Povrsinski Integrali I I II Vrste 97

i
Sadr
zaj
1 Funkcije vi
se promenljivih: uvodni pojmovi
1.1 Prostor Rn . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2 Realna funkcija vise realnih promenljivih . .
1.2.1 Povrs u R3 . . . . . . . . . . . . . . .
1.2.2 Obrtne i cilindricne povrsi . . . . . .
1.2.3 Povrsi drugog reda . . . . . . . . . .
1.3 Zadaci za samostalan rad . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
2 Realne funkcije vi
se promenljivih: grani
cna
vrednost, neprekidnost, parcijalni izvodi
2.1 Granicna vrednost realne funkcije vise promenljivih
2.2 Neprekidnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3 Parcijalni izvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3.1 Parcijalni izvodi viseg reda . . . . . . . . . .
2.3.2 Parcijalni izvod slozene funkcije . . . . . . .
2.3.3 Parcijalni izvodi implicitno zadatih funkcija
2.4 Zadaci za samostalan rad . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
. 2
. 5
. 6
. 7
. 9
. 12
.
.
.
.
.
.
.
13
13
15
18
20
22
23
24
.
.
.
.
.
.
.
se promenljivih: tangentna ravan,
bilnost, totalni diferencijal, Tejlorova formula
3.1 Tangentna ravan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2 Diferencijabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3 Totalni diferencijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.1 Totalni diferencijali viseg reda . . . . . . . . . .
3.4 Tejlorova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.5 Zadaci za samostalan rad . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
26
26
28
29
32
33
35
se promenljivih:
izvod u pravcu, gradijent
4.1 Izvod u pravcu . . . . . . . . . . . .
4.2 Gradijent . . . . . . . . . . . . . . .
4.2.1 Gradijent kao vektor normale
4.3 Zadaci za samostalan rad . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
36
36
39
41
44
se promenljivih: ekstremne vrednosti
5.1 Testovi za odredivanje ekstremnih vrednosti funkcija vise promenljivih
5.1.1 Test za funkcije dve promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.1.2 Test za funkcije n promenljivih . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2 Vezani (uslovni) ekstremi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2.1 Lagranzov metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.3 Zadaci za samostalan rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
45
47
47
48
49
50
52
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
diferencija-
ii
6 Vektorske funkcije
6.1 Kretanje u prostoru . . . . . . . . . .
6.2 Vektorsko polje . . . . . . . . . . . .
6.2.1 Funkcija potencijala . . . . .
6.2.2 Rotor vektorskog polja . . . .
6.2.3 Divergencija vektorskog polja
6.3 Zadaci za samostalan rad . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
53
53
56
57
59
61
62
7 Dvostruki integral
7.1 Dvostruki integral nad pravougaonikom . . . . . .
7.2 Dvostruki integral nad proizvoljnom oblasti u R2
7.2.1 Osnovne osobine dvostrukog integrala . . .
7.3 Polarni koordinatni sistem . . . . . . . . . . . . .
7.4 Zadaci za samostalan rad . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
63
63
66
69
71
73
8 Trostruki integral
8.1 Definicija trostrukog integrala . . . . . . . .
8.1.1 Izracunavanje trostrukog integrala . .
8.1.2 Osnovne osobine trostrukog integrala
8.2 Cilindricni koordinatni sistem . . . . . . . .
8.3 Sferni koordinatni sistem . . . . . . . . . . .
8.4 Smena promenljivih u visestrukom integralu
8.5 Zadaci za samostalan rad . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
74
74
75
78
79
81
82
86
9 Krivolinijski integral
9.1 Kriva u prostoru Rn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.2 Krivolinijski integral I vrste . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.3 Krivolinijski integral II vrste . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.3.1 Krivolinijski integral potencijalnog vektorskog polja
9.3.2 Nezavisnost od putanje integracije . . . . . . . . . .
9.4 Grinova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.5 Zadaci za samostalan rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
87
87
90
91
93
94
95
96
.
.
.
.
.
.
97
97
97
100
104
105
106
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
10 Povr
sinski integral
10.1 Povrsinski integral I vrste . . . . . . . . . . . . .
10.1.1 Izracunavanje povrsinskog integrala I vrste
10.2 Povrsinski integral II vrste . . . . . . . . . . . . .
10.3 Teorema Gausa-Ostrogradskog . . . . . . . . . . .
10.4 Stoksova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.5 Zadaci za samostalan rad . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
iii
11 Obi
cne diferencijalne jedna
cine: uvodni
pojmovi
11.1 Diferencijalne jednacine prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . .
11.1.1 Elementarne metode resavanja . . . . . . . . . . . . . . . .
11.2 Linearne diferencijalne jednacine viseg reda . . . . . . . . . . . . .
11.2.1 Metod varijacija konstanti . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11.2.2 Linearne diferencijalne jednacine viseg reda sa konstantnim
koeficijentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11.3 Zadaci za samostalan rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
107
109
111
115
115
. . 117
. . 118
1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi
Funkcije vi
se promenljivih: uvodni pojmovi
U okviru kursa Matematika I upoznali smo realne funkcije jedne realne promenljive, tj. pridruzivanja koja svakoj ulaznoj vrednosti dodeljuju tacno jednu izlaznu
vrednost. U nasem okruzenju srecemo i nesto komplikovanije situacije, kao sto su
situacije koje zahtevaju vise ulaznih parametara za dobijanje rezultata ili situacije
u kojima je sam rezultat viseparametarski. Na primer, za izracunavanje zapremine
valjka neophodno je poznavati poluprecnik osnove r i visinu valjka h, te zapreminu
dobijamo kao r2 h. Drugim recima, zapremina V je funkcije dve promenljive r i h,
sto zapisujemo na sledeci nacin:
V (r, h) = r2 h.
U ovom primeru dva ulazna realna parametra nam daju jedan realan broj kao izlaz,
pa je V realna funkcija dve realne promenljive. U opstem slucaju funkcije vise
promenljivih definisemo na sledeci nacin.
Definicija 1.1 Neka su n i m prirodni brojevi i neka su A Rn i B Rm . Ako je
n > 1, pridruzivanje koje svakom elementu skupa A dodeljuje samo jedan element
skupa B naziva se funkcija vise realnih promenljivih.
Ako je m = 1 u pitanju je realna funkcija vise realnih promenljivih, dok za m > 1
imamo vektorsku funkciju vise realnih promenljivih.
Primer 1.1 Pridruzivanje f dato sa (x, y) 7 5x 3y, x, y R, je realna funkcija
dve realne promenljive, sto zapisujemo kao f : R2 R, f (x, y) = 5x 3y.
IR2
(1,1)
(-2,-2)
f
x
IR
-4
0
Slika 1.1. Realna funkcija dve realne promenljive iz primera 1.1.

Primer 1.2 Pridruzivanje F dato sa (x, y, z) 7 (2x y, xyz 2 ), x, y, z R, je
vektorska funkcija tri realne promenljive i to F : R3 R2 . Ovo pridruzivanje zapisujemo kao F(x, y, z) = (2x y, xyz 2 ).
Napomena 1.1 Definicija 1.1 obuhvata funkcije sa visedimenzionim ulaznim vrednostima, ali u okruzenju srecemo i funkcije koje jednodimenzionoj ulaznoj vrednosti dodeljuju tacno jednu uredenu m-torku (m > 1), tj. vektorske funkcije jedne
promenljive. Takav tip funkcije mozemo da ilustrujemo problemom kretanja tela
u prostoru po nekoj putanji c (oslanjamo se na intuitivnu percepciju putanje, precizna definicija ce biti data kasnije). Polozaj posmatranog objekta u prostoru zavisi
od vremena, tj. od trenutka posmatranja. Ako sa t oznacimo vreme, polozaj u
zavisnosti od vremena r(t) dobijamo kao
r(t) = (f (t), g(t), h(t)) ,
gde su f, g i h realne funkcije jedne realne promenljive kojima opisujemo putanju c
(parametarski zapis putanje). U ovom slucaju jedna ulazna vrednost (vreme) nam
kao rezultat daje uredenu trojku (koordinate posmatranog tela u prostoru), te je
r primer vektorske funkcije jedne realne promenljive. Funkcia r se naziva vektor
polozaja. U istu kategoriju spadaju i vektor brzine v(t) = (f 0 (t), g 0 (t), h0 (t)) , kao i
vektor ubrzanja a(t) = (f 00 (t), g 00 (t), h00 (t)) .
Funkciju iz primera 1.2 zapisujemo na sledeci nacin
F(x, y, z) = (f1 (x, y, z), f2 (x, y, z)) ,
gde su f1 i f2 dve realne funkcije tri promenljive date sa f1 (x, y, z) = 2x y i
f2 (x, y, z) = xyz 2 . Realne funkcije f1 i f2 nazivamo koordinatne funkcije funkcije
F. Kako u opstem slucaju proizvoljnu vektorsku funkciju F : Rn Rm mozemo
zapisati preko koordinatnih funkcija, tj.
F (x1 , x2 , . . . , xn ) = (f1 (x1 , x2 , . . . , xn ) , f2 (x1 , x2 , . . . , xn ) , . . . , fm (x1 , x2 , . . . , xn )) ,
pri cemu fi : Rn R, i = 1, . . . , m, jesu realne funkcije n promenljivih, posebnu
paznju posvecujemo upravo realnim funkcijama vise realnih promenljivih.
1.1
Prostor Rn
Realna funkcija vise realnih promenljivih f : A R, A Rn , svakoj ulaznoj

vrednosti iz A dodeljuje tacno jedan realan broj. Kako su ulazne vrednosti uredene
n-torke oblika (x1 , x2 , . . . , xn ), odnosno tacke iz Rn , neophodno je prvo razjasniti
neke osnovne pojmove koje srecemo u prostoru Rn .
Radi jednostavnost, tacke iz Rn , tj. n-torke oblika (x1 , x2 , . . . , xn ), gde xi R,
i = 1, . . . , n, oznacavamo sa x. Imajuci navedenu notaciju u vidu, ako x R2
podrazumeva se da je x oblika (x1 , x2 ) pri cemu x1 , x2 R. Za tacku x R2
uobicajena je i notacija x = (x, y), gde x, y R. Analogno, tacka x R3 je trojka
oblika (x1 , x2 , x3 ) ili (x, y, z).
Operacije sabiranja i mnozenja realnim brojem u skupu Rn su date na sledeci
nacin:
x + y = (x1 , x2 , . . . , xn ) + (y1 , y2 , . . . , yn ) = (x1 + y1 , x2 + y2 , . . . , xn + yn ),

ax = a(x1 , x2 , . . . , xn ) = (ax1 , ax2 , . . . , axn ), gde je a proizvoljan realan broj,
te Rn u odnosu na navedene operacije cini vektorski prostor.
Kada govorimo o rastojanju izmedu dve tacke u skupu realnih brojeva na umu
imamo jednostavnu formulu d(x, y) = |x y|. Rastojanje u Rn je nesto slozenije i
definisano je na sledeci nacin
p
d(x, y) = (x1 y1 )2 + (x2 y2 )2 + + (xn yn )2 ,
gde x = (x1 , x2 , . . . , xn ), y = (y2 , y2 , . . . , yn ) Rn . Kao sto se vidi sa slike 1.2, u
pitanju je prirodno uopstenje jednodimenzionog slucaja.
IR 2
y2 -x 2
IR 3
y = (y1,y2 )
x
d(
,y
(x
y = (y1,y2 ,y3 )
y3 -x 3
,y )
x = (x1,x2 ,x3 )
x = (x1,x2 )
y2 -x 2
x1-y 1
y1-x 1
Slika 1.2. Rastojanje u R2 i R3 .

U opstem slucaju pod rastojanjem na nekom proizvoljnom skupu A podrazumevamo funkciju d : A2 [0, ) koja ispunjava sledece uslove
d(x, y) = 0 ako i samo ako x = y, x, y A,
d(x, y) = d(y, x) za svako x, y A,
d(x, y) d(x, z) + d(y, z) za svako x, y, z A.
Treba naglasiti da se rastojanje jos naziva i metrika, a skup Rn sa prethodno definisanim operacijam i rastojanjem cini euklidski n-dimenzioni metricki prostor.
Jos jedan od pojmova koje je neophodno uvesti je i pojam lopte na Rn . Ako je
x0 R i r > 0, (otvorena) lopta sa centrom u tacki x0 i poluprecnikom r je skup
L(x0 , r) = {x | x Rn , d(x0 , x) < r} .
Ovako definisana lopta je prirodno prosiranje pojma -okoline, tj. simetricnog intervala iz R koji smo sreli u okviru Matematike I.
Nakon definisanja pojmova rastojanja i lopte u Rn , moguce je dati definicije
nekih vaznih skupova i tacaka sa cijim jednodimenzionim parnjacima smo se vec
sreli:
z
y
IR
(
x 0 -r
IR
x0
IR 3
r
x0= (x0 ,y0 )
x0 = (x0 ,y0 ,z0 )
x 0+ r
x
y
x
Slika 1.3. -okolina u R, disk u R2 i lopta u R3 .

Tacka x0 A Rn je unutrasnja tacka skupa A ako postoji r > 0 tako da
L(x0 , r) A. Sve unutrasnje tacke skupa A cine unutrasnjost posmatranog
skupa.
Tacka x0 je spoljasnja tacka skupa A Rn ako postoji lopta sa centrom u x0
koja nije u celosti sadrzana u A. Sve spoljasnje tacke skupa A cine spoljasnjost
posmatranog skupa.
Tacka x0 je rubna tacka skupa A Rn ako svaka lopta sa centrom u x0 sadrzi
i tacke iz A i tacke koje ne pripadaju skupu A. Sama tacka x0 moze pripadati
skupu A, ali to nije obavezno. Sve rubne tacke skupa A cine rub posmatranog
skupa.
Tacka x0 A Rn je izolovana tacka skupa A ako postoji r > 0 tako da
lopta L(x0 , r), osim tacke x0 , ne sadrzi elemente skupa A.
Tacka x0 je tacka nagomilavanja skupa A Rn ako svaka lopta sa centrom
u x0 sadrzi bar jednu tacku iz A razlicitu od x0 . Sama tacka nagomilavanja
moze pripadati posmatranom skupu, ali to nije obavezno.
Za skup A Rn kazemo da je okolina tacke x0 Rn ako postoji lopta L(x0 , r)
sadrzana (u celosti) u skupu A. Treba naglasiti da vrlo cesto pod okolinom neke
tacke podrazumevamo upravo loptu sa centrom u toj tacki.
Skup A Rn je otvoren ako je okolina svake svoje tacke.
Skup A Rn je zatvoren ako sadrzi sve svoje rubne tacke.
Skup A Rn je ogranicen ako je u celosti sadrzan u lopti konacnog poluprecnika.
1.2
Realna funkcija vi
se realnih promenljivih
Mada je u prethodnom tekstu vec navedena, radi preglednosti, ponovo dajemo

definiciju realne funkcije vise realnih promenljivih.
Definicija 1.2 Pridruzivanje f koje svakom elementu skupa A Rn dodeljuje
tacno jedan realan broj naziva se realna funkcija n realnih promenljivih, sto pisemo
f : A R.
IR2
A
y
(x,y)
(a,b)
IR
f(a,b)
f
x
f(x,y)
Slika 1.4. Realna funkcija dve promenljive f : A R, A R2 .

Problem odredivanja oblasti definisanosti, tj. domena, neke realne funkcije vise
promenljivih ilustrovan je narednim primerima.
Primer 1.3 Posmatrajmo funkciju dve promenljive f (x, y) = ln (y sin x) . Ovako
definisana funkcija svakom paru tacaka iz domena dodeljuje jedan realan broj, npr.
(, 2) 7 ln 2, pri cemu se sam domen sastoji od uredenih parova (x, y) za koje je
ispunjeno y sin x > 0, tj.
Df = (x, y) R2 | sin x < y .
Df
1
x
-1
Slika 1.5. Oblast definisanosti iz primera 1.3.
p
Primer 1.4 Ako je funkcija tri promenljive data sa f (x, y, z) = 1 x2 y 2 z 2 ,
domenu pripadaju sve uredene trojke (x, y, z) iz R3 za koje vazi x2 + y 2 + z 2 1, tj.
Df = (x, y, z) R3 | x2 + y 2 + z 2 1 .
Kako je x2 + y 2 + z 2 = a2 jednacina centralne sfere poluprecnika a, definicioni skup
u ovom primeru cini unutrasnjost i omotac centralne sfere poluprecnika 1.
1.2.1
Povr
s u R3
Posmatrajmo realnu funkciju dve realne promenljive definisanu na nekom skupu

A R2 , tj. f : A R. Grafik ovako zadate funkcije definisemo analogno slucaju
realne funkcije jedne realne promenljive:
Graff = {(x, y, f (x, y)) | (x, y) Df } .
Ovako definisan skup tacaka u prostoru (treba obratiti paznju da je Graff skup
z=f(x,y)
( x,y,f(x,y) )
y
(x,y)
x
Slika 1.6. Grafik realne funkcije dve promenljive.
uredenih trojki), uz odredene pretpostavke, je povrs u R3 . Mozemo oblast definisanosti Df koja lezi u xy-ravni shvatiti kao osnovu, pri cemu funkcija f svakoj
tacki sa osnove dodeljuje trcu dimenziju, tj. izdize je sa poda i smesta je na
njeno mesto u prostoru (slika 1.6).
p
Primer 1.5 Jednacinom z = sin x2 + y 2 je data povrs sa slike 1.7. Domen u
ovom slucaju je ceo prostor R2 . Nivoske linije koje su takode date na slici 1.7 su, u
opstem slucaju, projekcije na xy-ravan krivih dobijenih u preseku posmatrane povrsi
i ravni z = c, za c R. U ovom primeru date su nivoske linije za c {0.1, 0.4, 0.8}.
y
10
Slika 1.7. Povrs z = sin
-10
10
-10
x2 + y 2 i nivoske linije.
Primer 1.6 Jednacinom z = x3 3xy 2 je data povrs sa slike 1.8. Domen je ceo
prostor R2 . Nivoske linije na slici 1.8 su date za c {30, 20, 10, 2, 2, 10, 20, 30}.
y
x
x
Slika 1.8. Povrs z = x3 3xy 2 i nivoske linije.

Povrsi iz prethodna dva primera su date u eksplicitnom obliku, tj. u obliku
z = f (x, y). Povrs moze biti data i u implicitnom obliku F (x, y, z) = c, gde je c neki
realan broj. Jedan od primera implicitno zadatih povrsi je i sfera x2 + y 2 + z 2 = a2 .
1.2.2
Obrtne i cilindri
cne povr
si
Posebnu klasu povrsi u R3 cine obrtne povrsi. Obrtnu povrs dobijamo rotacijom
krive iz yz-ravni oko z-ose, a odgovarajuce nivoske linije su kruznice sa centrom u
koordinatnom pocetku. Ovim
postupkom eksplicitno zadata kriva z = f (y) prelazi
p
x2 + y 2 (slika 1.9), dok implicitno zadata kriva F (y, z) = c daje
u povrs z = f
p
povrs F
x2 + y 2 , z = c.
z=f( x2+ y2 )
z
z=f(y)
y
y
Slika 1.9. Obrtna povrs.

p
Primer 1.7 Povrs z = sin x2 + y 2 iz primera 1.5 je obrtna povrs dobijana rotacijom krive z = sin y oko z-ose. Kao sto se moze videti sa slike 1.7, nivoske linije su
kruznice sa centrom u koordinatnom pocetku.
Potpuno analogno opisanom, rotacijom krive y = f (z) ili F (y, z) =c, gde jec
x2 + z 2 ,
neki realan broj, iz yz-ravni oko y-ose dobijamo povrs datu sa y = f
odnosno F (y, x2 + z 2 ) = c. Rotacijom krivih iz xz-ravni oko x-ose ili oko z-ose,
odnosno, krivih iz xy-ravni oko x-ose ili oko y-ose takode dobijamo obrtne povrsi u
R3 .
z
y
x
y
x
Slika 1.10. Sfere kao obrtne povrsi.

Primer 1.8 Centralna sfera poluprecnika a, tj. x2 +y 2 +z 2 = a2 , se dobija rotacijom
kruznice x2 + y 2 = a2 oko x-ose ili oko y-ose, ili rotacijom kruznice x2 + z 2 = a2
oko x-ose ili oko z-ose, ili rotacijom kruznice y 2 + z 2 = a2 oko y-ose ili oko z-ose.
Sfera x2 + (y b)2 + z 2 = a2 sa centrom na y-osi se dobija rotacijom kruznice
x2 + (y b)2 = a2 ili (y b)2 + z 2 = a2 oko y-ose, dok sferu x2 + y 2 + (z b)2 = a2
dobijamo rotacijom kruznice x2 + (z b)2 = a2 ili y 2 + (z b)2 = a2 oko z-ose (slika
1.10).
Jos jednu bitnu klasu povrsi u R3 cine cilindricne povrsi. Ako je F (x, y) = c,
c R kriva u xy-ravni, povrs koja ili nema zajednickih tacaka sa z-osom ili je
z
izvodnice
direktrisa
F(x,y)=c
Slika 1.11. Cilindricna povrs F (x, y) = c.

u potpunosti sadrzi i koja sece xy-ravan upravo po krivoj F (x, y) = c naziva se
cilindricna povrs. Kriva F (x, y) = c u xy-ravni se naziva direktrisa, dok se prave
koje leze na posmatranoj povrsi i paralelne su z-osi nazivaju izvodnice (slika 1.11).
Treba napomenuti da direktrisa moze pripadati i xz-ravni, te da su tom prilikom
izvodnice paralelne sa y-osom. Ako direktrisa lezi u yz-ravni, izvodnice su paralelne
sa x-osom.
p
Primer 1.9 Povrsi date sa x2 + y 2 = 4x i z = 1 (y 2)2 su cilindricne povrsi.
U prvom slucaju direktrisa pripada xy-ravni, a izvodnice su paralelne sa z-osom, dok
je u drugom slucaju direktrisa u yz-ravni i izvodnice su paralelne sa x-osom (slika
1.12).
y
y
Slika 1.12. Cilindricne povrsi x2 + y 2 = 4x i z =
1.2.3
p
1 (y 2)2 .
Povr
si drugog reda
Pod povrsima drugog reda podrazumevamo povrsi u R3 implicitno date sa

1 x2 + 2 y 2 + 3 z 2 + 1 zy + 2 xz + 3 xy + 1 x + 2 y + 3 z = 1 ,
10
gde su 1 , 2 , 3 , 1 , 2 , 3 , 1 , 2 , 3 , 1 realni parametri. Transformacijama koordinatnog sistema, povrsi drugog reda se svode na kanonicke forme oblika
x2 + y 2 + z 2 =
ili
x2 + y 2 + z = 0.
Sledi pregled kanonickih formi.

x2 y 2 z 2
+ +
= 1, gde su a, b i c pozitivni realni
a2 b2 c2
parametri (slika 1.13). Specijalno, za a = b = c, posmatrana povrs je sfera
(slika 1.10).
1) Elipsoid je povrs u R3 data sa
b
-a
b
-b
-a
a
-c
-b
Slika 1.13. Elipsoid
x2 y 2 z 2
+ 2 + 2 = 1 i presek sa ravni z = 0.
a2
b
c
2) Jednokrilni hiperboloid je povrs u R3 data sa

a, b, c > 0 (slika 1.14, levo).
x2
y2
z2
+
= 1, gde su
a2
b2
c2
z
-a
-b
Slika 1.14. Jednokrilni i dvokrilni hiperboloid.

3) Povrs u R3 data sa
(slika 1.14, desno).
x2 y 2 z 2
+ 2 2 = 1, za a, b, c > 0, je dvokrilni hiperboloid
a2
b
c
4) Konus u R3 je povrs data sa
x2 y 2 z 2
+
= 0, za a, b, c > 0 (slika 1.15, levo).
a2 b2 c2
11
y
y
x
x
Slika 1.15. Konus i elipticki paraboloid.

5) Povrs u R3 data sa z =
(slika 1.15, desno).
x2 y 2
+ , gde su a, b > 0, se naziva elipticki paraboloid
a
b
6) Hiperbolicki paraboloid u R3 je povrs data sa z =

1.16).
y2
x2
, za a, b > 0 (slika
a2
b2
x
Slika 1.16. Hiperbolicki paraboloid.
1.3
12
Zadaci za samostalan rad
1. Odrediti domene sledecih funkcija:
a) f (x, y) = 3x 2y + 5;
b) f (x, y) =
3x + y;
c) f (x, y) = 2/(x y);
d) f (x, y) = 7x
e) f (x, y, z) = x ln(yz);
f) f (x, y, z) = (x2 + y 2 + z 2 )1 ;
2 +y 3
g) f (x, y, z) = ((x 2)2 + (y 1)2 + (z + 1)2 4)1/2 .

2. Odrediti i skicirati domen sledecih funkcije:
p
a) f (x, y) = 6 3y + x; b) f (x, y) = x + y;
p
d) f (x, y, z) = 1 x2 y 2 z 2 .
c) f (x, y) =
x3 + y 3
;
x2 y 2
3. Skicirati grafike funkcija:

a) f (x, y) = 2006; b) f (x, y) = y; c) f (x, y) = x2 ; d) f (x, y) = cos y;
p
p
e) f (x, y) = x2 + y 2 ; f) f (x, y) = x2 + y 2 ; g) f (x, y) = 3 x2 + y 2 .
4. Odrediti jednacine krivih koje se dobijaju u preseku jednokrilnog hiperboloida
x2 y 2 z 2
+ 2 2 = 1, a, b, c > 0, i povrsi x = k, y = k i z = k, k R.
a2
b
c
5. Odrediti jednacine krivih koje se dobijaju u preseku dvokrilnog hiperboloida
x2
y2
z2
+
= 1, a, b, c > 0, i povrsi x = k, y = k i z = k, k R. Koje

a2
b2
c2
povrsi oblika z = k ne seku dati dvokrilni hiperboloid?
6. Odrediti jednacine krivih koje se dobijaju u preseku eliptickog paraboloida
x2 y 2
z=
+ , a, b > 0, i povrsi x = k, y = k i z = k, k R. Koje povrsi oblika
a
b
z = k ne seku dati elipticki paraboloid?
2 Granicna vrednost, neprekidnost, parcijalni izvodi
13
Realne funkcije vi
se promenljivih: grani
cna
vrednost, neprekidnost, parcijalni izvodi
U sklopu Matematike I upoznali smo se sa pojmovima kao sto su granicna vrednost, neprekidnost i izvod realne funkcije jedne realne promenljive. Problem koji
nas ovom prilikom interesuje je prosirenje navedenih pojmova na realne funkcije vise
promenljivih.
2.1
Grani
cna vrednost realne funkcije vi
se promenljivih
Radi jednostavnosti, u ovom poglavlju posmatramo realne funkcije dve promenljive. Definicija za realnu funkciju n promenljivih je potpuno analogna.
Definicija 2.1 Data je funkcija f : A R pri cemu A R2 sadrzi loptu sa
centrom u tacki x0 = (x0 , y0 ), sem mozda samu tacku x0 . Funkcija f ima granicnu
vrednost l u tacki x0 ako za svako > 0 postoji = (, x0 , y0 ) tako da za svako
x A vazi
0 < d (x, x0 ) < = |f (x) l| < .
IR2
A
y
(x,y)
(x 0,y0 )
f
x
IR
f(x,y)
Slika 2.1. Granicna vrednost realne funkcije dve promenljive.

Ako je l granicna vrednost posmatrane funkcije u tacki x0 , to zapisujemo na
sledeci nacin
lim f (x) = l.
xx0
Treba naglasiti da tacka x0 u kojoj trazimo granicnu vrednost ne mora pripadati

domenu funkcije. Takode, ako granicna vrednost postoji, ona mora biti jedinstvena,
odnosno, ne zavisi od izbora putanje po kojoj se priblizavamo tacki x0 .
Primer 2.1 Odredimo granicnu vrednost funkcije f (x, y) =
(primetimo da ova tacka ne pripada domenu)
x4 y 4
u tacki (0, 0)
3x2 + 3y 2
x4 y 4
(x2 + y 2 )(x2 y 2 )
x2 y 2
lim
= lim
= lim
= 0.
(x,y)(0,0) 3x2 + 3y 2
(x,y)(0,0)
(x,y)(0,0)
3(x2 + y 2 )
3
14
Pomocu definicije 2.1 dokazacemo da je nula zaista granicna vrednost. Kako je

4
2
2
x y4
1 2
= x y 2 x + y ,
|f (x) l| = 2
0
3
3x + 3y 2
3
za svako > 0 postoji i to = 3, te ako je

p
p
d(x, x0 ) = (x x0 )2 + (y y0 )2 = x2 + y 2 < , tj. x2 + y 2 < 2
dobijamo
|f (x) l|
x2 + y 2
2
<
= ,
3
3
sto je i trebalo pokazati.

2x2 3y 2
. Domen ovako date funkcije je R2 \{(0, 0)}.
x2 + y 2
Ispitacemo da li granicna vrednost u tacki (0, 0) postoji. Pretpostavimo prvo da se
tacki (0, 0), koja lezi u xy-ravni, priblizavamo duz y-ose. Tada je x fiksirano i jednako nuli, a y tezi ka nuli, te je
Primer 2.2 Neka je f (x, y) =
3y 2
2x2 3y 2
=
lim
= 3.
y0 y 2
(x,y)(0,0)x=0 x2 + y 2
lim
Ako se tacki (0, 0) priblizavamo po x-osi (y = 0 i x tezi ka nuli), dobijamo

2x2 3y 2
2x2
=
lim
= 2.
x0 x2
(x,y)(0,0)y=0 x2 + y 2
lim
U ovom primeru granicna vrednost funkcije u posmatranoj tacki zavisi od nacina

na koji joj se priblizavamo, tj. nije jedinstveno odredena, te kazemo da granicna
2x2 3y 2
vrednost
lim
ne postoji.
(x,y)(0,0) x2 + y 2
Pomocu definicije 2.1 lako mozemo pokazati vazi:
lim x = x0 ,
xx0
lim y = y0
xx0
lim = ,
xx0
gde je neka realna konstanta i x0 = (x0 , y0 ). Takode, ako za funkcije f i g postoje

granicne vrednosti u tacki x0 , mogu se dokazati i naredne osobine:
lim (f (x) g(x)) = lim f (x) lim g(x),
xx0
xx0
xx0
lim (f (x) g(x)) = lim f (x) lim g(x),

xx0
xx0
xx0
lim f (x)
f (x)
xx0
lim
=
, pri cemu je lim g(x) 6= 0.
xx0 g(x)
xx0
lim g(x)
xx0
15
Ganicna vrednost funkcije vise promenljivih se dobro slaze sa neprekidnim

funkcijama (neprekidna funkcija jedne realne promenljive). Na primer, ako lim f (x)
xx0
postoji i vrednosti funkcije f u nekoj okolini tacke x0 su nenegativne, tada

q
p
lim f (x) =
lim f (x).
xx0
xx0
2x2 + 3y 1
2 22 + 3 3 1
8
=
= , imajuci na
2
2
(x,y)(2,3)
x +2
2 +2
3
umu slaganje sa neprekidnom funkcijom jedne realne promenljive, vazi sledece
r
r
2x2 + 3y 1
8
2x2 + 3y 1
8
lim
=
i
lim
ln
= ln
2
2
(x,y)(2,3)
(x,y)(2,3)
x +2
3
x +2
3
Primer 2.3 Kako je
lim
Napomena 2.1 Granicnu vrednost realne funkcije dve promenljive treba razlikovati
od uzastopnih granicnih vrednosti, tj. u opstem slucaju granicne vrednosti
lim
f (x, y), lxy = lim lim f (x, y)
i lyx = lim lim f (x, y)
(x,y)(x0 ,y0 )
xx0
yy0
yy0
xx0
se ne poklapaju. Preciznije, ako uzastopne granicne vrednosti lxy i lyx postoje

i razlikuju se ( lxy 6= lyx ), sa sigurnoscu mozemo tvrditi da granicna vrednost
lim
f (x, y) ne postoji.
(x,y)(x0 ,y0 )
2.2
Neprekidnost
Definicija 2.2 Funkcija f : A R, A Rn , je neprekidna u tacki x0 koja pripada

domenu ako vazi
lim f (x) = f (x0 ).
xx0
Funkcija je neprekidna na celom skupu A ako je neprekidna u svakoj tacki skupa A.

Moramo naglasiti da se neprekidnost funkcije f kao funkcije vise promenljivih
razlikuje od neprekidnosti po svakoj promenljivoj. Ako je funkcija f : A R,
gde je A Rn , neprekidna u smislu definicije 2.2, tada je neprekidna i po svakoj
promenljivoj. Obrnuto u opstem slucaju ne vazi.
Neka su f : A R i g : A R, A Rn , dve realne funkcije n promenljivih
neprekidne u tacki x0 A. Tada vazi sledece:
funkcija f, definisana sa (f )(x) = f (x), gde je neka realna konstanta,
je neprekidna u x0 ;
funkcija f + g, definisana sa (f + g)(x) = f (x) + g(x), je neprekidna u x0 ;
funkcija f g, definisana sa (f g)(x) = f (x) g(x), je neprekidna u x0 ;
16
funkcija f /g, definisana sa (f /g)(x) = f (x)/g(x) pri cemu je g(x) 6= 0 u nekoj

okolini tacke x0 , je neprekidna u x0 .
Primer 2.4 Funkcija f (x, y) =
skupu R2 \{(0, 0)}.
x2 y 2
je neprekidna na svom domenu, tj. na
x2 + y 2
Slika 2.2. Funkcija iz primera 2.4.
Primer 2.5 Posmatrajmo realnu funkciju dve promenljive datu sa

2
x y2
, (x, y) 6= (0, 0),

2
2
x
+
y
f (x, y) =
5,
(x, y) = (0, 0).
Kako lim f (x) ne postoji, data funkcija nije neprekidna u (0, 0).
x(0,0)
Primer 2.6 Kako je
lim
(x,y)(0,0)
p
f (x, y) =
2,
x2 + y 2
x2 + y 2 + 1 1
x2 + y 2
x2 + y 2 + 1 1
= 2, funkcija definisana sa
, (x, y) 6= (0, 0),

(x, y) = (0, 0)
je neprekidna na celom R2 , a
x2 + y 2
, (x, y) 6= (0, 0, )
p 2
2+11
x
+
y
g(x, y) =
1,
(x, y) = (0, 0)
je neprekidna na R2 \{(0, 0)}.
17
2
1
y
Slika 2.4. Funkcije f i g iz primera 2.6.

Ako je funkcija f : A R, A Rn , neprekidna u tacki x0 A i ako je
funkcija jedne realne promenljive definisana i neprekidna u tacki f (x0 ), tada je i
kompozicija g = f, data sa g(x) = f (x) = (f (x)) , definisana i neprekidna
u tacki x0 .
Primer 2.7 Neka je data funkcija g(x, y) = x + y 6. Primetimo da je funkcija

g
kompozicija funkcija i f, tj. g = f gde je f (x, y) = x+y6 i (t) = t. Kako

je f definisana i neprekidna na R2 , a na [0, ), polazna funkcija g je neprekidne
na celom svom domenu D = {(x, y) | x + y 6}.
y
x

Primer 2.8 Funkcija g(x, y) = ln(x2 + y 2 4) se takode moze posmatrati kao kompozicija g = f pri cemu je f (x, y) = x2 + y 2 4 i (t) = ln t. Data funkcija je
neprekidna na celom svom domenu D = {(x, y) | x2 + y 2 > 4}, odnosno u tackama
van centralne lopte poluprecnika 2.
2.3
18
Parcijalni izvodi
Kada posmatramo realnu funkciju jedne realne promenljive f (x) = y izvod u

tacki x0 dobijamo kao granicnu vrednost kolicnika prirastaja zavisne promenljive
y i prirastaja nezavisne promenljive x kada prirastaj nezavisne promenljive tezi
ka nuli, tj.
y(x0 )
f (x0 + x) f (x0 )
f 0 (x0 ) = lim
= lim
.
x0
x0
x
x
U slucaju funkcija vise promenljivih razlikujemo prirastaje po svakoj od nezavisnih
promenljivih. Ako je f funkcije dve promenljive, tj. f (x, y) = z, imamo:
x je prirastaj nezavisne promenljive x,
y je prirastaj nezavisne promenljive y,
x f = f (x + x, y) f (x, y) je parcijalni prirastaj funkcije f po x,
y f = f (x, y + y) f (x, y) je parcijalni prirastaj funkcije f po y,
f = z = f (x + x, y + y) f (x, y) je totalni prirastaj funkcije f
(videti sliku 2.6).
yf
z
xf
(x,y+ y)
(x,y)
(x+ x,y+ y)
y
(x+ x,y)
Slika 2.6. Prirastaji funkcije dve promenljive (za negativan prirastaj po y).
Sada, parcijalni izvod po x definisemo kao granicnu vrednost kolicnika prirastaja
po x-u, a parcijalni izvod po y kao granicnu vrednost kolicnika prirastaja po y.
19
Definicija 2.3 Neka je f : A R, A R2 , i neka je x0 = (x0 , y0 ) unutrasnja

tacka skupa A. Prvi parcijalni izvod funkcije f po promenljivoj x u tacki x0 je
f (x0 )
x f (x0 )
f (x0 + x, y0 ) f (x0 , y0 )
= lim
= lim
.
x0
x0
x
x
x
Prvi parcijalni izvod funkcije f po promenljivoj y u tacki x0 je
f (x0 )
y f (x0 )
f (x0 , y0 + y) f (x0 , y0 )
= lim
= lim
.
y0
y0
y
y
y
Kao sto se i vidi iz definicije 2.3, parcijalni izvod po promenljivoj x u nekoj
tacki (x0 , y0 ) dobijamo za fiksiranu vrednost promenljive y, tj. za y = y0 . Poput
geometrijskog tumacenja izvoda realne funkcije jedne realne promenljive, parcijalnom izvodu po promenljivoj x funkcije f (x, y) u tacki (x0 , y0 ) odgovara koeficijent
pravca tangente na krivu dobijenu u preseku povrsi z = f (x, y) i ravni y = y0 u
tacki (x0 , y0 , f (x0 , y0 )) (slika 2.7).
z
f ( x 0, y0 )
z = f ( x , y0 )
f ( x0 + x, y 0 )
f ( x 0, y0 )
f ( x0 + x , y0 )
x0
y0
y
x0
x0 + x
x0 + x
Slika 4.41. Parcijalni izvod po x.

U praksi, ako odedujemo izvod po x funkcije vise promenljivih, sve ostale nezavisne promenljive tretiramo kao konstante, te se postupak trazenja parcijalnog
izvoda svodi na trazenje izvoda funkcije jedne realne promenljive.
Primer 2.9 Data je funkcija f (x, y) = 2x2 y 3 + x 7y. Parcijalni izvod po x je
f (x, y)
= (2x2 y 3 + x 7y)0x = 2y 3 (x2 )0 + (x)0 0 = 4xy 3 + 1,
x
tj. sa promenljivom y postupamo kao sa konstantom u slucaju funkcije jedne realne
promenljive. Parcijalni izvod po y je
f (x, y)
= (2x2 y 3 + x 7y)0y = 2x2 (y 3 )0 + 0 (7y)0 = 6x2 y 2 7.
y
Parcijani izvod po x u tacki (1, 1) je

istoj tacki
f (1, 1)
= 1.
y
20
f (1, 1)
= 5, dok je parcijalni izvod po y u
x
Napomena 2.2 Radi kraceg zapisa, u daljem tekstu parcijalni izvod funkcije f po
f
nekoj promenljivoj, npr. x, u nekoj tacki domena oznacavamo samo sa
. Ako je
x
u pitanju odredena tacka domena, npr. tacka (1, 1) iz prethodnog primera, oznaka
f (1, 1)
parcijalnog izvoda je
.
x
U slucaju funkcija tri ili vise promenljivih, postupak odredivanja parcijanih
izvoda je analogan opisanom.
Primer 2.10 Ako je f (x, y, z) = x sin xyz + xy 2 z 3 11, parcijalni izvodi su
f
= sin xyz + xyz cos xyz + y 2 z 3 ,
x
i
f
= x2 z cos xyz + 2xyz 3
y
f
= x2 y cos xyz + 3xy 2 z 2 .
z
2.3.1
Parcijalni izvodi vi
seg reda
Neka je z = f (x, y) realna funkcija dve promenljive. Parcijalni izvodi drugog

reda su definisani sa

2f
f
2f
f
2f
f
2f
f
=
,
=
,
=
i
=
,
x2
x x
y 2
y y
xy
x y
yx
y x
tj. parcijalni izvodi drugog reda su parcijalni izvodi parcijalnih izvoda prvog reda.
Primer 2.11 Data je funkcija f (x, y) = 4x3 y 2 xy. Parcijalni izvodi prvog reda su
f
= 12x2 y 2 y
x
f
= 8x3 y x.
y
Parcijalni izvodi drugog reda su
2f

=
12x2 y 2 y = 24xy 2 ,
2
x
x
2f
3
=
8x y x = 24x2 y 1
xy
x
2f
3
=
8x y x = 8x3 ,
2
y
y
2f

=
12x2 y 2 y = 24x2 y 1.
yx
y
2f
2f
i
se nazivaju mesoviti parcijalni izvodi i u prethodnom
xy
yx
primeru se poklapaju. U opstem slucaju, mesoviti izvodi se ne moraju poklapati.
Izvodi
21
Teorema 2.1 Neka je funkcija f (x, y) = z definisana i neprekidna u nekoj okolini

f f
2f
2f
tacke x0 = (x0 , y0 ). Ako su i njeni parcijalni izvodi
,
,
i
x y xy
yx
neprekidni u okolini tacka x0 = (x0 , y0 ), tada vazi
2 f (x0 )
2 f (x0 )
=
.
xy
yx
Parcijalni izvodi treceg reda se definisu na nacin analogan parcijalnim izvodima
drugog reda. Na primer, ako je f (x, y) = z funkcija dve realne promenljive, tada
3f
2f
=
,
x3
x x2
odnosno
2
3f
f
=
.
2
x y
x xy
I u ovom slucaju, neprekidnost parcijalnih izvoda garantuje poklapanje mesovitih
3f
3f
3f
izvoda, tj.
=
=
.
x2 y
xyx
yx2
Primer 2.12 Posmatrajmo funkciju f (x, y) = 4x3 y 2 xy iz primera 2.11. Parcijalni izvodi treceg reda su
3f
(24xy 2 )
=
= 24y 2 ,
x3
x
3f
(8x3 )
=
=0
y 3
y
3f
(24xy 2 )
3f
(8x3 )
=
=
48xy,
=
= 24x2
2
2
yx
y
xy
x
(odgovarajuci parcijalni izvodi su neprekidne, te se mesoviti izvodi poklapaju).
Naravno, parcijalni izvodi n-tog reda su parcijalni izvodi parcijalnih izvoda reda
n 1.
Primer 2.13 Odredicemo parcijalni izvod cetvrtog reda
promenljive f (x, y, z) = exyz :
f
= yzexyz ,
x
4f
x2 yz
funkcije tri
2f
(yzexyz )
=
= y 2 z 2 exyz ,
x2
x
(y 2 z 2 exyz )
3f
=
= 2yz 2 exyz + xy 2 z 3 exyz
x2 y
y
i
(2yz 2 exyz + xy 2 z 3 exyz )
4f
=
= 4yzexyz + 5xy 2 z 2 exyz + x2 y 3 z 3 exyz .
x2 yz
z

2.3.2
22
Parcijalni izvod slo

zene funkcije
Posmatrajmo sledeci problem. Neka je data funkcija dve promenljive z = f (g, h).
Jasno, parcijalne izvode funkcije f po g i po h, ako postaje, odredujemo po napred
opisanom postupku. Pretpostavimo dalje da su i g i h funkcije vise promenljivih,
npr. g = g(x, y) i h = h(x, y). Pod ovim uslovima polazna funkcija indirektno zavisi
od promenljivih x i y, tj. u pitanju je slozena funkcija
z(x, y) = f (g(x, y), h(x, y)) .
Postavlja se pitanje kako odrediti njene parcijalne izvode po promenljivim x i y.
Teorema 2.2 Neka je f realna funkcija n promenljivih definisana na otvorenom
skupu A Rn oblika
z = f (g1 , g2 , . . . , gn ).
Neka su gi realne funkcije m promenljivih definisane na otvorenom skupu B Rm
oblika
gi = gi (x1 , x2 , . . . , xm ).
Neka za svako x = (x1 , x2 , . . . , xm ) B tacke (g1 (x), g2 (x), . . . , gn (x)) pripadaju
skupu A. Ako funkcija f ima neprekidne parcijalne izvode po gi za svako i {1, . . . , n}
i ako funkcije gi , i {1, . . . , n}, imaju parcijalne izvode po promenljivim xj , j
{1, . . . , m}, tada, za svako i {1, . . . , m}, vazi
z
f g1
f g2
f gn
=
+
+ ... +
.
xj
g1 xj g2 xj
gn xj
(1)
Primer 2.14 Neka funkcija z = f (g, h) ima neprekidne parcijalne izvode po g i h i

neka su g i h realne funkcia tri promenljive date sa
g = g(x, y, z) = x2 y 3 z 4
h = h(x, y, z) = 3xy sin z.
Parcijalni izvodi funkcije f po promenljivim x, y i z su

f g f h
f
z
f
=
+
= 2xy 3 z 4
+ 3y sin z
,
x
g x h x
g
h
z
f g f h
f
f
=
+
= 3x2 y 2 z 4
+ 3x sin z
y
g y h y
g
h
i
z
f g f h
f
f
=
+
= 4x2 y 3 z 3
+ 3xy cos z
.
z
g z h z
g
h
23
Primer 2.15 Odredicemo izvod funkcije f (x, y, z) = xy 2 z 3 ako je x(t) = et , y(t) =

t2 i z(t) = sin t. Kako su x, y i z realne funkcija jedne promenljive, izraz (1) je
sledeceg oblika
f
df
f dx1
f dx2
f dxn
=
=
+
+ +
.
t
dt
x1 dt
x2 dt
xn dt
Parcijalni izvodi funkcije f su
je
(2)
f
f
f
= y2z3,
= 2xyz 3 , i
= 3xy 2 z 2 , a kako
x
y
z
dx
dy
dz
= et ,
= 2t i
= cos t, iz (2) sledi
dt
dt
dt
df
= t4 et sin3 t + 4et t3 sin3 t + 3et t4 sin2 t cos t.
dt
2.3.3
Parcijalni izvodi implicitno zadatih funkcija
Neka je F (x, y) = 0 realna funkcija jedne realne promenljive data u impicitnom

obliku. Postavlja se pitanje kako odrediti izvod zavisne promenljive y ako je ne
mozemo izraziti u eksplicitnom obliku kao y = f (x).
Teorema 2.3 Neka je F definisana na otvorenom skupu A R2 koji sadrzi tacku
x0 = (x0 , y0 ). Pretpostavimo da vazi sledece:
1) F (x0 ) = 0,
2) parcijalni izvodi
3)
F
F
i
postoje i neprekidni su u nekoj okolini tacke x0 ,
x
y
F (x0 )
6= 0.
y
Tada F (x, y) = 0 implicitno definise y kao funkciju od x u okolini tacke x0 i

F
dy
= x .
F
dx
y
Primer 2.16 Neka je realne funkcija jedne realne promenljive implicitno data kao
x3 + 6y 2 = 4xy. Navedenu jednacinu mozemo zapisati kao x3 + 6y 2 4xy = 0, te je
funkcija F data sa
F (x, y) = x3 + 6y 2 4xy.
Uslovi prethodne teoreme su ispunjeni, pa je
3x2 4y
dy
=
.
dx
12y 4x
24
Prethodno tvrdenje se mozemo prosiriti i na realne funkcije vise promenljivih.

Ovom prilikom navodimo slucaj funkcije dve promenljive.
Teorema 2.4 Neka je F definisana na otvorenom skupu A R3 koji sadrzi tacku
x0 = (x0 , y0 , z0 ). Pretpostavimo da vazi sledece:
1) F (x0 ) = 0,
F F
F
2) parcijalni izvodi
,
i
postoje i neprekidni su u nekoj okolini tacke
x y
z
x0 ,
3)
F (x0 )
6= 0.
z
Tada F (x, y, z) = 0 implicitno definise z kao funkciju od x i y u okolini tacke x0 i

F
z
= x
F
x
z
F
z
y
=
.
F
y
z
(3)
Primer 2.17 Odredicemo parcijelne izvode funkcije dve promeljive implicitno date
kao 3x2 +4y 2 z 2 +2x+y4z = 3. Kako je F (x, y, z) = 3x2 +4y 3 z 2 +2x+y4z3,
iz (3) sledi
z
6x + 2
z
12y 2 + 1
=
i
=
.
x
2z 4
y
2z 4
2.4
1. Odrediti, ako postoje, sledece granicne vrednosti:
b) lim
a) lim
3xy x2 + 5xy 3 ;
(x,y)(2,3)
x2 + xy + y 2
;
(x,y)(2,1)
x2 2y 3
7xy
e) lim p
;
(x,y)(0,0)
x2 + y 2
xz 4yx
g)
lim
;
(x,y,z)(1,2,3) xyz 1
c)
lim
xy 3
;
+ 3y 2 7
2xy
d) lim
;
2
(x,y)(0,0) x + 2y 2
3xy + 1
f) lim
;
2
(x,y)(0,0) x + y 2 1
x2 + y 2 z 2
h)
lim
.
(x,y,z)(0,0,0) x2 + y 2 + z 2
(x,y)(0,0) x2
2. Ispitati neprekidnost sledecih funkcija:

x2 + y 2 + 1
;
b) f (x, y) = ln (3x + 4y 1) ;
a) f (x, y) = 2
x + y2 4
25
c) f (x, y, z) = y + 2x y + z;
2x2 y 2
, (x, y) = (0, 0),
2x2 + y 2
d) f (x, y) =
0,
(x, y) 6= (0, 0),
x2 y 3
, (x, y) = (0, 0),
2x2 + y 2
e) f (x, y) =
1,
(x, y) 6= (0, 0).
3. Odrediti prve parcijalne izvode sledecih funkcija:
a) f (x, y) = 2x4 y 3 5x + y 1;
b) f (x, y) = ln(2x + 7xy);
c) f (x, y) = x2 e2xy+6y ;
d) f (x, y) = cos(3xy) + sin(4xy);
e) f (x, y, z) =
x2 + y 2 + z 2 ;
f) f (x, y, z, t) = (xy + yz + zt + tx)2 .
4. Odrediti parcijalne izvode drugog reda sledecih funkcija:

p
a) f (x, y) = xy + 3;
b) f (x, y) = 6x3 y 4 2x2 y;
x2 y 2 z 2
c) f (x, y) = sin2 (3x 6y);
d) f (x, y, z) =
.
x+y+z
5. Odrediti parcijalne izvode treceg reda sledecih funkcija:
a) f (x, y) = x3 y 2 + 7;
b) f (x, y) = cos1 (2x + 7y);
c) f (x, y, z) =
xy
;
2z
d) f (x, y, z) = x5 + y 2 zy 3 + z 7 x xyz + 11.

6. Odrediti parcijalne izvode po x i y funkcije f (u, v, w) = 3u2 7vw ako je
u(x, y) = 3x + 4y, v(x, y) = 7y 3 i w(x, y) = arctg(xy).
2
z
2 z
7. Transformisati izraz x
y
= 0, gde je z = z(u, v) i u(x, y) = xy i
x2
y 2
x
v(x, y) = .
y
2
8. Odrediti izvod dy/dx ako je y implicitno dato na sledeci nacin:

a) x2 6xy + y 3 = 7;
b) x sin y + 2y sin x = 1.
9. Odrediti parcijalne izvode z/x i z/y ako je z implicitno dato na sledeci

nacin:
a) xyz = cos(x + y + z);
b) 2xey + 3yz + ze2x = 1.
3 Tangentna ravan, diferencijabilnost, totalni diferencijal, Tejlorova formula
3.1
26
Realne funkcije vi
se promenljivih: tangentna
ravan, diferencijabilnost, totalni diferencijal,
Tejlorova formula
Tangentna ravan
Neka je S povrs u R3 data funkcijom z = f (x, y). Pretpostavimo da funkcija

f ima neprekidne parcijalne izvode i da tacka p = (x0 , y0 , z0 ) pripada povrsi S, tj.
z0 = f (x0 , y0 ). Kako izgleda tangentna ravan povrs S u tacki p?
Posmatrajmo prvo ravan x = x0 . Neka je presek te ravni i povrsi S kriva
obelezena sa C1 . Tacka p pripada ravni x = x0 , pa samim tim i krivoj C1 (primetimo
da kriva C1 u potpunosti lezi u ravni x = x0 ). Neka je kriva C2 presek ravni y = y0
i povrsi S (slika 3.1).
z
z=f(x,y)
C2
C1
y0
x0
x
Slika 3.1. Preseci povrsi S i ravni x = x0 i y = y0 .

U ravni x = x0 , mozemo uociti tangentu t1 na krivu C1 u tacki p, a u ravni y = y0
tangentu t2 na krivu C2 . Pod tangentnom ravni na povrs S u tacki p podrazumevamo
ravan koja sadrzi obe tangente t1 i t2 (videti sliku 3.2). Pitanje koje preostaje je
kako izgleda jednacina ovako konstruisane ravni.
Jednacina ravni u prostoru kroz datu tacku p = (x0 , y0 , z0 ), u opstem slucaju, je
oblika
(x x0 ) + (y y0 ) + (z z0 ) = 0,
(4)
gde su , i realne konstante. Ako je sa (4) data prethodno opisana tangentna
ravan, presek sa ravni x = x0 (x x0 = 0) je
(y y0 ) + (z z0 ) = 0,
odnosno,
z z0 = (y y0 )
(uz pretpostavku 6= 0) i odgovara tangenti t1 . Kao sto znamo od ranije, za realnu

funkciju jedne realne promenljive koeficijent pravca tangente je vrednost prvog
tangentna ravan
27
t1
z
C1
z=f(x,y)
p
t2
y0
x0
C2
Slika 3.2. Tangentna ravan povrsi S u tacki p.

izvoda u posmatranoj tacki. Kako je u slucaju tangente t1 vrednost promenljive x
fiksirana (x = x0 ), koeficijent / je jednak parcijalnom izvodu po y funkcije f u
tacki (x0 , y0 ), tj.
f (x0 , y0 )
=
.
y
Po istom principu, presek sa ravni y = y0 nam daje
jednacina tangentne ravni sledeceg oblika:
z z0 =
f (x0 , y0 )
=
, te je trazena
f (x0 , y0 )
f (x0 , y0 )
(x x0 ) +
(y y0 ).
x
y
z
(-1,1,1)
z=1
(0,0,1)
y
x
Slika 3.3. Povrs i tangentna ravan iz primera 3.1.
(5)
28
Primer 3.1 Data je povrs z = cos(x + y). Kako je

f
f
=
= sin(x + y)
x
y
f (1, 1)
f (1, 1)
=
= sin 0 = 0
x
y
tangentan ravan date povrsi u tacki (1, 1, 1) je z 1 = 0, tj. ravan z = 1 (slika

3.3).
Primer 3.2 Odredicemo tangentnu ravan povrsi z = 3x2 2y 3 u tacki (1, 1, 1).
Kako je
f
= 6x,
x
f (1, 1)
= 6,
x
f
= 6y 2
y
f (1, 1)
= 6,
y
jednacina trazene ravni je z 1 = 6(x 1) 6(y 1), tj. z = 6x 6y + 1.

Napomena 3.1 Ako je povrs data u implicitnom obliku, tj. sa F (x, y, z) = c,
tangentna ravan u tacki x0 = (x0 , y0 , z0 ) (tacka x0 pripada povrsi, tj. F (x0 , y0 , z0 ) =
c) je data sa
(x x0 )
F (x0 )
F (x0 )
F (x0 )
+ (y y0 )
+ (z z0 )
= 0.
x
y
z
Potrebno je naglasiti da funkcija F mora biti diferencijabilna i da svi parcijalni izvodi

ne smeju istovremeno biti jednaki nuli (glatka povrs).
3.2
Diferencijabilnost
U ovom poglavlju dajemo uopstenje jos jednog vaznog pojma iz Matematike I.

Radi vece preglednosti posmatramo realnu funkciju dve promenljive.
Definicija 3.1 Neka je z = f (x, y) realna funkcija dve promenljive definisana na
nekom otvorenom skupu. Funkcija f je difrencijabilna u nekoj tacki domena ako se
njen totalni prirastaj u posmatranoj tacki moze napisati kao
4f = 4z = 4x + 4y + d (4x, 4y), (0, 0) r(4x, 4y)

pri cemu je d rastojanje u R2 , r : R2 R i
lim
(4x,4y)(0,0)
r(4x, 4y) = 0,
a funkcije and zavise samo od promenljivih x i y (ne i od 4x i 4y).

Definicija diferencijabilnosti u slucaju realne funkcije n promenljivih je potpuno
analogna navedenoj.
Kao i u Matematici I, diferencijabilnost je u tesnoj vezi sa postojanjem izvoda,
tj., u ovom slucaju, parcijalnih izvoda.
29
Teorema 3.1 Ako je funkcija z = f (x, y) diferencijabilna u tacki x0 = (x0 , y0 ) tada

prvi parcijalni izvodi u x0 postoje i vazi
f (x0 )
f (x0 )
4x +
4y + d (4x, 4y), (0, 0) r(4x, 4y).
4f (x0 ) =
x
y
Iz teoreme 3.1 sledi da diferencijabilnost garantuje postojanje prvih parcijalnih
izvoda. Za razliku od slucaja realne funkcije jedne realne promenljive, obrnuto
u opstem slucaju ne vazi. Dovoljan uslov za diferencijabilnost je dat narednom
teoremom.
Teorema 3.2 Ako u okolini tacke x0 funkcija z = f (x, y) ima neprekidne parcijalne
izvode, tada je funkcija f difrencijabilna u tacki x0 .
Takode, lako se moze pokazati da iz diferencijabilnosti sledi neprekidnost posmatrane funkcije vise promenljivih u smislu definicije 2.2. Obrnuto ne mora da
vazi.
3.3
Totalni diferencijal
Ranije smo videli da je diferencijal realne funkcije jedne realne promenljive y =

f (x) dat sa
df = f 0 (x)dx
i priblizno je jednak prirastaju funkcije f, tj. 4f df (videti sliku 3.4)
y
df
y=f(x)
tangenta
x
x0
x0 + x
Slika 3.4. Prirastaj i diferencijal realne funkcije jedne realne promenljive.

Ako posmatramo sada realnu funkciju dve promenljive z = f (x, y), uz pretpostavku da je funkcija diferencijabilna, totalni prirastaj zapisujemo kao
f
f
4x +
4y + d (4x, 4y), (0, 0) r(4x, 4y)
4z =
x
y
gde funkcija r tezi ka nuli kada (4x, 4y) (0, 0). Pod totalnim diferencijalom
funkcije (u oznaci df ili dz) podrazumevamo linearni deo totalnog prirastaja, tj.
df = dz =
f
f
4x +
4y.
x
y
30
Kako su x i y nezavisne promenljive, njihovi prirastaji i diferencijali se poklapaju,

pa totalni diferencijal funkcije z = f (x, y) definisemo kao
df =
f
f
dx +
dy.
x
y
Primetimo da za dovoljno male vrednosti prirastaja nezavisnih promenljivih totalni

diferencijal funkcije, analogno slucaju realne funkcije jedne promenljive, aproksimira
totalni prirastaj, tj.
df 4f
(videti sliku 3.5).
tangentna ravan
z
f (x 0 + x , y0 + y)
f (x0 , y0)
df
f
y
(x 0 , y0)
f (x0 , y0)
x
(x 0 + x , y0 + y)
Slika 3.5. Totalni prirastaj i totalni diferencijal realne funkcije dva promenljive.
Primer 3.3 Ako je data funkcija f (x, y) = x3 3xy + y 2 , totalni diferencijal je
df =
(x3 3xy + y 2 )
(x3 3xy + y 2 )
dx +
dy = (3x2 3y)dx + (2y 3x)dy.
x
y
Pretpostavimo da je data tacka x0 = (1, 1). Ako se pomerimo od tacke x0 do tacke

(0.98, 1.03) prirastaji nezavisnih promenljivih su 4x = 0.02 i 4y = 0.03. Sada,
totalni prirastaj funkcije je
4f (x0 ) = f (x0 + 4x, y0 + 4y) f (x0 )
= (0.98)3 3(0.98)(1.03) + (1.03)2 1 = 0.026,
a totalni diferencijal
df (x0 ) =
f (x0 )
f (x0 )
dx +
dy = dy = 0.03.
x
y
31
Primetimo da se resenja razlikuju za samo 4 hiljadita dela pri cemu je izracunavanje

totalnog diferencijala bilo znatno jednostavnije.
Primer 3.4 Pomocu totalnog diferencijala izracunacemo priblizno vrednost izraza
ln 1.98 (1.01)3 .
Problem svodimo na izracunavanje vrednost funkcije f u tacki (1.98, 1.01), gde je
funkcija data sa
f (x, y) = ln x y 3 .
Kako je prirastaj priblizno jednak diferencijalu
df (x0 ) 4f (x0 ) = f (x0 + 4x, y0 + 4y) f (x0 )
imamo
f (x0 + 4x, y0 + 4y) df (x0 , y0 ) + f (x0 , y0 ),
te ako je x0 = (2, 1), 4x = 0.02 i 4y = 0.01, trazena vrednost se priblizno
izracunava na sledeci nacin
f (1.98, 1.01) df (2, 1) + f (2, 1)
=
f (2, 1)
f (2, 1)
dx +
dy + f (2, 1)
x
y
1
3 (1)2
(0.02)
+
(0.01) + ln 1
2 13
2 13
= 0.05.
Primer 3.5 Dimenzije parcele pravougaonog oblika su 20m 50m. Povrsina ove
parce je 1000m2 . Ako je greska koja se javlja pri merenju stranica parcele najvise
10cm, postavlja se pitanje kolika je najveca greska koja se javlja pri odredivanju
povrsine parcele. Povrsina parcele je P (a, b) = ab, gde su a i b stranice parcele.
Trazenu gresku mozemo priblizno izracunati kao totalni diferencijal funkcije P u
tacki (20, 50) pri cemu za prirastaje nezavisnih promenljivih vazi |4a| 0.1 i
|4b| 0.1. Kako trazimo najvecu mogucu gresku, pretpostavljamo da vazi 4a =
da = 0.1 i 4b = db = 0.1, te je
dP (20, 50) =
P (20, 50)
P (20, 50)
da +
db = 50da + 20db = 50 0.1 + 20 0.1 = 7,
a
b
odnosno najveca greska iznosi 7m2 .

Ako je f realna funkcija n realnih promenljivih sa neprekidnim parcijalnim
izvodima, totalni diferencijal je definisan sa
df =
f
f
f
dx1 +
dx2 + +
dxn .
x1
x2
xn
32
Primer 3.6 Odredicemo totalni diferencijal funkcije f (x, y, z, w) = 3x2 tg(zw3 ) +

y 2 w ln(xz) 7xyz + w. Parcijalni izvodi su
y2w
f
= 6x tg(zw3 ) +
7yz,
x
x
f
= 2yw ln(xz) 7xz,
y
f
y2w
3x2 w3
f
9x2 zw2
+
+ y 2 ln(xz) + 1,
=
7xy
i
=
z
1 + z 2 w6
z
w
1 + z 2 w6
te je totalni diferencijal dat sa
y2w
3
df =
6x tg(zw ) +
7yz dx + (2yw ln(xz) 7xz) dy+
x
+
3.3.1
2 2
3x2 w3
y2w
9x zw
2
+
7xy dz +
+ y ln(xz) + 1 dw.
1 + z 2 w6
z
1 + z 2 w6
Totalni diferencijali vi
seg reda
Pretpostavimo da funkcija z = f (x, y) ima neprekidne parcijalne izvode drugog reda. Totalni diferencijal drugog reda, u oznaci d2 f, je diferencijal totalnog
diferencijala, tj. d (df ) , i dat je sa
d2 f =
2f 2
2f
2f 2
dx
+
2
dxdy
+
dy
x2
xy
y 2
(dx2 je kraca oznaka za (dx)2 ). Prethodni izraz mozemo formalno zapisati i u obliku
binomne formule:
2
df=
dx +
dy f,
x
y
odnosno, ako je u pitanju diferencijal u nekoj odredenoj tacki x0
2
d f (x0 ) =
dx +
dy f |x0 .
x
y
Primer 3.7 Odredicemo totalni diferencijal drugog reda funkcije f (x, y) = 3x2 y 4
11x4 y. Parcijalni izvodi date funkcije su
f
= 6xy 4 44x3 y,
x
f
= 12x2 y 3 11x4 ,
y
2f
= 6y 4 132x2 y,
2
x
2f
2f
2 2
=
36x
y
i
= 24xy 3 44x3 ,
2
y
xy
te je trazeni totalni diferencijal drugog reda sledeceg oblika
d2 f = 6y 4 132x2 y dx2 + 2 24xy 3 44x3 dxdy + 36x2 y 2 dy 2 .

Totalni diferencijal u tacki (1, 1) je
d2 f (1, 1) = 126dx2 40dxdy + 36dy 2 .
33
Totalni diferencijal treceg reda je
3
dx +
dy f
df =
x
y
=
3f 3
3f
3f
3f 3
2
3
dx
+
3
dx
dy
+
3
dxdy
+
dy ,
x3
2 xy
x 2 y
y 3
uz pretpostavku da su parcijalni izvodi treceg reda neprekidni. Za realnu funkciju

dve realne promenljive sa neprekidnim parcijalnim izvodima reda m, totalni diferencijal reda m je dat sa
m
d f=
dx +
dy
f.
x
y
U opstem slucaju, ako je f realna funkcija n realnih promenljivih sa neprekidnim
parcijalnim izvodima reda m, totalni diferencijal reda m je sledeceg obilka
m
d f=
dx1 +
dx2 + +
dxn
f.
x1
x2
xn
3.4
Tejlorova formula
U sklopu Matematike I pokazali smo da je realnu funkciju jedne realne promenljive

moguce aproksimirati polinomom, odnosno, da za realnu funkciju jedne promenljive
vazi Tejlorova teorema. Podsecanja radi navodimo Tejlorovu teoremu za realnu
funkciju jedne realne promenljive.
Teorema 3.3 Ako je funkcija g : [a, b] R neprekidna i ima neprekidne sve izvode
do s-tog reda na nekom intervalu [a, b] i ima izvod g (s+1) na intervalu (a, b), tada za
t, t0 (a, b) vazi
s
X
g (k) (t0 )
g(t) =
(t t0 )k + rs (t0 , t),
(6)
k!
k=0
gde je rs ostatak oblika
rs (t0 , t) =
1
g (s+1) (t0 + (t t0 )) ,
(s + 1)!
0 < < 1.
Ostatka rs u prethodnoj teoremi je dat u Lagranzovom obliku. Formulom (6)

funkcija g je aproksimirana polinomom stepena s sa greskom rs , tj.
g(t)
s
X
g (k) (t0 )
k=0
k!
(t t0 )k .
Tejlorovu formulu datu prethodnom teoremom mozemo prosiriti na realne funkcije

vise promenljivih. Ovom prilikom dajemo prosirenje Tejlorove formule (6) na funkciju
dve promenljive.
34
Posmatrajmo realnu funkciju dve promenljive f : A R, gde je A R2

otvoren i konveksan skup (ako x, y A, tada i x + t(y x) A, za svako
t [0, 1]). Neka je data tacka x0 = (x0 , y0 ) A i neka je h = (x, y) prirastaj
nezavisnih promenljivih. Ako funkcije f ima neprekidne parcijalne izvode do s-tog
reda i parcijalne izvode (s + 1)-og reada, uopstenje teoreme 6 nam daje sledece
(k)
s
X
x
f (x0 ) + rs (x0 , x0 + h)
f (x0 + h) = f (x0 ) +
+ y
k!
x
y
k=1
(7)
gde je rs ostatak oblika

1
rs (x0 , x0 + h) =
(s + 1)!
(s+1)
x
+ y
f (x0 + h).
x
y
Kako za male vrednosti prirastaja nezavisno promenljivih vazi x = dx i y = dy,

to formulu (7) mozemo zapisati u obliku
f (x0 + dx, y0 + dy) = f (x0 ) + df (x0 ) +
rs =
1
1 2
d f (x0 ) + + ds f (x0 ) + rs ,
2!
s!
1
d(s+1) f (x0 + dx, y0 + dy),
(s + 1)!
pri cemu je dk f totalni diferencijal reda k funkcije f.

Drugim recima, funkcija f je u okolini tacke x0 aproksimirana polinomom s-tog
stepena od dve promenljive na sledeci nacin
f (x) f (x0 ) + df (x0 ) +
1 2
1
d f (x0 ) + + ds f (x0 ),
2!
s!
gde je x = x0 + h (pripada okolini tacke x0 ).

Primer 3.8 Razvicemo funkciju f (x, y) = xy+2 u okolini tacke x0 = (1, 3) po
Tejlorovoj formuli datoj sa (7) do ostatka r2 . Parcijalni izvodi prvog i drugog reda
date funkcije su
f
= (y + 2)xy+1 ,
x
f
= xy+2 ln x,
y
2f
= xy+2 ln2 x
2
y
2f
f = (y + 2)(y + 1)xy ,
x2
2f
= xy+1 (1 + (y + 2) ln x) ,
xy
te je
f (1, 3)
= 5,
x
f (1, 3)
= 0,
y
2 f (1, 3)
= 20,
x2
2 f (1, 3)
=1
xy
2 f (1, 3)
= 0.
y 2
35
U okolini tacke (1, 3) vazi

f (x, y) = f (1, 3) +
f (1, 3)
f (1, 3)
x +
y
x
y
1 2 f (1, 3)
2 f (1, 3)
2 f (1, 3)
2
2
+
(x) + 2
xy +
(y) + r2 .
2!
x2
xy
y 2
Kako je prirastaj nezavisnih promenljivih u ovom primeru x = x x0 = x 1 i
y = y y0 = y 3, trazeni razvoj funkcije je
xy+2 = 1 + 5(x 1) + 10(x 1)2 + (x 1)(y 3) + r2 .
1
Ostatak u ovom primeru je r2 =
(xD1 + yD2 )(3) f (1 + x, 3 + y), za
3!
0 < < 1.
3.5
1. Odrediti tangentne ravni za sledece povrsi:

a) z = x2 + 4y 2 u tacki (2, 1, 8);
b) z = x2 y 2 u tacki (2, 4, 12);
c) z = ln(2x + y) u tacki (1, 3, 0); d) z = e2x ln y u tacki (2, 1, 0).
2. Odrediti totalni diferencijal sledecih funkcija:
a) z = 5x3 y 7 ;
b) z = sin(3x5 y + xy);
c) u = x cos(yz);
d) w = ln
x 4 + y 4 + z 4 + u4 .
3. Ako je z = 6x3 2y 4 i ako se (x, y) menja od (1, 2) do (1.02, 2.03) odrediti

totalni prirastaj i totalni diferencijal date funkcije.
4. Pomocu totalnog diferencijala priblizno izracunati vrednosti sledecih izraza:
p
4
a)
99 + 3 124 ;
b) (3.02)2 + (1.97)2 + (5.99)2 .
5. Odrediti totalni diferencijal treceg reda funkcije u(x, y, z) = xyz sin(xy + yz).
6. Razviti funkciju f (x, y) = ln(x + 2y + 5) u okolini tacke x0 = (x0 , y0 ) = (0, 0)
po Tejlorovoj formuli do ostatka r3 .
1) razviti po Tejlorovoj formuli do drugog diferencijala
7. U okolini tacke (1,p
funkciju f (x, y) = 3 + xy 2 .
8. Razviti po Tejlorovoj formuli u okolini tacke (0, 0) do drugog diferencijala
1
funkcije: a) f (x, y) = ln(3 + 3x + x2 y); b) f (x, y) = arctg
.
1x+y
4 Izvod u pravcu, gradijent
36
Realne funkcije vi
se promenljivih:
izvod u pravcu, gradijent
4.1
Izvod u pravcu
Neka je z = f (x, y) realna funkcija dve realne promenljive. Kada govorimo o

parcijalnom izvodu funkcije f po x u tacki x0 = (x0 , y0 ) posmatramo presek povrsi
z = f (x, y) i ravni y = y0 , a parcijalni izvod
f (x0 )
f (x0 + 4x, y0 ) f (x0 , y0 )
= lim
4x0
x
4x
je koeficijent pravca tangente na krivu C1 dobijenu u pomenutom preseku. Mozemo
reci da je parcijalni izvod po x zapravo izvod u pravcu odredenom pravom y = y0 .
Primetimo da je prava y = y0 paralelna nosacu jedinicnog vektor i (nosac je xosa), te za parcijalni izvod po x kazemo da je izvod u pravcu vektora i (slika 4.1,
levo). Takode, parcijalnom izvodu po y odgovara pravac odreden pravom x = x0 .
Kako jedinicni vektor j ima nosac paralelan pravoj x = x0 , za parcijalni izvod po y
mozemo reci da je izvod u pravcu vektora j (slika 4.1, desno).
z
z=f(x,y)
y=y0
z=f(x,y)
z
x=x0
C1
(x 0 ,y0,z 0)
y0
(x 0 ,y0,z 0)
C2
j
x0
x
Slika 4.1.
Napomena 4.1 Radi kraceg zapisa, umesto uobicajene oznake za vektor

u koristimo u, te vektor u ravni zapisujemo kao u = a i + b j, gde su i i j ortovi (slika 4.2,
levo), ili preko koordinata kao u = (a, b) (u koordinatnom zapisu ortovi su dati kao
i = (1, 0) i j = (0, 1)). Vektor u prostoru R3 ce biti dat sa u = a i + b j + c k, gde su
i, j i k ortovi u R3 (slika 4.2, desno) odnosno, sa u = (a, b, c) (sada je i = (1, 0, 0) ,
j = (0, 1, 0) i k = (0, 0, 1)). Ako je u vektor u prostoru Rn zapisujemo
ga preko koorq
dinata kao u = (u1 , u2 , . . . , un ) . Intenzitet vektora u je |u| = u21 + u22 + . . . + u2n ,
a pod jedinicnim vektorom podrazumevamo vektor intenziteta 1.
37
z
y
1
1
k
j
j
i
i
x
1
x
Slika 4.2. Ortovi u prostoru R2 i prostoru R3 .

Namece se pitanje kako izgleda izvod u pravcu nekog proizvoljnog vektora u =
ai + bj u tacki x0 = (x0 , y0 ). Odnosno, kako odrediti koeficijent pravca tangente na
krivu C3 koju dobijamo u preseku povrsi z = f (x, y) i ravni koja sadrzi tacku x0 =
(x0 , y0 , z0 ) (pri cemu je z0 = f (x0 , y0 )), a paralelna je nosacu vektora u = a i + b j i
z-osi (slika 4.3).
z
z=f(x,y )
C3
(x 0 ,y0,z0)
y
bj
u =a i +
x
Slika 4.3.
Definicija 4.1 Neka je z = f (x, y) realna funkcija dve promenljive i neka je u =
a i + b j jedinicni vektor. Izvod funkcije f u pravcu vektora u u tacki x0 = (x0 , y0 )
je
f (x0 + ha, y0 + hb) f (x0 , y0 )
,
(8)
Du f (x0 ) = lim
h0
h
ako granicna vrednost postoji.
U slucaju diferencijabilne funkcije, izvod u pravcu je u tesnoj vezi sa parcijalnim
izvodima.
Teorema 4.1 Neka je z = f (x, y) realna funkcija dve promenljive i neka je u =
ai + bj jedinicni vektor. Ako je funkcija f diferencijabilna, tada izvod u pravcu
38
vektora u u tacki x = (x, y) ima sledeci oblik

f (x)
f (x)
a+
b.
(9)
x
y
3
1
Primer 4.1 Odredicemo izvod u pravcu vektora u =
i j funkcije f (x, y) =
2
2
4x5 12xy + 3y 2 . Iz teoreme 4.1 sledi

f 3 f
1
Du f (x, y) =
+
x 2
y
2
3
1
= 20x4 12y
= 10 3x4 (6 3 + 3)y + 6x.
+ (6y 12x)
2
2
Izvod u pravcu vektora u date funkcije u tacki (0, 2) je
f (0, 2) 3 f (0, 2)
1
Du f (0, 2) =
+
= 12 3 6.
x
2
y
2
Du f (x) =
Kada je f realna funkcija tri promenljive, izvod u pravcu jedinicnog vektora

u = ai + bj + ck u tacki x0 = (x0 , y0 , z0 ) je dat sa
f (x0 + ha, y0 + hb, z0 + hc) f (x0 , y0 , z0 )
.
h0
h
Primetimo da je sada u vektor u prostoru R3 . U opstem slucaju, izvod u pravcu
vektora u = (u1 , . . . , un ) funkcije n promenljivih f u tacki x0 Rn se definise kao
Du f (x0 ) = lim
f (x0 + hu) f (x0 )

,
h0
h
gde je hu proizvod skalara i vektora dat sa
Du f (x0 ) = lim
hu = h (u1 , . . . , un ) = (hu1 , . . . , hun ) .

Ako je posmatrana funkcija z = f (x) = f (x1 , x2 , . . . , xn ) diferencijabilna, analogno
teoremi 4.1, izvod u pravcu vektora u = (u1 , . . . , un ) mozemo izraziti i na sledeci
nacin
f (x)
f (x)
f (x)
Du f (x) =
u1 +
u2 + . . . +
un .
x1
x2
xn
Primer 4.2 Data je realna funkcija tri promenljive z = x arctg(yz). Posmatrana
funkcija
na svom domenu, te je izvodu u pravcu jedinicnog vektora
je diferencijabilna
1 1 1
u= , ,
sledeceg oblika
3 3 3
f 1
f 1
f 1
+
+
Du f (x, y, z) =
x 3 y 3 z 3
1
1
1
xz
xy
+
.
= arctg(yz) +
2
2
2
2
3 1+y z
3 1+y z
3
39
Treba naglasiti da izvod funkcije f u pravcu vektora u u tacki x0 predstavlja

stepen promene funkcije f u pravcu vektora u u posmatranoj tacki.
Primer 4.3 Neka je temperatura u tacki (x, y, z) u prostoru R3 data sa
T (x, y, z) = 200ex
2 3y 2 9z 2
Odredicemo stepen promene temperature polazno od tacke (2, 1, 2) u pravcu prema

tacki (3, 3, 3). Pravac promene je odreden vektorom koji spaja tacke (2, 1, 2) i
(3, 3, 3), tj. vektorom u =(3 2)i + (3
1)j + (3 (2))k = i 4 j + 5 k.
Intenzitet vektora u je |u| = 1 + 16 + 25 = 42, te je jedinicni vektor istog pravca
dat sa
1
4
5
u
u0 =
= , ,
.
|u|
42 42 42
Trazeni stepen promene odgovara izvodu funkcije T u pravcu vektora u0 u tacki
(2, 1, 2), tj.
Du0 T (2, 1, 2) =
T (2, 1, 2) 1
T (2, 1, 2) 4
T (2, 1, 2) 5
+
+
x
y
z
42
42
42
5
= 800e43 + 1200e43 + 7200e43
42
42
42
40000 43
=
e .
42
4.2
Gradijent
Ako je z = f (x, y) diferencijabilna funkcija, izvod u pravcu jedinicnog vektora u =

(a, b) , po teoremi 4.1, ima sledeci oblik
Du f (x, y) =
f (x, y)
f (x, y)
a+
b.
x
y
Prethodno mozemo zapisati kao
f (x, y) f (x, y)
f (x, y) f (x, y)
Du f (x, y) =
,
,
(a, b) =
u,
(10)
x
y
x
y
f (x, y) f (x, y)
,
gde je skalarni proizvod vektora. Vektor
se naziva gradijent
x
y
funkcije f i ozvacava sa f.
Napomena 4.2 Skalarni proizvod vektora u = (u1 , u2 , . . . , un ) i v = (v1 , v2 , . . . , vn )
iz Rn oznacavamo sa u v i izracunavamo kao u v = u1 v1 + u2 v2 + . . . + un vn .
40
Definicija 4.2 Neka je z = f (x), x = (x1 , x2 , . . . , xn ) Rn , realna funkcija n

realnih promenljivih. Gradijent funkcije f je vektor dat sa
f (x)
f (x) f (x)
f (x) =
,
,...,
.
x1
x2
xn
Operator se naziva nabla operator ili Hamiltonov operator.
Primer 4.4 Odredicemo gradijent funkcije f (x, y, z) = x sin(y 2 z) u tacki (1, 1, 1).
Iz definicije 4.2 sledi
f (x, y, z) f (x, y, z) f (x, y, z)

f (x, y, z) =
,
,
x
y
z
=
sin(y 2 z), 2xyz cos(y 2 z), xy 2 cos(y 2 z) ,
te je f (1, 1, 1) = (sin 1, 2 cos 1, cos 1) . Odnosno, gradijent f

pridruzuje vektor sin 1 i + 2 cos 1 j + cos 1 k.
tacki (1, 1, 1)
Napomena 4.3 U daljem tekstu sa f je oznacen gradijent funkcije f u proizvoljnoj

tacki domena. Ako je u pitanju gradijent u nekoj odredenoj tacki x0 (npr. u tacki
(1, 2, 3)) koristimo oznaku f (x0 ) (f (1, 2, 3)).
Osnovne osobine operatora su:
je nula vektor,
(f + g) = f + g,
(f g) = f g + gf,

f
f g gf

=
,
g
g2
(f ) = 0 (f )f,
gde su i realne konstante, f i g dve realne diferencijabilne funkcije n promenljivih
i diferencijabilna realna funkcija jedne realne promenljive.
Veza izmedu izvoda u pravcu i gradijenta u slucaju funkcije dve promenljive je
data sa (10). U opstem slucaju, za funkciju n promenljivih i jedinicni vektor u iz
prostora Rn vazi
Du f = f u.
Ako je f realne funkcija dve ili tri promenljive, iz definicije skalarnog proizvoda
sledi Du f = |f ||u| cos ] (f, u) , gde je ] (f, u) ugao koji zaklapaju vektori f
i u. Iz prethodnog sledi da maksimalan stepen promene funkcija f dostize u pravcu
vektora u za koji vazi cos ] (f, u) = 1, odnosno, bas u pravcu gradijenta. Kako je
u jedinicni vektor, maksimalna promena u nekoj tacki x0 je Df f (x0 ) = |f (x0 )| .
41
Primer 4.5 Odredicemo maksimalni stepen rasta temperature u tacki (2, 1, 2) ako
je funkcija temperature T data kao u primeru 4.3. Gradijent funkcije T je
2
2
2
2
2
2
2
2
2
T = 400xex 3y 9z , 1200yex 3y 9z , 3600zex 3y 9z ,
pa je pravac maksimalnog rasta temperature u tacki (2, 1, 2) dat sa
T (2, 1, 2) = 800e43 , 1200e43 , 7200e43 .

Maksimalan stepen rasta je
q
|T (2, 1, 2)| = (800e43 )2 + (1200e43 )2 + (7200e43 )2 = 400e43 337.

4.2.1
Gradijent kao vektor normale
Neka je S glatka povrs u R3 data u implicitnom obliku kao F (x, y, z) = k, gde

je k neki realan broj, i neka je p = (p1 , p2 , p3 ) tacka koja lezi na povrsi S, tj.
F (p1 , p2 , p3 ) = k.
Napomena 4.4 Povrs S data sa F (x, y, z) = k je glatka ako je funkcija F diferencijabilna i F 6= 0, gde je 0 = (0, 0, 0) nula vektor, tj. nisu svi parcijalni izvodi
istovremeno nula.
z
F(x,y,z)=k
F( p)
tangentna ravan
x
y
Slika 4.4. Tangentna ravan i gradijent povrsi F (x) = k u tacki p.

Tangentnu ravan, pojam sa kojim smo se vec upoznali u prethodnom poglavlju,
mozemo definisati i na sledeci nacin.
Definicija 4.3 Tangentna ravan povrsi S u tacki p je ravan koja prolazi kroz tacku
p i normalna je na vektor F (p) (slika 4.4).
42
Primetimo da ako je c(t) = (x(t), y(t), z(t)) parametarski zadata glatka kriva
koja lezi na povrsi S i sadrzi tacku p, gradijent funkcije F u tacki p je normalan
na tangentu krive u tacki p (slika 4.5), tj. vektor F (p) je normalan na krivu c.
Kako je F (p) vektor normalan na svaku krivu na povrsi S koja prolazi kroz tacku
p, vektor F (p) je normalan i na celu povrs S u tacki p. Drugim recima, vektor
normale na povrs S u tacki p je gradijent F (p).
Napomena 4.5 (i) Parametarski zadata kriva u R3 je funkcija jedne realne promenljive c : [, ] R3 , [, ] R, data sa c(t) = (x(t), y(t), z(t)) , gde su
x(t), y(t) i z(t) realne funkcije jedne realne promenljive definisane na intervalu
[, ]. Ako su x = x(t), y = y(t) i z = z(t) diferencijabilne funkcije, tada je
c diferencijabilna kriva i vazi c0 (t) = (x0 (t), y 0 (t), z 0 (t)) . Za diferencijabilnu
krivu c kazemo da je glatka ako je ispunjeno (x0 (t))2 + (y 0 (t))2 + (z 0 (t))2 6= 0.
(ii) Tacka p pripada krivoj c ako postoji t0 [, ] tako da je c(t0 ) = p.
(iii) Kazemo da kriva c lezi na povrsi S ako svaka tacke krive pripada povrsi S.
z
F(x,y,z) =k
f(p)
tangenta krive c
c(t)
p
x
y
Slika 4.5. Vektor normale na povrs S.

Na osnovu definicije 4.3 i osobina skalarnog proizvoda vektora, jednacina tangentne ravni glatke povrsi S date sa F (x) = k u tacki p = (p1 , p2 , p3 ) se dobija iz
jednakosti
v F (p) = 0,
gde je v = (x p1 , y p2 , z p3 ) vektor odreden tackom p i tackama x = (x, y, z)
koje leze na trazenoj tangetnoj ravni (videti sliku 4.6). Iz prethodnog dobijamo
(x p1 )
F (p)
F (p)
F (p)
+ (y p2 )
+ (z p3 )
= 0,
x
y
z
(11)
sto je ekvivalentno jednacini (5). Treba naglasiti da ako povrs S nije glatka, tj. ako
je F (p) = 0, tangentna ravan nije definisana.
43
z
F( p)
F(x,y,z)=k
x
tangentna ravan
x
v
x
y
Slika 4.6. Odnos gradijenta i vektora na tagentnoj ravni.

Primer 4.6 Odredicemo tangentnu ravan na povrs z = 2x2 +y 2 +6 u tacki (0, 2, 10).
Jednacinu povrsi u ovom primeru mozemo zapisati u implicitnom obliku kao 2x2 +
y 2 + 6 z = 0, te je F (x, y, z) = 2x2 + y 2 + 6 z. Parcijalni izvodi su
F
= 4x,
x
F
= 2y
y
F
= 1,
z
pa je gradijent u datoj tacki F (0, 2, 10) = (0, 4, 1) .

Vektor F (0, 2, 10) = (0, 4, 1) = 4 jk je vektor normale na posmatranu povrs
u tacki (0, 2, 10). Tangentnu ravan na datu povrs u posmatranoj tacki dobijamo iz
(x, y, z) F (0, 2, 10) = (0, 2, 10) F (0, 2, 10),
te je oblika z = 4y + 2.
y
x
Slika 4.7. Povrs i tangentna ravan iz primera 4.6.
4.3
44
1. Odrediti izvod u pravcu sledecih funkcija:
a) f (x, y) = x y u tacki (5, 1) u pravcu vektora u = (12, 5) ;

b) f (x, y) = xexy u tacki (3, 0) u pravcu vektora u = (2, 3) ;
c) f (x, y, z) = xyz u tacki (2, 1, 3) u pravcu vektora u = (1, 1, 1) ;

d) f (x, y, z) = x3 z 2 y u tacki (2, 6, 1) u pravcu vektora u = (12, 4, 3) ;
2. Odrediti gradijent sledecih funkcija:
a) z = 4x2 y 4 u tacki (3, 1);
b) z = cos(x5 y + xy) u tacki (1, 2);
c) u = x tg(yz) u tacki (3, 1, 1);
p
d) w = ln x4 + y 4 + z 4 + u4 u tacki (1, 1, 1, 2).
3. Odrediti jednacinu tangetne ravni i vektor normale za povrs
(x 1)2 + (y 2)2 + z 2 = 10
u tacki (1, 1, 3).
4. Odrediti jednacinu tangetne ravni i vektor normale za povrs
cos xy + cos yz + cos xz = 1
u tacki
, 0, 2 .
5. Odrediti vektor normale povrsi x2 + y 2 + z 2 = 6 u tacki (1, 1, 2).

6. Odrediti pravac maksimalne promene funkcije f (x, y) = xey + 3y u tacki
(1, 0). Koliko iznosi ta promena?
7. Temperatura u nekoj tacki (x, y, z) u prostoru je data sa
T (x, y, z) =
1+
x2
80
.
+ 2y 2 + 3z 2
U kom pravcu dolazi do najbrzeg rasta temperature posmatrano iz tacke

(1, 1, 2)?
5 Ekstremne vrednosti
45
Realne funkcije vi
se promenljivih: ekstremne
vrednosti
U ovom poglavlju se bavimo problemom odredivanja maksimalnih i minimalnih

vrednosti realne funkcije vise realnih promenljivih.
Neka je f diferencijabilna funkcija definisana na otvorenom skupu A Rn i neka
je p = (p1 , p2 , . . . , pn ) tacka iz A.
Definicija 5.1 Funkcija f u tacki p A dostize lokalni maksimum ako postoji
otvorena lopta L sadrzana u A sa centrom u p tako da za svaku tacku x L vazi
f (x) f (p).
(12)
Funkcija f u tacki p A dostize lokalni minimum ako postoji otvorena lopta L

sadrzana u A sa centrom u p tako da za svaku tacku x L vazi
f (x) f (p).
(13)
z
lokalni maksimum
y
lokalni minimum
x
Slika 5.1. Lokalni ekstremi funkcije z = f (x, y).

Lokalni maksimum i lokalni minimum se jednim imenom nazivaju lokalni ekstremi (slika 5.1). A ako (12) (ili (13)) vazi na celom domenu funkcije f, tacka p je
globalni maksimum (minimum).
Jedan od pojmova esencijalnih za odredivanje lokalnih ekstrema je pojam stacionarne tacke.
Definicija 5.2 Tacka p je stacionarna tacka funkcije f ako su svi parcijalni izvodi
prvog reda funkcije f u tacki p jednaki nuli, tj. ako za svako i {1, 2, . . . , n} vazi
f (p)
= 0.
xi
46
Primer 5.1 Neka je data realna funkcija tri promenljive

f (x, y, z) = x2 + 3y 3 4z 2 + 4x 4y 11.
Prvi parcijalni izvodi su
f
= 2x + 4,
x
f
= 9y 2 4
y
f
= 8z,
z
pa stacionarne tacke dobijamo resavanjem sistema jednacina

2x + 4 = 0,
9y 2 4 = 0
8z = 0.
Resavanjem navedenog sistema dobijamo koordinate stacionarnih tacaka, i to su

(2, 2/3, 0) i (2, 2/3, 0) .
Znacaj stacionarne tacke, pa samim tim i prvih parcijalnih izvoda, za problem
odredivanja lokalnih ekstrema se vidi iz naredne teoreme.
Teorema 5.1 Neka je f realna funkcija definisana i diferencijabilna na otvorenom
skupu A Rn . Ako funkcija f u tacki p dostize lokalni ekstrem, tada je p stacionarna tacka funkcije f .
Dakle, ako posmatrana funkcija ima lokalni ekstrem u nekoj tacki p, tada p mora
biti stacionarna tacka. Obrnuto, u opstem slucaju, ne vazi.
stacionarna tacka
x
y
Slika 5.2. Stacionarna tacka iz primera 5.2.

Primer 5.2 Posmatrajmo funkciju f (x, y) = 2x2 3y 2 . Kako su prvi parcijalni
izvodi
f
f
= 4x i
= 6y,
x
y
47
postoji samo jedna stacionarne tacka i to p = (0, 0). U ovom primeru f (p) nije
ekstrem jer ako posmatramo tacke na x-osi (tada je y = 0) dobijamo f (x, y) =
2x2 > 0, a za tacke na y-osi (x = 0) vazi f (x, y) = 3x2 < 0. Drugim recima, ne
postoji disk sa centrom u (0, 0) takav da za sve tacke iz diska vrednost funkcije bude
ili samo veca od f (0, 0) ili samo manja od f (0, 0) (videti sliku 5.2).
Treba napomenuti da, kao i u slucaju realne funkcije jedne realne promenljive,
neprekidna realna funkcija n promenljivih definisana na definisana na zatvorenom i
ogranicenom skupu uvek dostize i maksimum i minimum na posmatranom skupu.
5.1
Testovi za odredivanje ekstremnih vrednosti funkcija

vi
se promenljivih
Kao sto smo videli, funkcija u stacionarnim tackama moze ali i ne mora dostizati
ekstremnu vrednost. Postavlja se pitanje kako proveriti da li je u nekoj stacionarnoj
tacki zaista dostignut lokalni ekstrem. Testovi predstavljeni u ovom poglavlju su
zasnovani na Tejlorovoj formuli za funkcije vise promenljivih.
5.1.1
Test za funkcije dve promenljive
TEST I Neka je p = (p1 , p2 ) stacionarna tacka realne funkcije dve realne promenljive f i neka su parcijalni izvodi drugog reda funkcije f neprekidni na nekom disku
sa centrom u p. Neka je D(p) broj oblika
2
2
2 f (p) 2 f (p)
f (p)
D(p) =
.
x2
y 2
xy
(i) Ako je D(p) > 0 i
2 f (p)
> 0, tada funkcija dostize lokalni minimum u p.
x2
(ii) Ako je D(p) > 0 i
2 f (p)
< 0, tada funkcija dostize lokalni maksimum u p.
x2
(iii) Ako je D(p) < 0, funkcija ne dostize lokalni ekstrem u p.

Ako je D(p) < 0, stacionarna tacka p se naziva sedlasta tacka. Lako se moze
proveriti da je stacionarna tacka iz primera 5.2 zaista sedlasta tacka.
Primer 5.3 Odredicemo ekstremne vrednosti funkcije f (x, y) = x2 + y 2 + x2 y + 4.
Kako su prvi parcijalni izvodi
f
f
= 2x + 2xy i
= 2y + x2 ,
x
y
stacionarne tacke su (0, 0), ( 2, 1) i ( 2, 1), a parcijalni izvodi drugog reda su

dati sa
2f
2f
2f
=
2
+
2y,
=
2
i
= 2x.
x2
y 2
xy
48
z
sedlasta tacka
( 2,-1,5)
(0,0,4)
lokalni minimum
y
x
Slika 5.3. Ekstremna vrednost i sedlasta tacka iz primera 5.3.

Za tacku (0, 0) vazi
D(0, 0) = 4 > 0
2 f (0, 0)
= 2 > 0,
x2
te funkcija f u (0, 0) dostize lokalni minimum i fmin = f (0, 0) = 4. Kako je
D( 2, 1) = D( 2, 1) = 8 < 0,
tacke ( 2, 1) i ( 2, 1) su sedlaste tacke funkcije f i u njima nije dostignuta

ekstremna vrednost (slika 5.3).
Napomena 5.1 Ako je D(p) = 0, opisani test nam ne daje odgovor, tj. stacionarna tacka p moze biti ili lokalni minimum ili lokalni maksimum ili sedlasta
tacka, te su potrebna dodatna ispitivanja.
5.1.2
Test za funkcije n promenljivih
TEST II Neka je f realna funkcija n promenljivih, p njena stacionarna tacka i

neka su svi parcijalni izvodi do zakljucno treceg reda funkcije f neprekidni u okolini
tacke p.
(i) Ako je d2 f (p) > 0 za svako (dx1 , dx2 , . . . , dxn ) 6= (0, 0, . . . , 0), funkcija f
dostize lokalni minimum u p.
(ii) Ako je d2 f (p) < 0 za svako (dx1 , dx2 , . . . , dxn ) 6= (0, 0, . . . , 0), funkcija f
dostize lokalni maksimum u p.
49
(iii) Ako d2 f (p) menja znak za razlicite vrednosti (dx1 , dx2 , . . . , dxn ), funkcija f
nema ekstremnu vrednost u p.
Napomena 5.2 Ako je d2 f (p) 0 ili d2 f (p) 0 za svako (dx1 , dx2 , . . . , dxn ) 6=
(0, 0, . . . , 0), ovaj test nam ne daje odgovor, te su neophodna dalja ispitivanja.
Primer 5.4 Odredicemo ekstremne vrednosti funkcije
f (x, y, z) = 2x2 + 3y 2 + z 2 xy + 5.
Prvi parcijalni izvodi su
f
= 4x y,
x
f
= 6y x
y
f
= 2z,
z
te imamo samo jednu stacionarnu tacku (0, 0, 0). Drugi parcijalni izvodi su
2f
= 4,
x2
2f
= 6,
y 2
2f
= 2,
z 2
2f
= 1
xy
2f
2f
=
= 0,
xz
yz
te je totalni diferencijal drugog reda sledeceg oblika

2
f
2f 2 2f 2 2f 2
2f
2f
2
df =
dx + 2 dy + 2 dz + 2
dxdy +
dxdz +
dydz
x2
y
z
xy
xz
yz
= 4dx2 + 6dy 2 + 2dz 2 2dxdy
1
2dx dy
2
2
+
23 2
dy + 2dz 2
4
2
1
23 2
Kako je d f (x, y, z) = 2dx dy +
dy + 2dz 2 za svaku tacku iz domena,
2
4
imamo
2
1
23 2
2
d f (0, 0, 0) = 2dx dy +
dy + 2dz 2 > 0
2
4
2
za svako (dx, dy, dz) 6= (0, 0, 0) , pa iz testa II sledi da polazna funkcija f u tacki
(0, 0, 0) dostize minimum i fmin = f (0, 0, 0) = 5.
5.2
Vezani (uslovni) ekstremi
Kada govorimo o vezanom (uslovnom) ekstremu neke funkcije vise promenljivih,

govorimo o problemu odredivanja ekstremne vrednosti funkcije ali ne na celom
domenu vec samo na nekom njegovom delu koji opisujemo pomocnom uslovnom
funkcijom. Radi jednostavnosti, ovom prilikom se ogranicavamo na probleme u
prostoru R3 .
50
Neka je g realna diferencijabilna funkcija dve promenljive koja definise cilindricnu

povrs S u R3 na sledeci nacin
g(x, y) = 0.
Pretpostavimo da za tacke povrsi S vazi g 6= 0. Neka je A R2 otvoreni skup koji
sadrzi tacke iz xy-ravni takve da je g(x, y) = 0 i neka je f realna diferencijabilna
funkcija definisana na A. Postavlja se pitanje: kako odrediti one tacke p A takve
da funkcija f u njima dostize ekstremne vrednosti na skupu S.
z
z=f(x,y)
uslovni maksimum
uslovni minimum
x
y
g(x,y)=0
cilindricna povrs S
Slika 5.4. Uslovni ekstremi funkcije z = f (x, y).

Definicija 5.3 U tacka p takvoj da je g(p) = 0 i vazi ili
f (p) f (x)
za svako x takvo da je g(x) = 0
f (p) f (x)
za svako x takvo da je g(x) = 0,
ili
funkcije f dostize vezani ili uslovni ekstrem na povrsi S (slika 5.4).
5.2.1
Lagran
zov metod
Lagranzov metod za odredivanje vezanih ekstrema je zasnovan na narednoj teoremi.

Teorema 5.2 Neka je g : A R realna, neprekidna, diferencijabilna funkcija
definisana na otvorenom skupu A. Neka je S skup svih tacaka x A takvih da vazi
g(x) = 0
g(x) 6= 0.
Ako realna, neprekidna, diferencijabilna funkcija f definisana na A dostize vezani

ekstrem na povrsi S u tacki p A, tada postoji realan broj takav da vazi
f (p) = g(p).
51
U praksi, odredivanje vezanog ekstrema funkcije f : R2 R uz uslov g(x, y) = 0

se radi u sledeca dva koraka.
KORAK I: Formiranje Lagranzove funkcije, tj. funkcije F oblika
F (x, y, ) = f (x, y) + g(x, y).
KORAK II: Odredivanje lokalnih ekstrema Lagranzove funkcije.
Lagranzov metod ilustrujemo narednim primerom.
Primer 5.5 Odredicemo ekstremne vrednosti funkcije f (x, y) = 3x + 4y na centralnoj kruznici poluprecnika 1. U ovom primeru trazimo maksimum i minimun uz uslov
x2 + y 2 = 1, tj. na povrsi g(x, y) = x2 + y 2 1 = 0. Lagranzova funkcija je oblika
F (x, y, ) = 3x + 4y + x2 + y 2 1 ,
te problem svodimo na odredivanje lokalnih ekstrema funkcije F. Prvi parcijalni
izvodi su
F
= 3 + 2x,
x
F
= 4 + 2y
y
F
= x2 + y 2 1,
pa stacionarnu tacku za F dobijamo iz

3 + 2x = 0,
4 + 2y = 0
x2 + y 2 1 = 0.
Resavanjem
navedenog
sistemajednacina dobijamo dve stacionarne tacke funkcije F

3 4 5
3 4 5
i to
, ,
i , ,
. Treca koordinata u dobijenim tackama je vrednost
5 5 2
5 5 2
parametra koji fiksiramo, pa tacke u kojima polazna funkcije f moze dostignuti
vezane ekstreme su
3 4
3 4
p=
,
i q = ,
.
5 5
5 5
Kako je
2F
2F
2F
=
2,
=
2
i
= 0, dobijamo
x2
y 2
xy
d2 F = 2dx2 + 2dy 2 .
5
Za = , iz
2
5
5
2
d F (p) = 2
dx + 2
dy 2 = 5 dx2 + dy 2 < 0
2
2
2
sledi da funkcija f dostize vezani ekstrem u tacki p. Analogno se pokazuje da funkcija

f dostize vezani ekstrem u tacki q. Trazeni vezani maksimum je fmax,g = f (p) = 5,
dok je trazeni vezani minimum fmin,g = f (q) = 5.
52
Napomena 5.3 U opstem slucaju, moguce je traziti ekstremne vrednosti neke funkcije uz vise od jednog uslova. Pretpostavimo da je f realna diferencijabilna funkcija
definisana na otvorenom skupu A Rn . Ako trazimo vezane ekstreme funkcije f uz
uslove gi (x) = 0, i {1, . . . , m} i m < n, analogno slucaju realne funkcije dve
promenljive, problem se svodi na odredivanje lokalnih ekstrema Lagranzove funkcije
sledeceg oblika
F (x1 , . . . , xn , 1 , . . . , n ) = f (x) + 1 g1 (x) + . . . + m gm (x).
5.3
1. Odrediti ekstremne vrednosti, ako postoje, sledecih funkcija:

a) f (x, y) = x2 + y 2 + 5x 8y;
b) f (x, y) = 2x3 + sy 2 + 5x2 + y 2 ;
c) f (x, y) = x sin y;
d) f (x, y) = 4e2y x2 + 2x + y ;
e) f (x, y, z) = 2x + y 2 + 2z 2 xz yz;
f) f (x, y, z) = 2x2 + 3y 2 + z 3 xy;
g) f (x, y, z) = 2x2 + 3y 2 z 2 xy.
2. Odrediti uslovne ekstreme sledecih funkcija:
2
a) u1 = x2 + 2y 2 + 3z 2 i u2 = e(x +2y +3z ) za x2 + y 2 + z 2 = 100;

1
b) u1 = x2 y 3 z 4 i u2 = 2 3 4 za 2x + 3y + 4z = 2005, x, y, z > 0.
xy z
x2 y 2
+ + z 2 = 1 u kojima funkcija tri promenljive
9
4
u = ln(x2 + y 2 + z 2 ) dostize maksimum.
3. Odrediti tacke na elipsoidu
4. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije f (x, y, z) = 2x6 y + 3z na krivoj koju

dobijamo u preseku ravni x + y z = 2 i cilindra x2 + y 2 = 9.
5. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije f (x, y, z) = yz + xy uz uslove xy = 1 i
y 2 + z 2 = 1.
53
Vektorske funkcije
U prethodnim poglavljima smo posmatrali realne funkcije n promenljivih, tj.

funkcija koje n-dimenzionalnim ulaznim velicinama pridruzuju vrednosti iz skupa
realnih brojeva. Ovo poglavlje se bavi problemom vektorske funkcije, odnosno,
pridruzivanja koje koje svakoj ulaznoj velicini dodeljuje vektor u prostoru Rm pri
cemu je m 2 (videti definiciju 1.1 i napomenu 1.1).
Definicija 6.1 Neka su n i m prirodni brojevi i neka su A Rn i B Rm . Ako je
m > 1, pridruzivanje koje svakom elementu skupa A dodeljuje samo jedan element
skupa B naziva se vektorska funkcija.
Drugim recima, vektorska funkcija je preslikavanje F : A Rm , gde je A Rn
i m > 1, koje za x A mozamo predstaviti na sledeci nacin
F(x) = (f1 (x), f2 (x), . . . , fm (x)) .
(14)
Kao sto smo vec videli u prvom poglavlju, funkcije fi , i {1, 2, . . . , m}, su realne
funkcije n promenljivih i nazivaju se koordinatne funkcije, tj. vektorska funkcija F
je zadata sa m realnih funkcija n promenljivih.
Za vektorsku funkciju (14) vazi sledece:
Ako su sve koordinatne funkcije fi neprekidne, tada je F neprekidna vektorska
funkcija.
Ako su koordinatne funkcije fi diferencijabilne, tada je vektorska funkcija F
diferencijabilna.
Parcijalni izvodi vektorske funkcije su uredene m-torke odgovarajucih parcijalnih izvoda koordinatnih funkcija, tj. za svako i {1, 2, . . . , m}, va zi
f1 (x) f2 (x)
F(x)
fm (x)
=
,
,...,
.
xi
xi
xi
xi
6.1
Kretanje u prostoru
Kao ilustraciju vektorskih funkcija jedne realne promenljive, tj. funkcija oblika
f : R Rm , m 2, navodimo fenomen kretanja u prostoru.
Ako posmatramo kretanje cestice u prostoru, njen polozaj zavisi od trenutka
posmatranja, te se moze izraziti pomocu vektora polozaja kao
r(t) = (f (t), g(t), h(t))
pri cemu je ulazna velicina t vreme. Ovako definisan vektor polozaja je vektorska
funkcija jedne promenljive i to r : R R3 . Koordinatne funkcije f, g i h su ovom
prilikom realne funkcije jedne realne promenljive.
54
Primer 6.1 Ako je vektor polozaja cestice dat sa r(t) = 3t, 2t2 , t3 + 1 , posmatrana cestica u pocetnom trenutku t = 0 ima polozaj odreden koordinatama (0, 0, 1),
a nakon 5 sekundi njen polozaj je r(5) = (15, 50, 124). Koordinatne funkcije u
ovom primeru su f (t) = 3t (odreduje x-koordinatu cestice u zavisnosti od vremena),
g(t) = 2t2 (odreduje y-koordinatu cestice u zavisnosti od vremena) i h(t) = t3 + 1
(odreduje z-koordinatu cestice u zavisnosti od vremena).
Napomena 6.1 Primetimo da u prethodnom primeru vektor polozaja odreduje krivu
u prostor (datu parametarski sa r(t) = (f (t), g(t), h(t))) po kojoj se cestica krece.
Krivu u prostoru nazivamo putanjom ako su koordinatne funkcije neprekidno diferencijabilne, tj. ako je kriva neprekidno diferencijabilna, i ako je r0 (t) 6= 0. Detaljnije
se pojmom putanje bavimo u poglavlju 9.
Neka se cestica krece kroz prostor po nekoj putanji. Ako je r(t) = (f (t), g(t), h(t))
polozaj cestice u nekom trenutku t, za dovoljno malu vrednost h, vektor
u(t) =
r(t + h) r(t)
h
priblizno odreduje pravac kretanja cestice duz parametarski zadate krive r(t) (slika
6.1). Vektor u nam daje prosecnu brzinu cestice u odnosu na vremenski interval
z
r'(t)
polozaj tacke u trenutku t
u(t)
r(t)
r(t+h)
polozaj tacke u trenutku t+h
y
x
Slika 6.1. Kretanje cestice duz krive u prostoru.

duzine h, a njegova granicna vrednost kada h 0 je vektor brzine u trenutku t :
r(t + h) r(t)
= r0 (t).
h0
h
v(t) = lim u(t) = lim

h0
Iz prethodnog vidimo da je nosac vektora v tangenta na parametarski zadatu krivu

r u trenutku t i da je
v(t) = (f 0 (t), g 0 (t), h0 (t)) .
55
Brzini cestice u trenutku t odgovara intenzitet vektore brzine, tj. |v(t)|. Analogno
slucaju jednodimenzionog kretanja, ubrzanje se definise kao izvod brzine, tj.
a(t) = v0 (t) = r00 (t) = (f 00 (t), g 00 (t), h00 (t)) ,
gde je a vektor ubrzanja.
Primer
3 t 6.2
Neka je kretanje cestice u prostoru opisano je vektorom polozaja r(t) =
t , 3e , 4te2t . Vektor brzine u ovom slucaju je
v(t) = 3t2 , 3et , 4(1 + 2t)e2t ,

te je brzina cestice u trenutku t = 1 data sa

|v(1)| = 3, 3e, 12e2 = 9 + 9e2 + 144e4 ,
a vektor ubrzanja je
a(t) = 6t, 3et , 16(1 + t)e2t .
Problem kretanja u ravni je analogan prethodno opisanom, te ga ilustrujemo

narednim primerom.
y
r(t 8 )
F(t 8 )
r(t 1 )
r(t 2)
r(t 7 )
r(t 6 )
F(t 7 )
r(t 3 )
r(t 5 )
r(t 4 )
F(t 1 )
F(t 2)
F(t 3 )
F(t 6)
F(t 5)
F(t 4 )
Slika 6.2. Vektori polozaja i sile u trenutcima t1 , . . . , t8 iz primera 6.3

Primer 6.3 Telo mase m se krece po elipticnoj putanji u ravni konstantnom ugaonom
brzinom , sto je opisano vektorom polozaja
r(t) = (a cos t, b sin t) ,
gde su a i b realni parametri. Vektori brzine i ubrzanja su
v(t) = (a sin t, b cos t)

i a(t) = a 2 cos t, b 2 sin t .
Po Njutnovom drugom zakonu kretanja, vektor sile koja deluje na posmatrano telo
u trenutku t i daje mu ubrzanje a(t), je dat sa F(t) = ma(t), tj.
F(t) = ma(t) = m a 2 cos t, b 2 sin t = m 2 (a cos t, b sin t) = m 2 r(t).

Iz prethodnog vidimo da sila F deluje u pravcu vektora polozaja, ali ima suprotan
smer, tj. usmerena je ka centru (slika 6.2). Ovaj tip sile se naziva centripetalna
sila.
6.2
56
Vektorsko polje
Posebnu grupu vektorskih funkcija cine tzv. vektorska polja.

Definicija 6.2 Neka je A Rn otvoren skup. Vektorsko polje na skupu A je
preslikavanje koje svakoj tacki skupa A dodeljuje vektor iste dimenzije.
Iz definicije 6.2 sledi da je vektorsko polje preslikavanje F : A Rn , gde je A
otvoren skup iz Rn , te ga koordinatnim funkcijama zapisujemo kao
F(x) = (f1 (x), f2 (x), . . . , fn (x)) .
Primer 6.4 Sa F(x, y) = (y, x) je dato vektorsko polje koje svakoj tacki (x, y) u
ravni dodeljuje vektor yi + xj, npr. tacki (1, 0) dodeljen je vektor j, a tacki (2, 3)
vektor 3i + 2j. Vektorsko polje iz ovog primera je ilustrovano slikom 6.3 (levo).
y
Slika 6.3. Vektorska polja iz primera 6.4 i 6.5.

Primer 6.5 Vektorsko polje F(x, y, z) = (x, 0, 0) svakoj tacki u prostoru dodeljuje
vektor paralelan ortu i. Intenzite i smer dodeljenog vektora zavisi od x-koordinate
posmatrane tacke (slika 6.3, desno). Na primer, tacki (3, 4, 5) je dodeljen vektor 3i,
a tacki (5, 1, 1) vektor 5i.
Primer 6.6 Vektorsko polje F : Rn Rn dato sa
F(x) = F(x1 , x2 , . . . , xn ) = (1 + x1 , 2 + x2 , . . . , n + xn )
pridruzuje tackama iz Rn uredene n-torke, a koordinatne funkcije su realne funkcije
n promenljivih date sa fi (x) = i + xi , i {1, 2, . . . , n}.
Primer 6.7 Neka je f : A R, A Rn , diferencijabilna funkcija. Gradijent
funkcije f je primer vektorskog polja:
f f
f
F(x) = f (x) =
,
,...,
.
x1 x2
xn
6.2.1
57
Funkcija potencijala
U prethodnom poglavlju smo videli da je gradijent funkcije n promenljivih vektorsko polje. Da li vazi i obrnuto, tj. pod kojim uslovima je vektorsko polje gradijent
neke funkcije n promenljivih? Da bi odgovorili na ovo pitanje neophodno je uvesti
pojam funkcije potencijala.
Definicija 6.3 Neka je F : A Rn vektorsko polje na otvorenom skupu A Rn .
Ako je f : A R realna funkcija takva da vazi
F = f,
funkcija f se naziva funkcija potencijala za vektorsko polje F. Vektorsko polje F se
naziva potencijalno vektorsko polje.
Sada se namecu tri problema: jedinstvenost, egzistencija i postupak odredivanja
funkcije potencijala datog vektorskog polja.
1) Jedinstvenost. Kada govorimo o jedinstvenosti funkcije potencijala, problem
se svodi na sledece:
Ako su f i g realne funkcije vise promenljivih definisane na A Rn za
koje vazi f = g, pod kojim uslovima se funkcije f i g razlikuju samo
za konstantu?
Odgovor je dat narednom teoremom o jedinstvenosti funkcije potencijala.
Teorema 6.1 Neka su f i g dve realne funkcije definisane na povezanom,
otvorenom skupu A Rn . Ako je
f (x) = g(x)
za svako x A, tada postoji konstanta c R tako da za svako x A vazi
f (x) = g(x) + c.
Dakle, iz prethodne teoreme sledi da je funkcija potencijala, ako postoji, jedinstveno odredena do na konstantu.
Napomena 6.2 Neka je A Rn otvoren skup i neka su p i q dve tacke iz
skupa A. Za tacke p i q kazemo da su povezane diferencijabilnom krivom ako
postoji diferencijabilna kriva c(t), t [, ], sadrzana u A i t1 , t2 [, ]
tako da vazi c(t1 ) = p i c(t2 ) = q. Otvoren skup A Rn je povezan ako su
svake dve tacke p, q A povezane diferencijabilnom krivom. Takav otvoren
skup nazivamo oblast.
58
2) Egzistencija. Neka je F vektorsko polje u R2 , tj. F(x, y) = (f1 (x, y), f2 (x, y)) .
Postavlja se pitanje kada postoji funkcija (x, y) takva da vazi F = ,
odnosno
= f1 i
= f2 .
x
y
Ako pretpostavimo da funkcija postoji, ona zadovoljava jednakosti

f2
f1

i
.
=
=
y
y x
x
x y
Primetimo da ako su mesoviti parcijalni izvodi funkcije jednaki, za parcijalne
izvode koordinatnih funkcija mora da vazi
f1
f2
=
,
y
x
te je moguce formulisati sledecu teoremu.
Teorema 6.2 Neka je F = (f1 , f2 ) diferencijabilno vektorsko polje definisano
na otvorenom skupu A R2 i neka koordinatne funkcije imaju neprekidne
parcijalne izvode. Tada, ako je
f1
f2
6=
,
y
x
vektorsko polje F(x, y) = (f1 (x, y), f2 (x, y)) nema funkciju potencijala.
Primer 6.8 Vektorsko polje iz primera 6.4 nema funkciju potencijala jer je
f1
f2
= 1 i
= 1.
y
y
Naredna teorema daje uslov za postojanje funkcije potencijala vektorskog polja
u opstem slucaju.
Teorema 6.3 Neka su f1 , f2 , . . . , fn realne diferencijabilne funkcije neprekidnih parcijalnih izvoda definisane na otvorenom skupu oblika (a1 , b1 ) (a2 , b2 )
(an , bn ) Rn . Ako je
fi
fj
=
xi
xj
za svako i 6= j, i, j {1, 2, . . . , n}, vektorsko polje
F(x) = (f1 (x), f2 (x), . . . , fn (x))
ima funkciju potencijala.
59
3) Odredivanje funkcije potencijala. Postavlja se pitanje kako odrediti funkciju

potencijala, ako ona postoji, datog vektorskog polja. Postupak je ilustrovan
narednim primerom.
Primer 6.9 Neka je F : R2 R2 vektorsko polje dato sa F(x, y) =
f1
f2
2xy x2 , x2 + sin y . U ovom slucaju vazi
=
= 2x, a kako je
y
x
vektorsko polje definisano na R2 , znamo da funkcija potencijala postoji, tj.
postoji (x, y) tako da je
(x, y)
= f1 (x, y) = 2xy x2
x
(x, y)
= f2 (x, y) = x2 + sin y. (15)
y
Prvi korak je izracunavanje integrala

Z
Z
x3
f1 (x, y) dx = (2xy x2 ) dx = x2 y
+ g(y)
3
(16)
U (16) promenljiva y se ponasa kao konstanta. Funkcija ima sledeci oblik

Z
x3
2
(x, y) = f1 (x, y) dx + g(y) = x y
+ g(y),
(17)
3
gde je g realna funkcija od y koju treba odrediti. Naredni korak je odredivanje
parcijalnog izvoda funkcije po y iz izraza (17):
(x, y)
(x2 y x3 /3 + g(y))
dg
=
= x2 + .
y
y
dy
Uzimajuci u obzir polaznu pretpostavku datu sa (15) dobijamo
odnosno,
dg
= sin y,
dy
Z
g(y) =
sin y dy = cos y + C,
gde je C konstanta. Konacno resenje je funkcija potencijala (x, y) = x2 y

x3
x3
cos y + C, odnosno, (x, y) = x2 y cos y, jer iz teoreme 6.1 sledi da
3
3
je funkcija potencijala vektorskog polja jedinstveno odredena do na konstantu.
6.2.2
Rotor vektorskog polja
Neka je F(x, y, z) = (f (x, y, z), g(x, y, z), h(x, y, z)) vektorsko polje definisano na
R3 . Ako parcijalni izvodi funkcija f , g i h postoje, rotor vektorskog polja F definisemo
na sledeci nacin
h
f
h f
h g
i+
j+
k.
rot F =
y z
z
x
x y
Primetimo da je rotor vektorskog polja takode vektorsko polje.
60
Primer 6.10 Odredicemo rotor vektorskog polja F(x, y, z) = 3xy, xyz 4y, x2 .
Kako su parcijalni izvodi koordinatnih funkcija
f
= 3y,
x
f
= 3x,
y
f
= 0,
z
h
= 2x
x
rotor je
g
= yz,
x
i
g
= xz 4,
y
g
= xy,
z
h
h
=
= 0,
y
z
rot F = xyi 2xj xk,
odnosno, rot F(x, y, z) = (xy, 2x, x).

Osnovne osobine rotora su:
rot a = 0;
rot (F1 + F2 ) = rot F1 + rot F2 ;
rot F = rot F;
rot (af ) = a f ;
pri cemu je a = (a1 , a2 , a3 ) konstantan vektor u R3 , 0 nula vektor, F, F1 i F2
vektorska polja u R3 , realan parametar i f realna funkcija tri promenljive. Sa
je oznacen vektorski proizvod vektora.
Napomena 6.3 Ako su u = (u1 , u2 , u3 ) i v = (v1 , v2 , v3 ) vektori iz R3 , vektorski
proizvod vektora u i v, u oznaci u v, izracunavamo na sledeci nacin
i j k
u v = u1 u2 u3 = (u2 v3 u3 v2 )i + (u3 v1 u1 v3 )j + (u1 v2 u2 v1 )k.

v1 v2 v3
Vektorsko polje F u R3 za koje u svim tackama domena vazi
rot F = 0,
gde je 0 nula vektor, naziva se bezvrtlozno vektorsko polje. Lako se moze pokazati
da, ako je f realna funkcija tri promenljive sa neprekidnim parcijalnim izvodima
drugog reda, za gradijent funkcije f vazi
rot f = 0.
Iz prethodnog sledi da je svako potencijalno vektorsko polje bezvrtlozno.
61
Primer 6.11 Za vektorsko polje iz primera 6.10 vazi
rot F(x, y, z) = (xy, 2x, x) 6= 0,

te na osnovu prethodnog zakljucujemo da dato vektorsko polje nije bezvrtlozno, pa
samim tim nije ni potencijalno.
Obrnuto u opstem slucaju ne vazi, tj. bezvrtlozno vektorsko polje je potencijalno
samo ako su ispunjeni dodatni uslovi:
Ako je F vektorsko polje definisano na R3 pri cenu koordinatne funkcije imaju
neprekidne parcijalne izvode i vazi rot F = 0, tada je F potencijalno vektorsko

polje.
6.2.3
Divergencija vektorskog polja
Neka je F(x, y, z) = (f (x, y, z), g(x, y, z), h(x, y, z)) vektorsko polje definisano na
f g
h
R3 . Ako parcijalni izvodi funkcija
,
i
postoje, divergenciju vektorskog
x y
z
polja F definisemo na sledeci nacin
div F =
f
g h
+
+
.
x y z
Osnovne osobine divergencije su:

div a = 0;
div (F1 + F2 ) = div F1 + div F2 ;
div F = div F;
div (af ) = a f ;
pri cemu je a = (a1 , a2 , a3 ) konstantan vektor u R3 , F, F1 i F2 vektorska polja u
R3 , realan parametar i f realna funkcija tri promenljive. Sa je oznacen skalarni
proizvod vektora.
Primer 6.12 Divergencija vektorskog polja F(x, y, z) = exy + z, sin xyz, x3 y 4z 2

je
(exy + z) sin xyz (x3 y 4z 2 )
div F =
+
+
= yexy + xz cos xyz 8z.
x
y
z
Vektorsko polje F u R3 za koje u svim tackama domena vazi
div F = 0
naziva se solenoidno vektorsko polje. Moze pokazati da je rot F, uz pretpostavku da

koordinatne funkcije vektorskog polja F imaju neprekidne parcijalne izvode drugog
reda, solenoidno vektorsko polje, tj.
div rot F = 0.
6.3
62
1. Ispitati da li je vektorsko polje F = (3 + 2xy, x2 3y 2 ) potencijalno. Ako jeste,

odrediti funkciju potencijala.
2. Ispitati da li je vektorsko polje F = (y, x, 1) potencijalno. Ako jeste, odrediti
funkciju potencijala.
3. Ispitati da li je vektorsko polje F = (z, 2yz, x + y 2 ) potencijalno. Ako jeste,
odrediti funkciju potencijala.
4. Odrediti rotor i divergenciju sledecih vektorskih polja:
a) F(x, y, z) = sin x, cos x, 6xyz 2 ;
xyz
2y xz
b) F(x, y, z) = e , ze ,
;
y
c) F(x, y, z) = x + 4y z, z + 7y, 6x y + z 3 .
5. Neka su F, G : R3 R3 vektorska polja i f, g : R3 R realne funkcije tri
promenljive. Pokazati da vazi sledece
a) div (f F) = f divF + F f ;
b) rot (f F) = f rot F + (f ) F;
c) div (f g) = 0;
d) div (F G) = G rot F F rot G;

6. Neka je F : R3 R3 vektorsko polje i neka su fi : R3 R, i {1, 2, 3},
odgovarajuce koordinatne funkcije. Pokazati da vazi

rot rot F = (divF) 2 F,
2
2
2
gde je = =
+
+
x2
y 2
z 2
2
2
2
f1 , f2 , f3 .
2
Laplasov operator i
2 F =
63
Dvostruki integral
Ranije smo se upoznali sa odredenim integralom realne funkcije jedne realne

promenljive. Integraljenje je tada vrseno nad intervalom [a, b] R, a (apsolutna)
vrednost odredenog integrala je odgovarala povrsini ravnog lika (slika 7.1). U
ovom poglavlju se bavimo uopstenjem odredenog integrala. Sada kao podintegralnu
funkciju imamo realnu funkciju dve promenljive, a integraljenje se vrsi nad oblasti
iz prostora R2 .
y=f(x)
P=j f(x)dx
a
Slika 7.1. Odredeni integral kao povrsina.
7.1
Dvostruki integral nad pravougaonikom
Direktno uopstenje odredenog integrala nad intervalom je dvostruki integral nad

pravougaonikom, prvo definisemo taj tip integrala.
Posmatrajmo pravougaonik P u R2 dat sa
P = [a, b] [c, d] = {(x, y) | a x b, c y d}.
Ako su intervali [a, b] i [c, d] izdeljeni na sledeci nacin
a = x0 < x 1 < < x m = b
c = y0 < y1 < < yn = d,
podela pravougaonika P je skup koji sadrzi mn pravougaonika oblika

Pij = [xi1 , xi ] [yj1 , yj ] = {(x, y) | xi1 x xi , yj1 y yj },
i {1, . . . , m} i j {1, . . . , n}, tj.
P[a,b][c,d] = {Pij | 1 i m, 1 j n}
(slika 7.2). Skup P[a,b][c,d] je particija pravougaonika [a, b] [c, d].
64
y
d
P
(x*i, y*j )
yj
y j-1
P ij
c
x
x i-1
a x1
xi
x m-1 b
Slika 7.2. Podela pravougaonika P = [a, b] [c, d].

Ako je duzina i-tog intervala [xi1 , xi ] oznacena sa xi , a j-tog intervala [yj1 , yj ]
sa yj , povrsina pravougaonika Pij , u oznaci Pij , je Pij = xi yj .
Analogno Rimanovoj integralnoj sumi funkcije jedne realne promenljive, mozemo
definisati Rimanovu integralnu sumu realne funkcije dve promenljive.
Neka je f realna funkcija dve promenljive definisana nad pravougaonikom P =
[a, b] [c, d], neka je P[a,b][c,d] podela pravougaonika P. Ako je T skup tacaka
(xi , yj ) pri cemu
(xi , yj ) Pij
(slika 7.2), Rimanova integralna suma funkcije f za podelu P[a,b][c,d] i izbor tacaka
T je definisana sa
R(f, P[a,b][c,d] , T ) =
n X
m
X
f (xi , yj )xi yj.
i=1 j=1
Neka je sa kPk oznacena duzina najduze dijagonale iz skupa dijagonala svih

pravougaonika Pij P[a,b][c,d] . Primetimo da kada
kPk 0
podela P[a,b][c,d] postaje sve finija, tj. imamo sve vise i vise podpravougaonika pri
cemu su njihove dijagonale sve manje i manje.
Definicija 7.1 Dvostruki integral funkcije f nad pravougaonikom P je
ZZ
f (x, y) dxdy = lim R(f, P[a,b][c,d] , T )
P
kPk0
ako granicna vrednost postoji nezavisno od podele P[a,b][c,d] i izbora tacaka T .
(18)
65
Ako granicna vrednost (18) postoji, za funkciju f kazemo da je integrabilna.

Moze se pokazati da su sve neprekidne funkcije integrabilne. Preciznije, funkcija f
je integrabilna ako je nad posmatranim pravougaonikom [a, b] [c, d] ogranicena i
neprekidna osim, mozda, nad konacno mnogo glatkih krivih.
Napomena 7.1 Primetimo da za f 0 integralna suma R(f, P[a,b][c,d] , T ) odgovara zbiru zapremina paralelopipeda visina f (xi , yj ) i stranica osnova xi i yj ,
te aproksimira zapreminu figure krivog paralelopipeda nad pravougaonikom P =
[a, b] [c, d] koji je poklopljen grafikom (povrsi) funkcije f (slika 6.3). Dvostruki
integral funkcije f nad P = [a, b] [c, d] (tada kPk 0) je bas jednak zapremini
krivog paralelopipeda.
z
z = f(x,y)
a
b
d
y
Slika 7.3. Krivolinijski paralelopiped nad pravougaonikom P = [a, b] [c, d].

Postupak izracunavanja dvostrukog integrala nad pravougaonikom je dat Fubinijevom teoremom.
Teorema 7.1 Neka je f neoprekidna funkcija definisana nad pravougaonikom P =
[a, b] [c, d] = {(x, y) | a x b, c y d}. Tada
ZZ
Z bZ d
Z dZ b
f (x, y) dxdy =
f (x, y) dydx =
f (x, y) dxdy.
(19)
P
Z bZ
Integrali
f (x, y) dydx i
a
f (x, y) dxdy iz prethodne teoreme su uzac
stopni integrali definisani na sledeci nacin:

Z bZ d
Z b Z
f (x, y) dydx =
a
f (x, y) dy dx
(20)
(podintegralnu funkciju prvo integralimo po y, pri cemu promenljiva x ima status

konstante, pa dobijeni rezultat integralimo po x) i
Z dZ b
Z d Z b
f (x, y) dxdy =
f (x, y) dx dy
(21)
c
66
(podintegralnu funkciju prvo integralimo po x, a promenljiva y ima status konstante,

pa rezultat integralimo po y).
Z 4Z 3
Primer 7.1 Izracunacemo uzastopni integral
x2 cos y dydx. Iz (20) sledi
2
Z 4 Z
x cos y dydx =
2
0
4
x cos y dy dx =
2
x sin 3 dx = sin 3
x dx = sin 3
2
cos y dy dx
0
Z
x2
43 23
3
3
56
sin 3.
3
Primer 7.2 Izracunacemo dvostruki integral funkcije f (x, y) = ye2xy nad pravougaonikom P = [1, 2] [1, 0]. Po teoremi 7.1 imamo
ZZ
Z 0Z 2
Z 0 Z 2
2xy
2xy
2xy
ye dxdy =
ye dxdy =
ye dx dy
P
Z
0
e4 + 2e2 1
1 2xy 2
1 0 4y
e e2y dy =
e dy =
.
=
2
2 1
8e4
1
1
Z 2Z 0
Trazeni integral mozemo izracunati i preko uzastopnog integrala
ye2xy dydx.
Z
Rezultat je isti, ali je sam postupak izracunavanja nesto komlokovaniji jer zahteva
parcijalnu integraciju.
Napomena 7.2 Teorema 7.1 vazi i pod nesto oslabljenim uslovima, tj. ako je
funkcija f nad posmatranim pravougaonikom ogranicena i prekidna nad najvise
konacno mnogo glatkih krivih i ako uzastopni integrali iz (19) postoje.
7.2
Dvostruki integral nad proizvoljnom oblasti u R2
Neka je A oblast u R2 , tj. povezan i otvoren skup (videti napomenu 6.2).

Pretpostavimo jos da je A ogranicena oblast, odnosno, da postoji pravougaonik
[a, b] [c, d] tako da je oblast A u celosti sadrzana u pravougaoniku (slika 7.4). Ako
je f funkcija dve promenljive definisana nad oblasti A, mozemo definisati funkciju
fA : [a, b] [c, d] R na sledeci nacin
f (x, y), ako (x, y) A,

fA (x, y) =
0,
ako (x, y) ([a, b] [c, d]) \A.
Ako je funkcija fA integrabilna nad prvaougaonikom [a, b] [c, d] tada kazemo da je
funkcija f integrabilna nad oblasti A i
ZZ
ZZ
f (x, y) dxdy =
fA (x, y) dxdy.
A
[a,b][c,d]
67
y
d
c
x
x
a
Slika 7.4.
Mada je integracija funkcije nad proizvoljnom oblasti A slozenija od integracije
nad pravougaonikom, mozemo je svesti na problem uzastopnih integrala. Razlikujemo sledeca dva osnovna slucaja.
1) Neka je oblast integraljenja data sa
A = {(x, y) | a x b, h1 (x) y h2 (x)},
(22)
gde su h1 i h2 realne funkcije definisane nad intervalom [a, b] za koje vazi

c h1 (x) h2 (x) d
(slika 7.5). Lako se moze pokazati da za dvostruki integral nad A dato sa (22)
vazi
ZZ
Z b Z h2 (x)
f (x, y) dydx,
(23)
f (x, y) dxdy =
A
h1 (x)
gde je f integrabilna funkcija nad A.
y
d
h 2 (x)
A
h 1 (x)
c
x
a
Slika 7.5. Oblast A = {(x, y) | a x b, h1 (x) y h2 (x)}.
68

A = {(x, y) | c y d, h1 (y) x h2 (y)},
(24)
gde su h1 i h2 realne funkcije definisane nad intervalom [c, d] za koje vazi

a h1 (y) h2 (y) b
(slika 7.6). Sada, ako je f integrabilna funkcija nad oblast A datoj sa (24),
dvostruki integral je
ZZ
h2 (y)
f (x, y) dxdy =
A
f (x, y) dxdy.
c
(25)
h1 (y)
y
d
P
A
h 1 (y)
h 2 (y)
x
b
Slika 7.6. Oblast A = {(x, y) | c y d, h1 (y) x h2 (y)}.
Primer 7.3 Odredicemo dvostrugi integral funkcije f (x, y) = 2x 3y nad oblasti

ogranicenoj parabolama y = 3x2 i y = 2 + x2 . Date parabole se seku u tackama
(1, 3) i (1, 3) (slika 7.7, levo), pa je oblast integraljenja u ovom primeru
A = {(x, y) | 1 x 1, 3x2 y 2 + x2 }
i iz (23) sledi
ZZ
2+x2
(2x 3y) dxdy =

A
=
1
3x2
2+x2
2xy 3 y 2
dx
(2x 3y)dy dx =
2
1
2
!
3x
3 4
56
3
24
2 2
16 = .
2x(2 + x ) 6x (2 + x ) + 9x dx =
2
2
5
5
2
69
y
y
2
y=2+x
h 2 (y) = 3-y 2
h 1 (y) = y 2 +1
-1
A
y=3x2
-1
Slika 7.7. Oblasti iz primera 7.3 i 7.4.

Primer 7.4 Odredicemo dvostruki integral funkcije f (x, y) = 2x + 3y 2 na oblasti
datoj sa
A = {(x, y) | 1 y 1, y 2 + 1 x 3 y 2 }
(slika 7.7, desno). Sada, na osnovu (25), imamo
!
ZZ
Z 1 Z 3y2
(2x + 3y 2 )dx dy
(2x + 3y 2 ) dxdy =
A
y 2 +1
Z
3y2
2
2
(x + 3xy )
dy =
y 2 +1
184
.
6y 4 2y 2 + 8 dy =
15
Napomena 7.3 Primetiom da nam za nenegativnu funkciju f dvostruki integral

nad nekom oblasti A daje zapreminu cilindricnog tela ogranicenog sa povrsi z =
f (x, y) i oblasti A. Specijalno, povrsinu neke oblasti A mozemo izracunati kao
ZZ
P (A) =
dxdy.
A
7.2.1
Osnovne osobine dvostrukog integrala
Neka je A oblast u R2 i neka su f, g : A R integrabilne funkcije. Tada vazi

sledece.
Funkcija kf, gde je k R, je integrabilna nad A i
ZZ
ZZ
kf (x, y) dxdy = k
f (x, y) dxdy.
A
Funkcija f + g je integrabilna nad oblasti A i

ZZ
ZZ
ZZ
(f (x, y) + g(x, y)) dxdy =
f (x, y) dxdy +
g(x, y) dxdy.
A
70
ZZ
Ako je f nenegativna na A, tada je
f (x, y) dxdy 0.
A
Ako je f (x, y) g(x, y) za svako (x, y) A, tada vazi

ZZ
ZZ
f (x, y) dxdy
g(x, y) dxdy.
A
ZZ
Z Z
|f (x, y)| dxdy.

f (x, y) dxdy
Funkcija |f | je integrabilna nad A i
A
Ako je funkcija f integrabilna nad [a, b] [c, d], a 6= b i c 6= d, tada vazi

ZZ
ZZ
f (x, y) dxdy =
f (x, y) dxdy.
[a,b][c,d]
[b,a][c,d]
Za dvostruki integral ogranicene funkcije nad krivom mozemo pokazati da je

jednak nuli (uociti analogiju sa odredenim integralom nad tackom), tj.
ZZ
f (x, y) dxdy = 0,
C
gde je C kriva koja lezi u domenu funkcije f.

Jos jedna vazna osobina dvostrukog integrala je data narednom teoremom.
Teorema 7.2 Neka je A unija dve ogranicene oblasti A1 i A2 iz R2 . Ako A1 i A2
kao zajednicke tacke imaju samo konacan broj krivih i ako je f ogranicena funkcija
nad A, neprekidna svuda osim mozda nad konacnim brojem krivih, tada vazi
ZZ
ZZ
ZZ
f (x, y) dxdy =
f (x, y) dxdy +
f (x, y) dxdy.
A
A1
A2
Primer 7.5 Posmatrajmo dvostruki integral funkcije f (x, y) = x2 + y 2 nad oblasti

A koja je ogranicena krivama y = x2 + 2x, y = 0 i y = 2 x (slika 7.8). Oblast
A mozemo zapisati kao uniju dve oblasi A1 i A2 koje su date sa
A1 = (x, y) | 0 x 1, 0 y x2 + 2x
i
A2 = {(x, y) | 1 x 2, 0 y 2 x} ,
pa iz teoreme 7.2 sledi
ZZ
ZZ
ZZ
2
2
2
2
(x + y ) dxdy =
(x + y ) dxdy +
(x2 + y 2 ) dxdy.
A
A1
A2
Obe oblasti su tipa (22), pa se dalje izracunavanje radi po formuli (23).
71
z
z=x 2 +y
y=2-x
(1,1)
y
1
A1
A2
2
y=-x 2+2x
y=-x 2+2x
y=2-x
y
2
x
Slika 7.8. Oblast integraljenja i podintegralna funkcija iz primera 7.5.
7.3
Polarni koordinatni sistem
Primetimo da je polozaj tacke iz xy-ravni u potpunosti odredene rastojanjem

r posmatrane tacke do koordinatnog pocetka i uglom datim na slici 7.9. Polarni
koordinatni sistem je sistem u kome kao koordinate, umesto klasicne x i y koordinate,
figurisu rastojanje r i ugao .
Veza izmedju pravouglog i polarnog koordinatnog sistema je data sa
x = r cos
y = r sin ,
(videti sliku 7.9). Rastojanje r je uvek nenegativno (r =
p
x2 + y 2 ), dok [0, 2].
(r, O) ili (x,y)
y=r sin O
O
x
x=r cos O
Slika 7.9. Polarni koordinatni sistem.
Kao sto cemo videti kroz primere, prelazak sa xy-koordinata u polarni koordinatni sistem u mnogome olaksava izracunavanje dvostrukog integlrala. Na primer,
ako je oblast integraljenja u xy-ravni deo prstena, prelaskom u polarni koordinatni
sistem dobijamo dvostruki integral nad pravougaonikom (videti sliku 7.10).
72
O
y
A*
d
c
r
a
Slika 7.10. Oblast A u xy-ravni i odgovarajuca oblast A u r-ravni.

Neka je funkcije f neprekidna nad oblasti A iz R2 koja je u polarnim koordinatama data sa
A = {(r, ) | , h1 () r h2 ()} ,
tada za dvostruki integral funkcije f nad A vazi
ZZ
h2 ()
f (x, y) dxdy =
f (r cos , r sin ) r drd.
(26)
h1 ()
2
x2 + y2 =2y
r = 2 sin O
A
A*
Slika 7.11. Oblast A u xy-ravni i oblast A u r-ravni iz primera 7.6

p
Primer 7.6 Izracunacemo dvostruki integral funkcije f (x, y) = x2 + y 2 nad oblasti
ogranicenoj kruznicom x2 + y 2 = 2y. Oblast A je data slikom 7.11, levo. Kada
73
predemo na polarne koordinate, za tacke iz oblast A vazi [0, ]. Koordinatu r

dobijamo uvodenjem smene x = r cos i y = r sin , tj. iz
(r cos )2 + (r sin )2 = 2r sin .
Kako iz prethodnog sledi r2 = 2r sin , odnosno, r (r 2 sin ) = 0 dobijamo r
[0, 2 sin ]. Odgovarajuca oblast A u r-ravni je data slikom 7.11, desno, te iz (26)
sledi
ZZ p
Z Z 2 sin q
2
2
x + y dxdy =
(r cos )2 + (r sin )2 r drd
A
2 sin
r drd =
0
7.4
8
32
3
sin d = .
3
9
1. Izracunati sledece dvostruke integrale.

ZZ

a)
3xy dxdy ako je A = (x, y) | 0 x 1, x2 y x ;
Z ZA
b)
e2xy dxdy ako je A = (x, y) | 1 y 5, y x y 3 ;
A
ZZ
3
c)
x 5y dxdy ako je A oblast ogravicena sa x = y 2 i x = 2 3y 2 ;
A
ZZ
d)
(x + 1) dxdy ako je A oblast ogranicena kruznicom x2 + y 2 = 16;
A
ZZ
e)
(y 1) dxdy ako je A oblast ogranicena kruznicom x2 + y 2 = 9 i
A
pravama y = x i y = 0, za x, y > 0;
ZZ
f)
cos x2 + y 2 dxdy ako je A dato sa 2 x2 + y 2 25.
A
2. Izracunati povrsinu oblasti A ogranicene kruznicom r = 6 sin .

3. Promeniti redosled integracije u uzastopnom integralu:
!
Z 1 Z 3
Z 1 Z 1
a)
e2x+1 dx dy,
b)
x3 + 1 dx dy.
3y
74
Trostruki integral
8.1
Definicija trostrukog integrala
Definicija trostrukog integrala je analogna definiciji dvostrukog integrala opisanoj

u prethodnom poglavlju. Krecemo od trostrukog integrala nad papralelopipedom.
Posmatrajmo paralelopiped P u R3 dat sa
P = [a, b] [c, d] [u, v] = {(x, y, z) | a x b, c y d, u z v}.
Neka su intervali [a, b], [c, d] i [u, v] izdeljeni na sledeci nacin
a = x0 < x1 < . . . < xm = b,
c = y0 < y 1 < . . . < y n = d
i
u = z0 < z1 < . . . < zs = v,
pa je podela paralelopipeda P skup koji sadrzi mns podparalelopipeda oblika
z
z
(x *i, y*j , z*k)
v
P
P
u
d
a
x
Pijk
c
a
x
d
y
Slika 8.1. Podela paralelopipeda P = [a, b] [c, d] [u, v].

Pijk = [xi1 , xi ] [yj1 , yj ] [zk1 , zk ]
= {(x, y, z) | xi1 x xi , yj1 y yj , zk1 z zk },
tj.
P[a,b][c,d][u,v] = PP = {Pijk | 1 i m, 1 j n, 1 k s}
(slika 8.1). Skup P[a,b][c,d][u,v] je particija datog paralelopipeda.
Analogno slucaju dvostrukog integrala, ako je duzina i-tog intervala [xi1 , xi ]
oznacena sa xi , j-tog intervala [yj1 , yj ] sa yj i k-tog intervala [zk1 , zk ] sa zk ,
zapremina paralelopipeda Pijk je Pijk = xi yj zk .
Potrebno je definisati Rimanovu integralnu sumu za realnu funkciju tri promenljive.
75
Neka je f realna funkcija tri promenljive definisana nad P = [a, b] [c, d] [u, v]
i neka je PP podela paralelopipeda P. Ako je T skup tacaka (xi , yj , zk ) takavih da
(xi , yj , zk ) Pijk
(slika 8.1). Rimanova integralna suma funkcije f za podelu PP i izbor tacaka T je
definisana sa
R(f, PP , T ) =
m X
n X
s
X
f (xi , yj , zk )xi yj zk .
i=1 j=1 k=1
Neka je sa kPk oznacena duzina najduze dijagonale iz skupa dijagonala svih

podparalelopipeda Pijk PP . U ovom slucaju, ako kPk 0, podela PP postaje
sve finija, tj. imamo sve vise i vise podparalelopipeda pri cemu su njihove dijagonale
sve manje i manje.
Definicija 8.1 Trostruki integral funkcije f nad paralelopipedom P je
ZZZ
f (x, y, z) dxdydz = lim R(f, PP , T )
kPk0
(27)
ako granicna vrednost postoji nezavisno od podele PP i izbora tacaka T .

Ako granicna vrednost (27) postoji, za funkciju tri promenljive f kazemo da je
integrabilna nad paralelopipedom P.
U opstem slucaju, kada je A ogranicena oblast u R3 , tj. sadrzana u nekom
paralelopipedu [a, b] [c, d] [u, v], funkcija f : A R3 je integrabilna nad oblasti
A ako je funkcija fA : [a, b] [c, d] [u, v] R, definisana sa
f (x, y, z),
fA (x, y, z) =
0,
ako (x, y, z) A,
ako (x, y, z) ([a, b] [c, d] [u, v]) \A,
integrabilna nad paralelopipedom [a, b] [c, d] [u, v]. Tada vazi

ZZZ
ZZZ
f (x, y, z) dxdydz =
fA (x, y, z) dxdydz.
A
8.1.1
[a,b][c,d][u,v]
Izra
cunavanje trostrukog integrala
Trostruki integral nad paralelopipedom se svodi na tri uzastupna integrala, tj.

ako je f neprekidna funkcija definisana nad paralelopipedu P = [a, b] [c, d] [u, v],
tada
ZZZ
Z bZ dZ v
f (x, y, z) dzdydx.
(28)
P
76
Primer 8.1 Izracunacemo trostruki integral funkcije f (x, y, z) = xy 2 z nad paralelopipedom P = [1, 1] [2, 3] [0, 1]. Na osnovu (28), za dati trostruki integral
vazi

ZZZ
Z Z Z
1
xy 2 z dxdydz =
[1,1][2,3][0,1]
=
1
xy 2 z dz dy dx
Z 1
19x
xy 2
dy dx =
dx = 0.
2
1 6
Trostruki integral funkcije nad proizvoljnom oblasti A R3 se moze svesti na

dvostruki integral. Razlikujemo sledeca tri osnovna slucaja.
A = {(x, y, z) | (x, y) Oxy , 1 (x, y) z 2 (x, y)},
(29)
gde je Oxy oblast u xy-ravni, a 1 i 2 realne funkcije definisane nad Oxy .

Trostuki integral integrabilne funkcije f nad oblasti (29) je
!
ZZZ
Z Z Z
2 (x,y)
A
f (x, y, z) dz
Oxy
dxdy.
(30)
1 (x,y)

A = {(x, y, z) | (x, z) Oxz , 1 (x, z) y 2 (x, z)},
(31)
gde je Oxz oblast u xz-ravni, a 1 i 2 realne funkcije definisane nad Oxz .

!
ZZZ
Z Z Z
2 (x,z)
A
f (x, y, z) dy dxdz.
Oxz
(32)
1 (x,z)

A = {(x, y, z) | (y, z) Oyz , 1 (y, z) x 2 (y, z)},
(33)
gde je Oyz oblast u yz-ravni, a 1 i 2 realne funkcije definisane na Oyz .

!
ZZZ
Z Z Z
2 (y,z)
f (x, y, z) dx dydz.
A
Oyz
1 (y,z)
(34)
77
Primer 8.2 Izracunacemo trostruki integral funkcije f (x, y, z) = x2 + y 2p+ 1 nad

oblasti A R3 koja je ogranicena cilindrom x2 + y 2 = 1, konusom z = 1 + x2 + y 2
i xy-ravni (slika 8.2, levo). Kako je oblast integraljenja u ovom primeru je oblika
(29), tj.
p
A = {(x, y, z) | (x, y) Oxy , 0 z 1 + x2 + y 2 },
gde je Oxy projekcija cele oblasti na xy-ravan (slika 8.2, desno), iz (30) sledi
!
ZZZ
Z Z Z 1+x2 +y2
2
2
2
x + y + 1 dxdydz =
x + y + 1 dz dxdy
A
Oxy
ZZ
p
2
2
2
2
x + y + 1 1 + x + y dxdy.
=
Oxy
Dobijeni dvostruki integral resavamo uvodenjem polarnih koordinata x = r cos i y =

r sin . Primetimo da je oblast Oxy ogranicena centralnom kruznicom poluprecnika
1, pa je [0, 2] i r [0, 1], odnosno,
Z 2 Z 1
ZZ
p
2
2
2
(r + 1)(1 + r)r dr d
x + y + 1 1 + x2 + y 2 dxdy =
0
Oxy
1
Z 2
r
77
r
r
r
77
d =
+
+
+
.
d =
5
4
3
2
60 0
30
=
0
z
y
2
-1
-1
1
x
Slika 8.2. Oblast A iz primera 8.2 i projekcija na xy-ravan.
8.1.2
78
Osnovne osobine trostrukog integrala
Osnovne osobine trostrukog integrala su analogne osobinama dvostrukog integrala

navedenim u prethodnom poglavjlu. Sledi njihov kratak pregled.
Neka je A oblast u R3 i neka su f, g : A R integrabilne funkcije i neka je
x = (x, y, z) A. Tada vazi sledece.
Funkcija f, gde je R, je integrabilna nad A i
ZZZ
ZZZ
f (x) dxdydz =
f (x) dxdydz.
A
Funkcija f + g je integrabilna nad A i

ZZZ
ZZZ
ZZZ
(f (x) + g(x)) dxdydz =
f (x) dxdydz +
g(x) dxdydz.
A
ZZZ
Ako je f nenegativna nad A, tada je
f (x) dxdydz 0.
A
Ako je f (x) g(x) za svako x A, tada vazi

ZZZ
ZZZ
f (x) dxdydz
g(x) dxdydz.
A
Z Z Z
ZZZ
Funkcija |f | je integrabilna nad A i

f (x) dxdydz
|f (x)| dxdydz.
A
Ako je funkcija f integrabilna nad [a, b] [c, d] [u, v], a 6= b, c 6= d i u 6= v,

tada vazi
ZZZ
ZZZ
f (x) dxdydz =
f (x) dxdydz.
[a,b][c,d][u,v]
[b,a][c,d][v,u]
Trostruki integral ogranicene funkcije nad povrsi je jednak nuli.

Neka je A unija dve ogranicene oblasti A1 i A2 iz R3 , pri cemu A1 i A2 kao
zajednicke tacke imaju samo najvise konacan broj povrsi. Ako je f ogranicena
funkcija nad A, neprekidna svuda osim mozda na konacnom broju povrsi, tada
ZZZ
ZZZ
ZZZ
f (x) dxdydz =
f (x) dxdydz +
f (x) dxdydz.
A
A1
A2
Ako je A ogranicena oblast u R3 , tada se zapremina date oblasti moze odrediti

pomocu trostrukog integrala na sledeci nacin
ZZZ
V (A) =
dxdydz.
A
79
z
2
y
1
z = 2-x-2y
x+2
y
=2
1/2
x=
x+2y=2
x = 2y
2y
Slika 8.3. Oblast A iz primere 8.3 i projekcija na xy-ravan.

Primer 8.3 Odredicemo zapreminu oblasti ogranicene povrsima z = 2 x 2y,
x = 2y, x = 0 i z = 0 (slika 8.3, levo). Trazena zapremina se u ovom slucaju
moze svesti na sledece
ZZZ
Z Z Z 2x2y
V (A) =
dxdydz =
dz dxdy
A
Oxy
ZZ
1x/2
(2 x 2y) dxdy =
Oxy
x/2
1
(2 x 2y) dxdy = .
3
Projekcija posmatrane oblasti na xy-ravan je data slikom 8.3 (desno).
8.2
Cilindri
cni koordinatni sistem
Ako je polozaj tacke u prostoru R3 opisan cilindricnim koordinatama, to znaci

da nam je dato rastojanje tacke i njene projekcije na xy-ravan, rastojanje projekcije
i koordinatnog pocetka i ugao predstavljen slikom 8.4.
z
(x,y,z) = (r, O,z)
z
O
Slika 8.4. Tacka u cilindricnom koordinatnom sistemu.
80
Veza izmedu pravouglog i cilindricnog koordinatnog sistema ja dat sa

x = r cos ,
y = r sin
z = z.
Rastojanje r je uvek nenegativno, ugao uzima vrednosti iz intervala [0, 2], a z je

proizvoljna vrednost iz R.
A*
2
a
a
y
b
x
r
Slika 8.5. Oblast A u xyz-prostoru i oblast A u rz-prostoru.
Napomena 8.1 Kao i u slucaju polarnog koordinatnog sistema, prelazak na cilindricni koordinatni sistem moze transformisati oblast A iz pravouglog koordinatnog sistema u oblast A koja ima jednostavniji oblik (u odnosu na z, r i koordinate), te
je pogodnija za dalji rad (videti sliku 8.5).
Neka je funkcija f neprekidna nad oblasti A iz R3 i neka je A odgovarajuca
oblast data cilindricnim koordinatama. Tada, za trostruki integral funkcije f nad A
vazi
ZZZ
ZZZ
f (r cos , r sin , z) r drddz.
(35)
A
Primer 8.4 Izracunacemo zapreminu oblasti A ogranicenu paraboloidom z = 2 +

x2 + y 2 , i ravni z = 6 uz uslov y 0 (videti sliku 8.6). Ako predemo na cilindricne
koordinate, tj. za x = r cos , y = r sin i z = z, iz (35) sledi
ZZZ
ZZZ
V (A) =
dxdydz =
r dzdrd.
A
Primetimo da je z izmedu paraboloida i ravni z = 6 , tj. 2 + x2 + y 2 z

6, odnosno, po uvodenju cilindricnih koordinata, 2 + r2 z 6. Presek datog
paraboloida i ravni z = 6 je kruznica x2 + y 2 = 4 koja lezi u ravni z = 6, te je
projekcija na xy-ravan oblasti A oblast ogranicena kruznicom x2 + y 2 = 4 i x-osom
81
z
y
-2
2
2
x
Slika 8.6.
(slika 8.6, desno). Kako u ovom primeru oblast A u rz-koordinatama ima sledeci
oblik
A = (r, , z) | 0 , 0 r 2, 2 + r2 z 6 ,
(videti sliku 8.6) za trazenu zapreminu vazi
ZZZ
Z Z Z 6
ZZ
V (A) =
r dzdrd =
r dz drd =
A
(4r r )dr d =
=
0
8.3
2+r2
Oxy
r 4 r2 drd
Oxy
r4
2r
4
2

Z
2
d = 4
0
d = 4.
0
Sferni koordinatni sistem
Slicno cilindricnom koordinatnom sistemu, u sfernom koordinatnom sistemu polozaj tacke u prostoru R3 odredujemo rastojanjem same tacke od koordinatnog
pocetka i uglovima i datim na slici 8.7.
Veza izmedu sfernog i pravouganog koordinatnog sistema je data na sledeci nacin
x = sin cos ,
y = sin sin
z = cos ,
(36)
pri cemu [0, ], [0, 2], a je pozitivna realna vrednost.

Ako je funkcije f neprekidna nad oblasti A iz R3 , tada za trostruki integral
funkcije f nad A vazi
ZZZ
ZZZ
f (x, y) dxdydz =
f ( sin cos , sin sin , cos ) 2 sin ddd,
A
gde je A oblast A data u sfernim koordinatama.
(37)
82
(x,y,z)
Slika 8.7. Tacka u sfernom koordinatnom sistemu.
2
2
Primer 8.5 Odredi
p cemo zapreminu oblasti ogranicene delom sfere y = z x z ,
2
2
konusom z = x + y i xz-ravni (slika 8.8). Uvodenjem sfernih koordinata (36),
jednacine sfere i konusa prelze u
= cos
sin = cos .
Iz = cos sledi [0, cos ]. Primetimo da je jedino resenje jednacine sin =
cos na intervalu [0, ] ugao = , te iz jednacine konusa sledi [0, /4]. Kao
4
sto vidimo sa slike, ugao pripada intervalu [0, ]. Dakle, data oblast se u sfernim
koordinatama moze zapisati kao
n
o
A = (, , ) | 0 , 0 , 0 cos ,
4
pa iz (37) sledi
ZZZ
ZZZ
V (A) =
2 sin ddd
dxdydz =
A
Z Z
/4
cos
=
0
8.4
2 sin d d d =
0
/4
0
!
cos3
sin
d d = .
3
16
Smena promenljivih u vi
sestrukom integralu
Sa problemom smene u visestrukom integralu smo se zapravo vec sreli. Uvodenje

polarnih koordinata u dvostrukom integralu, odnosno, cilindricnih i sfernih koordinata u trostrukiom integralu su samo specijalni slucajevi smene. Ovom prilikom
dajemo kratak pregled opsteg slucaja.
83
(0,0,0.5)
Slika 8.8. Oblast iz primera 8.5.

Posmatrajmo prvo problem smene u dvostrukom integralu. Primetimo da uvodenjem polarnih koordinata
x = r cos
y = r sin
transformisemo oblast A iz r-ravni u oblast A u xy-ravni (koordinate x i y su

izrazene preko koordinata r i ). U opstem slucaju transformaciju uv-ravni u xyravan mozemo zapisati kao
T (u, v) = (x, y),
gde je
x = g(u, v)
y = h(u, v).
Funkcije g i h su realne funkcije dve promenljive i pomocu njih koordinate u i v

transformisemo u koordinate x i y.
Uvodimo jos jedan bitan pojam.
Definicija 8.2 Jakobijan transformacije T
x x
(x, y) u v
JT =
=
(u, v) y y
u v
date sa x = g(u, v) i y = h(u, v) je
x y x y
.
=
u v v u
Pretpostavimo jos da funkcije g i h imaju neprekidne parcijalne izvode po u i v, da

je transformacija T takva da dve tacke nemaju istu sliku (injektivno preslikavanje) i
da je JT 6= 0.. Napomenimo da pod ovim uslovima postoji i inverzna transformacija
koja oblast iz xy-ravni vraca u uv-ravan (slika 8.9).
84
A*
T
T
A
-1
Slika 8.9. Transformacija oblasti A u oblast A.

Ako je T napred opisana transformacija koja slika oblast A iz uv-ravni u oblast
A u xy-ravni i ako je f neprekidna i ogranicena funkcija dve promenljive definisana
na A, tada za dvostruki integral funkcije f nad A vazi
ZZ
ZZ
f (x, y) dxdy =
f (g(u, v), h(u, v)) |JT | dudv.
(38)
A
Primer 8.6 Odredicemo dvostruki integral funkcije f (x, y) = e(xy)/(x+y) nad

oblasti A datom slikom 8.10. Da bi pojednostavili podintegralnu funkciju, uvodimo
smenu
u = x + y i v = x y.
Napred datoj smeni odgovara transformacija T (u, v) = (x, y) definisana sa
x=
1
(u + v)
2
y=
1
(u v)
2
(39)
(izrazili smo promenljive x i y preko promenljivih u i v). Kako je oblast A u xy-ravni

ogranicena sa
x + y = 1, x + y = 3, x = 0 i y = 0
(videti sliku 8.10), uvodenjem smene (39) dobijamo oblast A u uv-ravni ogranicenu
sa
u = 1, u = 3, v = u i v = u
(videti sliku 8.11).
Jakobijan transformacije T je
1
2 (u + v)
u
(x, y)
JT =
=
(u, v)
12 (u v)
(u + v)
v
1
2 (u v)
v
1
2

1 1

2 2

=
1
1

2
2
= 6= 0,
85
pa iz (38) sledi
ZZ
ZZ
(xy)/(x+y)
e
dxdx =
v/u
e
A
1
=
2
3
1
Z 3 Z u
1
1
v/u
dudv =
e dv du
2
2 1
u
1
u(e e1 ) du = (e e1 )
2
u du = 2(e e1 ).
v
y
v=
y=
x+
3
y=
x+
1
v=
Slika 8.10. Oblast A u xy-ravni.
-u
Slika 8.11. Oblast A u uv-ravni.
Uvodenje smene u trostrukom integralu je analogno prethodno opisanom slucaju

dvostrukog integrala. Neka je T (u, v, w) = (x, y, z) injektivna transformacija sa
nenegativnim Jakobijanom koja slika uvw-prostor u xyz-prostor data sa
x = g(u, v, w),
y = h(u, v, w)
z = k(u, v, w),
pri cemu funkcije g, h i k imaju neprekidne parcijalne izvode. Ako T slika oblast A
iz uwv-prostora u oblast A u xyz-prostor i ako je f neprekidna i ogranicena funkcija
tri promenljive definisana nad A, tada vazi
ZZZ
ZZZ
f (g(u, v, w), h(u, v, w), k(u, v, w)) |JT | dudvdw.
A
JT je Jakobijan transformacije T koji definisemo na
x x
u v
y y
(x, y, z)
=
JT =
(u, v, w) u v
z z
u v
(40)
sledeci nacin
y
.
w
8.5
86
1. Izracunati sledece trostruke integrale:

ZZZ
a)
zy dxdydz ako je
A
A = {(x, y, z) | 0 z 2, 0 y 2z, 0 x z + 2} .
ZZZ
b)
x dxdydz ako je A ograniceno sa x = 0, y = 0, z = 0 i 3x+2y +y 6.

ZZZ
x dxdydz ako je oblast A ogranicena sa x = 4y 2 + 4z 2 i x = 6.
c)
A
ZZZ
(x + 2y) dxdydz ako je A ograniceno sa y = x2 , x = z, x = y i z = 0.
d)
ZZZ
(2x2 + 2y 2 ) dxdydz ako je oblast A ogranicena cilindrom x2 + y 2 = 4
e)
A
i ravnima z = 1 i z = 7.
ZZZ p
f)
2x2 + 2y 2 + 2z 2 dxdydz ako je oblast A ogranicena paraboloidom
A
z = 9 y 2 x2 i xy-ravni.
2. Odrediti zapreminu ogranicenu povrsima z = x2 + y 2 i z = 36 3x2 3y 2 .
p
3. Odrediti zapreminu ogranicenu povrsima z = x2 + y 2 i z = 5.
ZZ
2
2
4. Uvodenjem smene x = u v i y = 2uv izracunati integral
y dxdy ako
A
je oblast A ogranicena x-osom i parabolama y 2 = 4 4x i y 2 = 4 + 4x.

ZZZ
5. Uvodenjem smene x = au, y = bv i z = cw izracunati integral
xy dxdydz
x2 y 2 z 2
ako je oblast A ogranicena elipsoidom 2 + 2 + 2 = 1.
a
b
c
87
Krivolinijski integral
Jos jedan vid uopstenja klasicnog odredenog integral je i krivolinjski integral.

Dok se u odredenom integralu integraljenje vrsi nad intervalom, u krivolinijskom
integralimo nad krivom u ravni ili prostoru. Razlikujemo krivolinijski integral realne
funkcije dve (ili tri) promenljive, tzv. krivolinijski integral I vrste, i krivolinijski
integral vektorskog polja, tj. krivolinijski integral II vrste.
9.1
Kriva u prostoru Rn
Mada smo se u prethodnim poglavljima vec sreli s parametrizovanom krivom

(napomena 4.5), ponovo navodimo neke osnovne pojmove.
Funkcija c : [, ] Rn definisana nad zatvorenim intervalu [, ], < , sa
c(t) = (x1 (t), x2 (t), . . . , xn (t)) ,
gde su xi : [, ] R, i = 1, . . . , n, realne funkcije jedne realne promenljive, je
parametarski zadata kriva u prostoru Rn . Za n = 2 funkcija c : [, ] R2 data sa
c(t) = (x(t), y(t))
je kriva u ravni, a za n = 3 funkcija c : [, ] R3 oblika
c(t) = (x(t), y(t), z(t))
je kriva u prostoru.
Kako je za svako t [, ] definisana jedna tacka krive iz Rn sa koordinatama
(x1 (t), x2 (t), . . . , xn (t)) , to za krivu c kazemo da lezi u otvorenom skupu A Rn
ako sve tacke posmatrane krive pripadaju skupu A.
Kriva c je diferencijabila ako su koordinatne funkcije xi , i = 1, . . . , n, diferencijabilne. Dodatno, ako su izvodi koordinatnih funkcija neprekidni, tj. postoji izvod
po koordinatama
c0 (t) = (x01 (t), x02 (t), . . . , x0n (t))
koji je neprekidan, za krivu c kazemo da je neprekidno diferencijabilna. Neprekidno
diferencijabilne krive cine tzv. klasu C 1 .
Za krivu iz klase C 1 kazemo da je glatka na intervalu [, ] ako je c(t) 6= 0
za svako t (, ). Ako je kriva c unija konacno mnogo glatkih krivih, c je po
delovim glatka kriva. U daljem tekstu, pod putanjom integracije podrazumevamo
po delovima glatku krivu.
Napomena 9.1 Ako je putanja c konacan skup glatkih krivih {c1 , c2 , . . . , cn }
podrazumevamo da je za svako i {1, 2, . . . , n}, krajnja tacka krive ci istovremeno
i pocetna tacka krive ci+1 (slika 9.1).
Ako je krajnja tacka poslednje krive je istovremeno i pocetna tacka prve krive, c
je zatvorena putanja(slika 9.2).
88
c2
c3
c2
c3
c1
c4
c4
c1
Slika 9.1. Putanja.
Slika 9.2. Zatvorena putanja.
Slede primeri parametrizacije nekih krivih u R2 i R3 .

Primer 9.1 Neka je data parabola y = x2 + 1, x [1, 2]. Datu parabolu parametarski zapisujemo kao
c(t) = (t, t2 + 1),
pri cemu t [1, 2], tj. parametrizovana je sa x(t) = t i y(t) = t2 + 1 za
t [1, 2].
U opstem slucaju, krivu u R2 datu sa y = (x), x [, ], parametarski
zapisujemo kao c(t) = (t, (t)) za t [, ], tj. parametrizujemo je sa x(t) = t i
y(t) = (t), dok t [, ].
x=t
y = t2+1
t [-1,2]
-r
-1
x = r cos t
y = r sin t
t [0, 2 ]
-r
Slika 9.1. Parabola iz primera 9.1.
Slika 9.2. Kruznica iz primera 9.2.
Primer 9.2 Posmatrajmo kruznicu sa centrom u koordinatnom pocetku i poluprecnikom r, tj. kruznicu x2 + y 2 = r2 . Ako je kretanje po kruznici suprotno kretanju
kazaljke na satu, parametrizacija date krive je
x(t) = r cos t
y(t) = r sin t
za
t [0, 2],
tj. c(t) = (r cos t, r sin t) , t [0, 2] (slika 9.2).

Ako parametrizujemo samo deo kruznice, npr. deo iznad x-ose, parametrizacija
x i y koordinate je ista kao u prethodnom slucaju, ali sada t [0, ].
89
(x a)2 (y b)2
+
= 1 parametrizujemo na
2
2
Generalno, elipsu u ravni datu sa

sledeci nacin
x(t) = a + cos t
y(t) = b + sin t,
gde t [0, 2].

Primer 9.3 Parametrizacija dela prave u prostoru od tacake p = (p1 , p2 , p3 ) do
tacke q = (q1 , q2 , q3 ) je data sa
c(t) = p + t(q p) = (p1 + t(q1 p1 ), p2 + t(q2 p2 ), p3 + t(q3 p3 ))
za t [0, 1], odnosno x(t) = p1 + t(q1 p1 ), y(t) = p2 + t(q2 p2 ) i z(t) =
p3 + t(q3 p3 ), dok t [0, 1].
z
y
1
2
x+z=1
c
1
2
-1
2
Slika 9.3. Kriva iz primera 9.4 i projekcija na xy-ravan.

Primer 9.4 Parametrizovati cemo krivu c dobijenu u preseku sfere x2 +y 2 +z 2 = 1
i ravni x + z = 1 (slika 9.3, levo). Iz jednacine ravni sledi z = 1 x, pa u preseku
sa sfermo dobijamo x2 + y 2 + (1 x)2 = 1, tj.
(x 1/2)2
y2
+
= 1,
1/4
1/2
odnosno, projekcija date krive na xy-ravan je elipsa (slika 9.3, desno). Dobijena
elipsa je parametrizovana sa
1
1 1
x(t) = + cos t i y(t) = sin t za t [0, 2],
2 2
2
1 1
a kako je z = 1 x dobijamo i z(t) = cos t za t [0, 2]. Iz prethodnog sledi
2 2
da je polazna kriva c data sa
1 1
1
1 1
c(t) =
+ cos t, sin t, cos t ,
2 2
2 2
2
pri cemu t [0, 2].
9.2
90
Krivolinijski integral I vrste
Definisimo prvo krivolinijski integral realne funkcije dve promenljive. U ovom

slucaju integraljenje se vrsi nad krivom u ravni.
Neka je c : [, ] R2 parametarski zadata glatka kriva u xy-ravni. Neka je sa
Pc oznacena podela krive c, tj skup tacaka pi , i = 0, 1, . . . , n, koje leze na krivoj c
s tim sto je p0 pocetan tacka krive, a pn krajnja tacka krive (slika 9.4). Podela Pc
deli krivu c na n delova i neka je sa si , i = 1, . . . , n, oznacena duzina i-tog dela
krive c. Neka je pi = (xi , yi ) proizvoljna tacka koja lezi na i-tom delu krive c.
Ako je f realna funkcija dve promenljive definisana na skupu koji sadrzi krivu
c, krivolinijski integral funkcije f nad krivom c definisemo na sledeci nacin.
Definicija 9.1 Krivolinijski integral funkcije f duz krive c je
Z
f (x, y) ds = lim
kPc k0
n
X
f (pi )si
i=1
ako granicna vrednost postoji nezavisno od podele Pc i izbora tacaka pi .

Sa kPc k je oznacena duzina najduzeg dela krive c. Kada kPc k 0, podela Pc
postaje sve finija, tj. kriva c je izdeljena na sve vise delova koji su sve manji.
pi*
p2
y*i
pn
f( c)
pn-1
pi-1
p1
pi
p0
y
x *i
c
x
Slika 9.4. Podela krive c.
Slika 9.5. Cilindricna povrs S.
Ako je f nenegativna realna funkcija dve promenljive, vrednost krivolinijskog

integrala funkcije f duz krive c(t) = (x(t), y(t)), t [, ] odgovara povrsini
cilindricne povrsi S koja se nalazi izmedu xy-ravni i povrsi z = f (x, y), a direktrisa
joj je bas kriva c (slika 9.5).
Moze se pokazati da krivolinijski integral realne funkcije dve promenljive f duz
krive c parametarski date kao c(t) = (x(t), y(t)) , kada t [, ], izracunavamo
na sledeci nacin
Z
Z
p
(41)
f (x, y) ds =
f (x(t), y(t)) (x0 (t))2 + (y 0 (t))2 dt,
c
91
p
gde je ds = (x0 (t))2 + (y 0 (t))2 dt element duzine luka krive, a integral sa desne
strane Rimanov odredeni integral.
3x
nad
4y 3
krivom c iz primera 9.1. Kako je u ovom slucaju kriva c parametrizovana sa x(t) =
t i y(t) = t2 + 1 za t [1, 2], iz (41) sledi
Z
Z 2
Z 2
2
9
2
f (x, y) ds =
f t, t + 1 1 + 4t dt =
3t dt = .
2
c
1
1
Primer 9.5 Izracunacemo krivolinijski integral funkcije f (x, y) =
Krivolinijski integral realne funkcije tri promenljive nad nekom glatkom krivom
u prostoru se definise potpuno analogno, te se moze pokazati i sledece
Z
Z
p
f (x, y, z) ds =
f (x(t), y(t), z(t)) (x0 (t))2 + (y 0 (t))2 + (z 0 (t))2 dt,
c
gde je c kriva data sa c(t) = (x(t), y(t), z(t)), t [, ].

Neophodno je naglasiti da ako je c po delovim glatka kriva, tj. ako se sastoji
iz konacno mnogo glatkih krivih c1 , c2 , . . . , cn , tada za krivolinijski integral realne
funkcije f dve (ili tri) promenljive nad krivom c vazi
Z
Z
Z
Z
f ds =
f ds +
f ds + . . . +
f ds.
c
9.3
c1
c2
cn
Krivolinijski integral II vrste
Kao sto je vec receno, pod krivolinijskim integralom II vrste podrazumevamo

krivolinijski integral vekroskog polja.
Neka je F diferencijabilno vektorsko polje definisano na skupu A i neka je c
parametarski zadata glatka kriva
koja lezi na A. Krivolinijski integral vektorskog
Z
polja F duz krive c, u oznaci F, se definise na sledeci nacin
c
F=
c
F(c(t)) c0 (t) dt,
(42)
gde je F(c(t)) c0 (t) skalarni proizvod, a integral sa desne strane Rimanov odredeni
integral.
Z
Treba naglasiti da sam krivolinijski integral F ne zavisi od izbora parametrizacije
krive c.
Primer 9.6 Izracunacemo krivolinijski integral vektorskog polja F = (2x, 3y, x + z)

nad krivom iz primer 9.4 pri cemu je kretanje po datoj krivoj suprotno smeru kretanja kazaljke na satu. Kriva c je u parametarskom obliku data sa
1
1 1
1 1
+ cos t, sin t, cos t ,
c(t) =
2 2
2 2
2
92
gde t [0, 2] (ovakav izbor parametra t podrzava kretanje suprotno smeru kretanja
kazaljke na satu). Kako je
3
F(c(t)) = (2x(t), 3y(t), x(t) + z(t)) = 1 + cos t, sin t, 1
2
1
1
1
0
i c (t) = sin t, cos t, sin t , skalarni proizvod F(c(t)) c0 (t) je sledeceg
2
2
2
oblika
3
1
1
1
0
F(c(t)) c (t) = 1 + cos t, sin t, 1 sin t, cos t, sin t = sin t cos t.
2
2
2
2
Z
F(x, y, z) =
Iz (42) sledi
c
sin t cos t dt = 0.
0
Kao i u slucaju krivolinijskog integrala I vrste, ako je c po delovim glatka kriva,

tj. ako se sastoji iz konacno mnogo glatkih krivih c1 , c2 , . . . , cn , tada za krivolinijski
integral vektorskog polja F nad c vazi
Z
Z
Z
Z
F=
F+
F + ... +
F.
c
c1
c2
cn
Treba naglasiti da je smer kretanje duz putanje integraljenja od velikog znacaja.

Ako je c kriva definisana nad intevalom [, ], tada pocetna tacka ove krive je c(), a
krajnja c(). Suprotna kriva za krivu c, u oznaci c , je kriva koja se poklapa sa c ali
s polaznom tackom c() i krajnjom c(). Neka je F diferencijabilno vektorsko polje
i neka je c kriva koja lezi u domenu vektorskog polja i definisana je nad intervalom
[, ]. Tada vazi
Z
Z
F=
c
F.
c
Veza izmedu krive c i njoj suprotne krive c je izrazena sa c (t) = c( + t)

dok t [, ].
Napomena 9.2 Veza krivolinijskog integrala I vrste funkcije realne dve promenljive
sa krivolinijskim integralom vektorskog polja F = (f, g) je
Z
Z
F = (f (x, y) cos + g(x, y) cos ) ds,
c
gde su i uglovi koje tangenta putanje c orijentisana u smeru rasta parametra

t zaklapa sa pozitivnim smerovima koordinatnih osa.
Ako posmatramo integrale u prostoru R3 , veza je potpuno analogna.
93
Napomena 9.3 Krivolinijski integral vekrorskog polja se naziva jos i krivolinijski

integral po koordinatama i zapisuje kao
Z
Z
F = f dx + g dy,
c
ako je F = (f, g) vektorsko polje u R2 i c putanja u ravni. U slucaju vektorskog

polja F = (f, g, h) i putanje u prostoru, zapis je sledeci
Z
Z
F = f dx + g dy + h dz.
c
Napomena 9.4 Primetimo da silu koja deluje u ravni ili prostoru mozemo zapisati
kao vektorsko polje u R2 ili R3 . Rad sile F duz krive c izrazavamo kao krivolinijski
integral vektorskog polja F nad krivom c, tj.
Z
W = F.
c
9.3.1
Krivolinijski integral potencijalnog vektorskog polja
Pretpostavimo da je F potencijalno vektorsko polje dato funkcijom potencijala

, tj. F = . Naredna teorema nam daje poseban metod za izracunavalje
krivolinijskog integrala potencijalnog vektorskog polja nad putanjom c.
Teorema 9.1 Neka je F potencijalno vektorsko polje na otvorenom skupu A Rn
dato funkcijom potencijala . Neka je c putanja koja lezi u A i spaja tacke p i q (od
tacke p do tacke q). Tada vazi
Z
F = (q) (p).
c
Iz navedenog sledi da integral potencijalnog vektorskog polja FZ ne zavisi od

q
izbora putanje koja spaja tacke p i q, te ga cesto oznacavamo samo sa
F. Takode,
p
iz prethodne teoreme sledi da je za svako potencijalno vektorsko polje F krivolinijski

integral duz bilo koje zatvorene
putanje jednak nuli, pa ako za F postoji zatvorena
Z
putanja c takva da je
polje.
F 6= 0, mozemo zakljuciti da F nije potencijalno vektorsko

c
Primer 9.7 Odrediti cemo rad sile zemljine teze potreban za pomeranje tela mase
m od tacke (2, 4, 5) do tacke (1, 1, 1). Sila zemljine teze je vektorsko polje dato sa
mM Gy
mM Gz
mM Gx
F(x, y, z) = p
3 , p
3 , p
3 ,
x2 + y 2 + z 2
x2 + y 2 + z 2
x2 + y 2 + z 2
94
gde je M masa Zemlje, m masa tela na koje deluje gravitacija i G gravitaciona

konstanta. Kako se rad vektorskog
polja (sile) duz putanje c izrazava kao krivolinijski
Z
integral, trazeni rad je W =
F, gde je c putanja koja spaja tacke (2, 4, 5) i (1, 1, 1).

c
Primetimo da je F potencijalno vektorsko polje, tj. da za

mM G
(x, y, z) = p
x2 + y 2 + z 2
vazi F = , pa iz teoreme 9.1 sledi
Z
Z (1,1,1)
1
1
W = F=
F = (1, 1, 1) (2, 4, 5) = mM G .
3 3 5
c
(2,4,5)
9.3.2
Nezavisnost od putanje integracije
Videli smo da krivolinijski integral potencijalnog vektorskog polja ne zavisi od

izbora putanje integracije, tj. da su bitne samo samo pocetna i krajnja tacka putanje.
Uslovi pod kojima vazi i obrnuto, dati su narednom teoremom.
Teorema 9.2 Neka je A oblast i ZF neprekidno vektorsko polje nad A. Ako za bilo
koje dve tacke p, q A integral
F ne zavisi od izbora putanje c koja povezuje
c
tacke p i q, tada je F potencijalno vektorsko polje.

Iz prethodne dve teoreme vidimo da je nezavisnost od izbora putanje integracije
u tesnoj vezi sa postojanjem funkcije potencijala za posmatrano vektorsko polje.
Potreban i dovoljan uslov za nezavisnost od putanje integracije dat je narednom
teoremom.
Teorema 9.3 Neka je F neprekidno vektorsko polje definisano nad oblasti A. Krivolinijski integrala vektorskog polja F ne zavisi od izbora putanje integracije u A ako i
samo ako za svaku zatvorenu putanju c koja lezi u oblast A vazi
Z
F = 0.
c
Dovoljan uslov za nezavisnost od putanje integracije, dat prethodnom teoremom,

zahteva ispitivanje krivolinijskog integrala duz svake zatvorene krive, sto u praksi
predstavlja problem. Naredna teorema daje prakticniji uslov koji se svodi na samo
jednu zatvorenu krivu.
Teorema 9.4 Neka je F vektorsko polje definisano na R2 \{(0, 0)} i dato koordif
g
natnim funkcijama f i g za koje vazi
=
. Neka je c(t) = (cos t, sin t) ,
y
x
t [0, 2], centralna kruznica poluprecnika 1 po kojoj je kretanje suprotno smeru
kretanja kazaljke na satu.
95
Z
1) Ako je
F = 0, F je potencijalno vektorsko polje, tj. krivolinijski integral ne

c
zavisi od izbora putanje integracije.

Z
2) Ako je
F = 2k, gde je k neka realna konstanta, tada postoji funkcija
c
y
x
2
: R R takva da je F = kG + i G(x, y) =
,
.
x2 + y 2 x 2 + y 2
9.4
Grinova teorema
U ovom poglavlju dajemo vezu izmedu dvostrukog integrala i krivolinijskog integrala II vrste.
Neka je F = (f, g) vektorsko polje definisano nad otvorenim skupom A R2 .
Pretpostavimo da koordinatne funkcije f i g imaju neprekidne parcijalne izvode.
Neka je c : [, ] R2 zatvorena putanja koja lezi u skupu A. Pod navedenim
uslovima moguce je dokazati narednu Grinovu teoremu.
Teorema 9.5 Neka je Ac R2 unutrasnjost zatvorene putanje c : [, ] R2
parametrizovane suprotno smeru kretanja kazaljke na satu (slika 9.6). Tada vazi
Z
ZZ
g f
F=
dxdy.
(43)
x y
c
Ac
y
2
A
c
Ac
Ac
U 1
c1
x
-2
Slika 9.6. Oblast Ac .
Slika 9.7. Putanja iz primera 9.8.
Primer 9.8 Pomovu Grinove formule (43) izracunacemo krivolinijski za F(x, y) =

(tg x + 3y, x arctg y) duz dela krucnice x2 + y 2 = 4 levo od y-ose, pocev od tacke
(0, 2) do tacke (0, 2) (slika 9.7). Ovako data kriva c nije zatvorena, te je moramo
zatvoriti. Najjednostavnije je da je zatvorimo segmentom x-ose od tacke (2, 0) do
tacke (0, 2). Neka je ovaj dodati segment obelezen sa c1 . Trazeni integral mozemo
izraziti kao
Z
Z
Z
F=
F
F.
(44)
c
cc1
c1
96
Kako je c c1 zatvorena kriva, iz (9.5) sledi
Z
ZZ
ZZ
ZZ
g f
F=
dxdy =
(1 3)dxdy = 2
dxdy.
x y
cc1
Acc1
Acc1
Acc1
Kako preostali dvostruki integral odgovara Zpovrsini oblasti Acc1 , tj. jednak je polovini
povrsine kruga poluprecnika 2, dobijamo
F = 4.
cc1
Segmet x-ose c1 mozemo parametrizovati sa x(t) = 0 i y(t) = t za t [2, 2],

pa je
Z
Z 2
Z 2
F=
(3t, arctgt) (0, 1) dt =
arctgt dt = 0.
c1
Iz (44) sledi da je konacno reasenje 4.
9.5
1. Izracunati krivolinijski integral vektorskog polja F(x, y) = (y, x) duz elipse

x2 /a2 + y 2 /b2 = 1 u smeru kretanja kazaljke na satu.
Z
2. Izracunati krivolinijski integral (x2 y 2 ) dy gde je c deo parabole y = x2
c
od tacke (1, 1) do tacke (3, 9).

Z
y2
x2
3. Izracunati
dx 2
dy, gde je c deo kruznice x2 + y 2 = 9 od
2
2
x + y2
c x +y
tacke (0, 3) do tacke (3, 0).
4. Izracunati rad sile date sa F(x, y) = (x2 y 3 , x3 y 2 ) ostvaren pri pomeranju tela
iz tacke (0, 0) u tacku (2, 1).
Z
5. Izracunati x dx + y dy + (x + y 1) dz duz pravolinijskog odsecka od tacke
c
(0, 0, 0) do tacke (1, 2, 3).

Z
6. Izracunati y 2 dx + z 2 dy + x2 dz, gde je c kriva orijentisana suprotno smeru
c
kretanja kazaljke na satu i dobijena u preseku sfere x2 + y 2 + z 2 = 1 i cilindra

x2 + y 2 = x za z 0.
Z
7. Izracunati
(z y)dx + (x z)dy + (y x)dz gde je c kriva orijentisana
c
suprotno smeru kretanja kazaljke na satu koja predstavlja presek cilindricne

povrsi x2 + (y 3)2 = 9 i ravni z = 5.
Z
8. Izracunati x2 y dx + y 2 z dy + z 2 x dz, gde je kriva c deo prave u (x, y)-ravni
c
od tacke (3, 0, 0) do tacke (0, 3, 0) i deo kruznice y 2 + z 2 = 9 u yz-ravni od

tacke (0, 3, 0) do tacke (0, 0, 3).
10 Povrsinski integral
10
97
Povr
sinski integral
U ovom poglavlju se bavimo problemom povrsinskog integral, tj. integrala

funkcije tri promenljive nad nekom povrsi u prostoru. Razlikujemo povrsinski integral realne funkcije tri promenljive, tzv. povrsinski integral I vrste, i povrsinski
integral vektorskog polja u R3 , tj. povrsinski integral II vrste. Kao sto cemo videti
nesto kasnije, povrsinski integrali su u tesnoj vezi sa napred navedenim tipovima
integrala. Treba jos naglasiti da povrsinski integral I vrste vezujemo za odredivanje
povrsine povrsi u R3 , dok povrsinski integral II vrste, izmedu ostalog, vezujemo za
fluks vektorskog polja.
10.1
Povr
sinski integral I vrste
Neka je S glatka povrs u R3 . Neka je povrs S izdeljena na konacan broj elementarnih povrsi Sij , i = 1, . . . , n, j = 1, . . . , m, i neka je sa PS oznacena podela
povrsi S, tj. skup svih elementarnih povrsi. Sa Sij , i = 1, . . . , n, j = 1, . . . , m,
je oznacene povrsina podpovrsi Sij i pij = (xij , yij , zij ) proizvoljno izabrana tacka
koja lezi na podpovrsi Sij .
Ako je f realna funkcija tri promenljive definisana nad povrsi S, povrsinski integral funkcije f nad povrsi S definisemo na sledeci nacin.
Definicija 10.1 Povrsinski integral funkcije f nad povrsi S je
ZZ
n X
m
X
f (x, y) dS = lim
f (pij )Sij
S
kPS k0
i=1 j=1
ako granicna vrednost postoji nezavisno od podele PS i izbora tacaka pij .

Sa kPS k je oznacena povrsina najvece podpovrsi Sij . Pod kPS k 0, podrazumevamo da podela PS postaje sve finija, odnosno, da je S izdeljeno na sve veci broj
podpovrsi koje su sve manje i manje.
Primetiom da ako je podintegralna funkcija oblika f (x, y, z) = 1 za svaku tacku
neke povrsi S, povrsinski integral takve funkcije nad povrsi S je jednak povrsini
povrsi S.
10.1.1
Izra
cunavanje povr
sinskog integrala I vrste
Ako je podintegralna funkcija f jos i neprekudna nad povrsi S, povrsinski integral

mozemo svesti na dvostruki integral. Razlikujemo sledeca dva slucaja.
1) Neka je povrs S data u eksplicitnom obliku kao z = g(x, y), pri cemu funkcija g
ima neprekidne parcijalne izvode. Neka je Sxy projekcija povrsi S na xy-ravan.
Tada
s
2 2
ZZ
ZZ
g
g
+
dxdy. (45)
f (x, y, z) dS =
f (x, y, g(x, y)) 1 +
x
y
S
Sxy
98
2) Neka je povrs S data parametarski sa

x = x(t, u),
y = y(t, u)
z = z(t, u)
za
(t, u) D,
pri cemu je D oblast u R2 . Neka koordinatne funkcije imaju neprekidne parcijalne izvode. Tada
ZZ
ZZ
(46)
f (x, y, z) dS =
f (x(t, u), y(t, u), z(t, u)) ab c2 dtdu,
S
gde je a =
x
t
y
t
c=
z
t
, b=
x
u
y
u
z
u
2
i
x x y y z z
+
+
.
t u t u t u
Napomena 10.1 Ako je povrs S eksplicitno data kao y = h1 (x, z) ili x = h2 (y, z),
postupak izracunavanja je analogan napred opisanom. Tada vazi
s
2
2
ZZ
ZZ
h1
h1
f (x, y, z) dS =
f (x, h1 (x, z), z) 1 +
+
dxdz
x
z
S
Sxz
gde je Sxz projekcija povrsi S na xz-ravan, odnosno,
s
2
2
ZZ
ZZ
h2
h2
f (x, y, z) dS =
f (h2 (y, z), y, z) 1 +
+
dydz
y
z
S
Syz
gde je Syz projekcija povrsi S na yz-ravan.
Naglasimo da ako je S po delovima glatka povrs, odnosno moze sa predsatviti
kao unija konacno mnogo glatkih povrsi S1 , . . . , Sn , tada vazi
ZZ
ZZ
ZZ
f (x, y, z) dS =
f (x, y, z) dS1 + . . . +
f (x, y, z) dSn .
(47)
S
S1
Sn
ZZ
(x2 + y 2 )dS nad centralnom sfe-
Primer 10.1 Izracunacemo povrsinski integral

S
rom x2 + y 2 + z 2 = 9 primenom formule (45).

Kako povrs S nije data u eksplicitnom obliku, ne mozemo direktno primeniti
formulu (45). Primetimo da S mozemopje predstaviti kao uniju dve eksplicitno
zadate
p
2
2
2
povrsi S1 i S2 gde je S1 dato sa z = 9 x y , a S2 sa z = 9 x y 2 ,
tj. S1 je gornja polovina sfere S, a S2 donja polovina sfere (slika 10.1, levo). Na
osnovu (47), trazeni integral dobijamo kao zbir integrala nad S1 i nad S2 .
99
z
S1
S xy
-3
3
-3
-3
3
3
x
-3
S2
-3
Slika 10.1. Povrs S iz primera 10.1 i projekcija na xy-ravan.

p
Kako je povrs S1 data sa z = g1 (x, y) gde je g1 (x, y) = 9 x2 y 2 i kako
je projekcija povrsi S1 na xy-ravan oblast ogranicena kruznicom x2 + y 2 = 9 (slika
10.1, desno), iz (45) sledi
s
ZZ
ZZ
(x)2
(y)2
(x2 + y 2 )dS1 =
(x2 + y 2 ) 1 +
+
dxdy
9 x2 y 2 9 x2 y 2
S1
Sxy
ZZ
=
Sxy
3(x2 + y 2 )
p
dxdy.
9 x2 y 2
Preostali dvostruki integral resavamo uvodenjem polarnih koordinata x = r cos i

y = r sin za r [0, 3] i [0, 2] (videti sliku 10.1, desno)
ZZ
Z 2 Z 3
Z 2
3(x2 + y 2 )
3r2
p
dxdy =
r dr d = 54
d = 108.
9 r2
9 x2 y 2
Sxy
0
0
0
p
Povrs S2 je data sa z = g2 (x, y) gde je g2 (x, y) = 9 x2 y 2 . Projekcija
xy-ravan je ista oblast kao u slucaju povrsi S1 , tj. oblast ogranicena kruznicom
x2 + y 2 = 9. Iz (45) sledi
s
ZZ
ZZ
y2
x2
+
dxdy
(x2 + y 2 )dS2 =
(x2 + y 2 ) 1 +
9 x2 y 2 9 x2 y 2
S2
Sxy
ZZ
=
Sxy
3(x2 + y 2 )
p
dxdy.
9 x2 y 2
Dobili smo isti dvostruki integral kao u prethodnom slucaju, te je

ZZ
108. Konacno resenje je
(x2 + y 2 )dS = 216.
S
ZZ
(x2 +y 2 )dS2 =
S2
100
ZZ
(x2 + y 2 )dS nad centralnom sfe-
Primer 10.2 Izracunacemo povrsinski integral

S
rom x2 + y 2 + z 2 = 9 primenom formule (46).

U opstem slucaju, centralnu sferu poluprecnika R parametrizujemo sa
x(, ) = R sin cos ,
y(, ) = R sin sin
z(, ) = R cos ,
pri cemu [0, ] i [0, 2]. Kako je u nasem primeru sfera parametrizovana
sa
x(, ) = 3 sin cos , y(, ) = 3 sin sin i z(, ) = 3 cos ,
za [0, ] i [0, 2] imamo
a = (3 cos cos )2 + (3 cos sin )2 + (3 sin )2 = 9,
b = (3 sin sin )2 + (3 sin cos )2 + 0 = 9 sin2
i
c = (3 cos cos ) (3 sin sin ) + (3 cos sin ) (3 sin cos ) + 0 = 0,
pa je
ZZ
ZZ
2
(x + y )dS =
S
[0,][0,2]
=
0
10.2
q
9 sin cos + 9 sin sin
81 sin2 dd
2
4
81 sin d d = 81
3
d = 216.
0
Povr
sinski integral II vrste
U ovom poglavlju sa oslanjamo na intuitivno razumevanje pojma orijentisane

povrsi.
spoljasnjost povrsi S
unutrasnjost povrsi S
Slika 10.2.
Pretpostavimo da je S orijentisana povrs u R3 . To znaci da intuitivno mozemo
odrediti sta je unutrasnjost, a sta spoljasnjost povrsi S (slika 10.2). Kako u nekoj
101
tacki povrsi imamao dve vektora normale istih pravaca ali suprotnih smerova, spram
toga koji vektor normale izaberemo mozemo zakljuciti da li je povrs orijentisana ka
spolja ili je orijentisana ka unutra (slika 10.3).
Slika 10.3. Povrs orijentisana ka spolja i povrs orijentisana ka unutra.

Napomena 10.2 Kod nekih povrsi ne mozemo odrediti sta je spoljasnjost, a sta
unutrasnjost, tj. ne mozemo odrediti orijentaciju. Jedna od takvih povrsi je i Mobijusova traka data slikom 10.4.
Slika 10.4. Mobijusova traka.

Ako je F neprekidno vekrotsko polje u R3 i S orijentisana povrs sa jedinicnim
vektorom normale n0 koji odrazava orijentisanost
povrsi S, povrsinski integral vekZZ
torskog polja F nad povrsi S, u oznaci
F dS, se definise na sledeci nacin

S
ZZ
ZZ
F dS =
S
F n0 dS.
(48)
Integral sa desne strane je povrsinski integral I vrste, a F n0 je skalarni proizvod

vektorskog polja i jedinicnog vektora normale.
102
Napomena 10.3 Fluks vektorskog polja F kroz orijentisanu povrs S odgovara upravo povrsinskom integralu vektorskog polja nad povrsi S.
Napomena 10.4 Povrsinski integral vektorskog polja F = (f, g, h) zapisujemo jos
i na sleci nacin
ZZ
ZZ
F dS =
f dydz + g dxdz + h dxdy.
S
Primer 10.3 Izracunacemo povrsinski integral vektorskog

polja F = (3y, z 3x, 2x)
p
2
2
nad povrsi S koja se satoji od dela konusa z = 2 x + y i dele povrsi z = 2 (slika
10.5). Povrs je orijentisana ka spolja.
Kako se posmatrana povrs sastoji iz dva dela, deo S1 koji lezi na povrsi z = 2 i
deo S2 koji pripada konusu, trazeni integral dobijamo na sledeci nacin
ZZ
ZZ
ZZ
F dS =
F dS +
F dS.
(49)
S
S1
S2
Posmatrajmo prvo povrs S1 . U ovom slucaju jedinicni vektor normale je ocigledan

i to je bas ort k, tj. n0 = (0, 0, 1), pa iz (48) sledi
ZZ
ZZ
ZZ
F dS =
(3y, z 3x, 2x) (0, 0, 1) dS1 =
2x dS1 .
S1
S1
S1
p
p
Presek ravni z = 2 i konusa z = 2 x2 + y 2 je kriva koja se dobija iz 2 = 2 x2 + y 2 ,
odnosno, x2 + y 2 = 1. Projekcija povrsi S1 na xy-ravan je oblast ogranicena dobijenom kruznicom. Primetimo jos da povrs S1 data eksplicitno kao z = g(x, y), gde
je g(x, y) = 2, te iz (45) sledi
s
2 2
ZZ
ZZ
ZZ
g
g
+
dxdy =
2x dxdy.
2x dS1 =
2x 1 +
x
y
S1
Sxy
Sxy
Prelaskom na polarne koordinate dobijamo
ZZ
Z 2 Z 1
Z
2 2
2
2x dxdy =
2r cos dr d =
cos d = 0,
3 0
Sxy
0
0
te je prvi sabirak u (49) jednak nuli.
p
Posmatrajmo sada povrs Sp
x2 + y 2 . Povrs S1 mozemo zapisati
2 datu sa z = 2
u implicitnom obliku kao zp
2 x2 + y 2 = 0, vektor normale dobijamo kao gradijent
funkcije F (x, y, z) = z 2 x2 + y 2 , tj.
!

F F F
2y
2x
n=
,
,
,p
,1 .
= p
x y z
x2 + y 2
x2 + y 2
103
S1
z
2
z=2
n2
S2
-1
-1
S xy
x
Slika 10.5. Orijentisana povrs S iz primera 10.3.

Primetimo da zapravo imamo dva vektora normale koja su suprotnog smera
!
2x
2y
2x
2y
n1 = + p
,p
,1
i n2 = p
,p
,1 ,
x2 + y 2
x2 + y 2
x2 + y 2
x2 + y 2
te se moramo opredeliti za onaj koji odrazava orijentaciju povrsi S2 . Kako je S2
orijentisana ka spolja, odgovarajuci vektor normale vuce ka dole, odnosno, ka
negativnom smeru z-ose (videti sliku 10.5). Iz navedenog zakljucujemo da vektor
mora imati negativnu trecu koordinatu, tj. da je u pitanju vektor n2 . Intenzitet
vektora n2 je
s
4x2
4y 2
|n2 | =
+
+
1
=
5,
x2 + y 2 x2 + y 2
pa je jedinicni vektor normale
!
2x
n2
2y
1
= p
no =
, p
,
.
|n2 |
5
5 x2 + y 2
5 x2 + y 2
Iz (48) sledi
ZZ
ZZ
ZZ
F dS =
(3y, z 3x, 2x) n0 dS2 =
S2
S2
S2
2yz
x2 + y 2
!
2x
dS2 .
Kako je projekcija povrsi S2 na xy-ravan takode

oblast ogranicena centralnom krup
2
2
2
znicom x + y = 1 i kao je z = h(x, y) = 2 x + y 2 iz (45) sledi
!
!
ZZ
ZZ p 2
4y x + y 2
1
2yz
p
p
2x dS2 =
2x dxdy.
5
x2 + y 2
x2 + y 2
S2
Sxy
104
Prelaskom na polarne koordinate dobijamo

ZZ
Z 2 Z
(4y 2x) dxdy = 2
Sxy
2
=
3
2r sin r cos dr d
(2 sin cos ) d = 0,
0
te je i drugi sabirak u (49)

Z Z jednak nuli.
Konacno resenje je
F dS = 0.
S
10.3
Teorema Gausa-Ostrogradskog
Teorema Gaus-Ostrogradskog nam daje vezu izmedu povrsinskog integrala vektorskog polja i trostrukog integrala.
Teorema 10.1 Neka je A oblast u R3 ogranicena glatkom povrsi S. Neka je povrs S
orijentisana ka spolja. Ako je F = (f, g, h) vektorsko polje definisano na otvorenom
skupu koji sadrzi oblast A i povrs S i ako koordinatne funkcije imaju neprekidne
parcijalne izvode, tada vazi
ZZ
ZZZ
f
g h
F dS =
+
+
dxdydz.
(50)
x y z
S
A
f
g h
+
+
divergencija vektorskog polja F = (f, g, h), prethodna
x y z
teorema se naziva jos i teorema o divergenciji.
Kako je
Primer 10.4 Pomocu teoreme o divergenciji izracunacemo povrsinski integral iz

primera 10.3. Kako vektorsko polje F(x, y, z) = (3y, z3x, 2x) i povrs S ispunjavaju
uslove teoreme 10.1, iz (50) sledi
ZZ
ZZZ
(3y) (z 3x) (2x)
+
+
dxdydz = 0.
F dS =
x
y
z
S
A
Napomena 10.5 Ako je povrs S orijentisana ka unutra, uz sve pretpostavke teoreme o divergenciji, za povrsinski integral vektorskog polja F = (f, g, h) vazi
ZZ
ZZZ
g h
f
+
+
F dS =
dxdydz.
x y z
S
A
10.4
105
Stoksova teorema
Jos jedna vazna veza izmedu integrala razlicitog tipa je data Stoksovom teoremo.
Ovog puta povezujemo povrsinski i krivolinijski integral vektorskog polja.
Teorema 10.2 Neka je S glatka orijentisana povrs u R3 ogranicena zatvorenom
krivom c. Neka je kriva c orijentisana tako da povrs S lezi levo od krive c (videti
sliku 10.6). Ako je F = (f, g, h) vektorsko polje definisano na otvorenom skupu
koji sadrzi povrs S i krivu c i ako koordinatne funkcije imaju neprekidne parcijalne
izvode, tada vazi
ZZ
Z
ZZ
h g f
h h f
dS =
rotF dS = F.
(51)
y z z
x x y
S
S
c
z
n
S
x
Slika 10.6. Povrs S ogranicena zatvorenom krivom c.
Primer 10.5 Pomocu Stoksove teoreme izracunacemo povrsinski integral
ZZ
rotF dS
S
ako je vektorsko polje dato sa F(x, y, z) = (yz, xz, xy), a povrs S deo sfere x2 + y 2 +
z 2 = 4 unutar cilindra x2 + y 2 = 1 i iznad xy-ravni. Povrs S je orijentisana ka
spolja.
Krivu c koja ogranicava povrs S dobijamo u preseku sfere i cilindra. Kako
iz
2
2
2
2
2
2
x + y+ z = 4 i x + y = 1 sledi z = 3, kriva c lezi na ravni z = 3 (ili
z = 3, ali zbog polazne pretpostavke da je c iznad xy-ravni, to odbacujemo). S
druge strane, projekcija krive na xy-ravan je kruznica x2 + y 2 = 1, te c mozemo
parametrizovati sa
za t [0, 2].
x(t) = cos t, y(t) = sin t i z(t) = 3,
106
Iz (51) i (42) sledi

ZZ
Z
Z
rotF dS = F =
S
3 sin t,
3 cos t, sin t cos t ( sin t, cos t, 0) dt
Z
= 3
cos t sin2 t dt = 3
cos 2t dt = 0
0
z
S
n
c
-2
-1
-1
-2
2
x
Slika 10.7. Povrs S ogranicena zatvorenom krivom c iz primera 10.5.
10.5
1. Izracunati povrsinski integral

x2 + y 2 z 1.
RR
(x2 + y 2 ) dS ako je S rub oblasti date sa
2. Izracunati povrsinski integral vektorskog polja F(x, y, z) = (xy, y 2 , y 2 ) ako je

S rub kocke date sa 1 x 1, 2 y 4 i 1 z 3.
RR
3. Izracunati
F dS ako je F(x, y, z) = (x, y, z) i S sfera x2 + y 2 + z 2 = 4
S
orijentisana ka unutra.
4. Izracunati krivolinijski integral vektorskog polja F = (z y, x + z, x y)
duz kruznice x2 + y 2 = 4 orijentisane suprotno kretanju kazaljke na satu.
5. Neka je S zatvorena povrs orijentisana ka spolja koja ogranicava telo dato sa
y x 2, y 2 x, x 1 i 0 z 1. Izracunati povrsinski integral
vektorskog polja F(x, y, z) = (1, y/x, z/x) na povrsi S.
6. Neka je S zatvorena povrs orijentisana ka spolja koja ogranicava telo dato sa
z 0, x2 + y 2 1, i z x2 + y 2 . Izracunati povrsinski integral vektorskog
polja F(x, y, z) = (xy, x2 y, y 2 z) na povrsi S.
11 ODJ, uvodni pojmovi
11
107
Obi
cne diferencijalne jedna
cine: uvodni
pojmovi
Jednacina koja sadrzi nepoznatu funkciju jedne ili vise promenljivih i njene izvode
(parcijalne izvode) naziva se diferencijalna jednacina. Ovakvi tipovi jednacina
neophodni su za opisivanje mnogih pojava u prirodi, tj. predstavljaju matematicke
modele prirodnih fenomena.
Ako je nepoznata funkcija funkcija jedne promenljive, diferencijalna jednacina se
naziva obicna diferencijala jednacina. U slucaju nepoznate funkcije vise promenljivih,
diferencijalna jednacina sadrzi percijalne izvode i naziva se parcijalna diferencijalna
jednacina.
Primer 11.1 Jednacina oblika
y 0 = y,
gde je y = f (x) funkcija jedne promenljive i realan parametar je primer obicne
diferencijalne jednacine. Mada deluje jednostavno, u pitanju je veoma znacajna
jednacina koja opisuje problem prirastaja u prirodi i naziva se zakon prirodnog
prirastaja.
Primer 11.2 Jednacina oblika
2
2u
2 u
= 0,
t2
x2
(52)
gde je u = u(x, t) i pozitivan realan parametar, je primer parcijalne diferencijalne

jednacine. U praksi, sa t je oznaceno vreme, a jednacinom (52) je predstavljeno
oscilovanje jednodimenzionalne zice. Jednacina (52) se naziva talasna jednacina.
Tema ovog poglavlja su obicne diferencijalne jednacine, te u daljem tekstu pod
diferencijalnom jednacinom podrazumevamo obicnu diferencijalnu jednacinu.
Opsti oblik diferencijalne jednacine je
G x, y(x), y 0 (x), . . . , y (n) (x) = 0,
(53)
gde je G funkcija n + 1 promenljive i x pripada nekom intervalu (a, b). Diferencijalnu

jednacinu cesto zapisujemo i u normalnom obliku, tj. kao
(54)
y (n) (x) = F x, y(x), y 0 (x), . . . , y (n1) ,
gde je F funkcija n promenljivih, a x (a, b). Kako u oba izraza (53) i (54) figurise
izvod n-tog reda, u pitanju je diferencijalna jednacina n-tog reda.
Resenje jednacine (53) (ili (54)) je bilo koja n puta diferencijabilna funkcija jedne
promenljive definisana nad (a, b) koja zadovoljava datu jednacinu. Vrlo cesto resenje
je dato u implicitnoj formi kao g(x, y) = 0. Podrazumeva se da je sa g(x, y) = 0
108
definisana, na nekom intervalu, bar jedna funkcija oblika y = f (x) koja jeste resenje
posmatrane diferencijalne jednacine.
Treba naglasiti da diferencijalna jednacina moze imati vise resenja. Na primer,
lako se moze proveriti da su resenja diferencijalne jednacine
y 000 y 0 = 0,
(55)
pored ostalih, i navedene funkcije

y = 5,
y = 2006,
y = ex ,
y = 6ex ,
y = ex , . . .
Dakle, ne govorimo o jednom resenju, vec o familiji resenja. U slucaju jednacine

(55) familija resenja, odnosno, opste resenje zapisujemo na sledeci nacin
y = C1 + C2 ex + C3 ex ,
gde su C1 , C2 i C3 realne konstante (za razlicit izbor konstanti, dobijamo razlicita
resenja).
U praksi obicno ne trazimo celu familju resenja, vec samo jedno koje odredujemo
pod nekim dodatnim uslovima. U zavisnosti od forme dodatnih uslova, razlikujemo
dva osnovna tipa problama.
1) Pocetni (Kosijev) problem. U ovom slucaju pored jednacine n-tog reda
y (n) (x) = F x, y(x), y 0 (x), . . . , y (n1)

imamo jos n uslova oblika
y(x0 ) = 0 ,
y 0 (x0 ) = 1 ,
, y 00 (x0 ) = 2 , . . . , y (n1) (x0 ) = n1 ,
gde je x0 tacka iz intervala nad kojim posmatramo datu jednacinu, a i ,

i {0, 1 . . . , n 1} proizvoljni dati realni brojevi.
2) Granicni problem. Ovaj slucaj obuhvata, posmatrano sa teorijskog aspekta,
komplikovanije probleme koji su dalekosezniji u primenama. Ako je u pitanju
granicni problem drugog reda, pored diferencijalne jednacine
y 00 = F (x, y 0 , y 00 )
dati su i dodatni uslovi oblika
y(a) =
y(b) = ,
gde su a i b granice posmatranog intervala, a i proizvoljni realni brojevi.
11.1
109
Diferencijalne jedna
cine prvog reda
U ovom poglavlju dajemo pregled osnovnih pojmova vezanih za diferencijane

jednacine prvog reda, tj. jednacine oblika
y 0 = F (x, y),
(56)
gde je F funkcija dve promenljive, a x (a, b).

Posmatrajmo uredene trojke oblika (x, y, y 0 ) koje zadovoljavaju jednacinu (56).
Ovakva uredena trojka svakoj tacki u xy-ravni dodeljuje trecu koordinatu koja odgovara nagibu bas one krive iz familije svih resenja jednacine (56) koja prolazi kroz
tacku (x, y). Uredena trojka (x, y, y 0 ) se naziva linijski element, a skup svih linijskih
elementa cini polje pravaca jednacine (56).
Za krivu u R2 koja u svakoj tacki (x, y) ima nagib y 0 kazemo da je saglasna sa
poljem pravaca, a skup svih takvih krivih cini opste resenje jednacine (56).
Ako je dat dodatni uslov y(x0 ) = y0 , tj. ako posmatramo pocetni problem
y 0 = F (x, y),
y(x0 ) = y0 ,
x (a, b),
gde je y0 realan broj, kao resenje dobijamo samo jednu krivu iz familije svih resenja
i to onu koja prolazi kroz tacku sa koordinatama (x0 , y0 ). Kriva, tj. resenje koje
zadovoljava dati pocetni problem sa naziva partikularno resenje.
partikularno resenje
(0,0)
Slika 11.1. Polje pravaca i saglasne krive.
Slika 11.2. Partikularno resenje.
Primer 11.3 Posmatrajmo diferencijalnu jednacinu oblika y 0 = 2x. Lako se moze

proveriti da je opste resenje date jednacine familija krivih y = x2 + C, C R. Na
slici 11.1 dato je polje pravaca i nekolino saglasnih krivih za polaznu jednacinu.
Ako je dat i uslov y(0) = 0, dobijamo pocetni problem, te nam je resenje samo
jedna kriva i to ona koja prolazi kroz tacku (0, 0). Uvrstavanjem koordinata tacke u
jednacinu opsteg resenja, dobijamo C = 0, tj. trazeno partikularno resenje je kriva
y = x2 (slika 11.2).
110
Postavlja se pitanje pod kojim uslovima pocetni problem ima resenje. Ovim
problem se bavi naredna teorema.
Teorema 11.1 (Peanova teorema o egzistenciji.) Neka je F funkcija dve promenljive koja je neprekidna nad oblasti
A = {(x, y) | |x x0 | a, |y y0 | b} .
Tada, pocetni problem
y 0 = F (x, y),
y(x0 ) = y0
ima bar jedno resenje definisano nad intervalom

[x0 min(a, b/M ), x0 + min(a, b/M )],
gde je M = sup |F (x, y)|.
A
Jos jedan vazan problem je jedinstvenost resenja.

Teorema 11.2 (Pikardova teorema o jedinstvenosti.) Neka je F funkcija dve
promenljive koja je neprekidna nad prevougaonikom [a, b] [c, d] i koja zadovoljava
Lipsicov uslov po y, tj. postoji pozitivan realan parametar takav da je
|F (x, y1 ) F (x, y2 )| |y1 y2 |
nad [a, b] [c, d]. Tada, postoji samo jedno resenje pocetnog problema
y 0 = F (x, y),
y(x0 ) = y0
i definisano je nad intervalom [u, v] gde je
y0
y0
y0
y0
u = max a, x0
, x0
, v = min b, x0 +
, x0 +
M
M
M
M
i M=
sup |F (x, y)|.

[a,b][c,d]
Primetimo da su prethodne teoreme lokalnog karaktera, odnosno, da daju egzistenciju i jedinstvenost u nekoj okolini pocetne tacke (x0 , y0 ). Da li ta oblast egzistencije i jedinstvenost mozi biti veca, tj. postavlja se pitanje produzenja resenja.
Pretpostavimo da su funkcije y1 i y2 dva resenaja jednacine y 0 = F (x, y) koja su
definisana nad intervalima Iy1 i Iy2 (vazi y10 = F (x, y1 ) za x Iy1 i y20 = F (x, y2 ) za
x Iy2 ). Ako je
Iy1 Iy2
y1 (x) = y2 (x) za svako x Iy1 ,
onda je resenje y2 produzenje resenja y1 . Resenje koje se ne moze produziti naziva se

zasiceno resenje, a interval nad kojim je definisano maksimalni razmak definisanosti.
111
Teorema 11.3 (Teorema o produ

zenju.) Neka je F funkcija dve promenljive
koja je neprekidna nad prevougaonikom [a, b] [c, d] i koja zadovoljava Lipsicov
uslov po y. Tada je zasiceno resenje yz (x) pocetnog problema
y 0 = F (x, y),
y(x0 ) = y0
definisano nad intervalom [az , bz ], gde je a az < bz b i tacke (az , yz (az )) i

(bz , yz (bz )) pripadaju rubu oblasti [a, b] [c, d].
11.1.1
Elementarne metode re
savanja
Sledi kratak pregled osnovnih tipova obicnih diferencijalnih jednacina i metoda

za njihovo resavanje.
I Jednacina sa razdvojenim promenljivim. U ovu grupu spadaju jednacine oblika
y 0 = f (x)g(y),
gde su f i g funkcije jedne promenljive. Metod resavanja je ilustrovan narednim
primerom.
Primer 11.4 Odredicemo opste resenje jednacine 3xy +y 0 = 0. Jednacina je napred
navedenog tipa jer se moze zapisati u obliku y 0 = 3xy, pa je f (x) = 3x, a
g(y) = y (jedna od mogucnosti). Iz pocetnog oblika jednacine sledi
y 0 = 3xy
Z
=
1
dy =
y
dy
= 3xy
dx
3x dx
1
dy = 3xdx
y
3
ln y + C = x2 ,
2
3 2
x = C, C R.
2
II Homogene diferencijalne jednacine. U ovu grupu spadaju jednacine oblika

x
0
y =f
,
y
te je opste resenje familija krivih ln y +
gde je f funkcija jedne promenljive. Uvodenjem nove nepoznate funkcije z(x)

y
smenom z = , jednacina se svodi na jednacinu sa razdvojenim promenljivim.
x
Primer 11.5 Posmatrajmo diferencijalnu jednacinu 3y 2 2xyy 0 + x2 = 0. Data
diferencijalna jednacina se deljenjem sa x2 transformise u
3
y
y2
2 y 0 + 1 = 0,
2
x
x
y
dobijamo y = xz,
x
0
0
te iz pravila za izvod proizvoda sledi y = z + xz . Uvodenje smene u polaznu
jednacinu nam daje novu jednacinu oblika z 2 + 1 = 2xzz 0 koja spada u jednacine sa
razdvojenim promenljivim.
te je napred navedenog tipa (f (t) = 3t2 2t + 1). Iz z =
112
III Jednacine koje se svode na homogene. Jednacine ove grupe su oblika
a1 x + b1 y + c1
0
y =f
,
a2 x + b2 y + c2
gde je f funkcija jedne promenljive.
Ako je c1 = c2 = 0, data jednacina postaje homogena

a
+
b
1
1
a1 x + b1 y
x = f y .
y0 = f
=f
1
y
a2 x + b2 y
x
a 2 + b2
x
Ako je c1 6= 0 ili c2 6= 0 i ako je a1 b2 a2 b1 6= 0 uvodimo nove promenljive
transformacijama
x = X + i y = Y + ,
pri cemu je X nova nezavisna promenljiva, a Y nova zavisna promenljiva. Primetimo
da je dx = dX i dy = dY, odnosno y 0 = Y 0 . Parametre i odredujemo resavanjem
sistema jednacina
a 1 + b1 + c1 = 0
a2 + b2 + c2 = 0
(iz pretpostavke a1 b2 a2 b1 6= 0 sledi da sistem ima jedinstveno resenje), pa se

polazna jednacina svodi na homogenu jednacinu
a 1 X + b1 Y
0
Y =f
.
a 2 X + b2 Y
Ako je c1 6= 0 ili c2 6= 0 i ako je a1 b2 a2 b1 = 0 uvodimo smenu z = a1 x + b1 y
kojom se polazna jednacina svodi na jednacinu sa razdvojenim promenljivim.
IV Linearna diferencijalna jednacina. Sada posmatramo jednacine oblika
y 0 + f (x)y = g(x),
gde su f i g funkcije jedne promenljive. Ovaj tip jednacine resavamo uvodenjem
smene y = uv pri cemu su u i v dve nove funkcije od x. Navedenom smenom data
jednacina se svodi na resavanje dve jednacine sa razdvojenim promenljivi.
1
y = 2x2 . Kako iz y = uv
x
1
sledi y 0 = u0 v +v 0 u, uvodenjem smene polazna jednacina prelazi u u0 v +uv 0 uv =
x
2x2 , tj. u
1
v u0 u + uv 0 = 2x2 .
x
Primer 11.6 Odredicemo opste resenje jednacine y 0
113
Prvo odredujemo jednu funkciju u za koju je

u0 =
u
x
du
u
=
dx
x
1
1
du = dx
u
x
1
u u
x
0
=0:
ln u = ln x
u = x.
Preostali deo jednacine je oblika uv 0 = 2x2 , tj xv 0 = 2x2 , te lako dobijamo

v = x2 + C. Trazeno opste resenje je y = uv = x(x2 + C).
V Bernulijeva diferencijalna jednacina. Jednacine ove grupe su oblika
y 0 + f (x)y = g(x)y n ,
gde su f i g funkcije jedne promenljive. Metod resavanja je analogan prethodno
opisanom metodu za resavanje linearnih diferencijalnih jednacina.
VI Jednacina totalnog diferencijala. U ovu grupu spadaju jednacina oblika
(x, y) dx + (x, y) dy = 0,
gde su i neprekidne funkcije dve promenljive sa neprekidnim parcijalnim izvodima,
definsane nad oblasti A R2 , za koje vazi
(x, y)
(x, y)
=
.
y
x
Tada je opste resenje dato sa
Z
Z
Z
(x, y) dx +
(x, y)
(x, y) dx dy = C,
y
C R.
VII Integracioni cinitelji. U ovom slucaju posmatramo napred opisane jednacine

ali uz pretpostavku
(x, y)
(x, y)
6=
.
y
x
Potrebno je odrediti integracioni cinitelj (x, y) takav da jednacina
(x, y)(x, y) dx + (x, y)(x, y) dy = 0
bude jednacina totalnog diferencijala. Ovom prilikom navodimo dva specijalna
slucaja.
1
(x, y) (x, y)
Ako izraz
zavisi samo od promenljive x, integra(x, y)
y
x
cioni cinitelj ima sledecu formu
Z

1
(x, y) (x, y)
(x, y) = (x) = exp

dx .
(x, y)
y
x
114
1
(x, y) (x, y)
Ako izraz
zavisi samo od promenljive y, integra(x, y)

y
x
cioni cinitelj ima sledecu formu

Z
(x, y) (x, y)
1
dx .
(x, y) = (y) = exp
(x, y)
y
x
VIII Uvodenje parametra. U nekim slucajevima datu diferencijalnu jednacinu
mozemo resiti uvodenjem parametra. Tom prilikom dobijamo resenje u parametarskom obliku. Neke od jednacina koje spadaju u ovu grupu su i jednacine oblika
x = f (y 0 ),
y = g(y 0 ),
y = (x, y 0 )
x = (y, y 0 ),
gde su f i g funkcije jedne promenljive, a i funkcije dve promenjive. Parametar

p uvodimo kao p = y 0 .
Primer 11.7 Resicemo jednacinu x = (y 0 )2 + 2 uvodenjem parametra p = y 0 .
Uvodenjem datog parametra, polazna jednacina prelazi u x = p2 + 2, te diferenciranjem dobijamo dx = 2p dp. Kako iz y 0 = p i dx = 2pdp sledi
Z
Z
dy
2
= p = dy = p dx = y = p dx = 2p2 dp = p3 + C,
dx
3
gde C R, resenje u parametarskom obliku je
x(p) = p2 + 2
Iz navedenog sledi p2 = x 2 i p3 =
y(p) =
2 3
p + C.
3
3
(y C), pa opste resenje zapisujemo i kao
2
(x 2)3 =
9
(y C)2 .
4
IX Jednacine prvog reda viseg stepena. Opsti oblik jednacina ovog tipa je
(y 0 )n + fn1 (x, y)(y 0 )n1 + . . . + f1 (x, y)y 0 + f0 (x, y) = 0,
(57)
gde su fi , i = 0, 1, . . . , n 1, funkcije dve promenljive. Ako (57) transformisemo u

(y 0 1 (x, y)) (y 0 2 (x, y)) . . . (y 0 n (x, y)) = 0,
te ako je j (x, y, C) = 0 resenje jednacine y 0 = j (x, y), j = 1, . . . , n, opste resenje
jednacine (57) je dato sa
1 (x, y, C)2 (x, y, C) . . . n (x, y, C) = 0.
11.2
115
Linearne diferencijalne jedna

cine vi
seg reda
Neka su f, g0 , g1 , . . . , gn1 funkcije jedne promenljive definisane nad istim domenom. Tada, jednacinu oblika
y (n) + gn1 (x)y (n1) + . . . + g1 (x)y 0 + g0 (x)y = f (x)
(58)
nazivamo linearna diferencijalna jednacina reda n. Funkcije gi , i = 1, . . . , n 1, se

nazivaju koeficijenti jednacine (58). Ako je f (x) 6= 0 na posmatranom domenu, u
pitanju je nehomogena linearna diferencijalna jednacina, dok se u slucaju f (x) = 0
diferencijalna jednacina naziva homogena.
Kao sto smo vec napomenuli, diferencijalna jednacina, u opstem slucaju, moze
imati vise resenja. Pretpostavimo da nam je data homogena linearna jednacina
oblika
y (n) + gn1 (x)y (n1) + . . . + g1 (x)y 0 + g0 (x)y = 0
(59)
i da su y1 , . . . , yn resenja posmatrane jednacine. Ako su resenja y1 , . . . , yn linearno nezavisna, tj. ne postoje konstante 1 , . . . , n takve da je bar jedna od njih
razlicita od nule i da je 1 y1 + . . . + n yn = 0, ona cine fundamentalni sistem
resenja. Upravo linearna kombinacija resenja iz fundamentalonog sistema obrazuje
opste resenje polazne jednacine. Drugim recima, ako su y1 , . . . , yn linearno nezavisna resenja jednacine (59), opste resenje je oblika
y = C1 y1 + C2 y2 + . . . + Cn yn ,
gde su Ci , i = 1, . . . , n, proizvoljne realne konstante. Potreban uslov za postojanje
opsteg resenja homogene linearne jednacine reada n je dat narednom teoremom.
Teorema 11.4 Ako su koeficijenti jednacine (59) neprekidne funkcije nad (a, b),
tada postoji n linearno nezavisnih resenje jednacine (59).
Takode, moze se pokazati da neprekidnost funkcija f, g0 , g1 , . . . , gn1 nad intervalom (a, b) garantuje i postojanje i jedinstvenost resenja pocetnog problema datog
sa
y (n) + gn1 (x)y (n1) + . . . + g1 (x)y 0 + g0 (x)y = f (x)
i
y(x0 ) = 0 ,
y 0 (x0 ) = 1 ,
y 00 (x0 ) = 2 , . . . , y (n1) (x0 ) = n1 ,
gde x0 (a, b) i i , i = 0, 1, . . . , n 1, su realni parametri. Resenje pripada klasi

C n (a, b), tj. ima neprekidne parcijalne izvode zakljucno sa redom n.
11.2.1
Metod varijacija konstanti
Ako posmatramo nehomogenu jednacinu oblika

y (n) + gn1 (x)y (n1) + . . . + g1 (x)y 0 + g0 (x)y = f (x),
(60)
116
opste resenje se sastoji iz dva dela. Prvi deo, u oznaci yh , je opste resenje homogenog
dela jednacine, tj. jednacine (59), a drugi deo, oznacen sa yp je partikularno resenje
jednacine (60). Dakle, opste resenje jednacine (60) zapisujemo kao
y = yh + yp .
Postavlja se pitanje kako odredit partikularno resenje yp , ako je fundamentalni sistem
resenja homogenog dela poznat. Jedan od metoda je i metod varijacije konstanti
koji navodimo.
Neophodno je prvo definisati determinantu Vronskog.
Definicija 11.1 Neka su y1 , . . . , yn resenja jednacine (59). Detereminanta oblika
y1 (t)
.
.
.
y
(t)
n
0
y10 (t)
...
yn (t)
W (y1 , . . . , yn ) =
..
..
.
.
(n1)
(n1)
y
(t)
(t) . . .
yn
1
se naziva determinanta Vronskog.
Treba naglasiti da resenja y1 , . . . , yn cine fundamentalni sistem ako i samo ako
je odgovarajuca determinanta Wronskog razlicita od nule.
Teorema 11.5 Neka je y1 , . . . , yn fundamentalni sistem resenja jednacine (59).
Partikularno resenje nehomogene jednacine (60) je dato sa
Z x
n
X
Wi (s)
yp (x) =
yi (x)
f (s) ds,
x0 W (s)
i=1
gde je x0 neka konstanta, W determinanta Vronskog, a Wi determinata dobijana od
W zamenom i-te kolone sa (0, 0, . . . , 0, 1)T .
Primer 11.8 Data je jednacina y 00 + 2y 0 + y = ex ln x i fundamentalni sistem
resenja homogenog dela y1 = ex i y2 = xex , tj. yh (x) = C1 ex + C2 xex .
Odredicemo opste resenje polazne jednacine. Kako je
e
xex
xex
2x
= xex
=
e
,
W
=
W =
1
x
x
x
1 (1 x)e
e
(1 x)e
i W2 = ex , imamo
Z x
Z x
W1 (s)
ses s
1 2
1
f (s) ds =
e
ds
=
x
ln
x
+
x + K1 ,
2s
2
4
x0 W (s)
x0 e

odnosno,
x
x0
117
W2 (s)
f (s) ds =
W (s)
x
x0
es s
e ds = x ln x x + K2 ,
e2s
gde su K1 i K2 konstante. Trazeno opste resenje je oblika
1 2
1
x
x
y(x) = yh (x)+yp (x) = D1 e +D2 xe + x ln x + x ex +(x ln x x) xex ,
2
4
gde su konstante D1 = C1 + K1 i D2 = C2 + K2 .
11.2.2
Linearne diferencijalne jedna

cine vi
seg reda sa konstantnim
koeficijentima
Posebnu klasu linearnih diferencijalnih jednacina reda n cine linerane diferencijalne jednacine reda n sa konstantnim koeficijentima, tj. jednacine oblika
y (n) + an1 y (n1) + . . . + a1 y 0 + a0 y = f (x),
(61)
pri cemu su ai , i = 1, . . . , n 1, realne konstante. Kod ovog tipa jednacina

neophodno je prvo pronaci opste resenje homogenog dela
y (n) + an1 y (n1) + . . . + a1 y 0 + a0 y = 0.
Postupak proizilazi iz pretpostavke da je resenje oblika y(x) = erx , gde je r realan
ili kompleksan broj.
Potrebno je formirati karakteristicnu jednacinu oblika
rn + an1 rn1 + . . . + a1 r + a0 = 0
i odrediti njena resenja, tj. karakteristicne korene. Svaki karakteristicni koren nam
daje jedno ili vise resenja iz fundamentalnog sistema i to na sledeci nacin.
1) Ako je r realan karakteristicni koren visestrukosti k, dobijamo k resenja iz
skupa fundamentalnih resenje, i to oblika
y1 (x) = erx ,
y2 (x) = xerx , . . . , yk (x) = xk1 erx .
2) Ako su r = p is konjugovani kompleksni karakteristicni koreni visestrukosti

l, dobijamo 2l resenja iz skupa fundamentalnih resenje, i to oblika
y1 (x) = epx cos sx,
yl+1 (x) = epx sin sx,
y2 (x) = xepx cos sx, . . . , yl (x) = xl1 epx cos sx,

yl+2 (x) = xepx sin sx, . . . , y2l (x) = xl1 epx sin sx.
Resenje homogenog dela dobijamo kao lineranu kombinaciju resenja iz fundamentalnog sistema.
Kako se opste resenje polazne jednacine (61) sastoji iz homogenog dela i partikularnog dela, preostaje jos da se odredi partikularni deo sto mozemo uraditi napred
opisanim metodom varijacije konstanti.
118
Primer 11.9 Posmatrajmo jednacinu sa konstantnim koeficijentima y 00 + 2y 0 + y =

0. Karakteristicna jednacina je oblika r2 + 2r + 1 = 0, tj, (r + 1)2 = 0, te je
katakteristicni koren r = 1 i to visestrukosti 2. Fundamentalna resenja su y1 (x) =
ex i y2 (x) = xex , pa je opste resenja dato sa
y(x) = C1 ex + C2 xex .
Primetimo da je polazna jednacina homogeni deo jednacine iz primera 11.8.
Napomena 11.1 Za specijalne klase funkcija f, pri odredivanju partikularnog resenja
jednacine (61) mozemo koristiti i metod neodedenih koeficijenata.
11.3
Resiti sledece diferencijalne jednacine:

1. xy 0 + y = y 2 ;
2. x2 yx2 y 0 + y 2 + xy 2 = 0;
3. xy 2 + x dx + y x2 y dy = 0;
4. x + y + xy 0 = 0;
5. x (y + xy 0 ) = (x + y)2 ;
6. 2xy 3x2 y 0 y 2 y 0 = 0;
7. xy 0 + y = cos x;
8. xy 0 y = x2 ex ;
9. x + x2 cosy y 0 = 0;
p
10. xy 0 3y = 3x2 3 y 2 ;
p
p
11. 2y 1 + y 2 x dy y 2 x dx = 0;
12. y 0 =
4xy 3x2
;
2(y x2 )
13. y = ln y 0 ;
14. y 00 5y 0 + 6 = 0;
15. y (4) + 2y 00 + y = 0.

Povrsinski Integrali I I II Vrste 97

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Povrsinski Integrali I I II Vrste 97

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

i

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Slika 1.1. Realna funkcija dve realne promenljive iz primera 1.1.

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Realna funkcija vise realnih promenljivih f : A R, A Rn , svakoj ulaznoj

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

x + y = (x1 , x2 , . . . , xn ) + (y1 , y2 , . . . , yn ) = (x1 + y1 , x2 + y2 , . . . , xn + yn ),

Slika 1.2. Rastojanje u R2 i R3 .

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

x0= (x0 ,y0 )

x0 = (x0 ,y0 ,z0 )

Slika 1.3. -okolina u R, disk u R2 i lopta u R3 .

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Mada je u prethodnom tekstu vec navedena, radi preglednosti, ponovo dajemo

Slika 1.4. Realna funkcija dve promenljive f : A R, A R2 .

Df = (x, y) R2 | sin x < y .

Slika 1.5. Oblast definisanosti iz primera 1.3.

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Posmatrajmo realnu funkciju dve realne promenljive definisanu na nekom skupu

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Slika 1.7. Povrs z = sin

Slika 1.8. Povrs z = x3 3xy 2 i nivoske linije.

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Slika 1.9. Obrtna povrs.

Slika 1.10. Sfere kao obrtne povrsi.

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Slika 1.11. Cilindricna povrs F (x, y) = c.

Slika 1.12. Cilindricne povrsi x2 + y 2 = 4x i z =

Pod povrsima drugog reda podrazumevamo povrsi u R3 implicitno date sa

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Sledi pregled kanonickih formi.

1) Elipsoid je povrs u R3 data sa

Slika 1.13. Elipsoid

2) Jednokrilni hiperboloid je povrs u R3 data sa

Slika 1.14. Jednokrilni i dvokrilni hiperboloid.

4) Konus u R3 je povrs data sa

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Slika 1.15. Konus i elipticki paraboloid.

6) Hiperbolicki paraboloid u R3 je povrs data sa z =

1 Funkcije vise promenljivih: uvodni pojmovi

Zadaci za samostalan rad

1. Odrediti domene sledecih funkcija:

c) f (x, y) = 2/(x y);

g) f (x, y, z) = ((x 2)2 + (y 1)2 + (z + 1)2 4)1/2 .

3. Skicirati grafike funkcija:

= 1, a, b, c > 0, i povrsi x = k, y = k i z = k, k R. Koje

2 Granicna vrednost, neprekidnost, parcijalni izvodi

Slika 2.1. Granicna vrednost realne funkcije dve promenljive.

Treba naglasiti da tacka x0 u kojoj trazimo granicnu vrednost ne mora pripadati

2 Granicna vrednost, neprekidnost, parcijalni izvodi

Pomocu definicije 2.1 dokazacemo da je nula zaista granicna vrednost. Kako je

za svako > 0 postoji i to = 3, te ako je

sto je i trebalo pokazati.

Primer 2.2 Neka je f (x, y) =

Ako se tacki (0, 0) priblizavamo po x-osi (y = 0 i x tezi ka nuli), dobijamo

U ovom primeru granicna vrednost funkcije u posmatranoj tacki zavisi od nacina

gde je neka realna konstanta i x0 = (x0 , y0 ). Takode, ako za funkcije f i g postoje

lim (f (x) g(x)) = lim f (x) lim g(x),

2 Granicna vrednost, neprekidnost, parcijalni izvodi

Ganicna vrednost funkcije vise promenljivih se dobro slaze sa neprekidnim

postoji i vrednosti funkcije f u nekoj okolini tacke x0 su nenegativne, tada

Primer 2.3 Kako je

se ne poklapaju. Preciznije, ako uzastopne granicne vrednosti lxy i lyx postoje