1

UVOD U GRAANSKO PRAVO

1. NAELA
- Dele se na opta koja vae za sve grane pravnog sistema podele vlasti, pravinosti, ustavnosti i
zakonitosti, pravne jednakosti, pravne sigurnosti itd
- Diferencijalna vae samo u graanskom pravu i to su :
a) Autonomija volje mogunost subjekata prava da po svojoj volji urede svoje odnose te da slobodno
odluuju o vrenju prava koja im pripadaju i obuhvata :
1. Slobodu zasnivanja pravnih poslova sloboda subjekata da zasnuje ili ne zasnuje pravni posao, da bira
stranu sa kojom e zasnovati taj pravni posao i da eventualno sa dr stranom odredi sadrinu pravnog posla
2. Sloboda vrenja prava ovlaenje subjekata da o vrenju ili nevrenju prava, nainu vrenja,
raspolaganju pravima i njihovoj zatiti odluuje po svojoj volji
- ZOO je autonomiju volje ograniio prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obiajima
b) Ravnopravnost strana princip po kome se svi uesnici graanskopravnog odnosa stavljaju u jednak
poloaj i u tom odnosu volja jedne strane nije potinjena volji druge
c) Prenosivost prometljivost graanskih prava veina graanskih prava su odvojena od linosti i
mogu sluiti drugome to znai da su prenosiva i mogu da voljom njihovog imaoca ili na nain odreen
zakonom da se prenose sa jednog na drugog subjekta, s druge strane neprenosiva su vezana za linost
ili su po prirodi neprenosiva npr prava na linim dobrima
d) Imovinska sankcija realna egzekucija graanska odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze i
sprovodi se na imovini dunika sa pravilpm jednake vrednosti davanja realna egzekucija, primenjuje
se i na dunika koji ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem
e) Zatita na privatni karakter titular moe ali ne mora da titi svoje ugroeno ili povreeno pravo,
dravni organ ne pokree postupak pred sudom po sd nego po privatnom zahtevu imaoca prava
f) Naelo dispozivnosti normi veina normi su dispozitivnog karaktera i subjekti ne moraju prihvatiti
dispozitivna zakonska reenja i najvie se ispoljava u obligacionom pravu
2. SUBJEKTI GRAANSKOPRAVNOG ODNOSA
a) Pojam subjekta
- Imaoci pravne sposobnosti odn subjekti pravnih obaveza i subjektivnih prava
- Pravna sposobnost odn svojstvo subjekta priznaje se fizikim licima i odreenim organizacijama fizikih
lica koja se oznaavaju pravnim licima, da bi mogli uestvovati u pravnim poslovima
- Druga bia nemaju pravnu sposobnost, nisu subjekti prava - ivotinje
- Pravni subjekti su u graanskopravnim odnosima jednaki
- Fizika lica poslovnu sposobnost mogunost da preduzimaju pravne poslove stiu kasnije sa
odreenim uzrastom, a pravna lica istovremeno kad i poslovnu sposobnost

b) Fizika lica
1) Pravna sposobnost mogunost subjekta da ima prava i obaveze, da bude subjekt prava i nju ima
svaki iv ovek, ljudsko bie, bez obzira na pol, zdravstveno stanje i starost
Sticanje pravne sposobnosti stie je lice koje je ivo roeno a prestaje smru, a da bi novoroene
postalo fiziko lice, potrebno je da je nakom roenja davalo znake ivota
Pravna sposobnost zaetka svojstvo naslednika moe stei samo lice koje je u ivotu u trenutku
otvaranja naslea, uslovima specifinu, ogranienu pravnu sposobnost ima i zaetak iako jo nije
stekao pravni subjektivititet
Prestanak pravne sposobnosti najee prestaje faktikom smuru , a dejstvo faktike smrti ima i
proglaenje nestalog lica za umrlo, nestalo je ono lice koje nije svom prebivalitu zakonom odreeno
vreme, a neizvesno je gde se nalazi i da li je ivo ili mrtvo, za umrlo se moe oglasiti lice : o ijem ivotu
za poslednjih 5 god nije bilo nikakvih vesti, a od ijeg roenja je proteklo 70 god, o ijem ivotu nije bilo
nikakvih vetsi za poslednjih 5 god, a okolnosti pod kojima je nestalo ine vervatnim da vie nije u ivotu,
koje je nestalo u brodolomu, saobraajnoj nesrei, poplavi ili dr neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o
ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za 6 mes od dana prestanka opasnosti i koje je nestalo u toku rata u
vezi sa ratnim dogaajima, a o ijem ivotu nije bilo vesti za god dana od prestanka neprijateljstva
2) Poslovna sposobnost mogunost fizikog lica da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i
obaveze, postojanje pravne je pretpostavka za nastanak poslovne, stie se kasnije nego pravna, pravna
ne zavisi pod sposobnosti za rasuivanje i volje fizikog lica, a za poslovnu je relevantna upravo volja
- Pretpostavke za sticanje : fiziko lice stie je punoletstvom i zakljuenjem braka po dozvoli suda sa
navrenih 16 god, moe je stei lice odreenog uzrasta pod uslovom da je duevno i telesno zdravo
Potpuno poslovno nesposobna lica fiziko lice koje nije navrilo 14 god i ono ne moe zakljuivati
pravne poslove ni uz saglasnost ili prethodnu dozvolu zakonskog zastupnika ili staraoca, mlai
maloletnik moe punovano preduzimati : pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava primanje
poklona, kojima ne stie ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znaaja
- Potpuno je poslovno nesposobno i punoletno lice nad kojim je produeno roditeljsko pravo pa je u
reenju o produenju roditeljskog prava izjednaeno sa maloletnikom mlaom od 14 god, sud moe liiti
sposobnosti lice koje zbog bolesti ili smetnju u psihofizikom razvoju nije sposobno za normalno
rasuivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i zatiti svojih prava i interesa
- Pravni poslovi ovih lica izvan kruga poslova koje moe preduzimati su nitavi
Ogranieno poslovno sposobna lica dete koje je navrilo 14, a nije napunilo 18 god stariji
maloletnik ogranieno je poslovno sposobno, kao i punoletno lice koje je delimino lieno posl spos
- Moe preduzimati sve ostale poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, raspolaganje
nepokretnim stvarima i pokretnim velike vrednosti , u ime i za raun deteta, ne mogu preduzimati ni
roditelji, bez saglasnosti organa starateljstva
- Punovanu izjavu volje moe dati ako mu je zakljuivanje tih poslva zakonom dozvoljeno, dok ostali
poslovi ako su zakljueni bez odobrenja ruljivi su, ali se mogu osnaiti naknadnim odobrenjem
- Dete koje je navrilo 15 moe preduzimati poslove kojima upravlja i raspolae svojom zaradom

Potpuno poslovno sposobno lice sposobno je da samo svojom voljom zasnivan, menja i gasi sva
prava i obaveze i uestvuje u svim postupcima pred sudom i org uprave, stie se punoletstvom kada
navri 18 god ivota, ako nad njim nije produeno roditeljsko pravo ili nije lieno poslovne sposobnosti i
sklapanjem brala pre punolestva, uz dozvolu suda
- Moe stei i pre nego to postane punoletno pod zakonom odreenim pretpostavkama emancipacija
koju dozvoljava sud u vanparninom postupku maloletnom licu koje je navrilo 16 god , a postalo je
roditelj i ima odg telesnu i duevnu zrelost i ono lino podnosi sudu predlog da mu se dozvoli brak,
mesno je nad osnovni sud na ijem podruju jedan od predlagaa ima boravite ili prebivalite
Lienje i vraanje poslovne sposobnosti delimino i potpuno reenjem suda u vaparninom postup
- Punoletno lice moe biti potpuno lieno poslovne sposobnosti zbog bolesti ili smetnji u psihofizikom
razvoju i oni imaju za posledicu nesposobnost lica za normalno rasuivanje koje zbog toga nije u stanju
da se stara o sebi i zatiti svojih prava i interesa, jednaka je sposobnosti mlaeg maloletnika do 14 god
- Punoletno lice moe biti delimino lieno poslovne sposobnosti takoe zbog bolesti ili smetnji u
psihofizikom razvoju ako iz tih uzroka svojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i
interese ili prava i interese dr lica, jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika od 14 do 18 g
- Postupak sud pokree i vodi po sd, po predlogu org starateljstva, lanova porodine zajednice i samog
lica, ako moe da shvati znaenje i pravne posledice svog predloga, odluuje po hitnom postupku, na
osnovu rasprave na roitu na koje pozivaju : org starateljstva, to lice, staralac odn privremeni zastupnik
i predlaga, na osnovu svih izvedenih dokaza sud moe reenjem odbiti predlog ili usvojiti, ako ga je
usvojio, to lice moe protiv reenja izjaviti albu u roku od 15 dana od dostavljanja, bez obzira na svoje
duevno stanje, a alba ne zadrava izvrenje, ako sud ne odlui drugaije, albu prvostepeni bez
odlaganja dostavlja drugostepenom sudu, koji odluuje u roku od 3 dana od prijema albe
- Sud e po sd, po predlogu org starateljstva, lica koja su ovlaena da pokreu postupak lienja posl
spos i samog lica doneti reenje o vraanju posl sposobnosti
- Pravnosnano reenje o lienju i vraanju posl spos upisuje se u matinu knjigu roenih
- Donoenjem pravnosnanog reenja vai neoboriva pretpostavka o poslovnoj sposobnosti lienog,
fiziko lice koje pravnosnanim reenjem suda potpuno lieno posl spos takoe je i deliktno neposobno
3) Deliktna sposobnost mogunost fizikog lica da odgovara za prouzrokovanu tetu, fiziko lice stie
je sa navrenih 14 god, do navrene 7 god je apsolutno deliktno nesposobno i za tetu koju bi ono
prouzrokovalo odgovaraju roditelji, bez obzira na to da li su krivi ili ne ili dr lice kome je to dete bilo
povereno npr staraocu, koli i sl, maloletnik od 7 dp 14 god ne odgovara za tetu, osim ako se dokae
da je pri prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje i teret obaranja ove pretpostavke snosi
oteeno lice faktika deliktna sposobnost
c) Pravno lice
1) Pojam jedinstvena organizacija ljudi osnovana radi ostvarenja odreenog trajnijeg cilja, koju pravo
smatra za pravnog subjekta sa pravima i obavezama koji se razlikuju od prava i obaveza pojedinaca koji
ga sastavljaju, nuni uslov za nastanak pravnog lica nije postojanje kolektiva ljudi ili skupova linosti,
ve moe postojati samo sa jednim lanom ako predstavlja organizaciju
2) Podele mogu se podeliti po vie kriterijuma privatna i javna, prema pravnoj prirodi udruenja i
ustanove, prema vezi izmeu lanova pravnog lica korporacija ili lino udruenje, prema broju lanova
jednolano i vielano, prema cilju koji se eli postii profitna ili neprofitna, prema obliku svojine
jednosvojinska i meovita

3)
I.
II.

III.

IV.
V.

VI.
4)

Osnovna obeleja pravnog lica organizacija ima svojstvo pravnog lica samo ako ima sledea
osnovna obeleja :
Da je ureeno pravilima moe nastati samo na osnovu prethodno usvojenog osnivakog akta i tim
aktima se ureuju naziv, sedite i organi pravnog lica, delatnost, zastupanje, nain promene oblika,
prestanak itd, a ako nema statut, ovi odnosi se reguliu osnivakim aktom
Ima organe organi su fizika lica ije izjave volje direktno proizvode dejstvo za pravno lice, nije
mogue da pravno lice na dr nain preduzima pravne ili faktike radnje, osim preko fizikih lica,
direktor ne odgovara svojim imovinom za obaveze drutva i ne moe biti osnovano lino tuen zbog
neizvrenja obaveza drutva
Ostvarenje odreenog cilja moe se osnovati samo radi postizanja odreenog cilja i on mora biti
naveden u osnivakom aktu odn statutu, za odreena pravna lica ciljevi su odreeni zakonom, ne
moe se registrovati i stei svojstvo pravnog lica ona organizacija iji su ciljevi usmereni na nasilno
vrenje pravnog poretka, naruavanje ter celokupnosti RS, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih
prava ili izazivanje neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti zasnovane na polu, rasi, veri i sl
Ima imovinu - moe nastati samo ako ima odreenu imovinu koja je namenjena ostvarivanju
postavljenih ciljeva, moe se sastojati od stvarnih prava, obligacionih, intelektualne svojine i autorskog
Odgovara svojom imovinom za preuzete obaveze, a ne imovinom osnivaa ili lanova, a ako je
imovina potroena, prestaje sa radom ili menja pravnu formu i shodno tome pd prestaje ako se
osnovni kapital smanji ispod minimuma propisanog zakonom ili ako su ostvarene pretpostavke za ste
Da se moe identifikovati identitet odreuju ime u obavezi je da ga koristi u pravnom prometu, ali
ima pravo i da titi svoje ime, sedite mesto odakle se upravlja delatnou pravnog lica i mora biti na
ter RS, registruje se i moe se promeniti odlukom osnivaa odn organa odreenog aktom i
dravljanstvo njegova veza sa dravom, po pravilu se utvruje na osnovu sedita, ali i po dr kriter,
strana pravna lica ne mogu sticati sva prava kao i domaa ili mogu pod odreenim pretpostavkama
Da je postala subjekt prava i stekla pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost
Pravna, poslovna i deliktna sposobnost

I.

Pravna mogunost pravnog lica da ima prava i obaveze, razlikuje se od pravne sposobnosti fizikog
jer oni za razliku od pravnih mpgu da budu imaoci linih prava, branih i porodinig, naslednih, nekih
obligacionih, pravna ne mogu biti nosioci prava i obaveza koja su vezana za prirodu fizikog, zbog
ega se njihova pravna sposobnost moe oznaiti kao posebna u odnosu na optu fizikih lica

II.

Poslovna sposobnost da izjavama volje svojih organa, koje destvuju prema tom licu, zasniva, menja
i gasi prava i obaveze tj pravne poslove, organ se razlikuje od njegovog zastupnika, zastupnik
preduzima sopstvenu radnju u ime i za raun zastupanog, a radnja ili neradnja organa smatra se
radnjom samog pravnog lica, neprofitno moe zakljuivati ugovore u okviru svoje pravne sposobnosti

III.

Deliktna mogunost da odgovara za prouzrokovanu tetu, sposobno je da odgovara bez krivice

za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti objektivna odg i po osnovu krivice subjektivna,
odgovara za tetu koju prouzrokuju njegovi organi, zaposleni podn njegovi uesnici, u radu ili u vezi sa
radom pravnog lica, na osnovu krivice tig lca za prouzrokovanu tetu utvruje se krivica pravnog lica i
njegova odgovornost za tetu, takoe, pretpostavke odgovornosti za tetu od opasne stvari li opasne
delatnosti utvruje se s obzirom na postupanje organa, zaposlenih ili uesnika u pravnom licu

3.

PRAVNE PRETPOSTAVKE I FIKCIJE

Za nastanak, promenu ili prestanak odreenog subjektivnog prava nije potrebno svaki put dokazivati
postojanje ili nepostojanje injenicakoje postoje ili ne postoje po redovnom toku stvari, postojanje
jednih injenica pretpostavlja se ako postoje druge pravne injenice, injenica koja je poznata, a iz nje
se izvod zakljuak da postoji pretpostavljena injenica naziva se osnov, a ako postoji osnov smatra
se da postoji i dr nepoznata injenica, nepoznatu prema tome saznajemo indirektno, a ona odgovara
uobiajenom, normalnom toku stvari

Pretpostavke se mogu grupisati :

a) Oborive doputaju mogunost da se odgovarajuim dokazima utvrdi suprotno od onog to se
normom pretpostavlja tako se za svakog oveka pretpostavlja da je savestan, ali je doputeno
dokazivati da je odreeni pravni subjekt nesavestan
b) Neoborive iskljuuju mogunost dokazivanja postojanja suprotne injenice za lice koje je
pravnosnanim reenjem suda lieno poslovne sposobnosti pretpostavlja se da je poslovno
nesposobno tako da nije dozvoljeno dokazivati da je punovaan pravni posao koga je to lice preduzelo
za vreme postojanja svetlih trenutaka
-

Fikcija injenica koja u stvarnosti ne postoji, ali se zamiplja da postoji tako se smatra da je
zaeto dete roeno, ako je to u njegovom interesu, ono to se fingira ne odgovara stvarnosti, suprotno
tome pretpostavka najee odgovara stvarnosti

4.

POJAM I SADRINA SUBJEKTIVNOG PRAVA

Subjektivno pravo je vlast subjekta prava koju garantuje objektivno pravo, vlast se ispoljava u
ovlaenjima subjekta prava da od dr subjekta zahteva odgovarajue ponaanje davanje, injenje,
neinjenine, trpljenje odn u dunosti treih lica da ne vreaju prava titulara
Ovlaenje je ustanovljeno sa viljem zatite konkretnog interesa subjekta prava
Subjektivno pravo sastoji se iz jednog ili vie ovlaenja subjekta prava i ovlaenje je u odgovarajuoj
korelaciji sa ponaanjem drugog subjekta prava, Subjektivna prava proistiu iz objektivnog prava,
objektivno prethodi subjektivnom ili nastaju istovremeno
Osim ovlaenja sadri i zahtev koji je mogunost ovlaenja da se potvrdi i realizuje, ako je to
potrebno i u postupku pred sudom ili org uprave, zahtev se oznaava i kao tuba u mater smislu
Tuba u mater smislu se razlikuje od procesne iako se u praksi esto prepli, mater deo tube je
zahtev u mater smislu,a procesna tuba je oblik u kome se ovaj zahtev ispoljava
U graanskom pravu sreu se srodni pojmovi kao to su :
Pravna mo mogunost subjekta prava, predviena zakonom ili pravnim poslom da svojim
ponaanjem utie na nastanak, promenu ili prestanak subjektivnog prava, 3 vrste : mo kojom se stie
subjektivno pravo, mo kojom se menja i ona koja je usmerena na prestanak subjektivnog prava
Pravno stanje pravno relevantna injenica ili skup injenica kojima nedostaje jedna ili vie injenic
da bi nastalo subjektivno pravo, razlikuje se od subjektivnog prava jer se pravo sastoji iz ovlaenja,a
pravno stanje je jedna ili vie injenica iz koje ne proistiu ovlaenja
Pravni status sposobnost ili nesposobnost pojedinca da ima odreena prava i obaveze, da ih
izjavom volje titi, stie, menja i gasi

a)
b)
c)

5.

VRSTE SUBJEKTIVNIH GRAANSKIH PRAVA

A. Apsolutna prava ona prava iji imalac ima neposrednu pravnu vlast nad dobrima koja su predmet
tog prava, deluju prema svim treim licim, trea lica nisu ovlaenjada bez dozvole titulara koriste
dobro, u suprotnom se smatra da je povreeno pravo i nastaje zahtev za sudsku zatitu, nisu
podlona zastarelosti i to su :
1) Stvarna prava za svoj objekt imaju stvari, imalac stvarnog prava ima neposrednu vlast na stvari,
sva stvarna prava deluju prema treim licima i to su : pravo svojine, graenja, zaloge, stvarne i line
slubenosti i pravo realnog tereta
2) Intelektualna prava ona iji je predmet tvorevina ljudskog uma, deluju prema svima i obuhvataju :
a) Autorsko pravo i srodna prava predmet autorskog je autorsko delo koje je originalna duhovna
tvorevina autora izraena u odreenpj formi, dok su srodna prava autorskom : pravo interpretatora,
pravo prvog izdavaa slobodnog dela, proizvoaa fonograma, videograma, emisija, baza podataka i
pravo izdavaa tampanih izdanja
b) Pravo industrijske svojine pravno zatiena intelektualna tvorevina koja se moe primeniti i iskoristiti
u proizvodnji i prometu roba i usluga i obuhvata : patente, industrijski dizajn, robne i uslune igove i d
3) Lina prava subjektivna prava neodvojiva od linosti njihovog imaoca kao to su : pravo na ivot,
ast i sl, u objektivnom smislu su skup pravnih normi koje reguliu odnose izmeu ljudi povodom linih
dobara, ZOO ne nabraja prava linosti zatiena dobra ijom povredom nastaje pravo na naknadu t
Sastoje se iz ovlaenja uivanja linog dobra i ovlaenja raspolaganja tim dobrom, druga lica su
obavezna da se uzdre od radnji kojima se ometa ili onemoguava korienje linog dobra odn da od
titulara trae dozvolu za preduzimanje radni raspolaganja linim dobrom
Titulari su uglavnom fizika ali i pravna imaju odreena lina prava npr poslovni ugled drutva
Lina prava nisu stvarna prava na linim dobrima
Ako je lino pravo povreeno ili ugroeno, titular ga moe zatiti podnoenjem tube, a u sluaju da
sud utvrdi da je povreeno, moe dosuditi naknadu mater i nemater tete
B. Relativna - obligaciona prava nastaju i deluju izmeu tano odreenih lica inter partes, za razliku
od apsolutnih koja deluju erga omnes, ovlaenja i obaveze tih lica su unapred odreene, a ako nisu
odreene ili odredive, pravni posao je nitav, titular relativnog od dunika je ovlaen zahtevati
odreeno davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje, ali nema pravnu vlast na stvari ili dr dobru kao kod a
Ono to je ovlaenje za jednu stranu u oo to je obaveza za drugu, tako da izmeu ovlaenja i
obaveze postoji odnos korelacije, to nije osobina apsolutnih, kada dunih izvri obavezu, obl prestaje
Za razliku od stvarnih prava, obligaciona zastarevaju tj protekom vremena prestaje zahtev za prinudno
ostvarenje, apsolutna su ureena imperativnim normama koji odreuju njihov nziv i sadrinu, takoda
strane ne mogu menjati njihovu sadrinu svojom voljom, dok u obligacionom pravu vai suprotno
pravilo strane su slobodne u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja da svoje
odnose urede po svojoj volji
C. Imovinska prava predmeti iskazani u novanom iznosu ili se mogu izraziti u nov protivvrednosti
D. Neimovinska prava nisu iskazana u novanom iznosu i ne mogu se tano izraziti u nov protivvred
E. Prenosiva i neprenosiva prava bitno obeleje graanskih prava je njihova prenosivost sa jednog
na drugog imaonika subjekta prava, postoje izuzeci line slubenosti vezane su za linost
negovog imaoca i ne mogu se prenositi pravnim poslom na dr lica, neimovinska su neprenosiva jer se
ne mogu precizno svesti na novac

6.

OBJEKTI GRAANSKOG PRAVA

A. Stvari objekt stvarnog prava, u stvarnopravnom odnosu titular ima subjektivno pravo na stvar, trea
lica nemaju obavezu u stvarnopravnom odnosu, nego dunost da ne povreuju stvarna i dr apsolutna
Stvar je materijalni deo prirode u ljudskoj vlasti na kome postoji subjektivno graansko pravo i mora
ispunjavati odreene fizike pretpostavke znai da je u pitanju deo prirode koji moe biti u vlasti i
pravne pretpostavke da se na tom delu materijalne prirode pod vlau oveka moe stei stvarno
pravo ili neko dr subjektivno graansko pravo
B. Radnje aktivna ili neaktivna ljudska ponaanja na koja je dunik obavezan poveriocu na osnovu
nekog obligacionog odnosa, mogu se sastojati u davanju- obaveza dunika da poveriocu pribavi pravo
svojine ili neko dr stvarno pravo, injenju radnja u kojoj se angauje radna snaga jedne strane,
neinjenju nevrenje sopstvene radnje koju b dunik da se na to nije obavezao mogao vriti ili
trpljenju obaveza dunika iz oo da podnosi radnju poverioca tj da ga ne onemoguava u vrenju
One su objekt graanskog prava samo ako su mogue, doputene i odreene odn odredive
Radnje su objekt oo, dok su stvari objekat stvarnopravnog odnosa
C. Lina prava prava imaonika na linim dobrima, kao to je pravo na ivot, jednim delom se tite
graanskim pravom i to samo ako se mogu izraziti u imovinskom vidu, nezavisno od okolnosti da li je
tetnik obavezan da isplati odreenu novanu satisfakciju ili je mogua naturalna naknada
D. Intelektualna prava tvorevine ljudskog uma koje za svoj predmet imaju autorska prava i pravo
industrijske svojine, za razliku od linih, intelektualna se kroz tvorevine objektiviziraju, ukljuuju
moralnu i imovinskopravnu komponentu
7.

PRAVNI POSLOVI

A. POJAM PRAVNOG POSLA

Izjava volje koja sama ili u vezi sa dr injenicama izaziva nastanak, promenu ili prestanak subjektivnog
prava - dozvoljenog graanskopravnog odnosa, relevantna je samo ako sadri nameru za nastanak
pravnog posla, pravnim poslovima subjekti stvaraju pojedinane norme prava i obaveze i subjektivna
prava za strane koje ulaze u pravni posao, graanskopravna dejstva pproizvodi volja koja ima sledea
obeleja : da je izjavljena, slobodna, ozbiljna i stvarna i da ima odg osnov kauzu i predmet
Sve dok nije izjavljena, volja ne moe izazvati dejstva, najee se unutranja i izjavljena podudaraju,
ako postoji odstupanje, iskrsava i pitanje koja volja odnosi prevagu
Moe se izjaviti usmeno, izgovorenim ili napisanim reima, uobiajenim znacima ili dr ponaanjem iz
koga se sa sigurnou moe zakljuiti kakva je sadrina volje
Mogue je izraziti volju aktivnim ponaanjem izriito usmeno izgovorenim reima, napisanim
reima odn uobiajenim znacima i preutno subjekt preduzima radnju iz koje se moe zakljuiti
kakvu volju izraava i pasivnim ponaanjem kada izostaje bilo kakvo izriito ili preutno izraavanje
volje, danas vai pravilo ko uti smatra se da ne pristaje
Izjava volje mora da bude uinjena slobodno ako nije uinjena usled prinude, bitne zablude ili
prevare i ozbiljno upuena je na nastanak, promenu ili prestanak prava
Stvarna ona koja nije prikrivena prividnim pravnim poslom, nije data u ali i nije poinjena greka u
prenoenju i tumaenju volje, prividan simulovani pravni posao je nitav, ako prividan prikriva neki
drugi, taj drugi posao vai, ako su ispunjeni uslovi za njegovu punovanost
Volja izaziva dejstva ako ima odg predmet i osnov kauzu
Mora imati doputen osnov-kauzu koja je pravni cilj zbog koga je pravni posao nastao, za svaki pravni
posao se pretpostavlja da ima osnov i kad nije izraen nedoputen je ako je protivan prinudnim
propisima, javnom poretku i dobrim obiajima, ako ne postoji ili je nedoputen,posao je nitav

B. VRSTE PRAVNIH POSLOVA

1)
-

Jednostrani, dvostrani i viestrani pravni poslovi da li nastaju izjavom volje jedne ili obe strane,
jednostrani izjavom volje samo jedne strane i dvostrani saglasnim izjavama volje 2 strane
Za graansko pravo najznaajniji su obligacioni ugovori jedna strana se obavezuje drugoj na
odreeno davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje

2)

Pravni poslovi meu ivima inter vivos i pravni poslovi za sluaj smrti mortis causa kod
pravnih poslova meu ivima dejstvo nastupa za vreme ivota strana, nasuprot tome pravno dejstvo
pravnih poslova za sluaj smrti nastupa tek smru strane koja je preduzela posao, mogu zakljuiti i
takav ugovor koji deluje i meu ivima i za sluaj smrti ugovor o doivotnom izdravanju

3)

Teretni onerozni i dobroini lukrativni pravni poslovi teretan ako za ono t ini jedna
strana druga daje protivinidbu, dok dobroini strana koja neto primena ne daje naknadu dr strani

4)

Formalni i neformalni pravni poslovi formalan ako se zasniva u formi predvienoj zakponom ili
voljom strana i nitav je ako nije preduzet u formi koja je bitan uslov punovanosti, neformalan ako
se moe zasnovati na bilo koji nain

5)

Kauzalni i apstraktni pravni poslovi kauzalni oni kod kojij je izraen osnov i sadrina obaveze
jedne ili obe strane i apstraktni osnov obaveze nije izraen, tako da nije poznato da li se obavezuje
samo jedna strana ili obe i kakva je sadrina te obaveze

6)

Dvostrani pravni poslovi ugovori saglasna izjava volje 2 ili vie lica graanskog karaktera kojim
se zasnivaju prava i obaveze, uvek su dvostrani, mogu se prepoznati faza zakljuenja i ispunjenja

7)

Konsesualni i realni ugovori konsesualni neformani koji se zakljuuju usmeno ili odreenim
pravno relevantnim znacima, postizanjem saglasnosti volja ugovornih strana i realni nastaju tek
predajom stvari drugoj strani, nije dovoljna saglasnost ve faktiki dogaaj koji nastaje kada jedna
strana drugoj preda neku stvar ili joj neto dr uini u nameri da joj se to isto vrati od strane dr
ugovoraa, a na ro dr strana primanjem date joj stvari ili dr nekog injenja pristane, ugovor e nastati
tek predajom stvari ili dr injenja sa namerom da se ugovor zakljui

C. MODIFIKACIJA PRAVNIH POSLOVA

1)

Uslov budua i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili nenastupanjem utie na pravni posao, njime
se zasnovani pravni posao modifikuje, ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
obiajima, taj pravni posao je nitav u celosti, takoe nitav je i posao zakljuen pod nemoguim
odlonim uslovom ili nemoguim raskidnim uslovom, ako je unesem u posao, on postaje njegov bitni
sastojak, po prvili kao uslov se predvia okolnost koja je objektivno neizvesna
Razlikuju se : suspenzivni odlae dejstvo pravnog posla sve dok se ne ispuni, ako se ne ispuni ne
proizvodi pravno dejstvo,
Rezolutivni - raskidni deluje na punovano zakljueni pravni posao takoda nastupanjem uslova
posao prestaje, a ako ne nastupi on e i dalje delovati,
Potestativan kada ispunjenje budue i neizvesne okolnosti zavisi od volje jedne strane u poslu,
Kauzalan-ukoliko je ispunjenje zavisno od volje lica van posla ili objektivnih okolnosti sluaja ili vie sil
Meoviti zavisi jednovremeno od volje ugovorne strane i radnje treeg lica odn objektivnih okolnosti,
Nepravi okolnost odreena kao uslov nije budua i neizvesna ve samo budua ili samo neizvesna,
Pozitivan ostvaren ako nastupe uslovom predviene okolnosti,
Negativan kad ne nastupi budua i neizvesna okolnost predviena pravnim poslom

2)

3)
8.

Rok trenutak u vremenu ili odreeni protek vremena ijim nastupanjem pravni postao bastaje ili
prestaje, za razliku od uslova rok je budua injenica koja uvek nastupa, on je sluajni sastojak
pravnog posla odreen voljom ugovornih strana kojim dejstvo pravnog posla nastaje od odreenog
trenutka u vremenu ili traje do odreenog trenutka u vremenu, dozvoljen u svim poslovim izuzev ako je
to iskljuio zakon, ako nisu odredile rok u pravnom poslu on odmah proizvodi dejstvo
Rok koji ne moe nastupiti ili je neprimereno dug je nitav
Mogu biti : suspenzivni posao deluje od odreenog trenutka u vremenu,
Subjektivni tee od dana saznanja subjekta prava za pravno relevantnu injenicu,
Objektivni rauna se od nastanka objektivne pravno relevantne injenice,
Imperativni odreeni su prinudnim propisima i ne mogu se menjati voljom ugovornih strana,
Dispozitivni odreeni su dispozitivnim propisima i mogu se otkloniti voljom ugovornih strana,
Prekluzivni u tom roku se moe stei neko pravpo, preduzeti radnja ili titi pravo i protekom roka u
kome nije steeno pravo ono se definitivno gubi ili prestaje mogunost preduzimanja radnje ili zatite p
Materijalnopravni odreeni odredbama mater prava i procesnopravni odredbama procesnog prava
Mogu biti odreeni zakpnom, odlukom suda ili pravnim poslom, zakonski se ne mogu skraivati,
produavati niti otklanjati, a sudski se mogu produiti novom sudskom odlukom, a rok odreen poslom
menja po svojoj volji strana koja ga je zasnovala odn strane sporazumom
Nalog teret koji se namee korisniku dobroinog raspolaganja npr nasledniku, moe se sastojati u
bilo kakvoj inidbi koja moe biti predmet obligacije, a predstavlja obavezu sticaoca koristi,
On je uvek odreeno ogranienje za korisnika dobroinog raspolaganja,
Punovani su sa samo mogui, rasumljivi i jasni nalozi, moe biti objektivno nemogu, ako ga niko ne
moe izvriti i subjektivno nemogu ako ga ne moe izvriti odreeno lice,
Nalozi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima su nitavi,
Neipsunjenje naloga krivicom obavezanog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova,
Moe nastati na osnovu ugovora ili testamenta i moe biti ustanovljen u kroist poklonodavca,
testatora, treeg lica ili u drutvenom interesu
ZASTUPANJE

A. Pojam i dejstvo
Preduzimanje pravnih poslova u ime i z raun zastupanog fizikog ili pravnog lica, na osnovu
ovlaenja za zastupanje, lice koje preduzima pravne poslove je zastupnik, a lice u ije ime i za iji
raun se posao preduzima je zastupani vlastodavac, pored njih pojavljuje se i tree lice sa kojim
zastupnik zasniva pravni posao u ime i za raun zastupanog, u nekim pravnim situacijama nije
doputeno preduzimati pravne poslove preko zastupnika testament
B. Razgranienje
Razlikuju se od srodnih instituta kao to su komision, posredovanje i nezvano vrenje tuih poslova
Ugovor o komisionu komisionar zkljuuje u svoje ime ili za tu raun, dok kod zastupanja zastupnik
preduzima pravne poslove u ime i za raun zastupanog, takoe tu se pojavljuju 2 lica: komitent za iji
raun je komisionar zakljuio sa treim i tree lice sa kojim komisionar stupa u ugovorni odnos
Ugovor o posredovanju posrednik se obavezuje na preduzimanje faktikih radnji dok zastupnik i
komisionar preduzima pravne radnje
Nezvano vrenje tuih poslova poslovodstvo bez naloga preduzima jedno lice bez povlaenja
gospodara posla, ali u njegovom interesu, dok zastupnik moe preduzimati samo pravne poslove,
nezvani vrilac moe preduzimati i pravne i faktike radnje

10

C. Vrste zastupanja
1)

Zakonsko zastupanje zakonski zastupnik je fiziko lice koje je zakonom ovlaeno da preduzima
pravne radnje u ime i zs raun zastupanog, moe biti fiziko ili pravno lice roditelj, direktor i sl

2)

Zastupanje na osnovu odluke dravnog organa u zakonom odreenim situacijama organ uprave
ili sud mogu svojom odlukom postaviti zastupnika sa ciljem zatite odreenih lica, zastupanje ne
nastaje direktno na osnovu zakona, nego na osnovu odluke dravnog organa staralac, privremeni z

3)
a)

Zastupanje na osnovu izjave volje zastupanog

Osnovni oblik ugovora o punomostvu ovlaenje za zastupanje zasniva se i na izjavi volje
ugovornih strana, osnovni oblik voljnog zastupanja nastahe zakljuenjem ugovora o punomostvu
Punomostvo je ugovor izmeu vlastodavca i punomonka kojim se punomonik obavezuje da uz
naknadu ili besplatno, u ime i za raun vlastodavca, preduzima odreene pravne poslove, tako da oni
neposredno obavezuju vlastodavca i dr ugovornu stranu, moe biti fiziko ili pravno lice, postojanje i
obim punomoja su nezavisni od pravnog odnosa na ijpoj podlozi je punomoje dato
Ako je za pravni posao zakonom propisana forma, ista forma vai i za punomoje
Vlastodavac i punomonik su ovlaeni da izriito ili preutno odrede obim i trajanje punomoja
Prema obimu deli se na opte ovlaen je da preduzima iri obim poslova u ime i za raun
vlastodavca koji se odnose na redovne poslove i posebno obuhvata samo tano odreeni posao
odn vrstu poslova koje moe preduzimati punomonik u ime i za raun vlastodavca
Punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije preduzimanje je ovlaen, a ako
neko lice kao punomonik zasnuje pravni posao u ime i za raun drugog, bez njegovog ovlaenja,
postoji neovlaeno zastupanje i on obavezuje zastupanog samo ako ga on naknadno odobri i ta
izjava ima povratno dejstvo i od tog trenutka vezuje zastupanog, strana sa kojom je ugovor zakljuen
moe zahtevati da se u ostavljenom primerenom roku izjasni da li ga odobrava, a akpo u tom roku uti
ili izjavi da ne odobrava, smatra se da nije ni zakljuen i tree lice moe zahtevati nakandu tete,
samo ako je savesno
Vlastodavac moe jednostranom izjavom volje, bez posebne forme, suziti ili opozvati punomoje ak i
ako se ugovorom odrekao tog prava, ne dejstvuje prema treem licu koje je zakljuilo ugovor sa
punomonikom ili obavilo dr pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoje opozvano
U tom sluaju vlastodavac ima pravo da zahteva naknadu od punomonika koju bi zbog toga pretrpeo,
izuzev ako je punomonik bio savestan
Ugovor o punomostvu prestaje : prestankom pravnog lica kao punomonika, smru punomonika i
smru fiziko lica odn prestankom pravnog lica kao vlastodavca, osim ako se zapoeti posao ne moe
prekinuti bez tete po pravne sledbenike ili ako punomoje vi i za sl smrti davaoca, bilo po njegovoj
volji, bilo s obzirom na prirodu posla, gasi se i prestankom poslovne sposobnosti vlastodavca koji ne bi
punovano mogao zakljuiti ugovor o punomostvu sa punomonikom ili kada u toku trajanja
punomostva postane potpuno neposoban
Statutarno zastupnitvo organi pravnog lica odreeni statutom, dr optim aktom ili osnivakim
aktom pravnog lica, ovlapeni da zastupaju pravno lice, to mogu biti samo lica koja su zaposlena u
privrednom drutvu ili dr pravnom licu
Prokura punomoje kojim privredno drutvo ovlauje jedno ili vie fizikih lica za preduzimanje
pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnou drutva i upisuju se u registar, ne moe se zasnovati na
odreeno vreme, niti se ovlaenja mogu ograniiti ili vezati za odreene uslove, moe biti
pojedinana kada je data jednom licu i zajednika veem br lica i posao je punovaan samo ako
postoji saglasna izjva volje svih prokurista, a izjave treih i njihove pravne radnje koje se uine jednom
prokuristi, smatra se da uinjene prema svim prokuristima

b)
c)

11

d)
e)

f)
g)

9.
-

Punomonik po zaposlenju fiziko lice koje se smatra ovlaeno na preduzimanje pravnih radnji, u
ime i za raun vlastodavca, samom injenicom to za njega obavlja odreene radne dunosti i poslove
iz kojih proizilazi i ovlaenje za zakljuenje ili ispunjenje odreenih ugovora ili preduzimanje dr pr rad
Punomoje trgovinskog putnika najee preduzima pravne poslove u ime i za raun vlastodavca
van njegovog sedta, on je ovlaen da prim reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi
sa izvrenjem ugovora zakljuenim njegovim posredovanjem i preduzima potrebne mere za ouvanje
njegovih prava iz tog ugovora
Poslovno punomoje oblik voljnog zastupanja kojim pd, dr pravno lice ili pr ovlauju punomonika
da preduzima pravne poslove, uobiajene u vrenju njihove delatnosti, za razliku od obinog koje
prestaje smru vlastodavca, ono ne prestaje smru pr ni kad on bude lien poslovne sposobnosti
Ovlaenje poslovnog punomonka se ne upisuje u sudski registar, za razliku od prokure i kada ovu
punomo daje pravno lice, ogranieno je registrovanom poslovnom delatnou, na osnovu njega
ovlaen je zakljuiti sve ugovore i preduzimati ostale pravne poslove koji su uobiajeni u vrenju del
Ne moe preduzimati pravne poslove iz domena vanrednog poslovanja, bez posebne punomoji on
ne moe otuiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menipne obaveze ili obaveze jemstva, zajam i
voditi s
Punomoje za zastupanje u parnici u parnici stranke mogu preduzimati radnje lino ili preko
punomonika koji mora biti advokat, punomonik pl moe biti diplomirani pravnik sa poloenim
pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu, stranku mora da zastupa advokat u
postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, obim odreuje stranka, izdaje
punomoje u pisanom obliku, moe ga u svako doba opozvati, a punomonik moe u svako doba da
ga otkae, ono koje je sainilo fiziko lice prestaje njegovom smru ili proglaenjem za umrlo i
gubitkom poslovne sposobnosti
NEVAEI PRAVNI POSLOVI
Oni pravni poslovi koji ne proizvode punovanost zbog toga to im nedostaje neka od pretpostavki
odreenih zakonom

A. Nitavi pravni poslovi

1) Pojam povreuju opte interese, ne proizvodepunovana pravna dejstva, a pravo na isticanje
nitavosti ne gasi se, nitavi su : pravni poslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
obiajima i takav pravni posao je nitav u celosti ili delimino, a ukoliko je zasnivanje pravnog posla
zabranjeno samo jednoj strani, on e ostati na snazi ako u zakonu nije to dr predvieno sa odreeni
sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice
2) Posledice nitavosti pravilo je da nitav pravni posao ne proizvodi nikakve pravne posledice,
izuzetak od pravila da je svaka strana duna drugoj vratti sve ono to je primila, moe primeniti sud
samo ako su ipsunjene sledee pretpostavke : ako je ugovor nitav zbog toga to je po svojoj sadrini
ili cilju protivan prinudnim propisima, jp ili dobrim obiajima a zahtev za vraanje podnosi nesavesna
strana i u toj situaciji sud moe odbiti u celini ili delimino zahtev
3) Konvalidacija nitav pp se izuzetno moe osnaiti konvalidirati, mogu se konvalidirati ugovori koji
nisu zakljueni u ugovornoj ili zakonskoj formi ako su ugovorne strane izvrile u celini ili pretenom
delu obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana ne proizilazi drugo
4) Konverzija nitav pp moe se konverzovati u punovaan pod kumulativno ostvarenim sledeim
pretpostavkama : da je zasnovan nitav pp, da nitav pp ispunjava uslove za punovanost dr pp, da je
drugi pp u saglasnosti sa ciljem koga su ugovorne strane imale u vidu kad su zasnovale nitav pp i
ako se moe uzeti da bi strane zasnovale taj dr pp da su znale za nitavost svog pp
5) Delimina nitavost nitavost sporednih odredaba pp koja ne povlai nitavost i samog pp, pp nije
delimino nego potpuno nitav ako je nitava odredba koja je bitna za njegovo postojanje
6) Isticanje nitavosti tubu za utvrivanje nitavosti moe podneti svako zainteresovano lice i
dravni tuilac, ali i kada oni nisu istakli nitavost u pokrenutoj parnici, sud na nju pazi po sd

12

7)
-

Pojedini nitavi pravni poslovi

Zabranjeni kojima se kri zabrana npr ugovo o nasleivanju, brak koji su sklopila lica istog pola
Fiktvni i simulovani fiktivni - onaj koji se predstavlja treima, a u stvarnosti nije zasnovan jer ga
strane ne ele, on je nitav nezavisno od motiva, ne moe biti konvalidiran protekom vremena i
simulovani zasniva se prividno ali prikriva neki drugi posao
Zelenaki pp u kome jedna strana, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem
drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog
dr korist koja je u oiglednoj nesrazmeri s onim to je on dr strani dao ili uinio ili se obavezao
Nemogunost ispunjenja pravnog posla neizvrenje pp od strane dunika zbog postojanja odreenih
relevantnih okolnosti, postoji objektivna kad se ne moe ispuniti pp, subjektivna kad je ne moe
ispuniti samo jedna strana i dunik odgovara i za deliminu ili potpunu i ako je nije skrivio, ako je
nastupila posle njegovog dolaska u docnju za koju odgovara
Krenje propisane ili ugovorene forme ako iz cilja iz kojeg je propisana forma ne proizilazi drugo
Pp lica koja su potpuno poslovno nesposobna i pp neprofitnog pravnog lica

B. Ruljivi pravni poslovi

1) Pojam oni pravni poslovi ijim su zakljuenjem povreeni pojedinani interesi te proizvode pravno
dejstvo, ali mogu biti poniteni u odreenom roku na zahtev strane u ijem je interesu ustanovljena
2) Razlozi ako je pp zasnovalo ogranieno poslovno sposobno lice bez odobrenja zastupnika, kad je
pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana bitna zabluda, prevara i prinuda, zbog
prekomernog oteenja i kad je to zakonom ili dr propisom odreeno
3) Pravni poslovi ogranieno poslovno sposobnih lica to je dete koje je navrilo 14 god i punoletno
lice koje je odlukom suda delimino lieno posl sposobnosti i tako izjednaeno sa starijim
maloletnikom i oni mogu preduzimati pored poslova koje moe preduzimati mlai maloletnik i sve
ostale uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja odn org starateljstva ona koja je data
prethodno dozvola, a naknadno odobrenje, oni koji su zasnovani bez dozvole ili odobrenja su
ruljivi i mogu biti osnaeni naknadnom saglasnou zakonskog zastupnika, saugopvara moe
pozvati zastupnika da se izjasni da li ga odobrava i ako se ne izjasni u roku od 30 dana odbio je,
saugovara koji je znao za nesposobnost, ali je bio prevaren od tog lica da ima odobrenje, moe
odustati od posla i to njegovo pravo se gasi : istekom roku od 30 dana od saznanja za nesposobnost,
istekom 30 dana od saznanja za odsustvo odobrenja zastupnika i pre isteka kada zastupnik odobri,
lice koje je postalo poslovno sposobno moe zahtevati ponitenje ugovora koje je zakljuio dok je bilo
nesposobno, ako zastupnik nije osnaio posao, a ni saugovara nije odustao od pp i to u roku od 3
mes od dana kada je steklo potpunu poslovnu sposobnost
4) Mane volje zabluda netano saznanje i predstava o nekoj injenici relevantnoj za punovanost
pp, u naem pravu relevantna je samo bitna zabluda i ona je bitna ako se odnosi na bitna svojstva
predmeta, na lice sa kojim se zasniva pp ako se zasniva s obzirom na to lice i kao i na okolnosti koje
se po obiajima u prometu ili po nameri strana smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi ne bi
inae zasnovala pp takve sadrine da je znala za pravo stanje stvari, strana koja je u zabludi moe
zbog toga zahtevati ponitenje pp, izuzev ako pri zasnivanju nije postupila s panjom koja se u
prometu zahteva i moe ga zahtevati u subjektivnom roku od 1 god od saznanja za razlog a u
objektivnom roku od 3 god od zakljuenja ugovora, saugovara strane koja je u bitnoj zabludi moe
traiti od nje da se u odreenom roku, ali ne kraem od 30 dana izjasni da li ostaje pri pp ili ne, jer e
se u protivnom smatrati da je pp poniten ako se ne izjasni u roku ili izjavi da ne ostaje pri pp
Prevara namerno izazvana ili odravana zabluda kod jedne strane da bi izjavila odreenu volju, pp
zakljuen pod prevarom je ruljiv iako svesno izazvana ili odrana zabluda nije bitna, a prevarena
strana ima pravo na naknadu pretrpljene tete, moe poticati i od treeg lica i zbog toga je prevara i
nedostatak volje kod jednostranih pp, pravo zahtevati ponitenje pp prestaje istekom roka od 1 god od
saznanja za razlog, a to pravo u svakom sl prestaje istekpom roka od 3 god od dana zasnivanja ug

13

5)

6)

7)

Prinuda zabranjena sila koja se jednoj strani stavlja u izgled ili se na njoj neposredno primenjuje da
bi izjavila odreenu volju i moe biti :
Fizika protivpravna fizika sila kojom se jedno lice prisiljava da izjavi odreenu volju za nastanak
izmenu ili prestanak nekog pp
Psihika realizuje se na linosti ugovorene strane u vreme davanja izjave, pretnja je zlo koje se
stavlja u izgled, postoji ako je strana u pp ili neko trei nedoputenom pretnjpm izazvao opravdani
strah kod dr strane koji je odluujue uticao na volju
Pravo zahtevati ponitenje prestaje istekom roka od 1 god od saznanja za razlog odn od prestanka
prinude a u svakom sl istekom roka od 3 god od dana zasnivanja pp
Isticanje ruljivosti posledice ponitenja moe je isticati samo zainteresovana strana, odluka
kojom se izrie ima konstitutivno dejstvo za razliku odluke o nitavosti koja ima deklarativno, zahtev se
moe podii u roku od 1 god od saznanja za razlog odn od prestanka, a u svakom sluaju to pravo
prestaje protekom 3 god od zakljuenja pp, a ako u tom roku nije zahtevano ponitenje pp je
punovaan od trenutka kada je zasnovan, a ponitenje moe zahtevati strana u ijem interesu je
ruljivost ustanovljena, saugovara te strane moe ahtevati od nje da se u odreenom roku a ne
kraem od 30 dana izjasni da li ostaje pri pp ili ne
Prekomerno oteenje sredstvo kojim se u dvostrano obaveznim ugovorima titi princip jednake
vrednosti davanja izmeu ugovornih strana i nastaje : ako su strane zakljuile dvostrano obavezni ug,
kda u vreme zakljuenja ugovora postoji oigledna nesrazmera uzajamnih davanja i ukoliko oteena
strana u vreme zakljuenja ugovora za pravu vrednost svoje obaveze nije znala niti je morala znati,
ugovor je u tom sl ruljiv i moe se ponititi na zahtev oteene strane, tuba se moe podneti u roku
od 1 god od njegovog zakljuenja i odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva
Konvalidacija docnije osnaenje rupljivog, a izuzetno nitavog ug protekom roka, radnjom ili
neradnjom lica koja su ovlaena da zahtevaju ponitaj i proizvodi pravno dejstvo ako su ispunjenje
sledee pretpostavke : da je zakljuen rupljiv pp koji je izvren i celini ili pretenpom delu, da je
preduzima strana u ijem je interesu ustanovljena, da je stranama poznata injenica ruljivosti pp i da
izjava volje o konvalidaciji nema mane volje podn da je ne daje ogranieno posl spos lice

10. ZLOUPOTREBA PRAVA

-

Postupanje koje po pravilu odgovara sadrini subjektivnog prava, ali nije doputeno u konkretnoj
pravnoj situaciji zbog postojanja odreenih okolnosti : iskljuive ili prvenstvene namere nanoenja
tete drugome ili uznemiravanja, protivciljnosti, beskorisnosti, nesrazmernosti itd
Shodno tome razlikuje se od vrenja prava i deliktnog postupanja
Vrenje prava je uvek doputena radnja u naelu i konkretnoj situaciji, saglasno ovlaenjima koja
proistiu iz subjektivnog prava, dok deliktno ponaanje je protivpravna radnja koja ne odgovara
sadrini subjektivnog prava i sama po sebi je nedoputena, s druge strane zloupotreba nastaje ako se
steknu i posebne okolnosti beskorisnost itd
Razlikujemo subjektivnu teoriju odreuje je kao vrenje prava sa namerom da se drugome priini
teta, neko uznemiravanje ili neprijatnost i objektivna zloupotreba prava postoji ako se pravo vri
protivno cilju zbog koga je ustanovljeno, kod nas se zapaa odraz objektivne teorije tako ZOO
predvia da je zabranjeno vrenje prava iz oo protivno cilju zbog koga je ustanovljeno ili priznato

11. PROTEK VREMENA

-

Deluje na graanska prava tako da ona zbog toga mogu nastati ili prestati
Veliki broj obligacionih prava poverilac ne moe ostvariti prinudnim putem ako dunik istakne injenicu
proteka odreenog vremena u kome je poverilac bio pasivan

14

A. Zastarelost
1)
2)
-

3)
4)

Pojam
Zastarelost potraivanja je prestanak zahteva poverioca, nakon proteka zakonom odreenog vremena
u kome on nije traio ispunjenje obaveze, iako je to mogao uiniti, da dravnom prinudom ostvari
ispunjenje obaveze, ako se dunik na tu injenicu pozove
Nastupa kada protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac moga zahtevati ispunjenje
obaveze, kad zastari glavno, zastarevaju i sporedna potraivanja npr kamata
Poetak toka, nastupanje i dejstva
Nastupanjem zastarelosti civilna obligacija se pretvara u naturalnu neutuivu, na taj nain ona ne
prestaje i sud se ne moe obazirati na zastarelost po sd, tek kada dunik ispuni naturalnu obavezu ,
obligacija prestaje, dunik ne moe traiti ono to je dato na ime izvrenja te obaveze po pravilima o
sticanju bez osnova, ak i ako nije znao da je obaveza zastarela
Ako poverilac zahteva ispunjenje pozitivne obaveze, zastarelost poinje prvog dana posle dana kada
je ima pravo da zahteva njeno ispunjenje, kada se obaveza sastoji u neinjenju, zastarelost poinje
prvog dana posle dana kada je dunik postupio prpotivno obavezi, zastarelost nastupa kada istekne
poslednji dan zakonom odreenog vremena
Pravila o trajanju zastarelosti odreena su imperativnim propisima te se voljom ugovornih strana ne
moe odrediti due ili krae vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom, kao i da
zastarelost nee tei za neko vreme, dunik se ne moe pdrei zastarelosti pre nego to protekne
vreme odreeno za zastarelost
Zastarelost nastupa istekom poslednjeg dana zakonom odreenog vremena
Opti i posebni rokovi zastarelosti
Opti rok u kome zastarevaju potraivanja iznosi 10 god, ako zakonom nije odreen neki dr rok zastar
Ako je potraivanje utvreno pred sudom ili dr nad organima ono zastareva za 10 god, pa i za ono za
koje zakon predvia krai rok zastarelosti
ZOO predvia 3 posebna roka zastarelosti u trajanja od : 5,3 i 1 godine
Rok se rauna od kada je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo u svakom sl
potraivanje tete zastareva za 5 god pd kada je teta nastala
Potraivanje nakande tete nastale povredom ugovorne obaveze ne zastareva za vreme od 3 god
nego za vreme odreeno za zastarelost te obaveze
Potraivanje ugovoraa osiguranja odn treeg lica iz ugovora o osiguranju ivota zastarevaju za 5
god a iz ostalih ugovora za 3 god, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u
kojoj je potraivanje nastalo
Zastoj zastarevanja spreava poetk tok zastarevanja, ako postoje uzroci zbog kojih po zakonu
zastarevanje nije moglo poeti, kada je zastarevanje poelo pre nego to je nasato uzrok koji je
zaustavio dalji tok, zastarelost nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre
zastoja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost, dok prekid ima za posleedicu da
zastarevanje poinje tei iznova
Zastoj zastarevanje potraivanja nastaje izmeu : branih drugova od zakljuenja do prestanka braka,
roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, tienika i njegovog staraoca, kao i org starat za vreme
trajanja i dok ne budu poloeni rauni o radu staraoca, lica u vanbranoj zajednici, lica zaposlena u
domainstvu ili lanovima njihove porodice dok zajedno ive
Nastaje i zbog okolnosti koje postoje na strani poverioca, tako ne tee protiv lic koje ne moe sudskim
putem zahtevati ispunjenje obaveze zbog nesavladivih prepreka, za vreme mobilizacije, u sl
neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraivanja lica na vojnoj dunosti
Po pravili zastoj deluje prema licu kod koga se za to seknu uzroci subjektivno

15

5)
-

6)

Prekid zastarevanja pravna situacija koja nastaje radnjama poveriocima ili dunika a ima za
posledicu da zastarevanje, koje je poelo tei, ne proizvodi nikakvo dejstvo te se i ne rauna u
zakonom odreeni rok zastarelosti, stoga, posle prekida, zastarevanje poinje iznova tei
Zastarevanja se prekida radnjama dunika: kada sunik prizna dug, izjavom poveriocu, ali i na
posredan nain, kao to je davanja otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja
Pismeno priznanje zasatrele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti, isto dejstvo im i
davanje zaloge ili kog dr obezbeenja za zastarelo potraivanje
Najee se zasatrevanje prekida procesnim radnjama pred sudom
Ne smatra se da je nastupio prekid iako je poverilac preduzepo takve radnje ako je povukao tubu odn
drugu preduzetu radnju, ili je njegov zahtev odbaen ili odbijen ili ako je izdejstvovana ili preduzeta
mera izvrenja ili obezbeenja ponitena, kada je tuba ili zahtev tuioca podnesena protiv dunika,
odbaena zbog nenad suda ili dr nad organa ili kog dr uzrok koji se ne tie sutine stvari, pa poverilac
ponovo podigne tubu odn podnese zahtev u roku od 3 mes od pravnosnanosti odluke o odbacivanju
tube ili dr zahteva, smatra se da je zasatrevanje prekinuto prvom tubom ili zahtevom
Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dunika poinje tei iznova od priznanja, ako je prekinuto
procesnim radnjama poverioca, zastarevanje poinje ponovo tei od dana kada je spor okonan ili
svren na dr nain, kada je prekid nastao prijavom potraivanja u steajnom postupku ili zahtevom
prinudnog izvrenja ili obezbeenja, poinje ponovo tei od dana okonanja ovog postupka
Prekinuto zasatrevanja tee iznova, a navrava se kada protekne zakonom odreeno vreme
Ukoliko je prekid nastao priznanjem duga od strane dunika, a poverilac i dunik zakljue ugovor o
novaciji, novo potraivanje zasatareva za vreme odreeno zakonom za njegovu zastarelost
Prava koja ne zastarevaju - obaveze izdravanja izmeu roditelja i dece, zahtev poverioca da namiri
glavni dug iz stvari ili prava koju dri u rukama ili je to pravo upisano u javni registar, zahtev iz prava
zadravanja sve dok remiten dri stvar u rukama, pravo na deobu stvari koja je u suvlasnitvu, pravo
na deobu naslea

B. Prekluzija
Protek vremena predvien zakonom u kome se moe stei neko pravo, preduzeti odreena radnja ili
titi pravo, protekom prekluzivnog roka, u kome pravo nije steeno, ono se definitivno gubi ili po sili
zakona prestaje mogunost zatite prava
Zakonom mogu biti odreeni prekluzivni rokovi u materijalnom pravu rok za vrenje prava pree
kupovine ili u procesnom pravu rok za tubu za ponitenje ruljivog ugovora
Nastupanje prekluzivnog roka moe se spreiti blagovremenim preduzimanjem potrebne radnje
Ti rokovi mogu biti subjektivni od saznanja za neku injenicu i objektivni od nastupanja neke
injenice, subjektivni istie prestankom objektivnog i kada subjekztivni nije ni mogao poeti
Zastarelost se razlikuje od prekluzivnosti, zastarelou se ne gubi samo pravo nego zahtev za
prinudno ispunjenje obaveze, o prekluziji sud vodi rauna po sd, nije mogu ni prekid ni zastoj u toku
prekluzivnog roka
C. Odraj
Dravina stvari ili stvarnih prava koja traje odreeno vreme i na osnovu koga jedno lice stie pravo
svojine ili dr stvarno pravo, to istovremeno ima za posledicu i prestanak stvarnog prava njenog
ranijeg imaoca, ima suprotne posledice od zastarelosti i prekluzije, protekom zakonom odreenog
vremena odraja jedno lice koje nije bilo titular prava to postaje, ako su ispunjene pretpostavke, dok
zbog nastupanja prekluzije se gubi neko pravo
D. Prava koja traju zakonom odreeno vreme
Npr autorska imovinska prava autora traju za ivota i 70 god nakon smrti

16

12. VRENJE I ZATITA SUBJEKTIVNIH PRAVA

A. Pojam
Titular subj prava po svojoj volji odluuje o vrenju ili nevrenju prava, o raspolaganju pravom i
njegovoj zaptiti , pravni subjekt nije u obavezi da vri svoja sub prava, ali nevrenje prava moe imati
posledice odraj i sl
B. Povreda prava
Nastaje ako je radnjom ili dogaajem titular spreen da vri svoje pravo u potpunosti ili ga moe vriti
oteano odn delimino
C. Zatita prava
Ako je titularu povreeno pravo, on ga moe zatiti i zatita je preputena dispoziciji titulara, zahtev za
zatitu moe isticati vansudski i putem suda
D. Vansudska zatita samozatita
Titular bez obraanja sudu titi svoje ugroeno ili povreeno pravo, meutim ne mogu se tako zatiti
sva prava, nego samo ona koja bi se sudskim putem ostvarila kondemnatornom presudom tj
presudom za osudu na inidbu, moe je preduzeti fiziko ili pravno lice, poslovno sposobno ali i
poslovno nesposobno lice, njime se titi psub pravo, a povreuje tue, doputena je pod pretpostavka
E. Pretpostavke za samozatitu
Postojanje prava koje sudskim putem moe ostvariti likvidno pravo, izostanak blagovreme i efikasne
sudske zatite i da su radnje titulara nune, odgovarajue srazmerne
Samopomo je nuno potrebna radnja titulara kojim povreuje tue pravo da bi zatitio svoje pravo ili
realizovao svoje ili tue pravo, moraju biti ispunjeni i posebni uslovi tako dralac stvari ima to pravo
pod uslovima da je opasnost neposredna, da je samopomo nuna i da odgovara prilikama, u
obligacionim odnosima: da je opasnost neposredna, da je takva zatita nuna i da je prikladna
Nuna odbrana ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra dr
podbije istovremen protivpravan napad, karakteriu je : to je svaka radnja podobna da povredi pravo,
odbranom se titi svoje ili tue dobro, napad mora biti protivpravan i moe se sastojati u proputanju,
mora poticati od oveka i mora biti aktuelan
Krajnja nuda kad je delo uinjeno rad toga da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra dr
istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na dr nain nije mogla otkloniti,a pri tom ulinjeno zlo nije
vee od zla koje je pretilo
F.
-

Sudska zatita
Sub prava se mogu zatiti pred sudom u parninom, vanparninom i izvrnom postupku, u parninom
povodom povrede prava linosti i sporova iz porodinih, radnih id graanskopravnih odnosa, o
porodinim, linm, imovinskim i dr stvarima u vanparninom p, ako izmeu uesnika ne postoji spor o
injenicama, izvrni odreuje pravila po kojima sudovi sporovode postupak prinudnog ostvarivanja pot
na osnovu domae ili strane izvrne ili verodostojne isprave
Sub prava se tite pred sudom samo po zahtevu njihovog titulara,a ne po sd, zatita se zahteva
tubom, njom se pokree par pos, u njoj tuilac tvrdi da je povreeo njegovo sub pravo i trai zatitu
od tuenog, tuioevo traenje u pogledu glavne stvari i sporednih je tubeni zahtev
Tube se dee na tube za osudu na inidbu-kondemnatorne, preobraajna-konstitutivna i utvrujua
Tueni iznosi svoju odbranu u odgovoru na tubu, moe do zakljuenja gr podneti protivtubu ili istai
materijalnopravni prigovor dilatorni privremen, samo privremeno sppreava izvrenje i premptorni
dovodi do odbijanja tubenog zahteva, Posle zakljuene gr sud donosi presudu kojom odluuje o
zahtevu koji se tie glavne stvari i sporednih traenja

17

13. STICANJE I PRESTANAK GRAANSKIH PRAVA

A. Prenoenje i sticanje graanskih prava
1)
2)
3)
4)

5)
6)
-

Pojam prelaza sub graanskih prava prethodnika u imovinu sticaoca prava, prenose se i stiu
graanska prava, neka graanska prava nisu prenosiva npr line slubenosti
Derivativno izvedeno sticanje ako sticalac sub gra pravo izvodi iz prava prenosioca, u istom ili
manjem obimu, postoji derivativno, prenosilac ne moe preneti vie prava od onog kojeg ima, postoji
ako su ispunjene 2 osnovne pretpostavke : pravni osnov i nain sticanja
Originarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika nego iz
injenica odreenih zakonom
Translativni prenos prenos prava u celini, translativan prenos sub prava sukcesija, moe biti
singularna prethodnik prenosi jedno ili vie tano odreenih prava, ali tako da sledbenih ne stie sva
prava prethodnika i univerzalna prelazak svih prava i obaveza sa prethodnika na sledbenika na
osnovu jednog akta, sledbenik postaje imalac imovinskopravne celine u kojoj prava i obaveze nisu
induvidualno odreeni nego na opti nain
Konstitutivan prenos ako prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo u celini nego
delimino, odn u uem obimu, sledbenik je istovremeno i singularni sukcesor koji samo delimino ulazi
u prava prethodnika
Subrogacija promena subjekta ili objekta u graanskopravnom odnosu tako da njegove osnovne
pravne osobine ostanu neizmenjene, razlikuju se : lina ako je promenjen subjekt
i stvarna ako je promenjen objekt
Personalna najee nastaje zakljuenjem ugovora o cesiji ili preuzimanju duga
Cesija je ugovor ranijeg poverioca sa treim licem na osnovu koga se u obligaciji menja poverilac, tako
da novi poverilacstie prema duniku pravo da zahteva ispunjenje obaveze sa istom sadrinom kao ra
Preuzimanje duga - ugovor izmeu dunika i preuzimaoca na osnovu koga on postaje dunik u
obligaciji, a raniji dunik se oslobaa obaveze, proizvodi dejstvo prema poveriocu samo ako je
poverilac pristao na promenu dunika, poto time moe biti doveden u nepovoljniji poloaj
Ispunjenje sa ugovornom subrogacijom nastaje na osnovu ugovora koga zakljue ispunilac i poverilac
ili na psnovu ugovora izmeu dunika i ispunioca zakljuenog pre ispunjenja, u oba sluaja
subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u asu ispunjenja
Stvarna nastaje kada prestaje jedan objekt pravnog posla, a umesto njega se pojavljuje dr, a on
zadrava iste bitne osobine

B. Prestanak graanskih prava

-

Sub graanska prava su raznovrsna i prestaju na razliite naine i iz raznih uzroka, na jedan nain
prestaju stvarna a na dr nain obligaciona i ostala prava
Stvarna prestaju npr : odricanjem od prava svojine, propau stvari ili prenoenjem na dr
Redovan nain prestanka obligacije je izvrenje dugovanih inidbi od strane dunika, ali moe prestati
i prebijanjem, otputanjem duga, prenovom, sjedinjenjem, nemogunou ispunjenja, protekom
vremena, otkazom ugovora koji traje odreeno vreme
Na poseban nain prestaju lina i intelektualna prava