SRCS 2-2 Zemljani Radovi (120430-Srb-Konačna)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
TEHNIKI USLOVI ZA GRAENJE

PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
2 POSEBNI TEHNIKI USLOVI
2.2 ZEMLJANI RADOVI
BEOGRAD, 2012
Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br. Datum Opis izmena i dopuna

1 30.04.2012. Prvo izdanje
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Zemljani radovi
SADRAJ
2.2.1 UVODNI DEO .................................................................................................................1
2.2.1.1 TEHNIKA REGULATIVA ..............................................................................................1
2.2.1.2 TERMINOLOGIJA...........................................................................................................1
2.2.2 DNEVNI ISKOPI ................................................................................................3
2.2.2.1 OPIS .....................................................................................................................3
2.2.2.2 OSNOVNI MATERIJALI..........................................................................................4
2.2.2.3 NAIN IZVOENJA ...............................................................................................6
2.2.2.4 KVALITET IZRADE .............................................................................................. 10
2.2.2.6 MERENJE I PREUZIMANJE RADOVA .................................................................. 11
2.2.2.7 OBRAUN RADOVA............................................................................................ 11
2.2.3 PLANUM TEMELJNOG TLA.............................................................................12
2.2.3.1 OPIS ................................................................................................................... 12
2.2.3.2 OSNOVNI MATERIJALI........................................................................................ 12
2.2.3.3 NAIN IZVOENJA ............................................................................................. 13
2.2.3.4 KVALITET IZRADE .............................................................................................. 14
2.2.3.5 KONTROLA KVALITETA ...................................................................................... 16
2.2.3.7 OBRAUN RADOVA............................................................................................ 18
2.2.4 SLOJEVI ZA DRENAU, FILTRIRANJE I PROVOZNU PODLOGU .......................18
2.2.4.1 OPIS ................................................................................................................... 18
2.2.4.3 NAIN IZVOENJA ............................................................................................. 21
2.2.4.4 KVALITET IZRADE .............................................................................................. 23
2.2.4.6 MERENJE I PREUZIMANJE ................................................................................. 26
2.2.4.7 OBRAUN RADOVA............................................................................................ 26
2.2.5 NASIPI, ZASIPI I POSTELJICA .........................................................................27
2.2.5.1 OPIS ................................................................................................................... 27
2.2.5.3 NAIN IZVOENJA ............................................................................................. 29
2.2.5.4 KVALITET IZRADE .............................................................................................. 32
2.2.5.7 OBRAUN RADOVA............................................................................................ 37
2.2.6 KOSINE I ZELENE POVRINE..........................................................................38
2.2.6.1 OPIS ................................................................................................................... 38
2.2.6.3 NAIN IZVOENJA ............................................................................................. 39
2.2.6.4 KVALITET IZRADE .............................................................................................. 41
2.2.6.7 OBRAUN RADOVA............................................................................................ 43
2.2.7 ARMIRANA ZEMLJA .......................................................................................44
2.2.7.1 OPIS ................................................................................................................... 44
2.2.7.3 NAIN IZVOENJA ............................................................................................. 45
2.2.7.4 KVALITET IZRADE .............................................................................................. 46
JP Putevi Srbije i
Zemljani radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
2.2.7.7 OBRAUN RADOVA ........................................................................................... 49

2.2.8 RAZASTIRANJE VIKA MATERIJALA ............................................................. 50
2.2.8.1 OPIS ................................................................................................................... 50
2.2.8.2 OSNOVNI MATERIJALI ....................................................................................... 50
2.2.8.3 NAIN IZVOENJA ............................................................................................. 50
2.2.8.4 KVALITET IZRADE .............................................................................................. 50
2.2.8.5 KONTROLA KVALITETA...................................................................................... 50
2.2.8.6 MERENJE I PREUZIMANJE RADOVA.................................................................. 50
2.2.8.7 OBRAUN RADOVA ........................................................................................... 50
ii JP Putevi Srbije
za potporu kolovoznoj konstrukciji; nije

namenjena za vonju ili zaustavljanje vozila.
2.2.1 UVODNI DEO
CBR vrednost (California Bearing Ratio,
CBR-Wert) je karakteristina vrednost
2.2.1.1 Tehnika regulativa
deformabilnosti materijala pri ugibu
U ovim smernicama za zemljane radove u pritisnutog cilindra.
sklopu graenja puteva primenjena je
sledea tehnika regulativa: Donji stroj (subgrade, Unterbau) je izgraeni
deo trupa puta izmeu temeljnog tla i
EN 1997 Eurokod 7: Geotehniko kolovozne konstrukcije.
projektovanje
Dubina smrzavanja (frost depth, Frosttiefe)
EN ISO 14688 Geotehniko istraivanje i je najvea dubina do koje dostie izoterma
ispitivanje Identifikacija i 0C tokom dugotrajnog perioda mraza.
klasifikacija zemljanih
materijala Granulometrijski sastav (granulometric
composition, Kornzusammensetzung/
EN ISO 14689 Geotehnino istraivanje i Kornaufbau) predstavlja raspodelu veliine
ispitivanje Identifikacija i zrna izraenu preko masenih procenata
klasifikacija stena nakon presejavanja kroz odreeni sastav
sita.
SRPS EN 14475 Izvoenje specijalnih
geotehnikih radova Hidraulino vezivo (hidraulic binder,
Armirano tlo hydraulisches Bindemittel) je fino samleven
neorganski materijal, koji se nakon meanja
SRPS EN 13242 Agregati za nevezane i sa vodom stvrdnjava na vazduhu i u vodi, te
hidrauliki vezane materijale nakon stvrdnjavanja ostaje vrst i stabilan,
za upotrebu u graevinskim ak i pod vodom.
radovima i gradnji puteva
Hidroloki uslovi (hydrological conditions,
SRPS EN 13249 Geotekstil i geotekstilu hydrologische Verhltnisse) su uslovi koji
srodni proizvodi Zahtevane odreuju stanje voda u zemljitu u blizini
karakteristike za korienje puta.
kod graenja puteva i drugih
saobraajnih povrina Kamena posteljica (mineral capping layer,
verfestigter Unterbau) je zavrni sloj nasipa ili
SRPS EN 13251 Geotekstil i geotekstilu temeljnog tla izraen od mehaniki
srodni proizvodi Zahtevane stabilizovane prirodne, meane ili drobljene
karakteristike za korienje meavine kamenih zrna.
kod zemljanih radova,
temelja i potpornih objekata Kameni materijal (stone material,
Gesteinsmaterial) je nekoherentan/nevezan
SRPS EN 13252 Geotekstil i geotekstilu materijal od prirodnih ili vetakih kamenih
srodni proizvodi Zahtevane zrna, ija se mehanika, hemijska i
karakteristike za korienje mineraloka svojstva pod uticajem vode,
kod drenanih sistema vazduha i/ili temperaturnih promena ne
menjaju sa vremenom, odnosno menjaju se u
SRPS EN 13256 Geotekstil i geotekstilu granicama koje jo zadovoljavaju mehaniku
srodni proizvodi Zahtevane postojanost materijala; kameni materijal
karakteristike za korienje moe da bude od prirodne ili vetake stene
kod graenja tunela
Kapacitet dreniranja (drain capacity,
Drnfhigkeit) je svojstvo materijala da kroz
2.2.1.2 Terminologija meusobno povezane upljine odvodi vodu.
U posebnim tehnikim uslovima za zemljane Klimatski uslovi (climatic conditions,

radove kod graenja puteva upotrebljeni klimatische Verhltnisse) su uslovi koje
struni termini imaju sledee znaenje: odreuje temperatura vazduha u odreenom
Bankina (shoulder, Bankett) je po pravilu vremenskom periodu i na odreenoj lokaciji ili
samo mehaniki stabilizovan deo uz kolovoz podruju kroz koje prolazi put.
JP Putevi Srbije 1
Klin uz objekat (prelazni) (backfill wedge, temeljnog tla, debeo do 50 cm, sa posebnim
Hinterfllung) je podruje izmeu oporca svojstvima (poveana nosivost, smanjena
mosta (obalnog stuba) i okolnog nasipa; za osetljivost na uticaje mraza) postignutim
obezbeenje stabilnog prelaza izmeu mosta pomou odgovarajuih graevinsko-tehnikih
i nasipa, klin mora biti izgraen po posebnim zahvata (poboljanje, ovrenje,
uslovima. stabilizovanje).
Ledeno soivo (ice lens, Eislinse) je Postupak meanja na mestu ugraivanja

karakteristian oblik porne vode koji nastaje (mix-in-place procedure, Baumischverfahren)
prilikom smrzavanja zbog poveanja sadraja je postupak za poboljanje, ovrenje ili
vode u materijalu. stabilizovanje materijala, pri kome se
mealica kree po pripremljenom sloju
Materijal neosetljiv na smrzavanje (frost materijala, die ga i mea sa vezivom i
insensible material, frostunempfindliches potrebnom koliinom vode.
Material) je materijal u kome voda koja se
smrzava u porama ne prouzrokuje znaajniji Probna deonica (monitoring section,
porast nosivosti, niti se tokom otapanje Beobachtungsstrecke) je deo puta, izgraen
znaajnije smanjuje nosivost. prema vaeim propisima i uputstvima na
kome se strunim metodama utvruje
Mikroklima (microclimate, Mikroklima) je ponaanje graevinskih materijala.
grupa jednakih uslova, kao to su (otvorenih) upljina proputa vodu.
temperatura, osunanost, vlanost, padavine,
snene prilike i vetrovitost, karakteristinih za Provozna podloga (working / hardened field,
ogranieno podruje. befahrbare Unterlage) je nasuti sloj nevezane
meavine kamenog materijala ugraenog na
Nasip (embankment/fill, Damm) je deo trupa slabo nosivo temeljno tlo sa namerom da se
puta izmeu posteljice i temeljnog tla, omogui transport i svi ostali tehnoloki
vetaki izgraen od zemljanog i/ili stenskog postupci koji su potrebni za gradnju puta.
materijala, dovoljno visoko iznad povrine
terena, da obe kosine uz ivicu kolovoza budu Sastavljeni/prirodni agregat (all-in
nagnute nanie. aggregate, Korngemisch) je meavina grubih
i sitnih kamenih zrna (peska), proizvedena
Nosivost (bearing capacity, Tragfhigkeit) bez separacije na frakcije ili meanjem
oznaava mehaniku otpornost planuma frakcija krupnih i sitnih kamenih zrna, ili je
ugraenog materijala protiv (kratkotrajnih) nastala u prirodi.
optereenja.
Slabo nosivo tlo (soft soil/soil of low bearing
Optimalna vlanost (optimum capacity, schlecht tragfhiger Boden) je tlo
water/moisture content, optimaler koje, zbog velikog udela vode, ima
Wassergehalt) je udeo vode u materijalu kod neodgovarajua fizika i/ili mehanika
najvee gustine, odreen postupkom po svojstva i koje se sporo drenira.
Proktoru.
Sonda (izotopna) (sound (isotope), Sonde
Oteenje zbog smrzavanja (frost damage, (Isotopen)) je pokretljiv element izotopnog
Frostbeschdigung) je oteenje na objektu meraa sa izvorom jonizirajueg zraenja
koje je neposredna ili posredna posledica (gama zraci) u vrhu poluge.
delovanja mraza u vezi sa vodom; moe da
dovede do ruenja objekta. Spoljanja/nezavisna kontrola (external /
third party control, Fremdberwachung) su
Otapanje (thaw, Auftauen) je skup fizikih aktivnosti institucije za nadzor nad
pojava koje nastaju u materijalima kada se unutranjom kontrolom, koje imaju za cilj
nakon perioda smrzavanja temperatura potvrivanje usklaenosti proizvoda ili
popne iznad 0C. davanje odobrenja unutranjoj kontroli
proizvodnje i/ili preuzimanje ugraenog
Planum (formation, Planum) oznaava graevinskog proizvoda; obuhvata poslove,
povrinu sa odreenim propisanim postupke, nezavisna ispitivanja i merenja u
karakteristikama kvaliteta (visina, ravnost, toku proizvodnje i/ili ugraivanja
zbijenost, ugib). graevinskog proizvoda.
Posteljica (capping layer, verfestigter Stabilizovanje (stabilization, Stabilisierung)

Unterbau) je gornji (zavrni) sloj nasipa ili je postupak kod koga se meanjem veziva i
2 JP Putevi Srbije
vode sa postojeim materijalom te uz Vodopropusnost (water permeability,

odgovarajue zbijanje pripremljene meavine Wasserdurchlssigkeit) je svojstvo povrine
trajno poveava otpornost ugraene ili sloja da zbog meusobno povezanih
meavine na uticaj saobraajnog
optereenja, te uticaj tetnih klimatskih i Zasipanje (backfill, Verfllung) oznaava
hidrolokih uticaja. ispunjavanje rova za instalacije do planuma
nasipa ili ispunjavanje praznih prostora iza
Stabilnost filtera (filter stability, potpornih i krilnih zidova.
Filterstabilitt) je svojstvo kontakta dva sloja
izraena od razliitih materijala koja zavisi od Zbijenost (compaction (degree of),
njihovog granulometrijskog sastava, tako da Verdichtungsgrad) oznaava dostignutu
pod uticajem stalnog ili promenljivog gustinu ugraenog materijala nakon
gradijenta vode, odnosno pod dinamikim zavrenog postupka zbijanja.
optereenjem saobraaja, nije mogu prelaz
vrstih delova iz jednog u drugi sloj.
2.2.2 DNEVNI ISKOPI
Stepen zbijenosti (compaction degree,
Verdichtungsgrad) je odnos izmeu izmerene
2.2.2.1 Opis
(suve) gustine i najvee (suve) gustine
materijala, odreen odgovarajuim Dnevni iskopi obuhvataju:
postupkom (npr. po Proktoru), izraen u %. - povrinski iskop sloja plodnog tla
(humusa) odgovarajue debljine (do
upljine (voids/cavities, Hohlrume) su dubine najvie 40 cm) sa guranjem do 50
prostori u materijalu ispunjeni vazduhom ili m ili utovarom za odvoz na deponiju,
tenou, koji su dostupni izvana i u koje - sve iroke iskope svih kategorija
moe da prodre voda. zemljanih materijala i stena koji su
projektovani zajedno sa guranjem do 50
Tehniki uslov (technical specification, m ili utovarom za odvoz iskopanog
Technische Spezifikation) je vaei materijala u nasipe, zasipe, klinove i/ili na
dokument koji propisuje tehnike zahteve za deponije, u zavisnosti od toga kako e se
graevinski proizvod, kao i postupke materijal upotrebljavati prilikom izvoenja
unutranje i spoljanje kontrole, te postupke radova. U ove radove spadaju i svi iskopi
ustanovljanja i potvrivanja usklaenosti; za stepenice, iskopavanje u pozajmitima
moe biti standard ili njegov deo ili od i na devijacijama puteva, kao i svi iroki
standarda nezavisan. iskopi pri izvoenju objekata,
- sve iskope za temelje objekata, kanalske i
Temeljno tlo (underground/natural ground, ostale rovove (za propuste, ahte,
Untergrund) su tla ili stene, po pravilu drenae) u svim kategorijama materijala i
prirodne, koje su neposredno u dodiru sa do svih dubina
nasipom, kolovoznom konstrukcijom ili - irine do 1,0 m,
temeljom graevinskog objekta, odnosno - irine preko 1,0 do 2,0 m.
nalaze se neposredno ispod njega.
Ovaj posao obuhvata i
Tlo (soil/earth, Boden/Erde) je povrinski deo - sve to je potrebno za podizanje
zemljine kore (sedimenti i produkti iskopanog materijala na potrebnu visinu,
vremenskog razgraivanja) i koji se sastoji od - sve iskope graevinskih jama za objekte
nevezanih ili slabo vezanih mineralnih i/ili koji su iri od 2,0 m u svim kategorijama
delimino organskih delova, koje je mogue materijala i do svih dubina, sa odvozom
mehanikim sredstvima razgraditi bez vika materijala na deponije ili na mesta
upotrebe sile (npr. nasipanjem u vodu). za ugradnju u nasipe, zasipe ili klinove.
Posao obuhvata i podizanje vika
Trup puta (road body, Strassenkrper) ine materijala na potrebnu visinu,
svi materijali upotrebljeni za nasipe i - sve iskope za kanale razliitih dubina i
kolovoznu konstrukciju izmeu planuma irina i sline radove u svim kategorijama
temeljnog tla i saobraajne povrine ili druge materijala. U ovo spadaju i produbljivanja i
zavrne povrine. proirivanja postojeih kanala,
- sve iskope za odvodne kanale i korita
Ugraivanje (laying/placing, Einbau) je vodenih tokova pored tela puta, gotovog
postupak koji obuhvata razastiranje planuma ili postojeeg puta, sa
materijala u odgovarajue debelom sloju, te odbacivanjem iskopanog materijala i/ili
zbijanje. utovarom i odvozom na deponije,
JP Putevi Srbije 3
- sve iskope za kaldrme i obloge na Opis zemljanih materijala, nain iskopavanja i

povrinama, gde su projektovane, sa ocena upotrebljivosti prikazani su u tabeli
odbacivanjem materijala i/ili utovarom i 2.2.2.1.
odvozom na deponije i ureenjem
planuma. Ako se slojevi zemljanog materijala i/ili stene
u iskopu menjaju tako da oteavaju ili ak
U ove radove spadaju i ine nemoguim tano odreivanje kategorije
- sve potrebne mere koje su propisane i pojedinog materijala, onda moe da se
odreene vaeim propisima o zatiti na odredi prosena vrsta, odnosno kategorija
radu, kao to su podupiranje (ukljuujui i materijala.
projekat, odnosno statiki proraun),
nagibi, proirivanja i slino, Sav materijal koji je iskopan pri povrinskim i
- svi radovi za odvodnjavanje atmosferske, irokim iskopavanjima, iskopavanjima za
izvorske i podzemne vode za vreme temelje i kanalske rovove, za graevinske
gradnje (ukljuujui i potrebna jame i odvodne kanale, treba rasporediti
ispumpanja), kako bi se osiguralo stalno i prema osnovama koje su navedene u ovom
kontrolisano odvoenje i spreavanje poglavlju.
zadravanja vode i kvaenje nasutih
materijala. U ovo spadaju i svi dodatni Pre poetka rada i za vreme rada treba pri
radovi radi preusmeravanja povrinskih, svakoj promeni kvaliteta materijala uzeti
odnosno izvorskih vodenih tokova, odgovarajue uzorke za ispitivanje
- svi iskopi, utovar i istovar upotrebljivosti materijala za planiranu
neodgovarajueg ili vika materijala na namenu.
deponije izvan objekta. Povrine za
deponije izvan trase (objekta), kao i za Izvoa mora da dobije struno miljenje u
ureenje (razgrtanje, sejanje trave, vezi sa upotrebljivou materijala iz svakog
odvodnjavanje) treba da obezbedi znaajnije veeg iskopa ili mesta sa koga bi
izvoa. mogao da se dobija lokalni materijal za
meavine kamenih zrna za nevezane i/ili
Svi radovi iz ove take treba da budu vezane nosee habajue slojeve puta, za
obuhvaeni jedininom cenom iskopa cementnobetonske meavine i za materijal
materijala i izvoa nema pravo na nikakvu za nasipanje, odnosno materijal za prethodno
doplatu. optereenje i preoptereenje. Ako je u tu
svrhu planirana upotreba materijala iz iskopa,
Posebni tehniki uslovi za izvoenje tronu glinu treba ukloniti pre miniranja i
zemljanih radova u sklopu gradnje tunela na upotrebiti je za nasipe ili odloiti na
putevima detaljno su odreeni u taki 2.8 odgovarajue mesto koje predlae izvoa, a
ovih tehnikih uslova. prihvata nadzorni inenjer.
2.2.2.2 Osnovni materijali
Osnovni materijali, koji su dobijeni

iskopavanjima i/ili na pozajmitima, su
zemljani materijali i stene i upotrebljavaju se
pri graevinskim radovima.
Sve vrste zemljanih materijala i stena za

graevinske radove se razvrstavaju u
sledee nominalne kategorije:
- plodno tlo kategorija 1
- slabo nosivo tlo kategorija 2
- zemljani materijali kategorija 3
- meke stene kategorija 4
- tvrde stene kategorija 5
Merilo za razvrstavanje zemljanih materijala i

stena u kategorije su karakteristina svojstva
koja utiu na pojedine graevinske radove.
Uzimajui u obzir savremenu mehanizaciju
za izvoenje graevinskih radova to su
iskopavanje, prevoz i ugraivanje.
4 JP Putevi Srbije
Tabela 2.2.2.1: Razvrstavanje zemljanih materijala i stena
Ktg Naziv kategorije Opis materijala Veliina zrna materijala Nain iskopavanja Ocena upotrebljivosti
nalazi se na povrini terena: prikladno samo kao osnova
1 plodno tlo humus i busen, sa primesama - buldoer, za zelene povrine; nije
ljunka, peska, praine i/ili gline nosivo, stabilno niti otporno
bager
na eroziju
lakognjeive do itke konzistencije
2 slabo nosivo tlo (Ic 0,5); moe da sadravati vie od 15 m.- % manje od bager, u prirodnom stanju nije
organske materije 0,063 mm buldoer upotrebljivo
(treset, trule)
nalazi se ispod plodnog tla u prirodnom stanju i
koherentan materijal - u srednjegneivoj do vrstoj vie od 15 m.- % vei od buldoer, odgovarajuem vremenu
konzistenciji (zemlja, trule) ili 0,063 mm upotrebljiv za nasipe;
3 i bager
nosivost i stabilnost zavise od
nekoherentan - u sabijenom stanju (pesak, sitne, manje od15 m.- % vei od buldoer sa rijaem spoljanjih uticaja
materijal tucanik, ljunak, jalovina) 0,063 mm (povremeno)
manje od 30 m.- % vei od
63 mm
laporac, fli, kriljac, tuf, konglomerat, buldoer sa eljusti, po pravilu dobre nosivosti i
4 meke stene ispucano, drobljivi i troni pear, vie od 30 m.- % vei od bager sa picom, stabilnosti; odgovarajue
dolomit i krenjak 63 mm i manji od 300 mm seenje, miniranje veliine zrna za nasipe i
(povremeno) posteljicu
tvrde stene krenjak, kompaktni dolomit ili primerena veliina zrna, vrlo
5 (sedimentnog materijal sa preko 50 m.-% komada manji od 600 mm miniranje, seenje dobra nosivost i stabilnost,
1)
porekla) > 600 mm, koje treba minirati (povremeno) odgovarajue za nasipe i/ili
preradu
1)
Silikatne stene eruptivnog porekla nisu razvrstane.
JP Putevi Srbije 5
visinskim kotama i nagibima u skladu sa

projektnom dokumentacijom, odnosno
2.2.2.3 Nain izvoenja zahtevima nadzornog inenjera.
2.2.2.3.1 Opte Pri iskopavanju treba se pridravati svih
odredbi vaeih propisa o zatiti na radu
Sva iskopavanja treba izvriti prema (podupiranje, otvaranje, otkopavanje u
profilima, upisanim kotama, nagibima i do terasama i ostalo), obezbediti postojee
dubina u skladu sa projektnom objekte, komunikacije i ureaje i
dokumentacijom. Pritom treba uzeti u obzir obezbediti redovno odravanje
svojstva pojedinih kategorija materijala i korienih javnih povrina i dostupnih
zahtevana svojstva za namensku upotrebu javnih puteva.
iskopanog materijala.
2. Podzemna i iroka iskopavanja,
Povrinsko iskopavanje humusa u iskopavanja za temelje i kanalske
odgovarajuoj debljini treba izvriti na svim rovove, za graevinske jame i kanale
mestima na kojima je planirano dalje treba naelno izvoditi upotrebom
iskopovanje i/ili priprema temeljnog tla. mehanizacije i ostalih sredstava tako da
Iskopano plodno tlo treba ukloniti u skladu sa se runi rad ogranii na minimum i izvodi
projektom i ovim tehnikim uslovima. Sav samo na mestima na kojima mainskom
iskopani materijal treba odloiti uz trasu van opremom nije mogue postii zahtevani
podruja planiranog iskopavanja, na nain kvalitet ili kada to nameu
koji to manje ometa izvoenje radova. geomehanika svojstva materijala.
Nasipanje, odnosno guranje humusa na
deponiju treba izvoditi paljivo tako da ne 3. Slabo nosivo tlo treba iskopavati
doe do meanja tog materijala sa ostalim odgovarajuom mehanizacijom da bi
neplodnim materijalima kako bi se ouvao specifino optereenje odgovaralo
kvalitet iskopanog humusa za kasniju nosivosti povrine. Za planiranje kosina i
upotrebu pri ureenju kosina i zelenih dna potreban je delimian runi rad, pre
povrina. svega za uklanjanje rasutog iskopanog
materijala. Odguravanje iskopanog
Na deponiji humusa uz iskop treba i sa slabo nosivog tla obino nije izvodljivo.
spoljanje strane obezbediti kontrolisano Namenski je upotrebljiv samo humus
odvodnjavanje i spreiti zadravanje koji moe da se upotrebi za zatitu i
atmosferske vode i kvaenje povrina. sejanje trave na kosinama i bonim
nasipima.
Pri radu u slabo nosivom tlu treba sav
iskopani materijal odvesti i odloiti na 4. Tvrdu, a povremeno i meku stenu, treba
posebne deponije izvan podruja za gradnju iskopavati mainskim buenjem,
(npr. izvan podruja bonih nasipa). Takve dubinskim i obinim miniranjem i
deponije treba da budu odgovarajue ponovnim miniranjem veih blokova, ako
ureene. zahteva namenska upotreba iskopane
tvrde stene. Ako su projektovane ravne
Treba ukloniti sav ostali materijal za koji se kosine iskopa, onda treba upotrebiti
utvrdi da je neupotrebljiv za gradnju trupa odgovarajui postupak glatkog miniranja
puta. Izvoa mora da uredi deponiju tog (tkzv. prespliting).
materijala na mestu koje odredi nadzorni
inenjer. Radi obezbeivanja ravnosti temeljnog
tla miniranjem treba usitniti 25 do 30 cm
Ako nije drukije odreeno, vikom materijala debeo povrinski (ravnavajui) sloj
prvenstveno treba proirivati nasipe kako bi preostale stene.
se dobio prostor za parkiranje i take za
razgledanje. Ako nisu odreeni u projektnoj 5. Nagibi iskopanih kosina zavise od
dokumentaciji ove prostore odreuje kategorije tla, vlanosti materijala i
nadzorni inenjer. njegove slojevitosti. Ova geotehnika
svojstva navedena su u projektnoj
Pri izvoenju iskopavanja treba voditi rauna dokumentaciji u geoloko-
o sledeem: geomehanikom elaboratu. Trone
slojeve zemljanog materijala, koji se
1. Sva iskopavanja treba izvriti prema pojave kod iskopa, ukljuujui i trone
projektovanim, odnosno zahtevanim slojeve na vrhu i sredinjim zonama,
poprenim profilima, planiranim
6 JP Putevi Srbije
treba upotrebiti ako za to postoje uslovi. priznavanje plaanja za dopunski rad ili
U suprotnom, sa njima treba postupati neplanirani dodatni rad.
prema odredbama u projektnoj
dokumentaciji, odnosno prema Ako za vreme izgradnje doe do
uputstvima nadzornog inenjera. iskopavanja preko odreenog profila
U ovaj rad ukljueno je i ienje svih usled greke izvoaa, isti je duan da o
mesta na kojima su potrebne zatitne i svom troku izvri strunu popravku na
bezbednosne mere, kao to je nain na koji to trai nadzorni inenjer.
obezbeenje tronih zona, depova,
kaverna, izvora voda i sl., ako takvi 9. Organizacija rada pri iskopavanju mora
radovi ve nisu planirani pri ostalim da bude takva da ne moe da doe do
radovima. Za vreme iskopavanja veih smetnji prouzrokovanih
nadzorni inenjer mora zajedno sa atmosferskom ili drugom vodom. To vai
izvoaem i strunim saradnicima da pre svega za zemljane materijale.
odredi potencijalno potrebne promene Posebno se treba pobrinuti za
nagiba kosina iskopa i to u skladu sa odvodnjavanje vode iz iskopa (najkraim
svojstvima zemljanih materijala, putem) i da se odjednom iskopa samo
geolokim zakljucima i ostalim onolika koliina zemljanog materijala
pojavama u iskopima; izvoa ovo treba koju je mogue u skladu sa efektom
da potuje prilikom rada. maina i prevoznih sredstava redovno
odvoziti, odnosno ugraivati. Posledice
6. Na padinama sa nagibima do 20, na koje mogu da nastanu zbog
kojima e biti izgraeni nasipi, moraju u nepridravanja ovog uputstva idu na
temeljnom tlu da budu iskopane teret izvoaa, koji nema pravo da za to
stepenice irine 1,0 - 1,5 m. eone trai ikakvu odtetu, niti promene radnog
povrine stepenica moraju da budu postupka na tetu naruioca.
iskopane pod nagibom 2 : 1.
10. Iskop u slabo nosivom tlu po pravilu ne
Na padinama sa nagibima izmeu 20 i sme da bude due otvoren:
30 prostori izmeu stepenica moraju da napredovanje iskopavanje treba da
budu irine 1,0 m. bude obavezno usklaeno sa
zasipavanjem, odnosno ureivanjem
Na padinama sa nagibima preko 30 kosine. Podzemnu i atmosfersku vodu
mogu da se sagrade stepenice bez po potrebi treba redovno ispumpavati,
meuprostora. sve dok nasip ne premai visinu
podzemne vode. teta koja moe da
Nagib stepenica u koherentnim nastane ako se voda ne ispumpava
zemljanim materijalima treba da iznosi pada na teret izvoaa. Lokalno
najmanje 3 % prema eonoj povrini i oteene kosine (klizite) izvoa treba
najmanje 3 % uzduno, kako bi bilo da oisti i popuni odgovarajuim
obezbeeno kontrolisano materijalom o svom troku.
odvodnjavanje. U sluaju kada u
projektnoj dokumentaciji nije planirano Zbog specifinosti koherentnog
iskopavanje stepenica, izvoa je duan zemljanog materijala, iskopani materijal
da ga izvri na zahtev nadzornog za vreme izgradnje ne sme da bude
inenjera, ako isti utvrdi da je to odloen u iskop ili uz njega, nego treba
potrebno. da bude za vreme iskopavanja direktno
utovaren na vozila.
7. Dno iskopa i kosine iskopa u slabo
nosivom tlu moraju da budu ravni kako Ako iskop u slabo nosivom tlu preseca
bi bila obezbeena mogunost melioracioni kanal ili potok, mora da se
odgovarajueg ugraivanja izgradi privremeni propust
geotekstilnog materijala i/ili slojeva odgovarajueg preseka. Ako postoji
propusnog kamenog materijala. mogunost preusmeravanja vodotoka u
drugi, onda to treba uraditi.
8. Prilikom izvoenja radova treba paziti da
ne doe do potkopavanja ili oteenja 11. U sluaju opasnosti od klizanja ili
kosina iskopa. Svaki takav sluaj uruavanja kosine treba raditi postupno
izvoa mora naknadno da popravi kako bi se spreile takve pojave ili (pre
prema uputstvima nadzornog inenjera, svega kod veih visina) treba izvriti
bez da za to trai bilo kakvu odtetu ili odgovarajue podupiranje.
JP Putevi Srbije 7
12. Za iskopavanja u kojima e biti Rad treba da bude organizovan na

upotrebljen eksploziv, izvoa mora takav nain da u sluaju loeg vremena
zaposliti obuenu i kvalifikovanu radnu (nevremena) ne doe do tete na ve
snagu. Prilikom miniranja ili iskopavanja obavljenim radovima. U tu svrhu izvoa
treba minimizovati sve uticaje koji bi mora stalno da vodi rauna o
mogli da prouzrokuju ometanje odgovarajuem oticanju svih voda (i
saobraaja, ljudi i okoline, pri emu izvorske vode).
treba postaviti i svu potrebno
saobraajnu signalizaciju. Ako doe do Ako projektnom dokumentacijom nije
poremeaja, izvoa treba odmah da ih planirana upotreba iskopanog materijala
ukloni o svom troku. za odreene namene, materijal treba
nakon zavretka rada odvesti i razastreti
Ako je izvoa nainom miniranja na dogovorena mesta za odlaganje, na
povredio kosinu stene, on mora da je takav nain da humus bude na povrini.
popravi o svom troku.
Rad treba izvriti u odreenom
13. Prilikom iskopavanja u blizini poprenom i uzdunom nagibu prema
saobraajnih komunikacija ili uz objekte projektnoj dokumentaciji. Naelno voda
treba izvriti i posebne bezbednosne ne sme nigde da se zaustavlja. Bez
mere. doplate treba ukloniti i posei sve
korene, biljke i ostale prepreke.
U sluaju miniranja ili ako se radi u
direktnoj blizini elektroenergetskih ili 16. Kanale treba iskopati u skladu sa
telefonskih vodova i ureaja, treba se projektnom dokumentacijom. Sve
pridravati odgovarajuih propisa i povrine iskopa treba izraditi ravno i sa
potrebno je dobiti saglasnost nadlenih traenim nagibima i zaokruenjima, na
organa. nain da se voda ne zaustavlja ili da ne
dolazi do oteenja ve sabijenih
14. Graevinske jame treba oblikovati i povrina.
obraditi prema projektnoj dokumentaciji
(kako vertikalne stranice iskopa tako i Za vreme rada treba uzeti u obzir
kosine i dno). U ovaj rad ukljuena je i mogunost promene vremenskih ili
izrada potrebnih drenaa, kanala i klimatskih uslova koji mogu nepovoljno
slivnika za vreme gradnje i premetanje da utiu na ve iskopane povrine. Zato
tih ureaja radi mogunosti izvoa mora da organizuje radove tako
odvodnjavanja kako atmosferskih, tako i da budu izvreni istovremeno ili da se
izvorskih voda. radovi na kanalima slede. Mogui
dodatni radovi i naknadno potrebni
Podupiranje i postavljanje oplata u jame, radovi koji mogu da nastanu zato to su
ako to zahtevaju geomehanika svojstva izostavljeni navedeni radovi za
zemljanog materijala i geoloki uslovi, odvodnjavanje padaju na teret izvoaa.
treba obaviti struno i pravilno. Nain
podupiranja iskopanih stranica bira sam Prilikom graenje na slabo nosivom tlu,
izvoa, koji je duan da nadzornom na mestima na kojima su planirani boni
inenjeru podnese plan podupiranja (sa nasipi bone odvodne kanale uz
statikim proraunom), osim ako to nije spoljanji rub bonih nasipa treba urediti
planirano projektom i ako se prema jo pre iskopavanja, odnosno
njemu i izvodi. Ako izmeu stvarnog istovremeno sa izravnavanjem terena.
stanja i projektne dokumentacije Nakon zavrenih radova kanale za
nastanu razlike, izvoa mora odmah da odvodnjavanje treba finalno obraditi,
preduzme mere i o tome obavestiti odnosno popraviti. Boni odvodni kanali,
nadzornog inenjera. koji su stalni, treba da budu povezani sa
ve postojeim regulisanim
15. Prilikom iskopavanja kanala dozvoljeno melioracionim kanalima ili sa drugim
je da se iskopani materijal privremeno stalnim kanalima za odvodnjavanje.
deponuje na planiranoj primerenoj
udaljenosti od gornje ivice kanala 17. Iskopavanja za kaldrmu i obloge treba
obostrano, ako je to mogue s obzirom izvriti tano prema projektnoj
na terenske i ostale uslove, u suprotnom dokumentaciji ili prema uputstvima
jednostrano. Humus treba odvojiti od nadzornog inenjera.
ostalog materijala.
8 JP Putevi Srbije
Planum temeljnog tla na kojem je predloga i dokazanog kvaliteta nadzorni

planirana kaldrma treba da odgovara inenjer daje dozvolu za upotrebu.
propisanim uslovima, u zavisnosti od
vrste projektovane kaldrme ili obloge. Za naknadne promene (proirivanja ili
produbljivanja) pozajmita izvoa mora da
2.2.2.3.2 Rasporeivanje koliina pravovremeno dobije odobrenje nadzornog
inenjera. Sve trokove radova koji nisu
Materijal, dobijen prilikom iskopavanja, treba navedeni u projektnoj dokumentaciji snosi
namenski upotrebiti prvenstveno za izradu izvoa, ukljuujui odtetu za korienje
ugovorenih radova (za nasipe, zasipe i zemljita, za kulture i zemljite, kao i ostalu
klinove), preostali viak ili za izgradnju tetu koja moe da nastane zbog toga.
neupotrebljivi materijal treba ukloniti prema
odredbama projektne dokumentacije ili u Pri otvaranju i korienju pozajmita treba
zasipe ili na deponije. Trokovi utovara, obezbediti nesmetano odvodnjavanje
prevoza i istovara ili guranja vika materijala atmosferskih voda i izvora.
treba da budu ukljueni u jedininu cenu za
iskopavanje. Nadzorni inenjer po potrebi 2.2.2.3.4 Proboji
daje detaljnija uputstva, ako projektnom
dokumentacijom nije tano odreena Proboje za kanalske rovove i/ili druge
upotreba iskopanog materijala. postupke i naine izvoenja tih radova
izvoa moe da izvodi pod uslovom da
Rasporeivanje koliina u principu treba nain gradnje nee biti na tetu kvaliteta
izvriti u skladu sa projektnom izvrenih radova i da izvoa za to nee
dokumentacijom, odnosno profilom koliina, traiti plaanje veih trokova.
koji predstavlja samo pomo pri sastavljanju
ponuene cene i ne obavezuje naruioca u 2.2.2.3.5 Prepreke
sluaju moguih promena.
Ako se pri iskopavanju pojave neplanirane
2.2.2.3.3 Pozajmita prepreke, npr. instalacije, kablovi, kanali,
drenae, ostaci objekata, vei usamljeni
Ako je pozajmite planirano projektnom blokovi stene i slino, izvoa o tome mora
dokumentacijom, izvoa mora zajedno sa da obavesti nadzornog inenjera, koji e
nadzornim inenjerom da snimi teren pre odrediti, kakve mere treba da preduzme
poetka uzimanja materijala, ako je takvo izvoa.
uzimanje vezano za obraun radova. Ti
snimci - obostrano odobreni i potpisani Prilikom izvoenja svih mera za zatitu
osnova su za izraunavanje koliina. objekata, instalacija, kanala, drenaa,
kablova i slinog izvoa je duan da se
Izvoa mora da: pridrava svih propisa i uputstava upravljaa
- izradi predlog ureenja pozajmita nakon navedenih ureaja. Nije dozvoljeno
zavrenog korienja, optereivati ili hodati po ureajima koje za
- dobije za predloeno ureenje saglasnost vreme gradnje treba podupreti ili okaiti na
nadzornog inenjera i posebne konstrukcije.
- na osnovu odobrenog predloga uredi
pozajmite. 2.2.2.3.6 Radni prostor
Ako projektnom dokumentacijom za Kao potreban radni prostor izmeu
osiguranje koliina, pozajmite nije planirano, graevinskog objekta i zida graevinske jame
a na trasi nedostaje materijala, izvoa mora izvoau se priznaje irina od najvie 50 cm.
da obezbedi pozajmite. U tom sluaju Pravilnom irinom radnog prostora smatra
izvoa mora (o svom troku) da dobije se:
saglasnost vlasnika zemljita, dokae kvalitet - kod nepoduprtih graevinskih jama
i koliinu materijala u predloenom vodoravno merena udaljenost izmeu
pozajmitu i podnese nadzornom inenjeru pete iskopane kosine ili spoljanje strane
na odobrenje predlog pozajmita (sa zida i spoljanje strane oplate
situacijom i poprenim profilima). graevinske konstrukcije,
- kod poduprtih graevinskih jama svetla
U situaciji u projektnoj dokumentaciji mora da udaljenost izmeu oplate jame i spoljanje
bude oznaeno mesto na koje e biti strane oplate graevinske konstrukcije.
deponovan humus i ostali viak, odnosno Dodatno iskopavanje za radni prostor ne
neodgovarajui materijal. Na osnovu
JP Putevi Srbije 9
priznaje se u sluaju kada se u objekt dalje gradnje (betoniranja, polaganja cevi i

ugrauje cementni beton do zida iskopa. sl.).
Pri iskopavanju za kanalske rovove kao Tek kada je iskop zavren i preuzet, izvoa
maksimalno potrebna svetla irina radnog moe da nastavi gradnju.
prostora (ako u projektnoj dokumentaciji nije
drukije odreeno) smatra se irina 2.2.2.3.7 Kosine za nepoduprte
spoljanjeg promera, odnosno najvea irina graevinske jame
preseka instalacije + 40 cm dodatka
spoljanjem preniku, odnosno najveoj irini Nagibi kosina zavise od svojstva materijala i
cevne instalacije, ali ne manje od 60 cm vremena tokom kojeg treba ostaviti jamu
ukupne irine iskopa kod dubina kanalskog otvorenu. Uz to treba uzeti u obzir sva
rova do 2,00 m i ne manje od 80 cm irine optereenja i vibracije, koja mogu da nastanu
kod veih dubina. Svetlom irinom kod zbog radova u jami ili u njenoj blizini.
nepoduprtih rovova smatra se irina dna, a
kod poduprtih rovova razmak oplata. Kod materijala koji su podvrgnuti uticajima
isuivanja, upijanja vode, smrzavanja ili
Dubina i irina dna odreena je projektnom klizanja, treba izraivati odgovarajue blae
dokumentacijom i potrebnim radnim nagibe kosina i preduzeti sve to je potrebno
prostorom. Konana dubina dna mora da za odvodnjavanje svih voda, kako bi se
bude odreena projektnom dokumentacijom. spreile tete.
Dno iskopa za temelj treba da bude izraeno Izbor nagiba kosina preputen je izvoau,
vodoravno, a kod razliitih dubina ako u projektnoj dokumentaciji nije izriito
stepenasto. drukije traeno, meutim, za to treba
prethodno dobiti saglasnost nadzornog
Dno za kanalske rovove i drenau treba da inenjera. O bezbednosti i odravanju kosina
bude izraeno sa tano propisanim nagibom i za vreme gradnje treba da brine izvoa.
u obliku koji trai projekt.
Na gornjoj ivici kosine za nepoduprte
Podruje dna jame za temelj nije dozvoljeno graevinske jame treba odravati slobodan
raztresati. Treba ga zatititi od oteenja, kao zatitni pojas, irok najmanje 60 cm, kao
to su prevozi, razgrtanje, ispiranje i branu.
smrzavanje. Oteeno dno od koherentnog
zemljanog materijala treba direktno pre 2.2.2.4 Kvalitet izrade
betoniranja ili zidanja iskopati i zameniti.
Oteeno dno od nekoherentnog zemljanog Radovi prilikom iskopavanja treba da budu
materijala treba popraviti odgovarajuim izvreni kvalitetno i u skladu sa propisima,
sabijanjem. projektnom dokumentacijom i odredbama i
zahtevima ovih tehnikih uslova.
Dno iskopa za temelj, graevinsku jamu i
odvodni kanal mora da bude oblikovano Sve zavrne povrine iskopa treba da budu
tano prema projektnoj dokumentaciji. Prema izraene prema zahtevima u projektnoj
projektnoj dokumentaciji dozvoljena su dokumentaciji.
visinska odstupanja od nivelete 2 cm, ako u
projektnoj dokumentaciji nije drukije Ravnost planuma dna irokog iskopa,
odreeno. Ravnost dna moe na duini od 4 izmerena 4 metarskom letvom, moe da
m da odstupa od merne letve u odreenom odstupa
pravcu najvie 3 cm. - u zemljanim materijalima do 3 cm od
merne letve ili merne ravnine,
Ako izvoa vlastitom grekom napravi - u stenama do 5 cm.
predubok iskop,isti mora bez doplate da uradi
sve popravke koje zahtevaju statiki uslovi i Iskopi za odvodne kanale treba da budu
koje odredi nadzorni inenjer. izraeni tako da omoguavaju neometano
oticanje vode.
Kod koherentnog zemljanog materijala za
besprekorno temeljenje treba ostaviti zadnji Iskopi za kanale za odvodnjavanje, za koje je
sloj iskopa (u odgovarajuoj debljini) kao planirana odreena obloga ili ovrivanje,
zatitu od oteenja, ako u projektnoj moraju da odgovaraju projektovanima.
dokumentaciji nije odreeno drukije. Taj sloj Odstupanja na tetu debljine obloge,
je dozvoljeno ukloniti tek neposredno pre
10 JP Putevi Srbije
odnosno ovrivanja kanala nisu poprenog profila, koji predstavljaju

dozvoljena. srednju vrednost obeju visine kota u
krajnjim takama kanala.
Izvoa mora prilikom izvoenja iskopa da
upozori nadzornog inenjera na sve Sav iskopani materijal, koji se upotrebi u
probleme koji se pojave i mogu da utiu na druge svrhe, osim za nasipe, zasipe i
kvalitet izvrenih radova, koji je zahtevan posteljicu i ako ga izvoa nije nadoknadio iz
ovim tehnikim uslovima. U sluaju da pozajmita (bez doplate), odbija se pri
izvoa propusti da upozori nadzornog odreivanju obraunskih koliina
inenjera, izvoa preuzima svu odgovornost iskopavanja.
i sve mogue trokove popravke.
2.2.2.6.2 Preuzimanje radova
Izvoa mora da izvodi sve potrebne
unutranje kontrole radova u skladu sa ovim Izvrene radove treba preuzeti prema
tehnikim uslovima. odredbama take 1.2.2.3 optih tehnikih
uslova i prema odredbama ovih posebnih
tehnikih uslova.
2.2.2.6 Merenje i preuzimanje radova
2.2.2.6.1 Merenje radova 2.2.2.7 Obraun radova
Merenje izvrenih radova treba da bude Izvrene radove treba obraunati u skladu sa
obavljeno u skladu sa takom 1.2.2.2 optih takom 1.2.2.4 optih tehnikih uslova.
tehnikih uslova i prema sledeim
odredbama: Koliine, odreene u taki 2.2.2.6.1, treba
- svi iskopi (povrinski, iroki, za temelje, obraunati prema ugovorenoj jedininoj ceni
3
kanalske rovove i graevinske jame, za za 1 m iskopanog materijala, odvojeno po
kanale za odvodnjavanje) mere se prema kategorijama materijala, pri emu je
stvarno izvrenim koliinama u kubnim jedininim cenama obuhvaen:
metrima u raznim kategorijama materijala - ukupan rad pri iskopavanju i guranju na
prema taki 2.2.2.2. odreeno mesto upotrebe ili deponiju,
- za utvrivanje stvarno iskopanih koliina obavljen prema projektnoj dokumentaciji
treba upotrebiti poprene profile, i/ili uputstvima nadzornog inenjera,
snimljene pre izvrenog iskopavanja i - ukupan rad pri iskopavanju i utovaru,
nakon njega. Odgovarajua povrina obavljen prema projektnoj dokumentaciji
profila, merena od gornje ivice iskopa do i/ili uputstvima nadzornog inenjera,
dna iskopa, predstavlja uzimajui u - ukupan rad pri prevozu i istovaru na
obzir debljine pojedinih slojeva i kategorije odreeno mesto upotrebe ili deponiju,
tla i udaljenosti izmeu profila - stvarnu obavljen prema projektnoj dokumentaciji
obraunsku koliinu, meutim, samo u i/ili uputstvima nadzornog inenjera,
okviru projektne dokumentacije, odnosno - ukupan rad pri razastiranju vika
promena koje je odobrio, odnosno materijala na deponiji,
naruio, nadzorni inenjer. - ukupan rad pri uklanjanju korenja i
panjeva, zajedno sa iskopavanjem slabo
Prilikom merenja treba posebno uzeti u obzir nosivog tla od gnjeive do itke
sledee: konzistencije,
- povrinski iskop obuhvata sloj debljine do - ukupan rad pri ureenju trajnih i
40 cm. privremenih deponije za viak ili
- kod irokog iskopa se soiva, depovi i neodgovarajue materijale,
2
kaverne, koje ne prelaze 1 m (u - dobijanje odgovarajuih povrina za trajne
poprenom profilu), ne odbijaju, a vei se i privremene deponije sa odgovarajuim
odbijaju od pojedinih kategorija materijala odtetama,
u celokupnoj povrini. - planiranje svih iskopanih i oteenih
- kod iskopa za temelje, kanalske rovove i susednih povrina,
graevinske jame obraunava se stvarno - ienje terena nakon zavrenih radova i
izvreno iskopavanje prema odredbama u odvoz vika materijala,
t. 2.2.2.3.6. Za odreivanje dubina tih - uklanjanje svih prepreka na koje se naie
iskopa polazni nivo je prosena kota prilikom rada, osim prepreka koje su od
terena i obod iskopa. kulturno-istorijskog znaaja,
- kod iskopa za kanale za odvodnjavanje - odravanje izvrenih radova do konanog
kao polazni nivo uzimaju se prosene preuzimanja.
visinske kote terena i iskopa u osovini
JP Putevi Srbije 11
Pored navedenog u jedininu cenu je tla da isto bude sposobno da preuzme sva
ukljueno optereenja planirana projektnom
- kod irokih iskopa: dokumentacijom.
- ureivanje kosina i ienje nevezanih
kamenih blokova sa kosina i Za poboljanje, ovrivanje ili stabilizovanje
- iskopavanje stepenica, planirano temeljnog tla mogue je pre svega upotrebiti
projektnom dokumentacijom ili zbog hidratizovani kre i pucolanski ili metalurki
naknadno utvrene potrebe, cement. Za poboljanje temeljnog tla u
- kod iskopa za sve temelje i kanalske odreenim sluajevima mogue je upotrebiti i
rovove: mehaniku stabilizovanje podtla utiskivanjem
- sva potrebna podupiranja i postavljanje kamenih zrna odgovarajue krupnoe.
oplata u rovove za temelje ili kanale, 2.2.3.2.1 Zemljani materijali i stene
- kod iskopa za graevinske jame:
- potrebne ostavljene oplate u Za zemljane materijale i stene u temeljnom
graevinskoj jami, tlu upotrebljava se razvrstavanje prema taki
- vraanje u prvobitno stanje objekata i 2.2.2.2. Zemljani materijali i stene u
terena oteenih prilikom rada i temeljnom tlu treba da odgovaraju sledeim
- sva potrebna podupiranja i postavljanja uslovima:
oplata na kosinama graevinske jame, - vlanost zemljanog materijala treba da
- kod iskopa kanala: bude takva da pri zbijanju moe da se
- ureenje planuma za obloge prema postigne propisana gustina. Ako ni
odredbama projektne dokumentacije; poboljanjem, ni ovrivanjem ili
ova odredba vai ako se obloge izvode stabilizovanjem, ne moe da se obezbedi
u postojeim kanalima. odgovarajua vlanost materijala za
zbijanje, onda treba primeniti druge
odgovarajue tehnike i tehnoloke
2.2.3 PLANUM TEMELJNOG TLA postupke
- sadraj humusnih i organskih primesa ne
2.2.3.1 Opis sme da premai koliinu koja pri
ispitivanju u skladu sa EN 1744-1 oboji
Ureenje planuma temeljnog tla ukljuuje: rastvor natrijumove baze tamnije od
- pripremu temeljnog tla za ugraivanje referentne boje.
nasipa, zasipa, klinova i/ili posteljice
nakon izvrenog povrinskog iskopavanja 2.2.3.2.1.1 Koherentni zemljani materijali
plodnog tla ili irokog iskopa u zemljanom
materijalu ili steni, koji obuhvata Upotrebljivost koherentnog zemljanog
- grubo planiranje i materijala u temeljnom tlu treba utvrditi
- zbijanje povrinskih slojeva temeljnog prethodnim ispitivanjima karakteristinih
tla, uzoraka. Treba proveriti sledea svojstva:
- kod poboljanja, ovrivanja i/ili - vlanost,
stabilizovanja vezivima i - optimalnu vlanost i najveu gustinu
- isporuku i razastiranje veziva, standardnim postupkom po Proktoru,
- kvaenje, - granice konzistencije i
- meanje i - udeo humusnih i/ili organskih primesa.
- odravanje planuma temeljnog tla do
nadgradnje. Srednje i visoko plastine gline (sa granicom
teenja W L > 35 % i indeksom plastinosti Ip
> 12 %) je dozvoljeno ostaviti u slojevima
2.2.3.2 Osnovni materijali ispod planuma temeljnog tla (do najvie 0,5
m ispod kote planuma posteljice), ukoliko
Planum prirodnog, poboljanog, zadovoljavaju njihova zapreminska masa
ovrivanog ili stabilizovanog temeljnog tla CBR i ne bubre.
mogue je urediti u zemljanim materijalima i
stenama, koje ne sadre materijale koji Odluujui kriterijum za odluivanje o
vremenom zbog biohemijskih procesa ne primerenosti kvaliteta zemljanog materijala
menjaju svoja mehaniko-fizika svojstva u za ovrivanje ili stabilizovanje je
tolikoj meri da tetno utiu na stabilnost trupa vremenska postojanost ovrivanog ili
puta. stabilizovanog zemljanog materijala.
Zemljani materijali i stene u temeljnom tlu Vrstu i broj ispitivanja odreuje nadzorni
treba da omogue takvo zbijanje temeljnog inenjer.
12 JP Putevi Srbije
grubo isplaniran planum temeljnog tla u

2.2.3.2.1.2 Nekoherentni materijali koliini i na nain koji osigurava zahtevanu
ravnomernost dodanog veziva (tanost
2
Za ureenje planuma temeljnog tla po pravilu doziranja 1 kg/m ) i traena svojstva
su odgovarajue sve vrste nekoherentnog meavine.
materijala.
Razastrto vezivo treba pomeati sa
Ako sastav materijala ima nedostataka, tako zemljanim materijalom odgovarajuim
da nije mogue obezbediti traena svojstva mainama, po pravilu u najmanje 20 cm
planuma temeljnog tla, njih je mogue debelom sloju, da bi se postigla
poboljati dodavanjem odgovarajue ravnomernost meavine zemljanog materijala
meavine kamenih zrna i meanjem. sa vezivom.
U sluajevima kada postoji sumnja da
materijal sadri previe humusnih i/ili Po potrebi za obezbeivanje ravnomerne i
organskih primesa treba na zahtev optimalne vlanosti poboljanog,
nadzornog inenjera izvriti odgovarajua ovrivanog i/ili stabilizovanog materijala na
ispitivanja. odgovarajui nain treba dozirati i potrebnu
dodatnu vodu.
2.2.3.2.2 Veziva
Meanjem treba obezbediti ravnomernost
Za poboljanje, ovrivanje ili stabilizovanje meavine zemljanog materijala i veziva sa
sloja koherentnog i/ili nekoherentnog vodom u celoj planiranoj debljini sloja.
materijala ispod planuma temeljnog tla
upotrebljiva su sva veziva koja obezbeuju Poboljanje, ovrivanje i stabilizovanje
uslovljena svojstva poboljanog, koherentnog ili nekoherentnog zemljanog
ovrivanog ili stabilizovanog materijala. materijala u temeljnom tlu pomou veziva
mogue je samo po toplom vremenu
Upotrebljivost veziva treba da bude (temperatura preko + 3C) i u odsustvu
potvrena odgovarajuim dokazima, koje padavina.
podnosi izvoa, a koja uslovljavaju
- sposobnost vezanja (vrstoa na pritisak) 2.2.3.3.3 Zbijanje
i
- poetak i kraj vezivanja. Prirodno temeljno tlo i poboljane,
ovrivane ili hemijski stabilizovane
Izvoa radova treba da navede i procenat koherentne ili nekoherentne materijale u
upotrebljenog veziva. temeljnom tlu treba nakon zavrenog
planiranja i meanja sabiti u punoj irini sloja
valjcima sa glatkim i/ili pneumatskim
2.2.3.3 Nain izvoenja
tokovima.
2.2.3.3.1 Grubo planiranje
Sva za valjke nedostupna mesta treba prema
Planum temeljnog tla treba nakon izvrenog zahtevima projektne dokumentacije uvrstiti
povrinskog iskopa ili irokog iskopa grubo ostalim sredstvima za zbijanje ili postupcima
isplanirati tako da u datim terenskih uslovima koje odobri nadzorni inenjer. Nadzorni
bude obezbeeno to bolje odvodnjavanje. inenjer odreuje i uslove pod kojima treba
upotrebljavati takva sredstva ili postupke.
Rad treba da bude izvren prema projektnoj
dokumentaciji i tehnikim uslovima. Upotrebljivost sredstava za zbijanje i
tehnoloki postupak treba prethodno ispitati u
2.2.3.3.2 Poboljanje, ovrivanje ili smislu take 1.2.1.3 optih tehnikih uslova.
stabilizovanje materijala u
temeljnom tlu pomou veziva Sloj prirodnog, poboljanog, ovrivanog i
stabilizovanog temeljnog tla, odnosno
Poboljanje, ovrivanje ili stabilizovanje meavine treba pre poetka zbijanja da
zemljanog materijala pomou veziva sadri toliko vode da ga je mogue
potrebno je da bi se osigurala odgovarajua odgovarajue sabiti.
vlanost i/ili stabilnost temeljnog tla.
U sluaju potrebe nadzorni inenjer moe da
Veziva za poboljanje, ovrivanje ili odredi dodatne postupke koji e osigurati
stabilizovanje koherentnog ili nekoherentnog odgovarajuu vlanost i odgovarajuu
materijala treba razastreti na prethodno ugradnju materijala i/ili meavine.
JP Putevi Srbije 13
Ako se posle zbijanja i provere kvaliteta 2.2.3.4 Kvalitet izrade

planuma temeljnog tla ne nastavi odmah sa
ugraivanjem nasipa, zasipanjem ili 2.2.3.4.1 Zbijenost
ugraivanjem klinova, nego tek nakon dueg
razdoblja sa razliitim vremenskim uslovima, Zbijenost materijala ispod planuma temeljnog
onda treba pre nastavka radova ponovno tla izvoa mora da dokae rezultatima
proveriti gustinu slojeva ispod pIanuma ispitivanja u sklopu unutranje kontrole, po
temeljnog tla. Samo ako kvalitet odgovara pravilu brzim postupkom nedestruktivnog
moe da se nastavi sa radovima. merenja pomou izotopske sonde.
2.2.3.3.4 Skladitenje veziva Sloj prirodnih, poboljanih, ovrivanih i

stabilizovanih materijala ispod planuma
Veziva za poboljanje, ovrivanje i temeljnog tla treba da ispunjava zahtevane
stabilizovanje koherentnog i nekoherentnog vrednosti zbijenosti i nosivosti prema tabeli
materijala u temeljnom tlu treba da budu po 2.2.3.1.
pravilu uskladitena u silosima ili cisternama
za veziva.
Tabela 2.2.3.1: Zahtevi za zbijenost i nosivost na planumu temeljnog tla
Zahtev za zbijenost Zahtev za

nosivost Ev2
Opis radova prema SPP prema MPP
2
% MN/m
Planum temeljnog tla preko 2 m ispod planuma

posteljice od
- koherentnog zemljanog materijala 95 - -
- poboljanog koherentnog zemljanog 95 - -
materijala
- ovrivanog i stabilizovanog koherentnog 95 - -
zemljanog materijala
- nekoherentnog materijala - 95 -
Planum temeljnog tla na manje od 2 m ispod

planuma posteljice od
- koherentnog zemljanog materijala 98 - 15
- poboljanog koherentnog zemljanog 98 - 20
materijala
- ovrivanog i stabilizovanog koherentnog 98 - 30
- nekoherentnog materijala - 98 60
Planum temeljnog tla na planumu posteljice od

- poboljanog koherentnog zemljanog 100 - 25
materijala
SPP standardni postupak po Proktoru

MPP modifikovani postupak po Proktoru
Traene vrednosti zbijenosti prema tabeli manja za vie od 3 % od odgovarajue

2.2.3.1 predstavljaju prosene vrednosti. traene prosene vrednosti.
Donja granina vrednost ne sme da bude
14 JP Putevi Srbije
Zbijenost koherentnih i nekoherentnih Svojstva prirodnih materijala ovrenih i

materijala ispod planuma temeljnog tla treba stabilizovanih pomou veziva izvoa mora
na svakom mernom mestu da dosee donju da dokae rezultatima ispitivanja u sklopu
graninu vrednost. Neodgovarajue zbijene unutranje kontrole i to:
materijale ispod planuma temeljnog tla - ispitivanjima vrstoe na pritisak na 7
izvoa mora da sabije prema zahtevima dana odravanim probnim telima,
tehnikim uslova bez doplate. pripremljenim u skladu sa uslovima za
izradu prema odgovarajuem postupku po
Ako nadzorni inenjer na osnovu rezultata Proktoru, koja treba da daju rezultat
unutranjih i/ili nezavisnih ispitivanja - kod koherentnih materijala najmanje
2
naknadno utvrdi da postoje neodgovarajue 0,4 MN/m
zbijena mesta na planumu temeljnog tla, - kod nekoherentnih materijala najmanje
2
samostalno odluuje o daljim merama. 1,5 MN/m i
- vremenskom postojanou probnih tela,
2.2.3.4.2 Nosivost izraenih prema opisanim uslovima, a
koja je odreena odnosom vrstoa na
Nosivost planuma temeljnog tla izvoa mora pritisak suvih i 24 sata kvaenih uzoraka
da dokae ako se ne vri merenje nakon 7 dana i treba da iznosi najmanje
zbijenosti rezultatima unutranjih ispitivanja 0,70.
nosivosti pomou merenja statikih i/ili
dinamikih deformacionih modula (Ev2 i Edin). Nadzorni inenjer moe po potrebi da
promeni navedene uslove za kvalitet
Traene prosene donje granine vrednosti stabilizovanih prirodnih materijala za slojeve
statikih deformacionih modula Ev2 na ispod planuma temeljnog tla.
planumu temeljnog tla navedena su u tabeli
2.2.3.1. Zahtevane vrednosti vrstoa na pritisak
predstavljaju prosene vrednosti. Donja
Informativne donje granine vrednosti granina vrednost moe da bude manja od
dinamikih deformacionih modula Evd iznose zahtevane vrednosti za 0,1, odnosno 0,2
2
priblino 50 % traenih donjih graninih MN/m , a krajnja donja granina vrednost za
2
vrednosti statikih deformacionih modula Ev2. 0,2, odnosno 0,5 MN/m .
Odnos statikih deformacionih modula Ev2 : 2.2.3.4.4 Ravnost i visina planuma

Ev1 sme da bude najvie 2,2. Ako izmerena temeljnog tla
vrednost modula Ev1 prelazi 50 % traene
vrednosti modula Ev2, traeni odnos nije 2.2.3.4.4.1 Ravnost
odluujui za ocenu nosivosti sagraenog
planuma temeljnog tla. Postupak merenja ravnosti odreen je u
smernicama SRMG, t. 3.1.3.1.
Traene vrednosti nosivosti prema tabeli
2.2.3.1 predstavljaju donje granine Planum temeljnog tla moe na 4 m duine
vrednosti. Krajnja donja granina vrednost u proizvoljnom pravcu u odnosu na osovinu
pojedinanog merenja (do 5 % od ukupnog puta da odstupa od merne letve ili merne
broja merenja) moe da bude do 20 % ravnine
manja. - kod prirodnih, poboljanih, ovrenih i
stabilizovanih koherentnih materijala
Nosivost planuma temeljnog tla od vezivom najvie 30
ovrivanog ili stabilizovanog materijala po mm
pravilu moe da se kontrolie tek 7 dana - kod nekoherentnih materijala
nakon zbijanja. najvie 30
mm
Ako nadzorni inenjer na osnovu rezultata - kod stena najvie 50
unutranjih i/ili spoljanjih ispitivanja mm
naknadno utvrdi da na planumu temeljnog tla
postoje mesta neodgovarajue nosivosti, on 2.2.3.4.4.2 Visina
samostalno odluuje o daljim merama.
Planum temeljnog tla moe na proizvoljnom
2.2.3.4.3 Ovrivani i stabilizovani mestu da odstupa od projektovane kote
koherentni ili nekoherentni - kod prirodnih, poboljanih, ovrenih i
materijali stabilizovanih koherentnih materijala
najvie 25 mm
JP Putevi Srbije 15
- kod nekoherentnih materijala skladu sa svojstvima uzoraka materijala,

najvie 25 mm izvaenih prilikom poetka radova.
- kod stena najvie 40 mm
Prethodnim ispitivanjima na probnoj deonici
izvoa mora prema uputstvima nadzornog
2.2.3.5 Kontrola kvaliteta inenjera da proveri karakteristike, odreene
u tabeli 2.2.3.2.
2.2.3.5.1 Prethodna ispitivanja
Za svaku karakteristinu vrstu materijala
Pre poetka ovrivanja temeljnog tla ispod planuma temeljnog tla treba pre
izvoa mora da proveri da li su poetka radova da se odredi tehnoloki
karakteristina svojstva materijala, utvrena postupak, vrsta sredstva za zbijanje i njegov
prethodnim geotehnikim ispitivanjima, u dubinski uinak.
Tabela 2.2.3.2: Prethodna ispitivanja za pripremu temeljnog tla
Svojstva materijala Jedinica Zahtevana Postupak za

mere vrednost ispitivanje
- Upotrebljivost materijala :
- prirodna vlanost m.-% t. 2.2.3.2.1/1
- ispitivanje po Proktoru: EN 13286-2
- optimalna vlaga m.-% -
3
- najvea gustina t/m -
- granice konzistencije: TS CEN ISO
17892-12
- granica teenja wL % 35
- indeks plastinosti Ip % 12
- udeo humusnih i/ili organskih primesa - t. 2.2.3.2.1/2 EN 1744-1
- Upotrebljivost veziva:
- sposobnost vezivanja: m.-% t. 2.2.3.2.1/1
- vrstoa meavine na pritisak: EN 12390-2
2
- koherentnog materijala MN/m 0,4
2
- nekoherentnog materijala MN/m 1,5
- vremenska postojanost - 0,7 -
- poetak i kraj vezivanja h - EN 196-3
2.2.3.5.2 Provera ovrivanja prethodnih ispitivanja ili od svojstava,

odreenih u dokazima o usklaenosti, on
2.2.3.5.2.1 Unutranja kontrola moe da promeni obim unutranje kontrole.
U sluaju homogenosti rezultata ispitivanja
Na osnovu prethodnih ispitivanja nadzorni nadzorni inenjer moe i da smanji obim
inenjer odreuje obim unutranje kontrole unutranje kontrole.
pri ovrivanju planuma temeljnog tla i ako
je ve odreen programom prosene 2.2.3.5.2.2 Nezavisna kontrola
uestalosti kontrole.
Obim nezavisne kontrole koju po pravilu
Minimalna uestalost unutranje kontrole pri izvodi institucija je u odnosu 1 : 4 sa
ovrivanju planuma temeljnog tla, koja unutranjom kontrolom.
ukljuuje
- ispitivanja materijala i Mesta za uzimanje uzoraka za nezavisnu
- ispitivanja prilikom ugraivanja, kontrolu i merna mesta za merenje ravnosti,
odreena je u tabelama 2.2.3.3 i 2.2.3.4. visina, gustina, vlanosti i nosivosti odreuje
nadzorni inenjer po pravilu statistikim
U sluaju da nadzorni inenjer na osnovu sluajnim izborom. Postupak je odreen u
rezultata unutranjih kontrolnih ispitivanja smernicama SRCS, t. 1.4.1.
utvrdi vea odstupanja od rezultata
16 JP Putevi Srbije
Tabela 2.2.3.3: Minimalna uestalost ispitivanja materijala pri unutranjoj kontroli ovrivanja
planuma temeljnog tla
Svojstva temeljnog tla Postupak za Minimalna

ispitivanje uestalost ispitivanja
1
- prirodna vlanost Na 40 m
1
- ispitivanje po Proktoru EN 13286-2 na 400 m
1
- granice konzistencije TS CEN ISO 17892-12 na 400 m
1
- udeo humusnih i/ili organskih primesa EN 1744-1 na 400 m
Tabela 2.2.3.4: Minimalna uestalost ispitivanja ugraivanja pri unutranjoj kontroli ovrivanja
temeljnog tla
Minimalna
Svojstva temeljnog tla Postupak za ispitivanje uestalost Osnova za ocenu
ispitivanja
- udeo vlage i gustina 20 t.

1
prirodnog materijala m 2.2.3.2.1.1
1
- koliina razastrtog veziva 100 m t. 2.2.3.3.2
1
- meavina: 100 m
1
- udeo vlage i gustina 40 m t. 2.2.3.3.2
1
- vrstoa na pritisak EN 12390-3 100 m t. 2.2.3.4.3
1
- vremenska postojanost 200 m t. 2.2.3.4.3
1
- planum temeljnog tla: 100 m
1
- zbijenost SRCS, t. 1.2.4 20 m t. 2.2.3.4.1
1
- nosivost (Evd) SRDM, t. 8.3.3 20 m t. 2.2.3.4.2
1
- ravnost i visina SRMG, t. 3.1.3.1 20 m t. 2.2.3.4.4
tehnikim uslovima i u skladu sa takom

1.2.2.3 optih tehnikih uslova.
Sve utvrene nedostatke u odnosu na
2.2.3.6.1 Merenje radova zahteve za kvalitet izvoa mora da popravi
pre nego to nastavi sa radovima.
Izvrene radove treba izmeriti u skladu sa
takom 1.2.2.2 optih tehnikih uslova. Svi trokovi za otklanjanje nedostataka
padaju na teret izvoaa, ukljuujui i
Koliine svih radova izvrenih na planumu trokove za sva merenja i ispitivanja koja su
temeljnog tla izraunavaju se u kvadratnim pokazala neodgovarajui kvalitet izvrenih
metrima. radova, pa je bilo potrebno nakon izvrene
odgovarajue popravke ponovnim
Sve koliine mere se prema stvarno ispitivanjima utvrditi kvalitet radova.
izvrenom obimu i vrsti radova u okviru
projektne dokumentacije. Za sve radove koji ne odgovaraju zahtevima
u tehnikim uslovima, a izvoa ih nije
Za koliine veziva koje su isporuene na popravio prema uputstvima nadzornog
gradilite izvoa mora da podnese inenjera, izvoa nema pravo da traiti
odgovarajue dokaze. nikakvo plaanje. U tom sluaju naruilac ima
pravo da produi garantni period za sve
2.2.3.6.2 Preuzimanje radova radove koji su zavisni od neobavljenih na
najmanje 5 godina.
Planum temeljnog tla preuzima nadzorni
inenjer prema zahtevima za kvalitet u
JP Putevi Srbije 17
2.2.3.7 Obraun radova 2.2.4 SLOJEVI ZA DRENAU,

FILTRIRANJE I PROVOZNU
2.2.3.7.1 Opte PODLOGU
Izvrene radove treba obraunati u skladu sa

takom 1.2.2.4 optih tehnikih uslova. 2.2.4.1 Opis
Koliine, odreene prema taki 2.2.3.6.1, Smernica za slojeve za drenae, filtriranje i

treba obraunati prema ugovornoj jedininoj provoznu podlogu ukljuuje isporuku i
ceni. ugraivanje nekoherentnog materijala/
meavina kamenih zrna, a za provoznu
Ugovornom jedininom cenom treba da budu podlogu i sekundarnih sirovina.
obuhvaene sve usluge potrebne za potpun
zavretak radova. Izvoa nema pravo da U smernicu su ukljueni i bitni uslovi za
naknadno trai nikakvu doplatu. primenu geosintetika za slojeve za drenau,
filtriranje i razdvajanje.
2.2.3.7.2 Odbici zbog neodgovarajueg
kvaliteta
2.2.3.7.2.1 Materijali Za slojeva za drenau i filtriranje i provoznu
podlogu mogu da se upotrebe meavine
Zbog uslovljenog odgovarajueg kvaliteta nekoherentnih materijala koji su po poreklu
materijala pri obraunu izvrenih radova prirodni, drobljeni ili meani prirodni i
nema odbitaka. drobljeni, ako odgovaraju odredbama i
tehnikim uslovima. Za provoznu podlogu
2.2.3.7.2.2 Veziva mogu da se upotrebe i meavine zrna
proizvedene od sekundarnih sirovina.
Zbog uslovljenog odgovarajueg kvaliteta
veziva za poboljanje, ovrenje ili Uz nekoherentni materijal mogu da se za
stabilizovanje materijala pri obrauna nema slojeve, drenau i filtriranje upotrebe i
odbitaka. geosintetici, ako odgovaraju traenim
tehnikim uslovima odreenim u smernicama
2.2.3.7.2.3 Zbijenost i nosivost SRDM, t. 8.1.4.
Donje granine vrednosti zbijenosti i nosivosti 2.2.4.2.1 Nekoherentni materijali
i pojedine vrednosti do krajnje donje granine
vrednosti (do 5 % ukupnog broja merenja) Nekoherentni materijali za drenane i
znae 100 % vrednost po ponuenoj filterske slojeve i za provoznu podlogu mogu
jedininoj ceni. Zbog uslovljene odgovarajue da budu dobijeni direktno pri iskopavanju i/ili
zbijenosti i nosivosti pri obraunu nema na pozajmitu (ljunkari, kamenolomu) i/ili
odbitaka. posredno drobljenjem prirodnih stena ili
sekundarnih sirovina.
2.2.3.7.2.4 Ovreni i stabilizovani
materijali Meavine kamenih zrna za slojeve za
drenau i filtriranje i provoznu podlogu treba
Donja granina vrednost kvaliteta, odreena da budu sastavljene od pojedinih frakcija u
u t. 2.2.3.4.3, znai 100 % vrednosti po takvom odnosu da su u zavisnosti od
ponuenoj ceni, a krajnja donja granina namene ispunjeni postavljeni zahtevi.
vrednost rad bez vrednosti. Meuvrednosti
treba odrediti linearnom interpolacijom. Meavine kamenih zrna za slojeve za
drenau i filtriranje i provoznu podlogu treba
2.2.3.7.2.5 Ravnost planuma da odgovaraju prema
- sastavu meavine zrna,
Zbog uslovljenog obezbeenja odgovarajue
- sadraju humusnih i organskih primesa i
ravnosti planuma pri obraunu nema
- postojanosti kamenih zrna.
odbitaka.
Meavine kamenih zrna za slojeva za
2.2.3.7.2.6 Visina planuma
drenau i filtriranje treba da zadovoljavaju
uslove USBR, odreene graninim
Zbog uslovljenog obezbeenja planirane
vrednostima krive prosejavanja:
visine planuma pri obraunu nema odbitaka.
18 JP Putevi Srbije
d 15F Ako je koeficijent neravnomernosti U 6,

12 40 udeo zrna veliine do 0,063 mm u meavini
d 15Z
ugraenog drenanog ili filterskog sloja mora
da odgovara kategoriji f15 (do 15 m.-%).
d 50 F
12 52
d 50 Z U sluaju upotrebe grubozrnaste meavine
kamenih zrna za provoznu podlogu (veliina
gde je: zrna 0/250 mm ili vea) dozvoljen je udeo
d15F,d50F prenik zrna kod 15 m.-% i kod zrna veliine do 0,063 mm kategorije f15 (do
50 m.-% prosejane meavine za 15 m.-%).
slojeva za drenau i filtriranje
d15Z,d50Z prenik zrna kod 15 m.-% i kod Koeficijent vodopropusnosti meavina
50 m.-% prosejanog koherentnog kamenih zrna za drenane i filterske slojeve
zemljanog materijala kojim treba (obavijene geotekstilom) i provozne podloge
-5
da se sprei pristup u susedne i treba da iznosi najmanje 10 m/s. Probno
filterske slojeve telo treba da bude izraeno prema
modifikovanom postupku po Proktoru.
Prenik najveeg zrna u meavinama za
slojeve za drenau i filtriranje ne sme da U meavinama kamenih zrna sadraj
bude vei od dve treine debljine slojeva, a u humusne i/ili organske primese ne sme da
meavinama za provoznu podlogu ne vei od oboji rastvor natrijumove baze tamnije od
polovine debljine slojeva. referentne boje pri ispitivanju prema EN
1744-1.
Ako je izmeu drenanog ili filtarskog sloja
od nekoherentnog materijala i sloja Meavine kamenih zrna za slojeva za
koherentnog zemljanog materijala ugraen drenau i filtriranje ne smeju da sadre
kao srednji sloj geosintetik, sastav meavine - glinene, ljuskave i grafitne kriljce,
nekoherentnog materijala odreen je - glinene i lako gnjejive peare i
koeficijentom neravnomernosti veliine zrna - laporska i laporasta zrna.
U = d60/d10 i koeficijentom vodopropusnosti.
Mehaniku i prostornu postojanost i otpornost
Oznaka d60 znai prenik kamenih zrna na uticaj vode i mraza treba odrediti
(otvor sita) kod 60 m.-% prosejane meavine, makroskopskim mineraloko petrografskim
a d10 prenik kamenih zrna kod 10 m.-% pregledom (prema EN 932-3) ili dodatnim
prosejane meavine. ispitivanjima (prema EN 1367-2).
Koeficijent neravnomernosti veliine zrna U Ako se za provoznu podlogu koriste

treba da bude kod meavina za slojeva za meavine zrna koja su po poreklu
drenau i filtriranje vei od 8, ako je takva sekundarne sirovine, onda treba proveriti
meavina ugraena bez srednjeg sloja od hemijsku inertnost, odnosno otpornost na
drugaijeg materijala. Ukoliko je izmeu ekstrakciju.
drenanog ili filterskog sloja i sloja
koherentnog zemljanog materijala ugraen O mestu dobijanja kamenog materijala za
geosintetik i ako je meavina kamenih zrna slojeve za drenau i filtriranje i provoznu
sastavljena od vie osnovnih frakcija, podlogu izvoa mora pre poetka upotrebe
koeficijent neravnomernosti U meavine da obavesti nadzornog inenjera, da mu
kamenih zrna mora da bude vei od 3. Kod podnese odgovarajue dokaze o
jednakozrnastih meavina kamenih zrna usklaenosti sa zahtevima za kvalitet i od
(osnovne frakcije) vrednost koeficijenta njega da dobije saglasnost za upotrebu.
neravnomernosti U nije ogranien sa donje
strane. 2.2.4.2.2 Geosintetici za slojeve za
razdvajanje, drenau i filtriranje
Udeo zrna veliine do 0,063 mm u meavini
za drenani ili filterski sloj, u sluaju kada je Geosintetici za slojeve za razdvajanje,
takav sloj ugraen u podruje na dubini drenau i filtriranje po pravilu moraju da
smrzavanja i koeficijent je U 15, treba da odgovaraju svojstvima koja su navedena u
odgovara (prema EN 13242) projektnoj dokumentaciji i koja se u skladu sa
- kategoriji f5 (do 5 m.-%) na deponiji i zahtevima u smernicama za njihovu primenu
- kategoriji f8 (do 8 m.-%) u ugraenom SRDM, t. 8.1.4.
sloju.
JP Putevi Srbije 19
Uslovljeni minimalni zahtevi za svojstva stiljive geosintetike treba izraunati uticaj

geosintetika za slojeve za razdvajanje, spoljanjeg optereenja na smanjenje njihove
drenau i filtriranje treba da budu usklaeni debljine i vremensko smanjenje
sa uslovima geotehnikog elaborata i sa propustljivosti.
smernicama za planiranje i upotrebu
geosintetika za slojeve za razdvajanje, Ako je planirano da se u sloj za razdvajanje,
filtriranje i drenau pri gradnji puteva (SRDM, drenau ili filtriranje ugradi geomembrana,
t. 8.1.4). epasta folija ili geomrea, traena svojstva
moraju da budu detaljno odreena u
Odabrani geosintetik za slojeve za projektnoj dokumentaciji.
razdvajanje, drenau i filtriranje treba da
bude odreen optim opisom Dodatni uslovi za izvoenje radova sa
- vrste materijala i geosinteticima detaljno su odreeni u
- dimenzija. smernicama za projektovanje i upotrebu
geosintetika za slojeve za razdvajanje,
Po pravilu svojstva geosintetika, odreena u filtriranje i drenau pri gradnji puteva (SRDM,
tabelama 2.2.4.1 i 2.2.4.2, treba da budu t. 8.1.4).
definisana i za izvreno stanje proverena u
geotehnikom elaboratu. Ako izvoa pravovremeno dostavi
nadzornom inenjeru odgovarajue dokaze o
Minimalni zahtevi za drenane geosintetike kvalitetu materijala za slojeve za razdvajanje,
jednaki su onima navedenim u tabeli 2.2.4.2. drenau i provoznu podlogu, dodatna
prethodna ispitivanja po pravilu nisu
Minimalne traene vrednosti za svojstva koja potrebna. Meutim, u posebnim sluajevima
se navedena u tabelama 2.2.4.1 i 2.2.4.2 nadzorni inenjer moe da ih zahteva iako
treba da budu obezbeena odgovarajuim mu je dostavljen dokaz o usklaenosti.
dokazima, koje izvoa mora da podnese
nadzornom inenjeru pre poetka izvoenja Izvoa treba da obezbedi sve dokaze o
radova. usklaenosti materijala za planiranu
Mehanika i hidraulina svojstva drenanih upotrebu, osim ako ve nisu dati u projektnoj
geosintetika koja treba da budu odreena dokumentaciji ili dodatnoj informaciji.
proraunom u projektnoj dokumentaciji
navedena su u tabeli 2.2.4.3 Kada se Izvoa nema pravo da naknadno trai
upotrebljavaju za drenane slojeve za doplatu za dodatna ispitivanja.
Tabela 2.2.4.1: Minimalni zahtevi za geosintetike za razdvajanje u optem sluaju, kada nije
izvren izbor u skladu sa postupcima koji su dati u smernicama, dopunama ili geotehnikim
dimenzioniranjem
Jedinica Postupak za
Svojstva geosintetika mere Minimalni zahtevi
ispitivanje
- Mehanika svojstva:
- vrstoa pri rastezanju popreno- kN/m > 14 EN ISO 10319
uzduno
- rastezanje pri kidanju % > 30 EN ISO 10319
- otpornost na dinamiki proboj mm < 30 EN 918
- otpornost na proboj (CBR) N > 2000 EN ISO 12236
- Hidraulina svojstva:
- karakteristina veliina pora mm 0,05 O90 < 0,5 EN ISO 12956
-3
- indeks brzine m/s 3 x 10 EN ISO 11058
- koeficijent propustljivosti pri 20 kPa m/s > 10 kkoh. mat. E-DIN 60 500-4
20 JP Putevi Srbije
Tabela 2.2.4.2: Minimalni zahtevi za filterske geosintetike u optem sluaju, kada nije izvren izbor
u skladu sa postupcima koji su dati u smernicama, dopunama ili geotehnikim dimenzioniranjem
Svojstva geosintetika Jedinica Minimalne Postupak za

1)
mere zahtevi ispitivanje
- vrstoa pri rastezanju popreno- kN/m > 14 EN ISO 10319
uzduno
2)
- rastezanje pri kidanju % > 30 EN ISO 10319
- otpornost na dinamiki proboj mm < 35 EN 918
- otpornost na proboj (CBR) N > 1500 EN ISO 12236
- karakteristina veliina pora mm 0,05 O90 < 0,2 EN ISO 12956
-3
- indeks brzine m/s 3 x 10 EN ISO 11058
- koeficijent propustljivosti pri 20 kPa m/s > 10 kkoh. mat. E-DIN 60 500-4
1)
Preporueni izbor filterskog geosintetika prema smernicama
2)
Za zidne drenae 10 %, za ukopane vertikalne drenae 20 %
Tabela 2.2.4.3: Mehanika i hidraulika svojstva drenanih geosintetika koja treba da budu
odreena proraunom u projektnoj dokumentaciji
Svojstva geosintetika Jedinica mere Postupak za ispitivanje
- vrstoa pri rastezanju popreno- kN/m EN ISO 10319
uzduno
- rastezanje pri kidanju % EN ISO 10319
- otpornost na dinamiki proboj mm EN 918
- otpornost na proboj (CBR) N EN ISO 12236
- karakteristina veliina pora mm EN ISO 12956
- indeks brzine m/s EN ISO 11058
- koeficijent propustljivosti pri 20 kPa m/s E-DIN 60 500-4
2
- transmisivnost m /s EN ISO 125958
2.2.4.3.2 Navoenje kamenog materijala

za izvoenje drenanih i filterskih
2.2.4.3 Nain izvoenja slojeva i provozne podloge
2.2.4.3.1 Priprema planuma donjeg sloja Dovoenje kamenog materijala za slojeve za
drenau i filtriranje i provoznu podlogu na
Planum sloja na kojem je po projektu odgovarajue pripremljeni planum donjeg
planirana ugradnja drenanog i/ili filtarskog sloja (prema zahtevima u taki 2.2.4.3.1)
sloja i provozne podloge od kamenog moe se zapoeti tek nakon preuzimanja
materijala treba da bude pre poetka planuma i odobrenja nadzornog inenjera.
ugraivanja u skladu sa zahtevima projektne
dokumentacije i zahtevima ovih tehnikih Dovoenje meavine kamenih zrna za
uslova. provoznu podlogu moe da se odvija samo
po prethodno razastrtom sloju meavine
Planum sloja na koji se ugrauje geosintetik kamenih zrna. U nijednom sluaju dovoz
za sloj za razdvajanje, drenau i/ili filtriranje meavine zrna ne sme da se odvija po
treba da bude prethodno pripremljen u skladu prethodno ve ureenom i preuzetom
sa zahtevima posebnih tehnikih uslova. planumu temeljnog tla.
JP Putevi Srbije 21
Za dovoz treba upotrebiti odgovarajue 2.2.4.3.4 Zbijanje kamenog materijala za

opremljena vozila i/ili maine za razastiranje slojeve za drenau i filtriranje i
koji omoguavaju traenu raspodelu provoznu podlogu
materijala na ravnomerne slojeve ili
pojaseve. Debljina slojeva razastrtog Nakon zavrenog razastiranja sloj treba sabiti
materijala treba da odgovara debljini koja se u punoj irini valjcima sa glatkim ili
zahteva u projektnoj dokumentaciji. pneumatskim tokovima.
U sluaju ugraivanja u vie slojeva, svaki Valjanje treba vriti po pravilu od spoljanjih
pojedini sloj mora da bude odgovarajue ivica slojeva prema sredini i/ili od nie prema
oblikovan i zbijen pre nego to se zapone sa vioj ivici. Broj potrebnih prolaza valjaka
dovoenjem materijala za sledei sloj. treba odrediti ispitivanjem zbijenosti za vreme
izvoenja rada. U sluaju da nije mogue
Prilikom dovoenja prolazi pojedinih vozila postii zbijenost slojeva u skladu sa
moraju da budu to ravnomernije zahtevima u projektnoj dokumentaciji onda
raspodeljeni po celoj irini razastrtog sloja da dodatno sabijanje treba izvesti prema
vozila ne bi neravnomerno sabila slojeve za uputstvima nadzornog inenjera.
drenau i/ili filtriranje i provoznu podlogu.
Sva nedostupna mesta za valjak treba
Vozila sa blatom na tokovima ili na podvozju uvrstiti ostalim sredstvima za sabijanje.
ne smeju da se kreu po ve razastrtom ili Upotrebu i uslove pod kojima treba
zbijenom materijalu. upotrebljavati ova sredstva odreuje i
odobrava nadzorni inenjer.
Na planumu koherentnog zemljanog
materijala sa vrlo malom nosivou (npr. Upotrebljivost sredstava za sabijanje i
movare, bare), na kome su projektnom tehnoloki postupak treba prethodno ispitati u
dokumentacijom planirani posebni tehnoloki skladu sa takom 1.2.1.3.
uslovi za izvoenje provozne podloge po
pravilu se upotrebljavaju i sledee odredbe, Ako tehnolokim uslovima nije drukije
ako ve nije sa dodatnim tehnolokim odreeno, na koherentnim materijalima sa
uslovima drugaije odreeno : vrlo malom nosivou za koje su projektnom
- meavine kamenih zrna (prema taki dokumentacijom planirani posebni tehnoloki
2.2.4.2) treba razastreti na prethodno uslovi za izvoenje drenanih i/ili filterskih
poloen geosintetik u skladu sa slojeva i provozne podloge za sabijanje
projektnom dokumentacijom i ovim meavine kamenih zrna dozvoljeno je
tehnikim uslovima, upotrebiti samo lake valjke teine do 10 kN
- na deonicama na kojima su planirane (za oblikovanje povrine i za spreavanje
vertikalne drenae treba ugraditi infiltracije finih estica iz sledeih slojeva koji
meavinu kamenih zrna za provoznu e se nasipati).
podlogu pre ugraivanja vertikalnih
drenaa, a zahtevanu meavinu za sloj za 2.2.4.3.5 Skladitenje kamenog materijala
drenau i/ili filtriranje nakon ugraivanja. i geosintetika
2.2.4.3.3 Razastiranje i profilisanje Ako izvoa pre ugraivanja mora da

meavine kamenih zrna za uskladiti nekoherentan materijal i geosintetik
slojeve za drenau i filtriranje i za slojeve za razdvajanje, drenau i/ili
provoznu podlogu filtriranje i provoznu podlogu, onda takav
prostor prethodno treba da bude pripremljen i
Svaki sloj nakon razastiranja treba oien da ne bi dolo do zagaenja
odgovarajuim mainama izravnati u profil i materijala. Prostor za uvanje geosintetika za
pod nagibom, koji su zahtevani u projektnoj slojeve za razdvajanje, drenau i/ili filtriranje
dokumentaciji. treba da odgovara i odredbama koje je
propisao proizvoa.
Na planumu koherentnog zemljanog
materijala sa vrlo malom nosivou za koji su 2.2.4.3.6 Nain izrade slojeva za
projektnom dokumentacijom planirani razdvajanje, drenau i filtriranje
posebni tehnoloki uslovi za izvoenje sa geosintetikom
provozne podloge, po pravilu se meavine
kamenih zrna nakon nasipanja razvlae lakim Geosintetik je dozvoljeno ugraivati samo na
buldoerom ili grederom. povrine koje su pripremljene u skladu sa
ovim tehnikim uslovima, i to:
22 JP Putevi Srbije
- ivenjem preklopa irine priblino 10 cm, Statiki deformacioni modul Ev2 treba na
- termikim varenjem preklopa irine 10 do planumu provozne podloge da iznosi
2
15 cm, najmanje 50 MN/m , a odnos modula Ev2 :
- nevezanim preklopima irine 50 cm. Ev1 treba da bude manji od 3,0.
Samo ako vremenski uslovi onemoguavaju Dinamiki deformacioni modul Evd treba na
ivenje ili varenje dozvoljeno je polaganje planumu provozne podloge da iznosi
2
geosintetika u pojedinanim trakama sa najmanje 25 MN/m .
nevezanim preklopima (po 50 cm).
Donja granina vrednost pojedinanog
Poloeni geosintetik po pravilu treba prekriti rezultata merenja statikog ili dinamikog
istog dana materijalom za nasipanje, pa ga deformacionog modula moe da odstupa od
zato treba polagati u zavisnosti od zahtevane vrednosti 20 %. Dozvoljeni broj
napredovanja radova. takvih odstupanja sme da iznosi do 10 %
ukupnog broja merenja.
Namotaji geosintetika treba da budu zatieni
i uskladiteni prema zahtevu dobavljaa,
2.2.4.4.3 Ravnost planuma
odnosno proizvoaa.
Svaki prevoz po poloenom geosintetiku je Planum sloja za drenau i/ili filtriranje slojeva
zabranjen. Prevoz vozilima dozvoljen je moe na 4 m duine u odreenom pravcu u
samo po slojevima kamenog materijala za odnosu na osovinu puta da odstupati od
provoznu podlogu odgovarajue debljine merne letve ili merne ravnine najvie 30 mm,
(najmanje 40 cm), eono razastrtog na a planum provozne podloge najvie 50 mm.
geosintetik.
Treba da bude postignuta zahtevana ravnost.
Za potencijalno potrebne popravke ve
2.2.4.4 Kvalitet izrade izvrenih radova (radi ispunjavanja ovog
uslova) izvoa nema pravo da obrauna
2.2.4.4.1 Zbijenost provozne podloge dodatne trokove.
Zbijenost meavine kamenih zrna u 2.2.4.4.4 Visina planuma

provoznoj podlozi treba po pravilu da se
odredi brzim nedestruktivnim postupkom Planum sloja za drenau i/ili filtriranje moe
merenja gustine (i vlage) pomou izotopnog na odreenom mestu da odstupa od
meraa SRCS (t. 1.2.4). projektovane kote najvie 30 mm, a planum
provozne podloge 50 mm.
Zbijenost meavine kamenih zrna koja je
ugraena u provoznu podlogu treba da iznosi Treba da bude postignuta zahtevana visina
u odnosu na maksimalnu gustinu meavine planuma sloja za drenau i/ili filtriranje i
prema modifikovanom postupku po Proktoru provozne podloge. Za potencijalno potrebne
u proseku popravke ve izvrenih radova radi
- 95 %, ako je provozna podloga ugraena ispunjavanje ovog uslova izvoa nema
do dubine 2,0 m ispod planuma posteljice, pravo da obrauna dodatne trokove.
odnosno
- 92 %, ako je provozna podloga ugraena
dublje. 2.2.4.5 Kontrola kvaliteta
Donja granina vrednost pojedinanog Pre prve ugradnje meavine kamenih zrna i
rezultata zbijenosti moe da odstupa od geosintetika za sloj za drenau, filtriranje i
prosene vrednosti do 5 %. razdvajanje i provoznu podlogu na gradilitu
institucija (nezavisna kontrola) mora da
2.2.4.4.2 Nosivost planuma proveri potvrde o njihovoj usklaenosti sa
zahtevima. Po potrebi institucija mora da
Nosivost planuma sloja za drenau i/ili obavi i odgovarajua ispitivanja istovetnosti,
filtriranje treba utvrditi ako je to odreeno u ako tako odredi nadzorni inenjer.
projektnoj dokumentaciji. Zahtevi za to treba
da budu detaljno odreeni. 2.2.4.5.1 Prethodna ispitivanja
Nosivost planuma provozne podloge po Na poetku ugraivanja sloja za drenau,

pravilu treba odrediti merenjima statikih i filtriranje i razdvajanje i provozne podloge
dinamikih deformacionih modula odreenim treba proveriti
u smernicama SRDM, t. 8.2.3.
JP Putevi Srbije 23
- veliinu zrna materijala kojim treba da se 2.2.4.5.2 Provera ugraivanja

sprei pristup u nadograene, odnosno
susedne slojeve, 2.2.4.5.2.1 Unutranja kontrola
- veliinu zrna materijala koji je planiran za
sloj za drenau i filtriranje i provoznu Unutranja kontrola izvoaa treba da
podlogu i kontrolie usklaenost svojstava meavine
- svojstva geotekstila. kamenih zrna u drenanim i filterskim
slojevima i u provoznoj podlozi i svojstava
Na osnovu rezultata ovih provera nadzorni ugraenog sloja sa zahtevima u projektnoj
inenjer moe da odobriti postupak dokumentaciji i tehnikim uslovima.
ugraivanja ili da zatrai promenu planiranog
postupka, odnosno materijala, i pripremu sa Uestalost i vrsta ispitivanja koje treba da
obzirom na ve ugraeni, odnosno postojei izvodi unutranja kontrola odreena je u
materijal. potvrenom programu prosene uestalosti i
kontrole. Ako to nije sluaj, odreuje ih
Ako izvoa pravovremeno pre poetka nadzorni inenjer.
ugraivanja ne podnese nadzornom
inenjeru vaee dokaze o usklaenosti Mesta za uzimanje uzoraka i merna mesta
meavine kamenih zrna i/ili geosintetika koji odreuje nadzorni inenjer statistikim
su planirani za ugradnju u sloj za drenau, sluajnim izborom ( t. 1.4.1).
filtriranje i razdvajanje i provoznu podlogu,
onda u posebnim sluajevima, ako to odobri Za vreme ugraivanja meavine kamenih
nadzorni inenjer, ispitivanja u skladu sa zrna u drenani ili filterski sloj i provoznu
tehnikim uslovima mogu da se izvre podlogu laboratorija mora da uzima uzorke i
prilikom poetka ugraivanja. Broj ispitivanja proverava usklaenost svojstva sa
odreuje nadzorni inenjer u zavisnosti od uestalou koja je odreena u tabeli 2.2.4.4.
materijala.
Tabela 2.2.4.4: Minimalna uestalost ispitivanja meavine kamenih zrna pri unutranjoj kontroli
ugraivanja sloja za drenau i filtriranje i provozne podloge
Svojstva meavine Postupak za Minimalna uestalost ispitivanja

kamenih zrna ispitivanje za sloj za za provoznu
drenau i podlogu
filtriranje
3 3
- sastav meavine EN 933-1 na 200 m na 2000 m
3
- udeo finih estica EN 933-1 na 200 m -
- gustina prema modifikovanom
3 3
postupku po Proktoru EN 13286-2 na 400 m na 8000 m
- udeo humusnih i/ili organskih
3
primesa EN 1744-1 na 400 m -
Tabela 2.2.4.5: Minimalna uestalost ispitivanja pri unutranjoj kontroli izgraenog sloja za drenau i
filtriranje i provozne podloge
Svojstva Postupak za Minimalna uestalost ispitivanja

izgraenog sloja ispitivanje za sloj za drenau za provoznu
i filtriranje podlogu
1 1
- udeo vlage i gustina meavine SRCS, t. 1.2.4 na 20 m na 40 m
kamenih zrna
1 1
- nosivost slojeva dinamiki SRDM, t. 8.3.3 na 40 m na 40 m
deformacioni modul Evd
1 1
- nosivost slojeva statiki SRDM, t. 8.3.3 na 100 m na 200 m
deformacioni modul Ev2
1 1
- ravnost i visina planuma slojeva SRMG, t. 3.1.2.1 na 20 m na 40 m
24 JP Putevi Srbije
Minimalan obim ispitivanja kod unutranje projektnoj dokumentaciji i tehnikim

kontrole iz meavine kamenih zrna uslovima.
izgraenog drenanog i filtarskog sloja i
provozne podloge odreen je u tabeli 2.2.4.5. Minimalna uestalost ispitivanja nezavisne
kontrole ugraivanja meavine kamenih zrna
2.2.4.5.2.2 Nezavisna kontrola u sloj za drenau i filtriranje i provoznu
podlogu odreena je u tabeli 2.2.4.6.
Nezavisnom kontrolom treba da se izvodi
nadzor nad unutranjom kontrolom i da se Minimalni obim ispitivanja nezavisne kontrole
utvrdi usklaenost proizvedene i ugraene izgraenih slojeva za drenau i filtriranje i
meavine kamenih zrna i geosintetika u sloju provozne podloge odreen je u tabeli 2.2.4.7.
za drenau, filtriranje i razdvajanje i
provoznoj podlozi sa zahtevima datim u
Tabela 2.2.4.6: Minimalna uestalost ispitivanja pri nezavisnoj kontroli ugraivanja slojeva za
drenau i filtriranje i provozne podloge

ugraenih materijala ispitivanje za sloj za drenau za provoznu
i filtriranje podlogu
3 3
- sastav meavine kamenih zrna EN 933-1 na 1000 m na 8000 m
3
- udeo finih estica EN 933-1 na 1000 m -
3 3
- gustina prema modifikovanom EN 13286-2 na 400 m na 16000 m
Postupku po Proktoru
3
- udeo humusnih i/ili organskih primesa EN 1744-1 na 4000 m -
Tabela 2.2.4.7: Minimalna uestalost ispitivanja pri nezavisnoj kontroli izgraenih slojeva za
drenau i filtriranje i provozne podloge

za sloj za drenau i za provoznu
izgraenog sloja ispitivanje filtriranje podlogu
1 1
- udeo vlage i gustina meavine SRCS, t. 1.2.4 na 100 m na 200 m
kamenih zrna
1 1
- nosivost slojeva dinamiki SRDM, t. 8.3.3 na 200 m na 200 m
deformacioni modul Evd
1 1
- nosivost slojeva statiki SRDM, t. 8.3.3 na 400 m na 800 m
deformacioni modul Ev2
JP Putevi Srbije 25
popravio prema uputstvima nadzornog

inenjera, izvoa nema pravo da trai
2.2.4.6 Merenje i preuzimanje plaanje.
2.2.4.6.1 Merenje radova Naruilac moe u tom sluaju da produiti rok
garancije za sve radove koji zavise od
Izvrene radove treba izmeriti u skladu sa neobavljenih radova na najmanje 5 godina.
takom 1.2.2.2 optih tehnikih uslova i
prema sledeim odredbama:
- koliine ugraenih meavina kamenih 2.2.4.7 Obraun radova
zrna u slojeve za drenau i filtriranje i
provoznu podlogu u kubnim metrima u 2.2.4.7.1 Opte
zbijenom stanju i prema stvarnim
koliinama izvrenih radova u okviru Radove treba obraunati u skladu sa takom
projektne dokumentacije. Za graninu 1.2.2.4 optih tehnikih uslova i prema
(najviu) debljinu ugraenog sloja treba sledeim odredbama:
uzeti vrednost iz projektne dokumentacije - koliine, odreene prema taki 2.2.4.6.1,
- koliinu ugraenog geosintetika u treba obraunati prema ugovornoj
kvadratnim metrima prema stvarnim jedininoj ceni, pri emu jedininom
koliinama izvrenih radova tako da se cenom treba da budu obuhvaeni svi
propisani preklopi ne mere posebno. radovi u vezi sa isporukom, prevozima,
ugraivanjem i sve drugo to je planirano
Izvoa mora da podnese nadzornom u projektnoj dokumentaciji i tehnikim
inenjeru odgovarajue dokaze o koliinama uslovima, a potrebno je za potpun
geosintetika koji su isporueni na gradilite. zavretak rada, tako da izvoa nema
pravo da trai nikakvu doplatu
2.2.4.6.2 Preuzimanje radova - meavine kamenih zrna za slojeva za
drenau i filtriranje i provoznu podlogu
Izvrene radove treba preuzeti u skladu sa treba obraunati u kubnim metrima
takom 1.2.2.3 optih tehnikih uslova i ugraenog materijala
prema odredbama ovih posebnih tehnikih - geosintetike slojeva za drenau, filtriranje
uslova. i za razdvajanje, treba obraunati u
kvadratnih metrima ugraenog materijala.
Ugraeni sloj za drenau, filtriranje i
razdvajanje i provoznu podlogu mora da Ako izvoa ugradi u sloj za drenau,
preuzme nadzorni inenjer. Izvoa mora filtriranje i razdvajanje ili provoznu podlogu
pravovremeno da dostavi sve podatke i materijal koji ne odgovara minimalnim
izvjetaje unutranje kontrole o usklaenosti i zahtevima ili ako na planumu provozne
konanu ocenu o usklaenosti, koju izdaje podloge ne obezbedi zahtevane nosivosti o
institucija, odnosno nezavisna kontrola. nainu obrauna odluuje nadzorni inenjer.
Nadzorni inenjer preuzima sloj za drenau i 2.2.4.7.2 Odbici zbog neodgovarajueg

filtriranje, sloj za razdvajanje i provoznu kvaliteta
podlogu u skladu sa zahtevima u ovim
tehnikim uslovima i u skladu sa 2.2.4.7.2.1 Kameni materijal
potencijalnim dodatnim zahtevima, koji su
predmet ugovorne dokumentacije za Kvalitet kamenog materijala za slojeve za
izvoenje radova. drenau i filtriranje i provoznu podlogu koji je
odreen u taki 2.2.4.2.1 treba da bude
Ako se pri preuzimanju radova utvrde obezbeen.
nedostaci i nedostignuti minimalni zahtevi za
kvalitet, izvoa mora da ukloni te nedostatke Zbog zahtevanog odgovarajueg kvaliteta
pre nastavka radova. Nedostatke treba da kamenog materijala pri obraunu nema
otkloni o svom troku; isti obuhvataju i odbitaka.
trokove svih dodatnih merenja i ispitivanja,
koje treba izvesti posle otklanjanja 2.2.4.7.2.2 Geosintetici
nedostataka.
Minimalni zahtevi za geosintetike za slojeve
Za sve radove koji ne odgovaraju zahtevima za razdvajanje i slojeve za drenau i filtriranje
za kvalitet prema ovim tehnikim uslovima ili koji su odreeni i u taki 2.2.4.2.2 i u
prema uslovima u projektnoj dokumentaciji, a projektnoj dokumentaciji treba da budu
koji su predmet ugovora i izvoa ih nije obezbeeni, pa pri obraunu nema odbitaka.
26 JP Putevi Srbije
2.2.4.7.2.3 Zbijenost kamenog materijala - mainsko razastiranje materijala za

prethodno optereenje i preoptereenje
Minimalni zahtevi za zbijenost kamenog na mestima planiranim u projektnoj
materijala, ugraenog u provoznu podlogu, dokumentaciji i u skladu sa ovim
koji su odreeni u taki 2.2.4.4.1, treba da tehnikim uslovima,
budu obezbeeni. - izradu posteljice u merama i kvalitetu
odreenom u projektnoj dokumentaciji i
Zbog zahtevane odgovarajue zbijenosti tehnikim uslovima,
kamenog materijala pri obraunu nema - ureenje planuma gornjih slojeva nasipa,
odbitaka. zasipa i posteljice, kao to je to odreeno
u projektnoj dokumentaciji i u skladu sa
2.2.4.7.2.4 Nosivost ovim tehnikim uslovima.
Nosivost planuma provozne podloge, koja je

odreena u taki 2.2.4.4.2, treba da bude 2.2.5.2 Osnovni materijali
obezbeena i zato pri obraunu nema
odbitaka. 2.2.5.2.1 Koherentni i nekoherentni
materijali
2.2.4.7.2.5 Ravnost planuma
2.2.5.2.1.1 Opte
Zbog zahtevanog obezbeenja odgovarajue
ravnosti planuma slojeva za drenau i Za nasipe, zasipe i posteljicu u skladu sa
filtriranje i provozne podloge (prema taki projektnom dokumentacijom mogue je
2.2.4.4.3) pri obraunu nema odbitaka. upotrebiti odgovarajui koherentni i
nekoherentni materijal, meku i tvrdu stenu,
2.2.4.7.2.6 Visina planuma elektrofilterski pepeo iz termoelektrana i
toplana i odgovarajue sekundarne sirovine
Zbog zahtevane odgovarajue visine (troska, reciklirani graevinski materijali).
planuma slojeva za drenau i filtriranje i
provozne podloge (prema taki 2.2.4.4.4) pri U nasipe, zasipe i posteljicu ne sme da bude
obraunu nema odbitaka. ugraeno humusno ili slabo nosivo tlo i ostali
materijali koji bi vremenom mogli zbog
biohemijskih procesa da promene svoja
2.2.5 NASIPI, ZASIPI I POSTELJICA mehaniko-fizika svojstva.
Materijali za nasipe, zasipe i posteljicu mogu

2.2.5.1 Opis da budu dobijeni iskopavanjima u trasi i/ili u
pozajmitima.
Smernica za nasipe, zasipe i posteljicu Za materijale za izgradnju nasipa, zasipa i
ukljuuje: posteljice se upotrebljava materijal,
- mainsko razastiranje materijala za rasporeen u taki 2.2.2.2 ovih tehnikih
nasipe, uslova.
- mainsko i/ili runo razastiranje materijala
u zasipima temelja, kanalskim rovovima, Materijali za nasipe, zasipe i posteljicu treba
graevinskim jamama, kanalima da zadovoljavaju sledee uslove:
melioracija, regulacija i odvodnim - vlanost materijala treba da bude takva
kanalima, da se pri zbijanju moe postii propisana
- mainsko i/ili runo razastiranje materijala gustina,
u klinovima za objekte ili na prelazima iz - sadraj humusne i/ili organske primese u
iskopa na nasipe, materijalu ne sme pri ispitivanju prema EN
- mainsko i/ili runo razastiranje materijala 1744-1 da oboji rastvore natrijumove baze
za posteljicu u skladu sa zahtevima u tamnije od referentne boje. Organske
projektnoj dokumentaciji i/ili nadzornog materije mogue je odrediti i metodom
inenjera i u skladu sa ovim tehnikim pomou vodonik peroksida ili sumpornom
uslovima, kiselinom.
- kvaenje, meanje, grubo planiranje i
sabijanje materijala u nasipima, zasipima i Izvoa mora da od nadzornog inenjera
klinovima u merama i kvalitetu koji su dobije struno miljenje u vezi sa
odreeni u projektnoj dokumentaciji i ovim upotrebljivou materijala iz svakog
tehnikim uslovima, karakteristinog veeg iskopa ili mesta sa
JP Putevi Srbije 27
koga je mogue dobiti lokalni materijal ili celokupne mase materijala prenik zrna
sekundarnu sirovinu za nasipe, zasipe i moe da ima od 300 do 400 mm), ako u
posteljicu. projektnoj dokumentaciji nije drukije
odreeno.
2.2.5.2.1.2 Koherentni zemljani materijal
Najvee zrno u nekoherentnom materijalu za
Upotrebljivost koherentnog zemljanog posteljicu ne sme da prelazi polovinu debljine
materijala treba da se utvrdi prethodnim ugraenog sloja, meutim, po pravilu ne sme
ispitivanjima karakteristinih uzoraka iz da bude vee od 125 mm.
iskopa i/ili pozajmita. Treba proveriti sledea
svojstva: Od gornjih uslova moe se odstupiti ako se
- vlanost, dokaznim ugraivanjem na probnoj
- optimalnu vlanost i najveu gustinu deoniciutvrde traena svojstva ugraenog
dobijenu standardnim postupkom po sloja nekoherentnog materijala.
Proktoru,
- granice konzistencije i Za nekoherentne materijale koji sadre zrna
- udeo humusnih i/ili organskih primesa. prenika preko 63 mm treba prethodnim
ispitivanjima utvrditi:
Srednje i visoko plastine gline (sa granicom - gustinu ugraenog sloja materijala
teenja W L > 35 % i indeksom plastinosti Ip odgovarajue debljine (metodom zamene
> 12 %) nije dozvoljeno ugraivati u zavrne po t. 1.2.4.3), koja moe da se upotrebi
slojeve ako isti nee biti ovrivani ili kao osnova za dalja merenja zbijenosti
stabilizovani vezivom. Odluujui kriterijum ugraenog materijala na povrini sloja i
za odluivanje o usklaenosti kvaliteta - optimalnu vlanost materijala.
koherentnog zemljanog materijala za
ovrivanje ili stabilizovanje vezivom je Ako je nekoherentni materijal ugraen u
vremenska postojanost meavine. nasipe, zasipe i posteljicu do kritine dubine
zamrzavanja hmin, koja je odreena
U zavrne slojeve nasipa, zasipa i klinova postupkom dimenzioniranja kolovozne
nije dozvoljeno ugraditi jednakozrnaste konstrukcije (u priruniku SRDM, t. 8.2.4),
praine i pesak, koji u prisutnost vode mogu pri nepovoljnim hidrolokim uslovima (visoki
da isteknu. nivo podzemne vode, mogunost kapilarnog
podizanja vode) isti moe da sadri:
Vrsta i broj ispitivanja koherentnog zemljanog - ako je U 15: - na deponiji do 5 m.-%
materijala treba da budu odreeni u zrna veliine do 0,063
programu prosene uestalosti i kontrole. U mm (kategorija f5),
suprotnom odreuje ih nadzorni inenjer. - u ugraenom stanju do
8 m.-% zrna veliine do
2.2.5.2.1.3 Nekoherentni materijal 0,063 mm (kategorija
f8),
Upotrebljivost nekoherentnog materijala za - ako je U 6: - do 15 m.-% zrna
nasipe, zasipe i posteljicu treba utvrditi veliine do 0,063 mm
prethodnim ispitivanjima karakteristinih (kategorija f15)
uzoraka iz iskopa i/ili pozajmita. Treba
proveriti sledea svojstva: Meuvrednosti izmeu navedenih graninih
- veliinu zrna vrednosti treba odrediti linearnom
- optimalnu vlanost i najveu gustinu interpolacijom.
dobijenu modifikovanim postupkom po
Proktoru i U podruju do dubine prodiranja mraza hm
- udeo humusnih i/ili organskih primesa. (ispod kritine dubine zamrzavanja hmin)
meavina zapreminsko postojanih zrna mora
Koeficijent neravnomernosti nekoherentnog da sadri 15 m.-% zrna veliine do 0,02
materijala U = d60/d10 za nasipe, zasipe i mm (prema klasifikaciji USCS).
posteljicu treba da iznosi najmanje 6, a
preporuuju se vrednosti 8 U 50. Ako nekoherentni materijal za nasipe, zasipe
i posteljicu nije otporan na truljenje, treba ga
Najvee zrno u nekoherentnom materijalu za odmah nakon ugradnje na odgovarajui
nasipe i zasipe ne sme da bude vee od dve nain zatititi od vremenskih uticaja.
treine debljine sloja (debljina sloja odgovara
1,5-strukom preniku najveeg zrna), Prekonsolidirane gline, laporce i druge
meutim, ne vee od 300 mm (u 10 m.-% osetljive materijale koji mogu da se raspadnu
28 JP Putevi Srbije
zbog uticaja vremena treba izdrobiti i Veziva za poboljanje, ovrenje i/ili

ugraivanjem obezbediti da preostali uticaji stabilizovanje materijala treba pre upotrebe
na njih ne deluju tetno. da budu uskladitena na odgovarajui nain
(u silosima i/ili cisternama).
2.2.5.2.2 Veziva za poboljanje,
ovrenje ili stabilizovanje 2.2.5.2.3 Sekundarne sirovine
Za poboljanje, ovrenje ili stabilizovanje Ako se za nasipe, zasipe i/ili posteljicu

prirodnih materijala u nasipima, zasipima i upotrebljava sekundarna sirovina, onda treba
posteljici mogu da se upotrebe pre svega proveriti njenu hemijsku inertnost, odnosno
hidraulina veziva i to hidratizovani kre, otpornost na ekstrakciju.
pucolanski ili metalurki cement i letei
pepeo, kome po potrebi (u zavisnosti od 2.2.5.2.4 Prethodna ispitivanja materijala
njegovog sastava) treba dodati odgovarajuu
koliinu krea za pospeivanje i Pre poetka ugraivanja u nasipe, zasipe i
obezbeivanje vezivanja (elektrofilterski posteljice treba ispitati sva zahtevana
malter). svojstva koherentnih i nekoherentnih
materijala, veziva i meavina, ako to odredi
Za ugradnju u nasipe, zasipe i posteljicu nadzorni inenjer.
odgovarajui je pre svega letei pepeo koji
ima dobra pucolanska svojstva i koji je Za prethodna ispitivanja zahtevanih svojstva
zapreminski postojan. Upotrebljiv je i stari, materijala po pravilu je dovoljan jedan
ve odleali i za potrebe vezivanja na karakteristian uzorak svakog materijala. U
odgovarajui nain drobljeni letei pepeo. posebnim sluajevima nadzorni inenjer
moe da odredi i vei broj uzoraka.
Kada se pri odreenim okolnostima za
izgradnju nasipa, zasipa zahteva najmanja Sva prethodna ispitivanja upotrebljivosti
teina istih, za upotrebu je pogodan koherentnih i nekoherentnih materijala,
elektrofilterski pepeo sa to manjom veziva, sekundarnih sirovina i meavina mora
zapreminskom masom. da na zahtev nadzornog inenjera obezbedi,
odnosno izvri, izvoa, ako rezultati
Karakteristina svojstva elektrofilterskog ispitivanja ve nisu navedeni u projektnoj
pepela su optimalna vlanost i najvea dokumentaciji ili dodatnim informacijama. Za
gustina, koju treba odrediti prethodnim takva ispitivanja izvoa nema pravo da
ispitivanjima standardnim postupkom po naknadno trai nikakvu doplatu.
Proktoru. Vrsta i broj ispitivanja treba da
budu odreeni u programu ispitivanja. Ako to 2.2.5.2.5 Deponovanje zemljanih
nije sluaj, odreuje ih nadzorni inenjer. materijala
Za poboljanje, ovrenje i/ili stabilizovanje Za privremeno deponovanje podloga treba

prirodnih materijala upotrebljiva su sva veziva da bude pripremljena na odgovarajui nain.
koja mogu da obezbede svojstva koja su Treba obezbediti da privremeno deponovani
odreena u taki 2.2.5.4 za u nasipe, zasipe i materijal sauva karakteristina svojstva.
posteljicu ugraene poboljane, ovrene
i/ili stabilizovane materijale. Trajna deponija treba da bude pripremljena i
ureena prema projektnoj dokumentaciji i
Zbog toga treba da bude potvrena mora da obezbedi stabilnost, ureeno
odgovarajuim dokazima i prethodnim odvodnjavanje i usaglaenost sa okolinom.
ispitivanjima upotrebljivost svakog veziva
koju uslovljavaju
- vrsta veziva, 2.2.5.3 Nain izvoenja
- sposobnost vezivanja (vrstoa na
2.2.5.3.1 Priprema planuma podlonog
pritisak) i
sloja
- poetak i kraj vezivanja.
Ugraivanje nasipa, zasipa i posteljice moe
Vrsta i broj ispitivanja veziva treba da budu
da se zapone kada je planum podlonog
odreeni programom prosene uestalosti i
sloja (temeljnog tla) ureen u skladu sa
zahtevima u projektnoj dokumentaciji i u ovim
nadzorni inenjer.
tehnikim uslovima prema taki 2.2.3 i/ili
ugraen sloj za razdvajanje, drenau ili
JP Putevi Srbije 29
filtriranje u smislu take 2.2.4 i kada je Svaki sloj materijala treba da bude razastrt
izvreni rad preuzet od nadzornog inenjera. odmah i u tolikoj irini da je nakon grubog
izravnavanja povrine i zbijanja slojeva
2.2.5.3.2 Dovoenje materijala i veziva obezbeen traeni kvalitet do ivice nasipa
(do kosine).
Dovoenje materijale na odgovarajue
pripremljen planum podlonog sloja (prema Debljina svakog sloja razastrtog i
taki 2.2.5.3.1) moe da se zapone tek kada isplaniranog materijala treba da bude
to odobri nadzorni inenjer. Isti moe i da usklaena sa dubinskim uincima za zbijanje
zaustavi radove, ako postoji opasnost od planiranih sredstava i svojstvima
pogoranja vremena i da odredi upotrebljenog materijala, to treba proveriti
odgovarajue obezbeenje ve izvrenih ugraivanjem na probnoj deonici.
radova. Materijal ne sme da se razastire i/ili ugrauje
na smrznute povrine, a u nasipe, zasipe i
Materijal za nasipe, zasipe i posteljicu se po posteljicu ne smeju da se ugrauju smrznuti
pravilu ne sme navoziti po planumu materijali.
podlonog sloja, nego samo po ve
razastrtom sloju materijala. Pripremljeni 2.2.5.3.4 Poboljanje, ovrenje i/ili
materijal treba eono ili bono istovariti i stabilizovanje materijala
mainama odgurati na mesto ugradnje.
Poboljanje materijala (pre svega
Prolazi vozila koja dovoze materijal treba da koherentnog zemljanog materijala) vezivima
budu to ravnomernije rasporeeni po celoj je potrebno da bi se osigurao odgovarajui
irini planuma razastrtog sloja. kvalitet zapravo neodgovarajuih materijala
za nasipe, zasipe i posteljicu.
Za dovoenje veziva za poboljanje,
ovrenje i/ili stabilizovanje koherentnog i/ili Ovrenje i stabilizovanje materijala
nekoherentnog materijala treba upotrebljavati vezivima treba da obezbedi ouvanje
odgovarajua vozila. dobijenih poboljanih svojstava prirodnih
materijala i pri nepovoljnim vremenskim
Vozila sa blatom na tokovima ili podvozju ne uslovima.
smiju da se kreu po ve razastrtoj ili
sabijenoj meavini kamenih zrna za Veziva za poboljanje, ovrenje i/ili
posteljicu. stabilizovanje materijala treba razastirati na
prethodno odgovarajue pripremljeni planum
2.2.5.3.3 Razastiranje i planiranje razastrtog i profilisanog materijala u koliini
(prema zahtevu u projektnoj dokumentaciji
Svaki sloj materijala za nasipe, zasipe i i/ili dodatnoj informaciji) i na nain koji e
posteljicu treba da bude razastrt i isplaniran u osigurati traenu ravnomernost dodanog
2
uzdunom pravcu najvie po nagibu, koji je veziva (tanost doziranja 1 kg/m ) i
jednak projektovanom podunom nagibu postignutih svojstava materijala.
puta.
Razastrto vezivo treba meati sa materijalom
U poprenom pravcu svaki sloj materijala pomou odgovarajuih maina u sloju koji je
treba da bude razastrt u jednostranom ili po pravilu debeo najmanje 15 cm, i tako da
dvostranom (krovnom) poprenom nagibu, bude postignuta ravnomernost meavine
koji treba da iznosi kod koherentnog materijala sa vezivom.
materijala najmanje 3 %, a kod
nekoherentnog materijala, leteeg pepela, Za obezbeivanje ravnomerne i optimalne
sekundarnih sirovina i ovrenih i vlanosti ovrenog i stabilizovanog
stabilizovanih kohererntnih materijala materijala po potrebi se na odgovarajui
popreni nagib sloja mora da bude slian nain dozira dodatna voda. Meanjem treba
projektovanom nagibu povrine kolovoza. da bude obezbeena ravnomernost
meavine materijala sa vodom u celoj
Ako ureeni planum temeljnog tla zbog datih projektovanoj debljini sloja.
i terenskih uslova nema odgovarajui
minimalan popreni nagib za odvodnjavanje Poboljanje, ovrenje i/ili stabilizovanje
(3 %), onda minimalni popreni nagib treba materijala vezivima mogue je samo po
obezbediti prvim ugraenim slojem nasipa ili toplom vremenu (temperature preko + 3 C) i
zasipa. u odsustvu padavina.
30 JP Putevi Srbije
Poto se ovrivanjem i stabilizovanjem 1.2.1.3 optih tehnikih uslova. Uinak

prirodnih materijala u meavinama poveava sredstva za zbijanje treba izmeriti nakon
ugao unutranjeg trenja, mogue je i svakog prolaza za svaki sloj materijala.
odgovarajue poveanje nagiba kosina.
Nakon zavrenog zbijanja treba na planumu
2.2.5.3.5 Ugraivanje leteeg pepela sloja za nasip
- izmeriti gustinu i vlagu nedestruktivnim
Letei pepeo treba po pravilu ugraditi u trup postupkom pomou izotopske sonde, a
puta na odgovarajui nain i sa optimalnom radi provere rezultata i drugim
vlanou. Optimalnu vlanost pepelu treba odgovarajuim postupkom za odreivanje
da bude obezbeena (homogenizovanjem) gustine i vlage (t. 1.2.4),
na mestu uzimanja (dobijanja) ili na mestu - izmeriti nosivost odreivanjem statikog i
ugraivanja. Na vozilima pepeo moe da se dinamikog deformacionog modula
doveze i sa manjom vlanou (priblino 15 premam priruniku SRDM, t. 8.3.3 i
m.-%), a na mestu ugraivanja se dodaje - uzeti uzorke materijala iz probne povrine
preostala potrebna koliina vode. za odreivanje optimalne vlage i gustine
postupkom po Proktoru (EN 13286-2).
Izvoa moe da doveze i suvi letei pepeo u
cisternama i da ga na gradilitu Na osnovu rezultata ispitivanja na probnoj
homogenizuje vodom. Za ovakav nain deonici treba pre poetka radova detaljno
isporuke potrebni su dodatni silosi i ureaji za odrediti tehnoloki postupak i vrstu sredstva
homogenizaciju. za zbijanje.
2.2.5.3.6 Zbijanje U sluaju kada se za proveravanje gustine

ugraivanog materijala koristi postupak
Nekoherentne materijale i vezivima kontinuiranog merenja, na probnoj deonici
ovrivane i/ili stabilizovane koherentne treba izvriti kalibraciju sistema.
zemljane materijale treba nakon zavrenog
razastiranja i planiranja sabiti u slojeve Svaki sloj materijala i/ili meavine pre
odgovarajue debljine (u punoj irini sloja) poetka zbijanja mora da sadri onu koliinu
valjcima sa glatkim ili pneumatskim vode koja omoguava da upotrebljena vrsta
tokovima, a odgovarajue prirodne i/ili materijala moe da se sabije do zahtevane
poboljane koherentne zemljane materijale gustine.
valjcima - jeevima i sa glatkim tokovima.
Po potrebi nadzorni inenjer moe da odredi
Zbijanje po pravilu mora da se odvija od dodatne postupke koji e osigurati
spoljanje ivice prema sredini zbijene odgovarajuu vlanost materijala i
povrine i od nie ivice sloja prema vioj. Za odgovarajuu ugradnju.
obezbeivanje odgovarajue zbijenosti i
nosivosti po celoj planiranoj irini sloja treba Ako izvoa nakon zbijanja i provere kvaliteta
isti na svakoj ivici proiriti za planiranu radova ne nastavi odmah sa radovima na
debljinu sloja + 10 cm. sledeem sloju, nego to uini tek nakon
dueg razdoblja pri razliitim vremenskim
Visina pojedinanog razastrtog sloja uslovima, pre nastavka radova treba ponovo
materijala treba da bude u skladu sa proveriti gustinu ugraenog materijala ili
dubinskim uinkom korienih sredstava za meavine. Samo ako je kvalitet odgovarajui
zbijanje, vrstom materijala za nasip i moe da se nastavi sa radovima.
zahtevanom zbijenou u nasip ugraenog
materijala. Izgradnju nasipa, zasipa i posteljice treba
prekinuti kada zbog atmosferskih uslova nije
Sva mesta, koja su nedostupna za valjke, mogue postii traenu zbijenost materijala.
treba prema zahtevima u projektnoj
dokumentaciji uvrstiti ostalim sredstvima za Ako pri radu doe do zastoja grekom
zbijanje ili postupcima koje odobri nadzorni izvoaa, trokovi ponovnih merenja i
inenjer. Nadzorni inenjer odreuje i uslove mogua potrebna poboljanja padaju na
pod kojima treba takva sredstva ili postupke troak izvoaa. U suprotnom, svi trokovi
upotrebljavati. padaju na teret naruioca.
Upotrebljivost sredstava za zbijanje i Zbijanje vezivima ovrivanog i

tehnoloki postupak treba prethodno ispitati stabilizovanog materijala treba da bude
na probnoj deonici u skladu sa takom
JP Putevi Srbije 31
zavreno tokom perioda koji uslovljava Nasipe iza krajnih stubova objekta treba
tehnoloki postupak. izvesti (po potrebi odgovarajue stepenasto u
izgraenom nasipu ili terenu) tako da je
Izvoa moe da predloi naruiocu promenu - od vrha do dubine 2 m ispod kote
tehnolokog postupka. U tom sluaju treba planuma posteljice prikljuna kosina na
da rezultatima prethodnih ispitivanja (koja nasip pod nagibom 1:4,
treba da izvri o svom troku) dokae kvalitet - na gornjoj polovini preostale visine pod
predloene promene u poreenju sa nagibom 1:3,
planiranim izvoenjem. - na donjoj polovini preostale visine pod
nagibom 1:2,
2.2.5.3.7 Skladitenje materijala i veziva - kod temelja stubova prikljuna kosina na
nasip odmaknuta od stuba barem 1 m.
Ako izvoa pre ugraivanja skladiti
prirodne materijale, letei pepeo i/ili Kao nasipe iza krajnih stubova objekta treba
sekundarnu sirovinu koji su planirani za po pravilu uzeti u obzir radove nad temeljnim
nasipe, zasipe i posteljicu, onda prostor za to tlom.
mora da bude prethodno odgovarajue
pripremljen i oien, kako ne bi dolo do Podruja nasipa iza krajnih stubova ispod
meanja upotrebljivog materijala sa prelaznih ploa treba da pre ugraivanja
neodgovarajuim materijalima. ploa budu konsolidovana do stepena koji je
odreen u projektnoj dokumentaciji.
Veziva za poboljanje, ovrivanje i/ili
stabilizovanje materijala treba po pravilu da Nasipi na prelazu nasipa u iskop (klinovi)
budu uskladitena u silosima ili cisternama treba da budu izvedeni na podruju iskopa
za veziva. - u koherentnim zemljanim materijalima do
dubine 1,0 m i
2.2.5.3.8 Ureenje planuma posteljice - u nekoherentnim materijalima do dubine
0,3 m,
Ureenje planuma posteljice ukljuuje a u sluaju debljeg sloja trulei prema
- u nekoherentnom materijalu izravnavanje uputstvima nadzornog inenjera i dublje, i sa
preostalih vrhova i u posebnim podunim nagibom 1:4, kako bi u celosti bila
sluajevima nasipanje sloja meavine uklonjena trule pri dodiru nasipa sa
kamenih zrna za izravnavanje (u debljini iskopom.
sloja do 10 cm) i razastiranje, kvaenje,
fino planiranje i zbijanje sloja za Nasipe na prelazu treba sagraditi slinim
izravnavanje, materijalima kao to su oni upotrebljeni za
- u koherentnim zemljanim materijalima, gornji sloj oblinjeg nasipa.
poboljanim, ovrivanim i/ili
stabilizovanim prirodnim materijalima i Prikljuak nasipa u iskopima u
leteem pepelu pre svega fino planiranje nekoherentnom materijalu na izravnavajui
planuma. sloj meavine kamenog materijala treba
uraditi u debljini 10 cm.
U sluaju da previsoka prirodna vlanost
materijala onemoguava odgovarajue
zbijanje planuma posteljice, nadzorni inenjer 2.2.5.4 Kvalitet izrade
moe da odredi potrebne mere za
obezbeivanje traenog kvaliteta izvrenih 2.2.5.4.1 Zbijenost
radova.
Zbijenost svakog sloja nasipa, zasipa i
Pri ugraivanju materijala u nasipe iza krajnih posteljice izvoa mora da dokae
stubova objekta (klinove) treba pored rezultatima ispitivanja (u sklopu unutranje
navedenih uzeti u obzir i dodatne uslove kontrole) postupkom (nedestruktivnim)
izvoenja. merenja gustine i vlage izotopskom sondom
(t. 1.2.4).
Iskop za temelj mora do kote terena zasuti
izvoa objekta prema odredbama ovih Za materijale, ugraene u nasipe, zasipe i
tehnikih uslova za radove na nasipima na posteljicu, zahtevane zbijenosti navedene su
trasi u direktnoj blizini, to treba dokazati u tabeli 2.2.5.1. Zahtevane vrednosti
rezultatima merenja. zbijenosti prema ovoj tabeli predstavljaju
prosene vrednosti. Donja granina vrednost
pojedinog rezultata ne sme da bude manja
32 JP Putevi Srbije
vie od 3 % od odgovarajue prosene meri zbijenosti rezultatima unutranje

vrednosti. Dozvoljeni broj takvih odstupanja kontrole nosivosti.
sme da iznosi do 10 % ukupnog broja
merenja. U svakom sluaju izvoa mora rezultatima
unutranje kontrole da dokae nosivost
Zbijenost slojeva materijala za nasipe, zasipe planuma posteljice.
i posteljicu treba na svakom mernom mestu
da dosee donju graninu vrednost. Nosivost po pravilu treba odrediti merenjima
Neodgovarajue zbijene slojeve materijala statikih i/ili dinamikih deformacionih
izvoa mora da sabije u skladu sa modula.
zahtevima u tehnikim uslovima bez doplate.
Deformacioni moduli treba po pravilu da budu
2.2.5.4.2 Nosivost izmereni na planumu gornjeg sloja nasipa,
meutim, u dubini najvie 0,5 m ispod
Nosivost u nasipe i zasipe ugraenih planuma posteljice i na planumu posteljice.
materijala izvoa mora da dokae ako ne
Tabela 2.2.5.1: Zahtevi za zbijenost i nosivost nasipa, zasipa i posteljice
Traena zbijenost s Traena

Opis radova obzirom na gustinu nosivost Ev2
materijala
po SPP po MPP
2
% MN/m
- Nasipi i zasipi preko 2 m ispod planuma

posteljice od
- koherentnog zemljanog materijala 95 - -
- poboljanog koherentnog materijala 95 - -
- ovrivanog i stabilizovanog materijala i 95 - -
leteeg pepela
- nekoherentnog materijala - 95 -
- Nasipi i zasipi manje od 2 m ispod planuma
posteljice do planuma ispod posteljice od
- poboljanog koherentnog materijala 98 - 20
materijala i leteeg pepela
- Nasipi i zasipi na koti planuma posteljice od
- poboljanog koherentnog materijala 100 - 25
materijala i leteeg pepela
SPP standardni postupak po Proktoru

MPP modifikovani postupak po Proktoru
Ev2 deformacioni modul
Zahtevane donje granine vrednosti statikih Odnos statikih deformacionih modula

deformacionih modula Ev2 navedene su za Ev2:Ev1 za koherentne i nekoherentne
pojedina zahtevana mesta merenja u tabeli materijale moe da iznosi najvie 2,2. Ako
2.2.5.1. Krajnja donja granina vrednost izmerena vrednost statikog deformacionog
pojedinanog merenja (do 5 % ukupnog broja modula Ev1 prelazi 50 % traene vrednosti
merenja) sme da bude manja do 20 %. statikog deformacionog modula Ev2, traeni
odnos nije odluujui za ocenu nosivosti
ugraenog sloja materijala.
JP Putevi Srbije 33
Za slojeve nekoherentnih materijala za Izvoa mora da ugradi svaki sloj nasipa,

nasipe i zasipe odnos statikih deformacionih zasipa i posteljice prema uslovima u taki
modula Ev2:Ev1 sme da iznosi do 3,0. 2.2.5.3.
Vrednosti dinamikih deformacionih modula U odreenom pravcu u odnosu na osovinu

Evd treba da iznose najmanje 50 % puta ravnost planuma gornjeg sloja moe
uslovljenih vrednosti statikih deformacionih osim za posteljicu da odstupa od 4 m duge
modula Ev2. merne letve ili merne ravnine najvie
- 30 mm kod koherentnog zemljanog
Nosivost planuma sloja leteeg pepela, materijala, poboljanih, ovrivanih i
ovrivanog i stabilizovanog materijala po stabilizovanih materijala, leteeg pepela i
pravilu je mogue kontrolirati tek 7 dana sekundarnih sirovina,
nakon zbijanja ugraene meavine. - 50 mm kod krupnozrnih stena.
Nosivost slojeva materijala za nasipe, zasipe Ukoliko zbog neodgovarajue ravnosti

i posteljicu kao kriterijum za preuzimanje ugraenih slojeva materijala za nasipe i
umesto zbijenosti mora da odobri nadzorni zasipe nastanu oteenja, izvoa treba da
inenjer, koji moe da odredi i dodatne ih popravi o svom troku.
uslove za vrednovanje rezultata nosivosti.
Ako takva odstupanja od ravnosti uzastopno
2.2.5.4.3 Ovrivani i stabilizovani slede, o nainu popravke odluuje nadzorni
materijali inenjer.
Svojstva materijala ovrivanih i/ili 2.2.5.4.5 Visina i nagib planuma posteljice

stabilizovanih vezivima (meavina) izvoa
mora da dokae rezultatima unutranje Da se prevozima vozila i maina ne bi otetio
kontrole planum posteljice, to bi moglo da ometa
- vrstoe na pritisak probnih tela od normalno oticanje vode, prevozi po planumu
ovrivanog ili stabilizovanog materijala, posteljice nisu dozvoljeni.
koja su pripremljena po uslovima za
izradu prema odgovarajuem postupku po Planum posteljice moe na proizvoljnom
Proktoru, a koja je izvrena na 7 dana mestu da odstupa od projektovane kote
odravanim probnim telima, koja treba da najvie 20 mm.
dosegne
2
- kod koherentnog materijala 0,5 MN/m , Nagib planuma posteljice treba po pravilu da
- kod nekoherentnog materijala 2,0 bude jednak poprenom i podunom nagibu
2
MN/m , kolovoza, a od planiranog nagiba moe da
- vremenske postojanosti probnih tela od odstupa najvie 0,4 % apsolutne vrednosti
ovrivanog ili stabilizovanog materijala, nagiba.
koja su pripremljena po opisanim
uslovima, a koja je odreena odnosom
vrstoa na pritisak suvih i 24 sata 2.2.5.5 Kontrola kvaliteta
kvaenih uzoraka nakon 7 dana; ista
Za svaku karakteristinu vrstu materijala,
mora da iznosi najmanje 0,70.
ugraenog u nasip, zasip ili posteljicu treba
pre poetka radova odrediti tehnoloki
Nadzorni inenjer moe u skladu sa
postupak, vrstu sredstva za zbijanje i njegov
projektom da promeni gore navedene uslove
dubinski uinak.
kvaliteta za ovrivane i stabilizovane
materijale za nasipe, zasipe i posteljicu.
Usklaenost izvrenih radova sa zahtevima u
projektnoj dokumentaciji i tehnikim uslovima
Traene vrednosti vrstoa na pritisak
treba proveriti
meavina predstavljaju prosene vrednosti.
- prethodnim ispitivanjima svojstava
planiranih materijala za ugradnju u
Donja granina vrednost moe da bude do
nasipe, zasipe i posteljicu i
20 % manja, a krajnja donja granina
vrednost do 40 % manja od navedenih - proverom ugraivanja od strane
traenih vrstoa na pritisak. unutranje i nezavisne kontrole.
2.2.5.4.4 Ravnost slojeva 2.2.5.5.1 Prethodna ispitivanja
Prilikom poetka ugraivanja zemljanih

materijala u nasip, zasip i posteljicu izvoa
34 JP Putevi Srbije
mora da proveri karakteristina svojstva zahtevima u projektnoj dokumentaciji i

materijala koja su navedena u tabeli 2.2.5.2. tehnikim uslovima.
2.2.5.5.2 Provera ugraivanja Vrsta i uestalost ispitivanja u sklopu

unutranje kontrole treba da budu odreeni u
2.2.5.5.2.1 Unutranja kontrola potvrenom programu prosene uestalost i
Unutranja kontrola izvoaa za vreme nadzorni inenjer.
izvoenja radova mora da utvrdi
usaglaenost svojstava svih materijala koji se Mesta za uzimanje uzoraka i merna mesta
koriste za nasipe, zasipe i posteljicu sa odreuje nadzorni inenjer statistikim
sluajnim izborom (t. 1.4.1).
Tabela 2.2.5.2: Prethodna ispitivanja materijala za nasipe, zasipe, klinove i posteljicu
Svojstva materijala Jedinica Traena Postupak za ispitivanje

mere vrednost
- Upotrebljivost materijala:
- prirodna vlanost m.-% t. 2.2.5.2 EN 13286-46
- ispitivanje po Proktoru: EN 13286-2
- optimalna vlaga m.-% -
3
- granice konzistencije: TS CEN ISO 17892-12
- granica itkosti wL % 35
- indeks plastinosti Ip % 12
- udeo humusnih i/ili organskih - t. 2.2.5.2 EN 1744-1
primesa
- granulometrijski sastav
nekoherentnog materijala m.-% t. 2.2.5.2 EN 933-1
- Upotrebljivost veziva:
- sposobnost vezivanja:
- vrstoa na pritisak meavine: EN 12390-2
2
- koherentnog materijala MN/m 0,5
2
- nekoherentnog materijala MN/m 2,0
- vremenska postojanost - 0,7 -
- poetak i kraj vezivanja h - EN 196-3
Za vreme ugraivanja materijala u nasip, svojstava sa uestalou koja je odreena u

zasip i posteljicu laboratorija izvoaa treba tabeli 2.2.5.3.
da uzme uzorke i proveri usaglaenost
Tabela 2.2.5.3: Minimalna uestalost ispitivanja materijala pri unutranjoj kontroli ugraivanja
nasipa, zasipa, i posteljice
Svojstva materijala Postupak za Minimalna

ispitivanje uestalost ispitivanja
3
- granulometrijski sastav nekoherentnog materijala EN 933-1 1000 m
3
- prirodna vlanost EN 13286-46 1000 m
3
- ispitivanje po Proktoru EN 13286-2 4000 m
3
- granice konzistencije koherentnog zemljanog TS CEN ISO 4000 m
materijala 17892-12
3
- udeo humusnih i/ili organskih primesa EN 1744-1 4000 m
JP Putevi Srbije 35
U sluaju da nadzorni inenjer na osnovu Minimalni obim ispitivanja pri unutranjoj

rezultata unutranjih kontrolnih ispitivanja kontroli ugraivanja nasipa, zasipa i
utvrdi vea odstupanja od rezultata posteljice odreen je u tabeli 2.2.5.4.
prethodnih ispitivanja, obim unutranje
kontrole moe da se promeni, a u sluaju Sporazumno sa nadzornim inenjerom
homogenosti rezultata ispitivanja nadzorni kvalitet ugraenih slojeva moe da se odredi
inenjer moe i da smanji obim unutranje i drugim priznatim postupcima. U tom sluaju
kontrole. u saglasnosti nadzornog inenjera moraju da
budu navedeni i kriterijumi kvaliteta
ugraivanja i nain i obim ispitivanja.
Tabela 2.2.5.4: Minimalna uestalost ispitivanja pri unutranjoj kontroli ugraivanja nasipa, zasipa,
posteljice
Postupak za Minimalna uestalost Osnova za

Svojstva materijala
ispitivanje ispitivanja ocenu
3 1
- udeo vlage i gustina TS CEN ISO 17892-12 200 m /20 m t. 2.2.5.2.1
prirodnog materijala
1
- koliina razastrtog veziva 100 m
- meavina:
3
- udeo vlage i gustina SRCS, t. 1.2.4 200 m t. 2.2.5.3.4
1
- vrstoa na pritisak EN 12390-3 100 m t. 2.2.5.4.3
1
- vremenska postojanost 200 m t. 2.2.5.4.3
3 1
- gustina krupnozrne stene SRCS, t. 1.2.4 4000 m /200 m t. 2.2.5.4.1
- planum nasipa, zasipa i
posteljice:
- nosivost: SRDM, t. 8.2.3 t. 2.2.5.4.2
1
- deformacioni modul Evd 10 m
1
- deformacioni modul Ev2 100 m
1
- ravnost SRMG, t. 3.1.3.1 20 m t. 2.2.5.4.4
1
- visina 20 m t. 2.2.5.4.5
2.2.5.5.2.2 Nezavisna kontrola Sve koliine treba izmeriti prema stvarno

izvrenom obimu i vrsti radova i u okviru
Obim nezavisne kontrole, koju izvodi od projektne dokumentacije.
naruioca ovlaena institucija po pravilu je u
odnosu 1:4 sa unutranjom kontrolom. Za sve koliine veziva, leteeg pepela,
sekundarnih sirovina i ostalih materijala,
Mesta za uzimanje uzoraka za ispitivanja i isporuenih na gradilite, izvoa mora da
merna mesta za merenje ravnosti, visina, podnese odgovarajue dokaze.
gustine, vlanosti i nosivosti odreuje
nadzorni inenjer statistikim sluajnim 2.2.5.6.2 Preuzimanje radova
izborom (t. 1.4.1).
Svaki izgraeni sloj nasipa, zasipa i posteljice
nadzorni inenjer treba da preuzme prema
2.2.5.6 Merenje i preuzimanje radova zahtevima za kvalitet u ovim tehnikim
uslovima i u skladu sa takom 1.2.2.3 optih
2.2.5.6.1 Merenje radova tehnikih uslova. Sve utvrene nedostatke u
odnosu na ove zahteve izvoa mora da
Izvrene radove treba meriti u skladu sa popravi pre nego to nastavi sa radovima.
takom 1.2.2.2 optih tehnikih uslova i
prema sledeim odredbama: Svi trokovi otklanjanja nedostataka padaju
- koliine u nasipe, zasipe i posteljicu na teret izvoaa, ukljuujui i trokove za
ugraenih materijala treba izraunati u sva merenja i ispitivanja koja su pokazala
kubnim metrima neodgovarajui kvalitet izvrenih radova, pa
- koliine planuma ugraenih materijala je bilo potrebno nakon izvrenih
izraunati u kvadratnim metrima.
36 JP Putevi Srbije
odgovarajuih popravki ponovnim 2.2.5.7.2.2 Veziva za poboljanje,

ispitivanjem utvrditi kvalitet radova. ovrivanje i stabilizovanje
Za sve radove koji ne odgovaraju zahtevima materijala
za kvalitet u ovim tehnikim uslovima i
izvoa ih nije popravio prema uputstvima Zbog zahtevanog odgovarajueg kvaliteta
nadzornog inenjera, izvoa nema pravo da veziva pri obraunu nema odbitaka.
trai nikakva novana sredstva, a investitor u
takvom sluaju ima pravo da produiti 2.2.5.7.2.3 Zbijenost i nosivost
garantni period za sve radove koji zavise od
neobavljenih na najmanje 5 godina. Donje granine vrednosti zbijenosti i nosivosti
i pojedine vrednosti do krajnje donje granine
vrednosti (do 5 % ukupnog broja merenja)
2.2.5.7 Obraun radova znae 100 %-nu vrednost po ponuenoj
jedininoj ceni.
2.2.5.7.1 Opte
Zbog zahtevane odgovarajue zbijenosti i
Izvrene radove treba obraunati u skladu sa nosivosti pri obraunu nema odbitaka.
takom 1.2.2.4 optih tehnikih uslova.
2.2.5.7.2.4 Ovrivani i stabilizovani
Koliine, odreene prema taki 2.2.5.6, treba materijali
obraunati prema ugovornoj jedininoj ceni.
Donja granina vrednost kvaliteta prema
Jedininom ugovorenom cenom treba da taki 2.2.5.4.3 znai 100 %-nu vrednost po
budu obuhvaene sve usluge potrebne za ponuenoj jedininoj ceni, a krajnja donja
potpun zavretak radova. Izvoa nema granina vrednost rad bez vrednosti.
pravo ni na kakvu naknadnu doplatu. Vrednosti izmeu graninih treba odrediti
linearnom interpolacijom.
Nadzorni inenjer odreuje razgranienje
radova izmeu izvoaa zemljanih radova na 2.2.5.7.2.5 Ravnost planuma
trasi i izvoaa objekta, ako je to potrebno.
Zbog zahtevanog obezbeenja odgovarajue
ravnosti planuma (prema taki 2.2.5.4.4) pri
2.2.5.7.2 Odbici zbog neodgovarajueg obraunu nema odbitaka.
kvaliteta
2.2.5.7.2.6 Visina planuma
2.2.5.7.2.1 Materijali za nasipe, zasipe i
posteljicu Zbog zahtevanog obezbeenja planirane
visine planuma (prema taki 2.2.5.4.5) pri
Zbog zahtevanog odgovarajueg kvaliteta obraunu nema odbitaka.
materijala pri obraunu izvrenih radova
nema odbitaka.
JP Putevi Srbije 37
2.2.6 KOSINE I ZELENE POVRINE 2.2.6.2.1 Vegetativno osiguranje
2.2.6.2.1.1 Humus
2.2.6.1 Opis
Za ureenje kosina i zelenih povrina treba
Smernica odreuje ureenje i zatitu od upotrebiti aktivan humusni materijal koji
erozije povrina prirodnih kosina, iskopa i obezbeuje trajni rast.
nasipa i zelenih povrina
- humusiranjem i sejanjem trave, 2.2.6.2.1.2 Stelja
- biotorkretom sa steljom,
- saenjem ukrasnih stabala i grmlja, Stelja od slame ili sena treba da bude
- mreama, izvedena tako da njena debljina pri
- nabacivanjem kamena odgovarajuem ubrenju i prskanju
- oblaganjem kamenom (roliranjem), bitumenskom emulzijom obezbedi
- torkretiranjem i zatravljivanje i postojanost osiguranja.
- montanim elementima (kasetama,
upljim elementima od cementnog 2.2.6.2.1.3 Pleteri
betona, ploama za zatravljivanje i slinim
elementima). Za pletere treba upotrebiti svee i ive vrbove
ibe (selix purpurea), debljine 0,5 do 3 cm, ili
U ovaj rad su ukljueni druge vrste za koje nadzorni inenjer mora
- svi materijali, ukljuujui i utovar, prevoz i da da saglasnost. Upotrebljene vrste iba
istovar, treba da obezbede vegetativno
- priprema podloge, razmnoavanje.
- sejanje i saenje,
- ugraivanje i ovrivanje materijala. Moe da se upotrebi jae i stabilnije mrtvo
protiverozijsko pletivo sa vegetativnim
izdancima ili sadnicama. Kolii za pleter
2.2.6.2 Osnovni materijali treba da budu dugi od 70 do 80 cm i debeli
od 2 do 3 cm.
Izvoenje ovih radova zahteva upotrebu
odgovarajuih materijala za razliite postupke 2.2.6.2.1.4 Drvee i grmlje
ureenja i osiguranja kosina i zelenih
povrina. Vrste drvea i grmlja treba da odgovaraju
biolokim uslovima. Treba odabrati sadnice
Za vegetativno osiguranje kosina i zelenih koje obezbeuju trajni rast.
povrina mogu da se upotrebe sledei
materijali: Na poloajima koji su izloeni vetru treba
- humus, odabrati vrste drvea, odnosno grmlja, koje
- slama i seno za stelju, odolevaju sili vetra i klizanju snega.
- vrbove ibe, sadnice,
- drvee i grmlje i 2.2.6.2.1.5 Seme za zatravljivanje
- seme za zatravljivanje.
Za zatravljivanje treba odabrati vrstu semena
Graevinsko osiguranje kosina mogue je meane trave i deteline koja odgovara
izvriti biolokim (ekolokim) uslovima i obezbeuju
- pletenim mreama, trajni rast. Za privremenu zatitu mogue je
- nabacivanjem kamena, upotrebiti i neko itno seme.
- oblaganjem kamenom (roliranjem),
- torkretiranjem i 2.2.6.2.2 Graevinsko osiguranje
- montanim elementima.
2.2.6.2.2.1 Osiguranje mreama
Kvalitet svih upotrebljenih materijala treba da
odgovara optim i posebnim tehnikim Mogu da se upotrebe pletene mree od dva
uslovima i zahtevima planiranim za te puta pocinkovane eline ice prenika od
materijale. 1,6 mm ili 3,1 mm, sa ukupnom debljinom
zatitnog sloja cinka najmanje 0,07 mm. ice
Izvoa mora pre poetka radova da mogu da budu pletene u mree sa
nadzornom inenjeru podnese dokaze o pravogaonim ili estougaonim otvorima
usklaenosti svih proizvoda koje namerava veliine 5 do 10 cm.
da upotrebi za osiguranje kosina.
38 JP Putevi Srbije
Za privrivanje mrea mogu da se klizita, treba obezbediti hrapavost priblino

upotrebe dva puta pocinkovana sidra od 15 cm irokim vodoravnim zasecima sa
elika sa antikorozivnim slojem debljine 0,07 razmakom od priblino 1,0 m.
do 0,08 mm. Za dodatno privrivanje
mrea na kosinama mogu da se upotrebe i Iskopi i nasipi treba da budu izraeni sa
dva puta pocinkovane cevi prenika od 3/2" takvim nagibima da bude obezbeena
(spoljanji prenik 48,25 mm, debljina zida stabilnost kosine i njena zatita. Ako je uzrok
3,5 mm) sa debljinom zatitnog sloja cinka od nestabilnosti voda, kosine treba da budu
najmanje 0,07 mm. odgovarajue drenirane.
Za zatezanje pletenih zatitnih mrea mogu Povrinska voda sa slivnog zalea padina i
da se upotrebe tegovi od cementnog betona kosina treba da bude kontrolisano odvedena.
odgovarajueg oblika i veliine prema
projektnoj dokumentaciji. Cementni beton za Ivice ukopanih kosina i pete nasipa treba
tegove treba da odgovara vaeim zahtevima zaokruiti radijusom 3,0 m.
za cementni beton (EN 206-1).
Drvee koje zbog njihanja (usled vetra)
2.2.6.2.2.2 Nabacivanje kamena i oblaganje olabavljuje teren, treba posei u irini
kamenom (roliranje) priblino 3 do 4 m od ivice iskopa.
Kamen za nabacivanje i roliranje mora da Kosine nasipa, a pre svega iskopa, treba da
bude zdrav i vremenski postojan. budu grubo isplanirane, kako bi bila
obezbeena odgovarajua hrapavost za
Kamen za nabacivanje i roliranje se koristi povezivanje vegetacione zatite sa kosinom.
neobraen. Debljina kamena za nabacivanje
ne sme da pree 50 cm, a za roliranje 30 cm. Debljina slojeva humusa na grubo
isplaniranoj kosini sme pri razastiranju da
2.2.6.2.2.3 Osiguranje torkretiranjem iznosi najvie 10 cm.
Cementni beton i eline mree za ojaanje Radi osiguranja puta kosine nasipa od
za osiguranje padina i kosina torkretiranjem elektrofilterskog pepela treba da budu
moraju namenski da odgovaraju uslovima u prethodno obloene filterskim materijalom.
projektnoj dokumentaciji. Povrinska voda treba da bude kontrolisano
odvedena sa planuma nasipa.
2.2.6.2.2.4 Osiguranje montanim
elementima Povrine kosina nasipa mogu da se
humusiraju razastiranjem do 20 cm debelog
Montani elementi za osiguranje padina i sloja humusa. Na mestima na kojima je u
kosina treba da odgovaraju vaeoj tehnikoj projektnoj dokumentaciji planiran boni nasip
regulativi, ukljuujui i sav osnovni materijal. sloj za filtriranje treba zatititi 20 do 30 cm
Montane elemente treba odabirati prema debelim slojem kamenog materijala, koji
planiranoj nameni i u skladu sa uputstvima treba prekriti slojem humusa. Sejanje trave
proizvoaa. treba izvriti kao i kod ostalih kosina.
Kod iskopa u tronoj i zrnastoj steni, koje su

2.2.6.3 Nain izvoenja inae stabilne, a povrinski brzo istrule i vrlo
su erozivne (kao npr. raspadljivi dolomiti,
2.2.6.3.1 Vegetativna osiguranja milonitne zone u dolomitima, laporci,
odnosno fli), na kosinama treba izraditi
Vegetativno osiguranje treba izvriti na priblino 15 cm iroke vodoravne zaseke sa
mestima i na nain koji su odreeni u razmakom od priblino 1 m. Ako zemljani
projektnoj dokumentaciji i u ovim tehnikim materijal ne sadri barem minimalne koliine
uslovima. aktivnog koherentnog materijala (5 m.-% i
vie), povrinu treba humusirati i prekriti
Izvoa mora da izvri vegetativno slojem aktivnog koherentnog materijala u
osiguranje radova tako da osigurane debljini 8 do 10 cm (u ulegnutom stanju
povrine budu optimalno obrasle bez obzira debljine priblino 6 cm).
na traeni kvalitet i uslove. Izvoa mora da
naknadno obnovi neuspene radove. Povrine takvih kosina treba preplesti na
udaljenosti od priblino 5,0 m pleterom. Stelju
Na padinama i kosinama sa glatkim (priblino 60 kg slame ili sena po aru),
povrinama, na kojima mogu da nastanu
JP Putevi Srbije 39
poprskanu bitumenskom emulzijom (oko 80 Pletere koji su namenjeni za spreavanje

kg na ar), treba zatraviti setvom, pri emu brazdanja zbog vodenih bujica, odnosno za
treba posejati oko 0,5 kg semena po aru. ovrivanje povrinskih slojeva materijala,
Koliina upotrebljenog ubriva treba da iznosi treba u celosti ugraditi tako da gornja ivica
priblino 8,0 kg po aru. Treba zasaditi po pletera bude u visini zavrno izravnate
2
jednu sadnicu na svaka 2 m povrine. povrine kosine.
Kod nekoherentnih materijala, trulih Grmlje i drvee treba saditi u skupinama u

materijala, aluvijalnih nanosa, koherentnog humusiranim jamama tako da ne ometaju
zemljanog materijala (ilovae, gline), trulih previe travnate zatite kosine i da ne
laporaca i flieva i ostalih zemljanih smanjuju preglednost korisnicima puta.
materijala sa prevladavajuim glinenim Markantno drvee i skupine grmlja je, stoga,
materijalima za popunjavanje, povrinska potrebno postaviti pre svega na konveksnoj
podloga obino je dovoljno plodna i kosinu strani puta. Za bolju zatitu materijala od
nije potrebno humusirati ili oblagati slojevima erozije drvee i grmlje treba saditi u
2
trave; inae je izvoenje zatite jednako skupinama (priblino 1 sadnica na m na 50
opisanom. % ukupne povrine), a u dogovoru i prema
uputstvima nadzornog inenjera.
Kod nasipa od nekoherentnog
vodopropusnog materijala, koji je dobijen Nakon zavrenih radova izvoa mora da
iskopavanjima u tvrdim i polutvrdim stenama, oisti radilite, uspostavi prvobitno stanje i
povrine kosina treba humusirati u slojevima brine o svim vegetacijskim zatitama do
debljine 10 cm, preplesti pleterom (priblino zakljunog preuzimanja radova, odnosno
1 2
0,2 m / m ) i zatraviti sejanjem u kanale (0,75 najkrae godinu dana. U ovu brigu spada i
kg semena po aru). ubrenje treba izvriti sa dopunsko sejanje, redovno ubrenje,
oko 8 kg ubriva po aru. Treba zasaditi 0,4 ienje povrina od prljavtine, smea i
sadnice odgovarajuih vrsta stabala ili grmlja, draa i zalivanje povrina zbog sue.
odnosno sadnica po kvadratnom metru.
2.2.6.3.2 Graevinska osiguranja
Kod nasipa od materijala dobijenih iz nanosa,
odnosno iskopavanjem raspadljivih stena, 2.2.6.3.2.1 Osiguranje mreama
humusiranje kosina nije potrebno ako su
materijali dovoljno aktivni (vie od 5 m.-% Mesto i vrstu osiguranja mreama odreuje
mase aktivnih estica). Povrinu treba nadzorni inenjer u skladu sa zahtevima u
1 2
preplesti pleterom (0,2 m /m ). Treba projektnoj dokumentaciji i prema ovim
upotrebiti priblino 8 kg ubriva po aru. Za tehnikim uslovima. Pre polaganja mree
stabilnost treba razgrnuti stelju (60 kg po aru) kosina treba da bude ureena prema
slame ili sena, koje treba poprskati projektnoj dokumentaciji i tehnikim
bitumenskom emulzijom (80 kg po aru). U uslovima. Treba ukloniti sve to moe da
tako pripremljenu stelju treba posejati 0,8 kg sprei naleganje mree na teren. Za zatitu
semena trave po aru. Treba zasaditi 0,4 od odlomljenog kamenja za strmije nagibe
sadnice ili izdanaka na kvadratni metar. (3:1 do 2:1) treba upotrebljavati visee mree
koje su na donjem delu optereene tegovima
Povrine kosina nasipa od koherentnih od cementnog betona, a na gornjoj ivici
zemljanih materijala (glina, ilovaa) treba kosine privrene sidrima i cevima, tako da
1 2
preplesti pleterom (0,2 m /m ). Treba odlomljeno kamenje moe da kontrolisano
upotrebiti priblino 0,8 kg ubriva po aru i sklizne do podnoja iskopa.
zatraviti je sejanjem u kanale (brazdanje), pri
emu treba raunati na potronju oko 0,8 kg Kod blaih nagiba treba predvideti sidrima
semena po aru. Treba saditi sadnice privrene mree. Udaljenosti izmeu sidara
odgovarajuih biljnih vrsta (0,4 kom. po m2) i treba odabrati u skladu sa geomehanikim
voditi rauna o delominom dodatnom svojstvima stene; treba raunati sa
humusiranju. udaljenou oko 1,0 m. Kod stena u koje nije
mogue direktno zabijanje sidara u ovu svrhu
Zatravljivanje sejanjem, pre svega u stelji treba izbuiti rupe.
zatienoj bitumenskom emulzijom ili na
humusiranim povrinama treba obaviti tako Pojedine mree treba meusobno povezati
da povrine budu pokrivene i obrasle pletenjem sa dvostruko pocinkovanom icom
travnom vegetacijom, u glavnom bez draa. promera od 3,1 mm i jednakog kvaliteta kao
to je materijal mree.
40 JP Putevi Srbije
2.2.6.3.2.2 Nabacivanje kamena i slaganje erozivni uticaji atmosferske ili podzemne

kamena (roliranje) vode na oblogu ili vea optereenja podlogu
treba izraditi podlonim cementnim betonom
Nabacivanje kamena i roliranje mora da bude odgovarajue debljine (prema projektnoj
obavljeno tako da kamen bude nabaen, dokumentaciji).
odnosno sloen, tano u profilu nasipa, kao
to je odreeno projektnom dokumentacijom i Montane elemente treba polagati tako da
oznaeno na terenu graevinskim profilima. meusobno budu odvojeni fugama irine 3
do 5 mm. Montane elemente (veinom
Kod roliranja svaki kamen treba da ima uplje) treba nakon polaganja ispuniti
bezbedno leite i da bude osiguran klinom odgovarajuim materijalom (humus, peani
tako da ne moe da doe do ruenja kosine materijal, troska i slino), a pre svega u
nasipa zbog nestabilnosti pojedinog kamenja zavisnosti od namene i zahteva projektne
ili iz drugih razloga. Peta rolirane kosine dokumentacije.
treba da bude vrsto ugraena u zdravu
podlogu i izvedena tako da ne moe da doe Ako su obloge namenjene za povremena
do uruavanja rolirane kosine usled saobraajna optereenja, onda poloene
atmosferskih uticaja ili zbog ostalih tetnih obloge treba ugraditi na odgovarajui nain.
pojava.
Zavretak roliranja na vrhu kosine nasipa 2.2.6.4 Kvalitet izrade

treba da bude izveden tako da ne moe da
doe do oteenja zbog upotrebe bankina i 2.2.6.4.1 Vegetativno osiguranje
slino.
Radi pravilnog izbora vrsta bilja i ubriva
2.2.6.3.2.3 Osiguranje torkretiranjem izvoa mora da izvri kontrolu pedolokih
(mlaznim cementnim betonom) svojstava pojedinih grupa zemljanih
materijala. Rezultati analize unutranje
Cementni beton za osiguranje kosina treba kontrole treba budu podneti na uvid
da bude prskan na odgovarajue nadzornom inenjeru.
pripremljenu kosinu pod pritiskom.
Unutranju kontrolu kvaliteta semena treba
eline mree za ojaanje trebaju da budu izvoditi prema opte vaeim propisima,
prethodno privrene na kosinu i prekrivene odnosno prema opte korienim metodama.
najmanje 2 cm debelim slojem mlaznog Dokazi proizvoaa o usaglaenosti semena
cementnog betona. treba da budu podneti nadzornom inenjeru
pre poetka radova.
elementima 2.2.6.4.2 Graevinsko osiguranje
Kod osiguranja padina i kosina montanim 2.2.6.4.2.1 Osiguranje mreama

elementima (kasetama, upljim elementima
od cementnog betona i slinim elementima) Izvoa mora da podnese nadzornom
treba se prvenstveno pridravati uputstava inenjeru dokaze proizvoaa o
proizvoaa i zahteva projektne usaglaenosti mrea i sidara, koji treba da
dokumentacije. Za odreeni rad treba sadre podatke o kvalitetu osnovnog
odabrati odgovarajui montani element i to u materijala i o kvalitetu antikorozivnih zatitnih
skladu sa odredbama projektne premaza ili prevlaka.
dokumentacije ili nadzornog inenjera.
2.2.6.4.2.2 Nabacivanje kamena i slaganje
Podlogu za oblogu kosine treba pripremiti na kamena (roliranje)
odgovarajui nain. Ukoliko je tlo peano,
za podlogu treba upotrebiti pesak sa Kvalitet upotrebljenog materijala treba da
veliinom zrna do 4 mm. Podloga mora da zadovoljava odredbe za vremensku
bude odgovarajue ovrivana i u zbijenom postojanost.
stanju 2 do 5 cm debela, u zavisnosti od
namene. Povrine kosina roliranih nasipa treba da
odgovaraju vaeoj tehnikoj regulativi i
U sluaju da je tlo slabe nosivosti, treba u odredbama projektne dokumentacije u vezi
odgovarajuoj meri poveati debljinu sa oblikovanjem nagiba.
podloge. U sluaju kada se oekuju dodatni
JP Putevi Srbije 41
Odstupanja od planirane povrine dozvoljena Nadzorni inenjer treba da proveri dokaze o

su u granicama vidljive tanosti izmeu usklaenosti za isporuene mree i sidra i
pojedinih graevinskih profila prema njihov zatitni premaz. Ako oceni da korieni
projektnoj dokumentaciji. materijal i predloeni dokazi ne pruaju
garanciju za kvalitetan rad, on moe da trai
2.2.6.4.2.3 Osiguranje torkretiranjem dodatne dokaze, odnosno da propie
dodatna ispitivanja.
Kvalitet upotrebljenog mlaznog cementnog
betona i elinih mrea za ojaanje treba da 2.2.6.5.2.2 Nabacivanje kamena i slaganje
odgovara zahtevima u ovim tehnikim kamena (roliranje)
uslovima (EN-206-1).
Nadzorni inenjer treba da proveri kvalitet
Izvreni radovi treba da odgovaraju vaeoj isporuenog kamena sa stanovita
tehnikoj regulativi i odredbama projektne propisanih svojstava i zahteva. Ako oceni da
dokumentacije, odnosno zahtevima nije garantovan kvalitet kamenog materijala i
nadzornog inenjera. rada, moe da propie i dodatna ispitivanja.
2.2.6.4.2.4 Osiguranje montanim 2.2.6.5.2.3 Osiguranje torkretiranjem

elementima
Nadzorni inenjer mora da proveri kvalitet
Dozvoljena je samo upotreba montanih isporuenog cementnog betona, dokaze o
elemenata koji obezbeuju odgovarajuu usklaenosti isporuenih elinih mrea za
trajnost i vremensku postojanost i za koje ojaanje i ugraivanje i njihovu usklaenost
izvoa podnese odgovarajue dokaze o sa odredbama projektne dokumentacije
usklaenosti.
Kvalitet izrade povrine montanih elemenata elementima
treba da odgovara projektnoj dokumentaciji i
zahtevima nadzornog inenjera. Nadzorni inenjer mora da proveri kvalitet
isporuenih montanih elemenata, njihovu
Oblikovanje nagiba kosina odreeno je usklaenost sa odredbama projektne
projektnom dokumentacijom ili zahtevima dokumentacije, oblik i povrinsku izradu i
nadzornog inenjera, pa su zato odstupanja kvalitet materijala koji se ugrauje u
bez prethodne saglasnosti dozvoljena samo montane elemente. Nadzorni inenjer
u granicama vidljive tanosti izmeu proverava i kvalitet ugraivanja, zbijenost
pojedinih graevinskih profila prema podloge i vizuelnu usklaenost sa okolinom.
projektnoj dokumentaciji.
2.2.6.5 Kontrola kvaliteta
2.2.6.6.1 Merenje radova
2.2.6.5.1 Vegetativno osiguranje
Izvrene radove treba izmeriti u skladu sa
Nadzorni inenjer treba da proveri izbor i takom 1.2.2.2 optih tehnikih uslova.
upotrebu biljnih vrsta i ubriva na osnovu Posebno treba uzeti u obzir i mogue
odredbi projektne dokumentacije i dodatne odredbe.
izvoenjem unutranje kontrole pedolokog
sastava zemljanog materijala. Treba da 2.2.6.6.1.1 Vegetativno osiguranje
proveri i kvalitet semena prema opte
vaeim propisima i metodama, ili kontrolnim Stvarno humusirane i zatravljene povrine
ispitivanjem ili ocenjivanjem rezultata treba izmeriti u kvadratnim metrima i u okviru
ispitivanja izvoaa na osnovu predloenih projektne dokumentacije.
dokaza proizvoaa o usklaenosti semena.
Povrine stvarno obraene biotorkretom i
Zavrni kvalitet radova utvruju nadzorni pleterom treba izmeriti u kvadratnim metrima
inenjer i izvoa prilikom preuzimanja. i u okviru projektne dokumentacije.
2.2.6.5.2 Graevinsko osiguranje Sadnice drvea i grmlja treba izmeriti u

komadima stvarno posaenih i izraslih ivih
2.2.6.5.2.1 Osiguranje sadnica, odvojeno po pojedinim vrstama.
42 JP Putevi Srbije
2.2.6.6.1.2 Graevinsko osiguranje 2.2.6.7.2 Odbici
Stvarno poloene mree u okviru projektne Zbog uslovljenog odgovarajueg kvaliteta za

dokumentacije treba izmeriti u kvadratnim pojedine radove pri obraunu izvrenih
metrima. radova nema odbitaka.
Nabacivanje kamena treba izmeriti na

osnovu projektne dokumentacije i u kubnim
metrima.
Stvarno rolirane povrine u okviru projektne

dokumentacije treba izmeriti u kvadratnim
metrima. Vodoravne zavrne povrine na
nasipima se ne mere i sastavni su deo
radova za zavretak roliranja.
Torkretirane povrine kosina i montanim

elementima obloene kosine u okviru
projektne dokumentacije treba izmeriti u
kvadratnim metrima.
Radove treba preuzeti u skladu sa

odredbama u taki 1.2.2.3 optih tehnikih
uslova i odredbama ovih posebnih tehnikih
uslova.
Sve ustanovljene nedostatke prema ovim

zahtevima za kvalitet izvoa mora u
odreenom roku da ukloni o svom troku. Na
troak izvoaa padaju i trokovi za sva
merenja i ispitivanja koja su potrebna i koja
su pokazala neodgovarajui kvalitet.
2.2.6.7 Obraun radova
2.2.6.7.1 Opte
Izvreni radovi obraunavaju se u skladu sa

Sve koliine, odreene u taki 2.2.6.6.1,

obraunavaju se prema ugovornoj jedininoj
ceni.
Ugovorenom jedininom cenom treba da

budu obuhvaene sve usluge koje su
potrebne za potpun zavretak radova.
Izvoa nema pravo da naknadno trai
ikakvu doplatu.
Za hortikulturne radove zakljuno

preuzimanje se obavlja tek nakon
odgovarajueg, ugovorom odreenog
razdoblja, kada je obezbeen stalni rast i
uspeh izvrenih radova. Tokom tog vremena
izvoa mora o svom troku da zameni
svaku uginulu sadnicu, a kod sejanja trave da
ponovi sejanje do konanog uspeha.
JP Putevi Srbije 43
2.2.7 ARMIRANA ZEMLJA 2.2.7.2.1 Cementni beton za temelje
Mogu da se upotrebe vrste cementnog

2.2.7.1 Opis betona koje obezbeuju projektovano
izvoenje temelja, njegovu namenu i trajnost
Armiranje (ojaanje) zemljanih materijala u i koje odgovaraju odredbama tehnikih
ovoj smernici ukljuuje: uslova (EN 206-1 i SRCS, t. 2.5.1).
- isporuku i ugradnju
- cementnog betona za temelje,
- elemenata za oblaganje od 2.2.7.2.2 Elementi za oblaganje od
cementnog betona, cementnog betona
- drvenih modanika i elinih sidara,
- kamenog materijala za drenani sloj Elementi za oblaganje moraju kao nosei
iza elemenata za oblaganje i elementi da preuzmu celokupno optereenje
- traka za armiranje zemljanog normalnih komponenata pritisaka zemlje; pri
materijala, tom su poduprti na mestima na kojima su
- isporuku i ugradnju eline mree i privrene trake za armiranje (slike 2.2.7.1
ostalih odgovarajuih materijala za do 2.2.7.3).
ojaanje nasipanih slojeva zemljanih
materijala i Osnovni materijal za izradu i izraeni
- razastiranje materijala za armirane elementi za oblaganje moraju da obezbede
nasipe i za slojeve za drenau iza projektovano ojaanje zemljanog materijala i
elemenata za oblaganje (samo dodatak stabilnost nasipa i da odgovaraju odredbama
za otean rad), sve u skladu sa ovih tehnikih uslova.
zahtevima projektne dokumentacije i
nadzornog inenjera i u skladu sa ovim 2.2.7.2.3 Modanici i sidra
tehnikim uslovima.
Drveni modanici (od tvrdog drveta) i elina
Projektovanje armiranja zemljanih materijala sidra (od elika za ojaanje) treba da
geosinteticima u celini je obraeno i obezbede odgovarajuu meusobnu
ukljueno u smernicama SRDM, t. 8.1.4. povezanost i naleganje elemenata za
oblaganje. Radi obezbeivanja trajnosti
njihove povrine moraju da budu zatiene
2.2.7.2 Osnovni materijali na odgovarajui nain.
Za armiranje su odgovarajui svi zemljani
materijali koji prema taki 2.2.5 tehnikih
uslova mogu da se upotrebe za nasipe.
Slika 2.2.7.1: Poloaj elemenata za oblaganje izraenih od cementnog betona
44 JP Putevi Srbije
2.2.7.2.4 Kameni materijal za drenani sloj
Za drenani sloj iza elementa za oblaganje

upotrebljive su pre svega prirodne i/ili
drobljene meavine kamenih zrna, koje
odgovaraju odredbama ovih tehnikih uslova
za kameni materijal za drenane slojeva (t.
2.2.4.2.1).
2.2.7.2.5 Trake za armiranje
Trake za armiranje zemljanog materijala kao

sidra prenose pritisak zemlje u nasipani
materijal. Mogu da budu proizvedene od
- poliestarskog laminata,
- zatienog ili nerajueg elinog lima ili
- drugog odgovarajueg materijala.
Trake za armiranje zemlje treba da

odgovaraju zahtevima projektne
dokumentacije i odredbama ovih tehnikih
Slika 2.2.7.2: Detalji elementa A1 uslova:
- vrstoa pri rastezanju
min. 3,3 kN/cm irine trake
- rastezanje pri kidanju max. 1,5 %
vrstoa na savijanje, vrstoa na udar i

ilavost po pravilu su uslovljene vrstom trake
za armiranje, zato prilikom odreivanja
vrednosti ovih i nekih drugih svojstava
(dimenzije traka, obrada povrine, sastav
materijala) treba uzeti u obzir podatke
proizvoaa, koji su na taj nain sastavni deo
ovih tehnikih uslova.
2.2.7.2.6 eline mree
Mogu da se upotrebe eline mree koje

omoguavaju ojaanje zemljanog materijala i
odgovaraju zahtevima projektne
dokumentacije i ovih tehnikih uslova.
eline mree treba da odgovaraju

zahtevima u projektnoj dokumentaciji za
ojaanje zemljanog materijala.
Kvalitet cementnog betona za temelje i

elemente za oblaganje, kvalitet modanika,
sidara i kamenog materijala za drenani sloj
iza elemenata za oblaganje mora da
odgovara optim i posebnim tehnikim
uslovima i zahtevima u projektnoj
dokumentaciji. Ako za pojedini materijal
nema odgovarajue tehnike regulative
Slika 2.2.7.3: Detalji elementa B1 odluujua su uputstva nadzornog inenjera.
2.2.7.3 Nain izvoenja
2.2.7.3.1 Priprema planuma temeljnog tla
JP Putevi Srbije 45
Planum temeljnog tla na koji je planirana prekriti tanjim slojem materijala za nasip
ugradnju nasipa od armirane zemlje treba da (zbog zatite traka od mehanikog oteenja)
bude pre poetka razastiranja zemljanog i na kraju do potrebne debljine sloja -
materijala za armirani nasip pripremljen sledeih redova otvora u elementima za
prema projektnoj dokumentaciji i prema oblaganje treba ugraditi i preostalu potrebnu
zahtevima ovih tehnikih uslova. koliinu zemljanog materijala. Postupak treba
ponoviti nakon ugraivanja sledeeg reda
Po pravilu planum temeljnog tla treba da elemenata za oblaganje.
bude zakoen prema oblozi nasipa od
armirane zemlje i odgovarajue zbijen. Ako to U priblino 50 cm debeli vertikalni sloj izmeu
nije odreeno projektnom dokumentacijom o elemenata za oblaganje i nasutog zemljanog
pripremi planuma temeljnog tla odluuje materijala treba redovno ugraivati kameni
nadzorni inenjer. materijal za drenani sloj, koji nije potrebno
zbijati valjcima.
2.2.7.3.2 Izrada sa elementima za
oblaganje 2.2.7.3.3 Izrada sa elinom mreom
2.2.7.3.2.1 Izrada temelja Nasipi armirani elinom mreom mogu da

se izgrade na pripremljenom planumu
Optereenost temelja je zbog trenja izmeu temeljnog tla tako to se na materijal za
elementa za oblaganje i materijala za nasip ojaanje, koji je razastrt po odgovarajuoj
srazmerno mala. Zato je temelj pre svega povrini, kao prvi sloj koji mora da obezbediti
podloni konstrukcioni element obloge od besprekorno odvodnjavanje ugradi
armiranog zemljanog materijala, koji mora da srazmerno ist kameni materijal debljine
obezbedi odgovarajuu ugradnju i stabilnost najmanje 30 cm. Nakon propisanog zbijanja
prvog reda elemenata za oblaganje (bez ovog sloja potrebno je njegovu spoljanju
dodatne oplate). stranu obaviti produenim delom donjeg sloja
eline mree. Potrebna duina obavijanja
2.2.7.3.2.2 Izrada nasipa od armiranog treba da bude odreena projektnom
zemljanog materijala dokumentacijom.
Elementi za oblaganje od cementnog betona Sledeim slojem eline mree treba prekriti
moraju da budu po konstrukciji prilagoeni celokupni prvi ve ugraeni sloj nasipa
uslovima upotrebe, zato moraju da budu (kameni materijal) i ostaviti potrebnu duinu
ugraeni na odgovarajuim mestima. za obmotavanje sledeeg sloja zemljanog
materijala, koji moe da bude debeo do 50
Prvi red elemenata za oblaganje treba da ima cm (u zbijenom stanju). Zbijen zemljani
odgovarajue otvore za odvoenje materijal treba obaviti do 50 cm od kosine
eventualne vode. armiranog zemljanog materijala, koja treba
da bude izraena sa odgovarajuim nagibom
Potreban nagib prvog reda elemenata za (najmanje 4 %).
oblaganje, koji su postavljeni u utor na
temelju, treba da se obezbedi malterom koji Kod viih nasipa armiranih sa elinom
je na odgovarajui nain ugraen u mreom potrebno armiranje zemljanog
pripremljeni utor za naleganje elemenata za materijala, odnosno postupak izvoenja, se
oblaganje u temelju. ponavlja.
Do visine (donjeg reda) otvora u elementima

za oblaganje treba ugraditi materijal za nasip. 2.2.7.4 Kvalitet izrade
Na postavljena izolovana vertikalna elina
sidra (u prvom redu elemenata za oblaganje) 2.2.7.4.1 Planum temeljnog tla
treba zatim postaviti sledei red elemenata
za oblaganje. Zatienim kosim drvenim Potrebna zbijenost ili nosivost planuma
modanicima treba obezbediti stabilno temeljnog tla, kao i nagib prema oblozi
naleganje elemenata za oblaganje. Pri tom (kosina) nasipa od armiranog zemljanog
svi elementi za oblaganje moraju da budu materijala treba po pravilu da budu odreeni
odgovarajue nagnuti prema nasipu. projektnom dokumentacijom u zavisnosti od
svojstava materijala u temeljnom tlu i
Kroz prvi red otvora u elementima za materijala za nasip.
oblaganje treba provui trake za armiranje,
odgovarajue ih napeti, a zatim najpre runo
46 JP Putevi Srbije
2.2.7.4.2 Nasip od armiranog zemljanog nosivosti planuma nasipa od armirane

materijala zemlje.
Zbijanje svakog (najvie 50 cm debelog) sloja Minimalna vrednost dinamikog

zemljanog materijala, ugraenog u nasip, pre deformacionog modula Evd treba iznositi
2
ugraivanja traka za armiranje - prema najmanje 20 MN/m .
odredbama u taki 2.2.7.3 ovih tehnikih
uslova treba da bude obavljeno do 50 cm Navedena vrednost nosivosti predstavlja
od spoljanje ivice sloja. Mora da bude donju graninu vrednost i treba da bude
obezbeena prosena 95 %-tna zbijenost obezbeena na svakom mernom mestu.
ugraenog materijala (prema modifikovanom
postupku po Proktoru). Donja granina Za obezbeivanje odgovarajueg
vrednost koja treba da bude postignuta na odvodnjavanja planuma nasipa od armirane
svakom mernom mestu ne sme da bude zemlje neravnine utvrene sa 4 m dugom
manja od za 3 % smanjene zahtevane mernom letvom smeju da iznose najvie 25
prosene vrednosti. mm.
2.2.7.4.3 Planum nasipa od armiranog Planum nasipa od armirane zemlje treba da

zemljanog materijala bude izraen sa nagibom od najmanje 4 %
prema oblozi (kosini).
Ako je nasip od armiranog zemljanog
materijala izgraen kao potporna
konstrukcija, na planumu nasipa treba da 2.2.7.5 Kontrola kvaliteta
bude obezbeena vrednost nosivosti, to je
statiki deformacioni modul Ev2 najmanje 45 2.2.7.5.1 Prethodna ispitivanja
2
MN/m i odnos Ev2 : Ev1 najvie 2,2. Ako
izmerena vrednost statikog deformacionog Pre poetka izvoenja radova u sklopu
modula Ev1 prelazi 50 % traene vrednosti armiranja zemljanog materijala izvoa mora
Ev2 traeni odnos nije odluujui za ocenu da proveri karakteristina svojstva materijala,
odreena u tabeli 2.2.7.1.
Tabela 2.2.7.1: Prethodna ispitivanja materijala za armirani nasip
Svojstva materijala Jedinica Zahtevana Postupak za

mere vrednost ispitivanje
- prirodna vlanost zemljanog materijala m.-% -

- ispitivanje po Proktoru:
- optimalna vlaga m.-% - EN 13286-2
3
- veliina zrna materijala za drenani sloj m.-% t. 2.2.4.2 EN 933-1
Izvoa pre poetka armiranja zemljanog Ako to nije sluaj, uestalost i vrstu ispitivanja
materijala treba da nadzornom inenjeru odreuje nadzorni inenjer.
podnese dokaze o usklaenosti svih
materijala i proizvoda koje planira da ugradi. Laboratorija izvoaa radova za vreme
izvoenja armiranja zemljanog materijala
2.2.7.5.2 Provera ugraivanja mora da uzima uzorke i da proverava
usklaenost svojstava u skladu sa
2.2.7.5.2.1 Unutranja kontrola uestalou koja je odreena u tabeli 2.2.7.2.
Uestalost i vrsta ispitivanja u sklopu

armiranja zemljanog materijala, koje treba da
izvodi unutranja kontrola, odreen je u
potvrenom programu uestalosti kontrole.
JP Putevi Srbije 47
Tabela 2.2.7.2: Minimalna uestalost ispitivanja materijala pri armiranju zemljanog materijala
Svojstva materijala Postupak za Minimalna uestalost

ispitivanje ispitivanja
3
- vlanost zemljanog materijala - 100 m
3
- ispitivanje po Proktoru EN 13286-2 400 m
3
- veliina zrna materijala za drenani sloj EN 933-1 100 m
- vrstoa na pritisak cementnog betona u
elementima za oblaganje (C 25/30) EN 12390-3 1/100 elemenata
Ako utvrdi vea odstupanja od rezultata Minimalna uestalost ispitivanja pri

prethodnih ispitivanja, nadzorni inenjer unutranjoj kontroli ugraivanja armiranog
moe da promeni obim ispitivanja materijala zemljanog materijala odreena je u tabeli
pri armiranju zemljanog materijala. 2.2.7.3.
Tabela 2.2.7.3: Minimalna uestalost ispitivanja kvaliteta ugraivanja armiranog zemljanog

materijala
Svojstva materijala Postupak za Minimalna

ispitivanje uestalost
ispitivanja
3 1
- udeo vlage i gustina ugraenog zemljanog SRCS, t. 1.2.4 100 m /20m
materijala
- nosivost:
1
- deformacioni modul Evd SRDM, t. 8.2.3 10 m
1
- deformacioni modul Ev2 SRDM, t. 8.2.3 40 m
1
- merenje ravnosti SRMG, t. 3.1.3.1 20 m
1
- merenje visine nasipa - 20 m
Ispitivanje kvaliteta ugraenih materijala i Merenje izvrenih radova obavlja se u skladu

ugraivanja armiranih zemljanih materijala sa takom 1.2.2.2 optih tehnikih uslova i
mogue je izvriti i ostalim poznatim prema sledeim odredbama:
postupcima, ako je sa time saglasan - povrine planuma temeljnog tla ispod
nadzorni inenjer. U tom sluaju u nasipa od armiranih zemljanih materijala
saglasnosti mora da budu navedena i merila mere se prema stvarno izraenim
za ocenu kvaliteta. koliinama u kvadratnim metrima,
- temelj za oblogu kosine, elementi za
2.2.7.5.2.2 Nezavisna kontrola oblaganje, sidra, modanici i kameni
materijali za drenani sloj mere se i
Osnovni uslovi za nezavisnu kontrolu odreuju prema prosenoj vrednosti za
odreeni su u t. 1.2.1.5. Obim nezavisne pojedini komad elementa za oblaganje
kontrole koju po pravilu izvodi institucija je u odreene vrste, kao i za koliinu
odnosu 1:4 sa unutranjom kontrolom. materijala
Rezultati nezavisne kontrole treba da budu - trake za armiranje zemljanog materijala
dati u zavrnom izvetaju i osnova su za mere se prema stvarno ugraenim
preuzimanje i obraun radova u sklopu koliinama u metrima,
armiranja zemlje. - doplata za ugraivanje materijala u nasipe
u podruju traka za armiranje zbog
oteanog rada priznaje se za izmerene
2.2.7.6 Merenje i preuzimanje radova stvarno ugraene koliine u kubnim
metrima,
2.2.7.6.1 Merenje radova - koliine elinih mrea i ostalih materijala
u sklopu armiranja zemljanog materijala
odreuju se prema stvarno ugraenoj
koliini u kvadratnim metrima i proceni
48 JP Putevi Srbije
koliine stvarno armiranog zemljanog ponuenoj jedininoj ceni, pa zato pri

materijala u kubnim metrima. obraunu izvrenih radova nema odbitaka.
Izvoa mora da podnese odgovarajue Nosivost planuma od armiranog zemljanog

dokaze o usklaenosti za sve koliine materijala procenjuje se prema taki
materijala (za armiranje zemljanog 2.2.7.4.3. Donja granina vrednost znai 100
materijala) isporuene na gradilite. %-nu vrednost po ponuenoj jedininoj ceni,
pa zato pri obraunu izvrenih radova nema
2.2.7.6.2 Preuzimanje radova odbitaka.
Nasip armirane zemlje preuzima nadzorni Zbog uslovljene ravnosti planuma nasipa od
inenjer prema odredbama u taki 1.2.2.3 armiranog zemljanog materijala (prema taki
optih tehnikih uslova, zahtevima za kvalitet 2.2.7.4.3) pri obraunu izvrenih radova
i ovim posebnim tehnikim uslovima. nema odbitaka.
Sve prema ovim zahtevima utvrene Uslovljena svojstva traka za armiranje znae
nedostatke izvoa mora da popravi pre kao donje granine vrednosti 100 %-nu
nego to nastavi sa radovima. vrednost po ponuenoj jedininoj ceni.
Krajnje donje granine vrednosti mogu da
Svi trokovi za otklanjanje nedostatka padaju budu za 10 % manje od traenih (graninih)
na teret izvoaa. vrednosti i predstavljaju kod pojedinih
svojstva traka za armiranje i sa njima izvren
rad bez vrednosti. Prosene vrednosti treba
2.2.7.7 Obraun radova odrediti linearnom interpolacijom.
2.2.7.7.1 Opte
Izvreni radovi obraunavaju se u skladu sa

Koliine, koje su odreene prema taki

2.2.7.6.1 ovih tehnikih uslova, treba
obraunati prema ugovornoj jedininoj ceni.
Ugovorenom jedininom cenom treba da
budu obuhvaene sve usluge, planirane
projektnom dokumentacijom i ovim tehnikim
uslovima, a koje su potrebne za potpun
zavretak radova, tako da izvoa nema
pravo da trai nikakvu doplatu.
Ureenje planuma temeljnog tla ispod nasipa

od armiranih zemljanih materijala treba po
pravilu da bude obraunato prema
odredbama pod takom 2.2.3 ovih tehnikih
uslova, a izgradnja nasipa i to bez
armiranja pod takom 2.2.5.
2.2.7.7.2 Odbici zbog neodgovarajueg

kvaliteta
Kvalitet cementnog betona u temeljima i

elementima za oblaganje finansijski se
procenjuje prema uslovima za cementni
beton i radove sa cementnim betonom u
skladu sa t. 2.5.1 i EN 206-1.
Zbijenost nasipa od armiranog zemljanog

materijala procenjuje se prema taki
2.2.7.4.2. Donja granina vrednost, koja
mora da bude obezbeena na svakom
mernom mestu, znai 100 %-nu vrednost po
JP Putevi Srbije 49
2.2.8 RAZASTIRANJE VIKA 2.2.8.4 Kvalitet izrade

MATERIJALA
Za deponije se ne zahteva poseban kvalitet
izrade; postavljeni su samo opti zahtevi za
Odredbe ovog poglavlja obuhvataju samo estetsku izradu, uklapanje u okolinu, sejanje
tehnike uslove za razastiranje vika trave i odvodnjavanje povrinskih, podzemnih
materijala i uslove izvoenja, jer su inae i izvornih voda.
radovi razastiranja obraunski obuhvaeni u
jedininoj ceni dnevnih iskopa (t. 2.2.2.1). Na povrinama planiranim za razastiranje
vika materijala ne sme da doe do
pogoranja postojeih prirodnih uslova.
2.2.8.1 Opis Poeljno je da se uslovi poboljaju.
Rad obuhvata sve vrste razastiranja i
nasipanja vika materijala iz iskopa svih vrsta 2.2.8.5 Kontrola kvaliteta
i kategorija, na deponijama ili uz trasu nakon
zavrenog rada. Razastiranje i nasipanje Kvalitet izrade se proverava samo vizualno i
vika materijala treba da bude obavljeno kao to prema sledeih merilima:
to je planirano u projektnoj dokumentaciji, - uklapanje u okolinu,
odnosno na nain koji odredi nadzorni - prikladnost nanosa slojeva,
inenjer. Prilikom razastiranja treba voditi - prikladnost ravnosti slojeva,
rauna o odgovarajuem estetskom i tehniki - prikladnost odvodnjavanja,
pravilnom oblikovanju razastrtog materijala i - prikladnost zatravljivanja,
o pravilnoj namenskoj slojevitosti za razne
- prikladnost ureenja u skladu sa
vrste zemljanih materijala.
zahtevima projektne dokumentacije i
nadzornog inenjera.
Sve materijale koji ne odgovaraju - nisu 2.2.8.6 Merenje i preuzimanje radova

upotrebljivi i/ili potrebni za nasipe, zasipe ili
2.2.8.6.1 Merenje radova
posteljicu, odnosno koji su viak, treba
razastrti prema taki 2.2.5.3 ovih tehnikih
Izvreni radovi se ne mere, jer se koliine
uslova.
utvruju prilikom utvrivanja kategorija
iskopanih materijala u smislu odredbi u taki
Viak materijala za razastiranje nema
2.2.2.6.1.
odredbe za kvalitet. Ti materijali mogu da
budu i prekomerno suvi, vlani, nakvaeni ili
smrznuti.
Izvreni radovi se preuzimaju prema optim
2.2.8.3 Nain izvoenja zahtevima, navedenim u taki 1.2.2.3.
Izvoenje radova, nain organizacije i izbor

vrsta maina ili ureaja preputeni su 2.2.8.7 Obraun radova
izvoau. Izvoau je preputen i izbor
Izvrene radove treba obraunati prema
povrina za odlaganje izvan trase, kao i
odredbama u t. 1.2.2.4 optih tehnikih
njihovo ureenje. Tokom izvoenja radova
uslova i prema ugovornoj jedininoj ceni za
izvoa treba da potuje odredbe projektne
kubni metar razastrtog vika koherentnog ili
dokumentacije i uputstva nadzornog
nekoherentnog zemljanog materijala.
inenjera. Prilikom izvoenja izvoa treba
da potuje i ostale tehnike uslove koji
uslovljavaju izvoenje radova, kao to su
pravilan raspored vrsta materijala,
prilagoavanje terenu i okolini, ureenje
odvodnjavanja za vreme razastiranja
materijala i nakon toga, humusiranje i sejanje
trave na povrinama nakon zavrenog
razastiranja. Povrinu deponije i pojedinih
slojeva treba zbijati tako da ne doe do
prevelikih neravnomernih ulegnua.
50 JP Putevi Srbije

SRCS 2-2 Zemljani Radovi (120430-Srb-Konačna)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRCS 2-2 Zemljani Radovi (120430-Srb-Konačna)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

TEHNIKI USLOVI ZA GRAENJE

2 POSEBNI TEHNIKI USLOVI

2.2 ZEMLJANI RADOVI

Br. Datum Opis izmena i dopuna

2.2.7.7 OBRAUN RADOVA ........................................................................................... 49

za potporu kolovoznoj konstrukciji; nije

U posebnim tehnikim uslovima za zemljane Klimatski uslovi (climatic conditions,

Ledeno soivo (ice lens, Eislinse) je Postupak meanja na mestu ugraivanja

Posteljica (capping layer, verfestigter Stabilizovanje (stabilization, Stabilisierung)

vode sa postojeim materijalom te uz Vodopropusnost (water permeability,

- sve iskope za kaldrme i obloge na Opis zemljanih materijala, nain iskopavanja i

2.2.2.2 Osnovni materijali

Osnovni materijali, koji su dobijeni

Sve vrste zemljanih materijala i stena za

Merilo za razvrstavanje zemljanih materijala i

Tabela 2.2.2.1: Razvrstavanje zemljanih materijala i stena

visinskim kotama i nagibima u skladu sa

12. Za iskopavanja u kojima e biti Rad treba da bude organizovan na

Planum temeljnog tla na kojem je predloga i dokazanog kvaliteta nadzorni

priznaje se u sluaju kada se u objekt dalje gradnje (betoniranja, polaganja cevi i

odnosno ovrivanja kanala nisu poprenog profila, koji predstavljaju

2.2.2.6.1 Merenje radova 2.2.2.7 Obraun radova

grubo isplaniran planum temeljnog tla u

Ako se posle zbijanja i provere kvaliteta 2.2.3.4 Kvalitet izrade

2.2.3.3.4 Skladitenje veziva Sloj prirodnih, poboljanih, ovrivanih i

Tabela 2.2.3.1: Zahtevi za zbijenost i nosivost na planumu temeljnog tla

Zahtev za zbijenost Zahtev za

Planum temeljnog tla preko 2 m ispod planuma

Planum temeljnog tla na manje od 2 m ispod

Planum temeljnog tla na planumu posteljice od

SPP standardni postupak po Proktoru

Traene vrednosti zbijenosti prema tabeli manja za vie od 3 % od odgovarajue

Zbijenost koherentnih i nekoherentnih Svojstva prirodnih materijala ovrenih i

Odnos statikih deformacionih modula Ev2 : 2.2.3.4.4 Ravnost i visina planuma

- kod nekoherentnih materijala skladu sa svojstvima uzoraka materijala,

Tabela 2.2.3.2: Prethodna ispitivanja za pripremu temeljnog tla

Svojstva materijala Jedinica Zahtevana Postupak za

2.2.3.5.2 Provera ovrivanja prethodnih ispitivanja ili od svojstava,

Svojstva temeljnog tla Postupak za Minimalna

- udeo vlage i gustina 20 t.

tehnikim uslovima i u skladu sa takom

2.2.3.7 Obraun radova 2.2.4 SLOJEVI ZA DRENAU,

Izvrene radove treba obraunati u skladu sa

Koliine, odreene prema taki 2.2.3.6.1, Smernica za slojeve za drenae, filtriranje i

d 15F Ako je koeficijent neravnomernosti U 6,

Koeficijent neravnomernosti veliine zrna U Ako se za provoznu podlogu koriste

Uslovljeni minimalni zahtevi za svojstva stiljive geosintetike treba izraunati uticaj

Svojstva geosintetika Jedinica Minimalne Postupak za

Svojstva geosintetika Jedinica mere Postupak za ispitivanje

2.2.4.3.2 Navoenje kamenog materijala

Za dovoz treba upotrebiti odgovarajue 2.2.4.3.4 Zbijanje kamenog materijala za

2.2.4.3.3 Razastiranje i profilisanje Ako izvoa pre ugraivanja mora da

Zbijenost meavine kamenih zrna u 2.2.4.4.4 Visina planuma

Nosivost planuma provozne podloge po Na poetku ugraivanja sloja za drenau,

- veliinu zrna materijala kojim treba da se 2.2.4.5.2 Provera ugraivanja

Svojstva meavine Postupak za Minimalna uestalost ispitivanja

Svojstva Postupak za Minimalna uestalost ispitivanja

Minimalan obim ispitivanja kod unutranje projektnoj dokumentaciji i tehnikim

Svojstva Postupak za Minimalna uestalost ispitivanja

Svojstva Postupak za Minimalna uestalost ispitivanja

popravio prema uputstvima nadzornog