FAKULTET ZA MENADMENT

BIJELO POLJE

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Seminarski rad

Znaaj i uloga advertajzinga u elektronskom

okruenju

Profesor:

Studenti:

Biljana Rondovi

Bojadi Fuad 06/44

Bojadi Almir 06/45
Beganovi Amel 06/43
Bijelo Polje , april 2010.

FAKULTET ZA MENADMENT
BIJELO POLJE

SADRAJ
Znaaj i uloga advertajzinga u elektronskom okruenju...................................................................I
SADRAJ.........................................................................................................................................II
Uvod 2
1 . Strategija rjeenja elektronskog poslovanja.................................................................................2
1.1. Analiza digitalnog okruenja.....................................................................................................2
1.1.1. Opti nivo................................................................................................................................2
2. Analiza mogunosti na tritu......................................................................................................3
3. Efekti sistema................................................................................................................................3
3.1. Neophodna direktna ulaganja....................................................................................................3
3.2. Dodatni trokovi........................................................................................................................3
3.3. Novi fiksni trokovi...................................................................................................................3
3.4. Direktne dobiti...........................................................................................................................3
4.
Predlog rasporeda na ekranu...................................................................................................4
5.
Marketinka kampanja............................................................................................................5
5.1. Oglaavanje............................................................................................................................5
6. Forme Advertajzinga...7
6.1 Baneri ili Ads....7
6.2 Audit (Auditing)....7
6.3 Viralni marketing ...8
6.4 Offline tehnike 9
6.5 Elektronski oglasnik9
6.6.Elektronska broura.9
6.7 Elektronski katalog.9
6.8 Izvrnuti elektronski katalog..10
7. Zakljuak ..10
8. Literatura ..11

Bijelo Polje , april 2010.

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Uvod
1 . Strategija rjeenja elektronskog poslovanja
1.1. Analiza digitalnog okruenja
1.1.1. Opti nivo

Ekonomski aspekt pratei savremene trendove u svijetu, elektronsko

poslovanje se namee kao rjeenje za bru i precizniju razmjenu informacija. Ova
konkurentska prednost, kod nas, polako postaje standard. Savremeno poslovanje
je nuno a efekti ulaganja se vrlo brzo osjeaju i vraaju kao prihod. Sve vea
prisutnost elektronskog poslovanja u svakodnevnom poslovanju je jedan od
elemenata gdje se naa zemlja ne razlikuje od veine savremenih drava.
Dravne institucije su skoro sve prisutne na Internetu i nude pristup informacijama
mnogo lake nego to je to bilo u prolosti. Na neki nain, dio ekonomskih
zbivanja se prati i putem medija, koji je u poslednjih 10 godina eksponencijalno
porastao INTERNET. Pored ovog fenomena, koji je zahvatio i nau dravu,
makroekonomsko okruenje nije trenutno povoljno za firme i preduzea.
Smanjenje finasijskih aktivnosti na globalnom nivou, zahvatilo je i Crnu Goru.
Svaka investicija u razvoj i nove tehnologije se mora dobro procijeniti i biti
opravdana porastom profita. Sa druge strane, investicije u elektronsko poslovanje
i razvoj su pristupane i cjenovno prihvatljive zbog velike ponude usluga IT
tehnologija.

Politiki aspekt politika situacija je, poslije velikih turbulencija u drutvu,

postala relativno stabilna, ako se moe rei da u Crnoj Gori moe postojati
dugotrajnija stabilnost. Intezivirala se politika svijest o obavezama da se
omogui nesmetan ekonomski razvoj sa ciljevima integracija: lokalnih, regionalnih
i globalnih.

Pravni aspekt pravna regulativa je vana za svaki poslovni poduhvat.

Atmosfera se kod nas mijenja ali je i dalje pravni sistem inertan i spor. Zakonski
akti, propisi i zakoni su u proceduri i svi napori se ulau da se na vijreme donesu
novi i poboljani uslovi za ekonomske aktivnosti. Crna Gora mora ubrzati sa
donoenjem zakona koji su fundament sistema. Situacija se u odnosu na
prethodne godine poboljala. Zakon o elektronskom potpisu i regulative iz
domena elektronskog poslovanja se pripremaju ali u praksi se ve primjenjuju.

Drutveni aspekt nivo drutvene svijesti o nunosti elektronske komunikacije a

time i poslovanja je svakim danom sve vei. U veim gradovima odnosno u
urbanim sredinama, znanje je dostupnije i ljudi se edukuju. Mlade generacije su
potpuno usvojile nove IT tehnologije i to bez veih problema i strahova. Ovo daje
nadu da e kadar u budunosti biti daleko vie okrenut savremenim tendencijama
i da e lake stupati u globanu mreu. Ve se danas ne osjeaju granice u
komunkaciji putem elektroskih kanala odnosno Interneta.

Seminarski rad

2. Analiza mogunosti na tritu

Uvoenjem elektronskog voenja poslovanja i razvojem Internet Web portala, koji

bi bio interaktivan, moe se omoguiti sadanjim i potencijalnim korisnicima da
ovim putem provjere nivo i broj usluga koje im nudi neka firma.

Automatizacijom ponuda i usluga, poboljava se konkurentnost i poboljava

analiza potreba korisnika usluga. Putem analize servera, koji opsluuje Web
portal, moe se videti odakle potencijalni klijenti dolaze, koje su im usluge
potrebne i koja je poseenost Internet domena odnosno www adrese. Ovo su
vani parametri na osnovu kojih e firma profilisati usluge za sadaenje I
potencijalne korisnike.

3. Efekti sistema
3.1. Neophodna direktna ulaganja
Postavljanje Web portala koji je interaktivan i ima za cilj da se pozicionira, putem
indeksacije, na to veu lestvicu pretrage na Google-u. To se moe postii sa
relativno malim ulaganjima. Ovakva prezentacja odnosno Web portal preduzea bi
prikupljao podatke o posjeenosti i korisnicima jer bi bio na osnovama baze
podataka. On je osnova za dalji razvoj E-poslovanja firme jer je kompatabilan sa
ostalim rjeenjima.

3.2. Dodatni trokovi

U dodatne trokove moemo svrstati rjeenja dizajna portala, izrade kompletnog
rjeenja B2B koncepta i njegovog daljeg razvoa odnosno evolucije, kako se bude
modularno razvijao kroz budunost.

3.3. Novi fiksni trokovi

Fiksni trokovi se javljaju kao odravanje i auriranje Web portala, zakup odnosno
hostovanje domena i zakup prostora na Web serveru za potrebe back up-a.

3.4. Direktne dobiti

Poboljanje komunikacije (interne i eksterne), bolji raspored vremena poslovnih
procesa, elektrosnko praenje rada i efektivnosti radnika, kontrola obavljenih
zadataka, implementacija sistema podrke upravljanju, razvoj infrastructure
preduzea, dodatni prihodi od reklamiranja na Web portalu, praenje trokova i
izgradnja boljeg poslovnog imida na tritu, dodatni prihodi od usluga advertajzinga
na Internetu.

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

4. Predlog rasporeda na ekranu

Slika 2: Predlog strukture portala

Seminarski rad

Slika 3: Predlog strukture i dizajna portala na osnovu ponude

5.Marketinka kampanja
5.1. Oglaavanje
Kompletan marketing plan treba biti pripremljen na bazi Internet advertajzinga.
Cilj je da se visoko pozicionira domen na listi indeksacije prilikom pretrage na
Internetu. Najbolji i najbri nain za to je Google jer je naposjeeniji pretraiva na
Internetu. Ponua izrade Web portala mora definisati u Ugovoru, da e posle
putanja u rad Web prezentacije, po kljunoj pretrazi na Internet pretraivau, portal
biti u prvih deset na prvoj stranici pretrage.
Marketing je skup svih aktivnosti bilo koje poslovne organiazcije ili pojedinca
koje imaju za cilj da na najbolji mogui nain zadovolje zahtjeve, elje, potrebe pa
ak i snove krajnjih korisnika potroaa bilo da su u pitanju proizvodi ili usluge,
vodei pri tome rauna o njihovoj finansijskoj tj. Kupovnoj moi i to u jednom
kontinuiranom procesu, kroz dugi niz godina, ostvarujui fer i korektan odnos na
najviem nivou etinosti i to kako u odnosu na potroae tako i u odnosu na
konkurenciju.
Marketinki instrumenti su:
Proizvod (pojam, klasifikacija, miks proizvoda, marka, kvalitet, dizajn i
pakovanje, usluge proizvoda).
5

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Cijena (postupak odreivanja cene, prilagoavanje, smanjenje i poveanje

cene)
Promocija (lina prodaja, PR, unapreenje prodaje, ekonomska propaganda,
direktan marketing)
Distribucija (kanali, strategije, posrednici, subjekti, fizika distribucija)
Kroz sve faze razvoja e-Marketinga, treba imati na umu one osobine koje
predstavljaju sutinu preduzea. To su identitet, pojava i reputacija.
Identitet preduzea ili korporativni identitet je osobina preduzea koja ga ini
jedinstvenim i prepoznatljivim, a ostvaruje se doslednom upotrebom rijei (ime
preduzea, slogan) i simbola (logotip, boje). Korporativni identitet mora da omogui
trenutnu prepoznatljivost preduzea na osnovu priloenih vizuelnih elemenata.
Pojava odnosno imid govori o nastupu preduzea u onlajn okruenju u odnosima
sa svojim partnerima i klijentima. Ova osobina preduzea stvara emociju ili
raspoloenje na osnovu koga se vremenom gradi reputacija koja se, jednom
steena, teko mijenja.
Reputacija je opte (generalno) miljenje u javnosti (partneri, klijenti, javno mnenje
uopte) koje dominira kada se govori o datom preduzeu. Reputacija je izuzetno
vaan faktor u poslovanju preduzea
.
Internet infrastruktura dovela je do potpuno drugaijeg pristupa klasinom
marketingu prije svega zbog geografske nezavisnosti i vie nije potrebna fizika
prisutnost u komunikaciji. Pri tome,ne radi se o zamjeni klasinog marketinga nego o
njegovom dopunjavanju sa Internet mogunostima.
O rapidnom prihvatanju Interneta govore i sljedei pokazatelji:
radiju je trebalo 30 godina da ga prihvati 30.000.000 slualaca
televiziji je trebalo 15 godina da privue 60.000.000 gledalaca
Internetu je trebalo samo u periodu od 3 godine (1995 do 1998) da privue
90.000.000 korisnika a danas je prognoza da ih ima vie od 600.000.000
Internet marketing mijenja nain razmiljanja, predstavlja medij dananjice i
nau ansu.
Novi oblici Internet marketinga se prenose u oblast mobilne telefonije ali ova
vrsta poslovanja se nalazi metaforiki na poziciji 1995 kada je startovala ekspanzija
Interneta. Oekivanje je da uenje na grekama moe da ubrza razvoj mobilnog emarketinga. Razlike su pre svega u oblasti prikaza Web stranica na ekranima
standardnih personalnih raunara i ekranima mobilnih (celularnih) telefona.
Terminoloki je bolje koristiti usluge mobilne telefonije za podatke.
Internet marketing se obiljeava jo i kao, i-marketing, Web-marketing, on-lajn
marketin ili emarketing a to je marketing proizvoda ili usluga putem Interneta.
Kao to je reeno, Internet predstavlja medij za globalne posetioce. Interaktivna
priroda Internet marketinga u smislu obezbjeivanja stalnog odgovora i izvedenih
odgovora je jedinstven kvalitet tog medija. Internet marketing ponekada se posmatra
da ima iroki ospeg mogunosti ne samo zato to oznaava Internet mogunosti kao
to su e-mail, beini medij ve i ukljuuje menadment digitalnim korisnikom

Seminarski rad

podataka odnosno predstavlja sredstvo realizacije e-CRM sistema (esistema za

praenje odnosa sa klijentima).
Internet marketing je u tijesnoj vezi sa kreativnim i tehnikim aspektima
Interneta a ukljuuje:
projektovanje, razvoj, advertajzing i prodaju.
Marketinka kampanja na nekom od pretraivaa slui da bi se na odreenom
pretraivau privukla panja korisnika koji unosi kljune rei interesantne za oblast u
kojoj poslujemo.
Konkretan primer bio bi Google AdSense program koji prua mogunost da
zakupimo dio strane sa rezultatima pretrage predodredjen za plaene reklame. U
sluaju Googla to je okvir sa desne strane gdje se nalaze sponzorisani linkovi,
odnosno plaene reklame. Dakle, Google uva svoju objektivnost i plaena reklama
ne utie na rezultat pretrage ali ukoliko korisnik upotrijebi neku od nama
karakteristinih kljunih rei, u posebnom odeljku nai e se i link ka naem sajtu.
Veina velikih pretraivaa ima neku mogunost plaene reklame koja
podrazumijeva kompletnu statistiku kako bi mogli da imamo uvid u to koliko naa
marketinka kampanja ima efekta. Posebno je vano to to ovakav vid reklamiranja
obino ne zahtjeva velika novana sredstva a uz dobru strategiju moe se ostvariti
znaajan priliv posjetilaca.

ta je to PPC (pay per click)?

PPC ili pay per click ili plati po kliku, je mogunost efikasnog i povoljnog
sistema reklamiranja uz pomo banera ili tekstualnih linkova. Radi se o tome da ne
plaamo fiksno prostor koji naa reklama zauzima za odreen vremenski period, to
je najei sluaj oglaavanja na Internetu kada su komercijalni sajtovi u pitanju.
PPC nudi mogunost da platimo reklamu za svakog posetioca koga nam ta reklama
donese. Konkretno, naa reklama na Googlu se prikazuje ali surfer ne klikne na nju u
tom sluaju Google nam nee nita naplatiti za prikazivanje nae reklame. Ukoliko je
surfer kliknuo to znai da je i doao na na Web sajt te samim tim mi imamo koristi
od toga i u tom sluaju plaamo Googlu odreeni iznos. Google je samo primjer,
veliki broj sajtova i pretraivaa danas nudi ovaj vid reklame.
Mi, kao korisnik ovakve usluge imamo kompletan uvid u statistiku pa u
svakom trenutku moemo vidjeti koji procenat surfera koiristi klikove, koliko njih je
samo vidjelo reklamu, koliko smo duni, itd. Cijena klika se usaglaava i koriguje u
zavisnosti od toga koliko nam posjetioca reklama donosi.

6.Forme Advertajzinga
6.1.

Baneri ili Ads (dolazi od engl. rei advertising) su forma advertajzinga

(oglaavanja) na Web sajtovima. Baner (eng. Banner, Advertising, Ad) je
grafiki prikaz koji se nalazi na istaknutom dijelu sajta. Kao to moete
7

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

postaviti reklamu u novinama ili na bilbordu, tako i na Internet sajtu moete

postaviti svoju reklamu (baner) i reklamirati svoj Internet sajt, svoje usluge,
svoju firmu. Ta usluga se plaa (Web) oglaivau tj. onome na ijem sajtu
je postavljen baner. Namijenjen je da privue to vie posjetilaca sa sajta
na kome je postavljen. Klikom na baner otvara se home strana Web sajta
na koji vas baner preusmjerava, ili neka druga strana koju vi izaberete i na
taj nain vlasnik Web sajta moe dobiti potencijalne klijente. Baner je
najee slika (JPEG, GIF, PNG), a moe biti i multimedijalni sadraj kao
to je Flash ili Java aplet. Flash baner esto sadri audio ili video animacije
kako bi posjetiocu sajta na kome je baner postavljen bio zanimljiviji i time
poveava mogunost posjete. Baneri su uglavnom postavljeni na
stranicama koje imaju zanimljiv sadraj.
Tipine veliine banera su 728x90, 468x60, 234x60, 120x90, 120x60,
120x240 i 125x125. Dimenzije su izraene u pikselima. Ispod je prikazan
baner veliine 468x60 u GIF formatu. Postoje i pojmovi kao to su Ad
Impression, Click-Trough i Audit (Auditing).
6.2.

Audit (Auditing) predstavlja sve metode utvrivanja aktivnosti na jednom

Web sajtu, bazirane na praenju pristupa odreenoj stranici sajta. Ove
metode u sebi sadre i prethodne dve rei. Da bismo izmjerili efekte koje
postiemo prezentacijom ili reklamom na nekom sajtu, ove metode
mjerenja nam omoguavaju da uvidimo koliko smo uspjeli u tome ili ne.
Prvi konkretan pojam vezan za pojavljivanje banera na nekom sajtu jeste
Banner Ad Impression. Impresija znai utisak, a Ad Impression predstavlja broj
posjeta koje su vidjele baner. Rije impresija ili utisak se koriste zbog toga to
svaka viena reklama ostavlja neki utisak. U sluaju da se na stranici na kojoj se
nalazi baner ne uita slika kada posjetilac doe na nju zato to je ve pritisnuo
link za neku drugu stranicu, ova posjeta se ne rauna kao impresija. Jedan
posjetilac moe da posjeti istu stranicu vie puta u toku jednog dana (uobiajeni
vremenski period za mjerenje aktivnosti sajta). S obzirom da bi sajt trebalo da se
pravi tako da bude zanimljiv posjetiocu, iz ovoga direktno proizilazi da su mnogo
efektnije razliite reklame koje se pojavljuju pri svakoj novoj posjeti posjetioca na
istu stranicu. Postoji bojazan od strane ljudi koji plaaju za reklamiranje preko
banera da u sluaju postojanja vie reklama koje se mijenjaju svaki posjetilac
nee vidjeti njihovu reklamu. Ako je sajt projektovan tako da svaki posjetilac
okree nekoliko stranica da bi doao do sadraja koji ga zanimaju, mnogo je
vjerovatnije da e videti sve reklame koje se pri tom pojavljuju, nego u sluaju da
je na svim tim stranicama ista reklama. Ovo naroito dolazi do izraaja pri estom
posjeivanju iste stranice od strane korisnika.
Kada posjetilac klikne na reklamu, znai da je zainteresovan za sadraj koji se
nalazi posle nje i ovaj dogadjaj se naziva 'Click Trough'. Ako je vaa reklama ona na
koju je posetilac kliknuo, na vama je da na svom sajtu zadrite panju posetioca koji
je klikom na baner iskazao interesovanje za ono to nudite.
Iz ovog razloga broj klikova na baner predstavlja toliko vaan podatak.
Mnoge firme na Webu (najpoznatiji je www.doubleclick.net) nude uslugu Pay Per
Click (plaanje po kliku), jer znaju da su mnogo uradile time to su privukle
potencijalnu muteriju na svoj sajt. Sa druge strane postoje firme koje vam pronalaze
muterije koje e vam platiti da bi se njihov baner pojavio na vaem sajtu.

Seminarski rad

Iz svega ovoga dolazimo do razloga zato je na Internetu najbitniji pojam

POSJETA. to je vei broj posjeta jednom sajtu, vlasnik sajta vie zarauje. Najbolji
primjer za ovo je firma www.doubleclick.net iji servis ste, izmeu ostalog, mogli da
vidite i na AltaVisti (baneri koji se tamo pojavljuju). Da biste mogli da postavite na va
sajt banere firmi koje se reklamiraju preko DoubleClicka i da za to jo dobijete pare,
potrebno vam je otprilike preko milion (1.000.000) posjeta mjeseno. Zarada od
ovakve posjeenosti jeste zavidna.
6.3.

Viralni marketing

je dobio ime po svojoj dramatinoj brzini i

eksponencijalnom djelovanju.

Odreena vijest se brzo iri, obino putem e-maila ili putem foruma, blogova i
chat-ova tzv. virusni nain irenja na Internetu ne dozvoljava uticanje kada e i do
koga e vijest da stigne. Ne moe se sa sigurnou predvidjeti da li e vijest imati
pozitivan ili negativan uticaj. Uostalom, to se jednom dovede u tok kruenja ne
moe se vie zaustaviti i nikad vie se ne moe izbrisati. Iz ovih razloga je viral
marketing ujedno i zanimljiv koliko i opasan. Izuzetna prednost viralnog marketinga
jeste da poruka ili vijest dolazi od poznate osobe, a ne od nekog nepoznatog. Poto
se preporuka bez prepoznatljivog spoljneg uticaja izgovara, djeluje mnogo iskrenije i
verodostojnije. Na ovaj nain svaki korisnik Interneta (Weba) postaje besplatan
pomonik prodaje. Kao i kod svake druge marketinke strategije prvo se definie
ciljna grupa kao i pravi trenutak za pokretanje marketinke kampanje. Sada se
razmilja o odgovarajuem viralnom pokretau. Niko nee dobrovoljno da iri poruku
a da mu se ne dopada. Pruite ono o emu vrijedi priati. Osvojite poene kod
primaoca i sve e poeti da deluje. Ovde poiljalac treba da motivie primaoca da
prosledi poruku dalje. to znai da kampanja mora da bude svima od neke koristi.
Ovo e uspjeti, ako na primjer, lansirate neto zanimljivo, neto sasvim novo,
jedinstveno, senzacionalno, korisno, nagradna igra. Poeljno je da sve bude
besplatno za korisnika, da se lako prenosi i da poiljalac bude nagraen za svoj
posao.
Ponekad uspijeva i neto ekstremno, to preplai druge. Ovaj nain moe biti
rizian i akcija moe da ne uspije. Viral marketing opisuje strategiju koja podstie
pojedinca da marketinku poruku proslijedi dalje, bilo da se radi o spotu, slici, tekstu
ili neem drugom. MSN, YouTube, aplikacije na FaceBooku, Tagged, MySpaceu: sve
su to primeri u kojima je viral marketing posluio kao startna strategija a neki
praktino i funkcioniu po ovom principu. YouTube spotove najee gledamo kada
nam prijatelj poalje link a rjee sami pretraujemo po njihovoj bazi.

Kako viral marketing funkcionie?

ovjek je drueljubivo bie (ili bar tako volimo da mislimo) a sociolozi nam govore
da svako od nas ima oko desetak ljudi koji su u najbliem krugu. Idui tom linijom,
moe se uzeti za realno da je prilino lako umreiti stotine pa i hiljade ljudi metodom
"od usta do usta". Istraivanja isto tako pokazuju da zadovoljna muterija o
proizvodu/usluzi obavijesti bar troje prijatelja a nezadovoljna na svoje loe iskustvo
upozori njih desetak. Iz ovoga se moe naslutit o kakvoj se sili radi kao i to da ovo
moe biti ma sa dve otrice. Zamislite da zadovoljna muterija va servis preporui
dvoma svojih prijatelja i da svaki sledei uini isto to.
6.4.

Off-line tehnike promocije

svode se na klasino oglaavanje

putem bilborda, tampe, radio i televizijskih reklama, reklamnih broura,
9

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

pisanja/izrade
priloga za druge tampane i elektronske medije,
sponzorstva, kataloga prodaje i sl. Pored navedenih tehnika na off-line
promociju mogu da utiu i neka dokumeta koja nastaju u kompaniji kao to
su memorandum firme i vizit karta. Na poveanje saobraaja takoe
povoljno utie i okupljanje Web sajtova u zajedniki prodajni sistem
(stvaranje Web brokerske mree), pokretanje elektronskih novina,
marketing sa recenzijom(endorsment marketing), direktan e-mail
marketing, diskusione grupe, forumi i liste.
6.5.

Elektronski oglasnik,

6.6.

Elektronska broura

6.7.

Elektronski

6.8.

koji prua informacije o proizvodima i

uslugama koje preduzee nudi. Posjetiocima se omoguava kontakt sa
predstavnicima preduzea i naruivanje fizikih kataloga.
je proireni oblik elektronskog oglasnika sa
detaljanijim informacijama o proizvodima i uslugama. Korisnicima se
omoguava da razmijene podatke meusobno ili sa predstavnicima
preduzea, kao i da dobiju kupone sa popustom.

katalog

omoguava povezivanje informacija o

proizvodima i uslugama sa naruivanjem. Takav elektronski katalog moe
biti povezan sa bazom podataka o skladitu pa korisnik moe proveriti
moe li taj proizvod odmah dobiti. Informacije u katalogu su aurne, a
katalog se i moe pretraivati po kljunim rijeima. Mogu se koristiti i
softverski agenti koji posetiocima automatski elektronskom potom alju
obavetenja o novim proizvodima iz podruja njihovog interesovanja.

Izvrnuti elektronski katalog je oblik elektronskog kataloga u kojem

se informacije o proizvodima i uslugama ne nude direktno. Umjesto toga
posjetiocima se nude zanimljivi sadraji u vezi sa proizvodima i uslugama
tog preduzea. Tako proizvoda CD-ova moe nuditi informacije o
kompozitorima i instrumentima, a uzgred mu se nudi mogunost da to kupi
na CD-u tog proizvoaa pa ak se nudi i tzv. Audio odnosno video klip da
potencijalni kupac poslu ili vidi dio ponude.

7.Zakljuak
Razvoj na ovom podruju donosi neke nove izazove preduzeu. Ulaganje u
Web portal, koji nije u obalsti poslovanja firme je otvorilo mnoge potencijalne
poslove i prihode. Odereena suma novca sada se sliva iz usluga reklamiranja na
pomenutom portalu. Menadment je uoio nove anse i intezivno razvija plan
nastupa na ovom tritu. Ovaj projekat donosi veliku konkurentsku prednost u
odnosu na druge ponuae istih usluga.

10

Seminarski rad

8.Literatura
[1] prof. dr Borislav Joanov Uvod u elektronsko poslovanje, Via poslovna kola
Novi Sad, 2006
[2] http://cnc-srbijaportal.net
[3] http://www.joomla-templates.com/index.php?p=joomla
[4] http://www.comit.co.rs/
[5] http://www.norma1.co.rs/
[6] mr. Predrag Bjeli Elektronsko trgovanje - elektronsko poslovanje u
meunarodnoj trgovini, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000

11

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

[7] Bil Gejts Poslovanje brzinom misli, Prometej, Beograd, 2002

12