SRCS2 4 Kolovozne Konstrukcije (120430 SRB Konacna)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
TEHNIKI USLOVI ZA GRAENJE

PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
2 POSEBNI TEHNIKI USLOVI

2.4 KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE
BEOGRAD, 2012
Izdava:
Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br.
Datum
30.04.2012.
Opis izmena i dopuna

Prvo izdanje
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Kolovozne konstrukcije
SADRAJ
2.4.1
2.4.1.1
2.4.1.2
2.4.1.3
2.4.1.4
2.4.2
2.4.2.1
2.4.2.2
2.4.2.3
2.4.2.4
2.4.3
2.4.3.1
2.4.3.2
2.4.3.3
2.4.3.4
2.4.3.5
2.4.3.6
2.4.3.7
2.4.4
2.4.4.1
2.4.4.2
2.4.5
2.4.5.1
2.4.5.2
2.4.5.3
2.4.5.4
2.4.5.5
2.4.5.6
2.4.5.7
2.4.6
2.4.6.1
2.4.6.2
2.4.6.3
2.4.6.4
2.4.6.5
2.4.6.6
2.4.6.7
UVODNI DEO
OPTE
TEHNIKA REGULATIVA
TERMINOLOGIJA
OZNAKE
NEVEZANI SLOJEVI
OPTE
NEVEZANI NOSEI SLOJEVI
NEVEZANI HABAJUI SLOJEVI
BANKINE
BITUMENOM VEZANI SLOJEVI
OPIS
OSNOVNI MATERIJALI
NAIN IZVOENJA
KVALITET IZRADE
KONTROLA KVALITETA
MERENJE I PREUZIMANJE RADOVA
OBRAUN RADOVA
CEMENTOM VEZANI SLOJEVI
CEMENTOM VEZANI DONJI NOSEI SLOJEVI
CEMENTNOBETONSKI ZASTOR
KALDRMISANI ZASTORI
UVODNI DEO
OSNOVNI MATERIJALI
NAIN IZVOENJA
KVALITET IZRADE
KONTROLA KVALITETA
OBRAUN RADOVA
IVINI ELEMENTI
UVODNI DEO
OSNOVNI MATERIJALI
NAIN IZVOENJA
KVALITET IZRADE
KONTROLA KVALITETA
OBRAUN RADOVA
JP Putevi Srbije
1
1
1
5
14
18
18
18
26
28
31
31
31
44
59
74
80
81
87
87
95
109
109
109
111
113
114
115
115
117
117
117
118
120
120
121
121
2.4.1
UVODNI DEO
2.4.1.1
Opte
Kolovozne konstrukcije na putevima su po

pravilu izgraene od
- habajueg sloja,
- vezanog (-ih) noseeg (-ih) sloja (-eva) i
- nevezanog noseeg sloja.
Karakteristini presek savremene kolovozne

konstrukcije prikazan je na slici 2.4.1.1.
Kvalitet svih materijala koji su upotrebljeni za
izgradnju, kao i dimenzije slojeva, moraju da
budu ugraene u kolovozne konstrukcije u
skladu sa projektnom dokumentacijom i sa
zahtevima u ovim posebnim tehnikim
uslovima za graenje puteva.
Slika 2.4.1.1: Karakteristini presek novih kolovoznih konstrukcija
2.4.1.2
Tehnika regulativa
U posebnim tehnikim uslovima za kolovozne

konstrukcije su za odreene evropske norme
navedene samo oznake skupine normi.
Detaljne oznake EN, odnosno odgovarajuih
usaglaenih dokumenata, navedene su u
sklopu obrade pojedinih radova, odnosno
JP Putevi Srbije
odgovarajuih zahteva. Specifini zahtevi za

pojedina karakteristina svojstva, po pravilu,
treba da budu odreeni u nacionalnim
dodacima evropskim normama.
Pri granji kolovoznih konstrukcija obavezna je
upotreba i potovanje sledee tehnike
regulative:
EN 1426
Bitumen i bitumenska veziva

Odreivanje penetracije igle
EN 1427
Bitumen i bitumenska veziva Odreivanje take omekanja Metoda prstena i kuglice

Bitumen i bitumenska veziva Odreivanje ostatka bitumenskih
emulzija na situ i utvrivanje
stabilnosti pri skladitenju metodom
sejanja
Odreivanje veziva i uljnog destilata
u bitumenskim emulzijama
metodom destilacije
Proizvodi i sistemi za zatitu i
sanaciju betonskih konstrukcija Definicije, zahtevi, kontrola kvaliteta
i vrednovanje usaglaenosti
EN 1429
EN 1431
EN 1504
EN 1504-1
EN 12591
EN 12593
EN13286
EN 13383
EN 13398
EN 13808
EN 13880
EN 13924
EN 14023
EN 15322
SRPS EN 196
SRPS EN 197-1
SRPS EN 206-1
SRPS EN 450
SRPS EN 932
SRPS EN 933
Proizvodi i sistemi za zatitu i

popravke betonskih konstrukcija - 1.
deo: Definicije
Bitumen i bitumenska veziva Specifikacija za bitumene za
gradnju puteva
Odreivanje take loma po Fraasu
Nevezane i hidrauliki vezane
meavine
Hidrotehniki kamen
Odreivanja elastinog skraenja
modifikovanih bitumena
Bitumen i bitumenska veziva Katjonska bitumenska emulzija Uslovi kvaliteta
U vruem stanju ugradljive mase za
zaptivanje sastavaka
Bitumen i bitumenska veziva Specifikacije za tvrde bitumene za
gradnju puteva
Okvirne specifikacije za polimerima
modifikovane bitumene
Razreeni bitumen za kolovoze Uslovi kvaliteta
Metode ispitivanja cementa
Cement - 1. dio:
Sastav,specifikacija i kriterijumi
usklaenosti za obine cemente
Beton - 1.dio: Specifikacija,
karakteristike i kriterijumi
usklaenosti
Letei pepeo za beton
Ispitivanja optih svojstava agregata
Ispitivanje geometrijskih svojstava
agregata
Bitumen and bituminous binders Determination of needle

penetration
Bitumen and bituminous binders Determination of softening point Ring and Ball method
Bitumen and bituminous binders Determination of residue on sieving
of bitumen emulsions, and
determination of storage stability by
sieving
Bitumen and bituminous binders Determination of recovered binder
and oil distillate from bitumen
emulsions by distillation
Products and systems for the
protection and repair of concrete
structures - Definitions,
requirements, quality control and
evaluation of conformity
Products and systems for the
protection and repair of concrete
structures - Part 1: Definitions
Bitumen and bituminous binders Specifications for paving grade
bitumens
Bitumen and bituminous binders Determination of the Fraass
breaking point
Unbound and hydraulically bound
mixtures Armourstone
Bitumen and bituminous binders Determination of the elastic
recovery of modified bitumen
Bitumen and bituminous binders Framework for specifying cationic
bituminous emulsions
Hot applied joint sealants
Bitumen and bituminous binders Specifications for hard paving
grade bitumens
Bitumen and bituminous binders
Framework specification for
polymer modified bitumens
Bitumen and bituminous binders Framework for specifying cut-back
and fluxed bituminous binders
Methods of testing
Cement - Part 1: Composition,
specifications and conformity
criteria for common cements
Concrete - Part 1: Specification,
performance, production and
conformity
Fly ash for concrete
Tests for general properties of
aggregates
Tests for geometrical properties of
aggregates
JP Putevi Srbije
SRPS EN 934
SRPS EN 1008
SRPS EN 1097
SRPS EN 1107-1
SRPS EN 1109
SRPS EN 1110
SRPS EN 1367
SRPS EN 1401
SRPS EN 1537
SRPS EN 1744
SRPS EN 1849-1
SRPS EN 1926
SRPS EN 1928
SRPS EN 10025
SRPS EN 10080
SRPS EN 12311-1
SRPS EN 12350
SRPS EN 12390-3
JP Putevi Srbije
Dodaci betonu, malteru i injekcionoj

masi
Voda za pripremu betona Specifikacije za uzimanje uzoraka,
ispitivanje i ocenu pogodnosti vode
za pripremu betona, ukljuujui
vodu dobijenu iz procesa u industriji
betona
Ispitivanje mehanikih i fizikih
svojstava agregata
Fleksibilne trake za hidroizolaciju Deo 1: Bitumenske trake za krovnu
hidroizolaciju - Odreivanje
dimenzionalne stabilnosti
fleksibilnosti pri niskim
temperaturama
Fleksibilne trake za hidroizolaciju Bitumenske trake za krovnu
otpornosti prema teenju pri
povienim temperaturama
Ispitivanja toplotnih i vremenskih
uticaja na svojstva
Sistemi cevovoda od plastinih
masa za podzemno odvodnjavanje
bez pritiska i kanalizaciju Neomekani polivinilhlorid (PVC-U)
Izvoenje specijalnih geotehnikih
radova Ankeri
Ispitivanja hemijskih svojstava
agregata
Fleksibilne trake za hidroizolaciju Odreivanje debljine i mase po
jedinici povrine - Deo 1:
Bitumenske trake za krovne
hidroizolacije
Metode ispitivanja prirodnog
kamena - Odreivanje vrstoe pri
pritisku
Fleksibilne trake za hidroizolaciju Bitumenske, plastine i gumene
trake za krovne hidroizolacije Odreivanje vodonepropusnosti
Toplovaljani proizvodi od
nelegiranih konstrukcionih elika Tehniki zahtevi za isporuku
Betonski elik - Zavarivi betonski
elik - Opti deo
svojstava pri istezanju
Ispitivanje sveeg betona
Ispitivanje ovrslog betona - Deo 3:
vrstoa pri pritisku uzoraka za
ispitivanje
Admixtures for concrete, mortar

and
Mixing water for concrete Specification for sampling, testing
and assessing the suitability of
water, including water recovered
from processes in the concrete
industry, as mixing water for
concrete
Tests for mechanical and physical
properties of aggregates
Flexible sheets for waterproofing Bitumen sheets for roof

waterproofing - Determination of
flexibility at low temperature
Flexible sheets for waterproofing Bitumen sheets for roof
flow resistance at elevated
temperature
Tests for thermal and weathering
properties of aggregates
Plastics piping systems for nonpressure underground drainage
and sewerage - Unplasticized
poly(vinyl chloride) (PVC-U) Execution of special geotechnical
work - Ground anchors
Tests for chemical properties of
aggregates
Flexible sheets for waterproofing Determination of thickness and
mass per unit area - Part 1:
Bitumen sheets for roof
waterproofing
Natural stone test methods Determination of compressive
strength
Flexible sheets for waterproofing Bitumen, plastic and rubber sheets
for roof waterproofing Determination of watertightness
Hot-rolled products of non-alloy
structural steels and their technical
delivery conditions
Steel for the reinforcement of
concrete - Weldable reinforcing
steel - General
Flexible sheets for waterproofing Part 1: Bitumen sheets for roof
tensile properties
Testing fresh concrete
Testing hardened concrete - Part 3:
Compressive strength of test
specimens
SRPS EN 12620
SRPS EN 12697
SRPS EN 12390
SRPS EN 13043
SRPS EN 13055
SRPS EN 13108
SRPS EN 13179
SRPS EN 13242
SRPS EN 13263
SRPS EN 13990-1
SRPS EN 13969
Agregati za beton
Asfaltne meavine Metode
ispitivanja za asfaltne meavine
proizvedene vruim postupkom
Ispitivanje ovrslog betona
Agregati za bitumenske meavine i
povrinsku obradu kolovoza,
aerodroma i drugih saobraajnih
povrina
Laki agregati
Asfaltne meavine - Specifikacije
Ispitivanja kamenog brana koje se
koristi u bitumenskim meavinama
Agregati za nevezane i hidrauliki
vezane materijale za upotrebu u
graevinskim radovima i izgradnji
puteva
Silikatna praina za beton
Drveni podovi - Podne daske od
masivnog etinarskog drveta
Fleksibilne trake za hidroizolaciju
Bitumenske trake za podzemne
izolacije - Termini i definicije i
karakteristike
SRPS EN 14695
Fleksibilne trake za hidroizolaciju Ojaane bitumenske trake za

hidroizolaciju betonskih mostova i
drugih betonskih saobraajnih
povrina - Termini i definicije i
karakteristike
SRPS EN ISO 2431
Boje i lakovi - Odreivanje vremena

isticanja pomou posuda za
isticanje
Odreivanje take paljenja - Metoda
u zatvorenom sudu po Abelu
Geotekstil - Ispitivanje zatezanjem
metodom irokog laboratorijskog
uzorka
Geotekstil i geotekstilu srodni
proizvodi - Odreivanje svojstva
permeabilnosti vode upravno na
ravan epruvete, bez optereenja
proizvodi - Statiko ispitivanje
proboja (CBR ispitivanje)
proizvodi - Odreivanje
karakteristine veliine otvora
proizvodi - Odreivanje kapaciteta
protoka vode u ravni
SRPS EN ISO 13736

SRPS ISO 10319
SRPS ISO 11058
SRPS ISO 12236
SRPS ISO 12956
SRPS ISO 12958
Aggregates for concrete

Bituminous mixtures - Test
methods for hot mix asphalt
Testing hardened concrete
Aggregates for bituminous mixtures
and surface treatments for roads,
airfields and other trafficked areas
Lightweight aggregates
Bituminous mixtures - Material
specifications
Tests for filler aggregate used in
bituminous mixtures
Aggregates for unbound and
hydraulically bound materials for
use in civil engineering work and
road construction
Silica fume for concrete
Wood flooring - Solid softwood
floor boards
Flexible sheets for waterproofing Bitumen damp proof sheets
including bitumen basement
tanking sheets - Definitions and
characteristics
Flexible sheets for waterproofing Reinforced bitumen sheets for
waterproofing of concrete bridge
decks and other trafficked areas of
concrete - Definitions and
characteristics
Paints and varnishes Determination of flow time by use
of flow cups
Determination of flash point - Abel
closed-cup method
Geotextiles - Wide-width tensile
test
Geotextiles and geotextile-related
products - Determination of water
permeability characteristics normal
to the plane, without load
products - Static puncture test
(CBR-Test)
products - Determination of the
characteristic opening size
products - Determination of water
flow capacity in their plane
JP Putevi Srbije
2.4.1.3
Terminologija
U posebnim tehnikim uslovima za kolovozne

konstrukcije upotrebljeni struni termini imaju
sledee znaenje:
Agregat/nevezana meavina kamenih zrna
(unbound mixture (mineral aggregate),
ungebundene Mischung (Gesteinskrnung))
je oznaka za zrnasti materijal, uobiajeno
odreenog granulometrijskog sastava, koji se
pre svega upotrebljava za donje nosee sloje
u kolovoznim konstrukcijama.
Agregat za zaptivanje (mineral aggregate
for wedging, Gesteinskrnung fr Verkeilung)
je meavina drobljenih ili prirodno izdrobljenih
kamenih zrna, po pravilu veliine 0/8 mm,
koju je pri izradi nevezanih habajuih slojeva
potrebno razastreti na ve ugraen sloj
skeletne osnove u koliini potrebnoj za
potpuno ispunjavanje upljina na povrini
sloja i za prekrivanje.
Asfalt (asphalt, Asphalt) je prirodno nastala
ili tehniki proizvedena (tj. prirodna ili
vetaka) meavina bitumenskog veziva i
kamenih zrna, te eventualno potrebnih
dodataka, za obezbeivanje upotrebivosti
kod graenja puteva.
nosei
sloj
(bitumenska
meavine kamenih zrna).
stabilizacija
Asfaltni vezni sloj (asphalt binder course,

Asphaltbinderschicht)
je
deo
zastora
kolovozne konstrukcije od bitumenizirane
meavine, ugraen izmeu habajueg i
vezanog gornjeg noseeg sloja.
Asfaltni
zastor
(asphalt
surfacing,
Asphaltdecke) je povrinski deo kolovozne
konstrukcije i sastoji se od habajueg sloja i
veznog (vezanog gornjeg noseeg) sloja od
bitumenizirane (asfaltne) meavine.
Bankina (shoulder, Bankett) je po pravilu
samo mehaniki stabilizovan deo uz kolovoz
za potporu kolovoznoj konstrukciji; nije
namenjena za vonju ili zaustavljanje vozila.
Bitumen (bitumen/asphalt cement, Bitumen)
je kod prerade odgovarajueg zemljanog ulja
dobijena teko isparljiva tamna meavina
razliitih organskih supstanci kod koje se
elastoviskozno
ponaanje
menja
sa
promenom temperature; predstavlja vezivo
za bitumenizirane/asfaltne meavine.
Bitumen za kolovoze (road bitumen,
Strassenbaubitumen) je bitumen proizveden
u rafineriji koji odgovara zahtevima za kvalitet
bitumena za kolovoze.
Asfaltna kolovozna konstrukcija (asphalt

pavement, Asphaltfahrbahnbefestigung) je
deo stabilizovane saobraajne povrine sa
asfaltnim zastorom; vrsta ostalih noseih
slojeva u kolovoznoj konstrukciji nije
odreena.
Bitumenizirana
obavijena
sitne
(precoated chippings, vorbituminierter Splitt)
je sitne, tanko obavijena sa tekuim
bitumenskim vezivom, tako da se jo moe
razastirati.
Asfaltni donji nosei sloj (asphalt stabilized

base course, untere Asphalttragschicht) je
meavina kamenih materijala ravnomerne
granulacije, vezanih bitumenskim vezivom, u
kolovoznoj konstrukciji.
Bitumenizirana/asfaltna meavina (asphalt

mix/mixture, Asphaltmischgut) je meavina
kamenih zrna punila, peska, sitnei i/ili
ljunka, te bitumenskog veziva i eventualno
potrebnih dodataka, po pravilu proizvedena
vruim postupkom u asfaltnoj bazi.
Asfaltni granulat (milling/crushing residue

asphalt, Asphaltgranulat) je glodanjem ili
drobljenjem ponovno dobijen asfalt u manjim
komadima.
Asfaltni habajui sloj (asphalt wearing
course, Asphaltverschleissschicht) je gornji
sloj kolovozne konstrukcije od meavine
kamenih zrna odreenog sastava (punilo,
pesak, sitne, ljunak) i bitumenskog veziva.
Asfaltni nosei sloj (asphalt base,
Asphalttragschicht)
je
sloj
kolovozne
konstrukcije od bitumenizirane meavine
ugraen kao vezani gornji nosei sloj (u
jednom ili vie slojeva) ili kao vezani donji
JP Putevi Srbije
Bitumenizirani drobljeni kameni material

(bituminous well graded crushed stone,
bituminiertes Brechkorn - Mischgut) je
bitumenizirana meavina za nosee slojeve,
koja se sastoji od potpuno izdrobljenih
kamenih zrna, obavijenih bitumenskim
vezivom.
Bitumenizirani ljunak (bituminous gravel,
bituminierter Kiessand) je bitumenizirana
meavina za nosee slojeve, koja se sastoji
pre svega od prirodnih zaobljenih zrna,
obavijenih bitumenskim vezivom.
Bitumenska emulzija (bitumen emulsion,

Bitumenemulsion) je bitumen dispergovan u
vodi pomou emulgatora (za kolovoze,
razreen ili polimerni); u zavisnosti od vrste
emulgatora razlikuju se katjonske, anjonske i
nejonske emulzije.
Bitumenski
beton
(asphalt
concret,
Asphaltbeton) je bitumenskim vezivom
vezana meavina kamenih zrna odreene
veliine, namenjena za izradu habajuih i
zaptivnih slojeva.
Bitumenski malter (bituminous mortar,
bituminser Mrtel) je meavina bitumenskog
veziva, kamenih zrna punila i peska (veliine
do 2 mm) i dodataka.
Bitumenski mastiks (asphalt mastic,
Asphaltmastix) je gusta meavina punila,
peska i bitumenskog veziva, koji u vruem
stanju moe da se izliva i glaa.
Bitumenski mulj (bituminous slurry seal,
bituminse Schlmme) je meavina kamenih
zrna peska i punila ravnomerne granulacije
(izuzetno
i
sitne
kamene
sitnei),
bitumenskog veziva i vode; upotrebljava se u
hladnom stanju.
ekstrakcije;
pogodna
za
homogeno
dodavanje u cementni beton i prskani malter.
ista frakcija/razred zrna di/Di (particle size
fraction/class di/Di, Kornklasse di/Di) je
oznaka za meavinu kamenih zrna, koja
prolazi kroz sito sa veim otvorima (Di) i
ostaje na situ sa manjim otvorima (di).
vrstoa kidanja (pull-off strength /
adhesion, Abreissfestigkeit) je zatezna
vrstoa normalno na povrinu, pri kojoj se
sloj premaza lomi ili otkida od podloge.
Dinamiki
deformacioni
modul
Evd
(dynamic
modulus
of
deformation,
dynamischer
Verformungsmodul)
je
karakteristina vrednost za deformabilnost
materijala pri udarnom optereenju krune
ploe sa padajuim lakim tegom; utvruje se
na osnovu izmerene amplitude s sleganja
ploe.
Dobro graduisana zrnasta meavina
(regular-sized
aggregate,
gleichmssig
krniges
Mischgut)
se
sastoji
od
odgovarajuih uea svih uzastopnih
frakcija kamenih zrna u meavini.
Buka (noise, Lrm) su jaki, meusobno

pomeani neusklaeni zvuci, obino iz
razliitih izvora.
Dodatak/aditiv (additive, Zusatzmittel) je

hemijski dodatak, koji je po potrebi dodat za
poboljanje
odreenog
svojstva
bitumenizirane ili bilo koje druge meavine
(npr. obavijenost zrna bitumenom).
Cement (hidraulino vezivo) (cement,

Zement) je fino samleven neorganski
materijal, koji pomean sa vodom pravi pastu;
zbog reakcija i procesa hidratacije vezuje se i
stvrdnjava, i nakon stvrdnjavanja zadrava
vrstou i zapreminsku postojanost, ak i pod
vodom.
Donja ispuna (bottom filler, Fugenprofil) je

odgovarajue oblikovan sintetiki materijal
postavljen u donjem delu prividne spojnice
koji spreava utiskivanje meavine za
zalivanje u prorez.
Cementni
beton
(cement
concrete,
Beton/Zementbeton) je materijal, koji nastaje
meanjem
meavine
kamenih
zrna,
hidraulinog veziva (cementa) i vode, po
potrebi sa dodatkom hemijskih i/ili mineralnih
aditiva; hidratacijom cementa razvija svoja
svojstva.
Cisterna za vezivo sa rampom (tank
sprayer with spray bar, Tankspritzwagen mit
Spritzbalken) je pokretna oprema za
mainsko nanoenje kontrolisane koliine
tekueg veziva prskanjem (pod pritiskom) na
podlogu.
elina vlakna (steel fibres, Stahlfasern) su
delovi hladno vuene eline ice, delovi
izrezani iz lima, valjani delovi ili vlakna,
proizvedena direktno iz taline postupkom
Donji stroj (subgrade, Unterbau) je izgraeni

deo trupa puta izmeu temeljnog tla i
kolovozne konstrukcije.
Drenani asfaltni sloj (drainage asphalt
layer,
Asphaltdrnschicht)
je
sloj
bitumenizirane
meavine
sa
velikim
sadrajem upljina u kome su makroupljine
meusobno povezane; namenjen je za
odvodnjavanje, spreavanje akvaplaninga i
smanjenje buke izazvane kotrljanjem tokova
(pneumatika) vozila.
Drobljeni kameni materijal (crushed
aggregate, gebrochene Gesteinskrnung) je
meavina izdrobljenih kamenih zrna veliine
do 63 mm.
JP Putevi Srbije
Drobljeno zrno (crushed/broken particle,

gebrochenes Korn / Brechkorn) je zrno koje
ima vie od 50 % izlomljenih povrina.
Dvoslojna povrinska obrada (double-layer
surface dressing, zweilagige Oberflchenbehandlung) je postupak obrade povrine
kolovoza,
kod
kojeg
su
uzastopno
napravljene dve jednoslojne povrinske
obrade: po pravilu prva sa grubim, a druga sa
sitnijim zrnima kamene sitnei.
Ekspanziona spojnica (expansion joint,
Raumfuge) je odgovarajuim materijalom
ispunjen prostor izmeu dva graevinska
elementa koji omoguava njihovo irenje.
Finier (spreader/finisher, Verteiler/Fertiger)
je maina za ravnomernu raspodelu
bitumenizirane
meavine
ili
cementnobetonske meavine po kompletnoj
irini ugraivanja.
Frakcija kamenih zrna/agregata (aggregate
size, Korngruppe/Lieferkrnung) je oznaka
meavine kamenih zrna odreena donjom (di)
i gornjom (Di) veliinom stranice kvadratnog
otvora sita, izraena sa di/Di; ova oznaka
ukljuuje mogunost da neka zrna ostanu na
gornjem situ (nadmerena zrna) i da prou
kroz donje sito (podmerena zrna).
Glodalica (milling machine, Frse) je maina
koja na rotirajuem cilindru ima montirane
alatke za glodanje (otkop) vezanih materijala.
Graevinski poluproizvod (construction
semi product, Bauhalbprodukt) je graevinski
proizvod, koji sam po sebi nije primeren za
upotrebu u objektu i koji tek u ugraenom
stanju dobija zahtevana svojstva.
Granina
vrednost
(limiting
value,
Grenzwert) je vrednost kvaliteta koja jo
zadovoljava zahteve ugovora.
Granine granulometrijske krive (grading
curve limit, Grenzsieblinien) su krive koje
ograniavaju
podruje
dozvoljenog
odstupanja sastava meavina kamenih zrna.
Granulat
gume
(crumb
rubber,
Gummigranulat) je u zrna oblikovana guma,
proizvedena
odgovarajuim
postupkom
drobljenja oteenih pneumatika ili dobijena
tokom postupka proizvodnje pneumatika.
Granulometrijski sastav (granulometric
composition, Kornzusammensetzung/Kornaufbau) predstavlja raspodelu veliine zrna
JP Putevi Srbije
izraenu preko masenih procenata nakon

prosejavanja kroz odreeni sastav sita.
Gumirana
bitumenizirana
meavina
(rubber
asphalt
mixture,
bituminses
Mischgut mit gummimodifizierten Bitumen) je
meavina koja kao vezivo sadri gumirani
bitumen (kod mokrog postupka primene) ili
granulat gume kao dodatak (kod suvog
postupka primene).
Gumirani
bitumen
(asphalt-rubber,
gummimodifizierter Bitumen) je bitumen za
kolovoze ili polimerni bitumen modifikovan
umeanim granulatom gume pri mokrom
postupku proizvodnje.
Gustina (density, Dichte) oznaava masu
materijala, ukljuujui vlanost i upljine u
3
3
jedinici zapremine (kg/m ili t/m ).
Habajui sloj za smanjenje buke (noise
reduction wearing course, lrmmindernde
Deckschicht) je asfaltni sloj koji sastavom i
teksturom povrine sloja smanjuje buku
izazvanu kotrljanjem tokova vozila.
Usaglaena (harmonizovana) evropska
norma
(harmonised
European
Norm,
harmonisierte europische Norm) je standard
pripremljen od strane europske organizacije
za standardizaciju (CEN) na osnovu mandata
Komisije EU, izdat u skladu sa propisanim
postupkom.
Hemijski dodatak (chemical additive,
chemisches Zusatzmittel) je materijal koji se
dodaje u toku meanja cementnog betona, u
maloj koliini u odnosu na masu cementa, da
bi se modifikovala svojstva sveeg i ovrslog
cementnog betona.
Hidraulino
vezivo
(hidraulic binder,
hydraulisches Bindemittel) je fino samleven
neorganski materijal koji se nakon meanja
sa vodom stvrdnjava na vazduhu i u vodi, a
nakon stvrdnjavanja ostaje vrst i stabilan,
ak i pod vodom.
Ispitivanja pri preuzimanju (acceptance
tests, Abnahmeprfungen) su ispitivanja
odreenih svojstava proizvoda u ugraenom
stanju da bi se potvrdila ili opovrgla postojea
ocena usklaenosti proizvoda u odnosu na
propisana svojstva u neugraenom stanju.
Ivina traka (marginal strip, Randstreifen) je
vidljivo oznaen deo puta, stabilizovan kao i
kolovoz pored njega, i po pravilu ugraen na
istoj visini kao i kolovoz.
Izjava o usklaenosti (declaration of

conformity,
Konformittserklrung)
je
dokument
kojim
proizvoa
potvruje
usklaenost
proizvoda
sa
propisanim
zahtevima.
Izvoa (contractor, Auftragnehmer) je
pravno ili fiziko lice koje je sa naruiocem
sklopilo ugovor sa obavezom da izvri
odreeni posao po odredbama ugovora,
odobrenim nacrtima i drugim uslovima, koji
su sastavni deo ugovora; takoe, to moe da
bude i pravno lice odgovorno za proizvod,
postupak i posao, koje realizuje uslove za
garanciju kvaliteta.
Jednakozrna
meavina
(single-sized
aggregate, gleichkrniges Mischgut) se
sastoji iz kamenih zrna vrlo ujednaene
veliine (jedne frakcije).
Jednoslojna povrinska obrada (single
surface
dressing,
einfache
Oberflchenbehand-lung) je postupak obrade
povrine kolovoza prskanjem bitumenskog
veziva i posipanjem zrnima kamene sitnei.
Kamena posteljica (mineral capping layer,
verfestigter Unterbau) je zavrni sloj nasipa ili
temeljnog tla izraen od mehaniki
stabilizovane prirodne, meane ili drobljene
meavine kamenih zrna.
Kameni
materijal
(stone
material,
Gesteinsmaterial) je nekoherentan/nevezan
materijal od prirodnih ili vetakih kamenih
zrna, ija se mehanika, hemijska i
mineraloka svojstva pod uticajem vode,
vazduha i/ili temperaturnih promena ne
menjaju sa vremenom, odnosno menjaju se u
granicama koje jo oznaavaju mehaniku
postojanost materijala; kameni materijal
moe da bude od prirodne ili vetake stene
Kameno
brano
(rock
powder,
Gesteinsmehl) je fino samlevena prirodna ili
vetaka stena na veliinu zrna do 0,09 mm,
sa najvie 20, odnosno 35 m.-% nadmerenih
zrna veliine do 0,71 mm, koja ne sadri
organske sastoje i sastojke podlone
bubrenju u tetnim koliinama.
Kapacitet dreniranja (drain capacity,
Drnfhigkeit) je svojstvo materijala da kroz
meusobno povezane upljine odvodi vodu.
Karakteristina vrstoa (characteristic
strength, charakteristische Festigkeit) je
vrednost vrstoe ispod koje se moe
oekivati najvie 5 % rezultata svih moguih
ispitivanja vrstoe.
Kategorija (category, Kategorie) oznaava

karakteristian nivo odreenog svojstva
meavine kamenih zrna, koji je izraen kao
podruje vrednosti ili kao granina vrednost
za odreenu namenu; ne postoji korelacija
izmeu kategorija za razliita svojstva.
Kolovozna povrina (pavement surface,
Fahrbahnoberflche)
je
ravnomerna
neprekidno utvrena povrina habajueg
sloja kolovozne konstrukcije po kojoj kree
saobraaj.
Klasa
kvaliteta
(class
of
quality,
Qualittsklasse)
oznaava
kvalitet
i
podobnost uzorka u odnosu na koeficijent
razaranja
odreen
laboratorijskim
ispitivanjem, odnosno opitom.
Kolovoz (carriageway/pavement, Fahrbahn)
je ravnomeran i kontinualan stabilizovan deo
kolovozne konstrukcije, pogodan za kretanje
vozila.
Kolovozna
konstrukcija
(pavement
structure, Fahrbahnbefestigung) je deo
stabilne saobraajne povrine koji se sastoji
od jednog ili vie noseih slojeva i habajueg
sloja.
Kontrola proizvodnje u pogonu (factory
production
control,
werkseigene
Produktionskontrolle)
je
delatnost
proizvoaa u okviru unutranje kontrole,
namenjena upravljanju proizvodnjom u
pogonu, koja ukljuuje radove, postupke,
unutranja ispitivanja i merenja u toku
proizvodnje
(pripreme)
odreenog
graevinskog proizvoda. Sastavni deo je
stalna kontrola usklaenosti u pogonu u
kojem se proizvod izrauje u skladu sa
zahtevima odgovarajuih tehnikih uslova.
Kontrola usklaenosti (conformity control,
Konformittskontrolle) su poslovi, postupci i
ispitivanja usklaenosti u okviru unutranje
kontrole, namenjeni ocenjivanju usklaenosti.
Kontrolna
spojnica
(control
notch,
Kontrollkerbe)
je
nakon
ugraivanja
cementnobetonskog zastora urezan ljeb
(svaka trea ili etvrta prividna spojnica) radi
spreavanja
nekontrolisanog
pucanja
cementnoga betona.
Kontrolna ispitivanja (control/random tests,
Stichprobenprfungen)
su
proizvoljna/sluajna ispitivanja i merenja
pomou kojih se na sluajno izabranim
uzorcima ili lokacijama proverava tanost
rezultata testa usklaenosti, ako izvoa
JP Putevi Srbije
radova ili naruilac smatra da rezultati

spoljanje ili unutranje kontrole ne pokazuju
stvarno stanje izvrenog posla.
Kontrolni
organ
(inspection
body,
berwachungsstelle) je ovlaen organ,
ukljuen
u
potvrivanje
usklaenosti
graevinskih
proizvoda,
koji
prema
propisanim kriterijumima obavlja zadatke
kontrole na gradilitu ili u pogonu ili bilo gde,
kao to su ocena i preporuka za preuzimanje,
ocenjivanje proizvoaevih postupaka u
okviru sistema kvaliteta u pogonu, kao i izbor
i ocenjivanje usklaenosti proizvoda u skladu
sa propisanim merilima.
Kotva/anker (anchor, Anker) je ugraen deo
(ipka) od rebrastog elika za ojaanje u
podunim spojnicama izmeu ploa od
cementnog betona koji spreava njihovo
razmicanje.
Krajnja granina vrednost (threshold value,
Schwellenwert) je vrednost kvaliteta koji vie
ne
zadovoljava
zahteve
projektne
dokumentacije ili tehnikih uslova.
Kruti zastor (rigid surfacing, starre Decke)
se sastoji od habajueg i vezanog gornjeg
noseeg sloja od meavine kamenih zrna i
hidraulinog veziva (preteno cementa).
Laboratorija
(laboratory,
Laboratorium/
Labor) je struna organizacija koja pri gradnji
objekata na javnim putevima izvodi ispitivanja
usklaenosti i ispunjava propisane zahteve.
Laboratorija
za
ispitivanje
(testing
laboratory, Prflabor/Prfstelle) je laboratorija
ukljuena u potvrivanje usklaenosti
graevinskih proizvoda, koja meri, ispituje,
kalibrie ili drugaije odreuje svojstva ili
ponaanje materijala ili proizvoda.
Liveni asfalt (mastic asphalt, Gussasphalt)
je asfaltna meavina bez upljina, u vruem
stanju gusto tekua; pri ugraivanju nije
potrebno zbijanje.
Lunker (bug hole/lunker, Lunker) je mala
praznina pravilnog ili nepravilnog oblika,
prenika do 25 mm, koja nastaje na povrini
cementnog betona uz oplatu zbog vazduha
koji se zadrava u toku ugraivanja i zbijanja
cementnoga betona.
Merodavno
saobraajno
optereenje
(design
traffic
loading,
massgebende
Verkehrsbelastung)
je
karakteristina
vrednost
za
saobraajno
optereenje
kolovozne konstrukcije jedne kolovozne trake
JP Putevi Srbije
u planiranom ivotnom veku; odreeno je na

osnovu prosenog godinjeg dnevnog
saobraaja (broja vozila) i njegovog porasta,
te dodatnih faktora: broja i irine kolovoznih
traka, najveeg podunog nagiba kolovoza i
moguih dinamikih uticaja; oznaava sumu
broja
prolaza
nazivnog
(nominalnog)
osovinskog optereenja od 100 kN.
Meavina prirodnih kamenih zrna (natural
mineral
aggregate,
natrliche
Gesteinskrnung)
je
zrnasti
materijal
mineralnog porekla koji je bio podvgnut
iskljuivo mehanikim uticajima u prirodi.
Meavina vetakih kamenih zrna (artifical
aggregate, knstliche Gesteinskrnung) je
meavina zrna mineralnog porekla koja je
nastala industrijskim postupkom pod uticajem
toplotne ili druge promene.
Mikroarmirani mlazni cementni beton
(micro reinforced shotcrete, mikrobewehrter
Spritzbeton) je cementni beton sa vlaknima
za armiranje koja omoguavaju poboljanje
odreenih svojstava cementnoga betona, npr.
kohezivnosti sveeg cementnog betona,
mehanikih svojstava ovrslog cementnog
betona (vrstoa na pritisak i savijanje,
ilavost), kao i ogranienje skupljanja i
poveanje krutosti konstruktivnog elementa
nakon pojave prve pukotine.
Mikropore
(micro
pores/micro
voids,
Mikroporen) su mikroskopski vazduni
mehuri, namerno uneti u cementni beton pri
meanju, obino upotrebom povrinski
aktivnih komponenti; prenik mehura, koji su
obino sferni ili priblino sferni, iznosi od 10
do 300 mikrometara.
Mineralno
vezivo
(mineral
binder,
Mineralbindemittel) je prakast materijal
neorganskog porekla, koji pri meanju sa
vodom stvara kau ili pastu; nakon dueg ili
kraeg vremena ona se stvrdnjava i ima oblik
slian kamenu; mineralna veziva slue za
povezivanje neaktivnih kamenih zrna u vrst
konglomerat.
Mlazni
cementni
beton
(shotcrete,
Spritzbeton) je meavina cementa, kamenih
zrna i vode, koja se pomou komprimiranog
vazduha prska kroz mlaznicu na odreenu
povrinu tako da nastane zbijena homogena
meavina; mlazni cementni beton moe da
sadri i razliite kombinacije hemijskih i
mineralnih dodataka, kao i vlakna.
Modifikovani bitumen (modified bitumen,
modifiziertes Bitumen) je bitumen ija
svojstva
su
poboljana
sintetikih materijala i/ili gume.
dodavanjem
Modifikovani postupak po Proktoru

(modified
Proctor
compaction
test,
modifiziertes Proctor-Verfahren) je ispitivanje
zbijanja meavine kamenih zrna pod
odreenim
uslovima
radi
odreivanja
zavisnosti izmeu koliine vlage i gustine
suve meavine.
Mokra
naknadna
obrada
(wet
curing/aftertreatment, Nassnachbehandlung)
je postupak za odravanje vlane povrine
neposredno nakon izrade, npr. cementnog
betona.
Modanik (dowel,
(ipka) od elika
cementnog betona
koji omoguava
optereenja.
Dbel) je umetnut deo

za ojaavanje ploa od
na poprenim spojevima,
razmicanje i prenos
Nadmerena zrna (oversize grain, berkorn)

predstavljaju deo meavine zrna koja ostaje
na gornjem situ.
Nevezani nosei sloj (subbase, untere

Tragschicht) je po pravilu najnii nosei sloj u
kolovoznoj konstrukciji, koji je mehaniki
stabilizovan i sastoji se od meavine
prirodnih, izdrobljenih ili meovitih kamenih
zrna.
Nezavisna/spoljanja kontrola (external /
third party control, Fremdberwachung) su
aktivnosti institucije, namenjene za nadzor
nad unutranjom kontrolom, koje vode ka
potvrivanju usklaenosti proizvoda ili
odobrenju unutranje kontrole proizvodnje i/ili
preuzimanju
ugraenog
graevinskog
proizvoda; ukljuuje poslove, postupke,
spoljanje oglede i merenja u toku
proizvodnje i/ili ugraivanja graevinskog
proizvoda.
Nosei
sloj
(bearing
course/layer,
Tragschicht) je (nevezani ili vezani) sloj u
kolovoznoj konstrukciji izmeu habajueg
sloja i posteljice ili planuma podloge, ugraen,
pre svega, da omogui odgovarajue
raspodele saobraajnog optereenja.
Nadzor
(supervision,
berwachung)
oznaava ocenjivanje usklaenosti nakon
dobijanja sertifikata kojim sertifikacioni
(kontrolni)
organ
proverava
trajnu
usklaenost
proizvoda
sa
propisanim
zahtevima.
Ocenjivanje
usklaenosti
(conformity
evaluation, Bewertung der Konformitt)
oznaava sistematino ocenjivanje rezultata
ispitivanja usklaenosti u odnosu na
propisana merila (kriterijume) usklaenosti,
pomou kojih se utvruje do koje mere
odreena vrsta graevinskog proizvoda
ispunjava propisane zahteve.
Nadzorni inenjer (supervisor, Aufseher) je

od strane naruioca izabrana struna
organizacija, koja izvodi struni nadzor nad
kvalitetom graevinskih proizvoda i izvedenih
radova, kao i nad izvoenjem radova u
skladu sa projektnom dokumentacijom.
Ovrsli
(cementni)
beton (hardened
concrete, erhrteter Beton) je (cementni)
beton u vrstom stanju koji vie nije mogue
obraivati i koji je razvio merljivu vrstou.
Naruilac (client, Auftraggeber) je nadleni

dravni organ, odnosno poseban upravni
organ za dravne puteve.
Nasip (embankment/fill, Damm) je deo trupa
puta izmeu posteljice i temeljnog tla,
vetaki izgraen od zemljanog i/ili stenskog
materijala, dovoljno visoko iznad povrine
terena da obe kosine uz ivicu kolovoza budu
nagnute nanie.
Nevezani habajui sloj (unbound wearing
course,
ungebundene
Deckschicht)
predstavlja
habajui
sloj
kolovozne
konstrukcije za vrlo lako saobraajno
optereenje
ili
privremeno
ureenje
kolovozne povrine sa to vie skeletne i
ukljetene meavine zrna na kolovoznoj
povrini.
10
Odstranjen/uklonjen
asfalt
(removed
asphalt, beseitigter Asphalt) je glodanjem (u
manjim
delovima),
raskopavanjem,
odguravanjem ili na neki drugi nain (u veim
komadima)
dobijena
bitumenizirana
meavina od postojeeg asfalta.
Ojaana povrinska obrada (strengthened
surface
dressing,
verstrkte
Oberflchenbehand-lung) je obrada kod koje
je za posipanje upotrebljena sitne,
prethodno obavijena bitumenskim vezivom.
Okruglo zrno (round grain, Rundkorn) je
prirodno zrno koje ima najmanje 50 %
zaobljene povrine.
Osnovni premaz (primer, Grundierung) je
premaz koji prodire u podlogu i poboljava
vezivanje sledeeg sloja sa podlogom.
JP Putevi Srbije
Penetracioni premaz (impregnating pore

filling material/ impregnation, Imprgnierung /
Versiegelung) oznaava premaz materijom
male viskoznosti koja penetracijom u
materijal (npr. cementni beton) delimino
ispunjava
pore,
smanjuje
povrinsku
poroznost zrna i stvara diskontinualan
povrinski film debljine od 10 do 100 mikrona.
termoplasta, termoelasta i dr.) u bitumen za

kolovoze radi poboljanja karakteristinih
svojstava.
Pesak (sand, Sand) je meavina kamenih

zrna u podruju veliina od (na donjoj granici)
0 mm, 0,063 mm ili 0,09 mm do (na gornjoj
granici) 2 mm ili 4 mm.
Plan ispitivanja (testing plan, Prfungsplan)
odreuje vrstu i uestalost ili broj provera
usklaenosti koje treba izvriti za vreme
pripreme i/ili pri ugraivanju proizvoda u
skladu sa zahtevima tehnikih uslova ili
zahtevima u ugovoru.
Planum (formation, Planum) oznaava
povrinu
sa
odreenim
propisanim
karakteristikama kvaliteta (visina, ravnost,
zbijenost, ugib).
Plodno tlo/humus (fertile soil, Oberboden)
je gornji sloj tla, nastao usled fizikih,
hemijskih i biolokih procesa koji pored
anorganskih materija sadri i organske
materije, potrebne za rast vegetacije.
Poboljanje (improvement, Verbesserung)
oznaava postupak pri kome se dodatkom
odgovarajuih materijala (kamenih zrna ili
anorganskog veziva) poboljava ugradljivost i
sposobnost zbijanja osnovnog materijala i
olakava izvoenje graevinskih radova.
Poetni sastav meavine (preliminary
investigation of mixture, Voruntersuchung
des Mischgutes) znai paljiv izbor materijala
i uea zrna razliite veliine u sastavu
meavine, koji je potreban za osiguranje
projektovanih svojstava.
Poetno tipsko ispitivanje (initial type test,
Eignungs-/Erstprfung) je ipitivanje pomou
koga se pre redovne proizvodnje ili pri
promeni porekla sastojaka i/ili njihovog udela,
kao i naina izrade, proverava i potvruje
dostizanje zahtevanih svojstava i podobnost
proizvoda za nameravanu upotrebu; u
zavisnosti od propisanog sistema utvrivanja
usklaenosti za njegovo izvoenje je
zaduen proizvoa, odnosno izvoa
radova ili institucija.
Polimerni bitumen (polymer bitumen,
Polymerbitumen)
je
vezivo
dobijeno
dodavanjem
polimera
(elastomera,
JP Putevi Srbije
Ponovna upotreba/reciklaa (recycling,

Wiederverwendung/Recycling)
oznaava
upotrebu i/ili ugraivanje materijala koji su
ve bili upotrebljeni, barem jednom kao
graevinski materijali.
Posteljica (capping layer, verfestigter
Unterbau) je gornji (zavrni) sloj nasipa ili
temeljnog tla, debeo do 50 cm sa posebnim
svojstvima (poveana nosivost, smanjena
osetljivost na uticaje mraza) koja su
postignuta
pomou
odgovarajuih
graevinsko-tehnikih zahvata (poboljanje,
ovrenje, stabilizacija).
Postupak meanja na mestu ugraivanja
(mix-in-place procedure, Baumischverfahren)
je postupak za poboljanje, ovrenje ili
stabilizaciju materijala pri kome se mealica
kree po pripremljenom sloju materijala, die
ga i mea sa vezivom i potrebnom koliinom
vode.
Postupak sa letvom (measuring rod method,
Messverfahren mit Latte) je postupak za
odreivanje dubine kolotraga ili za merenje
ravnosti/odstupanja saobraajne povrine od
prave referentne linije izmeu dve take na
povrini kolovoza.
Potpuno drobljeno zrno (totally crushed/
broken particle, vollstndig gebrochenes
Korn) je oznaka za zrno koje ima vie od 90
% izlomljene povrine.
Potpuno zaobljeno zrno (totaly rounded
particle, vollstndig gerundetes Korn) je
oznaka za zrno koje ima vie od 90 %
prirodno zaobljene povrine.
Povrinska obrada (surface dressing,
Oberflchenbehandlung) oznaava izradu
zatitnog
sloja
povrine
prskanjem
bitumenskog veziva i posipanjem zrna sitnei;
oznaava i naziv zavrenog sloja.
Preuzimanje radova (taking-over of works,
Abnahme der Leistung) je aktivnost koju
izvrava nadzorni inenjer (posle pisanog
obavetenja izvoaa o zavretku radova) na
osnovu potvrde ili izjave o usklaenosti
izvedenih radova i u skladu sa zahtevima u
tehnikim uslovima i eventualnim dodatnim
zahtevima u projektu koji su predmet ugovora
o izvoenju radova.
11
Pritisnuta/radna spojnica (compressed/

construction joint, Pressfuge Arbeitsfuge)
oznaava, zbog uslova rada, prekinut
graevinski element u celoj debljini (dnevna,
poduna, poprena).
habajueg sloja pri kojem se bitumenizirana

meavina greje i strue, a rastresena
meavina (sa nadgradnjom ravnomerne
debljine, bez meanja) ponovo ugrauje.
Proba
usklaenosti (conformity test,
Konformittsprfung)
je
proba
kojom
proizvoa na sluajno izabranim uzorcima ili
lokacijama proverava usklaenost proizvoda
sa zahtevima tehnikih uslova.
Reshape (reshape, Reshape) je postupak za

poboljanje ravnosti habajueg sloja pri
kojem se bitumenizirana meavina greje i
strue, a rastresena meavina bez dodatka
nove bitumenizirane meavine izravnava u
profil i ponovo ugrauje, a eventualni viak
odstranjuje.
Proba,
opit,
ispitivanje
(test,
Versuch/Prfung) je tehniki posao kojim se
prema tano odreenom postupku izvodi
provera jedne ili vie osnovnih svojstava
razmatranog proizvoda, postupka ili posla.
Sadraj
upljina
(void
content,
Hohlraumgehalt) je odnos izmeu zapremine
upljina i celokupne zapremine materije;
izraava se u V -%.
Probna deonica (test area, Versuchsstrecke)

je deo gradilita na kojem se u skladu sa
postavljenim ciljem promenom pojedinih
parametara primenom strunih postupaka
ispituju graevinski materijali, postupci ili
naini graenja.
Provozna podloga (working / hardened field,
befahrbare Unterlage) je nasuti sloj nevezane
meavine kamenih zrna, ugraene na (slabo
nosivo) temeljno tlo sa namerom da se
omogui transport i svi ostali tehnoloki
postupci koji su potrebni za gradnju puta.
Punilo (filler aggregate, Fller) je meavina
kamenih zrna, iji preteni deo prolazi kroz
sito 0,063 mm, a u celini kroz sito 0,09 mm, i
moe da bude dodata graevinskom
materijalu za postizanje odreenih svojstava.
Razrez za pukotinu/spojnicu (joint cut,
Fugenspalt) je poveana irina ureza (npr. u
cementnom betonu) za zaptivanje pukotine,
odnosno
kontakta
sa
odgovarajuim
materijalom.
Saobraajno optereenje (traffic loading,

Verkehrsbelastung) je optereenje izraeno
pomou broja vozila (PGDS-prosean
godinji dnevni saobraaj) ili pomou broja
prolaza nazivnog (nominalnog) osovinskog
optereenja od 100 kN (PGDO), koje e proi
kroz izabrani popreni presek puta u
definisanom periodu trajanja.
Sastavljeni/prirodni
agregat
(all-in
aggregate, Korngemisch) je meavina grubih
i sitnih kamenih zrna (peska), proizvedena
bez separacije na frakcije ili meanjem
frakcija krupnih i sitnih kamenih zrna, ili je
nastala u prirodi.
Sertifikacija (certification, Zertifizierung) je
postupak kojim nezavisna (trea) strana
izdaje pisanu garanciju da je proizvod,
proces ili obavljen posao u skladu sa
utvrenim zahtevima.
Reciklirana meavina kamenih zrna

(recycled mineral aggregate, Recycling
Gesteinskrnung)
je
odgovarajuim
postupkom pripremljena meavina zrna
kamenog materijala koja je ve bila
upotrebljena kao graevinski materijal.
Sertifikacija
(unutranje)
kontrole
proizvodnje
(certification
of
factory
production
control,
Zertifizierung
der
werkseigenen
Produktionskontrolle)
su
postupci i zadaci organa ukljuenih u
potvrivanje usklaenosti; na osnovu njih
sertifikacioni organ izdaje sertifikat kontrole
proizvodnje kao pisanu garanciju da je
kontrola proizvodnje ureena u skladu sa
Remix (remix, Remix) je postupak za

poboljanje sastava habajueg sloja pri
kojem se bitumenizirana meavina greje i
strue, a ostrugani materijal se mea sa
dodatim novim materijalom za poboljanje
postojee bitumenizirane meavine i ponovo
ugrauje.
Sertifikacija proizvoda (product certification,

Produktzertifizierung) su postupci i zadaci
organa ukljuenih u potvrivanje usklaenosti;
na osnovu njih sertifikacioni organ izdaje
sertifikat o usklaenosti proizvoda kao pisanu
garanciju da je proizvod usklaen sa
Repave (repave, Repave) je postupak za

poboljanje ravnosti i sposobnosti trenja
12
JP Putevi Srbije
Sertifikacioni organ (certification body,

Zertifizierungsstelle) je priznat organ koji vodi
postupak sertifikacija i izdaje sertifikat.
Sertifikat o usklaenosti (certificate of
conformity,
Konformitts(bereinstimmungs-) zertifikat) je dokument,
izdat po pravilima sistema sertifikacije i
svedoi da je tano odreen proizvod, proces
ili obavljen posao usklaen sa zahtevima
odreenog standarda ili drugog normativnog
dokumenta.
Sitne (crushed aggregate, Splitt) su
potpuno drobljena kamena zrna veliine od 2
mm do 63 mm.
Skeletni mastiks asfalt (stone mastic
asphalt, Splittmastixasphalt) je bitumenom za
kolovoze ili meavinom tog bitumena i
dodataka
(polimera,
prirodnih
asfalta,
granulata gume, stabilizirajuih dodataka)
vezana meavina kamenih zrna; veliki udeo
potpuno drobljenih zrna se meusobno
podupire, a upljine izmeu njih su u velikoj
meri ispunjene bitumenskim mastiksom.
Slabo nosivo tlo (soft soil/soil of low bearing
capacity, schlecht tragfhiger Boden) je tlo
koje zbog velikog udela vode ima
neodgovarajua fizika i/ili mehanika
svojstva i koje se sporo drenira.
Spojnica (joint, Fuge) je prostor (leb) na
kontaktu izmeu dva graevinska elementa ili
u
njima
za
spreavanje
pojave
nekontrolisanih pukotina ili za ujednaavanje
promena u duini zbog uticaja temperature.
Sposobnost
trenja
(skid
resistance,
Griffigkeit)
oznaava
uticaj
kvaliteta
materijala i geometrijskog oblika saobraajne
povrine na veliinu pogonskih, koionih i
bonih sila koje mogu da se prenose sa
pneumatika na toku vozila na kolovoz.
Sredstvo za zatitu (protection agent,
Schutzmittel) je tena materija koja
poprskana na povrinu (npr. sveeg
cementnog betona) pravi zatitni film sa
unapred odreenim svojstvima.
Stabilizovanje (stabilization, Stabilisierung)
je postupak pri kojem se meanjem veziva i
vode sa postojeim materijalom, uz
odgovarajue zbijanje pripremljene meavine,
trajno
poveava
otpornost
ugraene
meavine na uticaj saobraajnog optereenja,
kao i uticaj tetnih klimatskih i hidrolokih
uticaja.
JP Putevi Srbije
Starenje (ageing, Alterung/Altern) oznaava

promenu svojstava graevinskih materijala
sa vremenom zbog hemijskih i/ili fizikih
uticaja; uglavnom oznaava pogoranje
mehanikih svojstava, npr. vrstoe i
viskoznosti.
Koeficijent ispunjenosti upljina (rate of
void filling, Hohlraumfllungsgrad) oznaava
ispunjenost prividnih upljina u meavini
kamenih zrna u zbijenim bitumeniziranim
meavinama sa vezivom (%).
Koeficijent zbijenosti (compaction degree,
Verdichtungsgrad) je odnos izmeu izmerene
(suve) gustine i najvee (suve) gustine
materijala,
odreen
odgovarajuim
postupkom (npr. po Proktoru), izraen u %.
Struktura (structure, Gefge) je sastav sa
stanovita veliine, oblika i odnosa sastojaka
i njihove meusobne povezanosti.
Suva
gustina
(dry
density,
Trockenraumdichte)
je
masa
suvog
materijala u jedinici zapremine, koju zauzima
materijal, ukljuujui pore u zrnima, ispunjene
3
3
vazduhom i/ili vodom (kg/m ili t/m ).
Svei cementni beton (fresh concrete,
Frischbeton) je potpuno umean cementni
beton u takvom stanju da se jo uvek moe
obraivati.
ljunak (gravel, Kiessand) je meavina
prirodnih, zaobljenih kamenih zrna veliine
do 63 mm.
upljine (voids/cavities, Hohlrume) su
prostori u materijalu, ispunjeni vazduhom ili
tenou koji su dostupni spolja i u koje
moe da prodre voda.
Tankoslojna obrada (thin layer decking,
Dnnschichtbelag)
je
habajui
sloj
bitumenizirane meavine male debljine (po
2
pravilu do 20 mm) mase do 50 kg/m .
Tekstura (texture, Textur) je svojstvo (sitni
geometrijski oblik - hrapavost) povrine
kamenih zrna, odnosno slojeva, odreeno
sastavom, rasporedom, veliinom, udelom i
karakteristikama minerala u zrnu, odnosno
zrna u sloju.
Tlo (soil/earth, Boden/Erde) je povrinski deo
zemljine
kore
(sedimenti
i
produkti
vremenskog razgraivanja) koji se sastoji od
nevezanih ili slabo vezanih mineralnih i/ili
delimino organskih delova, koje je mogue
13
mehanikim sredstvima razgraditi

upotrebe sile (npr. nasipanjem u vodu).
bez
efektivnog udela vode i cementa u sveem

cementnom betonu.
Trajnost (durability, Dauerhaftigkeit) je

vremensko razdobje izmeu ugradnje i
zamora (ruenja) ugraenog materijala (npr.
u kolovoznu konstrukciju).
Vrsta cementnog betona (concrete grade,

Betonart/-gte) oznaava cementni beton
odreenog (istog) razreda vrstoe i
otpornosti
na
agresivne
uticaje
pri
odreenom (istom) koeficijentu izloenosti.
Trup puta (road body, Strassenkrper) ine

svi materijali upotrebljeni za nasipe i
kolovoznu konstrukciju izmeu planuma
temeljnog tla i saobraajne povrine ili druge
zavrne povrine.
Zapreminska
gustina
(bulk
density,
Raumdichte) je odnos mase zbijenog
materijala i njegove zapremine, zajedno sa
upljinama i porama u vrstom materijalu.
Uvrenje puta (composite pavement,

Strassenbefestigung) je izraz za sve slojeve
materijala,
ugraene
u
kolovoznu
konstrukciju i u posteljicu.
Zarez za spojnicu (joint notch, Fugenkerbe)

je predvieno mesto preloma u sloju vezanog
materijala; po pravilu je napravljen sa uskim
urezom.
Ugraivanje (laying/placing, Einbau) je

postupak
koji
obuhvata
razastiranje
materijala u sloju odgovarajue debljine i
zbijanje.
Zasipni klin (prelazni) (backfill wedge,

Hinterfllung) je podruje izmeu oporca
mosta (obalnog stuba) i okolnog nasipa; radi
obezbeenja stabilnog prelaza izmeu mosta
i nasipa klin mora da bude izgraen prema
posebnim uslovima.
Uloak za zaptivanje (sealing strip,

Dichtungsprofil) je odgovarajue oblikovan
elastian materijal ugraen u vrni deo
razreza u prividnim spojnicama ili pukotinama
da bi se spreio ulazak tetnih materija u
spojnicu ili pukotinu.
Unutranja kontrola (internal/production
control,
Eigenberwachung)
predstavlja
poslove proizvoaa pri proizvodnji u pogonu
i/ili izvoaa radova pri ugraivanju proizvoda
na gradilitu, sa namerom savlaivanja i
konstatovanja usklaenosti proizvodnje.
Vezani donji nosei sloj (base course,
mittlere Tragschicht) je meavina kamenih
materijala
ujednaene
granulacije
u
kolovoznoj konstrukciji, koja je vezana
hidraulinim ili bitumenskim vezivom.
Vezani gornji nosei sloj (upper roadbase,
obere Tragschicht) je hidraulinim ili
bitumenskim vezivom vezana meavina
kamenih zrna, ugraena ispod habajueg
sloja.
Zbijenost
(compaction
(degree
of),
Verdichtungsgrad)
oznaava
dostignutu
gustinu
ugraenog
materijala
nakon
zavrenog postupka zbijanja.
Znojenje/isplivavanje (bleeding, Schwitzen)
je
zajedniki
pojam
za
pojavu
bitumena/maltera na povini kolovoza.
ivotni vek kolovozne konstrukcije
(pavement life time, Lebensdauer der
Fahrbahnbefestigung) je projektovano vreme
odovarajue
upotrebljivosti
saobraajne
povrine u odnosu na bezbednost, udobnost i
ekonominost vonje.
2.4.1.4
Oznake
U obraenoj regulativi
sledee oznake:
upotrebljene
su
Visokovredni
cementni
beton
(high
performance concrete, Hochleistungsbeton)
je cementni beton, iji je razred vrstoe na
pritisak iznad C55/67 i koji je zbog niske v/c
vrednosti tehniki nepropusan za tenosti i
gasove i zato pokazuje visoku otpornost na
agresivne uticaje.
Vodocementni faktor (watercement ratio,
Wasserzementwert)
oznaava
odnos
14
JP Putevi Srbije
- Meavine kamenih zrna / agregati:

Vrsta
oznake
R&B
AAV
AN
BN
C
CC
D
d
ECS
f
F
FI
G
GA
GC
GF
GTC
HR
Ka
LA
MBF
MDE
mLPC
MS
NR
PSV
SB
SI
SZ
v
V
VLA/VSZ
WA
WS
Opis oznake
srpski
engleski
delta prsten i kuglica

koeficijent otpornosti kamenog materijala na
habanje
nordijski koeficijent otpornosti na habanje
bitumenski broj
drobljena zrna
udeo kalcijum-karbonata
prenik najveeg zrna u meavini / veliina
najveeg otvora okaca sita
prenik najmanjeg zrna u agregatu / veliina
najmanjeg otvora okaca sita
uglastost / sitna zrna agregata
udeo sitnih zrna (do 0,063 mm)
koeficijent otpornosti na mraz i topljenje
indeks ploatosti
zrnasti sastav / granulacija
prirodni zrnasti sastav
grubi zrnasti sastav
sitni zrnasti sastav
karakteristini zrnasti sastav
otpornost na toplotu
udeo kalcijum-hidroksida
koeficijent Los Angeles
koeficijent metilen plavo
koeficijent mikro-Deval
udeo grubih organskih materija
koeficijent magnezijum-sulfata
bez zahteva
koeficijent otpornosti na zaglaivanje
koeficijent Sonnenbrand
indeks oblika
udarna drobljivost
upljine u punilu
stabilnost zapremine
otpornost na toplotni udar
koeficijent upijanja vode
koeficijent rastvorljivosti u vodi
delta ring and ball

aggregate abrasion value
Nordic abrasion value
bitumen number
crushed particles
calcium carbonate content
largest aggregate/upper sieve size
smallest aggregate/lower sieve size
angularity/fine aggregate
fines
freeze-thaw resistance value
flakiness index
grading
grading all-in
grading coarse
grading fine
typical grading
heat resistance
calcium hydroxide content
Los Angeles coefficient
methylene blue fraction
micro-Deval coefficient
content of coarse matter
magnesium sulfate value
no requirement
polished stone value
Sonnenbrand value
shape index
Schlagzertrmmerung
voids of filler
volume stability
resistance to thermal shock
water absorption value
water solubility value
- Bitumenizirane meavine
Vrsta
oznake
A
AbrA
AC
AC base
AC bin
AC surf
B
BAA
Bmin
Opis oznake
srpski
razred bitumenizirane meavine
koeficijent habanja
bitumenski beton
bitumenski beton za nosee slojeve
bitumenski beton za vezne slojeve
bitumenski beton za habajue slojeve
bitumen
sauvana otpornost
afinitet bitumena i kamenih zrna
najmanji udeo bitumenskog veziva
JP Putevi Srbije
engleski
bituminous mixture class
abrasion value
asphalt concrete
asphalt concrete base
asphalt concrete binder
asphalt concrete surface
bitumen
retained strength
bitumen aggregate affinity
minimum binder content
15
Vrsta
oznake
D
6
F
fcmax
gg
hg
Idyn
Imax
Imin
Inc
ITSR
Kh
Kv
ln
MA
og
P
PA
PL
PmB
PRDAIR
Qmin
RA
RAM
RmB
RV
SMA
Smax
Smax
Smin
Smin
V10Gmin
VFBmax
VFBmin
VMAmin
Vmax
Vmin
WTSAIR
Z
Opis oznake
srpski
engleski
oticanje veziva
otpornost na zamor
teenje po Maralu
najvei koeficijent puzanja
porozan sastav meavine
upljikav sastav meavine
najvea dinamika dubina utiskivanja
najvea dubina utiskivanja
najmanja dubina utiskivanja
najvee poveanje dubine utiskivanja posle
30 min
koeficijent posredne vrstoe na zatezanje
horizontalna propusnost
vertikalna propusnost
malo buan
liveni asfalt
otvoren sastav meavine
permanentno deformisanje / velika sprava
drenani asfalt
gubitak delia
polimerni bitumen
permanentno deformisanje / mala sprava
najmanji kvocijent po Maralu
asfaltni granulat
gumirana bitumenizirana meavina
gumirani bitumen
sauvana adhezija
skeletni mastiks asfalt
najvea stabilnost po Maralu
najvea krutost
najmanja stabilnost po Maralu
najmanja krutost
najmanji sadraj upljina posle 10 obrtaja
najvea ispunjenost upljina bitumenom
najmanja ispunjenost upljina bitumenom
najmanji sadraj upljina u meavini kamenih
zrna
najvei sadraj upljina
najmanji sadraj upljina
permanentno deformisanje
razred meavine kamenih zrna / agregata
binder drainage
resistance to fatigue
Marshall flow
maximum creep rate
gap graded
hollow graded
maximum dynamic indentation
maximum indentation
minimum indentation
maximum increase after 30 min
indirect tensile strength ratio
horizontal permeability
vertical permeability
low noise
mastic asphalt
open graded
permanent deformation
porous asphalt
particle loss
polymer modified bitumen
minimum Marshall quotient
reclaimed asphalt
rubber asphalt mixture
rubber modified bitumen
retained adhesion
stone mastic asphalt
maximum Marshall stability
maximum stiffness
minimum Marshall stability
minimum stiffness
minimum void content at 10
gyrations
maximum voids filled with bitumen
minimum voids filled with bitumen
minimum voids in mineral aggregate
maximum void content
minimum void content
aggregate class
- Cementnobetonske meavine
Vrsta
oznake
16
Opis oznake
srpski
engleski
C/
razredi vrstoe na pritisak za normalno

teke i vrlo teke cementen betone
CEM
Cl
CO-C3
vrste cementa po EN 197

razredi udela hlorida
koeficijenti gustine
compressive strength classes in

case of normal-weight and heavyweight concrete
cement type according to EN 197
chloride classes
density classes
JP Putevi Srbije
Vrsta
oznake
F1 F6
fc, cnb
fc, cy
fck,cub
Opis oznake
srpski
koeficijenti teenja
vrstoa na pritisak kocke cementnog
betona
vrstoa na pritisak cilindra cementnog
betona
karakteristina (propisana) vrstoa na
pritisak kocke cementnog betona
fck, cyl
karakteristina (propisana) vrstoa na

pritisak cilindra cementnog betona
fcm
prosena vrstoa cementnog betona na

pritisak
prosena vrstoa cementnog betona pri
kidanju
razredi vrstoe na pritisak za lake
cementne betone
koeficijenti sleganja
ftm
LC /
S1 S5
VI VIII
XO
XA1 XA3
XB1 XB3
XC1 XC4
koeficijenti otpornosti na prodiranje vode

koeficijent izloenosti
koeficijent
otpornosti
na
hemijsko
delovanje
koeficijent otpornosti na habanje i bruenje
koeficijent otpornosti na karbonizaciju
XD1 XD3
koeficijent otpornosti na prodiranje hlorida
XF1 i XF3
koeficijent
unutranje
otpornosti
cementnog betona na mraz i topljenje
koeficijent otpornosti na hloride iz morske
vode
XS1 XS3
JP Putevi Srbije
engleski
consistence
classes
expressed
byflow diameter
compressive strenght of concrete
determined by testing cubes
compressive strength of concrete
determined by testing cylinders
charakteristic compressive strength
of concret determined by testing
cubes
charakteristic compressive strength
of concret determined by testing
cylinders
mean compressive strength of
concret
mean tensile splitting strength of
concrete
compressive strength classes in
case of lightweight concrete
consistence classes expressed by
slump
exposure class
exposure classes for risk of chemical
attack
exposure classes for risk of corrosion
induced by carbonation
induced by chlorides
exposure classes for risk of
freeze/thaw attack
induced by chlorides from sea water
17
2.4.2
NEVEZANI SLOJEVI
2.4.2.1
Radove treba izvoditi kada je temperatura

vazduha iznad 2C i kada nema padavina.
Opte
Nevezani slojevi su delovi

konstrukcija, ugraeni kao
- nevezani nosei slojevi ili
- nevezani habajui slojevi.
kolovoznih
Nevezane meavine preteno kamenih

materijala su po pravilu ugraene i u
bankinama, izuzev u specifinim uslovima,
kada je ugraen asfaltni ili kaldrmisani gornji
sloj.
Ugraivanje nevezanih slojeva materijala u
kolovozne konstrukcije je po pravilu
odreeno u projektnoj dokumentaciji i mora
da bude u skladu sa ovim tehnikim uslovima.
2.4.2.2
2.4.2.2.1
Nevezani nosei slojevi

Opis
Izrada nevezanog noseeg (mehaniki

zbijenog, tamponskog) sloja (NNS) ukljuuje
nabavku
i
ugraivanje
odgovarajue
meavine frakcija za nevezani nosei sloj na
mestima koja su odreena projektnom
dokumentacijom.
Nevezani nosei slojevi (NNS) mogu da se

ugrauju u kolovozne konstrukcije za sve
grupe saobraajnih optereenja, po pravilu,
izmeu posteljice i vezanog noseeg sloja.
2.4.2.2.2
Osnovni materijali
Osnovni materijali za NNS su meavine

prirodnih, drobljenih ili meanih zrna.
Meavine prirodnih zrna sadre zrna sa
zaobljenim ivicama, koja su nastala tokom
prirodnog raspadanja masivnog kamena.
Meavine drobljenih zrna sadre zrna koja su
nastala drobljenjem stena, vetakih sirovina
ili grubih prirodnih kamenih zrna.
Kombinovane meavine
prirodnih i drobljenih zrna.
sadre
frakcije
U ovim posebnim tehnikim uslovima za

frakcije upotrebljeni su nazivi, koji su
navedeni u tabeli 2.4.2.1 i prikazani na slici
2.4.2.1.
Slika 2.4.2.1: Dijagram za odreivanje granulometrijskog sastava agregata
18
JP Putevi Srbije
2.4.2.2.3
Kvalitet agregata
Tabela 2.4.2.1: Frakcije agregata

Nazivna
frakcija
mm
0/1*
0/2
0/4
1/4*
0/8
0/11*
0/16
0/22*
0/32
0/45*
0/63
2/4*
4/8
8/11*
8/16
11/16*
16/22*
16/32
22/32*
32/45*
32/63
45/63*
Veliina zrna
od
mm
0
0
0
0,5
0
0
0
0
0
0
0
1
2
4
4
8
11,2
11,2
16
22,4
22,4
31,5
do
mm
2
4
4
8
11,2
16
22,4
31,5
45
63
125
8
11,2
16
22
22
31,5
45
45
63
125
125
Naziv
kamenog
agregata
Uslovljeni kvalitet agregata za NNS detaljno

je naveden u EN 13242 Agregati za
nevezane i sa hidraulinim vezivima vezane
materijale za upotrebu u inenjerskim i
putnim konstrukcijama.
2.4.2.2.3.1 Sastav agregata
pesak
meavina
drobljenih
zrna,
ljunak
sitne,
(ljunak)
Prirodni ili drobljeni agregat, kao i meani

agregat, sainjavaju frakcije ljunka ili
drobljenih zrna, odnosno ljunka i sitnei,
pesak i punilo ime je obezbeen sastav
agregata koji se zahteva na slikama 2.4.2.2,
2.4.2.3 i 2.4.2.4. Odreivanje sastava
agregata je navedeno u EN 933-1.
Udeo drobljenih kamenih zrna u meavini za
nevezani nosei sloj mora da se odredi
(prema EN 933-5) u sklopu dimenzioniranja
kolovozne konstrukcije uzimanjem u obzir
raspodele u EN 13242 (kategorija C90/3 ili
C50/10).
Sastav agregata za NNS mora da bude u
skladu
sa
predvienim
saobraajnim
optereenjem i svojstvima sirovina koje su
odreene u projektnoj dokumentaciji. Za vea
saobraajna optereenja treba za kolovozne
konstrukcije upotrebiti krupnija zrna. U
ovakvim sluajevima treba uzeti u obzir da
debljina sloja mora da bude 2,5 puta vea od
prenika najveeg zrna u pripremljenoj
meavini.
* Meuzrnavost, meufrakcija
Slika 2.4.2.2: Podruje granulometrijskog sastava agregata 0/22 mm za nevezane nosee slojeve
JP Putevi Srbije
19
Slika 2.4.2.3: Podruje granulometrijskog sastava agregata 0/32 za nevezane nosee slojeve
Slika 2.4.2.4: Podruje granulometrijskog sastava agregata 0/45 mm za nevezane nosee slojeve
Izvoa moe da upotrebi za NNS i drukiji
sastav agregata, ako je usklaenost takve
meavine ustanovila institucija ovlaena za
ispitivanje usklaenosti i ako je istu odobrio i
nadzorni inenjer.
Agregat za NNS moe da sadri deo zrna
veliine do 0,063 mm (po EN 13242) i to
- na deponiji do 5 m.-% (kategorija f5),
- po ugraivanju do 8 m.-% (kategorija f8).
20
Pojedinani rezultati (najvie 5 % ukupnog

broja) ispitivanja uzoraka, koji su uzeti na
deponiji, smeju da prekorae navedenu
vrednost do 10 %.
Udeo kamenih zrna veliine do 0,02 mm u
agregatu ne sme da bude vei od 3 m.-%.
Pojedinani rezultati ispitivanja mogu da
prekorae navedenu vrednost do 15 %.
Koeficijent neravnomernosti U = d60/d10 mora
da iznosi za meavine
JP Putevi Srbije
prirodnih zrna
drobljenih i meanih zrna
5 do 100
8 do 50.
U sluaju kada nadzorni inenjer na osnovu

rezultata ispitivanja ugraivanja agregata sa
koeficijentom neravnomernosti U koji je manji
od 6 dozvoli upotrebu agregata, onda ona
sme da sadri do 15 m.-% frakcije veliine do
0,063 mm. Meuvrednosti treba odrediti
linearnom interpolacijom.
Ekvivalent peska, odreen (po EN 933-8) za
agregat veliine do 4 mm, za nevezane
nosee slojeve na putevima mora da iznosi :
- za
velika
saobraajna
optereenja
najmanje 60 % (kategorija SE60),
- za
srednja
ili
mala
saobraajna
optereenja najmanje 50 % (kategorija
SE50).
2.4.2.2.3.2 Mehanika svojstva agregata
Koeficijent otpornosti agregata na drobljenje,
odreen
postupkom
Los
Angeles
(definisanim u EN 1097-2), za NNS na
putevima sme da iznosi
- za srednja ili teka saobraajna
optereenja najvie 30 % (kategorija LA30),
- za
mala
saobraajna
optereenja
najvie 35 % (kategorija LA35).
Otpornost kamenih zrna na smrzavanje
odreena (prema EN 1367-2) ispitivanjem
pomou magnezijum-sulfata i izraena kao
udeo oguljenih delova u odnosu na prvobitnu
meavinu uzorka sme da iznosi do 25 m.-%
(kategorija MS25), a pri ispitivanju pomou
natrijum-sulfata do 5 m.-%.
U agregatu je dozvoljeno najvie 20 m.-%
zrna iji oblik ne odgovara uslovu l:d 3:1
(ispitivanja prema EN 933-4, kategorija SI20).
U agregatu, sadraj organskih primesa ne
sme da oboji 3 %-ni rastvor baze natrijuma
tamnije od referentne boje (ispitivanje prema
EN 1744-1).
Agregat za NNS ne sme da sadri tetna
nekvalitetna zrna ili primese (ispitivanja
prema EN 1744-1). Pojedinana trona ili
drobljiva kamena zrna meavina moe da
sadri samo u koliini koja odgovara
propisanim zahtevima.
Koeficijent nosivosti agregata, odreen u
labolatoriji kalifornijskim postupkom CBR,
mora da iznosi
- za prirodne i meane agregate, u kojima
se nalazi manje od 50 m.-% drobljenih
zrna
najmanje 40 %,
JP Putevi Srbije
za drobljene i meane agregate, u kojima

se nalazi vie od 50 m.-% drobljenih zrna
najmanje 80 %.
2.4.2.2.4
Nain izvoenja
2.4.2.2.4.1 Nalazite agregata

Izvoa mora da blagovremeno, pre poetka
eksploatacije, saopti nadzornom inenjeru
lokaciju nalazita agregata za NNS i da
predoi dokaze o usklaenosti meavine sa
zahtevima iz take 2.4.2.2.3 ovih tehnikih
uslova, kao i da od nadzornog inenjera
dobije saglasnost (dozvolu) za upotrebu.
Agregat mora da se obezbedi na nain koji
obezbeuje stalni kvalitet i ravnomernost.
Pozajmita i kamenolomi moraju prethodno
da se dobro oiste.
2.4.2.2.4.2 Prethodna ispitivanja
Pre poetka izvoenja radova ispitivanjima
treba proveriti
- sastav i mehanika svojstva agregata (po
taki 2.4.2.2.3) i
- optimalnu vlanost i gustinu postupkom
po Proktoru (prema EN 13286-2),
radi
uporeivanja
usklaenosti
karakteristinih svojstava agregata sa
svojstvima koja su odreene na osnovu
prethodnih ispitivanja uzoraka koji su uzeti za
unutranju kontrolu proizvodnje.
Za svaku karakteristinu vrstu agregata treba,
pre poetka radova, odrediti tehnoloki
postupak, vrstu sredstava za komprimiranje i
njihov uinak po dubini. Iz navedenog
razloga treba na probnoj deonici izmeriti
uinak sredstava za komprimiranje posle
svakog
prolaza.
Po
zavrenom
komprimiranja (zbijanju) treba na planumu
NNS izmeriti
- gustinu i vlanost ugraenih slojeva
agregata,
- nosivost ugraenog sloja, i
- ravnost i visinu planuma ugraenog sloja
(sve u skladu sa takom 2.4.2.2.5).
2.4.2.2.4.3 Priprema planuma podloge
Pre poetka ugraivanja agregata u NNS,
planum podloge (posteljica) mora da bude
pripremljen u skladu sa takom 2.2.5 ovih
tehnikih uslova.
Sa ugraivanjem NNS moe da se zapone
nakon preuzimanja podloge u skladu sa
21
uslova. Izvoa je obavezan da do poetka

ugraivanja odrava podlogu u stanju u kome
je bila u vreme preuzimanja. Sva oteenja
mora da blagovremeno i na odgovarajui
nain popravi i da predoi nadzornom
inenjeru dokaze o izvedenim popravkama.
2.4.2.2.4.4 Deponovanje agregata
Ako izvoa privremeno deponuje agregat
pre ugraivanja u NNS, onda prostor za
deponiju mora da se prethodno pripremi na
odgovarajui
nain
(izravna,
utvrdi,
odvodnjava).
Privremena deponija treba da bude to
priblinije pravougaonog oblika (duine
stranica do 50 m). Na visini do 3,0 m treba da
budu razastrti agregati u slojevima,
homogenizovani i na odgovarajui nain
navlaeni. Nagib kosina privremene deponije
je 1 : 2.
Do privremene deponije mora da bude
izgraen privremeni prilazni put.
Privremena deponija mora da bude na
odgovarajui nain oznaena (lokacija, broj,
veliina,
faza
preuzimanja).
Nakon
preuzimanja privremene deponije, na nju se
ne smeju dovoziti novi agregati sve dok u
potpunosti ne bude iskoriena.
2.4.2.2.4.5 Navoenje agregata
Na pripremljen planum podloge moe se
otpoeti sa navoenjem agregata za NNS
nakon to je to odobrio nadzorni inenjer.
Po pravilu se navoenje ne sme obavljati po
pripremljenom
i
preuzetom
planumu
posteljice, nego iskljuivo po ve razastrtom
sloju agregata. Vozila koja dovoze agregat
treba istovarati kipovanjem unazad ili u
stranu. Ako se zbog mainskog razastiranja,
odnosno
ugraivanja,
zahteva
dovoz
delimino i po planumu posteljice, onda nain
dovoza mora da odobri nadzorni inenjer.
Ako se agregat navozi po ve razastrtom i

nezbijenom sloju, onda prolazi pojedinih
vozila moraju da budu to ravnomernije
rasporeeni po itavoj irini razastrtog
materijala.
Vozila sa blatom na tokovima ne smeju da
se kreu po ve razastrtom agregatu za NNS.
2.4.2.2.4.6 Ugraivanje agregata
Ugraivanje agregata u NNS po pravilu se
izvodi mainama. Runo ugraivanje je
dozvoljeno samo na mestima na kojima se
ne mogu upotrebiti maine i na mestima koja
odobri nadzorni inenjer.
Agregat za NNS po pravilu mora da se
doprema
na
gradilite
odgovarajuim
sredstvima i sa odgovarajuim sastavom.
Svako
popravljanje
granulometrijskog
sastava agregata na gradilitu, odnosno
mestu ugraivanja, mora da odobri nadzorni
inenjer na osnovu odgovarajuih rezultata
prethodnog ispitivanja.
Koliinu vode koja je potrebna za
obezbeivanje optimalne vlanosti agregata
radi boljeg komprimiranja treba ravnomerno
unositi u agregat ve na mestu nabavljanja.
Ako voda mora da se dodaje na mestu
ugraivanja, onda se ona dozira prskanjem
sa ime se spreava ispiranje sitnih zrna. U
toku zbijanja vlanost agregata sme da
odstupa od optimalne vlanosti najvie za 2
m.-%. Obezbeivanje ovakve vlanosti je jo
vanije ako se razastiranje agregata izvodi
grederima.
Razastiranje agregata za NNS po pravilu se
izvodi finierima, ali moe da se obavlja i
grederima uz odobrenje nadzornog inenjera.
Razastiranje buldozerima obavlja se samo u
izuzetnim sluajevima. Razastiranje mora da
se izvede istog dana kada je izvedeno i
vlaenje.
Za dovoz agregata treba upotrebiti vozila

opremljena na odgovarajui nain, dok se za
razastiranje upotrebljava mainska oprema
koja omoguava zahtevano ravnomerno
rasporeivanje agregata. Debljina sloja
razastrtog agregata mora da odgovara
zahtevanoj debljini sloja komprimiranog
agregata prema projektnoj dokumentaciji.
Agregat se razastire i izravnava u zahtevani

profil prema projektnoj dokumentaciji, dok se
zbijanje
mora
izvesti
odgovarajuim
mainama po itavoj irini sloja. Radi
obezbeenja odgovarajue zbijenosti po
itavoj irini kolovoza, treba poveati irinu
sloja za projektovanu debljinu sloja + 10 cm,
ako to u projektnoj dokumentaciji nije
predvieno.
Ako se agregat ugrauje u vie slojeva, onda

se svaki pojedinani sloj mora oblikovati i
sabiti na odgovarajui nain pre nego se
pone sa navozom za sledei sloj.
Zbijanje se izvodi od nie prema vioj ivici

sloja. Broj prolaza odgovarajuih sredstava
za zbijanje, koji je prethodno odreen na
probnoj
deonici,
treba
proveravati
22
JP Putevi Srbije
ispitivanjem u sklopu unutranje kontrole

gustine, odnosno zbijenosti ugraenog sloja
agregata.
Sve nepravilnosti, koje se ustanove u toku
zbijanja, treba popraviti prema zahtevu
nadzornog inenjera.
ravnomeran kvalitet u skladu sa zahtevima

ovih tehnikih uslova.
Sva oprema i maine moraju da imaju
sertifikat, a njihovi kapaciteti moraju da
zadovoljavaju
zahteve
projektne
dokumentacije.
2.4.2.2.5.1 Komprimiranje - zbijanje
Sva mesta koja su nedostupna za maine

treba komprimirati do zahtevane gustine
drugim sredstvima, iju upotrebu mora da
odobri nadzorni inenjer, koji odreuje i
uslove pri kojima ovakva sredstva treba
upotrebljavati.
Pre zavretka komprimiranja treba odrediti
gustinu i nosivost ugraenog NNS.
Ako nisu postignute vrednosti zahtevane u
projektnoj dokumentaciji, izvoa mora
dodatnim merama da obezbedi kvalitet
ugraenog NNS.
2.4.2.2.5
Kvalitet izrade
Pre poetka rada maina i opreme od kojih

zavisi kvalitet izvedenih radova treba proveriti
da li isti odgovaraju i da li mogu da osiguraju
Zbijenost ugraenog agregata u NNS, koja je

odreena gustinom ispitanom postupkom po
P roktoru, mora u proseku da iznosi najmanje
98 %. Donja granica zbijenosti ne sme da
bude manja od ustanovljene prosene
vrednosti za vie od 3 %.
Gustina i vlanost u NNS ugraenog
agregata, po pravilu se odreuje merenjem
pomou izotopnog meraa (nuklearnim
densitometrom, (t. 1.2.4).
2.4.2.2.5.2 Nosivost
Nosivost NNS, koja je odreena statikim
deformacionim modulom Ev2 ili dinamikim
deformacionim modulom Evd (po smernicama
SRDM, t. 8.3.3 Nosivost), mora da odgovara
zahtevima koji su navedeni u tabeli 2.4.2.2.
Tabela 2.4.2.2: Zahtevane vrednosti deformacionih modula na planumu nevezanog noseeg sloja
Vrsta
agregata
(meavine kamenih zrna)
Saobraajno optereenje
vrlo teko ili teko
srednje ili lako
zahtevana vrednost
Ev2
Ev2/Ev1
Evd
Ev2
Ev2/Ev1
Evd
2
2
2
2
MN/m
MN/m
MN/m
MN/m
- prirodni
- drobljeni ili meani
100
120
2,2
2,0
Odnos deformacionih modula Ev2/Ev1 nije

odluujui
za
ocenu
nosivosti sloja
nevezanog agregata, ako je vrednost
deformacionog modula Ev1 vea od 50 %
zahtevane vrednosti Ev2. Donja granina
vrednost deformacionog modula moe da
bude do 20 % manja od zahtevane vrednosti
iz tabele 2.4.2.2 (do 10 % od ukupnog broja
merenja).
Ako izvoa ne dostigne zahtevani odnos
deformacionih modula Ev2/Ev1, onda o
nastavku daljih aktivnosti odluuje nadzorni
inenjer.
JP Putevi Srbije
45
55
90
100
2,4
2,2
40
45
2.4.2.2.5.3 Ravnost, visina, nagib

Neravnost planuma NNS odreuje se
merenjem odstupanja ispod poloene letve
duine 4 m, koja se postavlja du bilo kog
pravca u odnosu na osovinu puta (smernica
SRMG, t. 3.1.3.1). Planum NNS moe da
odstupa od letve najvie do 20 mm (gornja
granica). Ako se ovakva odstupanja
pojavljuju u kontinuitetu jedno za drugim,
tada mora da se izvede popravka ravnosti
prema uputstvu koje odredi nadzorni inenjer.
Visinu pojedinanih mernih mesta na
planumu NNS treba odrediti nivelirom.
Planum NNS sme na proizvoljnom mestu da
odstupati od projektovane kote najvie za
10 mm (gornja granina vrednost).
23
Nagib planuma NNS po pravilu treba da bude

jednak poprenom i podunom nagibu
kolovoza.
Dozvoljena
odstupanja
su
odreena
dozvoljenim
neravninama
i
odstupanjima od visine planuma NNS, ali ne
smeju da budu vea od 0,4 % apsolutne
vrednosti nagiba (krajnja granina vrednost).
2.4.2.2.6
Kontrola kvaliteta
Za svaku znaajnu vrstu agregata, koja se

predvia za upotrebu u NNS, treba odrediti
usklaenost
sa
zahtevima
projektne
dokumentacije i ovih tehnikih uslova:
- na poetku ugraivanja prethodnim
ispitivanjima
u toku ugraivanja ispitivanjima u sklopu
unutranje i nezavisne kontrole.

Prethodna ispitivanja za proveru usklaenosti
svojstava agregata koja su odreena u taki
2.4.2.2.3 su za NNS data u tabeli 2.4.2.3.
Rezultati prethodnih ispitivanja moraju da
budu usklaeni sa predloenim dokazima
izvoaa o svojstvima dobavljenih agregata.
Tabela 2.4.2.3: Zahtevi za svojstva agregata za prethodna ispitivanja za nevezane nosee slojeve
Svojstva agregata
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
Postupak za
ispitivanje
- sastav agregata
- udeo zrna veliine do 0,063 mm
- udeo drobljenih zrna
- oblik grubih zrna
- koeficijent neravnomernosti U
- ekvivalent peska
- otpornost na drobljenje koeficijent Los Angeles
- udeo organskih primesa
- nosivost postupak CBR
- ispitivanja po modifikovanom postupku po Proktoru:
- optimalna vlanost
- najvea gustina
- merenja ugraenog sloja agregata:
- vlanost
- zbijenost
- nosivost:
- dinamiki deformacioni modul Evd
- statiki deformacioni modul Ev2
- ravnost, visina, nagib
m.-%
m.-%
m.-%
m.-%
%
%
%
t. 2.4.2.2.3
f5/f8
C90/3 / C50/10
SI20
t. 2.4.2.2.3
SE60/SE50
LA30/LA35
t. 2.4.2.2.3
40/80
EN 933-1
EN 933-1
EN 933-5
EN 933-4
EN 933-8
EN 1097-2
EN 1744-1
TP BF-StB, B7.1
EN 13286-2
m.-%
3
t/m
m.-%
%
t. 2.4.2.2.5
t. 2.4.2.2.5
SRCS, t. 1.2.4
SRCS, t. 1.2.4
SRDM, t. 8.2.3
t. 2.4.2.2.5
SRMG, t.
3.1.3.1
MN/m
2
MN/m
-
2.4.2.2.6.2 Unutranja kontrola

Unutranja kontrola izvoaa (koju mora da
obavlja ovlaena laboratorija) mora, u toku
ugraivanja agregata za NNS, da utvrdi
usklaenost agregata sa zahtevima projektne
dokumentacije i ovih tehnikih uslova.
Vrsta i uestalost ispitivanja u sklopu
unutranje kontrole ugraivanja agregata u
NNS mora da se odredi u overenom
programu prosene uestalosti kontrole. Ako
programa nema, onda uestalost odreuje
nadzorni inenjer koji odreuje i mesta za
uzimanje uzoraka i merna mesta statistikim
sluajnim izborom (t. 1.4.1).
24
U toku ugraivanja agregata u NNS,

laboratorija mora da uzme i proveri
usklaenost svojstava sa uestalou koja je
odreena u tabeli 2.4.2.4.
Uzorci agregata moraju po pravilu da se
uzmu na privremenoj deponiji (2/3-ski deo) i
iz ugraenog nevezanog noseeg sloja (1/3ski deo).
Minimalna
uestalost
ispitivanja
pri
unutranjoj kontroli ugraivanja agregata u
NNS odreena je u tabeli 2.4.2.5.
JP Putevi Srbije
Tabela 2.4.2.4: Minimalna uestalost ispitivanja agregata pri unutranjoj kontroli ugraivanja u
NNS
Svojstva
ugraivanog agregata
- sastav meavine agregata
- udeo zrna veliine do 0,063 mm
- vlanost i gustina po Proktoru
Postupak za
ispitivanje
Minimalna uestalost
ispitivanja
EN 933-1
EN 933-1
EN 13286-2
EN 1744-1
4000m /1000m
2
3
4000m /1000m
2
3
4000m /1000m
2
3
8000m /2000m
Tabela 2.4.2.5: Minimalna uestalost ispitivanja pri unutranjoj kontroli agregata ugraenog u NNS
Svojstva
ugraenog agregata
Postupak za
ispitivanje
Minimalna uestalost
Ispitivanja
- udeo vlage i gustina

- nosivost:
- dinamiki deformacioni modul Evd
- statiki deformacioni modul Ev2
- planum sloja:
- ravnost
- visna i nagib
SRCS, t. 1.2.4
200 m
SRDM, t. 8.2.3
-
400 m
2
2000 m
SRMG, t. 3.1.3.1
-
20 m
1
20 m
U dogovoru sa nadzornim inenjerom kvalitet

agregata ugraenog u NNS moe da se
odredi i na osnovu drugih priznatih postupaka.
U ovim sluajevima merila za ispitivanja
kvaliteta ugraenih agregata, kao i nain i
uestalost ispitivanja, moraju da se usaglase
sa nadzornim inenjerom.
izraunaju u kubnim metrima (m ).

Sve koliine treba izmeriti po stvarno
izvedenom obimu i vrsti radova, koji su
izvedeni u okviru dimenzija u projektnoj
dokumentaciji.
2.4.2.2.7.2 Preuzimanje radova
2.4.2.2.6.3 Nezavisna kontrola

Obim radova na nezavisnoj kontroli pri
izgradnji NNS je po pravilu u razmeri 1:4 u
odnosu na obim unutranje kontrole.
Kontrolna ispitivanja mora da obavlja
institucija koja je ovlaena od strane
naruioca.
Mesta za uzimanje uzoraka agregata na
privremenoj deponiji i pri ugraivanju u NNS
mora da odredi nadzorni inenjer statistikim
sluajnim izborom (t. 1.4.1).
Ugraene NNS mora da preuzme nadzorni

inenjer nakon pisanog obavetenja izvoaa
o zavretku radova. Preuzimanje se izvodi u
skladu sa zahtevima iz ovih tehnikih uslova i
u skladu sa takom 1.2.2.3 optih tehnikih
uslova.
Izvoa mora blagovremeno da dostavi
nadzornom inenjeru sve podatke i izvetaje
unutranje kontrole o ispitivanjima, kao i
konanu ocenu o usklaenosti, koju je izdala
ovlaena institucija.
Uzimanje uzoraka za nezavisnu kontrolu, kao

i za ispitivanje i merenja na gradilitu, mora
da se izvodi u prisustvu izvoaa i nadzornog
inenjera.
Sve ustanovljene nedostatke izvoa mora

da popravi pre nastavka radova.
2.4.2.2.7
2.4.2.2.8.1 Opte
Merenje i preuzimanje radova
2.4.2.2.7.1 Merenje radova

Izvedeni radovi se po pravilu mere u skladu
sa takom 1.2.2.2 optih tehnikih uslova i
JP Putevi Srbije
2.4.2.2.8
Obraun radova
Izvrene radove treba obraunati u skladu sa

takom 1.2.2.4 optih tehnikih uslova.
25
Koliine, odreene u taki 2.4.2.2.7, moraju

da se obraunaju po ugovorenim jedininim
cenama.
Radove treba izvoditi kada pri ugraivanju

nema padavina i kada je temperatura
vazduha iznad 2 C.
U ugovorenu jedininu cenu moraju da budu

ukljueni svi trokovi koji su potrebni za
konano dovrenje radova. Izvoa nema
pravo da zahteva naknadno plaanje, osim
ako ugovorom nije drugaije odreeno.
Nevezani habajui slojevi (NHS) po pravilu

se ugrauju jedino u kolovozne konstrukcije
sa vrlo malim saobraajnim optereenjem ili
za privremeno utvrivanje saobraajne
povrine.
2.4.2.2.8.2 Odbici zbog

kvaliteta
2.4.2.3.2
neodgovarajueg
Zbog zahtevanog kvaliteta agregata za

nevezane nosee slojeve, pri obraunu se ne
primenjuju odbici.
Ako izvoa ugradi u NNS agregat koji ne
odgovara zahtevima iz take 2.4.2.2.3 ovih
tehnikih uslova, onda o obraunu odluuje
nadzorni inenjer.
Donja granina vrednost kvaliteta izvoenja
po t. 2.4.2.2.5 za
- zbijenost,
- nosivost i
- ravnost i visinu
znai 100 % vrednosti po ponuenoj
jedininoj ceni.
Zbog
zahtevanog
obezbeenja
donje
granine vrednosti kvaliteta izrade pri
obraunu nema odbitaka.
Ako izvoa nije obezbedio zahtevani kvalitet
izrade prema taki 2.4.2.2.5, onda o nainu
obrauna odluuje nadzorni inenjer.
2.4.2.3
2.4.2.3.1
Nevezani habajui slojevi

Opis
Izrada nevezanog mehaniki utvrenog

(makadamskog) habajueg sloja (NHS)
ukljuuje
nabavku
i
ugraivanje
odgovarajueg agregata (meavine kamenih
zrna) za nevezani habajui sloj na mestima
koja
su
odreena
projektnom
dokumentacijom.
26
Osnovni materijali
Osnovni materijali za NHS po pravilu su

meavine zrna drobljenih stena ili grubih
kamenih zrna, iznimno i meavina istih sa
drobljenim
sekundarnim
sirovinama.
Upotrebljavaju se frakcije 0/22 mm, 0/32 mm
i 0/45 mm kao osnovne, kao i frakcije 0/8 mm
za uvrenje i zaptivanje povrine NHS.
2.4.2.3.3
Kvalitet materijala
2.4.2.3.3.1 Granulometrijski sastav agregata

Granulometrijski sastav osnovnih frakcija
meavine kamenih zrna mora da osigura to
bolju skeletnu osnovu, odreenu graninim
krivama na slikama 2.4.2.2 do 2.4.2.4.
Korisno je da granulometrijska kriva
meavine lei to blie donjoj graninoj krivoj,
tj. da u meavini bude vei udeo krupnijih
kamenih zrna.
Ostali uslovljeni bitni zahtevi za kvalitet
agregata za osnovni skelet u nevezanim
habajuim slojevima su navedeni u t.
2.4.2.2.3.1.
Odgovarajue podruje granulometrijskog
sastava agregata za uvrenje i zaptivanje
povrine NHS je odreeno graninim krivama
na slici 2.4.2.5. Po pravilu se za uvrenje i
zaptivanje povrine NHS upotrebljavaju
meavine iskljuivo drobljenih kamenih zrna.
Od zahteva za kvalitet sastava meavina
zrna za osnovni skelet NHS razlikuje se
jedino zahtev za ekvivalent peska, koji mora
da iznosi najmanje 40 % (kategorija SE40).
JP Putevi Srbije
Slika 2.4.2.5: Podruje granulometrijskog sastava agregata 0/8 mm za zaptivanje i uvrenje

nevezanih habajuih slojeva
2.4.2.3.3.2 Mehanika svojstva agregata
navedeni u taki 2.4.2.2.4.2.
Mehanika svojstva agregata za osnovni

skelet za NHS odreene su u taki
2.4.2.2.3.2.
Za agregat koji se upotrebljava za zaptivanje

i uvrivanje zahtevaju se sledea
mehanika svojstva:
- otpornost na mraz, odreena (po EN
1367-2) na osnovu ispitivanja magnezumsulfatom i izraena kao udeo oguljenih
delova u odnosu na poetnu meavinu
zrna, sme da iznositi do 25 m.-%
(kategorija MS25), a na osnovu ispitivanja
natrijum-sulfatom do 10 m.-%.
- sadraj organskih primesa u agregatu ne
sme da oboji 3 %-ni rastvor natrijumove
baze tamnije od referentne boje
(ispitivanje prema EN 1744-1).
Za ovu fazu rada vae odredbe navedene u

taki 2.4.2.2.4.3.
2.4.2.3.4.4 Deponovanje agregata
Za deponovanje meavina kamenih zrna za
NHS vae odredbe navedene u taki
2.4.2.2.4.4.
2.4.2.3.4.5 Navoenje agregata
Navoenje skeletne meavine kamenih zrna i
meavine za uvrivanje i zaptivanje mora
da bude odvojeno. Za sve ostalo vae
odredbe, navedene u taki 2.4.2.2.4.5.
2.4.2.3.4.6 Ugraivanje agregata
2.4.2.3.4
Nain izvoenja
2.4.2.3.4.1 Nalazite
zrna
meavine
kamenih
Uslovi za nalazite meavine kamenih zrna

za osnovni skelet i za uvrivanje NHS
odreeni su u taki 2.4.2.2.4.1 ovih tehnikih
uslova.
Zahtevi za prethodna tehnoloka ispitivanja
agregata za NHS su jednaka onima koji su
JP Putevi Srbije
Za ugraivanje skeletne meavine kamenih

zrna vae odredbe iz take 2.4.2.2.4.6.
Meavinu kamenih zrna za uvrivanje i
zaptivanje treba razastreti na ve ugraeni
sloj skeletne meavine kamenih zrna u
koliini koja je potrebna za potpuno
popunjavanje upljina na povrini sloja, kao i
za delimino pokrivanje. Koliinu vode koja
se dodaje za poboljanje prodiranja zrna u
upljine skeletnog sloja, odnosno za
uvrivanje
povrine
skeletnog
sloja
27
agregata za NHS, treba dodavati ravnomerno

prskanjem.
Za postizanje konane gustine upotrebljavaju
se laki statiki valjci.
Sva oprema i maine moraju da poseduju

sertifikate, i da svojim kapacitetima
zadovoljavaju
zahteve
projektne
dokumentacije.
2.4.2.3.5.1 Komprimiranje - zbijanje
Kvalitet izvedenih radova pri ugraivanju

NHS uslovljava minimalnu debljinu sloja od
15 cm.
Za zbijanje u NHS ugraenih agregata vae

zahtevi koji su navedeni u taki 2.4.2.2.5.1.
2.4.2.3.5
2.4.2.3.5.2 Nosivost
Kvalitet izrade
Pre poetka rada maina i opreme od kojih

zavisi kvalitet izvedenih radova treba proveriti
njihove mogunosti sa stanovita postizanja
odgovarajueg i ravnomernog kvaliteta u
skladu sa zahtevima ovih tehnikih uslova.
Nosivost
NHS
odreena
statikim
deformacionim modulom Ev2 ili dinamikim
deformacionim modulom Evd, mora da
odgovara zahtevima navedenim u tabeli
2.4.2.6.
Tabela 2.4.2.6: Zahtevane vrednosti deformacionih modula na planumu nevezanog habajueg

sloja
Meavina
kamenih zrna
- drobljena, prirodna drobljena

- meana, iz sekundarnih sirovina
Za sve ostalo vae odredbe iz take

2.4.2.2.5.2.
2.4.2.3.5.3 Ravnost, visina i nagib planuma
Za navedene karakteristike planuma NHS
vae zahtevi koji su navedeni u taki
2.4.2.2.5.3.
2.4.2.3.6
Kontrola kvaliteta
Zahtevana vrednost
Ev2
Ev2/Ev1
Evd
2
2
MN/m
MN/m
100
90
1,8
2,0
45
40
Minimalnu unutranju kontrolu pri ugraivanju

treba obaviti istovremeno za obe meavine
kamenih zrna. Zahtevi u pogledu obima ovih
ispitivanja navedeni su u taki 2.4.2.2.6.2.
Za nezavisnu kontrolu NHS vae odredbe iz
take 2.4.2.2.6.3.
2.4.2.3.7
Za prethodna ispitivanja meavina kamenih

zrna za NHS vae odredbe iz take
2.4.2.2.6.1.
Za merenje i preuzimanje radova u sklopu

NHS vae u celini zahtevi navedeni u
takama 2.4.2.2.7.1 i 2.4.2.2.7.2.
2.4.2.3.8
Za unutranju kontrolu skeletne meavine

kamenih zrna vae odredbe iz take
2.4.2.2.6.2.
Za obraun izvedenih radova vae zahtevi

koji su navedeni u taki 2.4.2.2.8.
U minimalna ispitivanja u sklopu unutranje

kontrole
usklaenosti
agregata
za
uvrivanje i zaptivanje ukljueni su
2
- sastav meavine kamenih zrna na 4000 m
2
- otpornost zrna na mraz
na 8000 m
2
na 8000 m
2.4.2.4
28
2.4.2.4.1
Obraun radova
Bankine
Opis
Bankine su podune trake/elementi uz

spoljanje
ivice
kolovoza
koje
nisu
namenjene za saobraaj, nego samo
JP Putevi Srbije
obezbeuju stabilnost kolovozne konstrukcije

i slue za postavljanje saobraajne
signalizacije i opreme puta.
Materijali ugraeni u konstrukciju bankina

moraju da budu tako povezani da erozija
bude to manja.
Bankine moraju da se izgrade prema

dimenzijama koje su odreene u projektnoj
dokumentaciji i u skladu sa ovim tehnikim
uslovima.
Debljina sloja meavine kamenih zrna u

konstrukciji bankine mora da iznosi najmanje
30 cm.
Izrada bankina obuhvata i ugraivanje svih

odgovarajuih materijala za konstrukciju
bankina na mestima koja su odreena
projektnom dokumentacijom.
Konstrukcija bankine sastoji se iz jednog ili
vie slojeva materijala koji su predvieni
Radovi mogu da se izvode kada temperatura
vazduha iznosi vie od 2 C i kada nema
padavina.
2.4.2.4.2
Osnovni materijali
Osnovni materijali za izradu bankine su pre

svega nevezane meavine kamenih zrna
(agregati), za gornje slojeve i humus, ploe
za zatravljivanje (od cementnog betona) i
bitumenizirane meavine.
2.4.2.4.3
Kvalitet materijala
Kod bankina sa humusom osnovni sloj

meavine kamenih zrna treba da ima
minimalnu debljinu 20 cm, a debljina krovnog
sloja humusa iznosi najvie 10 cm.
Konstrukcija bankine sa ploama za
zatravljivanje mora da se izgradi od 20 cm
debelog osnovnog sloja odgovarajueg
agregata i najmanje 5 cm debelog podlonog
sloja peska. Vrstu ploa odreuje nadzorni
inenjer.
Bankine koje su uvrene drobljenim
kamenim zrnima i popunjene sa humusom
moraju da se izgrade od osnovnog sloja
agregata, minimalne debljine 20 cm i
najmanje 10 cm debelog sloja meavine
drobljenih kamenih zrna (tucanika), koji je
popunjen slojem humusa prosene debljine 5
cm, koji treba da se ugradi u sloj meavine
drobljenih kamenih zrna i zaseje travom.
Humusni materijal mora da bude aktivan da

bi se obezbedila trajnost sloja.
Bankine sa habajuim asfaltnim slojem

moraju da se izgrade najvie 10 cm od
odbojnika
eline
sigurnosne
ograde.
Konstrukcija bankine mora da bude
izgraena sa istom debljinom kao i susedna
saobraajna traka pri emu se umesto
vezanih noseih slojeva ugrauje nevezana
meavina kamenih zrna.
Odgovarajui kvalitet ploa za zatravljivanje

naveden je u taki 2.4.5.2.2.
Bankina na nasipu mora da prelazi najmanje

50 cm iza stuba eline sigurnosne ograde.
Zahtevani kvalitet agregata za konstrukciju

bankina odreen je u taki 2.4.2.2.3 ovih
tehnikih uslova.
Kvalitet bitumeniziranih meavina mora da

odgovara zahtevima za habajui sloj na
susednoj saobraajnoj traci (t. 2.4.3.4.4 ili
2.4.3.4.3).
2.4.2.4.4
Nain izvoenja
Za izgradnju bankina u principu vae uslovi

navedeni u taki 2.4.2.2.4 ovih tehnikih
uslova.
Podloga za konstrukciju bankina moe da
bude
- planum posteljice, pripremljen po taki
2.2.5.3.8 ili
- planum
nevezanog
noseeg sloja,
pripremljen po taki 2.4.2.2.5.
JP Putevi Srbije
2.4.2.4.5
Kvalitet izrade
Kvalitet izrade konstrukcija bankina od

meavina kamenih zrna mora da odgovara
uslovima navedenim u taki 2.4.2.2.5 ovih
tehnikih uslova.
Kvalitet izrade konstrukcija bankina sa
ploama za zatravljivanje mora da odgovara
uslovima iz take 2.4.5.4.
Ostale konstrukcije bankina po kvalitetu
moraju u principu da odgovaraju zahtevima iz
Planum bankine mora da se izradi sa
nagibom prema spolja (minimum 4 %) i
najmanje 1 cm ispod ivice susednog
29
kolovoza. Poslednji uslov ne vai za bankine

sa asfaltnim habajuim slojem.
2.4.2.4.6
Kontrola kvaliteta
Uslovi za obim provere kvaliteta izrade

konstrukcija bankina su u principu odreeni u
takama 2.4.2.2.6 i 2.4.5.5. ovih tehnikih
uslova.
Uslovi za obim proveravanja kvaliteta izrade
bankina sa asfaltnim habajuim slojem su u
principu odreeni u taki 2.4.3.5.
2.4.2.4.7
Nain merenja i preuzimanja izgraenih

bankina je odreen u takama 2.4.2.2.7 i
2.4.5.6 ovih tehnikih uslova.
2.4.2.4.8
Obraun radova
Za obraun izvedenih radova na bankinama

u principu vae uslovi navedeni u takama
2.4.2.2.8 i 2.4.5.7.
30
JP Putevi Srbije
2.4.3.2
2.4.3
2.4.3.1
BITUMENOM VEZANI SLOJEVI

Opis
Bitumenizirane meavine kamenih zrna su

danas u najveoj meri korien materijal za
asfaltne slojeve u savremenim kolovoznim
konstrukcijama.
U ovim tehnikim uslovima navedeni su
osnovni zahtevi za:
- meavine kamenih zrna,
- bitumenska veziva i
- proizvodnju,
prevoz
i
ugradnju
bitumeniziranih meavina
za asfaltne nosee, vezne, habajue,
zaptivne i drenane slojeve kolovoznih
konstrukcija na povrinama namenjenim
javnom saobraaju.
Bitumenizirane meavine definisane u ovim
tehnikim uslovima mogu da se ugrade samo
na odgovarajue pripremljenu i noseu
podlogu/sloj, kako pri novogradnji, tako i pri
sanaciji i obnovi postojeih kolovoznih
konstrukcija.
Debljina i raspored slojeva bitumeniziranih
meavina u kolovoznoj konstrukciji moraju da
budu odreeni u postupku dimenzionisanja
kolovozne konstrukcije. Pri tom treba uzeti u
obzir poveana optereenja koja su
posledica
- kanalisanog saobraaja i uskih krivina,
- sporog saobraaja,
- estog koenja i ubrzavanja vozila,
- saobraaja
u
raskrsnicama
i
na
prikljucima, i
- zaustavljenih vozila.
Optereenja mogu da budu jae izraena i
zbog klimatskih uticaja kao to su
- dui periodi sa visokom ili niskom
temperaturom i
- intenzivna insolacija na junim padinama.
Zahtevi za kvalitet u ovim specifikacijama koji
su navedeni pored osnovnih zahteva u EN,
vae za pojedinanu vrstu bitumeniziranih
meavina i pojedinanu grupu saobraajnog
optereenja
kao
granine
vrednosti.
Dozvoljena odstupanja sadre rasipanje pri
uzimanju uzoraka, interval poverenja pri
postupcima ispitivanja, kao i radom
uslovljene
neravnomernosti.
Granine
vrednosti moraju da budu obezbeene, ako
za pojedinani sluaj nije pisanim putem
odreen drugaiji zahtev.
JP Putevi Srbije
Osnovni materijali
Kao osnovni materijali u postupku izvoenja

asfaltnih
slojeva
izgraenih
sa
bitumeniziranim
meavinama
u
ovim
tehnikim uslovima odreene su vrste i
kvalitet
- meavine kamenih zrna,
- bitumenskih veziva,
- dodataka i
- asfaltnog granulata.
2.4.3.2.1
Meavine kamenih zrna
2.4.3.2.1.1 Vrste meavina kamenih zrna

Za bitumenizirane meavine za asfaltne
slojeve mogu da se upotrebe meavine
drobljenih i prirodnih (zaobljenih) zrna.
- od prirodnih silikatnih i karbonatnih stena,
- od vetakih stena proizvedenih
materijala (npr. zgure, gline, pepela)
- reciklirani materijal asfaltni granulat.
2.4.3.2.1.2 Kvalitet meavine kamenih zrna
Svojstva meavine kamenih zrna za
bitumenizirane meavine za asfaltne slojeve
se u usklaenim evropskim standardima EN
razvrstavaju u
- geometrijska,
- fizika i
- hemijska,
a za svako karakteristino svojstvo detaljnije
u kategorije.
Minimalni zahtevi za karakteristina svojstva
meavina kamenih zrna za bitumenizirane
meavine za asfaltne slojeve su preuzeti iz
EN 13043 odreeni kategorijama.
Primerena geometrijska, fizika i hemijska
svojstva meavine kamenih zrna su detaljno
razvrstana u klase kvaliteta u tabeli 2.4.3.2.1.
Za bitumenizirane meavine skeletnog
mastiks asfalta SMA 8 i SMA11 za zatitne
slojeve na objektima je, pored navedenih,
dozvoljena upotreba meavina kamenih zrna
klase Z4.
Za povrinske obrade na kolovozima treba
upotrebiti meavine kamenih zrna sa
svojstvima odreenim u tabeli 2.4.3.2.1 za
klasu meavine zrna Z1, a na drugim
saobraajnim povrinama meavine kamenih
zrna klase Z3.
Uslovi za svojstva punila za bitumenizirane
meavine odreeni su posebno.
31
Tabela 2.4.3.2.1: Zahtevana osnovna svojstva meavine kamenih zrna za bitumenizirane meavine za asfaltne slojeve (EN 13043)
Svojstva meavine kamenih zrna
Jedinica
mere
Postupak
ispitivanja
EN
mm
933-1
frakcije 0/2, 0/4, 2/4, 4/8, 8/11, 8/16, 11/16, 16/22,

16/32, 22/32
dozvoljene frakcije i
meavine zrna
m.-%
933-1
GTC20
GTCNR
Klase meavine zrna i zahtevane vrednosti

Z1
Z2
Z3
Z4
Z5
Z6
Geometrijska svojstva:
Zrnavost
Zrnavost za meavine sitnih zrna (D 8 mm)
2)
Udeo finih estica ( 0,063 mm)
m.-%
933-1
Kvalitet finih estica (D 0,125 mm)
g/kg
933-9
MBF10; najvie 5
Oblik grubih zrna (d 2 mm)
m.-%
933-3, -4
FI20 ili SI20
Udeo drobljenih zrna u meavini grubih zrna
m.-%
933-5
C100/0
Otpornost grubih zrna na drobljenje
1097-2,
pogl.5
LA20
LA25
Otpornost grubih zrna pri poliranju
1097-8
PSV50
PSV50
Otpornost na habanje
1097-1
m.-%
1097-6,
pasus 7
m.-%
1367-2
12697-11,
postupak A
najmanje 80
m.-%
1367-3
SB i SBLA - navesti vrednosti
V.-%
1744-1
V3,5
m.-%
1744-1
mLPC0,5
grube: f1
3)
sitne, meovite: f10
grube: f2
sitne, meovite: fNR
C90/1
C50/30
CNR
Fizika svojstva:
Upijanje vode u gruba zrna
4)
Otpornost grubih zrna (8/16mm) na smrzavanje/otapanje

Obavijenost grubih zrna bitumenskim vezivom
Ispitivanje "Sonnenbrand" bazalta
LA30
1)
LA40
PSV30
PSVNR
MDE NR - navesti vrednost
MDE NR
WA241
MS18; najvie 5
MSNR navesti vrednost
Hemijska svojstva:
Postojanost zapremine zgure
Udeo grubih organskih primesa
1)
2)
3)
4)
5)
32
5)
Vai za meavine grubih zrna (sitnei); sitna zrna 0/2 mm (peska) mogu da budu proizvedena od stene koja odgovara zahtevu PSV30
Za frakciju 2/4 mm se zahteva kategorija f4, a za frakciju 4/8 mm kategorija f2
Zahtevana kategorija za meavine zrna eruptivnog porekla; presejavanje kroz sito 0,063mm sme da iznosi najvie 5m.-%
Vai za prethodno ispitivanje otpornosti grubih zrna na mraz. Upijanje vode moe biti i vee ako se dokae da su zrna otporna na dejstvo mraza.
Ispitati u sluaju dvoumljenja
JP Putevi Srbije
2.4.3.2.1.2.1
Geometrijska svojstva
Zahtevi za geometrijska svojstva meavine

kamenih zrna za bitumenizirane meavine za
asfaltne slojeve odreuju uslove za
- sastav meavine grubih kamenih zrna,
- udeo estica manjih od 0,063mm,
- oblik grubih zrna i
- udeo drobljenih zrna u meavini grubih
zrna.
Sastav meavine grubih kamenih zrna
Za odreenu primenu, meavine kamenih

zrna mogu da budu sainjene od jedne ili
vie frakcija kamenih zrna i kamenog brana.
Frakcije kamenih zrna moraju da budu
oznaene donjom (d) i gornjom (D)
graninom (nazivnom) veliinom stranice
kvadratnog otvora na situ.
Granine vrednosti prosejavanja za sastav
grubih
meavina
kamenih
zrna
za
navedene su u tabeli 2.4.3.2.2.
Tabela 2.4.3.2.2: Granine vrednosti za sastav grubih meavina kamenih zrna (D>2mm) za
asfaltne slojeve (ispitivanje prema EN 933-1)
Veliina
Veliina otvora na gornjem graninom situ D (mm)
stranice otvora
sita (mm)
1,4 D
D
2
0,063
100
90 100
50 85
5 17
5 (5,6)
16
22 (22,4)
32 (31,5)
100
90 100
10 50
0 11
100
90 100
20 - 36
0-8
Ostatak pri prosejavanju (m.-%)

100
90 100
15 72
2 15
100
90 - 100
10 72
2 13
Osnovni uslovi za sastav meavine zrna

stranog punila navedeni su u tabeli 2.4.3.2.3.
Tabela 2.4.3.2.3: Osnovni uslovi za sastav
meavine zrna stranog punila (ispitivanje
prema SIT EN 933-1)
Veliina stranice
otvora sita
(mm)
Apsolutno podruje za
pojedinane rezultate
Udeo pri prosejavanju
(m.-%)
2
0,125
0,063
100
85 100
70 100
Udeo pri prosejavanju meavine sitnih

kamenih zrna (D 2 mm kategorija GF85)
mora da iznosi
- na situ 2 D 100 m.-%,
- na situ D
85 do 99 m.-%.
Slini uslovi za sastav meavine kamenih
zrna za karakteristine vrste bitumeniziranih
meavina za asfaltne slojeve odreeni su u
ovim tehnikim uslovima.
Udeo estica manjih od 0,063 mm
Udeo estica manjih od 0,063 mm mora da
JP Putevi Srbije
11 (11,2)
100
90 100
10 60
2 12
100
90 100
10 50
0 12
odgovara zahtevima koji su odreeni u tabeli

2.4.3.2.1.
Ako udeo finih estica u prirodnoj meavini
zrna peska iznosi od 3 m.-% do 10 m-%,
treba ispitati udeo nepoeljnih zrna u frakciji
0/0,125 mm postupkom prema EN 933-9.
Vrednost metilen plavo (kategorija MBF10)
sme da iznosi najvie 4 g/kg.
Ako je udeo finih estica u meavini zrna
peska vei od 10 m.-%, fine estice moraju
da odgovaraju zahtevima za punila koji su
odreeni u EN 13043.
U meavini zrna peska dozvoljen je vei
udeo finih estica od navedenih, ako
ekvivalent peska odreen prema postupku u
EN 933-8 iznosi
- u prirodnoj meavini zrna peska najmanje
SE50 i
- u drobljenoj meavini zrna peska
najmanje SE60.
Oblik grubih zrna
Oblik grubih zrna odreen ispitivanjem u
skladu sa EN 933-4 mora u meavinama
zrna za asfaltne slojeve da odgovara
kategoriji SI20.
Udeo drobljenih zrna u meavini grubih zrna
33
Udeo drobljenih zrna odreen prema EN

933-5 mora za bitumenizirane meavine za
asfaltne slojeve na putevima da odgovara
zahtevima koji su odreeni u tabeli 2.4.3.2.1
Ako je otpornost bitumenizirane meavine na
stvaranje kolotraga, koja je proverena
ispitivanjem poetnog sastava, odgovarajua
za predvieno saobraajno optereenje,
udeo zaobljenih zrna u sastavu meavine
kamenih zrna za teko i srednje saobraajno
optereenje moe da iznosi do 5 m.-%.
2.4.3.2.1.2.2
Fizika svojstva
Fizika svojstva meavine grubih kamenih

zrna (d>2mm) za bitumenizirane meavine
za asfaltne slojeve moraju da odgovaraju
ustaljenim uslovima u vezi sa
- otpornou na drobljenje,
- otpornou asfaltnih habajuih slojeva na
izglaivanje,
- otpornou na habanje,
- otpornou na mraz (upijanje vode),
- otpornou na smrzavanje/otapanje i
- obavijenou bitumenskim vezivom.
Otpornost grubih zrna na drobljenje
Zahtevi za otpornost grubih zrna na
drobljenje odreeni su razliitim uslovima
upotrebe, kao i tehnikim i privrednim
aspektima. Treba uzeti u obzir pre svega:
- saobraajne uslove,
- lokalno raspoloive izvore meavina
kamenih zrna i
- sastav bitumeniziranih meavina.
Vrednosti otpornosti na drobljenje grubih zrna
(sa vrednou koeficijenta Los Angeles) za
asfaltne slojeve navedene su u tabeli
2.4.3.2.1.
Otpornost grubih zrna za asfaltne habajue
slojeve na izglaivanje
Otpornost na izglaivanje grubih zrna u
bitumeniziranim meavinama ugraenim u
asfaltne habajue slojeve mora da odgovara
kategorijama koje su navedene u tabeli
2.4.3.2.1.
Ako se prethodnim merenjima utvrdi
odgovarajua
sposobnost
trenja
bitumenizirane meavine ugraene u asfaltni
sloj, vrednost koeficijenta PSV za odreeno
saobraajno
optereenje,
odnosno
predvienu gustinu saobraaja moe da
bude i manja od navedenih graninih
vrednosti u tabeli 2.4.3.2.1.
34
Otpornost na habanje
Zahtev za otpornost grubih zrna na habanje u
bitumeniziranim meavinama u asfaltnim
habajuim slojevima nije odreen. U sluaju
zahteva za izvoenje ispitivanja treba navesti
utvrenu vrednost.
Do dobijanja dovoljnog broja rezultata
ispitivanja, vrednosti koeficijenata MDE su
samo informativne.
Otpornost na mraz (upijanje vode)
Upijanje vode u gruba zrna u bitumeniziranim
meavinama za asfaltne slojeve kao
prethodno ispitivanje otpornosti na mraz ne
sme da bude vee od 1 m.-% (kategorija
WA241).
Postupak za ispitivanje upijanja
odreen je u EN 1097-6, t. 8 i 9.
vode
Otpornost na smrzavanje/otapanje
Otpornost na smrzavanje/otapanje meavine
kamenih zrna u bitumeniziranim meavinama
za asfaltne slojeve mora da se ispita
postupkom sa magnezijum-sulfatom, koji je
odreen u EN 1367-2.
Obavijenost
vezivom
grubih
zrna
bitumenskim
Obavijenost grubih kamenih zrna bitumenom

B100/150, ispitana postupkom koji je
odreen u EN 12679-11 mora za
da iznosi najmanje 80%.
I u sluaju kada e meavine grubih kamenih
zrna da budu upotrebljene u sastavu
bitumenizirane meavine sa polimernim
bitumenom, mora da se izvri ispitivanje
obavijenosti
bitumenom
B100/150
definisanim postupkom.
U tehnikoj regulativi su povremeno dodatno
definisani zahtevi za sledea fizika svojstva
meavine grubih kamenih zrna i punila za
bitumenizirane meavine za asfaltne slojeve:
Otpornost na vruinu
U sluaju da se u mineralokom sastavu
kamenih zrna nalazi kremen, treba proveriti
otpornost grubih zrna na vruinu; treba
izvriti proveru prema EN 1367-5 i navesti
rezultat ispitivanja (kategorija HRNR).
Udeo vode u punilu
JP Putevi Srbije
Ispitivanjem odreenim u EN 1097-5 treba

proveriti udeo vode u stranom punilu; on ne
sme da budu vei od 1 m.-%.
Sadraj upljina u zbijenom suvom punilu
Sadraj upljina u zbijenom suvom punilu
odreen ispitivanjem po Rigdenu, koje je
definisano u EN 1097-4, mora da odgovara
za bitumenizirane meavine za asfalte
slojeve kategoriji V28/38.
Taka razmekanja punila Delta prstenkuglica
Stvrdnutost bitumena, odreena ispitivanjem
povienja
take
razmekanja
punila
postupkom Delta prsten-kuglica po EN
13179-1, mora da odgovara kategoriji
R&B8/25.
Ispitivanje "Sonnenbrand" bazalta
U
sluaju
upotrebe
meavine
zrna
proizvedenih od bazaltne stene, za vrue
bitumenizirane meavine treba izvriti
ispitivanje Sonnenbrand prema postupku
koji je odreen u EN 1367-3.
Utvrena vrednost otpornosti mora da bude
navedena (po pravilu koeficijent Los Aneles
uvean za 8%).
2.4.3.2.1.2.3
Hemijska svojstva
Zahtevi za hemijska svojstva meavine

kamenih zrna za bitumenizirane meavine za
asfaltne slojeve odreuju uslove za
- udeo grubih organskih primesa u
prirodnim meavinama zrna i
- postojanost zapremine zrna zgure,
povremeno i za
- osetljivost punila na vodu i
- otpornost zrna zgure na izluenje.
Udeo organskih primesa
Udeo grubih estica organskih primesa u
prirodnim meavinama zrna veih od 2 mm
treba odrediti ispitivanjem odreenim u EN
1744-1, t. 14.2. Mora da odgovara kategoriji
mLPC0,5.
Postojanost zapremine zrna zgure
Postojanost zapremine zrna zgure za
mora da bude proverena ispitivanjem prema
EN 1744-1 i da odgovara kategoriji V3,5.
JP Putevi Srbije
Osetljivost punila na vodu

U sluaju da se zahteva provera osetljivosti
punila za bitumenizirane meavine na vodu,
treba izvriti ispitivanje prema EN 1744-2 i
navesti rezultat ispitivanja.
Otpornost zrna zgure na izluenje
Otpornost zrna zgure na izluenje mora da
odgovara uslovima koji su odreeni u
vaeim zakonskim odredbama.
2.4.3.2.2
Bitumenska veziva
2.4.3.2.2.1 Vrste bitumenskih veziva

Za bitumenizirane meavine za asfaltne
slojeve moe kao vezivo da se upotrebe:
- standardizovani bitumeni za gradnju
puteva,
- bitumeni za gradnju puteva modifikovani
polimerima (pre svega na SBS osnovi) ili
granulatom gume (polimerni ili gumirani
bitumeni)
- bitumenske emulzije,
- sastavljena bitumenska veziva i
- prirodni asfalti.
2.4.3.2.2.2 Kvalitet bitumenskih veziva
Svojstva
bitumenskih
veziva
za
odreena su:
- za standardizovane bitumene za gradnju
puteva sa penetracijom od 20 do 300
mm/10 u EN 12591,
- za polimerne bitumene u EN 14023,
- za katjonske bitumenske emulzije u EN
13808 i
- za prirodne asfalte u EN 13108-4:2005,
Dodatak B.
Pri izboru vrste bitumenskog veziva treba
uzeti u obzir prvenstveno saobraajna
optereenja, klimatske i mikroklimatske
uslove, mesto ugradnje bitumenizirane
meavine (usponi, trake za spori saobraaj,
raskrsnice), otpornost bitumenskog veziva na
termika optereenja u postupku proizvodnje,
prevoza i ugradnje, kao i udaljenost gradilita
od pogona za proizvodnju bitumeniziranih
meavina.
Zahtevi za svojstva bitumenskih veziva,
ukljuujui i postupke ispitivanja, definisani
su
- za standardizovane bitumene za gradnju
puteva u tabeli 2.4.3.2.4,
- za polimerne bitumene u tabelama
2.4.3.2.5 i 2.4.3.2.6,
35
za gumirane bitumene u tabeli 2.4.3.2.7 i

za katjonske bitumenske emulzije u tabeli
2.4.3.2.8.
Preporueni tipovi bitumenskih veziva su sa

stanovita karakteristika primene navedeni u
tabeli 2.4.3.2.9.
Svojstva bitumenskih veziva moraju da
odgovaraju definisanim
svojstvima
za
izabrani tip bitumena za gradnju puteva,
polimernog ili gumiranog bitumena.
Udeo granulata gume u gumiranom bitumenu
mora da iznosi najmanje 15 m.-%. Zbog
stabilnosti gumiranog bitumena, skladitenje
(u odgovarajuim uslovima) je ogranieno na
najvie 2 dana. Preporuuje se skladitenje
gumiranog bitumena samo do 24 asa na
temperaturi 175 C.
36
JP Putevi Srbije
Tabela 2.4.3.2.4: Zahtevi za svojstva standardizovanih bitumena za gradnju puteva (prema EN 12591)
Svojstva
Postupak za
Jedinica
ispitivanje
mere
20/30
35/50
50/70
70/100
100/150
160/220
Penetracija na 25C
EN 1426
0,1 mm
20 - 30
35 - 50
50 - 70
70 -100
100 - 150
160 - 220
Taka razmekanja
EN 1427
55 - 63
50 - 58
46 - 54
43 - 51
39 - 47
35 - 43
55
53
50
46
43
37
10
11
10
11
11
11
12
12
Otpornost na stvrdnjavanje na 163C:
EN 12607- 1
- ouvana vrednost penetracije

- poveanje take razmekanja, najvie
zahtevnost 1
ili
- poveanje take razmekanja, najvie
zahtevnost 2
Taka paljenja (plamite)
Rastvorljivost
Promena mase po RTFOT
Tip bitumena
C
EN ISO 2592
240
240
230
230
230
220
EN 12592
99,0
99,0
99,0
99,0
99,0
99,0
EN 12607-1
0,5
0,5
0,5
0,8
0,8
1,0
- 1,5 do
+0,7
370
- 1,5 do
+0,7
295
- 1,5 do
+0,7
230
- 1,5 do
+0,7
175
- 1,5 do
+0,7
135
Posebni nacionalni uslovi:

- indeks penetracije
- Kinematika viskoznost na 135C
EN 12591
Dodatak B
EN 12595
mm /s
- 1,5 do
+0,7
530
- Dinamika viskoznost na 60C
EN 12596
Pa.s
440
225
145
90
55
30
- Taka loma po Frasu
EN 12593
-5
-8
- 10
- 12
- 15
JP Putevi Srbije
37
Tabela 2.4.3.2.5: Osnovni zahtevi za svojstva bitumena koji su modifikovani polimerima (prema EN 14023)
Osnovni
zahtevi
Svojstva
Postupak za
ispitivanje
Jedinica
mere
PmB
10/40-60
PmB
25/55-65
Tip bitumena
PmB
PmB
45/80-50
45/80-65
PmB
90/150-45
PmB
10/40-80
Konzistencija na srednjoj temperaturi

upotrebe
Penetracija na 25 C
EN 1426
0,1 mm
10 40
25 55
45 80
45 80
90 - 150
10 - 40
Konzistencija na poveanoj
temperaturi upotrebe
Taka razmekanja
EN 1427
60
65
50
65
45
80
Kohezija
Duktilnost sa
merenjem sile
EN 13703
J/cm
J/cm
pri 10 C
pri 5 C
pri 5 C
pri 5 C
pri 5 C
pri 5 C
Trajnost (otpornost na stvrdnjavanje

po EN 12607-3)
Druga svojstva
38
EN 13589
Zatezna vrstoa na 25 C
ili
EN 13703
EN 13589
J/cm
Vialit klatno
EN 13566
J/cm
EN 12607-1 ili
12607-3
0,5
0,5
0,5
0,5
0,5
0,3
Ouvana vrednost
penetracije
EN 1426
60
60
60
60
50
35
Porast take razmekanja
EN 1427
Taka paljenja (plamite)
EN ISO 2592
235
250
Promena mase
nije odreena
nije odreena
nije odreen
250
250
250
250
JP Putevi Srbije
Tabela 2.4.3.2.6: Dodatni zahtevi za svojstva ustaljenih bitumena koji su modifikovani polimerima (prema EN 14023)
Dodatni zahtevi
za svojstva
Postupak za
ispitivanje
Jedinica
mere
Taka kidanja po Frasu
EN 12593
Elastina povratna deformacija na 25 C

Elastina povratna deformacija na 10 C
Tip bitumena
PmB
PmB
45/80-50
45/80-65
PmB
10/40-60
PmB
25/55-65
-7
-12
-15
EN 13398
50
70
60
EN 13398
nije odreena
nije odreeno
Stabilnost pri skladitenju razlika u takama

razmekanja
EN 13399
EN 1427
Stabilnost pri skladitenju - razlika u

penetracijama
EN 13399
EN 1426
0,1 mm
nije odreena
Promena take razmekanja po EN 12607-1/-3
EN 1427
nije odreena
Elastina povratna deformacija na 25 C po

EN 12607-1/-3
EN 13398
Elastina povratna deformacija na 10 C po

EN 12607-1/-3
EN 13398
Podruje plastinosti
50
60
PmB
90/150-45
PmB
10/40-80
-18
-18
80
70
80
70
70
60
70
nije odreena
Tabela 2.4.3.2.7: Zahtevi za svojstva bitumena koji su modifikovani granulatom gume (RmB)
Svojstva
Penetracija na 25 C
na 4 C
Taka razmekanja
Elastinost na 25 C
Dinamika viskoznost na 175 C
JP Putevi Srbije
Postupak za
ispitivanje
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
EN 1426
mm/10
mm/10
C
%
mPa.s
25 100
15 - 25
54
20
1500 - 5000
EN 1427
EN 13880-3
EN 12596
39
Tabela 2.4.3.2.8: Zahtevi za svojstva katjonskih bitumenskih emulzija (prema EN 13808)

Svojstva
Postupak za
Jedinica
ispitivanje
mere
EN 13075-1
50 -100
70 -130
120 - 180
170 do 230
EN 12848
EN 13075-2
300
Udeo veziva (sa sadranom vodom)
EN 1428
m.-%
48 - 52
53 - 57
58 - 62
63 - 67
Udeo veziva (sa destilacijom)
EN 1431
m.-%
48
53
58
63
Udeo uljne komponente
EN 1431
m.-%
3,0
5,0
8,0
10,0
Vreme isticanja, 2 mm, 40 C
EN 12846
15 - 45
35 - 80
70 - 130
Vreme isticanja, 4 mm, 40 C
EN 12846
10 - 45
Ostatak na situ:
- 0,5 mm
- 0,16 mm
EN 1429
m.-%
m.-%
0,2
0,5
0,5
-
Ostatak na situ 0,5 mm (po 7dnevnom skladitenju)
EN 1429
m.-%
0,2
0,5
Sleganje (7-dnevno skladitenje)
EN 12847
m.-%
10
Adhezivnost/prionljivost
EN 13614
% povrine
90
Stabilnost
Stabilnost sa cementom
Vreme umeavanja finih estica
40
Tip bitumenske emulzije
JP Putevi Srbije
Tabela 2.4.3.2.9: Preporuka za upotrebu bitumenskih veziva za bitumenizirane meavine za asfaltne slojeve
Karakteristike primene
20/30
Tip bitumena za gradnju puteva

35/50
50/70
70/100
100/150
160/220
10/40-60
Tip polimernog bitumena

25/55-65 45/80-50
45/80-65
90/150-45
Vrsta bitumenizirane
meavine
AC surf
AC bin
AC base
SMA
PA
+
-
+
+
+
-
+
+
+
+
-
+
+
+
+
-
+
+
-
+
-
+
-
+
+
-
+
+
+
+
-
+
+
+
+
+
+
+
Razred saobraajnog
optereenja
(PGDO)
IT (izuzetno teko)
VT (vrlo teko)
T (teko)
S (srednje)
L (lako)
VL (vrlo lako)
+
+
-
+
+
+
-
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
+
+
-
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
+
+
> 20.000
10.000 - 20.000
5.000 - 10.000
+
+
-
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
-
+
+
+
+
+
+
-
+
-
+
-
+
-
+
+
+
-
+
-
+
+
+
+
+
-
+
-
+
+
+
+
Gustina saobraaja
(PGDS)
1)
Brzina saobraaja
S (spor)
B (brz)
Klimatsko podruje
M (mediteransko)
C (kontinentalno)
1)
35 km/h
JP Putevi Srbije
41
2.4.3.2.3
u posebnim uslovima je mogue obezbediti

odgovarajua svojstva.
Dodaci
Odgovarajuim
vrstama
i
kvalitetom
dodataka bitumenskom vezivu
- za poboljanje adhezivnosti izmeu
veziva i kamenih zrna,
- za poveanje otpornosti bitumenskog
veziva na oksidaciju ili starenje,
- za snienje temperature pri proizvodnji
bitumeniziranih meavina i
- za poveanje debljine filma bitumenskog
veziva na kamenim zrnima i posledino
produenje
trajnosti
bitumeniziranih
meavina u asfaltnim habajuim slojevima
i
- za smanjenje buke asfaltnih habajuih
slojeva,
Koliina
stabilizujuih
dodataka
za
bitumensko vezivo (preteno mineralna
vlakna u granulama) i drugih dodataka u
bitumeniziranim meavinama za posmatrane
habajue slojeve mora da obezbedi
odgovarajua svojstva.
Zahtevi za zrnavost granulata gume dati su u
zavisnosti od naina dobijanja, tj. drobljenjem
starih (pohabanih) pneumatika ili bruenjem
u postupku proizvodnje pneumatika, u tabeli
2.4.3.2.10.
Tabela 2.4.3.2.10: Zahtevi za zrnavost granulata gume

Sita ISO 525
stranica
Sita EN
stranica
mm
ostatak pri
prosejavanju
m.-%
0,075
Sita ASTM
stranica
mm
ostatak pri
prosejavanju
m.-%
05
0,063
0,250
5 25
0,425
Sita EN
stranica
mm
ostatak pri
prosejavanju
m.-%
mm
ostatak pri
prosejavanju
m.-%
05
0,075
05
0,063
05
0,125
2 10
0,150
0 10
0,125
0 10
45 70
0,250
5 25
0,300
0 45
0,250
0 35
0,600
85 100
0,500
65 85
0,600
25 85
0,500
15 70
0,850
95 100
0,710
90 100
1,180
70 100
0,710
35 90
1,180
100
1,000
100
2,000
100
1,000
55 100
2,000
100
Granulat gume koji je proizveden

pneumatika sme da kao neistoe sadri
- do 0,5 m.-% tkanina i
- do 0,01 m.-% nerajuih metala.
od
Specifina masa gume mora da iznosi 1,15

3
0,10 g/cm .
Pri upotrebi dodataka treba potovati
uputstva i informativne koliine koje navodi
proizvoa dodatka.
2.4.3.2.4
osnovi da odgovara zahtevima odreenim u

t. 2.4.3.2.1.2.
Zrnavost asfaltnog granulata koji se ponovo
koristi u proizvodnji bitumeniziranih meavina
za asfaltne slojeve mora da odgovara
- za habajue slojeve kategoriji DRA80/8 ili
DRA110/11 i
- za vezane nosee slojeve kategoriji
DRA160/16, DRA220/22 ili DRA320/32,
u zavisnosti od zrnavosti planirane nove
Asfaltni granulat
Vrlo razliite vrste i kvalitet bitumeniziranih

meavina ugraenih u postojee asfaltne
slojeve zahtevaju razliite vrste i kvalitet
asfaltnog granulata, koji moraju da budu
detaljno poznati radi ponovne upotrebe u
proizvodnji novih bitumeniziranih meavina..
Detaljni uslovi za proveru zrnavosti asfaltnog

granulata i udeo u proizvedenoj novoj
bitumeniziranoj meavini za asfaltni sloj su
odreeni u EN 13108-8.
Asfaltni granulat sme da sadri samo
bitumensko vezivo koje odgovara zahtevima
odreenim u t. 2.4.3.2.2.2
Kvalitet kamenih zrna u asfaltnom granulatu

planiranom za ponovnu upotrebu mora u
42
JP Putevi Srbije
Koliinu bitumenskog veziva u asfaltnom

granulatu koji je dobijen postupkom
odreenim u EN 12697-3 ili EN 12697-4,
treba odrediti u skladu sa uslovima datim u
EN 12697-1 i razvrstati u odgovarajui tip
bitumena B.
Udeo neistoa u asfaltnom granulatu koji je
odreen ispitivanjem prema EN 12697-42
mora da odgovara
- za habajue slojeve: kategoriji F1 i
- za vezane nosee slojeve: kategoriji F5 ili
Fdec.
JP Putevi Srbije
43
2.4.3.3
Nain izvoenja
Osnove za izvoenje radova u sklopu

bitumenom vezanih slojeva meavine
kamenih zrna moraju da budu odreene
- u tehnolokom elaboratu i
- dokaznim ugraivanjem bitumeniziranih
meavina.
Za asfaltne slojeve uobiajeno se koriste
sledee vrste bitumeniziranih meavina:
- za asfaltni donji nosei sloj:
- bitumenizirana meavina kamenih
zrna AC base, stab
- za asfaltni gornji nosei sloj:
- bitumenizirana drobina (ljunak) AC
base
- za asfaltni vezni sloj:
- bitumenizirana drobina AC bin
- za asfaltni habajui sloj:
- bitumenski beton AC surf
- skeletni mastiks asfalt
(standardizovanog, upljikavog i
poroznog sastava ili sastava za malu
buku) - SMA
- drenani asfalt (standardizovanog i
otvorenog sastava) PA
- liveni asfalt MA
- tankoslojna obrada - SS
- povrinska obrada - SD.
Podruja primene navedenih bitumeniziranih
meavina i granine (tehnoloki uslovljene)
projektne debljine asfaltnih slojeva su
detaljno odreeni u sklopu obrade slojeva
vezanih bitumenom.
2.4.3.3.1
Tehnoloki elaborat
Izvoa mora najmanje 14 dana pre poetka

ugradnje bitumenizirane meavine u asfaltni
sloj nadzornom inenjeru da da na potvrdu
tehnoloki elaborat koji mora da bude
pripremljen prema zahtevima definisanim u t.
1.4.2 u optim tehnikim uslovima.
U tehnolokom elaboratu mora da bude
ukljuena sledea propisana dokumentacija o
proizvodu:
- sertifikat kontrole proizvodnje sa prilogom
- izjava o usaglaenosti sa CE informacijom
- izvetaj
o
ispitivanju
postojanosti
bitumenizirane meavine za habajui sloj
pri tekom saobraajnom optereenju na
niskoj temperaturi
- izvetaj o poetnom ispitivanju (na zahtev
nadzornog inenjera).
U zavisnosti od obima planiranog posla,

nadzorni inenjer moe da dozvoli i
odstupanje od navedenih zahteva.
2.4.3.3.1.1 Tehnoloki postupci pri izvoenju
radova
Izvoa radova mora u tehnolokom
elaboratu da odredi detaljan opis pojedinane
faze rada u zavisnosti od tehnolokog
postupka.
2.4.3.3.1.2 Podaci o mehanizaciji
Izvoa mora da navede osnovne podatke o
mainama, transportnim sredstvima i opremi
(vrsta, izvor, kapacitet) koje e upotrebiti za
izgradnju asfaltnih slojeva od bitumeniziranih
meavina.
Pre poetka rada maina i ureaja od kojih
zavisi kvalitet radova, treba proveriti njihovu
prikladnost za obezbeivanje ravnomernog
kvaliteta u skladu sa zahtevima vaeih
tehnikih uslova.
Sva oprema i maine koji e biti ukljueni u
tehnoloki postupak ugradnje bitumeniziranih
meavina u asfaltni sloj, moraju da budu
ispitani i da po kapacitetu odgovaraju
zahtevima
odreenim
u
projektnoj
dokumentaciji i u tehnikim uslovima.
2.4.3.3.1.3 Program
kontrole
prosene
uestalosti
Izvoa mora da u tehnolokom elaboratu

priloi
program
prosene
uestalosti
unutranje kontrole koji mora da bude
izraen na osnovu odreene minimalne
uestalosti ispitivanja u skladu sa ovim
tehnikim uslovima. Kada nadzorni inenjer
potvrdi program, uestalost ispitivanja je
odreena.
2.4.3.3.1.4 Podaci o radnom osoblju i
odgovornim
radnicima
na
projektu
Radi
pravovremene
provere
strune
osposobljenosti izvoa mora da priloi
detaljan spisak odgovornih i strunih radnika
na gradilitu.
2.4.3.3.2
Dokazno ugraivanje
2.4.3.3.2.1 Opte
Bitumenizirane meavine za asfaltne slojeve
moraju da budu proizvedene vruim
44
JP Putevi Srbije
postupkom.
Temperatura
meanja
bitumenizirane meavine zavisi od vrste
upotrebljenog veziva. Preporuene i granine
temperature bitumeniziranih meavina u
proizvodnji navedene su u tabeli 2.4.3.3.1. U
izuzetnim okolnostima, najvia temperatura
bitumenizirane meavine moe da bude do
10 C vea od navedene.
Za proizvodnju bitumeniziranih meavina
treba, po pravilu, upotrebiti ureaje za
meanje sa arirnim postupkom, pri kojem

mora da se merenjem mase obezbedi tano
odmeravanje koliine frakcija kamenog
brana i vruih kamenih zrna, bitumenskog
veziva i svih upotrebljenih dodataka
(sredstava za dopiranje, stabilizatora, i dr.).
Bitumensko vezivo je dozvoljeno odmeravati i
zapreminski, pri emu treba uzeti u obzir
promenu zapremine (i s tim mase zapremine)
sa temperaturom.
Tabela 2.4.3.3.1 Temperatura proizvedene bitumenizirane meavine u zavisnosti od tipa

upotrebljenog bitumenskog veziva
Tip
bitumena
Temperatura proizvedene bitumenizirane meavine (C)

preporuena
najvia
B 160/220
140 10
165
B100/150
145 10
170
B 70/100
150 10
175
B 50/70
160 10
180
B 35/50
170 10
190
PmB
RmB
prema uputstvu proizvoaa PmB

165
175
Vreme meanja i drugi uticaji na kvalitet

obavijanja zrna vezivom, odnosno na
raspodelu veziva u meavini, moraju da budu
tako podeeni da se obezbedi jednoobrazna
bitumenizirana meavina. U sluaju upotrebe
polimernog bitumena treba dosledno pratiti
uputstva proizvoaa veziva pri emu treba
posvetiti posebnu panju najvioj dozvoljenoj
temperaturi (da se vezivo ne pregreje).
Pri proizvodnji i skladitenju treba u

najmanjoj moguoj meri koristiti sredstvo za
spreavanje
slepljivanja
bitumenizirane
meavine sa metalom.
Kontrolni uzorci bitumenizirane meavine

moraju da pokau usaglaenost sa izjavom
proizvoaa i
- da je sastav ekstrahovane meavine
kamenih zrna unutar podruja dozvoljenih
tolerancija navedenih u tabeli 2.4.3.3.2,
- da je koliina ekstrahovanog bitumena u
podruju 0,5 m.-% koliine u poetnom
sastavu bitumeniziranih meavina,
da
je
minimalna
koliina
ekstrahovanog bitumena u bitumeniziranim
meavinama skeletnog mastiks asfalta i
drenanog asfalta u skladu sa odredbama u
EN 13108-5 i 13108-7; zbog odstupanja pri
odreivanju
udela
ekstrahovanog
bitumenskog veziva dozvoljeno dodatno
odstupanje iznosi 0,2 m.-% (granina
vrednost), odnosno - 0,3 m.-% (krajnja
granina vrednost)
Proizvodni kapaciteti ureaja za meanje,

transportnih sredstava i mehanizacije za
ugradnju moraju da budu meusobno
usklaeni.
Ako izvoa nije priloio odgovarajue
dokaze, onda mora na zahtev nadzornog
inenjera da dokae prikladnost
- prevoza na gradilite i
- ugradjivanja bitumenizirane meavine.
Pri dokaznom ugraivanju ispitivanjima treba
- utvrditi prikladnost opreme za ugradnju u
skladu sa zahtevima iz ovih tehnikih
uslova,
JP Putevi Srbije
uzeti na mestu ugradnje dva uzorka vrue

bitumenizirane meavine za potpuno
ispitivanje,
na
mestu
uzimanja
uzoraka
bitumenizirane meavine uzeti dva jezgra,
kalibrisati izabrani mera gustine za
izabranu vrstu bitumenizirane meavine i
izmeriti gustinu ugraene bitumenizirane
meavine nedestruktivnim postupkom.
45
Tabela 2.4.3.3.2: Dozvoljeno odstupanje sastava meavine kamenih zrna u uzorcima za kontrolna
ispitivanja u odnosu na vrednosti u poetnom sastavu
Pojedinani uzorci
Dozvoljeno odstupanje udela pri
prosejavanju
Veliina zrna
Srednja vrednost etiri uzorka

Dozvoljeno odstupanje udela pri
prosejavanju i poetnog sastava
Sitnozrne
meavine
Krupnozrne
meavine
Liveni asfalt
D 16 mm
D 16 mm
D 16 mm
D 16 mm
m.-%
-8 +5
-9 +5
-8 +5
D/2 ili
karakteristin
o grubo sito
2 mm
0,063 mm
Sitnozrne
meavine
Krupnozrne
meavine
Liveni asfalt
D 16 mm
D 16 mm
Granine vrednosti mehanikih i prostornih

svojstava
bitumeniziranih meavina u
asfaltnim slojevima odreene su u ovim
tehnikim uslovima za pojedinanu vrstu
meraem). Kalibrisanje opreme za unutranje

i nezavisno kontrolno ispitivanje mora da
bude izvedeno merenjem gustina na
ugraenim slojevima na mestima uzimanja
jezgara, pre njihovog uzimanja.
Svojstva
ekstrahovanog
standardnog
bitumena za gradnju puteva mogu da se
promene u odnosu na upotrebljeni tip
- u taki razmekanja za najvie 10 C i
- u penetraciji do 60 %.
Dokazno ugraivanje treba ponoviti pri svakoj

promeni
mehanizacije
za
ugradnju
Pri upotrebi bitumena za gradnju puteva

B 20/30 taka razmekanja ekstrahovanog
bitumena po PK moe da se promeni do
najvie 74 C, a pri upotrebi polimernog
bitumena za najvie 10 C u odnosu na taku
razmekanja
isporuenog
polimernog
bitumena.
Dokazno ugraivanje treba ponoviti pri svakoj
promeni osnovnog materijala i/ili sastava
bitumenizirane meavine kao to je odreeno
u EN 13108-20.
Dokazno ugraivanje mora da bude izvedeno
na delu gadilita na kojem je prema
projektnoj dokumentaciji predviena ugradnja
bitumenizirane meavine iste vrste. Ako to
nije mogue, probna deonica mora da bude
izvedena istom mehanizacijom za ugradnju
na drugom gradilitu.
Bitumeniziranu meavinu treba ugraditi u
planiranoj debljini sloja. Na probnoj deonici
treba uzeti najmanje 5 jezgara iz ugraenog
sloja i izvriti najmanje 20 merenja gustine
ugraene bitumenizirane meavine sa
nedestruktivnim postupkom (npr. izotopnim
46
Ako je izvoa
asfaltni nosei
bitumeniziranu
se smatraju
ugraivanjem.
inenjer.
u slinim uslovima ve gradio

ili habajui sloj koristei istu
meavinu, rezultati mogu da
probnom proizvodnjom i
O tome odluuje nadzorni
Za
puteve
sa
tekim
saobraajnim
optereenjima, treba pre poetka radova
izvesti ispitivanje otpornosti bitumenizirane
meavine na stvaranje kolotraga prema
postupku koji je odreen u EN 12697-22.
Kategorija
WTSAIR,
odnosno
PRDAIR,
definisana u EN 13108, mora da bude
odreena u zavisnosti od saobraajnog
optereenja koje je odreeno na osnovu
podataka o saobraaju i predvieno u
projektnoj dokumentaciji.. Za bitumeniziranu
meavinu za vezani gornji nosei sloj je - u
navedenim uslovima primene - preporuljivo
proveriti i njenu otpornost na zbijanje.
Vane osobine i postupci za ispitivanje
sastava bitumeniziranih meavina za asfaltne
slojeve navedeni su u tabeli 2.4.3.3.3.
JP Putevi Srbije
Tabela 2.4.3.3.3: Ispitivanja ugraivanih bitumeniziranih meavina

Vrsta
bitumenizirane meavine
Standard
za kvalitet EN
Svojstvo
Postupak za
ispitivanje
AC surf, AC bin, AC base, AC base

stab, SMA, MA, PA, SS, SD
13108-1,-5,-6,-7
udeo veziva
EN 12697-1

stab, SMA, MA, PA, SS, SD
13108-1,-5,-6,-7
zrnavost
EN 12697-2

stab, SMA, PA, SS
13108-1,-5,-7
sadraj upljina sadraj

upljina u meavini zrna
unjenost upljina vezivom
EN 12697-8,
EN 12697-6,
EN 12697-5.
AC surf, AC bin, AC base, SMA
13108-1,-5
otpornost na trajne
deformacije (Wheel tracking)
EN 12697-22
AC surf, AC bin, AC base, SMA, PA
13108-1,-5,-7
osetljivost na vodu
EN 12697-12
SMA, PA
13108-5, -7
isticanje veziva
EN 12697-18
AC surf, SMA, PA, SD
13108-1, -5, -7
slepljivanje bitumena i zrna
EN 12697-11
PA
13108-7
vodopropusnost
EN 12697-19
PA
13108-7
gubitak estica
EN 12697-17
MA
13108-6
dubina utiskivanja
EN 12697-20
Ako prilikom proizvodnje ili ugradnje

bitumeniziranih meavina u asfaltne slojeve
nastane bilo kakva promena, izvoa mora
da nadzornom inenjeru u pisanom obliku
dostavi predlog izmene. Izmena moe da
bude sprovedena tek kada je odobri nadzorni
inenjer.
2.4.3.3.2.2 Prevoz bitumeniziranih meavina
Za prevoz bitumenizirane meavine treba
upotrebiti odgovarajua vozila - kipere,
opremljene za istovar (u finier) i sa
odgovarajuom zatitom za bitumeniziranu
meavinu od padavina, hlaenja i zagaenja.
Unutranju povrinu (stranice i dno) metalnih
tovarnih sanduka teretnih vozila treba pre
utovara bitumenizirane meavine poprskati
sredstvom za spreavanje slepljivanja (na
bazi sapuna, biljnih ulja ili drugih
nerastvaraa) koji ne deluje tetno na
bitumeniziranu meavinu.
Broj vozila za prevoz bitumenizirane
meavine na gradilite mora da bude u
skladu sa rastojanjem prevoza prilagoen
uslovima ravnomernog ugraivanja.
Prevoz vruih bitumeniziranih meavina je,
po pravilu, ogranien na najveu udaljenost
od 100 km i najdue vreme do 2 asa, pod
uslovom da se za prevoz koristi vozilo sa
termo tovarnim sandukom. U suprotnom
sluaju udaljenost prevoza adekvatno
zatiene vrue bitumenizirane meavine je
JP Putevi Srbije
ograniena na 70 km i trajanje najvie 1,5

asa.
I za prevoz na manjim udaljenostima i krae
vreme bitumenizirana meavina mora da
bude odgovarajue zatiena. Za nain
transporta vrue bitumenizirane meavine na
gradilite, izvoa mora da dobije saglasnost
nadzornog inenjera.
2.4.3.3.2.3 Priprema podloge
Ugraivanje bitumenizirane meavine za
asfaltni sloj na odgovarajue pripremljen
planum bitumenizirane podloge, koji ne sme
da bude pranjav ili vlaan, moe da se
zapone tek kada to odobri nadzorni inenjer.
Sa istrugane povrine podloge
odstraniti sav nevezani materijal.
treba
Planum podloge za asfaltne slojeve mora da

bude ravan. Odstupanje planuma podloge
ispod 4 m duge merne letve sme (u
proizvoljnom smeru) da iznosi, u sluaju
nadgradnje
- asfaltnim habajuim slojem
do 10 mm
- asfaltnim veznim ili gornjim
noseim slojem
do 15 mm
- asfaltnim donjim noseim
slojem:
do 20 mm
Postupak merenja ravnosti definisan je u
smernici SRMG, t. 3.1.3.1 odnosno u EN
13036-7.
47
Ako se utvrde vea odstupanja i/ili se primete

drugi nedostaci, takve nedostatke treba
otkloniti pre nadgradnje asfaltnim slojem.
Za obezbeivanje slepljenosti slojeva (osim
dvoslojnog drenanog asfalta) mora da se
izvri
prskanje
podloge
bitumenskom
emulzijom. Koliina emulzije za prskanje
zavisi od stanja podloge i treba je prilagoditi
svakom stanju posebno. Informativna koliina
2
emulzije za prskanje iznosi 0,3 do 0,5 kg/m .
Pri upotrebi polimernog bitumena za sastav
bitumenizirane meavine treba za prskanje
upotrebiti i emulziju polimernog bitumena.
Ako je podloga za drenani asfalt
vodopropusni sloj, treba za zaptivanje
povrine podloge prskanjem:
- polimernim bitumenom
2
1,0 do 1,5 kg/m
- polimernom bitumenskom
2
emulzijom
1,5 do 2,2 kg/m .
Poprskanu podlogu za drenani asfalt treba
posuti kamenim branom ili neobavijenim ili
minimalno obavijenim zrnima sitnei
2
- frakcije 4/8 mm u koliini 5 do 8 kg/m ili
2
- frakcije 8/11 mm u koliini 7 do 10 kg/m
i valjkom ih blago utisnuti u podlogu. Pre
ugraivanja sloja drenanog asfalta treba
odstraniti viak posute sitnei.
Prskanje podloge mora da se izvede
mainski i pravovremeno da bi se omoguilo
da voda, odnosno sredstvo za razreivanje
bitumena ispari pre poetka ugraivanja
bitumenizirane meavine. - U izuzetnim
sluajevima runo prskanje mora da odobri
nadzorni inenjer.
Podloga za habajui sloj livenog asfalta ne
sme da bude poprskana.
Prskanje podloge nije potrebno ako e
asfaltni sloj biti neposredno ugraen na sloj
podloge, vezan ili zatien bitumenskim
vezivom, po kojem se nije vrio saobraaj. O
tome odluuje nadzorni inenjer.
Visinu (niveletu) pojedinanih mernih mesta
na
planumu
podloge
treba
odrediti
nivelisanjem. Radi obezbeivanje uslova za
odgovarajue odvodnjavanje na podruju
vitoperenja kolovoza, gustinu mernih mesta
treba primereno poveati. Na proizvoljnom
mestu planum sme da odstupa od
projektovane kote najvie 10 mm.
Ugraivanje bitumenizirane meavine za

asfaltni sloj na odgovarajue pripremljen
planum podloge, koji ne sme da bude
pranjav ili vlaan, moe da se zapone tek
kada to odobri nadzorni inenjer..
2.4.3.3.2.4 Ugraivanje bitumenizirane
meavine
Ugraivanje bitumenizirane meavine mora
da bude, po pravilu, mainsko sa
razastiraem
(finierom)
koji
pored
razastiranja vri i delimino zbijanje
bitumenizirane
meavine.
Koeficijent
zbijenosti koji razastira bitumenizirane
meavine (finier) mora da ostvari je
najmanje
85%
referentne
gustine
laboratorijski ispitanog uzorka. Odstupanje
od ovog zahteva mora da odobri nadzorni
inenjer.
Razastiraem (finierom) mora da se
obezbedi ravnomeran sastav razastrte
Izuzetno je dozvoljena runa ugradnja
bitumenizirane
meavine,
ako
zbog
ogranienog prostora upotreba maina nije
mogua. Runu ugradnju mora da odobri
nadzorni inenjer.
Bitumeniziranu meavinu je dozvoljeno
ugraivati
samo
pri
odgovarajuim
vremenskim
uslovima.
Odgovarajua
temperatura
vazduha
i
podloge
za
ugraivanje bitumeniziranih meavina je
- za habajue slojeve najmanje 3 C,
- za asfaltne nosee slojeve najmanje 0 C
i
- za habajue slojeve od gumiranih
bitumeniziranih meavina najmanje 12 C.
Saglasnou nadzornog inenjera dozvoljava
se ugradnja bitumenizirane meavine na
suvu i zamrznutu podlogu po nevetrovitom
vremenu i na nioj temperaturi, ako je pri tom
debljina asfaltnog sloja na gornjem podruju
tehnoloke debljine za upotrebljenu zrnavost
meavine. Preporuena i najnia temperatura
bitumenizirane meavine na mestu ugradnje
su u odnosu na tip upotrebljenog veziva za
proizvodnju odreene u tabeli 2.4.3.3.4.
Merenje temperature vrue bitumenizirane
meavine mora da bude izvreno u skladu sa
EN 12697-13.
Dozvoljena odstupanja nagiba odreena su

dozvoljenom neravnou i odstupanjem od
visine planuma, ali ne smeju da budu vea
od 0,4 % apsolutne vrednosti nagiba.
48
JP Putevi Srbije
Tabela 2.4.3.3.4: Preporuena i najnia temperatura bitumenizirane meavine pri ugradnji

Tip bitumena
B 160/220
B100/150
B 70/100
B 50/70
B 35/50
Preporuena temperatura
Najnia temperatura bitumenizirane meavine
bitumenizirane meavine pri ugradnji
iza maine za ugraivanje (C)
(C)
135
140
145
155
165
prema uputstvu proizvoaa PmB
PmB
RmB
110
115
120
130
140
165
Najvia
temperatura
bitumenizirane
meavine pri ugradnji sme da bude do 20 C
vea od preporuene, osim u sluaju
upotrebe gumiranog bitumena, kada sme da
bude najvie 10 C vea od preporuene.
Pri runom ugraivanju i zbijanju po
vetrovitom i hladnom vremenu, najnia
temperatura bitumenizirane meavine mora
da bude za 10 C vea od zahtevane donje
granine vrednosti za odreenu vrstu veziva.
Ako
uslovi
rada
to
dozvoljavaju
bitumeniziranu meavinu u asfaltni sloj treba
ugraivati odjednom po celoj irini kolovoza.
Ako se za ugraivanje koristi vie zamaknutih
finiera, razlika u kvalitetu ugraene
bitumenizirane meavine na podruju spoja
ne sme da bude primetna.
Pri ugraivanju bitumeniziranih meavina
podune spojnice u odnosu na spojeve u
sloju podloge moraju da budu po pravilu
zamaknute za 20 cm, a najmanje za 10 cm, a
poprene (radne) spojnice najmanje za 50
cm.
Ugraene trake bitumeniziranih meavina
treba spajati u podunom pravcu vruim
postupkom. Ako to nije mogue, treba
indirektno zagrevati spojnicu prethodno
ugraene trake ili za spajanje upotrebiti
meavinu za zalivanje (moe u obliku trake)
ili bitumensku pastu. Ako se za spajanje ne
upotrebi lepljiva meavina, pri izradi podunih
i poprenih spojnica povrine ohlaenog sloja
treba premazati bitumenskom emulzijom u
2
koliini najmanje 0,5 kg/m . Treba premazati i
15 cm irok pojas na podruju spoja i po
potrebi posuti ga peskom.
Svaki prekid rada treba izvriti po celoj irini
kolovoza, odnosno saobraajne trake,
upravno na osovinu puta i vertikalno, te
ravnomerno premazati bitumenskim vezivom.
JP Putevi Srbije
140
Odstupanje od ovog je mogue samo uz

saglasnost nadzornog inenjera.
Za zbijanje slojeva razliitih bitumeniziranih
meavina mogu da se upotrebe odgovarajui
valjci (statiki, vibracioni, valjci sa gumenim
tokovima, kombinovani) razliitih masa.
Valjci moraju da imaju ugraen sistem za
kvaenje
tokova
vodom
ili
drugim
odgovarajuim sredstvom za spreavanje
lepljenja bitumenizirane meavine na tokove.
Upotreba naftnih derivata za kvaenje
tokova nije dozvoljena.
Izabrana vrsta i broj valjaka, kao i nain
zbijanja,
moraju
da
obezbede
to
ravnomerniju zahtevanu gustinu, odnosno
zbijenost, bitumenizirane meavine po celoj
projektovanoj irini kolovoza. Zato treba uz
ivice poveati irinu slojeva podloge za
projektovanu debljinu sloja, ako to u
projektnoj dokumentaciji ve nije predvieno
(slika 2.4.3.6.1).
Bitumeniziranu meavinu treba zbijati od
ivice prema sredini sloja i od nie prema vioj
ivici, odnosno poloaju sloja. Pojedinani
prolazi valjaka moraju uvek da se preklapaju
za 15 do 20 cm. Treba spreiti svako
zadravanje valjka na ugraenom sloju vrue
bitumenizirane meavine, kao i iznenadno
koenje i ubrzavanje valjka i promenu pravca
valjanja na jo nezbijenom sloju vrue
Sva za valjke nedostupna mesta treba zbijati
do zahtevane zbijenosti drugim sredstvima
iju upotrebu mora da odobri nadzorni
inenjer koji odreuje i uslove pri kojima je
takva sredstva treba upotrebiti.
2.4.3.3.2.5 Obrada povrine asfaltnog sloja
Na svakom sloju bitumenizirane meavine,
ak i ako je takva kolovozna povrina samo
49
privremeno (samo nekoliko dana) izloena

saobraaju, preporuuje se da izvoa
obezbedi uslove za bezbednu vonju pri svim
vremenskim prilikama.
i obezbediti odgovarajuu sposobnost trenja

kolovozne povrine. Za uvrivanje posutih
kamenih zrna treba upotrebiti statike valjke
sa elinim bandaama.
Za to moe da se upotrebi postupak obrade

(zatvorene) kolovozne povrine mainskim
posipanjem kamenih zrna frakcije 1/2 mm
2
2
(1,5 do 2 kg/m ) ili 2/4 mm (2 do 3 kg/m ) na
samo
delimino
zbijeni
vrui
sloj
bitumenizirane meavine (sa temperaturom
najmanje 110 C).
O posipu odluuje nadzorni inenjer.

Na ugraeni asfaltni sloj saobraaj moe da
se pusti tek kada se bitumenizirana meavina
u sredini sloja ohladi na priblino 30 C.
Nadzorni inenjer moe da odredi i drugaije
uslove za putanje saobraaja (npr. pri
upotrebi niskotemperaturne bitumenizirane
meavine u zavisnosti od upotrebljenog
dodatka).
Bolje slepljivanje posutih kamenih zrna na

povrini ugraenog asfaltnog sloja moe da
se obezbedi obavijanjem zrna za posip
bitumenskim vezivom (tip 160/220, 100/150
ili 70/100, priblino 1 m.-%).
2.4.3.3.3
Uslovi za ugraivanje
2.4.3.3.3.1 Asfaltni
donji
nosei
(stabilizovani)
sloj
(Asphalt
concrete base, stabilized)
Preostalim potrebnim prolazima valjaka za

uslovljeno zbijanje ugraene bitumenizirane
meavine treba uvrstiti posuta kamena zrna
Tabela 2.4.3.3.5: Podruja primene bitumeniziranih meavina proizvedenih vruim postupkom za

asfaltne donje nosee (stabilizovane) slojeve u zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog
saobraajnog optereenja (PGDO)
Tabela 2.4.3.3.6: Granine projektne debljine slojeva bitumeniziranih meavina proizvedenih

vruim postupkom za asfaltne donje nosee (stabilizovane) slojeve
50
Projektna
debljine sloja
Jedinica
mere
- najmanja
- najvea
mm
mm
Vrsta bitumenizirane meavine

AC 16 base, stab
AC 22 base, stab
AC 32 base, stab
60
100
80
120
100
180
JP Putevi Srbije
2.4.3.3.3.2 Asfaltni gornji nosei sloj (Asphalt concrete base)

Tabela 2.4.3.3.7: Podruja primene bitumeniziranih meavina za asfaltne nosee slojeve u
zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog saobraajnog optereenja
Grupa
saobraajnog
optereenja
PGDO
(NOO 100 kN)
Razred
bitumenizirane
meavine
Razred meavine
- izuzetno teko
3000
A1
Z4
800 do 3000
300 do 800
A2
Z4
- srednje
80 do 300
A3
Z5
- lako
- vrlo lako
30 do 80
30
A4
Z6
- vrlo teko
- teko
kamenih zrna

AC 16
AC 22
AC 32
base
base
base
Tabela 2.4.3.3.8: Granine projektne debljine slojeva bitumeniziranih meavina za asfaltne nosee
slojeve za novogradnje
Projektna
debljina sloja
- najmanja
- najvea
Jedinica
mere

AC 16 base
AC 22 base
AC 32 base
mm
mm
50
70
60
100
80
140
Tabela 2.4.3.3.9: Granine projektne debljine slojeva bitumeniziranih meavina za asfaltne nosee
slojeve za radove na postojeim putevima
Projektna
debljina sloja
- najmanja
- najvea
Jedinica
mere

AC 16 base
AC 22 base
AC 32 base
mm
mm
40
70
50
100
70
140
2.4.3.3.3.3 Asfaltni vezni soj (Asphalt concrete binder)
Tabela 2.4.3.3.10: Podruja primene bitumeniziranih meavina za asfaltne vezne slojeve u

zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog saobraajnog optereenja
Grupa
saobraajnog
PGDO
(NOO 100 kN)
Razred
bituminezovane
meavine
Razred
meavine
kamenih zrna
optereenja
- izuzetno teko
- vrlo teko
- teko
JP Putevi Srbije
meavine
AC 16 bin
AC 22 bin
3000
A1
Z4
800 do 3000
300 do 800
A2
Z4
51
Tabela 2.4.3.3.11: Granine projektne debljine slojeva bitumeniziranih meavina za asfaltne vezne
slojeve
Projektna
debljina sloja
- najmanja
- najvea
Jedinica
mere
mm
mm

AC 16 bin
AC 22 bin
50
80
60
100
2.4.3.3.3.4 Asfaltni habajui sloj

Bitumenski beton (Asphalt concrete surface)
2.4.3.3.3.4.1
Tabela 2.4.3.3.12: Podruja primene bitumeniziranih meavina bitumenskih betona za asfaltne

habajue i nosee habajue slojeve u zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog saobraajnog
optereenja
1)
Za bitumenizirane meavine za zatitne slojeve dozvoljena je upotreba meavine zrna razreda Z4

U sluaju upotrebe meavine grubih zrna zgure dozvoljeno je upotrebiti meavinu zrna 0/2 mm razreda Z2
3)
Uslov za dravne puteve
4)
Bitumenizirane meavine za nosee habajue slojeve
2)
Tabela 2.4.3.3.13: Podruja primene bitumeniziranih meavina bitumenskih betona za asfaltne

habajue i nosee habajue slojeve u zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog saobraajnog
optereenja
1)

4)
Bitumenizirane meavine za nosee habajue slojeve
2)
3)
Tabela 2.4.3.3.14: Granine projektne debljine sloja bitumenskih betona za novogradnje

Jedinica
sloja
mere
AC 4 surf
AC 8 surf
AC 11 surf
mm
mm
15
30
25
40
35
50
- najmanja
- najvea
1)
52
Projektna debljina
AC 16
1)
surf
50
80
Bitumenizirane meavine za habajue nosee slojeve
JP Putevi Srbije
Tabela 2.4.3.3.15: Granine projektne debljine slojeva bitumenskih betona za radove na

postojeim putevima
Jedinica
sloja
mere
AC 4 surf
AC 8 surf
AC 11 surf
mm
mm
20
30
25
40
30
50
- najmanja
- najvea
1)
Projektna debljina
AC 16
1)
surf
40
80
Bitumenizirane meavine za habajue nosee slojeve
2.4.3.3.3.4.2
Skeletni mastiks asfalt (Stone mastic asphalt)
Tabela 2.4.3.3.16: Preporuena podruja primene bitumeniziranih meavina skeletnog mastiks

asfalta za asfaltne habajue slojeve u zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog saobraajnog
optereenja (PGDO)
1)
2)
Tabela 2.4.3.3.17: Podruja primene bitumeniziranih meavina skeletnog mastiks asfalta za

asfaltne habajue slojeve u zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog saobraaja (PGDS)
1)
2)
Tabela 2.4.3.3.18: Granine debljine sloja skeletnog mastiks asfalta za asfaltne habajue slojeve
Debljina
sloja
mere
SMA 4
SMA 8
mm
mm
15
25
20
2)
40
- najmanja
- najvea
1)
2)
3)
Jedinica
1)
SMA 8 hg
SMA 8 gg
1)
20
2)
40
15
25
SMA 11 gg SMA 11 hg SMA 11 gg

1)
25
3)
50
1)
25
3)
45
1)
25
35
Za novogradnje najmanja debljina sloja mora da bude vea za 10mm

Za novogradnje najvea debljina sloja sme da bude 35mm
Za novogradnje najvea debljina sloja sme da bude 40 mm
JP Putevi Srbije
53
Drenani asfalt (Porous asphalt)
2.4.3.3.3.4.3
Tabela 2.4.3.3.19: Podruja primene bitumeniziranih meavina drenanog asfalta za habajue i

drenane slojeve u zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog saobraajnog optereenja (PGDO)
Grupa
saobraajnog
optereenja
PGDO
(NOO 100 kN)
Razred
bitumeniziran
e meavine
Razred
meavine
kamenih zrna
- izuzetno teko
3000
A1
Z1
800 do 3000
300 do 800
A2
- srednje
80 do 300
- lako
- vrlo lako
30 do 80
30
- vrlo teko
- teko
1)
2)

PA 8, PA 8 og
PA 11
PA 11 og
Z1 /Z2
1)
A3
Z2
A4
Z2 /Z3
2)
1)
Tabela 2.4.3.3.20: Podruja primene bitumeniziranih meavina drenanog asfalta za habajue i

drenane slojeve u zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog saobraaja (PGDS)
Grupa
saobraajnog
optereenja
PLDP
(vozila)
- izuzetno teko
bitumenizirane
meavine
Razred
meavine
kamenih
zrna
20000
A1
Z1
10000 do 20000
5000 do 10000
A2
- srednje
2000 do 5000
- lako
- vrlo lako
- vrlo teko
- teko

PA 8
PA 8 og
PA 11
PA 11 og
Z1 /Z2
1)
A3
Z2
1000 do 2000
1000
A4
Z2 /Z3
2)
A5
Z3
- sportski objekti
1)
2)
Razred
1)
Ako se zahtevi u tabelama 2.4.3.3.19 i

2.4.3.3.20 za izbor bitumenizirane meavine
meusobno razlikuju, treba uzeti u obzir

meavinu sa veim i kvalitetnijim zrnom.
Tabela 2.4.3.3.21: Granine projektne debljine slojeva drenanog asfalta za habajue i drenane
slojeve
54
Projektna debljina
Jedinica
sloja
mere
PA 8
PA 8 og
PA 11
PA 11 og
- najmanja
mm
30
20
35
30
- najvea
mm
45
25
50
35
JP Putevi Srbije
2.4.3.3.3.4.4
Liveni asfalt (Mastic asphalt)
Tabela 2.4.3.3.22: Podruja primene bitumeniziranih meavina livenog asfalta za asfaltne habajue
i zatitne slojeve u zavisnosti od prosenog godinjeg dnevnog saobraajnog optereenja
Grupa
saobraajnog
optereenja
PGDO
(NOO 100 kN)
Razred
bitumenizirane
meavine
Razred
meavine
kamenih zrna
- izuzetno teko
3000
A1
Z1
800 do 3000
300 do 800
A2
- srednje
80 do 300
- lako
- vrlo lako
30 do 80
30
- vrlo teko
- teko
1)

MA 4
MA 8
MA 11
1)
Z2
1)
A3
Z3
1)
A4
Z3
1)
Tabela 2.4.3.3.23: Podruja primene bitumeniziranih meavina livenog asfalta za asfaltne habajue
slojeve u zavisnosti od prosene godinje dnevne gustine saobraaja
Grupa
saobraajnog
optereenja
PGDS
(vozila)

MA 4
MA 8
MA 11
20000
A1
Z1
1)
10000 do 20000
5000 do 10000
A2
Z2
1)
- srednje
2000 do 5000
A3
Z3
1)
- lako
- vrlo lako
1000 do 2000
1000
A4
Z3
1)
A5
Z4
- izuzetno teko
- vrlo teko
- teko
- hodnici za peake,
biciklistike staze
1)
Razred
Razred
bitumenizirane
meavine
meavine
kamenih zrna
Tabela 2.4.3.3.24: Granine projektne debljine slojeva livenog asfalta za habajue slojeve
Projektna debljina
Jedinica
sloja
mere
MA 4
MA 8
MA 11
mm
mm
15
25
20
35
30
40
- najmanja
- najvea
Tabela 2.4.3.3.25: Vrsta bitumeniziranih meavina i granine projektne debljine slojeva livenog
asfalta za zatitu slojeva za zaptivanje na putnim objektima
Grupa saobraajnog
optereenja
meavine
Uslovljena granina projektna debljina

mm
izuzetno teko, vrlo teko i teko
MA 11
35 do 40
srednje, lako i vrlo lako
MA 8
MA 11
25 do 35
35 do 40
JP Putevi Srbije
55
2.4.3.3.3.4.5
Tankoslojna obrada naneta hladnim postupkom (Slurry surfacing)
Tabela 2.4.3.3.26: Podruja primene bitumeniziranih meavina za tankoslojne obrade u zavisnosti

od prosenog godinjeg dnevnog saobraajnog optereenja
Grupa saobraajnog
optereenja
PGDO
(NOO 100 kN)
Razred
bitumenizirane
meavine
Razred
meavine
kamenih zrna
- teko
300 do 800
A2
Z1
- srednje
80 do 300
A3
Z1
- lako
- vrlo lako
30 do 80
30
A4
Z3
A5
Z3
- koridori, biciklistike
staze, parkiralita,
zaustavne trake
meavine
SS 2 SS 4 SS 6 SS 8
Tabela 2.4.3.3.27: Podruja primene bitumeniziranih meavina za tankoslojne obrade u zavisnosti

od prosene godinje dnevne gustine saobraaja
Grupa saobraajnog
optereenja
PGDS
(vozila)
Razred
bitumenizirane
meavine
Razred
meavine
kamenih zrna
20000
A1
Z1
- vrlo teko
- teko
10000 do 2000
5000 do 10000
A2
Z1
+
+
+
+
- srednje
2000 do 5000
A3
Z1
- lako
- vrlo lako
1000 do 2000
1000
A4
Z3
+
+
- izuzetno teko
meavine
SS 2 SS 4 SS 6 SS 8
Tabela 2.4.3.3.28: Granine projektne debljine slojeva tankoslojnih obrada

Projektna
debljina obrade
- najmanja
- najvea
Jedinica
mere
SS 2
mm
mm
2
1)
4

SS 4
SS 6
SS 8
2)
4
2)
8
1)
6
1)
12
2)
8
2)
16
Legenda:
1)
2)
ugradnja: jednoslojno ili dvoslojno

ugradnja: dvoslojno
Tabela 2.4.3.3.29: Karakteristike sastava hladnih tankoslojnih obrada
56
Karakteristike sastava tankoslojne obrade
Jedinica mere
- vrsta bitumenske emulzije

- svojstvo bitumenske emulzije (po SIST EN 13614)
obavijenost
- udeo bitumenske emulzije
- svojstva meavine kamenih zrna
- vrsta dodataka
- udeo dodataka
- prividna specifina masa
- dubina makroteksture
m.-%
m.-%
3
g/cm
mm
JP Putevi Srbije
Povrinske obrade (Surface

dressing)
2.4.3.3.3.4.6
Osnovni uslovi za izvoenje povrinskih

obrada navedeni su u EN 12271.
Specifini uslovi odreuju izbor vrste
povrinske obrade koja moe da bude
- jednoslojna sa jednostrukim posipom,
- jednoslojna sa dvostrukim posipom,
- dvoslojna i
- obrnuta dvoslojna,
a izvedena i kao sendvi.

U skladu sa saobraajnim optereenjem
treba
izabrati
odgovarajuu
vrstu
bitumenskog veziva za prskanje (tabela
2.4.3.3.30), a prema izabranoj vrsti
povrinske obrade koliinu zrna odreene
frakcije i koliinu bitumenskog veziva (tabela
2.4.3.3.31).
Tabela 2.4.3.3.30: Podruja primene povrinskih obrada na kolovozima u zavisnosti od prosenog

godinjeg dnevnog saobraajnog optereenja i od vrste bitumenskog veziva
Grupa
saobraajnog
optereenja
PGDS
(vozila)
bitumen za
gradnju puteva
Vrsta bitumenskog veziva

polimerni
bitumenska emulzija
bitumen
B 160/220
PmB 90/150-45
BE C69B4
PmBE C69BP4
20000
- izuzetno teko
- vrlo teko
10000 do 20000
- teko
5000 do 10000
- srednje
2000 do 5000
- lako
1000 do 2000
1000
- vrlo lako
Tabela 2.4.3.3.31: Vrste i informativne potrebne koliine materijala za povrinske obrade na

kolovozima
Vrsta povrinske
obrade
jednoslojna sa jednostrukim
posipom
Meavina kamenih zrna

frakcija
koliina
2
(mm)
(kg/m )
Bitumensko vezivo
1)
2)
hladno
vrue
2
2
(kg/m )
(kg/m )
2/4
4/8
8/11
7 do 12
10 do 18
15 do 20
1,2 do 1,6
1,5 do 2,0
1,8 do 2,3
0,8 do 1,1
1,1 do 1,4
1,3 do 1,6
8/11
2/4
11 do 20
3 do 8
1,8 do 2,2
1,2 do 1,5
11/16
4/8
15 do 20
4 do 8
2,0 do 2,6
1,4 do 1,8
8/11
4/8
ili
2/4
12 do 18
10 do 15
1,4 do 2,1
1,2 do 1,8
1,0 do 1,5
0,9 do 1,3
8 do 12
1,0 do 1,4
0,7 do 1,0
11/16
4/8
15 do 20
4 do 8
2,0 do 2,4
1,3 do 1,7
1,4 do 1,7
0,9 do 1,2
jednoslojna sa dvostrukim
posipom:
1. radna faza
2. radna faza
ili
1. radna faza
2. radna faza
dvoslojna:
1. radna faza
2. radna faza
ili
1. radna faza
2. radna faza
JP Putevi Srbije
57
Vrsta povrinske
obrade
Meavina kamenih zrna

frakcija
koliina
2
(mm)
(kg/m )
Bitumensko vezivo
1)
2)
hladno
vrue
2
2
(kg/m )
(kg/m )
obrnuta dvoslojna:
1. radna faza
2. radna faza
ili
1. radna faza
2. radna faza
2/4
4/8
ili
8/11
7 do 12
10 do 18
1,2 do 1,6
1,5 do 2,0
0,8 do 1,0
1,0 do 1,3
15 do 20
1,2 do 1,5
0,8 do 1,0
4/8
11/16
10 do 18
15 do 22
1,5 do 2,0
1,2 do 1,5
1,0 do 1,3
0,8 do 1,0
8/11
2/4
11 do 16
3 do 8
1,7 do 2,1
1,1 do 1,4
8/11
4/8
11 do 16
4 do 8
1,8 do 2,2
1,2 do 2,4
11/16
4/8
15 do 20
4 do 8
1,9 do 2,5
1,2 do 1,6
sendvi:
1. radna faza
2. radna faza
ili
1. radna faza
2. radna faza
ili
1. radna faza
2. radna faza
Legenda:
1) vrednosti za hladno vezivo se odnose na bitumensku emulziju (BE i PmBE)
2) vrednosti za vrue vezivo se odnose na bitumen za gradnju puteva i polimerni bitumen (B i PmB)
Uslov za kvalitetnu povrinsku obradu je

adekvatno ravna podloga.
U sluaju kada se za posip upotrebljavaju
kamena bitumenskim vezivom obavijena
(glazirana) zrna obavijanje treba izvriti u
proizvodnom pogonu za bitumenizirane
meavine. Koliina bitumenskog veziva (0,6
do 0,8 m.-% B 35/50) mora da obezbedi
teenje (privremeno deponovane) meavine
zrna.
Kamena zrna koja nisu dobro vezana sa

podlogom treba (odgovarajuom opremom)
redovno odstranjivati sa kolovoza da ne bi
ugroavala uesnike u saobraaju.
O tome odluuje nadzorni inenjer.
Za prskanje bitumenskim vezivom treba

upotrebiti
samohodnu
opremu
sa
mogunou zagrevanja i prepumpavanja
veziva. Odgovarajuim rasporedom mlaznica
za brizganje mora da bude obezbeena
ravnomerna koliina nanetog bitumenskog
veziva; za vrue bitumensko vezivo
dozvoljeno je odstupanje od uslovljene
koliine do 10 m.-%, a za hladno bitumensko
vezivo do 15 m.-%).
Koliina posutih kamenih zrna moe da
odstupa od zahtevane najvie do 10m.-%.
Za uvaljanje kamenih zrna u poprskano
bitumensko vezivo po pravilu treba upotrebiti
teke valjke sa pneumaticima.
Brzinu
saobraaja
na
novoizgraenoj
povrinskoj obradi treba najmanje 2 - 3 dana
ograniiti na najvie 30 - 40 km/h.
58
JP Putevi Srbije
2.4.3.4
Kvalitet izrade
Merila za kvalitet izvrenih radova u sklopu

bitumenom vezanih slojeva meavine
kamenih zrna definisane su
- graninim krivama za preporueno
podruje sastava meavine kamenih zrna,
- graninim vrednostima za prostorna i
mehanika
svojstva
proizvedenih
bitumeniziranih meavina i
- graninim vrednostima za prostorne
karakteristike ugraenih bitumeniziranih
smea.
2.4.3.4.1
Asfaltni
donji
nosei
(stabilizovani) sloj (AC base, stab)
Slika 2.4.3.4.1: Granine krive podruja za

meavine kamenih zrna za AC 16 base, stab
JP Putevi Srbije


59
Tabela 2.4.3.4.1: Granine vrednosti za prostorne i mehanike karakteristike bitumeniziranih

meavina proizvedenih vruim postupkom, za asfaltne donje nosee (stabilizovane) slojeve
Grupe saobaajnih optereenja, razredi i vrste
bitumeniziranih meavina AC base, stab
Svojstva
proizvedene
bitumenizirane
meavine
Postupak
za
ispitivanje
Granine
Jedinica
vrednosti
mere
izuzetno
teko
vrlo
teko
teko
srednje
A1/A2
A3
AC 22, 32 base, stab
Sadraj upljina u
EN 13108-20,
bitumeniziranoj
t. D.2 1)
meavini
Sadraj upljina u
meavini kamenih EN 13108-20,
zrna ispunjenih
t. D.2 2)
bitumenom
Otpornost na
EN 13108-20,
trajnu deformaciju
t. D.6 3)
Osetljivost na
vodu
EN 13108-20,
t. D.3 4)
Sadraj upljina u
EN 13108-20,
meavini kamenih
t. D.2 5)
zrna
najmanja
vrlo
lako
lako
A4
AC 16, 22, 32 base, stab
Z4
Z5
Z6
Vmin5
Vmin3
Vmin3
V.-%
najvea
Vmax10
najmanja
VFBmin40
%
najvea
najvea
srazmerna
dubina
kolotraga
VFBmax64
VFBmax68
VFBmax72
PRDAIRNR
%
najmanji omer
indirektne
zatezne
vrstoe
najmanja
V.-%
ITSRNR
navesti vrednost
VMAmin NR
navesti vrednost
1) Uzorci za ispitivanje moraju da budu pripremljeni prema EN 13108-20, Tabela C.1. Sadraj upljina mora da bude
odreen po EN 13108-20, Tabela B.2.

2) Koeficijent popunjenosti upljina mora da bude odreen po EN 12697-8
3) Otpornost na trajnu deformaciju mora da bude odreena po EN 13108-20; uslovi ispitivanja odreeni su u EN 1310820, Tabela D.1, t. D.1.6 (temperatura uzoraka pri ispitivanju 60 C i odstupanje sadraja upljina pojedinane
meavine od deklarisane Vmax 1,5 V.-%)
4) Osetljivost na vodu mora da bude odreena po EN 12697-12
5) upljine u kamenoj meavini moraju da budu odreene po EN 12697-8 (temperatura probnih tela pri ispitivanju 25 C)
Tabela 2.4.3.4.2: Granine vrednosti za prostorne karakteristike ugraenih bitumeniziranih

meavina proizvedenih vruim postupkom, za asfaltne donje nosee (stabilizovane) slojeve
Svojstva
ugraene bitumenizirane meavine
- zbijenost sloja
- sadraj upljina u sloju
60
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
Postupak
ispitivanje
97
SRCS, t. 1.2.4
V.-%
Vmax12
EN 12697-8
JP Putevi Srbije
2.4.3.4.2
Asfaltni gornji nosei sloj (AC

base)

meavine kamenih zrna za AC 22 base

JP Putevi Srbije
61
Tabela 2.4.3.4.3: Granine vrednosti za prostorne i mehanike karakteristike proizvedenih

bitumeniziranih meavina za asfaltne nosee slojeve (po EN 13108-1)
Grupe saobraajnih optereenja te razredi i vrste
bitumeniziranih meavina AC base
Svojstva
proizvedene
Postupek za
Granine
Jedinica
bitumenizirane
ispitivanje
vrednosti
mere
izuzetno
teko
vrlo
teko
teko
srednje
lako
vrlo lako
A1
A2
A3
A4
AC 22, 32
base
AC 16,22,32
base
AC 16,22,32
base
AC 16,22 base
Z4
Z5
Z6
Vmin5
Vmin3
Vmin3
Vmax7
Vmax6
Vmax5,5
VFBmin50
VFBmin55
VFBmin55
najveja
VFBmax68
VFBmax74
VFBmax77
PRDAIR7,0 6)
meavine
Sadraj upljina
u bitumeniziranoj EN 13108-20,
t. D.2 1)
meavini
najmanja
Sadraj upljina
u meavini
kamenih zrna
ispunjenih
bitumenom
najmanja
EN 13108-20,
t. D.2 2)
Otpornost na
trajnu
deformaciju
EN 13108-20,
t. D.6 3)
najvea
srazmerna
dubina
kolotraga
Osetljivost na
vodu
EN 13108-20,
t. D.3 4)
najmanji omer
indirektne
zatezne
vrstoe
Sadraj upljina
u meavini
kamenih zrna
EN 13108-20,
t. D.2 5)
najmanja
V.-%
V.-%
najvea
PRDAIRNR
ITSRNR
navesti vrednost
VMAmin NR
navesti vrednost
1) Uzorci za ispitivanje moraju da budu pripremljeni prema EN 13108-20, Tabela C.1. Sadraj upljina mora da bude odreen
po EN 13108-20, Tabela B.1.
3) Otpornost na trajnu deformaciju mora da bude odreena po SIST EN 13108-20; uslovi ispitivanja odreeni su u EN 1310820, Tabela D.1, t. D.1.6 (temperatura uzoraka pri ispitivanju 60 C i odstupanje sadraja upljina pojedinane meavine od
deklarisane Vmax 1,5 V.-%)
4) Osetljivost na vodu mora da budu odreen po EN 12697-12
6) Da bi se izbeglo dupliranje zahteva nije dozvoljena kombinacija sa upljinama popunjenim bitumenom, odreenim po EN
13108-1 t. 5.3.6

meavina za asfaltne nosee slojeve
Svojstva ugraene
Zahtevana vrednost za saobraajno optereenje
bitumenizirane
Jedinica
izuzetno
vrlo
meavine
mere
teko
teko i teko
- zbijenost sloja
%
V.-%
62
srednje
lako i
Postupak za
vrlo lako
ispitivanje
SRCS, t. 1.2.4
EN 12697-8
98
98
97
Vmin4 Vmax9
Vmin2 Vmax8
Vmin2 Vmax8,5
JP Putevi Srbije
2.4.3.4.3
Asfaltni vezni sloj (AC bin)

meavine kamenih zrna za AC 22 bin

meavine kamenih zrna za AC 16 bin

bitumeniziranih meavina za asfaltne vezne slojeve
Grupe saobraajnih optereenja, razredi i vrste
bitumeniziranih meavina AC bin
Svojstva
izuzetno teko
proizvedene
Postupak za
Granine
Jedinica
bitumenizirane
ispitivanje
vrednosti
mere
meavine
vrlo teko
A1
teko
A2
AC 16 bin in AC 22 bin
Z4
Sadraj upljina
u bitumeniziranoj EN 13108-20,
t. D.2 1)
meavini
najmanja
Sadraj upljina
u meavini
kamenih zrna
ispunjenih
bitumenom
najmanja
EN 13108-20,
t. D.2 2)
Otpornost na
trajnu
deformaciju
EN 13108-20,
t. D.6 3)
najvea
srazmerna
dubina
kolotraga
Osetljivost na
vodu
EN 13108-20,
t. D.3 4)
najmanji omer
indirektne
zatezne
vrstoe
Sadraj upljina
u meavini
kamenih zrna
EN 13108-20,
t. D.2 5)
najmanja
V.-%
1)
2)
3)
4)
5)
6)
Vmin4
V.-%
najvea
Vmax7
VFBmin55
%
najvea
VFBmax77
PRDAIR3,0 6)
%
ITSRNR
navesti vrednost
VMAmin NR
navesti vrednost
Uzorci za ispitivanje moraju da budu pripremljena prema EN 13108-20, Tabela C.1. Sadraj upljina mora da budeu
Koeficijent popunjenosti upljina mora da bude odreen po EN 12697-8
Otpornost na trajnu deformaciju mora da bude odreena po EN 13108-20; uslovi ispitivanja odreeni su u EN 1310820, Tabela D.1, t. D.1.6 (temperatura uzoraka pri ispitivanju 60 C i odstupanje sadraja upljina pojedinane
Osetljivost na vodu mora da bude odreen po EN 12697-12
upljine u kamenoj meavini moraju da budu odreene po EN 12697-8 (temperatura probnih tela pri ispitivanju 25 C)
Da bi se izbeglo dupliranje zahteva, nije dozvoljena kombinacija sa upljinama popunjenim bitumenom, odreenim po
EN 13108-1 t. 5.3.6
JP Putevi Srbije
63

meavina za asfaltne vezne slojeve
Svojstva ugraene
- zbijenost sloja
2.4.3.4.4
Asfaltni
habajui
sloj
Bitumenski beton (AC surf)
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
Postupak za
ispitivanje
98
SRCS, t. 1.2.4
V.-%
Vmin3 Vmax9
EN 12697-8

meavine kamenih zrna za bitumenski beton
AC 4 surf (Z3)

AC 4 surf (Z2)

AC 8 surf (Z1/Z2)

AC 11 surf (Z3)

AC 8 surf (Z3)
64
JP Putevi Srbije

AC 11 surf (Z1/Z2)

meavine kamenih zrna za ANOP
AC 16 base / surf (Z2/Z3)

bitumeniziranih meavina bitumenskih betona za asfaltne habajue i nosee habajue slojeve (po
EN 13108-1)
Grupe saobraajnih optereenja, razredi i vrste bitumeniziranih
meavina AC surf
izuzetno vrlo
teko
teko teko
Svojstva
Postupak
za
proizvedene
bitumenizirane
meavine
ispitivanja
Granine
Jed.
vrednosti
mere
Sadraj upljina
u
EN 13108-20,
bitumeniziranoj
t. D.2 1)
meavini
najmanja
Sadraj upljina
u meavini
kamenih zrna EN 13108-20,
t. D.2 2)
ispunjenih
bitumenom
najmanja
vrlo
lako
lako
hodnici za peake,
biciklistike staze
ipd.
A1
A2
A3
A4
A5
AC 11
surf
AC
4,8,11
surf
AC 4,8,11 surf
AC 8,11 surf
AC 16 surf,
base
AC 4,8,11 surf
Z17)
Z27)
Z27)
Z28)/Z37)
Z4
Vmin3
Vmin3
Vmin3
Vmin1,5
Vmin1,5
Vmax6,5
Vmax6,5
Vmax6
Vmax5
Vmax2,5
VFBmin65
VFBmin65
VFBmin70
VFBmin75
VFBmin78
VFBmax77
VFBmax80
VFBmax86
VFBmax89
VFBmax93
V.-%
najvea
%
najveja
Otpornost na
trajnu
deformaciju
EN 13108-20,
t. D.6 3)
najvea
srazmerna
dubina
kolotraga
Osetljivost na
vodu
EN 13108-20,
t. D.3 4)
najmanji omer
indirektne
zatezne
vrstoe
najmanja
V.-%
Sadraj upljina
EN 13108-20,
u meavini
t. D.2 5)
kamenih zrna
srednje
PRDAIR5,0 6)
PRDAIRNR navesti vrednost
ITSRNR
navesti vrednost
VMAmin NR
navesti vrednost
1) Uzorci za ispitivanje moraju da budu pripremljeni prema EN 13108-20, Tabela C.1. Sadraj upljina mora da bude
3) Otpornost na trajnu deformaciju mora da bude odreena po EN 13108-20; uslovi ispitivanja odreeni su u EN 1310820, Tabela D.1, t. D.1.6 (temperatura uzoraka pri ispitivanju 60 C i odstupanje sadraja upljina pojedinane
4) Osetljivost na vodu mora da budu odreen po EN 12697-12
6) Da bi se izbeglo dupliranje zahteva, nije dozvoljena kombinacija sa upljinama popunjenim bitumenom, odreenim po
JP Putevi Srbije
65
EN 13108-1 t. 5.3.6
7) Za bitumenizirane meavine za zatitne i izravnavajue slojeve dozvoljena je upotreba meavine zrna iz razreda Z4 sa
svojstvima odreenim u tabeli 2.4.3.2.1
8) Uslov za dravne puteve

meavina bitumenskih betona
Grupe saobraajnih optereenja i vrste bitumeniziranih meavina AC surf
Jedinica
mere
teko
vrlo
teko
A3
A4
A5
97
96
96
SRCS, t. 1.2.4
V.-%
Vmin2 Vmax8,5
Vmin2 Vmax9
Vmin1 Vmax9
Vmin1 Vmax6,5
EN 12697-8
50
50
45
40
60
30
70
27
21
17
12
30
60
40
50
50
43
40
60
35
30
70
23
20
80
20
9
10
90
Duina stranice kvadratnog otvora sita [mm]
80
Slika 2.4.3.4.18: Granine krive za meavine

kamenih zrna za skeletni mastiks asfalt
sastava za smanjenje buke SMA 8 In (low
noise)
100
100
90
100
10
90
80
40
60
50
50
45
40
60
37
30
70
24
25
80
14
16
11,2
0,71
0,09
100
Slika 2.4.3.4.17: Granine krive za podruje

meavine kamenih zrna za skeletni mastiks
asfalt poroznog sastava SMA 8 gg (gap
graded)
66
20
16
20
80
13
12
8
90
10
100
90
5
0,25
13
70
27
20
10
60
30
30
0
20
50
40
40
16
60
50
11,2
30
Ostaje na situ [m.-%]
Prolazi kroz sito [m.-%]
70
40
50
20
80
80
30
60
60
10
0,71
90
20
70
0,25
100
0,063
100
100
16
11,2
100

asfalt standardizovanog sastava SMA 8 i
upljikavog sastava SMA 8 hg (holow graded)
10
100
90
0,063
20
20
14
0,71
10
80
70
16
40
10
11,2
30
60
100
90
70
100
90
20
80
0,25
10
90
12
9
100
100
100
90
20
Postupak za
ispitivanje
98
100
30
peaki
koridori,
biciklistike
staze isl.
vrlo
lako
Asfaltni habajui sloj - Skeletni

mastiks asfalt (SMA)
2.4.3.4.5
lako
- sadraj upljina u
sloju
A2
srednje
A1
- zbijenost sloja
teko

asfalt standardizovanog sastava SMA 11 i
upljikavog sastava SMA 11 hg (holow
graded)
JP Putevi Srbije
izuzetno
0,09
Svojstva
ugraene
bitumenizirane
meavine
100
100
90
100
10
90
80
20
40
50
50
40
40
60
30
30
70
27
20
20
16
20
80
13
12
8
90
16
11,2
0,25
10
0,063
50
30
60
60
0,71
70
10
100

asfalt poroznog sastava SMA 11 gg (gap
graded)
100
100
10
90
80
20
70
30
60
40
100
50
50
40
60
70
80
20
9
90
16
11,2
5
0,09
37
22
20
10
38
35
30
90
100
100

asfalt sastava za smanjenje buke SMA 11 ln
(low noise)
JP Putevi Srbije
67
Tabela 2.4.3.4.9: Granine vrednosti za prostorne i mehanike karakteristike proizvedenih bitumeniziranih meavina skeletnog mastiks asfalta (po EN 13108-5)
Tabela 2.4.3.4.10: Granine vrednosti za prostorne karakteristike ugraenih bitumeniziranih meavina skeletnog mastiks asfalta
68
JP Putevi Srbije
Asfaltni habajui sloj Drenani

asfalt (PA)

meavine kamenih zrna za drenani asfalt
PA 8 standardizovanog sastava

PA 11 standardizovanog sastava
100
100
50
50
45
60
30
70
40
30
60
60
50
40
70

otvorenog sastava PA 8 og (open graded)
JP Putevi Srbije
80
15
10
90
4
0
0
0,71
16
11,2
100
0,09
4
0
0,25
10
14
80
90
0,71
0
0,09
0,25
20
60
37
30
20
10
10
14
40
50
30
70
60
20
70
16
20
80
80
80
70
10
10
20
100
85
90
40
100
90
100
100
11,2
2.4.3.4.6
100

otvorenog sastava PA 11 og (open graded)
69
Tabela 2.4.3.4.11: Granine vrednosti za prostorne i mehanike karakteristike proizvedenih bitumeniziranih meavina drenanog asfalta (po EN 13108-7)
70
JP Putevi Srbije

meavina drenanog asfalta
2.4.3.4.7
Asfaltni habajui sloj Liveni

asfalt (MA)

kamenih zrna za liveni asfalt MA 8 (Z3)
kamenih zrna za liveni asfalt MA 4

kamenih zrna za liveni asfalt MA 11 (Z1/Z2)

JP Putevi Srbije
71

bitumeniziranih meavina livenog asfalta (po EN 13108-6)
Grupe saobraajnih optereenja, razredi i vrste bitumeniziranih
meavina MA
Svojstva
proizvedene
Postupak za
Granine
Jed.
bitumenizirane
ispitivanje
vrednosti
mere
izuzetno vrlo
teka srednja
teka teka
A1
A2
MA 11
MA 8, 11
A3
vrlo
laka
laka
hodnici za peake,
biciklistike staze
isl.
A4
A5
meavine
Z1
Otpornost na
trajnu
deformaciju
EN 13108-20,
t. D.14
tabela D.5
2)
Z2
2)
MA 8, 11 MA 4, 8, 11
Z3
2)
Z3
MA 4, 8, 11
2)
Z4
najmanja
vrednost
dubine
mm
Imin1,0
Imin1,0
IminNR
najvea
vrednost
dubine
mm
Imax3,0
Imax5,0
Imax10
najvea
vrednost
dubine
utiskivanja,
porast nakon
30 minuta
mm
Inc0,4
Inc0,6
IncNR
najvea
dinamika
dubina
prodiranja
1)
2)
IdynNR navesti vrednost

mm
Otpornost na trajnu deformaciju mora da bude odreena po EN 12697-20.

Za bitumenizirane meavine za zatitne slojeve dozvoljena je upotreba meavine zrna iz razreda Z4 sa svojstvima
odreenim u tabeli 2.4.3.2.1
Tabela 2.4.3.4.14: Temperature proizvedenih bitumeniziranih meavina livenog asfalta na poetku

ugraivanja u zavisnosti od tipa upotrebljenog bitumenskog veziva
Tip
bitumena
70/100
50/70
40/60
35/50
30/45
20/30
PmB
72
Temperatura proizvedene bitumenizirane meavine (C)

preporuena
najvia
190
190
200
200
200
210
230
230
240
240
240
250
prema uputstvima proizvoaa
JP Putevi Srbije
100
100
90
10
90
90
80
20
70
60
40
50
50
40
40
60
30
30
12
10
0,25
0,063
100

meavine kamenih zrna za tankoslojne
obrade SS 2 (Z3)
100
100
90
100
10
90
90
80
20
30
70
65
60
40
50
50
40
50
60
35
30
70
30
20
70
15
90
0,71
8
0,25
0,063
100
100
100
90
25
14
10
80
15
4
90
9
4
100

obrade SS 8 (Z1)
Dubina makroteksture tankoslojne obrade
bitumenizirane
meavine
razreda
A1,
odreena postupkom zahtevanim u EN
13036-1, mora da odgovara zahtevu iz EN
12273 za kategoriju 3 ( 0,6 mm), a
bitumenizirane meavine razreda A2 zahtevu
za kategoriju 1 ( 0,2 mm).
Asfaltni
habajui
sloj
Povrinska obrada (SD)
Dubina makroteksture povrinske obrade na

kolovozu odreena postupkom odreenim u
EN 13036-1, mora odgovarati zahtevu za
kategoriju 3 ( 1,0 mm) po EN 12271.
100
10
90
80
20
30
70
60
40
50
50
40
50
60
35
35
30
70
20
70
27
20
2.4.3.4.9

obrade SS 4 (Z1/Z3)
80
16
16
10
90
10
2
0,71
0,25
4
0,063
60
70
80
16
10
30
90
40
40
50
50
80
18
20
70
30
70
0,71
70
40
50
80
30
65
60
0,71
10
0,25
95
0,063
100
100
90
20
70
100
Asfaltni
habajui
sloj
Tankoslojna obrada (SS)
2.4.3.4.8
100

obrade SS 6 (Z1)
JP Putevi Srbije
73
2.4.3.5
Kontrola kvaliteta
Provera
kvaliteta
i
usaglaenosti
bitumeniziranih meavina sastoji se od stalne
unutranje i nezavisne kontrole postupaka
proizvodnje i ugradnje, a u skladu sa
odredbama u EN 13108-21 i uslovima
odreenim u ovim tehnikim uslovima.
Svi neposredni uticaji na kvalitet i uslovi za
ocenu
usaglaenosti
proizvedenih
i
ugraenih bitumeniziranih meavina moraju
da budu navedeni u poslovniku kvaliteta.
Mesta za uzimanje uzoraka proizvedenih
bitumeniziranih meavina na gradilitu i
ugraenih bitumeniziranih meavina za
asfaltne nosee i habajue slojeve, kao i
mesta
merenja
zahtevanih
svojstava
ugraenih bitumeniziranih meavina treba
odrediti statistikim sluajnim izborom (SRCS,
t. 1.4.1).
2.4.3.5.1
Unutranja kontrola
Unutranja kontrolna ispitivanja tokom

izvoenja radova mora da izvodi za to
osposobljena laboratorija izvoaa (odvojeni
deo organizacije izvoaa) ili druga
nezavisna laboratorija (trea strana).
Osposobljenost laboratorije za unutranju
kontrolu mora da bude obezbeena na
osnovu priznatih strunih podloga za sistem
kontrole i potvrdu usaglaenosti pri gradnji
puteva u Republici Srbiji.
Obim unutranje kontrole ulaznih materijala i
bitumeniziranih meavina za asfaltne nosee
i habajue slojeve mora da bude odreen
programom (u skladu sa EN 13108-21) i
ukljuen u odredbe ugovora, a konano ga
odreuje nadzorni inenjer na osnovu
rezultata probne proizvodnje i ugraivanja,
kao i na osnovu predloga izvoaa koji mora
pri izradi predloga programa ispitivanja uzeti
u obzir minimalnu uestalost unutranjih
kontrolnih ispitivanja.
Rezultate unutranjih kontrolnih ispitivanja i
podatke o ulaznim materijalima izvoa mora
da redovno prosleuje organu koji je
nadlean za izvoenje nezavisne kontrole. U
sluaju da izvoa ustanovi odstupanje
kvaliteta od zahtevanog nivoa, mora odmah
da reaguje na odgovarajui nain.
U sluaju da nadzorni inenjer ustanovi vea
odstupanja rezultata od prethodnih ispitivanja,
definisani obim minimalnih unutranjih
74
kontrolnih ispitivanja moe naknadno da se

povea. U sluaju ujednaenih rezultata,
nadzorni inenjer u saglasnosti sa izvoaem
nezavisne kontrole moe da smanji obim
unutranjih kontrolnih ispitivanja.
Minimalni
obim
unutranjih
kontrolnih
ispitivanja u sklopu izvoenja asfalterskih
radova odreen je u t. 2.4.3.5.1.1 do
2.4.3.5.1.3.
2.4.3.5.1.1 Ispitivanja ulaznih materijala
Moraju da budu izvrena sledea unutranja
kontrolna ispitivanja svojstava osnovnih
ulaznih materijala, tj. meavina kamenih zrna
i bitumenskog veziva.
- meavina kamenih zrna
- kameno brano: od istog
na 300 t
proizvoaa
- sastav meavine zrna
- pesak: od istog proizvoaa
na 1000 t
- udeo sitnih zrna
- sitne: svaka frakcija
na 2000 t ili
najmanje
jednom
nedeljno
- udeo sitnih zrna
- oblik zrna (odnos 1: 3)
- bitumensko vezivo: od istog
svaka
proizvoaa
autocisterna
ili najmanje
jednom
dnevno za
svaki tip
- penetracija na 25 C
- taka razmekanja
postupkom PK
Navedeni uslovi za obim ispitivanja meavina
kamenih zrna ne vae ako je meavina
kamenih zrna dobavljena u pogon za
proizvodnju
bitumeniziranih
meavina
neposredno iz pogona za proizvodnju
meavina kamenih zrna sa izjavom
dobavljaa o usaglaenosti sa zahtevima
definisanim u tehnikim uslovima.
2.4.3.5.1.2 Ispitivanja proizvedene
Ispitivanja
proizvedene
bitumenizirane
meavine su u osnovi odreena u EN 1310821.
Unutranja
kontrola
proizvedene
bitumenizirane meavine obuhvata:
1) 2)
- proveru temperature
na 1000 t
proizvedene bitumenizirane
JP Putevi Srbije
meavine
- proveru sastava i mehanikih
i prostornih svojstava
proizvedene bitumenizirane
meavine iste vrste
- udeo veziva
- sastav ekstrahovane
meavine zrna
- sadraj celokupnih upljina
u bitumeniziranoj meavini
- sadraj upljina u meavini
kamenih zrna (proraun)
- ispunjenost upljina u
meavini kamenih zrna sa
vezivom (proraun)
1)
2)
1) 2)
na 1000 t
ili najmanje 1
x dnevno
za asfaltne nosee slojeve, a za habajue

slojeve na 500 t
u sluaju ugraivanja manjih koliina treba za
svaku bitumeniziranu meavinu dokazati
odgovarajui kvalitet
Uzorke
proizvedene
bitumenizirane
meavine za unutranju kontrolu treba uzeti
na mestu ugraivanja. Mogu da se upotrebe i
uzroci bitumenizirane meavine uzeti u
pogonu za proizvodnju bitumeniziranih
meavina.
Kao deo postupka vrednovanja usaglaenosti,
proizvoa bitumeniziranih meavina mora
da priloi dokaz da svojstva svake
bitumenizirane
meavine
odgovaraju
zahtevima odreenim u ovih tehnikim
uslovima.
Nivo usaglaenosti sastava meavine zrna i
udela topljivog bitumenskog veziva sa
poetnim sastavom bitumenizirane meavine
treba odrediti na osnovu dozvoljenog
odstupanja pojedinanih rezultata ispitivanja
ili prosene vrednosti etiri rezultata
ispitivanja (tabela 2.4.3.3.2)
U sluaju kada je za veliinu zrna 1,4 D
uslovljen 100% udeo pri prosejavanju,
dozvoljeno odstupanje je -2 m.-%.
neusaglaenih rezultata od poslednja 32 pri

pojedinanim uzorcima, odnosno od 8 (32
rezultata) pri prosenim vrednostima etiri
uzroka, je osnova za odreivanje nivoa
usaglaenosti proizvodnje bitumeniziranih
meavina (tabela 2.4.3.5.1).
Tabela 2.4.3.5.1: Odreivanje nivoa
usaglaenosti proizvodnje bitumeniziranih
meavina
Broj neusaglaenih
rezultata od poslednja 32
pojedinani
rezultati
prosene
vrednosti
etiri
rezultata
Nivo
usaglaenosti
proizvodnje
bitumeniziranih
meavina
NSP
do 2
3 do 6
Najmanju uestalost ispitivanja proizvedenih

bitumeniziranih meavina sa stanovita nivoa
usaglaenosti proizvodnje treba odrediti
prema tabeli 2.4.3.5.2.
Tabela 2.4.3.5.2: Najmanja uestalost
ispitivanja proizvedenih bitumeniziranih
meavina
Nivo
uestalosti
ispitivanja
Nivo usaglaenosti
proizvodnje NSP
A
Proizvedena bitumenizirana
meavina (t/ispitivanje)
600
300
150
1000
500
250
2000
100
500
Za svaku bitumeniziranu meavinu moe da

se odredi za karakterisanje sastava posebno
vana veliina zrna u podruju izmeu D i 2
mm.
Koliine
proizvedene
bitumenizirane
meavine navedene u tabeli 2.4.3.5.2 vae
za rezultate ispitivanja odreene za
pojedinane uzorke ili prosene vrednosti
etiri uzorka.
Odstupanje od vrednosti u poetnom sastavu

bitumenizirane meavine treba odrediti za
svaku specifinost sastava koja je navedena
u tabeli 2.4.3.3.2.
Uestalost
ispitivanja
proizvedene
bitumenizirane meavine treba odrediti u
skladu sa najniim nivoom usaglaenosti
proizvodnje u prethodnoj nedelji.
Na osnovu rezultata ispitivanja i dozvoljenih

odstupanja (u tabeli 2.4.3.3.2.) treba
razvrstati sastave bitumeniziranih meavina
na usaglaene i neusaglaene. Broj
Pri pokretanju novog pogona za proizvodnju

bitumeniziranih
meavina
ili
nakon
preseljenja pogona, treba uzeti uestalost
JP Putevi Srbije
75
ispitivanja za nivo usaglaenosti proizvodnje

C, dok se ne izvre 32 ispitivanja.
Ako je proizvodnja bitumeniziranih meavina
prekinuta 3 meseca ili due, ili je bila
izvrena vea popravka, nivo usaglaenosti
proizvodnje treba smanjiti za jedan koeficijent,
dok na raspolaganju ne budu 32 rezultata iz
novog redosleda ispitivanja.
Nivo Z je najmanja uestalost ispitivanja
uslovljena kod svih bitumeniziranih meavina.
Odredbama ugovora moe da bude
odreena
vea
uestalost
ispitivanja
bitumeniziranih meavina kao to je to, na
primer, navedeno u t. 2.4.3.5.1.1 i
2.4.3.5.1.2.
2.4.3.5.1.3 Ispitivanja
ugraene
Karakteristike
bitumenizirane
meavine
ugraene u asfaltni gornji nosei ili habajui
sloj treba ispitati sledeim unutranjim
kontrolnim ispitivanjima ugraenog asfaltnog
zastora:
- na jezgrima
na 1000 t
1)
- debljina sloja
- slepljenost sloja (ako je zahtevana)
- gustina sloja
2 2)
- na sloju:
na 200 m
gustina merena nedestruktivnom
metodom
ravnost planuma merena 4-metarskom
letvom
visina planuma odreena nivelisanjem
nagib planuma.
1)
2)

slojeve na 500 t.
2
slojeve na 100 m
Jezgra treba uzeti na mestima za uzimanje

uzorka ugraivanih bitumeniziranih meavina.
Za
bitumenizirane
meavine
nazivne
zrnavosti do zakljuno 16 mm treba uzeti
jezgra prenika najmanje 100 mm, a za vee
nazivne zrnavosti jezgra prenika najmanje
150 mm.
ista i bitumenskom emulzijom premazana
mesta za uzimanje jezgara treba to pre
popuniti vruom bitumeniziranom meavinom
koja mora da bude od slinih materijala i
zrnavosti kao meavina koja je ugraena u
asfaltni nosei ili habajui sloj, i odgovarajue
ih sabiti.
76
2.4.3.5.2
Nezavisna kontrola
Nezavisnu (spoljanju) kontrolu moe da

izvodi samo imenovani organ (institucija).
Nezavisna kontrola
- proverava
usaglaenost
nabavljenih
bitumeniziranih meavina za asfaltne
nosee i habajue slojeve sa izjavama
proizvoaa o usaglaenosti sa CE
informacijom
- izvodi kontrolu prevoza i ugraivanja
u skladu sa zahtevima u tehnikim uslovima
i/ili u odredbama ugovora.
2.4.3.5.2.1 Provere ulaznih materijala
Nezavisne kontrolne provere svojstava
ulaznih materijala moraju se na zahtev
nadzornog inenjera izvriti u sluaju
neusaglaenosti proizvoda sa zahtevima u
ovim tehnikim uslovima i priloenim
izjavama o usaglaenosti koje se zasnivaju
na sertifikatima kontrole proizvodnje.
2.4.3.5.2.2 Ispitivanja
(proizvedene)
meavine
ugraivane
bitumenizirane
Treba izvriti sledea nezavisna kontrolna

ispitivanja svojstava ugraivane (proizvedene)
bitumenizirane meavine:
- provera temperature
bitumenizirane meavine pri
1)
ugradnji
na 4000 t
- provera sastava i mehanikih i
prostornih svojstava
ugraivane bitumenizirane
1)
meavine iste vrste:
na 4000 t
- udeo veziva
- sastav ekstrahovane
meavine zrna
- svojstva ekstrahovanog
veziva:
- penetracija na 25 C
- taka razmekanja
postupkom PK
- indeks penetracije
(proraun)
- taka kidanja po Frasu
- rastegljivost sa merenjem
sile (force ductility)
- zapreminska masa
(uzorci po Maralu na 25 C)
- sadraj celokupnih upljina u
bitumeniziranoj meavini
- sadraj upljina u meavini
kamenih zrna (proraun)
- ispunjenost upljina u
JP Putevi Srbije
meavini kamenih zrna

vezivom (proraun)
1)

slojeve na 2000 t.
Uzorke za nezavisna kontrolna ispitivanja

proizvedene bitumenizirane meavine treba
uzeti na mestu ugradnje, a samo izuzetno i u
pogonu za proizvodnju, ako to odobri
nadzorni inenjer.
2.4.3.5.2.3 Ispitivanja ugraene
Nezavisna kontrolna ispitivanja ugraene
bitumenizirane meavine treba izvriti radi
odreivanja
sledeih
karakteristika
izgraenog asfaltnog noseeg i habajueg
sloja:
- na jezgrima (prenika
1)
najmanje 100mm)
na 4000 t
- debljina sloja
- slepljenost sloja (ako je
zahtevana)
- gustina sloja
- zbijenost sloja
2 2)
- na sloju:
na 400 m
- gustina merena
nedestruktivnom metodom
- ravnost planuma, merena 4metarskom letvom i/ili
4)
profilometrom
- visina planuma odreena
nivelisanjem
- nagib planuma.
3)
- sposobnost trenja
1)
2)
3)
4)

slojeve na 2000 t.
2
slojeve na 200 m
na deonicama dugim najmanje 500m
poduna ravnost planuma merena
profilometrom i vrednovana indeksom IRI
Jezgra treba uzeti na mestima za uzimanje

uzoraka vrue bitumenizirane meavine.
Jezgra za proveru debljine i slepljenosti sloja
moraju da budu uzeta sluajnim izborom
mesta za uzimanje uzoraka (SRCS, t. 1.4.1).
2.4.3.5.2.4 Dodatna ispitivanja
Bitumenizirane meavine za vrlo teka
saobraajna optereenja treba proveriti i u
vezi sa
- otpornou pri visokim temperaturama na
trajnu deformaciju (nastanak kolotraga) i
JP Putevi Srbije
otpornou pri niskim temperaturama na

prekoraenje zateznih vrstoa (nastanak
pukotina).
Bitumenizirane meavine za drenane

slojeve treba proveriti i sa stanovita gubitka
estica.
U bitumeniziranim meavinama koje sadre
meavine silikatnih i karbonatnih zrna (Z2)
treba proveriti udeo silikatnih zrna.
2.4.3.5.3
Zahtevana svojstva ugraenih

Na osnovu rezultata ispitivanja u sklopu

unutranje i nezavisne kontrole treba nakon
zavrene redovne proizvodnje i ugraivanja
vrednovati proseni sastav u sloj ugraene
bitumenizirane meavine. Obrada mora da
ukljui i sve
specifinosti ugraene
bitumenizirane
meavine
i
osnovne
statistike pokazatelje za njih.
2.4.3.5.3.1 Koeficijent zbijenosti i sadraj
upljina
Zahtevane granine vrednosti koeficijenta
zbijenosti i sadraja upljina navedene su za
posmatrane
bitumenizirane
meavine
ugraene u asfaltne slojeve, u t. 2.4.3.4.
2.4.3.5.3.2 Debljina sloja
Granine
projektne
debljine
sloja
bitumeniziranih meavina ugraenih u
asfaltne slojeve, navedene su u t. 2.4.3.3.
Prosena debljina sloja bitumenizirane
meavine ugraene u habajui sloj moe da
bude do 25% manja od projektovane ili
ugovorne debljine sloja (krajnja granina
vrednost). Pojedinane debljine sloja koje se
vrednuju u sklopu prosene debljine, mogu
da budu manje do 30%.
Prosena debljina sloja bitumenizirane
meavine u veznom, noseem i noseem
habajuem sloju moe da bude do 15 %
manja od projektovane ili ugovorne debljine
sloja (krajnja granina vrednost). Samo
pojedinano utvrena debljina moe da bude
do najvie 25% manja od projektne ili
ugovorne debljine.
Prosena
ukupna
debljina
sloja
bitumeniziranih meavina u habajuim i
noseim slojevima moe da bude do 5 %
manja od projektovane ili ugovorne ukupne
debljine sloja (krajnja granina vrednost). Ako
je, zbog premale debljine ugraenog
77
habajueg, veznog i/ili noseeg sloja,

prosena ukupna debljina sloja, koja je
odreena iz debljina pojedinanih slojeva,
manja od ugovorne debljine, naruilac moe
da zahteva odbitke.
debljine, izvoa u osnovanim sluajevima

ima pravo na isplatu. O tome odluuje
nadzorni inenjer.
Debljina sloja bitumenizirane meavine u

habajuem ili vezanom noseem sloju moe
da bude do 10% vea od najvee projektne
debljine.
Izmeu ugraenih noseih i habajuih slojeva

bitumeniziranih meavina mora da bude
obezbeena sila slepljenosti odreena
Lojtnerovim postupkom (EN B 3639),
navedena u tabeli 2.4.3.5.3.
Prekomerne prosene debljine sloja treba

najpre uzeti u obzir za nadoknadu eventualne
manje debljine podlonog sloja. Za preostalu
prekomernu prosenu debljinu sloja do
najvie 5% iznad projektne ili ugovorne
2.4.3.5.3.3 Slepljenost asfaltnih slojeva
Treba ispitati slepljenost habajueg sloja

drenanog asfalta i sloja podloge i navesti
silu slepljivanja.
Tabela 2.4.3.5.3: Kriterijumi za slepljenost asfaltnih slojeva

Saobraajno optereenje
Kontakt asfaltnih slojeva
- habajui / vezni
- habajui / gornji nosei
- vezni / gornji nosei
- habajui / postojei
- gornji nosei / donji nosei
izuzetno teko, vrlo teko, teko

sila smicanja
kN
sila slepljivanja
2
N/mm
sila smicanja
kN
sila slepljivanja
2
N/mm
15
0,85
10,5
0,60
12
0,68
8,5
0,48
Uzimanje uzoraka za ispitivanje sile smicanja,

odnosno sile slepljivanja, asfaltnih slojeva
sme da se vri kada temperatura ugraenih
bitumeniziranih meavina iznosi 25 C.
Ako je odmah po ugradnji slepljenost
asfaltnih slojeva slabija od zahtevane
granine vrednosti, treba izvriti ponovo
ispitivanja nakon jednog meseca.
2.4.3.5.3.4 Ravnost, visina, nagib planuma
Ravnost planuma asfaltnog noseeg i
habajueg sloja treba utvrditi u
proizvoljnom pravcu u odnosu na osovinu
puta kao odstupanje ispod poloene 4 m
dugake merne letve ili drukijim adekvatnim
postupkom merenja (SRMG, t. 3.1.3.1
odnosno EN 13036-7).
Granine vrednosti odstupanja planuma
habajui ili nosei sloj od merne letve
navedene su u tabeli 2.4.3.5.4.
78
srednje, lako, vrlo lako
Ako su odstupanja ravnosti vea ili takva

odstupanja slede uzastopno, o tome odluuje
nadzorni inenjer.
Poto ravnost kolovoza sa povrinskom
obradom ostaje slina kao to je bila
prethodna ravnost podloge, zahtevi za to nisu
promenjeni.
planumu bitumenizirane meavine ugraene
u asfaltni nosei i habajui sloj, treba odrediti
nivelisanjem. Planum asfaltnog, veznog i/ili
gornjeg noseeg sloja sme da na
proizvoljnom mestu odstupa od projektovane
kote najvie 10 mm (granina vrednost), a
planum asfaltnog donjeg noseeg sloja
najvie 15 mm.
Nagib planuma asfaltnog noseeg i
habajueg sloja mora da bude jednak
poprenom i podunom nagibu kolovoza.
Dozvoljena odstupanja nagiba odreena su
dozvoljenom neravnou i odstupanjem od
visine planuma tog sloja, ali ne smeju da
JP Putevi Srbije
budu vea od planiranog nagiba za 0,4 %

apsolutne vrednosti.
0,5% i planirani popreni nagib manji od

1,5%, popreni nagib moe da bude 0,2%
vei od planiranog.
Na putevima na kojima su dozvoljene velike

brzine vonje, a poduni nagib je manji od
Tabela 2.4.3.5.4: Granine vrednosti odstupanja ravnosti planuma asfaltnih slojeva
Granina vrednost odstupanja ravnosti planuma
Saobraajno optereenje / uslovi izvoenja
habajui
slojevi
vezni i/ili gornji

nosei slojevi
donji nosei
slojevi
(mm)
- izuzetno teko, vrlo teko i teko saobraajno
optereenje:
- mainsko ugraivanje:
- u jednom sloju
- u dva sloja (na donji sloj)
4
-
8
10
10
15
10
15
10
15
20
- srednje , lako i vrlo lako saobraajno optereenje:

- mainsko ugraivanje
- ugraianje na postojeim kolovozima uz ugraivanje
u slivnike i dilatacije, kao i runo ugraivanje
2.4.3.5.4
Ocena usaglaenosti
Po zavretku pojedinanih radova ili faza

radova u sklopu graenja asfaltnih slojeva,
treba izvriti statistike analize rezultata
unutranje i nezavisne kontrole
- ulaznih materijala,
- proizvedene bitumenizirane meavine i
- ugraene bitumenizirane meavine.
Statistiku analizu rezultata kontrolnih
ispitivanja moraju da pripreme izvoai
unutranje i nezavisne kontrole, svaki za svoj
rad.
Statistike analize i njihovo uporeivanje
predstavljaju osnovu za ocenu usaglaenosti
kvaliteta i za eventualne reklamacije i mere.
Ocenu usaglaenosti rezultata svih kontrolnih
ispitivanja sa zahtevima u ugovornoj
dokumentaciji i u tehnikim uslovima mora da
pripremi kontrolni organ za nezavisnu
kontrolu i da je preda nadzornom inenjeru.
JP Putevi Srbije
79
2.4.3.6
2.4.3.6.1

Merenje radova
Sve izvrene radove u sklopu slojeva

povezanih bitumenom treba izmeriti saglasno
odredbama u optim tehnikim uslovima (t.

1.2.2.2).
Izmerene
vrednosti
asfaltnih
slojeva
ugraenih u kolovozne konstrukcije treba
odrediti na osnovu irina definisanih
proirenjima na slici 2.4.3.6.1.
Slika 2.4.3.6.1: Zavretak asfaltnih slojeva ugraenih u kolovozne konstrukcije
2.4.3.6.2
Preuzimanje radova
Za preuzimanje svih izvedenih radova u

sklopu slojeva vezanih bitumenom vae
odredbe definisane u optim tehnikim
uslovima (t. 1.2.2.3).
Ugraeni asfaltni nosei i habajui sloj mora
da preuzme nadzorni inenjer u skladu sa
zahtevima za kvalitet u tehnikim uslovima i u
skladu
sa
zahtevima
u
ugovornoj
dokumentaciji, a posle pisanog obavetenja
izvoaa o zavretku radova. Izvoa mora
istovremeno da dostavi nadzornom inenjeru
sve podatke i izvetaj unutranje kontrole o
usaglaenosti izvedenih radova sa zahtevima
u tehnikim uslovima. Sve ustanovljene
nedostatke u odnosu na zahteve izvoa
mora da popravi pre nastavka radova, inae
mu
se
obraunavaju
odbici
za
neodgovarajui kvalitet izvrenih radova.
Za sve radove koji ne odgovaraju zahtevima

kvaliteta u ovim tehnikim uslovima
(prevazilaze definisane granine, odnosno
krajnje granine vrednosti) i izvoa ih nije
popravio prema uputstvima nadzornog
inenjera, izvoa nema pravo ni na kakvu
isplatu. Naruilac ima pravo da u takvom
sluaju produi garantni period za sve radove
koji zavise od nepopravljenih radova, na
najmanje 5 godina. Ako po isteku tako
produenog
garantnog
perioda
nema
nikakvih vidljivih greaka, koje bi bile
posledica prethodno utvrenih nedostataka,
izvoa ima pravo na plaanje za izvreni rad.
Svi trokovi otklanjanja nedostataka padaju

na teret izvoaa, ukljuujui i trokove za
sva merenja i ispitivanja koja su pokazala
neodgovarajui kvalitet izvrenih radova, i
zbog ega je bilo potrebno po izvrenoj
odgovarajuoj
popravci
ponovnim
ispitivanjima utvrditi kvalitet radova.
80
JP Putevi Srbije
2.4.3.7
2.4.3.7.1
Obraun radova
Opte
Koliine izvrenih radova odreene prema

uslovima u t. 2.4.3.6, treba obraunati po
ugovornim jedininim cenama.
U jedininoj ceni moraju da budu uzete u
obzir sve usluge potrebne za potpuno
izvoenje asfaltnog noseeg i habajueg
sloja. Izvoa nema pravo da naknadno
zahteva doplatu, osim ako u ugovoru nije
drugaije odreeno.
Ako izvoa radova nije obezbedio kvalitet u
okviru zahtevanih vrednosti i ako su mu bili
obraunati odbici, za njega ostaju vaee sve
obaveze iz ugovora u vezi sa garancijom. .
2.4.3.7.2
Odbici zbog
kvaliteta
neodgovarajueg
Odbitak treba odrediti ili na osnovu

neodgovarajue prosene vrednosti za
izvreni rad ili na osnovu neodgovarajuih
pojedinanih utvrenih vrednosti. Merodavna
je vea vrednost odbitka.
I u sluaju kada je
- u bitumeniziranoj meavini premali udeo
bitumenskom veziva ili
- u ugraenom asfaltnom sloju prekomerni
sadraj upljina,
merodavna je vea vrednost odbitka.
2.4.3.7.2.1 Osnovni materijali
Mora da bude obezbeen kvalitet osnovnih
materijala odreen u t. 2.4.3.2.1.2 i
2.4.3.2.2.2. .
Ako izvoa ugradi u vezani nosei ili

habajui sloj bitumeniziranu meavinu iji
sastav je pri proizvodnji ili ugradnji odstupao
od graninih vrednosti definisanih za sastav,
za odstupanje vrednosti izmeu granine
vrednosti za sastav i krajnje granine
vrednosti za proizvedenu ili ugraenu
bitumeniziranu meavinu obraunavaju se
odbici.
Ako izvoa ugradi u vezni, nosei ili u
habajui sloj bitumeniziranu meavinu kod
koje ustanovljene vrednosti premauju
uslovljene krajnje granine vrednosti ili u
kojoj je osnovni materijal koji ne odgovara
zahtevima u t. 2.4.3.2.1.2 i 2.4.3.2.2.2, o
nainu obraunavanja izvrenog rada
odluuje nadzorni inenjer koji moe ceo
izvreni rad i da odbije.
2.4.3.7.2.2 Izvedeni radovi
Naruilac moe zbog
- premalog udela bitumenskog veziva u
bitumeniziranoj meavini, koji je odreen
u zahtevima za sastav bitumenizirane
meavine,
- neodgovarajueg sadraja upljina u
ugraenom sloju bitumenizirane meavine,
- premale debljine izgraenog asfaltnog
sloja,
- preslabe slepljenosti ugraenih asfaltnih
slojeva i
- neodgovarajue
ravnosti
planuma
izgraenog asfaltnog sloja
da primeni odbitke. Granine vrednosti za
pojedinana
karakteristina
svojstva
asfaltne zastore, definisane su u t. 2.4.3.3.3
i 2.4.3.4. Krajnje granine vrednost tj.
odstupanja od granine vrednosti, navedene
su u tabeli 2.4.3.7.1.
Tabela 2.4.3.7.1: Krajnja odstupanja od graninih vrednosti svojstava ugraenih asfaltnih zastora
Karakteristina svojstva
Jedinica
mere
Odstupanje od granine
vrednosti
- udeo bitumenskog veziva

- sadraj upljina u ugraenoj bitumeniziranoj
meavini
- debljina ugraenog asfaltnog sloja
- slepljenost ugraenih asfaltnih slojeva
- ravnost planuma ugraenog asfaltnog sloja:
- 4 m letva ili
- IRI
m.-%
V.-%
- 0,3
2
%
%
-15 / -25
- 25
mm
mm
+ 4 / +6
0,6
1)
3)
2)
4)
1)
progresivno preko 3 % do 15 % za nosee slojeve

progresivno preko 3 % do 25 % za habajue slojeve
preko granine vrednosti za habajue slojeve
4)
preko granine vrednosti za nosee slojeve
2)
3)
JP Putevi Srbije
81
Odbitke treba vrednovati na sledeim osnovama:

-
zbog premalog udela bitumenskog veziva u bitumeniziranoj meavini po obrascu

FO p2 C PD f
gde je:
FO - finansijski odbitak ()
p - odstupanje od definisane donje granine vrednosti udela veziva, ali za najvie -0,3% (apsolutno) tj. do
krajnjih graninih vrednosti
C - cena za jedinicu koliine izvrenog rada (/m2)
PD - obim manjkavo izvrenog rada
f
- faktor teine
Primer 1:
Skeletni mastiks asfalt SMA 8:
- granina vrednost:
- utvrena vrednost:
- dozvoljeno odstupanje:
- cena po jedinici:
- obim manjkavo izvrenog rada:
- faktor teine
Bmin 6,5 m.-% -0,2 m.-%

B = 6,2 m.-%
Bodst = 0,3 m.-%
2
C = 11,50 /m
2
PD = 6.800 m
f=3
p = Bmin B = 6,3 6,2 = 0,1 m.-%
FO = 0,1 11,50 6.800 3 = 2.346
2
zbog neodgovarajueg sadraja upljina u ugraenoj bitumeniziranoj meavini, ako je u

zahtevima odreena vrednost prekoraena, po obrascu
2
FO p C PD f
100
gde je
p - odstupanje od definisane granine vrednosti sadraja upljina, ali za najvie 2 % (apsolutno) tj. do
Primer 2:
Bitumenski beton za habajue slojeve AC 11 surf:
- granina vrednost:
Vmax = 8,5 V.-%
- utvrena vrednost:
V = 9,2 V.-%
Vodst = 2 V.-%
2
- cena po jedinici:
C = 10,00 /m
2
PD = 11.700 m
- faktor teine
f=6
p = V - Vmax = 9,2 8,5 = 0,7 V.-%
FO 0,7 10,0011.700 6 3.439,80
100
2
zbog premale debljine izgraenih asfaltnih slojeva:

FO
p2
100
C PD f
gde je
p - % premale debljine asfaltnog sloja (odstupanje od granine vrednosti)
82
JP Putevi Srbije
Primer 3:
Bitumenski beton AC 11 surf
- ugovorna debljina
- granina debljina (- 25%)
- utvrena prosena debljina
- cena po jedinici:
- faktor teine f:
p (%)
10
40 mm
30 mm
32 mm (- 20%)
2
C = 11,80 /m
2
PD = 8.200 m
12
14
FO'
1,25
1,29
1,33
1,37
1,43
1,49
1,56
1,64
1,73
0,313 0,215
0,166
0,137
0,119
0,106
0,098
0,091
0,087
FO
Primer 4:
Bitumenski beton AC 22 base
- ugovorna debljina
- granina debljina (- 15%)
- utvrena prosena debljina
- cena po jedinici:
- faktor teine f:
p (%)
16
18
20
22
24
25
1,83
1,94
2,00
0,083
0,081 0,080
202
11,80 8.200 0,087 33.672,48
100
80 mm
68 mm
72 mm (- 10%)
2
C = 12,60 /m
2
PD = 8.200 m
10
11
12
13
14
15
FO'
1,25
1,27
1,30
1,33
1,37
1,42
1,48
1,55
1,64
1,74
1,86
2,00
0,313
0,254
0,217
0,190
0,171
0,158
0,148
0,141
0,137
0,134
0,133
0,133
FO
Primer 5:
Asfaltni habajui, vezni i nosei sloj zajedno
- ugovorna ukupna debljina
- granina ukupna debljina (- 3%)
- utvrena prosena ukupna debljina
- cena za ukupnu debljinu:
- faktor teine
40 + 60 + 100 = 200 mm
194 mm
195 mm (- 2,5%)
2
C = 11,80 + 9,60 + 15,80 = 37,20 /m
2
PD = 8.200 m
f=1
FO
JP Putevi Srbije
102
12,60 8.200 0,148 15.291,36
100
2,5
37,20 8.200 7.626
100
83
zbog preslabe slepljenosti ugraenih asfaltnih slojeva, ako je u zahtevima odreena

vrednost prekoraena, po obrascu:
2
FO2 p C PD f
100
gde je
p - odstupanje smiue sile od definisane vrednosti, ali za najve 4 kN (aposlutno) tj. do krajnjih graninih
vrednosti
Primer 6:
Slepljenost habajueg zaptivnog i gornjeg noseeg
sloja
- granina vrednost smiue sile:
15 kN
- utvrena vrednost:
12 kN
25 %
2
- cena po jedinici:
C = 11,50 /m
2
PD = 2.900 m
- faktor teine
f = 0,02
p = (15 12) : 15 = 20 %
FO 20 11,50 2.900 0,02 2.668
100
2
zbog neodgovarajue ravnosti planuma novoizgraenog asfaltnog habajueg sloja, ako

su vrednosti odreene u zahtevima prekoraene, po obrascima:
- za merenja 4-metarskom letvom
FO4m p 2 C f
gde je
p - odstupanje ravnosti planuma od definisane granine vrednosti, ali najvie 6 mm (aposlutno) tj. do
- za merenja profilometrom ZAG-VP:

FOIRI p 2 PD C f
gde je
p - odstupanje ravnosti planuma od definisane granine vrednosti, ali najvie 0,6 vrednosti indeksa IRI
(aposlutno) tj. do krajnjih graninih vrednosti
Primer 7:
Merenja 4-metarskom letvom:
- granina vrednost neravnosti planuma:
- irina saobraajne trake:
- cena po jedinici:
- faktor teine
- utvrene vrednosti:
84
4 mm
4 mm do 10 mm = 6 mm
= 3,50 m
2
C = 10,20 /m
f = 0,6
JP Putevi Srbije
Izmerena
neravnina
(mm)
4
5
6
7
8
9
10
Odstupanje od
granine vrednosti
2
p
p
1
2
3
4
5
6
Broj
odstupanja
n
1
4
9
16
25
36
p xn
1
3
1
2
1
1
12
9
32
36
p:
2
90
FO4m = 90 10,20 3,50 0,6 = 1.927,80
Primer 8:
Merenja podunog profila profilometrom:
- granina vrednost indeksa IRI:
- irina saobraajne trake:
- cena po jedinici:
- faktor teine:
hm = 2,0
0,6 (hsm = 2,6)
= 3,50 m
2
C = 10,20 /m
f
hm
2,0
3,33
h sm hm 2,6 2,0
- utvrene vrednosti IRI izmeu hsm i hm:

Merna deonica
(duina 100 m)
Izmerena vrednost
IRI
4
17
18
19
20
27
28
2,17
2,34
2,50
2,44
2,36
2,27
2,23
Ukupno 7
hpros:
16,31
2,33
p
h povpr hm 2,33 2,0
0,165
hm
2,0
p2 0,0272
PD = 3,50 100 7 = 2.450 m
FOIRI = 0,0272 2.450 10,20 3,33 = 2.263,49
JP Putevi Srbije
85
Prekomerno odstupanje ravnosti planuma

izgraenog asfaltnog sloja izvoa radova
mora da popravi odgovarajuim merama, pri
emu
planirana
nosivost
kolovozne
konstrukcije ne sme da se smanji. Ako stanje
nije mogue popraviti na odgovarajui nain,
nadzorni inenjer, odnosno naruilac moe
da odbije preuzimanje izvedenih radova.
2.4.3.7.3
Garancija
Pri oceni trenutnog stanja izvedenih radova

treba uzeti u obzir habanje koje je nastalo
usled optereenja u garantnom roku.
Izvoa mora da garantuje odgovarajue
stanje bitumeniziranih meavina ugraenih u
asfaltne slojeve sa sledeim garantnim
rokovima:
- garantni rok iznosi 5 godina (nakon
putanja saobraaja) za bitumenizirane
meavine ugraene u asfaltne nosee i
habajue slojeve ako su oni ugraeni u
sklopu
kolovozne
konstrukcije
pri
novogradnji koja je bila dimenzionisama
po uslovima definisanim za projektovanje
(prirunik SRDM, t. 8.3.6) za planirano
saobraajno optereenje
- za sve drugaije naine graenja (na
odgovarajue dimenzionisanu nosivost
podloge), zakljuno sa odgovarajue
dimenzionisanim
presvlaenjem
i
ojaavanjem
postojeih
kolovoznih
konstrukcija (nakon odstranjivanja uzroka
nastale promene), vae sledei garantni
rokovi:
- 2 godine
- za habajue slojeve debele najmanje
2 cm, ugraene na postojei
podloni sloj od bitumenizirane
meavine
- 3 godine
- za nosee slojeve
- 5 godina:
- za
zastore
ugraene
vruim
postupkom debljine vie od 7,5cm.
Ako se zbog gradilita zahteva privremeno
voenje saobraaja po asfaltnom sloju due
od jedne godine, u sluaju deliminog
preuzimanja pojedinane saobraajne trake
za nju se garantni rok produava za jednu
godinu.
U sluaju kada je asfaltni sloj izgraen
postupkom koji nije definisan u ovim
tehnikim uslovima, garantni rok mora da
bude odreen u ugovoru.
86
JP Putevi Srbije
2.4.4
CEMENTOM VEZANI SLOJEVI
2.4.4.1
Cementom vezani donji nosei

slojevi
2.4.4.1.1
Opis
Izrada cementom vezanog (stabilizovanog)

donjeg noseeg sloja (CSDNS) sastoji se od
nabavke odgovarajue meavine kamenih
zrna (agregata) i cementa, proizvodnje i
ugraivanja
odgovarajue
meavine
i
negovanja ugraenog noseeg sloja na
mestima koja su odreena projektnom
dokumentacijom.
Ove radove treba izvoditi kada nema
padavina i kada temperatura podloge i
vazduha (bez vetra) pri ugraivanju iznosi od
5 C do 25 C.
Cementom vezani donji nosei slojevi
najee
se
ugrauju
u
kolovozne
konstrukcije
za
teka
saobraajna
optereenja, po pravilu, izmeu nevezanog
noseeg sloja i vezanog gornjeg noseeg
sloja. Za laka saobraajna optereenja na
ovakav nain pripremljen nosei sloj moe da
bude jedini vezani nosei sloj u kolovoznoj
konstrukciji.
Vrsta cementom vezane meavine kamenih
zrna za donji nosei sloj po pravilu je
odreena u projektnoj dokumentaciji. Ako nije,
onda je odreuje nadzorni inenjer.
2.4.4.1.2
Osnovni materijali
Osnovni materijali koji se primenjuju pri

postupku izrade cementom vezanih donjih
noseih slojeva su:
- meavine kamenih zrna (agregat),
- hidraulina veziva cementi i
- voda.
2.4.4.1.2.1 Meavine kamenih zrna
Za cementom vezane (stabilizovane) donje
nosee slojeve primenjuju se prirodni,
drobljeni i meani agregati, odreeni u t.
2.4.2.2.2 ovih posebnih tehnikih uslova.
Kvalitet meavine kamenih zrna za CSDNS
definisan je u normama EN 13242 Agregati
za nevezane i sa hidraulikim vezivima
vezane
materijale
za
upotrebu
u
inenjerijskim i kolovoznim konstrukcijama.
JP Putevi Srbije
Za CSDNS koji su vezani hidraulikim i

sastavljenim vezivima mogu da se upotrebe
meavine kamenih zrna koje odgovaraju
uslovima definisanim za granulometrijski
sastav na slikama 2.4.2.2 do 2.4.2.4 u t.
2.4.2.2.3.1 ovih tehnikih uslova. Osim ovoga
kamena zrna u meavinama za CSDNS
moraju da imaju sledee mehanika svojstva:
- otpornost kamenih zrna na drobljenje,
odreena postupkom Los Angeles
(definisan u EN 1097-2), sme da bude za
puteve
- sa vrlo tekim i tekim saobraajnim
optereenjima najvie 30 % (kategorija
LA30),
- sa srednjim ili lakim saobraajnim
optereenjima najvie 35 % (kategorija
LA35),
- otpornost agregata na mraz, odreena
prema EN 1367-2: gubitak na osnovu
ispitivanja sa magnezij-sulfatom i izraena
kao procenat odvojenih delova od
prvobitne meavine uzorka, moe da
iznosi do 25 m.-% (kategorija MS25), a na
osnovu ispitivanja sa natrijum-sulfatom do
8 m.-%,
- u meavini je dozvoljeno najvie 20 m.-%
zrna, iji oblik (odreen po EN 933-4) ne
odgovara uslovu l : d 3 : 1 (kategorija
SI20),
- sadraj organskih i drugih tetnih primesa
u meavini mora da omogui proizvodnju
meavina
za
CSDNS
zahtevanog
kvaliteta (ispitivanja u skladu sa EN 17441).
Po pravilu sastav i kvalitet meavine kamenih
zrna treba da bude odreen u projektnoj
dokumentaciji. Ako to nije sluaj, onda treba
za CSDNS upotrebiti krupnija kamena zrna
za deblje nosee slojeve; njihova veliina je
ograniena na 63 mm.
Izvoa radova za CSDNS moe da upotrebi
i drugaije meavine kamenih zrna od
prethodno definisanih, ako je upotrebu takve
meavine pri odreenim uslovima odobrila
ovlaena (nezavisna) institucija i ako je
upotrebu dozvolio nadzorni inenjer.
Pre poetka radova treba obaviti ispitivanja
svake meavine kamenih zrna, koja je
predviena za upotrebu u CSDNS prema
navedenim zahtevima.
Ako je nadzorni inenjer ve odobrio
izvoau upotrebu iste meavine kamenih
zrna za nevezani nosei sloj ili u vezanom
noseem sloju, onda nije potrebno ponavljati
ispitivanja meavine.
87
2.4.4.1.2.2 Cementi
Pri odreenim uslovima moe da se upotrebi

i metalurki cement i sloeno (kompleksno)
vezivo, tj. meavina portland cementa i
leteeg pepela. Izvoa radova moe da
upotrebi ova, a i druga veziva, ako dokae
njihovu
upotrebljivost
odgovarajuim
dokazima i uz odobrenje nadzornog inenjera.
Za stabilizovanje svojstva materijala i

proizvedenih meavina ugraenih u donje
nosee slojeve mogu da
se upotrebe
sledea hidraulina veziva:
- portland cement sa dodatkom
pucolana (CEM II/B-P)
- portland cement sa dodatkom
granulirane zgure iz visokih pei
(CEM II/B-S).
Zahtevana osnovna svojstva veziva

CSDNS su navedene u tabeli 2.4.4.1.1.
za
Tabela 2.4.4.1.1: Zahtevana svojstva cementa za stabilizaciju meavina kamenih zrna za cementom
vezane donje nosee slojeve
Svojstva
cementa
Finoa mlevenja (ostatak na situ 0,09 mm), najvie
Vreme vezivanja:
- poetak, ne pre
- kraj, ne kasnije
Potrebna voda za standardnu konzistenciju, najvie
2.4.4.1.2.3 Voda
Za pripremu meavina za vezane donje
nosee slojeve od meavina kamenih zrna
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
Postupak za
ispitivanje
m.-%
10
EN 196-6
EN 196-3
h
h
m.-%
1
10
31
EN 196-3
koje su vezane hidraulikim vezivom moe da

se upotrebi samo tekua ili stojea voda ija
svojstva odgovaraju zahtevima u EN 1008 i
zahtevima iz tabele 2.4.4.1.2.
Tabela 2.4.4.1.2: Zahtevana svojstva vode za stabilizaciju meavina kamenih zrna za cementom
vezane donje nosee slojeve
Svojstva
vode
Vrednost pH, najmanje
Sadraj sulfata (SO4), najvie
Sadraj hlorovih iona, najvie
Sadraj soli (suhi ostatak), najvie
2.4.4.1.3
Nain izvoenja
2.4.4.1.3.1 Nalazite materijala

Nalazite i/ili deponije meavine kamenih
zrna i cementa za CSDNS izvoa radova
mora da blagovremeno, pre poetka
eksploatacije, pripremi na odgovarajui nain
i da nadzornom inenjeru saopti i predoi
dokaze o usklaenosti tih materijala sa
zahtevima iz t. 2.4.4.1.2 ovih tehnikih
uslova, kao i da od njega dobije saglasnost
(dozvolu) za upotrebu.
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
Postupak
ispitivanja
mg/l
mg/l
mg/l
6
2700
300
500
EN 1008
EN 196-2
EN 196-21
EN 1008
Deponije meavina kamenih zrna moraju po

pravilu da budu zatiene od padavina, a
oprema za skladitenje cementa mora da
bude u stanju da spei uticaj vlage iz
vazduha.
Meavine kamenih zrna i cement moraju da
se skladite na nain koji obezbeuje stalni
kvalitet i ravnomernost proizvodnje meavine
za CSDNS.
ugraivanja meavine materijala za CSDNS
88
JP Putevi Srbije
da dostavi nadzornom inenjeru na overu

tehnoloki elaborat koji mora da sadri:
- prethodni sastav meavine materijala
- dokaze o usklaenosti svih materijala koje
e upotrebljavati
- program prosene uestalosti unutranje i
nezavisne kontrole
- opis tehnolokih postupaka i
- podatke o mehanizaciji.
zadovoljavaju
zahteve
projektne
dokumentacije i ovih tehnikih uslova.
Pre poetka izvoenja radova izvoa mora
da predloi nadzornom inenjeru prethodni
(laboratorijski)
sastav
(recepturu)
za
meavine materijala za CSDNS, koji mora da
sadri
- vrstu i koliinu meavine kamenih zrna,
- vrstu i koliinu cementa,
- koliinu vode i
- mehanika svojstva meavine materijala.
Pre poetka rada maina i opreme, od kojih

zavisi kvalitet izvedeih radova, mora da se
proveri njihovo stanje i mogunost da
obezbede ravnomeran kvalitet u skladu sa
zahtevima ovih tehnikih uslova.
Prethodnim sastavom meavine za CSDNS

izvoa radova mora da dokae da moe
primenjenim tehnolokim postupkom da
postigne
zahtevani kvalitet meavine,
uslovljen u ovim tehnikim uslovima (tabela
2.4.4.1.3). Po pravilu zadovoljavanje svih
zahteva mora da bude dokazano na probnom
polju.
Sva oprema i maine moraju da budu

sertifikovani i moraju po kapacitetima da
Tabela 2.4.4.1.3: Zahtevana svojstva meavine za CSDNS u prethodnom sastavu

Svojstva
Vode
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
Postupak
ispitivanja
Udeo cementa (informativno)

vrstoa na pritisak ovrsle meavine nakon 7
dana (probni cilindri D = 15 cm, h = 15 cm):
- proseno
- najvie/najmanje
Otpornost na mraz / odnos
m.-%
3,5
4,5/2,5
0,7
EN 12390-2
EN 12390-2
Izvoa ne sme da zapone sa radovima pre

nego to dobije saglasnost nadzornog
inenjera za prethodni sastav meavine za
CSDNS.
U koliko je izvoa u prethodnoj godini
izraivao CSDNS sa istim materijalima, onda
mogu da se preuzmu rezultati unutranjih
kontrola za proizvedene meavine. Konanu
odluku o ovome donosi nadzorni inenjer.
2.4.4.1.3.3 Proizvodnja meavina materijala
za CSDNS
Proizvodnja meavine materijala sastavljene
od meavine kamenih zrna, hidraulinog
veziva i vode mora da se izvode mealicom
uz pravilno doziranje pojedinih materijala
arnim, a u izuzetnim sluajevima,
kontinuiranim nainom rada.
Ureaji za merenje moraju da osiguraju
odgovarajui
maseni
udeo
pojedinih
sastavnih delova u meavini. Odreivanje
sastavnih delova po zapremini dozvoljava se
JP Putevi Srbije
MN/m
2
MN/m
-
samo u sluajevima kada to odobri nadzorni

inenjer.
Vreme meanja i drugi uticaji moraju da se
prilagode tako da bude obezbeena
ujednaenost meavine materijala.
Ako u toku proizvodnje ili ugraivanja
CSDNS nastanu bilo kakve promene,
izvoa mora u pisanom obliku da saini
predlog promena i da ga dostavi nadzornom
inenjeru. Promene postaju vaee tek
nakon potvrde nadzornog inenjera.
Kao podloga za CSDNS moe da se upotrebi:
- planum nevezanog noseeg sloja, koji
treba da bude pripremljen prema
uslova, ili
- planum posteljice, koji treba da bude
pripremljen po zahtevima iz take
2.2.5.3.8 ovih tehnikih uslova.
Sa izradom CSDNS moe da se pone tek
nakon preuzimanja planuma podloge od
89
strane
nadzornog
navedenim zahtevima.
inenjera
prema
Izvoa je obavezan da sve vreme do

poetka ugraivanja CSDNS odrava planum
podloge u stanju u kome je bio u vreme
preuzimanja. Sva oteenja mora da
blagovremeno popravi i da predoi
nadzornom inenjeru dokaze o izvedenim
popravkama.
2.4.4.1.3.5 Navoenje meavine materijala
Na pripremljen planum podloge koja ne sme
da bude smrznuta navoenje meavine
materijala za CSDNS moe da se zapone
tek kada to odobri nadzorni inenjer.
Za prevoz treba upotrebiti odgovarajua
vozila, opremljena za istovaranje unazad (u
finier) i sa ceradama koje slue za zatitu
tovara od isuivanja, padavina i praine.
pravim uglom na osovinu puta i vertikalno po

debljini sloja. Odstupanja od navedenog su
mogua samo uz saglasnost nadzornog
inenjera.
Uinak finiera pri razastiranju meavine
materijala mora da obezbedi minimalnu
zbijenost od 85 %.
U cilju obezbeivanja zahtevanih svojstava
ugraene meavine materijala, udeo vode
sme da bude najvie do 1,5 m.-% vei od
optimalne vrednosti po modifikovanom
postupku po Proktoru.
Celokupni proces proizvodnje, prevoza,
ugraivanja i zbijanja meavine materijala
moe da traje najvie 2 sata.
Unutarnje povrine (dno i stranice) elinog

sanduka teretnih vozila treba pre utovara
meavine materijala poprskati sa vodom.
Izabrana vrsta valjaka i nain zbijanja moraju

da obezbede to ravnomerniju zahtevanu
gustinu,
odnosno
zbijenost
meavine
materijala na projektovanoj irini kolovoza. Iz
ovog razloga potrebno je poveati irinu sloja
za projektovanu debljinu +5 cm, ako to u
projektnoj dokumentaciji nije predvieno.
Broj vozila za prevoz meavine materijala na

gradilite mora da bude prilagoen uslovima
kontinuiranog ugraivanja u skaldu sa
mogunostima postrojenja za proizvodnju i
transportnom daljinom.
U CSDNS ugraenu meavinu treba zbijati

od ivica prema sredini sloja i od nie prema
vioj ivici sloja. Pojedini prolazi valjka moraju
da se stalno prekrivaju. Treba spreiti svako
zadravanje valjaka na ugraenom sloju.
2.4.4.1.3.6 Ugraivanje meavine materijala
Sva mesta koja su nedostupna za maine

treba zbijati drugim sredstvima iju upotrebu
mora da odobri nadzorni inenjer zajedno sa
uslovima u kojima ta sredstva treba upotrebiti.
Povrinu podloge na koju e se ugraivati u

CSDNS
meavina
kamenih
zrna,
hidraulinog veziva i vode potrebno je pre
navoenja navlaiti vodom.
Ugraivanje meavine materijala u CSDNS
mora po pravilu da bude mainsko
upotrebom finiera. Izuzetno se dozvoljava
runo ugraivanje, ako radi ogranienog
prostora upotreba maina nije mogua.
Runo ugraivanje mora da odobri nadzorni
inenjer.
Ako uslovi rada to dozvoljavaju CSDNS treba
ugraivati istovremeno po itavoj irini. Ako
se pri ugraivanja upotrebljavaju dva finiera
sa pomakom, onda razlika kvaliteta na
podruju spoja ne sme da bude vidljiva.
Kada se ugraivanje obavlja u vie slojeva,
onda poduni spojevi CSDNS moraju da
budu meusobno smaknuti najmanje za 20
cm, a popreni (radni) spojevi najmanje za 50
cm.
Svaki prekid rada treba izvriti po itavoj irini
kolovoza, odnosno saobraajne trake pod
90
Ako je u CSDNS ugraena meavina

kamenih zrna, hidraulinog veziva i vode,
onda se preko njih moe dozvoliti gradilini
saobraaj, a moe se odmah odpoeti sa
ugraivanjem sledeeg sloja kolovozne
konstrukcije nakon to je sredstvo za zatitu
povrine vezalo.
Nadzorni inenjer moe da odredi i drugaije
uslove sa putanje saobraaja na CSDNS.
Ugraeni sloj meavine materijala potrebno
je negovati najmanje 3 dana vlaenjem ili
odgovarajuim
postupkom
zatite
od
isuivanja (prskanje katjonskom emulzijom,
prekrivanje, nadgradnja).
Ako je u CSDNS ugraena meavina
kamenih zrna, hidraulinog veziva i vode,
onda meavina materijala mora da postigne
zahtevanu vrstou na pritisak i otpornost na
mraz ili je treba tititi od mraza
JP Putevi Srbije
odgovarajuom nadgradnjom. O potrebi i

nainu zatite odluuje nadzorni inenjer.
2.4.4.1.4
Kvalitet izrade
Izvoa mora da ispita i dokae pravilnost
sastava ugraene meavine materijala u
CSDNS.
Prosena zbijenost ugraene meavine
materijala mora da iznosi najmanje 97 %
gustine meavine prethodnog sastava, a
donja granina vrednost je 94 % u odnosu na
suvu zapreminsku masu odreenu po
modifikovanom postupku po Proktoru.
Udeo vode u ugraenoj meavini materijala
moe da bude do 1,5 m.-% vei od
optimalnog, odreenog pri prethodnom
sastavu meavine.
Prosena vrstoa na pritisak ispitanih
uzoraka ugraenih meavina materijala
nakon 7 dana mora da iznosi minimalno 3,5
2
MN/m , najmanja pojedinana vrednost 2,5
2
MN/m , dok najvea pojedinana vrednost
2
moe da bude 4,5 MN/m .
Otpornost meavine materijala na mraz mora
da se odredi odnosom prosenih vrednosti
vrstoa na pritisak ispitanih uzoraka, koji su
izloeni naizmeninom smrzavanju i otapanju
(25 odnosno 28 ciklusa) i uzoraka ispitanih u
normalnim uslovima. Minimalna vrednost
koeficijenta otpornosti mora da iznosi 0,7.
Ugraeni sloj meavine treba zatititi od
isuivanja prskanjem katjonske bitumenske
2
emulzije (0,8 do 1,0 kg/m ), koja slui i za
lepljenje dograenog sloja sa CSDNS.
Debljina ugraenog sloja meavine moe da

odstupa od projektovane najvie -10 %,
pojedinana vrednost kod meavine izuzetno
-30 mm.
Visina planuma ugraenog CSDNS sme da
ustupa od planirane do +10 / -15 mm,
neravnost (merena 4 m dugom letvom)
najvie 15 mm, a nagib najvie + 0,4 %
apsolutne vrednosti nagiba.
2.4.4.1.5
Kontrola kvaliteta

Unutranja kontrola izvoaa u toku
ugraivanja CSDNS mora da ustanovi
usaglaenost svojstava osnovnih materijala i
proizvedenih i ugraenih meavina materijala
sa odredbama iz ugovora i zahtevima iz
projektne dokumentacije i ovih tehnikih
uslova.
Vrsta i uestalost ispitivanja u sklopu
unutranje kontrole izvoenja CSDNS mora
da bude odreena u overenom programu
prosene uestalosti kontrole. Ako program
ne postoji, onda isti mora da odredi nadzorni
inenjer, koji na osnovu statistikog sluajnog
izbora odreuje mesta za uzimanje uzoraka i
merna mesta (t. 1.4.1).
U toku ugraivanja meavine materijala u
CSDNS laboratorija koja obavlja unutranju
kontrolu mora da uzme uzorke za ispitivanja i
da proveri usaglaenost svojstava u skladu
sa uestalou koja je navedena u tabeli
2.4.4.1.4.
Tabela 2.4.4.1.4: Minimalna uestalost ispitivanja meavina materijala pri unutranjoj kontroli
ugraivanja u cementom vezani donji nosei sloj
Svojstva
Meavina kamenih zrna:
- sastav
- svojstva t. 2.4.4.1.2.1
Vezivo:
- cement tabela 2.4.4.1.1
Voda tabela 2.4.4.1.2
Meavina materijala:
- optimalna vlanost i gustina
- udeo veziva
- vrstoa na pritisak
- otpornost na mraz
- gustina i vlanost
- debljina sloja
- ravnost, visina, nagib
JP Putevi Srbije
Postupak
za ispitivanje
Minimalna uestalost
ispitivanja
EN 933-1
EN 13043
3000 t
15000 t
EN 196
EN 1008
300 t
po potrebi
EN 13286-2
EN 12390-2
SRCM, t. 1.2.4
SRMG, t. 3.1.2.1
10000 m
2
5000 m
2
5000 m
2
20000 m
2
150 m
2
200 m
2
200 m
91
2.4.4.1.5.2 Nezavisna (spoljanja) kontrola

Nezavisna kontrola, koju mora da izvodi
institucija ovlaena od strane naruioca,
sadri:
- utvrivanje usaglaenosti proizvedene i u
CSDNS ugraene meavine materijala sa
zahtevima u projektnoj dokumentaciji i
ovim tehnikim uslovima
- nadzor nad unutranjom kontrolom.
Obim ispitivanja nezavisne kontrole po
pravilu je u odnosu 1:4 sa ispitivanjima
usaglaenosti pri unutranjoj kontroli.
Svojstva meavine materijala za CSDNS, iju
je usklaenost sa zahtevima iz projektne
dokumentacije ili ovih tehnikih uslova
potrebno ispitati, moraju da budu navedena u
potvrenom programu prosene uestalosti
kontrole. Ako nisu, onda ih odreuje nadzorni
inenjer.
Uzorke za nezavisnu kontrolu
materijala po pravilu treba uzeti
ugraivanja. Mesta za uzimanje
sklopu nezavisne kontrole mora
nadzorni inenjer.
meavine
na mestu
uzoraka u
da odredi
Uzimanje uzoraka za nezavisnu kontrolu kao

i ispitivanja i merenja na gradilitu moraju po
pravilu da se izvode uz prisustvo izvoaa i
nadzornog inenjera.
Statistike analize i poreenje rezultata
ispitivanja u sklopu unutranje i nezavisne
kontrole su osnova za ocenu usaglaenosti
izvedenih radova sa zahtevima i za
odreivanje eventualnih mera za otklanjanje
nedostataka.
Institucija koja izvodi nezavisnu kontrolu
usklaenosti
meavina
materijala
sa
zahtevima mora po pravilu da pripremi ocenu
o usklaenosti u pisanom obliku i istu dostavi
nadzornom inenjeru.
2.4.4.1.6

Izvedeni radovi u sklopu CSDNS se po
pravilu mere u skladu sa optim tehnikim
uslovima, t. 1.2.2.2, a koliine se izraunaju
u kvadratnim metrima.
Sve koliine treba
izvrenom obimu i
izvedeni u okviru
dokumentaciji
i
dokumentovani.
92
Ugraeni CSDNS mora da preuzme nadzorni

inenjer nakon pisanog obavetenja izvoaa
o zavretku radova u skladu sa zahtevima za
kvalitet prema odredbama ovih i optih
tehnikih uslova, t. 1.2.2.3.
Sve ustanovljene nedostatke po navedenim
zahtevima izvoa mora da popravi pre
nastavka radova, u protivnom obraunaju mu
se odbici za neodgovarajui kvalitet
izvedenih radova.
2.4.4.1.7
Obraun radova
2.4.4.1.7.1 Opte
Izvreni radovi obraunavaju se u skladu sa
optim tehnikim uslovima (t. 1.2.2.4).
Koliine odreene u taki 2.4.4.1.6.1 i
preuzete po taki 2.4.4.1.6.2, moraju da se
obraunaju po ugovorenim
jedininim
cenama.
U ugovorenoj jedininoj ceni moraju da budu
sadrani svi trokovi koji su potrebni za
potpuno dovrenje radova. Izvoa nema
pravo da naknadno zahteva doplatu, osim
ako u ugovoru nije drugije odreeno.
Ako izvoa nije obezbedio kvalitet u okviru
zahevanih vrednosti i ako su mu ve
obraunati odbici, sve obaveze iz ugovora
ostaju za njega vaee.
2.4.4.1.7.2 Odbici radi
kvaliteta
2.4.4.1.7.2.1
neodgovarajueg
Kvalitet osnovnih materijala
Mora da bude obezbeen kvalitet osnovnih

materijala, koji je odreen u t. 2.4.4.1.2.
Zbog uslovljenog odgovarajueg kvaliteta
materijala za CSDNS, pri obraunu nema
odbitaka.
Ako izvoa ugradi u CSDNS materijal koji
ne odgovara zahtevima iz ovih tehnikih
uslova, onda o nainu obrauna odluku
donosi nadzorni inenjer koji moe u
potpunosti da odbije izvreni rad.
izmeriti prema stvarno

vrsti radova, koji su bili
dimenzija u projektnoj
blagovremeno
pisano
JP Putevi Srbije
2.4.4.1.7.2.2
- udeo zameanog hidraulinog veziva,

- zbijenost ugraene meavine materijala,
- vrstou na pritisak i/ili
- debljinu sloja,
onda pri obraunu radova primenjuje
finansijske odbitke, koje treba odrediti prema
sledeim osnovama:
Kvalitet izrade
Za ocenu kvaliteta izrade i nain odbitaka

usled neodgovarajueg kvaliteta primenjuju
se odredbe iz t. 2.4.4.1.4.
Ako izvoa ne obezbedi zahtevani kvalitet
izrade, onda o nainu obrauna odluuje
nadzorni inenjer. Ako nadzorni inenjer pri
ugraivanju meavine materijala ustanovi
neodgovarajui
zbog neodgovarajueg udela hidraulikog veziva u meavini, ako je na osnovu prethodnog

sastava odreena optimalna koliina nedovoljna (relativno) za vie od 5% (granina vrednost),
po jednaini
FO
p2
0,5 C PD
100
gde je:
FO - finansijski odbitak
p - prekoraenje navedene granine vrednosti (relativno) u %, ali samo kada se uzimaju u
obzir pojedinane vrednosti do krajnje granine vrednosti prekoraenja 15 % i
nedovoljne koliine do 10 % (relativno)
C - cena za jedinicu koliine izvrenog rada (KM),
2
PD - obim izvedenog rada sa nedostacima (m )
Odbici se odreuju na osnovu prosene vrednosti za izvedene radove.
Izraunavanje odbitaka: FO' p 2 0,5 (%)
p%
FO' (%) 0,5
10
4,5
12,5
18
24,5
32
40,5
50
zbog premale zbijenosti ugraene meavine materijala (ispod 97 %) po modifikovanom

postupku po Proktoru prema jednaini
1
FO
11p 4,5 C PD
100
gde je:
p - % (apsolutno) zbijenosti ispod zahtevane vrednosti (97 %)
Izraunavanje odbitaka: FO' 11p 4,5 (%)
p%
0,5
1,5
2,5
FO' (%)
6,5
12
17,5
23
28,5
zbog nedovoljne vrstoe na pritisak meavine materijala po jednaini

p
FO
2 C PD
100
gde je:
d
p z
100(%)
z
z - zahtevana vrstoa na pritisak (MN/m2)
d - postignuta vrstoa na pritisak (MN/m2)
JP Putevi Srbije
93
Odbitak moe da se odredi na osnovu prosene vrednosti svih postignutih vrstoa na pritisak ili na
osnovu zbira odbitaka za pojedinano ispitane uzorke. Merodavna je vea vrednost odbitka.
Izraunavanje odbitaka: FO' p 2 (%)
p%
2,5
7,5
10
12,5
15
17,5
20
22,5
25
FO' (%)
10
15
20
25
30
35
40
45
50
zbog nedovoljne debljine sloja ugraene meavine materijala:
FO
p
100
3,75 C PD
gde je:
p - % nedovoljne debljine sloja preko donje granine vrednosti 10 % (u odnosu na
ugovorenu debljinu sloja)
Izraunavanje odbitaka: FO' p 3,75 (%)
p%
10
12
14
16
18
20
FO' (%)
7,5
15
22,5
30
37,5
45
52,5
60
67,5
75
Odbitak moe da se odredi na osnovu

prosene vrednosti svih ustanovljenih
debljina slojeva ili na osnovu zbira odbitaka
za pojedinano ustanovljene debljine sloja.
Merodavna je vea vrednost odbitka.
Odbitak zbog manje prosene debljine od
ugovorene debljine do donje granine
vrednosti
obraunava
se
posebno
smanjenjem jedinine cene u odnosu na
stvarno ugraene prosene debljine i
ugovorene debljine slojeva.
Odstupanje visine i ravnosti izgraenog
CSDNS treba popraviti odgovarajuim
intervencijama, pri emu ne sme da se
smanji
planirana
nosivost
kolovozne
konstrukcije. Ako stanje ne moe da se
popravi na odgovarajui nain, onda
naruilac moe da odbije prijem.
Ako izvoa radova nije obezbedio kvalitet u
okviru zahtevanih vrednosti, iako su
obraunati odbici, za njega ostaju vaee sve
garancije prema ugovoru.
Ostala svojstva meavina materijala za
CSDNS koje prekorauju uslovljene granine
vrednosti, izvoa mora da obezbedi bez
naknade trokova za izvrene popravke.
94
JP Putevi Srbije
2.4.4.2
2.4.4.2.1
Cementnobetonski zastor
Uvodni deo
Cementnobetonski zastor (CBZ) moe da se

sagradi od cementom vezanog gornjeg
noseeg sloja i habajueg sloja ili samo od
jednog sloja cementnog betona u kolovoznoj
konstrukciji.
CBZ na putevima se najvie upotrebljava za
kolovozne
konstrukcije
sa
velikim
saobraajnim i klimatskim optereenjima.
Projektovanje CBZ je odreeno u priruniku
SRDM, t. 8.3.7.
Ugraivanje cementnobetonskog zastora
mora da se
obavi tako u skladu sa
dimenzijama i kvalitetom koji je odreen u
projektnoj dokumentaciji kao i u skladu sa
ovim
tehnikim
uslovima,
ime
se
obezbeuje planirana nosivost i trajnost.
Izrada cementnobetonskog zastora se sastoji
od nabavke i pripreme odgovarajuih
osnovnih materijala, tj. meavine kamenih
zrna (agregata), cementnog veziva, vode i
hemijskih dodataka, proizvodnje, navoenja i
ugraivanja svee meavine cementnog
betona na mesta koja su odreena
projektnom dokumentacijom. Ukljuuje i sve
radove na izradi spojnica i zatiti povrine
cementnog betona nakon ugraivanja u CBZ,
a po potrebi i sve radove u vezi sa
projektovanim
ojaanjima
(armiranjem)
cementnog betona.
CBZ moe da se gradi pri izradi u 2 sloja
od meavine cementnog betona istog
sastava ili od meavina razliitog sastava
koje moraju da budu kompatibilne. Meavina
cementnog betona izloena habanju na
putevima sa srednjim ili tekim saobraajnim
optereenjem treba da bude marke C 35/45 i
da sadri kamena zrna od silikatne stene. U
ostalim sluajevima za CBZ moe da bude
upotrebljena meavina cementnog betona C
30/37, ako u projektnoj dokumentaciji nije
predvieno drugo reenje. O ovome odluuje
nadzorni inenjer.
Opti uslovi za radove sa cementnim
betonom dati su u t. 2.5.1.1 ovih tehnikih
uslova.
2.4.4.2.2
odgovaraju za upotrebu u meavinama

cementnog betona (EN 13877).
Karakteristina zahtevana svojstva osnovnih
materijala za meavine cementnog betona, tj.
- meavina kamenih zrna,
- cementa,
- vode i
- dodataka
navedena su u t. 2.5.1.2 ovih tehnikih
uslova, kao i svojstva zatitnih sredstava.
Opti uslovi za kvalitet osnovnih materijala za
CBZ dati su u t. 2.5.1.3, a za kvalitet elika
za ojaanje cementnog betona u t. 2.5.2.3
2.4.4.2.2.1 Meavine kamenih zrna
Osnovna svojstva meavina kamenih zrna za
meavine cementnog betona za CBZ moraju
da odgovaraju zahtevima EN 206-1.
Specifina zahtevana svojstva meavina
kamenih zrna za cementnobetonske zastore
(krajne granine vrednosti) su navedena u
tabeli 2.4.4.2.1.
Ako je nadzorni inenjer ve odobrio
izvoau upotrebu iste meavine kamenih
zrna za CBZ, onda nije potrebno ponovno
ispitivanje usaglaenosti.
Za pripremu meavine cementnog betona za
CBZ izvoa moe da upotrebi i drugaiji
sastav meavine kamenih zrna, ako
nadzornom inenjeru dostavi odgovarajue
dokaze da mehanika svojstva predloenog
sastava meavine cementnog betona
odgovaraju
karakteristikama
koje
su
zahtevane u projektnoj dokumentaciji i u ovim
tehnikim uslovima.
Meavine kamenih zrna za cementni beton
za CBZ moraju da imaju i zahtevane
koeficijente otpora pri poliranju, navedene u
tabeli 2.4.3.2.1.
Meavina cementnog betona za CBZ mora u
frakcijama iznad 4 mm da sadri
- najmanje 90 m.-% drobljenih zrna na
putevima sa tekim saobraajnim
optereenjem, a
- najmanje 50 m.-% drobljenih zrna na
putevima
sa
srednjim
i
lakim
saobraajnim optereenjem.
Osnovni materijali
Svi osnovni materijali za cementnobetonske

zastore moraju da imaju svojstva koja
JP Putevi Srbije
95
Tabela 2.4.4.2.1: Zahtevana svojstva meavina kamenih zrna za meavine cementnog betona za
CBZ (EN 12620)
Svojstva meavina kamenih zrna
Otpornost kamenih zrna na drobljenje

- za habajue slojeve:
- za teko saobraajno optereenje
- za ostala saobraajna optereenja
- za nosee slojeve
Otpornost
kamenih
zrna
na
smrzavanje/otapanje
- za habajue slojeve
- za nosee slojeve
Oblik grubih kamenih zrna
Upijanje vode
2.4.4.2.2.2 Cement
Osnovna svojstva cementa za meavine
cementnog betona za CBZ navedena su u
EN 197-1. Za meavine cementnog betona
naroito odgovaraju
- cementi vrste CEM I razreda vrstoe
32,5,
- u posebnim sluajevima cementi vrste
CEM II/A-S i CEM II/B-S razreda vrstoe
42,5.
Za cemente koji se koriste za cementne
betone za CBZ se ograniava
- poetak vezivanja pri 20 C na manje od 1
sata,
- poetak vezivanja pri 30 C na manje od
45 minuta,
- kraj vezanja na 10 sati.
Moraju da se obezbede zahtevana osnovna
svojstva cementa (krajnje granine vrednosti).
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
Postupak za
ispitivanje
EN 1097-2
%
%
%
LA20
LA25
LA30
m.-%
m.-%
m.-%
m.-%
MS18
MS25
SI20
WA241
EN1367-2
EN 933-4
EN1097-6
Za meavine cementnog betona u istom

preseku CBZ mora da se upotrebi cement sa
istim svojstvima koji je proizveden od istih
sirovina (ravnomeran kvalitet).
Izvoa mora blagovremeno i pre poetka
radova da dostavi nadzornom inenjeru
dokaze o kvalitetu cementa, koji namerava
da upotrebljava u meavini cementnog
betona za CBZ, u skladu sa zahtevima ovih
tehnikih uslova.
Nadzorni inenjer moe da zahteva ili da
odobri i upotrebu cementa sa drugim
svojstvima,
ako
odgovara
zahtevima
standarda i projektne dokumentacije.
2.4.4.2.2.3 Voda
Svojstva vode za pripremu meavine
cementnog betona za CBZ su odreena u
EN 1008. Zahtevana svojstva vode navedena
su u tabeli 2.4.4.2.2.
Tabela 2.4.4.2.2: Zahtevana svojstva vode za meavine cementnih betona za CBZ (EN 1008)
Svojstva vode
pH vrednost, najmanje
Sadraj hlorida (Cl), najvie
Sadraj sulfata(SO4), najvie
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
Postupak za
ispitivanje
mg/l
mg/l
6,5
300
400
EN 1008
EN 196-21
EN 196-2
Moraju da se obezbede zahtevana svojstva

vode za pripremu meavine cementnog
betona (krajnje granine vrednosti).
96
JP Putevi Srbije
Voda iz javnog vodovoda moe da se

upotrebi za pripremu meavine cementnog
betona za CBZ i bez dokaza o kvalitetu.
2.4.4.2.2.4 Hemijski dodaci
Svojstva hemijskih dodataka meavinama
cementnog betona odreena su u EN 934-2.
Upotrebljeni hemijski dodaci moraju da
obezbede poboljanje svojstva u odreenom
stanju meavina cementnog betona (svea, u
toku vezivanja, ovrsla). Hemijske dodatke
treba prethodno proveriti na meavini
cementnoga betona koja e se upotrebljavati
za ugraivanje.
Izvoa mora blagovremeno i pre poetka
radova da dostavi nadzornom inenjeru
dokaze o usklaenosti hemijskih dodataka
meavinama
cementnog
betona
sa
zahtevima za meavine cementnog betona
za slojeve CBZ koji su navedeni u projektnoj
dokumentaciji i ovim tehnikim uslovima, .
2.4.4.2.2.5 elik
Svojstva elika za ojaanje cementnog
betona u CBZ, kao i svojstva modanika i
ankera su odreena u EN 10080.
Varene
eline
mree
za
ojaanje
cementnog betona u CBZ, glatke eline
ipke za modanike za ojaanje CBZ na
poprenim spojnicama i rebraste eline
ipke za ankere za popreno povezivanje
CBZ na podunim spojnicama moraju da
odgovaraju razredima kvaliteta koji su
odreeni u projektnoj dokumentaciji.
Moraju da se obezbede zahtevana svojstva
elika za mree i ipke (krajnje granine
vrednosti). Izvoa mora da nadzornom
inenjeru dostavi dokaze o usaglaenosti
elika sa zahtevima navedenim u ovim
tehnikim uslovima i projektnoj dokumentaciji.
do 10 dana), a ne smeju tetno da utiu na

povrinu izgraenog CBZ.
Dokaze o kvalitetu zatitnih sredstava za
povrinu CBZ, a po potrebi i dopune
uputstava za upotrebu, mora da pripremi
ovlaena institucija.
Izvoa mora blagovremeno i pre upotrebe
zatitnih sredstava da dobije saglasnost
nadzornog inenjera.
2.4.4.2.2.7 Materijali za zaptivanje spojnica
Materijali za zaptivanje spojnica na
cementnobetonskim kolovozima moraju da
odgovaraju zahtevima za specifinu primenu
(EN 14188). U ove materijale spadaju:
- uloci za zaptivanje
- trake za ispunu donjeg dela spojnice
- sredstva za prethodno premazivanje
zidova gornjeg dela spojnica
- bitumenske elastine meavine za
zalivanje spojnica (EN 52132).
Kvalitet
sredstava
za
prethodno
premazivanje zidova gornjih delova spojnica
odreen je u odnosu na svojstva bitumenske
elastine meavine za zalivanje spojnica.
Tehnike uslove i uputstva za upotrebu
sredstava za prethodno premazivanje mora
da propie proizvoa meavine za zalivanje.
Upotrebu svih materijala za zaptivanje
spojnica na CBZ mora prethodno da odobri
nadzorni inenjer na osnovu dostavljenih
dokaza o usaglaenosti sa zahtevima u
projektnoj dokumentaciji i ovim tehnikim
uslovima.
2.4.4.2.3
Nain izvoenja
Nadzorni inenjer moe da odobri odstupanje

od navedenih zahteva za elik za CBZ, ako
mu izvoa dostavi odgovarajue dokaze.
Opti tehniki zahtevi za sastav meavina

cementnog betona, njihovu proizvodnju,
svojstva sveeg i ovrslog cementnog betona,
kao i nain utvrivanja usaglaenosti
proizvedenog cementnog betona, odreeni
su u EN 206-1. Ovi zahtevi moraju da se
prilagode saobraajnom optereenju, kao i
uslovima okoline i izgradnje CBZ.
2.4.4.2.2.6 Zatitna sredstva
2.4.4.2.3.1 Nalazite materijala
Svojstva tenih hemijskih sredstava za

zatitu povrine meavina cementnog betona
ugraenog u CBZ odreena su u ovim
tehnikim
uslovima
i
u
uputstvima
proizvoaa za upotrebu sredstava.
O mestu pribavljanja meavina kamenih zrna

za pripremu meavina cementnog betona za
CBZ izvoa mora blagovremeno, pre
poetka radova da obavesti nadzornog
inenjera.
Zatitna sredstva moraju da obezbede uslove

za odgovarajuu hidrataciju cementa i zatitu
od tetnih uticaja vremena u poetnoj fazi (7
Dokaze o usklaenosti meavina kamenih

zrna sa zahtevima iz take 2.4.4.2.2.1 mora
JP Putevi Srbije
97
da izda ovlatena institucija, a izvoa mora

iste da dostavi nadzornom inenjeru.
Izvoa mora blagovremeno, pre poetka
upotrebe da dostavi nadzornom inenjeru i
dokaze za sve druge materijale, koje
namerava da upotrebi pri gradnji CBZ
(cement, voda, dodaci, elik, zatitna
sredstva i materijali za zaptivanje spojnica).
2.4.4.2.3.2 Deponovanje materijala
Ako
izvoa
u
toku
pripreme
cementnobetonske meavine za CBZ
privremeno deponuje meavinu kamenih
zrna, onda se prostor za to mora da se
pripremi na odgovarajui nain i da se
pravilno zatiti od padavina.
Cement mora da bude
odgovarajuim silosima.
uskladiten
Ako se za pripremu cementnobetonske

meavine ne upotrebljava voda iz vodovoda,
onda istu treba obezbediti cisternama.
Hemijske dodatke za cementni beton treba
uskladititi prema uputstvima proizvoaa.
eline ipke i mree za ojaanje treba na
privremenim deponijama zatititi od padavina.
Zatita modanika nije potrebna, ako su
fabriki izolovani.
Zatitna sredstva za negu i odravanje
sveeg, odnosno mladog cementnog betona,
kao i materijal za zaptivanje spojnica za CBZ
treba
uskladititi
prema
uputstvima
proizvoaa.
Rezerve svih materijala na deponijama
moraju da bude takve da obezbeuju
kontinuiranu proizvodnju i ugraivanje
meavine cementnog betona za CBZ.
Cementnobetonski zastor ne sme da se

ugrauje na smrznutu ili prekomerno vodom
zasienu podlogu, kao ni na neistu podlogu.
Ako materijal za podlogu upija vodu, onda ga
pre ugraivanja CBZ treba
- prekriti odgovarajuim vodonepropusnim
materijalom (PVC folijom),
- isprskati bitumenskom emulzijom, ili
- navlaiti vodom.
Nain pripreme podloge mora da odredi
nadzorni inenjer.
Izvoa moe da zapone sa izradom CBZ
tek nakon preuzimanja podloge od strane
nadzornog inenjera u skladu sa navedenim
zahtevima.
Izvoa je obavezan da sve vreme do
poetka ugraivanja CBZ odrava planum
podloge u stanju u kojem je bila u vreme
preuzimanja.
Sva
oteenja
mora
blagovremeno i na odgovarajui nain da
popravi i o tome dostavi nadzornom inenjeru
odgovarajue dokaze.
2.4.4.2.3.4 Proizvodnja meavine sveeg
cementnog betona
Proizvodnja meavine sveeg cementnog
betona mora da se vri mainski u
odgovarajuoj
betonjerki
za
pripremu
meavina arnim nainom rada. Proizvodni
kapaciteti
betonjerke
za
proizvodnju
meavina cementnog betona moraju da budu
sertificirani.
Betonjerka
za
proizvodnju
meavina
cementnog betona mora da bude zatiena
od vremenskih uticaja. Mora se obezbediti
mogunost stalne vizualne provere koliina
pojedinih materijala.
Oprema za merenje mora da obezbedi

propisanu koliinu svih materijala po masi.
Kao podloga za CBZ moe da se upotrebi

planum asfaltnog gornjeg noseeg sloja od
bitumenizirane meavine, koji mora da bude
pripremljen u skladu sa t. 2.4.3.5.3 ovih
tehnikih uslova.

moraju da se podese tako da bude
obezbeena
ujednaena
meavina
cementnog betona.
Kao podloga za CBZ uz saglasnost

nadzornog inenjera moe da se upotrebi i
planum donjeg noseeg sloja, pripremljen u
skladu sa t. 2.4.3.5.3, ili planum nevezanog
noseeg sloja, pripremljen u skladu sa t.
2.4.2.2.5.
Ako
se
radovi
izvode
pri
niskim
temperaturama,
onda
betonjerka
za
proizvodnju meavina cementnog betona
mora da ima mogunost zagrejavanja
meavina kamenih zrna i/ili vode do
odgovarajue temperature, tako da meavina
sveeg cementnog betona ima temperaturu
od 5 do 30C.
98
JP Putevi Srbije
Kapacitet
betonjerke
za
proizvodnju
meavina cementnog betona za CBZ mora
da
obezbedi
potrebnu
koliinu
za
ravnomerno i kontinuirano ugraivanje
finierom.
ravnomerno i potpuno zbijanje sloja po

itavom preseku. Za zbijanje meavina
cementnog betona na manjim povrinama
moe da se upotrebi i druga mainska
oprema.
Proizvedenu meavinu cementnog betona

treba odmah odvesti na mesto ugraivanja u
CBZ.
Dnevne prekide betoniranja treba obraditi

kao poprene pritisnute spojnice pod pravim
uglom na osovinu puta.
2.4.4.2.3.5 Navoenje meavine cementnog

betona
Ako se ojaanje CBZ vri elinim mreama,

onda mree moraju da naleu po itavoj
svojoj povrini. Preklop mrea mora da bude
- u podunom smeru najmanje 2 otvora
- u poprenom smeru najmanje 1 otvor.
Navoenje meavine cementnog betona za

CBZ na pripremljen planum podloge moe da
se zapone tek kada to odobri nadzorni
inenjer.
Za prevoz meavina se po pravilu
upotrebljavaju odgovarajua vozila kiperi
(izuzetno i mikseri), koji direktno istovaruju
meavinu u finier. Vozila - kiperi moraju da
budu opremljena ceradom za zatitu
meavine cementnog betona od padavina,
isuivanja ili uticaja praine. U toku prevoza
meavina cementnog betona mora da ostaje
ujednaena, bez promene svojstava sveeg
cementnog betona.
Broj vozila za prevoz sveeg cementnog
betona na gradilite mora da se prilagodi
uslovima ravnomernog ugraivanja sa
stanovita
kapaciteta
postrojenja
za
proizvodnju i transportne duine.
Uticaj na sastav meavine cementnog betona
u toku prevoza ili pre ugraivanja u CBZ
dozvoljen je jedino ako je ve planiran u
projektu cementnog betona.
2.4.4.2.3.6 Ugraivanje meavine sveeg
cementnog betona
Ugraivanje meavine sveeg cementnog
betona u CBZ izvodi se po pravilu mainski
pomou finiera. U izuzetnim sluajevima
dozvoljeno je i runo ugraivanje cementnog
betona u CBZ, ako zbog ogranienog
prostora upotreba maina nije mogua.
Razastiranje meavine sveeg cementnog
betona grederima ili buldoerima dozvoljeno
je jedino za nosei sloj. Ovakvo ugraivanje
mora da odobri nadzorni inenjer.
Meavina sveeg cementnog betona moe
da se ugradi izmeu fiksne oplate ili finierom
koji
je
opremljen
kliznom
oplatom.
Ravnomerno razastrtu meavinu cementnog
betona za CBZ treba i ravnomerno zbijati. Za
zbijanje se po pravilu upotrebljavaju
pervibratori koji su ravnomerno rasporeeni
po itavoj irini finiera i obezbeuju
JP Putevi Srbije
CBZ moe da se ojaa i mikroarmaturom.

Uslovi takvog ojaanja moraju da se definiu
u projektnoj dokumentaciji.
Ispred objekata za premoavanje CBZ mora
da se zavri minimalno na 15 m ispred
oporaca, a zadnja ploa se ojaava glatkim
elinim ipkama minimalnog prenika 16
mm.
Ugraene meavine cementnog betona u
CBZ na stanicama za naplatu putarine ne
smeju da se ojaavaju elinim varenim
mreama zbog indukcionih instrumenata
sistema automatske naplate i sistema
brojanja saobraaja.
Nain i uslove upotrebe sredstava za zbijanje
meavina cementnog betona u CBZ mora da
odredi nadzorni inenjer.
Razastiranje i zbijanje meavine cementnog
betona u noseem i habajuem sloju CBZ
mora da se vremenski uskladi.
Vreme ugraivanja CBZ ne sme da bude
- pri temperaturi vazduha do 30 C due od
jednog sata
- pri temperaturi vazduha iznad 30 C due
od pola sata.
Nadzorni inenjer moe da odobri due
vreme ugraivanja, ako mu izvoa dostavi
dokaze kojima je obezbeen zahtevani
kvalitet CBZ.
Za
zavrnu
obradu
povrine
CBZ
upotrebljavaju se mainske gladilice ili metle.
Oba naina moraju da obezbede zahtevanu
ravnost i dovoljno trenje kolovozne povrine
CBZ. Ako to nije obezbeeno, onda mora da
se ugradi odgovarajui dodatni sloj meavine
cementnog betona. Dodavanje cementa,
vode ili cementnog maltera nije dozvoljeno.
99
Temperatura cementnog
betona pri
ugraivanju ne sme da bude
- nia od 10C pri temperaturi vazduha 0 C,
- nia od 20C pri temperaturi vazduha -3
C,
- via od 30C pri temperaturi vazduha vioj
od 25 C.
Ako temperatura vazduha padne ispod -3 C,
odnosno pri vlanom vazduhu ispod 0 C ili
temperatura meavine cementnog betona
ispod 5 C, onda ugraivanje cementnog
betona u CBZ treba prekinuti, a ugraeni
CBZ zatititi.
Ugraivanje meavine cementnog betona u
CBZ treba prekinuti i u sluajevima kada
temperatura sveeg cementnog betona
poraste iznad 30C.
Prekidi ugraivanja cementnog betona u CBZ
moraju da se planiraju na spojnicama u
poprenom smeru. Ove spojnice (radne
spojnice) treba izvesti kao pritisnute spojnice.
Pri upotrebi sredstava za hemijsku zatitu

treba uzeti u obzir uputstva proizvoaa, a po
potrebi, i dopunska uputstva za upotrebu koja
je izdala ovlaena institucija.
Upotreba vode za vlaenje povrine
meavine sveeg cementnog betona u CBZ
ravnomernim prskanjem je dozvoljena samo
kao dodatna mera pri zatiti hemijskim
sredstvima i to pri visokim temperaturama, a
moe da traje do 3 dana, u izuzetnim
sluajevima do 7 dana.
Prekomerno i brzo hlaenje u CBZ ugraene
meavine cementnog betona tokom njegovog
vezivanja treba spreiti pokrivanjem CBZ
razliitim
pokrivaima
ili
na
drugi
odgovarajui nain. Ova zatita treba da traje
sve dok cementni beton ne dostigne 50 %
zahtevane vrstoe na pritisak. CBZ koji je
izgraen u jesenjem periodu treba na
odgovarajui nain zatititi od uticaja soli,
koja se upotrebljava pri odravanju puteva u
zimskom periodu.
Povrinu ugraenog CBZ treba zatititi tako

da temperatura ugraenog cementnog
betona ne padne ispod 5 C sve dok se ne
postigne najmanje 50 %-na zahtevana
vrstoa cementnog betona na pritisak.
Trajanje nege cementnog betona koji je

ugraen u CBZ je informativno odreeno u
EN 206-1.
Preko CBZ moe da se dozvoli laki interni

saobraaj za potrebe gradilita kada je
postignuto 50 % vrednosti zahtevane
vrstoe cementnog betona na pritisak, tei
saobraaj za potrebe gradilita kada je
dostignuto 70 % vrstoe, dok javni
saobraaj moe da se dozvoli tek nakon
dostizanja zahtevane vrstoe cementnog
betona na pritisak.
Postupak izrade spojnica mora da obezbedi

da kvalitet cementnog betona uz spojnice
bude isti kao i na drugim mestima CBZ.
2.4.4.2.3.7 Zatita sveeg cementnog

betona
Cementnobetonski zastor treba zatiti od
uticaja vremena. Pri ugraivanju meavine
cementnog betona izmeu fiksne oplate za
jednodnevnu zatitu mogu da se upotrebe
prenosni svetli atorski krovovi, dok se za
trajniju zatitu upotrebljavaju hemijska
zatitna sredstva (to svetlije boje). Pri
ugraivanju meavine cementnog betona u
CBZ
finierom
sa
kliznom
oplatom
upotrebljavaju se samo hemijska zatitna
sredstva (prskana folija).
Zatitu habajueg sloja treba obezbediti
odmah nakon ugraivanja cementnog betona
primenom odgovarajuih sredstva.
100
2.4.4.2.3.8 Izrada spojnica
Mesto i nain izrade spojnica mora da se

odredi u projektnoj dokumentaciji. Ako to nije
sluaj, onda o tome odluuje nadzorni
inenjer.
2.4.4.2.3.8.1
Prividne spojnice
Zareze za poprene i podune prividne

spojnice treba izraditi blagovremeno da se na
cementnobetonskim ploama za CBZ ne bi
pojavile nekontrolisane pukotine zbog
skupljanja
cementnog
betona
tokom
vezivanja. Dubina zareza mora da iznosi
priblino 25 do 30 % debljine CBZ, a irina 3
do 4 mm.
Zahtevane dubine i irine naknadno rairenih
zareza, odnosno razreza prividnih spojnica,
odreene su u tabeli 2.4.4.2.3.
Ako pri izradi CBZ odjedanput preko cele
irine kolovoza treba izvesti odreenu
podunu spojnicu onda dubina razreza mora
da iznosi 25 mm, a irina 8 mm.
JP Putevi Srbije
Tabela 2.4.4.2.3: Zahtevana dubina i irina razreza prividnih spojnica u CBZ

Vrsta
irina pukotine ispod
prividne
spojnice
zareza
(mm)
dubina
(mm)
irina
(mm)
- poprena
do 1
1 do 2
vie od 2
25
30
35
8
12
15
- poduna
15
2.4.4.2.3.8.2
Pritisnute spojnice
Pritisnute spojnice mogu da se izvedu kao

radne i konstrukcione. One odvajaju
cementnobetonske ploe po celoj debljini
CBZ. Pritisnutim spojnicama dograuju se
nove cementobetonske ploe na ve
izgraene.
Kod radnih (poprenih) pritisnutih spojnica
treba pre nastavka ugraivanja CBZ
premazati vertikalnu povrinu cementnog
betona odgovarajuim bitumenskim vezivom
2
(0,8 do 1 kg/m ). Kod konstrukcionih
(podunih)
pritisnutih
spojnica
treba
vertikalnu povrinu cementnog betona prvo
premazati
sredstvom
za
prethodno
premazivanje,
a
nakon
suenja
i
odgovarajuim bitumenskim vezivom (1,0 do
2
1,5 kg/m ).
Dubine razreza pritisnutih spojnica moraju da
budu 35 mm, a irine 10 mm.
2.4.4.2.3.8.3
Prostorne spojnice
Prostorne spojnice moraju da odvoje CBZ

celom debljinom. Uloci u prostornim
spojnicama moraju da dobro naleu, a mogu
da budu prekriveni cementnim betonom
najvie 50 mm.
Mere razreza
razreza), irina 20 mm i mora da bude

najmanje 2 mm manja od debljine uloka.
Razrez prostornih spojnica treba napraviti 2
do 3 dana nakon ugraivanja cementnog
betona.
2.4.4.2.3.8.4
Rezanje spojnica
Zarezivanje i razrezivanje treba obaviti

blagovremeno, i to mainskim putem, ravno i
sa otrim ivicama.
Dubinu razrezivanja treba prilagoditi vrsti
materijala za zaptivanje spojnice.
2.4.4.2.3.8.5
Zaptivanje spojnica
Pre zaptivanja spojnicu treba osuiti i

razrezana mesta dobro oistiti. Nakon
suenja prethodnog premaza na zidovima
razreza ugrauje se odgovarajui materijal za
zaptivanje spojnica. Za primenu postupka
izvoenja radova treba obezbediti saglasnost
nadzornog inenjera.
2.4.4.2.3.8.6
Ugraivanje
ankera
modanika
U poprene prividne, pritisnute i prostorne

spojnice moraju da se ugrade modanici, a u
podune prividne i pritisnute spojnice ankeri
(slike 2.4.4.2.1 do 2.4.4.2.4).
Minimalna dubina razreza kod prostornih

spojnica iznosi 30 mm (priblino 1,5 irine
Slika 2.4.4.2.1: Poprena prividna spojnica u cementnobetonskom zastoru
JP Putevi Srbije
101
Slika 2.4.4.2.2: Poprena pritisnuta spojnica sa ugraenim modanikom
Slika 2.4.4.2.3: Poduna pritisnuta spojnica sa ugraenim ankerom
Slika 2.4.4.2.4: Raspored modanika u poprenoj spojnici

Modanici moraju da budu izraeni od
elinih glatkih ipki prenika 20 do 25 mm,
duine 500 mm i izolovani po itavoj duini.
Ankeri moraju da budu od elinih rebrastih
ipki prenika 16 do 18 mm, duine 800 mm i
izolovani samo u sredini na duini 200 mm.
Modanici se po pravilu utiskuju vibriranjem u
sredinu ve zbijene meavine cementnog
betona u CBZ, tako da budu postavljeni u
smeru vonje. Ako se modanici postavljaju
pre ugraivanja meavine cementnog betona
(slika 2.4.4.2.1), onda ih treba stabilizovati
tako da tokom ugraivanja cementnog
betona u CBZ ostanu na sredini ploa i
pravilno usmereni.
Ankeri moraju da se ugrade pod pravim
uglom na smer vonje
102
u podunim prividnim spojnicama do

visine jedne treine debljine CBZ (od
donje ivice),
u podunim pritisnutim spojnicama u
sredini preseka CBZ.
Raspored modanika i ankera u CBZ mora

da je detaljno obraen u projektnoj
dokumentaciji. Ako to nije sluaj, onda
raspored odreuje nadzorni inenjer.
2.4.4.2.3.9 Induktivne petlje sistema za
brojanje saobraaja i naplatu
putarine
Induktivne petlje sistema za automatsko
brojanje saobraaja i naplatu putarine moraju
da se ugrade u lebove koji se urezuju u
cementno betonski zastor nakon to je
JP Putevi Srbije
cementni beton dostigao uslovljenu vrstou

na pritisak.
cementnog betona koju namerava da ugradi

u CBZ.
Postupak ugraivanja induktivnih petlji mora

da je detaljno obraen u projektnoj
dokumentaciji.
Sastav meavine cementnog betona mora da

sadri:
- vrstu i koliinu pojedinih frakcija u
3
meavini kamenih zrna (kg/m ),
3
- vrstu i koliinu cementa (kg/ m ),
3
- koliinu vode (l/ m ),
- vrstu i koliinu hemijskih dodataka (% na
3
koliinu
cementa,
odnosno
kg/m
meavine cementnog betona).
2.4.4.2.4
Kvalitet izrade
Izvoa mora da blagovremeno, pre poetka

radova
na
izgradnji
CBZ,
odnosno
ugraivanja meavine cementnog betona u
CBZ, dostavi nadzornom inenjeru na overu
projekat izgradnje CBZ sa svim podacima
zahtevanim ovim tehnikim uslovima, a koji
mora pre svega da sadri:
- rezultate
prethodnog
(poetnog
laboratorijskog)
ispitivanja
meavina
cementnog betona
- opis proizvodnje i ugraivanja meavina
cementnog betona.
Pre poetka putanja u rad maina i opreme,
od kojih zavisi kvalitet izvedenih radova,
treba proveriti njihovu mogunost da
zadovolje konstantan i ujednaen kvalitet
CBZ u skladu sa zahtevima ovih tehnikih
uslova.
Sve maine i oprema moraju da poseduju
sertifikate i da po kapacitetima zadovoljavaju
zahteve koji su navedeni u tehnikoj
dokumentaciji i ovim tehnikim uslovima.
2.4.4.2.4.1.1
Sastav meavine cementnog

betona
Izvoa mora da nadzornom inenjeru

dostavi rezultate prethodnog (poetnog
laboratorijskog) ispitivanja meavine sveeg
Sve dok ne dobije saglasnost nadzornog

inenjera za predloeni sastav meavine
cementnog betona, izvoa ne sme da
zapone ugraivanje.
Ako je izvoa u protekloj godini koristei
sline meavine cementnog betona ve
gradio CBZ, onda rezultati izvedenog sastava
meavine mogu da se preuzmu kao
prethodna ispitivanja. O ovom odluuje
nadzorni inenjer.
2.4.4.2.4.1.2
Svojstva cementnog betona
Predloenim sastavom meavine cementnog

betona izvoa mora da dokae da se
predvienim sastavom meavine kamenih
zrna, cementa, vode i hemijskih dodataka
mogu postii svojstva cementnog betona koja
se zahtevaju u projektnoj dokumentaciji i
ovim tehnikim uslovima (t. 2.5.1.5.2), a
koja su odreena i u EN 206-1.
Zahtevana svojstva meavine sveeg
cementnog betona za CBZ su navedena u
tabeli 2.4.4.2.4.
Tabela 2.4.4.2.4: Zahtevane granine vrednosti svojstva meavine cementnog betona

Svojstva meavine cementnog betona
- sadraj mikropora:
- za CB 16
- za CB 32
- udeo cementa i kamenih zrna do 0,25 mm:
3
- ako je koliina cementa 300 kg/m
3
- ako je koliina cementa 350 kg/m
Dozvoljeno je odstupanje mikropora 1 %

odn. + 2 % (apsolutno).
JP Putevi Srbije
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
V.-%
V.-%
5 do 7
3 do 5
Postupak za
ispitivanje
EN 12350-7
kg/m
3
kg/m
400
450+(C-350)
Vrednosti sadraja pora su krajnje granine

vrednosti.
103
Udeo cementa i kamenih zrna do 0,25 mm su

gornje granine vrednosti.
Zahtevana svojstva ovrslog cementnog

betona za CBZ su u zavisnosti od
predvienog
saobraajnog
optereenja
navedena u tabeli 2.4.4.2.5.
Tabela 2.4.4.2.5: Zahtevana svojstva ovrslog cementnog betona (EN 206-1)

Svojstva
ovrslog cementnog betona
Jedinica
mere
Razred vrstoe na pritisak

- za izuzetno i vrlo teko saobraajno optereenje
- za nosei sloj
- za habajui sloj
- za teko i laka saobraajna optereenja
- za CBZ
vrstoa na zatezanje pri savijanju
- za izuzetno i vrlo teko saobraajno optereenje
- za teko i laka saobraajna optereenja
Otpornost na smrzavanje / otapanje koeficijent XF4,
50 ciklusa
Otpornost na prodiranje vode
vrstoe na pritisak i na zatezanje pri

savijanju su donje granine vrednosti.
Otpornost na smrzavanje i otapanje
odreena je kao donja granina vrednost.
Otpornost na prodiranje vode je krajnja donja
granina vrednost.
2.4.4.2.4.2 Probna proizvodnja i
ugraivanje
Izvoa mora da proveri prethodni sastav
meavine cementnog betona u proizvodnji u
odgovarajuem pogonu, prevoz na gradilite i
ugraivanje u CBZ, kada mu to odobri
nadzorni inenjer.
Mesto dokaznog ugraivanja mora da odobri
nadzorni inenjer po pravilu na ugovorenom
objektu tek nakon provere pripremljenog
planuma podloge.
Prilikom probne proizvodnje i ugraivanja
ispitivanjima, koja mora da obavi ovlaena
institucija angaovana od strane izvoaa,
treba da se
- ustanovi da li je kvalitet deponije i
proizvodnog pogona - betonjerke za
proizvodnju meavina cementnog betona,
nain prevoza i opreme za ugraivanje u
skladu sa zahteva ovih tehnikih uslova,
- na mestu ugraivanja uzme uzorak
meavine za ispitivanje svojstva sveeg i
ovrslog cementnog betona,
104
Zahtevana
vrednost
Postupak za
ispitivanje
EN 12390-3
razred
razred
C 30/37
C 35/45
razred
C 30/37
EN 12390-5
MN/m
2
MN/m
2
mg/mm
S 5,5
S 5,0
0,40
EN 12390-9
mm
30
EN 12390-8
ustanovi obrada povrine CBZ,

ustanovi izrada spojnica na CBZ,
ustanovi zatita povrine cementnog
betona u CBZ,
ustanovi debljina, ravnost, visina, nagib i
pravac CBZ.
Ako je izvoa u protekloj godini pod slinim

uslovima ve gradio CBZ koristei sline
meavine cementnog betona, onda rezultati
izvedenog sastava mogu da se preuzmu kao
probna proizvodnja i ugraivanje. O ovome
odluuje nadzorni inenjer.
2.4.4.2.4.3 Redovna proizvodnja i
ugraivanje
Nadzorni inenjer moe da odobri izvoau
redovnu proizvodnju meavine cementnog
betona tek na osnovu rezultata probne
proizvodnje i ugraivanja. Saglasnost za
redovnu proizvodnju ukljuuje i uslove za
karakteristike meavine cementnog betona i
uslove za unutranju kontrolu, koja je
predviena ovim tehnikim uslovima i
ugovorenom dokumentacijom.
Saglasnost za redovnu proizvodnju i
ugraivanje meavine sveeg cementnog
betona u CBZ mora da sadri i zahteve za
eventualnu dodatnu pripremu povrine
podlonog sloja u smislu zahteva u taki
2.4.3.5.3 odnosno 2.4.2.2.5 ovih tehnikih
uslova.
JP Putevi Srbije
Ako u toku proizvodnje ili ugraivanja

meavine cementnog betona u CBZ nastanu
bilo kakve promene, izvoa mora da
nadzornom inenjeru dostavi u pisanom
obliku predlog promena. Promene moe da
izvri tek nakon odobrenja nadzornog
inenjera.
Granine debljine CBZ odreene su u sklopu
projektovanja cementnobetonskih kolovoznih
konstrukcija (u priruniku SRDM, t. 8.3.7).
Prosena debljina CBZ moe da bude do 5
%
manja od navedene granine, a
pojedinano izmerene vrednosti do 10 %
manje (krajnja granina vrednost).
Neravnost planuma CBZ odreuje se kao
odstupanje ispod poloene letve duine 4 m
u proizvoljnom smeru u odnosu na osovinu
puta. Planum CBZ sme da odstupa od letve
(gornja granina vrednost)
- na kolovozima za izuzetno teko, vrlo
teko i teko saobraajno optereenje:
- pri mainskom ugraivanju
4
mm
- pri runom ugraivanju
6
mm
- na kolovozima za ostala saobraajna
optereenja:
- pri mainskom ugraivanju
6
mm
- pri runom ugraivanju
10
mm
Ako se ovakva odstupanja uzastopno
ponavljaju, onda o svemu odluuje nadzorni
inenjer.
planumu CBZ treba odrediti nivelisanjem.
Planum CBZ moe na bilo kom mestu da

odstupa od projektovane visine najvie 10
mm (gornja granina vrednost).
Nagib planuma CBZ mora po pravilu da bude
jednak
projektovanom
poprenom
i
podunom nagibu kolovoza. Dozvoljena
odstupanja
odreena
su
dozvoljenim
neravninama i odstupanjem od visine
planuma CBZ, ali odstupanje ne sme da
bude vee od 0,3 % apsolutne vrednosti
nagiba (krajnja granina vrednost).
Ivice ugraenog CBZ mogu da odstupaju od
pravca kolovoza (krajnja gornja granina
vrednost)
- na kolovozima za izuzetno teka, vrlo
teka i teka saobraajna optereenja
najvie 30 mm
- na kolovozima za srednja i laka
saobraajna optereenja najvie 50 mm.
2.4.4.2.5
Kontrola kvaliteta

Vrstu i uestalost ispitivanja cementnog
betona za CBZ u sklopu unutranje kontrole,
koju mora da izvoditi ovlaena laboratorija
izvoaa, mora da se odredi u potvrenom
programu prosene uestalosti ispitivanja.
Ako to nije sluaj, onda mesta za uzimanje
uzoraka i merna mesta odreuje nadzorni
inenjer statistikim sluajnim izborom (t.
1.4.1).
U toku ugraivanja cementnog betona u CBZ
laboratorija mora da uzme uzorke za
ispitivanja i da proveri usaglaenost svojstva
sa uestalou, koja je odreena u tabeli
2.4.4.2.6 i t. 2.5.1.6.1.
Tabela 2.4.4.2.6: Minimalna uestalost ispitivanja cementnog betona pri unutranjoj kontroli
ugraivanja
Svojstvo ugraenog cementnog
betona
Postupak za
ispitivanje
Minimalna uestalost
ispitivanja
Sadraj mikropora u meavini

vrstoa na pritisak
vrstoa na zatezanje pri savijanju
Otpornost na smrzavanje/otapanje
Otpornost na prodiranje vode
EN 12350-7
EN 12390-3
EN 12390-5
EN 12390-9
EN 12390-8
100 m
3
400 m
3
800 m
3
1600 m
3
1600 m
Rezultate unutranjih kontrolnih ispitivanja

izvoa mora redovno da dostavlja
nadzornom inenjeru i izvoau nezavisne
kontrole. U sluaju da izvoa ustanovi
JP Putevi Srbije
odstupanje kvaliteta od zahtevanog, o tome

mora odmah da obavesti nadzornog
inenjera i da preduzme odgovarajue mere.
105
Ravnost, visinu i nagib planuma CBZ treba

2
ispitivati na 200 m , a pravac izgraenog
1
kolovoza na 20 m .
dokumentaciji
i
blagovremeno
dokumentovati u pisanoj formi.
ih

Usklaenost kvaliteta izgraenog CBZ sa
zahtevima u projektnoj dokumentaciji i ovim
tehnikim
uslovima
treba
vrednovati
uzimajui u obzir kriterijume iz EN 206-1 i
take 2.4.4.2.4 ovih tehnikih uslova.
Nezavisna
kontrola
izgradnje
cementnobetonskog zastora, koju izvodi od
strane naruioca ovlaena institucija,
obuhvata:
- utvrivanje usklaenosti proizvedene i u
CBZ ugraene meavine cementnog
betona sa zahtevima u projektnoj
dokumentaciji i ovim tehnikim uslovima i
- nadzor unutranje kontrole.
Obim ispitivanja usklaenosti proizvedene i u
CBZ ugraene meavine cementnog betona
nezavisne kontrole iznosi 1 : 4 u odnosu na
ispitivanja unutranje kontrole. Nadzorni
inenjer moe da zahteva i drugaiju
uestalost nezavisnih kontrolnih ispitivanja.
Ispitivanja usklaenosti svojstava cementnog
betona moraju da se sprovode u skladu sa
overenim programom prosene uestalosti
nezavisne kontrole.
Ugraeni CBZ mora da preuzme nadzorni

inenjer u skladu sa zahtevima za kvalitet
ovih tehnikih uslova i u skladu sa takom
1.2.2.3 optih tehnikih uslova. Sve
ustanovljene nedostatke izvoa mora da
popravi pre nego to nastavi radove. U
protivnom bie mu obraunati odbici za
neodgovarajui kvalitet izvedenih radova.
2.4.4.2.7
Obraun radova
2.4.4.2.7.1 Opte
Izvedene radove treba obraunati u skladu
sa takom 1.2.2.4 optih tehnikih uslova.
Koliine, odreene po taki 2.4.4.2.6.1 i
preuzete po taki 2.4.4.2.6.2, treba
obraunati po ugovorenim jedininim cenama.
Ugovorena jedinina cena ukljuuje sve
usluge potrebne za potpun zavretak radova.
Izvoa nema pravo da zahteva naknadne
doplate.
zahtevanih vrednosti, bez obzira to su mu
obraunati odbici, za njega i dalje vae sve
obaveze prema ugovoru.
Uzorke za nezavisnu kontrolu usklaenosti

cementnog betona po pravilu treba uzeti na
mestu ugraivanja, koje mora da odredi
nadzorni inenjer (t. 1.4.1).
2.4.4.2.7.2 Odbici zbog neodgovarajueg

kvaliteta
Uzimanje uzoraka za nezavisnu kontrolu i

ispitivanja i merenja na gradilitu moraju da
se izvode u prisustvu izvoaa i nadzornog
inenjera.
Zbog zahtevanog odgovarajueg kvaliteta

materijala za CBZ, pri obraunu nema
odbitaka.
Ovlaena institucija mora da pripremi pisani

izvetaj o redovnom pregledu unutranje
kontrole, ukljuujui ocenu rezultata svih
kontrolnih ispitivanja, i da ga poalje
naruiocu i nadzornom inenjeru.
2.4.4.2.7.2.1
Ako izvoa ugradi u CBZ materijal koji ne

odgovara zahtevima iz take 2.4.4.2.2 ovih
nadzorni inenjer koji moe da u potpunosti
odbije izvedene radove.
2.4.4.2.7.2.2
2.4.4.2.6
Kvalitet izrade

Izvedene radove u sklopu CBZ treba izmeriti
u skladu sa takom 1.2.2.2 optih tehnikih
uslova i izraunati u kvadratnim metrima.
Sve koliine treba izmeriti prema stvarno
izvedenom obimu i vrsti radova koji su
106
Kvalitet osnovnih materijala
Potrebne osnove za ocenu kvaliteta izrade i

obraun odbitaka zbog neodgovarajueg
kvaliteta cementnog betona u CBZ navedene
su u tabelama 2.4.4.2.4 i 2.4.4.2.5.
izrade CBZ po taki 2.4.4.2.4 i 2.4.4.2.5,
onda o obraunu odluuje nadzorni inenjer.
Ako nadzorni inenjer ustanovi
- nedovoljnu vrstou na pritisak ,
JP Putevi Srbije
on moe da pri obraunu radova primeni

finansijske odbitke FO koji se odreuju na
sledei nain:
nedovoljnu vrstou na zatezanje pri

savijanju,
nedovoljnu debljinu CBZ i/ili,
neodgovarajuu ravnost planuma CBZ
zbog nedovoljne vrstoe na pritisak cementnog betona u CBZ po jednaini

FO
gde je:
p
p
3 C PD
100
odstupanje od granine vrednosti (%) koja se odreuje po jednaini:
f f
p ck ckd 100
f ck
fck
fckd
C
PD
Odreivanje
vrstoe na
vrednostima
vrednostima
-
propisana (karakteristina) vrstoa na pritisak (MN/m )

2
postignuta (ustanovljena) vrstoa na pritisak (MN/m )
2
ugovorena cena za jedinicu koliine izvedenih radova (KM/m )
2
obim izvedenih radova sa nedostacima (m )
finansijskog odbitka za svaki pojedinani neodgovarajui rezultat ispitivanja
pritisak cementnog betona mora da se zasniva na zahtevanim graninim
u projektnoj dokumentaciji (u tabeli 2.4.4.2.5) i odreenim krajnjim graninim
fcksm.
zbog nedovoljne vrstoe na zatezanje pri savijanju cementnoga betona u CBZ po jednaini
FO
p
5 C PD
100
gde je:
p
ffk
ffkd
f fk f fkd
100
f fk
2
propisana (karakteristina) vrstoa na zatezanje pri savijanju (MN/m )
2
dostignuta (ustanovljena) vrstoa na zatezanje pri savijanju (MN/m )
p
odstupanje od granine vrednosti (%), odreene po jednaini
Odreivanje finansijskog odbitka za svaki pojedinani neodgovarajui rezultat ispitivanja

vrstoe na zatezanje pri savijanju mora da se zasniva na zahtevanim graninim vrednostima u
projektnoj dokumentaciji (tabela 2.4.4.2.5) i odreenim odgovarajuim krajnjim graninim
vrednostima ffksm
-
zbog nedovoljne debljine CBZ po jednaini:
FO p C PD
gde je:
p
koeficijent odbitka, koji zavisi od vrednosti f (%)
hn hdop hu
hn
100
hn projektovana debljina CBZ (cm)

hdop doputeno odstupanje debljine CBZ (cm)
hu ustanovljena debljina CBZ (cm)
Vrednost koeficijenta p treba odrediti na osnovu vrednosti f prema tabeli 2.4.4.2.7.
Tabela 2.4.4.2.7: Odreivanje koeficijenta odbitka p
JP Putevi Srbije
f (%)
10
12
14
16
18
20
7,5
15
22,5
30
37,5
45
52,5
60
67,5
75
107
zbog neodgovarajue ravnosti planuma CBZ po jednaini:

FO
2
i
Ai 0,6 C
gde je:
pi
odstupanje ravnosti iznad granine vrednosti, odreene u taki 2.4.4.2.4.3 (mm)
Ai pripadajua irina trake neravnog planuma (m)
Odstupanje ravnosti planuma CBZ iznad
granine vrednosti izvoa radova mora da
popravi primenom odgovarajuih mera
kojima ne sme da se smanji projektovana
nosivost kolovozne konstrukcije. Ako stanje
ne moe da se popravi na odgovarajui nain,
onda nadzorni inenjer, odnosno naruilac,
moe da odbije prijem izvedenih radova.
Ostala svojstva CBZ koja premauju
granine vrednosti odreene ovim tehnikim
uslovima izvoa mora da obezbedi o svom
troku. O ovome odluuje nadzorni inenjer.
108
JP Putevi Srbije
2.4.5
odreena
u
projektnoj
ukljuujui i izradu spojnica.
KALDRMISANI ZASTORI
2.4.5.1
Uvodni deo
Kaldrmisani zastori (KZ) su delovi kolovozne

konstrukcije iznad noseih slojeva do
kolovozne povrine.
Ugraivanje se izvodi u skladu sa nainom,
dimenzijama i kvalitetom koji su odreeni u
projektnoj dokumentaciji i u skladu sa ovim
tehnikim uslovima, ime se obezbeuje
planirana saobraajna povrina i njena
trajnost.
Kaldrmisani zastori sastoje se od kamenih
kocki ili ploa i sloja podloge. Ugrauju se
kao habajui slojevi na nevezane ili vezane
nosee slojeve kolovoznih konstrukcija.
KZ su pre svega namenjeni za kolovozne
konstrukcije
sa
lakim
saobraajnim
optereenjima, kao i za spori i mirujui
saobraaj.
Izrada KZ obuhvata nabavku potrebnih
materijala i ugraivanje na mestima koja su
dokumentaciji,
Vrsta KZ i kolovozne konstrukcije po pravilu

je odreena u projektnoj dokumentaciji. Ako
to nije sluaj, onda ih odreuje nadzorni
inenjer.
2.4.5.2
Osnovni materijali
2.4.5.2.1
Kamene kocke
Za kaldrmisane zastore za kolovozne

povrine najee se upotrebljavaju male ili
velike kocke. Pri odreenim uslovima male
kocke upotrebljive su i za povrine koje su
namenjene za peake.
Kamene kocke za KZ namenjene za
saobraaj vozila, moraju da budu izraene od
ilave, homogene stene eruptivnog porekla,
koja je otporna na mraz i so. Kocke za spor
saobraaj i za povrine namenjene peacima
mogu da budu od tvrde i ilave karbonatne
stene.
Osnovne dimenzije kocki od prirodnih stena
navedene su u tabeli 2.4.5.1.
Tabela 2.4.5.1: Osnovne dimenzije kamenih kocki

Vrsta kamenih kocki
- male kamene kocke
- velike kocke
duina
Dimenzije kocki
irina
mm
visina
80
90
100
80
90
100
80
90
100
120 do 180
140 do 200
160 do 220
120
140
160
130
150
160
Dozvoljeno odstupanje od osnovnih mera u

tabeli 2.4.5.1 iznosi do 10 %.
Poto se kocke u KZ preteno ugrauju u
obliku lukova, upotrebljavaju se i kocke
trapezeoidnog ili pravougaonog oblika. Kocke
duguljastog oblika potrebne su i za
meusobno povezivanje.
Nadzorni inenjer moe da odobri i upotrebu
kocki drugih dimenzija.
2.4.5.2.2
Ploe
JP Putevi Srbije
Ploe koje su po pravilu izraene od

cementnog betona razlikuju se prema svrsi
primene na saobraajnim povrinama:
- za zatravljivanje povrina za mirujui
saobraaj i za povrine za peake
- za povrine preteno za peake od
izribanog i opranog cementnog betona,
izuzetno i od stena.
Ploe moraju da budu izraene od gustog
cementnog betona, bez pukotina sa
dimenzijama koje moraju da odgovaraju
zahtevima iz tabele 2.4.5.2.
109
Nadzorni inenjer moe da odobri i upotrebu

ploa od cementnog betona sa drukijim
svojstvima.
Ako se ploe proizvode od dve vrste

cementnog betona (jezgro i povrinski sloj)
onda mora da se obezbedi njihova potpuna
povezanost.
Tabela 2.4.5.2: Zahtevana svojstva kocki i ploa od cementnog betona

Svojstva kocki i ploa
Odstupanje dimenzija
- duina i irina, najvie
- visina, najvie
Izboenje stranice ploe
- visine do 80 mm, najvie
- visine preko 80 mm, najvie
vrstoa cementnog betona na pritisak :
- proseno, najmanje
- pojedinano, najmanje
Otpornost na smrzavanje i otapanje
Zahtevana
vrednost
mm
mm
3
5
mm
mm
2
3
2
MN/m
2
MN/m
2
mg/mm
C 35/45
C 30/37
0,40
Meavine kamenih zrna za nevezane slojeve

podloge za kamene kocke i ploe mogu da
sadre prirodne i drobljene frakcije peska, u
izuzetnim sluajevima sitni drobljeni ljunak ili
sitne. Za ispunu fuga izmeu ploa
upotrebljavaju
se
iskljuivo
meavine
drobljenih frakcija peska.
Za cementne maltere za vezane podlone

slojeve za KZ ili ispunu fuga izmeu kocki
upotrebljavaju se kao vezivo
- portland cementi CEM I i
- portland
cementni
sa
dodacima
granulirane zgure ili pucolana CEM II/A-S
i CEM II/B-S, koji odgovaraju zahtevima
odreenim u EN 197-1,
a za krene maltere hidratizovani kre.
Meavine kamenih zrna za nevezane slojeve

podloga moraju da odgovaraju zahtevima EN
13242 i t. 2.4.2.2.3 ovih tehnikih uslova.
Voda za cementne i krene maltere moe da

bude prirodna ili vetaki obraena, sa
dokazima da odgovara zahtevima iz EN 1008.
Upotrebljavaju se meavine
- srednjeg peska 0/2 mm,
- grubog peska 0/4 mm te
- peska i sitne sitnei i/ili ljunka 0/4 mm.
Zahtevi za kvalitet peska za cementni malter

za vezane slojeve podloge i za ispunu fuga
izmeu kocki u principu su odreeni u SRCS,
t. 2.4.2.2.3.
Meavine kamenih zrna za ispunu fuga

izmeu kamenih kocki moraju da budu od
drobljenih ili prirodnih frakcija peska 0/2 mm.
Udeo zrna do 0,063 mm u meavini moe da
iznosi do
5 m.-%.
Zahtevi za cement odreeni su u EN 197-1 i

t. 2.4.4.1.2.2.
2.4.5.2.3
2.4.5.2.4
Meavine kamenih zrna
Jedinica
mere
Zahtevana svojstva hidratizovanog krea za

kreni malter za vezani sloj podloge,
odreena su u tabeli 2.4.5.3.
Cementni i kreni malter
Cementni i kreni malteri za vezane slojeve

podloga za KZ ili za ispunu fuga izmeu
kocki i ploa moraju da se sastoje od
meavine peska, cementa ili krea i vode.
Pesak za cementne ili krene maltere moe
da se sastoji od prirodnih i/ili drobljenih zrna.
110
JP Putevi Srbije
Tabela 2.4.5.3: Zahtevana svojstva hidratizovanog krea

Svojstva hidratizovanog krea
Jedinica mere
Zahtevana vrednost
Sadraj CO2, najvie

Sadraj aktivnog CaO + MgO, najmanje
od toga MgO, najvie
m.-%
m.-%
m.-%
7
85
8
Finoa mlevenja:
- ostatak na situ 0,5 mm, najvie
- ostatak na situ 0,09 mm, najvie
m.-%
m.-%
0,5
10
Potrebna svojstva vode za cementni i kreni

malter odreena su u t. 2.4.4.2.2.3.
2.4.5.2.5
Meavine za ispunu fuga
Za ispunu fuga izmeu kocki i ploa

upotrebljavaju se i posebne meavine na
bitumenskoj osnovi sa dodacima koji
poveavaju elastinost ili plastinost.
Upotrebu svih materijala za zaptivanje fuga
izmeu kocki mora prethodno da odobri
nadzorni inenjer na osnovu dostavljenih
dokaza o kvalitetu za odreenu namenu.
2.4.5.3
2.4.5.3.1
Nain izvoenja
Nalazite materijala

izvoenja radova na KZ da saopti
nadzornom inenjeru vrste svih materijala
koje namerava da upotrebi i da mu dostavi
odgovarajue dokaze o usaglaenosti sa
zahtevanim svojstvima.
Sva zahtevana svojstva materijala iz take
2.4.5.2 moraju da se obezbede (krajnje
granine vrednosti).
2.4.5.3.2
Deponovanje materijala
Ako izvoa pre ugraivanja u KZ

privremeno deponuje materijale, onda on
mora da obezbedi i odgovarajue prostore.
Pri ureenju prostora moraju da se uzmu u
obzir uputstva proizvoaa i zahtevi
nadzornog inenjera.
Rezerve svih materijala na deponijama
moraju da budu takve da obezbede
kontinuirano izvoenje svih ugovorenih
radova u sklopu KZ.
JP Putevi Srbije
2.4.5.3.3
Priprema planuma podloge
Nosei sloj za KZ moe da bude:

- planum
nevezanog
noseeg sloja,
pripremljen po t. 2.4.2.2.5,
- planum vezanog donjeg noseeg sloja,
pripremljen po t. 2.4.3.5.3.4 ili t.
2.4.4.1.4,
- planum vezanog gornjeg noseeg sloja,
pripremljen po t. 2.4.3.5.3.4.
Sadraj upljina u noseem sloju ispod KZ i
nagib ovih slojeva mora da obezbedi dobro
odvoenje vode koja se moe da se procedi
kroz KZ.
U odreenim uslovima za nosei sloj za KZ
moe da se upotrebi i bitumenizirana
meavina za asfaltni ili cementnobetonski
habajui sloj. Ovo mora da odobri nadzorni
inenjer.
Izvoa sme da zapone sa izvoenjem KZ
tek nakon preuzimanja noseeg sloja od
strane nadzornog inenjera u skladu sa
navedenim zahtevima. itavo vreme do
poetka ugraivanja KZ izvoa mora da
odrava planum tog sloja u stanju u kakvom
je bio u vreme preuzimanja. Sva oteenja
mora
blagovremeno
da
popravi
na
odgovarajui nain i da o tome dostavi
dokaze nadzornom inenjeru.
2.4.5.3.4
Proizvodnja
cementnog
krenog maltera
Proizvodnja cementnog i krenog maltera

mora da bude mainska u odgovarajuem
pogonu za pripremu maltera sa arnim
nainom rada.
Oprema za merenje mora da obezbedi
odgovarajui maseni udeo veziva u malteru.
moraju da se podese tako da bude
111
obezbeena
homogena
cementnog i krenog maltera.
meavina
Proizvedeni
malter
treba
odmah
transportovati na mesto ugraivanja u KZ.
2.4.5.3.5
Navoenje meavine
zrna i maltera
kamenih
Za navoenje meavine kamenih zrna za

nosei za sloj ispod KZ treba upotrebiti
kamione - kipere. Navoenje moe da se
zapone tek nakon odobrenja nadzornog
inenjera.
Navoenje cementnog ili krenog maltera za
sloj podloge ispod kamenih kocki i ploa
moe da zapone tek nakon pripremljenog
planuma noseeg sloja i prijema od strane
nadzornog inenjera. Za prevoz treba koristiti
odgovarajua vozila miksere. Broj vozila za
prevoz na gradilite mora da se prilagodi tako
da se obezbedi ravnomerno ugraivanje u
skladu sa kapacitetom maina za proizvodnju,
udaljenou
prevoza
i
sposobnou
ugraivanja.
2.4.5.3.6
Ugraivanje
2.4.5.3.6.1 Sloj podloge

Na nosei sloj treba ravnomerno razastreti
sloj odgovarajue meavine kamenih zrna
peska ili sitnei tako da nakon zbijanja
debljina sloja iznosi 3 do 6 cm. Za male
kocke debljina je manja, a za vee kocke
vea.
Ako e KZ biti izloen veem optereenju,
onda se u meavinu kamenih zrna dodaje
cement ili kre. Ovo dodavanje se vri u
sluajevima u kojima se fuge ispunjavaju
cementnim malterom.
Ako kao sloj podloge slui cementni malter,
onda ga treba razastreti u ravnomernoj
debljini. U ovom sluaju je nosei sloj za KZ
od cementnog betona koji ne sme da pone
da se stvrdnjava pre poetka ugraivanja KZ.
Kao sloj za podlogu za KZ moe da se ugradi
i najmanje 3 cm debeli sloj peska, a iznad
njega 2 cm debeli gornji sloj podloge od
krenog maltera.
Sve vrste slojeva za podlogu po pravilu treba
ugraivati mainski. Runo ugraivanje je
dozvoljeno samo kada zbog ogranienog
prostora nije mogua upotreba maina. Nain
razastiranja materijala za slojeve podloge
mora da odobri nadzorni inenjer.
112
2.4.5.3.6.2 Kocke i ploe

Nain razmetanja kocki mora da bude
odreen u projektnoj dokumentaciji u obliku
segmentnih
lukova,
u
pravougaonim
redovima ili dijagonalno na osovinu puta,
mainski ili runo.
Ploe mogu da budu razvrstane u redove ili
dijagonale, a ugraivanje se po pravilu vri
runo.
Ako se fuge ispunjavaju meavinom peska,
onda razmak izmeu kocki i ploa mora da
bude 3 do 5 mm. Ako se fuge ispunjavaju
cementnim
malterom
ili
bitumenskom
meavinom onda irina mora da bude
najmanje 8 mm.
Prazne prostore u ploama za zatravljivanje
treba popuniti humusom i zasejati travom
(0,5 do 0,8 kg/ar semena i 8 kg/ar vetakog
ubriva).
2.4.5.3.6.3 Fuge
Pri izvoenju KZ sa fugama koje e biti
ispunjene meavinom kamenih zrna, treba
ukupnu povrinu ugraenih kamenih kocki i
ploa sa zasutim spojnicama prekriti
meavinom peska i navlaiti. Nakon
utiskivanja, preostalu meavinu peska treba
oistiti sa povrine KZ.
Pri izvoenju KZ sa fugama koje e biti
ispunjene
cementnim
malterom
ili
bitumenskom meavinom pesak iz fuga treba
ukloniti do dubine min. 30 mm.
Ispunjavanje fuga cementnim malterom ili
bitumenskom meavinom treba izvesti na
mestima na kojima se oekuju vei uticaji
vode, ulja ili goriva.
Pri ugraivanju cementnog maltera u fuge,
kocke i ploe moraju da se navlae, dok pri
ugraivanju bitumenizirane meavine iste
moraju da budu suve i, po potrebi,
premazane u podruju fuga odgovarajuim
sredstvom za prethodno premazivanje
(bitumenska emulzija ili rezani bitumen).
Fuge izmeu kocki i ploa treba ispunjavati u
skladu sa napredovanjem radova.
Bitumenske meavine za ispunjavanje treba
ugraditi u fuge u sluajevima kada postoji
potreba za veim pomeranjem KZ (na
razmaku do 8 m na prikljucima do objekata).
JP Putevi Srbije
Kod upotrebe bitumenskih meavina za

zalivanje fuga izmeu kocki i ploa za KZ
treba uzeti u obzir uputstva proizvoaa.
Temperatura
cementnog
maltera
pri
ugraivanju koje mora da se izvodi pri
temperaturi iznad 10 C, ne sme da bude
nia od 10 C i ne via od 30 C.
Povrinu KZ sa fugama koje su ispunjene
cementnim malterom treba najmanje 7 dana
odravati vlanom. Za to vreme KZ ne sme
da bude izloen veim saobraajnim
optereenjima.
2.4.5.4
Kvalitet izrade

ugraivanja KZ da dostavi nadzornom
inenjeru na overu tehnoloki elaborat, koji
mora da sadri pre svega:
- dokaze o usaglaenosti svih materijala
koji e biti upotrebljeni
- rezultate prethodnog ispitivanja i
- opis tehnolokih postupaka proizvodnje i
ugraivanja materijala u KZ.
Pre poetka putanja u rad maina i opreme
od kojih zavisi kvalitet izvedenih radova treba
proveriti njihovu ispravnost i sposobnost da
obezbede ravnomeran kvalitet u skladu sa
zahtevima ovih tehnikih uslova i projektne
dokumentacije.
Sva oprema i maine moraju da poseduju
sertifikate i da po kapacitetima odgovaraju
zahtevima koji su navedeni u projektnoj
2.4.5.4.1
Prethodna ispitivanja maltera
Prethodni sastav maltera za KZ mora da

sadri:
- vrstu i koliinu pojedinanih frakcija u
3
meavini kamenih zrna (kg/m )
3
- vrstu i koliinu veziva (v kg/m )
3
- koliinu vode (l/m )
- karakteristike sveeg maltera:
3
- analizu sastava (u kg/m )
- konzistenciju / sleganje kupe (u cm)
- karakteristike ovrslog maltera:
2
- vrstou na pritisak (u MN/m )
- vrstou na zatezanje pri savijanju (u
2
MN/m )
- otpornost na mraz i soli.
Prethodnim sastavom izvoa mora da
dokae, da se predvienom meavinom
kamenih zrna i vezivom moe postii kvalitet
maltera koji je zahtevan u projektnoj
Pre dobivanja saglasnosti od strane
nadzornog inenjera za prethodni sastav
maltera, izvoa ne sme da zapone
ugraivanje.
Ako je izvoa u prethodnoj godini slinom
meavinom kamenih zrna i vezivom ve
gradio KZ, onda rezultati izvedenog sastava
mogu da se preuzmu kao rezultati
prethodnog sastava koji su odreeni u toku
unutranje kontrole. O ovome odluuje
nadzorni inenjer.
Zahtevana svojstva cementnog maltera za
KZ navedena su u tabeli 2.4.5.4.
Tabela 2.4.5.4: Zahtevana svojstva cementnog maltera

Jedinica
Svojstva cementnog maltera
mere
Udeo cementa, najmanje

vrstoa na pritisak, najmanje
vrstoa na zatezanje pri
savijanju, najmanje
Otpornost na smrzavanje i
otapanje koeficijent XF4, 50
ciklusa
Kg/m
2
MN/m
2
MN/m
Mg/mm
Zahtevana vrednost
Postupak za
za sloj
podloge
za zalivanje
fuga
ispitivanje
270
C8/10
-
500
C 30/37
5,5
EN 12390-3
EN 12390-5
60
EN 12390-9
Zahtevan udeo cementa, vrstoa na pritisak

i vrstoa na zatezanje pri savijanju i
otpornost na smrzavanje i otapanje su
odreene kao donje granine vrednosti.
JP Putevi Srbije
113
Dokazna proizvodnja i
ugraivanje
bude odreena i potvrena u programu

prosene uestalosti ispitivanja.
Izvoa mora da proveri prethodni sastav

cementnog
maltera
u
proizvodnji
u
odgovarajuem pogonu, prevoz na gradilite i
ugraivanje u KZ, kada mu to odobri
nadzorni inenjer.
Ako to nije sluaj, onda je odreuje nadzorni

inenjer, koji na osnovu statistikog sluajnog
izbora odreuje i mesta za uzimanje uzoraka
i merna mesta (t. 1.4.1).
U toku ugraivanja KZ laboratorija mora da
uzme uzorke za ispitivanje i da proveri
usaglaenost svojstva sa uestalou koja je
navedena u tabeli 2.4.5.5.
2.4.5.4.2
Mesto dokaznog ugraivanja mora da odobri

nadzorni inenjer po pravilu na ugovorenom
objektu, nakon to je proverio pripremljeni
planum noseeg sloja ispod KZ.
Prilikom probne proizvodnje i ugraivanja
ispitivanjima, koja mora da izvodi ovlaena
institucija angaovana od strane izvoaa,
treba
- ustanoviti ispravnost deponije i pogona za
proizvodnju maltera, naina prevoza i
opreme za ugraivanje, u skladu sa
zahtevima ovih tehnikih uslova,
- na mestu ugraivanja uzeti uzorak za
ispitivanje ovrslog cementnog maltera,
- utvrditi kvalitet izvedenih fuga izmeu
ploa,
- utvrditi ravnost, visinu i nagib KZ.
Ako je izvoa u prethodnoj godini u slinim
uslovima ve gradio KZ slinim malterima,
onda rezultati izvedenog sastava mogu da se
preuzmu i kao dokazna proizvodnja i
ugraivanje. O ovome odluuje nadzorni
inenjer.
2.4.5.4.3
Redovna proizvodnja i
ugraivanje
Nadzorni inenjer moe da odobri izvoau

radni sastav i ugraivanje tek nakon pregleda
rezultata izvjetaja o dokaznoj proizvodnji i
ugraivanju. Saglasnost za kontinuirani rad
ukljuuje i uslove za karakteristike maltera i
uslove za unutranju kontrolu, koji
su
predvieni ovim tehnikim uslovima i
Ako u toku proizvodnje ili ugraivanja maltera
nastane bilo kakva promena, izvoa mora u
pisanom obliku da dostavi predlog promene
nadzornom inenjeru. Promene se smatraju
prihvaenim
po
odobrenju
nadzornog
inenjera.
2.4.5.5
2.4.5.5.1
Kontrola kvaliteta
Unutranja kontrola
Vrstu i uestalost ispitivanja u sklopu

unutranje kontrole KZ, koju mora da izvodi
ovlaena laboratorija izvoaa, mora da
114
Obim i vrstu ispitivanja krenog maltera za

KZ odreuje nadzorni inenjer, ako to u
projektnoj dokumentaciji nije odreeno.
Neravnost planuma za KZ odreuje se kao
odstupanje ispod poloene letve duine 4,0
m u bilo kom smeru u odnosu na osovinu
puta. Planum KZ sme da odstupa od letve
najvie -10 mm (gornja granina vrednost).
Ako se ovakva odstupanja pojavljuju
uzastopno, onda o njima odluuje nadzorni
inenjer.
Visine pojedinanih mernih mesta na
planumu KZ treba odrediti nivelisanjem.
Planum KZ moe na bilo kom mestu da
odstupa od projektovane visine najvie 10
mm (gornja granina vrednost).
Nagib planuma KZ po pravilu treba da je
jednak poprenom i podunom nagibu
kolovoza.
Dozvoljena
odstupanja
su
odreena
dozvoljenim odstupanjima od
visine planuma KZ, ali ne smeju da budu
vea od 0,4 % apsolutne vrednosti nagiba
(krajnja granina vrednost).
U sporazumu sa nadzornim inenjerom
kvalitet ugraenog KZ moe da se odredi i na
drugi nain i priznatim postupcima. U tom
sluaju moraju da se navedu kriteriji za
ocenu kvaliteta ugraivanja, kao i nain i
obim ispitivanja.
2.4.5.5.2
Nezavisna kontrola
Obim ispitivanja nezavisne kontrole, koju

izvodi ovlaena institucija naruioca, po
pravilu je u razmeri 1 : 4 u odnosu na
unutranja ispitivanja. Mesta za uzimanje
uzoraka i merna mesta za nezavisnu kontrolu
kvaliteta izrade KZ mora da odredi nadzorni
inenjer statistikim sluajnim izborom (t.
1.4.1).
Ovlaena institucija mora da pripremi pisani
izvetaj o redovnom pregledu unutranje
kontrole, ukljuujui i ocenu rezultata svih
JP Putevi Srbije
kontrolnih ispitivanja, i da ga
naruiocu i nadzornom inenjeru.
dostavi
Tabela 2.4.5.5: Minimalna uestalost ispitivanja pri unutranjoj kontroli ugraivanja KZ od kocki i
ploa
Svojstva ugraenih kamenih kocki i ploa
Kocke i ploe:
- dimenzije
- vrstoa na pritisak (cementnog betona)
Meavine kamenih zrna:
- sastav
- svojstva
Svei cementni malter:
- sastav meavine kamenih zrna
- udeo cementa
-Ovrsli cementni malter:
- vrstoa na pritisak
- vrstoa na zatezanje pri savijanju
- otpornost na smrzavanje i otapanje
Bitumenska meavina za zalivanje fuga
Ravnost, visina i nagib planuma
2.4.5.6
2.4.5.6.1

Merenje radova
Izvedene radove treba izmeriti u skladu sa

takom 1.2.2.2 optih tehnikih uslova i
izraunati u kvadratnim metrima.
dokumentaciji i dokumentovati ih u pisanoj
formi.
2.4.5.6.2
Preuzimanje radova
Ugraeni KZ mora da preuzme nadzorni

inenjer u skladu sa zahtevima za kvalitet u
ovim tehnikim uslovima i u skladu sa takom
ustanovljene nedostatke izvoa mora da
popravi pre nastavka radova. U protivnom
bie mu obraunati odbici za neodgovarajui
kvalitet izvedenih radova.
2.4.5.7
2.4.5.7.1
Obraun radova
Opte
JP Putevi Srbije
Postupak za ispitivanje
Minimalna uestalost
ispitivanja
EN 12390-3
400 m
2
800 m
EN 12620
2000 m
EN 933-1
-
800 m
2
800 m
EN 12390-3
EN 12390-5
EN 12390-9
-
800 m
2
2000 m
2
200 m
2
800 m
2
200 m

Koliine odreene po taki 2.4.5.6.1 i
preuzete po taki 2.4.5.6.2 ovih tehnikih
uslova treba obraunati po ugovorenim
jedininim cenama.
Ugovorenom jedininom cenom obuhvaeni
su svi trokovi i usluge koji su potrebni za
potpun zavretak radova. Izvoa nema
pravo da trai nikakva naknadna plaanja.
zahtevanih vrednosti i ako su mu obraunati
odbici, za njega i dalje vae sve ugovorne
obaveze.
2.4.5.7.2
Odbici zbog
kvaliteta
neodgovarajueg
2.4.5.7.2.1 Kvalitet materijala

Zbog zahtevanog kvaliteta materijala za KZ
pri obraunu nema odbitaka.
Ako izvoa u KZ ugradi materijal koji ne
odgovara zahtevima iz take 2.4.5.2 ovih
tehnikih uslova, onda o tome odluuje
115
nadzorni inenjer. On moe u potpunosti da

odbaci izvedene radove.
2.4.5.7.2.2 Kvalitet izrade
Zbog zahtevanog kvaliteta izrade KZ pri
obraunu nema odbitaka.
izrade KZ, onda o nainu obrauna odluuje
nadzorni inenjer.
116
JP Putevi Srbije
2.4.6
2.4.6.1
IVINI ELEMENTI
Uvodni deo
Ivini elementi kolovoza (IEK) su poduni

elementi za ogranienje i ureenje spoljanjih
ivica saobraajnih traka.
Ivini elementi kolovoza su:
- ivine trake
- ivinjaci
- rigole
- sigurnosne ograde.
Njihova namena je da tite ivice kolovoznih
konstrukcija i da poveaju bezbednost
saobraaja na svim vrstama puteva.
Ivini elementi moraju da se grade u
dimenzijama koje su odreene u projektnoj
dokumentaciji i u skladu sa ovim tehnikim
uslovima.
Izrada ivinih elemenata kolovoza (IEK)
obuhvata:
- nabavku
svih
potrebnih
osnovnih
materijala, njihovu preradu i ugraivanje u
IEK
- nabavku odgovarajuih prefabrikovanih
elemenata i njihovo ugraivanje
na mestima koja su odreena projektnom
dokumentacijom.
Izrada IEK obuhvata i sve radove na pripremi
temelja za IEK, obradu fuga i potrebnu
zatitu povrina nakon ugraivanja, kao i sve
radove u vezi sa ojaanjem (armiranjem)
elemenata.
Radove treba izvoditi u odsustvu padavina i

kada temperatura podloge (bez vetra) iznosi
od 5 C do 25 C. Ako je trenutna
temperatura via ili nia, treba preduzeti
posebne mere.
Ako vrsta ivinih elemenata nije odreena u
projektnoj dokumentaciji, onda o tome
odluuje nadzorni inenjer.
2.4.6.2
Osnovni materijali
Osnovni materijali koji se upotrebljavaju su:

- meavine cementnog betona za ivine
trake i sigurnosne ograde
- meavine
cementnog
betona
i
bitumenizirane meavine za ivinjake, koji
mogu da budu i od eruptivnih (silikatnih) ili
sedimentnih (karbonatnih) stena
- meavine cementnog betona, kamene
kocke (kaldrmisanje) i bitumenizirane
meavine
(bitumenski
beton)
za
trouglaste i segmentne rigole.
Osnovni materijali koji se upotrebljavaju za
proizvodnju meavina cementnog betona za
izradu IEK i njihov kvalitet navedeni su u
taki 2.5.1.2 i 2.5.1.3 ovih tehnikih uslova.
Osnovni materijali koji se upotrebljavaju za
proizvodnju meavina bitumenskog betona
za izradu ivinjaka i njihov kvalitet navedeni
su u taki 2.4.3.2.
Zahtevano podruje za granulaciju meavine
kamenih zrna za meavinu bitumenskog
betona, prikazano je:
- za bitumenski beton za ivinjake AC 11i
na slici 2.4.6.1
- za bitumenski beton za ivinjake AC 16i
na slici 2.4.6.2.
Slika 2.4.6.1: Granine krive meavina kamenih zrna za meavinu bitumenskog betona za ivinjake AC
11i
JP Putevi Srbije
117
Slika 2.4.6.2: Granine krive meavina kamenih zrna za meavinu bitumenskog betona za ivinjake AC
16i
U toku proizvodnje granulacija meavine

kamenih zrna moe da odstupi van podruja
ogranienog krivama do 3 m.-%.
Sva kamena zrna u meavini moraju da budu
iskljuivo drobljena. U izuzetnim sluajevima
dozvoljena je upotreba prirodnog peska 0/2
mm, ali samo u odnosu 1:1 sa drobljenim
peskom.
Za pripremu meavine bitumenskog betona
za ivinjake treba upotrebiti tip bitumena B
50/70.
Kameni ivinjaci i kocke moraju da budu od
ilave, homogene stene koja je otporna na
uticaj mraza i soli. Vidljive povrine mogu da
budu posebno obraene.
Dozvoljena odstupanja dimenzija ivinjaka od
dimenzija koje su odreene u projektnoj
dokumentaciji mogu da budu:
- za irinu
3 mm,
- za duinu
10 mm.
Dozvoljeno odstupanje dimenzija kocki iznosi
10 % od ugovorenih dimenzija (tabela
2.4.5.1).
Prefabrikovani ivinjaci, kocke, prizme i
sigurnosne ograde od cementnog betona
moraju da imaju karakteristike u skladu sa
zahtevima u projektnoj dokumentaciji i u taki
2.5.1.5 ovih tehnikih uslova.
118
Dozvoljena
iskrivljenost
ivinjaka
u
podunom smeru sme da iznosi 5 mm, a u
poprenu smeru 2 mm. Odstupanje od
ravnosti u podunom smeru moe da iznosi
na duini 1000 mm najvie 5 mm.
Za izradu sigurnosnih ograda od cementnog
betona korienjem klizne oplate treba
upotrebiti samo meavine drobljenih kamenih
zrna.
Elementi prefabrikovanih sigurnosnih ograda
od cementnog betona mogu da odstupaju od
zahtevanih dimenzija do 10 mm .
2.4.6.3
2.4.6.3.1
Nain izvoenja
Nalazite materijala

izvoenja radova na IEK da nadzornom
inenjeru saopti vrste svih osnovnih
materijala i proizvoda koje namerava da
upotrebi i da mu dostavi dokaze o
usklaenosti sa zahtevanim svojstvima za
ugraivanje.
Moraju da se obezbede sva zahtevana
svojstva osnovnih materijala i proizvoda iz t.
2.4.6.2 (krajnje granine vrednosti).
2.4.6.3.2
Priprema podloge
JP Putevi Srbije
Kao podloga za ivine trake od cementnog

betona moe da se upotrebi
- planum cementom vezanog noseeg sloja
prema taki 2.4.4.1.4 i
- planum bitumenom vezanog donjeg
noseeg sloja, pripremljen po taki
2.4.3.5.3.4.
Kao podloga za temelje ivinjaka i ivine
trake moe da se upotrebi planum
nevezanog noseeg sloja, izuzetno i planum
posteljice pripremljen po taki 2.2.5.3.8 Za
ivinjake od bitumenskog betona i sigurnosne
ograde, kao podloga moe da se upotrebi:
- planum cementom vezanog noseeg sloja
prema taki 2.4.4.1.4 i
- planum bitumenom vezanog habajueg ili
noseeg sloja, pripremljen po taki
2.4.3.5.3.4.
Izvoa moe da zapone sa izradom IEK
tek nakon preuzimanja planuma od strane
nadzornog inenjera u skladu sa navedenim
zahtevima. Sve do poetka ugraivanja IEK
izvoa je duan da odrava planum podloge
u stanju u kakvom je bio u vreme
preuzimanja. Sva oteenja mora da
blagovremeno popravi i da o tome dostavi
nadzornom inenjeru odgovarajue dokaze.
2.4.6.3.3
Deponovanje osnovnih materijala

i prefabrikovanih elemenata
Za
deponovanje
meavina
kamenih
materijala,
veziva
i
prefabrikovanih
elemenata za ugraivanje u IEK, u principu
vae zahtevi iz take 2.5.1.4.2.
2.4.6.3.4
Proizvodnja meavina
Za proizvodnju svih vrsta meavina

cementnog betona za IEK vae zahtevi
navedeni u taki 2.5.1.4.4, a za proizvodnju
prefabrikovanih elemenata zahtevi u t.
2.5.1.4.5.
Za proizvodnju meavina cementnog maltera
za ispunjavanje fuga na ivinjacima,
kockama i sigurnosnim ogradama vae
zahtevi navedeni u taki 2.4.5.3.4.
Za proizvodnju bitumenizirane meavine za
ivinjake vae zahtevi iz take 2.4.3.4.4.
2.4.6.3.5
Navoenje meavina
Pri navoenju meavina treba uzeti u obzir

sledee:
- za meavine cementnog betona zahteve
iz take 2.5.1.4.6
JP Putevi Srbije
za cementne maltere zahteve iz take

2.4.5.3.5 i
za bitumenizirane meavine zahteve iz
take 2.4.3.3.2.2.
2.4.6.3.6
Ugraivanje
Ugraivanje meavine cementnog betona za

izradu IEK, kao i za temelje i prefabrikovane
elemente za IEK, je detaljno obraeno u taki
2.5.1.4.7.
Potrebna zatita cementnog betona i izrada
IEK u principu su opisani u taki 2.5.1.4.7.4.
Pored
zahteva
za
ugraivanje
bitumeniziranih meavina koji su navedeni u
taki 2.4.3.3.2.4, za ugraivanje u ivinjake
dodatno treba uzeti u obzir sledee:
- za
ugraivanje
ivinjaka
od
bitumeniziranih meavina treba upotrebiti
maine koje obezbeuju oblik ivinjaka
koji je odreen u projektnoj dokumentaciji
- temperatura
podloge
(koja
mora
prethodno da se poprska bitumenskim
vezivom) i vazduha mora da bude
najmanje 10 C
- najvee
odstupanje
temperature
bitumenizirane meavine pri ugraivanju
od optimalne temperature, koja je
odreena prilikom probne proizvodnje i
ugraivanja, moe da iznosi 10 C
- spoljanja ivica ivinjaka od bitumenskog
betona mora da bude odmaknuta od
spoljanje
ivice
podlonog
sloja
bitumenizirane meavine najmanje 5 cm
- ivinjak moe da se optereti tek kada se
bitumenizirana meavina ohladila do
temperature okoline.
Prefabrikovani ivinjaci i ivinjaci iz stena te
ivine trake ugrauju se na temelj podloni
sloj iz sveeg cementnog betona (C 15/18)
po projektnoj dokumentaciji.
Debljina tog podlonog sloja mora da bude:
- ispod ivinjaka najmanje
15 cm i
- ispod ivine trake najmanje 10 cm.
Razmak izmeu ivinjaka, odnosno kocki za
ivine trake mora da bude 10 do 15 mm. Ove
fuge treba sa prednje i gornje strane do
dubine najmanje 30 mm popuniti sa
cementnim malterom, a na ostalom delu
moe se ugraditi odgovarajui pesak.
Povrinu cementnog maltera u fugi treba
dobro oblikovati.
U izuzetnim sluajevima ivinjaci i kocke za
ivine trake mogu da se ugrade i na nevezani
119
podloni sloj. O ovome odluuje nadzorni

inenjer.
2.4.6.4.2
2.4.6.4
Osnovni uslovi za kvalitet izrade ivinjaka od

bitumenizirane meavine odreeni su u taki
2.4.3.4.4. Dodatno treba uzeti u obzir i neka
posebna svojstva koja su navedena u tabeli
2.4.6.1.
Kvalitet izrade

izrade i ugraivanja u IEK da nadzornom
inenjeru dostavi tehnoloki elaborat koji
mora da sadri:
- dokaze o usaglaenosti svih osnovnih
materijala i prefabrikovanih elemenata i
- opis tehnolokih postupaka izrade IEK.
2.4.6.4.1
Cementni beton
Uslovi za kvalitet radova od cementnog

betona za IEK detaljno su odreeni u taki
2.5.1.5. Pored tih zahteva treba uzeti u obzir
da zatitni sloj cementnog betona iznad
elika za ojaanje u sigurnosnim ogradama
mora da bude najmanje 4 cm.
2.4.6.4.3
Bitumenizirana meavina
Cementni malter
Uslovi za kvalitet cementnog maltera,

navedeni u tabeli 2.4.5.4, vae u principu i za
cementne maltere za ispunjavanje fuga kod
svih IEK.
2.4.6.5
2.4.6.5.1
Kontrola kvaliteta
Unutranja kontrola
Obim unutranje kontrole pri ugraivanju IEK

odreuje nadzorni inenjer na osnovu
rezultata prethodnih tehnolokih ispitivanja.
Ako zahtevi za kvalitet cementnog betona za

pojedine IEK nisu odreeni u projektnoj
dokumentaciji, onda mora da ih odredi
nadzorni inenjer u skladu sa zahtevima za
sline radove iz ovih tehnikih uslova.
Tabela 2.4.6.1: Zahtevana svojstva bitumenizirane meavine za bitumenski beton za ivinjake
Svojstva bitumenizirane meavine
Jedinica
mere
Zahtevana
vrednost
Postupak za
ispitivanje
- stabilnost pri 60 C, najmanje
kN
Smin7,5
EN 12697-34
- teenje pri 60 C, najmanje

- ukupni udeo upljina
- ispunjenost bitumenom upljina u meavini
kamenih zrna
mm
Qmin4
EN 12697-34
V.-%
%
Vmin1 do Vmax2,5
VFB86 do VFB93
EN 12697-8
EN 12697-8
V.-%
%
Vmax6
96
EN 12697-8
SRCS, t. 1.2.4
Ispitani uzorak po Maralu:
Jezgro:
- udeo svih upljina, najvie
- zbijenost, najmanje
Minimalna unutranja kontrola koju mora da

obavi laboratorija izvoaa obuhvata:
- za ivine trake u odgovarajuem obimu
sva ispitivanja koja su navedena u taki
2.5.1.6.1,
- za ivinjake i kamene kocke u rigolama u
principu sva ispitivanja koja su navedena
1
u taki 2.4.5.5.1, na 100 m ,
- za ivinjake i rigole, koji se ugrauju
pomou klizne oplate, sva odgovarajua
ispitivanja navedena u taki 2.5.1.6.1, na
1
100 m ,
120
za ivinjake i rigole od bitumenskog

betona u principu sva ispitivanja koja su
navedene u taki 2.4.3.5.1,
za sigurnosne ograde sva odgovarajua
ispitivanja koja su navedena u taki
1
2.5.1.6.1, na 100 m ,
U dogovoru sa nadzornim inenjerom kvalitet

ugraenih IEK moe da se odredi i na drugi
nain priznatim postupcima. U ovom sluaju
nadzorni inenjer mora da navede i merila za
kvalitet ugraivanja i nain i obim ispitivanja.
JP Putevi Srbije
2.4.6.5.2
Nezavisna kontrola
Obim ispitivanja nezavisne kontrole, koju

izvodi ovlaena institucija na zahtev
naruioca, po pravilu je u odnosu 1 : 4 sa
ispitivanjima unutranje kontrole. Mesto za
uzimanje uzoraka i merna mesta za
unutranju i nezavisnu kontrolu kvaliteta
izrade IEK mora da odredi nadzorni inenjer
statistikim sluajnim izborom (t. 1.4.1).
Institucija mora da pripremi pisani izvjetaj o
redovnom pregledu unutranje kontrole,
ukljuujui i ocenu rezultata svih kontrolnih
ispitivanja, i da ga dostavi nadzornom
inenjeru.
2.4.6.6
2.4.6.6.1

Merenje radova
Izvedene radove treba izmeriti u skladu sa

takom 1.2.2.2 optih tehnikih uslova
(SRCS) i izraunati u odgovarajuoj jedinici
mere.
izvedeni u okviru dimenzija iz projektne
dokumentacije
i
blagovremeno
ih
dokumentovati u pisanoj formi.
2.4.6.6.2
Preuzimanje radova
Izgraene IEK mora da preuzme nadzorni

inenjer u skladu sa zahtevima za kvalitet u
ovim tehnikim uslovima i u skladu sa takom
ustanovljene nedostatke u odnosu na ove
zahteve izvoa mora da popravi pre
nastavka radova. U protivnom bie mu
obraunati odbici za neodgovarajui kvalitet
izvedenih radova.
2.4.6.7
2.4.6.7.1

zahtevanih vrednosti, bez obzira to su mu
obraunati odbici, za njega i dalje vae sve
obaveze prema ugovoru.
2.4.6.7.2
Odbici zbog
kvaliteta
neodgovarajueg
2.4.6.7.2.1 Kvalitet materijala

Zbog zahtevanog odgovarajueg kvaliteta
materijala za IEK kod obrauna nemu
odbitaka.
Ako izvoa ugradi u IEK materijal koji ne
odgovara zahtevima iz take 2.4.6.2 ovih
nadzorni inenjer, koji u celosti moe da
odbije izvedene radove.
2.4.6.7.2.2 Kvalitet izrade
Za ocenu kvaliteta izrade i obraun odbitaka
zbog neodgovarajueg kvaliteta, navedene
su potrebne osnove:
- za ivine trake, ivinjake i sigurnosne
ograde od cementnog betona u tabeli
2.4.4.2.5 i u taki 2.4.4.2.7.2.2
- za ivinjake i kocke od stena u tabeli
2.4.5.1 i u taki 2.4.5.2,
- za ivinjake od bitumenskog betona u
tabeli 2.4.6.1 ovih tehnikih uslova.
Ako izvoa ne obezbedi zahtevani kvalitet
izrade IEK u skladu sa takom 2.4.6.4, onda
o nainu obrauna odluuje nadzorni inenjer.
Obraun radova
Opte

Koliine odreene u skladu sa takom
2.4.6.6.1 i preuzete u skladu sa takom
2.4.6.6.2 ovih tehnikih uslova treba
obraunati po ugovorenim jedininim cenama.
U ugovoreni jedininu cenu ukljuene su sve
usluge i trokovi neophodni za potpun
zavretak radova. Izvoa nema pravo da
naknadno zahteva doplate.
JP Putevi Srbije
121

SRCS2 4 Kolovozne Konstrukcije (120430 SRB Konacna)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRCS2 4 Kolovozne Konstrukcije (120430 SRB Konacna)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

TEHNIKI USLOVI ZA GRAENJE

2 POSEBNI TEHNIKI USLOVI

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Opis izmena i dopuna

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Kolovozne konstrukcije na putevima su po

Karakteristini presek savremene kolovozne

Slika 2.4.1.1: Karakteristini presek novih kolovoznih konstrukcija

U posebnim tehnikim uslovima za kolovozne

odgovarajuih zahteva. Specifini zahtevi za

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Bitumen i bitumenska veziva

Bitumen i bitumenska veziva Odreivanje take omekanja Metoda prstena i kuglice

Proizvodi i sistemi za zatitu i

Bitumen and bituminous binders Determination of needle

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Dodaci betonu, malteru i injekcionoj

Admixtures for concrete, mortar

Flexible sheets for waterproofing Bitumen sheets for roof

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Fleksibilne trake za hidroizolaciju Ojaane bitumenske trake za

SRPS EN ISO 2431

Boje i lakovi - Odreivanje vremena

SRPS EN ISO 13736

SRPS ISO 11058

SRPS ISO 12236

SRPS ISO 12956

SRPS ISO 12958

Aggregates for concrete

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

U posebnim tehnikim uslovima za kolovozne

Asfaltni vezni sloj (asphalt binder course,

Asfaltna kolovozna konstrukcija (asphalt

Asfaltni donji nosei sloj (asphalt stabilized

Bitumenizirana/asfaltna meavina (asphalt

Asfaltni granulat (milling/crushing residue

Bitumenizirani drobljeni kameni material

Bitumenska emulzija (bitumen emulsion,

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Buka (noise, Lrm) su jaki, meusobno

Dodatak/aditiv (additive, Zusatzmittel) je

Cement (hidraulino vezivo) (cement,

Donja ispuna (bottom filler, Fugenprofil) je

Donji stroj (subgrade, Unterbau) je izgraeni

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Drobljeno zrno (crushed/broken particle,

izraenu preko masenih procenata nakon

Izjava o usklaenosti (declaration of

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Kategorija (category, Kategorie) oznaava

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

radova ili naruilac smatra da rezultati

u planiranom ivotnom veku; odreeno je na

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Modifikovani postupak po Proktoru

Dbel) je umetnut deo

Nadmerena zrna (oversize grain, berkorn)

Nevezani nosei sloj (subbase, untere

Nadzorni inenjer (supervisor, Aufseher) je

Naruilac (client, Auftraggeber) je nadleni