PRAVILNIK

O OPŠTIM MERAMA ZAŠTITE NA RADU ZA

GRAĐEVINSKE OBJEKTE NAMENJENE ZA RADNE I
POMOĆNE PROSTORIJE
("Sl. glasnik SRS", br. 29/87)
 
I OPŠTE ODREDBE
Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se opšte mere zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za
radne i pomoćne prostorije.

Član 2

Građevinskim objektom namenjenim za radne, odnosno pomoćne prostorije, u smislu ovog

pravilnika, smatra se zgrada sa prostorijama za rad, kretanje i povremeno zadržavanje radnika.

Građevinskim objektom iz stava 1. ovog člana smatraju se i odgovarajući građevinski objekti

(saobraćajnice, pomoćni objekti i sl.) u krugu organizacije, koji služe korišćenju građevinskih
objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije.

Pod radnom i pomoćnom prostorijom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se uređen deo
prostora sa pripadajućim uređajima, opremom i instalacijama namenjen za proizvodne i druge
radne procese.

Član 3

Mere zaštite na radu propisane ovim pravilnikom obezbeđuju se i primenjuju kod projektovanja,
izgradnje, rekonstrukcije, sanacije i održavanja građevinskih objekata namenjenih za radne i
pomoćne prostorije (u daljem tekstu: građevinski objekti).

II MERE ZAŠTITE NA RADU

1. Građevinski objekat

Član 4

Projektovanje i izgradnja građevinskih objekata vrši se tako da se njihovim rasporedom u krugu

organizacije obezbeđuje primena mera zaštite na radu predviđenih ovim pravilnikom.

Član 5
Projektovanje i izgradnja saobraćajnica unutar kruga organizacije vrši se tako da bude
obezbeđena sigurnost radnika učesnika u saobraćaju i ostalih radnika koji se kreću ili rade u
krugu organizacije.

U krugu organizacije u kome se kreću motorna vozila obezbeđuju se:

1. saobraćajni znaci prema propisima o uređivanju saobraćaja na javnim putevima;

2. veze saobraćajnica kruga organizacije sa saobraćajnicama javnog saobraćaja u skladu sa

propisima o bezbednosti saobraćaja;

3. propisano osvetljavanje saobraćajnica za vreme rada noću i u uslovima smanjene vidljivosti;

4. posebne površine za parkiranje putničkih i teretnih vozila;

5. posebni znaci upozorenja, signali ili branici na mestima saobraćajnica, pešačkih prilaza i
prolaza koja nemaju dovoljnu preglednost.

Projektovanje i izgradnja kolskih puteva i prolaza u krugu organizacije vrši se prema sledećim
dimenzijama:

Kolski putevi i prolaz u krugu organizacije

Redni broj Najmanje (m)
dimenzije saobraćajnice

1 2 3

1. Širina jednosmernog puta      3,00

2. Širina dvosmernog puta      5,00

3. Bočno rastojanje između objekta i gabarita vozila mereno po širini      0,75

4. Vertikalno rastojanje između objekta i gabarita vozila mereno po visini      0,50

5. Širina kolskog prolaza sa svake strane bočnih ivica gabarita vozila po 0,50

6. Visina kolskog prolaza više od visine gabarita vozila za      0,50

Član 6

Na ogradi kruga organizacije postavljaju se kapije, čiji broj i veličina zavise od broja zaposlenih
radnika i vremena potrebnog za brzo napuštanje za slučaj eksplozije, požara i elementarnih
nepogoda.

Kapije se postavljaju tako da omoguće nesmetan prilaz specijalnim vozilima u slučaju hitne
intervencije.
 Član 7

Razvodi instalacija (električne energije, vodovoda, kanalizacije, gasova, para, komprimovanog

vazduha i sl.) u krugu organizacije postavljaju se izvan saobraćajnica i drugih mesta gde postoji
mogućnost njihovog mehaničkog oštećenja.

U neposrednoj blizini mesta gde se obavljaju tehnološki procesi na otvorenom prostoru ili vrši
transport otrovnih ili drugih štetnih materija, postavljaju se slavine ili tuševi sa čistom, tekućom
vodom.

Član 8

Otvorena skladišta i deponije materijala koje zagađuju vazduh projektuju se, izgrađuju i
održavaju tako da imaju dovoljnu udaljenost od okolnih radnih i pomoćnih prostorija. Ukoliko nije
moguće obezbediti dovoljnu udaljenost obziđuju se, ili se preduzimaju druge tehničke mere
zaštite.

Kod određivanja položaja skladišta i deponija neophodno je voditi računa o pravcima delovanja
vetrova (ruža vetrova).

Član 9

Projektovanjem i izgradnjom građevinskog objekta obezbeđuje se takav raspored radnih i

pomoćnih prostorija sa pripadajućim instalacijama i uređajima da se omogući primena
propisanih mera zaštite na radu.

Član 10

Građevinski objekat i njegovi delovi (zidovi, pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi)
projektuju se, izgrađuju i održavaju tako da obezbeđuju:

1. zaštitu od atmosferskih uticaja;

2. odstranjivanje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada;

3. zagrevanje i provetravanje određenih prostorija;

4. osvetljenost prostorija i mesta rada;

5. zaštitu od buke i vibracija;

6. bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava;

7. zaštitu od vlage;

8. toplotnu izolaciju.

Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha,
pare, prašina ili toplota, koji se ne mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima
nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte u kojima se prirodno
provetravanje obavlja preko krova.

Kad se prostorije iz stava 2. ovog člana nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na

poslednjem spratu.

Član 11

U građevinskom objektu obezbeđuje se mogućnost evakuacije i spasavanja radnika u slučaju

opasnosti po život i zdravlje radnika (pomoćni izlazi, putevi i dr.).

Član 12

Put za evakuaciju projektuje se i izgrađuje tako da na najkraći mogući način vodi do izlaza iz
objekta, odnosno obezbeđenog prostora unutar objekta, da bude jasno obeležen, dobro
osvetljen i da ima dovoljno vazduha.

Broj izlaza i njihova širina određuje se prema vrsti opasnosti koja može da proizađe iz
tehnološkog procesa, broju radnika, načinu kretanja pri evakuaciji i sl.

Član 13

U objektu u kome se pri proizvodnom procesu razvijaju hemijske i fizičke štetnosti, na najmanje
jednom spoljnom zidu obezbeđuje se otvor za prirodno provetravanje.

Član 14

Spoljna vrata objekta postavljaju se tako da se otvaraju u pravcu izlaza iz objekta. Ako vode na
otvoreni prostor, nivo sa spoljne strane vrata može biti niži najviše do 16 cm (za jednu
stepenicu).

Član 15

U stepeništu, prolazima i hodnicima, vrata koja imaju zastakljene površine posebno se

obeležavaju, obezbeđuju od udara i zaštićuju od loma.

Član 16

Vrata sa automatskim otvaranjem pokretana energijom, izrađuju se tako da se mogu otvarati i

ručno.

Član 17

Na velikim pokretnim vratima na halama, garažama, skladištima i drugim većim prostorijama

koja se koriste i za prolaz radnika, ugrađuju se i posebna vrata širine najmanje 70 cm.

Član 18
Prozori i drugi spoljni otvori objekta projektuju se i izgrađuju tako da se otvaraju i zatvaraju
iznutra. Mehanizam za otvaranje i zatvaranje prozora postavlja se na visini dohvata ruke
radnika, kada stoji na podu prostorije ili radne platforme.

Član 19

Prozori i drugi spoljni otvori projektuju se i izrađuju tako da omogućavaju bezbedno održavanje i
čišćenje sa spoljne i unutrašnje strane.

Član 20

Zidovi objekta u kome se nalaze radne prostorije u kojima prilikom tehnoloških procesa nastaju
pare, projektuju se, izgrađuju i održavaju tako da se spreči pojava difuzije.

Kad se za pojedini tehnološki proces predviđa pojava difuznih para na spoljnim zidovima
obezbeđuje se odvod kondenzata para izvan objekta.

Član 21

Zidovi objekta i njihovi delovi u radnim prostorijama u kojima se pri obavljanju tehnoloških
procesa razvijaju štetnosti po zdravlje u vidu fizičkih, hemijskih ili bioloških faktora, štetnih
zračenja ili buke i vibracija, projektuju se i izgrađuju tako da sprečavaju širenje ovih štetnosti u
druge radne prostorije ili okolinu objekta u kojoj rade ili se kreću radnici.

Član 22

Projektovanjem i izgradnjom objekta obezbeđuje se bezbedan prilaz na krovnu površinu.

Na krovnoj površini se, pojačanjem noseće konstrukcije ili na drugi način i vidnim
obeležavanjem, obezbeđuju određeni delovi za bezbedno kretanje radnika.

Član 23

Građevinski objekti namenjeni za smeštaj oruđa za rad i uređaja koji proizvode buku i vibracije ili
u koje buka i vibracije mogu da dopiru spolja, projektuju se, izgrađuju i održavaju tako da
odgovaraju normativima zaštite na radu i akustičnim proračunima i proračunima vibracija
priloženih projektu objekta.

2. Radna prostorija

Član 24

Radne prostorije projektuju se, izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju:

1. bezbednost radnika na radu;

2. zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti, određenih jugoslovenskim propisima i standardima;

3. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako
su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2,20 m.

Član 25

Radne prostorije se projektuju i izgrađuju u veličini koja zavisi naročito od:

1. vrste i specifičnosti tehnološkog procesa i organizacije rada;

2. vrste oruđa i uređaja za rad koji će se koristiti u procesu rada;

3. vrste sredstava za prevoz radnika i prevoz i prenos opreme, materijala i gotovih proizvoda;

4. potrebne opreme i uređaja za obezbeđenje uslova rada iz čl. 24. ovog pravilnika;

5. broja radnika koji rade u smeni.

Član 26

Najmanje veličine radnih prostorija su:

Najmanja veličina
Poslovi koji se obavljaju u radnoj prostoriji
slobodnog prostora

b.
c.
a. površin
zapremin
čista a
a po
  visin po
jednom
a jednom
radniku
(m) radniku
(m ) 3

(m ) 2

1 2 3 4

Proizvodni procesi u halama, pogonima, radionicama (bez štetnosti) 2,60 2,00 10,00

Proizvodni procesi u halama, pogonima, radionicama (sa štetnostima) 3,00 2,00 12,00

Projektantski i administrativni (bez štetnosti) 2,40 3,00 10,00

Proizvodni procesi u objektima u starim gradskim jezgrima (bez

2,20 2,00 10,00
štetnosti)

Čistom visinom radne prostorije, u smislu ovog pravilnika, smatra se svetla visina od završenog
poda do završenog plafona bez neravnina, ispada, instalacija i uređaja.
Slobodnom površinom poda, u smislu ovog pravilnika, smatra se površina poda bez uređaja,
oruđa, instalacija, materijala, gotovih proizvoda i inventara, osim radnog stola i stolice.

Slobodnom zapreminom, u smislu ovog pravilnika, smatra se vazdušni prostor, bez uređaja,
oruđa, instalacija, inventara i prostora koji se koristi za skladištenje.

Član 27

Pod radne prostorije projektuje se, izgrađuje i održava tako da obezbeđuje:

1. otpornost na oštećenje od mehaničkih i drugih uticaja;

2. vodonepropusnost i nagibe prema otvorima odvodnih kanala, ako u prostorijama može doći
do razlivanja tečnosti ili kondenzacije vodene ili drugih para;

3. ravne i hrapave površine, koje obezbeđuju sigurno hodanje;

4. toplotnu zaštitu;

5. zaštitu od vlage;

6. elektro-provodljiva, odnosno elektro-izolaciona svojstva, zavisno od uslova tehnološkog

procesa;

7. lako korišćenje i održavanje.

Član 28

Unutrašnje površine zidova projektuju se, izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju:

1. ravne i dovoljno glatke površine da bi se izbeglo zadržavanje prašine i drugih štetnih materija;

2. čišćenje i pranje;

3. sprečavanje prodiranja štetnih materija;

4. da površine zidova radnih prostorija budu obojene svetlim bojama, osim onih u kojima dnevna
svetlost može štetno delovati na sirovine, tehnološki proces ili gotove proizvode;

5. da zidovi od stakla ili drugog lako lomljivog materijala budu označeni, ograđeni i učvršćeni;

6. da se kod otvora u zidu čija je visina parapeta manja od 90 cm postavlja zaštitna ograda.

Član 29

Tavanice se projektuju, izgrađuju i održavaju tako da obezbeđuju:

1. stabilnost noseće konstrukcije i ostalih elemenata;

2. potrebnu krutost u pogledu ugiba, pomeranja i vibracija;

3. zaštitu od buke i vibracija;

4. zaštitu od prodiranja vlage u noseću konstrukciju;

5. mogućnost provetravanja kad se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi,
pare, prašina ili toplota;

6. mogućnost prirodnog osvetljavanja kad dnevno svetlo ne deluje štetno na sirovine i proizvode
u tehnološkom procesu ili na gotove proizvode.

Član 30

Prozori u radnim prostorijama izgrađuju se tako da obezbeđuju:

1. zaštitu od padavina i drugih atmosferskih uticaja;

2. dnevnu osvetljenost prostorija;

3. toplotnu zaštitu;

4. zaštitu od sunčevih zraka, kada je to neophodno;

5. bezbedno čišćenje spoljnih i unutrašnjih površina;

6. otvaranje i zatvaranje iznutra;

7. da mehanizam za otvaranje i zatvaranje bude postavljen na visini dohvata ruke radnika, kada
stoji na podu radne prostorije;

8. da donja ivica nadprozornika ne bude postavljena niže od 30 cm od plafona.

Član 31

Unutrašnja vrata izgrađuju se tako da trajno obezbeđuju:

1. toplotnu i zvučnu zaštitu, kad to posebni uslovi zahtevaju;

2. prolaz i evakuaciju;

3. da se konstrukcijom ne umanjuje efektivna širina hodnika, stepeništa, odmarališta i sl. za više

od 50 cm.

Vrata na prostorijama kod kojih postoji opasnost od eksplozije, izgrađuju se od materijala koji ne
može da proizvede varnicu, a postavljaju se tako da se otvaraju u susednu prostoriju prema
smeru najbližeg izlaza.
 Član 32

Unutrašnja stepeništa projektuju se i izgrađuju tako da obezbeđuju:

1. nesmetano izlaženje iz svih delova objekta;

2. potrebnu propusnu moć;

3. najkraći put prema izlazu iz objekta sa jasno označenim smerom kretanja ka stepeništu;

4. najviši mogući intenzitet osvetljavanja dnevnim svetlom;

5. stabilnost pri opterećenju koje je predviđeno kao najveće moguće.

Stepeništa u objektu po pravilu se izgrađuju sa stepenicama jednakog oblika i dimenzija.

Član 33

Zavojno stepenište projektuje se i izgrađuje tako da obezbeđuje:

1. da na najužem delu širina gazišta ne bude manja od 10,0 cm;

2. da se ne predviđa kao stepenište namenjeno za slučaj evakuacije i spavanja radnika.

Član 34

Prolazi, prelazi, radne platforme i sva mesta rada na visini većoj od 1,0 m od tla ili podloge na
koju se može pasti, ograđuju se zaštitnom ogradom.

Kod stepeništa do 10 stepenika, ukoliko stepenište ne premošćava podlogu na koju se može

pasti sa visine veće od 1,0 m, ograda se može postaviti samo sa jedne strane, a kod stepeništa
sa preko 10 stepenika sa obe strane.

Član 35

Zaštitne ograde se izgrađuju tako da obezbeđuju:

1. stabilnost pojedinih elemenata, međusobne veze elemenata i ograde u celini, proračunatih na

najnepovoljnije horizontalno i vertikalno opterećenje, koje se može pojaviti;

2. konstrukciju ograde sa takvim rasporedom elemenata, u ravni ograde, da jedna dimenzija

slobodnog otvora u ogradi ne bude veća od 25 cm;

3. da elementi ispune ograde budu sa unutrašnje strane stubova ograde;

4. da visina od površine tla ili patosa do gornje ivice ograde ne bude manja od 100 cm, a kod
kosih ograda na stepeništima, da visina bude najmanje 100 cm mereno vertikalno od sredine
gazišta do gornje ivice ograde;
5. da krajevi elemenata ograde budu čvrsto oslonjeni, da ne budu postavljeni u obliku prepusta;

6. da površine elemenata ograde budu glatke i bez neravnina o koje bi se mogli povrediti delovi
tela radnika ili zakačiti odeća.

Član 36

Kod saobraćajnica koje prolaze kroz radne prostorije - unutrašnje saobraćajnice a postavljaju se
u nivou poda, gornja ivica šina koloseka postavlja se u nivou poda radne prostorije, tako da
odstupanje ne prelazi 1,0 cm.

Okretnice za vagone moraju biti osigurane od okretanja odnosno pokretanja pri prelazu drugih
vozila.

Član 37

U radnim prostorijama obezbeđuju se i održavaju prolazi za radnike i transportni putevi za

transport sirovina, materijala u proizvodnji i gotovih proizvoda u skladu sa sledećim normativima:

Redni Prolazi radnika i transportni putevi u radnim Najmanja

broj prostorijama naziv prolaza - puta širina (m)

1 2 3

1. Glavni hodnik za prolaz radnika 1,50

2. Sporedni hodnik za prolaz radnika 1,00

3. Prolaz za čišćenje, održavanje i posluživanje oruđa za rad 0,75

4. Transportni put, glavni 1,80

5. Dodatak na širinu transportnog sredstva, odnosno najšireg komada koji 0,80

se prevozi da bi se dobila širina puta. Usvaja se vrednost koja je veća
između ovako dobijene širine i 1,80 m

6. Prostorije širine do 15,0 jedan transportni put 1,80

7. Prostorije širine od 16,0 do 40,0 m jedan transportni put 2,40

8. Prostorije širine od 41,0 do 80,0 m jedan transportni put ili dva 3,00
transportna puta po 2,00

Prostorije širine preko 80,0 m na svakih 40,0 m širine po jedan

9. 3,00
transportni put
     

     

Redni Uskladištenje robe u pomoćnim prostorijama Najmanja

broj Elemenat građevinskog objekta udaljenost (m)

1 2 3

1. Od robe do zida, plafona, hidranta, izlaza 0,80

2. Od robe do rasvetnih armatura ili grejnih tela 0,50

Od robe do zidova u priručnim skladištima ili skladištima površine manje

3. 0,30
od 100 m 2

4. Međusobno između ormana ili stalaka 0,80

Član 38

Osvetljenje radnih prostorija projektuje se, izgrađuje i održava u skladu sa uslovima tehnološkog
procesa, tako da u toku korišćenja obezbeđuje:

1. da osvetljenost mesta rada i radnog prostora odgovara vrsti rada koja se u radnoj prostoriji
obavlja;

2. ravnomernost i ujednačenost osvetljenosti mesta rada i radnog prostora;

3. dnevnu svetlost u što većoj meri, ukoliko nije u suprotnosti sa uslovima procesa proizvodnje.

Član 39

Obim i kapacitet uređaja i opreme potrebne za sprovođenje ukupne zaštite na radu od svih vrsta
štetnosti po zdravlje radnika, projektuje se, izgrađuje i održava prema posebnom proračunu koji
sadrži brojčane vrednosti veličina štetnosti, brojčano dimenzionisanje projektovanih mera,
kojima se štetnosti svode ispod dozvoljenih granica.

3. Pomoćna prostorija

a) Zajedničke odredbe

Član 40

Pomoćnom prostorijom, u smislu ovog pravilnika, smatra se prostorija u kojoj se obavljaju

pomoćni radni procesi u odnosu na proces koji je delatnost organizacije.
Pomoćne prostorije su: garderobe, kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu žena,
nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane, prostorije za povremeno zagrevanje radnika i
prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odeće.

Član 41

Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.

Pomoćne prostorije mogu da budu smeštene u građevinskom objektu namenjenom za radne

prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno-higijenski uslovi dozvoljavaju.

Član 42

Položaj, veličina, konstruktivni delovi, uređaji i instalacije kod pomoćnih prostorija projektuju se i
izgrađuju tako da obezbeđuju ostvarivanje namene za koje se postavljaju i da budu zaštićene od
opasnosti po život ili hemijskih i fizičkih štetnosti po zdravlje radnika.

Član 43

Čista visina pomoćne prostorije projektuje se i izgrađuje tako da ne bude manja od 2,60 m.

b) Garderobe

Član 44

Garderobe se smeštaju uz radne prostorije u kojima radnici pri radu koriste radna odela i obuću.

Za smeštaj odeće i obuće radnika obezbeđuju se posebno garderobe za muškarce a posebno

za žene.

Broj mesta za čuvanje odeće i obuće radnika u garderobi obezbeđuje se prema broju radnika u
dve uzastopne, najbrojnije smene.

Način čuvanja odeće i obuće radnika, otvoreni zatvoreni ili kombinovani projektuju se prema
vrsti i stepenu štetnosti koje se razvijaju u procesu rada.

Član 45

Garderobe se projektuju, izgrađuju, održavaju i opremaju zavisno od vrste i stepena zagađenosti

mesta rada i prirode poslova koje radnici obavljaju, po sledećim kriterijumima:

1. za poslove u administrativnim prostorijama, laboratorijama i sličnim prostorijama kod kojih se

pri procesu rada ne razvijaju štetnosti po zdravlje radnika (čisti poslovi) obezbeđuju se čiviluci ili
garderobni ormani sa vešalicama;

2. za poslove kod kojih se u procesu rada razvija prašina koja nije štetna po zdravlje radnika i
druge prljave poslove, treba da budu obezbeđeni jednostruki garderobni ormani;
3. za poslove kod kojih se u procesu rada razvijaju prašina, gasovi ili pare štetni po zdravlje
radnika (rad sa olovnim ili živinim jedinjenjima, rad sa parama kiselina kod izrade akumulatora i
sl.) obezbeđuju se dvostruki garderobni ormani sa posebnim odeljcima za ličnu i zaštitnu odeću;

4. za poslove sa otrovnim, zaraznim materijalima i sa štetnim materijama obezbeđuju se

posebne garderobne prostorije sa dvostrukim ormanima, za zaštitnu i za ličnu odeću;

5. za poslove koji se obavljaju u vlazi, obezbeđuje se uređaj za sušenje radne odeće;

6. za poslove koji se obavljaju u vlazi i pri kojima se razvijaju štetnosti po zdravlje radnika
obezbeđuju se posebne garderobe za ličnu, a posebne za odlaganje i sušenje radne odeće.

Temperatura toplog vazduha za sušenje odeće ne sme da bude viša od 310 K, a temperatura
vazduha u garderobnim prostorijama u delu za presvlačenje ne manja od 290 K.

Član 46

Garderobni ormani izgrađuju se i opremaju tako da ispunjavaju sledeće uslove:

1. da imaju najmanje dimenzije: visina 180 cm od poda, čista dubina 35 cm, čista širina 35 cm;

2. da su postavljeni na nogare visine 15 cm ili na fiksno podnožje visine 15 cm;

3. da imaju pri dnu i vrhu na podobnim mestima otvore za ventilaciju;

4. da imaju brave koje se zaključavaju;

5. da su obojeni zaštitnom bojom;

6. da je sa unutrašnje strane obezbeđena mogućnost za vešanje odeće;

7. da u gornjem delu imaju policu visine 30 cm;

8. da u donjem delu imaju odeljak za obuću;

Dvostruki garderobni ormani izrađuju se isto kao i jednostruki, s tim što čista širina treba da bude
najmanje 70 cm, a pregrada koja ih po širini deli na dva dela treba da bude izvedena tako da
lična odeća ne dolazi u dodir sa radom.

Član 47

Garderobni ormani i čiviluci u garderobi razmeštaju se na najpovoljniji način u odnosu na dužinu

i širinu prostorije, kao i na položaj prozora i vrata, tako da budu obezbeđeni slobodni prolazi.

Član 48

Ako se u garderobi predviđa istovremeni smeštaj odeće i obuće za više od 50 radnika, slobodni
prolazi treba da imaju širinu najmanje 1,0 m.
 Član 49

Garderobne prostorije se opremaju klupama, ogledalima i korpama za otpatke.

v) Kupatila

Član 50

Za radnike koji obavljaju poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja i
pojave prašine, kao i za radnike koji rade sa otrovnim, zaraznim ili jonizujućim materijama i
radnike koji učestvuju u procesu prerade prehrambenih proizvoda ili izrade sterilnih materijala,
obezbeđuju se kupatila koja se projektuju, izgrađuju i održavaju, tako da:

1. imaju obezbeđenu toplu i hladnu vodu;

2. imaju prostor za presvlačenje, koji se pregrađuje tako da odeća i obuća radnika ne bude
izložena prskanju vodom;

3. prostorija sa kupatilima i tuševima ima predprostor, koji služi za prilagođavanje promeni

temperature;

4. temperatura vazduha ne bude niža od 298 K;

5. pod i zidovi budu od materijala koji ne propušta vodu i lako se pere;

6. obezbeđuju upotrebu posebno za muškarce a posebno za žene.

Član 51

Broj tuševa u kupatilu određuje se zavisno od vrste poslova koje radnici vrše i broja radnika u
smeni tako što se:

1. kod obavljanja poslova, kod kojih dolazi do pojave štetnih materija, prašine i jačeg znojenja, ili
dolazi do kvašenja obuće i odeće obezbeđuje jedan tuš na najviše pet radnika;

2. u slučaju iz tačke 1. ovog stava kad se ne pojavljuju i štetne materije obezbeđuje se jedan tuš
na najviše deset radnika;

3. kod obavljanja poslova kod kojih ne dolazi do jačeg znojenja, prašine, kvašenja obuće i
odeće, odnosno kod kojih ne dolazi do pojave štetnih materija obezbeđuje se jedan tuš na
najviše 20 radnika.

Član 52

Kad je tuš postavljen u kabini, širina i dužina kabine ne treba da bude manja od 90 cm x 90 cm.

g) Umivaonice

Član 53
Umivaonice se projektuju, izgrađuju i održavaju tako da obezbeđuju:

1. da imaju hladnu i toplu vodu;

2. da imaju dovoljan broj slavina zavisno od vrste poslova i broja radnika;

3. da imaju obezbeđeno oticanje vode kada su sve slavine u upotrebi;

4. da na svakoj slavini postoji rezervni ventil za potrebe zaustavljanja vode kad se slavina
pokvari;

5. da su izgrađene od takvog materijala koji se lako čisti i pere.

Kad se umivaonice smeštaju u posebne prostorije, po pravilu su povezane sa garderobom.

Član 54

Broj slavina, odnosno baterija u umivaonicama određuje se zavisno od vrste poslova i broja
zaposlenih radnika i to:

1. ako pri obavljanju radova dolazi do prljanja ruku, jakog znojenja, pojave prašine ili vlage -
jedna slavina (baterija) na najviše 20 radnika;

2. ako pri obavljanju poslova dolazi do prljanja tela i odeće, znojenja ili većih količina prašine -
jedna slavina (baterija) na najviše 15 radnika;

3. ako se pri obavljanju poslova razvijaju štetne materije ili ima jonizujućih zračenja ili se
zagađuje odeća - jedna slavina (baterija) na najviše deset radnika;

4. za poslove na kojima nema štetnosti (administrativni i drugi tzv. čisti poslovi) - jedna slavina
(baterija) na najviše 50 radnika.

d) Prostorije za ličnu higijenu žena

Član 55

Prostorije za ličnu higijenu žena obezbeđuju se u objektima gde radnice obavljaju poslove pri
kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela, odeće, povećanog znojenja, pojava većih količina
prašine, zatim gde se obavljaju poslovi pri kojima se dolazi u dodir sa otrovnim, zaraznim ili
jonizujućim materijama ili u proizvodnji prehrambenih proizvoda ili izrade sterilnih materijala.

Član 56

Prostorije za ličnu higijenu žena projektuju se, izgrađuju, opremaju i održavaju tako da pri
korišćenju:

1. budu odvojene od drugih prostorija, smeštene u neposrednoj blizini mesta rada radnica;

2. imaju toplu i hladnu vodu sa mogućnošću mešanja;

3. imaju predprostor opremljen umivaonicima za pranje ruku, ogledalima, i inventarom za
odlaganje odeće, obuće i ručnog pribora;

4. imaju kabine čija površina poda iznosi najmanje 1,50 m .2

đ) Nužnici

Član 57

Nužnici se projektuju, izgrađuju i održavaju tako da ispunjavaju sledeće uslove:

1. da za najviše 30 radnika, odnosno 20 radnica bude po jedan nužnik, a uz svaki nužnik za

muškarce po jedan pisoar;

2. da u višespratnom objektu bude na svakom spratu po jedan nužnik;

3. da odstojanje nužnika od najudaljenijih radnih mesta ne bude veće od 100 m - kad su

smešteni u građevinskom objektu, odnosno 200 m kad se nužnici nalaze izvan građevinskog
objekta;

4. da površina poda kabine ne bude manja od 90 cm x 120 cm;

5. da nužnici koji se nalaze u građevinskom objektu imaju predprostor sa kojim su povezani

vratima koja se sama zatvaraju;

6. da su snabdeveni uređajem za pranje prostorije vodenim mlazom;

7. da u predprostoriji bude najmanje jedan umivaonik na četiri nužnika;

8. da ima ventilaciju prostorija nužnika i predprostora;

9. da po pravilu budu tipa "čučavci";

10. da budu posebno za muškarce a posebno za žene;

11. da budu smešteni tako da pri kretanju do kupatila, umivaonika, odnosno prostorija za ličnu
higijenu žena bude zaštićena od negativnih spoljnih uticaja.

e) Prostorije za uzimanje obroka hrane

Član 58

Prostorije za uzimanje obroka hrane (trpezarije) projektuju se, izgrađuju i održavaju tako da:

1. veličina zavisi od broja zaposlenih radnika, rasporeda smena i prirode poslova koje obavljaju;

2. imaju umivaonik sa tekućom hladnom, a po potrebi i toplom vodom;

3. da imaju ventilaciju.
 ž) Prostorije za povremeno zagrevanje radnika

Član 59

Prostorije za povremeno zagrevanje radnika obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u

magacinima, skladištima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.

Prostorije iz stava 1. ovog člana su posebne prostorije, čija se veličina određuje u zavisnosti od
broja radnika koji će ih istovremeno koristiti.

U prostorijama iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se temperatura od 288 K.

z) Prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne odeće

Član 60

Prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne odeće obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove
sa povećanom opasnošću od zaraze.

Prostorije iz stava 1. ovog člana su posebne prostorije, čija veličina zavisi od količine odeće i
ličnih zaštitnih sredstava radnika, koja će se istovremeno čistiti ili dezinfikovati.

III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 61

Odredbe ovog pravilnika primenjivaće se na građevinske objekte namenjene za radne i

pomoćne prostorije čija izgradnja započinje posle njegovog stupanja na snagu.

Opšte mere zaštite na radu u postojećim građevinskim objektima namenjenim za radne i

pomoćne prostorije uskladiće se u što kraćem roku sa odredbama ovog pravilnika, s tim što, za
mere za koje su neophodna veća investiciona ulaganja i radovi, taj rok ne može biti duži od pet
godina.

Član 62

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, odredbe Pravilnika o opštim merama i normativima
zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije ("Službeni list
SFRJ", br. 27/67, 29/67 i 41/68), prestaju da se primenjuju kao pravila u smislu člana 94. stav 1.
tačka 29. Zakona o zaštiti na radu ("Službeni glasnik SRS", br. 21/78, 23/78, 22/79 i 10/85).

Član 63

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Socijalističke Republike Srbije".