REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

TEHNIKI USLOVI ZA GRAENJE

PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

2. POSEBNI TEHNIKI USLOVI

2.8 PODZEMNI RADOVI

BEOGRAD, 2012.
Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:

Br. Datum Opis izmena i dopuna

1 30.04.2012. Poetno izdanje
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

SADRAJ

2.8.1 UVODNI DEO .................................................................................................................1

2.8.1.1 PREDMET SPECIFIKACIJA...........................................................................................1
2.8.1.2 TEHNIKA REGULATIVA ..............................................................................................1
2.8.1.3 TERMINOLOGIJA...........................................................................................................3
2.8.1.4 UPOTREBLJENE SKRAENICE.................................................................................11
2.8.2 KLASIFIKACIJA STENSKIH MASA............................................................................12
2.8.2.1 OPTE ..........................................................................................................................12
2.8.2.2 PRIMENA I POSTUPCI ................................................................................................12
2.8.2.3 OPTI SISTEM KLASIFIKACIJE PREMA STANDARDU ........................................13
2.8.2.4 MATRICA ......................................................................................................................14
2.8.2.5 RAZUMEVANJE MATRICE ..........................................................................................18
2.8.2.5.1 Vaenje potpornog tipa .................................................................................................18
2.8.2.5.2 Odreivanje parametara vezanih za projekat koji se odnose na plaanje potpornih
elemenata .....................................................................................................................19
2.8.2.5.3 Odreivanje parametara napredovanja tokom iskopavanja .........................................19
2.8.2.5.4 Izvoenje cena za netenderske tipove potpore ............................................................19
2.8.3 PODZEMNO ISKOPAVANJE ......................................................................................21
2.8.3.1 OPTE ..........................................................................................................................21
2.8.3.1.1 Dokumentacija ..............................................................................................................21
2.8.3.2 IZVOENJE..................................................................................................................22
2.8.3.2.1 Oprema .........................................................................................................................22
2.8.3.2.2 Rasveta i energija tokom izgradnje...............................................................................22
2.8.3.2.3 Ventilacija tokom izgradnje ...........................................................................................22
2.8.3.2.4 Definicija iskopnog profila .............................................................................................22
2.8.3.2.5 Uruavanje....................................................................................................................23
2.8.3.2.6 Zahtevi prilikom iskopavanja.........................................................................................23
2.8.3.2.7 Bezbednosne mere.......................................................................................................24
2.8.3.2.8 Kontinuirani rad.............................................................................................................24
2.8.3.2.9 Odvodnjavanje tokom izgradnje ...................................................................................24
2.8.3.2.10 Saobraaj na gradilitu na zavrnoj niveleti iskopavanja .............................................25
2.8.3.2.11 Saobraaj na gradilitu po podnonom svodu..............................................................25
2.8.3.3 DIMENZIJE ISKOPAVANJA .........................................................................................25
2.8.3.4 PLAANJE ...................................................................................................................27
2.8.4 KONTROLA PROFILA I DOZVOLJENA ODSTUPANJA ...........................................29
2.8.4.1 KONTROLA PROFILA..................................................................................................29
2.8.4.1.1 Nain kontrole profila za zavrnu betonsku oblogu ......................................................29
2.8.4.1.2 Izvoenje.......................................................................................................................30
2.8.4.1.3 Zapisnici ........................................................................................................................30
2.8.4.2 DOZVOLJENA GRAEVINSKA ODSTUPANJA .........................................................30
2.8.4.2.1 Dozvoljena odstupanja za poetnu oblogu ...................................................................30
2.8.4.2.2 Dozvoljena odstupanja od nivoa iskopa podnonog svoda..........................................31
2.8.4.2.3 Dozvoljena odstupanja unutranje betonske obloge ....................................................31
2.8.5 OSIGURANJE TUNELA...............................................................................................32
2.8.5.1 OPTI ZAHTEVI ...........................................................................................................32
2.8.5.1.1 Nain izgradnje .............................................................................................................32
2.8.5.1.2 Dokumentacija koju je potrebno dostaviti .....................................................................32
2.8.5.1.3 Izvoenje radova na podgraivanju tunela ...................................................................32
2.8.5.1.4 Zapisnici ........................................................................................................................32
2.8.5.1.5 Oprema i nabavka materijala........................................................................................32
2.8.5.2 MLAZNI BETON ...........................................................................................................33
2.8.5.2.1 Opte.............................................................................................................................33
2.8.5.2.2 Materijali........................................................................................................................33
2.8.5.2.3 Projektovanje meavine................................................................................................34

JP Putevi Srbije i
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

2.8.5.2.4 Doziranje, meanje i prevoz......................................................................................... 35

2.8.5.2.5 Nanoenje mlaznog betona ......................................................................................... 36
2.8.5.2.6 Ispitivanje mlaznog betona .......................................................................................... 37
2.8.5.2.7 Kontrola kvaliteta.......................................................................................................... 38
2.8.5.3 MIKROARMIRAN MLAZNI BETON OJAAN ELINIM ILI POLIMERNIM
VLAKNIMA ................................................................................................................... 39
2.8.5.4 ARMATURA ................................................................................................................. 39
2.8.5.4.1 Armaturna mrea (zavarena elina vlakna) ............................................................... 39
2.8.5.4.2 Armaturne ipke ........................................................................................................... 39
2.8.5.5 ELINI LUKOVI......................................................................................................... 40
2.8.5.5.1 Opte............................................................................................................................ 40
2.8.5.6 ELINA KOPLJA....................................................................................................... 42
2.8.5.6.1 Koplja - injektirane eline cevi.................................................................................... 42
2.8.5.6.2 Koplja od RA ipova..................................................................................................... 42
2.8.5.6.3 eline talpe ................................................................................................................ 42
2.8.5.7 SIDRA .......................................................................................................................... 43
2.8.5.7.1 Opte............................................................................................................................ 43
2.8.5.8 LSC - POPUTAJUI ELEMENTI PODGRADE)........................................................ 46
2.8.5.9 CEVNI TIT (KIOBRAN, PIPE ROOF) ..................................................................... 47
2.8.5.10 GETEHNIKO TAPNO SIDRO ................................................................................. 48
2.8.5.11 KABELSKA SIDRA ...................................................................................................... 50
2.8.5.12 SIDRENE GREDE ....................................................................................................... 52
2.8.5.13 MERENJE .................................................................................................................... 52
2.8.5.13.1 Mlazni beton................................................................................................................. 52
2.8.5.13.2 Armaturna mrea ......................................................................................................... 53
2.8.5.13.3 Armaturne ipke ........................................................................................................... 53
2.8.5.13.4 elini lukovi ................................................................................................................ 53
2.8.5.13.5 Potporna koplja ............................................................................................................ 53
2.8.5.13.6 Sidra............................................................................................................................. 53
2.8.5.13.7 LSC (elije za kontrolu napona u oblozi) ..................................................................... 53
2.8.5.13.8 Cevni tit ...................................................................................................................... 54
2.8.5.13.9 Sidrene ipke ............................................................................................................... 54
2.8.5.13.10 Kabelska sidra.............................................................................................................. 54
2.8.5.13.11 Sidrena greda............................................................................................................... 54
2.8.5.14 PLAANJE................................................................................................................... 54
2.8.5.14.1 Opte............................................................................................................................ 54
2.8.5.14.2 Potporna koplja ............................................................................................................ 54
2.8.5.14.3 Sidra............................................................................................................................. 54
2.8.5.14.4 Sidrene grede............................................................................................................... 54
2.8.5.14.5 Cevni tit ...................................................................................................................... 54
2.8.6 PREDBUENJE I UVRIVANJE ............................................................................. 57
2.8.6.1 PREDBUENJE........................................................................................................... 57
2.8.6.1.1 Opte............................................................................................................................ 57
2.8.6.1.2 Dokumentacija ............................................................................................................. 57
2.8.6.1.3 Izvoenje...................................................................................................................... 57
2.8.6.2 UVRIVANJE ......................................................................................................... 57
2.8.6.2.1 Opte............................................................................................................................ 57
2.8.6.2.2 Dokumentacija ............................................................................................................. 57
2.8.6.2.3 Potreba izvoenja buotina u svrhu uvrivanja........................................................ 57
2.8.6.2.4 Buotine za uvrivanje i buotine za poboljanje stene .......................................... 58
2.8.6.3 MATERIJAL ................................................................................................................. 58
2.8.6.4 IZVOENJE ................................................................................................................. 58
2.8.6.4.1 Ispitivanje ..................................................................................................................... 58
2.8.6.4.2 Buenje ........................................................................................................................ 58
2.8.6.4.3 Meanje mase za uvrivanje .................................................................................... 58
2.8.6.5 IZVOENJE UVRIVANJA .................................................................................... 58
2.8.6.6 OBEZBEIVANJE KVALITETA................................................................................... 59
2.8.6.7 MERENJE .................................................................................................................... 59

ii JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

2.8.6.7.1 Predbuenje..................................................................................................................59
2.8.6.7.2 Uvrivanje..................................................................................................................59
2.8.6.8 PLAANJE ...................................................................................................................59
2.8.6.8.1 Predbuenje..................................................................................................................59
2.8.6.8.2 Uvrivanje..................................................................................................................59
2.8.7 HIDROIZOLACIJA I TRAJNO ODVODNJAVANJE PODZEMNIH VODA..................60
2.8.7.1 HIDROIZOLACIJA I ZATITNI FILC ............................................................................60
2.8.7.1.1 Opte.............................................................................................................................60
2.8.7.1.2 Materijali........................................................................................................................61
2.8.7.1.3 Izvoenje.......................................................................................................................63
2.8.7.1.4 Kontrola kvaliteta izvoenja ..........................................................................................64
2.8.7.2 TRAJNO ODVODNJAVANJE PODZEMNIH VODA.....................................................65
2.8.7.2.1 Opte.............................................................................................................................65
2.8.7.2.2 Materijali........................................................................................................................65
2.8.7.2.3 Izvoenje.......................................................................................................................65
2.8.7.3 MERENJE .....................................................................................................................66
2.8.7.3.1 Hidroizolaciona membrana ...........................................................................................66
2.8.7.3.2 Uzduno odvodnjavanje podzemnih voda ....................................................................66
2.8.7.4 PLAANJE ...................................................................................................................66
2.8.7.4.1 Hidroizolaciona membrana ...........................................................................................66
2.8.7.4.2 Uzduno odvodnjavanje podzemnih voda ....................................................................66
2.8.8 BETONIRANJE I ARMATURA ....................................................................................68
2.8.8.1 OPTE ..........................................................................................................................68
2.8.8.1.1 Opis...............................................................................................................................68
2.8.8.1.2 Dokumentacija koju je potrebno dostaviti .....................................................................68
2.8.8.1.3 Uslovi za izvoenje radova ...........................................................................................69
2.8.8.2 MATERIJAL ..................................................................................................................69
2.8.8.2.1 Oplata ...........................................................................................................................69
2.8.8.2.2 Beton.............................................................................................................................69
2.8.8.2.3 Prefabrikovane betonske komponenete .......................................................................70
2.8.8.2.4 Masa za kontaktno injektiranje .....................................................................................70
2.8.8.2.5 Armatura .......................................................................................................................70
2.8.8.2.6 Premazivanje ................................................................................................................70
2.8.8.3 BETONIRANJE.............................................................................................................70
2.8.8.3.1 Priprema oplate pre betoniranja ...................................................................................70
2.8.8.3.2 Priprema za ugradnju betona .......................................................................................71
2.8.8.3.3 Ugradnja betona ...........................................................................................................71
2.8.8.3.4 Zbijanje betona za zavrnu oblogu ...............................................................................72
2.8.8.3.5 Uklanjanje oplate ..........................................................................................................72
2.8.8.3.6 Nega betona .................................................................................................................72
2.8.8.3.7 Sanaciona obrada povrina ..........................................................................................72
2.8.8.3.8 Prefabrikovani betonski elementi..................................................................................73
2.8.8.3.9 Kontaktno injektiranje....................................................................................................73
2.8.8.3.10 Izvoenje zatitnog premaza ........................................................................................73
2.8.8.4 ARMIRANJE .................................................................................................................73
2.8.8.4.1 Armaturna mrea ..........................................................................................................73
2.8.8.4.2 Armaturne ipke............................................................................................................74
2.8.8.5 OBEZBJEENJE KVALITETA .....................................................................................74
2.8.8.6 MERENJE .....................................................................................................................74
2.8.8.7 PLAANJE ...................................................................................................................74
2.8.9 UZEMLJENJE U TUNELU ...........................................................................................77
2.8.9.1 OPTE ..........................................................................................................................77
2.8.9.2 MATERIJALI .................................................................................................................77
2.8.9.3 IZVOENJE..................................................................................................................77
2.8.9.4 MERENJE .....................................................................................................................77
2.8.9.5 PLAANJE ...................................................................................................................77

JP Putevi Srbije iii

Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

2.8.1 UVODNI DEO - drenaa i hidroizolacija,

- unutranja obloga,
- uzemljenje tunela.
2.8.1.1 Predmet specifikacija
Za svaku grupu radova su navedene odredbe
Predmet ovih specifikacija su podzemni koje se odnose na:
radovi u tunelima, podeljeni u osam - opis postupaka i tehnike zahteve
poglavlja: izvoenja,
- klasifikacija stenskih masa, - nain merenja radova,
- podzemni iskop, - nain plaanja radova.
- kontrola profila i dozvoljena odstupanja,
- potporne mere,
- geotehnika merenja,

2.8.1.2 Tehnika regulativa

Naslov standarda u engleskom

Referentni standard Naslov standarda u srpskom jeziku
jeziku

SRPS EN 196- Metode ispitivanja cementa Methods of testing

(grupa standarda)

SRPS EN 197-1 Cement Deo 1: Sastav, specifikacije i Cement - Part 1: Composition,

kriterijumi usaglaenosti za obine specifications and conformity criteria for
cemente common cements

SRPS EN 206-1 Beton - 1.dio: Specifikacija, Concrete - Part 1: Specification,

karakteristike i kriterijumi usaglaenosti performance, production and conformity

SRPS EN 450- Letei pepeo za beton Fly ash for concrete

(grupa standarda)

SRPS EN 932- Ispitivanja optih svojstava agregata Tests for general properties of
(grupa standarda) aggregates

SRPS EN 933- Ispitivanje geometrijskih svojstava Tests for geometrical properties of

(grupa standarda) agregata aggregates

SRPS EN 934- Dodaci betonu, malteru i injekcionoj Admixtures for concrete, mortar and
(grupa standarda) masi

SRPS EN 1008 Voda za pripremu betona - Specifikacije
za uzimanje uzoraka, ispitivanje i ocenu
pogodnosti vode za pripremu betona,
ukljuujui vodu dobijenu iz procesa u
industriji betona
Mixing water for concrete -
Specification for sampling, testing and
assessing the suitability of water,
including water recovered from
processes in the concrete industry, as
mixing water for concrete

SRPS EN 1097- Ispitivanje mehanikih i fizikih Tests for mechanical and physical
(grupa standarda) svojstava agregata properties of aggregates

SRPS EN 1367- Ispitivanja toplotnih svojstava agregata i Tests for thermal and weathering
(grupa standarda) otpornosti prema raspadanju properties of aggregates

SRPS EN 1401- Sistemi cevovoda od plastinih masa Plastics piping systems for non-
(grupa standarda) za podzemno odvodnjavanje bez pressure underground drainage and
pritiska i kanalizaciju - Neomekani sewerage - Unplasticized poly(vinyl
polivinilhlorid (PVC-U) chloride) (PVC-U) -

SRPS EN 1537 Izvoenje specijalnih geotehnikih Execution of special geotechnical work

radova Ankeri - Ground anchors

JP Putevi Srbije 1
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

SRPS EN 1744- Ispitivanja hemijskih svojstava agregata Tests for chemical properties of
(grupa standarda) aggregates

SRPS EN 1926 Metode ispitivanja prirodnog kamena - Natural stone test methods -
Odreivanje vrstoe pri pritisku Determination of compressive strength

SRPS EN 10025- Toplovaljani proizvodi od nelegiranih Hot-rolled products of non-alloy

(grupa standarda) konstrukcionih elika - Tehniki zahtevi structural steels and their technical
za isporuku delivery conditions

SRPS EN 10080 Betonski elik - Zavarivi betonski elik - Steel for the reinforcement of concrete -
Opti deo Weldable reinforcing steel - General

SRPS EN 12350- Ispitivanje sveeg betona Testing fresh concrete

(grupa standarda)

SRPS EN 12390-3 Ispitivanje ovrslog betona - Deo 3: Testing hardened concrete - Part 3:
vrstoa pri pritisku uzoraka za Compressive strength of test
ispitivanje specimens

SRPS EN 12620 Agregati za beton Aggregates for concrete

SRPS EN 12390- Ispitivanje ovrslog betona Testing hardened concrete

(grupa standarda)

SRPS EN 13055- Laki agregati Lightweight aggregates

(grupa standarda)

SRPS EN 13108- Asfaltne meavine - Specifikacije Bituminous mixtures - Material

(grupa standarda) specifications

SRPS EN 13179- Ispitivanja kamenog brana koje se Tests for filler aggregate used in
(grupa standarda) koristi u bitumenskim meavinama bituminous mixtures

SRPS EN 13242 Agregati za nevezane i hidrauliki Aggregates for unbound and

vezane materijale za upotrebu u hydraulically bound materials for use in
graevinskim radovima i izgradnji civil engineering work and road
puteva construction

SRPS EN 13263- Silikatna praina za beton Silica fume for concrete

(grupa standarda)

SRPS EN 13990 Drveni podovi - Podne daske od Wood flooring - Solid softwood floor
masivnog etinarskog drveta boards

SRPS EN ISO 2431 Boje i lakovi - Odreivanje vremena Paints and varnishes - Determination of
isticanja pomou posuda za isticanje flow time by use of flow cups

SRPS EN ISO 13736 Odreivanje take paljenja - Metoda u Determination of flash point - Abel
zatvorenom sudu po Abelu closed-cup method

SRPS ISO 10319 Geotekstil - Ispitivanje zatezanjem Geotextiles - Wide-width tensile test
metodom irokog laboratorijskog
uzorka

SRPS ISO 11058 Geotekstil i geotekstilu srodni proizvodi Geotextiles and geotextile-related
- Odreivanje svojstva permeabilnosti products - Determination of water
vode upravno na ravan epruvete, bez permeability characteristics normal to
optereenja the plane, without load

SRPS ISO 12236 Geotekstil i geotekstilu srodni proizvodi Geotextiles and geotextile-related
- Statiko ispitivanje proboja (CBR products - Static puncture test (CBR-
ispitivanje) Test)

2 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
SRPS ISO 12956 Geotekstil i geotekstilu srodni proizvodi
- Odreivanje karakteristine veliine
otvora
SRPS ISO 12958 Geotekstil i geotekstilu srodni proizvodi
- Odreivanje kapaciteta protoka vode
u ravni
2.8.1.3 Terminologija
Agregat (aggregate) zrnasti, granulisani
mineralni materijal pogodan za upotrebu pri
izradi betona. Agregati mogu biti prirodni ili
vetaki, a takoe i reciklirani od materijala
prethodno korienih za graenje
Cement (cement) je fino samleven neorganski
materijal, koji pomean sa vodom pravi pastu;
zbog reakcija i procesa hidratacije vezuje se i
stvrdnjava, i nakon stvrdnjavanja zadrava
vrstou i zapreminsku postojanost, ak i pod
vodom.
Cementni beton (cement concrete, Beton) je
materijal, koji nastaje meanjem meavine
kamenih zrna (krupnog i sitnog agregata),
hidraulinog veziva cementa i vode, po potrebi
sa dodatkom hemijskih i/ili mineralnih
dodataka (aditiva); hidratacijom cementa
razvija svoja svojstva.
Deformaciona tolerancija (deformation
tolerance) je deo planiranog iskopnog profila
iji je cilj da preuzme oekivanu stensku
deformaciju odn. deformaciju koja nastupa
izmeu iskopa i primarnog podupiranja.
Diskontinuitet (discontinuity) je povrina
unutar stenske mase odn. stene du koje su
neka svojstva stena prekinuta ili sutinski
odstupaju od svojstava okolne stene.
Drenaa (drainage, drain) je namenjena
efikasnom odvodnjavanju vode iz zalea
objekta u cilju spreavanja pojava
hidrostatikih pritisaka.
Drenani beton (porous concrete) je
sastavljen iz jednofrakcijskog agregata veliine
zrna 16 mm koji proputa vodu.
Drenani geotekstil (porous geotextile) je
preteno izraen iz sintetikih vlakana ili traka
koji proputa vodu.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
Geotextiles and geotextile-related
products - Determination of the
characteristic opening size
Geotextiles and geotextile-related
products - Determination of water flow
capacity in their plane
Aggregate (agregat) particulate, graded
mineral material suitable for use as a
component of concrete. Aggregates can be
natural or artificial, or recycled from used
construction material.
Cement (cement) is a pulverized inorganic
material that forms a paste when mixed with
water, which, due to reactions and hydration
processes, sets and hardens, and upon
hardening retains its firmness and volume
stability, even under water.
Cement concrete, Beton (cementni beton) is
a material obtained by mixing stone grain
(course and fine aggregate), hidraulic cement
binder, and water, with chemical and/or
mineral admixtures as needed; it develops its
properties by cement hydration.
Deformation tolerance (deformaciona
tolerancija) is part of planned excavation
profile whose purpose is to take over the
unexpected deformity in rock i.e. deformity
between excavation and primary support.
Discontinuity (diskontinuitet) is surface inside
the rocky mass i.e. rock where some
characteristics of the rock had been interrupted
or significantly deviate from characteristics of
surrounding rock.
Drain (drainage) is used for efficient drainage
of water from the surroundings of the structure
to prevent the onset of hydrostatic pressure.
Porous concrete (drenani beton) is made of
single-fraction pervious aggregate with grain
size of 16 mm.
Porous geotextile (drenani geotekstil) is
primarily made of pervious synthetic fibers or
strips.
3
Podzemni radovi
Duina iskopnog koraka (length of
excavation step) je srednja vrednost
horizontalne duine jednog koraka iskopa.
Duina tunela (tunnel lenght) je odreena
duinom najdue potpuno pokrivene vozne
trake.
Galerija (gallery) je graevinski objekat
po pravilu pravougaonog ili lunog oblika, koji
je izgraen po sistemu otvorene izgradnje na
mestima puta koji su ugroeni lavinom (sneg,
kamenje). Galerija moe da bude nasuta,
delimino nasuta ili nenasuta. U spoljnom zidu
se obino izrauju otvori u obliku polukruga ili
pravougaonika. Uslovi za izvoenje zida sa
otvorima su isti kao i za izvoenje sredinjeg
zida od stubova.
Geotehniki deo projekta tunela
(geotechnical model) su raunski modeli i
planovi iskopa i podupiranja, kojima se
obezbeuje da tunel ispunjava kljune zahtevi
u datoj geoloko-geotehnikoj situaciji.
Hemijski dodatak (admixture) je hemijska
materija koja se tokom procesa spravljanja
betona dodaje u malim koliinama u odnosu
na masu cementa radi modifikovanja svojstava
sveeg ili ovrslog betona
Injektovanje i uvrivanje (injection or
fixing) je tehnoloki postupak u kome se
masom za ubrizgavanje ili drugim materijalom
za uvrivanje pod pritiskom popunjavaju
prirodne pore u stenskoj masi, pukotine, kao i
druge praznine, tako da se stenska masa u
unutranjosti sutinski ne menja.
Iskopavanje profila deo po deo (excavation
of profile step by step) je iskopavanje u kome
se na svakom iskopnom koraku elo iskopa
deli na pojedinane sastavne profile koji
odmah po iskopavanju napredovanju moraju
da se podupru potpornim elementima.
Iskopni korak (excavation step) je deo iskopa
izveden u potpunosti u jednom ciklusu ili deo
po deo (kalota, stepenica, podnoni svod od
mlaznog betona).
4 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Length of excavation step (duina iskopanog
koraka) is average value of horizontal length of
one excavation step.
Tunnel lenght (duina tunela) is the specified
length of the longest completely covered
driving lane.
Gallery (galerija) is a structure which as a rule
is of a rectangular or arched form, constructed
according to the system of open tunnel
construction in locations where the road is
threatened by avalanches or landslides. A
gallery may be covered, partially covered or
uncovered. Openings are typically constructed
in the external wall in the shape of a semicircle
or rectangle. The conditions for constructing
the walls with openings are the same as those
for constructing middle pillars from columns.
Geotechnical model (geotehniki deo
projekta tunela) are computer models and
plans for excavation and bracing which ensure
that the tunnel fulfils the key requirements in
the given geological-geotechnical situation.
Admixture (hemijski dodatak) is a chemical
substance added to the concrete mixture, in
small quantities as compared to the mass of
cement, to modify the properties of wet or
hardened concrete.
Injection or fixing (injektovanje ili utvrivanje)
is technological procedure where by means of
injection mass or by means of other material
for fixing natural soil pores in rocks, cracks and
other gaps are filled under pressure, leaving
the inside rocks characteristics essentially
unchanged.
Excavation of profile step by step
(iskopavanje profila deo po deo ) is excavation
where during each excavation step the
excavation head is divided to single
component profiles which have to be
supported by supporting elements immediately
after excavation.
Excavation step (iskopni korak) is part of
excavation executed entirely in one cycle or
step by step (calotte, bench, invert arch made
of sprayed concrete).
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Izvoa (contractor) je pravno ili fiziko lice
koje je sa naruiocem sklopilo ugovor sa
obavezom da izvri odreeni posao po
odredbama ugovora, odobrenim nacrtima i
drugim uslovima, koji su sastavni deo ugovora;
takoe, to moe da bude i pravno lice
odgovorno za proizvod, postupak i posao, koje
realizuje uslove za garanciju kvaliteta.
Jet-grouting (jet-grouting) je postupak
izveden u buotini tokom kojeg se tla ili
delimino vrsta stena izmea sa cementnim
vezivom (malterom), tako da se nakon
stvrdnjavanja poveava njena vrstoa.
Kalota (top heading, calotte) je gornji deo
(zakrivljen) iskopa poprenog profila tunela.
Kampada (ring) je deo konstrukcije objekta
izmeu dva radna ili dilataciona spoja.
Kategorija stenske mase (category of rock) je
oznaavanje stenske mase sa podjednakim
svojstvima u odnosu na iskopavanje
celokupnog poprenog preseka, kao i na
vremensku prostornu deformaciju tokom
iskopavanja bez obzira na mere podupiranja i
ostale dodatne mere.
Konvergencija (convergence) je radijalno
pomeranje konture osnovne podgrade
(primarne podgrade). Do nje se dolazi
merenjem promene rastojanja dve ili vie
taaka na konturi tunela (na primarnoj
podgradi).
Koplja (holders) su eline cevi ili eline
ipke koje su ugraene ispred ela iskopa i
imaju ulogu u obezbeivanju svoda i strana
iskopnog koraka tokom napredovanja iskopa
prostora.
Korak (step) je izvoenje celokupnog ciklusa
iskopavanja, utovara, prevoza i ugradnje
potpornih elemenata.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
Contractor (izvoa) is a legal entity or natural
person that has concluded a contract with the
commissioning party with the obligation to
complete a specific job according to the
provisions of the contract, the approved project
and other terms, constituting an integral part of
the contract; it can also signify the legal entity
responsible for the product, procedure and job,
which fulfills the quality assurance
requirements.
Jet-grouting (jet-grouting) is procedure made
in drill where soil or partially solid rock is mixed
with cement binder (mortar) to increase
firmness after hardening.
Top heading, calotte (kalota) is the upper part
(curved) of the excavation of the cross section
of the tunnel.
Ring (kampada) is the segment of the
structure between two construction or
expansion joints.
Category of rock (kategorija stenske mase) is
marking of rock with equal characteristics
related to excavation of entire cross section, as
well as to time and space deformation during
excavation, regardless of supporting measures
and other additional measures.
Convergence (konvergencija) is the radial
movement of the base support (primary
support) contours. It is determined by
measuring the change of distance between
two or more points on the tunnel contour (on
primary support).
Holders (koplja) are steel tubes or steel bars
built in front of excavation head and that play
role in providing arch and sides of excavated
step during the excavation progress.
Step (korak) is execution of entire excavation
cycle, load, transport and installation of
supporting elements.
5
Podzemni radovi
Linija iskopa (excavation line) je linija du
koje se tokom gradnje vri obraun
iskopavanja i definisana je tenderskom
dokumentacijom. Za obraun iskopavanja se
koristi linija koja je odreena zbirom:
poluprenika svetlog profila, debljine
unutranje obloge, debljine poravnavanja za
hidroizolaciju i hidroizolacije, debljine
nadvienja deformacije koje tokom gradnje
odreuje naruilac odn. njegov punomonik
(nadzor, projektant), i debljine mlaznog betona
kao elementa oslanjanja.
Linija obrauna (calculation line) je linija du
koje se tokom gradnje vri obraun pojedinih
stavki rada i definisana je tenderskom
dokumentacijom. Za obraun elemenata
oslanjanja se koristi linija koja je odreena
zbirom: poluprenika svetlog profila, debljine
unutranje obloge, debljine poravnavanja za
hidroizolaciju i hidroizolacije, debljine
nadvienja deformacije koje tokom gradnje
odreuje naruilac odn. njegov punomonik
(nadzor, projektant).
Liveni asfalt (mastic asphalt) je asfaltna
meavina bez upljina, u vruem stanju gusto
tekua; pri ugraivanju nije potrebno zbijanje.
Mikroarmirani mlazni beton (micro reinforced
shotcrete) je cementni beton sa vlaknima za
armiranje koja omoguavaju poboljanje
odreenih svojstava cementnoga betona, npr.
kohezivnosti sveeg cementnog betona,
mehanikih svojstava ovrslog cementnog
betona (vrstoa na pritisak i savijanje,
ilavost), kao i ogranienje skupljanja i
poveanje krutosti konstruktivnog elementa
nakon pojave prve pukotine.
Mlazni cementni beton (shotcrete) je
meavina cementa, kamenih zrna i vode, koja
se pomou komprimiranog vazduha prska kroz
mlaznicu na odreenu povrinu tako da
nastane zbijena homogena meavina; mlazni
cementni beton moe da sadri i razliite
kombinacije hemijskih i mineralnih dodataka,
kao i vlakna.
Monitoring (monitoring) je skup inilaca sa
kojima se prati ponaanje konstrukcije u toku
izgradnje i eksploatacije.
6 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Excavation line (linija iskopa) is the line along
which the cost of excavation is calculated
during construction and is defined in the tender
documentation. The cost for excavation is
calculated according to the line defined by the
sum of the following: clearance radius, inner
lining thickness, thickness of leveling for
waterproofing and waterproofing, thickness of
the deformation superelevation that the
commissioning party or its agent (supervisor,
designer) defines during construction, and the
thickness of the shotcrete as support element.
Calculation line (linija obrauna) is the line
along which the cost of individual works is
calculated during construction and is defined in
the tender documentation. The cost for support
elements is calculated according to the line
defined by the sum of the following: clearance
radius, inner lining thickness, thickness of
leveling for waterproofing and waterproofing,
and thickness of the deformation
superelevation that the commissioning party or
its agent (supervisor, designer) defines during
construction).
Mastic asphalt (liveni asfalt) is a voidless
asphalt mixture, in a dense liquid state when
hot; compaction at implementation is not
required.
Micro reinforced shotcrete (mikroarmirani
mlazni beton) is cement concrete with
reinforcing fibres, which enable improvement
of certain properties of cement concrete, e.g.
cohesiveness of wet cement concrete and
mechanical properties of hardened cement
concrete (compressive and bending/flexural
strength, toughness), as well as limitation of
shrinkage, and increase of rigidity of a
structural element after the first crack has
appeared.
Shotcrete (mlazni cementni beton) is a
mixture of cement, stone grain, and water,
sprayed by means of compressed air through
a nozzle onto the specified surface to form a
compact homogeneous mixture; shotcrete can
also contain various combinations of chemical
and mineral admixtures, as well as fibres.
Monitoring (monitoring) is the set of factors
used to monitor the behavior of the structure
during construction and exploitation.
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Nain ponaanja stenske mase BT
(behaviour type of rock BT) je kategorija
stenske mase koja opisuje slian nain
ponaanja stenske mase u odnosu na nain
ruenja, razvoj deformacija, ili u odnosu na bilo
koji drugi kriterijum.
Nadprofil (extended profile) je povean
iskopni profil u odnosu na osnovni teoretski
profil.
Nadzor (supervision) oznaava ocenjivanje
usklaenosti nakon dobijanja sertifikata kojim
sertifikacioni (kontrolni) organ proverava trajnu
usklaenost proizvoda sa propisanim
zahtevima.
Nia za ienje (revision nishe) je manji
pomoni prostor u zidu tunela, namenjen
odravanju drenanog sistema i sistema za
odvodnjavanje tunela.
Nosei sloj (bearing course/layer) je
(nevezani ili vezani) sloj u kolovoznoj
konstrukciji izmeu habajueg sloja i posteljice
ili planuma podloge, ugraen, pre svega, da
omogui odgovarajue raspodele
saobraajnog optereenja.
Obloga tunela (tunnel lining) je betonska ili
armirano betonska konstrukcija koja slui kao
zatita prometa u tunelu.
Osnovni plan (konstrukcioni) izgradnje
(main construction plan) je saetak
geotehnikog projekta, ukljuujui jasno
definisane razloge koji omoguuju naknadne
izmene projekta ili odluke in situ u projektu
gradnje.
Otvorena izgradnja (open construction of the
tunnel) je nain izvoenja u kojem se
podzemni graevinski objekti delimino ili u
celosti grade u otvorenom iskopu i naknadno
zatrpavaju.
Otvorena trasa (open road rout) je deo puta
van podruja podzemnih graevinskih objekata
kolovozna traka svaka od obe trake
dvosmernog puta, na kojoj su trake za pojedini
smer vonje fiziki ili samo horizontalnom
signalizacijom odvojene meusobno i kod
normalnog funkcionisanja puta namenjene
iskljuivo za vonju u jednom ili u drugom
smeru.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
Behaviour type of rock BT (nain ponanja
stenske mase BT) is rock category
describing similar behaviour of rock in terms of
demolition manner, deformation development
or related to any other criteria.
Extended profile (nadprofil) is increased
excavation profile compared to basic
theoretical profile.
Supervision (nadzor) is the assessment of
compliance after certification, by which the
certification (monitoring) authority verifies the
ongoing compliance of the product with the
given requirements.
Revision nishe (nia za ienje) je manji
pomoni prostor u zidu tunela, namenjen
odravanju drenanog sistema i sistema za
odvodnjavanje tunela.
Bearing course/layer (nosei sloj) is the
(bound or unbound) pavement structure
course between the wearing course and the
substructure or substrate formation,
constructed, in particular to ensure proper
distribution of traffic loading.
Tunnel lining (obloga tunela) is a smaller
auxiliary space in the wall of the tunnel
intended for maintenance of the tunnel
drainage system and water removal system.
Main construction plan (osnovni plan
(konstrukcioni) izgradnje) is a summary of the
geotechnical project, including clearly defined
reasons that provide ground for subsequent
changes to the project or in situ decisions
within the construction project.
Open construction of the tunnel (otvorena
izgradnja) is a method of construction in which
underground structures are partially or entirely
built in an open trench and subsequently filled
in.
Open road rout (otvorena trasa) is part of the
road outside the scope of underground
structures traffic lane, each of both lanes of the
bidirectional road, on which the lanes for the
individual directions of travel are divided
physically or by horizontal signalization only
and with normal functioning of the road they
are intended exclusively for travel in one
direction or another.
7
Podzemni radovi
Podnoni svod (invert arch) je faza iskopa
ispod stepenice; konstrukcija u obliku luka koja
premouje i zatvara podzemni otvor ispod
kolovozne konstrukcije.
Pokriveni iskop (cut and cover) je podzemni
graevinski objekat zakrivljenog ili
pravougaonog oblika na trasi puta, koji je
izveden u iskopu i naknadno nasut.
Ponaanje sistema stenska masa
podupirai SB (behavior of the system rock
support SB) je ponaanje celokupnog
sistema koje potie od uzajamnog delovanja
stenska masa-iskop-podupirai.
Ponaanje stenske mase (rock behaviour) je
reakcijska sposobnost stenske mase tokom
iskopavanja celokupnog profila objekta, pri
emu se ne uzimaju u obzir uticaji daljeg
iskopavanja i primarnog podupiranja.
Popreni tunel (cross passage) je tunel koji
povezuje dve cevi dvo ili vietranog tunela.
Omoguava nuno preusmeravanje
saobraaja odnosno evakuisanje ljudi u hitnim
sluajevima i koristi se kao pomoni objekat
kod odravanja tunela. Dimenzije preseka
zavise od namene za koju se upotrebljava.
Portal (portal) je poetak odnosno kraj tunela
na prelazu u otvorenu trasu. U irem smislu je
portalno podruje onaj deo otvorene trase
ispred tunela, gde su postavljeni objekti,
oprema i ureaji, potrebni za neometano i
sigurno korienje tunela.
Potporni broj (supporting number) je
koeficijent zbira vrednovanih potpornih
elemenata na datom metru (m') tunela i
odgovarajuih povrina procene u datom
sluaju.
Potporni elementi (supporting elements) su
konstrukcioni elementi kao to su eline talpe,
kopja, elini lukovi, cementni mlazni beton,
armaturne mree, sidra, armatura itd.
Prekoprofilski iskop (overbreak) je prostor
nastao lomljenjem stenske mase preko
projektovanog profila koji ukljuuje toleranciju
deformacije i konstrukcije.
8 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Invert arch (podnoni svod) is a phase of
excavation below the bench; structure in the
form of an arch which spans and encloses an
underground opening below the pavement
structure.
Cut and cover (pokriveni iskop) is an
underground structure with a curved or
rectangular form over the route of the road
which is constructed in an open trench and
subsequently filled in.
Behavior of the system rock support SB
(ponaanje sistema stenska masa podupirai
SB) is the behavior of the entire system that
stems from rock-excavation-support
interaction.
Rock behaviour (ponaanje stenske mase) is
a rock reaction ability during excavation of a
structure's entire profile, where effects of
further excavation and primary supporting are
not taken into account.
Cross passage (popreni tunel) is a tunnel
which connects two tubes of a two- or multiple
lane tunnel. It facilitates necessary redirecting
of traffic and evacuation of people in
emergency situations and is used as an
auxiliary structure for tunnel maintenance. The
dimensions of the cross section depend on the
intended purpose of the tunnel.
Portal (portal) is the beginning or end of the
tunnel at the transition into an open route. In
the broad sense the portal area is the section
of open route in front of the tunnel where
structures, equipment and devices are placed
which are necessary for the unobstructed and
safe use of the tunnel.
Supporting number (potporni broj) is a
coefficient of sum of evaluated supporting
elements at a given meter (m) of a tunnel, and
corresponding evaluation surfaces in a specific
case.
Supporting elements (potporni elementi) are
structural elements such as steel plates,
holders, steel arches, pumped cement
concrete, reinforced meshes, anchors,
reinforcement etc.
Overbreak (backbreak) (prekoprofilski iskop)
the area of rock excavation in excess of the
designed profile, including deformation and
structure tolerance.
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Primarna podgrada (primary support) je
konstrukcija koja osigurava stabilnost
podzemnog otvora kod iskopa i za celokupno
vreme eksploatacije tunela.
Privremeni portal (temporary portal) je
predstavlja stacionau poetka podzemnog
iskopa tunela. Deo tunela izmeu privremenog
i konanog portala je izgraen kao galerija ili
pokriveni iskop.
Putni tunel (road tunnel) je podzemni
graevinski objekat na trasi puta, kojim se
omoguava: ouvanje poretka puta u
propisanim granicama geometrijskih i tehnikih
elemenata puta kroz reljefne prepreke,
obezbeivanje zatite okoline puta od
preterano tetnog uticaja putnog saobraaja.
Izvoenje podzemnog toka puta u podrujima,
na kojim nije mogue graditi na povrini zbog
pejzanih ili urbanih odlika.
Rov (ditch) je dugaak podzemni horizontalan
prostor ili prostor bez nagiba iji je iskopni
2 2
presek do 20 m .
Seenje stenske mase (cutting rock) je
mehaniko drobljenje stenske mase mainama
za seenje punog ili podeljenog profila iskopa.
Sidro (rock bolt) je potporni element koji slui
da obezbedi otvoren iskopani prostor i da
pobolja svojstva stenske mase. esto su to
eline ipke, eline cevi ili uad koja se
ugrauju u buotine koje su ispunjene vezivom
ili su prazne (npr. Swellex).
Sredinji zid (middle pillar) je sredinja
potporna konstrukcija kod dvo- ili viecevnih
pokrivenih iskopa, galerija i podvonjaka u
pravougaonom obliku, izvedena kao zid ili sa
stubovima. Ako je izveden sa stubovima, donji
deo izmeu stubova mora do visine 1,20 m da
bude ispunjen meuispunom ili upljim zidom
(parapetom) jednake debljine kao i stubovi,
tako da spoljna povrina po celoj duini zida
bude ravna. U objektima koji su namenjeni za
brzinu vonje do 80 km/h, ravnina izmeu
stubova se umesto umetnutog zida moe
postii postavljanjem vielane sigurnosne
ograde.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
Primary support (primarna podgrada) is a
structure which provides stability for an
underground opening during excavation and
for the entire duration of exploitation of the
tunnel.
Temporary portal (privremeni portal) is the
chainage at which the underground excavation
of a tunnel is opened. The section of the tunnel
in between the temporary and final portal is
constructed as a gallery or covered
excavation.
Road tunnel (putni tunel) is an underground
structure along the route of the road which
enables: maintaining the order of the road
within the prescribed limitations of the
geometric and technical elements of the road
through relief obstacles; providing protection
around the road from the extremely harmful
effects of road traffic. Underground roads are
constructed in areas where it is not possible to
construct them on the surface due to
landscape or urban features.
Ditch (rov) is long underground horizontal area
or area without slope with excavated diameter
not larger than 20 m .
Cutting rock (seenje stenske mase) is
mechanical rock crushing by using cutting
machines for full or separated excavation
profile.
Rock bolt (sidro) is a supporting element used
to support excavated open space and to
improve rock characteristics. Commonly, these
are steel rods, steel tubes or ropes built into
drills filled with binding agents or empty drills
(e.g. Swellex).
Middle pillar (sredinji zid) is the central load
bearing structure in a two- or multiple-tube
covered excavation, gallery or underpass,
rectangular in shape, constructed as a wall or
with columns. If it is constructed with columns,
the lower section between the columns, up to a
height of 1,20 m, must be covered with filler or
a perforated wall (parapet) with a thickness
equal to the columns, so that the external
surface along the entire length of the wall is
even. In structures intended for travel speeds
of up to 80 km/h, the surface between the
columns can be constructed by placing
panelled safety barriers instead of an inserted
wall.
9
Podzemni radovi
Stabilizacija (stabilization) je postupak pri
kojem se meanjem veziva i vode sa
postojeim materijalom uz odgovarajue
zbijanje pripremljene meavine trajno
poveava otpornost ugraene meavine na
uticaj saobraajnog optereenja, kao i uticaj
tetnih klimatskih i hidrolokih uticaja.
Stena (rock) je agregat od mineralnih zrna
(delova) koji je nastao prirodnim putem, koji je
karakteristian za vrstu i grupu postojeeg
minerala, karakteristine strukture, teksture i
sl.
Stenska masa (rock mass) je deo zemljine
kore koju sainjavaju vrste stene i/ili zemljite,
ukljuujui anizotropske sastojke, razdelne
povrine i prazni prostori ispunjeni tenou ili
gasovima.
Stepenica (bench) je deo iskopa izmedju
kalote i podnonog svoda.
Talpe (steel lagging) su elini elementi
oplate, kao to su talasaste eline ploe koje
se uoi narednog iskopnog koraka oslanjaju na
elinu lunu potporu i potiskuju ili sabijaju
stensku masu slabe nosivosti ispred ela
iskopa da bi se prostor iskopa zatitio od
uruavanja tokom iskopavanja.
Tla (soil) je akumulacija anorganskih vrstih
estica razliitih veliina koja moe da sadri i
primese organskih materija. Svojstva zemljita
uglavnom odreuju granulometrijski sastav,
konzistencija, stiljivost i sadraj vode.
Tunel (tunnel) je vodoravan odnosno blago
nagnut dalji podzemni prostor iji je iskopni
2 2
presek vei od 20 m , namenjen drumskom ili
eleznikom saobraaju. Tunel ima ulaz i izlaz
iz stenske mase.
Tunelska oprema (tunnel equipment) su
ureaji koji obezbeuju neometan i devices which facilitate the unobstructed and
saobraajno bezbedan protok saobraaja u
delimino ogranienim uslovima, ujedno
omoguavaju izvoenje posebnih mera u
posebnim sluajevima. U tu opremu spadaju i
elementi, koji su postavljeni na kolovozu na
potrebnoj udaljenosti ispred ulaza u tunel.
Unutranja obloga (inner linning) je
konstruktivni element napravljen od
cementnog betona ili armiranog cementnog
betona koji obezbeuje dodatnu zatitu od
obruavanja podzemnog prostora i kojim se
postie estetski izgled podzemnog prostora.
10
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Stabilization (stabilizacija) is a procedure
where binder and water are mixed with existing
material, and the prepared mix is then suitably
compacted, to permanently increase
resistance of the placed mix to traffic loading
impacts and to adverse climatic and
hydrological actions.
Rock (stena) is aggregate made of mineral
grains (parts) created naturally, characteristic
for the type and group of existing mineral, with
characteristic structure, texture etc.
Rock mass (stenska masa) is the part of crust
made of solid rock and/or earth, including
anisotropic compounds, separation surfaces
and empty space filled with liquid or gasses.
Bench (stepenica) s the section of an
excavation between the top heading and invert
arch.
Steel lagging (talpe) are formwork steel
elements such as corrugated steel plates
which during the next excavation step rest on
steel distribution support and suppress or
compact rock of low bearing capacity in front of
excavation head to protect excavation area
from collapsing during excavation.
Soil (tla) is accumulation of inorganic solid
particles of various sizes which can contain
parts of organic substances. Characteristics of
soil are generally determined by granulometric
composition, consistency, compression, and
water content.
Tunnel (tunel) is horizontal i.e. slightly inclined
further underground space with excavation
diameter larger than 20 m , used for road or
railway traffic.Tunnel has entrance and exit
from the rock.
Tunnel equipment (tunelska oprema) means
safe flow of traffic in partially limited conditions
and also enable the implementation of special
measures in special situations. This equipment
includes the elements placed on the
carriageway at the necessary distance in front
of the entryway to the tunnel.
Inner linning (unutranja obloga) is a
structural element made of cement concrete or
reinforced cement concrete which provides
additional protection from underground space
collapse and which improves the appearance
of underground space.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Vodocementni faktor (watercement ratio)
oznaava odnos efektivnog udela vode i
cementa u sveem cementnom betonu.
Vrsta stenske mase GT (type of rock mass
GT) je stenska masa slinih geolokih,
geomehanikih i hemijskih svojstava.
Zaustavna nia (layby) je prostor u
podzemnom graevinskom objektu za
zaustavljanje vozila u nudi, onda kada
zaustavna traka nije predviena. Izgraena je
na desnoj strani kolovoza u smeru vonje i
opremljena je dodatnom opremom u zavisnosti
od vrste saobraaja kroz objekat.
2.8.1.4 Upotrebljene skraenice
NATM skraenica od New Austrian
Tunneling Method (nova austrijska tunelska
metoda) i oznaava metodu iskopa i
izgradnje tunela.
C&C skraenica od Cut and cover oznaava
metodu izgradnje tunela sa povrine terena
primenjujui iskop sa povrine, izgradnju
tunela kao i nasipanje istog do povrine
terena pokriveni ukop.
NORM skraenica od sterreichische
Normen.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
Watercement ratio (vodocementni faktor) is
the ratio of the effective share of water to the
effective share of cement in wet cement
concrete.
Type of rock mass GT (vrsta stenske mase
GT) is a rock mass with similar geological,
geomechanical and chemical properties.
Layby (zaustavna nia) is a space within an
underground structure for stopping vehicles in
emergencies and when a stopping lane has
not been envisaged. It is constructed on the
right side of the carriageway in the direction of
travel and outfitted with additional equipment
depending on the type of traffic travelling
through the structure.
GG skraenica od Die stereichische
Gesellschaft fr Geomechanik.
VB skraenica od sterreichische
Vereinigung fr Beton- und Bautechnik.
DIN skraenica od Deutsches Institut fr
Normung.
SIA skraenica od Schweizerischer
Ingenieur- und Architektenverein.
RVS skraenica od Richtlinien und
Vorschriften fr das Straenwesen.
ISRM skraenica od International Sociaty for
Rock Mechanics.
11
Podzemni radovi
2.8.2 KLASIFIKACIJA STENSKIH MASA
2.8.2.1 Opte
U ovom poglavlju prikazana je klasifikacija
stenskih masa i razliitih tipova ponaanja
stenskih masa u pogledu izgradnje
podzemnih prostora, a sa naglaskom na
geotehnike karakteristike stenskih masa u
podruju uticaja gradnje tunela. Uopteno
posmatrano, klasifikacija stenskih masa je
preuzeta iz austrijskog standarda NORM B
2203 (izdanje iz oktobra 2001).
Takva kategorizacija stenskih masa ne uzima
u obzir samo karakteristike stenskih masa u
okruenju podzemnog prostora nego
omoguava i procenu oekivanih
deformacija, zahteva za podelu profila
iskopavanja na pojedine deonice,
omoguava procenu tempa napredovanja,
rasporeda radnih faza prilikom iskopavanja,
uticaja podzemne vode i procenu intenziteta
ugradnje potpornih elemenata.
U planovima su prikazane vrste potpornih
elemenata i mogui tempo napredovanja
iskopavanja za svaki tip ponaanja stenske
mase. Promenljivi geotehniki uslovi gradnje i
nehomogene karakteristike stenskih masa
esto zahtevaju prilagoavanje intenziteta
potpornih mera u skladu sa stvarnim
uslovima na gradilitu. Potporne mere, koje
su prikazane u planovima za odreeni tip,
odnose se na tip ponaanja stenske mase.
Broj sidara moe da se menja, kao i pravac
sidrenja, to mora da bude prilagoeno
preovlaujuem poloaju diskontinuiteta i
slojevitosti. Poveanje ili smanjenje debljine
obloge od mlaznog cementnog betona i
armaturnih mrea zavisi od geotehnikih
uslova na gradilitu. Na slian nain je
odreena i udaljenost izmeu elinih
potpornih segmenata (TH lukovi, I-profili,
reetkasti nosai), koja mora da odgovara
tempu napredovanja iskopavanja. Svaku
izmenu standardnog sistema podupiranja,
koja je uslovljena promenljivim geotehnikim
uslovima izgradnje, mora da potvrdi
INENJER.
2.8.2.2 Primena i postupci
Tip stenske mase se odreuje na osnovu
popisa stenske mase na elu tunela pre
poetka napredovanja.
Rezultati geotehnikih merenja u slinim
uslovima stenske mase se primenjuju za
12
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
procenu deformacija (pomeranja) i
odreivanje tipa podupiranja.
U zavisnosti od veliine ukupnog profila
iskopavanja i geotehnikih uslova izgradnje,
profil iskopavanja moe da bude podeljen na
poddeonice, to utie na odreivanje
potpornih tipova.
U sluaju podele profila iskopavanja tunela
na kalotu, stepenicu i podnoni svod, na
celokupnom profilu ne mora da se potuje
ista kategorija koja je utvrena i odreena za
kalotu.
Za iskopavanje i podupiranje nia i
zaustavnih nia mora da se primeni isti
potporni tip koji je odreen za tunelsku cev
na tim deonicama.
Vremenski uslovljene karakteristike stenskih
masa u okruenju ela iskopa tunela utiu na
njihova svojstva vrstoe, to znai da se
vrstoa stenskih masa smanjuje ako se
podgrada ne ugradi pravovremeno. Iz
navedenog proistie da najvea duina
koraka iskopavanja, koji ukljuuje
iskopavanje i ugradnju podgrade u
zahtevanom vremenskom okviru, zavisi od
kvaliteta stenske mase koji mora da se uzme
u obzir pri vrednovanju odgovarajueg
potpornog tipa. Kod procjene potpornog tipa
moraju da se uzmu u obzir uslovi primarnog
stanja napona, kvalitet i struktura stenske
mase, diskontinuiteti, postojee tektonske
specifinosti, stenska voda, kao i uticaj vode i
vazduha na svee otvorene povrine na elu.
Zajedniki dogovor izmeu ovlaenih
predstavnika INENJERA, IZVOAA
radova i PROJEKTANTA mora da predstavlja
osnovu za odreivanje potpornog tipa za
svaki pojedinani korak iskopavanja.
Ako saglasnost nije postignuta, odgovarajui
potporni tip odreuje GEOTEHNIKO VEE
- komisija koju ine ovlaeni predstavnik
PROJEKTANTA-KONSULTANTA i jedan ili
vie nezavisnih EKSPERATA iz te strune
oblasti. lanove GEOTEHNIKE KOMISIJE
imenuje NARUILAC pre poetka izvoenja
radova za iskopavanje tunela. Dok se ne
postigne saglasnost, radovi moraju da se
izvode u skladu sa odlukama INENJERA.
Svaka promena potpornog tipa mora da se
evidentira upisivanjem u graevinski dnevnik.
Izvetaj o potpornim tipovima predstavlja zbir
svih stranica zapisnika odn. evidencije na
kojima su zapisane sve predmetne odluke.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

Taj izvetaj mora da bude dostupan iskopavanje tunela (podzemnih prostora).

ovlaenim licima za konsultacije Uopteno uzev, kategorizacija stenskih masa
(INENJER, IZVOA, PROJEKTANT, je preuzeta iz austrijskih smernica GG:
geotehnika komisija) sve vreme tokom Richtlinie fr die Geomechanische Planung
izvoenja radova na iskopavanju. von Untertagebauarbeiten mit zyklischem
Vortrieb. (izdanje iz oktobra 2001), kojima se
Pre poetka svakog tehnolokog ciklusa, pre svega razmatra geoloki deo projekta.
VOA SMENE je duan da IZVOAU
garantuje da e radovi biti izvreni u skladu Tipovi ponaanja opisuju oekivano
sa dogovorenim potpornim tipom. IZVOA ponaanje nepoduprte stenske mase u
je duan da tokom izgradnje obezbedi specifinim geotehnikim uslovima. Ti uslovi
bezbednost rada na gradilitu. zavise od tipova stenskih masa, njihovih
svojstava, a takoe i od posrednih inilaca,
kao to su voda, primarni in-situ napon,
2.8.2.3 Opti sistem klasifikacije prema orijentacija diskontinuiteta i dimenzije i oblik
standardu iskopavanja.
U donjoj tabeli je dat pregled osnovnih tipova
ponaanja stenske mase koji se primenjuje
za odreivanje potpornih tipova za

Tabela 2.8.1: Kategorije tipova ponaanja stenskih masa

Tipovi ponaanja stenske mase BT Opis ponaanja stenske mase

(behaviour type of rock BT) (bez potpornih mera)

Stabilna stenska masa sa potencijalom za teinom

1. Stabilna stenska masa
uslovljeno ispadanje ili proklizavanje malih blokova

Ispadanje klinova koje se protee u dubinu i koj je

2. Stabilna sa mogunou
uslovljeno teinom, mestimino lokalno prekoraenje
ispadanja klina
vrstoe smicanja na diskontinuitetima

Plitka smicajna ruenja prouzrokovana naponom, u

3. Plitka smicajna ruenja kombinaciji sa ruenjem stenske mase koju prouzrokuju
gravitacija i orijentacija diskontinuiteta

Duboka smicajna ruenja prouzrokovana naponom i

4. Duboka smicajna ruenja
velike deformacije

Iznenadno i silovito ruenje stenske mase, nastalo usled

5. Udar stenske mase jako optereenih krhkih stena i brzog oslobaanja
akumulirane deformacione energije

Prelomi tankih ploa, esto u kombinaciji sa smicajnim

6. Prelomi slojeva
ruenjem

7. Smicajno ruenje kod niskog Potencijal za ruenje velikog obima i progresivno

nivoa napona smicajno ruenje usled stanja niskog napona

Isticanje veinom nekohezivne, suve do vlane stenske

8. Rastresita stenska masa
mase

9. Teenje raskvaene stenske mase Isticanje stenske mase sa visokim sadrajem vode

Vremenski uslovljeno poveanje zapremine stenske

10. Stenska masa koja bubri mase usled fiziko-hemijske reakcije stenske mase i
vode, u kombinaciji sa otputanjem napona

11. Veoma heterogena stenska masa Brza promena napona i deformacija, uslovljena
sa deformacionim potencijalom blokovsko-matrinom strukturom (npr. heterogene zone
koji se brzo menja smetnji, tektonska meavina)

JP Putevi Srbije 13
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Pojedinani potporni tip je u matrici

2.8.2.4 Matrica predstavljen kao pravougaonik, kod koga
prostiranje koordinate predstavlja podruje
Izvoenje iskopavanja i podupiranja tunela duina koraka iskopavanja unutar tog tipa, a
po sistemu matrice zasnovano je na prostiranje apscise podruje potpornog broja.
austrijskom standardu NORM B 2203-1:
Untertagebauarbeiten-Werksvertragsnorm, Potporni broj se odreuje na osnovu tabele
Teil 1: Zyklischer Vortrieb. decembar 2001, kojom su odreeni faktori ponderisanja za
koji obrauje nain definisanja tipova pojedinane potporne elemente. Potporni
potpore, kao i merenje i praenje izvedenih broj je koeficijent izmeu zbira deliminih
radova. produkata koliina potpornih elemenata na
duni metar tunela sa faktorima ponderisanja
Sutina sistema je u tome da se na osnovu i raunske povrine iskopa. Faktori
definisanja tipova stenske mase, uzimanjem ponderisanja se preuzimaju iz standarda
u obzir koliine vode, orijentacije struktura i NORM B 2203-1 12/2001 tabele 2.8.4.
primarnih napona i vrednosti, oblika i
poloaja otvora, odreuju tipovi ponaanja U potporni broj / potporni tip ukljuuju se
stenske mase. Iz tipova ponaanja stenske potporni elementi i potporne mere (prema
mase proizlaze potporni tipovi koji tabeli 2.8.4.) koji su ugraeni na elu iskopa,
predstavljaju zbir potpornih elemenata koji u odnosno najvie 20 m iza ela iskopa.
obliku mera treba da se izvedu radi
obezbeivanja stabilnosti podzemne gradnje.

Tabela 2.8.2: Primer matrice potpornih tipova za kalotu ili kalotu i stepenicu (NORM B 2203-1)

iskopni korak
RAZVRSTAVANJA

DRUGI BROJ RAZVRSTAVANJA

do
PRVI BROJ

STEPENICA
+ stepenica

POTPORNI BROJ
kalota ili
kalota

1 2 3 4 5 6 7 8 9
bez
ogranienja

2 4,0 m

3 3,0 m
odreeno projektom

4 2,2 m 4/2,4 4/3,6

5/4,5 5/6,1
5 1,7 m

6/5,5 6/7,5
6 1,3 m

7 1,0 m

8 0,8 m

9 0,6 m

14 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

Tabela 2.8.3: Primer matrice potpornih tipova za podnoni svod (NORM B 2203-1)

DRUGI BROJ RAZVRSTAVANJA

RAZVRSTAVANJA

iskopni korak
POTPORNI BROJ
PRVI BROJ

Podnoni Podnoni
Otvoreno Podnona svod sa svod bez
dno ploa uzdunom uzdune
razdelom razdele

1 2 3 4

Bez
1 1/1
ogranienja

2 36,0 m 2/2

3 24,0 m 3/2

4 12,0 m 4/2 4/3 4/4

5 6,6 m 5/4

6 4,4 m

7 2,2 m

Tabela 2.8.4: Vrednovanje potpornih elemenata i dodatnih mera (NORM B 2203-1)

Jedinic Delimi.b Napomen

Potporni element (na 1 m tunela) Koliina Faktor
a r. e

Sidro Swellex ili slino m 0,8

SN sidro u malteru m 1,1

Samonavojno
m 1,7
injekciono sidro

Injekciono sidro m 2,0

Prednapregnuto
m 2,5
sidro
1
Sidra u elu Broj sidara u koraku kom 8,0

Sidrena ploa bez 2

kom 1,7
prednaprezanja

Sidrena ploa sa 2
kom 5,0
prednaprezanjem

Koplja Utisnuti rebrasti

m 0,5
tapovi

Rebrasti tapovi u
m 0,6
buotini

Rebrasti tapovi u m 0,9

JP Putevi Srbije 15
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Jedinic Delimi.b Napomen

Potporni element (na 1 m tunela) Koliina Faktor
a r. e

malteru

Samonavojna
m 1,3
injekciona koplja

Injekciona koplja m 1,6

Injektiranje >10 kg
Injektiranje na m sidra, koplja, kg 0,1
pilota

Armaturna Spoljanja strana sa 3

m 1,0
mrea lukom

Unutranja strana 3
m 1,5
sa lukom

Spoljanja strana 3
m 2,0
bez luka

Privremeni podnoni 3
m 0,8
svod

Dodatno armiranje, 3,4

m 2,0
elo iskopa

elini luk elini luk m 2,0

5
Mlazni beton Kalota i stepenica m 20,0

Podnoni svod,
5
privremeni podnoni m 12,0
svod
5
elo m 14,0

Popunjavanje klina i 5,6

m 14,0
vika iskopavanja

Deformacio- Bez deformacionih 7

m 3,5
ni elementi elemenata

Sa deformacionim 7
m 5,0
elementima

Talpe Talpe m 5,5

Piloti na peti Piloti 38 mm m 4,5

kalote
Piloti > 38 mm m 5,0

Fazno 8
Fazno iskopavanje kom 22,0
iskopavanje

Iskopavanje
Iskopavanje pete 9
pete kalote m 50,0
kalote proirenje
proirenje

Iskopavanje
Iskopavanje
privrem. podnonog
privrem. 10
svoda prilikom m 50,0
podnonog
napredovanja
svoda
stepenice

Zbir

16 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

NAPOMENE:
1.
Broj postojeih sidara na svakom koraku iskopavanja. Faktorom ponderisanja su u obzir
uzeti ugraivanje, skraivanje i optereivanje pri iskopavanju.
2.
Broj sidrenih ploa, postavljenih na predmetnom elu.
3.
Teorijske koliine, bez uzimanja u obzir prekoraenja u podunom i poprenom pravcu.
4.
Povrina situacionog plana, prekrivena armaturom armatura na spojevima
kalota/stepenica i stepenica / podnoni svod se ne procenjuje.
5.
Teorijske koliine, bez uzimanja u obzir nadprofila i odboja.
6.
Punjenje planiranih klinova (pri zabijenim talpama itd.) ili popunjavanje priznatih vie
iskopa na stenskoj strani granine ravni A.
7.
Duni metar deformacionog proreza.
8.
Kao povrina faznog iskopavanja se priznaje samo fazno iskopavanje kod kojeg se odmah
nakon iskopavanja vri adekvatno podupiranje.
9.
Za obe pete kalote, po dunom metru tunela.
10.
Duina privremenog podnonog svoda kalote pri predmetnom koraku iskopavanja
stepenice, nezavisno od potencijalnih faznih iskopavanja.

Tabela 2.8.5: Podruje vaenja za drugi broj razvrstavanja (potporni broj)

Kalota Stepenica

Maksimalno
Maksimalno vaenje
Korak vaenje Korak iskopavanja
za drugi broj
iskopavanja za drugi broj stepenica do
razvrstavanja
razvrstavanja

bez ogranienja 0,35

bez ogranienja 0,45
4,0 m 0,35

3,0 m 0,45
3,0 m 0,70
2,2 m 0,60

1,7 m 0,80
2,0 m 1,20
1,3 m 1,00

1,0 m 1,30

0,8 m 1,60 1,0 m 2,10

0,6 m 2,10

KALOTA STEPENICA KALOTA + STEPENICA

HK visina kalote
HS visina stepenice
BL linija unutranje obloge
HK, HS i BL odreuju se ugovorom

Slika 2.8.1 Raunske povrine (ematski prikaz)

JP Putevi Srbije 17
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

vrednosti (podruje duina koraka

2.8.2.5 Razumevanje matrice iskopavanja).

Sistem matrice u ovom ugovoru predstavlja
teorijski model za plaanje izgradnje tunela u
vidu paualnog iznosa.
Nain plaanja se odreuje sledeim
faktorima:
- Paualno plaanje za iskopavanje i
odreeni potporni tip, koji je odreen
prvom ili drugom karakteristinom
vrednou (podruje duina koraka
iskopavanja, potporni broj).
- Paualno plaanje rada za potporne
elemente koje je preneseno na stavke
iskopavanja.
- Ugovoreno vreme za izvoenje je
varijabilno i zavisi od zateenih uslova.
- Gradnje koje se odraavaju u stvarnoj
raspodeli potpornih tipova, koja se
generalno razlikuje od tenderske. Na taj
nain se vremenski uslovljeno plaanje
gradilita prilagoava stvarnim uslovima
stenske mase.
- Dodatna plaanja za oteani rad usled
doticanja vode iz stenske mase.
- Plaanje za stvarno ugraene potporne
elemente s obzirom na stavku
podupiranja.
2.8.2.5.1 Vaenje potpornog tipa
Potporni tip se prema standardu NORM
B2203-1 definie izraunavanjem potpornog
broja (druga karakteristina vrednost) i
uzimanjem u obzir prve karakteristine
Rizik usled odstupanje od gornje granice
koraka iskopavanja, kao i za poloaj
potpornog broja u polju matrice, IZVOA
uraunava u paual.
Pri izraunavanju potpornog broja u obzir se
uzimaju potporni elementi definisani samim
potpornim tipom, kao i potporni elementi
dodatnih potpornih mera.
Rizik koji potie od promenljivosti, naroito u
vezi sa potpornim tipom, duinom
iskopavanja, sastavom potpornih elemenata,
metodom iskopavanja i zatvaranjem
podnonog svoda, kao i vreme za uenje,
snosi IZVOA.
U sluaju da se dve elije (potporna tipa) u
matrici poklapaju, kao gornja vrednost nieg
potpornog tipa odn. donja vrednost vieg
potpornog tipa uzima se srednja vrednost
preklapanja te dve elije (videti primer ispod).
Izraunavanje cena iskopavanja i brzine
napredovanja vae za celokupno podruje
pojedinanog potpornog tipa.
Odabir metode iskopavanja i izraunavanje
ponuenog vremena i jedinstvene cene
iskopavanja u pojedinanom potpornom tipu
je u nadlenosti IZVOAA, i to na nain
kojim se obezbeuje minimiziranje
iskopavanja i ispunjenje geotehnikih uslova.

Primer:
Tip potpore: 7/11,79 7/13,51
Donja granica: 10,49 12,21
Gornja granica: 13,09 14,81
Preklapanje: 12,21 13,09
Srednja vrednost preklapanja: 12,65
Vaea donja granica: 10,49 12,65
Vaea gornja granica: 12,65 14,81

18 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
2.8.2.5.2 Odreivanje parametara vezanih
za projekat koji se odnose na
plaanje potpornih elemenata
Ako u okviru ovog poglavlja to nije drugaije
odreeno, vrednovanje potpornih elemenata
za konvencionalnu izgradnju tunela treba da
se izvri prema austrijskim standardima
NORM B2203-1.
Duina po obodu koja je uzeta u obzir pri
vrednovanju je prekinuta u sledeim
sluajevima: razdaljina izmeu dve susedne
rebraste ipke (dva susedna injekciona
koplja) je vea od projektovane ili kad je
razdaljina izmeu dve susedne talpe vea od
irine talpe.
Potporno jezgro nee biti vrednovano ili
plaeno odvojeno. IZVOA je zaduen za
izvoenje prema projektu.
2.8.2.5.3 Odreivanje parametara
napredovanja tokom iskopavanja
Odreivanje koraka iskopavanja slui kao
osnova za plaanje i mora da se zavede u
odgovarajui obrazac (obrazac za
odreivanje podgrade tabela 2.8.4).
Predstavnici IZVOAA i INENJERA
moraju da potpiu obrazac. Potporni broj je
vaei ako je izraunat na elu iskopavanja
tokom odreivanja potpornih tipova i
elemenata ili naknadno u kancelariji.
Navedene koliine za raunsku povrinu i
platnu liniju 1a (u zavisnosti od deformacione
tolerancije koju odredi INENJER) su fiksne
koliine.
Kod potencijalne promene debljine
unutranje obloge, raunska povrina ostaje
ista.
Vrednovanje stepenice se vri nezavisno od
toga da li se iskopavanje stepenice vri u
delovima ili u celini. Korak iskopavanja i
potporni tip za podnoni svod moraju da se
odrede pre izvoenja istog.
Izvoa je duan da u posebnom delu
tehnikog izvetaja odredi (ponudi) brzinu
napredovanja odn. vremenske norme
napredovanja. Ponuene vrednosti ine
sastavni deo ugovora.
Nie i prolazi moraju da se izvedu naknadno.
Privremeni zasipi za podnoni svod moraju
da slue kao adekvatna zatita obloge od
mlaznog betona. Troak vremena potrebnog
za zasip i ienje materijala za zasipanje se
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
ne plaa posebno. Ti radovi, vreme i trokovi
se uzimaju u obzir kod izraunavanja
napredovanja.
2.8.2.5.4 Izvoenje cena za netenderske
tipove potpore
U jednostavnim sluajevima odstupanja
sistema podupiranja od tenderskih potpornih
tipova, zajedno sa njihovom tolerancijom u
matrinom polju, standard NORM 2203/1
sistematski omoguava odreivanje novih
jedinstvenih cena iskopavanja i ugovorne
brzine napredovanja odn. vremenskih normi
napredovanja.
Prema standardu NORM B2203-1
ekstrapoliran moe da bude najvie jedan
tenderski potporni tip levo, odnosno desno.
Ekstrapolacija kada je u horizontalnom redu
matrinog polja samo jedan potporni tip:
Ako je u tenderskoj dokumentaciji predvien
samo jedan potporni tip u horizontali matrice,
treba se pridravati sledeeg postupka:
Ekstrapolacija ponuene jedinstvene cene
mora da se izrauna na sledei nain:
- 2. karakteristina vrednost
ponuenog polja matrice
- 2. karakteristina vrednost
novoodreenog polja matrice
- ekstrapolirana jedinstvena
cena
- jedinstvena cena tenderskog
tipa potpore
- ekstrapolirana ugovorena
brzina iskopavanja
- ugovorena brzina iskopavanja
tenderskog potpornog tipa
Ekstrapolacija kada se dva ili tri potporna tipa
nalaze tano jedan pored drugog u
horizontalnom redu matrice:
Ekstrapolacija treba da se izvede kao to to
prikazuje primer B2 standarda NORM
B2203-1.
19
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Primer ekstrapolacije za dva potporna tipa u

horizontalnom redu matrice: Ponuene jedinstvene brzine:

Primer: 2,0 1,7 1,1 [m/dan]

Potporni tipovi: Drugi broj razvrstavanja (potporni broj) pri

ugradnji vie podpornih elemenata iznosi 9,1.
5/4,5 5/6,1
Sledei vei drugi broj razvrstavanja
Ponuene jedinstvene cene: (potporni broj) iznosi:
3
41,-- 52,-- [/m ] 7,7 + 2 * 0,8 = 9,3.

Ponuene jedinstvene brzine: Kao aproksimativna funkcija koristi se

kvadratni polinom.
2,0 1,7 [m/dan]
Ekstrapolacijska kriva za jedinstvenu cenu
Drugi broj razvrstavanja (potporni broj) pri novog potpornog tipa je za dati primer
ugradnji vie podpornih elemenata iznosi 8,1. sledea:

Sledei vei drugi broj razvrstavanja (jedinica

podupiranja) iznosi:
Ekstrapolacijska kriva za jedinstvenu brzinu
6,1 + 2 * 0,8 = 7,7. novog potpornog tipa je za dati primer
sledea:
Za potporni tip 5 / 7,7 cena iznosi:
3
52,-- + ( 52 41 ) = 63,-- [/m ]
B potporni broj novog tipa potpore
Za potporni tip 5 / 7,7 brzina iznosi: Za potporni tip 5 / 9,3 cena iznosi: 92,00
3
[/m ].
1,7 - ( 2,0 1,7 ) = 1,40 [m/dan].
Za potporni tip 5 / 9,3 brzina iznosi: 0,80
[m/dan].
Primer ekstrapolacije za tri tipa potpore u
horizontalnom redu matrice: Ako su u tenderskoj dokumentaciji
predviena vie od tri potporna tipa u jednoj
Potporni tipovi: horizontali matrice, pri ekstrapolaciji za
odreivanje novog potpornog tipa treba uzeti
5/4,5 5/6,1 5/7,7 u obzir tri tenderska susedna potporna tipa.

Ponuene jedinstvene cene:

3
41,-- 52,-- 69,-- [/m ]

20 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
2.8.3 PODZEMNO ISKOPAVANJE
2.8.3.1 Opte
Ovo poglavlje se odnosi na izvoenje svih
vrsta podzemnih iskopnih radova kod bilo
kojeg tipa ponaanja stenske mase.
Iskopavanje se moe izvoditi buenjem i
miniranjem (tehnika miniranja pre-split,
konturno miniranje) ili uz pomo mehanike
opreme (maina za glodanje ili bager za
iskopavanje tunela). IZVOA je zaduen za
izbor metode iskopavanja i potrebne opreme.
IZVOA je duan da potuje sve postupke
koji su detaljno prikazani u planovima,
opisani u tim Specifikacijama i priloenoj
dokumentaciji, u skladu sa zahtevima koji su
navedeni u poglavlju 2.8.3.1.1 tih
Specifikacija, i druge postupke koji su
odreeni u dogovoru sa PROJEKTANTOM i
potvreni od strane INENJERA.
IZVOA je duan da iskopavanje i
podupiranje izvede na nain koji obezbeuje
ispunjenje svih zahteva koji se odnose na
potporni tip koji je odreen i potvren.
Iskopavanje mora da se izvede tako da se u
to veoj meri spree oteenja i ruenje
okolne stenske mase, kao i uruavanje i
oteenja na primarnoj oblozi.
Redosled radova iskopavanja i podela profila
tunela na vie faza iskopavanja moraju da
budu u skladu sa tenderskim planovima,
Specifikacijama i detaljnim planovima koje
izrauje IZVOA.
2.8.3.1.1 Dokumentacija
IZVOA je duan da pre poetka bilo
kakvog podzemnog iskopavanja dostavi na
odobrenje INENJERU detaljne planove i/ili
opise predloenih metoda i faza iskopavanja,
ukljuujui potrebno odvodnjavanje gradilita,
bezbednosne mere i rezultate izvedenih
ispitivanja u skladu sa zakonodavstvom.
IZVOA je duan da redosled radova
iskopavanja za razliite podzemne radove
dostavi INENJERU u okviru opteg
terminskog plana za sve radove na izgradnji
tunela.
IZVOA je duan da na osnovu sistema
klasifikacije stenskih masa, koji je prikazan u
poglavlju 2.8.2, dostavi na odobrenje
INENJERU detaljan plan radnog ciklusa za
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
iskopavanje i podupiranje odvojeno za svaki
potporni tip i odvojeno za svaki profil
iskopavanja.
INENJERU mora da se dostavi metoda
iskopavanja za svaki tip stenske mase,
ukljuujui opis, Specifikaciju i odgovarajuu
literaturu proizvoaa koja se odnosi na
buenje, uklanjanje i transport otpadnog
materijala.
Svi minerski radovi moraju da se izvedu u
skladu sa lokalnim propisima koji se odnose
na bezbednosne mere koje se primenjuju pri
rukovanju eksplozivnim sredstvima.
INENJERU moraju da se dostave detalji o
predvienom nainu miniranja za svaki
popreni profil ili deo profila, a moraju da
sadre sledee podatke:
- raspored buotina, prenik buotina,
meusobna udaljenost buotina, dubina i
nagib,
- vrsta, snaga, masa eksploziva i broj
patrona za jednu buotinu, upotrebljen u
svakoj buotini, pojedinano i ukupno
odlaganje aktiviranja eksploziva,
- raspored eksploziva u pojedinanim
buotinama i mesto postavljanja
detonatora,
- vrsta, broj odlaganja, ema odlaganja;
ema povezivanja miniranja; veliina i
vrsta veznih i prikljunih ica; vrsta i
kapacitet izvora paljenja; vrsta
kondenzatorskog mehanizma za
aktiviranje eksploziva,
- zaptivanje buotina i obezbeivanje,
odnosno pokrivanje podruja miniranja,
- pisana evidencija o strunoj
osposobljenosti lica koja e biti
neposredno zaduena za nadzor nad
punjenjem i miniranjem.
Materijal iskopan u tunelu koji je adekvatan
za izradu nasipa autoputa se koristi pri
radovima na autoputu, osim ako INENJER
ne odredi drugaije. IZVOA je duan da
pre odlaganja ili deponovanja bilo kojeg
materijala dostavi na odobrenje INENJERU
situacije odlagalita i deponija. Situacije
moraju da prikazuju sve podatke o radnim
metodama, uslovima stabilnosti, merama za
bezbednost i privremeno i konano ureenje
odvodnjavanja sa hortikulturnim ureenjem.
Svi predlozi moraju pravovremeno da se
dostave INENJERU pre poetka izgradnje ili
po prethodnom dogovoru.
.
21
Podzemni radovi
2.8.3.2 Izvoenje
2.8.3.2.1 Oprema
Sva mainska oprema za podzemna
iskopavanja i transport mora da bude
adekvatna za radove raspisane tenderom i u
skladu sa bezbednosnim propisima koji vae
u Republici Srbiji. Isto tako mora da bude
usklaena sa zahtevima koji su navedeni u
dinamikom planu izvoenja radova i
odobrena od strane INENJERA.
Podzemno mehaniko postrojenje i oprema
moraju da imaju pogon na elektrinu
energiju, komprimovani vazduh ili dizel
motor. Dizel motori moraju da imaju
ugraene filtere za ienje izduvnih gasova.
Petrolej ili parafinske smese ne smeju da se
upotrebljavaju kao pogonsko sredstvo pri
izgradnji tunela.
U stenama koje su osetljive na vodu ne sme
da se izvodi buenje vodenom isplakom,
osim kada to odobri INENJER.
2.8.3.2.2 Rasveta i energija tokom
izgradnje
IZVOA je duan da obezbedi
odgovarajuu zatitu i odravanje
elektroenergetskih vodova na nain koji
obezbeuje bezbedne uslove rada. U sluaju
da nisu ispunjeni uslovi za bezbedan rad,
INENJER moe da zahteva iskljuivanje
elektrinih ureaja ili njihovu zamenu.
IZVOA je duan da za svako elo otkopa
obezbedi rezervni dizel generator. Kapacitet
generatora mora da bude takav da u svako
doba obezbedi nesmetano napajanje sistema
rasvete i pumpi koje se koriste za crpenje
vode.
IZVOA je duan da instalira i odrava
minimalno osvetljenje od 100 W na 10 m
tunela ili vei nivo osvetljenosti ako je to
potrebno.
2.8.3.2.3 Ventilacija tokom izgradnje
Za ventilaciju tokom izgradnje je zaduen
IZVOA. Ventilacioni sistem mora da bude
planiran i da deluje u skladu sa lokalnim
zakonodavstvom.
Ventilacioni sistem treba da se planira u
skladu sa duinom tunela, primenjenom
metodom iskopavanja i brojem zaposlenih u
tunelu. Koncentracije otrovnih gasova, dima i
estica praine, utvrene merenjem na
22
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
radilitima, ne smeju da prelaze dozvoljene
koncentracije (MDK).
U tunelima u kojima je mogua pojava
opasnih gasova (npr. metan), ventilacija
mora da se planira i izvede na nain kojim se
obezbeuje adekvatno smanjivanje
koncentracije opasnih gasova (CO2, CO, NO,
NO2...). Merenja koncentracije gasova se
vre pomou prenosnih ili stacionarnih
mernih ureaja.
Uopteno uzev, ventilacioni sistem mora da
bude ureen tako da obezbeuje dotok
sveeg vazduha do najudaljenijih ela
iskopa. Udaljenost izmeu kraja ventilacione
cevi ili voda i eone stene iskopa ne sme da
bude vea od 30 m. Potisak ventilatora mora
da bude takav da omoguava smanjenje
koncentracije eksplozivnih gasova na
vrednost manju od 0,5 % i da istovremeno
obezbeuje brzinu protoka vazduha koja je
vea ili jednaka 0,5 m/s.
2.8.3.2.4 Definicija iskopnog profila
Profil iskopavanja koji je prikazan u
planovima (karakteristini popreni profil
tunela) se odnosi na teorijski profil
iskopavanja koji je odreen linijom 2 Um.
U zavisnosti od kvaliteta stenske mase, treba
da se izvede prikladno poveanje teoretskog
profila iskopavanja da bi se obezbedilo
dovoljno prostora za radijalne deformacije i
tolerancije izvoenja.
Linija iskopavanja 1a crta (vidi sliku 2.8.2)
je odreena za kompenzaciju radijalnih
deformacija Um za razliite potporne tipove.
Za svaki potporni tip su date deformacije koje
odgovaraju deformacionim tolerancijama Um
(td). Vrednosti prikazane na pripadajuim
slikama ili u tenderskim dokumentima za
oekivane deformacije Um mogu da se
prilagode tako da se u obzir uzmu stvarne
deformacije u skladu sa iskustvom koje je
steeno tokom iskopavanja. Prilagoavanja
mora da izradi PROJEKTANT, a INENJER
mora da ih odobri.
Linija A predstavlja minimalni profil
iskopavanja. Stenska masa generalno tokom
iskopavanja ne sme da prelazi tu liniju. To je
dozvoljeno samo lokalno, za isturene ivice i
uglove zdrave stenske mase, u granicama
tolerancije koje iznose najvie 2/3 nominalne
debljine mlaznog cementnog betona.
IZVOA je duan da izvede odgovarajui
profil koji je odreen linijom A. To se
obezbeuje paljivom kontrolom buenja i
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
promenom razliitih elemenata konturnog
miniranja i drugih specijalnih tehnika
miniranja.
Radi odgovarajueg odravanje profila
iskopavanja koji je odreen linijom A,
IZVOA mora da potuje graevinsku
toleranciju Up (tc) za iskopavanje i ugradnju
podgrade. Graevinska tolerancija Up (tc)
mora da bude ukljuena i u merna
odstupanja. i to na nain koji je prikazan na
sliki 2.8.2.
2.8.3.2.5 Uruavanje
Uruavanje je prostor koji nastane nakon
ruenja dela stenske mase izvan profila koji
ukljuuje deformacije i graevinske
tolerancije. Do uruavanja moe da doe iz
subjektivnih razloga koji su povezani s
nedoslednim radom i zbog neadekvatne
metode iskopavanja (ruenje koje moe da
se sprei) i/ili iz razloga na koje IZVOA ne
moe da utie (neizbeno uruavanje).
Neizbeno uruavanje moe da bude
posledica:
- ruenja stenske mase u obliku uruavanja
koje ne moe da se sprei paljivim
radom i primenom adekvatne metode
rada,
- uruavanja koje moe da bude produkt
preovlaujuih nepovoljnih geolokih
uslova.
Proseni red veliine uruavanja za
takozvano neizbeno uruavanje se
procenjuje za sve tipove stenske mase i
prikazan je na slikama i/ili u tenderskim
dokumentima (vidi sliku 2.8.2).
Prekomerno uruavanje (vidi sliku 2.8.2)
moe da bude posledica ekstremno
nepovoljnih i/ili nepredvidivih geolokih
uslova. Ukratko, to znai da do neizbenog
uruavanja moe da doe u sluaju kada je
IZVOA pri radu dovoljno paljiv i kada je
primenjena najadekvatnija tehnika rada, ali
ipak ne postoji mogunost za njegovo
spreavanje zbog preovlaujuih nepovoljnih
geolokih uslova.
Ako doe do prekomernog uruavanja,
neophodno je da se odmah ugradi adekvatna
podgrada radi stabilizacije tog podruja. O
tome treba bez odlaganja obavestiti
PROJEKTANTA i INENJERA. IZVOA i
PROJEKTANT ili INENJER moraju da se
meusobno konsultuju i dogovore o sanaciji.
Detaljan plan sanacije mora da izradi
IZVOA, a odobrava ga INENJER.
Radovi na sanaciji moraju da se izvedu pre
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
nastavka iskopavanja, osim ako INENJER
ne odredi drugaije.
Nakon to se utvrdi da je uruavanje
posledica fizikih uslova koji su izvan
kontrole IZVOAA i da do njega nije dolo
zbog neadekvatnih metoda rada ili nepanje,
mora da se izmeri zapremina praznog
prostora. INENJER odobrava i preuzima
plaanje trokova svih materijala koji su
potrebni za sanaciju uruavanja.
2.8.3.2.6 Zahtevi prilikom iskopavanja
Buenje i miniranje moraju da se izvedu tako
da se stenska masa raznese uzdu
planiranog profila.
Prenik i meusobna udaljenost buotina
moraju da budu prilagoeni trenutnim
uslovima stenske mase na gradilitu.
IZVOA je duan da tokom napredovanja
radova razvija i stalno usavrava tehniku
miniranja radi postizanja to bolje
prilagoenosti profilu iskopavanja.
Iskopavanje stenske mase mora da se
izvede korienjem modernih metoda
miniranja. Savremene metode miniranja, koje
ukljuuju konturno miniranje (glatko miniranje
smooth blasting ili pre-splitting metoda),
moraju da se primene tako da se u to veoj
meri smanji uruavanje i sprei rastresanje
povrine iskopa.
Iskopavanje svih vrsta nia, s izuzetkom
zaustavnih nia u bonim stranama tunela i
poprenih prolaza, mora da se izvede nakon
ugradnje primarne podgrade u tunelu.
Cementni mlazni beton i elini segmenti u
bonim stranama tunela moraju paljivo da
se iseku uzdu profila nie ili poprenog
prolaza. Iskopavanje mora da bude izvedeno
tako da ne doe do oteenja tunela i
podgrade koja je u njega ugraena.
Iskopavanje proirenja tunela izvan
normalnog poprenog profila tunela za izradu
zaustavnih nia mora da se izvede pod
uglom od 40 u odnosu na glavnu osu tunela.
Nakon to se obezbede veliine planiranih
zaustavnih nia, radovi moraju da se nastave
u skladu sa zahtevima navedenim u ovom
poglavlju.
Nad izgradnjom u podruju tipova stenskih
masa koje su veoma osetljive na prisustvo
vode (bubrenje stenske mase) mora da se
vri pojaan nadzor kako bi se spreila
eventualna teta usled bubrenja stenske
mase. U takvim podrujima mora da se
obezbedi postupak izgradnje i odgovarajua
23
Podzemni radovi
organizacija zaposlenih koji onemoguavaju
kontakt stenske mase sa vodom.
2.8.3.2.7 Bezbednosne mere
Povrine iskopa moraju nakon svakog
miniranja paljivo da se pregledaju i oiste.
Potporni elementi moraju da obezbede
efikasne mere za obezbeivanje celokupne
stabilnosti tunela. S obzirom na trenutne
uslove koji su prisutni na gradilitu ili po
potrebi, IZVOA mora ugradnjom lokalnih
sidara da sprei otpadanje blokova, odnosno
da obezbedi odgovarajue lokalne uslove
stabilnosti.
IZVOA mora da vri sistematske preglede
bonih strana i tavanice tunela radi
utvrivanja eventualnih pukotina ili drugih
znakova koji ukazuju na nestabilne uslove u
tunelu. Ocena broja i veliine pukotina mora
da se izvri u vezi sa rezultatima
geotehnikih merenja i uz saradnju
PROJEKTANTA.
Miniranje moe da se izvri tek nakon to se
izvedu sve mere bezbednosti i zatita
zaposlenih i ureaja na radilitu.
Buenje, miniranje, iskopavanje i nanoenje
mlaznog cementnog betona moraju da budu
izvedeni metodama i opremom kojima se u
to veoj meri spreava stvaranje praine,
dima, isparenja, gasova, magle i izmaglice.
2.8.3.2.8 Kontinuirani rad
Radi obezbeivanja bezbednosti i zatite
radova, iskopavanje tunela mora da se izvodi
bez prekida, osim ako INENJER ne odobri
drugaije. Ukoliko priroda radova to
dozvoljava, prekidi su dozvoljeni za vreme
vikenda i praznika, pod uslovom da se radovi
osiguraju i da se uspostave bezbedni uslovi.
Prekidi su dozvoljeni tek nakon ugradnje svih
potpornih elemenata koji odgovaraju tipu
podupiranja na odreenoj lokaciji.
U svakom sluaju mora da se izvede zatita
ela iskopa i okruenja cementnim mlaznim
betonom u debljini od 3 do 5 cm. To ne vai u
sluaju kada su obezbeeni stabilni uslovi
stenske mase.
2.8.3.2.9 Odvodnjavanje tokom izgradnje
Obim
IZVOA je duan da dostavi i ugradi svu
opremu koja je potrebna za ispumpavanje
vode iz svakog dela tunela. Mora se
24
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
obezbediti nesmetan rad i odravanje pumpi i
cevovoda, poto u tunelu nije dozvoljeno
prisustvo stajae vode.
Kapacitet pumpi koje su ugraene na
svakom elu iskopa mora da bude najmanje
jedan i po put (1,5 x) vei od dotoka vode i
koliine vode koja se koristi za buenje.
IZVOA mora da ima na zalihama rezervne
pumpe u dobrom stanju, sa kapacitetom koji
je bar jednak kapacitetu pumpi koje su
ugraene u tunelu.
IZVOA mora da obezbedi talonike ili
drugu opremu za dekontaminaciju, u skladu
sa zahtevima INENJERA, pre nego to se
voda ispusti u ivotnu sredinu.
IZVOA je duan da ukloni sav nagomilani
mulj, talog ili ljunak koji su nastali tokom
podzemnih radova u skladu sa zahtevima
INENJERA.
IZVOA je duan da na portalima izradi,
odrava i upravlja potrebnim objektima i
ureajima za preiavanje kontaminirane
otpadne vode koja se tokom izgradnje odvodi
iz tunela. Takvi objekti i ureaji moraju da
sadre dva talonika, separator ulja, ureaj
za neutralizaciju i potrebne kontrolne stanice.
Ureaj za neutralizaciju mora da se
projektuje i da se njim upravlja tako da pH
vrednosti proiene vode konstantno bude
izmeu 6,5 i 8,5 pre njenog isputanja u
ivotnu sredinu.
Materijali i izvoenje
Uzduno odvodnjavanje: odvodnjavanje
tunela tokom izgradnje mora da se uredi
pomou kanala za odvodnjavanje koji su
iskopani na dnu kalote odn. stepenice. Zidovi
kanala za odvodnjavanje moraju da budu
obloeni mlaznim cementnim betonom.
Podruja sa veim dotokom vode moraju da
se odvodnjavaju pomou perforiranih ili
narezanih tvrdih PVC cevi, prenika od 150
do 250 mm, u zavisnosti od koliine vode
koja mora da se odvede.
U sluaju izvoenja radova u stenama koje
su osetljive na vodu, IZVOA mora
posebnu panju da posveti pronicanju,
skupljanju i odvodnjavaju vode iz stenske
mase i tehnoloke vode koja se koristi pri
gradnji tunela.
U sluaju kada se gradnja tunela izvodi
nadole, IZVOA mora na odgovarajuem
meusobnom odstojanju da izradi ahtove za
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
prepumpavanje vode. Ispumpavanje vode iz
tunela mora da se vri pomou odgovarajuih
elinih ili PVC cevi.
Radijalno odvodnjavanje: za koncentrisane
dotoke vode u tlu ili u mlaznom cementnom
betonu treba da se izbue drenane
buotine. U buotine se postavljaju
perforirane eline ili tvrde PVC cevi,
prenika od 1,5 do 2. Prostor izmeu cevi i
ua buotine se popunjava brzovezujuim
malterom. Brzovezujui malter je materijal
koji obezbeuje vezivanje i stvrdnjavanje u
roku od nekoliko minuta i primenjuje se za
privremeno uvrivanje i popunjavanje.
Otvor cevi se prikljuuje na gumenu crevo za
odvod vode do privremene uzdune drenae,
do ahtova za prepumpavanje ili uzdunih
kanala na dnu kalote ili stepenice tunela.
Kruna drenaa: U mokrim podrujima se
voda sa zidova tunela skuplja pomou
polucevi (talasaste, meke PVC cevi) koje se
privruju na stenu pomou brzovezujueg
cementnog maltera ili cementnog mlaznnog
betona i povezuju sa ahtom za
prepumpavanje ili uzdunim kanalom na dnu
kalote ili stepenice tunela.
Mokra podruja koja se pojave naknadno na
oblozi od mlaznog cementnog betona se
probue i obrade na nain koji je prethodno
opisan.
U tunelima koji su izgraeni na
vodopropusnom zemljitu ili jako ispucalim
stenama se, nakon prethodnog odobrenja
INENJERA, vri sistematska ugradnja
krunih drenaa, iji najmanji prenik iznosi 4
cm, da bi se spreilo stvaranje pritiska vode
iza obloge od mlaznog cementnog betona.
IZVOA mora da obezbedi redovno
ienje ugraenih ahtova za
prepumpavanje i odravanje sistema za
odvodnjavanje na nain koji omoguava
kontrolisano oticanje celokupne vode tokom
izgradnje.
2.8.3.2.10 Saobraaj na gradilitu na
zavrnoj niveleti iskopavanja
Povrina iskopavanja koja odgovara niveleti
zavrnog planuma donjeg stroja i koja je
pripremljena za izgradnju kolovoza mora da
se zatiti od habanja ili pogoranja, do kojeg
bi moglo da doe usled prevoza stenskog
materijala ili drugog saobraaja, nasipanjem
sloja od materijala iskopanog u tunelu ili
drugog materijala sa odgovarajuim
svojstvima, ija minimalna debljina treba da
iznosi 0,5 m.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
IZVOA mora da sprei zadravanje vode
u tunelu. Gradilini saobraaj preko zaostale
vode nije dozvoljen.
Svaki materijal loijeg kvaliteta od
dozvoljenog mora pre izrade kolovoza da se
ukloni i zameni odgovarajuim u skladu sa
uputstvima i zahtevima INENJERA.
Materijal koji je korien za zatitu kolovoza
ne sme da se ukloni pre nego to ponu
radovi na izradi kolovoza.
2.8.3.2.11 Saobraaj na gradilitu po
podnonom svodu
Zabranjen je gradilini saobraaj po
nezatienoj konstrukciji podnonog svoda,
privremenog ili trajnog karaktera, koji je
izraen od cementnog ili mlaznog cementnog
betona.
Navedene konstrukcione jedinice ili sklopovi
moraju da se zatite od oteenja ili unitenja
nasipanjem sloja od odgovarajueg iskopnog
ili slinog materijala, debljine najmanje 0,5 m.
Nasuti sloj ne sme da sadri komade kamena
koji su vei od 150 mm.
2.8.3.3 Dimenzije iskopavanja
Radovi koji su detaljno navedeni u okviru
ovog poglavlja se mere na sledei nain:
- Iskopavanja tunela i zaustavnih nia u
svim tipovima ponaanja stenske mase
moraju da se mere u kubnim metrima (m )
3
uzdu Linije 2, kao to je prikazano na
slici 2.8.2. Duina svakog koraka se
izraunava du ose tunela. Dimenzije se
izrauju za delimina iskopavanja
poprenih profila, na nain koji je prikazan
u planovima. U sluaju kada mora da se
izradi privremeni svod u kaloti, dimenzije
za iskopavanje stepenice treba adekvatno
da se smanje.
- Iskopavanje poprenih prolaza u svim
potpornim tipovima se meri u kubnim
3
metrima (m ) du Linije 2, na nain koji
je prikazan u prethodnoj alineji.
- Iskopavanja nia se mere po kubnom
3
metru (m ) du Linije 2.
- Poveanje iskopnog profila (nadprofil)
zbog dozvoljenih konstrukcionih
tolerancija (tc) i uruavanja koja ne mogu
da se spree unutar granice linije A se ne
mere za plaanje (vidi sliku 2.8.2).
25
Podzemni radovi
- Prekomerna uruavanja izvan linije A, do
kojih dolazi zbog nepovoljnih geolokih
uslova, se mere na mestu nastanka u
stvarnim koliinama, pod uslovom da je
3
uruavanje vee od 2 m po dunom
3
metru tunela. Uruavanja do 2 m po
dunom metru tunela se ne mere i ne
plaaju.
- Dodatni radovi iskopavanja zbog
proirenja profila u podrujima u kojima je
tavanica ojaana cevnim titom (pipe roof)
se plaaju kao posebna stavka. Za
iskopavanje i podupiranje kalote ispod
cevnog tita se koristi posebna matrica.
Navedeni uslovi plaanja vae i za
podupiranje odn. potporni tip ispod
cevnog tita. To znai da vae raunske
povrine, kao i platne linije 1a i 2a, koje
ostaju nepromenjene.
- Naroito treba istai da vea koliina
potpornih elemenata zbog promenljive
geometrije primarne obloge tunela (nagib
cevi priblino 5,2, upotrebljene duine
cevnog tita 10,0 m, to predstavlja
duinu testerastog profila) nije uzeta u
obzir pri odreivanju jedinice podupiranja.
Vee koliine su kompenzovane
jedinstvenim cenama. Izvoa sam
projektuje i izraunava promenljivu
geometriju mlaznog betona u skladu sa
svojom metodom izvoenja.
- Vee koliine za punjenje klina pod
cevnim titom nisu uzete u obzir u matrici,
jer se punjenje klina nee nalaziti u
neposrednom podruju napredovanja.
Gore pomenuto vai i u sluaju kada
izvoa popuni klin 20 m iza ela iskopa
zbog radnih razloga.
- Vee koliine, kao i mlazni beton za
popunjavanje klina ispod cevnog tita, se
plaaju odvojeno pod sledeim uslovima,
nezavisno od koliina koje su vie ili
manje potrebne:
- uz stavku Iskopavanje testerastog
profila pod cevnim titom / ugraena
cev cevnog tita (e=40 cm),
- uz stavku Mlazni beton za
popunjavanje / ugraena cev cevnog
tita (e = 40 cm),
- dalje mora da se odredi (ponudi)
vremenski okvir za izvoenje cevnog
tita (zajedno sa nanoenjem mlaznog
betona i ostalim radovima).
- Dodatni radovi iskopavanja koji su
potrebni za izradu privremenih temelja
u kaloti se mere u dunim metrima
1
temelja (m ).
26
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
- Dodatni radovi i potrebni materijali,
neophodni za paljivo izvoenje radova u
podrujima stenske mase koja je osetljiva
na prisustvo vode (bubrenje stenske
mase), se ne mere dodatno i ne plaaju.
- Pri iskopavanju koje napreduju nadole,
kontrola vode do 5 l/sek, to obuhvata
adekvatno odvodnjavanje,
preusmeravanje i uklanjanje te vode,
predstavlja obavezu IZVOAA i stoga
se ne obraunava. Povremena kontrola
vode u koliinama koje prelaze 5 l/sek se
obraunava posebno, na osnovu vremena
utroenog za ispumpavanje. Voda koja se
koristi za buenje, ispiranje, uvrivanje i
ostale radove se ne meri i ne plaa.
- Pri iskopavanju koji napreduju nagore,
privremena kontrola ukupne vode koja se
javlja na elu tunela, to obuhvata
adekvatno odvodnjavanje,
preusmeravanje i uklanjanje te vode,
predstavlja obavezu IZVOAA, pa se
stoga ne meri i ne plaa.
- Smetnje i zastoji u radovima iskopavanja
u iskopima koji napreduju nagore odn.
nadole, do kojih dolazi zbog dotoka vode
se dodatno obraunavaju u sluaju kada
koliina vode prelazi 10 l/sek. Tim
merenjem nije obuhvaena koliina vode
koja se koristi za buenje, ispiranje,
uvrivanje i ostale radove. Vrednost
dotoka vode se utvruje (meri) 20 m iza
ela iskopavanja.
- Za ventilaciju tunela tokom izgradnje je
zaduen IZVOA. Ta ventilacija se
obraunava odvojeno, odn. moe da se
ukljui u vremenski zavisne trokove
gradilita.
- Za rasvetu tunela i snabdevanje
elektrinom energijom tokom izgradnje je
zaduen IZVOA. Ti trokovi se
obraunavaju odvojeno, odn. mogu da se
ukljue u vremenski zavisne trokove
gradilita.
- Primarna podgrada stenske mase, koja
ukljuuje cementni mlazni beton,
armaturne mree, eline segmente,
sidra, zatitu ela iskopa pomou
cementnog mlaznog betona i koplja, se
obraunava odvojeno (videti poglavlje 7
ovih specifikacija).
- Transport iskopanog materijala od portala
tunela ili privremene deponije pored
portala tunela do podruja stalne deponije
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
ili nasipa se meri po kubnom metru
prvobitne stenske mase (faktor
rastresitosti se ne uzima u obzir).
- IZVOA mora da ukljui u cenu
iskopavanja sve smetnje do kojih moe da
doe zbog koordinacije radova sa drugim
gradilitima (npr. zbog saobraaja) i ne
sme dodatno da ih obraunava.
- Prekidi radova iskopavanja u trajanju do 2
sata zbog jakog dotoka vode, velikog
uruavanja ili drugih nepredvidivih
dogaaja se ne obraunavaju.
- Prekidi radova iskopavanja u trajanju do 2
sata zbog visokih koncentracija
eksplozivnih gasova (npr. metan) se ne
obraunavaju.
2.8.3.4 Plaanje
- U jedininu cenu za iskopavanje moraju
da budu uraunati svi radovi, trokovi
radne opreme i materijala potrebnih za
iskopavanje u okviru odreenih granica,
uklanjanje primarne podgrade (npr.
privremeni podnoni svod, svod od
mlaznog cementnog betona, sidrena
stena), potrebna promena opreme za
iskopavanje, utovar, transport
deponovanje ukupnog iskopanog
materijala iz ela iskopa do portala ili
nasipa pred portalom, odnosno do
privremene deponije koja je udaljena do
300 m od portala tunela, privremena
kontrola vode u iskopima koji napreduju
nagore, smetnje pri iskopavanju nastale
zbog pronicanja vode do 10 l/s, smetnje
nastale zbog geotehnikih merenja i
geolokog kartiranja, smetnje nastale
zbog ugradnje potpornih elemenata i
razvoj i prilagoavanje ema buenja za
miniranje i sve eventualne dodatne mere,
smetnje i problemi koji su navedeni u
prethodnom poglavlju 2.8.3.3.:
- Iskopavanje tunela za razliite
potporne tipove se plaa po jedininoj
3
ceni po kubnom metru (m ).
- Ometanje iskopavanja do kojeg je
dolo zbog dotoka vode u koliini veoj
od 10 l/s se plaa po jedininoj ceni po
kubnom metru iskopanog materijala za
vreme trajanja prekomernog dotoka
vode.
- Privremena kontrola dotoka vode u
koliini veoj od 5 l/s u iskopima koji
napreduju nadole se plaa po
jedininoj ceni za sat pumpanja.
Jedininom cenom za privremenu
kontrolu dotoka vode moraju da budu
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
obuhvaeni svi radovi, trokovi radne
opreme i materijala (npr. cevi, ahtovi
za prepumpavanje itd.) koji su potrebni
za izvoenje radova. Oprema za
pumpanje se obraunava odvojeno i
moe da bude ukljuena u vremenski
zavisne trokove gradilita.
- Prekidi radova iskopavanja koji su dui
od 6 sati i do kojih je dolo zbog jakog
dotoka vode, velikog uruavanja ili
ostalih nepredvidivih pojava, se plaaju
po jedininoj ceni za sat prekida.
Plaanje se vri samo u sluajevima
kada radnici i oprema u tunelu ne
mogu da se prerasporede na drugo
mesto iskopavanja ili druge radove.
- Prekidi radova na iskopavanju koji su
dui od 2 sata i do kojih je dolo zbog
nedozvoljeno visokih koncentracija
gasova se plaaju po jedininoj ceni za
sat prekida. Plaanje se vri samo u
sluaju kada radnici i oprema iz tunela
ne mogu da se angauju na drugim
radovima u tunelu.
- Jedininom cenom iskopavanja je
obuhvaeno i iskopavanje iznad linije 2
(slika 2.8.2). Poveanje profila
iskopavanja (nadprofil) zbog dozvoljenih
konstrukcionih tolerancija Up (tc).
i - Jedininom cenom za iskopavanje su
obuhvaeni svi radovi, trokovi radne
opreme i materijala potrebnih za kontrolu i
smanjenje koncentracije gasova tokom
iskopavanja tunela, kao i potrebno
predbuenje za rano utvrivanje prisustva
eksplozivnih gasova (metana). Oprema se
obraunava odvojeno i moe da bude
ukljuena u vremenski zavisne trokove
gradilita.
- Ponuena jedinina cena za iskopavanje
mora da bude nezavisna od metode koja
se stvarno koristi za iskopavanje (metoda
buenja i miniranja ili pomou mehanikih
sredstava).
- Jedinina cena za transport iskopanog
materijala do nasipa ili deponije na
udaljenosti iznad 300 m od portala tunela
moraju da obuhvata sve radove i opremu
potrebna za utovar, transport i istovar
materijala. Deponija mora da bude
ureena tako da je omogueno
nesmetano oticanje vode. Utovar i istovar
materijala na privremenom odlagalitu
moraju da budu ukljueni u jedininu cenu
za transport.
27
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

- Jedinina cena za iskopavanje vai i za - Zavrno iskopavanje za izvoenje tela

lokalno proirenje profila kod privremenih puta treba da bude ukljueno u jedininu
portala koje je potrebno radi poveanja cenu za iskopavanje i dodatno se ne meri
debljine betonske obloge u pokrivenom i ne plaa.
iskopu (cut & cover).
- U jedininu cenu za iskopavanje moraju
- Jedinina cena za iskopavanje mora da da budu ukljuene smetnje nastale zbog
obuhvata sve radove, trokove radne naporedne izrade geoloko-tehnike
opreme i materijala potrebnih za dokumentacije.
proiavanje i regeneraciju svih tunelskih
kontaminiranih voda pre isputanja, i ne - U jedininu cenu za iskopavanje moraju
plaa se odvojeno. Oprema se da budu ukljueni svi radovi na zasipanju i
obraunava odvojeno i moe da bude popunjavanju (zatita podgrade u
ukljuena u jednokratne trokove podnonom svodu, debljine min. 0,5 m).
gradilita.

R radijusi svetlog poprenog profila

di debljina unutranje obloge sa izravnanjem za hidroizolaciju i hidroizolacija
din debljina unutranje obloge
ds odreena debljina mlaznog betona kao potporni element
Up tokom tendera odreuje naruilac (naruilac ograniava na do 5 cm za luno dno i do 5
cm za kalotu i stepenicu)
Um nadvienje koje tokom radova iskopavanja odredi naruilac
V izvrene deformacije stenske mase

Slika 2.8.2: Obraunske linije: iskopavanje i potporni elementi prikaz pre deformacija

28 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

Nakon deformacija

R radijusi svetlog poprenog profila

di debljina unutranje obloge sa izravnanjem za hidroizolaciju i hidroizolacija
din debljina unutranje obloge
ds odreena debljina mlaznog betona kao potporni element
Up tokom tendera odreuje naruilac
Um nadvienje koje tokom radova iskopavanja odredi naruilac
V izvrene deformacije stenske mase

Slika 2.8.3: Obraunske linije: beton i vie betona prikaz prema deformacijama

2.8.4 KONTROLA PROFILA I 2.8.4.1.1 Nain kontrole profila za zavrnu

DOZVOLJENA ODSTUPANJA betonsku oblogu

- U skladu sa odredbama, ugradnja

2.8.4.1 Kontrola profila
IZVOA je obavezan da izvri veoma
paljivu i sistematinu proveru konanog
slobodnog profila osnovne obloge tunela, u
cilju odreivanja prostora za projektovanu
nominalnu debljinu unutranje betonske
obloge.
zavrne betonske obloge se izvodi
primenom eline oplate postavljene na
inu koja se pomera na gredama
temeljnih stopa.
- IZVOA je u potpunosti odgovoran za
tanost iskolavanja i izvoenje temeljnih
stopa, na koje se postavljaju ine sa

JP Putevi Srbije 29
Podzemni radovi
svake strane tunela i na koje se postavlja
tunelska oplata.
- IZVOA je odgovoran da obezbedi
minimalan slobodan profil za zavrnu
oblogu, kako je predstavljeno na crteima.
U cilju obezbeenja odstupanja od
teorijskog profila, IZVOA je obavezan
da obezbedi profilno vozilo opremljeno
ablonom za obeleavanje, koje slui za
odreivanje minimalnog profila koji je
potreban za nominalnu debljinu zavrne
betonske obloge. Profilno vozilo mora da
bude projektovano tako da moe da se
kree inom ili da se koristi za pomeranje
tunelske oplate. Takoe, navedeno
profilno vozilo treba da obezbedi pristup
za obeleavanje podruja poetne obloge
koja prodiru u podruje minimalnog
slobodnog profila. Profilno vozilo moe
takoe da bude projektovano kao radna
platforma za ponovno oblikovanje poetne
obloge (primarne obloge), ukoliko je to
neophodno, kao i za izvoenje pripremnih
povrinskih radova, koji su predstavljeni
ovom specifikacijom.
- IZVOA je obavezan da NADZORU na
saglasnost dostavi sve detalje koji se
odnose na projekat profilnog vozila sa
ablonom. Po izdavanju saglasnosti,
NADZOR e izdati uputstva koja se
odnose na sistematsko proveravanje
geometrije ablona u toku izvoenja
profilisanja.
- IZVOA, uz saglasnost NADZORA,
moe da koristi modernu geodetsku
tehniku i procese za obradu podataka u
cilju utvrivanja zavrnog slobodnog
profila.
2.8.4.1.2 Izvoenje
- Provera zavrnog slobodnog profila ne
sme da pone pre nego to se
geotehnikim merenjima utvrdi da je stopa
radijalnog pomeranja u bilo kojoj taki
periferije tunela manja od 4 mm meseno.
- Po zavretku izrade podgrade, posle
pripreme povrine kao to je opisano u
ovoj specifikaciji, kao i posle deformacije,
u skladu sa predhodnom povlakom ovog
lana, zavrni slobodni profil za
unutranju oblogu treba da bude
prilagoen minimalnoj debljini unutranje
obloge, kako je prikazano na crteima.
- Kontrolu profila treba izvoditi neprekidno
primenom profilnog vozila koje je
opremljeno ablonom ili na najmanje
30
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
svaka 2,0 m primenom modernih
geodetskih tehnika.
- Svaka odstupanja od teoretskog
slobodnog profila za unutranju oblogu
treba ispraviti, dodatnim nanoanjem
mlaznog betona ili ugradnjom deblje
unutranje obloge betona, ukoliko se radi
o prevelikom slobodnom profilu, ili
preoblikovanjem delova podgrade tunela
koji prodiru u slobodni profil. IZVOA je
odgovoran za izvoenje ovih radova bez
prava na dodatno plaanje.
- IZVOA NADZORU treba da podnese
predloge za izvoenje sanacionih radova.
- Bez saglasnosti NADZORA nije
dozvoljeno izvriti bilo kakvo
preoblikovanje oslonca tunela.
- Geotehnika merenja pre, u toku i posle
primene odgovarajuih mera treba izvriti
u skladu sa relevantnim projektnim
specifikacijama. Merne take, kao to su
konvergentni klinovi i / ili ekstenzometri
moraju ostati ugraeni ili je zamenu
potrebno izvesti novima na elu izkopa u
svrhi, da se postigne nulto oditavanje,
to se posebno na plaa.
- Nije dozvoljeno premetanje i naputanje
stanica za izvoenje geotehnikih
merenja, bez saglasnosti NADZORA.
2.8.4.1.3 Zapisnici
- Za svaku fazu sanacionih mera potrebno
je voditi dnevnik.
- Zavrni slobodni profil treba da bude
snimljen u intervalima u uzdunom smeru
i takama du periferije tunela, u skladu
sa predlogom IZVOAA, po preporuci
PROJEKTANTA i uz saglasnost
NADZORA.
- Zavrnu proveru slobodnog profila po
zavretku ponovnog profilisanja i pripreme
povrine, treba izvriti u prisustvu
NADZORA.
2.8.4.2 Dozvoljena graevinska
odstupanja
2.8.4.2.1 Dozvoljena odstupanja za
poetnu oblogu
- Smanjenje teoretske debljine unutranje
betonske obloge nije dozvoljeno, ukoliko
to ne odobri NADZOR. U cilju postizanja
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

ovog zahteva, elementi oslonca, kao to betoniranja, ne smeju da preu 60 mm u

su mlazni betton, sidrene glave, elini radijalnom smeru.
lukovi, itd. ne smeju da prodiru u
teoretsku unutranju betonsku oblogu, Uticaj krivina
kako je prikazano na crteima.
S obzirom da su tunelske oplate ravne,
- U podruju podnonog svoda i temeljnih zakrivljeni tunel je zapravo poligonog oblika.
greda, u teoretsku liniju iskopa ne smeju Stoga e doi do odstupanja od teoretskog
da prodiru delovi stena. oblika, sa maksimumom u sreditu
betonskog bloka. Navedeno dozvoljeno
2.8.4.2.2 Dozvoljena odstupanja od nivoa odstupanje zavisi od duine bloka L, irine
iskopa podnonog svoda anvelope slobodnog profila B i radijusa R
trase tunela. Neophodno dozvoljeno
- Ukoliko se tunel izvodi bez betonskog odstupanje krivine C" mogue je izraunati
lunog podnonog svoda, IZVOA treba primenom sledee formule:
da iskopa donju kotu podnonog svoda sa
tanou +0 do -100 mm u odnosu na
teoretsku liniju iskopa podnonog svoda.
[mm]
- Ukoliko posle ienja mulja, rastresitog
materijala, itd. donja kota iskopa iznosi
Ukupno dozvoljeno odstupanje unutranje
preko 100 mm ispod projektovane
obloge.
teoretske linije iskopa, IZVOA je
obavezan da izvri zatrpavanje navedenih
- Ukupno dozvoljeno odstupanje betonske
povrina do projektovanog, teoretskog
unutranje obloge mogue je izraunati
nivoa materijalom iz donjeg noseeg sloja
zbrajanjem dozvoljenog geodetskog
ili u skladu sa uputstvima i odobrenjima
odstupanja", dozvoljenog odstupanja
NADZORA.
oplate" i dozvoljenog odstupanja krivina".
- Ukoliko se tunel izvodi sa betonskim
- Odstupanje unutranje povrine betonske
podnonim svodom ili podnonim svodom
obloge od teoretskog poprenog preseka
od mlaznog betona, nije dozvoljeno
ne sme da prelazi 100 mm (u radijalnom
smanjenje projektovane, teoretske
smeru) prema unutranjoj strani. Na
debljine betonske konstrukcije. Viak
nagibu staze za peake dozvoljeno
iskopa mora da bude nadoknaen
odstupanje unutranje povrine je
upotrebom betona ili mlaznog betona u
ogranieno na 50 mm prema unutranjoj
konstrukciji podnonog svoda. Unutranja
strani, kako bi se zadrale minimalne
povrina betonskog lunog podnonog
dimenzije kabelskog kanala.
svoda moe da odstupa najvie +/- 50
mm u nagibu od teoretskog poprenog
- U svakom sluaju, kao i za svako
preseka.
navedeno dozvoljeno odstupanje,
potrebno je zadrati navedenu teoretsku
2.8.4.2.3 Dozvoljena odstupanja unutranje
debljinu unutranje betonske obloge, kao i
betonske obloge
odreeni slobodni profil puta i staze za
Dozvoljena geodetska odstupanja peake.

Osovina tunela kod izvedenog poprenog Ostala dozvoljena odstupanja

preseka moe da odstupa od izraunate
osovine puta (trase puta) najvie 30 mm u - Nie i sline konstrukcije treba izvesti sa
osnovi. Dozvoljeno odstupanje od nagiba je dozvoljenim odstupanjem od 50 mm u
ogranieno na 10 mm. odnosu na projektovanu lokaciju.
Dozvoljena odstupanja njihove veliine
Dozvoljena odstupanja oplate ograniena su na 10 mm.

Dozvoljena odstupanja oplate, ukljuujui - Prefabrikovane elemente i kablovske

odstupanja koja se odnose na proizvodnju kanale treba postaviti sa dozvoljenim
oplate, nepravilnosti prilikom njenog odstupanjem od 10 mm, u odnosu na
postavljanja i deformacije oplate u toku teoretski poloaj.

JP Putevi Srbije 31
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

2.8.5 OSIGURANJE TUNELA standardnih sistema osiguranja za svaku

2.8.5.1 Opti zahtevi
U ovom odeljku opisani su zahtevi koji se
odnose na poetno osiguranje tunela koje
obuhvata one elemente tunelske obloge koji
su neophodni za uspostavljanje trajne
stabilnosti iskopanih tunela.
2.8.5.1.1 Nain izgradnje
IZVOA je obavezan da razume i
prepoznaje tehnike i projektne koncepte
nove austrijske tunelske metode (NATM) za
minirane tunele i treba da razume funkciju i
znaaj svake komponente tunelske
podgrade.
2.8.5.1.2 Dokumentacija koju je potrebno
dostaviti
- Pre poetka izvoenja radova koji su
obuhvaeni ovom Specifikacijom,
IZVOA je obavezan da dostavi
NADZORU na odobrenje sveobuhvatan
program ispitivanja materijala i kontrole
kvaliteta, koji obuhvata sve elemente
podgrade tunela.
- Takoe, potrebno je dostaviti sertifikate
proizvoaa o usklaenosti, kojima se
potvruje da upotrebljeni materijali
ispunjavaju zahteve iz specifikacije.
- Nain postavljanja svake vrste elementa
podgrade, ukljuujui opis, specifikaciju i
uputstva proizvoaa za buenje, sidranje
itd.mora da bude dostavljen NADZORU.
- Sva navedena dokumentacija mora da
bude pravovremeno dostavljena
NADZORU, tj. u odreenom vremenskom
periodu pre poetka izvoenja radova ili
odreenog datuma oko kojeg su se obe
strane dogovorile.
2.8.5.1.3 Izvoenje radova na
podgraivanju tunela
- Vrsta i koliina osiguranja tunela koje je
potrebno postaviti odmah po zavretku
izvoenja iskopa, direktno se odnose na
utvrenu klasu stena. Standardno
poetno osiguranje koje je vezano za
utvreni sistem klasifikacije stena
prikazano je na crteima. Meutim, kao
posledica izmena predvienih
karakteristika stena, moe, u toku
izgradnje, da se javi potreba za
promenama i prilagoavanjima
vrstu klase stenske mase, kako je
prikazano na crteima, i shodno dogovoru
ovlaenog predstavnika NADZORA i
IZVOAA ili u skladu sa uputstvima
GEOTEHNIKOG VEA (u skladu sa
Odeljkom 2.8.2.2).
- IZVOA je obavezan da izvede
postavljanje ili primenu noseih
elemenata na nain i redosledom kojim bi
se spreilo raspadanje i slabljenje stenske
mase, ispred i oko iskopanog tunela.
2.8.5.1.4 Zapisnici
- IZVOA je obavezan da pripremi i
svakodnevno vodi sveobuhvatne
zapisnike, koji sadre sve pojedinosti o
izvoenju podgrade tunela i njihovom
ponaanju u toku izvoenja radova.
Navedeni zapisnici moraju stalno da bude
dostupni NADZORU. Zapisnici treba da
sadre vrstu, koliinu i lokaciju
postavljenih osiguranja, slobodni profil
nakon postavljanja osiguranja, odstupanja
od standardnih sistema osiguranja,
zapaanja prekomernih deformacija,
pucanje mlaznog betona, itd. O
zapaenim prekomernim deformacijama i
pucanju mlaznog betona potrebno je
odmah obavestiti NADZOR.
- IZVOA je obavezan da vodi zapisnik o
stacionai svakog profila, kao i da ga
aurira u skladu sa napredovanjem
radova. Ovaj zapisnik mora uvek da bude
na raspolaganju i potrebno ga je uvati na
pogodnom mestu u blizini relevantnog
profila. Obrasci svih navedenih zapisnika
moraju da budu unapred dogovoreni sa
NADZOROM.
- Svi navedeni zapisnici moraju se
svakodnevno dostavljati NADZORU, koji
ih odobrava. Forma zapisnika mora
unapred da bude dogovorena sa
NADZOROM.
2.8.5.1.5 Oprema i nabavka materijala
- Mainska postrojenja i oprema za
izvoenje podzemnih osiguranja mora da
bude odgovarajua za izvoenje
navedenih radova, s obzirom na nain
rada i vaee propise koji se odnose na
bezbednost na radu. Takoe, mora da
bude odgovarajueg kapaciteta kako bi
omoguila ispunjavanje zahteva
proizvodnje s obzirom na program
izgradnje.

32 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

- Opremu je potrebno na ispravan nain za ubrzavanje vezivanja), pri starosti od 7

odravati, kao i izvriti nabavku rezervnih i 28 dana, ne sme da prelazi 10%, bez
delova, kako bi se omoguila trenutna obzira na stvarnu vrstou.
raspoloivost opreme potrebne za
postavljanje osiguranja, gdegod se izvode - Dozvoljen je samo mokri postupak
radovi na podzemnom iskopu. pripreme mlaznog betona. Ali u svakom
sluaju, na gradilitu mora da bude
- U svako doba potrebno je obezbediti postavljeno i postrojenje za suvi postupak
neometanu nabavku materijala za sve pripreme mlaznog betona, za sluaj
radne povrine na kojima je neophodno mogueg kvara postrojenja za mokri
postavljanje osiguranja. Potrebno je imati postupak pripreme meavine, uz
na umu da se u sluaju izvoenja iskopa saglasnost NADZORA.
u stenskoj masi loeg kvaliteta ovaj
preduslov uglavnom odnosi na pitanja 2.8.5.2.2 Materijali
bezbednosti tunelske konstrukcije.
Cement
- IZVOA je obavezan da za svaki
tunelski iskop obezbedi neophodan - Cement koji se upotrebljava za pripremu
materijal i opremu za brzo i efikasno mlaznog betona mora da bude u skladu
reagovanje u hitnim sluajevima, kao to sa Standardom SRPS B.C1.011, 013,
je neoekivana nestabilnost stenske 014.
mase, ogroman dotok vode itd, u kojima
nije mogue upotreda bude redovne - Cement koji se upotrebljava sa aditivom
postupke postavljanja tunelskog za ubrzavanje vezivanja bez alkalija"
osiguranja. mora da bude Portland Cement PC 450, i
mora da ispunjava sledee zahteve koji
- IZVOA je obavezan da na gradilitu se odnose na vrstou na pritisak, u
dri ili da odmah ima na raspolaganju skladu sa austrijskim Standardom
zalihe elemenata osiguranja za dve NORM B3327-1:
sedmice, koje su potrebne u skladu sa
klasom stenskih masa, i koji su prikazani starost na dan min. vrstoa na
na crteima i predvieni programom rada. ispitivanja: pritisak:
2
9 N/mm
2.8.5.2 Mlazni beton dan
(5 % loma)
2.8.5.2.1 Opte 2
40 N/mm
28 dana
- Svi radovi koji se odnose na nanoenje (5 % loma)
mlaznog betona treba da se izvode u
skladu sa aktuelnim izdanjem austrijskih - Posebno cementno-vezivo" treba da
Smernica za mlazni beton"; koje je izdalo ispunjava sledee zahteve:
Austrijsko udruenje za beton, ukoliko nije
drugaije odreeno u ovom Odeljku. 2
specifina 4500 cm /g
2
- U cilju ubrzanja vezivanja i razvijanja povrina: 300 cm /g
vrstoe (videti takoe zahteve koji se
odnose na mladi" mlazni beton) treba Na2O ekvivalent: < 10%
upotrebljavati nealkalne aditive za
ubrzavanje vezivanja ili posebna
cementna veziva" (bez aditiva za Agregati
ubrzanje vezivanja). Upotreba alkalnih
mjeavina za ubrzavanje vezivanja nije - Agregati treba da budu isti, ilavi, trajni,
dozvoljena. odgovarajue granulisani i ne smeju da
sadre opasne koliine praine, mulja,
- Ukoliko se primenjuje nealkalni aditiv za gline ili drugih organskih neistoa.
ubrzavanje vezivanja, koliina alkalija
(Na2O-ekvivalent) ne sme da prelazi 1 vol. - Krupni agregati ne smeju da sadre velike
%. Smanjenje vrstoe na pritisak koliine dugakih komada kamena.
mlaznog betona koji sadri nealkalni aditiv
za ubrzavanje vezivanja u poreenju sa
osnovnim mlaznim betonom (bez aditiva

JP Putevi Srbije 33
Podzemni radovi
- Koliina sitnih estica veliine zrna ispod
0,1 mm ne sme da prelazi 2% od ukupne
meavine.
- Maksimalna veliina agregata ne sme da
prelazi 11 mm.
- Granulometrijski sastav treba da bude
izmeu linija A11 i C11, najpovoljnije je
pored linije B11, kako je prikazano na
crteu 2.8.4.
- Nije dozvoljena upotreba smrznutog
agregata. Minimalna temperatura
agregata treba da iznosi plus 5 C.
- Za vreme kinih i hladnih perioda agregat
je potrebno uskladititi u natkrivenom
prostoru, najmanje 48 asova pre
upotrebe, u cilju smanjenja sadraja vode.
Slika 2.8.4: Granulometrijski sastav agregata
Brojevi u tabeli se odnose na prolazak u
procentima teine.
Ubrzivai vezivanja
- Nealkalni ubrzivai vezivanja treba da
budu kompatibilni sa upotrebljenim
cementom. Dozvoljena je upotreba tenih
ili meavina u prahu. Kompatibilnost se
ispituje u laboratoriji i na terenu, u cilju
postizanja traenih svojstava vezivanja i
vremenskog razvoja vrstoe, u skladu sa
poglavljem 2.8.5.2.6 ove specifikacije.
- Doza koja se upotrebljava se odreuje na
osnovu ispitivanja prikladnosti koja se
izvode u skladu sa zahtevima poglavlja
2.8.5.2.6 ove specifikacije. Svaka dopuna
navedene doze ne sme da prelazi 1%
sadraja cementa po teini projektovane
meavine. Dozu je mogue smanjiti,
ukoliko se prskanje izvodi nadole ili
horizontalno. Dodavanje meavine za
34
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
ubrzavanje vezivanja potrebno je izvriti
pomou automatskog ureaja. Stvarnu
dozu je potrebno odrediti na osnovu
laboratorijskih ispitivanja.
Aditivi
- Uz saglasnost NADZORA mogue je
dodati aditive za poboljanje
karakteristika, ugradivosti, itd.
- Aditivi predvieni za upotrebu treba da
budu ukljueni u ispitivanja koja su
opisana u poglavlju 2.8.5.2.6 ovih
specifikacija.
2.8.5.2.3 Projektovanje meavine
Meavina za mlazni beton treba da bude
projektovana na osnovu laboratorijskih
ispitivanja i na osnovu ispitivanja na terenu,
kako je opisano, a u cilju ispunjavanja
zahteva koji se odnose na razvoj vrstoe i
konanu vrstou. Potrebno je razmotriti
sledee faktore:
- vrsta i sadraj cementa
- meavine za ubrzavanje vezivanja
- odnos vode i cementa
- vezivanje i razvoj vrstoe
- temperatura meavine.
Sadraj cementa
Za suvi postupak pripreme mlaznog betona
koliina cementa ne sme da bude manja od
350 kg/m suve meavine.
Sadraj cementa mora da bude projektovan
tako da ispunjava zahteve koji se odnose na
vrstou mlaznog betona koji se primenjuje
na terenu.
Za mokri postupak pripreme mlaznog betona
minimalan sadraj cementa mora da bude u
skladu sa standardnom meavinom betona C
20/25.
Odnos cementa i vode
Suvi postupak:
Sadraj vode mora da kontrolie lice koja
rukuje mlaznicom, s ciljem usklaivanja sa
stanjem povrine na koju se mlazni beton
nanosi kao i sa lokacijom na kojoj se
nanoenje izvodi. Naznaka da je odnos vode
i cementa odgovarajui je blago sjajni izgled
mlaznog betona odmah po nanoenju.
Mokri postupak:
Potrebno je izvesti ispitivanja na terenu u cilju
odreivanja i uspostavljanja odgovarajueg
odnosa vode i cementa.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Vezivanje i stvaranje vrstoe
- Meavine za ubrzavanje vezivanja ili
posebna cementna veziva treba
upotrebljavati u cilju ispunjavanja zahteva
za vezivanje i razvoj vrstoe mlaznog
betona koji se na licu mesta nanosi.
- U cilju utvrivanja odgovarajue doze
meavine za ubrzavanje vezivanja
potrebno je izvriti ispitivanja prikladnosti.
- vrstoa na pritisak mlaznog betona koji
se nanosi na licu mesta (merena na
tunelskoj oblozi ili probnim panelima u
tunelu) treba progresivno da se razvija do
konane vrstoe, u skladu sa minimalnim
zahtevima koji su navedeni u daljem
tekstu. Ispitivanja jednoosne pritisne
vrstoe treba izvriti u skladu sa
odredbama koje su navedene u poglavlju
2.8.5.2.6.
- Razvoj vrstoe, usled ispitivanja
prikladnosti, mora da premai navedenu
vrstou merenu na licu mesta za faktor
1/0,85 (=1,18).
- vrstoa mlaznog betona starosti 28 dana
treba da iznosi najmanje 25 N/mm.
Razvoj vrstoe mlaznog betona treba da
ispunjava sledee zahteve:
- 0,1 0,2 MPa nakon 2 minuta (ne vie
od 0,2 MPa)
- 0,2 0,5 MPa nakon 6 minuta
- oko 1,0 MPa nakon 1 asa
- oko 2,0 MPa nakon 2 asa
- 2,0 5,0 MPa nakon 6 asova.
- Kod tunela koji se nalaze ispod objekata
ili niskog nadsloja, razvoj vrstoe mladog
mlaznog betona treba da dosegne 12
N/mm nakon 24 asa.
2.8.5.2.4 Doziranje, meanje i prevoz
Automealice koje se koriste za prevoz
mlaznog betona u tunel moraju da bude
opremljene atestiranim filterima za izduvne
gasove.
Suvi postupak pripreme mlaznog betona
- Potrebno je izvriti doziranje cementa i
agregata u odreenim i projektovanim
razmerama. Merenje je potrebno izvriti
prema teini. U toku doziranja, svi
agregati treba da budu isueni ili dovoljno
oceeni tako da se dobije stabilan sadraj
vlage, koji nee prei 7 %.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
- Meanje cementa i agregata treba izvriti
mainskim putem pomou mealice.
Upotreba mlaznog betona se ne
preporuuje ukoliko njegovo nanoenje
nije mogue izvriti u periodu od 90
minuta od trenutka meanja. Vremenski
razmak treba da bude to je mogue
krai, naroito za vreme godinjih doba sa
visokim temperaturama vazduha i velikom
koliinom vlanosti.
- Period meanja ne sme da bude krai od
3 minuta.
- Potrebno je uvesti sistem dostavnica,
kako bi bilo mogue zabeleiti datum,
vreme meanja, broj projekta meavine,
koliinu, mesto isporuke, vreme isporuke i
zavretak ugradnje. Dostavnice moraju da
budu na raspolaganju NADZORU koji ih
odobrava.
- Kod izvoenja suvog postupka, suvoj
meavini se dodaje tena meavina za
ubrzanje vezivanja ili meavina u prahu.
Ukoliko se radi o meavini u prahu za
ubrzanje vezivanja, potrebno je odmeriti
odreenu koliinu a zatim je dodati
neposredno pre ulaska suve meavine,
putem ureaja dispenzera, u mainu za
pripremu mlaznog betona. Tena
meavina za ubrzavanje vezivanja se
dovodi posebnom pumpom za doziranje i
dodaje se suvoj meavini na ili
neposredno pored mlaznice. Pumpu za
doziranje i creva mlaznice neophodno je
stalno odravati u ispravnom stanju.
- U hladnim vremenskim periodima
potrebno je odravati svojstva vezivanja
mlaznog betona, i to zagrevanjem vode ili
agregata ili oba, u zavisnosti od
temperature. Primenjuju se relevantni
standardi.
- U toplim vremenskim periodima, sadraj
vode u agregatima za suvi postupak
pripreme mlaznog betona potrebno je
odravati iznad 4 %, kako bi se izbegao
gubitak cementa na rotoru maine za
pripremu mlaznog betona.
Mokri postupak pripreme mlaznog betona
- Takoe videti Odeljak - Rad sa
cementnim betonom - POSEBNI
TEHNIKI USLOVI.
- Za mokri postupak pripreme mlaznog
betona primenjuju se samo tene vrste
meavina za ubrzanje vezivanja;
35
Podzemni radovi
navedene meavine se dodaju na ili pored
mlaznice. Isporuka sa pumpe aditiva za
ubrzanje vezivanja mora da bude
kontrolisana i mora da bude
proporcionalna isporuci na pumpi za
beton. Mlaznica mora da bude takva da
omoguava pripremu homogene
meavine aditiva za ubrzanje vezivanja sa
mokrom meavinom.
Posebno cementno vezivo
U osnovi, postoje dve mogunosti za
nanoenje mlaznog betona sa posebnim
cementnim vezivom:
- Primenom suvih agregata sa sadrajem
vode manjim od 0,8%; agregati mogu da
budu pomeani sa cementnim vezivom
neposredno pre nanoenja.
- Primenom vlanih agregata sa sadrajem
vode manjim od 4 %; agregate i cementno
vezivo je potrebno pomeati neposredno
pre nanoenja.
2.8.5.2.5 Nanoenje mlaznog betona
- Povrine stena ili povrine na koje je
prethodno nanesen mlazni beton, a na
koje e se mlazni beton ponovo nanositi
moraju da budu dobro oiene od
rastresitog materijala, kamenja i drugih
neistoa. ienje je potrebno izvriti
primenom kompresovanog vazduha ili
mlazom vode, ukoliko stena nije osetljiva
na vodu.
- Optimalna udaljenost izmeu mlaznice i
povrine za nanoenje treba da iznosi od
1,0 do 1,3 metra. Mlaznica treba da bude
postavljena pod pravim uglom na povrinu
na koju se nanosi mlazog betona.
Najmanje dve mlaznice je potrebno
upotreda bude za normalno napredovanje
tunela.
- Maksimalna debljina mlaznog betona koji
se odjednom nanosi ne sme da bude
vea od 15 cm. Ukoliko je potrebno
poveati debljinu, sledei sloj/slojeve ne
treba nanositi sve dok prethodno
naneseni sloj ne razvije dovoljnu vrstou
kako bi mogao da izdri sledee slojeve.
Nanoenje dodatnih slojeva treba da se
zavri u roku od tri dana.
- elina rebra, krovne zatege, armaturne
mree i ostalu armaturu treba postaviti u
mlazni beton, kako je prikazano na
crteima. Armaturne mree i armaturne
ipke moraju da budu sa stenske strane
prekrivene minimalno slojem 2 cm
36
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
mlaznog betona ili kako je prikazano na
crteima.
- Ukoliko se upotrebljava vie od jednog
sloja armature, drugi sloj ne sme da bude
pozicioniran pre nego to je prvi sloj
postavljen i mlaznim betonom.
- Ukoliko se mlazni beton nanosi na zdravu
stenu, treba da sledi povrinu stene uz
zaokruivanje zaseka i uglova. Na
delovima zdrave stene debljina mlaznog
betona moe da bude smanjenja na dve
treine predviene debljine. To se
primjenjuje samo za tip ponaanja BT 1
(gledaj Prirunik za projektovanje puteva
u republici srbiji 11.2 Zemljani radovi,
tabela 11.2.4 Kategorije tipova ponaanja
stenskih masa).
- Otpadni mlazni beton treba ukloniti odmah
po zavretku nanoenja. Otpadni mlazni
beton treba ukloniti naroito na
horizontalnim spojevima mlaznog betona
zbog prekida u sledu izvoenja radova
kao i na svim spojevima, ukoliko je
neophodno, pomou pneumatskih ekia,
pre sledeeg nanoenja mlaznog betona.
- Otpadni mlazni beton se ne sme ni pod
kojim uslovima biti ponovo upotrebljen.
Otpadni beton treba redovno istiti sa
konstrukcije.
- Negovanje: potrebno, gde je neophodno.
- Mere za postizanje ukupne debljine
mlaznog betona utvruje IZVOA, a
odobrava NADZOR. Navedene mere
mogu da obuhvataju vizuelne znakove
koji se postavljaju pre nanoenja mlaznog
betona ili rupe koje se bue po zavretku
nanoenja mlaznog betona.
- Priprema povrine za nanoenje
hidroizolacione membrane: nanos
mlaznog betona finije granulacije treba da
se primenjuje u cilju pripreme povrine i
zatite hidroizolacione membrane, u
skladu sa odeljkom 2.8.7.
- Kako bi se izbeglo prekomerno
optereenje obloge od mlaznog betona,
naroito u stiljivoj stenskoj masi,
deformacione otvore je potrebno postaviti
u oblogu od mlaznog betona. irina
otvora uglavnom iznosi 20 do 40 cm, s tim
da moraju da bude obloeni radijalno.
Stvarni poloaj otvora zavisi od
geotehnikih uslova.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
2.8.5.2.6 Ispitivanje mlaznog betona
- Testove ispitivanja prikladnosti i kontrole
kvaliteta mlaznog betona treba izvesti u
skladu sa austrijskim Smernicama za
mlazni beton", ukoliko u ovom odeljku nije
navedeno drugaije.
- Vrsta i broj ispitivanja prikladnosti za
projekat meavine navedeni su u tabeli
2.8.6.
- Vrsta, broj i uestalost ispitivanja
neophodnih za kontrolu kvaliteta u toku
izgradnje navedeni su u tabeli 2.8.7.
Ispitivanje prikladnosti
- Kompatibilnost meavina za ubrzanje
vezivanja i cementa treba laboratorijski
ispitati proverom vremena potrebnog za
vezivanje, kao i podatka da li se
dodavanjem aditiva za ubrzanje vezivanja
uzrokuje prekomerno smanjenje
dugotrajne pritisne vrstoe mlaznog
betona.
- Ispitivanja na terenu treba izvriti kako bi
se utvrdilo vezivanje i razvoj vrstoe, kao
i kako bi se utvrdila odgovarajua doza
aditiva za ubrzanje vezivanja mlaznog
betona.
- Za svaku vrstu aditiva za ubrzanje
vezivanja, koja je prethodnim
laboratorijskim ispitivanjima utvrena kao
prikladna, na probne panele potrebno je
naneti probnu meavinu (3 kom.
500x500x200 mm po probnoj meavini).
Navedenu meavinu je potrebno negovati
u skladu sa uslovima na gradilitu, i
potrebno ju je ispitati. Kako je opisano,
najmanje tri razliite doze svake vrste
aditiva za ubrzanje vezivanja treba ispitati.
Opseg doza aditiva za ubrzanje vezivanja
treba da se kree od 2 % do 7 % teine
cementa.
- Temperatura okoline za ispitivanje treba
da bude u skladu sa stvarnim uslovima u
tunelu.
Ispitivanje sveeg mlaznog betona
(poetna klasa vrstoe)
Proktorov test (merni opseg od 0 do 1,2
MPa)
Razvoj vrstoe do 1,2 N/mm mogue je
odrediti pomou penetrometra, uz upotrebu
klipa prenika 3 mm, s tim da dubina
penetracije treba da iznosi oko 15 mm.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
Ispitivanje je potrebno izvriti u skladu sa
Smernicom za mlazni beton.
Merni opseg 1 do 8 MPa
Zavrtnji se zabijaju u beton, i odreuje se
dubina penetracije. Debljina penetracije je
parametar koji se primenjuje za odreivanje
pritisne vrstoe. Za pobijanje zavrtanja u
beton upotrebljava se HILTI DX 450 L
builica sa belim umecima. Ispitivanje je
potrebno izvriti u skladu sa austrijskim
Smernicama za mlazni beton.
Merni opseg 3 do 16 MPa
Zavrtnji se zabijaju u beton, i odreuje se
dubina penetracije. Zatim se zavrtnji
uklanjaju i izvodi se merenje sile izvlaenja.
Odnos sile izvlaenja i dubine penetracije
predstavlja parametar koji se upotrebljava za
odreivanje pritisne vrstoe. Za pobijanje
zavrtanja u beton upotrebljava se HILTI DX
450 L builica sa zelenim umecima. Sila
izvlaenja se odreuje pomou ureaja za
izvlaenje (npr. HILTI Tester 4). Ispitivanje je
potrebno izvriti u skladu sa austrijskim
Smernicama za mlazni beton.
Merni opseg 16 do 56 MPa
HILTI zavrtnji, vrsta M6-8-52 D12 (ukupne
duine 60 mm) zabijaju se u beton, i odreuje
se dubina penetracije. Zatim se zavrtnji
uklanjaju i izvodi se merenje sile izvlaenja.
Odnos sile izvlaenja i dubine penetracije
predstavlja parametar koji se upotrebljava za
odreivanje vrstoe na pritisak. Builica
HILTI DX 450 L, postavljena u poloaj 2, sa
utim umecima upotrebljava se za zabijanje
zavrtanja u beton. Sila izvlaenja se odreuje
pomou ureaja za izvlaenje (npr. HILTI ili
ETIRIP). Ispitivanje je potrebno izvriti u
skladu sa austrijskim Smernicama za mlazni
beton.
Ispitivanje mlaznog betona
Razvoj pritisne vrstoe se ispituje
lomljenjem cilindrinih uzoraka mlaznog
betona, starosti 7 i 28 dana. Priprema
uzoraka se vri buenjem jezgra iz probnih
panela, koje je potrebno negovati u uslovima
koji su slini uslovima u tunelu. Prenik
uzorka treba da iznosi 100 mm i treba da
bude seen u visini od 100 mm. Buenje
jezgra treba izvriti najranije 48 asova
nakon prskanja. Od ivica probnog panela
potrebno je odravati minimalnu udaljenost
od 100 mm.
37
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Za svako starosno doba mlaznog betona koje
je odreeno za procenu pritisne vrstoe
treba ispitati pet jezgra. Prosena vrednost
pet rezultata dobijenih ispitivanjem treba da
bude u skladu sa navedenim zahtevima koji
se odnose na vrstou.
Propusnost mlaznog betona se ispituje u
skladu sa austrijskim standardom NORM B
3303. Dubina prodiranja vode ne sme da
prelazi 35 mm. Ispituju se tri uzorka jezgra,
prenika 200 mm i visine 120 mm, pri starosti
od 28 dana.
2.8.5.2.7 Kontrola kvaliteta
U cilju obezbeenja zahtevanog kvaliteta
mlaznog betona u toku izgradnje, potrebno je
ispitati granulaciju agregata, cement, aditive
(npr. letei pepeo), aditive za ubrzanje
vezivanja, razvoj vrstoe mladog" mlaznog
betona i vrstoe mlaznog betona pri starosti
od 7 i 28 dana, kako je prikazano u tabeli
2.8.7.
nisu potrebni, naredna ispitivanja treba
izvriti pri starosti od 28 dana.
- Neuspeno ispitivanje jezgara starosti 28
dana :
- treba obavestiti nadzor i projektanta
- uzeti jezgra iz tunelske obloge
- odrediti sumnjivo podruje
- izvesti ispitivanje jezgara i ako bude
neuspeno:
- pripremiti predlog za ojaanje
odreenog podruja u saradnji sa
projektantom
- dostaviti nadzoru na odobrenje
predloge pre poetka sanacionih
radova.
Ukoliko zahtevana vrstoa mlaznog betona
od 28 dana nije postignuta, NADZOR moe
da zahteva poveanje teorijske debljine
mlaznog betona ds za vrednost d1, koja se
izraunava primenom sledee formule:

Neispunjavanje zahteva za vrstou na

pritisak
F zahtevana vrstoa mlaznog betona
od 28 dana u N/mm
U ovom lanu navedene su radnje koje je
M izmerena stvarna vrstoa obloge od
potrebno preduzeti ukoliko nisu ispunjeni
mlaznog betona u N/mm
zahtevi koji se odnose na vrstou, u skladu
d1 dodatna debljina mlaznog betona
sa lanom 2.8.5 ove specifikacije.
koju je potrebno naneti u cm
- Neuspeno ispitivanje izvlaenja starosti
ds teorijska debljina obloge od mlaznog
24 asa ili ispitivanja jezgara starosti 3
betona u cm
dana:
- treba obavestiti nadzor
U nekim sluajevima NADZOR moe da
- hitno ispitivanje obloge tunela u
zahteva da se izvri skidanje
podruju za koje postoji sumnja
neodgovarajueg mlaznog betona, kao i da
- hitno ispitivanje elemenata koji su
se podgrada stene izvede ponovo u skladu
upotrebljeni pri izradi, prevozu i
sa odreenom vrstom stenske mase.
nanoenju mlaznog betona
- neprekidan nadzor
Treba naglasiti da NADZOR moe da
- izvriti pripreme za izvoenje daljih
zahteva preduzimanje dodatnih mera za
ispitivanja u trajanju od tri dana
postizanje vrstoe, u bilo koje vreme, nakon
- to pre uzeti nove probne panele i
neuspenog ispitivanja jezgra starosti 3
sprovesti ispitivanje penetrometrom,
dana.
ispitivanje izvlaenjem i ispitivanje
vrstoe na pritisak uzoraka jezgra,
IZVOA je odgovoran u sluaju gore
kao to je gore navedeno.
opisanih neuspenih ispitivanja vrstoe na
pritisak. Potrebno ojaavanje ili postavljanje
- Neuspeno ispitivanje jezgara starosti 7
armature u izvedenu podgradu stena zbog
dana :
neuspenih kontrolnih ispitivanja kvaliteta ne
- treba obavestiti nadzor i projektanta
mere se za obraun i plaanje.
- uspostaviti mernu deonicu
- nadzor u skladu sa specifikacijom
(odeljak 10 ove specifikacije)
- ako rezultati nadzora ukazuju na
nestabilnost odreene deonice, onda
treba ojaati stensku podgradu
- ukoliko je tumaenje merenja
deformacije takvo da dodatni oslonci

38 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
2.8.5.3 Mikroarmiran mlazni beton ojaan
elinim ili polimernim vlaknima
Opte
Za izradu mikroarmiranog mlaznog
cementnog betona mogu da se koriste
elina ili polimerna vlakna. Dodavanjem
vlakana mikroarmiranom mlaznom
cementnom betonu, u poreenju sa
karakteristikama nearmiranog mlaznog
cementnog betona, poveavaju se pre svega
otpornost i ugibna vrstoa.
Materijal
Oblik, duina i prenik vlakana varira od
proizvoaa do proizvoaa. Mikroarmirani
mlazni cementni beton sadri najmanje 30 kg
elinih vlakana po kubnom metru (m )
3 sa odredbama POSEBNIH TEHNIKIH
betona. Kada se koriste polipropilenska
vlakna, mikroarmirani mlazni cementni beton
mora da sadri vie od 0,8 kg vlakana po
kubnom metru betona.
Da bi se postiglo neophodno slepljivanje
vlakana i betona, zahtevana vrstoa betona
od 28 dana mora da iznosi najmanje 25
N/mm .
2 100 x 100 mm, prenika 5 6 mm, u
Upotreba
Vlakna mogu da se dodaju meavini mlaznog
betona u betonjerki ili na licu mesta pre
ugradnje. Ako je na raspolaganju
odgovarajui ureaj za doziranje, ureaj za
brizganje (maina za brizganje) moe
kontrolisano da se puni vlaknima, ili se to vri
neposredno u mlaznicu.
Ako su vlakna slepljena, treba ih navlaiti da
se razdvoje.
Ispitivanje
Ugibna vrstoa koja se ispituje posle sedam
dana ne sme da bude manja od 5 MPa.
Treba izvesti tri probe savijanja u skladu sa
SRPS EN 14488-3 sa optereenjem u tri
take na uzorcima mlaznog betona
(gredama) dimenzija 100 mm x 100 mm x
400 mm raspona od 300 mm ili 150 mm x
150 mm x 600 mm raspona od 450 mm.
Take delovanja optereenja nalaze se na
rastojanjima od 100 odnosno 150 mm.
Ispitivanja vetaki izazvanim deformacijama
su izvedena savijanjem uzoraka (uz stepen
savijanja 0,1 mm/min) pri emu se
istovremeno belei odnos
optereenje/savijanje. Za ovu svrhu je
najprimerenije bono uvrivanje fiksirano u
osi uzorka. Probni uzorci se optereuju sve
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
dok ugib grede ne dostigne 1/150 raspona (2
mm ili 3 mm). Prva pukotina u gredama
raspona 300 mm moe da se pojavi tek
nakon postignutih 0,03 mm do 0,05 mm
ugiba.
Na osnovu rezultata ispitivanja izraunava se
ekvivalentna ugibna vrstoa i ugibna
otpornost u skladu sa SRPS EN 14488-3.
2.8.5.4 Armatura
2.8.5.4.1 Armaturna mrea (zavarena
elina vlakna)
Materijal
- Armaturna mrea mora da bude u skladu
USLOVA, ukoliko u ovom odeljku nije
odreeno drugaije.
- Armaturna mrea treba da bude izraena
od elika kvaliteta MA 500/560; SRPS EN
10080.
- Upotrebljava se mrea 150 x 150 mm ili
zavisnosti od odobrenja NADZORA.
Postavljanje
- Armaturnu mreu treba postaviti tako da
to vie sledi nepravilnosti povrine
iskopavanja ili prethodno postavljenih
slojeva mlaznog betona. Armaturne
mree treba da budu vrsto postavljene
radi spreavanja pojave vibracija i
promene poloaja u toku nanoenja
mlaznog betona. Armaturnu mreu treba
postaviti na najveoj moguoj duini.
Preklapanje armaturnih mrea koje se
postavljaju u oblogu od mlaznog betona
treba da iznosi minimalno dva polja (okca)
u pravcu obima i jedno polje (okce) u
pravcu duine iskopavanja.
- Armaturnu mreu treba postaviti tako da
obezbedi prekrivenost sa slojem betona
minimalne debljine 3,0 cm.
2.8.5.4.2 Armaturne ipke
Za izradu osiguranja tunela neophodne su
armaturne ipke kao dodatne armature u
podrujima sa jaim naponima, kao to su
portali, spojevi tunela sa poprenim
prolazima za peake u zavisnosti od uslova
terena i kao to je prikazano na crteima u
projektu.
39
Podzemni radovi
Materijal
- Armaturne ipke treba da budu u skladu
sa odredbama odeljka POSEBNIH
TEHNIKIH USLOVA, ukoliko u ovom
odeljku nije drugaije odreeno.
- Armaturne ipke moraju da budu izraene
od elika RA 400/500.
Postavljanje
- Armaturne ipke moraju da budu dobro
postavljene na prethodno naneseni sloj
mlaznog betona ili na armaturnu mreu.
- Preklope treba izvesti u skladu
relevantnim crteima.
2.8.5.5 elini lukovi
2.8.5.5.1 Opte
- Ovaj deo odeljka 2.8.4 odnosi se na
nabavku i postavljanje elinih lukova koji
su neophodni i upotrebljavaju se kao
osiguranje podzemnih iskopavanja.
elini lukovi moraju da budu efikasni kao
osnovno osiguranje odmah nakon
izvoenja iskopavanja, a naknadno treba
poslue kao armaturni element betonske
obloge.
- elini lukovi moraju da budu proizvedeni
tako da ispunjavaju geometrijske zahteve
koji se odnose geometeriju iskopavanja u
svakoj klasi stenske mase, ukljuujui
relevatna odstupanja.
Dokumentacija koju je potrebno dostaviti
- U skladu sa poglavljem 2.8.5.1.2. ove
specifikacije.
- Radioniki crtei.
- Pre poetka izvoenja radova treba
dostaviti sledee:
- potpune radne detalje za eline
lukove,
- postupke postavljanja i situaciju,
- detalje o spojevima, povezivanju
lukova, podmetaima, geometriji, itd.
- sertifikate o usklaenosti materijala.
Vrste elinih lukova
Lukovi H profila
Lukovi H profila treba da se sastoje od HEB
ili GI toplo valjanih profila prema dimenzijama
40
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
koje su predstavljene na crteima podgrade
tunela.
Lukovi TH profila i lukovi E profila
TH - profili i E profili koji proizlaze iz
rudarstva su toplo valjani profili, iji je
popreni presek u obliku zvona. Povezivanje
sekcija lukova izvodi se preklapanjem profila
koji se uklapaju jedan u drugi i koji su
povezani stegama. Ova vrsta povezivanja
dozvoljava vee deformacije usled trenja na
spojevima stega.
TH-profile i E-profile treba primenjivati ukoliko
su uslovi terena takvi da se mogu oekivati
sa vee deformacije.
Reetkasti nosai
Reetkasti nosai su trodimenzionalni, laki
elini ramovi proizvedeni od okruglih
elinih ipki, u skladu sa zahtevanom
geometrijom iskopavanja tunela.
Ako se proizvodnja vri na gradilitu,
IZVOA je obavezan da NADZORU dostavi
detaljan opis izvoenja radova.
Materijali
- Toplo valjani profili (H, TH i E profili) treba
da budu izraeni od konstruktivnog elika
minimalne vrstoe na rastezanje 240
2
N/mm .
- Reetkasti nosai treba da budu
proizvedeni od armaturnih ipki minimalne
2
vrstoe na rastezanje 400 N/mm .
Proizvodnja elinih lukova
Geometrija
elini lukovi treba da budu proizvedeni tako
da ispunjavaju geometrijske zahteve svake
od klasa osiguranja koje zahtevaju njihovu
upotrebu u skladu sa crteima iz projekta.
Zavarivanje
- Primenjuje se runo elektroluno
zavarivanje. Proizvoa je obavezan da
obezbedi da kapacitet postrojenja za
zavarivanje i pomone opreme bude
odgovarajui za izvoenje postupka
zavarivanja, kao i za odravanje
postrojenja za zavarivanje i pomone
opreme u ispravnom stanju.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

- Upotrebljavaju se elektrode sa platom u - Rutinski pregled zavarenih spojeva izvodi

skladu sa nemakim standardom DIN NADZOR pregledom na licu mesta
1913. Izbor elektroda se vri u skladu sa najmanje 10 procenata zavarenih spojeva
odreenom primenom (poloaj u skladu sa 12. alineom.
zavarivanja, projekat spoja). Elektrode
treba drati u njihovim orginalnim - Ispitivanje za prijem vara i rutinsku
kutijama, na suvom, po mogunosti u inspekciju treba izvriti u skladu sa
prostoriji koja se zagreva i zatiena je od kriterijumima navedenim u tabeli. Vidljivi
vremenskih uticaja i koja je u skladu sa nedostaci koji premauju granice
specifikacijom proizvoaa. predstavljene u tabeli moraju da budu
otklonjeni i zamenjeni na odgovarajui
- Povrine koje se zavaruju moraju da budu nain.
suve. Varena mesta, kao i okolne
povrine moraju da bude iste, na njima
varovi
ne sme da bude vlage, ulja, boje ili drugih neodgovarajue 0,1 "a" dozvoljeno (10 %)
supstanci koje mogu da utiu na kvalitet veliine
vara. Posle svake serije zavarivanja
metala treba ukloniti zguru. Za svaki dozvoljeni do odreene
zasek
pojedinani sluaj treba odrediti granice
najpovoljniji poloaj za zavarivanje.
vidljive pore 10% po povrini
- Za seenje elinih profila primenjuje se
runo autogeno seenje. Testerisanje je vidljivi ostaci dozvoljeni do odreene
takoe dozvoljeno. zgure granice, ali ne neprekidno

krateri dozvoljena manja ulegnua

- Dalju pripremu povrina spoja i spojnih
povrina treba izvriti bruenjem.
dozvoljen, ali ne na velikim
nedostatak fuzije
povrinama i neprekidno
- Delove koje treba da se zavare treba
postaviti tako da spojevi budu lako vidljivi i dozvoljene su pojedinane
lako dostupni variocu. pukotine
manje lokalne pukotine

- U cilju izvoenja vizuelnog pregleda treba prekomerna

sa svih varova ukloniti zguru.
- Nadzor nad zavarivanjem treba da izvodi
odgovarajue obuena osoba, koja treba
da ima odreeno iskustvo u proizvodnji.
Nadzor nad zavarivanjem odgovoran je za
sledee dunosti:
- angaovanje varilaca ili kvalifikovanih
radnika i nadzor nad njihovim radom,
- izbor, upotrebu i skladitenje
odgovarajuih metala za zavarivanje i
pomonog materijala,
- izbor i upotrebu odgovarajueg
aparata za varenje, postrojenja za
varenje i pribora,
- vizuelne provere i provere dimenzija
varova, kao to je opisano u 12. alineji.
- Varioci su obavezni da poloe prijemni
ispit.
- Pre poetka procesa zavarivanja, svaki
varioc je obavezan da u uslovima
redovnog postupka proizvodnje izvede tri
probna zavarivanja. Pregled navedenih
spojeva izvodi NADZOR.
asimetrinost boni odnos < 1:0,6
varova
Postavljanje
- eline lukove treba postaviti u skladu sa
kotama prikazanim na crteima. Tane
kote iskopavanja odreuje IZVOA u
skladu sa svojom opremom i nainom
izvoenja radova, naravno uz saglasnost
NADZORA.
- Drveni pragovi od tvrdog drveta i klinovi
se upotrebljavaju za postavljanje elinih
lukova na odreene kote. Za povezivanje
luka sa susednim lukom, kao i za njegovo
vrsto postavljanje na mesto,
upotrebljavaju se vezni elementi.
- elini lukovi moraju da budu okrueni
mlaznim betonom da bi se ostvarila veza
izmeu stene i elinog luka preko vrste
ispune od mlaznog betona u sloju debljine
najmanje 20 mm.
- eline lukove treba postaviti uspravno
na osovinu tunela.

JP Putevi Srbije 41
Podzemni radovi
- Spojevi lukova moraju da budu takvi da
moe da se odri statika efikasnost
poprenog preseka.
- U sluaju TH - profila, otvor treba da bude
okrenut prema tunelu da bi se omoguio
prenos optereenja i izbegla pojava
upljina iza elinog profila. Kontakt
izmeu terena i elika treba ostvariti u
skladu sa treom povlakom.
2.8.5.6 elina koplja
Potporna koplja predstavljaju element
probojne podgrade, koji je neophodan za
izvoenje radova pri iskopavanju. Potporna
koplja se primenjuju i za stenske mase i za
tla kod kojih postoji tendencija pojave vika
iskopavanja, obruavanja ili odronjavanja
materijala po zavretku iskopavanja.
Potporna koplja mogu da se izvedu lokalno ili
sistematino, u zavisnosti od okolnosti, a u
vezi sa bezbednou na radu i spreavanjem
nadprofilnog iskopavanja, to je povezano sa
postavljanjem elinih lukova. Duina elinih
cevi ili ipki treba da bude najmanje 1 m dua
od predviene duine koraka iskopavanja.
2.8.5.6.1 Koplja - injektirane eline cevi
Materijal
Potporna koplja predstavljaju element
probojne podgrade, koji je neophodan za
izvoenje radova pri iskopavanju. Potporna
koplja se primenjuju i za stenske mase i za
tla kod kojih postoji tendencija pojave vika
iskopavanja, obruavanja ili odronjavanja
materijala po zavretku iskopa. Potporna
koplja mogu da se izvedu lokalno ili
sistematino, u zavisnosti od okolnosti, a u
vezi sa bezbednou na radu i spreavanjem
nadprofilnog iskopavanja, to je povezano sa
postavljanjem elinih lukova. Duina elinih
cevi ili ipki treba da bude najmanje 1 m dua
od predviene duine koraka iskopavanja.
Malter za zalivanje treba da bude u skladu sa
poglavljem 2.8.4.6 ovih specifikacija.
Instalacija
- Podgraivanje treba izvesti u skladu sa
crteima ili u skladu sa uputstvima
NADZORA.
- Zalivanje cevi se izvodi kroz mlaznicu,
odmah po zavretku buenja.
- Podgrada treba da ima odgovarajue
osiguranje od elinih lukova i mlaznog
42
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
betona, koje se postavlja iznad elinih
lukova. Stoga, punjenje praznine izmeu
luka i stene u delovima podgrade treba
izvesti po zavretku postavljanja
podgrade.
- Razmak izmeu uzastopnih cevi za
podupiranje ili ipki oko krune profila
iskopa mora da bude u skladu sa
razmakom koji je predstavljen na
crteima, ali mora da bude prilagoen
prevladavajuim geolokim uslovima
radnog ela tunela.
2.8.5.6.2 Koplja od RA ipova
Materijal
Koplja od RA-a su eline ipke, minimalne
klase elika St 37-3U (SRPS EN 10080) i
minimalnog prenika 26 mm. Koplja se
postavljaju u malter u skladu sa poglavljem
2.8.5.6.
Postavljanje
- Podgraivanje treba izvesti u skladu sa
crteima ili u skladu sa uputstvima
NADZORA.
- U zabuene rupe potrebno je postaviti
malter, od dna do vrha.
- Postavljanje koplja se vri u zabuene
rupe od povrine pobijanja prema
neiskopanom terenu.
- Podgrada treba da ima odgovarajui
osiguranje od elinih lukova i mlaznog
betona koje se postavlja iznad elinih
lukova. Stoga, punjenje praznine izmeu
luka i stene u podruju koplja treba izvesti
po zavretku postavljanja koplja.
- Razmak izmeu uzastopnih cevi za
podupiranje ili ipki oko krune profila
iskopavanja mora da bude u skladu sa
razmakom koji je predstavljen na
crteima, ali mora da bude prilagoen
prevladavajuim geolokim uslovima
radnog ela tunela.
2.8.5.6.3 eline talpe
Talpe treba upotrebljavati uglavnom na
loem, nekohezivnom terenu, radi
spreavanja obruavanja materijala u toku i
neposredno nakon iskopavanja. Upotreba
talpi zahteva postavljanje elinih lukova.
Materijali
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
- Upotrebljavaju se eline talpe debljine od
4 do 6 mm.
- Duina se odreuje u skladu sa duinom
iskopavanja i zahtevima koji se odnose na
osiguranje iza radnog ela.
- Duina eline talpe iznosi od 1,5 do 2,0
m.
- irina lima treba da iznosi izmeu 180
mm i 225 mm.
Postavljanje
- Postavljanje talpi se izvodi u skladu sa
duinama prikazanim na crteima. Talpe
treba pobiti u teren ispred iskopavanja
odreene kampade do dubine koja prelazi
minimalnu duinu od 0,8 metara iza
radnog ela.
- upljine i otvore iza talpi treba ispuniti
mlaznim betonom ili masom za
injektiranje od cementnog maltera.
2.8.5.7 Sidra
2.8.5.7.1 Opte
- Ovdje navedene odredbe primjenjuju se
za sva sidra koja su postavljeni lokalno ili
sistemski na tavanicu, bone zidove i
podnoni svod tunela. Sidra predstavljaju
deo primarne podgrade, ija je svrha da
aktivira spregnutost okolne stene i
mlaznog betona, doprinosei na taj nain
nosivosti primarne tunelske obloge. Sidra
koja su povremeno potrebna kao
osiguranje radnog ela tunela takoe su
obuhvaena ovim odredbama.
- Postavljanje sidara treba izvriti prema
duinama i rasporedu za postavljanje
sidara, koji su predstavljeni na crteima
za svaki relevantni standardni sistem
osiguranja, ukoliko predstavnici
IZVOAA i NADZORA ne odrede
drugaije prema klasifikaciji postojee
stenske mase.
Definicije
- SN-sidra se izrauju od rebraste
armature. Cementnim malterom se vezuju
za okolnu stenu. Pre postavljanja sidra
vri se zalivanje buotine cementnim
malterom. Skraenica SN oznaava
rudnik "Store Norfors" u kome su ova
sidra prvi put primjenjena.
- PG - sidra (naknadno zalivena cementnim
malterom ili injekciona sidra) izraena
su od rebraste armature sa crevom za
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
utiskivanje mase za injektiranje. Zalivanje
cementnim malterom se vri kroz crevo
nakon postavljanja sidra.
- IBO-sidra (injekciona samobuea sidra)
predstavljaju kombinovan sistem sidra i
ipke za buenje. Za vrijeme buenja,
sidro se upotrebljava kao ipka za
buenje fiksiranim dletom. ipka i dleto
ostaju u buotini kao sidro, a u otvor se
zatim kroz crevo utiskuje masa za
injektiranje. Ako doe do uruavanja
buotine, ovakav sistem omoguava
postavljanje tapnih sidara.
- Swellex sidra (trenjem fiksirana tapna
sidra) su mainskim putem oblikovane
eline cevi. Pod dejstvom visokog
pritiska vode koja se pri ugraivanju
upumpava, deformisani oblik cevi
ekspanduje i nalijee na neravne zidove
du buotine.
Materijali
SN-sidra i PG-sidra
- Minimalni prenik sidara iznosi 28 mm za
vrstu elika RA 400/500; B 500 A.
- Kritino optereenje se odnosi i na
maticu, sidrenu plou i spojnicu, ukoliko
postoji.
- Sidra treba da budu izraena od rebraste
armature (rebrasta ipka). elina rebra
na elinoj ipki treba da imaju odreenu
rebrastu povrinu (fR), u skladu sa DIN
488 Dio 3, izmeu 0,02 i 0,03. Najee
se primenjuju prenici od 24 mm, a gore
navedeni uslovi odnose se na udaljenost
rebara od oko 25 mm do 50 mm, u
zavisnosti od visine i nagiba rebra.
Uzduna rebra treba izbegavati. Sidra
odobrava NADZOR.
- Na jedan kraj ipke treba postaviti
odgovarajuu maticu na koju se postavlja
sidrena ploa i maticu za fiksiranje.
- Radi osiguranje za sve vrste sidara treba
upotrebljavati sidrene ploe, veliine 150
x 150 mm i debljine 8 mm, ukoliko
PROJEKTANT ne odredi drugaije, a
NADZOR se sa tim saglasi. Oblik sidra
treba da omoguava ujednaeno
naleganje, ak i ukoliko sidro nije
postavljen potpuno uspravno na donju
povrinu.
43
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

- Podloke i matice treba da omogue - Mogua je primena aditiva za poboljanje

bezbedan prenos sidrene sile na sidrenu ugradljivosti.
plou.
- Injekciona smesa od cementnog maltera
IBO-sidra (samobuea sidra) mora da bude meana mainskim putem
radi stvaranja ujednaene konzistencije.
- IBO-sidra treba da imaju minimalno
kritino optereenje od 250 kN. - Obavezno treba dodati aditive za
ekspanziju.
- Kritino optereenje se odnosi i na
maticu, sidrno plou i spojnicu. Izvoenje

- eline ipke treba da imaju talasastu SN-Sidra

povrinu.
- Buotine za sva sidra treba izbuiti do
Swellex i Super Swellex sidra dubina koje zahtijevaju duine sidara, koja
su odreena kao osiguranje
odgovarajuih vrsta stenske mase.
- Super Swellex sidra za sistematske
Prenici buotina treba da obezbede
rasporede sidara treba da imaju
najbolju ugradivost prilikom zalivanja,
minimalno kritino optereenje od 200 kN.
spajanja i postavljanja. Minimalni prenik
buotina treba da bude za 10 mm vei od
- Za lokalno sidrenje i za sidrenje u fazama
prenika postavljenih sidara/spojnica.
gradnje mogu da se upotrebe sidra sa
kritinim optereenjem od 110 kN
- Buotine treba oistiti od taloga buenja,
("Standard" Swellex).
mulja i otpadaka. Postavljanje sidara
treba da izvriti u roku od 3 sata nakon
- Sidrene ploe se upotrebljavaju za prenos
buenja i pripreme buotine.
sidrene sile preko glave sidra na mlazni
beton, elini luk ili povrinu stene.
- Pre postavljanja sidra itavu buotinu
treba ispuniti cementnim malterom.
- Za ubrizgavanje vode u sidra upotrebljava
Ispunjavanje se izvodi tako to se crevo
se oprema koja je preporuena od strane
za utiskivanje injekcione mase uvlai do
proizvoaa sidara.
kraja dubine buotine, a zatim se izvlai
uz istovremeno utiskivanje maltera.
Spojnice za sidra
- Mlaznicu treba drati u cementnom
Spojnice treba da budu izraene od istog
malteru dok se vri izvlaenje cevi, tako
materijala kao sidra ili ak od materijala
da se za vreme ispunjavanja otvora vri
boljeg kvaliteta. Prenik spojnice treba da
istiskivanje vazduha. Sidro se zatim
omogui zalivanje itave duine sidra od
postavlja u buotinu.
najdublje take buotine.
- Maticu zalivenog sidra treba stegnuti
Zalivanje cementnim malterom
najkasnije 2 radna koraka iza radnog ela
ili 12 asova nakon postavljanja da bi se
- Injekcioni cement malter treba da se
na sidreni ploi postigla sila od oko 20 kN.
sastoji od peska, cementa i vode ili istog
Navedena sila se dostie kalibrisanim
cementa i vode.
moment kljuem.
- Upotrebljava se obini Portland cement.
- U sluaju ogranienog radnog prostora i/ili
dugih sidara dozvoljeno je sastavljanje.
- Pesak koji se upotrebljava za zalivanje
Broj sastavljenih delova treba da bude
mora da bude ist, mineralni pesak,
minimalan. Meutim, nosivost spojenih
ujednaenog kvaliteta i mora da potie iz
sidara ne sme da bude manja od nosivosti
odobrenog izvora. Ovaj materijal mora da
standardnog integralnog sidra. Posebnu
bude odobren od strane NADZORA.
panju treba obratiti na postupak zalivanja
cementnim malterom da bi se postiglo
- Voda mora da bude ista bez primesa
potpuno naleganje sidra pri zalivanju
ulja, kiseline, baza, organskih i drugih
cementnim malterom.
tetnih supstanci.
PG sidra

44 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
- U sluaju primene spojenih sidara ili
delimino obruenih buotina, zalivanje
cementnim malterom moe da se izvri
nakon postavljanja sidra. Zalivanje
buotine se zatim izvodi pomou
posebnog prikljuka kojim se izvodi
zalivanje buotine u toku utiskivanja
cementnog maltera. Vazduh iz otvora se
izvodi pomou cevi, koja se postavlja na
ugraeno sidro, itavom duinom. Zatim
se izvodi pumpanje cementnog maltera,
tako da moe da se vidi kako se otvor
ispunjava. Otvor je pun kada cementni
malter pone da izlazi na kraju cevi.
- Isto kao kod SN sidara izuzev 3.povlake
IBO- sidra
- IBO-sidra se primenjuju kada su uslovi
terena takvi da nije mogue izvriti
efikasno postavljanje ostalih vrsta tapnih
sidara.
- IBO-sidra se postavljaju buenjem ipke u
tlo, s tim da se ubuena ipka ne izvlai.
- IBO-sidra se zalivaju pomou creva za
utiskivanje injekcione mase i to odmah po
zavretku buenja.
- IZVOA, u skladu sa odreenim
uslovima terena i uz saglasnost
NADZORA odreuje meavinu
cementnog maltera, kao i pritisak i
koliinu istog.
Swellex sidra
- Buotine za postavljanje sidara treba
izbuiti do potrebne dubine. Buotine
treba oistiti od taloga buenja, mulja i
ostale prljavtine.
- Postavljanje sidara treba izvriti najkasnije
dva sata nakon buenja buotine.
- Postavljanje sidara i ubrizgavanje vode
treba izvriti u skladu sa preporukama
proizvoaa. Ubrizgavanje vode treba
izvriti pomou posebne pumpe za
ubrizgavanje vode. Po zavretku
ubrzigavanja sidra je potrebno osuiti.
Ispitivanje
Cementni malter
- Pre izvoenja ispitivanja prihvatljivosti
sidara treba sprovesti ispitivanja
raspoloivog cementa i pijeska da bi se
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
utvrdio odgovarajui projekat meavine
radi postizanja potrebne vrstoe i
odgovarajue ugradljivosti u odnosu na
opremu koja se upotrebljava za zalivanje.
- Radi poboljanja ugradljivosti dozvoljena
je upotreba aditiva. Uticaj aditiva na razvoj
vrstoe treba utvrditi na osnovu
ispitivanja koja su opisana ovim lanom.
- Ispitivanje cementnog maltera treba
izvriti pomou kocki 5x5x5 cm.
Negovanje kocki se izvodi u vodi.
- Za svako ispitivanje vrstoe na pritisak
treba pripremiti pet kocki. Rezultanta
vrstoe predstavlja prosek koji je utvren
na osnovu tri preostale vrednosti, nakon
eliminisanja najvie i najnie vrednosti.
- Uzorke kocki u toku izgradnje treba
uzimati nedeljno. Uzorci se uzimaju na
mlaznici creva za zalivanje i to na svakom
petom postavljenom sidru.
- Zahtevana vrstoa na pritisak
cementnog maltera:
2
- posle 24 asa 8 N/mm
2
- posle 28 dana 20 N/mm
- w/c = 0,25 0,30 ist cement
- w/c = 0,50 0,60 meavina cementa i
peska (0-5 mm)
Ispitivanje sidara upanjem
Ispitivanje snage kidanja se izvodi na osnovu
ISRM Dok.2, Deo 1 "Predloene metode
ispitivanja sidara".
- Dokazivanje upotrebljivosti
Pre poetka ispitivanja NADZOR treba da
odobri detaljan program ispitivanja, koji je
utvren na osnovu gore navedenog
dokumenta.
Odstupanja od ISRM predloenog metoda
mora da odobri NADZOR.
Izvetaj o ispitivanju treba objaviti odmah
po zavretku ispitivanja. Izvetaj treba
dostaviti NADZORU.
Informacije za svaku vrstu sidra treba da
obuhvataju:
- vrstu sidra opremu za ispitivanje,
lokaciju i zapisnike o postavljanju,
- primenjena probna optereenja i
zapisnike o deformacijama,
- procenu rezultata dobijenih
ispitivanjem, u skladu sa dokumentom
ISRM,
45
Podzemni radovi
- tumaenje i predloene aktivnosti u
sluaju neuspenog ispitivanja snage
upanja.
Dokazivanje upotrebljivosti treba sprovesti
za sve vrste sidara koje su predviene za
upotrebu na ovom projektu, i to pre
poetka izgradnje tunela da bi se dokazao
uticaj i kapacitet sidara na terenu.
Ispitivanja treba izvriti pri uslovima koji
su geoloki slini terenu sa kojim e se
IZVOA susresti prilikom probijanja
tunela. NADZOR odreuje lokaciju sidara
ije e se ispitivanje vriti.
Treba izvriti ispitivanje najmanje pet
sidara od svake vrste. U zavisnosti od
postupka ispitivanja i rezultata dobijenih
ispitivanjem, NADZOR moe da zahteva
dalje ispitivanje sidara.
Treba obezbediti odgovarajuu opremu za
ispitivanje, u skladu sa gore navedenim
ISRM dokumentom. Navedena oprema
slui za registrovanje istezanja sidra,
pomeranja sidra i sila zatezanja.
Maksimalno optereenje koje se
primenjuje iznosi 250 kN ili ako je
drugaije odobreno.
- Ispitivanje u toku iskopa tunela
NADZOR treba da izabere sidra za
ispitivanje njihove proizvodnje. Od svake
vrste sidara NADZOR treba da izabere
pet komada od prvih 100 koji su ugraeni
u tunel. Od preostalih sidara treba na
svakih 200 komada da izabre pet koji e
se upotrebiti za ispitivanja. Sila koja se
primenjuje u toku ispitivanja treba da
iznosi najmanje 80% od kritinog
optereenja sidra.
Sidra sa negativnim rezultatima ispitivanja
ili iupane sidra treba zamijeniti.
U sluaju negativnih rezultata ispitivanja,
NADZOR moe da zahteva ispitivanje
ostalih sidara koja se nalaze u blizini
neodgovarajueg.
Ostalo je isto kao kod dokazivanja
upotrebljivosti.
Zapisnici o postavljanju
IZVOA je obavezan da vodi zapisnike o
detaljima postavljanja sidara tokom pobijanja,
kao to je konzistencija cementnog maltera,
dubina buenja, duina i vrsta sidara,
46
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
odstupanja od teorijskog poloaja, vrsta i
vreme zalivanja cementnim malterom, vreme
zatezanja, posebna osmatranja, itd.
IZVOA je obavezan da navedene
zapisnike vodi za svaku seriju postavljana
sidara, a osoblje NADZORA treba da potpie
iste. Kopije zapisnika dostavljaju se
NADZORU.
2.8.5.8 LSC - poputajui elementi
podgrade)
Opte
Da bi izdrala velike deformacije koje se
javljaju u toku iskopavanja tunela u stenama
sa nepovoljnim karakteristikama tunelska
obloga se deli na segmente pomou
uzdunih razmaka. Radi boljeg iskorienja
nosivosti obloge u deformacione otvore se u
krunom smeru postavljaju stiljivi elementi
izraeni od mekog elika.
Poputajui elementi za kontrolu napona u
oblozi se upotrebljavaju za postizanje
kontrolisane duktilnosti tunelske obloge.
Ogranienjem razvoja normalnih napona
spreeno je preoptereivanje betonske
obloge i time osiguran nosei kapacitet
podgrade.
Sistem
Elementi za kontrolu napona u oblozi, koje
se postavljaju izmeu dve pritisne ploe
postavljene bono na njihovim krajevima,
sastoje se od viestrukih koncentrino
postavljenih elinih cevi.
Radi ograniavanja izvijanja prema unutra i
prema spolja cev optereenja se koaksijalno
postavlja izmeu dve nosee cevi koje su
krae od cevi optereenja. Da bi se izveo
poetni razvoj optereenja treba predvideti
posebne odredbe (slabljenje na krajevima
cevi optereenja). Minimalno skraenje dlp
radi dosezanja projektovanog optereenja Fp
iznosi 60 mm.
Odstupanja stvarnog optereenja od
projektovanog (tolF) ne smeju da prelaze +/-
15% projektovanog optereenja Fp .
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

p
800 l min
1*Fp (kN) tolF (%)
Fp (mm)
700 tolF
600 LSC A-I 200 +/- 15 45
500 LSC A-II 550 +/- 15 45
F(kN)

400
LSC A-III 750 +/- 15 40
300
LSC B-I 900 +/- 15 45
200
LSC B-III 1600 +/- 15 55
100

0
0 50 100
dlp dl(mm)
Slika 2.8.5: Linija optereenja elija za
kontrolu napona u oblozi. Iscrtana linija
predstavlja liniju projektovanog optereenja,
puna linija predstavlja liniju stvarnog
optereenja; Fp projektovano optereenje;
dlp skraenje do projektovanog optereenja;
tolF dozvoljeno odstupanje stvarnog
optereenja od projektovanog optereenja
Da bi se optimalno iskoristila nosivost obloge,
a naroito obloge od mlaznog betona,
neophodna je primena viefaznog sistema.
Viefazni sistem je jedinica koja se sastoji iz
najmanje dve elije za kontrolu napona u
oblozi koje su iste visine (L1) i jedne ili vie
kraih jedinica (L2) koje se aktiviraju usled
odreenih deformacija. U ovom sluaju
nosivost elemenata jedinice se postepeno
poveava.
Gornja
ploa
Osnovna
ploa
Rastegljivi elini elementi
Vrsta, broj i duina su prilagoeni
kapacitetu obloge i pomeranjima
(min. 2)
Slika 2.8.6: Grupa od 4 rastegljiva elementa;
dva elementa iz ove grupe su kraa za
kasnije aktiviranje
Izvodi se grupisanje pojedinanih elemenata.
Mogue su razliite kombinacije vrsta elija
za kontrolu napona u oblozi, kao i duine
elemenata, da bi se izvelo njihovo optimalno
prilagoavanje pomeranjima i razvoju
svojstava mlaznog betona.
U zavisnosti od neophodnosti projekta, mogu
da se upotrebe sledee kombinacije vrsta
elija za kontrolu napona u oblozi ili
kombinacije istih:
150 200 Duina rastegljivih elemenata mora da bude
projektovana u skladu sa zahtevima projekta.
Uobiajene duine iznose od 400 do 450
mm.
Ugradnja
Svaka elija za kontrolu napona u oblozi
sastoji se od kombinacije nekoliko elija za
kontrolu napona u oblozi sa gornjom i donjom
ploom. Postavljanje se vri pre nanoenja
mlaznog betona. Elementi su privreni za
eline lukove pomou odgovarajuih
ureaja za privravanje (kuke ili slino).
Posebnu panju treba posvetiti
odgovarajuem postavljanju elemenata na
oblogu. Montaa, prevoz i postavljanje ne
smeju da utiu na funkcionalnost obloge.
Pre nanoenja mlaznog betona elemente na
strani tunela treba prekriti daskama ili slinim
da bi se spreilo prodiranje mlaznog betona u
podruje delovanja elija za kontrolu napona
u oblozi.
Posle nanoenja mlaznog betona i
L2 L1 obezbeenja da funkcionalnost susednih
elemenata ne bude ugroena nastavkom
izvoenja radova, pokriva od dasaka moe
da se ukloni.
2.8.5.9 Cevni tit (kiobran, pipe roof)
Cevni tit koji se sastoji od elinih cevi,
postavlja se u sluaju vrlo niskog stenskog
nadsloja (od 2 do 3 prenika tunela) radi
smanjenja sleganja i poveanja brzine
iskopavanja i stabilnosti ela iskopavanja.
Cevni tit se uglavnom primenjuje u sluaju
tla i vrlo slabe stenske mase (raspadnute
stene ili potpuno trone).
U sluaju rastresitog terena ili tla, eline cevi
mogu da se upotrebe kao manchette cevi
za injektiranje terena izmeu i oko cevi pod
pritiskom.

JP Putevi Srbije 47
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Materijal tapnih sidara, koje su potrebne i koje se

upotrebljavaju kao dodatno osiguranje.
- Upotrebljavaju se perforirane eline cevi,
minimalne klase elika St 37-3U (u skladu - Radovi moraju da budu izvedeni u skladu
sa DIN 2448) (ENV 1993 S 235 J0) sa sa standardom SIA 191 (1996).
minimalnim spoljanjim prenikom 114
mm.

- Debljina stene ne sme da bude manja od

6 mm.

- eline cevi se uglavnom postavljaju na

duini od 15 m. Preklapanje treba da
bude 4 5 m.

- Cementni malter treba da bude u skladu

sa poglavljem 2.8.5.6. ove specifikacije.
Odnos vode i cementa mora da bude
prilagoen zahtevima okolnih stena. Slika 2.8.7: Sidrene ipke
Podruje prstena i zapremina cevi moraju
da budu zaliveni od najdubljeg podruja
Materijali
buotine injekcionom masom niskog
pritiska (max. 10 bara).
Sidra ne smeju da sadre materijale koju nisu
meusobno kompatibilni, kao ni one koji nisu
- Cevi moraju da imaju parove otvora za
kompatibilni sa okolinom.
injektiranje koji su postavljeni jedan
naspram drugog na minimalnoj
Prednapregnute ipke
udaljenosti od 1m. Otvori za injektiranje
treba da budu pomereni za 90 stepeni.
- Prednaprepregnuto sidro se sastoji od
prednapregnutih elinih ipki, u skladu
Izvoenje
sa NORM B 4258. Razmak izmeu
ipke i plastine cevi mora da bude
- Cevni krov treba da bude postavljen u
dovoljno veliki da obezbedi savreno
skladu sa crteima ili u skladu sa
postavljanje u cement ili malter ili u trajno
uputstvima NADZORA. Buenje treba
plastini materijal za zatitu od korozije.
izvesti sa tanou od 1%.
ipke moraju da budu izraene od elika
velike vrstoe pri istezanju.
- eline cevi se postavljaju u buotine, od
povrine iskopavanja prema neiskopanom
- Mehanika svojstva i tehnike
terenu. U sluaju nestabilnih buotina,
karakteristike moraju da budu u skladu sa:
mogu da se pri buenju upotrebe zatitne
- eline ipke st 835/1030 mpa
eline cevi.
- dvostruka zatita od korozije
- Razmak izmeu elinih cevi u tavanici
Masa za injektiranje
profila iskopavanja mora da bude u skladu
sa razmakom koji je prikazan na crteima,
- Masa za injektiranje se sastoji od Portland
ali mora da bude prilagoen
cementa, vode i aditiva, ako je potrebno.
preovladavajuim geolokim uslovima
Cement (maseno) ne sme da sadri vie
radnog ela tunela.
od 0,02% hlorida ili 0,10 % sulfida. Aditivi
ne smeju da otete svojstva ipki ili mase
- Posle buenja eline cevi treba oistiti
za injektiranje. Odnos vode i cementa
komprimovanim vazduhom, a pre
mora da bude to je mogue nii. Nikako
zalivanja pod niskom pritiskom.
ne sme da prelazi 0,45. Masa za
injektiranje ne sme da iscuri preko 0,5
2.8.5.10 Getehniko tapno sidro procenata od zapremine, u roku od 3 sata
nakon pripreme ili maksimalno 1 % pri
Opte merenju na 20 C u zatvorenom
staklenom ili metalnom cilindru prenika
- Ovaj deo specifikacija primenjuje se za 100 mm, pri debljini mase za injektiranje
nabavku i postavljanje prednapregnutih od oko 100 mm.

48 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

- Prilikom prednaprezanja vrstoa na pomou hidraulikih elemenata

pritisak mase za injektiranje treba da optereenja ili slino).
iznosi najmanje 20 N/mm.
- Napregnutost sidara mora da bude
Zatitne cevi projektovana tako da omogui
oslobaanje optereenja u sluaju kada je
- Slobodna duina ipki treba da bude radno optereenje znatno poraslo usled
obloena glatkom HDPE cevi. HDPE cev pomeranja terena.
treba da bude homogena i bez upljina.
Nije dozvoljena upotreba recikliranog Sidranje
materijala. Debljina stene cevi treba da
iznosi najmanje 3 mm. Buenje

- Vezna duina ipki treba da bude - Duina sidra treba da bude takva da je
obloena talasastom cevi, minimalne buotine mogue izvesti pomou
debljine zida 1 mm. standardnih povrinskih garnitura za
buenje. Prenik buotina za sidra treba
Glava sidra da iznosi 80 mm, u zavisnosti od kvaliteta
stena, kao to je prikazano na crteima.
vrstoa sidrene glave treba da bude
najmanje jednaka vrstoi ipke. - Ako postoji verovatnoa da doe do
uruavanja buotine, stene za buotine
Zahtevi sistema treba podupreti odgovarajuim oblonim
cevima.
Zatita od korozije
- Pre postavljanja sidra buotinu treba
- Zatitu sistema sidra od korozije treba dobro isprati.
izvesti u skladu sa SIA 191 (1996).
- Geolog Izvoaa je obavezan da za
- Zatita od korozije obuhvata sve delove svaku buotinu vodi zapisnik o buenju,
kao to su: glava sidra, zaptivka, koji treba da sadri sve relevantne
slobodna duina sidra i vezna duina podatke, kao to su: nain buenja,
ipke, kao i zavretak (peta) sidra. dubina buotine, sredstvo za ispiranje,
brzina buenja, vrsta stene koja se bui,
- Vezna duina je u naelu zatiena itd. Zapisnici moraju stalno da budu na
cementnom suspenzijom i talasastom raspolaganju NADZORU.
HDPE cevi. Injektiranje cementne
suspenzije se izvodi pre ili nakon Ispitivanje pod pritiskom
postavljanja sidra, u zavisnosti od naina
izvoenja. - Ispitivanje pod pritiskom treba izvoditi u
odreenim buotinama, samo u stenama
- Vezna duina se odreuje na osnovu koje nisu osjetljive na vodu. Prve tri
ispitivanja usaglaenosti. buotine u svakom tipinom geolokom
preseku treba da budu ispitane na 4 bara.
Komponente sistema Na osnovu podataka dobijenih ovim
ispitivanjima NADZOR donosi odluku da li
- Sistem treba da bude projektovan tako da je potrebno nastaviti sa ispitivanjima pod
obezbedi graninu nosivost ne manju od s pritiskom ili je ista ispitivanja mogue
x Pw (Pw ..... radno optereenje). Faktor izostaviti za naredna sidra na svakoj od
bezbednosti u skladu sa SIA 191 (1996) lokacija. Na svakoj 15-toj buotini treba
odreuje se na sledei nain: izvesti rutinsko ispitivanje.
- od pucanja ice za prednaprezanje,
- od rastegljivosti ice za - Ako gubitak vode premauje 5 litara po
prednaprezanje, minutu u periodu od 5 minuta na veznoj
- od ogranienog optereenja duini sidra, pri pritisku od 3 do 4 bara na
otputanja, ispitnom delu, najpre je potrebno
- od pucanja mase za injektiranje. injektiranje. Zatim se ponovo izvodi
buenje i ispitivanje buotine pod
- Sidro mora da bude projektovan tako da pritiskom.
je omoguen monitoring optereenja (npr.

JP Putevi Srbije 49
Podzemni radovi
- IZVOA je obavezan da vodi zapisnik o
ispitivanja pod pritiskom, kao i da ga
dostavi NADZORU.
Ugradnja sidra
- Sidro treba ugraditi to je mogue pre, a
najkasnije u roku od 12 asova od
zavretka buenja.
- U toku ugradnje sa sidrom treba paljivo
postupati. Sidro treba ugraditi pomou
injekcione ventilacione cevi.
- Sidro treba postaviti u sredite buotine
pomou odstojnika, dok podlona ploa
treba da bude postavljena vertikalno na
osovinu buotine. Radi postizanja
postavljanja podlone ploe vertikalno na
osovinu buotine moe da bude potrebno
da se izvede zasecanje depova u steni.
Injektovanje
- Postupak injektovanja treba izvesti tako
da u podruju injektovanja nema
vazdunih ili vodenih depova.
- Injektovanje treba izvesti polako i stabilno.
Injektovanjem treba nastaviti sve dok
masa za injektovanje, istog sastava i
vrstoe kao kada je smeana, ne pone
da izlazi iz otvora ventilacione cevi, u
trajanju od najmanje 1 minut.
- IZVOA je obavezan da NADZORU
dostavi zapisnik u kome se navode svi
detalji u vezi sa postupkom injektovanja
svakog sidra.
- Injektovanje slobodne duine sidra treba
izvriti nakon prednaprezanja sidra.
Postupci ispitivanja sidra
Postupci ispitivanja sidra treba da budu u
skladu sa standardima SIA 191 (1996).
Ispitivanje prikladnosti
Ispitivanja prikladnosti se izvode na sidrima
koji su izvedeni pod istim uslovima kao i
radna sidra. Ova ispitivanja nagovetavaju
rezultate koje je mogue dobiti naknadno
ispitivanjem radnih sidara, tj. izvoenjem
rutinskog ispitivanja radi prijema. Znatne i
znaajne promene uslova za radna sidra,
npr. geoloki uslovi, zahtevaju izvoenje
ispitivanja prikladnosti.
Ispitivanje radi prijema sidra
50
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
U toku ispitivanja koja se izvode radi prijema
sidra svako sidro e biti napregnuto do
relevantnog probnog optereenja. Ako se
radi o kohezivnom zemljitu treba utvrditi i
vrednosti klizanja.
Program ispitivanja:
Ciklini postupak koji podrazumeva
optereenje, a zatim rastereenje treba
izvesti tako da se optereenje od poetnog
poveava u svakom sledeem krugu za
sledeu stepenicu optereenja, sve dok se
ne dostigne utvreno maksimalno
optereenje. Pri svakom poveanju
optereenja treba posmatrati pomeranje ica
na siderni glavi u odnosu na fiksnu taku u
okolini, pri stalnom optereenju u skladu sa
utvrenim rasporedom.
2.8.5.11 Kabelska sidra
Opte
- Ovaj deo Odjeljka 3 primenjuje se za
nabavku i postavljanje prednapregnutih
kabelskih sidara, koji su potrebni i koji se
upotrebljavaju kao dodatno osiguranje za
buene ipove u irokom iskopu.
- Radovi moraju da budu izvedeni u skladu
sa standardom SIA 191 (1996).
Materijali
Opte
Sidra ne smeju da sadre materijale koju nisu
meusobno kompatibilni, kao ni one koji nisu
kompatibilni sa okolinom.
Prednapregnuti kablovi
- Prednaprepregnuti kablovi se sastoje od
prednapregnutih elinih uadi (ipki), u
skladu sa prEN 10138-3. Razmak izmeu
pojedinih ica mora da bude dovoljno
veliki za savreno postavljanje u cement
ili malter ili u trajno plastini materijal za
zatitu od korozije. ice moraju da budu
izraene od elika visoke vrstoe na
izvlaenje.
- Mehanika svojstva i tehnike
karakteristike moraju da budu u skladu sa
standardom prEN 10138-3:
- elina uad sa sedam ica u sastavu,
zatezne vrstoe 1570/1770,
- Nominalni preniki uadi su 15,2 i 16,0
mm.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Injektovanje
- Masa za injektiranje se sastoji od Portland
cementa, vode i aditiva, ako je potrebno.
Cement (maseno) ne sme da sadri vie
od 0,02% hlorida ili 0,10 % sulfida. Aditivi
ne smeju da otete svojstva ipki ili mase
za injektiranje. Odnos vode i cementa
mora da bude to je mogue nii. Nikako
ne sme da pree 0,45. Masa za
injektiranje ne sme da iscuri preko 0,5
procenata od zapremine, u roku od 3 sata
nakon pripreme ili maksimalno 1 % pri
merenju na 20 C u zatvorenom
staklenom ili metalnom cilindru prenika
100 mm, pri debljini mase za injektovanje
od oko 100 mm.
- Prilikom prednaprezanja vrstoa na
pritisak mase za injektovanje treba da
iznosi najmanje 20 N/mm.
Zatitne cevi
- Slobodna duina ipki treba da bude
obloena glatkom HDPE-cevi. HDPE cev
treba da bude homogena i bez upljina.
Nije dozvoljena upotreba recikliranog
materijala. Debljina zida cevi treba da
iznosi najmanje 3 mm.
- Vezna duina ipki treba da bude
obloena talasastom cevi, minimalne
debljine zida 1 mm
Glava sidra
vrstoa sidrene glave treba da bude
najmanje jednaka vrstoi ica.
Zahtevi sistema
Zatita od korozije
- Zatitu sistema sidara od korozije treba
izvesti u skladu sa SIA 191 (1996).
- Zatita od korozije obuhvata sve delove
kao to su: glava, sidro, zaptivka,
slobodna duina sidra, vezna duina sidra
i zavretak sidra.
- Vezna duina je u naelu zatiena
cementnom suspenzijom i talasastom
HDPE cevi. Injektiranje cementne
suspenzije se izvodi pre ili nakon
postavljanja sidra u zavisnosti od naina
izvoenja.
- Vezna duina se odreuje na osnovu
ispitivanja prikladnosti.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
Komponente sistema
- Sistem treba da bude projektovan tako da
obezbedi graninu nosivost ne manju od s
x Pw (Pw ... stvarno optereenje). Faktor
bezbednosti u skladu sa SIA 191 (1996)
odreuje se u zavisnosti:
- od pucanja ice za prednaprezanje
- od rastegljivosti ice za
prednaprezanje
- od ogranienog optereenja otputanja
- od pucanja mase za injektiranje
- sidro mora da bude projektovano tako
da bude omoguen monitoring
optereenja (npr. pomou hidraulikih
elemenata optereenja ili slino).
- Napregnutost sidra mora da bude
projektovana tako da omogui
oslobaanje optereenja u sluaju kada je
radno optereenje znatno poraslo usled
pomeranja terena.
Sidranje
Buenje
- Duina sidra treba da bude takva da
buenje buotina moe da se izvede
pomou standardnih garnitura za
povrinsko buenje. Prenik buotina za
sidra treba da iznosi 130 mm, u zavisnosti
od kvaliteta stena, kao to je prikazano na
crteima.
- Ukoliko postoji velika verovatnoa da
doe do uruavanja buotina, stene sa
buotinama treba podupreti
odgovarajuim oblonim cevima.
- Pre ugradnje sidra buotinu treba dobro
isprati.
- Geolog Izvoaa je obavezan da za
svaku buotinu vodi zapisnik o buenju,
koji treba da sadri sve relevantne
podatke, kao to su: nain buenja,
dubina buotine, sredstvo za ispiranje,
povraaj pri ispiranju, brzina buenja,
vrsta stene koja se bui, itd. Zapisnici
moraju stalno da budu na raspolaganju
NADZORU.
Ispitivanje pod pritiskom
- Ispitivanja pod pritiskom treba izvoditi u
odreenim buotinama, samo u stenama
koje nisu osetljive na vodu. Prve tri
buotine u svakom tipinom geolokom
preseku treba da budu ispitane na 4 bara.
Na osnovu podataka dobijenih ovim
51
Podzemni radovi
ispitivanjima NADZOR donosi odluku da li
je potrebno nastaviti sa ispitivanjima pod
pritiskom ili je ista ispitivanja mogue
izostaviti za naredne sidra na svakoj od
lokacija. Na svakoj 15-toj buotini treba
izvriti rutinsko ispitivanje.
- Ako gubitak vode premauje 5 litara po
minutu u periodu od 5 minuta na veznoj
duini sidra,pri pritisku od 3 do 4 bara na
ispitnom delu, najprije je potrebno
injektiranje. Zatim se ponovo izvodi
buenje i ispitivanje buotine pod
pritiskom.
- IZVOA je obavezan da vodi zapisnik o
ispitivanjima pod pritiskom, kao i da ga
dostavi NADZORU.
Ugradnja sidara
- Sidro treba ugraditi to pre a najkasnije u
roku od 12 asova od zavretka buenja.
- U toku ugradnje sa sidrom treba paljivo
postupati. Sidro treba postaviti pomou
injekcione i ventilacione cevi.
- Sidro treba postaviti u sredite buotine
pomou odstojnika, dok podlona ploa
treba da bude postavljena vertikalno na
osovinu buotine. U cilju postizanja
postavljanja podlone ploe vertikalno na
osovinu buotine moe da bude potrebno
izvoenje zasecanja depova u steni.
Injektovanje
- Postupak injektovanja treba izvesti tako
da u podruju injektovanja nema
vazdunih ili vodenih depova.
- Injektovanje treba izvesti polako i stabilno.
Zalivanje treba nastaviti sve dok masa za
injektovanje, istog sastava i vrstoe kao
kada je smjeana, ne pone da izlazi iz
otvora ventilacione cevi, u trajanju od
najmanje 1 minut.
- IZVOA je obavezan da NADZORU
dostavi zapisnik u kome se navode svi
detalji u vezi sa postupkom injektovanja
svakog sidra.
- Injektovanje slobodne duine sidra treba
izvriti nakon prednaprezanja sidra.
Postupci ispitivanja sidara
Postupci ispitivanja sidara treba da budu u
skladu sa standardima SIA 191 (1996).
52
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Ispitivanje prikladnosti
Ispitivanja prikladnosti se izvode na sidrima
koji su izvedeni pod istim uslovima kao i radni
sidra. Ova ispitivanja nagovetavaju rezultate
koje mogu da se dobiju naknadnim
ispitivanjem radnih sidara, tj. izvoenjem
rutinskog ispitivanja radi prijema. Znatne i
znaajne promene uslova za radne sidra npr.
geoloki uslovi, zahtevaju izvoenje
ispitivanja prikladnosti.
Ispitivanje radi prijema sidrama
- U toku ispitivanja koja se izvode radi
prijema sidara svako sidro e biti
napregnut do relevantnog probnog
optereenja. Ako se radi o kohezivnom tlu
treba utvrditi i vrednosti klizanja.
- Program ispitivanja:
Ciklini postupak koji podrazumeva
optereenje, a zatim rastereenje, treba
izvesti tako da se optereenje od
poetnog poveava u svakom sledeem
krugu za sledeu stepenicu optereenja,
sve dok se ne dostigne utvreno
maksimalno optereenje. Pri svakom
poveanju optereenja treba posmatrati
pomeranje ica na glavi sidra u odnosu na
fiksnu taku u okolini, pri stalnom
optereenju u skladu sa utvrenim
rasporedom.
2.8.5.12 Sidrene grede
Opte
Za specifikaciju betonskih i armirakih radova
pogledati odeljak 2.8.8 BETONIRANJE I
ARMIRANJE.
2.8.5.13 Merenje
2.8.5.13.1 Mlazni beton
- Obloga od mlaznog betona koja se
postavlja u tunelima, parkirnim niama,
poprenim prolazima za peake i u
drugim niama meri se za svaku
nominalnu debljinu u metrima kvadratnim
du "Linije 2 (u skladu sa slikom 2.8.2).
Duina tunela meri se du sredinje linije.
- Dodatne koliine mlaznog betona koje su
potrebne za ponovno ispunjavanje
upljina izmeu cevnih titova se ne mere
za plaanje.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
- Dodatni radovi iskopavanja zbog
proirenja profila u podrujima u kojima je
tavanica ojaana cevnim titom (pipe roof)
plaaju se kao posebna stavka. Za
iskopavanje i podupiranje kalote ispod
cevnog tita se koristi posebna matrica.
Navedeni uslovi plaanja vae i za
podupiranje odn. potporni tip ispod
cevnog tita. To znai da vae raunske
povrine, kao i platne linije 1a i 2a koje
ostaju nepromenjene.
Posebno treba naglasiti da vea koliina
potpornih elemenata (mlazni beton,
armaturna mrea, elini luk, ...) zbog
promenljive geometrije primarne obloge
tunela (kod cevnog tita nagib cevi je
priblino 5,20, a koriena duina cevnog
tita 11,0 m, to je duina testerastog
profila), nije bila uzeta u obzir prilikom
odreivanja jedinice podupiranja. Potporni
brojevi za sluaj korienja tita
vrednovani su za normalni popreni
presek i ne uzimaju u obzir proirenja
preseka. Koliine potpornih elemenata i
iskopa se obraunavaju i naplauju prema
srednjem preseku proirenja.
Vee koliine za punjenje klina pod
cevnim titom nisu uzete u obzir u matrici,
jer se punjenje klina nee nalaziti u
neposrednom podruju napredovanja.
Gore pomenuto vai i u sluaju kada
IZVOA popuni klin 20 m iza ela
iskopa zbog radnih razloga.
Vee koliine, kao i mlazni beton za
popunjavanje testerastog profila ispod
cevnog tita, plaaju se odvojeno pod
sledeim uslovima, nezavisno od koliina
koje su vie ili manje potrebne:
uz stavku beton za beton za
unutranju oblogu,
uz stavku mlazni beton za
popunjavanje,
dalje mora da se odredi (ponudi)
vremenski okvir za izvoenje cevnog
tita (zajedno sa ubrizgavanjem i
ostalim radovima).
- Dodatne koliine mlaznog betona koje su
potrebne za privremene temeljne stope
mere se po metru dunom temeljne stope.
- Deformacioni otvori se mjere u metrima
dunim.
2.8.5.13.2 Armaturna mrea
- Obloga od mlaznog betona koja se
postavlja u tunelima, parkirnim niama,
poprenim prolazima za peake i u
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
drugim niama mere se po teini du
"Linije 2" (u skladu sa Slikom 2.8.2).
Duina tunela meri se du sredinje linije.
Ne vri se merenje preklapanja, vika
materijala, dodatnog materijala koji je
neophodan za izvoenje privremenih
temeljnih stopa i pomonog materijala za
privravanje.
- Dodatne koliine armature koje su
neophodne za proirenja poprenog
preseka ispod cevnog tita ne mere se za
plaanje, pa stoga treba da budu
ukljuene u odgovarajue jedinine cene.
2.8.5.13.3 Armaturne ipke
Armaturne ipke koje se upotrebljavaju kao
osiguranje tunela, mere se prema teini.
2.8.5.13.4 elini lukovi
elini lukovi za osiguranje tunela mere se
prema teini du "Linije 2" (u skladu sa
slikom 2.8.2). Dodatni materijal, kao to su
odstojnici izmeu lukova, eline ploe na
spojevima, zavrtnji za povezivanje, itd. ne
mere se za plaanje.
2.8.5.13.5 Potporna koplja
Cevi ili ipke probojne podgrade se mere po
komadu za razliite duine. Buenje se ne
meri posebno.
Injektirane cevi
Jedinina cena treba da obuhvata buenje,
injektovanje mase do upotrebe vrstog
cementa od 10 kg po m.
Koplja od RA ipova
Jedinina cena treba da obuhvata buenje,
izradu vrha ipke i malter.
eline talpe
Merenje elinih talpi se vri prema teini.
2.8.5.13.6 Sidra
Sidra se mere "po komadu" za razliite vrste i
duine. Buenje, injektovanje i upumpavanje
vode (Swellex) ne meri se posebno. Dodatni
materijal, kao to su sidrene ploe, matice,
podloke i spojnice ne meri se za obraun.
2.8.5.13.7 LSC (elije za kontrolu napona u
oblozi)
LSC (elije za kontrolu napona u oblozi)
mere se po komadu za razliite vrste. Ne
53
Podzemni radovi
izvodi se merenje prenosnih ploa za
obraun. Deformacioni otvori su kao posebna
stavka predvieni Predmerom radova, pa se
njihovo merenje izvodi po duini.
2.8.5.13.8 Cevni tit
- eline cevi se mere po komadu. Buenje
i injektovanje pod niskim pritiskom ne meri
se posebno.
- Upotreba dodatnog materijala, kao to su
armaturne mree, mlazni beton i
hidroizolaciona membrana,
prouzrokovana proirenjem sekcija
cevnog krova, se ne mere i obraunavaju
kao posebna stavka.
2.8.5.13.9 Sidrene ipke
Sidrene ipke se mere po komadu za razliite
duine, vrste i projektovana radna
optereenja. Nabavka i ugradnja materijala,
kao to su sidrene ploe, spojnice i matice
treba da bude ukljuena u jedininu cenu.
2.8.5.13.10 Kabelska sidra
Kablovi za sidrenje se mere po komadu za
razliite duine, vrste i projektovana radna
optereenja. Nabavka i ugradnja materijala,
kao to su sidrno ploe, spojnice i matice
treba da bude ukljuena u jedininu cenu.
2.8.5.13.11 Sidrena greda
- Merenje betona se izvodi u kubnim
metrima, u skladu sa odjeljkom 2.8.8.6.
Oplata za izgradnju betonskih greda nije
obuhvaena jedininom cenom za beton.
- Armatura za betonske grede se meri po
teini za stvarno postavljene koliine (t), u
skladu sa crteima.
2.8.5.14 Plaanje
2.8.5.14.1 Opte
Jedinina cena za razliite obraunske
stavke treba da obuhvata radnu snagu,
opremu i materijale potrebne za zavretak
radova, ukljuujui osiguranje radnog ela,
ispitivanje i kontrolu kvaliteta.
Plaanje za postavljanje dodatnih elemenata
podgrade, na udaljenosti veoj od 50 m iza
pojedinanog ela iskopa, izvodi se kao za
posebnu obraunsku stavku, s tim da to ne
obuhvata poprene prolaze za peake i nie.
54
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
2.8.5.14.2 Potporna koplja
Cevi ili RA ipke probojne podgrade se mere
po komadu za razliite duine. Buenje se ne
meri posebno.
Injektirane cevi za podgraivanje
Jedinina cena treba da obuhvata buenje,
injektiranje mase do upotrebe vrstog
cementa od 10 kg po m.
Koplja od RA ipova
Jedinina cena treba da obuhvata buenje,
izradu vrha ipke i malter.
2.8.5.14.3 Sidra
Jedinina cena za razliite obraunske
stavke treba da obuhvata radnu snagu,
opremu i materijale potrebne za zavretak
radova, ukljuujui spajanje, zalivanje
slobodne duine sidra, prednaprezanje,
kontrolu kvaliteta i ispitivanje. Buenje i
uvrivanje sidrene duine obraunava se
posebno.
Jedinina cena za sidra ije se duine
razlikuju od odreenih izraunava se na
osnovu linearne interpolacije ili
ekstrapolacije.
Buenje sidara se plaa prema jedininoj
ceni po metru dunom, uzimajui u obzir
ukupnu duinu buotine.
Jedinina cena treba da obuhvata i
postavljanje sidara pod nagibom.
2.8.5.14.4 Sidrene grede
Jedinine cene za razliite obraunske
stavke treba da obuhvataju radnu snagu,
opremu i materijal neophodne za izvoenje
radova.
U skladu sa odeljkom 2.8.8 Oplata i skela
koje su neophodne za izvoenje sidrenih
greda treba da budu obuhvaene jedininom
cenom za beton.
2.8.5.14.5 Cevni tit
Merenje elinih cevi se izvodi po komadu.
Buenje i injektovanje pod niskim pritiskom
ne meri se posebno.
Upotreba dodatnog materijala, kao to su
armaturne mree, mlazni beton i
hidroizolaciona membrana, prouzrokovana
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

proirenjem sekcija cevnog tita, se ne bude

mere i obraunaju kao posebna stavka.

Tabela 2.8.6: Ispitivanje prikladnosti-upotrebljivosti mlaznog betona

predmet karakteristike metod ispitivanja uzorci starost

ispitivanja uzoraka

mladi mlazni poetne vrstoe penetracijska igla ispitni paneli 5', 15', 30',
beton mladog betona Kaindl-Meyco 1h, 3h, 6h,
9h, 24h

mlazni beton vrstoa na pritisak jezgra uzoraka prenik100 mm, visina 7 d, 28 d

100 mm, iz svakog
panela 5 jezgara

permeabilnost NORM 23303: 3 jezgra uzoraka 28 d

2010 09 01 prenika 200 mm,
maks. proboj visine 120 mm
vode 35 mm

cement specifina specifina 2 kg

povrina, poetak povrina
vezivanja, kraj (Blaine),
vezivanja, norma Vicatova igla,
potrebe za vodom, NORM 23303:
vrstoa na pritisak 2010 09 01
1d, 28d

agregati granulacijska kriva NORM B131: 10 kg

2010 08 01 (EN
12620)

sadraj vlage NORM B131: 10 kg

2010 08 01 (EN
12620)

aditivi za sadraj baza ovlaena 2l

ubrzivanje laboratorija
vezivanja (u
3
prahu ili teni) poetak vezivanja Smernice za 800 cm >45 sec
mlazni beton <180 sec
pog. 2; t.1.2

pad vrstoe na Smernice za Uzorci u obliku prizme 7d

pritisak mlazni beton 4x4x416 cm od
pog. 2; t.1.2 cementnog maltera

Napomene:
1) zahtevi i specifikacije za ispitivanje prikladnosti mlaznog betona vae za upotrebu u tunelima i
na kosinama
2) ispitivanja usaglaenosti moraju da budu izvedena u ovlaenoj laboratoriji

JP Putevi Srbije 55
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Tabela 2.8.7: Ispitivanje prikladnosti-upotrebljivosti mlaznog betona

predmet karakteristike metod lokacija starost gustina tip

ispitivanja ispitivanja ispitivanj uzoraka uzimanja i ispiti
a ispitivanja vanja
uzoraka
2
mladi mlazni poetne penetracijska obloga 5', 15', 30', 1x /500m A
beton vrstoe igla od 1h, 3h, 6h,
mladog Kaindl-Meyco mlaznog 9h, 24h
betona betona
2
mlazni beton vrstoa na jezgro uzoraka prenik 7d, 28d 1x /50m ili B
2
cement pritisak 100 mm, 1x /250m
visina ili
100 mm, min. 3
obloga uzorka
od
mlaznog
betona

Permeabil- NORM 3 jezgra min. 28d 1 X mes. B

nost 23303: 2010 09 uzoraka
01 prenika
200 mm,
visine
120 mm

deformacioni NORM prenik 3d, 7d, 28d, 1 x za B

modul 23303: 2010 09 100 mm, 56d svaku
01 visina meavinu
200 mm

mlazni beton vrstoa na Austrijske Smernice za 28d 1 x 2 mes. B

bez pritisak, mlazni beton pog. 2; t.2.2
ubrzivaa redukcija
vezivanja vrstoe na
pritisak

cement specifina specifina 5kg neposredno 1 x 250t B

povrina, povrina po uzimanju
poetak (Blaine), uzoraka na
vezivanja, Vicatova igla, gradilitu
kraj NORM B3310
vezivanja,
norma
potrebe za
vodom,
vrstoa na
pritisak 1d,
28d

EF pepeo specifina NORM 1kg neposredno 1 x 2 mes. B

povrina 23303: 2010 09 po uzimanju
01 uzoraka na
gradilitu

56 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
2.8.6 PREDBUENJE I UVRIVANJE
2.8.6.1 Predbuenje
Buenje koje se izvodi ispred radnog ela
tunela zbog izvoenja odvodnjavanja i
ispitivanja terena naziva se predbuenje.
U svrhe odvodnjavanja, primenjuju se
POSEBNI TEHNIKI USLOVI, ukoliko u
ovom Odjeljku nije odreeno drugaije.
2.8.6.1.1 Opte
- U sekcijama tunela, u skladu sa
"Geolokim i geotehnikim izvjetajem"
IZVOA je obavezan da uvek izvri
ispitivanja ispred radnog ela i to
izvoenjem 20 do 30 m dugog
predbuenja da bi dokazao ili ispitao teren
sa kojim e se susresti, kao i da bi istraio
postojanje izvora vode i gasa. Probna
ispitivanja treba ponavljati i preklapati,
tako da probno ispitivanje uvek bude
izvedeno na najmanjoj udaljenosti od 10
m ispred radnog ela tunela.
- Broj probnih ispitivanja, njihov poloaj i
uglovi odreuju se na osnovu vrste terena
i raspoloivih podataka o ispitivanjima.
Moe da bude neophodno i izvoenje
radijalnih probnih ispitivanja.
- Na lokacijama na kojima se oekuje ili na
kojima se pojavi prekomerna koliina
podzemnih voda, predlae se izvoenje
predbuenja ispred radnog ela tunela
radi smanjenja hidrostatikog pritiska na
radnom elu tunela.
2.8.6.1.2 Dokumentacija
- Sve detalje koji se odnose na probna
ispitivanja treba da odredi i odobri
NADZOR.
- Ukoliko se u toku iskopavanja tunela
pojave neoekivani uslovi, kao to su
podzemne vode, sumnjiva boja ili miris
vode, rasedanje podloge, upljine ili
pojava gasa, neophodno je paljivo
osmatranje i dokumentovanje stanja
ispred radnog ela. NADZOR mora o
svemu da bude odmah obaveten.
2.8.6.1.3 Izvoenje
IZVOA je odgovoran za ispravnost
podataka koji su dobijeni predbuenjem,
naroito sa apekta dodatnih trokova koji
mogu da se jave zbog netanih i
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
neodgovarajuih podataka dobijenih
predbuenjem.
2.8.6.2 Uvrivanje
Ovaj odeljak treba tumaiti i primenjivati u
skladu sa primenljivim delovima POSEBNIH
TEHNIKIH USLOVA, ukoliko u ovom
odjeljku nije odreeno drugaije.
2.8.6.2.1 Opte
- Uvrivanje slojeva: Ovaj pojam se
odnosi na injektiranje materijala pod
pritiskom u slojeve stenske mase radi
konsolidacije ispucalih stena ili
ispunjavanja otvora i upljina u stenama u
okolini tunela. Uvrivanje slojeva ne
obuhvata uvrivanje nevezanog tla.
- Konsolidaciono uvrivanje: Ovaj
pojam se odnosi na uvrivanje
rastresitog materijala bentonitom,
cementnom ili hemijskom masom za
zalivanje.
2.8.6.2.2 Dokumentacija
- IZVOA je obavezan da pripremi
detaljnu specifikaciju uvrivanja, jer su
radovi na uvrivanju raznovrsni i
primjenjuje se irok opseg metoda i
tehnika za poboljanje stanja terena radi
prilagoavanja stvarnom stanju terena.
Specifikacije uvrivanja treba dostaviti
NADZORU na odobrenje, ukoliko sa
Nadzorom nije dogovoreno drugaije ili
ukoliko Nadzor ne zahteva drugaije.
- IZVOA je obavezan da NADZORU
dostavi detalje o predloenim postupcima
uvrivanja, ukljuujui detalje o opremi
za uvrivanje, lokaciji, dubini i
orijentaciji otvora za uvrivanje,
nainima uvrivanja, sastavu meavine
za uvrivanje, pritisku uvrivanja i
programu vremenskog trajanja svakog
sleda operacija uvrivanja. Dubina i
sredstva za uvrivanje treba da budu
takvi da otvori mogu da se postave tano
du zona koje je potrebno uvrstiti.
2.8.6.2.3 Potreba izvoenja buotina u
svrhu uvrivanja
Potreba za dodatnim uvrivanjem, pored
uvrivanja koje je prikazano na crteima,
zasniva se nakon kosultacija NADZORA i
IZVOAA na ispitivanju terena, probnim
ispitivanjima, koliini vode na radnom elu ili
57
Podzemni radovi
drugim naznakama koje ukazuju da je teren
koji je potrebno iskopati mekan, ispucan ili
vodonosiv, kao i podacima navedenim u
ugovoru.
2.8.6.2.4 Buotine za uvrivanje i
buotine za poboljanje stene
Buotine za izvoenje primarnog i 2.8.6.4.2
sekundarnog uvrivanja treba da budu
izbuene na odreenoj udaljenosti i prema
rasporedu u podruju koje je potrebno
obraditi i u koje je potrebno pod pritiskom
injektirati masu za uvrivanje, a u skladu
sa odobrenjem NADZORA. Pored mesta
injektiranja treba postaviti merae koji e se
upotrebljavati za merenje pritiska
uvrivanja. Projektovani pritisak
uvrivanja, koji je predloen od strane
IZVOAA i odobren od strane NADZORA,
ne sme da bude premaen bez prethodne
saglasnosti NADZORA.
2.8.6.3 Materijal
Materijal za zalivanje se sastoji od:
- hemijske mase za zalivanje,
- mase cementnog maltera
(cement/pesak),
- cementne mase za uvrivanje sa
glinom ili bentonitom.
- Upotrebljava se obini Portland cement.
- Pesak koji se upotrebljava za uvrivanje
mora da bude ist, mineralni pesak,
ujednaenog kvaliteta i mora da potie iz
odobrenog izvora.
- Voda mora da bude ista bez primesa
ulja, kiselina, baza, organskih i drugih
tetnih supstanci.
- Mogua je primena aditiva za poboljanje
karakteristika uvrivanja.
2.8.6.4 Izvoenje
2.8.6.4.1 Ispitivanje
- IZVOA mora na zahtev NADZORA da
izvede ispitivanje uvrivanja radi
utvrivanja prihvatljivosti predloga za
obradu. Navedena ispitivanja treba da
budu projektovana tako da omoguavaju
vizuelni pregled obraene mase, kao i da
dokau da su postignuta zahtevana
poboljanja terena.
- U buotinama treba pre postupka
uvrivanja izvesti ispitivanje apsorbcije
58
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
vode , u skladu sa zahtevima NADZORA i
na nain koji omoguava merenje
zapremine vode pri razliitim pritiscima.
- Po zavretku uvrivanja, uvreno
podruje treba ispitati primenom postupka
sa kojim je saglasan NADZOR.
Buenje
- Buotine za uvrivanje treba izbuiti
primenom udarno-rotacione builice ili
rotacione builice.
- Prenik dna buotine za uvrivanje ne
sme da bude manji od 35 mm. Ukoliko se
buenje izvodi udarno-rotacionom
builicom, prenik dleta builice mora da
bude najmanje 8 mm vei od prenika
spojnica koji se upotrebljavaju kod ipki
za buenje.
- Izvodi se samo suvi postupak buenja,
ukoliko NADZOR ne odredi drugaije. Sve
buotine treba detaljno oistiti odmah po
zavretku buenja pomou
komprimovanog vazduha. Pose ienja,
silazne buotine treba zatvoriti sve do
poetka uvrivanja.
2.8.6.4.3 Meanje mase za uvrivanje
- Sve mase za uvrivanje treba pripremiti
pomou brzih miksera sa brzim
smicanjem, za proizvodnju mase
ujednaene homogene konzistencije.
- Ukoliko se prije pumpanja meavina
skladiti za kratko, istu je potrebno
uskladititi u namjenske rezervoare-
mealice.
- Ako se upotrebljavaju aditivi gline ili
bentonita, za pripremu i meanje treba
obezbediti posebne rezervoare-mealice.
- Za tano merenje vode koja se
upotrebljava pri pripremi mase treba
koristiti vodomere. Tamo gde je to
potrebno, na mikserima, mealicama,
pumpama i injekcionim crevima
postavljaju se manometri, sigurnosni
ventili, povratni ventili, itd.
2.8.6.5 Izvoenje uvrivanja
- Creva i cevi treba da budu malog prenika
da bi se obezbedile velike brzine protoka
bez segregacije.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

- Operacije uvrivanja treba izvriti bez na gradilitu i isti treba dostaviti

veih prekida. NADZORU.

- Ukoliko doe do prekida pre zavretka

uvrivanja (kvar na postrojenju), 2.8.6.6 Obezbeivanje kvaliteta
buotinu treba isprati istom vodom.
Kvalitet i kontrola kvaliteta uvrivanja treba
- Sve dok se ne doe do zadovoljavajueg da bude u skladu sa odredbama POSEBNIH
stanja terena, dalje izvoenje postupka TEHNIKIH USLOVA.
uvrivanja treba izvoditi veoma paljivo.
Sigurnosne ventile treba ispitati pre svake 2.8.6.7 Merenje
primene.
2.8.6.7.1 Predbuenje
- Uvrivanje u tunelima treba izvesti tako
da se pritisak ravnomerno rasporeuje i Radovi na buenju se mere u metrima
da ne doe do pojave preoptereenja dunim s obzirom na stvarnu duinu
osnovne obloge tunela. buotina.

- Ukoliko ne doe do pojave pritiska 2.8.6.7.2 Uvrivanje

prilikom upotrebe meavine
peska/cementa, uvrivanje treba Izvedeni radovi se mere u skladu sa
obustaviti, a otvor isprati. Posle nekoliko odredbama POSEBNIH TEHNIKIH
asova treba ponovno poeti sa USLOVA.
izvoenjem postupka uvrivanje,
primenom mase peska/cementa, sve do
2.8.6.8 Plaanje
pojave eljenog pritiska.
2.8.6.8.1 Predbuenje
- Ukoliko postoji povezanost izmeu
buotina, uvrivanje treba vriti - Predbuenje se plaa u skladu sa
istovremeno ili treba zatvoriti otvore na jedininim cenama navedenim u
kojima masa za uvrivanje prodire. Predmjeru i predraunu.
- Postupak uvrivanja je zavren ukoliko - Potrebna oprema, materijali i pomoni
je zahtevani pritisak mogue odrati radovi moraju da budu ukljueni u
neprekidno u trajanju od 10 minuta. jedininu cenu, kao i ometanje izvoenja
ostalih radova.
- IZVOA je obavezan da vodi zapisnike
o svim detaljima uvrivanja, kao to su 2.8.6.8.2 Uvrivanje
lokacija, nagib, prenik buotina, vreme
buenja, upotrebljena oprema, izvoenje Plaanje izvedenih radova se obraunava u
ispitivanja sa vodom pod tlakom, koliina, skladu sa odredbama POSEBNIH
pritisak uvrivanja, posebni dogaaji u TEHNIKIH USLOVA.
toku postupka uvrivanja, itd. Navedeni
zapisnik treba da potpie osoblje Nadzora

JP Putevi Srbije 59
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

2.8.7 HIDROIZOLACIJA I TRAJNO povezivanje betona i mlaznog betona u

ODVODNJAVANJE PODZEMNIH sluaju neravnomernog pomeranja
VODA podgrade od mlaznog betona i zavrne
obloge, kao i da bi se omoguilo da
drenani sloj odvodi podzemnu vodu u
2.8.7.1 Hidroizolacija i zatitni filc uzdune bone cevi za odvodnjavanje,
spreavajui na taj nain pojavu
2.8.7.1.1 Opte hidrostatikog pritiska u oblozi tunela.
U ovom odeljku obraena je hidroizolacija
- Ukoliko se pojave podzemne vode treba
svih tunelskih konstrukcija neprekidnom
primeniti projektna reenja koja predvia
hidroizolacionom membranom koja se
NADZOR.
postavlja sa spoljanje strane zavrne
betonske obloge. U ovom odeljku nisu
Dokumentacija koju je neophodno
navedene odredbe koje se odnose na ostale
dostaviti
elemente, kao to su zaptivke u betonu,
zalivanje spojeva, itd.
U skladu sa uslovima ugovora treba dostaviti
sledeu dokumentaciju:
Hidroizolacija mora da omogui
- Ateste da materijali zadovoljavaju zahteve
vodonepropusnost svih podzemnih
iz specifikacije.
konstrukcija. U sluaju prodiranja vode,
potrebno je pripremiti odredbe za sanaciju.
- Uputstva proizvoaa za postavljanje filca
i hidroizolacione membrane, ukljuujui
Hidroizolacija za izvoenje u otvorenom
postupke za pripremu, postavljanje,
objanjena je u Tehnikim uslovima za
zavarivanje i spajanje, itd.
graenje puteva u republici srbiji, Poglavje
2.6 Zanatski radovi, Poglavje 2.6.5
- Kvalifikacije proizvoaa i osoblja koje e
Hidroizolacije.
izvoditi postavljanje moraju da sadre
dokaze o iskustvu proizvoaa i osoblja
Opis
angaovanog na postavljanju, kao i
biografije osoblja nadzora nad izvoenjem
- Svrha hidroizolacione membrane na
obloge.
podzemnim objektima je spreavanje
prodiranja podzemnih voda ili stenskih
- Uzorke, kao to je navedeno:
voda u tunele, kao i zatita zavrne
- membrana: jedan kvadratni metar od
betonske obloge od tetnih hemijskih
svake vrste membrane,
uticaja. Hidroizolacija se postavlja na
- zatitni filc: jedan kvadratni metar od
tavanicu i bone zidove iznad stope
svake vrste filca,
temelja ili kote podnonog svoda.
- zavareni spoj: 1 m zavarenog spoja
Postavljanje hidroizolacione membrane
membrane za svaku vrstu membrane,
uvek se vri izmeu podgrade od mlaznog
- sredstva za privravanje i
betona i zavrne betonske obloge. S
postavljanje: 10 uzoraka iz razliitih
obzirom da se navedene podzemne
partija rondela i eksera,
konstrukcije ne nalaze u vodi ispod
- 2 uzorka prirubnica za prolazak kroz
odreenog nivoa podzemne vode, za
membranu.
podnone svodove tunela nije potrebno
predvideti hidroizolacionu membranu.
- Na odobrenje treba dostaviti i radionike
crtee, na kojima su prikazani svi
- Hidroizolacioni sistem se sastoji od dva
neophodni detalji koji se odnose na
sloja: prvi sloj se sastoji od zatitnog filca
postavljanje filca i hidroizolacione
koji se postavlja na povrinu mlaznog
membrane, ukljuujui redosled
betona; drugi sloj je hidroizolaciona
postavljanja, poloaj spojeva, povezivanje
membrana koja se privruje na
sa zaptivkama, povezivanje sa
poseban nain prema preporuci
hidroizolacijom objekata u preduseku,
proizvoaa.
lokalnu armaturu, itd.
- Kako membrana ima funkciju zaptivke,
treba postaviti sloj filca da bi se
hidroizolaciona membrana zatitila od
oteenja prilikom kontakta sa povrinom
mlaznog betona i da bi se spreilo

60 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

Obezbeivanje kvaliteta odgovarajuu obuku pre poetka

Opte
- Nabavka i postavljanje odgovarajuih
proizvoda koji su projektovani
proizvedeni posebno za primenu u
tunelima, pod uslovima koji su slini
onima koji se oekuju za odreeni
projekat i koji su dokazani kao prihvatljivi.
Kvalifikacije proizvoaa
izvoenja radova na oblozi.
- Zapisnici o postavljanju dostavljaju se
NADZORU na odobrenje, sa svim
i relevantnim podacima koji se odnose na
sve provere avova. Navedeni zapisnici
predstavljaju deo dokumentacije koju
treba dostaviti radi dobijanja saglasnosti
za nastavak izvoenja postavljanja
unutranje betonske obloge, pogledati i
odeljak 2.8.7 ovih specifikacija.

Izabrati proizvoaa (ili proizvoae) koji je 2.8.7.1.2 Materijali

(su) redovno angaovan za proizvodnju
slinih materijala za tunelske konstrukcije i
iji su se proizvodi pokazali uspenim na
najmanje pet projekata sline prirode.
Nadzor i obuka
- Predstavnik proizvoaa mora da bude
prisutan najmanje tokom prvih 10 radnih
dana postavljanja, ali i kasnije kada je
potrebno.
- Postavljanje i ispitivanje treba izvriti pod
direktnim nadzorom osobe koja ima
dokazano (neprekidan rad i praenje
moderne tehnologije) iskustvo
postavljanju membrana na obloge tunela.
- Osoblje angaovano na postavljanju i
ispitivanju obloge mora da proe
Zatitni filc
Zatitni filc je geotekstil sa neprekidnim
nepletenim poli-propilenskim vlaknima
ujednaene debljine i povrinske teksture,
koji ispunjava zahtjeve navedene dalje u
tekstu.
Hidroizolaciona membrana
- Hidroizolaciona membrana mora da bude
izraena od jednog od sledeih materijala,
ili slinih, i mora da ispunjava dole
navedene zahteve.
u
- Na membranu se postavlja signalni sloj, tj.
tanki sloj drugaije boje koji je privren
sa jedne strane, a predvien je za
otkrivanje oteenja.

svojstvo odreena vrednost standard

2
jedinica teine min. 500 g/m DIN 53854
debljina na 0,02 bara min. 3,9 mm DIN 53855/3
debljina na 2,0 bara min. 1,7 mm DIN 53855/3
vrstoa na istezanje 1000 N/50 mm DIN 53857/2
istezanje pri lomu min. 70 % DIN 53857/2
istezanje na 30% vrstoe na istezanje min. 20 % DIN 53857/2
vodopropustljivost u ravni:
na 0,02 bara min. 5 x 10 - 1 cm/s *
na 2,00 bara min. 5 x 10 - 2 cm/s *
otpornost na kisele i alkalne rastvore, pH gubitak vrstoe maks. 10 % SN 640 550
2-13 DIN 53857/2
otpornost na proboj 2000 N DIN 54307

* Ispitivanje u skladu sa Institutom Franzius, Hanover, SR Nemaka

JP Putevi Srbije 61
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

ECB Hidroizolaciona membrana (etilen-kopolimer bitumen)

svojstvo odreena vrijednost standard

debljina min. 2,0 mm DIN 53370
2
vrstoa pri istezanju min. 10 N/mm DIN 53455
istezanje pri kidanju min. 500 % DIN 53455
2
vrstoa na istezanje pri 20% deformacije min. 2,5 N/mm * DIN 53454
vrstoa na kidanje min. 150 N/mm DIN 53363
otpornost na hidrostatiki pritisak vodonepropusna na 10 bara u DIN 16726
trajanju od 10 sati
2
vrstoa zavarenog ava min. 7,2 N/mm DIN 16726
postojanost oblika pri ubrzanom starenju maks. +/- 2 % DIN 16726
karakteristike materijala tokom i nakon DIN 16726
skladitenja na 80 C:
opti izgled nema ispupenja
postojanost oblika, uzduno i <-3%
popreno
promena vrstoe na istezanje, < 10 %
uzduno i popreno
promena izduavanja pri kidanju, < 10 %
uzduno i popreno
savijanje pri temperaturi od 20 C nema pukotina
apsorpcija vode maks. 1 % DIN 53495
ponaanje nakon skladitenja u DIN 16726
kiselim i/ili alkalnim rastvorima:
promena vrstoe na istezanje, < 20 %
uzduno i popreno
promena izduavanja pri kidanju, < 20 %
uzduno i popreno
savijanje pri temperaturi od - 20 C nema pukotina
vrstoa na smicanje spoja sa bitumenom 100 N / 50 mm DIN 16726
perforaciono ispitivanje nema perforacija pri padu sa DIN 50014
visine 750 mm

* uzorak oblika kocke, duine stranice 10 mm.

62 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

PVC Hidroizolaciona membrana (polivinilhlorid)

svojstvo odreena vrijednost Standard

debljina min. 2,0 mm DIN 16726
2
vrstoa na istezanje min. 12 N/mm DIN 16726
istezanje pri kidanju min. 250 % DIN 16726
2
vrstoa na pritisak pri 20% deformacije min. 2,5 N/mm * DIN 53454
vrstoa pri kidanju min. 100 N/mm DIN 53363
otpornost na hidrostatiki pritisak vodonepropusna na 10 bara u DIN 16726
trajanju od 10 sati
2
vrstoa pri istezanju zavarenog ava min. 10,8 N/mm DIN 16726
faktor zavarivanja (90 % vlane vrstoe)
postojanost oblika nakon ubrzanog maks. +/- 2 % DIN 16726
starenja
karakteristike materijala tokom i nakon DIN 16726
skladitenja na 80 C:
opti izgled nema ispupenja
postojanost oblika, uzduno i <-3%
popreno
promena vrstoe na istezanje, < 20 %
uzduno i popreno
promena izduivanja pri kidanju, < 20 %
uzduno i popreno
savijanje pri temperaturi od 20 C nema pukotina
apsorpcija vode 1 % max DIN 53495
ponaanje nakon skladitenja u DIN 16726
kiselim i/ili alkalnim rastvorima:
promena vrstoe na istezanje, < 20 %
uzduno i popreno
promena izduivanja pri kidanju, < 20 %
uzduno i popreno
savijanje pri temperaturi od - 20 C nema pukotina
vrstoa na smicanje spoja sa bitumenom 100 N / 50 mm DIN 16726
perforaciono ispitivanje nema perforacija kod pada sa DIN 50014
visine 750 mm
ponaanje pri poaru B1 NORM
B 3800/1

* uzorak oblika kocke, duine stranice 10 mm.

Pomoni materijal
2.8.7.1.3 Izvoenje
Prema preporukama proizvoaa membrane
izrauje se materijal za privravanje, Priprema povrine
armature za dilatacione spojnice, prirubnice,
vri se priprema uglova i taaka presecanja. - Povrine na koje se postavlja
hidroizolacija moraju da budu oiene,
glatke, i na njima se ne smeju da se
nalaze bilo kakvi otpadni materijali.

JP Putevi Srbije 63
Podzemni radovi
- Pre postavljanja hidroizolacije treba
izvriti sledeu obradu povrine:
- za ugradnju zatitnog filca
hidroizolacione membrane neophodan
je minimalan sloj mlaznog betona,
debljine 3- 5 cm, koji se nanosi na
stenu.
- nepravilnosti povrine obloge od
mlaznog betona treba ispraviti
dodatnim nanoenjem mlaznog
betona. Odnos prenika i dubine
nepravilnosti ne sme da bude manji od
5:1 (videti Crte 2.8.8). Minimalni
poluprenik zaobljavanja u podruju
sidara treba da iznosi 0.3 m.
- prelazi i secita tunelskih profila treba
da budu zaobljeni sa minimalnim
radijusom 50 cm.
- eline ipke, ice, podmetae, cevi,
itd. koji vire treba odsei ukoliko na njih
nee da bude nanesen dodatni sloj
mlaznog betona.
- otkrivene eline delove, kao to su
npr. sidra, treba prekriti mlaznim
betonom ukoliko ne treba da ostanu
dostupni.
- sve povrine mlaznog betona treba na
kraju izgladiti sitnozrnim veznim
mlaznim betonom (zaobljeni agregati,
veliina zrna 0 - 8 mm), koji se nanosi
u sloju debljine 3 do 5 cm.
Ugradnja
Pre postavljanja hidroizolacije, sve povrine
na koje je se postavlja hidroizolacija moraju
da budu pregledane i odobrene od strane
NADZORA.
Postavljanje mora da se izvode u skladu sa
pismenim uputstvima proizvoaa.
Uglavnom, postupak je sledei:
- Priprema
Posebne pripreme su neophodne za
postavljanje hidroizolacije na prelazima i
secitima tunelskih profila, kao i za
odreene elemente koji probijaju
membranu. Iste je potrebno izvesti u
skladu sa preporukama proizvoaa.
- Postavljanje filca
Zatitni filc se privruje za povrinu
mlaznog betona pomou odgovarajuih
sredstava za privravanje, koja
odreuje proizvoa. U zavisnosti od
lokacije, po kvadratnom metru treba
upotrebiti 2 do 4 elementa za
privravanje. Filc treba postaviti dosta
labavo da bi se izbeglo preoptereenje
prilikom betoniranja. Susedne sekcije filca
64
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
treba preklopiti za oko 10 cm i spojiti
takastim zavarivanjem ili drugim
i odgovarajuim postupkom. Du podnoja
tunelskih bonih zidova filc treba da bude
dovoljno dugaak da prekriva bone
kanale za odvodnjavanje, kao to je
prikazano na crteima.
- Postavljanje hidroizolacione membrane
Hidroizolaciona membrana se postavlja
tako da prekrije filc. Hidroizolaciona
membrane se privruje za sredstva za
fiksiranje membrane postupkom
termikog zavarivanja. Za potrebe
postavljanja nije dozvoljeno nikakvo
probijanje membrane. Hidroizolacionu
membranu treba postaviti signalnim
slojem prema unutranjosti, dovoljno
labavo da bi se izbeglo preoptereenje
prilikom betoniranja. Susedne
hidroizolacione trake treba spojiti
dvostrukim varom. Du podnoja
tunelskih bonih zidova filc treba da bude
dovoljno dugaak da prekriva bone
kanale za odvodnjavanje, kao to je
preikazano na crteima. Povezivanje
hidroizolacionih membrana tunela i
preduseka treba izvesti vodnim baraom
u skladu sa crteima koje obezbjeuje
dobavlja.
Mere zatite
Treba voditi rauna da se hidroizolaciona
memebrana ne oteti za vreme i nakon
postavljanja. Sva oteenja koja se jave
treba sanirati i ispitati pre ugradnje zavrne
betonske obloge.
2.8.7.1.4 Kontrola kvaliteta izvoenja
Ispitivanje avova
Svi avovi moraju da budu ispitani, a
IZVOA je obavezan da zapisnike o
izvedenim ispitivanjima dostavi NADZORU.
Ispitivanje avova komprimovanim vazduhom
Treba izvesti kontrolu ispravnosti avova
izmeu susednih traka hidroizolacione
membrane. Navedeno ispitivanje se izvodi
upumpavanjem komprimovanog vazduha u
probni kanal koji se stvara od dvostruko
zavarenog spoja. Poetna ispitivanja na
pritisak treba da iznose 2 bara za probni
period od 5 minuta ili 1,5 bar za probni period
od 10 minuta. Spojevi se smatraju
vodonepropusnim ukoliko gubitak pritiska
vazduha u oba sluaja ne prelazi 20 %.
Ispitivanje avova vakuumskom opremom
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Za ispitivanje podruja membrane
ograniene veliine, kao to su posebne
konfiguracije spojeva ili lokalne sanacije
zakrpama, moe da se upotrebi vakuumska
opremu. Navedena oprema se sastoji od
vakuumskog zvona, koje se nakon to se
vrsto postavi iznad povrine koja se ispituje,
prazni pumpanjem radi otkrivanja upljina u
membrani.
2.8.7.2 Trajno odvodnjavanje podzemnih
voda
Ova stavka se odnosi na postavljanje i
odravanje sistema za trajno odvodnjavanje
podzemnih voda u tunelima. Ako u toku
gradnje doe do pojave podzemnih voda
ispod projektovanog nivoa uzdunog sistema
za odvodnjavanje podzemnih voda, treba
projektovati trajni sistem za odvodnjavanje.
2.8.7.2.1 Opte
- U ovom odjeljku obraeni su zahtevi koji
se odnose na sistem trajnog
odvodnjavanja podzemnih voda u odvesti pomou uzdunih drenanih cevi
tunelima, a koji se sastoji od perforiranih
cevi u obliku tunela ili okruglih, koje su
postavljene sa obe strane iznad temelja,
revizionih nia, kontrolnog ahta ispod
kolovoza, prikljunih cevi izmeu
revizionih nia i kontrolnih ahtova i
glavne drenane cevi tunela.
- Revizione nie i kontrolna ahtovi za
glavnu drenanu cev tunela treba postaviti
na projektovanom razmaku.
- U tunelima treba izvesti razdvojene
sisteme za odvodnjavanje podzemnih i
otpadnih voda (sa kolovoza).
- Ovim odjeljkom nisu obuhvaene odredbe
koje se odnose na sistem odvodnjavanja
puta i tretman otpadnih voda izvan tunela.
Sistem odvodnjavanja puta u tunelu
sastoji se od upljih montanih ivinjaka.
Armirano-betonski ivinjaci se postavljaju
u cementni malter i spajaju elastinim
silikonskim mastiksom.
2.8.7.2.2 Materijali
- Uzduna drenaa podzemnih voda se
sastoji od PE-HD dvoslojnih rebrastih
cevi, u skladu sa crteima. Ukupna
povrina otvora za prijem vode treba da
2
bude vea od 200 cm po dunom metru
cevi, u zavisnosti od hidrolokih uslova
stenske mase.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
- Porozni beton treba da se sastoji od
obinog portland cementa i prirodnog
agregata veliine 32 mm. Odnos agregata
i cementa treba da iznosi 8:1 po
zapremini ili 10:1 po masi.
- Popreni spojevi treba da se sastoje od
PE-HD dvoslojnih rebrastih neperforiranih
cevi, minimalnog unutranjeg prenika
200 mm.
- Glavni tunelski drenani kanal treba da
bude izveden od betonskih cevi (C 30/35),
u skladu sa crteima.
- Ivinjaci za odvodnjavanje puta treba da
budu prefabriklovani od betona (C 35/45),
izraeni elinom oplatom, armirani i
ugraeni vodonepropusno. Spajanje
ivinjaka se vri elastinim silikonskim
mastiksom.
2.8.7.2.3 Izvoenje
- Vodu koja se pojavljuje i/ili prikuplja iza
hidroizolacione membrane treba trajno
koje su postavljene na oba bona zida
tunela.
- Uzdune drenane cevi za odvodnjavanje
podzemnih voda treba da budu prekrivene
i zatiene poroznim betonom, koji se
postavlja izmeu revizionih ahtova
unutar tunela.
- Revizione nie se izvode na unutranjoj
betonskoj oblozi radi trajnog odravanja
(ispiranja) drenanog sistema, kako je
predstavljeno na crteima.
- IZVOA je obavezan da osigura da se
sistem za trajno odvodnjavanje
podzemnih voda upotrebljava samo za
kontrolu podzemnih voda. Tokom perioda
gradnje i odravanja potrebno je vriti
redovne preglede i odravanje navedenog
sistema.
- Drenane cevi za kontrolu podzemnih
voda treba postaviti u skladu sa kotama i
nagibima predstavljenim na crteima.
- Porozni beton treba meati mainskim
putem ili runo sve dok se ne postigne
ujednaena boja i konzistencija pre
ugraivanja. Koliina vode koja se
upotrebljava ne smije prei koliinu
potrebnu za pokrivanje svih estica
agregata, a da se ne stvara viak mase.
65
Podzemni radovi
- Zbijanje poroznog betona izvodi
iskljuivo runo.
2.8.7.3 Merenje
2.8.7.3.1 Hidroizolaciona membrana
- Hidroizolaciona membrana koja se
postavlja u saobraajnim tunelima,
niama za parkiranje i stazama za peake
meri se po metru kvadratnom du "Linije
2" (kao to je predstavljeno na Crteu
2.8.2). Duina tunela se izraunava du
sredinje linije.
- Neophodna poveanja poprenih preseka
tunela za manje nie (nie za hitne
sluajeve, nie za elektrina postrojenja,
protivpoarne nie, revizione nie, prostor
ispod cevnog tita, itd.) ne mere se za
hidroizolacionu membranu.
- Ugradnja hidroizolacione membrane u
niu za razvoenje vode se ne meri za
obraun, pa treba da bude obuhvaena
relevantnom jedininom cijenom.
2.8.7.3.2 Uzduno odvodnjavanje
podzemnih voda
- Radovi na polaganju uzdunih drenanih
cevi i cevi za popreno povezivanje do
66
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
se revizionih ahtova mere se po metru
dunom svake poloene drenane cevi.
Zatita uzdunih drenanih cevi poroznim
betonom ne meri se posebno.
- Izgradnja revizionih ahtova sabirne
drenae se meri posebno.
- Glavni sistem odvodnjavanja stenske
vode i vode sa kolovoza meri se u
1
metrima (m ).
2.8.7.4 Plaanje
2.8.7.4.1 Hidroizolaciona membrana
Jedinina cena za hidroizolacionu membranu
treba da obuhvata radnu snagu, opremu i
materijale neophodne za izvoenje radova,
ukljuujui kontrolu kvaliteta i ispitivanje.
2.8.7.4.2 Uzduno odvodnjavanje
podzemnih voda
Jedinina cena za sistem uzdunog
odvodnjavanja podzemnih voda treba da
obuhvata radnu snagu, opremu i materijale
neophodne za izvoenje radova.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

Slika 2.8.8: Zahtevi za izravnavanje povrine mlaznog betona

JP Putevi Srbije 67
Podzemni radovi
2.8.8 BETONIRANJE I ARMATURA
2.8.8.1 Opte
Ovaj Odeljak sadri specifikacije za izvoenje
zavrne obloge tunela, temeljnih greda,
betonskog podnonog svoda i obloge. U lunoj krovnoj oplati treba
prefabrikovanih betonskih komponenti, kao i
za izvoenje betoniranja na deonicama
tunela koje se izvode pokrivenim usekom (cut
& cover), za betonski svod i potporne
konstrukcije. Konstrukcije iskopanog tunela
su uglavnom nearmirane, ali mogu da bude i
armirane lokalno, u skladu sa projektom i
odobrenjem NADZORA, dok su deonice
tunela koje se izvode pokrivenim usekom,
betonski svod i potporne konstrukcije
uglavnom armirane.
2.8.8.1.1 Opis
- Odeljak POSEBNIH TEHNIKIH
USLOVA, ukoliko ovim Odjeljkom nije
odreeno drugaije.
- Zavrna obloga tunela, na licu mesta
ugraena betonska obloga, poveava
faktor bezbednosti sistema celokupne
tunelske obloge, obezbeuje ujednaenu
unutranju povrinu i poboljava
vodonepropusnost tunelske obloge.
Glatka unutranja povrina je potrebna da
bi se omoguio protok vazduha, iz
estetskih razloga, kao i u svrhe
osvjetljenja i odravanja.
- Temeljne grede sainjavaju oporce
zavrne obloge tunela. Na uzdune
betonske grede uglavnom se postavljaju
kablovski kanali.
- Podnoni svod predstavlja zaokruen
zavretak tunelske obloge (tunelske cevi),
mesta na kojima preovladavaju loi
geoloki uslovi.
- Oplate za temeljne grede, podnoni svod i
krovni luk predstavljaju potreban alat za
izvoenje zavrne tunelske obloge.
Oplata treba da bude projektovana i
izvedena od elika, tako da se dobiju
oblik, dimenzije i povrinska obrada
betona, prema specifikacijama.
- Prefabrikovani betonski elementi
predstavljaju bone granice povrine puta
(ivinjaci) i upotrebljavaju i za izgradnju
kablovskih kanala.
68
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
- Kontaktno injektiranje predstavlja
injektiranje materijala pod pritiskom u cilju
ispunjavanja upljina izmeu na licu
mesta izgraene obloge i mlaznog betona
ili membrane obloge (hidroizolacione
membrane). Sistematino kontaktno
injektiranje treba izvriti u delu tavanice
tunela posle stvrdnjavanja betonske
predvideti nain privravanja potrebnih
cevi za kontaktno zalivanje. Pozicioniranje
otvora za injektiranje odobrava NADZOR.
- Premaz betonske povrine unutranje
obloge je neophodan radi zatite betona i
za lakeg ienja.
- Armirani betonski svod ugraen na licu
mesta predstavlja krov meovitog modela
tunela i metode pokrivenog useka.
Betonski luk prenosi sile, indukovane
zatrpavanjem, na bonu nosivu stensku
masu. Pod zatitom betonskog svoda,
tunel moe da bude izveden primenom
konvencionalnih metoda.
2.8.8.1.2 Dokumentacija koju je potrebno
dostaviti
- Treba dostaviti radne crtee na kojima je
predstavljeno nadvienje oplate
neophodno za kompenzaciju ugibanja
usled ugraivanja betona.
- IZVOA je obavezan da NADZORU
dostavi detaljne radionike crtee oplate.
- IZVOA je obavezan da NADZORU
dostavi na odobrenje posebne radionike
crtee za oplatu poprenog preseka
tunela, poprenih prolaza za peake, nie,
betonski svod i pokriveni usek.
- Treba dostaviti izvjetaje o ispitivanjima
betona koji je predvien za ugradnju, u
skladu sa odjeljkom POSEBNIH
TEHNIKIH USLOVA.
- Pre proizvodnje prefabrikovanih betonskih
komponenti, IZVOA je obavezan da
NADZORU dostavi reference
proizvoaa.
- Prije poetka izvoenja betoniranja
unutranje obloge, IZVOA je obavezan
da NADZORU dostavi metodologiju
izvoenja radova, opis postrojenja i
materijala za kontaktno injektiranje.
- IZVOA je obavezan da NADZORU
dostavi izvetaje o ispitivanjima i uzorke
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
materijala za premazivanje betonskih
povrina.
2.8.8.1.3 Uslovi za izvoenje radova
- Unutranja betonska obloga u tunelu ne
moe da bude postavljena sve dok stopa
pomeranja, u bilo kojoj taki na obodu
tunela i vertikalno na konturu, ne bude
manja od 4 mm meseno, ukoliko
NADZOR ne odredi drugaije.
- Unutranja betonska obloga ne moe da
bude postavljena sve dok NADZOR ne
prihvati i ne izda svoju saglasnost na
rezultate reprofilisanja.
- Unutranja betonska obloga u tunelu ne
moe da bude postavljena sve dok
ugraeni sistem hidroizolacije ne bude
prihvaen od strane NADZORA.
- Ugraivanje prefabrikovanih betonskih
komponenti ne moe da zapone pre
dobijanja saglasnosti od strane
NADZORA.
- Nije dozvoljeno premazivanje betonske
povrine sve dok NADZOR ne odobri
povrinu unutranje betonske obloge.
2.8.8.2 Materijal
Materijali moraju da budu u skladu sa
odeljkom POSEBNIH TEHNIKIH USLOVA,
ukoliko ovim odeljkom nije drugaije
predvieno.
2.8.8.2.1 Oplata
- Pogledati - Odeljke POSEBNIH
TEHNIKIH USLOVA.
- Oblik betonskog svoda treba modelirati
pomou eline oplate ili treba upotreda
bude materijal iz iskopa za izradu
zemljanog oblika betonskog svoda.
- Oplata mora da bude dovoljno kruta da
moe da dri kalupe u odgovarajuem
poloaju, obliku i profilu, tako da zavrna
betonska konstrukcija bude u dozvoljenim
okvirima.
- Oplata za izradu tunelske obloge treba da
bude izraena od elika i prikladna za
kasniju ponovnu upotrebu.
- Oplata za izradu tunelske obloge treba da
ima otvore du svakog bonog zida i na
tavanici. Otvori treba da budu predvieni
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
tako da omoguavaju upotrebu vibratora
za zbijanje betona, izvoenje inspekcije
betona u toku ugraivanja, kao i
inspekciju stvrdnute betonske povrine,
pre otputanja ili uklanjanja oplate.
Veliina otvora treba da iznosi najmanje
600 mm kvadratnih. Otvori za ugradnju
betona treba da budu na visinama koje
spreavaju segregaciju betona. Spojevi
na oplati treba da budu dobro zategnuti
da bi spreili curenje cementnog mleka i
vode iz betona.
- Kalupe stalno treba odravati u ispravnom
stanju kako bi uvek mogla da se garantuje
tanost oblika, vrstoa, krutost,
vodonepropusnost i glatkost povrine.
Kalupi treba da budu isti, bez korozije i u
dobrom stanju.
- U gornjem sektoru oplate za izradu
obloge potrebno je postaviti dodatke za
montiranje spoljanjih vibratora na
jednakim intervalima, kako bi se
obezbedio ujednaen stepen zbijenosti
lunog svoda.
- elina oplata treba da bude opremljena
odgovarajuim elementima, koji
omugoavaju izvoenje ljeba po
spoljanjoj ivici segmenta sekundarne
obloge. Ovime se postie jednobrazan
izgled sekundarne obloge i u podruju na
kome tunel skree.
2.8.8.2.2 Beton
- Odeljak POSEBNIH TEHNIKIH
USLOVA, ukoliko ovim odeljkom nije
odreeno drugaije.
- Marka betona za tunelsku oblogu,
temelje, luk podnonog svoda, betonski
svod i pokriveni usek treba da bude C
25/30.
- Maksimalna veliina agregata treba da
bude u skladu sa POSEBNIM
TEHNIKIM USLOVIMA.
- vrstou meavine treba odrediti tako da
bude mogua ugradnja betona
pumpanjem.
- U cilju poboljanja teenja i mogunost
zguavanja betonske meavine mogue
je dodavati plastifikatore. Detaljne
podatke o takvim aditivima treba, pre
njihove upotrebe, dostaviti NADZORU,
koji daje saglasnost za upotrebu.
69
Podzemni radovi
2.8.8.2.3 Prefabrikovane betonske
komponenete
- Odeljak POSEBNIH TEHNIKIH
USLOVA, ukoliko ovim Odjeljkom nije
odreeno drugaije.
- Klasa betona za prefabrikovane betonske
komponente je C 35/45 (C 30/37).
- Prefabrikovani betonski elementi treba da
budu proizvedeni sa dozvoljenim
odstupanjima dimenzija od 2 mm.
2.8.8.2.4 Masa za kontaktno injektiranje
- Injekciona masa se zasniva na meavini
cementnih materijala i vode, ali moe da
sadri i aditive za poboljanje
karakteristika, u skladu sa odobrenjem
NADZORA. Svi izvori vode koji e se
upotrebljavati sa cementom moraju da
budu odobreni od strane NADZORA.
Ukoliko u bilo koje vreme u toku izgradnje,
voda iz odobrenog izvora postane
nezadovoljavajua, IZVOA je
obavezan da iz drugih izvora obezbedi
vodu zadovoljavajueg kvaliteta.
- Cement mora da bude u skladu sa
vaeim standardima. Injekciona masa
treba da bude ujednaena meavina ija
vrstoa treba da bude dovoljno tena,
kako bi injekciona masa mogla pod
pritiskom da ue u sve delove upljina.
- Injekciona masa treba da ima nisku ili
nikakvu sposobnost curenja i malo
smanjenje zapremine prilikom
stvrdnjavanja. Injekciona masa nakon
stvrdnjavanja treba da ima najmanju
moguu propusnost.
2.8.8.2.5 Armatura
Za izvoenje unutranje betonske obloge
armatura je neophodna u podrujima visokih
napona, kao to su dionice pokrivenih useka,
sekcije koje se nalaze ispod kua i plitkog
nadsloja, povrine portala, nie, spojeva
tunela i poprenih prolaza za peake, u
zavisnosti od uslova lokalnog terena, a u
skladu sa crteima iz projekta. tavie,
unutranja betonska obloga moe da bude
armirana u podrujima na kojima se unutar
tunela nalaze teke instalacije, na primer, na
mestima na kojima su postavljeni ventilatori.
Armatura je potrebna za betonski svod, kao i
za prefabrikovane betonske elemente.
70
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Materijali za armaturnu mreu
- Armaturna mrea treba da bude u skladu
sa odredbama Odjeljka POSEBNIH
TEHNIKIH USLOVA, ukoliko ovim
odeljkom nije odreeno drugaije.
- Armaturna mrea treba da bude izraena
od elika kvaliteta MA 500/560.
Materijali za armaturne ipke
- Armaturne ipke treba da budu u skladu
sa odredbama odeljka POSEBNIH
TEHNIKIH USLOVA, ukoliko ovim
odeljkom nije odreeno drugaije.
- Armaturne ipke treba da budu izraene
od elika RA 400/500; B 500 A.
2.8.8.2.6 Premazivanje
- Kvalitet materijala za premaz treba da
bude u skladu sa vaeim odredbama u
sklopu austrijske odredbe RVS 8.29.4.
- Ispitivanja izvodi ovlaeni institut.
- Materijal se sastoji od dvokomponentne
meavine koja se zasniva na epoksidnoj
smoli.
- Vrednost adhezije koja se ispituje
seenjem mree 5 mm x 5 mm (u skladu
sa RVS 8.29.4) treba da iznosi najmanje
85 %.
2.8.8.3 Betoniranje
Izvoenje betoniranja treba da bude u skladu
sa odredbama POSEBNIH TEHNIKIH
USLOVA, ukoliko ovim odeljkom nije
odreeno drugaije.
2.8.8.3.1 Priprema oplate pre betoniranja
- POSEBNI TEHNIKI USLOVI, ukoliko
ovim odeljkom nije odreeno drugaije.
- Unutranja povrina oplate treba da bude
premazana odobrenim uljem koje ne
ostavlja mrlje, u cilju spreavanja adhezije
betona.
- Agensi za oslobaanje se upotrebljavaju
strogo u skladu sa uputstvima
proizvoaa, i ne smeju da dou u dodir
sa armaturom.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
- Sastav agenasa za oslobaanje mora da
bude takav da se agensi ne meaju sa
naknadnom obradom povrine.
- Pre poetka betoniranja sve povrine je
potrebno dobro oistiti. Povrine oplate
koje su u kontaktu sa betonom moraju da
budu iste, bez stranih estica, eksera i
slino, pukotina i drugih oteenja.
- Oplata mora da bude postavljena i
uvrena tako da zadri svoj oblik i
poloaj u toku izvoenja betoniranja, kao i
da mogu da se izbegnu povrinske
nepravilnosti u betonu.
- Oplatu treba postaviti do nivoa kojim se
nadoknauje predvieno ugibanje oplate
pod optereenjem.
- Ukoliko se za izvoenje betonskog svoda
upotrebljava zemljanu oplatu, pre
postavljanja armature zemljanu oplatu
teba prekriti razdelnom membranom da bi
se izbeglo povezivanje zemlje i betona.
2.8.8.3.2 Priprema za ugradnju betona
Pre ugradnje betonske obloge tunela
IZVOA mora dobro da oisti podnoni
svod, strane i tavanicu iskopa od rastresitog
materijala, ostataka nezdravih stena, mulja,
otpada, stajaih voda, ulja i drugih stranih
supstanci.
2.8.8.3.3 Ugradnja betona
- Odeljak POSEBNIH TEHNIKIH
USLOVA, ukoliko ovim odeljkom nije
odreeno drugaije.
- IZVOA je obavezan da dostavi detalje
o predloenom nainu ugradnje betona u
tunelu, ukljuujui i opis opreme koja e
se upotrebljavati.
- Nain prevoza i ugradnje betona treba da
odobri NADZOR. Beton se prevozi i
ugrauje tako da se sprei pojava
zagaenja, segregacije ili gubitka
sastavnih materijala.
- Ugradnja betona nije dozvoljena ni u
jedan deo konstrukcije, sve dok NADZOR
to ne odobri.
- Ugradnja betona se izvodi pomou
potisne pumpe ili primenom slinog
postupka, u skladu sa odobrenjem
NADZORA. Nain ugradnje betona treba
da bude takav da se beton ne uvodi u
oplatu velikom brzinom, kao i da ne doe
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
do pojave segregacije betona. Pumpa za
beton treba da proizvodi neprekidan tok
betona bez pojave vazdunih depova.
- Izlivanje temeljnih greda i konstrukcije
podnonog svoda treba izvesti u
odvojenim fazama, a pre izvoenja luka
unutranje obloge tunela. Nain ugradnje
betona u podnoni svod mora da odobri
NADZOR.
- Betonski temelji sa svake strane
upotrebljavaju se kao podloga za inu
koja je potrebna za pomeranje tunelske
oplate. Betonske temelje treba ugraditi
najmanje 7 dana pre postavljanja oplate
za izvoenje luka unutranje obloge.
- Upumpavanje betona u oplatu izvodi se
kroz odgovarajue otvore.
- Beton u zidovima i tavanici tunela
ugrauje se u horizontalnim slojevima,
koji ne prelaze 50 cm, i koji su
ujednaeno rasporeeni preko betonirane
sekcije.
- Maksimalne razlike u visini ne smeju da
preu vrednosti koje je odredio
proizvoa oplate.
- Nije dozvoljeno upumpavanje betona u
tavanicu luka niti njegovo slivanje u
zidove i podnoni svod. Stoga, nije
dozvoljeno pumpanje betona utavanicu
sve dok nivo betona ne dostigne visinu
otvora u oplati. Beton treba da ue u sve
nepravilnosti u steni ili povrini osnovne
podgrade pomou potopnog vibratora,
kako bi se ispunile upljine izmeu
navedene povrine i oplate.
- Posebnu panju treba obratiti na
obezbeivanje kompletne ispunjenosti
tavanice luka tunela. IZVOA je
obavezan da pored detalja koji se odnose
na metod ugradnje betona navede i
predloge za ispunjavanje ovog zahteva.
Tamo gde je potrebno vazduni depovi u
tavanici tunela treba da budu rastereeni
ventilacionim crevima iza relevantne
provizorne oplate.
- Kada je to mogue u zavrnoj oblozi treba
izbegavati izvoenje radnih spojeva. U
toku izvoenja betoniranja treba
obezbediti rezervnu pumpu za beton. Ako
je postupak neprekidne ugradnje prekinut
kvarom na opremi, do kojeg je dolo iz
bilo kojeg razloga, IZVOA je obavezan
da dok je beton jo plastian izvri
71
Podzemni radovi
njegovo zbijanje na spojevima, postiui
tako ujednaen i stabilan nagib. Beton koji
ostane nezbijen potrebno je ukloniti.
- Zavrna obloga tunela treba da bude
ugraena u sekcijama maksimalne duine
12 metara, mereno du osovine tunela.
Svaka sekcija mora da bude ugraena u
sklopu jedne neprekidne operacije, bez
prekida i bez radnih spojeva. Svi spojevi
na krajevima sekcija moraju da budu
vertikalni na konturu.
- Za betoniranje pri toplim i hladnim
vremenskim uslovima pogledati
POSEBNE TEHNIKE USLOVE.
2.8.8.3.4 Zbijanje betona za zavrnu oblogu
- Beton je treba zda bude da bi se stvorila
gusta homogena masa.
- Zbijanje betona je potrebno izvriti
pomou vibratora koji su postavljeni na
oplatu, kao i pomou pervibratora kojima
se rukuje kroz revizione otvore u oplati.
- Vibratori ne smeju da deluju na armaturu.
Ukoliko se koriste pervibratori, treba
izbegavati kontakt sa armaturom.
- Vreme rada oplatnih vibratora treba da
bude kratko, u cilju spreavanja pojave
segregacije.
- Beton ne sme da bude podvrgnut
vibracijama 4 sata nakon izlivanja.
2.8.8.3.5 Uklanjanje oplate
- Odeljak POSEBNIH TEHNIKIH
USLOVA, ukoliko ovim odeljkom nije
odreeno drugaije.
- NADZOR mora da bude unaped
obaveten o datumu kada IZVOA
namjerava da ukloni oplatu.
- Vreme uklanjanja oplate predstavlja
odgovornost IZVOAA.
- Oplata mora da bude projektovana tako
da moe lako da se ukloni, bez udaranja
ekiem ili polugom o povrinu betona,
kao i bez opasnosti od oteenja betona.
- IZVOA je obavezan da otkloni svako
oteenje nastalo uklanjanjem oplate.
- Sa uklanjanjem oplate ne sme da se
otpone sve dok beton ne dobije
odgovarajuu vrstou, tako da ni
72
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
najnepovoljniji uslovi optereenja ne
mogu da prouzrokuju oteenja
konstrukcije. vrstou konstrukcije treba
tavanici tunela. Minimalna vrstoa za
uklanjanje oplate mora da zadovoljava
konstrukcione zahteve koji se odnose na
"sopstveno optereenje" obloge.
Navedena vrstoa se proverava pomou
Schmidt ekia sa klatnom, ili slinog, dok
se za slabiju vrstou betona primenjuje
klip prenika 40 mm.
Treba upotreda bude sledeu opremu, ili
slinu:
Proizvoa: Wykeham Farrance, Slough,
Engleska Model br.: WF 53932.
2.8.8.3.6 Nega betona
- Odeljci POSEBNIH TEHNIKIH
USLOVA, ukoliko ovim odjeljkom nije
odreeno drugaije.
- Odmah nakon ugraivanja beton je
potrebno zatititi najmanje 7 dana od
tetnih vremenskih uticaja, ukljuujui
kiu, nagle promene temperature, mraz i
isuivanje. Primenjene metode podleu
odobrenju NADZORA.
- Primenjeni nain negovanja betona treba
da smanji gubitak vlanosti betona.
- Agens za zaptivanje ne sme da se mea
sa vezivom zbog eventuelne kasnije
obrade povrine.
- Negovanje moe da se izostavi, ako se
merenjem dokae da mere negovanja
nemaju vie uticaja na vlanost i
skupljanje.
- IZVOA je odgovoran za izbjegavanje ili
za smanjenje pojava pukotina usled
skupljanja, pa stoga radove treba da
izvodi veoma paljivo i da ispravno
primenjuje metode i tehnike. Kod
armiranih betonskih obloga, irina upljina
nastalih skupljanjem je ograniena na 0,3
mm. ire pukotine treba ispuniti smolom ili
malterom. Pukotine nastale skupljanjem u
nearmiranim oblogama, ija irina prelazi
1,0 mm, treba ispuniti malterom ili
smolom, ili obraditi u skladu sa uputstvima
NADZORA.
2.8.8.3.7 Sanaciona obrada povrina
- Svaka sanaciona obrada povrine mora
da bude izvedena u dogovoru sa
NADZOROM, nakon izvedene inspekcije
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
posle uklanjanja oplate i treba da bude
izvedena bez odlaganja.
- Beton, ija je povrina obraena prije
inspekcije koju vri NADZOR, podlijee
odbijanju.
2.8.8.3.8 Prefabrikovani betonski elementi
- Prefabrikovani betonski elementi treba da
budu postavljeni sa dozvoljenim
odstupanjem 10 mm, u odnosu na
teorijski poloaj.
- Prefabrikovani betonski elementi se
postavljaju u malter minimalne debljine 30
mm.
- Standardna duina prefabrikovanih
betonskih elemenata treba da iznosi 100
cm (npr. ploe kablovskih kanala,
ivinjaci)
- Armatura za prefabrikovane betonske
elemente, koji se upotrebljavaju za ploe
kablovskih kanala, treba da iznosi
najmanje 5 kg/m.
- Spojevi izmeu prefabrikovanih betonskih
elemenata treba da budu zaliveni
(primenom trajno elastinog materijala).
2.8.8.3.9 Kontaktno injektiranje
- Pre poetka izvoenja radova na
unutranjoj oblozi, IZVOA je obavezan
da NADZORU dostavi detalje o nainu
izvoenja radova i opremi koja e se
koristiti.
- IZVOA je odgovoran da obezbedi da
se postupak injektiranja izvodi pod
direktnom kontrolom kvalifikovanog i
iskusnog operativnog osoblja.
Maksimalan pritisak koji se primjenjuje
mora da bude odobren od strane
NADZORA.
- Cevi za injektiranje i ventilacione cevi
moraju da budu postavljene pre poetka
betoniranja.
- Po zavretku injektiranja, IZVOA treba
da odsee viak duine cevi.
- IZVOA je obavezan da NADZORU
dostavi zapisnike o injektiranima
povrinama, pritiscima injektiranja,
potronji mase za injektiranje i detaljima o
meavini, koje NADZOR moe da
zahteva.
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
- NADZOR zahteva sprovoenje ispitivanja
kojima se potvruje da li su meavina za
injektiranje i njeni sastavni materijali u
skladu sa specifikacijom. IZVOA je
obavezan da sprovede navedena
ispitivanja i da na zahtev dostavi
NADZORU rezultate ispitivanja.
- Ukoliko se upotrebljavaju suve prethodno
pripremljene mase za injektiranje
proizvedene od strane priznatog
proizvoaa, navedene meavine treba
da budu pomeane u odnosu koji je
preporuio proizvoa odnos vode i
vrste supstance. Sve mase za
injektiranje se pripremaju pomou brzih
mealica, brzim meanjem.
- IZVOA moe da predloi metod
betoniranja u cilju izostavljanja kontaktnog
injektiranja tunelske obloge.
2.8.8.3.10 Izvoenje zatitnog premaza
- Izvoenje radova na premazivanju treba
da bude u skladu sa odredbama
austrijske direktive RVS 8.29.4, ukoliko
ovim odjeljkom nije odreeno drugaije.
- Pre poetka izvoenja radova na
premazivanju betonsku povrinu je
potrebno izglaati i oistiti.
- Pukotine usled skupljanja treba ispuniti
sintetiki modifikovanim malterom.
- Premaz betonske povrine treba izvesti u
dva sloja. Prvi sloj moe da se nanese
prskanjem, dok je drugi sloj potrebno
uvaljati.
- Treba ukloniti zagaenja prouzrokovana
radovima pri premazivanju.
2.8.8.4 Armiranje
2.8.8.4.1 Armaturna mrea
- Armaturnu mreu treba postaviti u
najveoj moguoj duini. Preklapanje
armaturnih mrea treba da iznosi
minimalno dva polja (okca) u poprenom
pravcu i jedno polje (okce) u uzdunom
pravcu.
- Armaturnu mreu treba postaviti tako da
obezbiedi minimalno 4,0 cm prekrivenosti
armature.
- IZVOA je obavezan da u toku
izvoenja armiranja obrati najveu
73
Podzemni radovi
moguu panju da ne bi dolo do
oteenja hidroizolacione membrane.
2.8.8.4.2 Armaturne ipke
Armaturne ipke se postavljaju na prethodno
postavljenu armaturnu mreu. Preklapanja
treba izvesti u skladu sa relevantnim
crteima.
2.8.8.5 Obezbjeenje kvaliteta
- Kvalitet i kontrola kvaliteta betoniranja
treba da bude u skladu sa odredbama
POSEBNIH TEHNIKIH USLOVA.
- Kvalitet i kontrola kvaliteta oplate treba da
bude u skladu sa odredbama POSEBNIH
TEHNIKIH USLOVA.
- Kvalitet i kontrola kvaliteta armature treba
da bude u skladu sa odredbama
POSEBNIH TEHNIKIH USLOVA.
- Kvalitet i kontrola kvaliteta prefabrikovanih
betonskih komponenti treba da bude u
skladu sa odredbama navedenim u
POSEBNIM TEHNIKIH USLOVIMA.
- Kvalitet i kontrola kvaliteta materijala za
prevlaenje i radova treba da bude u
skladu sa odredbama austrijske direktive
RVS 8.29.4.
2.8.8.6 Merenje
Radovi navedeni u ovom odeljku mere se na
sledei nain:
- Unutranja betonska obloga u tunelu meri
se u metrima kubnim, ukljuujui teorijsku
debljinu unutranje obloge (di) unutar
"Linije 3", kao to je prikazano na slici
2.8.9. Koliine za unutranju betonsku
oblogu izvan "Linije 4" se ne mere, izuzev
za ispunjavanje prekomernog vika
iskopavanja usled nepovoljnih geolokih
uslova.
- U sluaju kada je prosena vrednost
stvarne deformacije odreene sekcije
manja od dozvoljenog odstupanja
deformacija, merenja za dodatnu
unutranju betonsku oblogu vre se u
metrima kubnim, ukoliko je razlika "c"
vea od 10 cm. Koliina dodatnog betona
se izraunava izmeu "Linije 3" i "Linije 4".
Stvarne prosene deformacije se izvode
na osnovu geotehnikih merenja.
74
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
- Ispunjavanje prekomernog vika
iskopavanja unutranjom betonskom
oblogom meri se na licu mesta prema
stvarnim koliinama, ukoliko zahtevana
koliina betona prelazi 2 metra kubna (u
skladu sa slikom 2.8.9).
- Unutranja betonska obloga nie se meri
u metrima kubnim, kao to je prikazano
na slici 2.811.
- Unutranja betonska obloga u luku
podnonog svoda i temeljnim gredama se
meri u metrima kubnim unutar Linije 2, u
skladu sa slikom 2.8.11.
- Dodatne koliine betona za betonsku
oblogu, usled proirenja poprenog
preseka ispod cevnog tita, ne mere se za
plaanje.
- Armaturna mrea i armaturne ipke koje
se postavljaju u betonsku oblogu tunela,
poprenih prolaza za peake, nia, tunela
koji se izvode pokrivenim usekom i u
potporne konstrukcije mere se prema
masi, u skladu sa stvarnim koliinama.
Pomoni materijal za privravanje ne
mere se za plaanje.
- Ometanja usled postavljanja zatite za
hidroizolacionu membranu u toku
ugradnje armature ne meri se posebno,
pa stoga treba da budu obuhvaena
relevantnim jedininim cenama.
- Negovanje betona (npr. ponovno
ispunjavanje pukotina) ne meri se za
plaanje, te stoga treba da bude
obuhvaeno relevantnom jedininom
cenom.
- Prefabrikovane betonske komponente se
mjere u metrima dunim.
- Priprema i premaz betonske povrine se
meri u metrima kvadratnim du unutranje
povrine obloge. U jedininu cenu treba
ukljuiti ienje povrine.
2.8.8.7 Plaanje
- Jedinine cene za razliite obraunske
stavke treba da ukljuuju radnu snagu,
opremu i materijale potrebne za zavretak
izvoenja radova, ukljuujui uzimanje
uzoraka, ispitivanje i kontrolu kvaliteta.
Oplata i skela treba da budu ukljuene u
jedinine cene relevantnih obraunskih
stavki.
JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Podzemni radovi

- Ukoliko se u toku iskopavanja tunela u opremu i materijale potrebne za zavretak

procednim vodama pojave agresivne
komponente, unutranja betonska obloga
u tim deonicama tunela mora da bude
izvedena kao beton "otporan na sulfate".
Radna snaga, oprema i materijali moraju
da budu ukljueni u dodatno plaanje za
beton "otporan na sulfate".
radova, ukljuujui armature, zaptivanje
spojeva, kao i transport na gradilite.
- Jedinina cena za premaz treba da
ukljuuje radnu snagu, opremu i
materijale potrebne za zavretak
izvoenja radova.

- Jedinina cena za prefabrikovane

elemente treba da obuhvata radnu snagu,

Slika 2.8.9: Linije za merenje i obraun unutranje betonske obloge

Slika 2.8.10: Linije za merenje i obraun ispunjavanja vika iskopavanja sa unutranjom

betonskom oblogom

JP Putevi Srbije 75
Podzemni radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

Slika 2.8.11: Linije ze merenje betona u niama

76 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
2.8.9 UZEMLJENJE U TUNELU
2.8.9.1 Opte
- U ovom odjeljku odreeni su materijali i
instalacije glavnih elinih provodnika za
uzemljenje, koje se postavljaju u temelje
tunela, njihovo povezivanje ispod luka
podnonog svoda i povezivanje sa
kablovima za uzemljenje u kabelovskim
kanalima i sa armatuom obloge od
mlaznog betona.
- U vezi sa detaljima o postavljanju i
povezivanju provodnika za uzemljenje
treba pogledati relevantne crtee.
- Ovaj Odeljak se ne odnosi na sistem
uzemljenja podruja portala, niti na
razvodne objekte koji su obuhvaeni
specifikacijama za radove na elektrinoj
instalaciji.
- IZVOA je odgovoran za povezivanje
sistema uzemljenja tunela, kao i za
ispitivanje i funkcionisanje ureaja za
uzemljenje. IZVOA je obavezan da
NADZORU dostavi sveobuhvatan
program ispitivanja, kao i zapisnike o
dobijenim rezultatima.
2.8.9.2 Materijali
- Glavni provodnici za uzemljenje u
tunelskim cevima, uzduni i popreni
provodnici, treba da se sastoje od 25 x 4
mm FE-Zn traka.
- Potrebna povezivanja provodnika za
uzemljenje treba izvesti pomou 2
zavrtnja M8 sa odgovarajuim navrtkama i
maticama, od mesinga.
2.8.9.3 Izvoenje
- Glavne uzdune provodnike za
uzemljenje treba postaviti u temeljima
tunela, sa svake strane, i zaliti na licu
mesta ovim konstruktivnim elementom.
- Izmeu oba uzduna provodnika za
uzemljenje potrebno je postaviti poprene
provodnike. Navedene poprene
JP Putevi Srbije
Podzemni radovi
provodnike treba postaviti u betonski
podnoni svod ili donji nosei sloj
kolovoza. Na poprenim spojevima
provodnici za uzemljenje treba da budu
povezani armaturom mlaznog betona.
Razmak izmeu poprenih provodnika
treba da iznosi oko 50 m.
- Na svakoj taki spoja uzdunih i
poprenih provodnika za uzemljenje u
temelju tunela, potrebno je izvesti
vertikalnu ipku, od istog materijala, koja
mora da viri iz temelja i tako omoguava
povezivanje provodnika uzemljenja
kablovskog kanala, koji je postavljen u
prefabrikovanom kanalu sa glavnim
provodnicima za uzemljenje. Duina
vertikalnih provodnika treba da iznosi
najmanje 80 cm.
- U skladu sa raspoloivom duinom ravnih
Fe-Zn provodnika, IZVOA je obavezan
da obezbiedi potrebnu koliinu elemenata
za povezivanje, koji su navedeni u 2.
Povlaki 2.8.9.2, kako bi se izvelo
povezivanje poprenih i uzdunih
provodnika.
- Na svakoj zavrnoj stacionai portala obe
tunelske cevi, glavni uzduni provodnici
za uzemljenje koji se nalaze u temeljima
tunela, kako je navedeno gore u tekstu,
treba da se zavravaju. U skladu sa ovom
takom potrebno je povezati vertikalne
ipke, kako je navedeno u trei povlaki
ime se garantuje dalje povezivanje
sistema uzemljenja tunela sa razvodnim
objektima preko kablova za uzemljenje u
podruju portala.
2.8.9.4 Merenje
Merenje uzdunih i poprenih ravnih traka i
vertikalne ipke se vri u dunim metrima.
2.8.9.5 Plaanje
Plaanje za ravne trake se vri prema
jedininoj ceni po dunom metru. Radna
snaga, oprema i materijali potrebni za
postavljanje ravnih ipki treba da budu
ukljueni u jedininu cenu.
77