SRDM 5-3 Kružne Raskrnice (120427-Srb-Konačni)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
5. FUNKCIONALNI ELEMENTI I POVRINE

PUTEVA
5.3 KRUNE RASKRNICE
BEOGRAD, 2012.
Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br. Datum Opis dopuna i promena

1 30.04.2012. Poetno izdanje
Krune raskrsnice Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
SADRAJ
5.3.1 UVODNI DEO 1

5.3.1.1 REFERENNI NORMATIVI 1
5.3.1.2 RENIK UPOTREBLJENIH STRUNIH TERMINA 1
5.3.2 UOPTENO O KRUNIM RASKRSNICAMA 5
5.3.2.1 KARAKTERISTIKE KRUNIH RASKRSNICA 5
5.3.2.2 PREDNOSTI I NEDOSTACI 5
5.3.2.3 PODELA KRUNIH RASKRSNICA 5
5.3.2.3.1 Podela krunih raskrsnica u odnosu na lokaciju i veliinu 5
5.3.2.3.2 Podela krunih raskrsnica prema nameni 6
5.3.2.3.3 Podela krunih raskrsnica prema broju krakova 7
5.3.2.3.4 Podela krunih raskrsnica prema nainu voenja pojedinanih pravaca 7
5.3.2.3.5 Podela krunih raskrsnica prema nainu izvoenja 7
5.3.2.3.6 Podela krunih raskrsnica prema obliku krunog toka 7
5.3.2.4 SAOBRAAJNA BEZBEDNOST U KRUNIM RASKRSNICAMA 7
5.3.2.4.1 Motorni saobraaj 7
5.3.2.4.2 Peaci i biciklisti 8
5.3.2.5 MERE ZA OBEZBEIVANJE SAOBRAAJNE BEZBEDNOSTI KRUNE
RASKRSNICE 9
5.3.3 JEDNOTRANA KRUNA RASKRSNICA 12
5.3.3.1 KRITERIJUMI ZA OPRAVDANOST IZVOENJA JEDNOTRANE KRUNE
RASKRSNICE 12
5.3.3.2 PRORAUN KAPACITETA JEDNOTRANE KRUNE RASKRSNICE 13
5.3.3.2.1 Uopteno 13
5.3.3.2.2 Pojam kapaciteta krune raskrsnice 14
5.3.3.2.3 Paualni proraun po austrijskoj metodi 14
5.3.3.2.4 Raunarski programi za izraunavane kapaciteta krune raskrsnice 15
5.3.3.2.5 Uticaj nemotorizovanog saobraaja na smanjenje kapaciteta krune raskrsnice 16
5.3.3.3 ODREIVANJE PROJEKTNO-TEHNIKIH ELEMENATA 19
5.3.3.3.1 Izbor spoljanjeg prenika D i irine krunog kolovoza u 20
5.3.3.3.2 Voenje puteva u krunu raskrsnicu 21
5.3.3.3.3 irina vozne trake ispred krune raskrsnice v 21
5.3.3.3.4 irina uliva u raskrsnicu e i duina proirenja uliva l' 21
5.3.3.3.5 Ulivni R i ulivni ugao 22
5.3.3.3.6 irina izliva iz krune raskrsnice 22
5.3.3.3.7 Izlivni radijus 22
5.3.3.3.8 Dimenzije razdelnih ostrva 22
5.3.3.4 HORIZONTALNO I VERTIKALNO TRASIRANJE 23
5.3.3.4.1 Horizontalno trasiranje 23
5.3.3.4.2 Nivelaciono trasiranje 23
5.3.3.5 PREGLEDNOST 25
5.3.3.5.1 Visina poloaja vozaevog oka i prepreke 26
5.3.3.5.2 Preglednost na levu stranu 26
5.3.3.5.3 eona preglednost na ulivu 26
5.3.3.5.4 Preglednost na krunom kolovozu 27
5.3.3.5.5 Preglednost do peakih prelaza 27
5.3.3.5.6 Ometanje preglednosti 27
5.3.3.5.7 Preglednost kod denivelisanih krakova krune raskrsnice 28
5.3.3.6 SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA 28
5.3.3.6.1 Vertikalna signalizacija 28
5.3.3.6.2 Horizontalna signalizacija 28
5.3.3.7 SAOBRAAJNA OPREMA 29
5.3.3.7.1 Razdelna ostrva - ostrva za peake 29
5.3.3.7.2 Peaki i biciklistiki prelazi 29
5.3.3.7.3 Pregazni deo centralnog ostrva 29
JP Putevi Srbije i
5.3.3.7.4 Boja i oblik ivinjaka 29

5.3.3.7.5 Rasveta krune raskrsnice 30
5.3.3.8 DRUGA OPREMA 30
5.3.3.8.1 Pejzano ureenje 30
5.3.3.8.2 Fontane, spomenici i drugi objekti u centralnom ostrvu 31
5.3.4 MINI KRUNE RASKRSNICE 32
5.3.4.1 KRITERIJUMI ZA IZVOENJE MINI KRUNIH RASKRSNICA 32
5.3.4.1.1 Karakteristike mini krunih raskrsnica 32
5.3.4.1.2 Prikladnost / opravdanost izvoenja mini krune raskrsnice 32
5.3.4.2 PRORAUN KAPACITETA MINI KRUNIH RASKRSNICA 33
5.3.4.3.1 Koraci u planiranju mini krunih raskrsnica 33
5.3.4.3.2 Zahtevane karakteristike puta 33
5.3.4.4 HORIZONTALNO I VERTIKALNO TRASIRANJE 34
5.3.4.4.1 Elementi situacionog plana 34
5.3.4.4.2 Nivelaciono voenje, popreni nagibi 34
5.3.4.5 PREGLEDNOST 34
5.3.5 KRUNE RASKRSNICE SA SPIRALNIM KRUNIM TOKOM 36
5.3.5.1 KARAKTERISTIKE KRUNIH RASKRSNICA SA SPIRALNIM KRUNIM TOKOM 36
5.3.5.2 KRITERIJUMI ZA OPRAVDANOST IZVOENJA TURBO KRUNE RASKRSNICE 36
5.3.5.3 TIPOLOGIJA TURBO KRUNIH RASKRSNICA 37
5.3.5.4 USLOVI SAOBRAAJNE BEZBEDNOSTI U TURBO KRUNIM RASKRSNICAMA 38
5.3.5.4.1 Saobraajna bezbednost motorizovanih uesnika 38
5.3.5.4.2 Saobraajna bezbednost nemotorizovanih uesnika 38
5.3.5.5 PRORAUN KAPACITETA TURBO KRUNE RASKRSNICE 39
5.3.5.5.1 Opte 39
5.3.5.5.2 Analitiki modeli za proraun propusne moi vietranih krunih raskrsnica 40
5.3.5.5.3 Izraunavanje pomou programskih alata 42
5.3.5.6.1 Veliina poluprenika turbo krune raskrsnice 43
5.3.5.6.2 Zavisnost irine krune vozne trake od veliine poluprenika krune raskrsnice 45
5.3.5.6.3 Poluprenici ulivnih i izlivnih radijusa 45
5.3.5.6.4 Odreivanje poloaja centara krunih lukova spoljanjih radijusa 46
5.3.5.6.5 Poloaj translatorne ose i kontrola poloaja "turbo bloka" 46
5.3.5.6.6 Kontrola brzina vonje 47
5.3.5.6.7 Razdelna ostrva 48
5.3.5.6.8 Peaki i biciklistiki prelazi 49
5.3.5.6.9 Podzemni i nadzemni prolazi 50
5.3.5.6.10 Centralno ostrvo 50
5.3.5.7.1 Vertikalna saobraajna signalizacija 51
5.3.5.7.2 Horizontalna saobraajna signalizacija 52
5.3.5.8 JAVNA RASVETA 54
5.3.5.9 DETALJI 55
5.3.5.9.1 Detalj elementa za spreavanje preplitanja 55
5.3.5.9.2 Detalj poetka elementa za spreavanje preplitanja pic 56
5.3.5.10 OSTALA OPREMA 57
5.3.5.10.1 Pejzano ureenje 57
5.3.5.10.2 Ureenje sredinjeg ostrva 57
5.3.5 MONTANE KRUNE RASKRSNICE 58
5.3.5.1 KRITERIJUMI ZA OPRAVDANOST IZVEDBE MONTANE KRUNE
RASKRSNICE 58
5.3.5.2 IZRAUNAVANJE KAPACITETA MONTANE KRUNE RASKRSNICE 59
5.3.5.3 ODREIVANJE PROJEKTNO-TEHNIKIH ELEMENATA MONTANE KRUNE
RASKRSNICE 59
ii JP Putevi Srbije
Projektovanje Krune raskrsnice
5.3.5.4 HORIZONTALNO I VISINSKO VOENJE 59

5.3.5.7 OSTALA OPREMA 60
iii
Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Krune raskrsnice
- Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji,

Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 26,
5.3.1 UVODNI DEO 2010
- Planiranje i projektovanje prateih
sadraja magistralnih puteva
Ovaj prirunik prua usmerenja za projektno-
(Gradevinski fakultet Beograd, 1993)
tehniko oblikovanje krunih raskrsnica.
- Tehnika uputstva o saobraajnoj
signalizaciji i opremi na javnim putevima
Prirunik sadri podruje primene krunih
(JPPS, 2008)
raskrsnica, kriterijume za opravdanost
- Tehnika uputstva za projektovanje
njihovog izvoenja, nain za dobijanje
vangradskih puteva (JPPS, 2008)
podataka za proraun kapaciteta,
- Pravilnik o odravanju magistralnih i
metodologiju prorauna i dimenzionisanja,
regionalnih puteva, Slubeni glasnik
uticaj pojedinanih konstruktivnih elemenata
Republike Srbije, br. 26, 1993
krune raskrsnice, horizontalne i vertikalne
- Pravilnik o podeli motornih i prikljunih
elemente krune raskrsnice, uticaje biciklista
vozila i tehnikim uslovima za vozila u
i peaka na protonost krune raskrsnice,
saobraaju na putevima, Slubeni glasnik
saobraajnu signalizaciju u krunoj
Republike Srbije, br. 64/10, 69/10
raskrsnici, uslove preglednosti u krunim
- Pravilnik o tehnikim sredstvima za
raskrsnicama i uslove ureenja centralnog
usporavanje saobraaja na putevima i
ostrva i predstavlja zaokruenu celinu.
posebnim tehnikim sredstvima za zatitu
bezbednosti dece (predlog pravilnika na
Prirunik obrauje sledee tipove krunih
osnovu lana 163, 165 i lana 342
raskrsnica:
Zakona o bezbednosti sapbraaja na
- standardne jednotrane krune
putevima, Slubeni glasnik Republike
raskrsnice,
Srbije, br. 61/09
- mini krune raskrsnice,
- Uredba o kriterijumima za kategorizaciju
- krune raskrsnice sa spiralnim krunim
dravnih puteva, Slubeni glasnik
tokom,
Republike Srbije, br. 37/09
- montane krune raskrsnice.
5.3.1.2 Renik upotrebljenih strunih

5.3.1.1 Referenni normativi
termina
Prirunik je usklaen sa postupkom
Kruna raskrsnica je kanalisana raskrsnica
informisanja u skladu sa Direktivom
krunog oblika sa centralnim ostrvom koje
Evropskog parlamenta i Saveta 98/34/ES od
moe biti neprohodno, delimino prohodno ili
22. juna 1998 o odreivanju postupka za
prohodno za vozila, i krunim tokom u koji se
prikupljanje informacija na podruju tehnikih
ulivaju tri ili vie krakova puta i po kojem se
standarda i tehnikih propisa (UL L br. 204
odvija vonja u smeru suprotnom od smera
od 21. jula 1998, str. 37), kao to je bila
kazaljke na satu.
poslednji put izmenjena Direktivom
Evropskog parlamenta i Saveta 98/48/ES od
Jednotrana kruna raskrsnica je kruna
20. jula 1998 o izmeni Direktive 98/34/ES o
raskrsnica sa po jednom saobraajnom
odreivanju postupka za prikupljanje
trakom na ulivu/izlivu i jednotranim krunim
informacija na podruju tehnikih standarda i
kolovozom.
tehnikih propisa (UL L br. 217 od 5. 8. 1998,
str. 18).
Vietrana kruna raskrsnica je kruna
raskrsnica sa jednom ili vie saobraajnih
Prirunik, izmeu ostalog, bazira na sledeim
traka na ulivima/izlivima, iji je celokupan
dokumentima:
kruni kolovoz ili deo krunog kolovoza
- Zakon o javnim putevima, Slubeni
oblikovan kao vietrani kolovoz.
glasnik Republike Srbije, br. 101, 2005;
123, 2007 i 101, 2011
Montana kruna raskrsnica je privremeno
- Zakon o bezbednosti saobraaja na
projektno reenje, smeteno u gabarite
putevima, Slubeni glasnik Republike
postojee "klasine" raskrsnice, izvedeno sa
Srbije, br. 41, 2009. i br. 53, 2010
elementima, saobraajnom signalizacijom i
- Pravilnik o uslovima koje sa aspekta
opremom koji su u skladu sa zahtevima
bezbednosti saobracaja moraju da
bezbednosti u saobraaju, i namenjeno je
ispunjavaju putni objekti i drugi elementi
poboljanju protonosti i/ili bezbednosti u
javnog puta, Slubeni glasnik Republike
saobraaju.
Srbije, br. 26, 2011
JP Putevi Srbije 1
Kruna raskrsnica sa spiralnim krunim raskrsnici predstavljaju osnovne parametre

tokom turbo kruna raskrsnica je za proraun protonosti krune raskrsnice.
kanalisana vietrana raskrsnica ovalnog
oblika sa nepregaznim ili delimino Iz broja saobraajnih traka na ulivima i na
pregaznim centralnim ostrvom, te krunim krunom kolovozu proizlazi osnovna podela
kolovozom spiralnog oblika u koji se ulivaju tri krunih raskrsnica na jednotrane i
ili etiri puta, sa veim brojem centara vietrane.
unutranjih i spoljanjih prenika, te sa dve ili
tri trake na krunom kolovozu (spiralni kruni U sluaju kada je kruni segment odsek
tok). krunog toka izmeu dva uzastopna
prikljuna pravca ili celokupan kruni
Kruni kolovoz je kolovoz krunog oblika po kolovoz dvotraan ili vietraan, govorimo o
kojem se kreu vozila oko centralnog ostrva dvo- ili vietranim krunim raskrsnicama.
u smeru suprotnom od smera kazaljke na
satu. Vozila u krunom toku imaju prednost Ulivni saobraajni tok ine vozila koja se
nad vozilima koja dolaze iz ulivnih puteva. ulivaju u krunu raskrsnicu (sl. 5.3.1).
Centralno ostrvo je denivelisana fizika Izlivni saobraajni tok ine vozila koja se
prepreka krunog ili ovalnog oblika, izlivaju iz krune raskrsnice (sl. 5.3.1).
postavljena u centru krune raskrsnice, koja
spreava vonju pravo i omeava krunu Kruni saobraajni tok ili kruei
raskrsnicu sa unutranje strane. saobraajni tok ine vozila koja krue po
krunim saobraajnim trakama oko
Pregazni deo centralnog ostrva je onaj deo centralnog ostrva (sl. 5.3.1).
centralnog ostrva koji zajedno sa krunim
kolovozom omoguava vonju kroz
raskrsnicu dugakim vozilima. Od krunog
kolovoza se u graevinskom pogledu
razlikuje po upotrebljenom materijalu i boji.
Spoljni prenik je prenik spoljnog

(upisanog) kruga krune raskrsnice odn.
prenik spoljne ivice krune raskrsnice.
Unutranji prenik je prenik centralnog

ostrva - podeonika, odn. unutranje ivice
krunog kolovoza
Slika 5.3.1: Tokovi u krunoj raskrsnici
Kraci krune raskrsnice su prikljuni putevi
ili kolovozne trake sa obe strane Nia za ekanje je prostor izmeu
denivelisanog ili samo horizontalnom unutranje ivice oznaenog prelaza za
signalizacijom oznaenog peakog ostrva, peake ili bicikliste i spoljanje ivice krunog
koji saobraaj suprotnog ili istog usmerenja kolovoza, koji koriste vozila za ekanje na
(ulaz - izlaz) vode do/iz raskrsnice. prihvatljivu vremensku prazninu izmeu
vozila u krunom toku.
Uliv je podruje krune raskrsnice, gde se
ulivni pravac uliva u kruni tok i od njega je Ulivni radijus je radijus desne ivice kolovoza
odvojen zaustavnom linijom. Uliv moe biti na ulivu u krunu raskrsnicu, koji usmerava
levkasto proiren ili sa paralelnim ivicama. U vozila prema krunoj raskrsnici.
tom podruju vozila moraju da uspore vonju
ili da se zaustave, do trenutka kada se meu Izlivni radijus je radijus desne ivice kolovoza
vozilima u krunom toku uspostavi dovoljna na izlivu iz krune raskrsnice, koji usmerava
vremenska praznina za njihovo prikljuenje vozila iz krune raskrsnice.
na kruni kolovoz.
Razdelno ostrvo peako ostrvo je
Izliv je podruje u kojem vozila naputaju
denivelisani element krune raskrsnice koji
krunu raskrsnicu. razdvaja uliv i izliv iz krune raskrsnice,
usmerava vozila na pravilan ulaz i izlaz iz
Broj saobraajnih traka Broj saobraajnih krune raskrsnice i obezbeuje vii nivo
traka na ulivu svakog kraka krune saobraajne bezbednosti peaka i biciklista
raskrsnice i broj saobraajnih traka u krunoj pri prelaenju kraka krune raskrsnice.
2 JP Putevi Srbije
Oblik razdelnog ostrva zavisi od veliine

krune raskrsnice (trougao ili suza).
irina uliva (e) je irina levkastog uliva (sl.

5.3.2); meri se pod pravim uglom, od ulivnog
radijusa do take preseka sa produetkom
desne ivice peakog ostrva i horizontalne
signalizacije koja oznaava spoljnu ivicu
krunog kolovoza.
irina saobraajne trake (v) je irina

saobraajne trake prikljunog pravca, pre
poetka krune raskrsnice (sl. 5.3.2).
Prosena efektivna duina proirenja (I') je Slika 5.3.3: Prosena efektivna duina
prosena duina proirenja na ulivu u krunu proirenja
raskrsnicu (sl. 5.3.3). U sluaju da na ulivu
nije izvedeno proirenje, desna ivica
kolovoza na ulivu prati liniju GFD, a ulazna Vie vrednosti odgovaraju kratkim, otrim
irina jednaka je irini saobraajne trake. BA proirenjima. Niske vrednosti odgovaraju
je normala na ulivni radijus i ima duinu e. dugim, postepenim proirenjima.
Duina dui BD je e-v, a duina dui BC je
(e-v)/2. Proseno efektivno proirenje je CF, Ulivni ugao ( ) je ugao koji odreuju
udaljeno za (e-v)/2 od desne ivice kolovoza. tangente na sredinjoj liniji ulivne trake i
Rastojanje CF koje je jednako I' nazivamo krunog kolovoza na mestu, gde sredinja
prosena efektivna duina proirenja. linija ulivne trake preseca spoljni radijus
krune raskrsnice, odn. na mestu gde
produetak prve tangente preseca sredinju
liniju krunog kolovoza.
U praksi mogu da nastupe dva sluaja, u

zavisnosti od duine krunog segmenta
izmeu dva uzastopna uliva.
Prvi sluaj: velika duina krunog segmenta

(sl. 5.3.4)
Linija BC je tangenta na krivu EF (sredinjicu

kolovoza na ulivu) u taki, gde kriva EF
preseca spoljanji radijus krune raskrsnice
Uago je ugao izmeu BC i tangente na
sredinjicu krunog kolovoza u taki u kojoj
BC preseca A'D'.
Slika 5.3.2: irina uliva e i irina saobraajne

trake v
Otrina (stepen) proirenja odreena je

jednainom S=1.6(e-v)/l' (sl. 5.3.3).
Predstavlja meru stepena proirenja od v do
e uzdu prosene efektivne duine proirenja
I'.
Slika 5.3.4: Velika duina krunog segmenta
JP Putevi Srbije 3
krivu JK, koja je sredinjica izlivne trake.

Tangenta GH je u taki gde sredinjica
izlivne vozne trake preseca spoljanji radijus
krune raskrsnice. BC i GH seku se u taki L.
BLH zaklapaju ugao 2. Poluugao je ugao
.
Osnovni elementi standardne jednotrane

krune raskrsnice predstavljeni su na slici
5.3.6.
Slika 5.3.5: Mala duina krunog segmenta
Drugi sluaj: mala duina krunog segmenta

(sl. 5.3.5)
Linija BC je identina kao kod velikih duina

krunog segmenta. Linija GH je tangenta na
Slika 5.3.6: Osnovni elementi standardne jednotrane krune raskrsnice
4 JP Putevi Srbije
5.3.2 UOPTENO O KRUNIM - dobro reenje kod viekrakih raskrsnica

RASKRSNICAMA (pet ili vie);
- manje posledice saobraajnih nezgoda
(nema eonih sudara, ni sudara pod
5.3.2.1 Karakteristike krunih raskrsnica pravim uglom);
- manji trokovi odravanja (nego kod
Karakteristike krunih raskrsnica po kojima semaforizovanih raskrsnica);
se razlikuju od klasinih povrinskih - dobro reenje kao mera za umirivanje
raskrsnica, su sledee: saobraaja u urbanim podrujima;
- krune raskrsnice su raskrsnice sa - estetski izgled.
kombinacijom isprekidanog i
neisprekidanog saobraajnog toka, Nedostaci krunih raskrsnica su:
- vozila u krunom toku imaju prednost - sa poveanjem broja traka u krunom
pred vozilima iz ulivnih pravaca (u kolovozu se nivo bezbednosti saobraaja
krunim raskrsnicama ne vai pravilo smanjuje (suprotno od klasinih
desne strane) povrinskih raskrsnica);
- vozilo na ulazu u krunu raskrsnicu se u - vei broj krunih raskrsnica u nizu ne
sluaju slobodnog krunog kolovoza ne omoguava sinhronizaciju ("zeleni talas");
zaustavlja, ve smanjenom brzinom ulazi - tekoe sa nedostatkom prostora za
u kruni tok, izvoenje centralnog ostrva u izgraenom
- krune raskrsnice, bez obzira na tip i podruju;
nain izvoenja, omoguavaju samo - saobraaj u krunoj raskrsnici nije
vonju sa malim brzinama i velikim uglom mogue voditi uz pomo saobraajne
skretanja prednjih tokova, policije;
- za peake i bicikliste u krunim - krune raskrsnice nisu preporuljive
raskrsnicama vae ista pravila kao u ispred institucija za slepa, slabovida i
klasinim raskrsnicama, gluva lica, ispred domova za stara lica,
- u krunim raskrsnicama je zabranjena (ali bolnica, domova zdravlja i na svim drugim
i nepotrebna) vonja unazad, mestima gde nemotorizovani uesnici u
- dugakim vozilima je dozvoljeno da tokom saobraaju zbog svojih privremenih ili
vonje po krunom kolovozu koriste i trajnih fizikih nedostataka ne mogu
neasfaltirani (kaldrmisani) deo krunog bezbedno prei ulicu bez svetlosnih
kolovoza (pregazni deo centralnog signalnih ureaja;
ostrva); za mala vozila to nije potrebno, - krune raskrsnice velikih dimenzija nisu
preporuljive ispred dejih vrtia i kola,
5.3.2.2 Prednosti i nedostaci kao ni na drugim mestima sa velikim
brojem dece;
Prednosti krunih raskrsnica pred klasinim - mogui problem sa protonou kod
povrinskim raskrsnicama su pre svega u intenzivne saobraajne struje
njihovim sledeim karakteristikama: nemotorizovanih uesnika, preseca jednu
- visok nivo bezbednosti u saobraaju ili vie krakova jednotrane krune
(manji broj konfliktnih taaka nego kod raskrsnice;
klasinih povrinskih raskrsnica, - naknadna semaforizacija ne utie
eliminacija konfliktnih taaka raskrsnice i znaajno na poveanje kapaciteta.
preplitanja, manje brzine u sudarima sa
nemotorizovanim uesnicima u Usled toga, potrebno je za svaki sluaj
saobraaju, nemogunost vonje kroz posebno proceniti prikladnost uvoenja
raskrsnicu bez smanjenja brzine...); krune raskrsnice. Prikladnost uvoenja
- mogunost proputanja saobraajnih krune raskrsnice odreuje se na osnovu
tokova velikog intenziteta; procene ispunjavanja optih kriterijuma za
- manje vreme ekanja (kontinuiranost opravdanost izvoenja krune raskrsnice.
vonje);
- manja buka i emisija tetnih gasova;
5.3.2.3 Podela krunih raskrsnica
- manja potronja prostora (nego kod
povrinskih raskrsnica sa trakama za 5.3.2.3.1 Podela krunih raskrsnica u
skretanje, a za isti kapacitet); odnosu na lokaciju i veliinu
- dobro reenje kod ukrtaja sa priblino
jednakim optereenjem saobraajnog Uopteno gledajui, krune raskrsnice
toka na glavnom i sporednom moemo u odnosu na lokaciju i veliinu
saobraajnom pravcu, podeliti u sledee grupe (tabela 5.3.1).
JP Putevi Srbije 5
Tabela 5.3.1: Tip i veliina krunih raskrsnica U naelu se upotrebljavaju na optereenijim

voritima u gradskim okruenjima.
Spoljni Okvirni Projektno-tehniki elementi moraju da budu
Tip krune raskrsnice prenik kapacitet izabrani tako, da obezbeuju maksimalnu
[m] [voz./dan] brzinu vozila do 40 km/h. Veliki akcenat je na
Mini gradska 14 - 25 10.000 voenju peaka i biciklista, koji su od
Mala gradska 22 - 35 15.000
kolovoza odvojeni denivelacijom. Razdelna
Gradska srednje
veliine
30 - 40 20.000 ostrva omoguavaju dovoljno veliki prostor za
Velika vangradska 35 - 45 22.000 zatitu biciklista izmeu ulivnih/izlivnih
Kruna raskrsnica sa saobraajnih traka.
spiralnim krunim
tokom (srednje 40 - 70 40.000 Krune raskrsnice sa spiralnim voenjem
veliine, gradska i krunog toka
vangradska) Kruna raskrsnica sa spiralnim krunim
Velika vangradska > 70 - tokom moe biti gradska i vangradska.
Napomena: Okvirni kapaciteti su samo U naelu ih predviamo na mestima gde se

aproksimativne vrednosti za etvorokrake ne moe oekivati veliki broj peaka i
krune raskrsnice sa ravnomerno biciklista. Vangradska kruna raskrsnica sa
rasporeenim saobraajnim tokovima. spiralnim krunim tokom ima vei spoljanji
Vrednosti date u tabeli su samo informativne, prenik nego gradska kruna raskrsnica sa
a pri reavanju konkretnih sluajeva potrebno spiralnim krunim tokom.
je svaku krunu raskrsnicu proveriti u vezi sa
stvarnim saobraajnim tokovima i Projektno-tehniki elementi gradske krune
upotrebljenim projektno-tehnikim raskrsnice sa spiralnim krunim tokom
elementima. moraju da budu izabrani tako da obezbeuju
maksimalnu brzinu vozila do 40km/h.
Mini kruna raskrsnica
Koristi se u zbijenim gradskim sredinama u Projektno-tehniki elementi vangradske
svrhu umirivanja saobraaja. Oekivana krune raskrsnice sa spiralnim krunim
brzina vozila je do 25km/h. Pri voenju tokom moraju da budu izabrani tako da
biciklista koristi se paralelno voenje (uz obezbeuju maksimalnu brzinu vozila do 50
spoljanju ivicu krunog kolovoza) Zbog km/h.
malih dimenzija mini krunih raskrsnica,
razdelna ostrva su montana i imaju Odvijanje nemotorizovanog saobraaja na
dimenzije manje od minimalnih dozvoljenih podruju gradske krune raskrsnice sa
za male i srednje velike krune raskrsnice. U spiralnim krunim tokom mora, po pravilu, biti
poreenju sa klasinom nesemaforizovanom izvedeno u drugom nivou.
raskrsnicom, mini kruna raskrsnica ima, po
pravilu, vei kapacitet i neuporedivo veu Krune raskrsnice sa spiralnim krunim
bezbednost uesnika u saobraaju, a male tokom nisu predmet obrade ove specifikacije.
trokove izvoenja.
Velika kruna raskrsnica
Njihovo projektovanje zahteva poseban Izvodi se samo u izuzetnim sluajevima,
pristup. obino na prilazima gradova sa autoputa.
Projektovanje ovih krunih raskrsnica
Mala kruna raskrsnica zahteva poseban pristup. Biciklistiki i
Izvodi se, u principu, samo u gradskom peaki saobraaj vode se odvojeno i nisu
okruenju. Oekivana brzina vonje kroz sastavni deo takvih krunih raskrsnica.
male krune raskrsnice je ispod 30 km/h. Kod
optereenijih malih krunih raskrsnica Velike krune raskrsnice nisu predmet
preporuuje se upotreba denivelisanih obrade ove specifikacije.
biciklistikih staza. Ove krune raskrsnice se
esto koriste na ulazima u manja naselja, 5.3.2.3.2 Podela krunih raskrsnica prema
gde pored upozorenja vozaima o promeni nameni
uslova u saobraaju, nude i neograniene
mogunosti pejzanog i arhitektonskog Krune raskrsnice se prema nameni dele na
oblikovanja. tri osnovna tipa:
- krune raskrsnice za umirivanje
Kruna raskrsnica srednje veliine saobraaja izvode se gradskim i
prelaznim podrujima
6 JP Putevi Srbije
- krune raskrsnice za ograniavanje

saobraaja izvode se u gradskim
podrujima odgovarajuim geometrijskim
elementima, sa ciljem ograniavanja
saobraaja i obezbeivanja maksimalno
dozvoljenog ili unapred propisanog
kapaciteta
- krune raskrsnice za poveanje
kapaciteta uz zadovoljavajui nivo
bezbednosti samo izvan gradskih
podruja.
Slika 5.3.8: Jedna velika
5.3.2.3.3 Podela krunih raskrsnica prema
broju krakova
Krune raskrsnice se prema broju krakova

dele na:
- trokrake,
- etvorokrake,
- petokrake i viekrake

nainu voenja pojedinanih
pravaca
U odnosu na voenje pojedinanih pravaca

razlikujemo:
- voenje u nivou (povrinsko),
- voenje van nivoa (denivelisano).
Slika 5.3.9: Dve male
Kod voenja krakova krune raskrsnice u
nivou, postoje dva tipa voenja prikljunih 5.3.2.3.5 Podela krunih raskrsnica prema
traka: nainu izvoenja
- voenje traka u krunu raskrsnicu i
- voenje traka pored krune raskrsnice Krune raskrsnice se prema nainu izvoenja
(direktno) (sl. 5.3.7) dele na:
- montane,
- fiksne.

obliku krunog toka
Krune raskrsnice moemo prema obliku

krunog toka podeliti na:
- krune raskrsnice sa koncentrinim
krunim tokom,
- krune raskrsnice sa spiralnim krunim
tokom.
Slika 5.3.7: Voenje traka pored krune 5.3.2.4 Saobraajna bezbednost u

raskrsnice (direktno voenje) krunim raskrsnicama
5.3.2.4.1 Motorni saobraaj

Kod denivelisanog voenja krakova krune
raskrsnice (npr. umesto romba) postoje dva Sa stanovita nivoa saobraajne bezbednosti
naina izvoenja: (u poreenju sa klasinim tro- i etvorokrakim
- jedna velika (sl 5.3.8) raskrsnicama), glavna prednost jednotranih
- dva mala (sl. 5.3.9) krunih raskrsnica je u eliminisanju konfliktne
povrine i konfliktnih taaka prvog
(presecanje) i drugog (preplitanje) reda, te
JP Putevi Srbije 7
smanjenje broja konfliktnih taaka treeg prolosti, u RS emo odstupiti od izvoenja

reda (prikljuivanje, odvajanje) (sl. 5.3.10). novih dvotranih krunih raskrsnica.
Teoretski, klasina etvorokraka raskrsnica Kod krunih raskrsnica mogue je nekoliko

ima 32 konfliktne take (16 presecanja, 8 tipova saobraajnih nezgoda, kojih kod
razdvajanja i 8 udruivanja), a jednotrana klasinih raskrsnica nema (sl. 5.3.12).
etvorokraka kruna raskrsnica samo 8 Posledice saobraajnih nezgoda su na
taaka nieg reda (4 razdvajanja i 4 krunim raskrsnicama sutinski drugaije
udruivanja). nego na klasinim raskrsnicama. Pre svega
su manje i obino bez smrtnih ishoda i tekih
telesnih povreda. Uzrok lei u tome, da u
krunim raskrsnicama nema eonih sudara, u
kojima su posledice saobraajnih nezgoda
najvee. Kod krunih raskrsnica su sudari
izmeu vozila uglavnom boni, pod otrim
uglom ili, usled naleta, od pozadi.
Sudari motornih vozila i biciklista (peaka)

koji prelaze krak krunog toka isti su kao kod
Slika 5.3.10: Konfliktne take u etvorokrakoj klasinih raskrsnica, samo su posledice
klasinoj i etvorokrakoj krunoj raskrsnici nezgoda unekoliko manje (usled smanjene
brzine na ulivu i izlivu iz toka).
U sluaju, kada kruni tok ine dve vozne 1. preticanje ispred raskrsnice
trake, broj konfliktnih taaka se poveava za 2. sudar sa peakom/biciklistom
broj konfliktnih taaka preplitanja, iji broj je 3. sudar na ulivu
teoretski jednak broju prikljunih puteva, ali je 4. sudar prilikom promene vozne trake
taj broj jo uvek manji od 32. Nivo 5. nalet od pozadi na ulivu
saobraajne bezbednosti se brzo smanjuje 6. nalet od pozadi na izlivu
uvoenjem dodatnih saobraajnih traka (tri ili 7. sudar sa centralnim ostrvom
vie). 8. sudar sa razdelnim ostrvom na izlivu
9. proklizavanje sa krunog kolovoza
10. prevrtanje
11. sudar sa razdelnim ostrvom na ulivu
12. zanoenje (klizanje) na izlivu
13. vonja u suprotnom smeru
Slika 5.3.11: Konfliktna taka preplitanja i

konfliktna povrina
Praktino, kod krunih raskrsnica sa dve ili

vie voznih traka u krunom toku ne
govorimo samo o konfliktnim takama, ve i o
konfliktnim povrinama, jer voza nema svoje
odreeno mesto gde bi mogao da se prestroji
u krunom toku (sl. 5.3.11). To je (pored -
obino - vee dozvoljene brzine kretanja),
takoe, jedan od glavnih tehnikih uzroka, da Slika 5.3.12: Tipovi saobraajnih nezgoda u
su velike krune raskrsnice manje bezbedne dvotranoj krunoj raskrsnici
nego male. Uzrok je, dakle, u osnovnoj
karakteristici velikih krunih raskrsnica. 5.3.2.4.2 Peaci i biciklisti
Zbog loih iskustava sa saobraajnom Saobraajna bezbednost peaka i biciklista
bezbednou dvotranih krunih raskrsnica u zavisi, pre svega, od pravilnog izvoenja
8 JP Putevi Srbije
vertikalne i horizontalne signalizacije i oblikovanja krune raskrsnice u najveoj

razdelnih ostrva, kao i upotrebljenog naina moguoj meri ispotovati sledee:
voenja biciklistikog saobraaja u podruju
krune raskrsnice. Uvoenje putnih pravaca u krunu
raskrsnicu treba da bude to upravnije
U naelu, poznajemo tri naina voenja (smanjenje brzine, polje preglednosti
biciklista u podruju krune raskrsnice, ali su pravilnog oblika). Prikladno ukljuivanje
za slovenake prilike prikladna dva naina vozila u kruni tok postiemo izborom
(sl. 5.3.13): odgovarajueg ulivnog radijusa (veliina
- kombinovano voenje biciklistikog i brzine na ulivu u kruni tok je u direktnoj vezi
motornog saobraaja i sa veliinom ulivnog radijusa). Tangencijalno
- samostalno voenje (paralelno sa voenje ulivne trake u raskrsnicu prouzrokuje
ivinjakom ili u obliku koncentrinog nerazumljivost pravila da vozila u krunom
kruga). toku imaju prednost nad vozilima na ulazu,
velike brzine vozila na ulivu, nepreglednost
pri ukljuivanju vozila u raskrsnicu i nalete
vozila. Tangencijalno voenje izliva iz krune
raskrsnice istovremeno zahteva veliko
okretanje volana i prouzrokuje veliku
pokrivenu povrinu (sl. 5.3.14).
Zato voenje krakova u krunu raskrsnicu

treba da bude to upravnije. Ako je mogue,
produeci osovina krakova krune raskrsnice
treba da se seku u jednoj taki - centru
Slika 5.3.13: Dva mogua naina voenja krune raskrsnice.
biciklista u podruju krune raskrsnice
Samostalno voenje biciklista u podruju

krune raskrsnice je bezbedniji nain. Sva
ukrtanja motornog saobraaja sa peacima i
biciklistima vre se pod pravim uglom, ime
je podruje preglednosti uesnika koji se
ukrtaju najpravilnijeg oblika. Time je
postignuto i to, da su jedine konfliktne take
na mestima prelaska preko krakova krune
raskrsnice, a i na tim mestima su peaci i
biciklisti (delimino) zatieni ostrvima. Slika 5.3.14: Voenje krakova u krunu
raskrsnicu
Kombinovano voenje biciklistikog i
motornog saobraaja je manje bezbedno,
irina uliva u raskrsnicu i duina
zato takav nain voenja biciklistikog
proirenja; najopasniji manevar u krunoj
saobraaja koristimo samo u krunim
raskrsnici je ulivanje u krunu raskrsnicu,
raskrsnicama u naseljima sa malim
koje se vri na relativno malom prostoru.
saobraajnim optereenjem motornog
Zato je veoma znaajan njegov oblik, to
saobraaja.
zbog saobraajne bezbednosti (vonja sa
minimalnom brzinom i ekanje na prazan
Opredeljenje za jedan od dva naina voenja
prostor za ukljuenje u kruni tok), to zbog
biciklista u podruju krunog kolovoza u
kapaciteta (vreme ekanja);
naselju vri se na osnovu intenziteta i
strukture motornog saobraaja, intenziteta
Zakrivljenost trajektorije vozila kroz krunu
toka biciklista i poloaja krune raskrsnice u
raskrsnicu (sl. 5.3.15) ima jedan od najveih
putnoj mrei naselja.
uticaja na saobraajnu bezbednost u vonji
kroz krunu raskrsnicu. Kriva tragova mora
5.3.2.5 Mere za obezbeivanje imati oblik dvostruke S krivine, koju ine tri
saobraajne bezbednosti krune radijusa, a njihove dimenzije moraju biti
raskrsnice meusobno usklaene. to je vea
zakrivljenost krive, manja je brzina vonje na
Nakon provere prikladnosti lokacije i poloaja ulivu i vei je nivo saobraajne bezbednosti
u putnoj mrei, potrebno je prilikom krune raskrsnice. Na zakrivljenost krive
moemo uticati na dva naina:
JP Putevi Srbije 9
- promenom veliine centralnog ostrva Veliine ulivnih i izlivnih radijusa kod turbo
(povoljnije, ali u praksi esto neizvodljivo), krunih raskrsnica obraene su u posebnom
- oblikom razdelnih ostrva (nepovoljnije, ali poglavlju.
izvodljivo u vie sluajeva).
Prelazi za peake i bicikliste treba da budu
postavljeni van krune raskrsnice za duinu
jednog do dva vozila (nia za ekanje).
Duina nie za ekanje zavisi od veliine
krune raskrsnice odn. veliine (duine)
razdelnih ostrva.
Minimalna duina nie za ekanje treba da

bude 4,5 m, a najvea 10 m. Navedene
duine odgovaraju za jedno ili dva putnika
vozila odn. jedno dugako vozilo.
Izvoenjem nie za ekanje se poboljava

saobraajna bezbednost nemotorizovanih
Slika 5.3.15: Zakrivljenost trajektorije vozila uesnika u saobraaju, a istovremeno se
kroz krunu raskrsnicu poveava i protonost krune raskrsnice, jer
biciklisti i peaci u manjoj meri ometaju
ukljuivanje vozila u kruni tok;
Za formiranje spoljne ivice ulivne i izlivne
saobraajne trake krune raskrsnice, Razdelna ostrva treba da budu prilagoena
potrebno je primeniti opta pravila za veliini krune raskrsnice kod velikih krunih
projektovanje osovine puta i ivica. raskrsnica treba da se koriste razdelna ostrva
u obliku trougla, a kod malih ostrva u obliku
Ulivni i izlivni radijusi; dimenzije izlivnih suze (sl. 5.3.16).
radijusa zavise od veliine krune raskrsnice,
broja saobraajnih traka u krunom toku i
oblika razdelnog ostrva (kupa ili levak).
Dimenzije izlaznih radijusa moraju uvek da

budu vee od dimenzija ulivnih radijusa, a
samo u izuzetnim sluajevima mogu biti
jednake.
Kod malih jednotranih krunih raskrsnica

(8m Rn 14.5 m) i krunih raskrsnica Slika 5.3.16: Oblik razdelnog ostrva u
zavisnosti od veliine krune raskrsnice
srednje veliine (14.5 m Rn 21 m) sa
(mala kruna raskrsnica = suza, velika
razdelnim ostrvima kupastog oblika,
kruna raskrsnica = trougao)
prikladna je upotreba izlivnog radijusa
veliine 12m odn. 15 m.
Odvodnjavanje krune raskrsnice;
Kod velikih jednotranih krunih raskrsnica popreni pad krunog kolovoza ka spoljnoj
(21 m Rn 31 m) sa razdelnim ostrvima ivici je ei, jer je lake izvodljiv prelaz
kupastog oblika, prikladna je upotreba izmeu prikljuaka i krunog kolovoza, a i
izlivnog radijusa veliine 15 m. odvodnjavanje je jednostavnije. Mane
poprenog pada ka spoljnoj ivici (negativnog)
Kod velikih jednotranih krunih raskrsnica se ogledaju u sluajevima smanjenog
(21 m Rn 31 m) sa razdelnim ostrvima koeficijenta prijanjanja pneumatika na
levkastog oblika, mogu se koristiti izlivni kolovoz (kia, poledica), jer on nije
radijusi veliine 15-18 m. dovoljan za preuzimanje centrifugalne sile
koja deluje na vozilo u krunom toku.
Veliine ulivnih i izlivnih radijusa u montanim
krunim raskrsnicama identine su veliini tih Usled toga je kod velikih krunih raskrsnica
radijusa kod fiksnih krunih raskrsnica. (koje omoguavaju vee brzine vonje u
Kriterijum za izbor veliine radijusa je veliina krunom toku) potrebno proveriti stabilnost
krune raskrsnice, a ne nain izvoenja. vozila u takvim sluajevima. Popreni nagib
krunog kolovoza ka unutranjoj ivici je
(tehniki gledano) ispravniji, ali je pravilno
10 JP Putevi Srbije
izvoenje odvodnjavanja i prikljuaka mnogo ne smanjuje uticaj smanjenja brzine u

zahtevnije. krunom toku za putnika vozila. Vei radijusi
krivine imaju za posledicu veu protonost na
Pregazni deo centralnog ostrva mora biti izlivu i s tim mogunost breg izliva.
tako izveden, da vozila odvraa od vonje
(materijali grube granulacije, kaldrma), ali Radijus krivine vozne linije je:
istovremeno mora omoguiti vonju dugakih
vozila preko njega. (0.25 * L) 2 + (0.5 * (U + 2)) 2
R=
Izvodi se samo kod malih i srednje velikih U +2
krunih raskrsnica, irine 1 2 m (u
zavisnosti od veliine unutranjeg radijusa). Dobra reenja su ona kod kojih je vrednost R
Spoj pregaznog dela centralnog ostrva i izmeu 22 i 23 m.
krunog kolovoza ima smisla denivelisati (2
3 cm). Kod malih radijusa krivine vozne linije, veza
izmeu brzine prelaza kroz krunu raskrsnicu
Rasveta krune raskrsnice uslovljava i poluprenika vozne linije je sledea:
saobraajnu bezbednost krune raskrsnice u
nonim uslovima. Za krune raskrsnice je V = 7.4 * R
vano da su osvetljeni svi ulivi, a po
mogunosti i centralno ostrvo. gde je V [km/h] i R [m].
kontrola brzine vonje kroz krunu raskrsnicu Kod dobrih reenja je vrednost brzine
jedan je od vanijih podataka za procenu prelaska oko 30 km/h. Ukoliko je kod malih
nivoa saobraajne bezbednosti. Manja brzina krunih raskrsnica dobijena vrednost vea od
motornog saobraaja vodi mirnijem odvijanju 35 km/h, potrebno je korigovati projektne
saobraaja, pri emu je mogue posvetiti vie elemente. Nakon svake promene projektnog
panje ostalim uesnicima u saobraaju, a elementa potrebno je ponovo proveriti uticaj
smanjuje se i mogunost nastanka promene.
saobraajnih nezgoda sa teim posledicama.
Ako neki od gorenavedenih uslova za
Kriterijum koji bi trebalo obezbediti je, da obezbeivanje saobraajno bezbedne krune
brzina pri ravnom prelazu (polovina kruga) ne raskrsnice nisu zadovoljeni, odstupanje od
pree vrednost 30 km/h odn. 35 km/h. njih je potrebno posebno argumentovati.
Kontrola se vri pomou elemenata
navedenih u slici 3.6 i dve jednaine Podzemni i nadzemni prolazi kao mera za
navedene u nastavku poglavlja. poveanje saobraajne bezbednosti
peaka i biciklista; u krunim raskrsnicama
Pre kontrole je potrebno odrediti veliinu dva koje omoguavaju velike brzine vonje
elementa. (velika jednotrana i turbo kruna raskrsnica),
ne preporuuje se izvoenje peakog i
Prvi element je duina L izmeu poetka biciklistikog prelaza u nivou.
krivine na ulivu i kraja krivine na izlivu. L
zavisi od veliine radijusa krivine i U takvim sluajevima je potrebno proveriti i
spoljanjeg radijusa krune raskrsnice. potkrepiti opravdanost izvoenja podzemnog
ili nadzemnog prolaza u zavisnosti od
Drugi element je U (zakrivljenost, defleksija) intenziteta i strukture motornog saobraaja,
koji predstavlja rastojanje od ivice centralnog broja i strukture peaka i poloaja krune
ostrva do desne ivice kolovoza na izlivu raskrsnice u putnoj mrei.
(mereno na poetku krivine).
Druga mogunost je uvoenje svetlosnih
Uticaj veeg U (vei radijus centralnog znakova upozorenja.
ostrva) na smanjenje brzine vei je od uticaja Semaforizacija peakih prelaza kod novih
duine L (pri smanjenju zaobljenja). Za isti krunih raskrsnica nije opravdana.
uticaj potrebno je mnogo vee smanjenje L
nego poveanje U (priblian faktor je 8).
Takoe vai, da se prohodnost dugakih

vozila poboljava upotrebom veih radijusa
krivine, i to vie, nego samim smanjenjem
poluprenika centralnog ostrva, pri emu se
JP Putevi Srbije 11
5.3.3 JEDNOTRANA KRUNA proveru da li je kruna raskrsnica

RASKRSNICA odgovarajue reenje za oekivanu funkciju
koju e imati izabrani oblik (tip) raskrsnice.
Radi se, dakle, o dobijanju odgovora na
5.3.3.1 Kriterijumi za opravdanost pitanje: Kakva je primarna uloga
izvoenja jednotrane krune raskrsnice?
raskrsnice
Kriterijum propusnosti
Sam postupak projektovanja krune Pod proverom kriterijuma propusnosti
raskrsnice danas vie ne predstavlja miljenja je provera adekvatnosti reenja sa
problem. Problem se javlja pri usvajanju stanovita mogunosti sprovoenja
odluke o izvoenju krune raskrsnice odn.: saobraajnih tokova oekivanog optereenja
i na kraju planskog perioda.
Kada izvesti krunu raskrsnicu? i Zato Potrebno je saznati odgovor na pitanje: Da li
izvesti krunu raskrsnicu? e reenje biti adekvatno za oekivana
saobraajna optereenja na kraju
Odluku o izvoenju krune raskrsnice treba planskog perioda?
struno utemeljiti i potkrepiti argumentima
koji treba da proizlaze iz dokaza o Prostorni kriterijum
opravdanosti i smislenosti izvoenja krune Prilikom provere prostornog kriterijuma
raskrsnice. utvrujemo raspoloivost prostora za
izvoenje reenja. Kod krune raskrsnice
Pri argumentovanju smislenosti i uglavnom za izvoenje centralnog ostrva
opravdanosti izvoenja krune raskrsnice, odn. spoljanjeg radijusa krune raskrsnice.
proveravamo da li su ispunjeni kriterijumi za Raspoloivost prostora u gradskom podruju
izvoenje krune raskrsnice. (sa okolnom izgraenou) moe biti
problematina.
Postoji vie kriterijuma za izvoenje krune Radi se, dakle, o dobijanju odgovora na
raskrsnice i meusobno se razlikuju po pitanje: Da li imamo na raspolaganju
nameni. Kriterijumi definiu uzrok za dovoljno prostora?
izvoenje krune raskrsnice, koji moe biti
razliite prirode. Projektno-tehniki kriterijum
Odluka za izvoenje krune raskrsnice ima
U nastavku su predstavljeni samo opti smisla sa stanovita saobraajno-tehnikog
kriterijumi, koje u ovom trenutku koristimo kriterijuma i preporuuje se, pre svega, na
prilikom procene smislenosti i opravdanosti ukrtanjima:
izvoenja krunih raskrsnica. Lista kriterijuma - u obliku slova X, Y, A i K (otar ugao
koja sledi u nastavku nije konana i s presecanja),
vremenom e se dopunjavati, ali danas ona - u obliku slova F i H (dve uzastopne T
predstavlja dobru strunu osnovu za raskrsnice na kratkom odstojanju),
usvajanje odluka o izvoenju krune - u sluaju priblino jednakog saobraajnog
raskrsnice. optereenja na glavnom i sporednom
saobraajnom pravcu,
Kriterijumi su navedeni po redosledu, po - u sluaju malog broja levog skretanja,
kojem im treba prilikom izrade reenja krune - veeg broja krakova (pet ili vie),
raskrsnice pristupiti u konkretnom sluaju: - tamo gde semaforizacija nije opravdana,
- kriterijum funkcionalnosti, ali je premaen kapacitet
- kriterijum propusnosti, nesemaforizovane raskrsnice.
- prostorni kriterijum,
- projektno-tehniki kriterijum, Prilikom procene ovog kriterijuma traimo
- kriterijum saobraajne bezbednosti, odgovor na pitanje: Kakve su prilike na
- ekonomski kriterijum. posmatranoj lokaciji?
Kriterijum funkcionalnosti Kriterijum saobraajne bezbednosti
Pri proceni smislenosti (opravdanosti) Procena ovog kriterijuma izvodi se u svim
izvoenja krune raskrsnice sa stanovita sluajevima, bez obzira na to da li se radi o
kriterijuma funkcionalnosti, radi se o proveri rekonstrukciji ili novogradnji, jer protonost i
funkcije (unutranji saobraaj ili tranzitni), saobraajna bezbednost mogu biti direktno
uloge (protonost ili prohodnost) i poloaja srazmerne.
(gradska ili vangradska raskrsnica)
posmatrane raskrsnice u globalnoj putnoj
mrei nekog naselja ili ireg podruja i za
12 JP Putevi Srbije
Naroito je procena ovog kriterijuma vana dovoljan protok. U tom sluaju sledi
prilikom odreivanja tipa raskrsnice prostorna, urbanistika i/ili neka druga
("klasina" ili kruna). Konkretno reeno: ako provera.
je preovlaujui tip saobraajne nezgode u
postojeoj klasinoj etvorokrakoj raskrsnici Pri odreivanju protonosti nove krune
eoni sudar (izmeu vozila koje u raskrsnici raskrsnice, potrebno ispotovati predviena
skree levo i vozila koje vozi iz suprotnog saobraajna optereenja na kraju planskog
smera i koje nastavlja kretanje kroz perioda. Proraune je potrebno izvesti za
raskrsnicu pravo), izvoenje krune vrna optereenja, izraeno u procentu
raskrsnice ima smisla i opravdano je. Ali, ako prosenog dnevnog saobraaja. Procenat se
je preovlaujui tip saobraajne nezgode odreuje na osnovu poznatih podataka o
nalet vozila na vozilo koje u raskrsnici skree promeni saobraajnih optereenja na tom
desno, izvoenje krune raskrsnice je podruju.
nepotrebno i besmisleno, jer je za to dovoljna
ve odvojena traka za desno skretanje. ql=110
qn=180
qd=160
s=450 s=420
Prilikom donoenja odluke je potrebno uzeti u
obzir i druge vrste uesnika koje moemo
oekivati u konkretnom sluaju. Pre svega je
vaan njihov broj i starost, odn. stanje. qd=200
qn=360
s=590 ql=110
Potrebno je analizirati sledee: Da li e s=670
kruna raskrsnica u postojeim prilikama ql=160

qn=370
biti saobraajno bezbedno reenje za sve qd=20
s=550
s=610
uesnike u saobraaju?
Ekonomski kriterijum
Pod ekonomskim kriterijumom podrazumeva
se ekonomska opravdanost predloenog s=310 ql=70
reenja, odn. Koliki e biti trokovi

qn=60
qd=130
(izvoenja i odravanja) krune

s=260
raskrsnice? VSOTA = 1930 EOV/h
qu=450 qi=420
Pri proceni tog kriterijuma ima smisla

uporeivanje sa drugim moguim reenjima
(semaforizovanom raskrsnicom, podzemnim
prolazom...). qk=540
qi=590 qu=670
qk=400 qk=290
qu=550 qi=610
5.3.3.2 Proraun kapaciteta jednotrane

krune raskrsnice qk=640
5.3.3.2.1 Uopteno
Za svaku novu ili rekonstruisanu krunu qi=310 qu=260

raskrsnicu potrebno je proveriti protonost.
Proraun je mogue izvesti na dva naina.

VSOTA = 1930 EOV/h
Prvi nain je iteracijom (proverava se neki

preporuen oblik - dimenzije - krune Slika 5.3.17: Primer pretvaranja
raskrsnice, koji je izabran na osnovu saobraajnog optereenja iz klasine
prostornih, urbanistikih i/ili drugih etvorokrake raskrsnice u etvorokraku
kriterijuma). Na osnovu prorauna kapaciteta, krunu raskrsnicu
mogu da se menjaju dimenzije projektnih
elemenata, sve dok rezultati prorauna ne U sluaju rekonstrukcije postojee raskrsnice
pokau dovoljnu protonost na kraju u krunu raskrsnicu, proraun protonosti je
planskog perioda. potrebno izvesti za dva ili vie vrnih
optereenja (barem za jutarnje i popodnevno
Drugi nain prorauna je da se na osnovu saobraajno optereenje). I u ovom sluaju je
poznatog saobraajnog optereenja nau potrebno uzeti u obzir predvieni stepen
optimalni projektni elementi koji obezbeuju
JP Putevi Srbije 13
porasta obima saobraaja do kraja planskog proraun kanjenja, broj zaustavljanja i

perioda. duine kolona, izraunavanje se vri po
nelinearnoj australijskoj metodi. Preporuuje
Za razliku od novih krunih raskrsnica je, u se upotreba raunarskih programa, za male i
sluaju rekonstrukcije uobiajene (klasine) srednje velike krune raskrsnice dovoljna je
raskrsnice u krunu raskrsnicu, potrebno austrijska metoda prorauna.
izvesti i pretvaranje saobraajnog
optereenja sa klasine na krunu raskrsnicu U nastavku je prikazan detaljniji opis metoda.
(sl. 5.3.17).
5.3.3.2.3 Paualni proraun po austrijskoj
5.3.3.2.2 Pojam kapaciteta krune metodi
raskrsnice
Pre donoenja odluke o prikladnosti lokacije
Kapacitet krune raskrsnice C govori o tome, krune raskrsnice u datom prostoru, potrebno
koliko vozila pree krunu raskrsnicu u je izvriti procenu prikladnosti izvoenja
jedinici vremena. krune raskrsnice, koristei dijagram
prikazan na slici 5.3.18.
Dobija se zbirom protoka svih uliva u krunu
raskrsnicu QEi .
n OPTEREENJE SPOREDNOG
C= Q
1
Ei , n broj uliva
Protok uliva QE odreuje koliko se vozila

uliva u krunu raskrsnicu kroz jedan uliv u
jedinici vremena.
QE = f (QC, geometrije),
gde je QC kruni saobraajni tok. OPTEREENJE GLAVNOG SAOBRAAJNOG PRAVCA (PGDS)
Rezultati uporednog istraivanja postojeih

Zona A: Preporuuje se izvoenje krune
krunih raskrsnica u Sloveniji su pokazali, da raskrsnice
su se stvarnim vrednostima protoka u skoro Zona B: Prikladnost izvoenja krune
svim sluajevima najvie pribliile australijska raskrsnice je potrebno proveriti
i austrijska (vajcarska) metoda. u poreenju sa klasinom povrinskom
raskrsnicom (donja povrina)
Rezultati dobijeni proraunom po nemakoj u poreenju sa denivelisanom raskrsnicom
metodi su u svim sluajevima manji od (gornja povrina)
stvarnih vrednosti protoka uliva u krune Zona C: Preporuuje se izvoenje klasine
raskrsnice (i za vie od 50%), zato je ne povrinske ili krune raskrsnice
preporuujemo za korienje.
Slika 5.3.18: Podruje prikladnosti izvoenja
krune raskrsnice
Rezultati dobijeni engleskom metodom su
izmeu vajcarske, australijske i nemake
metode, zato je, u odnosu na parametre koje Utvrivanje kapaciteta
koristi za proraun kapaciteta, prikladna za Poto kapacitet krune raskrsnice zavisi od
odreivanje optimalnih geometrijskih kapaciteta uliva u kruni tok, potrebno je
elemenata krunih raskrsnica. U sluaju utvrditi kapacitet svakog pojedinanog uliva.
upotrebe engleske metode, potrebno je Za utvrivanje kapaciteta uliva koristimo:
izvesti uporedni proraun SA austrijskom ili
australijskom metodom.
L = 1500 8 9 ( b M K + a M A ) [EOV/
Za kalibraciju na slovenake prilike su h]
najprikladnije austrijska i australijska metoda.
Za koju od ove dve metode emo se
gde je:
opredeliti, zavisi od veliine krune
L kapacitet uliva [EOV/h]
raskrsnice i/ili raspoloivosti adekvatnog
MK optereenje u krunom toku
raunarskog alata za proraun.
za zahtevnije krune raskrsnice, gde se (u podruju konfliktne take y) [EOV/h]
pored prorauna kapaciteta zahtevaju i MA saobraajno optereenje izliva [EOV/h]
14 JP Putevi Srbije
a faktor geometrije uliva

b faktor broja saobraajnih traka u
krunom toku
Faktor geometrije a odreujemo u zavisnosti

od rastojanja B izmeu konfliktnih taaka x i y
(sl. 5.3.19). U sluaju jednotranog uliva u
krunu raskrsnicu, za izraunavanje
rastojanja B vai sledea jednaina (sl.
5.3.19):
( D FB )
B = [m]
180
gde je:
D spoljni prenik krune raskrsnice [m]
FB irina krunog kolovoza [m]
polovina centralnog ugla izmeu Slika 5.3.20: Geometrijsko izvoenje krune
raskrsnice
konfliktnih taaka []
Utvrivanje stepena optereenosti uliva

Pomou stepena optereenosti uliva
utvrujemo do koje mere je ostvaren raunski
kapacitet uliva u odnosu na stvarno,
odnosno, predvieno saobraajno
optereenje. Izraunavamo ga po sledeem
obrascu:
c ME
A= 100 [%]
L
gde je:
A stepen optereenja uliva [%]
ME saobraajno optereenje uliva [voz/h]
Slika 5.3.19: Merodavno rastojanje B izmeu L kapacitet uliva [voz/h]
konfliktnih taaka x i y c faktor broja ulivnih voznih traka [-]
Koeficijent c opisuje uticaj broja voznih traka

Centralni ugao izmeu konfliktnih taaka u krunoj raskrsnici. U slovenakim uslovima,
zavisi od geometrijskog izvoenja krune za jednotranu krunu raskrsnicu koristimo c
raskrsnice (sl. 5.3.20): = 0.90 -1.0.
B' Za krune raskrsnice sa jednom trakom se u

sin = [rad] malim krunim raskrsnicama preporuuje
(D FB ) vrednost parametra b=1,0, kod srednjih
b=0,95, a kod veih jednotranih raskrsnica
(T + FB 2 + Z 2 sin ) W se faktor b pribliava vrednosti 0,90.
B' = [m]
T Stepen optereenosti uliva ne treba da
prelazi 90% maksimalnog asovnog
gde je: saobraajnog protoka.
T duina razdelnog ostrva [m]
W irina razdelnog ostrva [m]
Z irina uliva [m] 5.3.3.2.4 Raunarski programi za
izraunavane kapaciteta krune
polovina otrog ugla razdelnog ostrva [] raskrsnice
W Raunarski programi za izraunavanje

tg = [rad] kapaciteta krune raskrsnice se sve ee
2T
JP Putevi Srbije 15
koriste za proraun kapaciteta. Meu njima - odreivanje "ivotnog veka" prikljuaka i

se po zastupljenosti istie SIDRA. raskrsnica u odnosu na jedinstveni
godinji porast saobraaja,
Programski paket SIDRA (Signalised & - odreivanje geometrijskih elemenata
Usignalised Intersection Design and prikljuaka i raskrsnica,
Research Aid) intersection se koristi kao - analizu uticaja tekih vozila na propusnu
programski alat za dimenzionisanje mo prikljuaka i raskrsnica,
nesemaforizovanih, semaforizovanih i - analizu kompleksnih sluajeva kao to su:
krunih raskrsnica i prikljuaka. Program istovremena upotreba saobraajnih traka i
koristi slian analitiki saobraajni model sa konflikti izmeu pojedinanih saobraajnih
metodom iterativnog pribliavanja za procenu tokova,
statistika pojedinanih osobina prikljuaka i - analizu saobraajnih situacija u stepenu
raskrsnica (nivo usluge, kanjenje, duina zasienja.
ograenog dela, stepen zasienja, itd).
Programski paket omoguava izvoenje 5.3.3.2.5 Uticaj nemotorizovanog
analiza kapaciteta pojedinanih nezavisnih saobraaja na smanjenje
prikljuaka i raskrsnica. Saobraajni modeli kapaciteta krune raskrsnice
koje koristi za proraune mogu da se
prilagode korisnikovim potrebama i lokalnim Biciklistiki i peaki saobraaj smanjuju
uslovima. Osnovni model je zasnovan na kapacitet krune raskrsnice. U sluaju da je
metodologiji HCM. Prva verzija programa je intenzitet biciklistikog i/ili peakog
izala 1984. i ubrzo je postala jedan od saobraaja veliki (stambene zone, kole,
najvanjih i najprodavanijih programskih sportski centri, trgovaki centri), potrebno
paketa za izvoenje analiza kapaciteta i je proveriti njegov uticaj na kapacitet krune
dimenzionisanja prikljuaka i raskrsnica. raskrsnice.
Izradio ga je istraivaki institut Akcelik &
Associates iz Melburna. Programski paket su U krunim raskrsnicama sa jednom voznom
sve vreme usavravali u skladu sa tehnikim trakom u krunom toku moe, zbog jakog
zahtevima i eljama, koje su postavljali peakog i/ili biciklistikog toka, nastupiti
saobraajni projektanti i planeri. Najznaajniji problemi punjenja i pranjenja krune
korisnici programskog paketa SIDRA su raskrsnice. Vozila na ulivima/izlivima u
SAD, Australija, Novi Zeland i Juna Afrika. krunu raskrsnicu moraju
Veoma je rairen i u Evropi i Sloveniji gde ga peacima/biciklistima ustupiti prvenstvo
koriste sva znaajnija projektantska prolaza. Zbog toga dolazi do ogranienih
preduzea koja se bave saobraajnim (ometanih) saobraajnih tokova i zastoja (sl.
planiranjem i projektovanjem prikljuaka i 5.3.21).
raskrsnica.
Programski paket SIDRA Intersection moe

da se koristi za:
- procenu statistika pojedinanih
karakteristika prikljuaka i raskrsnica (nivo
usluga, kanjenje uesnika, duina dela
puta sa zastojem u saobraaju, stepen
zasienja, itd) i izraunavanje
operativnih trokova (kanjenje uesnika,
odravanje vozila, potronja goriva,
emisije, itd),
- varijantni proraun za obezbeenje
optimalne geometrije prikljuaka i
raskrsnica,
- upravljanje prikljuaka i raskrsnica sa
ukupno osam krakova, razliitim nainom Slika 5.3.21: Ometani tokovi u krunoj
voenja saobraaja (jednosmerni, raskrsnici
dvosmerni) i razliitim brojem ulivnih i
izlivnih saobraajnih traka, te dodatnih
saobraajnih traka (traka za koenje,
ubrzanje, koenje), U sluaju da je tok motornih vozila usmeren
- izraunavanje fiksnih ili saobraajno prema ulivu, postaje nesigurno ostvarivanje
zavisnih upravljakih programa za razliite minimalnog kapaciteta. U sluaju da je tok
geometrije raskrsnica, vozila usmeren prema izlivu, dolazi do
prekoraenja maksimalnog kapaciteta.
16 JP Putevi Srbije
Uticaj na kapacitet se odreuje za svaki krak

Ako je duina vozila u koloni na izlivu iz krune raskrsnice posebno.
krune raskrsnice tako velika, da dostie
prethodni uliv, dolazi do problema sa koeficijent korekcije fp
punjenjem krune raskrsnice (i postaje
nesigurno ostvarivanje minimalnog
kapaciteta).
Trenutak nastanka potpune blokade (sl.

5.3.22) krune raskrsnice zavisi od raspodele
tokova na preostalim ulivima.
U krunoj raskrsnici sa jednom saobraajnom

trakom u krunom toku i prostorom za
ekanje jednog vozila u nii za ekanje mogu optereenje krunog saobraajnog toka qR [EOV/h]
nastati tri situacije:
- vremenske praznine izmeu pojedinanih
jedinica poprenog toka su dovoljne za Slika 5.3.23: Koeficijent korekcije fp
prelazak vozila, zato u nii nema vozila
koja ekaju; Ako intenzitet saobraajnog toka na krunom
- vremenske praznine izmeu pojedinanih kolovozu prelazi 900 EOV/h, popreni tok
jedinica poprenog toka su dovoljne za peaka ne prouzrokuje nikakve dodatne
prelazak vozila, iako u nii dolazi do negativne uticaje na kapacitet.
zastoja vozila;
- vremenske praznine izmeu pojedinanih Poto se uslovi vonje u Sloveniji razlikuju od
jedinica poprenog toka su premale, nia onih u inostranstvu, potrebno je smanjenje
je sve vreme zauzeta i svako sledee saobraajnog protoka zbog uticaja peaka i
vozilo eka u krunoj saobraajnoj traci. biciklista proveriti i metodologijom koja je
prikazana u poglavlju 5.2.5.2.
Uticaj biciklistikog i peakog saobraaja na

protonost uliva u krunu raskrsnicu
rezultati slovenakog istraivanja
Utvrene injenice, navedene u nastavku,

rezultat su brojanja saobraaja i posmatranja
saobraajnih tokova u slovenakim
raskrsnicama razliite veliine.
Na protonost uliva, vie od broja peaka

i biciklista, utie vreme kada saobraajni
tok na ulivu ometaju peaci i biciklisti
Ako smo brojanjem saobraaja ustanovili da

peaki prelaz pree npr. 150 peaka i 25
biciklista, taj podatak nam pri utvrivanju
Slika 5.3.22: Nastanak blokade krune uticaja peaka i biciklista na protok uliva u
raskrsnice krunu raskrsnicu sutinski ne pomae, jer
ne znamo kakva je struktura biciklistikog i
peakog saobraaja. Sutinska razlika je,
U nastavku su data dva naina izraunavanja ako peaci i biciklisti prelaze peaki prelaz
smanjenja kapaciteta uliva u krunu pojedinano ili u grupama. Vie nam govori
raskrsnicu zbog toka peaka/biciklista. podatak, da je peaki prelaz bio zauzet 10
minuta u jednom asu. To za vozila na ulivu
Odreivanje uticaja peaka i biciklista po znai, da im za nesmetano ukljuenje u
nemakoj metodi krunu raskrsnicu ostaje jo samo 50 minuta
u jednom asu, uz pretpostavku, da su
Pomou grafikona na slici 5.3.23 odreujemo biciklisti i peaci jedina prepreka koja im
koeficijent korekcije fp koji zavisi od onemoguava nesmetano ukljuivanje u
oekivanog broja peaka odn. biciklista. krunu raskrsnicu.
JP Putevi Srbije 17
Uticaj biciklistikog i peakog Peaci koji prelaze peaki prelaz u trenutku,

saobraaja na protonost uliva opada sa kada je u krunom toku vozilo koje ometa
porastom krueeg toka, a kod nekog vozila na ulivu, ne smanjuju dodatno
intenziteta krueeg toka se ponitava protonost uliva u krunu raskrsnicu. Kod
takvog krunog toka, meu sto peaka u
Teoretski, najvei uticaj peaka i biciklista na jednom asu ima manje onih koji dodatno
protonost uliva u krunu raskrsnicu ometaju saobraaj, nego meu dve stotine
primeuje se kod krueeg toka 0 EOV/h. peaka u jednom asu. Zato se kod 100
Tada svaki peak ili biciklista koji prelazi peaka na as njihov uticaj na protok uliva
preko uliva krune raskrsnice, smanjuje ponitava kod manjeg intenziteta krunog
protok uliva. Pri porastu vozila u krunom toka, za razliku od 200 peaka.
toku, za vozila na ulivu se javlja dodatna
smetnja koja zajedno sa peacima i Kod istog intenziteta biciklistikog i
biciklistima ometa vozila na ulivu. Daljim peakog saobraaja, njihov uticaj na
porastom krueeg toka se, pri odreenom protonost uliva u krunu raskrsnicu se
optereenju krueeg toka, uticaj peaka i razlikuje u odnosu na krune raskrsnice
biciklista na protonost uliva u krunu sa jednom, dve ili tri saobraajne trake u
raskrsnicu ponitava. Od te take dalje, samo krunom toku
jo vozila u krueem toku predstavljaju
prepreku koja utie na protok uliva u krunu Iz brojanja saobraaja i posmatranja
raskrsnicu saobraajnih tokova bilo je jasno da, ako
peaki prelaz pree 100 peaka na as, to
Uprkos veem intenzitetu biciklistikog i razliito utie na protok uliva u krunu
peakog saobraaja, njegov uticaj na raskrsnicu sa jednom, dve ili tri vozne trake u
protonost uliva u krunu raskrsnicu se krunom toku, i to kod istog intenziteta
ponitava pri velikom optereenju krueeg toka u sva tri tipa krune
krunog toka. raskrsnice.
Na osnovu brojanja saobraaja nije bilo U nastavku je, na grafikonu na slici 5.3.24,
mogue precizno utvrditi, pri kojem prikazano kako peaci i biciklisti, pored
intenzitetu krunog toka se uticaj peaka i krueeg toka, dodatno smanjuju i protok
biciklista na protok uliva ponitava, ali vai uliva u krunu raskrsnicu. Prikazano je kako
sledee: Ako peaki prelaz u jednom asu 50, 100 i 150 peaka na as, pored krueeg
pree, na primer, 100 peaka, njihov uticaj se toka, dodatno smanjuju i protok uliva u
ponitava pri manjem optereenju krueeg krunu raskrsnicu.
toka, nego kada peaki prelaz u jednom
asu pree 200 peaka. Na grafikonu, 50 peaka na as predstavlja
vreme koje je potrebno da 50 peaka pree
Peaci koji prelaze peaki prelaz u trenutku, preko uliva u krunu raskrsnicu.
kada je u krunom toku vozilo koje ometa
vozila na ulivu, ne smanjuju dodatno protok Ti peaci prelaze uliv krune raskrsnice
uliva u krunu raskrsnicu. Kod takvog proizvoljno i svako ponaosob. Proseno
krunog toka, meu sto peaka u jednom vreme koje je potrebno jednom peaku da
asu ima manje onih koji dodatno ometaju pree preko uliva krune raskrsnice,
saobraaj, nego meu dve stotine peaka u dobijemo tako da na postojeoj krunoj
jednom asu. Zato se kod 100 peaka na as raskrsnici izmerimo vreme koje je potrebno
njihov uticaj na protonost uliva ponitava da uliv pree vie peaka i zatim to vreme
kod manjeg intenziteta krunog toka, za podelimo sa brojem peaka. To vreme,
razliku od 200 peaka. naravno, zavisi i od irine uliva krune
raskrsnice preko kojeg peaci prelaze.
Na osnovu brojanja saobraaja nije bilo Vreme koje je potrebno da 50, 100 ili vie
mogue precizno utvrditi, pri kojem peaka na as pree uliv, predstavlja
intenzitetu krueeg toga se uticaj peaka i zajedniki sadralac tog prosenog vremena.
biciklista na protok uliva ponitava, ali vai Ako je jednom peaku potrebno 5 sekundi da
sledee: Ako peaki prelaz u jednom asu pree uliv krune raskrsnice, onda je za 50
pree, na primer, 100 peaka, njihov uticaj se peaka potrebno 250 s. Ako grupi od 15
ponitava pri manjem intenzitetu krueeg peaka koja, od trenutka kada prvi peak iz
toka, nego ako peaki prelaz u jednom asu grupe stane na peaki prelaz, do trenutka
pree 200 peaka. kada poslednji peak iz grupe pree prelaz,
za to treba na primer 10 sekundi, onda ta
18 JP Putevi Srbije
grupa tih 15 peaka na grafikonu predstavlja Na slici 5.3.24 prikazan je uticaj biciklistikog
dva peaka. i peakog saobraaja na protok uliva krune
raskrsnice za raskrsnice sa jednom trakom
Ti peaci su ometali saobraaj na ulivu samo na ulivu i jednom trakom u krunom toku.
10 sekundi, to je isto kao kad bi ga ometala "Raunska" prava predstavlja protok uliva
dva peaka koja bi prelazila preko uliva krune raskrsnice u zavisnosti od krunog
krune raskrsnice pojedinano. toka.
Broj peaka koji u jednom asu preu Prava "50 peaka" predstavlja protok uliva
peaki prelaz dobijamo tako to izmerimo krune raskrsnice u zavisnosti od krunog
ukupno vreme u jednom asu, kada je prelaz toka i uz pretpostavku da e u jednom asu
bio zauzet peacima i biciklistima i podelimo preko uliva krune raskrsnice prei 50
ga sa prosenim vremenom koje je potrebno peaka. Slina meuzavisnost prikazana je
jednom peaku da pree preko uliva krune pravama "100 peaka" i "150 peaka"
raskrsnice.
Slika 5.3.24: Uticaj biciklistikog i peakog saobraaja na protok uliva krune raskrsnice za
raskrsnice sa jednom trakom na ulivu i jednom trakom u krunom toku, u slovenakim uslovima
Odreivanje uticaja biciklista po holandskoj biciklistikog i motornog saobraaja), uticaj

metodi biciklistikog toka moe se odrediti po
holandskoj metodi na sledei nain:
U sluaju da se biciklistiki saobraaj vodi po
krunom kolovozu (kombinovano voenje
C uliva = (1440 Ikruni 0.5 Iizliv ) (1 Ibiciklist a / 800 )
gde je:
Culiva kapacitet uliva [JOV/h] 5.3.3.3 Odreivanje projektno-tehnikih
Ikruni intenzitet saobraajnog toka u elemenata
krunom toku [JOV/h]
Svaka raskrsnica je specifina, zato
Iizliv intenzitet saobraajnog toka na izlivu
projektno-tehnike elemente moemo da
iz krune raskrsnice [JOV/h] predlaemo samo u nekim preporuenim
Ibiciklista intenzitet saobraajnog toka granicama, koje proistiu iz saobraajno-
biciklista [biciklista/h] tehnikih ili bezbednosnih aspekata.
JP Putevi Srbije 19
Zadatak projektanta je da u tim preporuenim metode nisu primenljivi u naem okruenju,

granicama izabere optimalne vrednosti ali je zato veoma prikladna za kvalitativno
elemenata za specifine saobraajne i uporeenje izabranih varijanti. Preporuuje
prostorne uslove. se samo kod geometrijske optimizacije
izabranih varijanti.
Tabela 5.3.2: Granine i preporuene

vrednosti pojedinanih geometrijskih 5.3.3.3.1 Izbor spoljanjeg prenika D i
elemenata irine krunog kolovoza u
Na izbor spoljanjeg prenika utie pre svega
preporuen
e dimenzije
dimenzije lokacija budue krune raskrsnice. U
granine
element
jedinica
simbol
stambenim naseljima, kruna raskrsnica ima,

pre svega, zadatak da umiruje saobraaj uz
zadovoljavajui protok, dok je na
magistralnim putevima njen glavni zadatak
irina uliva e m 3.6 - 16.5 4.0 - 15.0 obezbeivanje protoka uz zadovoljavajui
nivo bezbednosti uesnika u saobraaju
irina (tabela 5.3.3).
saobraajne v m 2.75 - 12.5 3.0 - 7.3
trake Tabela 5.3.3 vai samo za jednotrane
krune raskrsnice, bez obzira na nain
duina izvoenja (montana ili fiksna). Tabela 5.3.3
l m 12 - 100 30.0 - 50.0
proirenja ne sadri vrednosti za mini krune raskrsnice
i turbo krune raskrsnice, koje se oblikuju po
prenik D m 27 - 172.0 27 - 100.0 posebnim principima.
upadni ugao 0.0 - 77.0 10 - 60

Tabela 5.3.3: Podela prema veliini u odnosu
ulivni radijus R m 6.0 - 100 8.0 - 45.0 na lokaciju
irina krune Okvirni

u m 4.5 - 25 5.4 - 16.2 Tip krune Spoljni
trake kapacitet
raskrsnice prenik [m]]
[voz./dan]]
otrina
S / 0 - 2.9 0 - 2.9
proirenja mala gradska 22 - 35 15.000
Vrednosti u tabeli 5.3.2 su dobijene gradska srednje

30 - 40 20.000
iskustvenim putem, zato je potrebno svako veliine
odstupanje od tih okvira dobro preispitati, jer
bi to moglo doneti nepovoljne posledice, pre vangradska srednje
veliine 35 - 45 22.000
svega, po bezbednost raskrsnice. (jednotrana)
Tabela 5.3.2 vai samo za jednotrane

krune raskrsnice, bez obzira na nain Napomena: Okvirni kapaciteti su samo
izvoenja (montana ili fiksna). Tabela 5.3.2 aproksimativne vrednosti za etvorokrake
ne sadri vrednosti za mini krune raskrsnice krune raskrsnice sa ravnomerno
i turbo krune raskrsnice, koje se oblikuju po rasporeenim saobraajnim tokovima.
posebnim principima. Vrednosti date u tabeli su samo informativne,
a pri reavanju konkretnih sluajeva potrebno
Kod geometrijskog optimizovanja krune je svaku krunu raskrsnicu proveriti u vezi sa
raskrsnice, potrebno je posmatrati uticaj stvarnim saobraajnim tokovima i
pojedinanih promena na protok uliva i upotrebljenim projektno-tehnikim
bezbednost. elementima.
Za posmatranje promena protonosti uliva je Spoljni prenik D i irina krune vozne trake
veoma prikladna engleska metoda u su u meusobnoj vezi. Za prohodnost
izraunavanja. Metoda se bazira na merodavnog vozila sedlastog tegljaa kroz
posmatranju ponaanja vozaa u krunom malu i srednje veliku krunu raskrsnicu
saobraaju. Zbog specifinog engleskog (Rz=14-18m), glavni elementi oblikovanja
naina vonje, kvantitativni rezultati njihove
20 JP Putevi Srbije
moraju biti u odreenom odnosu i odreenih

minimalnih dimenzija (slika 5.3.25). Posebnu panju je potrebno posvetiti manjim
krunim raskrsnicama kroz koje teku linije
javnog putnikog saobraaja. U takvim
sluajevima ima smisla uvoenje posebne
trake za vozila javnog putnikog saobraaja,
namenjene iskljuivo tim vozilima.
5.3.3.3.2 Voenje puteva u krunu

raskrsnicu
Iz saobraajno-bezbednosnih razloga vodimo

puteve u raskrsnicu pod to upravnijim uglom
(slika 5.3.26), jer tangencijalno voenje
prouzrokuje prevelike brzine vozila pri ulivu,
teko ukljuivanje vozila u raskrsnicu i nalete
od pozadi pri ulasku.
Uslove za dobro ukljuivanje vozila u

Legenda: raskrsnicu stvaramo ispravnim izborom
a centralno ostrvo ulivnog radijusa R, irine uliva e in duine
b centralno ostrvo + pregazni deo centralnog proirenja uliva l.
ostrva
d merodavno vozilo
e zatitno rastojanje (unutar kojeg ne sme biti
fizikih prepreka) 1.0 m
f spoljni prenik krune raskrsnice
Prenik Minimalni spoljni

centralnog R1 [m] R2 [m] prenik krune
ostrva [m] raskrsnice[m]
6.0 4.0 13.4 28.8
8.0 5.0 13.9 29.8
10.0 6.0 14.4 30.8
12.0 7.0 15.0 32.0
14.0 8.0 15.6 33.2
16.0 9.0 16.3 34.6 Slika 5.3.26: Idealno i doputeno voenje
18.0 10.0 17.0 36.0 puta u krunu raskrsnicu
Slika 5.3.25: Elementi prohodnosti za
merodavno vozilo sedlasti teglja 5.3.3.3.3 irina vozne trake ispred krune
raskrsnice v
U sluaju da je merodavno vozilo kamion sa irina vozne trake ispred krune raskrsnice je
prikolicom, u zavisnosti od veliine krune vaan element sa kojim sutinski utiemo na
raskrsnice zahteva se upotreba sledeih protok uliva.
vrednosti uz odreene uslove (tabela 5.3.4).
Pri rekonstrukcijama je irina vozne trake
Tabela 5.3.4: Elementi prohodnosti za uslovljena postojeom irinom trake pre
rekonstrukcije.
merodavno vozilo kamion sa prikolicom
spoljni prenik [m] 27 - 35 35 - 45 Slovenaki propisi odreuju najmanju irinu

irina krune trake 2,75 m, a granine i preporuene
6.5 - 8.0 5.75 - 6.5 vrednosti su date u tabeli 5.3.2.
saobraajne trake [m]
irina ulivne
saobraajne 3.25 - 3.5 3.5 - 4.0 5.3.3.3.4 irina uliva u raskrsnicu e i
trake [m] duina proirenja uliva l'
irina izlivne
zahtevan saobraajne 3.5 - 3.75 3.5 - 4.25 Najkritiniji saobraajni manevar u krunoj
i uslovi trake [m] raskrsnici je ba ulazak u raskrsnicu, zato je
ulivni radijus veoma vano da se taj mali prostor optimalno
10 - 12 12 - 14
[m] oblikuje.
izlivni
12 - 14 14 - 16
radijus [m]
JP Putevi Srbije 21
Opisujemo ga sa dva elementa: minimalna irina na mestu postavljanja

- irinom uliva e, saobraajnih znakova obavezno obilaenje
- duinom proirenja uliva I'. sa desne strane (II-47) i znaka za
obeleavanje saobraajnog ostrva (VI-8)
Duina proirenja uliva I' definisana je kao najmanje 1.0 m (sl. 5.3.27).
duina sredinje linije izmeu krive normalno
irokog uliva i krive proirenja. Preporuuje se, da irina razdelnog ostrva na
irem mestu, gde ga see peaki prelaz,
5.3.3.3.5 Ulivni R i ulivni ugao bude irine najmanje 2 m (duina dejih
kolica i osobe koja ih gura + bezbednosno
Ova dva elementa na protok nemaju neki rastojanje), a minimalna irina na mestu
vei uticaj, ali su vani za obezbeivanje postavljanja saobraajnih znakova obavezno
saobraajne bezbednosti na ulivu u krunu obilaenje sa desne strane (II-47) i znaka za
raskrsnicu i u krunom toku. obeleavanje saobraajnog ostrva (VI-8)
najmanje 1.0 m (sl. 5.3.28).
Veliina ulivnog radijusa zavisi od veliine
krune raskrsnice.
Iskustva iz inostranstva nam govore da

optimalni ulivni ugao iznosi 30.
5.3.3.3.6 irina izliva iz krune raskrsnice
Jedna od glavnih pretpostavki kod

izraunavanja protoka uliva je ta, da se
saobraaj nesmetano izliva iz raskrsnice.
Da bismo to ostvarili, izliv mora biti dovoljno

irok. Preporuene i granine vrednosti su
navedene u tabeli 5.3.2.
5.3.3.3.7 Izlivni radijus

NAPOMENA:
Za izlivni radijus vai slino kao za irinu
izliva. Izlivni radijus treba da obezbedi U zagradama su
navedene minimalne
odgovarajui protok i bezbednost izliva pri dimenzije
izlivnoj brzini vozila. Izlivni radijus treba da
bude vei ili jednak ulivnom, ali nikako manji
od ulivnog. Slika 5.3.27: Minimalne dimenzije razdelnog
ostrva
5.3.3.3.8 Dimenzije razdelnih ostrva
Kod velikih krunih raskrsnica treba da se Sve presene take linija treba da se
koriste razdelna ostrva u obliku trougla, a kod zaokrue minimalnim radijusom 0,5m.
malih, ostrva u obliku suze.
U krunim raskrsnicama u kojima su biciklisti
Minimalne dimenzije razdelnog ostrva voeni po krunoj kolovoznoj traci
trougaonog oblika proizlaze iz veliine krune (kombinovano voenje biciklistikog i
raskrsnice i veliine ulivnog radijusa koje motornog saobraaja), irina razdelnog
(zbog veliine krune raskrsnice) nije teko ostrva na irem delu moe biti i ua od 2,0m.
ostvariti.
Minimalne dimenzije razdelnog ostrva u

obliku suze proizlaze iz vrste uesnika u
krunoj raskrsnici koji prelaze preko
razdelnog ostrva (peaci i biciklisti ili samo
peaci).
Preporuuje se, da irina razdelnog ostrva na

irem mestu, gde ga see biciklistika staza,
bude irine najmanje 2m (duina mukog
bicikla + bezbednosno rastojanje), a
22 JP Putevi Srbije
U takvim sluajevima moramo naroitu

panju posvetiti javnoj rasveti.
Slika 5.3.29: Trasa osovine na duem

odseku ispred krune raskrsnice (gore bolje
reenje i dole loije reenje)
Slika 5.3.28: Minimalne dimenzije razdelnog Trasa osovine puta u podruju krune
ostrva na mestu postavljanja saobraajnih raskrsnice
znakova
Za poslednji element ispred i prvi element
neposredno iza krune raskrsnice vai, da je
Isto vai i za krune raskrsnice bez biciklista.
dobro ako je prava linija, ali nije neophodno.
U takvim sluajevima se razdelno ostrvo
Pravom linijom se u naelu ostvaruje
izvodi iz drugih materijala i segmentnog
upravnost prikljuivanja kraka na krunu
oblika.
raskrsnicu, to je povoljno iz aspekta
saobraajne bezbednosti.
5.3.3.4 Horizontalno i vertikalno
trasiranje Takoe je poeljno da se produeci osovina
krakova krune raskrsnice seku samo u
5.3.3.4.1 Horizontalno trasiranje jednoj taki. Najpovoljnije je, ako je taj presek
u centru krune raskrsnice. Neto manje
Pod horizontalnim trasiranjem misli se na povoljno je, ako je to presecite levo od
voenje puta u irem i uem smislu. centra krunog luka (gledano u smeru uliva).
Voenje u irem smislu predstavljaju U takvim sluajevima je dozvoljena razlika
o
elementi horizontalne trase puta na duem manje od 15 . Najloiji sluaj je ako je
odseku ispred i posle krune raskrsnice. presecite desno od centra krune
raskrsnice, jer se sa tim poveava najvea
Voenje u uem smislu predstavlja zadnji mogua brzina na ulivu, zato se takvo
element horizontalne trase puta ispred reenje ne savetuje.
krune raskrsnicei prvi element horizontalne
trase puta posle krune raskrsnice. Veliine prethodnih i narednih krunih lukova
zavise od predvienog ogranienja brzine.
Voenje osovine puta na duem odseku
5.3.3.4.2 Nivelaciono trasiranje
Smanjenjem radijusa uzastopnih krunih
lukova ispred krune raskrsnice postiemo Pri oblikovanju krunih raskrsnica je potrebno
postepeno smanjenje brzine ispred krune posebnu panju posvetiti i nivelacionom
raskrsnice i s tim spreavamo mogunost trasiranju i podunim nagibima ukrsnih
zakasnele percepcije krune raskrsnice od puteva, elementima vertikalnih krivina i
strane vozaa i nalete vozila. poprenim nagibima krune vozne trake.
Granine vrednosti nabrojanih elemenata
Prava linija, kao element na duem odseku odreujemo na osnovu pravila vozne
ispred krune raskrsnice, nije zabranjena, ali dinamike, psihofizikih i saobraajno-
ne savetujemo njenu upotrebu; moe se, u psiholokih zakonitosti i pre svega
principu, koristiti samo pri rekonstrukcijama konstruktivnih mogunosti i zahteva. Pod
postojeih klasinih raskrsnica ili u naseljima zahtevima misli se, pre svega, na zahteve
gde je trasa osovine puta zbog okolne vozne dinamike i efikasno odvodnjavanje
izgraenosti unapred odreena (slika 5.3.29). podruja krune raskrsnice.
JP Putevi Srbije 23
Opta naela trasiranja ukrsnih puteva u Duina platoa je minimalno 6 m, a u sluaju

situacionom planu su: jakih saobraajnih tokova i tokova velikog
broja teretnih vozila, adekvatno vea. U
Putevi koji se prikljuuju u krunu raskrsnicu takvim sluajevima je poeljno, da vertikalna
ne smeju se kroz krunu raskrsnicu voditi krivina poinje tek nakon 12 m, mereno od
tako, da prave ispupenje koje bi smanjivao horizontalne signalizacije koja odreuje
preglednost na ulivu u krunu raskrsnicu. oduzimanje prednosti.
Prelom prikljunih niveleta treba da bude
4%, u suprotnom je potrebno izvesti Poduni nagib na platou na rastojanju 6m
zaobljenje najmanje R500. (odn. 12 m) ne sme prelaziti 3.5%. Ukoliko
se na tom mestu nalazi vertikalna krivina,
Radijus vertikalne krivine ne sme da prelazi u meri se nagib tangente.
krunu voznu traku.
U ostalim segmentima trasiranja niveleta
Celokupno podruje kojeg omeava spoljni prikljuaka krune raskrsnice vae isti uslovi
radijus krune raskrsnice (u sluaju da se u kao kod klasinih povrinskih raskrsnica.
krunoj raskrsnici nalaze i biciklisti i peaci,
spoljna ivica peakog koridora) mora da lei Popreni nagib krune raskrsnice
u jednom nivou. Nedopustivo je da ta ravnina
bude prelomljena preko centralnog ostrva. Glavni zadaci poprenog nagiba krune
raskrsnice su:
Maksimalni nagib navedene ravni u izuzetnim odgovarajue odvodnjavanje i
sluajevima moe biti 2,5%, pri emu je omoguavanje veznih promena nagiba na
potrebno posebnu panju posvetiti prelazima izmeu prikljunih pravaca i krune
odvodnjavanju (minimalan nagib kolovoza u trake.
takvom sluaju iznosi 0,5%).
Postoje dva poprena nagiba krune
Uslovi niveleta prikljuaka raskrsnice:
popreni nagib ka spoljnoj ivici (negativan) i
Maksimalni poduni nagib niveleta popreni nagib ka unutranjoj ivici (pozitivan).
prikljuaka u krunu raskrsnicu ne treba
neposredno ispred vertikalne krive da prelazi Popreni nagib krunog kolovoza ka spoljnoj
smax = 3%. U sluaju kada se niveleta ivici
niveleta prikljuka nalazi neposredno ispred To je najei nain vertikalnog trasiranja
vertikalne krive u nagibu koji je vei od smax, krune raskrsnice (slika 5.14). Sa tim
potrebno ga je smanjiti na vrednost s = 3%. nainom se najlake ostvaruje odgovarajue
odvodnjavanje, a i prelaz izmeu prikljunih
Poluprenik vertikalne krivine sa kojim pravaca i krune trake nije problematian.
zaobljavamo novonastali prelom, odredimo Popreni nagib ne treba da prelazi -2,5%.
tako da on bude vei ili barem jednak rmin i da
ne padne u podruje vertikalne krivine Kombinacija poprenog nagiba ka spoljnoj
prikljuka u krunu raskrsnicu. ivici krunog toka i geometrijskih elemenata
koji omoguavaju prevelike brzine moe
Minimalni poduni nagib niveleta prikljuaka dovesti do opasne krune raskrsnice.
u krunu raskrsnicu odreuju naprave za
odvodnjavanje. I u podruju krune Mane krunog kolovoza sa nagibom ka
raskrsnice nivelete prikljunih puteva ne spoljnoj ivici pokazuju se, pre svega, u loim
treba da imaju poduni nagib ivice puta manji vremenskim uslovima, kada zbog
od 0,5%, iako su mogue i horizontalne kombinacije negativnog poprenog nagiba i
nivelete. One zahtevaju oiviavanje kolovoza smanjenog koeficijenta trenja izmeu
perforiranim (slivnim) ivinjacima. pneumatika i podloge vozilo poinje da
proklizava ve pri malim brzinama.
Uslov vertikalnih krivina prikljuka u krunu
raskrsnicu Pored toga vonja kroz krivinu pri
negativnom poprenom nagibu nepovoljno
Ukoliko su prikljuni kraci krune raskrsnice u utie na udobnost vozaa i putnika u vozilu
usponu ili padu, potrebno je obezbediti plato (delovanje transverzalne sile u suprotnom
neposredno ispred uliva, podunog nagiba smeru od oekivane).
maksimalno 3,5%. Kod rekonstrukcija klasinih raskrsnica u
male i srednje krune raskrsnice, takav nain
nivelacionog voenja je obino jeftiniji za
24 JP Putevi Srbije
izvoenje, jer u principu moemo zadrati potrebno je primeniti opta pravila za

nain odvodnjavanja preanje raskrsnice. projektovanje osovine puta i ivica.
5.3.3.5 Preglednost
Dva glavna pravila koja je, sa aspekta

preglednosti u krunim raskrsnicama,
potrebno primeniti su:
- u gradskim krunim raskrsnicama vozau
moe da bude omoguena preglednost na
suprotni izlaz iz krune raskrsnice, ali nije
neophodno,
- u vangradskim raskrsnicama vozau mora
da bude onemoguena preglednost na
suprotni izlaz iz krune raskrsnice, to
Slika 5.3.30: Popreni nagib ka spoljnoj ivici ostvarujemo denivelisanjem centralnog
krunog toka ostrva.
Navedena pravila se smisaono koriste bez

Popreni nagib krunog kolovoza ka obzira na broj krakova krune raskrsnice i
unutranjoj ivici broj voznih traka u krunoj raskrsnici.
Popreni nagib ka unutranjoj ivici (slika
5.3.31) je iz saobraajno-tehnikog ugla, Duine preglednosti, koje koristimo na
ispravan pravilni nagib u krunoj krivini. Bez krunim raskrsnicama, date su u tabeli 5.3.
obzira na to, ree se koristi jer je ispravno eona preglednost na ulivu u krunu
izvoenje odvodnjavanja i prikljuenja raskrsnicu data je u tabeli 5.3.5. Meri se do
prikljuaka dosta zahtevnije. razdelne linije, kao to je prikazano na slici
5.3.32.
LEGENDA:
poloaj vozila (sredina vozne trake)
a preporuena duina preglednosti,
Slika 5.3.31: Popreni nagib ka unutranjoj potrebna za zaustavljanje, u odnosu na
ivici krunog toka planiranu brzinu na ulivu
Slika 5.3.32: eona duina preglednosti

Pri promeni pravca pada poprenog nagiba
na ulivima i izlivima, moramo voditi rauna da
promena nagiba ne pree 5%. Promena Ako uslov dovoljne duine preglednosti nije
nagiba se izvodi vertikalnim radijusom. zadovoljen, potrebno je vozae na to
upozoriti dodatnim saobraajnim znacima.
Velika panja treba da se posveti i poziciji
putnih odvoda. Kritina mesta za zadravanje
vode (tzv. vodni depovi) su ulivi, izlivi i Tabela 5.3.5: Zaustavna duina preglednosti
unutranja vozna traka u krunoj raskrsnici.
Zaustavna duina preglednosti [m]
Pri nagibu krunog kolovoza ka centru
krune raskrsnice mogu se javiti sledee VR [km/h] 40 50*
greke: preporuena 50 70
- nepovezanost izvijanja prikljuaka, minimalna 40 50
- vodeni depovi na ulivima i izlivima iz * samo kod velikih gradskih raskrsnica ili na
krune raskrsnice, autoputu
- zadravanje vode na unutranjoj krunoj
voznoj traci.
Za formiranje spoljne ivice ulivne i izlivne
saobraajne trake krune raskrsnice,
JP Putevi Srbije 25
5.3.3.5.1 Visina poloaja vozaevog oka i

prepreke
Tabela 5.3.6: Preglednost na levu stranu
Polje preglednosti na ulivu u levu stranu i
preko centralnog ostrva treba da obezbediti Prenik krune Duina preglednosti
kako je dato na slici 5.3.33. Preglednost raskrsnice [m] [m]
treba da bude obezbeena od visine < 40 -
vozaevog oka 1,1 m do visine prepreke 40-60 40
1,1 m, a pregledno polje treba da se prostire 60-100 50
do visine 2,0 m iznad povrine kolovoza.
Preglednost na levu stranu se proverava iz
sredine vozne trake na odstojanju 15 m
ispred razdelne linije, kao to je prikazano na
Voznikovo oko
Objekt
Objekat Donja ivica rob
Spodnji saobraajnih
prometnihznakova
znakov Oko vozaa slici 5.3.35.
2.0 m 2.0 m
Uvek je potrebno proveriti, da li konstrukcije
1.10 m 1.10 m pored puta i ureaji, saobraajni znaci, ili
drugi trajni ili privremeni objekti ograniavaju
Zgornji rob rastlin in zidov
Gornja ivica rastinja i zidova
preglednost.
Slika 5.3.33: Preglednost na ulivu u levu

stranu
Preostala preglednost treba da bude

obezbeena kao to je prikazano na slici
5.3.34. Preglednost treba da bude od visine
vozaevog oka (izmeu 1,1 i 2,0 m) do visine
prepreke izmeu 0,1 m i 2,0 m, mereno od
povrine kolovoza.
LEGENDA:
V o zniko vo oko
O bje kt a duina preglednosti u funkciji brzine u krunoj
Objekat S p o d nivica
Donja ji ro b saobraajnih ko v Oko vozaa
p rom etn ih zn aznakova
2 .0 m 2 .0 m raskrsnici, data u tabeli 5.3
b granica polja preglednosti
1 .1 0 m c polovina irine neproirene vozne trake
0 .1 m
Z go rnji ro b rastlin in zido v Slika 5.3.35: Preglednost na levu stranu,
potrebna na ulivu u krunu raskrsnicu
Gornja ivica rastinja i zidova
Slika 5.3.34: Preostala preglednost U nekim sluajevima (male krune raskrsnice

bez sadraja u centralnom ostrvu) moe
prevelika eona preglednost na ulivu ili
Saobraajni znaci u tom podruju ne treba da
preglednost izmeu susednih uliva da
budu postavljeni nie od 2,0 m, mereno od
prouzrokuje preveliku brzinu vozila na ulivu u
povrine kolovoza do donje ivice znaka.
krunu raskrsnicu.
5.3.3.5.2 Preglednost na levu stranu
U takvim sluajevima ima smisla ograniiti
Vozaima svih vozila koja se pribliavaju preveliku preglednost selektivnim
horizontalnoj oznaci ivice krunog kolovoza, dodavanjem rastinja na centralno ostrvo.
mora biti omoguen pregled nad celom
irinom krune raskrsnice, od razdelne linije 5.3.3.5.3 eona preglednost na ulivu
na njihovu levu stranu i to na odstojanju koje
Vozaima svih vozila koja se pribliavaju
je potrebno za zaustavljanje, izmerenom du
razdelnoj liniji mora biti omoguen pregled
osovine krunog kolovoza (tabela 5.3.6).
nad kompletnom irinom krunog kolovoza
ispred njih i to u duini izmerenoj du
sredinje linije krune raskrsnice, koja
odgovara veliini krune raskrsnice, kao to
je prikazano u tabeli 5.3.4.
26 JP Putevi Srbije
5.3.3.5.5 Preglednost do peakih prelaza

Preglednost na levu stranu treba da se
proverava iz sredine vozne trake na Vozai koji se pribliavaju peakom prelazu
odstojanju 15 m ispred razdelne linije, kao moraju prilikom pribliavanja krunoj
to je prikazano na slici 5.3.36. raskrsnici da imaju toliku preglednost do
peakog prelaza, da im je omogueno
bezbedno zaustavljanje pri brzini koja je
dozvoljena na ulazu u krunu raskrsnicu.
U malim i srednjim krunim raskrsnicama

treba vozaima koji su neposredno iza
razdelne linije da bude omoguen pogled na
celu irinu peakog prelaza na sledeem
izlivu (ako je peaki prelaz od krune
raskrsnice udaljen do 50 metara) (slika
5.3.38).
LEGENDA:
a duina preglednosti u funkciji brzine krune
raskrsnice, data u tabeli 9.2
c polovina irine neproirene vozne trake
Slika 5.3.36: eona preglednost na ulivu u

krunu raskrsnicu
5.3.3.5.4 Preglednost na krunom

kolovozu LEGENDA:
a minimalno podruje preko kojeg treba da
Vozaima na krunom kolovozu mora da bude omoguena nesmetana preglednost u
bude omoguena preglednost nad sluaju da je peaki prelaz od krune
kompletnom irinom krunog kolovoza ispred raskrsnice udaljen do 50 metara, gledano iz
njih, na duini koja je prikladna za veliinu take vizure
krune raskrsnice (tabela 5.3.4). c polovina irine saobraajne trake
Tu preglednost je potrebno proveriti 2 metra Slika 5.3.38: Preglednost uliva do peakog

od ivice centralnog ostrva ka spolja, kao to prelaza na sledeem izlivu
je prikazano na slici 5.3.37.
5.3.3.5.6 Ometanje preglednosti
Saobraajni znaci, gusto i visoko rastinje,

drvee i drugi denivelisani elementi i objekti
smeju biti unutar podruja preglednosti samo
ako ne ometaju preglednost.
Drvee, stubovi javne rasvete, nadvonjaci

mogu biti u podruju preglednosti samo u
sluaju ako su iroki maksimalno 55 cm.
Tamo gde je mogue, peaki koridori treba

da budu izvedeni van podruja preglednosti.
Tamo gde to nije mogue, treba voditi rauna
LEGENDA: da saobraaj peaka to manje utie na
a duina preglednosti u funkciji brzine krune pogoranje uslova preglednosti.
raskrsnice, data u tabeli 9.2
Slika 5.3.37: Preglednost u krunoj raskrsnici
JP Putevi Srbije 27
5.3.3.5.7 Preglednost kod denivelisanih razdelnog ostrva (u srednjim i velikim

krakova krune raskrsnice krunim raskrsnicama).
U sluajevima kada se kruna raskrsnica U zavisnosti od ranga krune raskrsnice

nalazi iznad glavnog saobraajnog pravca (u (ukrtaj ulica, lokalnih puteva, dravnih
drugom nivou), potrebno je ispuniti uslov puteva), mora biti kruna raskrsnica
preglednosti pri ulivu sa rampe. Ve u opremljena saobraajnim znacima za
poetnoj fazi planiranja je potrebno proveriti voenje saobraaja i to:
preglednost tako, da se proveri da li e
predviene ograde nadvonjaka, zidovi ili na unutranjem delu razdelnog ostrva:
saobraajni znaci i table za usmeravanje - tabla za oznaavanje naziva ulice (III-62),
ometati preglednost na ulivu u krunu - strelasti putokaz (III-12) ili putokazna tabla
raskrsnicu. (III-13) i putokazna tabla iznad kolovoza
na portalu (III-13) za vie od dva
Nedovoljne duine preglednosti na ulivima saobraajna cilja,
mogu da prouzrokuju zastoje (koenje
vozaa na ulivima) i da smanje nivo na podruju pribliavanja krunoj raskrsnici:
saobraajne bezbednosti. Vano je da - ogranienje brzine (II-30) na
razdelna linija vozaima u pribliavajuim odgovarajuoj udaljenosti od krune
vozilima bude jasno vidljiva i da je ne zakriva raskrsnice, na kojoj je potrebno obezbediti
konveksna krivina. smanjenje brzine na vangradskim
putevima,
- raskrsnica sa krunim tokom saobraaja
5.3.3.6 Saobraajna signalizacija (I-30) u izuzetnim sluajevima na
putevima u naselju, gde kruna raskrsnica
Odredbe koje slede u nastavku, vae za
nije opremljena znakom kruna raskrsnica
jednotrane krune raskrsnice (bez obzira na
(III-8.1),
nain izvoenja) i mini krune raskrsnice
- tabla kruna raskrsnica (III-8.1) na
(pogojno).
odgovarajuoj udaljenosti ispred krune
raskrsnice.
Saobraajna signalizacija za turbo krune
raskrsnice je specifina, zato je prikazana u 5.3.3.6.2 Horizontalna signalizacija
posebnom poglavlju.
Svaka kruna raskrsnica treba, u naelu, da
5.3.3.6.1 Vertikalna signalizacija bude opremljena sledeim saobraajnim
oznakama na kolovozu:
Svaka kruna raskrsnica treba, u naelu, da
- isprekidana iroka linija zaustavljanja (V-
bude opremljena sledeim saobraajnim
13.1) ili (V-13.2) koja je po pravilu
znacima:
oznaena ispred prelaza za peake ili
- obavezan smer desno (II-43.1) na
bicikliste i koja moe da bude ponovljena
nepregaznom delu centralnog ostrva, u
iza prelaza, a kojoj je dodat na kolovozu
produetku sredinje linije vozne trake na
obeleen saobraajni znak ukrtanje sa
ulivu,
putem sa prvenstvom prolaza (II-1),
- ukrtanje sa putem sa prvenstvom
- kratku isprekidanu liniju (V-4.1) za
prolaza (II-1) i kruni tok saobraaja (II-
oznaavanje spoljanje ivice krune
45.2) na zajednikom stubu u uu uliva u
raskrsnice,
krunu raskrsnicu neposredno ispred
- razdelnu isprekidanu liniju (V-3) za
isprekidane iroke linije zaustavljanja (V-
razgraniavanje saobraajnih traka u
13.1) ili (V-13.2),
krunom toku,
- neposredno pre isprekidane iroke linije
- polje ispred ostrva za razdvajanje
zaustavljanja (V-13.1) ili (V-13.2) na
saobraajnih tokova (V-23.3 i V-23.4),
kolovozu obeleen saobraajni znak
- na kolovozu obeleen saobraajni znak
ukrtanje sa putem sa prvenstvom
ukrtanje sa putem sa prvenstvom
prolaza (II-1),
prolaza (II-1), koji oznaen na kolovozu
- obavezno obilaenje s desne strane (II-
ispred isprekidane iroke linije
45) i tabla za oznaavanje vrha razdelnog
zaustavljanja,
ostrva (V-27) na zajednikom stubu na
- peaki prelaz (V-16) i prelaz za bicikliste
spoljanjem delu razdelnog ostrva (na
(V-17), kada su u krunoj raskrsnici
vrhu ostrva u smeru vonje),
prisutni biciklisti i peaci,
- tabla za oznaavanje vrha razdelnog
- razdelnu liniju (V-1) propisane debljine
ostrva (V-27) na unutranjem delu
ispred razdelnog ostrva na podruju
pribliavanja raskrsnici.
28 JP Putevi Srbije
raskrsnice od strane peaka. Ako je peaki

U pojedinanim sluajevima, kada to prelaz suvie blizu krune raskrsnice, postoji
zahtevaju saobraajno bezbednosni razlozi, mogunost nastanka kolone vozila na ulivu
krune raskrsnice moraju da budu koja moe da dosee do krunog kolovoza, a
opremljene i zatitnim ogradama i to ometa odvijanje saobraaja u krunom
smerokazima. toku.
Svaki sluaj zahteva odvojenu i temeljitu

obradu. Pri tom je potrebno uzeti u obzir
5.3.3.7 Saobraajna oprema brzinu vozila, intenzitet tokova
peaka/biciklista i vozila, veliinu krune
5.3.3.7.1 Razdelna ostrva - ostrva za raskrsnice i duinu peakog prelaza.
peake
5.3.3.7.3 Pregazni deo centralnog ostrva
Upotreba denivelisanog razdelnog ostrva na
ulivu u krunu raskrsnicu je obavezna, osim Pregazni deo centralnog ostrva je onaj deo
kod mini krunih raskrsnica, jer je od centralnog podeonika koji zajedno sa
izuzetnog znaaja za bezbedno voenje kako krunim kolovozom omoguava vonju kroz
motornih vozila, tako peaka i biciklista. krunu raskrsnicu u sluajevima kada to,
zbog male veliine krune raskrsnice ili irine
I u mini krunim raskrsnicama treba da se, krunog kolovoza, bez pregaznog dela
ako je to mogue, tipskim denivelisanim centralnog ostrva ne bi bilo mogue.
elementima fiziki razdvoje uliv i izliv iz
krune raskrsnice. Pregazni deo centralnog ostrva se, dakle,
izvodi samo kod malih i srednje velikih
Linije razdelnog ostrva treba da budu krunih raskrsnica.
prilagoene linijama ulivne, izlivne i krune
trake u krunoj raskrsnici. Preseci tih linija Kod mini krunih raskrsnica izvoenje
treba da budu zaobljeni radijusom veliine pregaznog dela centralnog ostrva nije
najmanje 0,5 m. mogue, a kod velikih (vietranih) krunih
raskrsnica je nepotrebno.
5.3.3.7.2 Peaki i biciklistiki prelazi
irina pregaznog dela centralnog ostrva
Izvoenje peakih i biciklistikih prelaza
obino iznosi od 1,0 do 2,0 m, u zavisnosti od
obezbeuje saobraajnu bezbednost i
pokrivene povrine merodavnog vozila
udobnost peaka i biciklista pri prelaenju
prilikom vonje kroz krunu raskrsnicu (pun
krakova krune raskrsnice.
krug).
Prelazi moraju biti izvedeni tako, da na sebe
Pregazni deo centralnog ostrva mora da
privuku najvei mogui broj peaka (koji bi u
bude izveden na takav nain i sa takvim
suprotnom sluaju prelazili ulicu proizvoljno).
materijalima, da vozae kratkih vozila
odvraa od upotrebe, odn. da ga koriste
Peacima mora biti omogueno, da u toku
samo ona vozila koja bez upotrebe
prelaenja peakog prelaza vide dolazea
pregaznog dela ne mogu prei krunu
vozila.
raskrsnicu. To postiemo sa dovoljno velikim
nagibom povrine pregaznog dela centralnog
Posebnu panju pri preglednosti peaka
ostrva ka spolja (cca 5%) i hrapavom
potrebno je posvetiti u krunim raskrsnicama,
povrinom, npr. kamenom kockom.
u ijoj blizini se nalaze autobuska stajalita.
Autobusi zaustavljeni na autobuskim 5.3.3.7.4 Boja i oblik ivinjaka
stajalitima ne smeju ometati preglednost
peaka ili vozaa. Ivinjaci razdelnih ostrva moraju biti dobro
vidljivi, zato se preporuuje njihovo bojenje u
Peaki prelazi treba da se nalaze malo dalje belo-crno. Isto vai i za ivinjake spoljanje
od izliva iz krune raskrsnice (za duinu ivice krune raskrsnice.
jednog do dva putnika vozila), to rezultuje
konfliktom izmeu zahteva peaka i vozaa. Na unutranjoj strani krune raskrsnice je
Ako je peaki prelaz predaleko od izliva iz obavezna upotreba ivinjaka sa blaim
krune raskrsnice, peaci ga nee koristiti. U nagibom u sluaju, kada posle unutranje
takvim sluajevima je potrebno fiziki (uz krune trake sledi pregazni deo centralnog
pomo bunja, ograda) spreavati ostrva (slika 5.3.39). Nagib tog ivinjaka
nepravilno prelaenje krakova krune treba da bude manji ili jednak 1,25:1, ime se
JP Putevi Srbije 29
spreava nastajanje oteenja pneumatika

dugakih vozila prilikom gaenja preko
ivinjaka. Preporuuje se denivelacija
ivinjaka 2,0-3,0 cm
Slika 5.3.39: Ivinjak izmeu krune vozne

trake i pregaznog dela centralnog ostrva
Slika 5.3.41: Preporueno postavljanje
Kod veoma malih krunih raskrsnica je, zbog rasvete u krunoj raskrsnici
manjeg habanja pneumatika, preporuljivo
izvoenje veznog prelaza izmeu unutranje
Stubovi rasvete treba da budu postavljeni u
krune vozne trake i pregaznog
krugu po obodu krune raskrsnice. Raspored
(kaldrmisanog) dela centralnog ostrva (slika
treba da bude ravnomeran, u odnosu na
5.3.40).
meusobno rastojanje pojedinanih svetiljki i
odstojanja od centra ostrva. Svaki prikljuak
odnosno uliv treba da bude osvetljen ve
minimalno 60 metara od krune raskrsnice.
Boja svetla i visina svetiljki treba da bude
jedinstvena na celom podruju raskrsnice, ali
ne nia nego na prikljucima.
Osvetljenost krune raskrsnice treba da bude

jednaka osvetljenosti prikljuaka.
5.3.3.8 Druga oprema
5.3.3.8.1 Pejzano ureenje

Slika 5.3.40: Vezni prelaz izmeu unutranje
krune vozne trake i pregaznog Prilikom oblikovanja okruenja krune
(kaldrmisanog) dela centralnog ostrva raskrsnice, potrebna je saradnja nadlenih
strunjaka, naroito pejzanih arhitekata, koji
moraju ureenje okruenja da ukljue u
5.3.3.7.5 Rasveta krune raskrsnice planove pejzane arhitekture. Pri planiranju
je takoe potrebno uzeti u obzir odravanje.
Zbog zadovoljenja uslova saobraajne Kada odgovornost za odravanje preuzme
bezbednosti, kruna raskrsnica mora nou tree lice, npr. lokalne organizacije za
imati odgovarajue osvetljenje. Moraju biti ureivanje nasada i zelenih povrina, moraju
osvetljeni i ulivi u krunu raskrsnicu i biti standardi i pravila odravanja prethodno
centralno ostrvo (slika 5.3.41). dogovoreni. Ako tree lice eli, na bilo koji
nain, da promeni uslove ureenja okruenja
Razdelna ostrva prikladna su za postavljanje na podruju krune raskrsnice (npr. saenje
stubova rasvete samo ako su dovoljno veliki i visokog rastinja), to moe uiniti samo uz
ako ne smanjuju preglednost. prethodnu saglasnost nadlenih institucija.
Zasaeno rastinje ne sme uticati na
smanjenje preglednosti ili saobraajne
bezbednosti (bujne kronje, iarke, plodovi,
lie...).
30 JP Putevi Srbije
Bez obzira na estetiku, ureivanje pejzaa u vee, visina centralnog ostrva mora da
podruju krune raskrsnice moe sa upozori vozaa da se pribliava krunoj
stanovita saobraajnog inenjerstva imati i raskrsnici, odnosno prepreci na putu.
praktine prednosti. Prilagoavanjem Centralno ostrvo mora da bude oblikovano
zemljita (npr. posaeno rastinje u (ozelenjeno) tako, da nou zaklanja bljesak
centralnom ostrvu) je mogue jasnije svetala vozila iz suprotnog smera, a da
upozoriti vozila da se pribliavaju krunoj istovremeno obezbedi propisanu preglednost
raskrsnici. Zakrivanjem saobraaja na na susednim ulivima.
suprotnoj strani krune raskrsnice u odnosu
na mesto prikljuenja, moemo (bez 5.3.3.8.2 Fontane, spomenici i drugi
ograniavanja potrebne preglednosti) izbei objekti u centralnom ostrvu
konfuziju koju kod vozaa prouzrokuje
preglednost nad odvijanjem saobraaja u U centralnom ostrvu je poeljno postavljanje
celoj krunoj raskrsnici. fontana, spomenika, skulptura i drugih
objekata, pod uslovom da nije ograniena
Posaeno rastinje u centralnom ostrvu preglednost i vidljivost saobraajne
predstavlja dobru pozadinu za saobraajne signalizacije.
znake i usmeravajue table na centralnom
ostrvu, dok vizuelno usklauje razliite Postavljanje tabela, natpisa i drugih objekata
vertikalne karakteristike i umanjuje utisak ili naprava za vizuelno ili audio informisanje i
nereda. oglaavanje u centralnom ostrvu nije
dozvoljeno.
Detaljnim planiranjem moemo na podruju
gde se zahteva preglednost (na spoljnoj ivici
centralnog ostrva), da predvidimo nisko
rastinje, a prema sreditu ostrva sve vie i
gue vrste bunja i orezanog drvea.
Posebno rastinje koje je moda prikladnije u
urbanim podrujima, zahteva obino vie
truda i ulaganja.
U vangradskoj sredini prilikom ozelenjavanja

treba ispotovati ogranienja koja diktiraju
prvobitno rastinje i okolni pejza. Na ravnim,
otvorenim zatravljenim podrujima,
oblikovanje prostora se, po pravilu,
ograniava na oblikovanje humke (kupole od
zemlje na centralnom ostrvu). Mogui naini
ozelenjavanja se proveravaju preko idejnih
projekata u skladu sa planovima pejzane
arhitekture.
Saenje visokog rastinja na centralnom

ostrvu krune raskrsnice, iji prenik je manji
od 10 m (zakljuno sa pregaznim delom
centralnog ostrva) smatra se neprikladnim,
jer zbog potrebe da se obezbedi preglednost
na sredini ostrva ostaje veoma mala
raspoloiva povrina za saenje.
Ozelenjavanje razdelnih ostrva treba da se

vri samo kod velikih razdelnih ostrva i to na
nain da se prvo zadovolje uslovi izvoenja
vertikalne signalizacije i preglednosti. Nakon
toga moe da se izvede ozelenjavanje i
zasaivanje (na preostalom raspoloivom
prostoru).
U urbanoj sredini visina centralnog ostrva nije

propisana i preputena je projektantima. Na
vangradskim deonicama puta, gde su brzine
JP Putevi Srbije 31
5.3.4.1.2 Prikladnost / opravdanost

izvoenja mini krune raskrsnice
5.3.4 MINI KRUNE RASKRSNICE
Provera prikladnosti izvoenja mini krune
raskrsnice je u potpunosti ista kao kod
5.3.4.1 Kriterijumi za izvoenje mini izvoenja "klasine" krune raskrsnice. U
krunih raskrsnica prvoj fazi se izvodi provera da li su ispunjeni
opti kriterijumi za opravdanost izvoenja
5.3.4.1.1 Karakteristike mini krunih
mini krune raskrsnice. Proveravaju se
raskrsnica
sledei kriterijumi:
Mini kruna raskrsnica je jednotrana kruna - kriterijum funkcionalnosti;
raskrsnica sa pregaznim centralnim ostrvom. - kriterijum propusnosti;
Za razliku od "klasinih" jednotranih krunih - prostorni kriterijum;
raskrsnica je kod mini krunih raskrsnica - projektno-tehniki kriterijum;
centralno ostrvo izvedeno na takav nain, da - kriterijum saobraajne bezbednosti;
omoguava prohodnost (veim) motornim - ekonomski kriterijum.
vozilima.
Pri odluivanju o izvoenju mini krune
Mini kruna raskrsnica je, po pravilu, trajno raskrsnice potrebno je uzeti u obzir
projektno reenje, esto postavljeno u karakteristike postojee putne mree
gabarite postojee klasine raskrsnice. okruenja (npr. postojei tipovi/izvoenja
Izvedene ja elementima, saobraajnom raskrsnica i sl.), postojee naine voenja
signalizacijom i opremom koja je u skladu sa saobraaja i "oekivanja korisnika" odn.
zahtevima saobraajne bezbednosti. Mini uesnika u saobraaju.
krune raskrsnice namenjene su poboljanju
protonost saobraaja i/ili saobraajne Mini krune raskrsnice mogu se izvesti
bezbednosti. umesto postojeih "klasinih tro i
etvorokrakih raskrsnica, ime je mogue
Izvoenje krunih raskrsnica je dozvoljeno ostvariti smanjenje broja saobraajnih
samo na putevima unutar naselja. Oekivana nezgoda, smanjenje kanjenja i kolona u
brzina vozila kroz mini krunu raskrsnicu je raskrsnici, te smanjenje brzine motornih
do 25 km/h. U poreenju sa klasinim vozila (kao samostalna mera za umirivanje
nesemaforizovanom raskrsnicom, mini saobraaja ili u kombinaciji sa drugim
kruna raskrsnica ima po pravilu vei merama za umirivanje saobraaja).
kapacitet i neuporedivo veu bezbednost
uesnika u saobraaju, a istovremeno niske Mini krune raskrsnice mogu da se izvedu
trokove izvoenja. samo na onim putevima unutar naselja, gde
je najvea dozvoljena brzina 50km/h (ili
Pravila upotrebe - nain vonje - u mini manja). Takoe, izmerena brzina V85 na
krunim raskrsnicama isti su kao kod ostalih prikljunim pravcima mini krune raskrsnice
tipova krunih raskrsnica. (unutar odstojanja od 70 m od mini krune
Mini krune raskrsnice mogu da budu raskrsnice) manja od 50 km/h. U sluaju da
izvedene kao 3- ili 4-krake, izuzetno 5-krake. izmerena brzina V85 na prikljunim pravcima
Prikljuni kraci u mini krunu raskrsnicu prelazi 50 km/h, potrebno je izvesti mini
predstavljaju jednotrane ili dvotrane krunu raskrsnicu zajedno sa drugim
puteve. Izvoenje mini krunih raskrsnica na napravama i merama za umirivanje
etvorotranim (ili vietranim) putevima nije saobraaja.
dozvoljena.
Mini kruna raskrsnica predstavlja dobro
Najvei spoljanji prenik mini krune reenje u sluaju rekonstrukcija postojeih
raskrsnice moe da iznosi 12,5 m (spoljanji raskrsnica (i kao "mera sanacije") u razliitim
prenik je 25 m). U sluaju veih dimenzija okruenjima izgraenih, stambenih,
moe se umesto mini krune raskrsnice poslovnih podruja ili podruja za kupovinu.
izvesti "klasina" jednotrana kruna Mini krune raskrsnice su, takoe, prikladne
raskrsnica. u sluajevima rekonstrukcija postojeih
raskrsnica:
- raskrsnice "nepravilnih oblika" kao to su
npr. raskrsnice u obliku slova "Y", "K", "A"
i "X";
- raskrsnica u obliku slova "F" i "H" (dve
uzastopne "T" raskrsnice na kratkom
odstojanju);
32 JP Putevi Srbije
- u sluaju priblino jednakog saobraajnog raskrsnicu i ispravno je preu. Moraju da

optereenja na glavnom i sporednom budu projektovane tako, da vozila mogu
saobraajnom pravcu; pravovremeno da uspore, a po potrebi i
- tamo gde semaforizacija nije opravdana, da se zaustave i zatim bezbedno nastave
ali je premaen kapacitet sa vonjom. Vozae moramo pomou
nesemaforizovane raskrsnice; pravilnih dimenzija odvraati od
- i u sluajevima gde je trasa glavnog nepravilne vonje;
saobraajnog pravca neodgovarajua u - brzina vozila: Mini krune raskrsnice nisu
odnosu na postojeu geometriju projektovane za velike brzine, jer u
raskrsnice. odnosu na svoje elemente posledino i
usporavaju saobraaj. Oekivana brzina
Mini krune raskrsnice nisu najprikladnije vozila je do 25 km/h;
reenje u sluajevima kada je na GP veliki - karakteristike puta;
udeo veih motornih vozila (teretna vozila i/ili - PGDS;
autobusi). Izvoenje krunih raskrsnica se ne - broj krakova;
preporuuje na vanijim linijama JGS, u - struktura saobraaja;
industrijskim/zanatskim zonama i sl. - drugi uesnici u saobraaju;
- putni prikljuci, buka i vibracije.
5.3.4.2 Proraun kapaciteta mini krunih 5.3.4.3.2 Zahtevane karakteristike puta

raskrsnica
Karakteristike puta na kojoj su locirane mini
Za mini krune raskrsnice je karakteristino krune raskrsnice su sledee:
da su sposobne izdrati saobraajno - nagib terena: mini krune raskrsnice
optereenje do 17.000 vozila / dan. moraju biti locirane samo na ravniarskom
terenu i na terenu sa blagim nagibom
Detaljniji proraun kapaciteta za mini krune nagibi niveleta prikljunih puteva do
raskrsnice izvodi se u odnosu na zahteve za najvie 4% (kod veih nagiba, vea i tea
jednotrane (male) krune raskrsnice. vozila mogu da imaju tekoe pri
skretanju u kruni tok);
- kategorija puta: potrebno je uzeti u obzir
5.3.4.3 Odreivanje projektno-tehnikih kategoriju puta na kojem se predvia mini
elemenata kruna raskrsnica. U odnosu na vaeu
kategorizaciju, izvoenje mini krunih
5.3.4.3.1 Koraci u planiranju mini krunih
raskrsnica je opravdano na optinskim
raskrsnica
putevima i regionalnim putevima;
Projektovanje mini krune raskrsnice odvija - broj saobraajnih traka: u mini krunim
se u slinim koracima kao projektovanje raskrsnicama su dozvoljeni samo
klasine krune raskrsnice. Projektovanje se jednotrani ulivi i jednotrani izlivi;
vri u sledeim koracima: - voenje peaka: ureenje povrina za
- spoljni prenik; peake (trotoari, peaki prelazi) je
- irina krunog kolovoza; identino kao kod jednotranih krunih
- irina kolovoza ispred krune raskrsnice; raskrsnica (npr. izvoenje nie za ekanje
- irina uliva u krunu raskrsnicu; vozila ispred uliva u krunu raskrsnicu i
- proirenje uliva; sl.);
- ulivni radijus; - voenje biciklista: u mini krunim
- ulivni ugao; raskrsnicama vodimo bicikliste na dva
- irina izliva iz krune raskrsnice; naina (a) sa ostalim motornim vozilima u
- izlivni radijus; krunom kolovozu (bez posebnog
- horizontalno i vertikalno trasiranje; oznaavanja biciklistikih povrina) i (b)
- popreni nagibi i odvodnjavanje; uz spoljanju ivicu krune raskrsnice
- ostali elementi; (biciklistike staze uz peaki trotoar);
- preglednost; - javni putniki saobraaj: mini krune
- oprema; raskrsnice mogu da predstavljaju tekou
- ureenje. za javni putniki saobraaj (naroito u
sluajevima kada linija JGS u krunoj
Pri projektovanju je potrebno uzeti u obzir i raskrsnici menja smer skretanje), zato
sledee: projektanti moraju da vode rauna o krivoj
- preglednost i prepoznatljivost mini krune tragova merodavnog vozila u ovom
raskrsnice: Za mini krune raskrsnice je sluaju autobusa;
vano da vozai na vreme prepoznaju - javna rasveta: veoma je vano da mini
krune raskrsnice budu adekvatno
JP Putevi Srbije 33
osvetljene, tako da voza moe i nou i u - centralno razdelno ostrvo se izvodi u

loim vremenskim uslovima bezbedno da obliku kupole, pri emu je ivica
predvidi nastalu situaciju; denivelisana za 3 cm, a na sredini je
- izgraena/neizgraena podruja: mini kupola izdignuta 10 cm, a kod veih
krune raskrsnice se izvode u naseljima, prenika centralnih ostrva 12 cm;
uglavnom u izgraenim podrujima, ree - zbog poveanja vidljivosti mini krune
u neizgraenim podrujima. raskrsnice, preporuuje se da celo
centralno ostrvo bude izvedeno
Dodatni zahtevi / karakteristike putne mree poploanjem (kamene/granitne kocke ili
na kojoj su locirane mini krune raskrsnice su materijal slinih osobina);
sledee: - ukoliko je centralno ostrvo izvedeno od
- postojee saobraajne veze: mini krune asfalta, mora barem denivelisana ivica
raskrsnice ne smeju da se povezuju / ostrva da bude izvedena od
nadovezuju sa raskrsnicama koje betonskih/kamenih kocki odn. ivinjaka;
predstavljaju puteve koji vode u grad i - razdelna ostrva mogu da budu izvedena
koje su ureene po principu "zelenog na sledei nain:
talasa"; - u denivelisanom obliku (oiviena razdelna
- lokalne biciklistike i peake staze: mini ostrva, pri emu razdelno ostrvo na
krune raskrsnice ne smemo da najuem mestu mora da bude iroko min.
planiramo tamo gde se na saobraaj 1,2 m postavljanje saobraajnog znaka
motornih vozila nadovezuje jaka struja II-47 i VI-8);
lokalnih biciklistikih i peakih staza, a - razdelno ostrvo izvedeno na isti nain kao
ne smemo ih upotrebiti ni na tzv. centralno ostrvo kao pregazno ostrvo u
bezbednim putevima u kolu. kaldrmisanom izvoenju (ivica
- linije javnog putnikog saobraaja: po denivelisana za 3cm);
pravilu, mini krune raskrsnice ne - razdelno ostrvo izvedeno samo
projektujemo na onim lokacijama gde je horizontalnim oznakama (povrina
veliko optereenje linijama javnog zabrane).
putnikog saobraaja, jer vonja kroz
takav kruni tok moe doprineti kanjenju 5.3.4.4.2 Nivelaciono voenje, popreni
vozila i neudobnoj vonji; nagibi
- podruje umirivanje saobraaja: mini
kruna raskrsnica se esto nadovezuje na Kao to je ve spomenuto, uslov za
podruje na kojem elimo da umirimo izvoenje mini krune raskrsnice je
saobraaj i zato mora da bude ravniarski teren nagib niveleta prikljunih
projektovana u skladu sa tim. puteva do najvie 4%.
Popreni nagibi kolovoza prikljunih puteva i

5.3.4.4 Horizontalno i vertikalno krunog kolovoza izvode se jednako kao u
trasiranje sluaju jednotranih (malih) krunih
raskrsnica sa veliinom poprenog nagiba
5.3.4.4.1 Elementi situacionog plana 2,5% ka spoljnoj ivici.
Prilikom projektovanja elemenata situacionog

plana mini krune raskrsnice potrebno je 5.3.4.5 Preglednost
ispotovati iste zahteve koji vae za
jednotrane (male) krune raskrsnice. U mini krunim raskrsnicama se zahtevana
Dodatnu panju (izuzeci) je potrebno preglednost obezbeuje na isti nain kao u
posvetiti sledeem: jednotranim (malim) krunim raskrsnicama.
- osovine pojedinanih krakova mini
raskrsnice moraju biti voene (izabrane) Zbog injenice da centralno ostrvo kod mini
tako, da se (za svaki manevar vonje) krunih raskrsnica nije denivelisano odn. ne
ostvari defleksija (promena pravca vonje) predstavlja "vidljivu prepreku" za vozae,
u najmanjoj veliini R=60m; potrebno je pobrinuti se i za
- veliina centralnih razdelnih ostrva i "vidljivost/perceptivnost" mini krune
veliina (i lokacija) centralnog ostrva raskrsnice. To se ostvaruje voenjem
definie se na osnovu iscrtanih puteva prikljunih krakova (defleksija), saobraajnom
merodavnog vozila / najveeg vozila za signalizacijom (oznake na ulivima, boja
sve mogue manevre vonje; centralnog ostrva) i izvoenjem javne rasvete
- irina krunog kolovoza obino iznosi od (obezbeuje se vidljivost u nonim uslovima).
4,5 do 5,0 m;
34 JP Putevi Srbije
5.3.4.6 Saobraajna signalizacija
U naelu, saobraajna signalizacija se iz

opravdanih razloga upotrebljava isto kao u
jednotranim (malim) krunim raskrsnicama.
Dodatno je potrebno analizirati sledee:
- na svakom kraku ispred uliva oznaiti
trougao upozorenja na kolovozu;
- oznaiti centralno ostrvo (bela oznaka
odn. naizmenino bela oznaka);
- oznaiti smer kretanja u krunoj raskrsnici
(ispred svakog uliva) strelicom na sredini
krunog kolovoza (strelica slina kao V-
23.1, prilagoena veliini krune
raskrsnice);
- zbog pregaznosti centralnog ostrva, u
centralnom ostrvu se ne postavljaju
saobraajni znaci;
- postavljanje saobraajne signalizacije na
sredinjim razdelnim ostrvima na
pojedinanim kracima u mini krunoj
raskrsnici zavisi od dimenzija/izvoenja
sredinjih razdelnih ostrva.
5.3.4.7 Saobraajna oprema
U naelu, saobraajna oprema se moe

upotrebiti na isti nain kao u jednotranim
(malim) krunim raskrsnicama.
JP Putevi Srbije 35
5.3.5 KRUNE RASKRSNICE SA

SPIRALNIM KRUNIM TOKOM
5.3.5.1 Karakteristike krunih raskrsnica

sa spiralnim krunim tokom
Kruna raskrsnica sa spiralnim krunim

tokom (u nastavku: turbo kruna raskrsnica)
je posebna vrsta vietrane krune
raskrsnice, pri kojoj su neki saobraajni
tokovi meusobno odvojeni odn. voeni po
fiziki odvojenim saobraajnim trakama (sl.
5.3.42).
Slika 5.3.42: Osnovni koncept raskrsnice i
U turbo krunoj raskrsnici su saobraajni osa simetrije
tokovi voeni odvojeno jo ispred uliva u
krunu raskrsnicu, razdvojene trake
Jedna od osobina turbo krunih raskrsnica je
zauzimaju sve vreme vonje kroz krunu
i ta, da one omoguavaju velike brzine vonje
raskrsnicu, a odvojeno su saobraajni tokovi
kroz raskrsnicu (velika protonost), pa je
voeni i na izlivu iz krune raskrsnice.
zbog toga u sluaju dvotranih uliva i izliva
peake potrebno voditi u drugom nivou
Fizika odvojenost saobraajnih traka se
(podzemni ili nadzemni prolaz) ili preko
prekida samo na mestima predvienog uliva
razdelnog ostrva.
(unutranja kruna saobraajna traka) u
krunu raskrsnicu Fiziko razdvajanje se
Za razliku od uobiajenih krunih raskrsnica
postie elementima posebnog oblika koji
(ije izvoenje je, po pravilu, opravdano na
ograniavaju (ali ne i spreavaju) promenu
lokacijama sa priblino istim intenzitetom
saobraajnih traka u krunoj raskrsnici.
saobraajnog toka na glavnom i sporednom
saobraajnom pravcu), izvoenje turbo
Kada se voza na ulivu u turbo krunu
krunih raskrsnica je opravdano i na
raskrsnicu odlui na kojem izlivu e napustiti
raskrsnicama sa naglaenim intenzitetom
krunu raskrsnicu, odluku vie nije mogue
saobraajnog toka na glavnom saobraajnom
menjati. Voza mora da izabere
pravcu.
odgovarajuu voznu traku ve na ulivu u
krunu raskrsnicu, jer ovaj tip krune
raskrsnice ne dozvoljava promenu voznih 5.3.5.2 Kriterijumi za opravdanost
traka u krunoj raskrsnici. Ovaj, naizgled, izvoenja turbo krune
nedostatak je u sutini osnovna prednost raskrsnice
turbo krune raskrsnice, jer nema konfliktnih
taaka preplitanja. Zato su i protonost i nivo Turbo kruna raskrsnica je odgovarajue
saobraaja u dvotranoj turbo krunoj reenje na vangradskim lokacijama odn.
raskrsnici vei nego u "obinoj" dvotranoj raskrsnicama.
krunoj raskrsnici sa po dve ulivne i izlivne
trake na svakom kraku raskrsnice. Turbo kruna raskrsnica u gradskom
okruenju je samo uslovno odgovarajue
Zbog nemogunosti promene voznih traka u reenje. U sluaju da se razmilja o krunoj
krunom toku, potrebno je postrojiti se na raskrsnici sa dve ulivne i dve izlivne trake,
odgovarajuu voznu traku jo pre ulaza u koja treba da bude locirana u gradskom
raskrsnicu, a tome prikladna mora biti i okruenju, potrebno je najpre pristupiti
saobraajna signalizacija. Zbog toga je u reavanju saobraajno bezbednog voenja
turbo krunoj raskrsnici potrebno posvetiti nemotorizovanih uesnika u saobraaju.
veliku panju saobraajnoj signalizaciji.
Turbo kruna raskrsnica je uslovno
odgovarajue reenje kod:
- postojeih, saobraajno preoptereenih
jednotranih krunih raskrsnica, ija
veliina (spoljanji poluprenik)
omoguava izvoenje dodatne krune
trake prema unutra (bolje reenje), ili
36 JP Putevi Srbije
postoji prostor za izvoenje jo jedne

krune trake ka spolja (donekle loije odn.
skuplje reenje),
- postojeih saobraajno preoptereenih
dvotranih krunih raskrsnica,
- postojeih saobraajno manje bezbednih
dvotranih krunih raskrsnica,
- rekonstrukcija klasine povrinske
raskrsnice sa preovlaujuim glavnim
saobraajnim pravcem sa velikim
intenzitetom saobraajnog toka.
Kod svih nabrojanih sluajeva, od

preovlaujueg glavnog pravca zavisi i izbor
tipa krune raskrsnice sa spiralnim krunim
tokom.
Slika 5.3.45: KOLENASTI
5.3.5.3 Tipologija turbo krunih
raskrsnica
Izbor tipa turbo krune raskrsnice zavisi od

preovlaujueg glavnog saobraajnog
pravca. Poznajemo vie tipova turbo krunih
raskrsnica (slika 5.3.43 - 5.3.49).
Slika 5.3.46: SPIRALNI
Slika 5.3.43: STANDARDNI
Slika 5.3.47: TURBINA
Slika 5.3.44: JAJOLIKI
JP Putevi Srbije 37
krunom kolovozu i 2 preplitanja van krunog

kolovoza (ukupno 12) (sl. 7.2). Slino vai i u
sluaju dvotranih izliva i uliva, nema
konfliktnih deonica, a broj konfliktnih taaka
je dosta manji nego kod "obinih" dvotranih
krunih raskrsnica.
Slika 5.3.48: RAZVUEN KOLENASTI

(TROKRAKI)
Slika 5.3.50: Konfliktne take u turbo krunoj

raskrsnici sa dvotranim ulivima i po dva para
jednotranih i dvotranih izliva (4 presecanja,
6 preplitanja i 4 odvajanja)
5.3.5.4.2 Saobraajna bezbednost

Slika 5.3.49: ZVEZDASTI (TROKRAKI) nemotorizovanih uesnika
Saobraajnoj bezbednosti nemotorizovanih

5.3.5.4 Uslovi saobraajne bezbednosti uesnika u saobraaju je u turbo krunim
u turbo krunim raskrsnicama raskrsnicama potrebno posvetiti veliku
panju, pre svega zbog relativno velikih
5.3.5.4.1 Saobraajna bezbednost brzina koje motorizovani uesnici u
motorizovanih uesnika saobraaju dostiu u ovoj vrsti krunih
raskrsnica.
Glavna prednost turbo krune raskrsnice u
poreenju sa "obinom" dvotranom krunom Obezbeivanju saobraajne bezbednosti
raskrsnicom sa dvotranim ulivima i izlivima nemotorizovanih uesnika u saobraaju u
je: turbo krunim raskrsnicama pristupa se na
- manji broj konfliktnih taaka ukrtanja: koji vie naina, a pre svega:
je ostvaren smanjenjem broja ukrsnih - kontrolom brzine na ulivima i izlivima,
saobraajnih tokova, - izvoenjem samo jedne saobraajne trake
- eliminacija konfliktnih taaka preplitanja na izlivu,
na krunom kolovozu: koja je ostvarena - razdvajanjem ulivnih i izlivnih
odvojenim voenjem pojedinanih saobraajnih traka razdelnim ostrvom,
saobraajnih struja. - zamaknutim prelazom za peake i
bicikliste na ulivu i izlivu,
Prednost turbo krune raskrsnice je, da nema - voenjem nemotorizovanih uesnika u
preplitanja u krunom kolovozu i to na saobraaju u drugom nivou.
kratkom rastojanju izmeu jednog uliva i
sledeeg izliva. To ne doprinosi samo Uliv i izliv iz turbo krune raskrsnice moraju
udobnosti vonje, ve i viem nivou biti izvedeni sa takvim elementima, da brzina
saobraajne bezbednosti. Ova poslednja vonje ne prelazi brzinu 30-35 km/h.
injenica vai i u sluaju kada su svi izlivi Postupak vrenja kontrole brzine je detaljnije
jednotrani. Turbo kruna raskrsnica ima u obraen u jednom od narednih poglavlja.
takvom sluaju 10 konfliktnih taaka na
38 JP Putevi Srbije
Po pravilu, brzina na ulivu u turbo krunu Pri takvom prelaenju kraka sa zamaknutom
raskrsnicu se "gui", a na izlivu "oslobaa". biciklistikom stazom, biciklistima je na
To prouzrokuje relativno niske brzine na ulivu razdelnom ostrvu pre prelaenja kraka
i neto vee na izlivu, zbog ega je, za potrebno oduzeti prednost!
nemotorizovane uesnike u saobraaju,
saobraajno opasniji izliv od uliva. U sluaju
da je to sa stanovita propusne moi 5.3.5.5 Proraun kapaciteta turbo krune
prihvatljivo, na izlivu se izvodi samo jedna raskrsnice
saobraajna traka.
5.3.5.5.1 Opte
Razdvajanje ulivnih i izlivnih saobraajnih
Metode prorauna propusne moi obrauju
traka razdelnim ostrvom vri se u sluaju,
krunu raskrsnicu kao redosled trokrakih T
kada sa stanovita propusne moi nije
raskrsnica odn. prikljuaka na jednosmerni
prihvatljivo da se na ulivu/izlivu izvede samo
kruni put i zasnovani su na teoriji
jedna saobraajna traka i kada imamo za
vremenskih praznina.
izvoenje razdelnog ostrva dovoljno prostora
na raspolaganju.
Pod pojmom propusne moi odn. kapaciteta
krune raskrsnice misli se na maksimalan
Zamaknuti prelaz za peake i bicikliste na
broj vozila koji u odreenom vremenskom
ulivu i izlivu moe da se upotrebi samo u
intervalu moe da pree krunu raskrsnicu,
izuzetnim sluajevima, kada nije mogue
nezavisno od vremena ekanja. To je
upotrebiti nijedno od gorenavedenih reenja.
teorijska vrednost (CR), koja mora biti
Zamaknuti prelaz projektovan je tako da
jednaka ili vea od zbira optereenja
spreava velike brzine biciklista prilikom
saobraajnog toka u krunom toku na mestu
prelaenja, zamicanjem biciklistikog prelaza
uliva (IRU) i optereenja saobraajnog toka na
na podruju razdelnog ostrva za irinu
ulivu (IU), iji saobraajni tokovi se udruuju u
dvosmerne biciklistike staze i odmicanjem
konfliktnoj taki (x) na ulivu u krunu
ka spolja iz ua krune raskrsnice za
raskrsnicu.
priblino 10m (sl. 5.3.51).
CR IK
IK = IRU + IU
gde je:
CR - teorijska vrednost kapaciteta krune
raskrsnice
IK - optereenje konfliktnog saobraajnog
toka u konfliktnoj taki x
IRU - optereenje saobraajnog toka u
krunoj raskrsnici na mestu uliva
IU - optereenje saobraajnog toka na
ulivu
Slika 5.3.51: Primer prelaza za bicikliste Konfliktna taka merodavna za odreivanje
preko kraka turbo krune raskrsnice u propusne moi krune raskrsnice, na slici
Holandiji 5.3.52 je prikazana saobraajnim tokovima A
i B.
JP Putevi Srbije 39
Slika 5.3.52: Konfliktna taka x, merodavna za odreivanje propusne moi krune raskrsnice
Praktian kapacitet krune raskrsnice je ponaanje vozila koja ine taj saobraajni tok
kapacitet u realnim uslovima. To je koji skree desno, utie na duinu vremena
maksimalna koliina saobraaja koju moe ekanja na ulivu u krunu raskrsnicu. Mogui
da primi kruna raskrsnica pri konfliktni saobraaj je u slici 7.4 oznaen sa
uspostavljenom graninom vremenu ekanja. C.
Proseno uspostavljeno granino vreme
ekanja, koje su u Holandiji uveli pri Provera propusne moi krune raskrsnice
odreivanju kapaciteta turbo krunih moe da se odredi na osnovu empirijskih
raskrsnica, je: (iskustvenih) podataka (tabela 7.1) ili pomou
- za saobraaj motorizovanih uesnika 50 analitikih i simulacionih modela.
sekundi
- za saobraaj biciklista 5 sekundi. 5.3.5.5.2 Analitiki modeli za proraun
propusne moi vietranih
Poto saobraajni tok na ulivu u krunu krunih raskrsnica
raskrsnicu ustupa prednost saobraajnom
toku u krunoj raskrsnici, konflikt na spoju Za proraun propusne moi vietranih
ulivnog kraka i krunog kolovoza je krunih raskrsnica (meu njima i turbo
merodavan za odreivanje kapaciteta krune krunih raskrsnica) koriste se dve vrste
raskrsnice. analitikih modela.
Kapacitet uliva (CU) zavisi od optereenosti Prvi model se zasniva na teoriji saobraajnog
saobraajnog toka u krunom toku na mestu toka, gde se pretpostavlja da saobraajna
uliva u krunu raskrsnicu i od optereenosti mo uliva zavisi od propusne moi krueeg
saobraaja na ulivu, korigovane konfliktnim saobraajnog toka i mogueg konfliktnog
koeficijentom korekcije (pri emu se pod saobraajnog toka neposredno ispred izliva
ulivom i izlivom misli na jedan isti prikljuni iz krune raskrsnice (pogledajte sl. 7.4). U
put). zavisnosti od upotrebljenog modela/obrasca,
odnos izmeu propusne moi uliva i
Konfliktni faktor korekcije je faktor kojim se optereenja krunog saobraajnog toka
optereenje izlivnog saobraajnog toka moe da bude linearan ili eksponencijalan,
redukuje u odnosu na mogui konfliktni dok je propusna mo uslovljena
saobraaj. Pod moguim konfliktnim geometrijskim karakteristikama krune
saobraajem odn. konfliktnim optereenjem raskrsnice.
saobraajnog toka podrazumeva se
saobraajni tok u krunoj raskrsnici koji Druga vrsta analitikih modela za proraun
neposredno pre izliva i nenajavljeno skree propusne moi vietranih krunih raskrsnica
desno odn. naputa krunu raskrsnicu. Ulivni se zasniva na teoriji vremenskih praznina u
saobraajni tok nije u konfliktu sa ovim saobraajnom toku, gde se posmatra
saobraajnim tokom koji skree desno, ali interakcija dva saobraajna toka. Propusna
40 JP Putevi Srbije
mo uliva odreuje se na osnovu raspoloivih - faktor broja saobraajnih traka na

vremenskih praznina u krunom krunom kolovozu [-]
saobraajnom toku i iskorienosti tih qx+qy+ qz - optereenje krunih
vremenskih praznina od strane saobraajnog saobraajnih tokova ispred uliva u
toka na ulivu. Parametri koji odreuju tu krunu raskrsnicu [EOV/h]
interakciju su: minimalna vremenska nru - faktor smanjenja "uticaja"
praznina (minimalno odstojanje (headway) u izlivnog saobraajnog toka (uticaj
krunom saobraajnom toku, proseno spoljanjeg izlivnog toka na
vreme ekanja na ulivu i kritina vremenska desni/levi ulivni saobraajni tok) [-]
praznina (minimalno kritino vreme (gap nri - faktor smanjenja "uticaja"
time)). izlivnog saobraajnog toka (uticaj
unutranjeg izlivnog toka na
Analitiki modeli koji se najee koriste za desni/levi ulivni saobraajni tok) [-]
izraunavanje propusne moi vietranih
krunih raskrsnica po teoriji saobraajnog Osnovne karakteristike modifikovane Bovy-
toka, zasnivaju se na obrascima Bovy-a i eve metode su: kapacitet za svaku
Brilona, a po teoriji vremenskih praznina po saobraajnu traku na ulivu se rauna
obrascima Hagringa, Fiska, Tannera i odvojeno, a kapacitet pojedinanog uliva je
Troutbecka. zbir kapaciteta pojedinanih saobraajnih
traka na tom ulivu i poveanje maksimalnog
Analitiki modeli za proraun propusne moi teorijskog kapaciteta saobraajne trake na
turbo krunih raskrsnica zasnivaju se na ulivu sa 1500 voz/h na 1550 voz/h.
modifikovanim obrascima Bovy-a i Hagringa.
Modifikacije su izvedene na osnovu Uprkos njegovoj jednostavnosti, Bovy-ev
holandskih eksperimenata, izvedenih u obrazac daje korektne rezultate. Obrazac se
realnom okruenju. smatra jednostavnim zato, to se zasniva na
geometriji krune raskrsnice i linearnoj
7.5.2.1 Modifikovan Bovy-ev obrazac raspodeli rezultata.
Izvorni Bovy-ev obrazac je: Propusnu mo leve trake na ulivu u

dvotranu turbo raskrsnicu nije mogue
Le =
(1500 8 9 ( M K + M A )) izraunati po linearnoj raspodeli intenziteta!
7.5.2.2 Modifikovan Hagringov obrazac
gde je: Hagringov obrazac za izraunavanje

Le - kapacitet uliva [EOV/h] propusne moi zasniva se na
MK - optereenje krunog saobraajnog eksponencijalnoj raspodeli saobraaja na
toka [EOV/h] krunom kolovozu. Proseno vreme ekanja
MA - optereenje saobraajnog toka na na ulivu i kritina vremenska praznina se
izlivu [EOV/h] odreuju odvojeno, za svaku traku posebno.
- faktor ulivnog saobraajnog toka u Izvedeno je i iz pretpostavke da su obe
poreenju sa izlivnim [-] minimalne vremenske praznine kod obe trake
- faktor broja saobraajnih traka u u krunom toku jednake.
krunom toku [-]
- faktor broja saobraajnih traka na Osnovna jednaina za propusnu mo
ulivima [-] dvotrane turbo krune raskrsnice po
Hagringu je:
Modifikovan Bovy-ev obrazac za
k t Cj,k
izraunavanje propusne moi turbo krunih n j qRS, j k
e
raskrsnica glasi. CE, j = 3600
j =1 j m t Fj,m
e t M 1 e m
Cn = 1550 8 9 ( (q x + q y + q z ) +

qRS = qR + dE,S qS
+ nru ( f k * qk + f l * ql + qm ) +
j qRS, j
+ nri ((1 f k )* qk + (1 f l )* ql )) j =
1 tM qR, j
= 1 tM qR
gde je:
Cn - kapacitet uliva [EOV/h]
gde je:
CE,j - kapacitet trake 'j' na ulivu [EOV/h]
JP Putevi Srbije 41
= j j
n=2
d - konfliktni faktor
qR - optereenje saobraajnog toka u traci
'j' u krunoj raskrsnici [EOV/h]
tCj,k - kritina vremenska praznina u traci 'j'
(minimalno kritino vreme (gap time))
[sec]
tFj,m - proseno vreme ekanja na ulivu u
traci 'j' [sec]
tM - minimalna vremenska praznina
(minimalno odstojanje (headway)) u
krunom saobraajnom toku [sec]
- faktor uticaja optereenja
saobraajnog toka na vremensku
prazninu [-]
- faktor odnosa slobodnih vozila u
krueem saobraajnom toku [-]
qRS = qR + d* qS - optereenje krueeg Slika 5.3.53: Situacija u dvotranoj turbo
saobraajnog toka, krunoj raskrsnici
zakljuno sa optereenjem
konfliktnog saobraajnog
toka [EOV/h] Parametri koji se koriste pri izraunavanju
propusne moi po Hagringovoj metodi,
Na osnovu osnovnog Hagringovog obrasca prikazani su u tabeli 5.3.7.
razvijena je i jednaina za izraunavanje
propusne moi samo leve trake na ulivu. Kod
Tabela 5.3.7: Parametri za izraunavanje
ulivnog saobraajnog toka u levoj traci, u
propusne moi po Hagringovoj metodi
turbo krunoj raskrsnici su mogue dve
situacije. Situacija 1 Situacija 2 Situacija 3
tc 3,0
Kod prve situacije ulivni saobraajni tok
tc 3,0 3,2 2,9
preseca saobraajni tok na spoljanjoj
tF 2,0 2,0 2,0
krunoj voznoj traci i uliva se u saobraajni
tM 1,9 1,9 1,9
tok na unutranjoj krunoj voznoj traci
(situacija 2 na slici 5.3.53). U tom sluaju
ulivni saobraajni tok koristi vremenske
5.3.5.5.3 Izraunavanje pomou
praznine na oba kruea toka.
programskih alata
Kod druge situacije, ulivni saobraajni tok Simulacija saobraajnih tokova se sve vie
samo preseca saobraajni tok na spoljanjoj ustaljuje u svakodnevnoj praksi na podruju
traci (situacija 3 na slici 5.3.53). U tom izrade saobraajnih studija i postaje
sluaju ulivni saobraajni tok koristi samo neizostavan sastavni deo svake projektne
vremenske praznine na spoljanjem dokumentacije, koja se odnosi na
krueem toku. rekonstrukciju ili novogradnju samostalnih
raskrsnica ili sistema raskrsnica. Simulacione
Proraun propusne moi desne trake na ulivu metode moemo podeliti na makroskopske i
odreuje se osnovnim Hagringovim mikroskopske. Mikroskopski modeli
obrascem (situacija 1 na slici 5.3.53). Ulivni modeliraju posebno svako individualno
saobraajni tok na jednotranom ulivu je na vozilo, peaka i biciklistu, sa realnim
slici 5.3.53 prikazan kao situacija 4. karakteristikama (dimenzije, ubrzanje,
usporenje, brzina kretanja). Modeli
predstavljaju inenjerski alat koji je
usredsreen na same raskrsnice (veoma
detaljna obrada geometrije) i koji se koristi za
analizu vrnih saobraajnih tokova u kraem
planskom periodu.
U fazi izrade pilot projekata se, izmeu

raunarskim alatkama za modelovanje
posebnih vrsta krunih raskrsnica, VISSIM
42 JP Putevi Srbije
pokazao kao veoma prikladna alatka za da pripada i vie oznaenih mesta (conflict
proraune kapaciteta. Programska alatka marker - green).
VISSIM predstavlja stohastiki, diskretan,
vremenski orijentisan mikroskopski Koriste se razliita kritina vremena (gap
simulacioni model. Koristi psiho-fizike time) za razliite kategorije vozila. U modelu
karakteristike tzv. "car following" modela za je potrebno uzeti u obzir injenicu, da
longitudinalna kretanja vozila i algoritme koji unutranja traka u krunoj raskrsnici postaje
se zasnivaju na pravilima vonje za vozila za uesnike sve atraktivnija.
koja se ukljuuju sa sporednih pravaca.
Matematiki model je koncipiran na ideji koja Za pravilnu analizu i vrednovanje parametara
proizlazi iz teorije Wiedemanna. Osnovna kapaciteta, potrebno je prikupiti saobraajne
ideja Wiedemannovog modela je karakteristike i rezultate "real-time"
predstavljena preko pretpostavke da se svaki simulacije.
voza moe nai u jednoj od sledeih
situacija: Vrednovanje uspenosti analizirane
- vonja u slobodnom saobraajnom toku geometrije ima smisla izvesti na osnovu
(bez uticaja ostalih vozila), sledeih kriterijuma: prosenog kanjenja po
- dolazna vonja (proces prilagoavanja vozilu [s] (uzimajui u obzir sve tipove vozila),
brzine vozilu koje vozi ispred vozila), prosene zastojne duine [m] i maksimalne
- vonja sleenja (voza odrava zastojne duine [m]. Pri tom je veoma vana i
konstantno odstojanje do vozila ispred injenica da se kod mikrosimulacije moe
njega bez ubrzavanja ili koenja), vizuelno posmatrati odvijanje saobraajnih
- koenje (primenjuje se kada sigurnosno tokova.
rastojanje padne ispod donje granice).
U sluajevima gde moemo oekivati i
Znaajno za programski paket VISSIM je, da peake i bicikliste na podruju uliva i izliva,
ne koristi konvencionalan nain i link/node potrebno je uzeti u obzir njihov uticaj na
modularni sistem, ve link/connector sistem, propusnu mo, odnosno vrednovati je u
koji projektantu omoguava modelovanje mikrosimulaciji.
veoma kompleksnih geometrija raskrsnica.
Na osnovu digitalnog orto-foto snimka (DOF) 5.3.5.6 Odreivanje projektno-tehnikih

i iseka iz projekta rekonstrukcija ili elemenata
novogradnje, u prvom koraku se, uz pomo
vrste veza (links & connectors) izradi Geometrijski oblik turbo krune raskrsnice se
matematiki model obine i/ili turbo krune formira pomou tzv. "turbo bloka". To je blok
raskrsnice. ili skup svih potrebnih poluprenika koje je
potrebno na odreen nain zarotirati i na taj
U drugom koraku sledi kalibracija nain dobiti vozne linije odn. saobraajne
mikroskopskog modela. Programski alat trake.
VISSIM sadri veliki broj simulacionih
5.3.5.6.1 Veliina poluprenika turbo
parametara koji mogu da utiu na rezultate
krune raskrsnice
simulacije (osobine mree, vozila, vozaa),
u procesu kalibracije je potrebno Veliinu poluprenika turbo krune raskrsnice
usredsreivanje na parametre koji su u i irinu krune saobraajne trake je potrebno
VISSIM-u definisani u tzv. pravilima prednosti izabrati tako, da brzina prelaenja krune
(Priority Rules). U samim parametrima se raskrsnice bude manja ili jednaka 40 km/h.
odreuju pravila vonje, minimalno kritino Izabran geometrijski oblik je obavezno
vreme (vreme reakcije vozaa) i minimalno potrebno proveriti sa stanovita brzine
odstojanje (headway). VISSIM odreuje prelaenja vozila preko raskrsnice.
oduzimanje prednosti odreenom uesniku u
saobraaju pomou postavljanja pravila o Preporuene dimenzije tipskih turbo krunih
prednosti (Priority Rules). U zavisnosti od raskrsnica su date u tabeli 5.3.8.
uslova na konfliktnom podruju, pojedinac se
odluuje da li e nastaviti put, odnosno
saekati na odgovarajue saobraajne
uslove. Uvek mora na oznaenom mestu pre
nastavka putovanja da proveri oba unapred
odreena uslova (minimalno odstojanje (min
headway) i minimalno kritino vreme (gap
time)). Jednoj stop liniji (stop line red) moe
JP Putevi Srbije 43
Ukoliko se kod turbo krune raskrsnice

standardne veliine upotrebi holandski metod
Tabela 5.3.8: Preporuene dimenzije tipskih izvoenja horizontalne signalizacije, potrebno
turbo krunih raskrsnica po veliini je u krunoj raskrsnici sa spiralnim krunim
tokom formirati i poluprenike tih linija (tabela
ELEMENTI TURBO KRUNE RASKRSNICE
5.3.10).
Element Mini Standardna Srednja Velika
R1 10.50 12.00 15.00 20.00
R2 15.85 17.15 20.00 24.90 Tabela 5.3.10: Dimenzije poluprenika
R3 16.15 17.45 20.30 25.20
horizontalnih oznaka
R4 21.15 22.45 25.20 29.90
r1 10.95 12.45 15.45 20.45
r2 15.65 16.95 19.80 24.70 Poluprenik unutranje ivice (na
r3 16.35 17.65 20.50 25.40 voznoj strani) ivine linije irine
r1 = 12,45 m
r4 20.70 22.00 24.75 29.45 0,15 m (ukupna ivina traka
0,45 m)
Bv 5.00 5.00 4.90 4.70
Bu 5.35 5.15 5.00 4.90 Poluprenik unutranje ivice (na
bv 4.35 4.35 4.25 4.05 voznoj strani) ivine linije uz 30
bu 4.70 4.50 4.35 4.25 cm iroko razdelno ostrvo, irine r2 = 16,95 m
0,10 m (ukupna ivina traka 0,20
Dv 5.75 5.35 5.15 5.15 m)
Du 5.05 5.05 4.95 4.75
Poluprenik unutranje ivice (na
Za turbo krune raskrsnice standardne voznoj strani) ivine linije uz 30
cm iroko razdelno ostrvo, irine r3 = 17,65 m
veliine (druga kolona u tabeli 7.2)
0,10 m (ukupna ivina traka 0,20
preporuljive su dimenzije navedene u tabeli m)
5.3.9. Poluprenici su oznaeni na slici
5.3.54. Poluprenik unutranje ivice (na
voznoj strani) ivine linije irine
r4 = 22,00 m
0,15 m (ukupna ivina traka
Tabela 5.3.9: Dimenzije turbo krune 0,45 m)
raskrsnice standardne veliine
irina asfaltne povrine unutranje krune

Poluprenik unutranje ivice
saobraajne trake je Bu=5,15m, a spoljanje
pregaznog dela centralnog
ostrva (minimalna irina Ro = 9,50 m Bv = 5,00 m.
pregazne povrine 2,50 m,
preporueno 4,0-5,0 m) irine izmeu ivinih linija su bu = 4,50 m i bv
= 4,35 m.
Poluprenik unutranje ivice
R1 =12,00m
kolovoza (unutranje trake) Rastojanje izmeu spoljanjih taaka ose
translacije je Dv = 5,35 m, a izmeu
Poluprenik spoljanje ivice unutranjih taaka je Du=5,05 m.
kolovoza (unutranje trake),
R2 =17,15m
istovremeno ivica 30 cm irokog Poluprenici su izabrani tako da se ivine
razdelnog ostrva linije prikljuuju jedna na drugu.
Poluprenik unutranje ivice U sluaju kada je turbo kruna raskrsnica
kolovoza (spoljanje trake),
R3 =17,45m trotrana (a ne dvotrana), po analogiji se
istovremeno ivica 30 cm irokog
razdelnog ostrva
izraunavaju i R5 i R6.
Poluprenik spoljanje ivice

R4 =22,45m
kolovoza (spoljanje trake)
44 JP Putevi Srbije
Slika 5.3.54: Elementi i dimenzije turbo krune raskrsnice standardne veliine
5.3.5.6.2 Zavisnost irine krune vozne 5.3.5.6.3 Poluprenici ulivnih i izlivnih

trake od veliine poluprenika radijusa
krune raskrsnice
Poluprenici ulivnih i izlivnih radijusa se biraju
to su manji poluprenici krune raskrsnice, u zavisnosti od veliine turbo krune
vee su irine voznih traka. irina krune raskrsnice, merodavnog vozila i eljene
vozne trake je u funkciji poluprenika i brzine. Poluprenici ulivnih i izlivnih radijusa
merodavnog vozila. moraju da budu u odgovarajuoj srazmeri.
irina krune vozne trake mora omoguavati Poluprenik ulivnog radijusa mora biti uvek
kritian manevar (obino je to skretanje za manji od poluprenika izlivnog radijusa.
0
270 ) merodavnog vozila. Merodavno vozilo
je obino sedlasti teglja, duine 16,5 m. Poluprenik ulivnog radijusa u turbo krunu
raskrsnicu ne treba da bude manji od RU =
Pri izvoenju kritinog manevra, merodavno 12 m. Poluprenik izlivnog radijusa ne treba
vozilo ne sme koristiti pregazni deo da bude manji od RI = 15 m i ne vei od
centralnog ostrva i 30 cm iroku razdelnu najveeg poluprenika krune raskrsnice.
traku (element za spreavanje preplitanja)
izmeu dve krune saobraajne trake, ali Kontrola prikladnosti izabranih dimenzija
moe da upotrebi poetni deo ("iljak") izvodi se i argumentuje jednim od
elementa za spreavanje preplitanja. raunarskih alata za iscrtavanje krive tragova
i pokrivene povrine za kritian manevar.
Poveanjem poluprenika se zahtevana
irina krune saobraajne trake smanjuje. Pri kontroli prikladnosti izabranih dimenzija,
Upotreba irine krune saobraajne trake vozna linija na ulivu u unutranju krunu
koja je vea od 5,25 m, po holandskim traku treba da se izvede sa poluprenikom
smernicama se ne savetuje. R=20,0m, a na ulivu u spoljanju traku sa
poluprenikom R=12,0 m.
Kontrola prikladnosti irine krune
saobraajne trake izvodi se i argumentuje
jednim od raunarskih alata za iscrtavanje
krive tragova i pokrivene povrine za kritini
manevar.
JP Putevi Srbije 45
5.3.5.6.4 Odreivanje poloaja centara Na slici 5.3.57 su, radi lakeg razumevanja,
krunih lukova spoljanjih poluprenici R1 i R3 iscrtani u crvenoj, a R2 i
radijusa R3 u plavoj boji.
Geometrijski oblik turbo krune raskrsnice se

formira pomou tzv. "turbo bloka". To je blok
ili skup svih potrebnih poluprenika koje je
potrebno na odreen nain zarotirati i na taj
nain dobiti vozne linije odn. saobraajne
trake.
"Turbo blok" sadri (osim svih poluprenika) i

tzv. translatornu osovinu. Translatorna
osovina je osa po kojoj se izvodi pomeranje
(rotiranje) odreenih poluprenika.
Pomeranje (rotiranje) poluprenika zavisi od

irine krune saobraajne trake i lokacije
ivica.
Razmak izmeu spoljanjih taaka

translatorne ose je, u sluaju turbo krune
raskrsnice standardne veliine, dimenzija
5,35 m, a izmeu unutranjih taaka 5,05 m
(sl. 5.3.55). Slika 5.3.56: Odreivanje poloaja centara
krunih lukova
Slika 5.3.55: Razmak izmeu spoljanjih

taaka translatorne ose
Poluprenici moraju biti izabrani tako, da se

ivine linije nadovezuju jedna na drugu pri
kreiranju spiralnog toka. Pri konstrukciji Slika 5.3.57: Konstruisanje turbo krune
"turbo bloka", poluprenici R1 i R4 se kreiraju raskrsnice sa "turbo blokom"
iz taaka na rastojanju Dv=5,35 m, a
poluprenici R2 i R3 iz taaka na rastojanju
Du=5,05 m. Takva konstrukcija omoguava 5.3.5.6.5 Poloaj translatorne ose i
da krunica poluprenika R1 prelazi u kontrola poloaja "turbo bloka"
krunicu poluprenika R2 na jednoj strani
translatorne ose (sl. 5.3.56). Na drugoj strani Za pravilan poloaj translatorne ose je
translatorne ose, krunica poluprenika R2 merodavan poloaj tangentnih taaka ulivnog
prelazi u krunicu poluprenika R4. prenika. Tangentne take na oba kraja
moraju leati na translatornoj osi ili malo iza
Sredite "turbo bloka" je potrebno tako nje. Ako ovaj uslov nije zadovoljen, potrebno
pozicionirati, da se omogui radijalno je turbo blok tako zarotirati, da se taj uslov
prikljuivanje svih uliva u turbo krunu zadovolji.
raskrsnicu.
Najpovoljniji poetni poloaj "turbo bloka" je,
kada su ose prikljunih puteva pod pravim
46 JP Putevi Srbije
uglom i sa ravnomernom raspodelom na Ispravan poloaj translatorne ose je veoma

etiri kvadranta (sl. 5.3.58). znaajan iz aspekta najvee brzine
prelaenja raskrsnice i vozne dinamike
Najpovoljniji poloaj translatorne ose je, kao (udobnost, oseanje bonog udara).
kad kazaljke na satu pokazuju vreme "pet
minuta do pet" kod etvorokrakih (odn. "osam Pogrean poloaj translatorne ose dovodi na
i deset minuta" kod trokrakih kolenastih turbo dva kraka do prevelikog "zaguenja" brzine,
krunih raskrsnica). a na dva do premalog.
Slika 5.3.58: Pravilan poloaj translatornih taaka
U nastavku sledi opis kontrole poloaja turbo Ukoliko se ispostavi da je neka od linija
bloka: "slomljena", potrebno je pristupiti rotaciji
translatorne ose.
Kontrola 1: Za kontrolu poloaja turbo bloka
je potrebno formirati dve pomone linije u Kod svake promene poloaja translatorne
produetku spoljanjih ivica ulivno-izlivnog ose potrebno je ponovo konstruisati sve
horizontalnog i vertikalnog pravca i zatim ulivne i izlivne radijuse.
odmeriti rastojanje od pomonih linija do
poluprenika koji odreuju poloaj 30cm 5.3.5.6.6 Kontrola brzina vonje
irokog razdelnog ostrva na krunom
kolovozu. Ukoliko su ti razmaci jednaki, Opte je poznato, da zakrivljenost krivine
poloaj translatorne ose je pravilan. vonje (putanje vozila) kroz krunu
raskrsnicu ima jedan od najveih uticaja na
Kontrola 2: Kada se odredi poloaj nivo saobraajne bezbednosti. U sluaju, da
translatorne ose turbo bloka, kontrolie se su prikljuci u raskrsnicu izvedeni
linija prelaska raskrsnice za sve pravce. tangencijalno, protonost je velika, ali je nivo
JP Putevi Srbije 47
saobraajne bezbednosti dosta niska. dve kontrole dale pozitivan rezultat, trea
Vozau vozila koje se tangencijalno ukljuuje kontrola se koristi za odreivanje poloaja 30
u krunu raskrsnicu je teko razumljivo da cm irokog razdelnog ostva na krunom
mora da ustupi prednost vozilu u krunoj kolovozu.
raskrsnici, jer ima oseaj da se nalazi na putu
sa prvenstvom prolaza. Slino vai i za Brzina prelaenja preko raskrsnice se u svim
tangencijalne izlive, ime je ugroena sluajevima rauna po standardnom obrascu:
bezbednost peaka i biciklista koji prelaze
krak krune raskrsnice. Situacija je jo gora, VP = 7,4Rz
ako ulivi ili izlivi iz krune raskrsnice tangiraju
centralno ostrvo, jer u tom sluaju vozai gde je:
mogu da voze kroz krunu raskrsnicu VP brzina prelaenja vozila preko
nesmanjenom brzinom. U takvim sluajevima raskrsnice (km/h)
voza ne mora da smanji brzinu. Kriva vonje RZ spoljanji poluprenik krunog kolovoza
je u takvim sluajevima prava. (m)
Pri izboru dimenzija krune raskrsnice Kontrola brzine se u prvoj situaciji izvodi za
(poluprenika) brzina prelaska raskrsnice je poluprenik 22 m, a oekivana brzina mora
jedan od najvanijih kriterijuma. Manja brzina biti manja od 35 km/h.
motornog saobraaja vodi mirnijem odvijanju
saobraaja, pri emu je mogue posvetiti vie U sluaju da se upotrebe poluprenici vei od
panje ostalim uesnicima u saobraaju, a 25 m, najvea brzina ne sme prelaziti
smanjuje se i mogunost nastanka 37 km/h.
saobraajnih nezgoda sa teim posledicama.
Polazna taka kod metoda kontrole vonje U ostalim sluajevima se za kontrolu brzine
kroz krunu raskrsnicu sa spiralnim krunim koristi proizvoljan poluprenik kroz kritine
tokom je da brzina prelaska raskrsnice ne take.
premai vrednost 30km/h odn. 35 km/h.
Kod krune raskrsnice sa spiralnim krunim

tokom, zahteva se kontrola brzine prelaska
raskrsnice u tri situacije (slika 5.3.59):
Prva kontrola (1) odnosi se na "saobraajni

tok koji vozi kroz krunu raskrsnicu". Za
standardnu krunu raskrsnicu sa spiralnim
krunim tokom, mogue je konstruisati 6
voznih linija za taj usmereni saobraajni tok.
Kontrola se vri za svaku voznu liniju
posebno. Vozne linije u tom saobraajnom
toku imaju 4 kritine take koje su sve
udaljene 1,00 m od spoljanje ivice kolovoza.
Vozne linije se sastoje od po tri kruna luka Slika 5.3.59: Kontrola brzine prelaenja
istih poluprenika i suprotnog smera. vozila preko raskrsnice u tri situacije
Druga kontrola (2) brzine prelaenja

raskrsnice izvodi se za "saobraajni tok koji 5.3.5.6.7 Razdelna ostrva
skree desno iz desne ulivne trake". Za taj Razdelno ostrvo pozitivno utie na
saobraajni tok je mogue konstruisati 4
bezbednost, kako motornih vozila, tako i
vozne linije. Vozne linije imaju po 3 kritine
nemotorizovanih uesnika u saobraaju, a
take, iji poloaj zavisi od naina
poboljava i protonost krune raskrsnice.
prikljuivanja krakova na krunu raskrsnicu.
U zavisnosti od geometrije vozne linije, na
Razdelno ostrvo ima i funkciju usmeravanja
slici 5.3.59 su prikazane i druge mogue (voenja) vozila na ulivu u krunu raskrsnicu,
potencijalne kritine take.
a istovremeno i zatite peaka (i biciklista)
prilikom prelaenja kraka krue raskrsnice.
Trea kontrola (3) brzine prelaenja
Zato je njegova upotreba obavezna i u turbo
raskrsnice izvodi se za "saobraajni tok koji
krunoj raskrsnici.
skree desno iz leve trake sporednog
saobraajnog pravca". Za taj saobraajni tok
su mogue dve vozne linije. Ukoliko su prve
48 JP Putevi Srbije
Mogue je izvoenje ostrva trougaonog Preporuuje se, da irina razdelnog ostrva u

(levkastog) sl. 5.3.60) oblika ili oblika suze obliku suze na irem mestu, gde ga see
(sl. 5.3.61). biciklistika staza, bude irine najmanje 2 m
(duina mukog bicikla + bezbednosno
Po pravilu, minimalne dimenzije ostrva rastojanje), a minimalna irina na mestu
trougaonog oblika nije problem ostvariti, jer postavljanja saobraajnih znakova Obavezno
se u principu koriste kod velikih krunih obilaenje sa desne strane (II-47) i znaka za
raskrsnica (velika povrina razdelnog ostrva). obeleavanje saobraajnog ostrva (VI-8)
najmanje 1,0 m.
Minimalne dimenzije razdelnog ostrva u
obliku suze proizlaze iz vrste uesnika u 5.3.5.6.8 Peaki i biciklistiki prelazi
krunoj raskrsnici koji prelaze preko
razdelnog ostrva (peaci i biciklisti, ili samo Opremanje krunih raskrsnica prelazima za
peaci, bez nemotorizovanih uesnika u peake je neophodno zbog obezbeivanja
saobraaju). saobraajne bezbednosti i udobnosti peaka,
ali se pri tom ne smeju stvarati prekomerni
zastoji u saobraaju. To je mogue samo,
ako su prelazi za peake izvedeni tako, da na
sebe privuku najvei broj peaka (koji bi u
suprotnom sluaju prelazili ulicu proizvoljno) i
da su dovoljno primetni za vozae koji mogu
pravovremeno da zaustave vozilo.
Peaki prelazi treba da budu izvedeni neto

dalje od izliva iz krune raskrsnice, a to
rezultuje konfliktom izmeu zahteva peaka i
vozaa. ako je peaki prelaz predaleko od
izliva iz krune raskrsnice, peaci ga nee
koristiti, a ako je preblizu, postojae
mogunost da se formira kolona vozila sve
Slika 5.3.60: Razdelno ostrvo trougaonog do krunog kolovoza, a to e ometati kruei
(levkastog) oblika saobraajni tok. Za veinu sluajeva,
preporueno odstojanje izliva iz krune
raskrsnice do peakog prelaza iznosi jednu
do tri duine putnikog automobila.
Pravilno izvoenje prelaza za peake i

bicikliste je u turbo krunim raskrsnicama
naroito vano. Pre svega zbog injenice to
one imaju po pravilu dvotrane ulive i/ili izlive,
preko kojih, prema naim propisima, nije
dozvoljeno izvoditi peake prelaze bez
svetlosnih signalnih ureaja.
Navedeni problem je mogue reiti na sledei

nain:
- razdvajanjem ulivnih i izlivnih
Slika 5.3.61: Razdelno ostrvo u obliku suze u saobraajnih traka razdelnim ostrvom (sl.
turbo krunoj raskrsnici bez prisustva 5.3.62), ili
nemotorizovanih uesnika u saobraaju. - voenjem nemotorizovanih uesnika u
saobraaju u drugom nivou.
Preporuuje se, da irina razdelnog ostrva u Razdvajanje ulivnih i/ili izlivnih saobraajnih
obliku suze na irem mestu, gde ga see traka razdelnim ostrvom vri se u sluaju,
peaki prelaz, bude irine najmanje 2 m kada sa stanovita propusne moi nije
(duina dejih kolica i osobe koja ih gura + prihvatljivo da se na ulivu/izlivu izvede samo
bezbednosno rastojanje), a minimalna irina jedna saobraajna traka i kada imamo za
na mestu postavljanja saobraajnih znakova izvoenje razdelnog ostrva dovoljno prostora
Obavezno obilaenje sa desne strane (II-47) i na raspolaganju.
znaka za obeleavanje saobraajnog ostrva
(VI-8) najmanje 1,0 m.
JP Putevi Srbije 49
Slika 5.3.62: Razdvajanje ulivnih/izlivnih Slika 5.3.63: Delovi centralnog ostrva turbo
saobraajnih traka razdelnim ostrvom krune raskrsnice
5.3.5.6.9 Podzemni i nadzemni prolazi Pregazni deo centralnog ostrva predstavlja

oivienje od prefabrikovanih betonskih
U turbo krunim raskrsnicama u gradskim
elemenata, koji predstavljaju prelaz sa
podrujima, izvoenje prelaza za peake i
krune saobraajne trake na uslovno
bicikliste u istom nivou moe da bude sporno
pregazni deo centralnog ostrva (sl. 5.3.64).
sa gledita saobraajne bezbednosti.
Na spoljanjem delu, gde se granii sa
krunom saobraajnom trakom, od nje je
Svaki sluaj turbo krune raskrsnice zahteva
izdignut za 2-3 cm, a spoljanji deo je vii 12-
posebnu i temeljitu obradu, a prilikom
13 cm
odluivanja je potrebno uzeti u obzir veliinu
krune raskrsnice (broj traka u krunoj
raskrsnici, brzinu vozila), optereenje tokova
peaka/biciklista i motornih vozila (broj
konfliktnih situacija) i broj traka na
ulivima/izlivima (duina peakog prelaza).
Izvoenje podzemnog/nadzemnog prolaza

opravdano, ako su zadovoljeni sledei okvirni
kriterijumi:
- proizvod broja motornih vozila i broja
peaka u dvadesetetiri asa jednak je ili
vei od broja 150.000, ili
- u vrnom asu 600 ili vie peaka pree
krak krune raskrsnice, ili
- udeo teretnih vozila u ukupnom Slika 5.3.64: Pregazni deo centralnog ostrva
saobraaju je vei od 12%.
Ako je ispunjen barem jedan od navedenih Uslovno pregazni deo centralnog ostrva (sl.
kriterijuma, izvoenje podzemnog / 5.3.65) ima dve funkcije. Prva je ta, da se na
nadzemnog prolaza ima smisla, a sa aspekta njemu mogu (u sluaju nude) zaustaviti
obezbeivanja odgovarajueg nivoa vozila koja su zbog neprilagoene brzine ili
saobraajne bezbednosti nemotorizovanih nepravilnog manevra sila sa krune vozne
uesnika u saobraaju je opravdano! trake. Druga je ta, da se na njemu mogu
zaustaviti vozila za odravanje.
U naem okruenju je podzemni prolaz, po
pravilu, bolje reenje od nadzemnog prolaza. Izveden je od materijala odn. elemenata koji
vozae odvraaju od vonje po njemu, a koji
5.3.5.6.10 Centralno ostrvo istovremeno omoguavaju zaustavljanje
vozila u sluaju nude. Izvodi se u nagibu 4-
Centralno ostrvo turbo krune raskrsnice se, 7% ka spoljnoj ivici ostrva, irine od 2 do 2,5
po pravilu, sastoji iz tri dela: pregaznog dela, m. Na svom spoljanjem delu prelazi u
uslovno pregaznog dela i nepregaznog dela unutranju ivicu pregaznog dela centralnog
(sl 5.3.63). ostrva, na istoj visini kao to je unutranja
ivica pregaznog dela centralnog ostrva. Na
unutranjem delu se oiviava
prefabrikovanim betonskim elementom
50 JP Putevi Srbije
(ivinjakom) koji je vii za oko 10 cm od Ako se prethodno navedenom doda i

unutranje ivice uslovno pregaznog dela injenica da turbo kruna raskrsnica po
centralnog ostrva. pravilu ne omoguava polukruno okretanje
(vraanje u pravac dolaska), jasno je da je
saobraajna signalizacija u toj vrsti krunih
raskrsnica od izuzetnog znaaja.
5.3.5.7.1 Vertikalna saobraajna

signalizacija
Svaka turbo kruna raskrsnica mora da bude

opremljena najmanje sledeim saobraajnim
znacima:
- obavezan smer desno (II-43.1) na
nepregaznom delu sredinjeg ostrva u
produetku sredinje linije ulivne trake,
- ukrtanje sa putem sa prvenstvom
prolaza (II-1) i kruni tok saobraaja (II-
Slika 5.3.65: Uslovno pregazni deo 45.2) na zajednikom stubu u uu uliva u
centralnog ostrva krunu raskrsnicu neposredno ispred
isprekidane iroke linije zaustavljanja (V-
13.1) ili (V-13.2), koja na ulivnim kracima
Nepregazni deo centralnog ostrva (sl. 5.3.66) sa dve trake mora da bude ponovljena i
kod turbo krune raskrsnice nema nikakav na levoj strani;
znaaj i predstavlja suvian prostor koji - obavezno obilaenje s desne strane (II-
ostaje sa unutranje strane krune 45) i tabla za oznaavanje vrha razdelnog
raskrsnice. ostrva (V-27) na zajednikom stubu na
spoljanjem delu razdelnog ostrva (na
vrhu ostrva u pravcu kretanja vozila),
- tabla za oznaavanje vrha razdelnog
ostrva (V-27) na unutranjem delu
razdelnog ostrva (u srednjim i velikim
krunim raskrsnicama).
U zavisnosti od namene turbo krune

raskrsnice (raskrsnica ulica, lokalnih puteva,
dravnih puteva) ona mora da bude
opremljena saobraajnim znacima za
voenje saobraaja i to:
na unutranjem delu razdelnog ostrva:

Slika 5.3.66: Nepregazni deo centralnog
ostrva - tabla za oznaavanje naziva ulice,
- strelasti putokaz (III-12) ili putokazna tabla
iznad kolovoza na portalu (III-13) za vie
5.3.5.7 Saobraajna signalizacija od dva saobraajna cilja,
Saobraajni reim u turbo krunoj raskrsnici na podruju pribliavanja krunoj raskrsnici:

samo je posledica odredaba propisa o - ogranienje brzine (II-30) na
bezbednosti saobraaja i postavljene odgovarajuoj udaljenosti od raskrsnice
saobraajne signalizacije, a ne nekih na kojoj je potrebno obezbediti smanjenje
projektnih elemenata koji bi suavanjem ili brzine na putevima van naselja,
kanalisanjem toka saobraaja odreivali - raskrsnica sa krunim tokom saobraaja
nain vonje. Pored toga, u turbo krunoj (I-30) izuzetno na putevima u naselju gde
raskrsnici saobraajne trake su fiziki kruna raskrsnica nije opremljena znakom
odvojene, to znai da na krunom kolovozu kruna raskrsnica (III-8.1),
nije mogue menjanje saobraajnih traka - znak kruna raskrsnica (III-8.1),na
(preplitanje). Dakle, voza je u obavezi da se pogodnoj udaljenosti od raskrsnice,
na osnovu odgovarajue saobraajne - znak za prestrojavanje vozila (III-11) ili
signalizacije odlui za odgovarajui pravac znak za prestrojavanje vozila sa nazivima
kretanja (odgovarajua saobraajna traka) naseljenih mesta (III-11.1) sa posebnim
jo pre ulaenja u takvu raskrsnicu. oblikom strelica uz kolovoz ili iznad njega
JP Putevi Srbije 51
kada su saobraajni ciljevi ostvarivi samo - peaki prelaz (V-16) i biciklistiki prelaz
putem odreenih saobraajnih traka. (V-17) kada su u krunoj raskrsnici
prisutni biciklisti i peaci,
Predraskrsnine table i saobraajni znaci u - razdelna linija (V-1) ispred razdelnog
turbo krunim raskrsnicama postavljaju se po ostrva na podruju pribliavanja krunoj
posebnim pravilima. raskrsnici i na podruju razgranienja
saobraajnih traka,
5.3.5.7.2 Horizontalna saobraajna - strelice na kolovozu za obeleavanje
signalizacija obaveznog smera kretanja i strelice za
obavetavanje vozaa o nameni
Svaka turbo kruna raskrsnica u naelu bi saobraajnih traka (V-18 i V-19) na
trebalo da bude opremljena sledeim krunom kolovozu i posebne strelice na
oznakama na kolovozu: saobraajnim trakama ispred ulaza u
- isprekidana iroka linija zaustavljanja (V- turbo krunu raskrsnicu za obavetavanje
13.1) ili (V-13.2) koja je po pravilu vozaa o nameni saobraajnih traka u
oznaena pre peakog ili biciklistikog odnosu na poloaj izvoznih krakova
prelaza i koja posle peakog prelaza krune raskrsnice (novi znaci V-18.1 i V-
moe da bude ponovljena, 19.1),
- na kolovozu obeleen saobraajni znak - poeljno bojenje ivinjaka i ostalih
ukrtanje sa putem sa prvenstvom konstrukcionih elemenata u vidu crno
prolaza (II-1) ispred isprekidane iroke belih ili crveno belih polja koji mogu da
poprene linije koji u sluaju vietranih doprinesu boljem optikom voenju
uliva mora da bude oznaen na svakoj vozaa.
saobraajnoj traci,
- kratkom isprekidanom linijom (V-4.1) za Strelice na ulivima u turbo krunu raskrsnicu
oznaavanje spoljanje ivice krune koriste se iskljuivo na ulivima u toj vrsti
raskrsnice, krunih raskrsnica.
- razdelnom isprekidanom linijom (V-3) za
razgraniavanje saobraajnih traka u Oblici i dimenzije strelica u turbo krunoj
krunom toku; raskrsnici dati su na slikama 5.3.68 i 5.3.69.
- polje ispred ostrva za razdvajanje
saobraajnih tokova (V-23.3 i V-23.4),
52 JP Putevi Srbije
Slika 5.3.67: Pravila za postavljanje predraskrsninih tabli uz/iznad kolovoza i mogui oblici strelica
za saobraajni znak III-85 i III-85.1
Slika 5.3.68: Oblik strelica u turbo krunoj raskrsnici
JP Putevi Srbije 53
Slika 5.3.69: Dimenzije strelica na ulivu u krunu raskrsnicu sa spiralnim tokom krunog kolovoza
ograniava preglednost, u protivnom se

izbegava postavljanje stubova na takav
5.3.5.8 Javna rasveta nain.
Radi zadovoljavanja uslova saobraajne
bezbednosti nou turbo kruna raskrsnica
mora da bude odgovarajue osvetljena.
Osvetljeni moraju da budu kako ulivi u
raskrsnicu tako i sredinje ostrvo.
Razdelna ostrva su pogodna za postavljanje

stubova svetiljki (sl. 5.3.70) samo u sluaju
kada su oni dovoljno iroki i ako se time ne
54 JP Putevi Srbije
Slika 5.3.71: Poloaj stubova svetiljki javne

Slika 5.3.70: Postavljanje stubova za svetiljke rasvete
na razdelnom ostrvu
5.3.5.9 Detalji
Stubovi rasvete na ovoj vrsti krune
raskrsnice trebalo bi da budu postavljeni u 5.3.5.9.1 Detalj elementa za spreavanje
krugu, po obodu raskrsnice (sl. 5.3.71). preplitanja
Raspored treba da bude ravnomeran u
odnosu na meusobnu udaljenost izmeu
pojedinanih svetiljki i udaljenosti do sredita
ostrva.
Preporuuje se da svaki prikljuak, odnosno

izvoz bude osvetljen na daljini najmanje 60 m
od krune raskrsnice. Boja svetlosti i visina
svetla treba da budu jedinstveni na celom
podruju raskrsnice, ali ne nii nego na
prikljucima.
Minimalna potrebna osvetljenost raskrsnice

ne moe da bude manja nego to je najvii
stepen osvetljavanja na prikljucima. Slika 5.3.72: Detalj elementa za spreavanje
preplitanja u krunom kolovozu turbo krune
raskrsnice
JP Putevi Srbije 55
Slika 5.3.73: Detalji elementa za spreavanje preplitanja u krunom kolovozu turbo krune
raskrsnice
5.3.5.9.2 Detalj poetka elementa za spreavanje preplitanja pic
Slika 5.3.74: Detalj poetka elementa za spreavanje preplitanja pic
56 JP Putevi Srbije
Zbog tog se prilikom ureivanja sredinjeg

ostrva turbo krune raskrsnice po pravilu
5.3.5.10 Ostala oprema ograniavamo samo na jednostavne oblike
ureivanja. Po pravilu je platforma sredinjeg
5.3.5.10.1 Pejzano ureenje ostrva ravna i samo ozelenjena ili je izvedena
zemljana kupola radi spreavanja
Prilikom oblikovanja okoline turbo krune
zaslepljivanja vozila u nonom periodu.
raskrsnice neophodno je potovanje
Samo izuzetno (turbo krune raskrsnice
odreenih nepisanih estetskih (usklaenost
veih dimenzija) u sredinjem ostrvu koristi
sa okolinom) i funkcionalnih (zimsko
se i nisko bunje ili nisko drvee. U oba
odravanje) kriterijuma. Ovo poglavlje ne
poslednja navedena sluaja potrebno je
prua detaljnija pravila i uputstva za ureenje
voditi rauna da bude ispunjen uslov dobre
okolnog prostora i sredinjeg ostrva turbo
preglednosti.
krunih raskrsnica, ve samo globalne
smernice koje bi projektant trebalo da reava
zajedno sa pejzanim arhitektom ili
urbanistom.
Bez obzira na estetiku ureenje okolnog

prostora turbo krune raskrsnice sa aspekta
saobraajnog inenjerstva ima praktian
znaaj. Pomou prilagoavanja zemljita
moe se na bolji nain upozoriti vozila na
pribliavanje krunoj raskrsnici.
Posebna sadnja (bunja, trajnog bilja,

sezonskog cvea) koja je pogodnija u
urbanim podrujima iziskuje vie truda i
finansijskih sredstava, a u unutranjosti
potrebno je kod sadnje potovati ogranienja
koja nameu prvobitne biljne vrste, kao i
okolni pejza. Nesvrsishodno je u turbo
krunoj raskrsnici lociranoj u unutranjosti
saditi npr. razne vrste gajenog cvea.
Takoe, uz turbo krune raskrsnice usred
povrina pod livadama besmisleno je saditi
visoko drvee. Na takvim ravnim otvorenim
livadskim podrujima bilo kakva sadnja
neskladna je sa okolinom. Iz tog razloga,
prilikom ureenja pejzaa. uobiajeno je
svoenje samo na oblikovanje tla, a livadske
povrine neguju se i u okolini turbo krune
raskrsnice.
Na ovom mestu potrebno je naglasiti da se u

turbo krunim raskrsnicama ne sadi visoko
drvee ili visoko bunje. Preporuuje se
samo travom zasejana zemljana kupola ili
nisko bunje.
5.3.5.10.2 Ureenje sredinjeg ostrva
Sredinje ostrvo turbo krune raskrsnice po

pravilu nije odgovarajue mesto za
postavljanje fontana, spomenika, skulptura i
drugih objekata. Uzroka za to ima vie, a
kao jedan od najvanijih istie se smanjenje
preglednosti, smanjenje vidljivosti vertikalne
saobraajne signalizacije i odvraanje panje
vozaa (smanjenje koncentracije).
JP Putevi Srbije 57
sredinjeg ostrva kao i uvoznih i izvoznih

radijusa),
5.3.5 MONTANE KRUNE RASKRSNICE - kao mera preduzeta radi umirivanja
saobraaja u postojeim raskrsnicama
koje nisu opremljene semaforima (u
5.3.5.1 Kriterijumi za opravdanost
sluaju da su brzine na glavnom
izvedbe montane krune
saobraajnom pravcu prevelike ili u
raskrsnice
sluaju da vozila na sporednom
Montana kruna raskrsnica je privremeno saobraajnom pravcu imaju probleme pri
projektno reenje smeteno u gabarite ukljuivanju u glavni saobraajni pravac),
postojee "klasine raskrsnice izvedeno - u cilju trenutnog ublaavanja loih
pomou elemenata, saobraajne signalizacije saobraajno-bezbednosnih uslova (u
i opreme koja je u skladu sa saobraajno- sluaju nedostatka finansijskih sredstava
bezbednosnim zahtevima namenjena za trenutno izvoenje dugoronog
poboljanju protonosti ili/i saobraajnoj reenja).
bezbednosti.
Privremeno projektno reenje podrazumeva
Smetenost u gabarite postojee klasine vreme:
raskrsnice podrazumeva izvoenje montane - u kome su saobraajni uslovi promenjeni,
krune raskrsnice, po mogunosti unutar - u kome je odvijanje saobraaja ometano,
granica postojee raskrsnice, odnosno - vrenja eksperimenta u kome se dokazuje
izmeu postojeih ivinjaka. Kod izvedbe prikladnost izvoenja krune raskrsnice
montane krune raskrsnice ne predviaju se kao trajnog reenja,
velika pomeranja ivinjaka postojee - izgradnje krune raskrsnice kao trajnog
raskrsnice, dizanje asfalta, ni bilo koji drugi reenja,
slian finansijski ili graevinski sloen - od utvrivanja da je kruna raskrsnica sa
poduhvat saobraajno-bezbednosnog ili
kapacitativnog aspekta bolje reenje od
Montana kruna raskrsnica mora da bude postojeeg reenja do izvedbe trajnog
izvedena sa elementima, saobraajnom reenja.
signalizacijom i opremom koji su usaglaeni
sa vaeim propisima i saobraajno- Sve faze, odnosno procesi pre izvoenja
bezbednosnim zahtevima. To znai da montane krune raskrsnice identine su sa
montano reenje mora da sadrava iste postupkom izvedbe krune raskrsnice kao
elemente kao i stalno reenje (poluprenici stalnog reenja. Postupak se sastoji od tri
odgovarajuih veliina, sredinje ostrvo, faze:
razdelna ostrva, peaki prelazi, saobraajna - provere opravdanosti (svrsishodnosti)
signalizacija ), razlika je samo u tome to izvedbe montane krune raskrsnice,
su ti elementi montani, a saobraajna - projektovanje montane krune
signalizacija privremena (i podna raskrsnice,
signalizacija je ute boje). - izvedba montane krune raskrsnice,
Montana kruna raskrsnica kao privremeno Provera opravdanosti (svrsishodnosti)

projektno reenje izvodi se u sluaju: izvedbe montane krune raskrsnice je u
- privremeno promenjenih saobraajnih potpunosti ista kao kod izvoenja stalnog
uslova (npr. privremene promene toka reenja sa krunom raskrsnicom. U ovoj fazi
glavnog i sporednog pravca saobraaja proverava se ispunjavanje optih kriterijuma
(za vreme letnje turistike sezone, za svrsishodnost izvedbe montane krune
sajmova, duih manifestacija), raskrsnice kao privremenog reenja. U
- privremeno oteanog odvijanja sluaju da je takva procena ve uraena za
saobraaja (npr. gradilite u samoj stalno reenje sa krunom raskrsnicom,
raskrsnici, izvoenje etvrtog kraka na provera opravdanosti ne mora da se radi.
postojeoj trokrakoj raskrsnici),
- u procesu dokazivanja vanosti izvoenja Postupak projektovanja montane krune
krune raskrsnice kao trajnog reenja, raskrsnice je identian postupku
- u vreme izvoenja krune raskrsnice kao projektovanja stalnog reenja, odnosno ak
stalnog reenja (za nesmetano donekle sloeniji, jer je potrebno da se uzme
funkcionisanje raskrsnice u vreme u obzir tzv. ljudski faktor (naviknutost
izgradnje, odnosno za zatitu korisnika na prethodno reenje (vonja na
graevinskih radnika prilikom izvoenja pamet), zbunjenost korisnika zbog dvostruke
podne signalizacije (u sluaju da upravlja ne
58 JP Putevi Srbije
zahteva da se sklone prethodne bele

oznake), neophodno potrebno sprovoenje
kanalisanja peaka (zbog spreavanja
prelaenja preko krakova krune raskrsnice
van podruja peakih prelaza), ) kao i
zahtev za nepromenjen tok ivinjaka (provera
krive usred merodavnog vozila za najkritiniji
manevar).
Samo izvoenje montane krune raskrsnice

zavisi od izbora montanih elemenata.
Najjednostavnija je u sluaju opredeljivanja
za razdelne ograde od vetakih materjala,
jer se niim ne zadire u konstrukciju
kolovoza. Posle izvreno kolenja osnovnih
elemenata krune raskrsnice na red dolazi
postavljanje praznih elemenata razdelnih
ograda (koje se kanije napune vodom) i
iscrtavanje podne i postavljanje privremene
vertikalne signalizacije.
5.3.5.2 Izraunavanje kapaciteta

montane krune raskrsnice
Slika 5.3.75: Montani elementi za izvedbu
Izraunavanje kapaciteta montane krune montanih krunih raskrsnica
raskrsnice je identino izraunavanju
kapaciteta jednotrake krune raskrsnice u
fiksnoj izvedbi. Brzina u montanim krunim raskrsnicama
po pravilu je ograniena na 40 km/h.
Radi izraunavanja kapaciteta montane
krune raskrsnice takoe je celishodno da se
5.3.5.4 Horizontalno i visinsko voenje
pribave podaci o jaini i strukturi saobraajnih
tokova (brojanje saobraaja), s tim to se Uslovi horizontalnog i visinskog voenja su u
za razliku od fiksne izvedbe preuzima krai sluaju da se izvodi montano reenje po
planski period. pravilu ve utvreni (zbog postojee
raskrsnice), zbog toga u takvom sluaju
5.3.5.3 Odreivanje projektno-tehnikih samo treba izvriti proveru adekvatnosti
elemenata montane krune njihovih dimenzija.
raskrsnice
Kod montane krune raskrsnice koja se
Odreivanje projektno-tehnikih elemenata izvodi na mestu postojee klasine (tro ili
montane krune raskrsnice odvija se na etvorokrake) raskrsnice potrebno je izvriti
identian nain kao kod krune raskrsnice u proveru adekvatnosti poprenih nagiba.
fiksnoj izvedbi.
5.3.5.5 Saobraajna signalizacija
Po pravilu su zbog ve postojee
raskrsnice, po pravilu klasine projektno- Saobraajna signalizacija montane krune
tehniki elementi ve odreeni, zbog toga je raskrsnice je identina saobraajnoj
u takvom sluaju potrebno samo da se signalizaciji u krunoj raskrsnici u fiksnoj
proveri adekvatnost njihovih dimenzija. izvedbi. Radi se o istim saobraajnim
znacima i istim podnim oznakama (u utoj
Montana kruna raskrsnica moe da se boji).
izvede iz (sl. 5.3.75):
- betonskih prefabrikovanih elemenata U sluaju da se montana kruna raskrsnica
segmentnog oblika i razliite zakrivljenosti izvodi na mestu postojee klasine (to ili
(iz kojih se izvodi sredinje ostrvo), etvorokrake) raskrsnice poeljno je da se na
- montanih vodeih ivinjaka, odgovarajuoj udaljenosti postavi saobraajni
- montanih (plastinih) zatitnih ograda, znak I-25 sa dopunskom tablom PROMENA
SAOBRAAJNOG REIMA!.
JP Putevi Srbije 59
Montana kruna raskrsnica moe da se

izvede u trokrakim i etvorokrakim
raskrsnicama koje jesu ili nisu opremljene
semaforima. U sluaju da se montana
kruna raskrsnica bude izvodila na mestu
postojee raskrsnice opremljene semaforima,
celishodno je da se za peake iskljue
semafori, a da se za motorizovane uesnike
semafori stave u reim uto trepue.
Takoe valja razmisliti o izvedbi zvunih

brzinskih prepreka od debeloslojnih premaza.
5.3.5.6 Saobraajna oprema
Kod montane krune raskrsnice razdelna

ostrva izvode se od istih elemenata kao
sredinje ostrvo.
Kod montane krune raskrsnice nagazni

deo sredinjeg ostrva ne izvodi se u fiksnoj
izvedbi, ve se samo oznaava
horizontalnom neisprekidanom linijom na
spoljnoj ivici nagaznog dela sredinjeg
ostrva.
5.3.5.7 Ostala oprema
U sredinjem ostrvu montane krune

raskrsnice po pravilu se ne vri nikakvo
ozelenjavanje, ne postavljaju se skulpture ili
ostali slini objekti.
Postavljanje tabli, natpisa i ostalih objekata ili

ureaja za slikovno ili zvuno obavetavanje i
oglaavanje u sredinjem ostrvu krune
raskrsnice nije dozvoljeno.
Ako su osnovni element montane krune

raskrsnice montane plastine zatitne
ograde, one se, iz razloga stabilnosti samih
elemenata i saobraajne bezbednosti, moraju
napuniti vodom. U sluaju da takvo montano
reenje ostane izvedeno u toku zime, vodi u
montanim elementima potrebno je dodati
neko sredini prijateljsko sredstvo za
spreavanje smrzavanja.
Prilikom zimskog ienja snega sa krunog

kolovoza ne postoji nikakav problem uz levu
ivicu (uz sredinje ostrvo), dok neto vie
rada ima uz desnu ivicu (spoljanja ivica
krune raskrsnice). Sneg koji plug odgura uz
desnu ivicu montane krune raskrsnice
mora da se ukloni runo.
60 JP Putevi Srbije

SRDM 5-3 Kružne Raskrnice (120427-Srb-Konačni)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRDM 5-3 Kružne Raskrnice (120427-Srb-Konačni)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

5. FUNKCIONALNI ELEMENTI I POVRINE

5.3 KRUNE RASKRNICE

Br. Datum Opis dopuna i promena

5.3.1 UVODNI DEO 1

5.3.3.7.4 Boja i oblik ivinjaka 29

5.3.5.4 HORIZONTALNO I VISINSKO VOENJE 59

- Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji,

5.3.1.2 Renik upotrebljenih strunih

Kruna raskrsnica sa spiralnim krunim raskrsnici predstavljaju osnovne parametre

Spoljni prenik je prenik spoljnog

Unutranji prenik je prenik centralnog

Oblik razdelnog ostrva zavisi od veliine

irina uliva (e) je irina levkastog uliva (sl.

irina saobraajne trake (v) je irina

U praksi mogu da nastupe dva sluaja, u

Prvi sluaj: velika duina krunog segmenta

Linija BC je tangenta na krivu EF (sredinjicu

Slika 5.3.2: irina uliva e i irina saobraajne

Otrina (stepen) proirenja odreena je

Slika 5.3.4: Velika duina krunog segmenta

krivu JK, koja je sredinjica izlivne trake.

Osnovni elementi standardne jednotrane

Slika 5.3.5: Mala duina krunog segmenta

Drugi sluaj: mala duina krunog segmenta

Linija BC je identina kao kod velikih duina

Slika 5.3.6: Osnovni elementi standardne jednotrane krune raskrsnice

5.3.2 UOPTENO O KRUNIM - dobro reenje kod viekrakih raskrsnica

Tabela 5.3.1: Tip i veliina krunih raskrsnica U naelu se upotrebljavaju na optereenijim

Napomena: Okvirni kapaciteti su samo U naelu ih predviamo na mestima gde se

- krune raskrsnice za ograniavanje

Krune raskrsnice se prema broju krakova

5.3.2.3.4 Podela krunih raskrsnica prema

U odnosu na voenje pojedinanih pravaca

5.3.2.3.6 Podela krunih raskrsnica prema

Krune raskrsnice moemo prema obliku

Slika 5.3.7: Voenje traka pored krune 5.3.2.4 Saobraajna bezbednost u

5.3.2.4.1 Motorni saobraaj

smanjenje broja konfliktnih taaka treeg prolosti, u RS emo odstupiti od izvoenja

Teoretski, klasina etvorokraka raskrsnica Kod krunih raskrsnica mogue je nekoliko

Sudari motornih vozila i biciklista (peaka)

Slika 5.3.11: Konfliktna taka preplitanja i

Praktino, kod krunih raskrsnica sa dve ili

vertikalne i horizontalne signalizacije i oblikovanja krune raskrsnice u najveoj

Zato voenje krakova u krunu raskrsnicu

Samostalno voenje biciklista u podruju

Minimalna duina nie za ekanje treba da

Izvoenjem nie za ekanje se poboljava

Dimenzije izlaznih radijusa moraju uvek da

Kod malih jednotranih krunih raskrsnica

izvoenje odvodnjavanja i prikljuaka mnogo ne smanjuje uticaj smanjenja brzine u

Takoe vai, da se prohodnost dugakih

5.3.3 JEDNOTRANA KRUNA proveru da li je kruna raskrsnica

kruna raskrsnica u postojeim prilikama ql=160

reenja, odn. Koliki e biti trokovi

(izvoenja i odravanja) krune

raskrsnice? VSOTA = 1930 EOV/h

Pri proceni tog kriterijuma ima smisla

5.3.3.2 Proraun kapaciteta jednotrane

Za svaku novu ili rekonstruisanu krunu qi=310 qu=260

Proraun je mogue izvesti na dva naina.

Prvi nain je iteracijom (proverava se neki