Mika Anti

DRUGARSKA PESMA
Nita ti ne razume,
moj najroeniji blesane,
uobraeni prine
to te je ivot razmazio.
Da zna kolike sam noi
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.
Ti si za mene jo uvek
pare tek roenog mesa:
onaj musavko to vriti
i celu kuu potresa.
Ja sam te, lepoto moja,
nauio da hoda.
Svima sam plaao pie
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao ivot.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve to kazem
zaista ne razume
i kao da sve to umem
ti triput bolje ume.
U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemute rei sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam polupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,
Nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi tvoj ivot
i dani valjani bili.
Danas kad roendan slavi,
sve u sveane torte
pobacati kroz prozor
na uas rodbine cele.
Ti zna: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
to ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.

Moda jo nije kasno.

Jednom se mora sve rei:
i drugarski i tuno
i grubo i srnei.
Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam reio.
Veito sam se svaao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezime
i tu sam najvie pogreio.
etrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vrea
da stalno za tebe podmeem
i duu i glavu i lea?
Hou da jasno kae
kad misli da bude mukarac.
Zar treba i sutra da reavam
sve to ti odraslom fali?
"Tata, kripi u braku
na poslu daj za deparac"
A ja ti i dalje pomaem
jer te volim i alim.
Ne estitam ti roendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo uda,
a nita nismo stvorili.
I evo, danas ti dajem
re roditeljsku i muku:
ako ne postane ovek
na ovoj, tek zapoetoj
arobnoj stazi ivota
- moram i razbiti njuku.
Makar oenjen bio,
makar u trideset petoj.
Nikad te tukao nisam.
To za deake nije.
Al sutra, odrasli prine,
videe kako se bije.

ROENDANSKA PESMA

IMENA
Pronadjes negde nekakvog Mishu,
nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
pronades drugare nalik na sebe
i stanes tako
i ne verujes
da ima neko kao ti - isti,
isti na ovom drukcijem svetu.
I nista ne mora da se kaze.
Sve se unapred zna i razume.
Mozda te neke Mire sad traze?
Mozda Gordana neka ne ume
bez tebe,
Jelene,
Milice,
Vide,
do nekog ogromnog sunca da ide?
I ne znas koliko kao ti,
takvih,
veceras ponovo nekog nemaju.
I ne znas koliko kao ti,
istih,
za susret s tobom bas sad se spremaju.
I ne znas ko su to, kao ti,
divni,
samocom svoje dane razblazili.
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potrazili.
I podjes u zivot s pogresnim nekim.
Drukcijim nekim.
Nekim dalekim.
A Boris,
Vera,
Vladan
il Sanja
jos uvek samo tebe sanja

Ja mislim da smo svi redom

iz lepe ljubavi roeni,
ogromne, udne i drhtave
kao jasike zelene.
Posle su dole kolevke,
cucle i zubi, i ostalo.
I noi kad smo kmeali.
I pelene. Pelene. Pelene.
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je koava bila,
ili je meava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamiljali
najlepe usne za nas,
najlepe oko i dlan.
I eleli su da budemo
najbolji na ovom svetu.
Da li se ikad upita,
lii li na njihov san?
Mama i tata su stari ve
i kau: ljubav vene.
A ljubav njihova ostaje
i u nama se iri.
I nastavlja se. Nastavlja
u nekom malenom vri
to e iz naeg srca
uskoro da izviri.
------------------------------------------------Ponekad tako sebe damo
za ochi jedva upoznate
i na rastanku cutimo samo
i ne trazimo da nas vrate.
Zivimo posle u tom drugom
sve dok mu ochi svetom plamte
i ne znam sto nas pamte dugo
kad mi ne trazimo da nas pamte...
OPOMENA
Vano je moda i to da znamo,
ovek je eljan tek ako eli.
I ako sebe celoga damo,
tek tada moemo biti sasvim celi.
Saznaemo tek ako kaemo
rei iskrene istovetne.
I samo onda kada i mi traimo,
moi e neko i nas da sretne.

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se traimo podjednako
zbog sree njene
i sree moje.
Pijana kia
iba i mlati,
vrbama vetar upa kosu.
Kuda u?
U koji grad da svratim?

SAMOA
Svoju snagu prepoznaces po tome
koliko si u stanju da
izdrzis samocu.
Dinovske zvezde samuju
na ivicama svemira.
sitne i zbunjene
sabijaju se u galaksije.
Seme sekvoje bira cistine
sa mnogo sunca,uragana i vazduha.
seme paprati zavlaci se u prasume.
Orao nikad nije imao potrebu
da se upozna sa nekim drugim orlom.
mravi su izmislili narode.

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zato se nismo sreli nikad?
Il je ve bilo?
Trebao korak?
Moda je sasvim do mene dola.
Al' ja,
u krmu svratio gorak,
a ona
ne znajui-prola
Ne znam.
Ceo svet smo obili
u udnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoili.
Da, mora da je tako.

Svoju snagu prepoznaces po tome

koliko si u stanju
da prebrodis trenutak,
jer trenutak je tezi
i strasniji i duzi
od vremena i vecnosti.
--------------------------------------------------Zbog svega to smo najlepe hteli
hou da iz mene noas krene.
Ma bili svetovi crni,
ili beli,
ma bili putevi hladni,
ili vreli,
nemoj da ali ako svene.
Hocu da dri moju ruku,
da se ne boji vetra
i mraka,
uspravna i kad kie tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.
Hou uz mene da se svije,
korake moje da uhvati,
pa sa mnom bol
i smeh da pije
i da ne elis da se vrati.
Da sa mnom
ispod crnog neba
pronae hleba komadi beli,
pronae sunca komadi vreli,
pronae ivota komadi zreli.
Ili crkne,
ako cri treba
zbog svega to smo najlepe hteli.

KRILA
Ako hoces da odletis,
- sklopi oci
i sve jace
veruj,
veruj kao nikad
u sve sto se cini cudno.
Nemoj da mi smesno mases
ko glupave vetrenjace
svakom vetru,
svakoj ptici,
brzopleto,
uzaludno.
Svako dete ima krila,
samo mora da se seti
gde mu rastu sakrivena
- i odmah ce da poleti.
Neko nadje svoja krila
u tatinom novcaniku.
Neko proda svoja krila.
Neko uvek tudja krade.
Lete ljudi i nogama.
Lete ljudi i jezikom.
Lete ljudi od nevolje.
Lete ljudi od parade.
Nekom mama krila vezhe.
Nekom mama krila srezhe.
Neko ode za pticama.
Neko padne cim se vine.
Al divno je,
al najteze
kad u glavi nadjes krila
i obletis mastom samo
za trenutak sve visine
I svi misle: tu si bila.
A ti si na nebu bila.

...SERENADA
Mesec je tupom krivom kamom
Zaklao jedno vee uto.
Oprosti,
Bio sam skitnica samo,
Pa sam u tvoje oi zaluto.
I sasvim nespretno prosuo se
Kao lopata vrelog snega,
Nasmejan,
Izguvane kose,
Od ptica ranjav,
Od cvea pegav.
Oprosti,
Uvek moram da odem.
Vetrove ute jesen vec plae.
Jezera-oi.
to kvase vode
Obale niske za skitaem?
Uvek se biva lep na poetku.
Pomalo dobar.
Pomalo tuan.
Uvek se biva na ovom svetu
Na kraju tudj,
Na kraju ruan.
I uvek samo sebe imamo
I san pun zelja,
Nedoreen.
Mesec je tupom krivom kamom
Zaklao jedno uto vee.
---------------------------------------------'Na ulici jue
Sreni tata petao
S piliima svojim
Prvi put proetao,
Pravio se vaan
Krilima je lupao
Pa u bunar upao
I sav se okupao.
Smejali se pilii
ulo se do nebaBa si tata eprtlja
Tako ti i treba.'

LAKO JE TEBI
Lako je tebi kad ima brata,
pa moe da te titi i brani.
Kad se u dvoritu igrate rata,
on uvek stoji na tvojoj strani.
Od svih je bolji.
Od svih je jai.
Zato brat tako mnogo znai.
Lako je tebi kad ima brata:
sme da se pravi vaan pred svima.
U bioskopu nema karata,
on samo trepne i - ve ih ima.
Na utakmici nigde mesta,
on samo migne - tri klinca digne.
Poznaje svakog konduktera.
Poznaje svakog poslastiara.
Ima u gradu tristo drugara.
Meni je teko jer nemam brata,
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani,
spreman da uvek ba mene brani,
A kad se s drugom decom potuem,
obino deblji kraj izvuem.
Kod kue radim sam za dvoje
i to je moje i to nije moje:
i ugalj vuem,
i rublje skupim,
i sobu spremim,
i mleko kupim
I tako: poto nemam brata,
moram da budem vredan sam,
i budem dvostruko vredan sam,
i da odrastem sasvim sam.
Od svega to na svetu znam
najstranije je kad si sam.

OPOMENA
Vano je, moda, i to da znamo:
ovek je eljen tek ako eli.
I ako celoga sebe damo,
tek tada i moemo biti celi.
Saznaemo tek ako kaemo
rei iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi traimo,
moi e neko i nas da sretne.
MOSTOVI
U meni veeras jedna reka
razbija ogromna brda daleka,
mui se,
urlie,
razmie klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce
i pee
i kroz oi mi kipi i tee.
U tebi veeras ista reka
udno je meka.
Sva je od mleka.
I as je srebrna.
I as je plava.
U njoj se tiina odslikava.
Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su nae sree i tuge
uvek drugaije istovetne.

NEPOVRATNA PESMA

Nek ti elo zore ore.

1.

Ti za koren nisi stvoren.

Ceo ti je svet otvoren.

Nikad nemoj da se vraa

ako stvarno u svet kree.
Nemoj da mi neto petlja
Nemoj da mi hoe-nee.
Opasno je kao munja,
opasno je kao metak
kad u tebi veno kunja
i unja se tvoj poetak.
Svud se staje.
Svud se moe.
Samo ne u iste koe.

4.
Pa daj, budi takvo udo
to ne ume nita malo,
vec kad krene - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna kud e?
Ko zna zato?
Ko zna ta te tamo eka?
Sve su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.

2.
Ne guvaj se, ne saplii
o sopstveni rep
i trag.
Sta ti znai staro sunce?
Stare staze?
Stari prag?
To je ono za im moe
da se pati.
To je ono emu moe
srce dati.
Al' ako se ikad vrati,
mora znati:
tu e stati
I ostati.
3.
Oima se u svet tri.
Glavom rije mlako vee.
Od reke se ovek ui
ka morima da potee.
Od zvezda se ovek ui
da zapara nebo sjajem.
I od druma: da se mui
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak,
kad u tebi veno klija
i arlija tvoj poetak.

Pa ako se i pozlati,
il' sve teko,
gorko plati,
uvek idi samo napred.
Nikad nemoj da se vrati.
---------------------------------------------------

Na svet sam doao slian ljudima

koji na srcu nemaju ljusku.
I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.
U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlano ljubio.
I kome treba, nenost vratio.
I kome treba, bol izgubio.
Bievi grana... Rebra plota...
Vetrovi sumrak za rukav vuku.
ta sam to imao od ivota?
Neiju kosu... Neiju ruku...
I jedno srce ustreptalo.
i dva-tri osmeha tiha i prosta.
Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videe, sasvim dosta.

BESMRTNA PESMA

i stalni pocetak budenja.

1.

2.

Ako ti jave: umro sam,

a bio sam ti drag,
mozda ce i u tebi
odjednom nesto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmisljao
o tome sta znaci ziveti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama maste
u mladost hrabro se popni.
Tamo te ceka ona
lepa, al lukava duga.
I zivi!
Sasvim zivi!
Ne grickaj kao mish dane.
Siroko zvaci vazduh.
Prestizi vetar i ptice.
Jer svaka vecnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodas
sve vise ti je uzan
i osmeh sve tisi
i tisi
i nekako iskrivljen.
Zato zivi, al sasvim!
I ja sam ziveo tako.
Za pola veka samo
stoleca sam obisao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Vecno sam isao.
Isao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlacen konac trajanja
i zashij naprsla mesta
iz kojih drhte cudenja.
I nikad ne zamisljaj zivot
kao uplasen oprostaj,
vec kao stalni docek

A onda, vec jednom ozbiljno

razmisli sta znaci i umreti
i gde to nestaje covek.
Sta ga to zauvek iste.
Nemoj ici na groblja.
Nista neces razumeti.
Groblja su najcrnji vasar
i tuzno pozoriste.
Igrajuci se nemira
i svojih bezoblicja,
zar nemas ponekad potrebu
da malo krisom zadjes
u nove slojeve razuma?
U susedne buducnosti?
Objasnicu ti to nekada
ako me tamo nadjes.
Znas sta cu ti uciniti:
pokvaricu ti igracku
koja se zove bol,
ako se budes odvazio.
Ne lazem te.
Ja izmisljam
ono sto mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni trazio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodas nestvarnog.
Prepoznaces me po cutanju.
Vecni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj vestinu slusanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rodenja
i nekih sitnicavih smrti,
kad jednom budes shvatio
da sve to sto si disao
ne znaci jedan zivot,
stvarno naidji do mene
da te dotaknem svetloscu
i pretvorim u misao.
I najdalja buducnost
ima svoju buducnost,
koja u sebi cuje
svoje buducnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, cega nismo svesni,
nije nepostojanje,
vec postojanje bez nas.

3.
Ako ti jave: umro sam,
evo sta ce to biti.
Hiljade sarenih riba
leprsace mi kroz oko.
I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
vec samo trenutnih granica.
Jedricu nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtacu ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore buducnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao necujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visicu sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
sto sama sebe odmotava.
Lebdecu u mestu, a stizacu
i nestajacu u vremenu.
Odmoricu se od sporednog
kao galakticka jata,
koja su srasla pulsiranjem
sto im u nedrima traje.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne sume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
jos dok se nisu ni srele.
Zar mislis da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tisina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.

Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni nece
ugasiti ni skratiti.
Samo cu,
obicno tako,
jedne slucajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se ociju vratiti.
Kaznjavan za sve sto pomislim,
a kamoli sto pocinim,
osumnjicen sam za neznost
i proglasen sam krivim
sto ljubav ne gasim mrznjama,
vec novom, vecom ljubavlju
i zivot ne gasim smrtima,
vec necim drukcije zivim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj muciti
pitanjem: kako preziveti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.
4.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stolecu
neko me slucajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom coveku.
Nigde toliko drukcijeg
kao u istim stvarima.
Proceprkas li prostore,
iskopaces me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski visestruk,
ne znaci biti rascovecen.
Ja jesam deljiv sa svacim,
ali ne i razoriv.
A sva ta cudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znas sta su prorocanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
sto vija sebe ukrug.
Pa sto bismo se oprastali?
Cega da nam je zao?

Ako ti jave: umro sam,

ti znas - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
Nemoj da budes tuzan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
cudno drag.
Nocu kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidis neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja jos uvek
sasav letim i zivim.
--------------------------------------------Ko nije plovio, ko nije brodio,
ko se od stranih talasa skrivao,
taj kao da se upola rodio
i kao da je upola ziveo.
...
Idi i vidi ta su mornari...
Pojedi sa njima zalogaj hleba,
progutaj gutalj vode i neba,
posri poneku psovku slanu,
istuiraj se u okeanu.
Postae lui od svake bure,
postae mlai od svakog prolea,
doivee za deset godina
to neko ne moe za tri stole

AUTOBIOGRAFIJA
U obicnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.
Bar sam posteno kiriju platio
na ovom svetu sto sam ziveo.
Mozda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.
I u komsiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.
Ako mi zivot krila skrati
i sneg u oko pocne da veje,
znam, bar se necu pokajati
sto sam umeo da se smejem.
------------------------------------------ODLUKA
ivot je sve neto iz poetka.
Jue i prekjue sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa emu onda razoaranja?
Ako je jedna ljubav - orak,
Odmah se drukije i lepe sanja.
I kad si najvie tuan i gorak
nekih se novih oiju seti
i shvati da leti... divnije leti.
Ko je to video da deak pati?
Da kunja kmezav i da plae?
Svaki put mora iznova znati
da voli bolje, da voli jae.
Ne da se vadi.
Ne da se tei.
Ve da se istinski do neba smei.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukije vrede.
ivi se svaki put iz poetka.
Zivi se da se nikad ne pada.
Da bude snaniji posle oluje.
I da se u tvom srcu ve sada
100 zlatnih zvezda unapred uje.

TATINA PESMA
Uzalud pretura pranjave slike
i trai mamine oi na njima.
Nae ih,
ali to nije mama,
iako hartija na nju lii.
Mama je za tebe neto drugo:
to izmiljeno, to se ima
tek sad,
kad ivimo ovako bez nje
u ovoj mukoj samakoj prii.
Ne znam da li e moi da shvati:
ljudi se rode,
ive
i sretnu.
I ini im se nali su sreu
i neku zvezdu istovetnu.
A posle:
zvezda pone da ra
i ponu prepirke ko je kriv.
I mama tati odjednom tua.
I tata mami jadan i siv.
I tonu brakovi ko trone lae.
I trunu na dnu tuih mora.
I mama drukije nebo nae.
A iveti se i dalje mora,
mada sve na nju svaki dan sea;
kud god se okrene: njen je dah.
I sanja tu je,
na tvom uzglavlju,
i nena i brina u isti mah.
Veruj mi,
bilo je u poetku
lepog u meni i u mami.
Zaboravimo rune stvari.
One odavno ne postoje.
Dok tako ivimo ko dva drugara,
zar ti se ini da smo sami?
Zar nisam neto sasvim tvoje?
Zar nisi neto sasvim moje?
I nemoj da mi tunjavo mrka
dok trai izmeu pranjavih slika.

Mama to nije pare papira

na kom se zabeli lepote trag.
Proviri malo u ogledalo:
poznae neto od njenog lika,
kao to i ja esto prepoznam
u sebi nekog ko mi je drag.
Ako se sretnete u ivotu,
ti, koji o njoj sad bajku stvara,
obrii bore sa njenog lica
i nemoj da se razoara.
Znaj, sve se menja.
Pa i mame.
Zgaze ih godine.
Sjaj im pokradu.
Al ti je,
da bi postao ovek,
u sebi zbog sebe uvati mora
izmiljenu i veno mladu.

RASTANCI
Ne priznajem rastanke
i nikad neu!
Suvie boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nie.
Kada na samom poetku prie
vreme zatreperi i stane.
Ja elim da jo s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom diem i da te volim
i vatrom noi i zore sjajem.
I zato ne dam, i zato neu
i zato rastanke ne priznajem.
elim da ivim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
elim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima
dok postojim!
elim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi.
Zato u uvek biti sa tobom
u daku misli ili u snu.
Jo uvek na cvet negde nie
jo uvek nae tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri sleu.
Svi su rastanci tune prie
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad neu.

PLAVA ZVEZDA
Iza uma, iza gora, iza reka, iza mora,
bunja, trava,
opet noas tebe eka udna neka
zvezda plava,
zvezda prava.
ak i ako ne veruje,
probaj toga da se seti.
Kad zamuri i kad zaspi, ti pokuaj
da je uje,
da odleti,
da je stigne i uhvati i sauva kad se
vrati.
Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepe da se spava, da se sanja do
svitanja,
mora dalje da se luta,
trista puta,
petsto puta,
mora druga da se nae... trea... peta...
mora u snu da se zae na kraj sveta
i jo dalje iza kraja - do beskraja.
Mora biti takve zvezde.
to se udi?
Pazi samo da je negde ne ispusti dok
se budi.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u ivotu mnogo znai,
mnogo vredi.
Ja ti neu rei ta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nae - sam e znati.
Sad je tajna.

PROTESNA PESMA
Svata umem.
Stvarno umem.
Samo - sebe ne razumem.
Ja, uvao, ljudi ovce
tamo negde na kraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta...
Sve im smeta.
Ja do kole peaio
i po kii i po snegu,
moje keri k'o knjeginje,
k'o da se u svili legu:
jednom mrknu,
dvaput kinu
i bee u limuzinu.
Svata umem.
Stvarno umem.
Samo - sebe ne razumem.
Ja krio s ocem umu.
Plik do plika dlan mi ospe.
Mome sinu - gospodinu
teko i da ubre prospe.
Kad mu mati neto rei
mislim: ensko pa nek' rei.
A on: odmah kupi stvari
i od kue u svet bei.
Jo mi vrlja neka pisma
oprotajna,
puna bola.
Ispadnemo pred njim krivi
mi i kola.
Trai novac, kuka, moli
- nema ime stan da plati,
a ja aav
pa ga pustim
da se mirno kui vrati.
I sve divno, divno umem
samo - sebe ne razumem.
Sve sam ovo za njih stek'o.
Niko hvala nije rek'o.
K'o da moram da se zboram
i da lea veno krivim
zbog prineva i princeza.
K'o da samo zato ivim.
A ja ivim jer se nadam
da me i sad negde eka
jedna uma iz detinjstva
i vedrica vrueg mleka,

i tiina ispod brega,

i plav lepet ptijih krila,
i ogromne ute zvezde
kao to je moja bila.
Al' putevi zatravljeni.
Nad njima se magle tope.
Odavno su zatrpane
moje bose deje stope.
Iao sam i ja u svet
bez reanja,
bez beanja.
Iao sam da odrastem.
Sad sve mogu.
Sad sve umem.
Ali ta mi sve to vredi
kad sam sebe ne razumem.

PROTESNA PESMA
Svata umem.
Stvarno umem.
Samo - sebe ne razumem.
Ja, uvao, ljudi ovce
tamo negde na kraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta...
Sve im smeta.
Ja do kole peaio
i po kii i po snegu,
moje keri k'o knjeginje,
k'o da se u svili legu:
jednom mrknu,
dvaput kinu
i bee u limuzinu.
Svata umem.
Stvarno umem.
Samo - sebe ne razumem.
Ja krio s ocem umu.
Plik do plika dlan mi ospe.
Mome sinu - gospodinu
teko i da ubre prospe.
Kad mu mati neto rei
mislim: ensko pa nek' rei.
A on: odmah kupi stvari
i od kue u svet bei.
Jo mi vrlja neka pisma
oprotajna,
puna bola.
Ispadnemo pred njim krivi
mi i kola.
Trai novac, kuka, moli
- nema ime stan da plati,
a ja aav
pa ga pustim
da se mirno kui vrati.
I sve divno, divno umem
samo - sebe ne razumem.
Sve sam ovo za njih stek'o.
Niko hvala nije rek'o.
K'o da moram da se zboram
i da lea veno krivim
zbog prineva i princeza.
K'o da samo zato ivim.
A ja ivim jer se nadam
da me i sad negde eka
jedna uma iz detinjstva
i vedrica vrueg mleka,

i tiina ispod brega,

i plav lepet ptijih krila,
i ogromne ute zvezde
kao to je moja bila.
Al' putevi zatravljeni.
Nad njima se magle tope.
Odavno su zatrpane
moje bose deje stope.
Iao sam i ja u svet
bez reanja,
bez beanja.
Iao sam da odrastem.
Sad sve mogu.
Sad sve umem.
Ali ta mi sve to vredi
kad sam sebe ne razumem.