokret i tako se pojavljuje u 2 oblika injenje i neinjenje
- Prema svom znaaju za ostvarenje kd razlikuju se razliite vrste kriv radnji u koje pre svega spadaju
radnja izvrenja kd-ona kojom se prouzrokuje posledica kd, pripremne radnje-kojima se priprema
izvrenje kd i radnje sauesnitva u kd kojima se doprinosi da dr izvri kd-podstrekavanje i pomaganj
- Radnja izvrenja moe biti dvojako odreena :
a) Ona moe da izriito odreena kada je u zakonu navedena delatnost iz koje se radnja sastoji-kraa
b) Moe biti uopteno odreena zajedno sa posledicom tj kao prouzrokovanje posledice ubistvo
- Neka kd imaju vie radnji izvrenja pri emu mogu da postoje 2 situacije :
1) Da su 2 ili vie radnji odreee kumulativno tj moraju sve biti izvrene da bi postojalo konkretno kd
npr kod kd izlaganja opasnosti dovoenje drugoga u opasnost i njegovo ostavljanje u toj opasnosti
2) Kad su alternativno odreene dovoljno je da je samo jedna izvrena npr zloupotreba slubenog
poloaja iskoriavanje sp, prekoraenje slu ovl ili neizvrenje svoje dunosti
- Za odreivanje radnje izvrenje znaajno je i to da ona moe biti sastavljena od vie delatnosti, od
vie telesnih pokreta i kod takvih kd smatra se da je radnja zapoeta im je preduzeta prva od
delatnosti koje ulaze u sastav radnje izvrenja
- Kod kd kod kojih su upotreba odreenog sredstva ili primena odreenog naina izvrenja zakonsko
obeleje kd ve sama upotreba tog sredstva ili primena tog naina izvrenja smatra se kao da je
poetak radnje izvrenja, a ako nije zakonsko obeleje, preduzimanje ovih radnji nije sastavni deo
radnje izvrenja ve moe biti samo pripremna radnja

4.
1)
2)
-

Posledica krivinog dela

Nastaje usled preduzete radnje izvrenja kd i o tome u emu se sastoji postoje 2 shvatanja :
U povredi prava, jer je izvrenjem kd povreena neka pravna norma koja predstavlja pravilo ponaan
Promena u spoljnjem svetu izazvana radnjom izvrenja kd realistiko shvatanje
Ako se prihvati realistiko shvatanje onda se postavlja pitanje da li svako kd ima posledicu kao
realnu promenu u svetu i prema jednom shvatanju kod nekih kd izvrenjem radnje ne snastaje
nikakva promena u spoljnom svetu uvreda, pa se s toga pravi razlika izmeu materijalnih kd koja
imaju posledicu i formalnih kd kod kojih postoji samo zabranjena radnja, dok prema dr shvatanju kod
svakog kd postoji neka posledica samo se ona na razliite naine moe zapaziti npr kod uvrede
ona se sastoji u povreenoj asti uvreenog koju on sasvim realno osea
- S obzirom na posledicu, razlikuju se :
a) Krivina dela povrede posledica se sastoji u unitenju ili oteenju nekog dobra
b) Krivina dela ugroavanja posledica je prouzrokovanje opasnosti za neko dobro, to znai
stvaranje opasnosti da neko dobro bude povreeno i pri tome se pravi razlika izmeu konkretne
opasnosti neko dobro je dolo u opasnost, ali do povrede nije dolo i apstraktna opasnost samo
je nastala mogunost da neko dobro doe u opasnost, ali do toga nije dolo i prema tome apstrakta
opasnost prethodi konkretnoj, a konkretna prethodi povredi
5. Uzronost
- Izmeu radnje i posledice kd mora postojati uzrona veza zbog koje se radnja pojavljuje kao uzrok
posledice, odn posledica se pojavljuje kao rezultat preduzete radnje
- Pri tome, uzronu vezu treba shvatiti kao objektivnu vezu koja postoji izmeu radnje i posledice
nezavisno od svesti o njoj kod onoga ko ini radnju i treba praviti razliku izmeu posrednih i
neposrednih uslova, jer su ovi prvi po pravilu uvek uzroci, dok su posredni takoe uzroci ako su imali
preteniji znaaj za nastupanje posledice
- U praksi se mora realno i objektivno utvrditi postojanje uzronosti, jer u suprotnom nastupanje posl
ne moe se pripisati radnji koja nije njen uzrok,niti se izvrilac takve radnje smatra izvriocem kd
6. Subjekt krivinog dela
- Lice koje je uinilo kd, ako ga prouzrokuje ivotinja ili via sila, oni se ne mogu smatrati subjektima, a
i to se ne smatra kd ve nesrenim sluajem, ali ako je ovek stavio u dejstvo ili omoguio njihovo
delovanje, kd postoji, a subjektom se smatra lice koje je koristilo ivotinju ili prirodnu silu
- Kod najveeg br kd, subjekt moe biti svako lice , ali kod nekih moe biti samo odreeno lice tj samo
lice sa odreenim svojstvom i zakon uvek odreuje ko je subjekt kod odreenog kd tako da kad je
subjekt oznaen sa ko subjekt moe biti svako lice, a kad je subjekt lice sa odreenim svojstvom
onda je to uvel izriito oznaeno
- Zakonom o odgovornosti pravnih lica za kd uvedena je odhovornost pravnih lica za kd porpisana KZ
i dr zakonima i od ove odgovornosti izuzimaju se RS, autonomna pokrajina, jedinice lok samouprave
odn dr org, org autonom pokrajine i jed lok sam, a dr pravna lica kojima je zakonom povereno
vrenje javnih ovlaenja nisu odgovorna samo ako su u pitanju dela u vrenju javnih ovlaenja
- Ova odgovornost predviena je kako za domaa tako i za strana pravna lica, a ako su u pitanju
domaa njihova odg postoji bez obzira na to da li je kd uinjeno na ter RS ili u inostranstvu
7. Objekt krivinog dela
- Razlikuju se 2 objekta :
1) Zatitni objekt dobro koje se inkriminisanjem kd zatiuje, moe biti opti-ukupnost svega to se kz
zatiuje grupni-dobra koja se zatiuju jednom grupom kd i pojedinani-ono to se titi pojedinim kd
2) Objekt radnje moe se podeliti na napadni onaj na koji je radnja kd upravljena i koji se uinjenim
delom povreuje i gramatiki predmet nad kojima se radnja izvrenja kd vri i oni se kod velikog br
kd podudaraju

8. Protivpravnost krivinog dela

- Opte obeleje svakog kd i shvata se dvojako : u formalnom smislu protivnost kd pravnim
propisima kojima se regulie pravni poredak u zemlji i u materijalnom smislu protivnost drutvenim
interesima koji se reguliu i zatiuju pravom
9. Odreenost krivinog dela u zakonu
- Princip zaknitosti kd koji se izraava poznatim pravilom nullum crimen, nulla poena sine lege
nema kd ni kazne bez zakona i prema tome da se neko za njega mogao kazniti, mora biti odreeno
zakonom pre nego to je uinjeno, tako d aza uinjeno kd mogu biti odgovorni samo oni koji su to
delo uinili posle stupanja na snagu zakona kojim je to delo odreeno
- To ne mora istovremeno da predstavlja i protivpravnost, jer ona u izvesnim sluajevima ne postoji
odn kad postoji neki od sluajeva koji iskljuuju protivpravnost ponaanja uinioca dela
10. Krivica
- Skup subjektivnih elemenata na strani uinioca kd da bi se uinjeno delo moglo smatrati kao kd i
tako shvaena se pojavljuje kao subjektivni elemenat koji se unosi u pojam kd i sainjava subjektivnu
komponentu koja ulazi u sastav pojma kd i KZ posebno odreuje da je za krivicu potrebno d aje
uinilac uraunljiv, da je delo uinio sa umiljajem ili iz nehata ako je to propisano i da je bio svestan
ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno
- Moe se rei da krivica ima 3 elementa : uraunljivost, vinost i svest odn dunost i mogunost svesti
o zabranjenosti uinjenog dela i za postojanje krivice potrebno je da postoje sva 3 elementa
11. Uraunljivost
- Psihiko stanje koje postoji kod uinioca u vreme izvrenja kd, njegovo postojanje mora uvek da se
utvrdi i utvruje se prema stanju koje je postojalo u vreme izvrenja kd i u odnosu na konkretno kd,
dok stanje uraunljivosti u vreme suenja nije od znaaja za utvrivanje njegove krivice
- Utvivanje vri sud, vetaci ne utvruju ve samo daju sudu nalaz i miljenje o relevantnim
injenicama za ocenu, a odluku o tome donosi sud
- U kriv zakonodavstvu odreuje se negativno, tako to se ne odreuje ko je uraunljiv, ve ko je
neuraunljiv, zakon odreuju pojam i uslove za postojanje neuraunljivosti i bitno smanjene
uraunljivosti, tako da odsustvo tih stanja ini da se uinilac smatra uraunljivim i zbog toga je sud
duan da, ako postoje bilo kakvi znaci koji ukazuju na postojanje neuraunljivosti ili bitno smanjene
uraunljivosti okrivljenoga, preduzme mere za utvrivanje stvarnog stanja
- 3 metoda utvrivanja :
1) Bioloki na osnovu postojanja odreenih abnormalnih psihikih stanja kod uinioca
2) Psiholoki na osnovu poremeaja osnovnih psihikih funkcija
3) Bioloko-psiholoki kombinuje elemente oba metoda
- Prema naem KZ bioloki osnovi za postojanje neuraunljivosti su :
a) Duevne bolesti bolesti centralnog nervnog sistema koje mogu da budu trajne ili privremene
zavisno od toga da li su izleive ili neizleive
b) Privremene duevne poremeenosti privremeno poremeena psihika stanja, koja nisu duevne
bolesti, a koja nastaju iz dr uzroka npr pijanstvo, drogiranost i sl
c) Zaostao duevni razvoj psihiko stanje koje postoji kod lica iji stepen duevne razvijenosti nije na
nivou noramlno duevno razvijene linosti
- Psiholoki osnovi neuraunljivosti su poremeenosti u obavljanju osnovnih psihikih funkcija u sferi
rasuivanja i odluivanja i oni postoje u 2 sluaja:
i. Ako uinilac nije mogao da shvati znaaj svog dela i ii.Ako nije mogao da upravlja svojim postupcima
- Za postojanje neuraunljivosti potrebno je postojanje jednog od biolokih osnova i da je usled toga
nastao jedan od 2 psiholoka osnova i ako se utvrdi postojanje,onda uinilac nije kriv i to delo nije kd
i njemu se ne moe izrei kazna za to uinjeno delo

12. Bitno smanjena uraunljivost

- Samo sluajevi u kojima su psihike podobnosti uinioca relevantne za njegovu uraunljivost bitno
umanjene tj koje su od pretenog znaaja za njegovo ponaanje i time od znaaja za ocenu stanja
- Za njeno utvrivanje KZ odreuje iste bioloke i psiholoke osnove kao i kod neuraunljivosti, a
razlika je samo u intezitetu njihovog delovanja na obavljanje psihikih funkcija relevantnih za ocenu
njegove uraunljivosti, prema tome ona postoji, ako je kod njega u vreme izvrpenja kd postojala
duevna bolest, privremena duevna poremeenost, zapostao duevni razvoj ili dr tea duevna
poremeenost i ako je zbog toga mogunost uinioca da shvati znaaj svog dela ili mogunost da
upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, dakle njegova mogunost odluivanja ili rasuivanja
nije iskljuena kao kod neuraunljivosti ali je bitno smanjena
- Ona ne iskljuuje njegovu krivicu, ve predstavlja fakultativan osnov za ublaavanje kazne
13. Skrivljena neuraunljivost
- Postoji u situacijama koje nastaju kada uinilac sam sebe dovede u stanje privremene duevne
poremeenosti npr upotrebom alkohola i sl, usled ega doe u stanje neuraunljivosti pa u takvom
stanju uini kd, poto se krivica utvruje prema stanju u momentu izvrenja kd, nema krivice, ali
poto je uinilac sam sebe doveo u takvo stanje pri emu je moda ba i hteo da uini kd u takvom
stanju, KZ predvia da se krivica za takvog uinioca utvruje prema vremenu neposredno pre
dovoenja u takvo stanje, ako je u vreme stavljanja u takvo stanje postupao sa umiljajem ili iz
nehata u odnosu na delo koje je kasnije uinio u neuraunljivom stanju
14. Vinost
- Drugi element krivice, psihiki odnos uinioca kd prema tom delu i to takav odnos da mu to delo
moemo da pripiemo u krivicu odn da mu stavimo na teret, jer da bi uinilac nio kriv za uinjeno kd
nije dovoljno samo da ga je uinio, ve i da je to skrivljeno uinio i zbog toga krivica u odnosu na
uinjeno delo mora uvek da se utvrdi, uvek se utvruje vinos u vreme izvrenja kd i u odnosu na
konretno delo i odsusvo vinosti u odnosu na uinjeno delo iskljuuje njegovu krivicu
- 2 oblika : umiljaj i nehat
15. Umiljaj
- Tei oblik vinosti za koji se odgovara kod svih kd, zbog ega se kod opisa kd u zakonu izriito ne
navodi da delo treba da bude uinjeno sa umiljajem
- Karakteriu ga 2 elementa : elemenat svesti i volje i zavisno od njih razlikuju je 2 oblika umiljaja:
1) Direktan umiljaj kada je uinilac svestan svog dela i hoe njegovo izvrenje
2) Eventualni umiljaj kada je uinilac svestan da moe uiniti delo tj svestan je da usled njegove
radnje moe dad nastupi zabranjena posledica pa je na to pristao
- Posebni oblici umiljaja koje teorija poznaje i mogu da se pojave u praksi su :
a) Prethodni i naknadni ovaj dr i nije umiljaj jer je nastao posle izvrenja kd kao naknadno
odobravanje posledice koja je bez umiljaja prouzrokovana
b) Predumiljaj i momentalni umiljaj na bazi prethodnog razmiljanja i bez prethodnog razmiljanja
c) Odreeni i neodreeni uinilac ima tanu predstavu o posledici ili samo priblinu predstavu
d) Alternativni i eventualni kada uinilac zna da e da nastupi jedna od vie moguih posledica i dr
kada zna da e jedna posledica sigurno da nastupi, a dr je samo eventualno mogua
e) Generalni i specijalni kod prvog je nastupila posledica koju je on hteo, ali ne na onaj nain kako je
to zamislio, a kod drugog posledica je nastupila ba onako kako je predvideo

16. Nehat
- Laki oblik vinosti, za ovaj oblik uinilac se kanjava samo ako je to izriito propisano
- Osnovna njegova karakteristika je odsustvo voljnog elementa kod uinioca tako da on niti hoe
posledicu niti pristaje na njeno nastupanje i postoji samo element svesti, a moe da nema ni svesti
ve samo da je postojala dunost i mogunost uinioca da takvu svest ima
- S obzirom na to, razlikuju se 2 osnovna oblika :
1) Svesni nehat kada je uinilac bio svestan da svojom radnjom moe uiniti kd, ali je olako drao da
do toga nee doi ili da e on to spreiti
2) Nesvesni nehat uinilac ne samo da nije imao volju ve kod njega nije postojala ni svest o
mogunosti nastupanja posledice i njegova se krivica sastoji u tome to je on bio duan i mogao da
ima svest da svojom radnjom moe da prouzrokuje zabranjenu posledicu
- Pored ovih, u teoriji se javljaju jo neki oblivi koje nae zakonodavstvo ne poznaje, ali koji se mogu
pojaviti u praksi : obini i grub nehat, obian i profesionalni nehat
- to se tie kanjavanja zakon ne pravi razliku da li je u pitanju svesni ili nesvesni, pa ostaje na sudu
da odredi visinu kazne u svakom konkretnom sluaju
17. Krivino delo kvalifikovano teom posledicom ili posebnom okolnou
- Kod nekih kd zakon predvia postojanje teeg oblika ako je pri izvrenju nastupila odreena tea
posledica od one koja je inae obeleje tog kd kd kvalifikovana teom posledicom
- U odnosu na teu posledicu zakon predvia da je za odg odn kanjavanje potrebno da se ona moe
pripisati nehatu uinioca, a ako je u odnosu na nju postojao umiljaj onda bi to bilo novo kd sa
umiljajemm koje bi ili konsumiralo osnovno ili bi bilo sa njim u sticaju npr silovanje i smrt, a ako tea
posledica uzeta sama za sebe nije kd, onda bi tea posledica kod kvalifikovanog dela moe biti
ostvarena kako sa umiljajem tako i iz nehata npr silovanje i trudnoa
18. Odgovornost pravnih lica za krivina dela
- Postoji u 2 sluaja :
1) Potrebno je da su ispunjeni sledei uslovi : da je uinjeno od strane odg lica u tom pravnom licu u
okviru njegovih poslova odn ovlaenja i da je to uinio u nameri da za to pravno lice ostvari korist
2) U drugom sluaju postoji pod sledeim uslovima : da je uinjeno od strane fizikog lica koje deluje
pod nadzorom i kontrolom odg lica u tom pravnom licu, da je nevrenje nadzora i kontrole odg lica
omoguilo izvrenje tog kd i da je to kd uinjeno u korist tog pravnog lica
19. Vreme izvrenja krivinog dela
- Prema vremenu izvrenja odreuje se : koji je zakon vaio u vreme izvrenja, da li je uinilac u
vreme izvrenja bio uraunljiv, neuraunljiv ili bitno smanjene uraunljivosti, da li je postojao umiljaj
ili nehat, da li je bio punoletan ili maloletan, da li je nastupila zrelost kriv gonjenja i moe biti obeleje
- Ako su i radnja i posledica nastupile u isto vreme, onda je to vreme izvrenja
- Ako nisu razlikuju se 2 shvatanja : vreme izvrenja radnje treba smatrati kao vreme izvrenja dela a
prema drugom vreme nastupanja posledice, nae krivino pravo je prihvatilo prvo shvatanje, dakle
vreme izvrenja kd je vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi, bez obzira na to kad je
posledica nastupila
20. Mesto izvrenja krivinog dela
- Znaajno iz vie razloga : prema njemu se utvruje prostorno vaenje kriv zakona, mesna nad suda i
moe biti obeleje nekih kd i njegovo odreivanja ne predstavlja problem kada je radnja izvrena i
posledica nastupila na istom mestu, a ako se ta mesta razlikuju 3 shvatanja : prvo mesto radnje,
drugo mesto gde je nastupila posledica i tree oba mesta treba smatrati mestom izvrenja kd
- Prema naem KZ usvaja se tree shvatanje, smatra se da je kd izvreno na mestu gde je radio ili bio
duan da radi i mesto gde je u celini ili delimino nastupila posledica kd

ISKLJUENJE POSTOJANJA KRIVINOG DELA

1. Osnovi iskljuenja postojanja krivinog dela
- Da bi uinjeno delo bilo kd ono mora da ima sve opte elemente kd, kao i posebne elemente kd o
kome se radi, nedostatak nekog od optih elemenata iskljuuje postojanje kd u konkretnom sluaju
tako da se uinjeno delo ne smatra kao kd i takvi sluajevi nastaju u situacijama kada je uinjeno
delo koje ima sva obeleja kd predviena zakonom, ali nije protivpravno ili nije skrivljeno, zbog ega
se takvi sluajevi smatraju osnovima iskljuenja postojanja kd
- KZ predvia 7 ovih osnova : delo malog znaaja, nuna odbrana, kranja nuda, sila i pretnja,
neuraunljivost, stvarna zabluda i pravna zabluda
2. Delo malog znaaja
- Zakon odreuje uslove pod kojima se moe smatrati da je uinjeno kd delo malog znaaja -3 uslova:
da je stepen krivice uinioca nizak, da su tetne posledice uinjenog dela odsutne ili neznatne i da
opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije
- Stepen krivice ceni se prema stepenu njegove uraunljivosti i vinosti, da li kd nije imalo tetnih
posledica ili je ona neznatna zavisi od prirode kd jer svako kd ima posledicu, ali ono ne predstavlja
uvek neku tetu, a ako je u pitanju kd povrede, tetna posledica postoji, ali ona u nekim sluajevima
moe biti neznatna i trei uslov ceni se prema svim okolnostima konkretnog sluaja
- Poto su ova 3 uslova postavljena kumulativno to je potrebno da sva 3 budu ispunjena da bi se
uinjeno delo smatralo delom malog znaaja, u kom sluaju se iskljuuje postojanje kd i ono je
mogue samo kod kd za koja je propisana kazna zatvora do 5 god ili novana kazna
3. Nuna odbrana
- Odbijanje od svog dobra ili dobra drugoga istovremenog protivpravnog napada tako to se prema
napadau uini delo koje ima obeleja kd, ukoliko se ispune zakonom odreeni uslovi uinjeno delo
nije kd,jer nije protivpravno,poto odbijanje napada nije protivpravno,jer je nuna odbrana dozvoljena
- Da bi postojala zakon trai da su ispunjeni uslovi koji karakteriu napad i odbranu
- Napad mora dolaziti od oveka, protiv nekog dobra lica koje se brani, ili protiv dobra nekog treeg
lica, protivpravan, stvaran, a Odbrana se sastoji u izvrenju prema napadau nekog dela koje ima
sva obeleja kd, istovremeno sa napadom, neophodno potrebna za odbijanje napada, ne sme biti
jaeg inteziteta i mora biti srazmerna napadu i ako su ispunjeni svi ovi uslovi smatra se da uinjeno
delo koje ima obeleja kd nije kd jer je uinjeno u nunoj odbrani
- Moe doi do prekoraenja granica na 2 naina : ako upotrebi odbranu koja je jaa nego tpo je bilo
dovoljno ili je odbrana istovremena, ali je trajala due nego to je bilo potrebno i u tim sluajevima
uinilac je izaao izvan granica nune odbrane i takvo njegovo postupanje postaje protivpravno i kd
4. Krajnja nuda
- Otklanjanje istovremene neskrivljene opasnosti tako to se prema nekom uini delo koje ima
obeleja kd i ono nije kd,ako su ispunjeni uslovi koji se tiu kako opasnosti i njenog otklanjanja
- Opasnost moe dolaziti kako od oveka, tako i od ivotinja, otklanja se od svog dobra ili dobra
drugoga, mora biti neskrivljena od strane onoga koji je otklanja i stvarna
- Otklanjane opasnosti vri se izvrenjem prema dobru nekog lica dela koje ima obeleja kd,
istovremeno sa postojanjem same opasnosti,da se ni na koji dr nain nije mogla otkloniti, a to se
tie srazmernosti izmeu opasnosti i otklanjanja,trai se da uinjeno zlo nije vee od preteeg
- Lice koje je po nekom osnovu duno da se izlae opasnost ne moe da se poziva na krajnju nudu
- Prekoraenje granica postoji ako je otklanjanje opasnosti jae nego to je potrebno ili ako je trajalo
due nego to je potrebno i u ovakom sluaju kd postaje protivprano i predstavlja kd, ali s obzirom
na okolnosti KZ predvia da se uinilac moe blae kazniti, a ako je pod naroito olakavajuim
okolnostima predvia i fakultativnu mogunost osloboenja uinioca od kazne

5. Sila i pretnja
- Imaju dvostruki znaaj : mogu biti upotrebljene pri vrenju pojedinih kd, to moe uticati na ocenu
teine uinjenog kd prilikom odmeravanja kazne, a kod nekih moe biti obeleje dela i njima neko
moe biti prinuen da izvri kd, to otvara pitanje postojanja kd na strani onoga koji je pod njihovim
dejstvom izvrio kd
- Pod silom se podrazumeva upotreba fizike snage prema nekom licu da bi se ono prinudilo da neto
uini ili ne uini, a pored toga smatra se i primena hipnoze ili omamljujuih sredstava da bi se neko
doveo u nesvesno stanje ili onesposobio za otpor, a ako dolazi usled prirodnih sila via sila
- Moe biti apsolutna neodoljiva i njoj prisiljeni ne moe da se odupre i kompulzivna nije u
apsolutnom smislu neodoljiva, ali se njenom primenom moe iznuditi postupanje prisiljenog
- Pretnja se sastoji u stavljanju nekome u izgled nekog za koje e mu se dogoditi ako se ne uini ono
to se od njega zahteva i nastupanje tog zla treba da zavisi od volje onog koji preti pri enu to ne
mora biti i ostvarivo, niti mora postojati stvarna namera da se to ostvari, ali je dovoljno da onaj kome
se preti to sthvata kao mogunost
- Prema naem KZ ako je kd uinjeno pid dejstvom neodoljive sile smatra se da prinueni nije uinio
kd, a kad je u pitanju kompulzivna sila ili pretnja uiniocu se kazna moe ublaiti
6. Stvarna zabluda
- Nedostatak svesti ili pogrena predstava o stvarnim okolnostima uinjenog kd i te stvarne okolnosti
treba da budu krivinopravno relevantne tj da imaju znaaj obeleja kd, mogu biti injenine ili
pravne prirode zavisno od toga koju relevantnu okolnost predstavljaju
- Stvarna zabluda u uem smislu kada uinilac ne zna za neto to ini obeleje uinjenog kd ili o
tome ima pogrenu predstavu i u irem smislu kada je uinilac svestan svih obeleja dela koje ini,
ali pogreno dri da postoji neka stvarna okolnost koja kada bu stvarna postojala inila bi uinjeno
delo dozvoljenim npr misli da se nalazi u nunoj odbrani
- Neotklonjiva kada uinilac nije bio duan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne
okolnosti koja predstavlja obeleje kd ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi da je zaista
postojala inila delo dpzvoljenim iskljuuje postojanje kd
- Otklonjiva stvarna zabluda usled nehata, postoji kd uinjeno iz nehata ukoliko KZ predvia takvo
nehatno kd, iskljuuje postojanje umiljaja kod uinioca, ne moe da postoji ni svesni nehat i dakle
uinilac moe biti kriv samo za nehat jer je bio duan i mogao da ima svest i o onom o emu je bip u
zabludi, to odgovara shvatanju otklonjive stvarne zablude kao zablude iz nehata
7. Pravna zabluda
- Postoji kada uinilac nije svestan pravnog znaaja uinjenog kd tj ne zna da je delo koje je uinjeno
kd, uinilac je svestan svih obeleja dela koje ini, ali ne zna da je injenje tog dela zabranjeno i
njegova zabluda odnosi se na predvienost tog dela u KZ kao kd ili protivpravnosti njegovog postupk
- Karakteristini su sledei sluajevi pravne zablude :
1) Uinilac ne zna da je kd koje je uinio predvieno u zakonu kao kd
2) Zna da je delo predvieno kao kd,ali ne zna dr propise kojima se zakonska odredba upotpunjuje
3) Zna da je delo predvieno kao kd,ali ne zna ta se pod pojmovima upotrebljenim u zakonu podrazu
4) Zna za delo predvieno u zakonu, ali ne zna da u konkretnom sluaju postupa protivpravno
5) Misli da neka postojea okolnost ini njegovo delo dozvoljenim, a ona nema to dejstvo
- Nae krivino pravo daje jopj znaaj okolnposti koja moe da iskljui postojanje kd i tom smislu
predvia da u sluaju da je uinilac bio bitno neotjlonjivoj pravnoj zabludi, iskljuuje se krivica
uinioca, a samim tim i postojanje kd, a ako je bio u otklonjivoj pravnoj zabludi, kazna mu se moe
ublaiti

STADIJUMI IZVRENJA KRIVINOG DELA

1. Tok izvrenja krivinog dela
- Odvija se krpoz vie moguih faza i mogu se razlikovati 4 mogue faze : donoenje odluke da se
izvri kd, pripremanje kd, zapoinjanje kd pokuaj i svreno kd
- Treba ih shvatiti kao mogue, jer one najee postoje, mada je mogue da neka od njih izostane
2. Donoenje odluke za izvrenje krivinog dela
- Prvi mogui stadijum, izvrilac samo donosi odluku, ali jo ne pristupa njenoj realizaciji, misaoni
proces mogueg izvrioca kd i ne kanjava se, jer sama odluka ne znai da e ona biti ostvarena
3. Pripremanje krivinog dela
- Poinje preduzimanjem pripremnih radnj i traje sve dok ne doe do pokuaja kd tj do zapoinjanja
radnje izvrenja kd, izvrilac je ve preduzeo neke aktivnosti radi ostvarenja svoje odluke, ali jo nije
pristupio samom izvrenju kd i postoje 2 shhvatanja o opravdanosti kaanjavanja za preduzete
pripremne radnje : prema jednom ne treba kanjavati jer zatieno dobro nije povreeno niti
ugroeno i prema dugom treba kazniti, jer je uinilac izrazio zloinaku volju da izvri kd
- Nae kriv pravo naelno stoji na stanovitu da ne treba kazniti, ali kod nekih kd zbog teine dela i
znaaja pripremnih radnji kod tih kd propisano je kanjavanje i to propisuje na 2 naina :
1) Pojedine odreene pripremne radnje ptopisuje kao samostalno svreno kd dogovor za izvrenje kd
2) Kod odreenog kd propisuje da je pripremanje tog dela kanjivo i u tom sluaju uzimaju se u obzir
sledee pripremne radnje : nabavljanje ili osposobljavanje sredstva za izvrenje kd, otklanjanje
prepreka za izvrenje kd, dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa dr izvrenja kd i preduzimanje
dr radnji kojima se ostvaruju uslovi za neposredno izvrenje kd
4. Pokuaj krivinog dela
- Postoji kada uinilac sa umiljajem zapone izvrenje kd, ali ga ne zavri, to znai da je za pokuaj
potrebno da je sa umiljajem preduzeo radnju izvrenja kd, ali da delo nije zavrio tj da nije bilo posl
- Radnja izvrenja se smatra zapoetom im je preduzeo bilo koju od delatnosti koje ulaze u sastav
radnje izvrenja, a ako je kod pojedinih kd upotreba odreenog sredstva ili primena odreenog
naina izvrenja zakonsko obeleje, onda se ve to smatra kao poetak radnje izvrenja
- Stadijum pokuaja traje sve dok posledica ne nasupi, kada je kd svreno i to toga moe da doe iz 2
razloga : ili nije dovrio radnju pa posledica nije mogla da nastupi ili je on radnju dovrio ali iz nekih
dr razloga nije nastupila nesvreni i svreni nehat
- Moe da bude podoban-ako posledica nije nastupila a mogla je i nepodoban-nije mogla ni da nastupi
- Nae kriv pravo propisuje da se za pokuaj kanjava kod svih kd za koja se po zakonu moe izrei
kazna zatvora u trajanju od 5 god ili tea, a kod lakih kd samo ako je to izriito propisano
5. Dobrovoljni odustanak od izvrenja krivinog dela
- Uinilac kd moe u toku izvrenja dela da odustrae od dobrenja zapoetog kd, a ako je taj
odustanak bio dobrovoljan onda to moe da bude od znaaja u pogledu kanjavanja
- Odustanak je dobrovoljan ako je uinilac bio svestan da delo moe da dovri pa svojom voljom
odustao od dovrenja i nije bitno iz kojih pobuda je odustao, ni da li se na to sam odluio ili je neko
na njega uticao, bitno je da je bilo mogue da delo dovri i da je bio svestan te mogunosti
- To je okolnost koja u naem kriv pravu ima znaaj fakultativnog osnova za osloboenje od kazne, to
znai da sud uinioca koji je doborovoljno odustao moe za to delo da kazni propisanom kaznom
moe da mu ublai kaznu ili da ga oslobodi od kazne
- Ako je uinilac pri svom delovanju izvrio i neke dr radnje koje ine dr samostalno kd, on e se za to
delo kazniti

STICAJ KRIVINIH DELA

1. Pojam i vrste sticaja
- Postoji kada jedno lice uini vie kd, za sva ta dela mu se istovremeno sudi, donosi se jedna
presuda i izrie jedna glavna kazna, dakle u sticaj ulaze sva kd koja je neko izuzev onih za koja je
ve ranije osuen ili za koja je nastupila zastarelost ili data amnestija ili pomilovanje
- Vie kd moe biti uinjeno jednom radnjom istovremeno,a moe i sa vie radnji u razliitom vremenu
- Vie kd uinjenih od strane istog uinioca istovremeno jednom radnjom idealni sticaj kd
- Vie kd uinjenih od strane istog uinioca sa vie radnji realni sticaj
- U sticaju mogu biti 2 ili vie kd pri emu se pravi razlik da li su u pitanju ista ili razliita kd, u prvom
sluaju je homogeni, a u dr heteogeni sticaj, i jedan i dr mogu biti kako idealni, tako i realni sticaj
2. Prividni idealni sticaj krivinih dela
- Sticaj kd moe biti stvarni ili prividni kada samp prividno izgleda da je uinilac ostvario vie kd, a u
stvari postoji samo jedno kd prividni sticaj koji moe biti prividni idealni sticaj i prividni realni sticaj
- Kod prividnog idealno sticaja postoji 5 tipinih situacija u kojima prividno izgleda da postoji sticaj:
1) Prividni idealni sticaj po osnovu specijaliteta koji postoji ako neko kd predstavlja poseban sluaj
nekog dr kd, ako neko izvri takvo kd koje je specijalan sluaj dr, optije odreenog, kd u njegovom
delu stoje uvek i sve elementi onog optijeg kd, ali to nisu 2 kd, ve samo ono specijalno jer ono
sadri u sebi i ono opte, tako da specijalni propis derogira opti iznuda i prinuda
2) Prividni sticaj po osnovu supsidijariteta kada je jedno kd prolazni stadijum za izvrenje dr kd pri
emu ako je ovo dr delo uinjeno ono prvo je njime obuhvaeno tako da nema sticaja, prvo delo je
supsidijarnog karaktera jer postoji samo ako nije dolo do ovog drugog, kd koje je primarnog
karaktera derogira opostojanje prvog koje je supsidijarno
3) Prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije kada je jedno kd po svojoj prirodi sadrano u drugom,
pa u sluaju izvrenja tog dr kd postoji samo to delo telesna povreda i ubistvo
4) Prividni sticaj po osnovu alternaviteta kad 2 u osnovi ista kd imaju jo po jedno razliito obeleje po
kome se meusobno razlikuju, kada neko izvri takvo kd, a ostvari i jedno i dr posebno obeleje,
tako da se delo moe kvalifikovati i po jednom i po dr propisu,on time nije uinio 2 kd,ve samo jedn
5) Prividni sticaj po osnovu inkluzije kada neko pri izvrenju nekog tekog kd izvri i neko sasvim lako
koje , iako predstavlja posebno kd, gubi svoj znaaj kada je ostvareno u sklopu onog tekog, tako da
se ne uzima posebno u obzir kao kd u sticaju, ve se tretira kao uklopljeno u ostvareno teko delo
3. Prividni realni sticaj krivinih dela
- Ima vie moguih sluajeva i to mogu biti :
1) Sluaj supsidijariteta 2) sluaj konsumpcije 3) sluaj inkluzije
4) sloeno kd kada je bie jednog kd tako odreen da ono sadri u sebi bia 2 ili 3 kd
5) kolektivno kd kada neko ponavlja vrenje kd postupajui u vidu zanata, zanimanja ili iz navike pri
emu se ta ukupna njegova delatnost smatra kao jedno kd, a ne kao vie kd
6) produeno kd kada izvrilac ponavlja vrenje istog kd pri emu sva ta uinjena kd u prirodnom i
logikom smislu ine jednu celinu, pa se tretiraju kao jedno kd, prema KZ da bi ponovljeno vrenje istih
kd od strane istog izvrioca bilo produeno kd, trae se sledei uslovi :da je uino vie istih ili istovrsnih
kd pri emu se kao istovrsna kd smatraju razliiti oblici jednog u osnovi istog kd, da su sva dela uinjena
u vremenskom kontinuitetu to ukazuje na produeno vrenje i da su ispunjena bar 2 od sledeih 5
uslova : da su sva dela uinjena prema istom oteenom, istovrsnost objekta, korienje iste situacije ili
istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta ili prostora izvrenja kd i postojanje jedinstvenog umiljaja
7) kd sa indifirentinim br injenja i prouzrokovanja kad su u pitanju kd kod kojih je svejedno da je le
delo jednom ili vie puta ponovljeno tako da uvek postoji jedno kd
8) naknadno nekanjivo kd kad neko poto je ve izvrio kd naknadno postupa prema istom objektu
inei novo kd koje nema znaaj poto je ono prvo kd ve uinjeno

10

SAUESNITVO
1. Pojam i vrste sauesnitva
- Kad u ostvarenju jednog kd uestvuju vie lica, oni se svi smatraju uiniocima kd, a zbog
zajednikog uestvovanja u njegovom ostvarivanja nazivaju se sauesnicima
- Oni mogu da uestvuju na razliite naine i u tom smislu se razlikuju izvrilatvo, podstrekavanje i
pomaganje pa se dosledno tome pojavljuju kao izvrilac, podstreka i pomaga
2. Izvrilatvo i saizvrilatvo
- Izvrilac je lice koje izvrava kd tako to preduzima radnje izvrenja i njome proizvodi zabranjenu
posledicu, u pojedinim sluajevima moe da uestvuje i vie izvrilaca koji zajedniki vre radnje
izvrenja ili preduzimajui pojedine delatnosti koje ulaze u sastav radnji izvrenja
- ta je kriterijum da se neko smatra saizvriocem 3 shvatanja : prema prvom samo oni koji
uestvuju u radnji zvrenja, a oni koji su vrili dr radnje su sauesnici, prema drugom svi oni koji
uestvuju u ostvarenju kd koji to delo shvataju kao svoje tj imaju i neki svoj interes u ostvarenju dela,
a nisu oni u delu uestvuju kao u tuem delu tj hoe dr da pomognu i prema treem svi koji su
uestvovali u radnji izvrenja,a isto tako i oni koji su preduzimali dr radnje,ali su delo shvatili kao svoj
3. Podstrekavanje
- Kad neko navodi drugoga da uini kd, pod navoenjem se podrazumeva uticanje na dr da donese
odluku da izvri kd, treba da bude upravljeno na odreeno lice kao potencijalnog izvrioca ili na
odreeni krug lica, obraanje neodreeno br lica ne predstavlja podstrekavanje, ali moe biti
pomaganje, mora da se odnosi na odreeno kd, neophodno je da podstreka zna koga podstrekava,
dok podstreknuti obino zna ko ga je podstrekao, ali ne mora to znati, ne moe postojati ako se
podstreknuti ve odluio da uini kd
- Moe biti neposredno ili posredno da li podstreka direktno utie ili to ini preko drugog, a ako vie
lice podstrekava drugog, onda su oni sapodstrekai
- Uspelo i neuspelo ako podstreknuti izvri kd ili ako nije dolo do izvrenja kd
- U pogledu vinostim trai se umiljaj podstrekaa, ali se moe zamisliti i nehat, ali nije kanjivo
- Podstreka se kanjava kaznom propisanom za kd koje je uinjeno, ali odmerena zavisno od
oteavajuih ili olakavajuih okolnosti moe biti vea ili manja od one za izvrioca
4. Pomaganje
- Pruanje pomoi drugome da izvri kd, on ne doprinosi izvriocu da donese odluku da izvri kd, ve
mu pomae da donetu odluku ostvari, mora se odnositi na odreeno lice i izvrenje odreenog kd,
pomaga mora znati izvrioca, ali pomognuti ne mora znati ko mu pomae
- Fiziko i psihiko prema nainu, neposredno i posredno, prethodno, istovremeno i naknadno,
uspelo i neuspelo, mora biti uinjeno sa umiljajem, ako je iz nehtata ne smatra se sauesnitvom
- Kanjava se kaznom propisanom za to delo ili blaom kaznom, laki oblik od podstrekavanja
5. Granice odgovornosti i kanjivosti sauesnika
- Odgovaraju po optim pravilima za sve uinioce kd, ali vae i neka posebna pravila
- Odgovaraju za kd koje je uinjeno, a koje je njihovo zajedniko delo, to je ono kd koje je izvrio
izvrilac, a ijem izvrenju se oni doprineli akcesorno shvatanje sauesnitva i kod njega postoje 2
shvatanja obima zavisnosti odgovornosti sauesnika od dela koje je izvrio izvrilac : za njihovu odg
moraju biti postvareni svi elementi kd izvrioca ili samo objektivni tj ne mora postojati krivica izvrioc
- Izvrilac i sauesnici odgovaraju i za umiljaj i za nehat,dok podstrekai i pomagai samo za umiljaj
- U nekim sluajevima izvesni lini odnosi, lina svojstva ili line okolnosti utiu na osloboenje od
kazne ili na odmeravanje kazne, ako one postoje kod nekog od sauesnika, utiu samo na njegovo
osloboenje od kazne ili kanjavanje, a ne i dr sauesnika

11

KRIVINE SANKCIJE
- Krivinopravne mere koje se primenjuju prema uiniocima kd, njima se oduzimaju ili ograniavaju
prava licima kojima su one izreene i one se izvravaju prinudno, mogu biti ograniena ili oduzeta
odreena prava samo u onoj meri koja odgovara prirodi i sadrini pojedine sankcije i to samo na
nain kojim se obezbeuje potovanje linosti uinioca i ne povreuje njegovo ljudsko dostojanstvo
- Izrie ih sud u zakonito sprovedenom postupku, njihova svrha je da se suzbiju dela kojima se
povreuju ili ugrpavaju vrednosti koje su zatiene kriv zakonodavstvom, ima ih 4 vrste : kazne,
mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere
KAZNE
1. Pojam i vrste kazni
- Izriu se samo krivino odgovornim uiniocima kd, zbog uinjenog kd, kaznama se uiniocima kd
oduzimaju ili ograniavaju odreena prava, ali smao u meri u kojoj to odgovara prirodi i sadrini
pojedine kazne, a pri njihovom izvrenju mora se potovati njihova linost i njihovo ljudsko
dostojanstvo, izie ih sud u zakonito sprovedenom postupku
- Kaznama se ostvaruje opta svrha krivinih sankcija, a u okviru nje i posebna svrha koju kazne treba
da ostvare, a to je : spreavanja uinioca da ini kd i uticanje na njega da ubudue ne ini kd i
izraavanje drutvene osude za kd, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona
- Izvrenje kazni regulisano je zakonom o izvrenju krivinih sankcija
- Dele se na glavne - one koje se uvek izriu za kd i one se izriu samostalno i uvek se izrie samo
jedna glavna i sporedne izriu se uz glavnu, ako su propisane i moe se izrei jedna ili vie
- 4 glavne kazne : zatvor, novana, rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole, a sporedne
su novana i oduzimanje vozake dozvole, a novlane, rad i i oduzimanje mogu biti i glavne i spored
- Kazne imaju svoj opti zakonski minimum i maksimum i odreuju se za svaku vrstu kazne
2.
-

Kazna zatvora
Najtea vrsta, moe se izrei samo kao glavna kazna, sastoji se u lienju slobode osuenog lica
Moe biti propisana kao jedina glavna kazna za pojedino kd i alternativno sa novanom kao glavnom
Opti zakonski min je 30 dana, a maks je 20 gid, za najtea kd ili najtee oblike tekih kd moe se
propisati i u trajanju od 30 do 40 god, najtea se ne moe izrei licu koje u vreme izvrenja kd nije
navrilo 21 god, izrie se na pune godine i na pune mesece, a ako je do 6 mes i na pune dane
- Izvrava se u zatvorenim, poluotvorenim i kazneno-popravnim zavodima
- KZ predvia mogunost da se kazna zatvora do 1 god moe izdravati po odluci suda i u
prostorijama gde osueni stanuje i on ih ne sme naputati, osim u zakonom predvienim sluajevima
3. Uslovni otpust
- Lice koje izdrava kaznu zatvora moe biti otpputeno sa izdravanja kazne pod odreenim
uslovima odn ako je izdrao najmanje 2/3 izreene kazne, ako se u toku izdravanja kazne tako
popravio da to da se osnovano moe oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do
isteka vremena za koje je izreena kazna nee uiniti novo kd i pri odluivanju e se posebno uzeti u
obzir njegovo vladanje za vreme izdravanja, izvravanje rad obaveza, kao i dr okolnosti
- Kada su u pitanju pojedine kategorije osuenih lica, uslovni otpust ne predstavlja pravo, ve samo
mogunost, ne moe se dati osuenom koji je u toku izdravanja katne 2 puta disciplinski
kanjavano i kome su oduzete dodeljene pogodnosti, kao ni licima koja su osuena zbog kd protiv
polne slobode prema maloletnom licu, sud moe u odluci da odredi uslovno otputenom da ispuni
odreene obaveze,a koje je on duan da ispuni, obavezno se opoziva ako on uini jedno ili vie kd
za koje je kazna preko 1 god, a ako je do 1 god, kao i kada ne ispuni neku od obaveza, on se moe,
ali ne mora opozvati i ako se otkrije da je ranije izvrio neko kd,najkasnije u roku od 2 god od isteka

12

4. Novana kazna
- Moe biti glavna i sporedna i moe se odrediti na 2 naina: u dnevnim iznosima ili odreenom iznosu
- U dnevnim iznosima se odmerava tako to se najpre odreuje br dnevnih iznsoa kazne, a onda se
utvruje vrednost jednog dnevnog iznosa, koji se utvuje tako se ukupan prihod uinioca u protekloj
godini umanjuje za ukupne rashode u toj god, pa se dobijena razlika deli sa br dana u toj god i tako
dobijeni se koriguje utoliko to jednodnevni iznos ne moe biti manji od 500 din niti vei od 50000 din
- Mnoenjem odmerenog br dnevnih iznosa i utvrene vrednosti jednog dnevnog iznosa dobija se
ukupan iznos novane kazne, zakonski min 10 dnevnih iznosa, a maks 360 dnevnih iznosa
- Broj dnevnih iznosa novane kazne se utvruje u okviru sledeih raspona:
1) do 60 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri meseca;
2) od 30 do 120 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 6 meseci;
3) od 60 do 180 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei zatvor do jedne godine;
4) od 120 do 240 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kaznazatvora do dve godine;
5) najmanje 180 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri godine;
6) u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za krivina dela za koja je kao jedina kazna propisana
- Ako nije mogue utvrditi visinu dnevnog iznosa novane kazne ni na osnovu slobodne procene suda
ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produilo trajanje krivinog postupka, sud e izrei novanu
kaznu u odreenom iznosu u okviru propisane najmanje i najvee mere novane kazne, ne moe biti
manja od 10 hiljada dinara i ne moe biti vea od milion dinara, a za krivina dela uinjena iz
koristoljublja vea od deset miliona dinara.
- Novana kazna kao glavna kazna izrie se u sledeim iznosima:
1) do sto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri meseca;
2) od 20 hiljada do 200 hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 6 mes;
3) od 30 do 300 hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do jedne godine;
4) od 50 hiljada do 500 hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 2 god;
5) najmanje sto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri godine;
6) u okviru propisanog iznosa za krivina dela za koja je kao jedina kazna propisana novana kazna.
5. Rad u javnom interesu
- Rad u javnom interesu moe se izrei za kd za koja je propisan zatvor do 3 god ili novana kazna i
to je onaj drutveno koristan rad kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i koji se ne vri u cilju
sticanja dobiti, ne moe biti krai od 60 h niti dui od 360 h, traje 60 h u toku jednog meseca i
odreuje se da bude obavljen za vreme koje ne moe biti krae od mes dana, niti due od 6 meseci.
- Prilikom izricanja ove kazne sud e imajui u vidu svrhu kanjavanja, uzeti u obzir vrstu uinjenog
krivinog dela, linost uinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu ne moe
izrei bez pristanka uinioca, ako osueni ne obavi deo ili sve asove izreene kazne rada u javnom
interesu, sud e ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako to e za svakih zapoetih 8 h rada u
javnom interesu odrediti jedan dan zatvora, a ukoliko uinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane
za rad u javnom interesu, sud mu moe duinu izreenog rada u javnom interesu umanjiti za
6. Oduzimanje vozake dozvole
- Uiniocu kd u vezi sa ijim izvrenjem ili pripremanjem je korieno motorno vozilo moe se izrei
ova kazna, sud odreuje trajanje kazne koje ne moe biti krae od 1 niti due od 3 godine,raunajui
od dana pravosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uraunava u vreme
trajanja, moe se izrei kao sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novanu kaznu, a moe se izrei
i kao glavna kazna za kd za koja je propisana kazna zatvora do 2 god ili novana kazna, ne moe se
izrei zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom
- Ako osueni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazna oduzimanja vozake dozvole, sud
e kaznu oduzimanja vozake dozvole zameniti kaznom zatvora tako to e se za jednu godinu
oduzimanja vozake dozvole odrediti jedan mesec zatvora.

13

7. Odmeravanje kazne
- Sud e uiniocu kd odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajui u vidu
svrhu kanjavanja i uzimajui u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude manja ili vea
(olakavajue i oteavajue okolnosti), a naroito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo uinjeno,
jainu ugroavanja ili povrede zatienog dobra, okolnosti pod kojima je delo uinjeno, raniji ivot
uinioca, njegove line prilike, njegovo dranje posle uinjenog krivinog dela a naroito njegov
odnos prema rtvi krivinog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca.
- Pri odmeravanju novane kazne u odreenom iznosu sud e posebno uzeti u obzir i imovno stanje
uinioca, okolnost koja je obeleje krivinog dela ne moe se uzeti u obzir i kao oteavajua,
odnosno olakavajua okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivinog
dela ili odreenog oblika krivinog dela ili ako postoje dve ili vie ovakvih okolnosti, a samo jedna je
dovoljna za postojanje teeg, odnosno lakeg oblika krivinog dela.
- Ako je krivino delo uinjeno iz mrnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etnike
pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud e ceniti kao
oteavajuu okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeleje krivinog dela.
8. Povrat
- Kad sud odmerava kaznu uiniocu za kd koje je uinio posle izdrane, oprotene ili zastarele kazne
ili osloboenja od kazne, po proteku roka za opozivanje uslovne osude ili posle izreene sudske
opomene, moe tu okolnost uzeti kao oteavajuu, cenei pri tom posebno teinu ranije uinjenog
krivinog dela, da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela uinjena iz istih pobuda,
okolnosti pod kojima su dela uinjena i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od
izreene, oprotene ili zastarele kazne, osloboenja od kazne, od proteka roka za opozivanje ranije
uslovne osude ili od izreene sudske opomene.
9. Ublaavanje kazne
- Sud moe uiniocu kd izrei kaznu ispod granice propisane zakonom ili blau vrstu kazne, kad:
1) zakon predvia da se kazna moe ublaiti;
2) zakon predvia da se uinilac moe osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;
3) utvrdi da postoje naroito olakavajue okolnosti i oceni da se i sa ublaenom kaznom moe postii
svrha kanjavanja.
- Kad postoje uslovi za ublaavanje, sud e ublaiti kaznu u ovim granicama:
1) ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 10 ili vie godina, do 7 godina
2) ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 god, do 3 godine
3) ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 3 godine, do 1 godine
4) ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor od 2 godine, do est meseci zatvora;
5) ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor od 1 godine, do tri meseca zatvora;
6) ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine, do trideset dana zatvora;
7) ako je za krivino delo propisana kazna zatvora bez naznaenja najmanje mere, umesto zatvora
moe se izrei novana kazna ili rad u javnom interesu;
8) ako je za krivino delo propisana novana kazna sa naznaenjem najmanje mere, kazna se moe
ublaiti do deset dnevnih iznosa, odnosno deset hiljada dinara.
- Izuzetno ne moe se ublaiti kazna uiniocu krivinog dela koji je ranije osuivan za istovrsno kd
- Kad je sud ovlaen da uinioca kd oslobodi od kazne moe mu kaznu ublaiti, bez ogranienja
10. Osloboenje od kazne
- Sud moe osloboditi od kazne uinioca kd samo kad to zakonpredvia, kao i uinioca kd uinjenog iz
nehata kad posledice dela tako teko pogaaju uinioca da izricanje kazne u takvom sluaju
oigledno ne bi odgovaralo svrsi i uinioca krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do 5
godina, ako posle izvrenog kd, a pre nego to je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili
nadoknadi tetu prouzrokovanu krivinim delom

14

11. Poravnanje uinioca i oteenog

- Sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do 3 god ili
novana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oteenim ispunio sve obaveze
12. Odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju
- Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie kd za koja mu se istovremeno sudi, sud
e prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa e za sva ta dela izrei jedinstvenu kaznu.
- Jedinstvenu kaznu sud e izrei po sledeim pravilima:
1) ako je za neko od kd u sticaju utvrdio kaznu zatvora od 30 do 40 godina izrei e samo tu kaznu;
2) ako je za kd u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisie najteu utvrenu kaznu, s tim da jedinstvena
kazna ne sme dostii zbir utvrenih kazni, niti prei dvadeset godina zatvora;
3) ako su za sva kd u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne moe biti
vea od 10 godina zatvora;
4) ako je za kd u sticaju utvrdio samo novane kazne, izrei e jednu novanu kaznu u visini zbira
utvrenih kazni, s tim da ona ne sme prei 18 miliona dinara, a ako je utvrdio samo novane kazne u
odreenim iznosima, ona ne sme prei milion dinara odnosno 10 miliona dinara kad su jedno ili vie
krivinih dela izvreni iz koristoljublja;
5) ako je za kd u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izrei e jednu kaznu rada
u javnom interesu u visini zbira utvrenih asova rada, s tim da ona ne sme prei 360 asova,
a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti due od est meseci;
6) ako je za neka krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela novane kazne, izrei e
jednu kaznu zatvora i jednu novanu kaznu.
- Novanu kaznu kao sporednu kaznu sud e izrei ako je utvrena makar i za jedno krivino delo u
sticaju, a ako je utvrdio vie novanih kazni, izrei e jednu novanu kaznu, ako sud utvrdi novanu
kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i novanu kaznu kao sporednu kaznu, izrei e jednu novanu
- Ako je sud za krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletnikog zatvora, izrei e kaznu
zatvora kao jedinstvenu kaznu
13. Odmeravanje kazne osuenom licu
- Ako se osuenom licu sudi za kd uinjeno pre nego to je zapoelo izdravanje kazne po ranijoj
osudi ili za kd uinjeno za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora, sud e izrei
jedinstvenu kaznu za sva kd, uzimajui ranije izreenu kaznu kao ve utvrenu, kazna ili deo kazne
koju je osueni izdrao uraunae se u izreenu kaznu zatvora, za kd uinjeno u toku izdravanja
kazne zatvora ili maloletnikog zatvora sud e uiniocu izrei kaznu, nezavisno od ranije izreene
kazne, s obzirom na teinu krivinog dela i neizdrani deo ranije izreene kazne, ne bi mogla
ostvariti svrha kanjavanja, osueni koji za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog
zatvora uini krivino delo za koje zakon propisuje novanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine,
kaznie se disciplinski.
14. Uraunavanje pritvora i ranije kazne
- Vreme provedeno u pritvoru, na izdravanju mere zabrane naputanja stana, kao i svako drugo
lienje slobode u vezi sa kd uraunavaju se u izreenu kaznu zatvora, novanu kaznu i kaznu rada u
javnom interesu, Ako je postupak voen za vie kd u sticaju, a pritvor nije odreen za svako od njih,
vreme provedeno u pritvoru uraunava se u izreenu kaznu zatvora, novanu kaznu i kaznu rada u
javnom interesu za krivino delo za koje je okrivljeni osuen.
- Zatvor ili novana kazna koju je osueni izdrao odn platio za prekraj ili privredni prestup, kao i
kazna ili disciplinska mera lienja slobode koju je izdrao zbog povrede vojne discipline uraunava
se u kaznu izreenu za kd ija obeleja obuhvataju i obeleja prekraja, privrednog prestupa,
odnosno povrede vojne discipline, pri svakom uraunavanju izjednaava se dan pritvora, dan lienja
slobode, dan zatvora, dan izdravanja mere zabrane naputanja stana, osam asova rada u javnom
interesu i hiljadu dinara novane kazne.

15

MERE UPOZORENJA
1. Pojam i vrste mera upozorenja
- To su uslovna osuda i sudska opomena, njihova svrha je da se prema uiniocu lakeg krivinog dela
ne primeni kazna kad se moe oekivati da e upozorenje uz pretnju kazne ili samo upozorenje
dovoljno uticati na uinioca da vie ne vri krivina dela.
2. Uslovna osuda
- njom sud uiniocu kd utvruje kaznu i istovremeno odreuje da se ona nee izvriti, ako osueni za
vreme koje odredi sud, a koje ne moe biti krae od 1 niti due od 5 god (vreme proveravanja) ne
uini novo kd, Sud moe u njoj odrediti da e se kazna izvriti i ako osueni u odreenom roku ne
vrati imovinsku korist pribavljenu izvrenjem kd, ne naknadi tetu koju je prouzrokovao kd ili ne
ispuni druge obaveze, Rok za ispunjenje tih obaveza utvruje sud u okviru odreenog vremena
proveravanja, Mere bezbednosti, izreene uz nju, izvravaju se.
- Uslovna osuda se moe izrei kad je uiniocu utvrena kazna zatvora u trajanju manjem od 2 god
- Za kd za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od 10 god ili tea kazna ne moe se izrei
uslovna osuda, takoe ne moe izrei ako nije proteklo vie od 5 god od pravosnanosti osude
kojom je uiniocu izreena kazna zatvora za umiljajno krivino delo.
- Pri odluivanju da li e izrei uslovnu osudu sud e, vodei rauna o svrsi uslovne osude, posebno
uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenog krivinog dela,
stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno
- Ako je uiniocu utvrena i kazna zatvora i novana kazna, moe se izrei samo za kaznu zatvora.
- Sud e opozvati uslovnu osudu, ako osueni u vreme proveravanja uini jedno ili vie krivinih dela
za koja je izreena kazna zatvora od dve godine ili u duem trajanju, Ako osueni u vreme
proveravanja uini jedno ili vie kd za koja je izreena kazna zatvora manja od 2 god ili novana
kazna, sud e, poto oceni sve okolnosti koje se odnose na uinjena kd i uinioca, a posebno
srodnost uinjenih kd, njihov znaaj i pobude iz kojih su uinjena, odluiti da li e opozvati uslovnu
osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako uiniocu za kd utvrena u
uslovnoj osudi i za nova krivina dela treba izrei kaznu zatvora od dve godine ili u duem trajanju
- Ako opozove uslovnu osudu, sud e, izrei jedinstvenu kaznu zatvora i za ranije uinjeno i za novo
kd, uzimajui kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrenu, Ako ne opozove uslovnu osudu, sud
moe za novo uinjeno kd izrei uslovnu osudu ili kaznu.Osuenom, kome za novo kd bude izreen
zatvor, vreme provedeno na izdravanju ove kazne ne rauna se u vreme proveravanja utvreno
uslovnom osudom za ranije delo. Ako sud nae da i za novo krivino delo treba izrei uslovnu osudu,
utvrdie jedinstvenu kaznu i za ranije uinjeno i za novo krivino delo i odredie novo vreme
proveravanja koje ne moe biti krae od 1 ni due od 5 god, raunajui od dana pravnosnanosti
nove presude. Ukoliko osueni u toku novog vremena proveravanja ponovo uini krivino delo, sud
e opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu zatvora, Sud e opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog
izricanja utvrdi da je osueni izvrio krivino delo pre nego to je uslovno osuen i ako oceni da ne bi
bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo.
- Ako je uslovnom osudom osuenom odreeno ispunjenje neke obaveze, a on ne ispuni tu obavezu
u roku odreenom u presudi, sud moe, u okviru vremena proveravanja, produiti rok za ispunjenje
obaveze ili moe opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu koja je utvrena u uslovnoj osudi. Ako utvrdi
da osueni, iz opravdanih razloga, ne moe da ispuni postavljenu obavezu, sud e ga osloboditi od
ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajuom obavezom predvienom zakonom.
- moe se opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osueni u tom vremenu uini kd koje povlai
opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvreno tek posle isteka vremena proveravanja, moe
se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja. Ako
osueni u odreenom roku ne ispuni neku obavezu, sud moe najdocnije u roku od jedne godine od
dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvri utvrena kazna u uslovnoj osudi.

16

- Ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osueni izvrio krivino delo pre nego to je
uslovno osuen, zbog ega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, uslovna osuda moe se
opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.
- Sud moe odrediti da se uinilac kome je izreena uslovna osuda stavi pod zatitni nadzor za
odreeno vreme u toku vremena proveravanja.
- Zatitni nadzor obuhvata zakonom predviene mere pomoi, staranja, nadzora i zatite.
- Ako u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe ga ukinuti pre
isteka odreenog vremena, Ako osueni kome je izreen zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje
mu je sud odredio, sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili produiti
trajanje u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.
- Kad izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da se uinilac stavi pod zatitni nadzor, ako se, s
obzirom na njegovu linost, raniji ivot, dranje posle izvrenog krivinog dela, a naroito njegov
odnos prema rtvi krivinog dela i okolnosti izvrenja dela, moe oekivati da e se zatitnim
nadzorom potpunije ostvariti svrha uslovne osude, podreuje sud u presudi kojom izrie uslovnu
osudu i odreuje mere zatitnog nadzora, njihovo trajanje i nain njihovog ispunjavanja.
- Zatitni nadzor moe obuhvatiti jednu ili vie od sledeih obaveza:
1) javljanje organu nadlenom za izvrenje zatitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi;
2) osposobljavanje uinioca za odreeno zanimanje;
3) prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima uinioca;
4) ispunjavanje obaveza izdravanja porodice, uvanja i vaspitanja dece i drugih porodinih obaveza;
5) uzdravanje od poseivanja odreenih mesta, lokala ili priredbi, ako to moe biti prilika ili podsticaj za
ponovno vrenje krivinih dela;
6) blagovremeno obavetavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta;
7) uzdravanje od upotrebe droge ili alkoholnih pia;
8) leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi;
9) poseivanje odreenih profesionalnih i drugih savetovalita ili ustanova i postupanje po uputstvima;
10) otklanjanje ili ublaavanje tete priinjene kd, a naroito izmirenje sa rtvom uinjenog kd.
- Pri izboru obaveza odreivanja njihovog trajanja, sud e naroito uzeti u obzir godine ivota
uinioca, njegovo zdravstveno stanje, sklonosti i navike, pobude iz kojih je izvrio kd, dranje posle
izvrenog kd, raniji ivot, line i porodine prilike, uslove za ispunjenje naloenih obaveza, kao i dr
okolnosti koje se odnose na linost uinioca, a od znaaja su za izbor mera zatitnog nadzora i
njihovo trajanje, Vreme trajanja mera zatitnog nadzora odreuje se u okviru roka proveravanja
utvrenog u uslovnoj osudi, Zatitni nadzor prestaje opozivanjem uslovne osude.
- U toku trajanja zatitnog nadzora sud moe, s obzirom na ostvarene rezultate, pojedine obaveze
ukinuti ili zameniti drugim, Ako u toku trajanja sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe
zatitni nadzor ukinuti pre isteka odreenog vremena, Ako osueni kome je izreen ne ispunjava
obaveze koje mu je sud odredio, sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili
produiti trajanje zatitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.
3. Sudska opomena
- moe se izrei za krivina dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novana kazna, a
uinjena su pod takvim olakavajuim okolnostima koje ih ine naroito lakim, Za odreena kd i pod
uslovima predvienim zakonom sudska opomena moe se izrei i kad je propisan zatvor do 3 god.
- sud moe izrei za vie krivinih dela uinjenih u sticaju, ako za svako od tih dela postoje uslovi
- Pri odluivanju da li e izrei sudsku opomenu sud e, vodei rauna o svrsi sudske opomene,
posebno uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenja
krivinog dela, a naroito njegovodnos prema rtvi krivinog dela, stepen krivice i druge okolnosti
pod kojima je delo uinjeno.
- Sudska opomena ne moe se izrei vojnim licima za krivina dela protiv Vojske Srbije .

17

MERE BEZBEDNOSTI
1. Pojam i vrste mera bezbednosti
- svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da uinilac ubudue
ne vri kd, Uiniocu krivinog dela mogu se izrei ove mere bezbednosti:1) obavezno psihijatrijsko
leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi; 2) obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi;3) obavezno
leenje narkomana;4) obavezno leenje alkoholiara;5) zabrana vrenja poziva, delatnosti i
dunosti;6) zabrana upravljanja motornim vozilom;7) oduzimanje predmeta;8) proterivanje stranca iz
zemlje;9) javno objavljivanje presude;10) zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim;
11) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.
- odreene mere bezbednosti mogu se izrei i neuraunljivom licu koje je uinilo kd, Sud moe
uiniocu kd izrei jednu ili vie mera bezbednosti kad postoje uslovi za njihovo izricanje
- Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko leenje na
slobodi neuraunljivom uiniocu izriu se samostalno. Uz ove mere mogu se izrei zabrana vrenja
poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta, mogu se
izrei uiniocu kd ija je uraunljivost bitno smanjena, ako mu je izreena kazna ili uslovna osuda.
- Obavezno leenje narkomana, obavezno leenje alkoholiara, zabrana vrenja poziva, delatnosti i
dunosti, zabrana upravljanje motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude
mogu se izrei ako je izreena kazna, uslovna osuda, sudska opomena ili je uinilac osloboen
- Proterivanje stranca iz zemlje i zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama moe se
izrei ako je uiniocu izreena kazna ili uslovna osuda.
- Mera zabrane pribliavanja i komunikacije sa oteenim moe se izrei ako je uiniocu izreena
novana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozake dozvole, uslovna osuda i sudska
opomena. Za krivina dela u sticaju mera bezbednosti e se izrei ako je utvrena za jedno od kd.
2. Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi
- Uiniocu koji je kd uinio u stanju bitno smanjene uraunljivosti sud e izrei obavezno psihijatrijsko
leenje i uvanje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, ako, s obzirom na uinjeno kd i stanje
duevne poremeenosti, utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da uinilac uini tee kd i da je radi
otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo leenje u ustanovi, sud e izrei obavezno leenje i
uvanje u ustanovi uiniocu koji je u stanju neuraunljivosti uinio kd, sud e obustaviti kad utvrdi da
je prestala potreba za leenjem i uvanjem uinioca u zdravstvenoj ustanovi.
- Mera izreena uz kaznu zatvora moe trajati i due od izreene kazne, Uiniocu koji je kd izvrio u
stanju bitno smanjene uraunljivosti i koji je osuen na kaznu zatvora, vreme provedeno u
zdravstvenoj ustanovi uraunava se u vreme trajanja izreene kazne. Ako je vreme provedeno u
zdravstvenoj ustanovi krae od trajanja kazne, sud e, po prestanku mere, odrediti da se osueni
uputi na izdravanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust. Pri odluivanju o putanju na
uslovni otpust sud e, naroito uzeti u obzir uspeh leenja osuenog, njegovo zdravstveno stanje,
vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi i ostatak kazne koju osueni nije izdrao.
3. Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi
- Uiniocu koji je u stanju neuraunljivosti uinio kd, sud e izrei obavezno psihijatrijsko leenje na
slobodi, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da uini kd i da je radi otklanjanja ove opasnosti
dovoljno njegovo leenje na slobodi, moe se izrei i neuraunljivom uiniocu prema kojem je
odreeno obavezno leenje ustanovi kad sud, na osnovu rezultata leenja, utvrdi da vie nije
potrebno leenje u takvoj ustanovi, nego samo njegovo leenje na slobodi, sud moe izrei ovu meru
i uiniocu ija je uraunljivost bitno smanjena, ako mu je izreena uslovna osuda ili puten na uslovni
otpust, moe se povremeno sprovoditi i u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, ako je to potrebno
radi uspenijeg leenja, s tim da povremeno leenje u ustanovi ne moe neprekidno trajati due od
petnaest dana, niti ukupno due od dva meseca, traje dok postoji potreba leenja, ali ne due od tri
godine.Ako se ne podvrgne leenju na slobodi ili ga samovoljno napusti ili i pored leenja nastupi
opasnost da ponovo uini kd, tako da je potrebno njegovo leenje i uvanje u odgovarajuoj
ustanovi, sud moe leenje i uvanje ustanovi.

18

4. Obavezno leenje narkomana

- Uiniocu koji je uinio kd usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i kod kojeg postoji ozbiljna
opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri kd, sud e izrei obavezno leenje, izvrava se u
zavodu za izvrenje kazne ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje
dok postoji potreba za leenjem, ali ne due od tri godine.
- Kad je izreena uz kaznu zatvora, ona moe trajati due od vremena izreene kazne, ali njeno
ukupno trajanje ne moe biti due od tri godine, Vreme provedeno u ustanovi za leenje uraunava
se u kaznu zatvora, Kad je mera izreena uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili
osloboenje od kazne izvrava se na slobodi i ne moe trajati due od tri godine.
- Ako se uinilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne leenju na slobodi ili leenje samovoljno
napusti, sud e odrediti da se mera prinudno izvri u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj ustanovi.
5. Obavezno leenje alkoholiara
- Uiniocu koji je uinio kd usled zavisnosti od upotrebe alkohola i kod kojeg postoji ozbiljna opasnost
da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivina dela, sud e izrei obavezno leenje, izvrava se u
zavodu za izvrenje kazne zatvora ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj
ustanovi i traje dok postoji potreba za leenjem, ali ne due od izreene kazne zatvora.
- Vreme provedeno u ustanovi za leenje uraunava se u kaznu zatvora.
- Kad je izreena uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili osloboenje od kazne
izvrava se na slobodi i ne moe trajati due od dve godine.
- Ako se uinilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne leenju na slobodi ili leenje samovoljno
napusti, sud e odrediti da se mera prinudno izvri u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj ustanovi.
6. Zabrana vrenja poziva delatnosti i dunosti
- Sud moe uiniocu kd zabraniti vrenje odreenog poziva, odreene delatnosti ili svih ili nekih
dunosti vezanih za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje tuom imovinom ili za uvanje
te imovine, ako se opravdano moe smatrati da bi njegovo dalje vrenje takve delatnosti bilo opasno.
Sud odreuje trajanje mere koje ne moe biti krae od jedne niti due od 10 godina, raunajui od
dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj
ustanovi u kojoj je izvrena mera bezbednosti ne uraunava u vreme trajanja ove mere.
- Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac prekri
zabranu vrenja poziva, delatnosti ili dunosti.
7. Zabrana upravljanja motornim vozilom
- Uiniocu kd kojim se ugroava javni saobraaj sud moe ovu izrei zabranu, Pri izricanju, sud
odreuje na koje se vrste i kategorije vozila zabrana odnosi, sud moe izrei, ako nae da teina
uinjenog dela, okolnosti pod kojima je delo uinjeno ili ranije krenje saobraajnih propisa od strane
uinioca pokazuju da je opasno da on upravlja motornim vozilom odreene vrste ili kategorije.
- Sud odreuje trajanje mere, koje ne moe biti krae od tri meseca niti due od pet godina, raunajui
od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u
kojoj se izvrava mera bezbednosti ili vaspitna mera ne uraunava u vreme trajanja ove mere.
- Ako je mera izreena licu koje ima stranu dozvolu za upravljanje motornim vozilom, zabrana se
odnosi na upravljanje motornim vozilom na teritoriji Srbije.
- Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac prekri
zabranu, Zakonom se moe odrediti obavezna zabrana upravljanja motornim vozilom.

19

8. Oduzimanje predmeta
- Mera bezbednosti oduzimanja predmeta moe se odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen
ili upotrebljen za izvrenje kd ili je nastao izvrenjem kd, kad postoji opasnost da e se odreeni
predmet ponovo upotrebiti za izvrenje kd, ili kad je radi zatite opte bezbednosti ili iz moralnih
razloga oduzimanje predmeta neophodno, Primena ove mere ne utie na pravo treih lica na
naknadu tete zbog oduzimanja predmeta prema izvriocu krivinog dela
- Zakonom se moe odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a moe se odrediti i njihovo obavezno
Unitavanje, mogu odrediti se i uslovi za oduzimanje odreenih predmeta u pojedinim sluajevima.
9. Proterivanje stranca iz zemlje

- Sud moe stranca koji je uinio kd proterati sa teritorije Srbije za vreme od jedne do deset godina.
- Pri oceni da li e izrei meru sud e uzeti u obzir prirodu i teinu uinjenog kd, pobude zbog kojih je
kd uinjeno, nain izvrenja krivinog dela i druge okolnosti koje ukazuju na nepoeljnost daljeg
boravka stranca u Srbiji,Vreme trajanja proterivanja rauna se od dana pravnosnanosti odluke, s
tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove mere, ne moe se izrei
uiniocu koji uiva zatitu u skladu sa ratifikovanim meunarodnim ugovorima.
10. Javno objavljivanje presude
- Pri osudi za kd uinjeno putem sredstava javnog informisanja, ili za kd koje je prouzrokovalo
opasnost za ivot ili zdravlje ljudi a objavljivanje presude bi doprinelo da se otkloni ili umanji ta
opasnost, sud moe odluiti da se o troku osuenog istim putem ili na drugi odgovarajui nain
objavi sudska presuda u celini ili u izvodu, moe se odrediti obavezno objavljivanje presude. U tom
sluaju sud e odluiti putem kojeg sredstva javnog informisanja e se presuda objaviti i da li e se
objaviti u celini ili u izvodu, moe se izvriti najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnanosti
11. Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim
- Sud moe uiniocu kd zabraniti pribliavanje oteenom na odreenoj udaljenosti, zabraniti pristup u
prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oteenog i zabraniti dalje uznemiravanje oteenog,
odn dalju komunikaciju sa oteenim, ako se opravdano moe smatrati da bi dalje vrenje takvih
radnji uinioca kd bilo opasno po oteenog, Sud odreuje trajanje mere koje ne moe biti krae od
6 meseci niti due od 3 godine, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme
provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi ne uraunava u vreme trajanja ove mere.
- moe se ukinuti pre isteka vremena za koje je odreena, ako prestanu razlozi zbog kojih je odreena
12. Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama
- Sud moe uiniocu kd izrei ovu meru, kada je to radi zatite opte bezbednosti neophodno,
izvrava se na taj nain to je uinilac kd duan da se neposredno pre poetka vremena odravanja
sportskih priredbi lino javi slu licu u podrunoj policijskoj upravi odn policijskoj stanici, na podruju
na kojem se zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja priredbe, sud odreuje
trajanje mere,koje ne moe biti krae od 1 niti due od 5 god raunajui od dana pravnosnanosti
odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uraunava u vreme trajanja,ako sud izrekne
uslovnu osudu, odredie da e se opozvati, ako prekri zabranu prisustvovanja odreenim priredb
- Ako posle izdrane kazne zatvora, uinilac prekri zabranu, moe ga kazniti zatvorom od 30 dana do
3 mes, zakonom se moe odrediti obavezna zabrana prisustvovanja sportskim priredbama

20

ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI

- Niko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu kd, oduzee se, pod uslovima predvienim ovim
zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvreno izvrenje kd, od uinioca e se oduzeti novac,
predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni kd, a ako oduzimanje nije
mogue uinilac e se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti
imovine pribavljene izvrenjem kd ili proistekle iz kd ili plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj
imovinskoj koristi, oduzee se i od pravnog ili fizikog lica na koja je prenesena bez naknade ili uz
naknadu koja oigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
- Ako je kd pribavljena korist za drugog ta korist e se oduzeti.
- Ako je u krivinom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oteenog, sud e izrei oduzimanje
koristi samo ukoliko ona prelazi dosueni imovinskopravni zahtev oteenog u tom iznosu.
- Oteeni koji je u krivinom postupku u pogledu svog imovinskopravnog zahteva upuen na parnicu
moe traiti da se namiri iz oduzete koristi, ako pokrene parnicu u roku od 6 meseci od dana
pravnosnanosti odluke kojom je upuen na parnicu, a onaj koji nije podneo imovinskopravni zahtev
moe zahtevati namirenje iz oduzete imovinske koristi, ako je radi utvrivanja svog zahteva
pokrenuo parnicu u roku od 3 me od dana saznanja za presudu kojom je izreeno oduzimanje
koristi, a najdalje u roku od 3 god od dana pravnosnanosti odluke o oduzimanju imovinske koristi.
- Oteeni mora u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke kojom je usvojen njegov
imovinskopravni zahtev zatraiti namirenje iz oduzete imovinske koristi.
PRAVNE POSLEDICE OSUDE
- Osude za odreena kd ili na odreene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak odn gubitak
odreenih prava ili zabranu sticanja odreenih prava, ne mogu nastupiti kad je za kd uiniocu
izreena novana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je uinilac
osloboen od kazne, mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona
- Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak odreenih prava su:
1) prestanak vrenja javnih funkcija;
2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja odreenog poziva ili zanimanja;
3) gubitak odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnog organa ili organa lokalne
samouprave.
- Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava su:
1) zabrana sticanja odreenih javnih funkcija;
2) zabrana sticanja odreenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapreenja u slubi;
3) zabrana sticanja ina vojnog stareine;
4) zabrana dobijanja odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnih organa ili org lok s
- Nastupaju danom pravosnanosti presude,u sluaju da posle pravosnanosti presude, na osnovu
koje su nastupile pravne posledice, ta presuda bude izmenjena po vanrednom pravnom leku,
nastupanje ili dalje trajanje pravnih posledica osude usklauje se sa novom odlukom.
- Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava mogu se propisati u
trajanju najdue do 10 godina, vreme provedeno na izdravanju kazne ne uraunava se u vreme
trajanja pravne posledice osude, Rehabilitacijom prestaju pravne posledice osude

21

REHABILITACIJA
- Rehabilitacijom se brie osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osueni se smatra
neosuivanim, nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuenog
lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija),ne dira u prava treih koja se zasnivaju naosudi.
- Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila
osuivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuivanim, nastaje, ako:
1) lice koje je oglaeno krivim, a osloboeno od kazne ili kojem je izreena sudska opomena, u roku od
godinu dana od pravnosnanosti presude, odnosno reenja ne uini novo krivino delo;
2) lice kojem je izreena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka
proveravanja, ne uini novo krivino delo;
3) lice koje je osueno na novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozake dozvole
ili kaznu zatvora do est meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili
oprotena, ne uini novo krivino delo;
4) lice koje je osueno na kaznu zatvora preko est meseci do jedne godine, u roku od pet godina od
dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo;
5) lice koje je osueno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad
je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo.
- Zakonska rehabilitacija ne nastaje ako sporedna kazna jo nije izvrena ili ako jo traju mere
- Sudska rehabilitacija moe se dati licu koje je osueno na kaznu zatvora preko 3 do 5 god, ako u
roku od 10 god od dana kad je ta kazna izdrana, zastarela ili oprotena ne uini novo krivino delo.
- Sud e dati rehabilitaciju ako nae da je osueno lice svojim vladanjem zasluilo rehabilitaciju i ako
je naknadilo tetu prouzrokovanu kd, pri emu je sud duan da uzme u obzir i sve druge okolnosti
od znaaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i znaaj dela.
- Sudska rehabilitacija ne moe se dati ako sporedna kazna jo nije izvrena ili ako jo traju mere
- Licu koje je vie puta osuivano sud moe dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi
- Kad proteknu 3 god od dana izdrane, zastarele ili oprotene kazne, sud moe odluiti da prestane
pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja odreenog prava, ukoliko ve nije
prestala usled rehabilitacije, pri odluivanju o prestanku pravne posledice osude sud e uzeti u obzir
ponaanje osuenog posle osude, da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivinim delom i vratio
imovinsku korist steenu izvrenjem kd, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost
prestanka pravne posledice osude.
DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE
- Kaznena evidencija sadri line podatke o uiniocu kd, o kd za koje je osuen, podatke o kazni,
uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, osloboenju od kazne i oprotenoj kazni, kao i podatke o pravnim
posledicama osude. U nju se unose i kasnije izmene podataka, podaci o izdravanju kazne, kao i
ponitenje evidencije o pogrenoj osudi, podaci se mogu dati samo sudu, dravnom tuiocu i policiji
u vezi sa krivinim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osueno, organu za izvrenje
krivinih sankcija i organu koji uestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili
odluivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za
vrenje poslova iz njihove nadlenosti, kao i dr dr org koji su nadleni za otkrivanje i spreavanje kd
- Podaci mogu se, na obrazloen zahtev, dati i dravnom organu, preduzeu, drugoj organizaciji ili
preduzetniku, ako jo traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji interes
- Niko nema prava da trai od graanina da podnosi dokaz o svojoj osuivanosti ili neosuivanosti.
- Graanima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuivanosti ili neosuivanosti.
- Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.

22

ZASTARELOST
- Ako nije drukije odreeno, krivino gonjenje ne moe se preduzeti kad protekne:
1) 25 godina od izvrenja kd za koje se po zakonu moe izrei zatvor od 30 do 40 godina;
2) 20 godina od izvrenja kd za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko 15 godina;
3) 15 godina od izvrenja kd za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko 10 godina;
4) 10 godina od izvrenja kd za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko 5 godina;
5) 5 godina od izvrenja kd za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko 3 godine;
6) 3 godine od izvrenja kd za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko 1 godine;
7) 2 godine od izvrenja kd za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora do 1 god ili novana kazna.
- Zastarelost krivinog gonjenja poinje od dana kad je kd izvreno. Ukoliko posledica kd nastupi
kasnije, zastarelost krivinog gonjenja poinje od dana kada je posledica nastupila, ne tee za vreme
za koje se po zakonu gonjenje ne moe otpoeti ili nastaviti, prekida se svakom procesnom radnjom
koja se preduzima radi otkrivanja kd ili radi otkrivanja i gonjenja uinioca zbog uinjenog kd, kao i
kad uinilac u vreme dok tee rok zastarelosti uini isto tako teko ili tee kd
- Svakim prekidom zastarelost poinje ponovo da tee, Zastarelost kriv gonjenja nastaje u svakom
sluaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost krivinog gonjenja.
- Ako nije drukije odreeno, izreena kazna ne moe se izvriti kad protekne:
1) 25 godina od osude na zatvor od trideset do etrdeset godina;
2) dvadeset godina od osude na kaznu zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od osude na kaznu zatvora preko deset godina;
4) deset godina od osude na kaznu zatvora preko pet godina;
5) pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine;
6) tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine;
7) dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na novanu kaznu, na kaznu rada u javnom
interesu, ili na kaznu oduzimanja vozake dozvole
- Zastarelost izvrenja novane kazne i oduzimanja vozake dozvole ako su izreene kao sporedne
kazne nastaje kad protekne 2 godine od dana pravnosnanosti presude kojom su te kazne izreene.
- Zastarelost izvrenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj
ustanovi, obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, obaveznog leenja narkomana, obaveznog
leenja alkoholiara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne pet godina od dana ravnosnanosti
odluke kojom su te mere izreene.
- Zastarelost izvrenja mera zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrane upravljanja
motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su izreene.
- Zastarelost izvrenja kazne poinje od dana kad je presuda kojom je kazna izreena postala
pravnosnana, a ako je uslovna osuda opozvana-od dana kad je odluka o opozivanju pravnosnana.
- Ako je aktom amnestije ili pomilovanja ili odlukom suda po vanrednom pravnom leku izreena kazna
smanjena, vreme potrebno za nastupanje zastarelosti odreuje se prema novoj kazni, ali se tok
zastarelosti rauna od ranije pravnosnane presude.
- Ne tee za vreme za koje se po zakonu izvrenje kazne ne moe preduzeti, prekida SE svakom
radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne, svakim prekidom poinje ponovo
da tee, zastarelost izvrenja kazne nastaje u svakom sluaju kad protekne dvostruko vreme koje se
po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne, u sluaju nastupanja zastarelosti zapoeto izvrenje
kazne obustavlja se, shodno se primenjuju i na zastarelost izvrenja mere bezbednosti.
- Krivino gonjenje i izvrenje kazne ne zastarevaju za kd genocida i ratnih zloina, kao ni za krivina
dela za koja po ratifikovanim meunarodnim ugovorima zastarelost ne moe da nastupi.

23

AMNESTIJA
- Licima koja su obuhvaena aktom amnestije daje se osloboenje od krivinog gonjenja ili potpuno ili
delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamenjuje se izreena kazna blaom kaznom, daje se
rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
- Amnestijom se mogu ukinuti sledee mere bezbednosti: zabrana vrenja poziva, delatnosti i
dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranaca iz zemlje.
POMILOVANJE
- Pomilovanjem se poimenino odreenom licu daje osloboenje od krivinog gonjenja ili potpuno ili
delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamenjuje se izreena kazna blaom kaznom ili
uslovnom osudom, daje se rehabilitacija, odreuje krae trajanje odreene pravne posledice osude
ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
- Pomilovanjem se moe ukinuti ili odrediti krae trajanje mere bezbednosti zabrana vrenja poziva,
delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje.
- Davanjem amnestije ili pomilovanja ne dira se u prava treih lica koja se zasnivaju na osudi.
POLOAJ MALOLETNIKA U KRIVINOM PRAVU
1.
-

Pojam maloletnika
Maloletnik je lice koje je u vreme izvrenja kd navrilo 14, a nije navrilo 19 godina.
Mlai maloletnik je lice koje je u vreme izvrenja kd navrilo 14, a nije navrilo 16 godina.
Stariji maloletnik je lice koje je u vreme izvrenja kd navrilo 16, a nije navrilo 18 godina
Mlae punoletno lice je lice koje je u vreme izvrenja kd navrilo 18, a u vreme suenja nije navrilo
21 godinu i ispunjava ostale uslove

2. Vaspitni nalozi
- Prema maloletnom uiniocu kd mogu se primeniti jedan ili vie vaspitnih naloga za kd za koje je
propisana novana kazna ili kazna zatvora do 5 godina, primeniti nadleni javni tuilac za
maloletnike ili sudija za maloletnike.
- Uslovi za primenu su: priznanje kd od strane maloletnika i njegov odnos prema kd i oteenom.
- Svrha je da se ne pokree krivini postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak odn da se
primenom naloga utie na pravilan razvoj maloletnika i jaanje njegove line odgovornosti kako
ubudue ne bi inio krivina dela.
- Vaspitni nalozi su:
1) poravnanje sa oteenim kako bi se naknadom tete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi nain
otklonile, u celini ili delimino, tetne posledice dela;
2) redovno pohaanje kole ili redovno odlaenje na posao;
3) ukljuivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog,loka ili ekol sadraja;
4) podvrgavanje odg ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alk pia ili opojnih drog
5) ukljuivanje u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalitu.
- Pri izboru nadleni javni tuilac za maloletnike i sudija za maloletnike uzee u obzir u celini interes
maloletnika i oteenog, vodei rauna da se primenjivanjem jednog ili vie vaspitnih naloga ne
ometa kolovanje ili zaposlenje maloletnika. moe da traje najdue 6 mes, a u tom roku moe se
zameniti drugim nalogom ili ukinuti.
- Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vri se u saradnji sa roditeljima, usvojiocem ili staraocem
maloletnika i nadlenim organom starateljstva.

24

3. Krivine sankcije prema maloletnicima

- Maloletnicima za uinjena kd mogu se izrei vaspitne mere, kazna maloletnikog zatvora i mere
bezbednosti, osim zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti.
- Mlaim maloletnicima mogu se izrei samo vaspitne mere.
- Starijim maloletnicima mogu se izrei vaspitne mere, a izuzetno - kazna maloletnikog zatvora.
- maloletnicima se mogu izrei mere bezbednosti.
- svrha krivinih sankcija prema maloletnicima je da se nadzorom, pruanjem zatite i pomoi, kao i
obezbeivanjem opteg i strunog osposobljavanja utie na razvoj i jaanje line odgovornosti
maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove linosti, kako bi se obezbedilo ponovno
ukljuivanje maloletnika u drutvenu zajednicu.
- Svrha maloletnikog zatvora je i vrenje pojaanog uticaja na maloletnog uinioca da ubudue ne
vri krivina dela, kao i na druge maloletnike da ne vre krivina dela .
4. Vaspitne mere
- Vaspitne mere su:
1) mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze;
2) mere pojaanog nadzora: pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, pojaan nadzor u
drugoj porodici, pojaan nadzor od strane organa starateljstva, pojaan nadzor uz dnevni boravak u
odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika;
3) zavodske mere: upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno-popravni dom, upuivanje u
posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje.
- Mere upozorenja i usmeravanja izriu se kad je potrebno i dovoljno takvim merama uticati na linost
maloletnika i njegovo ponaanje.
- Mere pojaanog nadzora izriu se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije
mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo, a nije potrebno maloletnikovo potpuno odvajanje iz
dotadanje sredine.
- Zavodske mere izriu se prema maloletniku prema kome treba preduzeti trajnije mere vaspitavanja,
leenja i osposobljavanja uz njegovo potpuno odvajanje iz dotadanje sredine, radi vrenja
pojaanog uticaja na maloletnika, izriu se kao poslednje sredstvo i mogu trajati, u granicama
odreenim ovim zakonom, samo koliko je potrebno da bi se ostvarila svrha vaspitnih mera.
- Pri izboru mere sud e posebno uzeti u obzir uzrast i zrelost maloletnika, druga svojstva njegove
linosti i stepen poremeaja u drutvenom ponaanju, teinu dela, pobude iz kojih je delo uinio,
sredinu i prilike u kojima je iveo, ponaanje posle uinjenog kd, a posebno, da li je spreio ili
pokuao da sprei nastupanje tetne posledice, naknadio ili pokuao da naknadi priinjenu tetu, da
li je prema maloletniku ranije bila izreena krivina ili prekrajna sankcija, kao i sve druge okolnosti
koje mogu biti od uticaja za izricanje one mere kojom e se najbolje postii svrha vaspitnih mera.
5. Sudski ukor
- Sudski ukor se izrie ako se iz odnosa maloletnika prema uinjenom krivinom delu i njegove
spremnosti da ubudue ne ini krivina dela moe zakljuiti da ga je dovoljno samo prekoriti.
- Pri izricanju sudskog ukora sud e maloletniku ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i
predoiti da mu moe biti izreena druga sankcija ako ponovo uini krivino delo.

25

6. Posebne obaveze
- Sud maloletniku moe izrei jednu ili vie posebnih obaveza, ako oceni da je odgovarajuim
zahtevima ili zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponaanje.
- Sud moe maloletniku izrei obavezu:
1) da se izvini oteenom;2) da u okviru sopstvenih mogunosti naknadi tetu koju je prouzrokovao;
3) da redovno pohaa kolu ili ne izostaje sa posla;4) da se osposobljava za zanimanje koje odgovara
njegovim sposobnostima i sklonostima;5) da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili
u poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja;6) da se ukljui u odreene sportske aktivnosti;
7) da se podvrgne odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih
pia ili opojnih droga;8) da se ukljui u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj
ustanovi ili savetovalitu i da postupa po programima rada koji su za njega sainjeni u tim ustanovama;
9) da pohaa kurseve za struno osposobljavanje ili da se priprema i polae ispite kojima se proverava
odreeno znanje;10) da ne moe da napusti mesto prebivalita ili boravita, bez saglasnosti suda i
posebnog odobrenja organa starateljstva.
- Prilikom izbora pojedinih obaveza sud e posebno voditi rauna da one budu prilagoene linosti
maloletnika i prilikama u kojima ivi, odnosno ceniti njegovu spremnost da sarauje u njihovom
ostvarivanju, mogu se izrei u trajanju do jedne godine, s tim da sud moe, dok traje izvrenje,
izmeniti ili obustaviti njihovo izvrenje, sud e odrediti visinu i nain naknade tete radom
maloletnika, i to najvie 60 asova u periodu od tri meseca, koliko moe trajati ova posebna
obaveza, ali tako da taj rad ne ometa kolovanje ili zaposlenje maloletnika, moe raditi najvie 120 h
u periodu od 6 m, ali tako da taj rad ne ometa njegovo kolovanje ili zaposlenje.
- Nadzor nad izvrenjem posebnih obaveza vri sud, s tim to o tome moe traiti izvetaj i miljenje
organa starateljstva, Kada je izir sud e maloletnika upozoriti da mu u sluaju neispunjenja jedne ili
vie posebnih obaveza one mogu biti zamenjene nekom drugom obavezom ili dr vaspitnom merom.
7. Pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca
- Meru pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojioca ili staraoca sud e izrei ako su roditelji,
usvojilac, odnosno staralac propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u
mogunosti su da ovakvu brigu i nadzor vre i to se od njih moe s osnovom oekivati.
- Moe da traje najmanje 6 mes, a najvie 2 godi, s tim da sud naknadno odluuje o prestanku
- Kad je sud izrekne daje roditelju, usvojiocu odn staraocu potrebna uputstva i nalae mu odreene
dunosti koje treba da preduzme za vaspitavanje maloletnika,leenje i otklanjanje tetnih uticaja
- Pri izricanju sud e odrediti da org star proverava njeno izvrenje i ukazuje pomo roditelju,
usvojiocu ili staraocu.
8. Pojaan nadzor u drugoj porodici
- Ako roditelj, usvojilac, odnosno staralac maloletnika nisu u mogunosti da nad njim vre nadzor ili
ako se to od njih ne moe s osnovom oekivati, maloletnik e se smestiti u drugu porodicu koja je
voljna da ga primi i koja ima mogunosti da nad njim vri pojaan nadzor, sud e odrediti da organ
starateljstva proverava njeno izvrenje i ukazuje pomo porodici u koju je maloletnik smeten.
- Mera pojaanog nadzora u drugoj porodici moe da traje najmanje est meseci, a najvie dve
godine, s tim da sud naknadno odluuje o njenom prestanku. Izvrenje ove mere obustavie se kada
roditelji, usvojilac, odnosno staralac maloletnika steknu mogunost da nad njim vre pojaan nadzor
ili kada prema rezultatu izvrenja mere prestane potreba za pojaanim nadzorom.
9. Pojaan nadzor organa starateljstva
- Ako roditelji, usvojilac odn staralac malol nisu u mogunosti da vre nadzor, a ne postoje uslovi za
nadzor u dr porodici,stavie se pod nadzor org star,moe da traje najmanje 6 mes,a najvie 2 god,s
tim da sud naknadno odluuje o prestanku, dok traje om ostaje kod svojih roditelja ili drugih lica, a
pojaan nadzor nad njim vri odreeno slubeno lice organa starateljstva ili drugo struno lice koje
odredi organ starateljstva, org starateljstva brine se o kolovanju maloletnika, njegovom zaposlenju,
odvajanju iz sredine koja na njega tetno utie, potrebnom leenju i sreivanju prilika u kojima ivi.

26

10. Pojaan nadzor uz dnevni boravak u odg ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika
- Ovu meru sud e izrei ako je uz neku od odg mera pojaanog nadzora potrebno i angaovanje
strunih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem i obrazovanjem maloletnika, moe da
traje najmanje 6 mes, a najvie 2 god, s tim da sud naknadno odluuje o njenom prestanku.
- Dok traje maloletnik i dalje ostaje kod svojih roditelja ili drugih lica koja se o njemu staraju, a u toku
dana provodi odreeno vreme u ustanovi, ali tako da to ne ometa njegovo kolovanje ili redovno
odlaenje na posao. Time e seodgovarajuim vaspitnim i obrazovnim sadrajima uticati na budui
ivot i ponaanje maloletnika u uoj i iroj socijalnoj sredini. O izvrenju stara se organ starateljstva.
11. Upuivanje u vaspitnu ustanovu
- Sud e izrei ovu meru kada maloletnika treba izdvojiti iz dotadanje sredine i obezbediti mu pomo i
stalni nadzor od strane strunih lica, on tu ostaje najmanje 6 mes, a najvie 2 godi,s tim da sud
svakih 6 mes razmatra da li postoje osnovi za obustavu ili za njenu zamenu drugom merom.
12. Upuivanje u vaspitnopopravni dom
- Sud e izrei ovu meru maloletniku prema kome, treba primeniti pojaane mere nadzora i posebne
strune programe vaspitavanja, pri odluivanju sud e posebno uzeti u obzir raniji ivot maloletnika,
stepen poremeaja ponaanja, teinu i prirodu uinjenog kd i okolnost da li je prema maloletniku
ranije bila izreena neka kriv ili prekr sankcija,ostaje najmanje 6 mes,a najvie 4 god,s tim da sud
svakih 6 mes razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvrenja ili za njenu zamenu dr merom.
13. Upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje
- Prema maloletniku ometenom u psihofizikom razvoju ili sa psihikim poremeajima sud moe,
umesto mere upuivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom, izrei ovu meru, izrei e se
umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, ako
se ovde moe obezbediti bolje uvanje i leenje maloletnika i time postii svrha te mere bezbednosti.
- maloletnik u posebnoj ustanovi za leenje i osposobljavanje moe da ostane najvie tri godine, s tim
da sud razmatra svakih est meseci da li postoje osnovi za obustavu izvrenja mere ili za njenu
zamenu drugom merom, a ako je ova mera izreena umesto mere bezbednosti, maloletnik ostaje
dok je potrebno, a kada navri dvadeset jednu godinu izvrenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj
se izvrava mera bezbednosti obaveznog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi.
14. Maloletniki zatvor
- Starijem maloletniku koji je uinio kd za koje je zakonom propisana kazna zatvora tea od 5 godina,
moe se izrei ova kazna ako zbog visokog stepena krivice, prirode i teine kd ne bi bilo opravdano
izrei vaspitnu meru, ne moe biti krai od 6 mes ni dui od 5 god, a izrie se na pune godine i
mesece. Za kd za koje je propisana kazna zatvora 20 god ili tea kazna, ili u sluaju sticaja najmanje
2 kd za koja je propisana kazna zatvora tea od 10 god, moe se izrei u trajanju do deset godina
- Sud e starijem maloletniku odmeriti kaznu u granicama koje su ovim zakonom propisane, imajui u
vidu svrhu zatvora i uzimajui u obzir sve okolnosti koje utiu na visinu kazne, a posebno stepen
zrelosti maloletnika i vreme koje je potrebno za njegovo vaspitavanje i struno osposobljavanje.
- Starijem maloletniku za odreeno kd sud ne moe izrei kaznu zatvora u trajanju duem od
propisane kazne zatvora za to delo, ali sud nije vezan za najmanju meru propisane kazne.
- Ako stariji maloletnik uini vie kd u sticaju, a sud nae da za svako kd treba izrei kaznu zatvora,
odmerie po slobodnoj oceni za sva dela jednu kaznu, a ako nae da bi za neko kd u sticaju starijeg
maloletnika trebalo kazniti,a za dr kd izrei vaspitnu meru, za sva dela izrei e samo kaznu zatvora.
- Ako je sud utvrdio kazne zatvora i maloletnikog zatvora izrei e zatvor kao jedinstvenu kaznu
- Ako sud nae da bi za neka kd trebalo izrei meru,a za dr kaznu zatvora,izrei e samo kaznu zatv
- Sud e isto npostupiti i u sluaju ako posle izreene kazne utvrdi da je osueni pre ili posle njenog
izricanja uinio drugo kd, sud moe uslovno otpustiti ako je izdralo treinu kazne, ali ne pre nego
to je proteklo 6 mes,ako se na osnovu postignutog uspeha izvrenja moe opravdano oekivati da
e se na slobodi dobro ponaati i da nee vriti kd. Uz otpust sud moe da odredi i neku od mera
pojaanog nadzora uz mogunost primenjivanja jedne ili vie odgovarajuih posebnih obaveza

27

15. Izricanje krivinih sankcija punoletnim licima za dela koja su uinila kao maloletnici
- Punoletnom licu koje je navrilo 21 god ne moe se suditi za kd koje je uinilo kao mlai maloletnik.
- Punoletnom licu koje je kd uinilo kao maloletnik, a u vreme suenja nije navrilo 21 god, moe se
izrei odg vaspitna mera, kao i kazna maloletnikog zatvora. Pri oceni sud e uzeti u obzir sve
okolnosti sluaja, a naroito teinu uinjenog dela, vreme koje je proteklo od njegovog izvrenja,
svojstva linosti, vladanje uinioca, kao i svrhu koju treba postii ovom sankcijom.
- Izuzetno, punoletnom licu koje je u vreme suenja navrilo 21 godinu, sud moe, umesto
maloletnikog zatvora, izrei zatvor ili uslovnu osudu. Kazna zatvora ima u pogledu rehabilitacije,
zastarelosti, uslovnog otpusta i pravnih posledica osude isto pravno dejstvo kao i kazna mal zatvora,
uz izreenu sankciju moe se izrei odgovarajua mera bezbednosti
16. Primena vaspitnih mera prema mlaim punoletnim licima
- Uiniocu koji je kao punoletan izvrio kd, a u vreme suenja nije navrio 21 godinu, sud moe izrei
bilo koju meru posebnih obaveza, meru pojaanog nadzora od strane organa starateljstva ili meru
upuivanja u vaspitno-popravni dom ako se moe oekivati da e se njima postii svrha koja bi se
ostvarila izricanjem kazne, mlaem punoletnom licu kome je izreena vaspitna mera sud moe,
izrei odgovarajuu meru bezbednosti .
KRIVINE SANKCIJE ZA PRAVNA LICA
- Pravnom licu se za krivino delo mogu izrei sledee krivine sankcije:
1) kazna;2) uslovna osuda;3) mere bezbednosti.
- Pravnom licu se mogu izrei sledee kazne:1) novana kazna;2) prestanak pravnog lica.
- Novana kazna i prestanak pravnog lica mogu se izrei samo kao glavne kazne.
- Novana kazna se odreuje u srazmeri sa vrstom i visinom kazne propisane za fiz lice, min je
100.000 a max 20 miliona dinara
- Kazna prestanka pravnog lica moe se izrei ako je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri
bila u funkciji vrenja krivinih dela.
- Nakon pravnosnanosti presude kojom je izreena kazna prestanka pravnog lica sprovodi se
postupak likvidacije, steaja ili prestanaka pravnog lica na drugi nain.
- Pravno lice prestaje da postoji brisanjem iz registra koji vodi nadleni organ
- Pravno lice se moe osloboditi od kazne ako: 1) otkrije i prijavi krivino delo pre nego to je saznalo
za pokretanje krivinog postupka;2) dobrovoljno i bez odlaganja otkloni nastale tetne posledice ili
izvri povraaj protivpravno steene imovinske koristi
- Uslovnom osudom sud pravnom licu utvruje novanu kaznu do pet miliona dinara i istovremeno
odreuje da se ona nee izvriti ako osueno pravno lice za vreme koje odredi sud, a koje ne moe
biti krae od jedne ni due od tri godine (vreme proveravanja) ne bude odgovorno za krivino delo u
smislu lana 6. ovog zakona, Sud e opozvati uslovnu osudu ako osueno pravno lice u vreme
proveravanja bude odgovorno za jedno ili vie krivinih dela za koja mu je izreena novana kazna
od pet miliona dinara ili u viem iznosu.
- Za krivina dela za koja su odgovorna pravna lica mogu se izrei sledee mere bezbednosti:
1) zabrana obavljanja odreenih registrovanih delatnosti ili poslova; 2) oduzimanje predmeta;
3) javno objavljivanje presude.

28

KRIVINO PRAVO POSEBNI DEO

KRIVINA DELA PROTIV IVOTA I TELA
- Zatiuju ivot i telo oveka, pod im se podrazumeva zatita telesnog integriteta i zdravlja i tu
spadaju : ubistvo, teko ubistvo, ubistvo na mah, ubistvo detea pri poroaju, lienje ivota iz
samilosti, nehatno lienje ivota, nedozvoljen prekid trudnoe, teka, laka telesna povreda,
uestvovanje u tui, navoenje na samoubistvo i pomoganje, ugroavanje opasnim pruem pri tui ili
svai, izlaganje opasnosti, naputanje nemonog lica i nepruanje pomoi
1. Ubistvo
- Ko drugog lii ivota, kaznie se zatvorom od pet do petnaest godina.
2. Teko ubistvo
- Zatvorom najmanje 10 godina ili zatvorom od 30 do 40 godina kaznie se:
1) ko drugog lii ivota na svirep ili podmukao nain;
2) ko drugog lii ivota pri bezobzirnom nasilnikom ponaanju;
3) ko drugog lii ivota i pri tom sa umiljajem dovede u opasnost ivot jo nekog lica;
4) ko drugog lii ivota pri izvrenju krivinog dela razbojnitva ili razbojnike krae;
5) ko drugog lii ivota iz koristoljublja, radi izvrenja ili prikrivanja drugog krivinog dela, iz bezobzirne
osvete ili iz drugih niskih pobuda;
6) ko lii ivota slubeno ili vojno lice pri vrenju slubene dunosti;
7) ko lii ivota sudiju, javnog tuioca, zamenika javnog tuioca ili policijskog slubenika u vezi sa
vrenjem slubene dunosti;
8) ko lii ivota lice koje obavlja poslove od javnog znaaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja;
9) ko lii ivota dete ili bremenitu enu; - do navrenih 14 god
10) ko lii ivota lana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao;
11) ko sa umiljajem lii ivota vie lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri poroaju ili
lienju ivota iz samilosti.
3. Ubistvo na mah
- Ko drugog lii ivota na mah doveden bez svoje krivice u jaku razdraenost napadom, zlostavljanjem
ili tekim vreanjem od strane ubijenog, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
4. Ubistvo deteta pri poroaju
- Majka koja lii ivota svoje dete za vreme poroaja ili neposredno posle poroaja, dok kod nje traje
poremeaj izazvan poroajem, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
5. Lienje ivota iz samilosti
- Ko lii ivota punoletno lice iz samilosti zbog tekog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a
na njegov ozbiljan i izriit zahtev, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
6. Nehatno lienje ivota
- Ko drugog lii ivota iz nehata, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina .

29

7. Navoenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu

- Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvrenju samoubistva, pa ovo bude izvreno ili
pokuano, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ko drugom pomogne u izvrenju samoubistva, pa ovo bude izvreno ili pokuano, - od 3 mes do 3 g
- Ko ovo delo uini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene
uraunljivosti, kaznie se zatvorom od dve do deset godina.
- Ako je uinjeno prema detetu ili prema neuraunljivom licu,uinilac e se kazniti kao za teko ubistvo
- Ko surovo ili neoveno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podreenosti
ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvri ili pokua samoubistvo koje se moe pripisati
nehatu uinioca,kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
8. Nedozvoljeni prekid trudnoe
- Ko protivno propisima o vrenju prekida trudnoe bremenitoj eni sa njenim pristankom izvri
pobaaj, zapone da vri pobaaj ili joj pomogne da izvri pobaaj - zatvor od 3 mes do 3 god.
- Ko se bavi vrenjem ovog dela, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ko bremenitoj eni bez njenog pristanka, a ako je mlaa od esnaest godina bez njenog pristanka i
bez pisane saglasnosti njenog roditelja, usvojioca ili staraoca, izvri ili zapone da vri pobaaj,
kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt, teko naruavanje zdravlja ili druga teka telesna povreda ene
nad kojom je vren prekid trudnoe,uinilac e se kazniti zatvorom od 1 do 7 godina, a za delo bez
pristanka od dve do dvanaest godina.
9. Teka telesna povreda

- Ko drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje teko narui - zatvor od est meseci do pet godina.
- Ko drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje narui tako teko da je usled toga doveden u
opasnost ivot povreenog ili je uniten ili trajno i u znatnoj meri oteen ili oslabljen neki vaan deo
njegovog tela ili vaan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povreenog ili trajno i
teko naruenje njegovog zdravlja ili unakaenost,kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt povreenog lica,uinilac e se kazniti zatvorom od 2 do 12 godina.
Ko uini iz nehata, kaznie se zatvorom do tri godine.
- Ko delo uini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraenost napadom,zlostavljanjem ili
tekim vreanjem od strane povreenog, kaznie se za prvo delo do tri godine, za drugo delo
zatvorom od tri meseca do etiri godine, a za tree delo iz zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je prvo delo uinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj eni ili licu koje obavlja poslove od
javnog znaaja, uinilac e se kazniti zatvorom od 1 do 8 godina, za drugo delo iz zatvorom od dve
do dvanaest godina, a za tree delo zatvorom od pet do petnaest godina.
10. Laka telesna povreda
- Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako narui, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom
do jedne godine, a ako je takva povreda nanesena orujem, opasnim oruem ili drugim sredstvom
podobnim da telo teko povredi ili zdravlje teko narui, uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.
- Sud moe uiniocu dela iz stava 2. ovog lana izrei sudsku opomenu, ako je uinilac bio izazvan
nepristojnim ili grubim ponaanjem oteenog.
- Gonjenje za delo preduzima se po privatnoj tubi.
11. Uestvovanje u tui
- Ko uestvuje u tui u kojoj je neko lien ivota ili je drugom nanesena teka telesna povreda,
kaznie se za samo uestvovanje novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

30

KRIVINA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA OVEKA I GRAANINA

- Odnose se na zatitu sloboda i prava oveka i graanina koja su utvrena Ustavom, kao i
ratifikovanim me ugovorima, zakonima, dr propisima i optim aktima i tu nisu obuhvaena sva kd
proziv sloboda i prava jer su neka zatiena u posebnim glavama KZ i nazivaju se politikim pravima
- Tu spadaju : povreda ravnopravnosti, protivpravno lienje slobode, otmica, prinuda, zlostavljanje i
muenje, povreda prava upotrebe jezika i pisma, povreda slobode izraavanja nac ili etnike
pripadnosti, povreda slobode ispovedanja vere i vrenja verskih obreda, povreda slobode kretanja
nastanjivanja, iznuivanje iskaza, ugrpavanje sigurnosti, naruavanje nepovredivosti stana,
protivzakonito pretrasanje, neovlaeno otkrivanje tajne, povreda tajnosti pisama ili dr poiljke,
neovlaeno prislukivanje i tonsko snimanje, neovlaeno fotografisanje, neovlaeno objavljivanje
tueg spisa, portreta, fotografije, filma ili fonograma, neovlaeno prikupljanje linih podataka,
povreda prava na ppodnoenje pravnog sredstva, povreda slobode govora i javnog istupanja,
spreavanje tampanja i rasturanja tampanih stvari i emitovanja programa, spreavanje
objavljivanja odgovora i ispravke, spreavanje javnog skupa i spreavanje politikog, sindikalnog i dr
organizovanja i delovanja
1. Povreda ravnopravnosti
- Ko zbog nacionalne ili etnike pripadnosti, rase ili veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili
zbog razlika u pogledu politikog ili drugog ubeenja, pola, jezika, obrazovanja, drutvenog poloaja,
socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog linog svojstva, drugome uskrati ili ogranii prava
oveka i graanina utvrena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili optim aktima ili potvrenim
meunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti-zatvor do 3 god
- Ako delo iz uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie se zatvorom od tri meseca do pet godina.
2. Protivpravno lienje slobode
- Ko drugog protivpravno zatvori, dri zatvorenog ili mu na drugi nain protivpravno oduzme ili ogranii
slobodu kretanja, kaznie se zatvorom do tri godine.
- Ako delo uini slubeno lice zloupotrebom svog poloaja ili ovlaenja-zatvor od 6 mes do 5 godina.
- Ako je protivpravno lienje slobode trajalo due od trideset dana ili je vreno na svirep nain ili je licu
koje je protivpravno lieno slobode usled toga teko narueno zdravlje ili su nastupile druge teke
posledice, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt lica koje je protivpravno lieno slobode,uinilac e se kazniti
zatvorom od dve do dvanaest godina.
- Za pokuaj dela kaznie se.
3. Otmica
- Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi nain odvede ili zadri neko lice u nameri da od njega ili
drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da neto
uini, ne uini ili trpi, kaznie se zatvorom od dve do deset godina.
- Ko radi ostvarenja cilja otmice preti ubistvom ili tekom telesnom povredom otetom licu, kaznie se
zatvorom od tri do dvanaest godina.
- Ako je oteto lice zadrano due od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep nain ili mu je
teko narueno zdravlje ili su nastupile druge teke posledice ili ko delo iz stava 1. ovog lana uini
prema maloletnom licu, uinilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt otetog lica ili je delo izvreno od strane grupe, uinilac e se kazniti
zatvorom od pet do osamnaest godina.
- Ako je delo izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, zatvor od najmanje pet godina.

31

4. Prinuda
- Ko drugog silom ili pretnjom prinudi da neto uini ili ne uini ili trpi, zatvor do tri godine.
- Ko delo uini na svirep nain ili pretnjom ubistvom ili tekom telesnom povredom ili otmicom, kaznie
se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je usled dela nastupila teka telesna povreda ili druge teke posledice, zatvo od 1 do 10 godina.
- Ako je nastupila smrt prinuenog lica ili je delo izvreno od strane grupe,zatvor od 3 do 12 god
- Ako je izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, zatvor od 5 do 15 godina.
5. Zlostavljanje i muenje
- Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na nain kojim se vrea ljudsko dostojanstvo, kaznie
se zatvorom do jedne godine.
- Ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni nain drugome nanese veliki bol ili teke patnje s
ciljem da od njega ili od treeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obavetenje ili da se on ili neko
tree lice zastrai ili nezakonito kazni, ili to uini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku
diskriminacije, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako delo uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie se za prvo delo zatvorom od tri meseca do tri
godine, a za drugo delo zatvorom od jedne do osam godina.
KRIVINO DELA PROTIV IZBORNIH PRAVA
- Odnose se na izbor ukljuujui kandidovanje, glasanje i utvrivanje i objavljivanje rezultata glasanja
- Tu spadaju : povreda prava glasanja, falsifikovanje rezultata, povreda prava kandidovanja, davanje i
primanje mita u vezi sa glasanjem, zloupotreba prava glasanja, sastavljanje netanih birakih
spiskova, spreavanje odravanja glasanja, povreda tajnosti glasanja i unitavanje dok o izbor i glas
1. Povreda prava glasanja
- Ko drugog u nameri da mu onemogui vrenje prava glasanja, protivzakonito ne upie u spisak
glasaa, izbrie iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan nain sprei ili omete da glasa, kaznie se
novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
- Ko silom ili pretnjom prinudi dr da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vri ili ne vri
pravo glasanja ili da glasa za ili protiv odreenog kandidata odnosno predloga,zatvor od 3 m do 3 g
2. Falsifikovanje rezultata glasanja
- lan organa za sprovoenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vri dunosti u vezi sa glasa,
koji dodavanjem ili oduzimanjem glasakih listia ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi nain
izmeni broj glasakih listia ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja,zatvor od 6 mes do 5 g
KRIVINA DELA PROTIV PRAVA PO OSNOVU RADA
- Odnose se na prava lica po osnovu rada koja se kd iz ove grupe povreuju, kao i kd zloupotrebe
pojedinih prava koja izvrilac ima po osnovu rada
- Tu spadaju : povreda prava po osnovu rada i prava iz soc osiguranja, povreda prava na trajk,
zloupotreba prava na trajk, povreda prava pri zapoljavanju i za vreme nezaposlenosti, povreda
prava na upravljanje, zloupotreba prava iz soc osiguranja i nepreduzimanje mera zatite na radu
1. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja
- Ko se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih optih akata o
pravima po osnovu rada i o posebnoj zatiti na radu omladine, ena i invalida ili o pravima iz
socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ogranii pravo koje mu pripada - novana kazna ili
zatvor do dve godine.

32

2. Povreda prava na trajk

- Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan nain sprei ili ometa zaposlene da, u skladu sa
zakonom, organizuju trajk, uestvuju u njemu ili na drugi nain ostvaruju pravo na trajk, kaznie se
novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
- Istom kaznom kaznie se poslodavac ili odgovorno lice koji otpusti jednog ili vie zaposlenih sa posla
zbog njihovog uea u trajku koji je organizovan u skladu sa zakonom ili prema njima primeni
druge mere kojima se povreuju njihova prava iz rada.
3. Zloupotreba prava na trajk
- Ko organizuje ili vodi trajk suprotno zakonu ili drugim propisima i time dovede u opasnost ivot ili
zdravlje ljudi ili imovinu veeg obima ili ako su usled toga nastupile druge teke posledice, ukoliko
time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela, kaznie se zatvorom do tri godine.
KRIVINA DELA PROTIV ASTI I UGLEDA
- ast je skup linih vrednosti oveka koje on ima kao ljudsko bie, a ugled je uvaavanje koje ovek
ima u drutvu po osnovu svojih vrednosti i oni suv tesno povezani i imaju ih i pravna lica
- Tu spadaju : uvreda, povreda ugleda RS, iznoenje linih i porodinih prilika, povreda ugleda zbog
rasne, verske, nacionalne ili dr pripadnosti i povreda ugleda strane drave ili me organizacije
1. Uvreda
- Ko uvredi drugog, kaznie se novanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novanom
kaznom od etrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.
- Ako je delo uinjeno putem tampe, radija, televizije ili slinih sredstava ili na javnom skupu, uinilac
e se kazniti novanom kaznom od 80 do 240 dnevnih iznosa ili novanom kaznom od 150 hiljada
do 450 hiljada dinara.
- Ako je uvreeni uvredu uzvratio, sud moe obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.
- Nee se kazniti uinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naunom, knjievnom ili
umetnikom delu, u vrenju slubene dunosti, novinarskog poziva, politike delatnosti, u odbrani
nekog prava ili zatiti opravdanih interesa, ako se iz naina izraavanja ili iz drugih okolnosti vidi da
to nije uinio u nameri omalovaavanja.
2. Povreda ugleda Srbije
- Ko javno izloi poruzi Srbiju, njenu zastavu, grb ili himnu, novana kazna ili zatvorom do 3 meseca.
KRIVINA DELA PROTIV POLNE SLOBODE
- Kd protiv polne slobode linosti tj protiv slobode odluivanja u sferi polnog ivota i njima se u
izvesnoj meri povreuje i dostojanstvo linosti u ovoj sferi, a neka su uperena i protiv polnog morala
- Tu spadaju : silovanje, obljuba nad nemonim licem, obljuba sa detetom, obljuba zloupotrebom
poloaja, nedozvoljene polne radnje, podvoenje ili omoguavanje vrenja polnog odnosa,
posredovanje u vrenju prostitucije, prikazivanje pornografskog materijala i iskoriavanje dece za
pornografiju, navoenje mal lica na prisustvovanje pol radnjama i iskoriavanje raunarske mree ili
komunikacije dr tehnikim sredstvima za izvrenje kd prema maloletnom licu

33

1. Silovanje
- Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednaen in upotrebom sile ili pretnjom da e neposredno
napasti na ivot ili telo tog ili njemu bliskog lica, kaznie se zatvorom od tri do dvanaest godina.
- Ako je delo uinjeno pretnjom da e se za to ili njemu blisko lice otkriti neto to bi kodilo njegovoj
asti ili ugledu ili pretnjom drugim tekim zlom, zatvor od dve do deset godina.
- Ako je usled dela nastupila teka telesna povreda lica prema kojem je delo izvreno ili ako je delo
izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep ili naroito poniavajui nain ili prema maloletniku
ili je delo imalo za posledicu trudnou, uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno ili je delo uinjeno prema detetu,
uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
2. Obljuba nad nemonim licem
- Ko nad drugim izvri obljubu ili sa njom izjednaen in iskoristivi duevno oboljenje, zaostali
duevni razvoj, drugu duevnu poremeenost, nemo ili kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono
nije sposobno za otpor, kaznie se zatvorom od dve do deset godina.
- Ako je usled dela nastupila teka telesna povreda nemonog lica ili ako je delo izvreno od strane
vie lica ili na naroito svirep ili naroito poniavajui nain ili je uinjeno prema maloletniku ili je delo
imalo za posledicu trudnou, uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno ili ako je delo uinjeno prema
detetu, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
3. Obljuba nad detetom
- Ko izvri obljubu ili sa njom izjednaen in sa detetom, zatvor od tri do dvanaest godina.
- Ako je usled dela nastupila teka telesna povreda deteta prema kojem je delo izvreno ili je delo
izvreno od strane vie lica ili je delo imalo za posledicu trudnou, zatvor od pet do petnaest godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt deteta, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
- Nee se kazniti, ako izmeu njega i deteta ne postoji znaajnija razlika u njihovoj duevnoj i telesnoj
zrelosti.
4. Obljuba zloupotrebom poloaja
- Ko zloupotrebom svog poloaja navede na obljubu ili sa njom izjednaen in lice koje se prema
njemu nalazi u odnosu kakve podreenosti ili zavisnosti, zatvor od tri meseca do tri godine.
- Nastavnik, vaspita, staralac, usvojilac, roditelj, ouh, maeha ili drugo lice koje zloupotrebom svog
poloaja ili ovlaenja izvri obljubu ili sa njom izjednaen in sa maloletnikom koji mu je poveren
radi uenja, vaspitavanja, staranja ili nege, kaznie se zatvorom od jedne do deset godina.
- Ako je delo uinjeno prema detetu, uinilac e se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.
- Ako je imalo za posledicu trudnou, uinilac e se kazniti za prvo delo zatvorom od 6 meseci do 5
godi, za drugo delo zatvorom od 2 do 12 godina, a za tree delo zatvorom od 3 do 15 godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt deteta, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
KRIVINA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE
- Tu spadaju : dvobranost, vanbrana zajednica sa maloletnikom, zaputanje i zlostavljanje mal lica,
nasilje u porodici, zakljuenje nitavog braka, omoguavanje zakljuenja nedozvoljenog braka,
oduzimanje mal lica, promena porodinog stanja, nedavanje izdravanja, krenje porodinih
obaveza i rodoskrvnjenje
1. Dvobranost
- Ko zakljui novi brak iako se ve nalazi u braku, novana kazna ili zatvorom do dve godine.
- Istom kaznom kaznie se i ko zakljui brak sa licem za koje zna da se nalazi u braku.

34

2. Vanbrana zajednica sa maloletnikom

- Punoletno lice koje ivi u vanbranoj zajednici sa maloletnikom, kaznie se zatvorom do tri godine.
- Istom kaznom kaznie se i roditelj, usvojilac ili staralac koji maloletniku omogui da ivi u vanbranoj
zajednici sa punoletnim licem ili ga na to navede.
- Ako je to delo uinjeno iz koristoljublja, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako se brak zakljui, gonjenje se nee preduzeti, a ako je preduzeto, obustavie se.
3. Zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica
- Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje grubim zanemarivanjem svoje dunosti zbrinjavanja i
vaspitavanja zapusti maloletno lice o kojem je duno da se stara,kaznie se zatvorom do tri godine.
- Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje zlostavlja maloletno lice ili ga prinuava na preteran rad
ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjaenje ili ga iz koristoljublja navodi na
vrenje drugih radnji koje su tetne za njegov razvoj, kaznie se zatvorom od 3 meseca do 5 godina.
4. Nasilje u porodici
- Ko primenom nasilja, pretnjom da e napasti na ivot ili telo, drskim ili bezobzirnim ponaanjem
ugroava spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lana svoje porodice, zatvor od 3 m do 3 g
- Ako je pri izvrenju dela korieno oruje, opasno orue ili drugo sredstvo podobno da telo teko
povredi ili zdravlje teko narui, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je usled dela nastupila teka telesna povreda ili teko naruavanje zdravlja ili su uinjena prema
maloletnom licu, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt lana porodice, zatvor od tri do petnaest godina.
- Ko prekri mere zatite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona, kaznie se
zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
KRIVINA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE
- Kd kojima se zatiuje intel svojina kao jedno od prava oveka i graanina utvreno Ustavom
- Tu spadaju : povreda moralnih prava autora i interpretatora, neovlaeno iskoriavanje autorskog
dela ili predmeta srodnog prava, neovlaeno ukidanje ili menjanje elektronske informacije o
autorskom ili srodnim pravima, povreda pronalazakog prava i neovlaeno korienje tueg dizajna
1. Povreda moralnih prava autora i interpretatora
- Ko pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimino objavi, stavi u promet primerke tueg
autorskog dela ili interpretacije, ili na drugi nain javno saopti tue autorsko delo ili interpretaciju,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
- Ko bez dozvole autora izmeni ili preradi tue autorsko delo ili izmeni tuu snimljenu interpretaciju,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
- Ko stavlja u promet primerke tueg autorskog dela ili interpretacije na nain kojim se vrea ast ili
ugled autora ili izvoaa, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci.
- Predmeti iz ovih dela oduzee se.
- Gonjenje za drugo delo preduzima se po predlogu, a za tree delo po privatnoj tubi.
2. Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava
- Ko neovlaeno objavi, snimi, umnoi, ili na drugi nain javno saopti u celini ili delimino autorsko
delo,interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju, raunarski program ili bazu podataka, zatvor do 3g
- Istom kaznom kaznie se i ko stavi u promet ili u nameri stavljanja u promet dri neovlaeno
umnoene ili neovlaeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma,
videograma, emisije, raunarskog programa ili baze podataka.
- Ako je delo uinjeno u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog,zatvor od 6 m do 5 g
- Ko proizvede,uveze,stavi u promet,proda, da u zakup,reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili
dri u komercijalne svrhe ureaje ili sredstva ija je osnovna ili pretena namena uklanjanje, zaobila
ili osujeivanje tehnolokih mera namenjenih spreavanju povreda autorskih i srodnih prava, ili ko
takve ureaje ili sredstva koristi u cilju povrede autorskog ili srodnog prava, novana ili zatvor do 3 g

35

KRIVINA DELA PROTIV IMOVINE

- Odnose na zatitu imovine pravnih subjekata, neka se odnose samo na pokretnu, dok se dr odnose i
na pokretnu i nepokretnu imovinu, a isto tako i imovinska prava i interese
- Tu spadaju : kraa, teka kraa, razbojnika kraa, razbojnitvo, utaja, prevara, dogovaranje ishoda
takmienja, sitna kraa, utaja i prevara, iznuda, prikrivanje, neosnovano dobijanje i korienje kredita
i dr pogodnosti, oduzimanje tue stvari, unitenje i oteenje tue stvari, neovlaeno korienje
tueg vozila, ucena, zloupotreba poverenja, zelenatvo, protivpravno zauizmanje zemljita,
protivpravno useljenje, graenje bez graevinske dozvole, oteenje tuih prava i neovlaeno
iznoenje kulturnog dobra u inostranstvo
1. Kraa
- Ko tuu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi
protivpravnu imovinsku korist, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
- Za pokuaj dela kaznie se.
2. Teka kraa
- Uinilac dela krae kaznie se zatvorom od jedne do osam godina, ako je kraa izvrena:
1) obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih
prostora ili savlaivanjem mehanikih, elektronskih ili drugih veih prepreka;
2) od strane grupe;
3) na naroito opasan ili naroito drzak nain;
4) od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oruje ili opasno orue radi napada ili odbrane;
5) za vreme poara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa;
6) iskoriavanjem bespomonosti ili drugog tekog stanja nekog lica.
- Istom kaznom kaznie se i uinilac dela krae ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od
etristopedeset hiljada dinara.
- Istom kaznom kaznie se i uinilac dela krae, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ako
ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu ili prirodno
dobro ili ukradena stvar predstavlja javni ureaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, elektrinu ili
drugu energiju ili ureaje sistema javnog saobraaja i veza, odnosno delove tih ureaja.
- Ako je delo izvreno od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari
prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
3. Razbojnika kraa
- Ko je na delu krae zateen, pa u nameri da ukradenu stvar zadri, upotrebi silu protiv nekog lica ili
pretnju da e neposredno napasti na ivot ili telo, kaznie se zatvorom od jedne do deset godina.
- Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,zatvor od 2 do 12 godina.
- Ako je delo uinjeno od strane grupe ili je nekom licu sa umiljajem nanesena teka telesna povreda,
uinilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
- Ako je delo uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe, zatvor od najmanje pet godina.
4. Razbojnitvo
- Ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da e neposredno napasti na ivot ili telo oduzme
tuu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku
korist, kaznie se zatvorom od dve do deset godina.
- Ako je delo uinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umiljajem nanesena teka telesna povreda
ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,zatvor od 3 do 15godina.
- Ako je delo uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe, zatvor najmanje pet godina
- Ako vrednost oduzetih stvari ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a uinilac je iao za tim da pribavi
malu imovinsku korist, uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.
- Za pokuaj dela kaznie se.

36

5. Utaja
- Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji tuu pokretnu stvar koja
mu je poverena, kaznie se zatvorom do dve godine i novanom kaznom.
- Ako delo uini staralac, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
- Ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara, uinilac e se kazniti
zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
- Ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili utajena stvar predstavlja
kulturno dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu,zatvor od 1 do 8 godina i novanom kaz
- Ko tuu pokretnu stvar koju je naao ili do koje je sluajno doao protivpravno prisvoji u nameri da
sebi ili drugom pribavi imovinsku korist, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
- Ako su utajene stvari u svojini graana, gonjenje se preduzima po predlogu.
6. Prevara
- Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lanim
prikazivanjem ili prikrivanjem injenica u zabludu ili ga odrava u zabludi i time ga navede da ovaj na
tetu svoje ili tue imovine neto uini ili ne uini, zatvor od 6 mes do 5 god i novanom kaznom.
- Ko delo uini samo u nameri da drugog oteti, zatvor do est meseci i novanom kaznom.
- Ako je delom pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u iznosu koji prelazi etristopedeset
hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom.
- Ako je delom pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada
dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novanom kaznom.
7. Dogovaranje ishoda takmienja
- Ko dogovori ishod sportskog ili drugog takmienja u nameri da sebi ili drugom pribavi imovinsku
korist, kaznie se zatvorom od est meseci do tri godine i novanom kaznom.
- Ako je delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etiristo pedeset hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom.
- Ako je delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, uinilac
e se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novanom kaznom.
- Za pokuaj dela kaznie se.
8. Sitna kraa, utaja ili prevara
- Ko uini sitnu krau, utaju ili prevaru, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci.
- Kraa, utaja i prevara smatraju se sitnom, ako vrednost ukradene ili utajene stvari, odnosno teta
prouzrokovana prevarom ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a uinilac je iao za tim da pribavi
malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu tetu.
- Ako je izvreno na tetu privatne imovine, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.
9. Iznuda
- Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog
da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine, zatvor od jedne do osam godina.
- Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etristopedeset
hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
- Ako je delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, uinilac
e se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.
- Ko se bavi vrenjem dela ili je delo izvreno od strane grupe, zatvor od pet do petnaest godina.
- Ako je delo izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, zatvor od najmanje pet godina.

37

10. Prikrivanje
- Ko stvar za koju zna da je pribavljena kd ili ono to je za nju dobijeno prodajom ili zamenom prikriva,
protura, kupuje, prima u zalogu ili na drugi nain pribavlja, novana kaznom ili zatvor do 3 godine, s
tim da kazna ne moe biti vea od kazne propisane za delo kojim je stvar pribavljena.
- Ko delo uini, a mogao je i bio duan da zna da je stvar pribavljena kd,novana ili zatvor do 1godine.
- Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, zahteva naknadu za povraaj
stvari za koje zna ili je mogao ili bio duan da zna da su pribavljene krivinim delom, ukoliko time
nisu ostvarena obeleja nekog drugog teeg kd, novana ili zatvorom do dve godine.
- Ako se uinilac bavi vrenjem kd ili je delo izvreno od strane grupe ili prikrivena stvar predstavlja
kulturno dobro od izuzetnog ili velikog znaaja, odn dobro koje uiva prethodnu zatitu ili prikrivena
stvar predstavlja javni ureaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, elektrinu ili drugu energiju ili
ureaje sistema javnog saobraaja i veza, odnosno delove tih ureaja ili vrednost prikrivanih stvari
prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
KRIVINA DELA PROTIV PRIVREDE
- Veliki broj se odnosi na privredu i privredno poslovanje, dok su dr vezana za odreene oblasti
privrednog ivota, kod jednog br pojavljuje se kao poseban subjekt odgovorno lice lice koje na
osnovu zakona , propisa ili ovlaenja vri odreene poslove upravljanja, nadzora ili dr poslove iz
delatnpsti pravnog lica, kao i lice kome je faktiki povereno obavljanje tih poslova, kao i slubeno lice
kada su u pitanju kd kod kojih je kao izvrilac oznaeno odgovorno lice, a u KZ nisu predviena u
glavi o kd protiv slubene dunosti odn kao kd odgovornog lica
- Pod subjektom privrednog poslovanja smatra se preduzee, pravno lice koje obavlja privrednu
delatnost i preduzetnik, a pravno lice koje pored svoje obavlja i privrednu delatnost smatra se
subjektom privrednog poslovanja samo kada vri tu delatnost
- Tu spadaju : falsifikovanje novca, falsifikovanje znakova za vrednost, izdavanje eka i korienje
platnih kartica bez pokria, poreska utaja, krijumarenje, pranje novca, zloupotreba poloaja
odgovornog lica, zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, prouzrokovanje steaja, prouzrokovanje
lanog steaja, oteenje poverioc, tloupotreba ovlaenja u privredi, nedozvoljena trgovina,
falsifikovanje HOV, falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, pravljenje, nabavljanje i davanje
drugome sredstava za falsifikovanje, neuplaivanje poreza po odbitku, zloupotreba monopolistikog
poloaja, neovlaena upotreba tue firme, naruavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti,
odavanje poslovne tajne, omoguavanje vrenja kontrole, nedozvoljena proizvodnja, obmanjivanje
kupaca, falsifikovanje znakova odn dr igova za obeleavanje robe, merila i predmeta od drag met
1. Falsifikovanje novca
- Ko napravi laan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko u istoj nameri preinai pravi
novac, kaznie se zatvorom od dve do dvanaest godina i novanom kaznom.
- Ko pribavlja laan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko laan novac stavlja u opticaj,
kaznie se zatvorom od jedne do deset godina i novanom kaznom.
- Ako je delom napravljen, preinaen, stavljen u promet ili pribavljen laan novac u iznosu koji prelazi
milion i petsto hiljada dinara, odnosno odgovarajui iznos u stranom novcu,zatvor od 5 do 15 g i nov
- Ko laan novac koji je primio kao pravi, pa saznavi da je laan, stavi u opticaj ili ko zna da je
nainjen laan novac ili da je laan novac stavljen u opticaj, pa to ne prijavi,novana ili zatvor do 3 g

38

2. Falsifikovanje znakova za vrednost

- Ko napravi lane ili preinai prave znakove za vrednost u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih
drugom da na upotrebu ili ko takve lane znakove upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi,
zatvoror do tri godine, a ako ukupna vrednost znakova prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Ko odstranjivanjem iga kojim se znaci za vrednost ponitavaju ili kojim drugim nainom ide za tim
da radi ponovne upotrebe ovim znacima da izgled kao da nisu upotrebljeni ili ko upotrebljene
znakove ponovo upotrebi ili proda kao da vae, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do 1 god
- Lani znakovi za vrednost oduzee se.
3. Izdavanje eka i korienje platnih kartica bez pokria
- Ko koristi debitnu platnu karticu za koju nema pokrie ili koristi kreditnu platnu karticu za koju ne
obezbeuje pokrie u ugovorenom roku, pa time sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku
korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara, novana kaznom ili zatvor do tri godine.
- Istom kaznom kaznie se i ko izda, stavi u promet ek, menicu, akceptni nalog, kakvu garanciju ili
kakvo drugo sredstvo plaanja ili obezbeenja plaanja, iako zna da za to nema pokria i time sebi ili
drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara.
- Ako je delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi sto hiljada dinara, zatvor od 1 do 10 g
4. Poreska utaja
- Ko u nameri da potpuno ili delimino izbegne plaanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih
dabina, daje lane podatke o zakonito steenim prihodima, o predmetima ili drugim injenicama
koje su od uticaja na utvrivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u sluaju obavezne prijave, ne
prijavi zakonito steeni prihod, odnosno predmete ili druge injenice koje su od uticaja na utvrivanje
ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi nain prikriva podatke koji se odnose na utvrivanje
navedenih obaveza, a iznos obaveze ije se plaanje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
- Ako iznos obaveze ije se plaanje izbegava prelazi 1.500,000 dinara, zatvor od 1 do 8 god i novan
- Ako iznos obaveze ije se plaanje izbegava prelazi 7.500.000 dinara, zatvor od 2 do 10 god i nov
5. Krijumarenje
- Ko se bavi prenoenjem robe preko carinske linije izbegavajui mere carinskog nadzora ili ko
izbegavajui mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoruan, u grupi ili uz
upotrebu sile ili pretnje, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
- Ko se bavi prodajom, rasturanjem ili prikrivanjem neocarinjene robe ili organizuje mreu
preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe, zatvor od 1 do 8 godina i novanom kaznom.
- Roba koja je predmet dela oduzee se.
- Prevozno ili drugo sredstvo ija su tajna ili skrovita mesta iskoriena za prenos robe koja je predmet
dela ili koje je namenjeno za izvrenje tih krivinih dela oduzee se ako je vlasnik ili korisnik vozila to
znao ili je mogao i bio duan da zna i ako vrednost robe koja je predmet krivinog dela prelazi jednu
treinu vrednosti tog sredstva u vreme izvrenja krivinog dela.

39

6. Pranje novca
- Ko izvri konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potie od kd, u nameri da se prikrije
ili lano prikae nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lano prikae injenice o imovini sa znanjem
da ta imovina potie od kd, ili stekne, dri ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta
imovina potie od kd, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
- Ako iznos novca ili imovine prelazi 1.500.000 dinara,zatvor od 1 do 10 godina i novanom kaznom.
- Ko uini delo sa imovinom koju je sam pribavio izvrenjem krivinog dela, kaznie se isto i novan
- Ko delo izvri u grupi, kaznie se zatvorom od dve do dvanaest godina i novanom kaznom.
- Ko uini delo, a mogao je i bio duan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kd,
zatvor do tri godine, a odgovorno lice u pravnom licu koje uini delo, ista kazna propisana za to delo,
ako je znalo, odn moglo i bilo duno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kd
- Novac i imovina oduzee se.
7. Zloupotreba poloaja odgovornog lica
- Odgovorno lice koje iskoriavanjem svog poloaja ili ovlaenja, prekoraenjem granica svog
ovlaenja ili nevrenjem svoje dunosti pribavi sebi ili drugom fizikom ili pravnom licu protivpravnu
imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku tetu, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
- Ako je izvrenjem dela pribavljena imovinska korist u iznosu preko etiristo pedeset hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
8. Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom
- Odgovorno lice u preduzeu ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog
lica ili preduzetnik, koji u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lanim
podacima, ili se na nedozvoljen nain dogovara sa ostalim ponuaima, ili preduzme druge
protivpravne radnje u nameri da time utie na donoenje odluka naruioca javne nabavke, kaznie
se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Istom kaznom kaznie se odgovorno ili slubeno lice u naruiocu javne nabavke kojeiskoriavanjem
svog poloaja ili ovlaenja, prekoraenjem granice svog ovlaenja, ili nevrenjem svoje dunosti
kri zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje tetu javnim sredstvima.
- Ukoliko je delo uinjeno u vezi sa javnom nabavkom ija vrednost prelazi iznos od 150 miliona din,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
- Uinilac koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lanim podacima ili na nedozvoljenom
dogovoru sa ostalim ponuaima, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utie na
donoenje odluka naruioca pre nego to on donese odluku o izboru ponude, moe se osloboditi
9. Prouzrokovanje steaja
- Odgovorno lice u preduzeu ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog
lica, koje neracionalnim troenjem sredstava ili njihovim otuenjem u bescenje, prekomernim
zaduivanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zakljuivanjem ugovora sa licima
nesposobnim za plaanje, proputanjem blagovremenog ostvarivanja potraivanja, unitenjem ili
prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje
steaj i time drugog oteti, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je delo uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
10. Prouzrokovanje lanog steaja
- Odgovorno lice u preduzeu ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog
lica ili preduzetnik, koji u nameri da taj subjekt izbegne plaanje obaveza prouzrokuje steaj tog
subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na nain to:

40

1) celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod trine
vrednosti ili besplatno ustupi;
2) zakljui fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojea potraivanja;
3) poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije, uniti ili
tako preinai da se iz njih ne mogu sagledati poslovni rezultati ili stanje sredstava ili obaveza ili ovo
stanje sainjavanjem lanih isprava ili na drugi nain prikae takvim da se na osnovu njega moe
otvoriti steaj, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako su usled dela nastupile teke posledice za poverioca, zatvor od dve do deset godina
11. Oteenje poverioca
- Odgovorno lice u preduzeu ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog
lica ili preduzetnik, koji znajui da je taj subjekt postao nesposoban za plaanje, isplatom duga ili na
drugi nain namerno stavi poverioca u povoljniji poloaj i time znatno oteti drugog poverioca,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
- Odgovorno lice ili preduzetnik, koji znajui da je taj subjekt postao nesposoban za plaanje, a u
nameri da izigra ili oteti poverioca prizna neistinito potraivanje, sastavi lani ugovor ili nekom
drugom prevarnom radnjom oteti poverioca,kaznie se zatvorom od tri meseca do pet godina.
- Ako je delom poveriocu prouzrokovana teta velikih razmera ili ako je prema oteenom zbog toga
dolo do pokretanja postupka prinudnog poravnanja ili steaja, zatvor od jedne do osam godina.
12. Zloupotreba ovlaenja u privredi
- Odg lice u preduzeu ili dr subjektu priv poslovanja koje ima svojstvo prav lica ili preduzetnik, koje u
nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za dr pravno
lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika:
1) stvara ili dri nedozvoljene novane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili inostranstvu ili
protivpravno onemoguava ostvarivanja vlasnikih prava akcionara;
2) sastavljanjem isprave neistinite sadrine, lanim bilansima, procenama ili inventarisanjem odn lanim
prikazivanjem ili prikrivanjem injenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate
poslovanja, pa na taj nain dovede u zabludu org upravljanja u preduzeu ili drugom pravnom licu
prilikom donoenja odluka o posl upravljanja ili preduzee ili drugo pravno lice stavi u povoljniji poloaj
prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojeim propisima;
3) sredstva kojima raspolae koristi protivno njihovoj nameni;
4) na drugi nain grubo povredi ovlaenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korienja imovinom;
5) protivno volji akcionara ne potpisuje prospekt za trgovanje akcijama na berzi, a davanjem lanih
podataka dovodi u zabludu kupce akcija o stanju kapitala pravnog lica, zatvor od 3 meseca do 5 godina.
- Ako je usled dela pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od pet miliona dinara, uinilac e se
kazniti zatvorom od jedne do osam godina, a ako je pribavljena imovinska korist u iznosu preko
petnaest miliona dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
13. Nedozvoljena trgovina
- Ko nemajui ovlaenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u veoj vrednosti u svrhu
prodaje, ili ko se neovlaeno i u veem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi
zastupanjem organizacija u unutranjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, kaznie se
novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
- Ko se bavi prodajom robe iju je proizvodnju neovlaeno organizovao, zatvor od 3 mes do 3 godine
- Istom kaznom kaznie se i ko neovlaeno prodaje, kupuje ili vri razmenu robe ili predmeta iji je
promet zabranjen ili ogranien.
- Ako je uinilac dela organizovao mreu preprodavaca ili posrednika ili je postigao imovinsku korist
koja prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara, kaznie se zatvorom od 6 meseci do pet godina.
- Roba i predmeti nedozvoljene trgovine oduzee se.

41

KRIVINA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI

- Ona dela koja se odnose na zdravlje ljudi uopte tj zdravlje individulano neodreenog br ljudi, ali se
konkretni sluajevi ovih dela mogu odnositi i na zadravlje pojedinaca, naroito se odnose na zatitu
od zaraznih bolesti, na leenje i na ugroavanje zdravlja kodljivim proizvodima
- Tu spadaju : neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, omoguavanje uivanja
opojnih droga, nesavesno pruanje lekarske pomoi, neukazivanje lekarske pomoi, neovlaeno
dranje opojne droge, nepostupanje po zdrav propisima za vreme epidemije, prenoenje zarazne
bolesti, prenoenje infekcije HIV virusom, protivpravno vrenje med eksperimenata i ispitivanje leka,
nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo, nesavesno postupanje pri spravljenju i izdavanju lekova,
proizvodnja i stavljanje u promet kodljivih proizvoda, nesavesno vrenje pregleda ivotnih
namrinica, zagaivanje vode za pie i ivotnih namirnica i teka dela protiv zdravlja ljudi
1. Neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
- Ko neovlaeno proizvodi, prerauje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, dri ili
prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi nain neovlaeno stavlja u promet
supstance ili preparate koji su proglaeni za opojne droge, zatvor od tri do dvanaest godina.
- Ko neovlaeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili
koje same sadre opojnu drogu, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je delo izvreno od strane grupe, ili je uinilac ovog dela organizovao mreu preprodavaca ili
posrednika, uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
- Ako je delo iz izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, zatvor od najmanje deset godina.
- Uinilac koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se osloboditi od kazne.
- Ko neovlaeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje
zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga, zatvor od est meseci do pet godina.
- Opojne droge i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu oduzee se.
2. Neovlaeno dranje opojnih droga
- Ko neovlaeno dri u manjoj koliini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su
proglaeni za opojne droge, novana kazna ili zatvor do tri godine, a moe se osloboditi od kazne.
- Uinilac koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se osloboditi od kazne.
- Opojne droge oduzee se.
3. Omoguavanje uivanja opojnih droga
- Ko navodi drugog na uivanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uiva on ili drugo lice ili
stavi na raspolaganje prostorije radi uivanja opojne droge ili na drugi nain omoguuje drugom da
uiva opojnu drogu, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je delo uinjeno prema maloletnom licu ili prema vie lica ili je izazvalo naroito teke posledice,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
- Ako je usled izvrenja dela nastupila smrt nekog lica, zatvor od tri do petnaest godina.
- Opojne droge oduzee se.
4. Nesavesno pruanje lekarske pomoi
- Lekar koji pri pruanju lekarske pomoi primeni oigledno nepodobno sredstvo ili oigledno
nepodoban nain leenja ili ne primeni odgovarajue higijenske mere ili uopte oigledno nesavesno
postupa i time prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica,zatvor od 3 mes do 3 godine.
- Istom kaznom kaznie se i drugi zdravstveni radnik koji pri pruanju medicinske pomoi ili nege ili pri
vrenju druge zdravstvene delatnosti oigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoranje
zdravstvenog stanja nekog lica.
- Ako je uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine .

42

5. Neukazivanje lekarske pomoi

- Lekar koji protivno svojoj dunosti odbije da ukae lekarsku pomo licu kojem je takva pomo
potrebna, a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za ivot ili opasnosti nastupanja teke telesne
povrede ili tekog naruavanja zdravlja, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
- Ako usled dela lice kojem nije ukazana lekarska pomo bude teko telesno povreeno ili mu zdravlje
bude teko narueno, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt lica kome nije ukazana lekarska pomo,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
KRIVINA DELA PROTIV IVOTNE SREDINE
- Tu spadaju : zagaivanje ivotne sredine, nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine, protivpravna
izgradna i stavaljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu, oteenje
objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine itd
1. Zagaivanje ivotne sredine
- Ko krei propise o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljite u
veoj meri ili na irem prostoru, zatvor od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
- Ako je delo uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
- Ako je usled dela dolo do unitenja ili oteenja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do
zagaenja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki
trokovi, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom.
- Ako je usled dela dolo do unitenja ili oteenja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do
zagaenja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki
trokovi, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
- Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti obavezu uiniocu da u odreenom roku preduzme
odreene propisane mere zatite, ouvanja i unapreenja ivotne sredine
KRIVINA DELA PROTIV OPTE SIGURNOSTI LJUDI I IMOVINE
- Upravljena su protiv opte sigurnosti za ljude i imovinu, a ne protiv sigurnosti odreenih ljudi i
imovine i tu spadaju : izazivanje opte opasnosti, izazivanje opasnosti neobezbeivanjem mera
zatite na radu, unitenje ili oteenje javnih ureaja, nepropisno i nepravilno izvoenje graevinskih
radova, opteenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata, oteenje ili uklanjanje znakova kojima
se upozorava na opasnost, zloupotreba telekomunikacionih znakova, neotklanjanje opasnosti,
nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom, neovlapeno pribavljanje i
ugroavanje bezbednosti nuklearnim materijalom i teka dela protiv opte sigurnosti
1. Izazivanje opte opasnosti
- Ko poarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujuim
zraenjem, elektrinom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opteopasnom radnjom ili
opteopasnim sredstvom izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima, kaznie
se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
- Istom kaznom kaznie se slubeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane ureaje za zatitu od
poara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radio-aktivnih ili drugih jonizujuih zraenja,
elektrine energije ili drugih opasnih sredstava ili ove ureaje ne odrava u ispravnom stanju ili ih u
sluaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopte ne postupa po propisima ili tehnikim pravilima o
merama zatite i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima.
- Ako su dela uinjena na mestu gde je okupljen vei broj ljudi, zatvor od 1 do 8 god i novanom
- Ako je delo uinjeno upotrebom vatrenog oruja, zatvor od dve do deset godina.
- Ako je delo uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.

43

2. Izazivanje opasnosti neobezbeivanjem mera zatite na radu

- Ko u rudnicima, fabrikama, radionicama, na gradilitima ili na drugom mestu rada oteti ili ukloni
zatitne ureaje i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima, kaznie se
zatvorom od est meseci do pet godina.
- Istom kaznom kaznie se i odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilitu ili na drugom
mestu rada koje ne postavi zatitne ureaje ili ih ne odrava u ispravnom stanju ili ih u sluaju
potrebe ne stavi u dejstvo ili uopte ne postupa po propisima ili tehnikim pravilima o merama zatite
na radu i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima.
- Ako je delo uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.
- Ako izrekne uslovnu osudu za delo, sud moe odrediti obavezu uiniocu da u odreenom roku
obezbedi postavljanje, odravanje ili korienje zatitnih ureaja.
KRIVINA DELA PROTV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRAAJA
- Njima se prua zatita optoj sigurnosti ljudi i imovine u oblasti javnog saobraaja imajui u vidu sve
grane saobraaja, osnovni oblici uglavnom kd ugroavanja, a tei oblici povrede ivota, tela ili imov
- Tu spadaju : ugroavanje javnog saobraaja, ugrpoavanje bezbednosti vazdunpog saobraaja,
otmica vazduhoplova, broda i dr prevoznog sredstva, nepruanje pomoi licu povreenom u
saobraajnoj nesrei, ugroavanje saobraaja opasnom radnjom ili opasnim sredstvom, ugroavanje
bezbednosti vazdunog sapbraaja nasiljem, piratstvo, nesavesno vrenje nadzora nad javnim
saobraajem i teka dela protiv bezbednosti javnog saobraaja
1. Ugroavanje javnog saobraaja
- Uesnik u saobraaju na putevima koji se ne pridrava saobraajnih propisa i time tako ugrozi javni
saobraaj da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima, pa usled toga kod drugog
nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku tetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada
dinara, kaznie se zatvorom do tri godine.
- Ko se ne pridrava saobraajnih propisa i time ugrozi elezniki, brodski, tramvajski, trolejbuski,
autobuski saobraaj ili saobraaj iarom tako da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu
veeg obima, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je delo uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
2. Ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja
- Ko nepropisnim ili nepravilnim upravljanjem letom vazduhoplova, proputanjem dunosti ili nadzora
u vezi sa bezbednou vazdunog saobraaja, davanjem netanih obavetenja od znaaja za
bezbedan let vazduhoplova ili na drugi nain dovede u opasnost bezbednost vazdunog saobraaja,
kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako je delo uinjeno iz nehata ili nehatnim unitenjem ili oteenjem ureaja za navigaciju ili
nehatnim nanoenjem druge tete na vazduhoplovu, zatvor od est meseci do pet godina.
3. Otmica vazduhoplova, broda ili drugog prevoznog sredstva
- Ko silom ili pretnjom da e upotrebiti silu preuzme kontrolu nad vazduhoplovom koji se nalazi u letu
ili nad brodom u toku plovidbe ili nad drugim javnim prevoznim sredstvom u toku vonje,od 2 do 10 g
- Ako je usled dela nastupila teka telesna povreda nekog lica ili prouzrokovana teta velikih razmera,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt jednog ili vie lica, zatvor od pet do petnaest godina.
4. Nepruanje pomoi licu povreenom u saobraajnoj nesrei
- Voza motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoi lice koje je tim
prevoznim sredstvom povreeno ili iju je povredu tim sredstvom prouzrokovao, novana ili do 3 god
- Ako je usled nepruanja pomoi nastupila teka telesna povreda povreenog lica, uinilac e se
kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je usled nepruanja pomoi nastupila smrt povreenog lica, uinilac e se kazniti zatvorom od
jedne do osam godina

44

KRIVINA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI RAUNARSKIH PODATAKA

- Kompjuterski kriminalitet i tu spadaju : oteenje raunarskih podataka i programa, raunarska
sabotaa, pravljenje i unoenje raunarskih virusa, raunarska prevara, neovlaeni pristup
zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka, spreavanja i ograniavanje
pristupa javnoj raunarskoj mrei, neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree, pravljenje,
nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvrenje kd protiv bezbednosti raunarskih podataka
1. Oteenje raunarskih podataka i programa
- Ko neovlaeno izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski
podatak ili program, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
- Ako je delom prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi 450.000 dinara, zatvor od 3 mes do 3 godine.
- Ako je delom prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi 1.500.000 hiljada din, zatvor od 3 mes do 5 g
- Ureaji i sredstva kojima je uinjeno krivino delo, ako su u svojini uinioca, oduzee se .
2. Raunarska sabotaa
- Ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski
podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za elektronsku obradu i prenos podataka
sa namerom da onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su
od znaaja za dravne organe, javne slube, ustanove, preduzea ili druge subjekte, kaznie se
zatvorom od est meseci do pet godina.
3. Pravljenje i unoenje raunarskih virusa
- Ko napravi raunarski virus u nameri njegovog unoenja u tu raunar ili raunarsku mreu, kaznie
se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci.
- Ko unese raunarski virus u tu raunar ili raunarsku mreu i time prouzrokuje tetu, kaznie se
novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
- Ureaj i sredstva kojima je uinjeno krivino delo oduzee se.
4. Raunarska prevara
- Ko unese netaan podatak, propusti unoenje tanog podatka ili na drugi nain prikrije ili lano
prikae podatak i time utie na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili
drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku tetu, kaznie se
novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
- Ako je delom pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako je delom pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, uinilac
e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
- Ko delo iz uini samo u nameri da drugog oteti, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est
meseci.

45

KRIVINA DELA PROTIV USTAVNOG UREENJA I BEZBEDNOSTI RS

- Ustavno ureenje obuhvata organizaciju vlasti u zemlji i najvie dr org preko kojih se ta vlast
ostvaruje, a bezbednost obuhvata dr suverenitet, nezavisnost i teritorijalnu celovitost
- Tu spadaju : napad na ustavno ureenje, oruana pobuna, diverzija sabotaa, pijunaa, pozivanje
na nasilnu promenu ustavnog ureenja, izazivanje nac, rasne i verske mrenje i netrpeljivosti,
ugroavanje nezavisnosti, priznavanje kapitulacije i kupacije, ugroavanje ter celine, pozivanje na
nasilnu promenu ustavnog ureenja, ubistvo najviih predstavnika dr zajednice i dr lanica,
odavanje dravne tajne, povreda ter suvereniteta, udruivanje radi protivustavne delatnosti,
pripremanje dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti RS i teka dela protiv ustav ureenja i bezb
1. Napad na ustavno ureenje
- Ko silom ili pretnjom upotrebe sile pokua da promeni ustavno ureenje Srbije ili da svrgne najvie
dravne organe, kaznie se zatvorom od tri do petnaest godina.
2. Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja
- Ko u nameri ugroavanja ust ureenja ili bezbednosti RS poziva ili podstie da se silom promeni
njeno ust ureenje, svrgnu najvii dravni organi ili predstavnici tih organa,zatvor od 6 mes do 5 god
- Ko delo uini uz pomo iz inostranstva, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
- Ko u nameri rasturanja izrauje ili umnoava materijal koji je po svom sadraju takav da poziva ili
podstie na vrenje dela ili ko upuuje ili prebacuje na teritoriju Srbije takav materijal ili dri veu
koliinu tog materijala u nameri da ga on ili neko drugi rastura, zatvor od tri meseca do tri godine.
3. Oruana pobuna
- Ko uestvuje u oruanoj pobuni koja je upravljena na ugroavanje ustavnog ureenja, bezbednosti ili
teritorijalne celine Srbije, kaznie se zatvorom od tri do petnaest godina.
- Organizator pobune kaznie se zatvorom najmanje pet godina.
4. Diverzija
- Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije ruenjem, paljenjem ili na drugi
nain uniti ili oteti industrijski, poljoprivredni ili drugi privredni objekat, saobraajno sredstvo, ureaj
ili postrojenje, ureaj sistema veze, ureaj javne upotrebe za vodu, toplotu, gas ili energiju, branu,
skladite, zgradu ili kakav drugi objekat koji ima vei znaaj za bezbednost ili snabdevanje graana
ili za privredu ili za funkcionisanje javnih slubi,kaznie se zatvorom od pet do petnaest godina.
5. Sabotaa
- Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije na prikriven, podmukao ili drugi
slian nain u vrenju svoje slubene dunosti ili radne obaveze prouzrokuje tetu koja prelazi iznos
od milion i petsto hiljada dinara za dravni organ ili organizaciju u kojoj radi ili za drugi dravni organ
ili drugu organizaciju, kaznie se zatvorom od pet do petnaest godina.
6. pijunaa
- Ko tajne vojne, ekonomske ili slubene podatke ili dokumente saopti, preda ili uini dostupnim
stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im slui, kaznie se zatvorom od tri do petnaest godina.
- Ko za stranu dravu ili organizaciju stvara obavetajnu slubu u Srbiji ili njom rukovodi, kaznie se
zatvorom od pet do petnaest godina.
- Ko stupi u stranu obavetajnu slubu, prikuplja za nju podatke ili na drugi nain pomae njen
rad,kaznie se zatvorom od jedne do deset godina.
- Ko pribavlja tajne podatke ili dokumente u nameri da ih saopti ili preda stranoj dravi, stranoj
organizaciji ili licu koje im slui, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako su usled dela nastupile teke posledice za bezbednost, ekonomsku ili vojnu mo zemlje, uinilac
e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
- Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili slubeni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim
propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni tajnim, a ije bi
odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za bezbednost, odbranu ili za
politike, vojne ili ekonomske interese zemlje.

46

7. Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti

- Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrnju, ili netrpeljivost meu narodima ili etnikim
zajednicama koje ive u Srbiji, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je delo uinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugroavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi
nacionalnih, etnikih ili verskih simbola, oteenjem tuih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomenobeleja ili grobova, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Ko delo vri zloupotrebom poloaja ili ovlaenja ili ako je usled tih dela dolo do nereda, nasilja ili
drugih tekih posledica za zajedniki ivot naroda, nacionalnih manjina ili etnikih grupa koje ive u
RS,kaznie se za prvo delo zatvorom od jedne do osam godina, a za drugo delo zatvor od 2 do 10 g
KRIVINA DELA PROTIV DRAVNIH ORGANA
- Njima se obezbeuje krivinopravna zatita od ometanja ili onemoguavanja njihovog rada kao i radi
spreavanja samovlasnih preduzimanja slu radnji od strane lica koja za to nisu ovlaena
- Tu spadaju : spreavanje slu lica u vrenju slu radnje, lano predstavljanje, samovlae, napad na
slu lice u vrenju slu dunosti, uestvovanje u grupi koja spreava slu lice u vrenju slu radnje,
pozivanje na otpor, neuestvovanje u otklanjanju opte opasnosti, skidanje i povreda slu peata i
znaka i oduzimanje i unitenje slu peata i slu spisa
1. Spreavanje slu lica u vrenju slu radnje
- Ko silom ili pretnjom da e neposredno upotrebiti silu sprei slubeno lice u vrenju slubene radnje
koju preduzima u okviru svojih ovlaenja ili ga na isti nain prinudi na vrenje slubene radnje,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
- Ako prilikom izvrenja dela uinilac uvredi ili zlostavi slubeno lice ili mu nanese laku telesnu
povredu ili preti upotrebom oruja, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ko delo uini prema slubenom licu u vrenju poslova javne ili dravne bezbednosti ili dunosti
uvanja javnog reda i mira, spreavanja ili otkrivanja krivinog dela, hvatanja uinioca krivinog dela
ili uvanja lica lienog slobode, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako prilikom izvrenja uinilac slubenom licu nanese teku telesnu povredu, kaznie se za prvo
delo zatvorom od jedne do osam godina, a za tree delo zatvorom od dve do deset godina.
- Za pokuaj dela ovog lana kaznie se, a ako je uinilac dela bio izazvan nezakonitim ili grubim
postupanjem slubenog lica, moe se osloboditi od kazne.
2. Lano predstavljanje
- Ko se u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu tetu, lano
predstavlja kao slubeno ili vojno lice ili neovlaeno nosi kakve znake slubenog ili vojnog lica,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a istom kaznom kaznie se i ko izvri kakvu
radnju za koju je ovlaeno da izvri samo odreeno slubeno ili vojno lice.
3. Samovlae
- Ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada, kaznie se
novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
- Ko delo uini za drugog, kaznie se kaznom propisanom za to delo.
- Ako je delo uinjeno na tetu graana, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.

47

KRIVINA DELA PROTIV PRAVOSUA

- Tu spadaju : neprijavljivanje prirpemanja kd, neprijavljivanje kd i uinioca, pomo uiniocu posle
izvrenog kd, davanje lanog iskaza, lano prijavljivanje, spreavanje i ometanje dokazivanja,
ometanje pravde, povreda tajnosti postupka, pobuna lica lienih slobode, bekstvo i omoguavanje
bekstva lica lienih sloboda, neizvrenje sudske odluke i protivzakonito omoguavanje vrenja
odreenih poziva, funk, dunosti, poslova i delatnosti i nadripisarstvo
1. Neprijavljivanje pripremanja krivinog dela
- Ko zna da se priprema izvrenje kd za koje se po zakonu moe izrei pet godina zatvora ili tea
kazna, pa u vremenu kad je jo bilo mogue spreiti njegovo izvrenje to ne prijavi, a delo bude
pokuano ili izvreno, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
- Ako nije prijavljeno pripremanje kd za koje se po zakonu moe izrei zatvor od trideset do etrdeset
godina, uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
- Za delo nee se kazniti lice kojem je uinilac brani drug, lice sa kojim uinilac ivi u trajnoj
vanbranoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i brani
drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih ivi u trajnoj vanbranoj zajednici.
2. Neprijavljivanje krivinog dela i uinioca
- Ko zna da je neko lice uinilo kd za koje se po zakonu moe izrei zatvor od 30 do 40 godina ili zna
samo da uinjeno pa to ne prijavi pre nego to su delo odn uinilac otkriveni, zatvor do tri godine.
- Slu ili odg lice koje svesno propusti da prijavi kd za koje je saznalo u vrenju svoje dunosti, ako se
za to delo po zakonu moe izrei 5 god zatvora ili tea kazna,zatvorom od 6 meseci do 5 godina.
- Slubeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi kd svog podreenog koje je on uinio pri
vrenju svoje slubene, vojne ili radne obaveze, ako se za to delo po zakonu moe izrei zatvor od
trideset do etrdeset godina, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
- Za neprijavljivanje kd ili uinioca nee se kazniti lice kojem je uinilac suprunik ili sa kojim ivi u
trajnoj vanbranoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i
suprunik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih ivi u trajnoj vanbranoj
zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik uinioca.
3. Pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela
- Ko krije uinioca krivinog dela ili mu prikrivanjem sredstava kojima je delo uinjeno, tragova ili na
drugi nain pomae da ne bude otkriven ili ko krije osueno lice ili preduzima druge radnje kojima se
ide za tim da se ne izvri izreena kazna, mera bezbednosti ili da se ne primene vaspitne mere
upuivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom, novana kazna ili zatvor do tri godine.
- Ko prui pomo uiniocu kd za koje je propisana kazna zatvora preko 5 god,zatvor od 6 mes do 5 g
- Ko prui pomo uiniocu kd za koje je propisan zatvor od 30 do 40 god,zatvor od 1 do 8 godina.
- Kazna ne moe biti tea ni po vrsti ni po visini od propisane za kd koje je izvrilo lice kojem je
pruena pomo.
- Za delo nee se kazniti lice kojem je uinilac suprunik, lice sa kojim uinilac ivi u trajnoj vanbranoj
zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i suprunik nekog od
navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih ivi u trajnoj vanbranoj zajednici.
4. Davanje lanog iskaza
- Svedok, vetak, prevodilac ili tuma, koji da laan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekrajnom ili
upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku, kaznie se zatvorom do tri godine.
- Istom kaznom kaznie se i stranka koja prilikom izvoenja dokaza sasluanjem u sudskom ili
upravnom postupku da laan iskaz, a na njemu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku.
- Ako je laan iskaz dat u krivinom postupku ili je dat pod zakletvom, zatvor od 3 mes do 5 godina.
- Ako su usled dela nastupile naroito teke posledice za okrivljenog,zatvor od jedne do osam godina.
- Uinilac koji dobrovoljno opozove laan iskaz pre nego to se donese konana odluka, moe se
osloboditi od kazne.

48

KRIVINA DELA PROTIV JAVNOG REDA I MIRA

- Tu spadaju : nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi, dogovor za izvrenje kd, udruivanje radi
vrenja kd, nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija,
izazivanje panike i nereda, nasilniko ponaanje, izraivanje i pribavljanje oruja i sredstava
namenjih za izvrenje kd, uestvovanje u grupi koja izvri kd, nedozvoljen prelaz dr granice i
krijumarenje ljudi, omoguavanje zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj dravi, zloupotreba
znaka za pomo ili opasnost, neovlaeno organizovanje igara na sreu, neovlaeno bavljenje
odreenom delatnou, neovlaeno izvoenje arheolokih radova i povreda groba
1. Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu
- Ko fiziki napadne ili se fiziki obraunava sa uesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vri
nasilje ili oteuje imovinu vee vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog
skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, meu gledaoce ili uesnike javnog skupa
predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili kodljive supstance koje mogu da
izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlaeno
ue na sportski teren ili deo gledalita namenjen protivnikim navijaima i izazove nasilje, oteuje
sportski objekat, njegovu opremu, ureaje i instalacije, svojim ponaanjem ili parolama na sportskoj
priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mrnju ili netrpeljivost zasnovanu
na nekom diskriminatornom osnovu usled ega doe do nasilja ili fizikog obrauna sa uesnicima,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
- Ako je delo izvreno od strane grupe, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Kolovoa grupe koja izvri delo kaznie se zatvorom od tri do dvanaest godina.
- Ako je izvrenjem dela dolo do nereda u kome je nekom licu naneta teka telesna povreda ili je
oteena imovina vee vrednosti, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
- Slubeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme
mere obezbeenja kako bi se onemoguio ili spreio nered, pa usled toga budu ugroeni ivot ili telo
veeg broja ljudi ili imovina vee vrednosti, zatvor od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
- Uiniocu dela koje je izvreno na sportskoj priredbi obavezno se izrie mera bezbednosti zabrane
prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.
2. Dogovor za izvrenje krivinog dela
- Ko se sa drugim dogovori da izvri odreeno krivino delo za koje se moe izrei pet godina zatvora
ili tea kazna, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
3. Udruivanje radi vrenja krivinih dela
- Ko organizuje grupu koja ima za cilj vrenje kd za koje se moe izrei kazna zatvora od 3 g ili tea
kazna, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviena tea kazna, zatvor od 6 m do 5 god
- Ko organizuje organizovanu kriminalnu grupu, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviena
tea kazna, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
- Pripadnik prve grupe kaznie se zatvorom od 3 m do 3 g, a dr grupe od 6 meseci do 5 godina.
- Ako se delo odnosi na grupu ili organizovanu kriminalnu grupu, koja ima za cilj vrenje kd za koje se
moe izrei kazna zatvora od 20 godina ili zatvor od 30 do 40 godina, organizator gr ili organizovane
kriminalne grupe e se kazniti zatvorom najmanje 10 g ili zatvorom od 30 do 40 g, a pripadnik
zatvorom od est meseci do pet godina.
- Organizator grupe ili organizovane kriminalne grupe koji otkrivanjem grupe ili na drugi nain sprei
izvrenje kd ,kaznie se zatvorom do tri godine, a moe se i osloboditi od kazne.
- Pripadnik koji otkrije grupu ili organizovanu kriminalnu grupu pre nego to je u njenom sastavu ili za
nju uinio neko kd, novana kazna ili zatvor do jedne godine, a moe se i osloboditi od kazne.

49

4. Nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija

- Ko neovlaeno izrauje, prodaje, nabavlja, vri razmenu ili dri vatreno oruje, njegove delove,
municiju ili eksplozivne materije, zatvor od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
- Ako je predmet dela vatreno oruje, municija, eksplozivne materije, ili sredstvo na bazi te materije,
rasprskavajue ili gasno oruje ija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili dranje nije dozvoljeno
graanima, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
- Ako je predmet dela vea koliina oruja, municije ili sredstava ili je u pitanju oruje ili druga sredstva
velike razorne moi ili se delo vri protivno pravilima meunarodnog prava,zatvor od 2 do 10 godina.
- Ko neovlaeno nosi predmete dela,kaznie se zatvorom od dve do deset godina.
- Ko neovlaeno nosi predmete dela za ije nabavljanje i dranje ima odobrenje nadlenog organa,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Vatreno oruje, njegovi delovi, municija i eksplozivne materije oduzee se.
KRIVINA DELA PROTIV PRAVNOG SAOBRAAJA
- Razliite vrste falsifikovanja isprava koje kao dokazna sredstva slue u pravnom saobraaju
- Tu spadaju : falsifikovanje isprave, posebni sluajevi falsifikovanja isprave, falsifikovanje slu isprave
i kd navoenja na overavanje neistinitog sadraja
1. Falsifikovanje isprave
- Ko napravi lanu ili preinai pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko
lanu ili preinaenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, zatvor do tri godine.
- Ako je delo uinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, eka, javne ili slubene knjige ili
druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, zatvor od tri meseca do pet godina.
- Za pokuaj dela kaznie se.
2. Posebni sluajevi falsifikovanja isprava
- Smatrae se da ini delo falsifikovanja isprave i kaznie se kao za prethodno delo:
1) ko hartiju, blanket ili drugi predmet na kojem je neko lice stavilo svoj potpis neovlaeno popuni
izjavom koja ima vrednost za pravne odnose;
2) ko drugog obmane o sadraju isprave i ovaj stavi svoj potpis na tu ispravu, smatrajui da se potpisuje
pod drugu ispravu ili pod drugi sadraj;
3) ko ispravu izda u ime drugog lica bez njegovog ovlaenja ili u ime lica koje ne postoji;
4) ko kao izdavalac isprave uz svoj potpis stavi da ima poloaj ili in ili zvanje iako nema takav poloaj,
in ili zvanje, a ovo ima bitni uticaj na dokaznu snagu isprave;
5) ko ispravu naini na taj nain to neovlaeno upotrebi pravi peat ili znak.
3. Falsifikovanje slubene isprave
- Slubeno lice koje u slubenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese vaan
podatak ili svojim potpisom, odnosno slubenim peatom overi slubenu ispravu, knjigu ili spis sa
neistinitom sadrinom ili koje svojim potpisom, odnosno slubenim peatom omogui pravljenje
slubene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadrinom, zatvor od tri meseca do pet godina.
- Istom kaznom kaznie se i slubeno lice koje neistinitu slubenu ispravu, knjigu ili spis upotrebi u
slubi kao da su istiniti ili koje slubenu ispravu, knjigu ili spis uniti, prikrije, u veoj meri oteti ili na
drugi nain uini neupotrebljivom.
- Odgovorno lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu koje uini delo kaznie se kaznom
propisanom za to delo.

50

KRIVINA DELA PROTIV SLUBENE DUNOSTI

- Kd koja su upravljena protiv pravilnog i zakonitog rada slu lica u obavljanju slu du i normalnog
funkcionisanja slube i tu spadaju : zloupotreba slu poloaja, pronevera, posluga, trgovina uticajem,
primanje i davanje mita, krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika,
nesavestan rad u slubi, protivzakonita naplata i isplata, nenamensko korienje budetskih
sredstava, prevara u slubi i odavanje slubene tajne
1. Zloupotreba slubenog poloaja
- Slu lice koje iskoriavanjem svog slu poloaja ili ovlaenja, prekoraenjem granice svog slu
ovlaenja ili nevrenjem svoje slu dunosti pribavi sebi ili drugom fizikom ili pravnom licu kakvu
korist, drugom nanese kakvu tetu ili tee povredi prava drugog, zatvor od 6 m do 5 g
- Ako je izvrenjem dela pribavljena imovinska korist u iznosu preko 450.000 hiljada dinara, uinilac e
se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, uinilac e
se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
2. Pronevera
- Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od
vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u slubi ili na radu u dravnom organu,
preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 450.000 dinara,zatvor od 1 do 8 god
- Ako je delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000 din,zatvor od 2 do 12 god
3. Posluga
- Ko se naovlaeno poslui novcem, hartijom od vrednosti ili drugim stvarima koje su mu poverene u
slubi ili na radu u dravnom organu, preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji ili ove stvari
drugom neovlaeno da na poslugu, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
4. Trgovina uticajem
- Ko zahteva ili primi nagradu ili kakvu drugu korist za sebe ili drugog, neposredno ili preko treeg lica,
da korienjem svog slubenog ili drutvenog poloaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja,
posreduje da se izvri ili ne izvri neka slubena radnja, zatvor od est meseci do pet godina.
- Ko drugom neposredno ili preko treeg lica obea, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu korist da
korienjem svog slubenog ili drutvenog poloaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja posreduje
da se izvri ili ne izvri neka slubena radnja, kaznie se zatvorom do tri godine.
- Ko koristei svoj slubeni ili drutveni poloaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se izvri
slubena radnja koja se ne bi smela izvriti ili da se ne izvri slubena radnja koja bi se morala
izvriti, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
- Ko drugom neposredno ili preko treeg lica obea, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu korist da
koristei svoj slubeni ili drutveni poloaj ili stvarni ili pretpostavljen uticaj posreduje da se izvri
slubena radnja koja se ne bi smela izvriti ili da se ne izvri slubena radnja koja bi se morala
izvriti, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ako je za posredovanje iz stava 3. ovog lana zahtevana ili primljena nagrada ili kakva druga korist,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
- Strano slubeno lice koje uini delo kaznie se kaznom propisanom za to delo.
- Nagrada i imovinska korist oduzee se.

51

5. Primanje mita
- Slubeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi
obeanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog slubenog ovlaenja ili u vezi
sa svojim slubenim ovlaenjem izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili da ne izvri
slubenu radnju koju bi moralo izvriti, kaznie se zatvorom od dve do dvanaest godina.
- Slubeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi
obeanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog slubenog ovlaenja ili u vezi
sa svojim slubenim ovlaenjem izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili da ne izvri
slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti, kaznie se zatvorom od dve do osam godina.
- Slubeno lice koje izvri delo u vezi sa otkrivanjem krivinog dela, pokretanjem ili voenjem krivinog
postupka, izricanjem ili izvrenjem krivine sankcije, kaznie se zatvorom od tri do petnaest godina.
- Slubeno lice koje posle izvrenja, odnosno neizvrenja slubene radnje, a u vezi s njom, zahteva ili
primi poklon ili drugu korist, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
- Strano slubeno lice koje uini delo, kaznie se kaznom propisanom za to delo.
- Odgovorno lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu koje uini delo kaznie se kaznom
propisanom za to delo, a primljeni poklon i imovinska korist oduzee se.
6. Davanje mita
- Ko slubenom ili drugom licu uini, ponudi ili obea poklon ili drugu korist da slubeno lice u okviru
svog slubenog ovlaenja ili u vezi sa svojim slubenim ovlaenjem izvri slubenu radnju koju ne
bi smelo izvriti ili da ne izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili ko posreduje pri ovakvom
podmiivanju slubenog lica, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
- Ko slubenom ili drugom licu uini, ponudi ili obea poklon ili drugu korist da slubeno lice u okviru
svog slubenog ovlaenja ili u vezi sa svojim slubenim ovlaenjem izvri slubenu radnju koju bi
moralo izvriti ili da ne izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili ko posreduje pri ovakvom
podmiivanju slubenog lica, kaznie se zatvorom do tri godine i to se primenjuju i kada je mito dato,
ponueno ili obeano stranom slubenom licu.
- Uinilac dela koji je prijavio delo pre nego to je saznao da je ono otkriveno moe se osloboditi
- Odredbe se primenjuju i kad je mito dato, ponueno ili obeano odgovornom licu u preduzeu,
ustanovi ili drugom subjektu.
KRIVINA DELA PROTIV OVENOSTI I MEUNARODNOG PRAVA
- Ulaze u domen me prava i tu spadaju : genocid, zloin protiv ovenosti, ratni zloin protiv civilnog
stanovnitva, ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zloin protiv ratnih zarobljenikam
nespreavanje vrenja kd protiv ovenosti i dr dobara zatienih me pravom, trgovina ljudima i dr
1. Genocid
- Ko u nameri da potpuno ili delimino uniti neku nacionalnu, etniku, rasnu ili versku grupu kao takvu
naredi da se vre ubistva ili teke povrede tela ili teko naruavanje fizikog ili duevnog zdravlja
lanova grupe ili da se grupa stavi u takve ivotne uslove koji dovode do potpunog ili deliminog
istrebljenja grupe ili da se primene mere kojima se spreava raanje izmeu pripadnika grupe ili da
se vri prinudno preseljavanje dece u drugu grupu ili ko u istoj nameri izvri neko od navedenih dela,
kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.

52

2. Zloin protiv ovenosti

- Ko krei pravila meunarodnog prava, u okviru ireg ili sistematskog napada uperenog protiv
civilnog stanovnitva, naredi: vrenje ubistava; stavljanje stanovnitva ili jednog njegovog dela u
takve ivotne uslove koji vode njihovom potpunom ili deliminom istrebljenju; porobljavanje; prinudno
preseljavanje; muenje; silovanje; prinuavanje na prostituciju; prisiljavanje na trudnou ili
sterilisanje radi promene etnikog sastava stanovnitva; proganjanje ili proterivanje na politikoj,
verskoj, rasnoj, nacionalnoj, etnikoj, kulturnoj, polnoj ili kakvoj drugoj osnovi; zatvaranje ili otmicu
lica bez davanja informacija o tome kako bi im se uskratila pravna zatita; ugnjetavanje rasne grupe
ili uspostavljanje dominacije jedne takve grupe nad drugom; ili druge sline nehumane postupke
kojima se namerno prouzrokuju teke patnje ili ozbiljno ugroava zdravlje ili ko izvri neko od
navedenih dela, kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od 30 do 40 godina.
3. Ratni zloin protiv civilnog stanovnitva
- Ko krei pravila meunarodnog prava za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije naredi: da se
izvri napad na civilno stanovnitvo, naselje, pojedina civilna lica, lica onesposobljena za borbu ili na
pripadnike ili objekte humanitarnih organizacija ili mirovnih misija; napad bez izbora cilja kojima se
pogaa civilno stanovnitvo ili civilni objekti koji su pod posebnom zatitom meunarodnog prava;
napad na vojne ciljeve za koji se znalo da e prouzrokovati stradanje civilnog stanovnitva ili
nanoenje tete civilnim objektima koje je u oiglednoj nesrazmeri sa oekivanim vojnim uinkom; da
se prema civilnom stanovnitvu vre telesne povrede, muenja, neovena postupanja, bioloki,
medicinski ili drugi nauni eksperimenti, prisilna sterilizacija, uzimanje tkiva ili organa radi
transplantacije ili da se vre druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje ili
naredi raseljavanje ili preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevoenje u drugu veru;
prisiljavanje na trudnou, prostituciju ili silovanja; primenjivanje mera zastraivanja i terora, uzimanje
talaca, kolektivno kanjavanje, protivpravna liavanja slobode i zatvaranja; liavanje prava na
pravilno i nepristrasno suenje; proglaenje prava i radnji dravljana neprijateljske strane
zabranjenim, suspendovanim ili nedoputenim u sudskom postupku; prisiljavanje na slubu u
oruanim snagama neprijateljske sile ili u njenoj obavetajnoj slubi ili administraciji; prisiljavanje na
slubu u oruanim snagama lica mlaeg od osamnaest godina; prisiljavanje na prinudni rad;
izgladnjavanje stanovnitva; protivpravno oduzimanje, prisvajanje ili unitavanje imovine u velikim
razmerama koje nije opravdano vojnim potrebama; uzimanje protivpravne i nesrazmerno velike
kontribucije i rekvizicije; smanjenje vrednosti domaeg novca ili protivpravno izdavanje novca ili ko
izvri neko od navedenih dela, kaznie se zatvorom najmanje pet godina.
- Istom kaznom kaznie se i ko, krei pravila meunarodnog prava za vreme rata, oruanog sukoba
ili okupacije, naredi: da se izvri napad na objekte posebno zatiene meunarodnim pravom i
objekte i postrojenja sa opasnom snagom kao to su brane, nasipi i nuklearne elektrane; da se
gaaju civilni objekti koji su pod posebnom zatitom meunarodnog prava, nebranjena mesta i
demilitarizovane zone; dugotrajno i velikih razmera oteenje ivotne sredine koje moe da teti
zdravlju ili opstanku stanovnitva ili ko izvri neko od navedenih dela.
- Ko za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije naredi da se prema civilnom stanovnitvu vre
ubistva ili ko takvo delo izvri, zatvor najmanje 10 god ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.
- Ko, krei pravila meunarodnog prava za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije, kao okupator,
naredi ili izvri preseljenje delova svog civilnog stanovnitva na okupiranu teritoriju,najmanje 5 god
- Ko preti izvrenjem jednog ili vie dela kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.

53

4. Ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika

- Ko, krei pravila meunarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba, naredi da se prema
ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskom osoblju vre telesne povrede,
muenja, neovena postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nauni eksperimenti, uzimanje tkiva ili
organa radi transplantacije ili druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje ili
naredi protivzakonito unitavanje ili prisvajanje u velikim razmerama materijala, sredstava
sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih ustanova ili jedinica koje nije opravdano vojnim potrebama
ili ko izvri neko od navedenih dela, kaznie se zatvorom najmanje pet godina.
- Ko za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije naredi da se prema ranjenicima i bolesnicima vre
ubistva ili ko takvo delo izvri,zatvor najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset god
5. Ratni zloin pprotiv ratnih zarobljenika
- Ko, krei pravila meunarodnog prava, naredi da se prema ratnim zarobljenicima vre telesne
povrede, muenja, neovena postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nauni eksperimenti,
uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da se vre druge radnje kojima se naruava zdravlje ili
nanose velike patnje ili naredi prisiljavanje na vrenje slube u oruanim snagama neprijatelja ili
liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje ili ko izvri neko od navedenih dela, kaznie se
zatvorom najmanje pet godina.
- Ko naredi da se prema ratnim zarobljenicima vre ubistva ili ko takvo delo izvri, kaznie se
zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.
6. Nespreavanje vrenja kd protiv ovenosti i dr dobvara zatienih me pravom
- Vojni zapovednik ili lice koje faktiki vri ovu funkciju, koje znajui da snage kojima komanduje ili koje
kontrolie pripremaju ili su zapoele vrenje krivinog dela ne preduzme mere koje je mogao i bio
duan da preduzme za spreavanje izvrenja dela, pa usled toga doe do izvrenja tog dela,
kaznie se kaznom propisanom za to krivino delo.
- Drugi pretpostavljeni koji, znajui da lica koja su mu potinjena, pripremaju ili su zapoela vrenje u
vrenju poslova u kojima im je on pretpostavljeni, ne preduzme mere koje je mogao i bio duan da
preduzme za spreavanje izvrenja dela, pa usled toga doe do izvrenja tog dela, kaznie se
kaznom propisanom za to krivino delo.
- Ako je delo uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
7. Trgovina ljudima
- Ko silom ili pretnjom, dovoenjem u zabludu ili odravanjem u zabludi, zloupotrebom ovlaenja,
poverenja, odnosa zavisnosti, tekih prilika drugog, zadravanjem linih isprava ili davanjem ili
primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u
prodaji, sakriva ili dri drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vrenja
krivinih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjaenja, upotrebe u
pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu slinog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela
tela ili radi korienja u oruanim sukobima, kaznie se zatvorom od tri do dvanaest godina.
- Za delo uinjeno prema maloletnom licu uinilac e se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad
nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih naina izvrenja.
- Ako je delo uinjeno prema maloletnom licu, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje pet godina.
- Ako je usled dela nastupila teka telesna povreda nekog lica, uinilac e se kazniti zatvorom od pet
do petnaest godina, a ako je nastupila teka telesna povreda maloletnog lica usled treeg dela iz
stava uinilac e se kazniti zatvorom najmanje pet godina.
- Ako je usled dela nastupila smrt jednog ili vie lica, zatvor najmanje deset godina.
- Ko se bavi vrenjem kd ili je delo izvreno od strane grupe,zatvor najmanje pet godina.
- Ako je izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, zatvor najmanje deset godina.
- Ko zna ili je mogao znati da je lice rtva trgovine ljudima, pa iskoristi njen poloaj ili drugome
omogui iskoriavanje njenog poloaja radi eksploatacije,zatvor od est meseci do pet godina.
- Ako je delo uinjeno prema licu za koje je uinilac znao ili je mogao znati da je maloletno,od 1 do 8g
- Pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje ropskog ili njemu slinog odnosa ne utie na kd

54

KRIVINA DELA PROTV VOJSKE SRBIJE

1. Izbegavanje vojne obaveze
- Ko se, bez opravdanog razloga, ne odazove pozivu za izvrenje regrutne obaveze, obaveze
sluenja vojnog roka ili obaveze lica u rezervnom sastavu ili izbegava prijem poziva za izvrenje te
obaveze, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
- Ko se krije da bi izbegao obavezu, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
- Ko napusti zemlju ili ostane u inostranstvu da bi izbegao izvrenje vojne obaveze kaznie se
zatvorom od jedne do osam godina.
- Ko poziva ili podstie vie lica na izvrenje dela, kaznie se za prvo delo zatvorom do tri godine, a za
drugo i tree delo zatvorom od dve do dvanaest godina.
- Uinilac koji se doborovoljno prijavi nadlenom dravnom organu moe se osloboditi od kazne.
2. Neizvrenje i odbijanje izvrenja nareenja
- Vojno lice koje ne izvri ili odbije da izvri nareenje pretpostavljenog u vezi sa slubom, pa usled
toga nastupe tee tetne posledice za slubu ili je sluba bila tee ugroena,zatvor od 3 m do 3 god
- Ako su usled dela nastupile teke posledice za vojnu slubu ili se nareenje odnosi na prijem ili
upotrebu oruja, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako je delo uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti za prvo delo novanom kaznom ili zatvorom do
jedne godine, a za drugo delo zatvorom od tri meseca do tri godine.
3. Protivljenje pretpostavljenom
- Vojno lice koje se zajedno sa drugim vojnim licima usprotivi nareenju pretpostavljenog u vezi sa
slubom i nee da ga izvri ili odbije da vri svoju dunost, zatvor od tri meseca do tri godine.
- Ako je delo izvreno organizovano, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.
- Ako je delo izvreno upotrebom oruja, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Vojno lice koje pri izvrenju dela lii ivota drugog iz nehata,zatvor od dve do deset godina.
- Organizator i kolovoa dela kaznie se zatvorom od dve do deset godina.
- Ko vri pripreme za delo kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
- Vojni stareina koji, u okviru svoje nadlenosti, ne preduzme propisane, nareene ili oigledno
potrebne mere da se uspostavi red, kaznie se zatvorom od jedne do pet godina.

55

PRIVREDNOPRESTUPNO PRAVO
PRIVREDNI PRESTUP
1. Pojam privrednog prestupa
- Privredni prestup je drutveno tetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja
je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati tee posledice i koja je propisom nadlenog organa
odreena kao privredni prestup.
- Nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadri
obeleja privrednog prestupa odreena propisom, predstavlja neznatnu drutvenu tetnost zbog
malog znaaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti tetnih posledica.
2.
-

Odgovornost za privredne prestupe

Za privredni prestup moe biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.
Drutveno-politike zajednice i njihovi organi,dr dr organi i mesne zajednice ne mogu biti odgovorni
Propisom moe se predvideti da za odreeni privredni prestup odgovara odgovorno lice u organu
drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj zajednic
Propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se predvideti da sva ili samo neka pravna lica
mogu biti odgovorna za taj privredni prestup.
Odgovornim licemsmatra se lice kome je poveren odreen krug poslova u oblasti privrednog ili
finansijskog poslovanja u pravnom licu odn u org drutveno-politike zajednice, dr dr org ili mes zaj
Propisom moe se odrediti koje odgovorno lice odgovara za taj privredni prestup.
Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvrenja privrednog prestupa dolo radnjom
ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog
lica koje je bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica.
Pravno lice koje se nalazi pod steajem odgovorno je za privredni prestup, bez obzira da li je
privredni prestup uinjen pre otvaranja ili u toku steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna
nego samo zatitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.
Odgovorno lice je odgovorno ako je prestup izvren njegovom radnjom ili njegovim proputanjem
dunog nadzora iako je ono pri tom postupilo sa umiljajem ili iz nehata, ako propisom kojim je
odreen privredni prestup nije predvieno da se privredni prestup moe uiniti samo sa umiljajem.
Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne prestaje zato to mu je prestao ro u pravnom
licu ili u organu drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj zajednici, ni zato
to je otvoren steaj nad pravnim licem ili to je nastala nemogunost kanjavanja pravnog lica usled
njegovog prestanka.
Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne postoji ako je postupalo po nareenju drugog
odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona,
drugog propisa ili opteg akta bilo duno da preduzme da bi spreilo izvrenje privrednog prestupa.
Odgovorno lice koje je pravnosnano oglaeno krivim za krivino delo koje ima obeleja privrednog
prestupa, nee se kazniti za privredni prestup, a odgovornost za pokuaj privrednog prestupa postoji
ako je propisom kojim se odreuje privredni prestup izriito odreeno da e se kazniti za pokuaj.

3. Novana kazna
- Najmanja mera novane kazne za pravno lice je 10.000 dinara, a najvea 3.000.000 dinara.
- Visina novane kazne za pravno lice moe se propisati i u srazmeri sa visinom uinjene tete,
neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom
sluaju najvea mera novane kazne moe biti do dvadesetostrukog iznosa uinjene tete,
neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
- Najmanja mera novane kazne za odgovorno lice iznosi 2.000 dinara, a najvea 200.000 dinara.

56

4. Odmeravanje novne kazne

- Sud e pravnom licu odmeriti kaznu u granicama propisanim za privredni prestup, uzimajui u obzir
sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja (oteavajue i olakavajue okolnosti), a
naroito teinu uinjenog privrednog prestupa, posledice koje su nastupile ili su mogle nastupiti,
okolnosti pod kojima je privredni prestup uinjen i ekonomsku snagu pravnog lica.
- Pri odmeravanju kazne sud e posebno uzeti u obzir da li je pravno lice ili odgovorno lice osuivano
za prestup ili za kd koje je srodno sa privrednim prestupom, da li je raniji privredni prestup, odnosno
kd istovrsno sa novim privrednim prestupom i koliko je vremena proteklo od ranije osude.
- Sud moe pravnom licu ili odgovornom licu da pootri kaznu predvienu za uinjeni privredni prestup
do dvostrukog iznosa najvee mere predviene kazne, ako se uinilac nalazi u viestrukom povratu.
- Viestruki povrat za pravno lice postoji ako je pravno lice ve bilo najmanje dva puta osuivano za
srodne prestupe na kazne preko 20.000 dinara i ako od poslednje kazne nije proteklo vie od 5 god
- Viestruki povrat za odgovorno lice postoji ako je za srodna kd ili privredne prestupe bilo najmanje
dvaput osuivano na kaznu zatvora ili novanu kaznu preko 4.000 dinara, ako od poslednje izdrane
kazne zatvora, odnosno pravnosnano izreene novane kazne nije prolo vie od pet godina i ako
uinilac pokazuje sklonost za vrenje takvih krivinih dela, odnosno privrednih prestupa.
- Pri odluivanju da li e pootriti kaznu, sud e posebno imati u vidu okolnosti pod kojima je privredni
prestup uinjen i teinu posledica koje su nastupile.
- Sud moe odmeriti kaznu i ispod najmanje mere propisane (ublaavanje kazne), kad to predvia
zakon ili propis kojim je odreen prestup, ili ako nae da postoje naroito olakavajue okolnosti.
- U presudi se odreuje rok plaanja koji ne moe biti krai od 15 dana niti dui od tri meseca.
- U opravdanim sluajevima sud moe dozvoliti osuenom pravnom licu i odgovornom licu da isplate
novanu kaznu u otplatama, s tim da rok isplate ne moe biti dui od jedne godine.
- Posle smrti osuenog odgovornog lica novana kazna nee se izvriti.
- Za vie prestupa u sticaju sud e prethodno utvrditi kaznu za svaki prestup, pa e izrei jedinstvenu
kaznu koja predstavlja zbir pojedinano utvrenih kazni, a koja ne moe prei dvostruki iznos
najvee zakonske mere kazne.
- Novana kazna koju je osueno pravno lice ili odgovorno lice platilo za prekraj uraunava se u
kaznu izreenu za privredni prestup ija obeleja obuhvataju i obeleja prekraja.
5. Uslovna osuda
- Pravnom licu i odgovornom licu za uinjeni privredni prestup sud moe izrei uslovnu osudu.
- Uslovnom osudom sud moe utvrditi pravnom licu kaznu do 20.000 dinara, a odgovornom licu do
4.000 dinara, s tim da se ona nee izvriti ako osueni za vreme koje odredi sud, a koje ne moe biti
krae od jedne ni due od dve godine (vreme proveravanja), ne uini nov privredni prestup, odnosno
ako odgovorno lice ne uini krivino delo koje ima i obeleja privrednog prestup
6. Zatitne mere
- Za privredne prestupe mogu se izrei sledee zatitne mere: 1) javno objavljivanje presude;
2) oduzimanje predmeta; 3) zabrana pravnom licu da se bavi odreenom privrednom delatnou;
4) zabrana odgovornom licu da vri odreene dunosti
- Sud moe uiniocu izrei jednu ili vie zatitnih mera kad postoje predvieni uslovi za njihovo izricanj
- Mogu se izrei samo ako je uiniocu izreena kazna, a zatitne mere javnog objavljivanja presude i
oduzimanja predmeta mogu se izrei i uz uslovnu osudu.
7. Javno objavljivanje presude
- Sud e izrei ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naroito ako bi
objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti
sigurnost prometa ili drugi interes privrede, odluuje da li e se presuda objaviti putem tampe, radija
ili televizije ili putem vie navedenih sredstava informisanja, kao i da li e se obrazloenje presude
objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da nain objavljivanja omogui obavetenost svih u
ijem interesu presudu treba objaviti, propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se
predvideti obavezno izricanje zatitne mere javnog objavljivanja presude.

57

8. Oduzimanje predmeta
- Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje privrednog prestupa, ili koji su nastali
izvrenjem privrednog prestupa, mogu se oduzeti od pravnog ili od odgovornog lica.
- Predmeti mogu se oduzeti i kad njima ne raspolae pravno lice - uinilac privrednog prestupa, odn
kad nisu svojina odg lica, ako to zahtevaju interesi uvanja ivota i zdravlja ljudi, sigurnost prometa ili
drugi interesi privrede ili razlozi morala, ali se time ne dira u pravo treih lica na naknadu tete.
- Propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere
oduzimanja predmeta.
9. Zabrana pravnom licu da se bavi odreenom privrednom delatnou
- Sastoji se u zabrani proizvodnje odreenih proizvoda ili u zabrani vrenja odreenih poslova
prometa robe i usluga ili drugih privrednih poslova. U presudi kojom se izrie ta mera navodi se
privredna delatnost ije se vrenje zabranjuje pravnom licu.
- Ako propisom kojim se odreuje privredni prestup nisu posebno propisani uslovi za izricanje mere, ta
mera se moe izrei pravnom licu ako bi dalje bavljenje odreenom privrednom delatnou bilo
opasno po ivot ili zdravlje ljudi ili tetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih organizacija
udruenog rada ili drugih pravnih lica ili za privredu ili bi tetilo ugledu RS ili organizaciji udruenog
rada u inostranstvu pri vrenju poslova spoljnotrgovinskog prometa, ili ako je pravno lice za
poslednje dve godine kanjeno zbog istog ili slinog privrednog prestupa.
- Moe se izrei za vreme od 6 meseci do deset godina, raunajui od dana pravnosnanosti presude.
10. Zabrana odgovornom licu da vri odreene dunosti
- Sastoji se u zabrani odgovornom licu da vri dunost koju je vrilo u vreme izvrenja privrednog
prestupa, odreenu rukovodeu dunost u pogledu privrednog ili finansijskog poslovanja, odreenu
vrstu poslova ili svih ili nekih dunosti vezanih za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje
drutvenim sredstvima ili za uvanje tih sredstava.
- Ako propisom nije drukije predvieno, meru sud e izrei ako je odg lice zloupotrebilo vrenje
dunosti radi izvrenja prestupa ili ako se opravdano moe smatrati da bi njegovo dalje vrenje takve
dunosti bilo opasno.
- Sud je moe izrei i kad je odg lice ranije vie puta bilo osuivano za prestupe ili srodna kd
- Ova mera moe se izrei za vreme od 6 m do 10 g, raunajui od dana pravnosnanosti presude.
11. Oduzimanje imovinske koristi pribavljenje prestupom
- Pravno lice ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu privrednim prestupom.
- Imovinska korist oduzee se sudskom odlukom kojom je utvreno izvrenje privrednog prestupa.
- Ako je pravno lice kome je izreeno oduzimanje imovinske koristi posle pravnosnanosti presude
prestalo da postoji, imovinska korist oduzee se od pravnog lica koje je preuzelo imovinu kojom je
ono raspolagalo - do visine te imovine.
- Ako je to propisano, moe se umesto oduzimanja imovinske koristi oduzeti razlika u ceni.
- Oduzeta imovinska korist pribavljena izvrenjem privrednog prestupa pripada drutveno-politikoj
zajednici saglasno propisu republike, odnosno autonomne pokrajine na ijoj se teritoriji nalazi sedite
osuenog pravnog lica.
12. Zastarelost
- Zastarelost nastaje kad proteknu tri godine od dana izvrenja privrednog prestupa.
- Izuzetno od za privredne prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja
zastarelost gonjenja nastupa kad protekne pet godina od dana izvrenja privrednog prestupa.
- Zastarelost izvrenja kazne nastaje kad proteknu 3 g od dana pravnosnanosti odluke
- Zastarelost izvrenja zatitne mere javnog objavljivanja presude nastaje kad protekne 6 m, a zatitne
mere oduzimanja predmeta - kad proteknu 3 go od dana pravnosnanosti odluke
- Zastarelost izvrenja mera zabrane pravnom licu da se bavi odreenom privrednom delatnou i
zabrane odg licu da vri odreene dunosti nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izreene.

58

POSTUPAK ZA PRIVREDNE PRESTUPE

1. Opta pravila
- Postupak za privredne prestupe pred sudom pokree javni tuilac.
- Ako javni tuilac ne pokrene postupak, odnosno u toku postupka odustane od gonjenja, oteeni
moe pokrenuti, odnosno nastaviti postupak za privredni prestup ako je podneo predlog za
ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva.
- Za privredni prestup pravnog lica i odgovornog lica pokree se i sprovodi jedinstveni postupak.
- Pokretanje i sprovoenje postupka samo protiv pravnog lica ili samo protiv odgovornog lica mogue
je ako postoje zakonski razlozi za gonjenje samo jednog od njih, ili ako se protiv odgovornog lica
vodi postupak za krivino delo koje ima obeleja privrednog prestupa.
- Za pravno lice u postupku uestvuje njegov predstavnik.
- Pravno lice i odgovorno lice mogu u postupku imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca.
- Postupak protiv odgovornog lica obustavie se ako u toku postupka umre ili oboli od kakvog trajnog
duevnog oboljenja.
- Sudija koji je sprovodio istrane radnje nije izuzet da u istoj stvari na glavnom pretresu , odnosno u
skraenom postupku vri sudijsku dunost.
- Sudija-porotnik ne moe da vri sudijsku dunost kad postoje razlozi koji su predvieni za izuzee
sudija-porotnika u krivinom postupku.
- Sudija-porotnik ne moe vriti sudijsku dunost ni ako je stalno ili privremeno zaposlen kod pravnog
lica protiv koga se vodi postupak ili koje je oteeno privrednim prestupom, odnosno kod pravnog
lica protiv ijeg se odgovornog lica vodi postupak i im saz na da postoji razlog za izuzee duan da
prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji odreuje zamenu.
- Stranke mogu da podnesu zahtev za izuzee do poetka glavnog pretresa, a ako su za razlog
izuzea saznale docnije, zahtev podnose odmah po saznanju.
2. Sastav suda i njegova stvarna i mesna nadlenost
- U prvom stepenu u veu sastavljenom od 1 sudije, kao predsednika vea, i dvojice sudija-porotnika.
- Za privredne prestupe za koje propisana novana kazna za pravno lice ne prelazi iznos od 100.000
dinara u prvostepenom sudu sudi sudija pojedinac.
- Istrane radnje vri sudija prvostepenog suda odreen za preduzimanje istranih radnji
- U veu sastavljenom od trojice sudija prvostepeni sudovi odluuju o albama protiv reenja
odreenog sudije i drugih reenja kad je to odreeno ovim zakonom, donose odluke van glavnog
pretresa i stavljaju predloge u sluajevima predvienim u zakonu.
- U drugom stepenu sude u veu sastavljenom od 2 sudija, od kojih je 1 predsednik vea i 1 porotnika.
- Van sluajeva drugostepeni sudovi odluuju u veu sastavljenom od trojice sudija.
- Predsednik suda, predsednik vea i sudije pojedinci odluuju u sluajevima predvienim u zakonu.
- Mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite okrivljenog pravnog lica. U sluaju
sumnje, kao sedite smatra se mesto u kome se nalaze organi upravljanja pravnim licem.
- Ako okrivljeno pravno lice van svog sedita ima u svom sastavu organizaciju, odnosno jedinicu koja
nema svojstvo pravnog lica, a privredni prestup, izvri odg lice u toj organizaciji, odnosno jedinici,
pored suda, mesno nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi ta organizacija, odnosno jedinica
- Ako se za privredni prestup sudi stranom pravnom licu, odnosno odgovornom licu u tom pravnom
licu, mesno nadlean je sud na ijem se podruju u RS nalazi predstavnitvo tog pravnog lica,
odnosno sud na ijem je podruju prevoznim sredstvom uinjen privredni prestup.
3. Prethodni postupak
- Deli se na 3 faze : podnoenje prijave za privredni prestup i postupanje po prijavi, istrane radnje i
optuni predlog i prethodno ispitivanje optunog predloga

59

4. Prijava za privredni prestup

- Svi dravni organi, organizacije udruenog rada, druge samoupravne organizacije i zajednice dune
su da prijave privredne prestupe o kojima su obaveteni ili za koje saznaju na koji drugi nain.
- Dravni organi, organizacije udruenog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice navee
u prijavi sve podatke o privrednom prestupu i uiniocu i dokaze koji su im poznati i preduzee mere
da se obezbede isprave, poslovne knjige, drugi spisi i tragovi privrednog prestupa, predmeti na
kojima je ili pomou kojih je uinjen privredni prestup i drugi dokazi.
- Nadleni organi su duni da uzmu u razmatranje i prijave koje podnose graani.
- Prijava za privredni prestup podnosi se nadlenom javnom tuiocu pismeno ili usmeno.
- Kad se prijava podnosi usmeno, upozorie se prijavilac na posledice lanog prijavljivanja. O usmenoj
prijavi sastavie se zapisnik, a ako je prijava saoptena telefonom, sainie se slubena beleka.
- Ako je prijava za privredni prestup podnesena sudu, organu inspekcije ili nenadlenom javnom
tuiocu, oni e prijavu primiti i odmah dostaviti nadlenom javnom tuiocu.
- Javni tuilac e odbaciti prijavu ako iz nje proistie da prijavljeno delo nije privredni prestup, da je
nastupila zastarelost gonjenja ili da postoje drugi zakonski razlozi koji iskljuuju gonjenje.
- Podnosilac prijave moe podneti viem javnom tuiocu prigovor protiv reenja o odbacivanju prijave.
- Ako vii javni tuilac smatra da nije bilo osnova za odbacivanje prijave, moe sam pokrenuti
postupak za privredni prestup u roku od tri meseca od dana odbacivanja prijave.
- Ako javni tuilac smatra da prijava ne prua dovoljno osnova da moe odluiti da li e pokrenuti
postupak za privredni prestup, ili ako je javni tuilac saznao samo to da je izvren privredni prestup,
moe od nadlenog organa inspekcije zahtevati da prikupi potrebna obavetenja i da preduzme
druge mere radi otkrivanja uinioca privrednog prestupa i obezbeenja dokaza. Javni tuilac moe
uvek traiti od organa inspekcije da ga obavesti o merama koje je preduzeo, moe traiti potrebne
podatke i obavetenja od dravnih organa i organizacija udruenog rada i drugih organizacija i
zajednica, a moe u tu svrhu pozvati i podnosioca prijave za privredni prestup.
5. Istrane radnje
- Ako javni tuilac smatra da sama prijava ili prikupljena obavetenja i podaci ne pruaju dovoljno
osnova za podnoenje optunog predloga, predloie nadlenom sudu da preduzme odreene
istrane radnje. Ako se odreeni sudija sloi sa tim predlogom, preduzee istrane radnje, a zatim e
sve spise dostaviti javnom tuiocu,preduzimaju se bez odlaganja i sprovode se u to krae vreme.
- Odreeni sudija moe zatraiti da pojedine istrane radnje preduzme sudija drugog prvostepenog
suda, ako je to u interesu lakeg sprovoenja postupka.
- Ako se odreeni sudija ne sloi sa predlogom javnog tuioca za preduzimanje istranih radnji,
zatraie da o tome odlui vee istog suda u sastavu od trojice sudija.
- Stranke mogu prisustvovati svim radnjama koje preduzima odreeni sudija odn org inspekcije
- Ako je radi uspenog izvrenja pojedinih istranih radnji sudiji potrebna pomo organa unutranjih
poslova ili drugog dravnog organa, oni su duni na njegov zahtev, da mu tu pomo prue.
6. Optuni predlog i njegovo prethodno ispitivanje
- Posle izvrenih istranih radnji, dalji postupak se moe nastaviti samo na osnovu optunog predloga
tuioca. Javni tuilac moe podneti optuni predlog i na osnovu same prijave, podnosi se u
potrebnom broju primeraka za sud, za okrivljeno pravno lice i za okrivljeno odgovorno lice.
- Optuni predlog sadri: firmu, odnosno naziv okrivljenog pravnog lica, njegovo sedite i ime i
prezime, ime jednog od roditelja njegovog predstavnika ako je poznat. Za okrivljeno odgovorno lice
navee se u optunom predlogu njegovo ime i prezime i njegovi lini podaci, navodi se i kratak opis
prestupa, oznaenje suda, koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu i predlog da se okrivljeno
pravno lice, odnosno okrivljeno odgovorno lice osudi po zakonu. Ako je to potrebno, u optuni
predlog unose se i razlozi kojima se utvruje osnovanost optube.

60

Kad sud primi optuni predlog, predsednik vea, odnosno sudija pojedinac e prethodno ispitati da li
je sud nadlean, da li treba sprovesti pojedine istrane radnje ili dopuniti sprovedene istrane radnje
i da li postoje uslovi za odbacivanje optunog predloga, a ako predsednik vea, odnosno sudija
pojedinac nae da je za suenje nadlean drugi prvostepeni sud, ustupie predmet, po
pravnosnanosti reenja o nenadlenosti, tom sudu.
Ako prilikom ispitivanja predloga predsednik vea odn sudija pojedinac nae da je radi razjanjenja
stvari potrebno sprovesti istrane radnje ili dopuniti ve sprovedene radnje, sam e ih sprovesti
O preduzetoj radnji predsednik vea odn sudija pojedinac obavestie tuioca, ako nije prisustvovao.
Predsednik vea, odnosno sudija pojedinac e odbaciti optuni predlog reenjem, ako nae da delo
koje je predmet optube nije privredni prestup, da je nastupila zastarelost gonjenja ili da postoje
drugi zakonski razlozi koji iskljuuju gonjenja. Ako su sprovedene istrane radnje, predsednik vea
odnosno sudija pojedinac e odbaciti optuni predlog iako nae da nema dovoljno dokaza za
postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni uinio privredni prestup koji je predmet optube.
Reenje o odbacivanju optunog predloga sa kratkim obrazloenjem dostavlja se tuiocu,
okrivljenom pravnom licu i okrivljenom odgovornom licu.
Ako predsednik vea ga ne odbaci zakazae odmah glavni pretres.

7. Glavni pretres
- Predsednik vea, odnosno sudija pojedinac poziva na glavni pretres predstavnika okrivljenog
pravnog lica, okrivljeno odgovorno lice, njihove branioce, tuioca, oteenog i njegovog zakonskog
zastupnika ili punomonika, svedoke, vetake i tumaa, a, po potrebi, pribavlja i predmete koji treba
da slue kao dokaz na glavnom pretresu.
- Okrivljenom pr licu i okrivljenom odgovornom licu dostavlja se uz poziv i prepis optunog predloga.
- Glavni pretres pred sudijom pojedincem moe se odrati u odsustvu javnog tuioca. U tom sluaju
oteeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optubu u granicama optunog predloga.
- Ako ne doe oteeni kao tuilac,iako je uredno pozvan,ni njegov punomonik, sud e reenjem
obustaviti postupak,a ako su predstavnik okrivljenog pr lica i okrivljeno odg lice uredno pozvani, a ne
dou niti svoj izostanak opravdaju, sud moe narediti da se prinudno dovedu. Ako se dovoenje ne
bi moglo odmah izvriti, sud e pretres odloiti i narediti da se na idui pretres prinudno dovedu.
- Glavni pretres poinje objavljivanjem glavne sadrine optunog predloga. Posle toga sasluava se
predstavnik okrivljenog pr lica, a zatim se ispituje okrivljeno odgovorno lice. Sasluanju predstavnika
okrivljenog pravnog lica ne moe da prisustvuje okrivljeno odgovorno lice koje jo nije ispitano.
- Sud moe narediti da se predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice suoe, ako
se njihovi iskazi ne slau u vanim injenicama.
- Po zavrenom dokaznom postupku, a posle rei tuioca i oteenog, daje se re braniocu
okrivljenog pravnog lica i predstavniku tog lica, a zatim braniocu okrivljenog odgovornog lica i
okrivljenom odgovornom licu.
- Po zakljuenju glavnog pretresa, sud e odmah izrei presudu i objaviti je sa bitnim razlozima.
8. Presuda
- U presudi kojom se okrivljeni oglaava odgovornim sud e izrei:1) za koje se delo okrivljeno pravno
lice i okrivljeno odgovorno lice oglaavaju odgovornim, uz navoenje injenica i okolnosti koje ine
obeleja privrednog prestupa; 2) koji su propisi o privrednom prestupu primenjeni; 3) na koju se
kaznu osuuje okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice; 4) odluku o osloboenju od kazne;
5) odluku o uslovnoj osudi; 6) odluku o zatitnim merama; 7) odluku o oduzimanju imovinske
koristi;8) odluku o trokovima postupka i o imovinskopravnom zahtevu.
- U presudi se naznauje rok u kome se novana kazna ima platiti.

61

9. alba protiv presude i alba protiv reenja

- Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlaena lica mogu izjaviti albu u roku od osam dana
od dana dostavljanja prepisa presude.
- Blagovremeno izjavljena alba ovlaenog lica odlae izvrenje presude.
- alba protiv reenja izjavljuje se u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja.
- alba protiv presude ili reenja moe se izjaviti samo pismeno,mogu da je izjave stranke, branilac,
oteeni i nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik oduzetog predmeta, odnosno korisnik
oduzetog drutvenog sredstva.
- Javni tuilac moe izjaviti albu ne samo na tetu nego i u korist okrivljenog pravnog lica, odnosno
okrivljenog odgovornog lica.
- Oteeni moe izjaviti albu samo u pogledu odluke suda o trokovima postupka.
- Branilac moe izjaviti albu i bez posebnog ovlaenja okrivljenog pravnog lica, odnosno okrivljenog
odgovornog lica, ali ne i protiv njihove volje.
- Drugostepeni sud odluuje o albi samo na sednici vea.
- Kad drugostepeni sud reava o albi protiv presude prvostepenog suda, stranke e se obavestiti o
sednici vea ako predsednik vea ili vee nae da bi prisustvo stranaka ili jedne od njih bilo korisno
za razjanjenje stvari. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena alba.
10. Ponavljanje postupka
- Postupak dovren pravnosnanom presudom, odnosno pravnosnanim reenjem o privrednom
prestupu donesenim u skraenom postupku, moe se ponoviti.
- Postupak se moe ponoviti i ako se utvrdi da je odgovorno lice koje je osueno za privredni prestup
za istu radnju pravnosnano osueno u krivinom postupku
11. Zahtev za zatitu zakonitosti
- Protiv pravnosnane sudske odluke kojom je povreen zakon ili propis o privrednom prestupu, kao i
protiv postupka koji je prethodio pravnosnanoj odluci, nad javni tuilac, moe podii zahtev
- O zahtevu za zatitu zakonitosti reava sud
- Zahtev za zatitu zakonitosti o kome reava Vrhovki kasacioni sud podie javni tuilac.
- Zahtev za zatitu zakonitosti moe podii javni tuilac u roku od est meseci od dana kad je
strankama dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva, odnosno u roku od est
meseci od dana kad je stranci saoptena odluka republikog, odnosno pokrajinskog javnog tuioca
da nije naao osnov za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti
12. Skraeni postupak
- U postupku za privredne prestupe za koje je nadlean sudija pojedinac, moe se, na predlog tuioca,
doneti reenje o privrednom prestupu bez odreivanja glavnog pretresa (skraeni postupak).
- Skraeni postupak moe se sprovesti samo ako je predstavnik okrivljenog pravnog lica ve sasluan
a okrivljeno odgovorno lice ve ispitano.
- U skraenom postupku moe se izrei novana kazna, i to okrivljenom pravnom licu najvie do
100.000 dinara a okrivljenom odgovornom licu najvie do 10.000 dinara.
- U skraenom postupku ne mogu se izrei zatitne mere, osim zatitne mere oduzimanja predmeta i
mere oduzimanja imovinske koristi.
- Protiv reenja o privrednom prestupu donetog u skraenom postupku ovlaena lica mogu izjaviti
albu u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa reenja.
- Ako drugostepeni sud, odluujui o albi, ukine reenje o privrednom prestupu doneto u skraenom
postupku, odredie da se sprovede redovan postupak.

62

PREKRAJNO PRAVO
PREKRAJ
1. Pojam i elementi prekraja
- Protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadlenog organa odreeno kao prekraj i za
koje je propisana prekrajna sankcija, moe biti izvren injenjem ili neinjenjem, a izvren je
neinjenjem kad je proputanje da se preduzme odreeno injenje predvieno kao prekraj.
- Izvren je u vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi, bez obzira kada je posledica nastupila.
- Izvren je kako u mestu gde je uinilac radio ili bio duan da radi,tako i u mestu gde je posledica nas
- Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u nunoj odbrani i to je ona odbrana
koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili od dobra drugoga odbije istovremeni napad
- Uinilac koji je prekoraio granice nune odbrane, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje
uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima, uinilac se moe osloboditi od kazne.
- Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u krajnjoj nudi,ona postoji ako je
prekraj uinjen da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost
koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, i ako pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo
- Uinilac koji je prekoraio granice krajnje nude, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje
uinjeno pod posebno olakavajuim okolnostima, uinilac se moe osloboditi od kazne.
- Nema prekraja ako je uinilac postupao pod dejstvom neodoljive sile, uinilac koji je izvrio prekraj
pod dejstvom sile kojoj se moglo odoleti ili pod dejstvom pretnje moe se blae kazniti, ako se sila i
pretnja ne mogu smatrati neskrivljenom opasnou.
- Za pokuaj prekraja uinilac e se kazniti samo ako je to posebno propisano.
2. Odgovornost za prekraje
- Za prekraj mogu da odgovaraju fiz lice, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.
- Fiziko lice odgovara za prekraj koji mu se moe pripisati u krivicu zato to je bilo uraunljivo i
uinilo prekraj sa umiljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo duno i moglo biti svesno da je
takav postupak zabranjen.
- Neuraunljiv uinilac nije odgovoran za prekraj, to je uinilac koji nije mogao da shvati znaaj svog
postupka ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne
poremeenosti, zaostalog duevnog razvoja ili druge tee duevne poremeenosti.
- Za postojanje odgovornosti dovoljan je nehat uinioca ako propisom o prekraju nije odreeno da e
se kazniti samo ako je prekraj uinjen sa umiljajem.
- Prekraj je uinjen iz nehata kad je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja
moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drao da je moe spreiti ili da ona nee nastupiti,
ili kad nije bio svestan mogunosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i
prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti.
- Prekraj je uinjen sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje ili kad
je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica i pristao
je na njeno nastupanje.
- Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen radnjom ili proputanjem dunog nadzora organa
upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvrenja prekraja bilo
ovlaeno da postupa u ime pravnog lica,a ono je odgovorno za prekraj i kada: 1) organ upravljanja
donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogueno izvrenje prekraja ili odgovorno lice naredi
licu da izvri prekraj;2) fiziko lice izvri prekraj usled proputanja odgovornog lica da nad njim vri
nadzor ili kontrolu.
- Odgovornost fizikog ili odgovornog lica u pravnom licu za uinjeni prekraj, krivino delo ili privredni
prestup ne iskljuuje odgovornost pravnog lica za prekraj.

63

- Prestankom postojanja pravnog lica u toku prekrajnog postupka prestaje njegova odgovornost za
prekraj, osim u sluaju postojanja pravnog sledbenika, kada za prekraj odgovara pravni sledbenik.
- Pravno lice koje se nalazi u steaju moe da odgovara za prekraj uinjen pre otvaranja ili u toku
steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna, nego samo zatitna mera oduzimanja predmeta
i oduzimanje imovinske koristi.
- Preduzetnik odgovara za prekraj koji uini pri vrenju svoje delatnosti.
- Odgovornim licem smatra se lice kome su u pravnom licu povereni odreeni poslovi koji se odnose
na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u dravnom organu, organu teritorijalne
autonomije i jedinice lokalne samouprave vri odreene dunosti.
- Nije odgovorno za prekraj odgovorno lice koje je postupalo na osnovu nareenja drugog
odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona,
drugog propisa ili akta bilo duno da preduzme da bi spreilo izvrenje prekraja
- Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato to mu je prestao radni odnos u pravnom licu,
dravnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti zato to je nastala nemogunost da se
pravno lice oglasi odgovornim usled njegovog prestanka.
- Strano pravno lice i odgovorno lice kaznie se za prekraj uinjen na teritoriji RS ako strano pravno
lice ima poslovnu jedinicu ili predstavnitvo u RS ili je prekraj uinjen njegovim prevoznim
sredstvom, ako propisom kojim je prekraj regulisan nije neto drugo predvieno.
3. Prekrajne sankcije
- Prekrajne sankcije su: 1) kazne;2) kazneni poeni;3) opomena;4) zatitne mere;5) vaspitne mere.
4. Kazne
- Za prekraj se mogu propisati kazna zatvora, novana kazna i rad u javnom interesu.
- Svrha kanjavanja je da se izrazi drutveni prekor uiniocu zbog izvrenog prekraja i da se utie na
njega i na sva ostala lica da ubudue ne ine prekraje.
- Za jedan prekraj se moe propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei zajedno.
- Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna.
- Kazna zatvora moe se propisati samo zakonom, Novana kazna i rad u javnom interesu, mogu se
propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine,
skuptine grada ili skuptine grada Beograda
- Kazna zatvora - samo kao glavna kazna.Novana kazna i rad u javnom interesu-glavna sporedna k
- Ako su novana i kazna zatvora propisane alternativno, zatvor se izrie samo za prekraj kojim su
bile prouzrokovane tee posledice. ili za prekraje koji ukazuju na vei stepen krivice uinioca
5. Kazna zatvora
- Kazna zatvora se ne moe propisati u trajanju kraem od jednog ni duem od ezdeset dana.
- Ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrena 3 m trudnoe, ni majci dok dete ne navri 1 g ivota,
a ako je dete mrtvo roeno ili ako je umrlo posle poroaja dok ne proe 6 meseci od dana poroaja.
6. Rad u javnom interesu
- Neplaeni rad u korist drutva koji se ne obavlja pod prinudom, kojim se ne vrea ljudsko
dostojanstvo i ne ostvaruje profit, ne moe trajati krae od 20 asova ni due od 360 asova.
- Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud e imati u vidu vrstu izvrenog prekraja, uzrast,
fiziku i radnu sposobnost, psihika svojstva, obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolnosti koje
se odnose na linost uinioca.
- Ako kanjeno lice ne obavi deo ili sve asove izreene kazne rada u javnom interesu, sud e ovu
kaznu zameniti kaznom zatvora tako to e za svakih zapoetih osam asova rada u javnom
interesu odrediti jedan dan zatvora.

64

7. Kazneni poeni
- Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u
rasponu od 1 do 25, izrie se uz kaznu ili opomenu, uiniocu mogu biti izreene dopunske obaveze u
cilju edukacije vozaa ili praenja njegovog ponaanja u saobraaju. Vrste dopunskih obaveza i
uslovi za njihovo izricanje propisuju se posebnim zakonom.
- Ako su za prekraje u sticaju utvreni kazneni poeni, izrei e se jedinstveni kazneni poeni, koji
odgovaraju zbiru svih pojedinano utvrenih kaznenih poena, a koji ne moe biti vei od 25 poena.
8. Novana kazna
- Zakonom ili uredbom novana kazna moe se propisati u rasponu:1) od 5.000 do 150.000 din za fizi
lice ili odg lice;2) od 50.000 do 2.000.000 din za pr lice;3) od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetn
- Izuzetno novana kazna moe se propisati u fiksnom iznosu za fiziko lice i odg lice od 1.000 do
10.000 din, za preduzetnika od 5.000 do 50.000 dinara, a za pravno lice od 10.000 do 100.000 din
- Izuzetno, za prekraje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i
deviznog poslovanja, ivotne sredine, prometa roba i usluga i prometa HOV zakonom se mogu
propisati kazne u srazmeri sa visinom priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge
stvari koja je predmet prekraja, ali ne vie od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti s tim da ne
prelazi petostruki iznos najveih novanih kazni.
- U presudi i prekrajnom nalogu se odreuje rok plaanja novane kazne, koji ne moe biti dui od 15
dana od dana pravnosnanosti presude, a ukoliko je alba izjavljena, od dana dostavljanja
drugostepene presude, odnosno osam dana od dana uruenja prekrajnog naloga.
- Sud moe reenjem dozvoliti da se u opravdanim sluajevima isplati u ratama, pri emu odreuje
nain i rok plaanja, koji ne moe biti dui od 6 m, pod uslovom da su plaeni trokovi postupka
- Novanu kaznu koju kanjeno fiziko lice, preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu ne plati, sud
moe zameniti kaznom zatvora tako to se za svakih zapoetih 1.000 dinara odreuje jedan dan
zatvora, s tim to kazna zatvora ne moe trajati krae od jednog dana ni due od ezdeset dana.
- Ako je pored novane kazne kanjenom licu bila izreena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje
neplaena novana kazna i izreena kazna zatvora ne mogu trajati due od devedeset dana.
- Ako sud oceni opravdanim, s obzirom na teinu prekraja, visinu neplaene novane kazne i
imovinske mogunosti osuenog sud moe, umesto kazne zatvora, odrediti da se neplaena
novana kazna zameni radom u javnom interesu, s tim to osam sati rada zamenjuje jedan dan
zatvora, odnosno 1.000 dinara novane kazne, a rad ne moe da traje due od 360 sati.
- Deo neplaene novane kazne naplauje se prinudnim putem.
9. Odmeravanje kazne
- Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekrajem nisu prouzrokovane tee posledice, a
postoje olakavajue okolnosti koje ukazuju da se i blaom kaznom moe postii svrha kanjavanja,
propisana kazna se moe ublaiti tako to se moe:1) izrei kazna ispod najmanje mere kazne koja
je propisana za taj prekraj ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;2) umesto propisane
kazne zatvora izrei novana kazna ili rad u javnom interesu, ali ne ispod najmanje zakonske mere
te vrste kazne;3) umesto propisane kazne zatvora i novane kazne izrei samo jedna od tih kazni.
- Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie prekraja za koje mu se istovremeno
sudi, prethodno e se utvrditi kazna za svaki od tih prekraja, pa e se za sve te prekraje izrei
jedinstvena kazna, po sledeim pravilima:1) ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna
zatvora, izrei e se jedinstvena kazna zatvora, koja ne moe biti vea od devedeset dana;2) ako je
za sve prekraje u sticaju utvrena novana kazna, izrei e se jedinstvena novana kazna koja
predstavlja zbir utvrenih novanih kazni, s tim to jedinstvena novana kazna ne moe biti vea od
dvostrukog iznosa najvee novane kazne predviene ovim zakonom;3) ako je za sve prekraje u
sticaju utvrena kazna rada u javnom interesu, izrei e se jedinstvena kazna rada u javnom
interesu koja ne moe trajati due od 360 asova;4) ako je za prekraje u sticaju utvrena kazna
zatvora, a za druge prekraje novana kazna, izrei e se jedinstvena kazna zatvora i jedinstvena
novana kazna

65

10. Obustavljanje postupka zbog dobrovoljnog otklanjanja posledice

- Sud moe osloboditi od kazne i uinioca prekraja za koji je propisana novana kazna ako posle
izvrenog prekraja, a pre nego to je saznao da je okrivljen otkloni posledice dela ili nadoknadi
tetu prouzrokovanu prekrajem, kao i uinioca prekraja uinjenog iz nehata kada posledice tako
teko pogaaju uinioca da izricanje kazne oigledno ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja.
11. Opomena
- Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj
meri umanjuju odgovornost uinioca, tako da se moe oekivati da e se ubudue kloniti vrenja
prekraja i bez izricanja kazne, moe se izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjavanju propisane
obaveze ili je prekrajem nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja postupka, a pre donoenja
presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu tetu .
12. Zatitne mere
- Svrha primene zatitne mere je da otkloni uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje
novog prekraja, moe se propisati zakonom i uredbom.
- Za prekraje se mogu propisati sledee zatitne mere: 1) oduzimanje predmeta; 2) zabrana vrenja
odreenih delatnosti;3) zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti;4) zabrana odgovornom
licu da vri odreene poslove;5) zabrana upravljanja motornim vozilom;6) obavezno leenje
zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci;7) obavezno psihijatrijsko leenje;8) zabrana pristupa
oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja;9) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim
priredbama;10) javno objavljivanje presude;11) udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije;
12) oduzimanje ivotinja i zabrana dranja ivotinja.
- Kad postoje uslovi za izricanje zatitnih mera predvieni ovim ili drugim zakonom, uiniocu prekraja
moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera,izriu se uz izreenu kaznu,opomenu ili vaspitnu meru
- Izuzetno mogu se izrei samostalno ako je takva mogunost propisana.
13. Oduzimanje predmeta
- Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili koji su nastali izvrenjem
prekraja mogu se oduzeti od uinioca prekraja, sud koji je doneo presudu odredie da li e se
oduzeti predmeti unititi, prodati ili predati zainteresovanom organu, odnosno organizaciji.
14. Zabrana vrenja odreenih delatnosti
- Privremenoj zabrana uiniocu prekraja da vri odreenu privrednu ili drugu delatnost za koju se
izdaje dozvola nadlenog organa ili koja se upisuje u odgovarajui registar.
- Zabrana vrenja odreene delatnosti moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine,
raunajui od dana izvrnosti presude.
- Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.
15. Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti
- Zabrana proizvodnje odreenih proizvoda ili vrenja odreenih poslova u oblasti prometa robe,
finansija i usluga, ili u zabrani vrenja drugih odreenih poslova.
- Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere,
mera se moe izrei ako bi dalje vrenje odreene delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi,
tetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica ili za privredu u celini.
- Zabrana pravnom licu da vri odreenu delatnost moe se izrei u trajanju od est meseci do tri
godine, raunajui od dana izvrnosti presude.

66

16. Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove

- Zabrana uiniocu prekraja da vri poslove koje je vrio u vreme izvrenja prekraja ili rukovodeu
dunost u privrednom ili finansijskom poslovanju ili odreenu vrstu poslova, ili sve ili neke dunosti
vezane za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom.
- Ako propisom kojim se odreuje prekraj nije drugaije odreeno, zabrana odgovornom licu da vri
odreene poslove izrie se kad odgovorno lice zloupotrebi dunost radi izvrenja prekraja.
- Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove moe se izrei u trajanju od est meseci do tri
godine, raunajui od dana izvrnosti presude.
- Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.
17. Zabrana upravljanja motornim vozilom
- Sastoji se u tome da se uiniocu privremeno zabrani upravljanje motornim vozilom odreene vrste ili
kategorije, Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje
zatitne mere, mera se moe izrei uiniocu prekraja koji je uinio prekraj protiv bezbednosti
saobraaja kad postoji opasnost da e upravljajui motornim vozilom ponovo uiniti prekraj ili zato
to njegovo ranije krenje tih propisa pokazuje da je opasno da upravlja motornim vozilom odreene
vrste ili kategorije, moe se izrei u trajanju od 30 dana do jedne godine.
- Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere.
18. Obavezno leenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci
- moe se izrei licu koje je uinilo prekraj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili
psihoaktivnih supstanci i kod koga postoji opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da ini
prekraje,pre izricanja sud e pribaviti miljenje vetaka, odn nadlene zdravstvene organizacije.
- Uiniocu prekraja naloie se obavezno leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj
specijalizovanoj ustanovi. Ako uinilac prekraja bez opravdanih razloga odbije leenje, mera e se
izvriti prinudnim putem, moe trajati do jedne godine, a izvrenje izreene mere obustavie se i pre
isteka vremena odreenog u presudi ako zdravstvena organizacija ustanovi da je leenje zavreno.
19. Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja
- Izrie se radi spreavanja uinioca da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava oteenog, na
pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretanje prekrajnog postupka ili na usmeni zahtev
oteenog istaknut pri sasluanju u prekrajnom postupku.
- Odluka suda kojom je izreena zabrana pristupa mora da sadri: vremenski period u kom se
izvrava, podatke o licima kojima uinilac ne sme pristupati, naznaenje objekata kojima ne sme
pristupiti i u koje vreme, mesta ili lokacija u okviru kojih se uiniocu zabranjuje pristup.
- Ukljuuje i meru zabrane pristupa zajednikom stanu ili domainstvu u periodu za koji vai zabrana.
- Moe se izrei u trajanju do jedne godine, raunajui od izvrnosti presude.
- O odluci suda kojom se izrie zabrana pristupa obavetava se oteeni, policijska uprava nadlena
za izvrenje mere i nadlean organ starateljstva ukoliko se mera odnosi na zabranu uiniocu
pristupa deci, branom drugu ili lanovima porodice.
20. Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama
- sastoji se u obavezi uinioca prekraja da se neposredno pre poetka vremena odravanja
odreenih sportskih priredbi lino javi slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno
policijskoj stanici na podruju na kojem se uinilac prekraja zatekao i da boravi u njihovim
prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe, moe se izrei u trajanju od 1 do 8 godina.
- Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere.

67

21. Javno objavljivanje presude

- sud e izrei ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naroito ako bi
objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti
sigurnost prometa roba i usluga ili privreda.
- Presuda se moe objaviti u roku od najdue 30 dana od dana pravnosnanosti presude.
22. Udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije
- Moe se izrei strancu koji je uinio prekraj zbog koga je nepoeljan njegov dalji boravak u zemlji.
- Moe se izrei u trajanju od est meseci do pet godina.
- Trajanje izreene mere tee od dana pravnosnanosti presude, s tim to se vreme provedeno na
izdravanju kazne zatvora ne uraunava u trajanje mere.
23. Vaspitne mere
- Maloletnicima se mogu izrei sledee vaspitne mere:1) mere upozorenja i usmeravanja: ukor i
posebne obaveze; 2) mere pojaanog nadzora.
- Mere upozorenja i usmeravanja se izriu kad je takvim merama potrebno uticati na linost
maloletnika i njegovo ponaanje i kada su one dovoljne da se postigne svrha ovih mera.
- Mere pojaanog nadzora izriu se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije
vaspitne mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo.
- Ukor se izrie maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a naroito kad
se iz njegovog odnosa prema uinjenom prekraju i njegove spremnosti da ubudue ne ini
prekraje moe zakljuiti da e izreenom vaspitnom merom biti postignuta svrha ove mere.
- Pri izricanju ukora maloletniku e se ukazati na drutvenu neprihvatljivost njegovog postupka i
ukoliko ponovo uini prekraj, mogunost izricanja i druge vaspitne mere.
- Ukoliko sud oceni da je odgovarajuim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i
njegovo ponaanje, moe maloletniku odrediti jednu ili vie posebnih obaveza i to:1) da se izvini
oteenom;2) da u okviru svojih mogunosti, popravi ili nadoknadi tetu koju je prouzrokovao;3) da
ne poseuje odreena mesta i izbegava drutvo odreenih lica koja na njega negativno utiu;4) da
se podvrgne odvikavanju i leenju od zavisnosti od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;5) da se
radi uenja ili provere znanja saobraajnih propisa uputi u nadlenu ustanovu za osposobljavanje
vozaa;6) da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekolokog,
socijalnog ili lokalnog znaaja;7) da se ukljui u rad sportskih i drugih sekcija u koli uz pedagoki
nadzor nastavnika.
- Vaspitne mere pojaanog nadzora izriu se ako je potrebno da se prema maloletniku izvri trajnija
mera vaspitanja, meru pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, sud e izrei
ako su roditelji, usvojitelj ili staratelj propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u
mogunosti su da ovakav nadzor vre i to se od njih s osnovom moe oekivati.
- Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vriti pojaani nadzor nad maloletnikom, maloletniku e se
izrei pojaan nadzor organa starateljstva, mogu trajati najmanje tri meseca, a najdue jednu godinu.

68