Glava II

Vojni poraz Kraljevine i sudbina

srpskog naroda
Aprilski rat kao nedovreni" rat

itlerovo munjevito reagovanje na prevrat u Beogradu 27.

marta, bilo je odreeno i vojnim razlozima: raiavanjem
situacije na jugu Evrope pre nego to Vermaht krene u
dugo iekivani pohod na Istok, o emu je ve decembra 1940. bio
utvren vojni plan. Nova vlada u Beogradu bila je do kraja neprihvatljiva, samim tim to je uvredila vou nemakog naroda, pokazala po
Hitlerovom miljenju nevienu drskost, usudivi se da rui reim koji
je pokazao spremnost da se prikloni njegovoj volji. Strahovao je i od
toga da novu vladu ne iskoriste Britanci i Grci u cilju obrazovanja
jedinstvenog junog fronta. Stoga se Hitler nije ni obazirao na to to
vlada nije istupila iz Pakta i to je izrazila volju da bude lojalna.
Napadom na Jugoslaviju i Grku, kao i kasnije na Krit, gde je bila
angaovana velika vazduhoplovna sila sa padobranskim jedinicama,
Hitler je morao odloiti poetak operacije Barbarosa" za etiri nedelje,
a kasnije za pet nedelja (od 15. maja na 22. jun 1941. godine), to e
se pokazati sudbonosno za nemaku kampanju na Istoku.
Jugoslavija je bila napadnuta od tri drave: Nemake, Italije i
Maarske. Granice zemlje, duge preko tri hiljade kilometara, inile su
odbranu zemlje nemoguom. Bugarska nije uestvovala aktivno u
operacijama protiv Jugoslavije i Grke da ne bi dala povoda Turskoj,
dok je Rumuniji bila namenjena preventivna uloga prema SSSR-u. 1 '
Maarske trupe poele su dejstvovati 10. aprila 1941, posle proglaenja
NDH.
Hitler je u svom govoru nemakom narodu 6. aprila 1941. oko 6
asova preko radija osudio vojnu kliku" u Beogradu, koja je veito
organizovala vojne udare i sastojala se od britanskih plaenika", izvela
protivudar i sruila vladu koja je teila miru s Nemakom. Tim
povodom dolo je do ispada, koji su predstavljali sramotu u ivotu
naroda koje Nemaki Rajh - kao velika sila, nije bio voljan da strpljivo
11

Nemaka je u Rumuniji imala vazduhoplovne baze. Kod nemake Vojne misije u

Rumuniji nalazilo se 6 peadijskih divizija i 2 oklopne divizije. Bugarska i Rumunija
dobile su svojim navodnim neutralnim dranjem zadatak da omogue da e nemake
snage u ovim zemljama neometano grupiu pred oima vojske Kraljevine Jugoslavije
koja nije smela preduzimati protivmere da ne povredi neutralnost" pomenutih zemalja
- V. Terzi, n.d., 2, 88.

97

podnosi". Redao je primere napada na nemakog poslanika, pomonika

vojnog izaslanika, mnoge inovnike, zastupnike nemakih firmi, izlobi,
radnji, biroa, kola, koje su demolirane i opustoene, primere progona
i zlostavljanja nemakih manjina, izmiljajui i preuveliavajui napade
i vreanja kako bi se prema oprobanom nainu nacistike diplomatije
i politike nemaki napad uinio to opravdanijim. Krivica je pripisana
onim kreaturama" koje su jo 1914, sarajevskim atentatom, odvukle
svet u ratnu katastrofu (ogromnu nesreu"). Po Hitleru, organizovala
ih je i finansirala britanska obavetajna sluba. Hitlerova propaganda
dobrim delom doprinosila je irenju teze da je u pitanju bio prevrat
ija je inscenacija bila iskljuivo britanska. Koliko je Hitlerova akcija
bila uperena protiv Srba najbolje se moe videti iz injenice da je Hitler
jugoslovensku vladu dosledno nazivao srpskom vladom". Time je
davao oduak provali svoje srbofobije, a na drugoj strani, u zapoetom
ratu stavljao do znanja ostalim narodima Jugoslavije da Trei rajh ne
ratuje protiv njih, ime je raunao na razaranje odbrane zloupotrebom
nacionalnih protivrenosti, i onako vie nego zaotrenih. Smatrao je da
krivica lei iskljuivo na srpskoj strani, koja je prizvala silu koja e je
sada unititi. Bio je izriit, istiui da nemaki narod nema nikakvog
povoda da se bori protiv Hrvata i Slovenaca, ali eli da se obrauna
sa onom srpskom izdajnikom klikom u Beogradu koja misli da moe
Balkan po drugi put staviti na raspolaganje britanskom atentatu protiv
evropskog mira". Antisrpska nota izbijala je i iz drugih ocena u
Hitlerovom ratnom proglasu: da je re o beogradskim uzurpatorima"
i beogradskom zaverenikom krugu", koji mora biti sruen.2' Od tada,
27. marta, pa do svog kraja, bez obzira na neka taktika odstupanja,
Hitler je zadrao otri i nepomirljivi antisrpski kompleks koji e za
vreme rata uveliko opredeljivati nemaku politiku i mere protiv srpskog
naroda.
U Hitlerovoj dnevnoj zapo vesti vojnicima jugoistonog fronta
izraavalo se oekivanje da oni nee biti manje hrabri od vojnika onih
nemakih divizija koje su se u jesen 1915. pobedonosno borile na
istom podruju, kojim vi sada nastupate".
Iz govora voe" i njegove dnevne zapovesti vojnicima Jugoistonog fronta izvirali su i ostali nemaki akti i izjave kojima se objanjavao
i opravdavao rat protiv Kraljevine Jugoslavije. Joahim fon Ribentrop
ponavljao je rei svog Firera o kliki srpskih notornih zaverenika u
Beogradu", koji su se udruili sa Britancima, ali nemaka vojska koja
maruje dae i jednima i drugima (srpskim zaverenicima") lekciju.
Nemaka vlada je u svojoj Deklaraciji o napadu na Jugoslaviju prevrat
nazvala koliko glupim", toliko i zloinakim". Poput Hitlera, uspostavljala je kontinuitet izmeu 1914. i 1941, jer se navodno radilo o
ozloglaenim zaverenicima ija su teroristika dela odvajkada inila
Balkan nesigurnim". Nemaka akcija je tumaena kao uspostavljanje
mira i bezbednosti na jugu Evrope putem vojnikih snaga Treeg rajha.
2)

Isto, 283-286.

Istovremeno je izdat Memorandum vlade Treeg rajha, u kome je

stajalo daje vladajua srpska militaristika klika" objavljivanjem opte
mobilizacije dala do znanja svoje napadake namere. Jugoslavija je
izjednaavana sa Srbijom, navodnim preuzimanjem od stare Srbije"
uloge potpaljivaa rata. 3 ' Odgovornost za rat svaljivana je na Jugoslaviju
jednostavnom zamenom teza: rtva je postajala napada, a napada
rtva
/ U zapisniku sa konferencije od 27. marta, na kojoj je Hitler doneo
^Odluku o unitenju Jugoslavije kao drave, zabeleeno je da treba
raunati da e Hrvati prilikom napada biti na nemakoj strani, te da
e im se zagarantovati prikladan politiki poredak (kasnije autonomija).
Unutranja politika zategnutost u Jugoslaviji pojaae se politikim
obeanjima Hrvatima, stajalo je u Direktivi za napad na Jugoslaviju.
Hitler je u pismu Musoliniju, upuenom u noi 27/28. marta, stavio do
znanja Dueu da se pored bugarske, a pre svega maarske saradnje,
mora voditi rauna i o separatistikim tendencijama Hrvata, koje
reprezentuje Ante Paveli. Smernice za propagandu protiv Jugoslavije"
Vrhovne komande nemake kopnene vojske od 28. marta 1941.
naglaavale su da se prema Hrvatima i Makedoncima, koji su bili
izloeni pritisku velikosrpske hegemonije", ima nastupiti kao prema
prijateljima, koje nemaka vojska eli sauvati da ih srpski ovinisti ne
bace na ratite, gde e bez koristi ginuti za engleske interese. I u
Predlogu za koordinaciju nemakih i italijanskih operacija protiv Jugoslavije, koja je izdala Vrhovna komanda nemake oruane sile, navodilo
se da je za unutranje politiko razbijanje jugoslovenske dravne
teritorije naroito poeljno u svakom pogledu izai u susret hrvatskim
tenjama za samostalnou i da se Hrvati imaju tretirati kao prijatelji
Osovine. Smatralo se celishodnim da se hrvatska teritorija potedi od
vazdunih napada. 4 '
Izdvojeni, privilegovani stav Nemaca prema Hrvatima konstanta
je njihovog ponaanja. Mada je Nemaka nastojala da mirnim putem
pridobije Jugoslaviju na svoju stranu do 27. marta, njena obavetajna
sluba raunala je na loe stanje nacionalnih odnosa u Jugoslaviji,
faktiki srpsko-hrvatskih odnosa, to se uvek moglo iskoristiti za
razbijanje Jugoslavije. Obraun u ratu koji je predstojao imao se izvriti
sa Srbijom i Srbima, a ne sa Hrvatima, Makedoncima i jugoslovenskim
manjinama. Loi srpsko-hrvatski odnosi bili su mlinski kamen oko vrata
Jugoslavije, koju je Nemaka - sa ostalim revizionistikim dravama mogla zatei uvek kada proceni. Hrvati su u nemakoj politici bili trajna
protivtea Srbima na Balkanu. I tradicionalno gledano bili su im blii.
Kraljevina je, kao nacionalno nehomogena iznutra, bila i te kako
3)

Nemaka vlada je isticala prijateljsku politiku Treeg rajha prema Jugoslaviji za vreme
M. Stojadinovia, koja je za privremeno bila oslabljena njegovim padom, ali je stavljena
na solidnu osnovu" Bekim sporazumom od 25. marta 1941. koji je Jugoslaviji pruio
dalekosene garancije" - Isto, 285.
Direktiva o pripremanju napada na Jugoslaviju u propagandnom smislu - Isto, 43.

99

ranjiva, to nemaka politika nije nijednog trenutka isputala iz vida.

Odnos Treeg rajha prema Jugoslaviji do 27. marta nije, prema tome,
bio izraz prihvatanja jugoslovenske drave unapred i za sva vremena,
ve je proisticao iz pragmatinih ekonomskih interesa za odravanjem
njene celine, planova za preureenje Jugoistoka u novom poretku" i
trenutnih procena ratne celishodnosti da se Vermaht ne angauje u ratu
protiv Jugoslavije, nalazei se pred intervencijom protiv Grke i
dalekosenim planom na Istoku.
Napad je poeo bez objavljivanja rata u noi 5/6. aprila 1941.
zauzimanjem Sipa, na Dunavu. Oko 5,10 asova nemaka avijacija je
bombardovala jugoslovenske aerodrome kod Skoplja, Kumanova, Nia,
Zagreba, Breica i Ljubljane. Oko 6,30 italijanska avijacija je sa baza
u Italiji i Albaniji napala aerodrome, pristanita i pomorske baze na
tlu Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Bosne i Slovenije. Oko 6,45
asova Nemci su sa aerodroma u Maarskoj, Rumuniji i Austriji izveli
teroristiki napad na Beograd, koji je 3. aprila bio proglaen za
nebranjen grad. Napadi na Beograd ponovljeni su jo tri puta 6. aprila,
u noi 6/7. aprila i sledeeg dana, 7. aprila. 5 ' Nemaka avijacija je
svojom aktivnou spreavala mobilizaciju, koncentraciju i grupisanje
Jugoslovenske vojske.
Na glavnom i prvom udaru 4 vazdune flote Treeg rajha, kojom
je komandovao general-pukovnik Aleksandar Ler, naao se glavni grad
Jugoslavije. Operacija je imala izrazito osvetniki peat. Trei rajh i
njegov voa svetili su se Beogradu i njegovim stanovnicima za slobodarsko raspoloenje iskazano posle prevrata. U operaciji Kazna" (Strafgericht") Komande vazdune flote usvojene u Beu, 31. marta 1941,
stajalo je pod b) da je zadatak vazduhoplovstva razaranja Beograda
velikim napadom". Prvi napad izvelo je 234 bombardera uz pratnju
lovaca. Pored dravnih nadletava, vojnih i civilnih, objekti napada bile
su i stambene etvrti, bolnice, podzemna sklonita po parkovima. Sa
osvetom je trebalo posejati paniku, slomiti duh graanstva, paralisati
rad dravnih ustanova, izazvati demoralizaciju najirih razmera. Bombardovanje glavnog grada nastavila su se istog dana: oko 11 asova,
oko 14 asova i predvee. Vazduna odbrana pokazala se nemonom
pred navalom nemake vazdune sile, iako su piloti 6. lovakog puka
oborili 10 nemakih aviona. Nemci su zlonamerno javljali o bombardovanju tvrave Beograd", iako se radilo o nebranjenom gradu i
napadima na civilne i sanitetske objekte, te podzemna sklonita,
zahvaljujui skici koju su dobili od petokolonakih elemenata. 6 ' Kapetan
5)
6)

Protiv nemakih bombarderskih formacija praenih lovcima, koji su napadale glavni

grad Jugoslavije, istakao se esti lovaki puk koji je izgubio 13 aviona - Isto, 304 ;
Bombardovani su sledei objekti: eljeznika stanica, elektrina stanica, zgrada Pote,
telegrafa i telefona, zgrada Ministarstva vojske i mornarice, Glavnog generaltaba i
Vojne akademije, Dvor na Dedinju, Gardijska kasarna u Topideru, Komanda
andarmerije, Zemunski aerodrom, Uiteljski dom, Dorol, Kalenia pijaca, kolske
zgrade, bolnice, stambene zgrade, sklonita P A Z - a po parkovima. Ako je postojala
namera, onda su Nemci bombardovanjem Narodne biblioteke izvrili i kulturni genocid
- Prema izvetaju Tehnike direkcije optine grada porueno je 714, a tee oteeno

100

Vladimir Kren, kao organizovani ustaa, 3. aprila 1941. prebegao je iz

Zagreba u Austriju i Nemcima dao podatke o letakom rasporedu
Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.7'
Nemaka avijacija istovremeno je bombardovala i saobraajne
objekte u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, kao i aerodrome
kod S koplja, Uroevca i Pritine.
Mada je neprijatelj uspeo prvog dana rata da uniti deo aviona
ratnog vazduhoplovstva na tlu, lovaka i bombarderska avijacija pokazala je znake patriotizma i heroizma u sukobu sa daleko nadmonijom
nemakom i italijanskom vazdunom armadom". Nemci i Italijani
prvog dana rata zagospodarili su nebom, oborili 38 aviona u vazduhu
i 77 unitili na zemlji, dok su nemaki gubici iznosili 21 a italijanski
dva aviona. Jugoslovenska bombarderska avijacija uzvraala je napadima na nemake aerodrome, elezniki saobraaj i oklopne i motorizovane kolone u oblasti Sofije, Radomira i ustendila, zatim na pravcu
ustendil - Kriva Palanka, a u Rumuniji u rejonu Temivara i Arada,
severno od Maribora i u podruju Skadra, 8 ' ali se radilo o neravnopravnim protivnicima i u vazduhu i na kopnenom frontu. Jugoslovenska
avijacija bombardovala je i gradove u Albaniji: Skadar, Lje, Dra,
Zadar; bombardovani su i Peuj, Grac, Temivar, Arad.
Nemako bombardovanje pokidalo je veze izmeu jedinica, onemoguavalo kretanje jedinica bez vazdune zatite, izazivalo nevericu u
otpor iskazanoj sili, prouzrokovalo strah i paniku u pozadini i na frontu.
Svako komandovanje i koncentrisanje snaga unapred je bilo preseeno.
Svesni da pred sobom imaju oklopne jedinice, a u vazduhu nadmonu,
gospodareu avijaciju Treeg rajha, vojnici su gubili samopouzdanje.
Odnos snaga unapred je ubijao smisao svakog otpora.
Trea grupa armija Jugoslovenske vojske, koja se nalazila pod
komandom armijskog generala Milana Nedia, imala je praktino
najvaniji zadatak: da odbranom Makedonije i upadom u Albaniju
obezbedi odstupanje Jugoslovenske armije prema jugu, kao to je bilo
predvieno ratnim planom. Na pravcu ustendil - Kriva Palanka Kumanovo - Skoplje dejstvovala je nemaka Druga oklopna grupa,
sastavljena od tri divizije sa 600 tenkova. Ovoj grupi snaan otpor
pruila je Moravska divizija kod Stracina, pretrpevi velike gubitke od
tehniki daleko nadmonijeg neprijatelja koga su izdano pomagale
vazdune snage. Tim je bio otvoren put ka Kumanovu i Skoplju. Bilo
je vie nego jasno da je glavni nemaki udar na Jugoslovensku vojsku,
usmeren iz Bugarske, imao za cilj da munjevito zauzme Makedoniju,
presee eventualno odstupanje jugoslovenske vojske prema Grkoj i

8)

1.888 zgrada. Poginulo je 2.271 lice; prema nemakim izvorima oko 4000 graana. Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, 1, Beograd, 1984, 94-95. - Ima podataka da
broj poginulih iznosi 20.000. Jedan od primera kako je u nas malo uraeno na
utvrivanju precizne kvantifikacije rtava.
Nemci su iz Glavnog generaltaba i Ministarstva vojske i mornarice dobili od svojih
ljudi skicu mobilizacijskih mesta, usled ega je bilo i mnogo ljudskih rtava.
V. Terzi, n.d., 2, 293.

101

spajanje sa Britancima i Grcima, a zatim da se snage grupe armija

opkole, unite i prinude na predaju. Nemci su 7. aprila, drugog dana
rata, zauzeli Skoplje, a glavne snage 3. armijske oblasti su razbijene.
Zauzimanjem Skoplja i izbijanjem u dolinu Vardara Nemci su sasvim
prekinuli vezu Vrhovne komande sa jugoslovenskim trupama u Makedoniji, ime je njihovo razbijanje bilo samo pitanje vremena. Time je
bio i otvoren put ka Pritini i Kosovu. 9)
Jugoslovenska vojska nije postigla zamiljene uspehe ni na albanskom frontu. Zetska divizija je od 8. do 13. aprila protiv Italijana uspela
da prodre u dubinu prema Skadru tek 15-20 km, jer je zadrana od
italijanskih oklopnih jedinica. Desna kolona Kosovske divizije, koja je
iz akovice prodirala takode prema gradu na Bojani, imala je u
povlaenju znatne gubitke od albanskih snaga koje su je napadale iz
zaseda. 1 Izmeu Zetske i Kosovske divizije dejstvovao je Komski
odred.
Trupe 3. armijske oblasti nisu uspele da obezbede odbranu fronta
prema Bugarskoj, to jest da zatvore Strumiki, Carevoselski i Krivoreki
pravac, usled ega je nastupilo rasulo. Peta armija, takoe, nije uspeno
zadrala granini front prema Bugarskoj, na pravcu Bosiljgrada, Trna,
Pirota, Knjaevca, Zajeara i Negotina. Nemci, koji su napadali
niavskim pravcem, nisu uspeli da se zaustave ili da se bar njihovo
napredovanje uspori nekoliko dana, radi organizacije odbrane na
Junoj Moravi i zatvaranja prolaza dolinama Velike i Zapadne Morave.
Nemci su ve prvog dana rata probili odbranu Jugoslovenske vojske na
pravcu Ni - Pirot - Sofija. 11 ' Time je bio otvoren put prema Beogradu
s june strane. Jedinice 11. nemake oklopne divizije ve 10. aprila
izbile su u dolinu Velike Morave. Nemaki tenkovi su preko Lapova
napredovali prema Beogradu. Slabe snage Jugoslovenske vojske (18
peadijski puk sa prvom baterijom i 1. protivtenkovskom etom)
neuspeno su usporavale kretanje Nemaca preko Mladenovca. Sabantski odred nije uspeo spreiti prodor nemakih tenkova iz Jagodine ka
Kragujevcu. Prodorom nemakih snaga prema Beogradu i Topoli
razdvojene su jedinice 6. armije. Delovi nemake 8. oklopne divizije
kretali su se na severu pravcem abac - Valjevo i abac - Obrenovac
- Lazarevac. Prva armija se poela povlaiti iz Bake posle 10. aprila
1941. i ulaska Maarske u rat. Brzi prodor nemakih oklopnih i
motorizovanih snaga preko zone 2. armije onemoguio je njeno uredno
povlaenje preko Save, tako da su mnoge jedinice zarobljene u predelu
Srema. Ustake pobune prinudile su 2. armiju da se povue na desnu
^ Isto, 310.
10) Na frontu Kosovske divizije dolo je do pobune Albanaca u pozadini u rejonu Suve
Reke. Znaci nereda i panike javili su se i u pozadini Vardarske divizije. Izazivali su
ih begunci iz Skoplja u prostoru Tetova i Gostivara, to je negativno uticalo na jedinice
i komandovanje - Isto, 326-7.
u> Nemaka je na junoj granici prema Jugoslaviji - Jugoistonom frontu imala najjae
snage - 12. armiju, jau i spremniju od 2. armije na severozapadu koja je krenula u
napad pre koncentracije svih predvienih snaga; jug je bio i glavni pravac nemakog
udara.

102

stranu Save. Prilikom nemakog prodora u Mavu, 3. konjika i Potiska

divizija pruile su snaan otpor nemakim snagama. 12 '
Na dan proglaenja NDH, 10. aprila 1941, raspala se etvrta armija
kojom je komandovao general Petar Nedeljkovi. Ve 8. aprila 1941.
dolo je do pobune 108. peadijskog puka u Bjelovaru. U pobuni,
razaranju pozadine i pokuaju zarobljavanja taba etvrte armije uzeli
su uee petokolonai: generaltabni pukovnik Franjo Nikoli, naelnik
Operativnog odeljenja Prve grupe armija, Julije Makanec i Ivan Mrak,
rezervni vazduhoplovni kapetani, koji su od ranije bili povezani sa
nemakom obavetajnom slubom. Pobunjeni puk dobio je podrku 40.
peadijskog i delova 42. puka. Hrvati su naputali jedinice, zarobljavali
i ubijali srpske oficire i vojnike. 13 ' Hrvati komandanti bombarderskih
i lovakih pukova nisu izvravali nareenja, predavali su se Nemcima,
otkrivali poloaje vazdunih snaga, izostajali sa uzletanja i pored
nareenja (major Franjo al, pukovnik Dragutin Rupi, pukovnik
Zdenko Gorjup, major Mato ulinovi, potpukovnik Leonid Bajdak i
drugi).14' Sabotaom je bila zahvaena i rena flotila. tab Rene flotile,
kojem su se na elu nalazili kapetan bojnog broda Edgar Angeli i
naelnik taba kapetan fregate Boris Storov, drala se saboterski za
vreme neprijateljske akcije u erdapu u noi 5/6. aprila 1941. godine.
Neprijatelj je u Zagrebu doekan kao oslobodilac. Prilikom dolaska
nemakih trupa bugarofili su u Skoplju i Velesu isticali bugarske
zastave, klicali Hitleru, Musoliniju i kralju Borisu. Petokolonai su u
unutranjosti Srbije raznosili lane vesti, saoptavali o sputanju nemakih padobranaca, upadali u komande mesta i na nemakom izdavali
lana nareenja, uticali panikerskim vestima da jedinice Jugoslovenske
vojske napuste pojedine gradove (Kragujevac i Kraljevo), poto su
prethodno palili vojne magazine i avione na aerodromu. 15 '
Slovenaki politiari u vladi pokazali su neposredno uoi rata da
je koulja bila blia od gunja". Fran Kulovec i Miho Krek su 5. aprila
1941, preko Poslanstva Slovake u Beogradu, nudili Treem rajhu
izdvajanje Slovenije iz sastava Kraljevine Jugoslavije pod uslovom da
se garantuje integritet izdvojene Slovenije. 16 ' Narodni savet ili Nacionalno vee Slovenije, obrazovano 6. aprila od slovenakih politikih
prvaka, otkazalo je poslunost Vrhovnoj komandi i vladi ve 10. aprila,
im je proglaena NDH. Od Jugoslovenske vojske zahtevano je da
napusti slovenaku teritoriju. Desetog aprila 1941. Hrvatska i Slovenija
ispale su iz rata koji je u optem rasulu formalno nastavljala da vodi
Kraljevina Jugoslavija.
Jugoslovenska vojska i snage odbrane imale su od prvog dana rata
protiv sebe folksdojere, koji su bili pripremljeni za dejstvo kao peta
Puk se pobunio u noi 7/8. aprila i 8. aprila 1941. godine, pod uticajem ustaa.
Pobunjenici su klicali Hrvatskoj, pevalase Vila Velebita" - V. Terzi, n.d., 2, 333.
" Mrak je preuzeo komandu nad svim pobunjenicima.
" V. Terzi, n.d., 2, 508-9.
Isto, 512.
F. ulinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd, 1970, 137-8.
1-1

103

kolona". Po ranijem Hitlerovom nareenju folksdojeri se nisu smeli

odazivati na poziv za mobilizaciju. In. Franc Nojhauzen, preko kojeg
je ila privredna pijunaa uoi rata, bio je rukovodilac celokupne
nemake obavetajne mree u Jugoslaviji. Direktive su dobijane radioputem preko organizacije Jupiter" sa centrom u Beu. Radio-stanice
folksdojera nalazile su se u Novom Sadu i Vrcu. Zadatak folksdojera
je bio da demoraliu pozadinu i snage odbrane u skladu sa Hitlerovom
strategijom ostvarivanja moralnog sloma neprijatelja pre nego to i doe
do samog rata. Organizovana pre rata meu folksdojerima, peta
kolona trebalo je da deluje iznutra i izazove haos i pometnju. U skladu
sa Hitlerovim idejama Nemci u Jugoslaviji imali su da budu izvidnice
koje pijuniraju", pripremajui rasulo pre pristizanja nemakih vojnih
snaga. Nemaka propaganda je od 27. marta pripremala folksdojere
za akciju, istovremeno opravdavajui napad na Jugoslaviju, vestima i
komentarima o planskom proganjanju folksdojera, njihovom telesnom
zlostavljanju i bacanju u koncentracione logore, a na drugoj strani
naoruavanju srpskih bandita" protiv folksdojera. 17 '
Albanski separatisti su na Kosovu i Metohiji uestvovali u pljakanju vojnih magazina, povezivanju i sadejstvovanju sa italijanskim i
nemakim jedinicama, preuzimali vlast, napadali saobraajnice u pozadini Kosovske divizije, koja se nalazila na albanskom frontu u borbi
protiv italijanskih trupa. Italijanski obavetajci koji su se prebacili na
Kosovo i Metohiju, maskirani su kao kalueri pojedinih katolikih
redova, kao i albanske izbeglice koje su se vraale na Kosovo. 18 '
Ve 10. aprila, kada je u Zagrebu proglaena NDH, 11. nemaka
oklopna divizija nastupala je od Jagodine u pravcu severozapada. Na
kraju toga dana Vlada i Vrhovna komanda mogle su konstatovati da
su 1. i 3. grupa armija prestale da postoje, da su se Trupe Primorske
armijske oblasti rasturile bez borbe, da je 5. armija razbijena, da se
Ratna mornarica raspada i da su samo 1, 2. i 6. armija donekle sposobne
za borbu, kao i to da su veza i komandovanje sa preostalim snagama
skoro sasvim paralisane". 19 '
Otpor je davan juno od Beograda, ali ogranienih razmera i
mogunosti. Nemci su u borbama sa Knikim odredom, kod sela
Dragobraa, izgubili sedam tenkova. Rudniki (Gornjomilanovaki)
odred kod sela Bare unitio je pet nemakih tenkova. Jedanaesta
nemaka oklopna divizija morala je kod sela Markovca da slomi otpor
jedinica Dunavske Divizije. Na pravcu Velika Plana - Smederevska
Palanka - Mladenovac divizija je morala da savlauje otpor Unske
17)
18>

19)

Hitler je u Proglasu nemakom narodu govorio o ispadima koji predstavljaju sramotu

za Trei rajh koju on ne eli da podnosi.
Organizovanu protivjugoslovensku aktivnost nosio je od prelaska u Tiranu 1939.
Kosovski komitet, oslonjen na italijansku obavetajnu slubu.
Rat je 10. aprila 1941. u sutini bio zavren, jer su ostaci razbijene Jugoslovenske
vojske samo - kako veli V. Terzi - ivotarili do 17. aprila 1941, kada je konano
(sem u Albaniji) likvidiran svaki otpor - V. Terzi, n.d., 2, 385.

104

divizije i 2. konjike brigade, ali je ipak nou 12. aprila stigla do

podnoja Avale. Nemcima je pruen otpor i na domaku Aranelovca. 20)
Jedinice 41. nemakog korpusa nadirale su kroz Banat bez otpora
i predvee 12. aprila 1941. zauzele Panevo. Zbog nadiranja Nemaca
preko Banata i Srema, nareeno je ruenje mostova na Dunavu i Savi
kod Beograda, koje je izvreno u noi 11/12. aprila 1941. godine.
Izviaka grupa kapetana Klingenberga iz nemake SS divizije Das
Reichs" sa 9 vojnika ula je u Beograd, koji je posednut tek sutradan,
13. aprila 1941. godine. Bio je to trei ulazak Nemaca u ovom veku u
glavni grad Srbije, odnosno Jugoslavije. Nemci e u osvojenom Beogradu organizovati defile pred zgradom Narodne skuptine.
Srbi su bili i rtve folksdojera koji su u Banatu (Alibunar,
Petrovgrad i Panevo) od 12. do 23. aprila streljali blizu 90 ljudi.
Primeri otpora na mostobranu kod Klenka (Sabca) 12. aprila 1941,
borbe abakog odreda i 3. konjikog puka, novoobrazovanog Mavanskog odreda, Protivavionskog diviziona kod Zvornikog mosta nisu
mogli uticati na opti poraz i rasulo. Jedinice 2. Jugoslovenske armije
nisu uspele odrati front na desnoj strani Save, kao to je to zahtevala
Vrhovna komanda.
Maarski regent Miklo Horti je nou 10/11. aprila 1941. izdao
Proklamaciju za rat protiv Jugoslavije. Protumaio je 27. mart kao
nasilno svrgavanje sa poloaja zakonitog poglavara Jugoslavije. Kao i
Hitler, tako je i Horti smatrao da su ovu nasilnu promenu pripremile
iste sile koje su i 1914. nanele Evropi toliko suza, krvi i patnje". Po
njemu puisti su namerno izazvali sukob s velikim narodima Nemake
i Italije, s kojima Maarsku obavezuje prijateljstvo i obaveze iz Trojnog
pakta. Maarsku akciju Horti je objanjavao primenom zatitnih mera
zbog bombardovanja maarske teritorije i pokuaja prodora jugoslovenskih snaga, zanemarujui injenicu da su sa tla njegove zemlje poletali
avioni Treeg rajha na Beograd i da je Maarska sluila kao odskona
daska za napad na Jugoslaviju. Pozdravio je odluku voa hrvatskog
naroda" da proklamuju nezavisnost i samostalnost, dravu Hrvatsku,
ime je, po regentu, Jugoslavija prestala da postoji jer se raspala na
sastavne delove. Iz toga je zakljueno da je postala dunost da se u
svoje ruke uzmu teritorije koje su nasilno otrgnute od Maarske 1918.
godine. Horti je to smatrao svojom svetom nacionalnom dunou",
a ulazak u rat opravdavao zatitom Maara koji ive u junom podruju
od anarhije pustoenja". U Proglasu od 11. aprila Horti je pozdravljao
hrvatski narod, koji je 10. aprila proglasio nezavisnost, a sa kojim je
Maarska ivela u prijateljskim odnosima 1.000 godina. 21 '
20>

Prema Beogradu su prodirale: 8. oklopna divizija sa severa iz Srema i Zemuna; 11.

oklopna divizija sa juga od Mladenovca preko Ralje i od Avale i glavnine 41. korpusa
sa istoka, iz Paneva - Isto, 418.
Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije
(u daljem tekstu: Zbornik N O R - a ) , tom X V , knj. 1 (redaktori Godo Agne, Antun
Mileti), O ueu hortijevske Maarske u napadu i okupaciji Jugoslavije 1941-1945,
Beograd - Budimpeta, 1986, 33-35.

105

Hortiju nije smetalo da razvrgne Ugovor o venom prijateljstvu sa

Jugoslavijom, zakljuen decembra 1940. Prilikom konsultovanja britanske i amerike vlade o eventualnim posledicama ulaska Maarske u rat
protiv Jugoslavije, maarski predsednik Pal Teleki je dobio odgovor
da bi itav anglosaksonski svet krenje Ugovora smatrao zloinakim
napadom". U nervnom rastrojstvu, pritisnut neumoljivim injenicama
stvarnosti, a razapet izmeu sveanih proklamacija i verolomne akcije
svoje zemlje, Teleki je izvrio samoubistvo 3. aprila 1941. godine.
Njegov moralni in nije, svakako, spreio maarske vlastodrce da uz
pomo Nemake ostvare svoje revizionistike zahteve, ali je Telekijevo
oprotajno pismo Hortiju ostalo kao primer asti i potovanja ugovornih
obaveza. Data re je pogaena zbog kukaviluka, a sramota naneta
potenju naroda, pisao je Teleki. Jasno je stavljao do znanja da je
Maarska stala na stranu nitkova" i da e Maari postati leinari",
najprljavija nacija". 22 ' Uzaludno je i patetino sam sebe okrivljivao to
to nije spreio, kao da je i mogao.
U toku rata i prvih dana okupacije Bake i Baranje maarski
okupatori pobili su preko 3.500 Srba.
Otkidanje Makedonije od ostalog dela Jugoslavije, pa samim tim
i spreavanje da se snage Jugoslovenske vojske spoje u Grkoj sa
Grcima i Britancima, davalo je glavni beleg ratnim operacijama na tlu
Jugoslavije. Nemci, oigledno, nisu hteli dozvoliti da se ponovi situacija
iz prvog svetskog rata sa Solunskim frontom. Pokazalo se, takoe, da
romantiarsko i lakomisleno shvatanje o slabosti Italijana nije bilo
opravdano, zbog slabe tehnike opremljenosti Jugoslovenske vojske i
otpora Italijana, oslonjenih na svoje mehanizovane jedinice pod Skadrom. Nemci su glavnim snagama 12. armije feldmarala fon Lista
odvojili vojinu prostoriju Makedonije od Srbije. Listove snage su
istovremeno sa dva korpusa prele i u ostvarivanje plana Marita",
napavi sa bugarske teritorije Grku u pravcu Trakije i Makedonije.
Cilj 2. armije general-pukovnika Maksimilijana fon Vajksa bio je
da razdvoji Hrvatsku i Sloveniju od Srbije, front severno od Save i
Dunava od onog juno od ovih reka, od ega su u vreme nemakog
politikog i diplomatskog pritiska na Kraljevinu Jugoslaviju da prie
na stranu Osovine strahovali knez Pavle i drugi zvaninici namesnikog
reima. Bombardovanjem Beograda, suprotno pravilima meunarodnog ratnog prava, koje su Nemci i u dotadanjem ratu krili bez mnogo
premiljanja (Varava, Roterdam i gradovi u Engleskoj), Nemci su
doprinosili optem rastrojstvu odbrane napadnute strane. Tri nemake
manevarske formacije bile su od prvog dana usmerene prema glavnom
gradu Jugoslavije, raunajui na iznenaenje i silovitost prvog udara, i
to: prva, najsnanija oklopna grupa, koja je nadirala ka severu od
22)

Isto, 22 - Horti je istog dana napisao pismo Hitleru da su preduzete vojne mere, ali
moli da zbog oseanja grie savesti koja nas ispunjava", iju dubinu najbolje ilustruje
samoubistvo predsednika vlade, nemako vojno rukovodstvo tako odredi zadatke
svojih trupa da oni budu u saglasnosti sa naom saveu" - Isto, 23-24.

106

pravca Sofija - Ni - Beograd; 41. oklopni korpus sa motorizovanim

pukom Gros Dojland" sa prostora severoistonog Banata (Temivar
- Vrac) i 46. oklopni korpus koji se kretao iz Meumurja preko Bara,
kroz Slavoniju i Srem ka Beogradu. 23 '
Rat je na Severnom i Severozapadnom frontu zavren za etiri
dana. Otpor nacionalno heterogene vojske zemlje koja je bila nacionalno razrivena iznutra, sastavljena od nezadovoljnih naroda (Hrvata,
Makedonaca, albanske, nemake i maarske manjine), nije mogao biti
uspean. Bolesti drutva nisu mogle da ne zahvate i armiju, tim pre to
su se od 1939. u nju slivali i graani - vojni obveznici, unosei u vojsku
sve frustracije i akutne nacionalne i socijalne probleme karakteristine
za drutvo. Zastarela i slabo voena Jugoslovenska armija nala se u
ratu sa najmodernijom, najprodornijom i najbrutalnijom armijom na
svetu. Udarac Vermahta jednostavno nije bilo mogue izdrati. Rat je
tek otkrio svom snagom dubinu jedne krize, najvii stepen defetizma i
nacionalne razjedinjenosti, petokolonake izdaje. Vrhovna komanda,
sa generalom Simoviem na elu, nije bila na visini zbivanja. Generali
nisu bili spremni da se bore, a mnogi od njih nisu ni podnosili Simovia.
Udar snaga 12. armije iz pravca Bugarske bio je neodbranjiv, o emu
svedoi i injenica da je Skoplje palo pre Zagreba, jer se radilo o
jedinicama izvanredno naoruanim i spremnim za izvoenje najsloenijih operacija, koje su, na jednoj strani, imale sigurno bugarsko uporite
sa kojeg su napadale, a na frontu u Albaniji Italijane s kojima je trebalo
da se sretnu. Kao i u dotadanjem ratovanju na Zapadu, Nemci su i
na jugoslovenskom ratitu od prvog dana demonstrirali izvanredno
sadejstvo kopnenih i mehanizovano-oklopnih snaga sa avijacijom. Mada
je i na junom frontu bilo primera izdaje pete kolone naroito iz redova
ustaa, u peadijskim jedinicama, ali i u vazduhoplovstvu, koji nisu hteli
da izvravaju zadatke, ipak je uveliko preovlaivao srpski oficirski i
boraki kadar.
<1
Od prvog dana Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske nije
/kontrolisala situaciju. Direktive i zapovesti upuivane su jedinicama
koje vie nisu ni postojale. Traena je odbrana linija koje su ve bile
probijene. U optem rastrojstvu drutva i vojske nestvarno su izgledale
i kombinacije Vrhovne komande da se neprijatelj zaustavi na vodenim
i planinskim preprekama - Savi, Uni i Velebitu - a kasnije organizuje
otpor na masivima Komova, Durmitora, Prenja, na rekama Bojani i
Neretvi.
Vlada se povlaila od prvog dana rata. Nije postojala veza izmeu
vlade i Vrhovne komande. Slobodan Jovanovi, Marko Dakovi i
Bogoljub Ili optuivali su Hrvate za izdaju. 24 ' Maek je napustio
Osma oklopna divizija 2. armije ula je 12. aprila u Zemun. Na putu prodora od
Osijeka, Rume, Sremskih Karlovaca oduevljeno je doekivana od ustaa, folksdojera
i Hrvatske zatite" - V. Terzi, n.d., 2, 368.
' lanovi Vlade direktno su optuivali Maeka, koji je napustio vladu 8. aprila i otiao
u Kupinec, za dogaaje u Hrvatskoj.

23)

107

jugoslovensku vladu 8. aprila, a drutvo su mu inili i ostali hrvatski

ministri: Josip Torbar, Baria Smoljan i Ivan Andres; vladu je napustio
i predstavnik JMO Dafer Kulenovi. Naputanje vlade, u stvari
bekstvo ministara, bio je poseban primer aprilskog rasula. Pozivom
svojim pristaama da izraze lojalnost novoj vlasti (ustakoj) 10. aprila,
Maek je osigurao legitimnost prenosa vlasti, faktiki potvrdio separatizam i razbijanje Jugoslavije kao drave. Ostale su prazne rei Ivana
ubaia da potpredsednik jugoslovenske vlade nee dezavuisati svojih
drugova". 25 ' Kralj je sa vladom 14. i 15. aprila sa nikikog aerodroma
napustio zemlju, odletevi za Grku.
Simovi je bez saglasnosti vlade, mada u njeno ime, 14. aprila
ovlastio armijskog generala Danila Kalafatovia da zakljui primirje,
iako se u datoj situaciji radilo zapravo o kapitulaciji. Prethodno je
Simovi, s pozivom na Ukaz kralja Petra II, obavestio komandanta
pozadine Vrhovne komande Danila Kalafatovia, da je postavljen za
naelnika taba Vrhovne komande. Tom prilikom Kalafatoviu je
predao i pismeno ovlaenje, stavljajui mu do znanja da ga je
kraljevska vlada na sednici na Palama 13. aprila 1941, s obzirom na
stanje nae vojske, posle prvih neuspeha i naroito s obzirom na
delikatnu situaciju nae vojske zbog dogaaja u Hrvatskoj i Dalmaciji",
ovlastila da odmah zatrai primirje od neprijatelja kako bi se dobilo u
vremenu i olakala situacija vojske.^
Simovi je imao u vidu situaciju Francuske 1940, ali se u Jugoslaviji
radilo o sasvim drukijim prilikama. Nemci su zahtevali bezuslovnu
kapitulaciju koja je iskljuivala svako primirje. Kapitulacija (Odredbe
o primirju) je potpisana 17. aprila 1941. u Beogradu, u zgradi biveg
ehoslovakog poslanstva. Kapitulaciju su potpisali general-pukovnik
Maksimilijan fon Vajks, s nemake strane, a s jugoslovenske Aleksandar
Cincar Markovi i general Radivoje Jankovi. '
U kratkotrajnom ratu zarobljeno je oko 375.000 jugoslovenskih
vojnika i oficira, koji su najveim delom odvedeni u zarobljenitvo,
uglavnom Srba, Crnogoraca i Slovenaca. 28 '
25)

26)

2/>

28)

U zapisniku koji je vodio S. Kosanovi stoji da je J. utej izvestio da je Maek ostao

u Kupincu da deli sudbinu svog naroda" - B. Krizman, Jugoslovenske vlade u
izbjeglitvu, 1941-1943, Zagreb, 1981, 10.
Po svemu izgleda da Vlada na Palama nije uopte raspravljala o kapitulaciji, a kamo
li o tome donela odluku. Iz Simovievog izvetaja podnesenog Vladi nije se moglo
videti da se radi o kapitulaciji. Simovi je referisao da je poloaj nepovoljan, ali nije
beznadean, jer postoji trea odbrambena linija. Oigledno je da se radilo o
jednostranom i nerealnom izvetaju - B. Krizman, n.d., 1011.
Glavni stan Firera obavestio je 17. aprila 1941. Vrhovnu komandu Vermahta da je
komandant Jugoslovenske vojske - general D. Kalafatovi - prihvatio 15. aprila uslove
kapitulacije i naredio jedinicama da ne pruaju otpor - V I I , Aprilski rat, 1987, 781
- Kosovska divizija je na tlu Albanije obustavila operacije tek 22. aprila 1941. godine.
Prema nemakim izvorima zarobljeno je oko 398.000 ljudi, od kojih su Italijani zarobili
samo oko 30.000. Na slobodu su puteni Makedonci (kao Bugari), Hrvati i pripadnici
manjina. Prema kasnijem nemakom izvoru u nemakom zarobljenitvu je 21. juna
1941. bilo 181.258 zarobljenika - Jozo Tomasevich, etnici u drugom svjetskom ratu,
Zagreb, 1979, 78. - J. Hoptner iznosi podatak da je u nemako zarobljenitvo palo
254.000 jugoslovenskih vojnika i oficira, ne ubrajajui one iz Srbije - n.d., 276. - SI.

108

Aprilski rat je bio katastrofalan vojni poraz, ali je za posledicu

imao razbijanje drave od strane pobednika. Za Nemaku i njene
saveznike u pitanju je bila vojna egzekucija daleko nadmonijeg
protivnika nad jednom vetakom tvorevinom koju su stvorili pobednici
nad Centralnim silama 1918. godine. U likvidaciji te drave dolazila je
do izraaja Hitlerova srbofobija zbog dogaaja koji su se odigrali u
Beogradu u noi 26/27. marta. Rat neravnopravnih vojnih strana uticao
je i na njegovu kratkotrajnost. Ali daleko vie od te injenice, na brzi
i haotini slom Kraljevine Jugoslavije uticali su faktori unutranjeg
rastrojstva drave, koji su bili karakteristini za sve vreme njenog
trajanja, izbijajui vulkanski u svom antijugoslovenskom obliku naroito
u uslovima rata. U sukobu Osovine i Kraljevine trijumf ovala je vojno
nadmonija sila, moderna vojna doktrina, vojno daleko bolje organizovano drutvo. Nemaka je od 1934. prebacila svoju privredu na kolosek
rata. Radilo se o nadmoi industrijske sile nad drutvom agrarnog
karaktera. Bio je to i sukob homogene vojske sa nacionalno heterogenom armijom Jugoslavije. Hitler je oekivao daleko jai otpor Jugoslovenske vojske, ali vojska Kraljevine nije bila srpska vojska iz prvog
svetskog rata. Defetizam politikog vrha i vojnog rukovodstva bio je
poseban uzrok brzog poraza. Bilo je generala koji su se prilikom odlaska
na front pozdravljali sa: Dovienja u zarobljenitvu".
Nemaka i njeni saveznici bili su daleko tehniki nadmoniji u
odnosu na Jugoslovensku vojsku, koja nije raspolagala modernim
naoruanjem, pre svega avijacijom koja bi se mogla meriti sa Luftvahe,
tekom artiljerijom, oklopno-mehanizovanim jedinicama, pa ni modernom vojnom doktrinom. Nemaka vojska je ve u dotadanjim kampanjama na istoku i zapadu stekla znaajno iskustvo i samopouzdanje.
Osovina je bila superiornija i po broju ljudstva, jer se na njenoj strani
nalazilo 870.000 vojnika nasuprot oko 600.000 vojnika Kraljevine
Jugoslavije, pri tom neuporedivo slabije naoruanih i opremljenih. U
napadu na Jugoslaviju uzele su uee 52 nemake, italijanske i
maarske divizije, potpomognute iz vazduha sa 2.236 borbenih aviona.
Odnos snaga u Vazduhu bio je 5 : 1 u korist avijacije Osovine. Rat je
za Trei rajh bio, zbog nepredvienog prevrata, iznenadan i neoekivan,
ali ta prednost za Jugoslovensku vojsku nije imala mnogo znaaja zbog
kanjenja taba Vrhovne komande i jugoslovenske vlade da preduzmu
blagovremeno odbrambene i mobilizacione mere, infatilno uvereni da
je rat mogue izbei ili bar odloiti.
I pored raspoloenja srpskog naroda da se sa Jugoslovenima bore,
sve se sruilo kao kula od karata. Nemaka superiornost nije se ispoKerkez navodi Hitlerovu izjavu iz aprila 1941. (a takve podatke daje i Glavni Hitlerov
stan, 28. maja 1941) d a j e ukupan broj zarobljenika iznosio 337. 864 vojnika i podoficira
i 6.298 oficira, iskljuujui folksdojere, Maare i druge koji su odmah puteni. Sve
zarobljenike Hitler oznaava kao Srbe - Obnova", br. 12. 1941; S. Kerkez, Drutvo
Srbije u ratu i revoluciji 1941-1945, rukopis doktorske disertacije, Beograd, 1989, 602.
- Nemci su u aprilskom ratu imali 558. izbaenih iz stroja, od toga 151 mrtvih. - V.
Terzi, n.d., 2, 498.

109

ljavala samo u oklopnim jedinicama i vazduhoplovstvu, ve i u komandnom kadru, nainu komandovanja, izvoenju borbenih, operativnih
zadataka. Rat je bio zavren onog dana kada je slomljen makedonski
front i kada jugoslovenske trupe - i pored upada na albansko tlo - nisu
uspele da osvoje Albaniju, potisnu Italijane, bace ih u more i zarobe
veliki ratni materijal kao to se olako oekivalo, jer se navodno radilo
0 slabom protivniku. I pre rata se nije oekivalo da bi Jugoslovenska
vojska mogla da zadri front severno od Save i Dunava. Nemci su,
osim toga, u aprilskom ratu ne samo nametnuli munjeviti rat, ve i
unitavajui rat", napadajui naseljena mesta, s ciljem demoralizacije
naroda i vojske, ne obazirui se na rtve meu civilnim stanovnitvom.
Demonstrirao se brzometni i totalni rat. Pri tom su politiki, propagandno, psiholoki i operativno koriene meunacionalne suprotnosti u
Jugoslaviji.
Na osnovu obimnih istraivanja aprilskog rata, Velimir Terzi je,
uprkos optem slomu i razornom delovanju pete kolone, te defetizmu
komandanata, izdvojio znatan broj jedinica umadijske, Bregalnike,
Moravske, Toplike, Drinske, Timoke, Dunavske, Cerske, Unske,
Dravske, 2. i 3. konjike divizije koje su pruile snaan otpor neprijatelju. 29 '
Piloti su pokazivali nevieni heroizam. Avijatiari 51. lovake
grupe 6. lovakog puka sa zemunskog aerodroma tukli su se sa
neuporedivo nadmonijim nemakim snagama, branei nebo Beograda.
1 nad drugim gradovima Jugoslavije bilo je primera pojedinanog i
grupnog heroizma. Narednik pilot-lovac ore Cvetkovi oborio je dva
italijanska aviona nad Podgoricom, a ostavi bez benzina i municije
udario u italijanski avion. Nad Peujem je poginuo 7. aprila 1941. major
Dobrosav Tei s drugovima, a u rejonu Segedina major Lazar Donovi,
komandant grupe i drugi.30'
Aprilski rat je imao jo jednu dimenziju koja nije uvek bila
primeivana: izvesnu nedovrenost,31' bar sa srpske i crnogorske strane
gledano. U pitanju su graani zemalja koji su imali drave pre 1918,
slavnu vojnu tradiciju i samopregor naroda u slinim istorijskim situacijama, koji su teko shvatali da se drava gubi bez stvarne bitke. Ovaj
inilac je vie nego vano da bude uoljiv u situaciji koja je nastala
nakon vojnog poraza. Nedovren je i sa stanovita oficirskog kadra,
koji se nije pokazao u kratkotrajnom ratu, iekujui trenutak svog
iskupljenja nastavljanjem otpora. Za komuniste je rat tek poinjao. Rat
se mogao smatrati nedovrenim i sa stanovita otpora okupacionim
reimima i teroru zavedenim nad Srbima, posebno u NDH, na Kosovu
i Metohiji, u okupacionoj zoni pod Maarima i Bugarima.
29)
30)
31)

Isto, 530-541.
Isto, 535-540.
M. ilas u delu Revolucionarni rat" (Beograd, 1990) koristi pojam nedovreni rat".

110

Srbi kao rtve vojnog sloma

Unitenjem jugoslovenske dravnosti ruili su se osnovi versajske
Jugoslavije", iji su tvorci bili Srbi. Vojnom egzekucijom nad navodno
neprirodnom dravnom tvorevinom, stvarane su istovremeno pretpostavke za nadoknadu saveznicima Treeg rajha - Italiji, Maarskoj i
Bugarskoj, sa krajnjom degradacijom Srbije u teritorijalnim okvirima
od Grdelice do Beograda. 32 ' Antisrpsku notu posebno je imalo istupanje
Nemake, kao sile koja donosi osloboenje nesrpskim narodima.
Beograd je uziman za simbol srpske moi izmeu dva svetska rata,
ocenjivan kao ratni dobitnik", razume se na raun nesrpskih naroda
bezobzirno tlaenih i eksploatisanih. Istupanjem u tom smislu obraunavalo se sa tradicijom Jugoslavije kao srpsko-versajske tvorevine, a
na drugoj strani davala perspektiva nesrpskom stanovnitvu kao povlaenoj kategoriji stanovnitva u odnosu na Srbe i Slovence.
Na delove jugoslovenske teritorije, posebno one koje su se raunale
za srpske ili to i bile (kao to je sluaj s Vojvodinom i Kosovom i
Metohijom), pretendovale su, uz saglasnost Treeg rajha, revizionistike
zemlje - Bugarska i Maarska - koje su jedva ekale da u novoj
vojno-politikoj i meunarodnoj konstelaciji pristupe deobi plena i
komadanju Jugoslavije. Na Kosovu sa Metohijom Italija je pomogla da
se konstituie reim Velike Albanije. Makedonija je vraena pod okrilje
Bugarske, dok je zapadnim delom ula u sastav Velike Albanije", sa
graninim krajevima Crne Gore. Okupacijom Bake i Baranje, s
formalnom aneksijom ovih krajeva Maarskoj decembra 1941, tzv.
june upanije ponovo su vraene pod krunu Sent Itvana. 33 ' Na tlu
Hrvatske i Bosne i Hercegovine, bez Dalmacije, 10. aprila 1941.
ustanovljena je klerofaistika i rasistika, izrazito antisrpska tvorevina
- NDH.Stenjena u prebalkanske granice, zapravo jo ue, s obzirom
na inkorporaciju Vranjskog i Pirotskog okruga u sastav Bugarske, 34 '
Srbija se nala pod reimom vojne uprave, kao jedina jugoslovenska
32

' Vojnookupaciona zona Srbije obuhvatala j e , prema nemakim izvorima, oko 51.100
km 2 sa 3,8 miliona stanovnika (3.810.000), od ega 175.000 Rumuna - Vlaha. Po
izvorima iz Nedieve arhive stanovnitvo na teritoriji Vojnog zapovednika Srbije
iznosilo je 3.773.000 ljudi, i to: 3.367.000 Srba, 23.000 Hrvata, 51.000 ostalih Slovena,
102.000 Maara, 146.000 Nemaca, 66.000 Rumuna i 18.000 ostalih. Pretkumanovska
Srbija" je imala teritoriju od 48.303 km 2 , sa 3.798.229 stanovnika. U analizi ovih
podataka trebalo bi voditi rauna o izbeglicama u Srbiji, a na drugoj strani zarobljenicima u aprilskom ratu iz Srbije. - Vid. J. Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki
pokret u Srbiji 1941, Beograd, 1963, 23.
Centralni organ vlasti u okupiranoj Bakoj i Baranji je Vrhovni tab maarske vojske.
Vojna uprava je avgusta 1941. zamenjena civilnom upravom. Jugoslovenske oblasti
pod maarskom okupacijom anektirane su Zakonom o ponovnom prisajedinjenju
Junih zemalja kruni Sv. Stevana od 16. decembra 1941. godine. Maarska soldateska
je ve prilikom vojnog posedanja Bake poinila teke zloine nad Srbima.
' Hitler se aprila 1941. saglasio da bugarske trupe uu u Srbiju do linije Pirot - Vranje
- Skoplje, ali je bugarsko okupaciono podruje do leta ve obuhvatalo srezove:
caribrodski, niavski, luiki, bosilgradski, masuriki, bojaniki, preevski i pinjski,
delove palanakog i vlasotinakog sreza, teritoriju severoistono od Zajeara, izmeu
Timoka i stare dravne granice - J. Marjanovi, n.d., 22.

111

zemlja sa takvim statusom, obavezana da plaa kontribueije nemakom

okupatoru za izdravanje okupacione vojske, to je takoe bio sluaj
bez presedana na tlu vojno poraene Kraljevine Jugoslavije. 35 '
Srbiju je juna 1941. snala i tragedija Smedereva, usled eksplozije
municije u Citadeli Smederevo" (Smederevskoj tvravi), gde se
nalazilo skladite ratnog plena. Eksplozija je izazvala velika razaranja
grada i ogromne rtve, koje je Vojnoupravni komandant u Srbiji 10.
juna 1941. ocenjivao Komandi kopnene vojske na oko 500 poginulih i
oko 700 ranjenih, mada se njihov broj procenjuje i na oko 2.000 mrtvih
i ranjenih jer je do eksplozije dolo na pazarni dan, u vreme kada se
veliki broj seljaka iz okolnog okruja naao u Smederevu.361
Da li se u sluaju ove eksplozije radilo o diverziji ili je do nje dolo
iz nepanje i nehata nije se nikada saznalo. Nemci su istraivali uzroke
eksplozije, ali nisu doli do podataka o diverziji. Tek neka svedoanstva
koja se pojavljuju u nae vreme pominju diverziju koju vezuju za
sovjetske obavetajce pukovnika Mustafu Golubia i Matiju Vidakovia,
koji je inae od Nemaca bio kasnije uhvaen u Beogradu prilikom rada
na spremanju jedne eksplozivne smee. 37 ' ak i da je diverzija izvedena
u organizaciji ovih obavetajaca, sa njom nisu bili upoznati rukovodei
partijski centri KPJ. injenica da ova operacija nije ranije bila vezana
za sovjetske obavetajce ili KPJ, najverovatnije potie otuda to je
eksplozija odnela isuvie ivota nevinih graana da bi mogla podsticajno
delovati na otpor. Obelodanjivanje ove operacije kao antifaistike
akcije, s njenim pripisivanjem antinemakim snagama pod uticajem
komunista, izazvala bi sasvim suprotan efekat, sluei onim snagama
koje su se zalagale za operacije koje ne bi masovno ugroavale
stanovnitvo srpskih gradova i sela. Ukoliko je vojnoobavetajni sovjetski punkt o diverziji obavestio svoj moskovski Centar, onda bi se ova
smederevska" tajna mogla rasplesti tek objavljivanjem grae sovjetskog porekla.
Dve decenije posle pobednikog trijumfa srpskog naroda i stvaranja
prve jugoslovenske drave, dolo je do dijamteralno drukije situacije:
jueranji pobednici nali su se u ulozi poraenih. Ono to nisu mogle
Centralne sile 1914-1918, uradile su snage obnovljenog nemakog
revanizma putem faistike agresije, koja je u sutini predstavljala
nastavak prvog svetskog rata za ostvarenje ciljeva koji nisu bili postignuti
1914-1918. Izvrenje odmazde i ostvarenje revana pripalo je vodeoj
Srbija se nala u interesnoj sferi Velikonemakog R a j h a " sa obavezom da izdrava
nemaku okupacionu upravu. U njoj su Nemci videli predstavnika poraene Kraljevine
Jugoslavije.
' Zbornik N O R , tom X I I , 1, Izvetaj vojnoupravnog komandanta u Srbiji Komandi
kopnene vojske od 10. juna 1941, 157.
' J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7 (priredio Radomir Vujoevi), Beograd, 1979, 50,
112, 212 - Matija Vidakovi (pod pseudonimom Roman, Kostaluka, Zanjkovski,
utuk) bio je uesnik graanskog rata u paniji. Stigao je u Beograd iz SSSR-a 1941,
sa specijalnim zadatkom da izrauje tempirne mine. Prilikom njihove izrade, 4. jula
1941, dolo je do eksplozije u Dragaevskoj ulici br. 17 u Beogradu, kojom prilikom
je Matija Vidakovi teko povreen. Gestapo ga je streljao.

35>

112

sili nekadanjih Centralnih sila, Nemakoj, preobraenoj od 1933. u

nacionalsocijalistiku zemlju sa rasistikom doktrinom i naglaenom
ambicijom da zagospodari svetom, uz pomo Italije i ostalih susednih
revizionistikih drava, ukljuujui asistenciju svih unutranjih protivjugoslovenskih snaga ije delovanje s manjim ili veim intenzitetom nije
prestajalo u elom meuratnom razdoblju. Odgovornost je svedena na
Srbiju i koncentracija mrnje usredsreena protiv srpskog naroda. Srbiji
je namenjeno da isplati zaostale istorijske raune iz prvog svetskog rata
i meuratnog perioda. Sluaj Srbije u drugom svetskom ratu klasian
je primer nestvarne mrnje, negacije pravila meunarodnog ratnog
prava, razmnoenosti pseudoistorijskih argumenata i neosnovanih optubi na raun jednog naroda. Jednostranom osudom srpskog naroda za
reim u Kraljevini Jugoslaviji otpisivana je krivica svih ostalih uesnika
u vrenju vlasti. Srpska krivica" u meuratnom razdoblju dobila je
nestvarne razmere. Snage novog poretka" nastojale su da uspostave
ekvivalenciju izmeu srpske politike u Kraljevini Jugoslaviji sa politikom
nastupajue represije, iako i najpovrnije poznavanje srpskog ponaanja
pre rata uopte nije moglo da se uporeuje s njenim razmerama i
karakterom.
Pobeda ustakog ekstremizma pripremana je izmeu dva svetska
rata, u Jugoslaviji; produbljivan je jaz izmeu Srba i Hrvata, irila
ideologija nacionalistike iskljuivosti. Takvoj orijentaciji sluila su
kvazinauna ostvarenja o razlikama izmeu hrvatskog i srpskog knjievnog jezika (rad Petra Guberine i Krunoslava Krstia), navodnoj srpskoj
ekonomskoj pljaki Hrvatske (knjiga Rudolfa Biania), o pojavi i
nastanku pravoslavaca na tlu Hrvatske iz pera Krunoslava Draganovia
(Masovni prelaz katolika u pravoslavlje na hrvatskom jezikom podruju u vrijeme turske vlasti", Rim, 1937). ta tek da se kae za knjigu
Mladena Lorkovia Narod i zemlja Hrvata" (Zagreb, 1939). Ultranacionalistika ideologija sadrana u navedenim i srodnim radovima
pripremala je buduu antisrpsku politiku.
Nemaka se, kao glavni saveznik i najjaa sila Osovine, u Srbiji
osiguravala zavoenjem vojne uprave, kontrolom Trepe i Kosovske
Mitrovice, radi nadgledanja vane saobraajnice dolinom Ibra i eksploatacije olova, posedanjem vanih saobraajnica u dolini Morave u pravcu
Skoplja i Egejskog mora na jednoj strani, i prema Sofiji i Bugarskoj
na drugoj, ukljuujui i dunavski vodeni put sa eksploatacijom Borskog
rudnika. Istraivai balkanske istorije u drugom svetskom ratu zapaaju
znaaj transverzale Dunav - Otrant za Osovinu. U sastavu stenjene
Srbije naao se i Banat u sklopu Dunavske banovine sa seditem u
Smederevu, 38) ali pod okupacijom nemakih snaga koje su imale da
spree istovremene maarske i rumunske pretenzije na ovu oblast,
delimino naseljenu rumunskim i maarskim stanovnitvom; Banat je
38)

Za zastupnika bana Dravske banovine postavljen je Jozef Lap, sa seditem u

Petrovgradu - Velikom Bekereku - Zbornik N O R , X I I , 1, 153-4.

113

sa istim formalnim statusom bio pod Vojnim zapovednitvom Srbije i

vlau nemake narodnosne grupe, od oko 120.000 folksdojera. Istoni
Srem sa Zemunom pripojen je NDH u jesen 1941. 39 ' Kosovo je
podeljeno izmeu tri okupatora: Italijana, koji su favorizovali stvaranje
Velike Albanije"; Nemaca, koji su faktiki drali Kosovsku Mitrovicu
s Trepom i Bugara, koji su dobili manji deo Kosova.
Pored nametnute politike hipoteke Srbiji i srpskom narodu za sve
to se zbilo izmeu dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji, sa
izazivanjem protiv Srba svih navodno ugnjetenih naroda protiv reima
srpskog bespravlja, srpski narod je bio izloen i drugim merama
eksploatacije, politike diskriminacije i denacionalizacije. Sve te mere
odisale su izrazitom antisrpskom notom, jer su izvoene kao pokuaj
da se predupredi svaki otpor, da se Srbija pritesni do kraja i narodu
ubije svaka vera u budunost.
Nemaka osiguranja ogledala su se u uspostavljanju razgranate i
stroge birokratske vojno-upravne-ekonomske kontrole. Tzv. sedam
tromih vojno-politikih i ekonomskih centara nemake moi u Srbiji,
kako su ih zvali u Berlinu, zbog paralelnih koloseka ostvarivanja
funkcija u kojima su se isprepletale i sudarale kompetencije - esto
protivureei merama jednog centra u odnosu na drugi - oliavali su
uglavnom vojnoupravni zapovednik, opunomoenik Joahima fon Ribentropa, generalni opunomoenik za privredu sa ranijim generalnim
konzulom i grupenfirerom Francom Nojhauzenom na elu, vojnoobavetajna sluba Abver i Sluba Glavnog ureda bezbednosti pod Himlerovim rukovodstvom. Vojna organizacija zemlje sprovedena je preko
feldkomandantura, krajskomandantura i ortskomandantura. Sve je
sluilo odravanju mira, iskoriavanju privrednih dobara i onemoguavanju da se ponovi nedavna izdaja". Pretnje smrtnim kaznama na
poetku okupacije i uvoenje vojnih sudova tek su nagovetavali budui
teror u ustanikim i postustanikim uslovima.40'
U krajevima pod bugarskom i maarskom okupacijom poela je
denacionalizacija srpskog stanovnitva.
Bugarizacija stanovnitva Vranjskog i Pirotskog okruga tekla je u
znaku politike da se radi o stanovnitvu koje je od pamtiveka bugarsko.
Graanima ovih okruga nametnuto je isticanje bugarskih zastava;
bugarizirana su im prezimena; stavljani bugarski natpisi na radnjama.
Prva hapenja i internacije nacionalno nepouzdanih graana podseale
su na prvi svetski rat. Granica prema Srbiji bila je zatvorena za graane
iz pirotskog okruga. Bugari su poeli da dovode svoje slubenike,
svetenike, prosvetne radnike. 41 '
> Isto, 395, 407.
' Vojnoupravni zapovednik Srbije je ve aprila 1941. predvideo smrtne kazne za dela
nasilja i sabotae protiv nemake vojske; kanjivo je obustavljanje rada, sluanje
neprijateljskih radio-stanica, zatvaranje radnji; zabranjeno je skupljanje na ulicama;
proglaena je nadlenost vojnih sudova za uvredu nemake vojne sile i njenih
zapovednika - Proglas komandanta nemakih trupa u Beogradu, aprila 1941 - Zbornik
N O R , X I I , 1, 94-95.
4 1 ) B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji 1941-1945, 1, Beograd 1983,
43.
39

Maarska okupacija zapoinjala je u znaku terora i odmazde nad

srpskim ivljem. Zaposedanjem Bake, maarski okupatori zaveli su
vojne sudove. Stvorena je psihoza opasnosti od etnika, dobrovoljaca,
optanata, kolonista, Jevreja, komunista". 42 ' Slovensko stanovnitvo",
koje je posle 1918. bilo naseljeno u okupacionom prostoru, koji e
nekoliko meseci kasnije biti i formalno anektiran, iseljavano je, a
njihova zemlja dodeljivana maarskom stanovnitvu ili kolonistima
Cango-Sekeljima iz Bukovine, Maarima iz Srbije i Bosne, vitezovima" iz Maarske. Baku su morali da napuste pripadnici srpske,
hrvatske, jevrejske i ciganske narodnosti koji u njoj nisu imali pravo
zaviajnosti do 31. oktobra 1918. godine. Kao i u srpskim krajevima
pod bugarskom okupacijom, srpska prezimena su maarizovana, a na
okupirano (anektirano) podruje dovoeni su prosvetni radnici i slubenici iz Maarske. Na ova podruja prenet je i sistem politikih partija
koje su delovale u Maarskoj. Bitno je bilo da se to pre sliju
novosteene oblasti sa maticom". Izvrena je reintegracija" nekadanjih istorijskih upanija namesto zateenog administrativnog ureenja.
Stvarana je predstava o kontinuitetu sentitvanske Maarske. 43 '
Srpsku sudbinu delili su i Jevreji, 44 ' prinueni, kao i graani
okupirane Srbije, da plaaju kontribucije, iako ni to nije bio otkup da
se ne deportiraju u Maarsku i Ukrajinu.
Srpske nauno-prosvetne i verske ustanove nale su se, takoe,
pod udarom: rad Matice srpske je suspendovan, a imanja Srpske
patrijarije i srpskih manastira stavljena pod sekvestar. 45 '
Vojni poraz Kraljevine Jugoslavije i okupacija Srbije izazvali su u
narodu teko razoaranje, depresiju, gubitak perspektive. U lomu
jugoslovenske drave srpski narod je doiveo apokaliptinu sudbinu.
Neznatne kolaboracionistike snage, koje su jo pre rata izraavale
pronemaku politiku, svojim dranjem i propagandom unosile su jo
veu duhovnu pometnju. Ideolozi nacionalne obnove pod faistikom
okupacijom svodili su vojni poraz Kraljevine Jugoslavije na samounitenje na duhovnom planu, izraeno u pobedi tuinske misli, mislei pri
tom - pod znatnim uticajem nacizma - na jevrejstvo, masonstvo,
komunizam i demokratiju; bilo je to za njih i samounitenje na
moralnom polju, beaenjem i kamenovanjem najboljih tradicija;
Nareenjem naelnika Generaltaba 11. aprila 1941. uvedena je vojna uprava na
zauzetoj teritoriji june Maarske". Predvieno je proterivanje doseljenika i kolonista;
inovnici - eksponirani kao protivnici Nemaca i Maara stavljeni su pod policijski
nadzor; zabranjeno je odravanje zborova; zapoelo je interniranje Srba; zatvorene
su srpske kole u mestima sa maarskom veinom - Zbornik N O R , tom X V , 1, 44-61.
Zauzete teritorije tretirane su kao maarske, oduzete 1918, koje u velikoj meri
nastanjuju Maari. U maarskom shvatanju radilo se o vraanju jednoplemenika" Isto, 35.
u> U Bakoj je bilo 15.000 Jevreja. Gotovo svi (14.800) su stradali u logorima, na
prisilnom radu, za vreme racije januara 1942. - J. Romano, Jevreji Jugoslavije
1941-1945. rtve genocida i uesnici N O R , Beograd 1980, 160-4.
' Vojvodina u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji 1941-1945. (u
daljem tekstu Vojvodina u N O R - u " ) , u redakciji . Popova, Novi Sad, 1984, 65-68;
B. Petranovi, n.d., 1, 43.
42)

115

nacionalno samounitenje u vidu opteg defetizma, naputanja i razaranja svih nacionalnih osnova; samounitenje na socijalno-ekonomskom
planu izraeno u tuinskoj eksploataciji i osiromaenju naroda i politiko samounitenje integralnim ruenjem narodne drave.
Oigledno, krivce za sadanje stradalnitvo nalazili su, sem u
delovanju pomenutih sila, i u konstrukciji Jugoslavije u kojoj se Srbija
1918. utopila". Srpska profaistika politika i propaganda nisu se u
odnosu na Jugoslaviju bitno razlikovale od ustake. Uopte, stvaranje
jugoslovenske drave 1918. pripisivano je uticaju velikih sila, pre svega
Engleske, koja je skrenula razvitak Srbije suprotno tradicijama njene
dugovene istorije. Time se opet propitivao smisao savremene srpske
istorije i opravdanost njenog izbora na istorijskom raskru 1918.
godine. Srpska istorija u meuratnom periodu bila je po ovom shvatanju
kao jedna od onih udnovatih interpolacija istorije koja udaljava od
vekovnih prirodnih tokova.
Srpski narod pod okupacijom je, pri tom, uveravan da mu je
nemaki narod prijatelj. Slom 1941. uporeivan je sa Kosovom 1389.
godine. Da bi se dobilo poverenje vlastitog naroda za pronemaku
politiku kolaboracionista, pravljene su analogije sa maralom Filipom
Petenom, pobednikom kod Verdena, koji je navodno pomogao francuskom drutvu da nadvlada duh portvovanja". U 27. martu 1941.
videla se najvea zabluda srpske politike, jer se rtvovala za engleske
interese umesto da prihvati ponuenu privilegovanu soluciju Osovine
u odnosu na druge lanice. Pogrenim inom srpski hazarderi" tog
dana potpisali su menicu komunistima i njihovim pobednicima. Za
Tanasija Dinia, poznatog kvislinga, 27. mart je bio izdajniki i bezumni
in, nasuprot mudrom inu" od 25. marta 1941. godine. Srbija je tada,
kao sastavni deo Kraljevine Jugoslavije, postala redak primer rtve
neskrupulozne meunarodne radnje", iji su pokretai majstori judeoanglosaksonskog sadizma, mranog Intelidens servisa, slobodnih zidara
i komunizma". Meu uesnicima prevrata vieni su iskljuivo plaenici
perfidnog Albiona", koji su kopali grob za sahranu Jugoslavije.
Judeo-englesko-amerikanskom kapitalizmu pridodavala se i marksistika Moskva" u stvaranju izdajnikog plana" za obaranje Protokola
o pristupu Jugoslavije Trojnom paktu. Za unitenje srpskog naroda
odgovornost je traena u politici Londona i Moskve, kojima nikada
nije bilo dovoljno rtava srpskog naroda. Poput Duana Simovia,
naao se posle kapitulacije Draa Mihailovi da nastavi delo meunarodnih satrapa". Za Dragog Jovanovia 27. mart je bio prirodna
posledica jedne nenarodne i nesrpske dravne politike koja se vodila
kroz 20 godina dravnog ivota Kraljevine Jugoslavije. Kolaboracionistika tampa i kvislinzi okupljeni oko Saveta komesara Milana Aimovia videli su u Nemakoj prijateljsku zemlju, koja se trudila da
Jugoslaviju ubedi diplomatskim i politikim putem, obeavajui joj
Solun, ali su neprijatelji srpskog naroda rizikovali nacionalno samoubistvo". Slobodarsko raspoloenje Srba 27. marta 1941. proglaavano

116

je zabunom" uverenjem da se tog dana ini kraj svim dotadanjim

sramotama i bezakonjima meuratnih reima. Trajni reimski ki"
imao je svoj pandan u trajnom prevratnikom kiu". U svemu to se
zbilo 27. marta 1941. vien je iskljuivo neprijateljski tropreg: jevrejstvo, masonstvo i komunizam". Dr Dimitrije Najdanovi u ljotievskoj
Naoj borbi" pisao je da nema udnijeg datuma u srpskoj istoriji od
27. marta, jer nema veeg izdajstva. U fokusu", pisao je, jedne
tragikomedije ili, kako bi rekao panski muenik - filosof Unamuno,
jedne komitragedije jarko su osvetljena tri izdajnika lika: lakomo i
lakoumno prevratnitvo, slabiko reimstvo i totalno dravoborstvo
narodnih neprijatelja". Protivnici 27. marta nalazili su, meutim, i
dobru stranu martovskog prevrata, sagledavajui je u tome to su Srbi,
navodno, za svagda raistili sa Jugoslavijom. Srpski narod nije vie
eleo u jednu dravnu kuu ni sa braom ni sa nebraom. Na ast ili
na sramotu ostavljana je svima velika", mona", ujedinjena",
jedinstvena" drava, jer je srpskom narodu donela samo nesreu,
sramotu i krv", pad i stradalatva bez Kosova gora od Kosova. 46 '
O smrtonosnom okruenju Srbije posle arpila 1941. govore same
za sebe dravne i vazalne tvorevine, koje su na antisrbizmu gradile
svoju politiku i svoju nacionalistiku veliinu, naikane oko Srbije na
Drini, Savi, Dunavu, Ibru, Niavi, Binikoj Moravi i Uvcu. Kada je
trebalo naterati srpske kolaboracioniste na vee angaovanje, pretilo
se ustakim i maarskim ekspedicionim korpusima koji e zavoditi red
u Srbiji; ili da su car Boris i poglavnik Ante Paveli uspostavili tzv.
slovenski luk izmeu Sofije i Zagreba drei u kletima Srbiju koja je
na suprotnostima Bukureta i Sofije, Bukureta i Budimpete uspevala
da zadri koliko-toliko snoljive odnose tek sa Rumunijom generala
Jona Antoneskua.
Srbija je dobila granicu sa NDH na Savi, na domaku Beograda,
pripajanjem ovoj Zemuna i istonog Srema. Kakvi su preokreti mogui
u relativno kratkom razdoblju pokazuje situacija 1918, kada su srbijanski
ovek i njegov dojueranji sused iz Zemuna, stari graniari, preko noi
prestali to da budu pomeranjem granice na severozapad za sedam
stotina kilometara, na Karavanke. Granini gradovi u prolosti Zemun i abac - nali su se preko noi u dubokoj unutranjosti zemlje.
Banat, bogat i neophodan za snabdevanje Beograda, formalno je bio
u sastavu Srbije a faktiki u rukama folksdojera. Iako je ostalo da se
definitivna podela sprovede tek posle svetske pobede Treeg rajha, nije
teko pretpostaviti kakva bi sudbina zadesila Srbiju ako se ima u vidu
Hitlerova politika prema slovenskom svetu, naroito Rusima, Srbima
i Poljacima kao gnojivu za nemake njive, a u sluaju Srba i Firerovom
trajnom frustracijom porazima koje je Kraljevina Srbije nanela Monarhiji 1914. na Ceru, Suvoboru i Kolubari i prilikom proboja Solunskog
fronta 1918. godine. Nemako (vapsko) stanovnitvo u Podunavlju, sa
46)

Naa borba", 29. mart 1942.

117

plodnim i geopolitiki i stratekim vanim panonskim prostorom,

dolinom Morave i dunavskim putem, pa i istorijskom tradicijom
vezivanom za princa Ojgena, vojvodu Evgenija Savojskog, bilo je vaan
inilac budueg politikog oblikovanja ovog prostora. Teko je i
pretpostavljati da bi Srbi dobili u delu tog prostora mesto koje je
namenjivano vabama. Do stvaranja vapske drave (Donaulanda)
1941. istina nije dolo, iako su pravljeni planovi jo i pre agresije, jer
je svako prekrajanje u tom prostoru Hitler ostavio za posle rata.
Poznato je, takoe, da je predviano stvaranje oblasti oko Gvozdenih
vrata i erdapa. Pominjao se i plan da se Beograd proglasi za nemaki
grad i tvravu Rajha, koja bi bila brana od azijskih i slovenskih
naroda". Istorijska podseanja upuivala su na to da je jo vojvoda
Savojski eleo od Beograda da napravi habsburku carsku tvravu"
koju bi naselio Nemcima, ime bi se Srbi odbili od Dunava i
Beograda". 47 '
Srpski narod nakon okupacije nije samo izgubio dravu za ije je
stvaranje najvie uloio u ratu 1914-1918. godine, ve se i naao u
situaciji da van Srbije kao svoje matice dovede u pitanje i svoju bioloku
sutinu, pre svega u NDH, ali i u drugim krajevima, posebno da se
moralno unizi, duhovno obogalji, ubije njegova istorijska svest i nasilno
lii svog nacionalnog imena i bia. U prvu Jugoslaviju uao je demografski isceen", sa jednom etvrtinom fiziki izgubljenog stanovnitva,
a vojni slom te iste drave 20 godina kasnije doivljavao je u znaku
ustakog genocidnog zatiranja. U ime stvaranja nacionalno iste NDH,
ustae su zapoele likvidaciju jedne treine stanovnitva unitavanjem,
iseljavanjem i prekrtavanjem. Vojni zapovednik u NDH, general Gleze
fon Horstenau, zabeleio je da ne poznaje dravu - sem ustake - koja
prodire samu sebe". Nemaki general grozio se sadistike bestijalnosti
ustaa sa Eugenom Didom Kvaternikom na elu. 48 ' Pri ovim zloinima
blede asocijacije na verske ratove i krvoprolia iz prolosti. ta je jedna
Bartolomejska no prema etverogodinjem klanju Srba 1941-1945.
godine? ta je izazvalo ovu industriju smrti"? Koji su uzroci mogli
pokrenuti masovno unitavanje ljudi razliitih rasa, vera i nacija,
ideolokih i politikih ubeenja? Koji su se to ljudi nali da spaljuju i
gue druge ljude? Neprihvatljivo je da uzrok lei s one strane razuma.
Najlake ga je otpisati na raun patologije pojedinaca ili uih grupa,
svaliti na sumanute izvrioce, ljude poremeene psihe, infernalne
rekordere u nonom ubijanju poput fra Miroslava Majstorovia, roene zlikovce" iz Lombrozove galerije zloinaca. Socijalna psihologija
moe, svakako, dosta da kae o poremeenosti ljudskih odnosa,
naroito u meteima, pri emocionalnim usijanjima, u atmosferama koje
pogoduju masovnom zloinu. Ali, daleko je vanije prodreti u sutinu
ideologija koje propovedaju rasno i nacionalno prvenstvo, opsednute
47)
48)

M. Kreso, Nemaka okupaciona uprava u Beogradu 1941-1944, Beograd, 1979,16, 21.

Zbornik N O R , tom X I I , 1, 406.

118

iskljuivou, po cenu zloina, uoiti politiku i ekonomsku motivaciju

nosilaca pokreta, utvrditi metodologiju ostvarivanja vladavine faistiko-klerikalnih snaga.
Ustae su se u svojoj antisrpskoj politici oslanjali na raniju tradiciju
pogroma Srba u blioj i daljoj prolosti. Nacistika ideologija je okvir
i osnova, ali se nikako ne mogu izuzimati istorijski tragovi s recidivima,
lokalne posebnosti, falsifikovanje istorije i zloupotreba tradicije, sa
kvazi tezom o gotskom poreklu Hrvata, starevievsko-frankovakom
antisrpskom politikom praenom velikohrvatskom mrnjom i megalomanijom. U emu je nacionalsocijalizam otvorio put ustakim zloinima? Pre svega, svojim prethodnim teroristikim iskustvom, legalizacijom logora, pogromima nad Jevrejima, idejama antislovenskog karaktera u Hitlerovom Mein Kampf, rasnom teorijom i rasno-antropolokom
diskvalifikacijom ljudi nearijevskog porekla, negacijom Jugoslavije kao
drave, srbofobijom nemakog vrha, Hitlerovim sugerisanjem Poglavniku da nemilosrdno rei srpsko pitanje, jer za 50 godina moe biti
kasno. Paveli i inae nije hteo ispustiti priliku na koju je dugo ekao.
Ustae su, kao i nacisti, polazili od glasa krvi, rase i zemlje". Ako je
NDH elela da bude straa Evrope na Balkanu, ona je, prema
Hitlerovom shvatanju, morala da bude tvrda srca" i da ne smetne s
uma da je mekoa" najvea okrutnost. Srbi su se u kleroustakoj verziji
razlikovali od domorodaca rasno i verski, bili useljeni sloj stanovnitva
koje nije imalo autohtoni karakter; idovi" su, opet, svojim prisustvom
remetili nacionalno istu dravu, kao i rasno inferiorni Cigani. Komunisti su, kao i u svim nacionalistikim pokretima bez razlike, shvatani
kao strano telo koje ne pripada organskom tkivu nacije. Progone nisu
mogli izbei ni hrvatski antifaisti, kao politiki protivnici, pa i pristalice
Jugoslavije u ustakoj verziji umjetne i neprirodne tvorevine".
Podosta je protivnika tzv. nekrofilske istorije koji obezvreuju
napore istraivaa da objasne uzroke neuvenog zloina kako se nikada
vie ne bi ponovila slina klanica naroda, ali njihova argumentacija kao
da pre uverava da strategiju utanja ili zaborava treba ozakoniti za sva
vremena. Potiskivanje istine, meutim, najvei je protivnik skladnih
nacionalnih odnosa, ozdravljenja duha, uspostavljanja harmonine politike saradnje. Puno saznanje o korenima zloina i razlozima njegovog
prekrivanja velom zaborava pretpostavka je istinskog zbliavanja. Kao
to ne moe biti tana teza ultranacionalistikih srpskih snaga koje ovaj
monstruozni zloin nad jednim narodom ele da poistovete sa odgovornou celog jednog naroda, hrvatskog, neprihvatljiva je i ona suprotna
da je zloin delo malog broja ljudi pomraene pameti, nahukanih
ustaa. Koreni seu i u istoriju srpsko-hrvatskih odnosa i imaju vie
svojih incidentalnih manifestacija, izazvanih verskim, politikim i socijalnim razlozima, iako ih ne bismo apsolutizirali odbacivanjem situacije
koju je nametnula nacistika okupacija Jugoslavije 1941. godine. Na
genocidne akte protiv srpskog naroda upuuju i prilike posle sarajevskog
atentata 1914, pogromi nad Srbima u toku rata, slanje srpskog stanov-

119

nitva u tamnice i koncentracione logore. Pojedini rimokatoliki prvaci

prednjaili su u pozivu na obraun sa protivnicima monarhije kao
najkatolikije drave. Slom Srbije za njih je predstavljao spas Monarhije
i katolicizma kao njene duhovne osnove. Kao politiki nadzornik
unutranjeg ivota svojih vernika, Crkva je kontrolisala i usmeravala i
njihovo ponaanje u meunacionalnoj i meuverskoj sferi, farratizujui
vernike naroito u verski i nacionalno meovitim krajevima. U Kraljevini Jugoslaviji ostvario se pred kraj njenog ivota poseban tip lokalnog
faizma, izraen u klerofaizmu koji predstavlja simbiozu ekskluzivnog
i militantnog nacionalizma sa klerikalizmom. Ovaj tip faizma pojedini
naunici klasifikuju kao tip tzv. mediteranskog faizma, nalazei njegovo
oivotvorenje u Spaniji Franciska Franka i Portugaliji diktatora Salazara. Slina varijanta faizma nastala je i u Slovakoj Jozefa Tise posle
izdvajanja ove marionetske drave iz Cehoslovake u prolee 1939.
godine. No, klerofaizam u NDH pokazao se kao najkrvoloniji, s
obzirom na zajedniki ivot dva naroda razliitih vera, da u ime
nacionalno iste drave bezobzirno iskoreni Srbe iz svoje sredine.
Uzroci ustakih pogroma moraju se traiti i u uzrocima koji potiu
iz dubina prolosti, pod uticajem feudalno-klerikalnih snaga koje nisu
podnosile Srbe, kao slobodne ljude, a pri tome druge vere, mada mrnja
i netrpeljivost nisu dovodili do verskog rata masovnih razmera, ako
izuzmemo savremenu epohu. Korene genocida treba traiti i u starevievskoj ideologiji. Rasistika doktrina i njena primena dali su neophodni podsticaj ustaama. Iz okvira ovih uzroka ne moe se iskljuivati,
prema tome, i drukija istorijska osnova na kojoj se raala nova mrnja
i pripremao krvoloni obraun sa jednim narodom, koju predstavlja
pojava faizma, odnosno nacionalsocijalizma, komunizma, stvaranja
Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije, mrnja ustako-separatistikih
snaga protiv Srba i pravoslavlja, izazivana uz pomo dela klera izmeu
dva rata, naroito od odbacivanja Konkordata 1937. godine.
Nemci su se u uspostavljanju svoje vlasti u okupiranim dravama
oslanjali na linosti, grupe i organizacije koje su koliko-toliko imale
neki uticaj u narodu (maral Peten u Francuskoj, ili pokuaj sa HSS i
Maekom uoi aprilskog rata), da bi tek u krajnjoj liniji, ako im ne bi
polo za rukom da obezbede potporu uticajnijih politikih snaga,
preputali vlast svojim ozloglaenim istomiljenicima. Ideoloka bliskost
ili afinitet u pomenutim sluajevima potiskivani su svesno u zadnji plan
u ime realnih nacionalno-dravnih interesa. Grupe istovetnog miljenja
bile su, inae, saveznici po prirodi i u njihovo kolebanje se nije moglo
sumnjati. Ustaki pogromi nisu mogli biti organizovani da im preutnu
podrku nisu dali pristalice Vlatka Maeka, posebno aktivni zastupnici
HSS-a koji su jo uoi rata preli na ustaku stranu. Ustae su se i posle
proglaenja NDH plaile uticaja HSS-a, ali se nisu ustruavale da ih
iskoriste u akcijama nacionalne purifikacije". Takoe, nije poznato da
su prvaci HSS-a, kada je re o Sredinskom dijelu vodstva stranke,
koliko god bili pod kontrolom ustake vlasti, ustali i sebe rtvovali u

120

ime jugoslovenske koncepcije, bratstva naroda i osude ustakih zloina.

Sam Maek je izjavom od 10. aprila 1941. pozvao svoje pristalice da u
interregnumu iskau lojalnost ustakoj vlasti, iako je bio voa HSS-a i
potpredsednik jugoslovenske vlade, nezavisno od toga to je vladu
napustio i njegov zamenik Ivan ubai, ban Banovine Hrvatske,
obeao da voa stranke nee izneveriti lanove Vlade. Poto se
Jugoslavija jo nalazila u ratu, njegova izjava se ne moe drukije
tumaiti sem kao separatistiki i izdajniki akt. Pritisak okolnosti u
kojima je delovao, pretnja pa i ivotna ugroenost, kao to je ponaanje
u situaciji u kojoj se naao ispriavano", ne mogu biti opravdane sa
stanovita statusa stranakog voe, dravnog predstavnika najvieg
ranga pod zakletvom, ustako-nemakog negiranja drave koju je
predstavljao. Otuda je neubedljivo delovalo glorifikovanje Maeka u
emigraciji kao doslednog Jugoslaviji. 49 ' Sluaj sa nadbiskupom zagrebakim Alojzijem Stepincem je jo jasniji, jer je on za sobom ostavio vie
tragova svojih ushienja u ast stvaranja NDH kao najzamanijeg
dogaaja u ivotu hrvatskog naroda"; tekue dogaaje je tumaio kao
davno sanjani i eljkovani ideal"; traio od svetenstva da se spremno
odazove na uzvieni rad oko uvanja i unapreenja Nezavisne Drave
Hrvatske". Stepincu je ustaki reim odgovarao kao antisrpski, a na
drugoj strani stvarao pretpostavke za prevoenje pravoslavnih na vjeru
svojih otaca". 50 ' Bio je to i put da se slomi pravoslavlje u zapadnim
delovima dojueranje Jugoslavije. I drugi verski poglavar, Reis - ul
Ulema Islamske verske zajednice u NDH, Fehim Spaho, pozvao je
vernike u Gazi Husref - begovoj damiji da se zahvale Svemoguem
na ostvarenju Nezavisne Drave Hrvatske, da ga u najveoj skruenosti
zamolimo, da je dovijek uva". 51 '
Maekova posredna, i Stepineva direktna legalizacija NDH,
doprineli su njenom uvrenju, razvijanju iluzija o njoj kao nacionalnoj
dravi hrvatskog naroda, stvarali duhovne pretpostavke za likvidaciju
Srba i denacionalizaciju Muslimana kao cvijeta hrvatstva". Samo se
tako ubedljivo moe objasniti ustaka politika masovnog genocida nad
Srbima. Neinjenje je u ovim istorijskim trenucima ve bilo jednako
solidarisanju sa zloinom, a kamo li loe injenje. U pitanju su vodee
linosti Hrvatske, iji se uticaj na dogaaje ne moe potcenjivati. Sta
vie, bledo su se i bez dovoljne analitike otrine na zloine nad srpskim
narodom u NDH odazivali i hrvatski ministri u emigraciji, puni bojazni
da takvim stavom ne oslabe sutranju hrvatsku poziciju u Jugoslaviji
49)

50)

51)

Arhiv Sekretarijata inostranih poslova (ASIP), Fond emigrantske vlade, Generalni

konzulat u Cirihu od 14. avgusta 1941 - Ministarstvu inostranih poslova (MIP-u); B.
Petranovi, n.d., 1, 457-8.
Tobonjih otpadnika". Prisvajani su i Crnogorci kao katolici i Hrvati u prolosti, koji
su priznavali primat rimskog pape, dok nije osvojio Serbizam" pod uticajem Rusije
- D. K. egvi, U prvim mjesecima stvaranja NDH. Moje poslanje u Italiju 7 - I X 2 4 - I X 1941, Dnevnik, 13-14.
D. Sui, Parergon, Sarajevo, 1980, 35.

121

ukoliko doe do njene obnove. 52) Neubedljivo deluju i Stepineve post

festum izjave da su u pitanju protokolarne ini", da je Biskupska
konferencija traila striktno potovanje kanonskih propisa prilikom
prekrtavanja, ili da se zauzimao za srpsku decu; da on nije ovek od
svetovne vlasti i da nije imao pravo da se mea u njene poslove. Imaju
li se u vidu njegove invektive, nabijene netrpeljivou i predubeenjima
prema Srbima jo pre rata, od preuzimanja stolice koadjutora, pre svega
njegovo shvatanje misionarskog rada u krajevima naseljenim Srbima,
samo ukoliko bude dovoljno ljudi za sprovoenje prozelistike politike,
nije teko zakljuiti da je njegov as tek svanuo sa stvaranjem NDH
kao drave hrvatskog naroda. Odnos prema Srbima u Hrvatskoj kao
otpadnicima" od katolianstva, koje treba ponovo prevesti na katoliku
veru ili istrebiti, nije mogao proi bez podrke snaga hrvatskog
katolicizma.
U prolosti ideoloka osnova nacionalne iskljuivosti i netolerancije
nalaena je u pravakoj ideologiji Ante Starevia koja je poivala na
krajnjem nacionalizmu, velikohrvarstvu (pankroatizmu"). koja je ila
do tog stepena da je Hrvate nalazila u Sumadiji, u Sloveniji (alpski
Hrvati) i Crnoj Gori (crveni Hrvati). Hrvati su jednostavno bili svi i
svuda". Starevianstvo je doprinelo razvoju hrvatske nacionalne samosvesti, ali je na drugoj strani ovu trajno opteretila nacionalistiko-rasistikim radikalizmom. Cista stranka prava dr Josipa Franka, kao
naslednika Starevia, bila je uzor ustaama za reavanje srpskog pitanja
na krajnje teroristiki nain.
Izvor dugo akumulirane mrnje nalazio se i u optuivanju Srba za
predratni teror nad Hrvatima, pljaku Hrvatske, spreavanje ove
vojnom silom da sprovede samoopredeljenje. Tuinski tlaitelji"
nametnuli su Hrvatskoj teko ropstvo, uz pomo hrvatskih izroda, Srba,
koji su se nali u Hrvatskoj prevarom i izdajom. Ti tuinci bacili su se
sa prodrvljivou hijena i biljegom steklih pasa na ivo tijelo hrvatskog
naroda", da ga porobe i ogole, unite njegova dobra, lie staroslavne
prolosti", njegova imena i njegove narodne i dravne osebujnosti",
te da na svetom hrvatskom tlu podignu velikosrpsko Duanovo
carstvo, davnu sanju sviju velikosrpskih ovinista i mahnitavaca".
Beograd je proglaavan za centar tiranije, element destrukcije i
razbijanja", nosilac politike koja tei da uniti Hrvate. Srpski imperijalizam" je kvario odnose sa Italijom i onemoguavao reavanje jadranskog pitanja", koje su jedino bile u stanju da ree Italija, Hrvatska,
Crna Gora i Albanija. Mrnja protiv Srba napajala je ustae do tog
stepena da su ovima pripisivali da su ognjite svih nemira na Balkanu
i arita intriga, klevetanja, agresivnosti, komplota i meunarodnih
52)

Misli se na J. Krnjevia, J. uteja i druge. Izuzetak ini V. Vilder, prvak S D S , koji

je otro napao nadbiskupa A. Stepinca 17. februara 1942. preko Radio-Londona.
Nadbiskup i katoliki kler napadnuti su jer nisu dali od sebe ni glas sauea prilikom
krvavih pokolja Srba", u prvom redu svetenika i prvosvetenika hrianske pravoslavne c r k v e . . . " - Lj. Boban, Hrvatska u arhivima izbjeglike vlade 1941-1943,
Zagreb, 28-29.

122

incidenata. Na ruevinama tiranije Beograda" trebalo je da vaskrsne

samostalna i nezavisna hrvatska drava.
Srbi su stavljeni van zakona: oni su uklanjani iz slube; ogranieno
im je kretanje, zabranjena irilica; izbacivani su srpski nazivi mesta
(Sremska u Hrvatska Mi tro vica itd.), ukidane su pravoslavne verske
kole, zabranjeno tampanje knjiga latinicom na srpskom jeziku, ,,ien" hrvatski jezik od srbizacije, unitavane su i pljakane pravoslavne
crkve, odnoene parohijske knjige, ubijane vladike i svetenici, rasputene srpske organizacije, paljene zgrade itaonice, pevakih i sokolskih
drutava.53'
Oni koji su blagovremeno osetili opasnost i nalazili se u situaciji
da se spasavaju, prebegavali su u Srbiju i Crnu Goru. Treoj kategoriji
bilo je namenjeno prekrtavanje, to jest promena vere kao cena za
spasavanje ivota. U nacionalno istoj dravi nije mogla da postoji
srpska crkva. O tome svedoi i deviza ustakog ideologa Mila Budaka
Ili se pokloni, ili se ukloni". Raspravljajui o prekrtavanju pravoslavnih Biskupska konferencija je 17-18. novembra 1941. u Zagrebu
obrazovala odbor trojice" (nadbiskup Stepinac, mons. dr Viktor Buri
i apostolski administrator krievake biskupije dr Janko imrak), koji
je zaduen da razmatra sva pitanja koja su se ticala konverzije
grkoistonjaka na katoliku vjeru".
Sa Zakonskom odredbom o zabrani irilice aprila 1941. doneta je
i Zakonska odredba o osnivanju Hrvatskog dravnog ureda za jezik.
Mile Budak je jula 1941. u svojstvu ministra bogotovlja i nastave doneo
naredbu o hrvatskom pravopisu. Zakonska odredba o hrvatskom
jeziku, njegovoj istoi i pravopisu objavljena je avgusta 1941., kao
glavni zakonski akt na kome su se zasnivale knjievnojezike reforme.
U lanu 1 ove zakonske odredbe je stajalo: Jezik, to ga govore Hrvati,
jest po svom izvoru, po povjestnom razvitku, po svojoj razsprostranjenosti na hrvatskom narodnom podruju, po nainu izgovora, po
slovnikim pravilima i po znaenju pojedinih rijei izvorni i osebujni
jezik hrvatskog naroda, te nije istovjetan ni s jednim drugim jezikom,
niti je narjeje bilo kojeg istovjetan ni s jednim drugim jezikom, niti je
narjeje bilo kojeg drugog jezika ili bilo s kojim drugim narodom
zajednikog jezika. Zato se zove hrvatski jezik". Pokatoliavanje
pravoslavnih i reforma jezika trebalo je da poslue vraanju pravoslavnih hrvatskoj zajednici i vrem povezivanju Hrvata i Muslimana.
Paveli je, februara 1942, kako navodi D. Davidovi, traio da se
radikalno raisti sa porocima" u Jugoslaviji, pre svega u oblasti jezika.
Najvee nedjelo i nasilje, to se moe na jednom narodu napraviti,
jeste napraviti atentat na njegov jezik, koji ga potpuno i tano
obiljeuje". Taj gospodski jezik" je, po Paveliu, bio postao obinim
53)

Stavljanje van zakona vreno je na osnovu ustakog zakonodavstva i van njega u

praksi: Zakon o zabrani irilice, Zakonske odredbe za obranu naroda i drave od 17.
aprila 1941, Zakonske odredbe o rasnoj pripadnosti itd. - Vid. Narodne novine, 11,
1 5 , 1 7 , 1 9 , 30. travanj 1941, 5. svibanj, 4. i 24. lipanj, 14. kolovoz, 10. i 26. listopad 1941.

123

argonom, u kojemu smet ljudskoga drutva u nonim kavanama

razgovara". Taj jezik niko ne sme vie nazivati nekim priivenim
imenima i da ga nitko nema prava i ne smije vie nagrivati, kvariti i
sramotiti". Poglavnik je igosao raniju praksu po kojoj su najprostije,
najgre, najgadnije balkanske riei postale (su) sastavnim dielom
hrvatskog jezika...".
Uskrsnue Nezavisne Drave Hrvatske" aprila 1941. pozdravljeno
je i od Biskupske konzistorije akovake sa biskupom Antunom
Akamoviem na elu. Biskup se 22. aprila 1941. zavetovao da e
svetenici biti verni uvari vere i Hrvatske narodne svijesti na istonoj
strai mile nae Domovine". Akamovi je u Korizmenoj poslanici za
1942. pozdravljao poglavnika zemaljskoga vrhovnitva" koji obnavlja
duh crkvenog jedinstva u savremenom zovu: Natrag vjeri otaca!
Jedinstvo je u Katolikoj crkvi". Dinko Davidov navodi Akamovieve
dopise i instrukcije u kojima se zalagao za masovno pokatoliavanje.
U Prijateljskom savjetu" koji je po nareenju Akamovia tampan i
rasturan u leto 1941. po srpskim selima Slavonije i Srema zalagao se
za jedinstvo crkve u NDH. Od stanovnika grko-istone vjere" se
trailo da se ugledaju na onu svoju brau koja se ve prijavila za prelaz
u Katoliku crkvu. Vi ete kao katolici moi ostati u svojim domovima.
Vi ete nesmetano unapreivati svoje gospodarstvo i odgajati svoju
omladinu za Boga i dravu Hrvatsku. Vi ete u Katolikoj Crkvi
osigurati spas neumrlih dua..." Za svoju politiku pokatoliavanja
Akamovi je posle rata na osnovu rada Dravne komisije za utvrivanje
ratnih zloina okupatora i njihovih pomagaa D F J proglaen za ratnog
zloinca, jer je neposredno uestvovao u duhovnoj prinudi nad bespravnim srpskim narodom", praktino na odnaroivanju Srba. Umesto
kazne, kako navodi Davidov, Akamovi je 1959. dobio Orden bratstva
i jedinstva I reda.
Od ekspira je ostalo zapameno da zla nikada ne dolaze sama,
ve uvek napadaju u etama. Srpski svet, ivotno ugroen, pod
bremenom ponienja i denacionalizacije gledao je prema matici, oslukujui dogaaje u njoj, iekujui spas ili jednostavno sklanjajui glavu
preko Save, Drine i Ibra. U okupiranu Srbiju poeli su da se slivaju
reke izbeglica i preseljenika koje su okupatori proterivali iz Makedonije,
Vojvodine, NDH, ili Albanci sa Kosova i Metohije, optereujui njene
graane u najteem trenutku savremene srpske istorije. Pored Srba, u
Srbiji se nalo i 8.751 Slovenaca, meu kojima su preovlaivali prinudno
iseljeni nad onima koji su sami izbegli u Srbiju. Ukupan broj ovih
izbeglica i preseljenika ne moe se utvrditi, jer mnogi nisu bili
evidentirani, pristizali su i ponovo se vraali, a mnogi su izbegavali
kontrolu. Prema jednom istoriografskom podatku, u Srbiji je bilo
241.000 izbeglica, ali se pominju i brojke od 300.000 do 400.000. S4) Jula
54>

Zapisnik sa sasluanja F. Nojhauzena, 16. septembra 1947. - A V I I , Nda, kut. 27,

Reg. br. 1/5.
- Broj od 400.000 navodi se i u pismu Predsednitva Ministarskog saveta Srbije od

124

f
1941. godine uvedena je ustanova Izvanrednog opunomoenog komesara za izbeglice i preseljenike, kojoj se od oktobra 1941. na elu nalazio
in. Toma Maksimovi. Uprkos oskudici, koju je stanovnitvo Srbije
trpelo za vreme rata, preko itne centrale otkupljivani su vikovi
penice od etve 1941, dok je od svih proizvoaa besplatno prikupljano
1% od ukupne proizvedene koliine penice za ishranu izbeglica.
Dolazak izbeglica mogao je nadoknaditi manjak radne snage, koji se
uveliko oseao zbog ratnih zarobljenika i mobilisanih lica za razne vojne
formacije, ali je na drugoj strani bila u pitanju i mera od znaajnog
nacionalnog uticaja. S jedne strane, spasavani su ugroeni Srbi koji su
sa porodicama ili sami samo sa linim prtljagom morali naputati svoja
stanita da bi spasili ivot, a s druge strane, uvrivale su se duhovne
veze izmeu Srba u matici i onih koji su u njoj nalazili spas. Upoznavanje
i saivljavanje" pomagalo je u tim tekim danima oseanju jedinstvene
nacionalne sudbine.
Uporedo sa iluzijama o preporodu" Makedonije pod bugarskom
okupacijom, teklo je iseljavanje srpskih kolonista i inovnika iz Makedonije. Maarska vlada je jo pre aprilskog rata predvidela iseljavanje
kolonista iz Vojvodine posle okupacije ovog podruja. Slovensko
stanovnitvo na Kosovu i Metohiji (Srbi i Crnogorci) nali su se posle
aprilskog vojnog poraza pod pritiskom albanske veine. Siptari su iveli
u iluzijama da su doiveli nacionalno osloboenje posle bespravnog
reima u Kraljevini Jugoslaviji. Pothranjivali su ih okupator i barjaktarski iptarski sloj. Dobijanjem prava na svoj jezik, na svoje kole i druge
nacionalne simbole (zastavu itd.), noenje oruja, izbor svojih inovnika
itd., smatrali su da je dola sloboda i tuinska jugoslovenska vlast
bespovratno propala. Naseljenici, koji su poeli da se naseljavaju na
Kosovo i Metohiju od balkanskih ratova, a naroito od 1918, nali su
se preko noi pod udarom progona, pljake imovine, oduzimanja
zemlje, paljevine kua. Desetine hiljada naseljenika i drugog stanovnitva slovenskog porekla sklanjalo se u Srbiju i Crnu Goru, prelazei
pod pritiskom Ibar i Prokletije. Rauna se da je sa Kosova i Metohije
prognano 70.000 Srba i Crnogoraca.
Srbi u NDH, suoeni su ubistvima, bacanjem u jame i reke,
spasavali su se bekstvom u Srbiju preko Drine i Save, ili prelaskom u
16. septembra 1942, upuenog nemakom komandantu u Srbiji (Isto, Mikroteka, Nav
N - O - 501, r. 258, s. 001024-34). S. Kerkez, n.d., 602 - Na dan 16. avgusta 1944.
izbeglice i preseljenici su - po kraju odakle su stigli - poticali: iz N D H je izbeglo i
preselilo se u Srbiju 118.167 lica; iz Maarske 24.931 lice; iz Bugarske 42.065 lica; iz
Crne Gore i Albanije 48.808 i iz Slovenije 6.175 lica (Vid., A J , Komesarijat za
izbeglice, f. 197 - Dnevni izvetaj, 16. avgusta 1944. godine, br. 171, Izvanrednog
komesara za izbegliceTprESeljenike, T. Maksimovi - predsedniku vlade M. Nediu).
Izbeglice i preseljenici su bili ovako rasporeeni po okruzima: u Banatskom 9.287;
Kragujevakom 11.047; Kraljevakom 7.462; Valjevskom 9.034; Zajearskom 12.180;
Beogradskom 17.293; Kruevakom 10.177; Leskovakom 21.225; Mitrovakom
15.029; Moravskom 13.431; Niskom 17.712; Poarevakom 11.610; Uikom 7.390 i
Sabakom 23.922, t e u g m d u J B j a j g r a d u 53.326, uz 19 pridolica i 865 lica smetenih
u karantin ( u k u p r t T 4 L I T l i c a ) . Radi se o evidentiranim licima, dok je broj
neevidentiranih bio znatno vei - S. Kerkez, n.d., 602.
7

125

Dalmaciju, pod okrilje italijanskih okupatora koji su vidno iskazivali

svoj navodni srbofilski stav, iza kojega su stajale odreene politike
motivacije nalaenja protivtee NDH a sa poetkom narodnih ustanaka
i mogunost manipulacije izbeglicama protiv ustanikih snaga. Beali
su naroito predratni srpski prvaci, politiari (narodni poslanici, popovi,
senatori, trgovci, ugledniji domaini itd.), koji su najpre bili izloeni
udaru, jer su ustae teile obezglavljenju naroda i predupreenju
otpora. Ustae su odbacivale NDH kao dravu vie nacija, to jest
nacionalnih manjina. Uz nacionalne suprotnosti ila je i verska netrpeljivost katolikih Hrvata" prema pravoslavcima i muhamedanskim
dravljanima". Ustaki reim je sa stotinama hiljada Srba na svojoj
teritoriji unitio gotovo sve Jevreje. 55 ' rtve ustakih progona nalazile
su se u stanju moralne posustalosti, depresije, straha, uznemirenosti i
nepribranosti u prvi mah, ne shvatajui uzroke masovne ustake
krvolonosti. Pod ustaki no dolazili su ne samo odrasli mukarci ve
i ene, starci, deca u kolevkama. Nevieni progoni srpskog ivlja
izazivali su kod rtava refleks samoodbrane i prikrivene tenje za
odmazdom, uzvratom, koje e srpski graanski prvaci pod italijanskom
zatitom sve vie razgorevati. Bekstva u ume postajala su jedini nain
da se spasi goli ivot, naroito onih daleko od granica Srbije.
Prvi masovni pokolj Srba u NDH izvren je u 27. i 28. aprila 1941.
u selu Gudovcu, pored Bjelovara. Pokolji su nastavljeni maja 1941. u
kotaru Vojni i u Glini. Ustaka klanja dobila su velike razmere u
Hercegovini juna 1941, u Lici, Kordunu, Baniji i Bosni jula 1941.
godine. Ustae su istrebljivanje Srba u Bosni i Hercegovini otpoele u
krajevima gde je muslimansko stanovnitvo bilo brojnije, odnosno u
veini. Re je o srezovima: Biha, Cazin, Bosanska Krupa, Bosanski
Novi, Prijedor, Sanski Most, Klju. U Bihau i okolini poubijano je
oko 12.000 Srba. Poetkom avgusta ubijeno je oko 3.000 Srba iz
Sanskog Mosta i okoline. Na podruju Kupresa tokom avgusta 1941.
ubijeno je oko 6.000 Srba. Slino je bilo u kljukom, delu jajakog
sreza, kao i na podruju drugih krajikih srezova. Klanja Srba vrena
su na elom prostoru Bosne - od Une do Drine. 56 '
rtva je bila i Srpska pravoslavna crkva. Samo u Bosni i Hercegovini 1941. poginulo je oko 100 svetenika, meu kojima mitropolit
dabro-bosanski Petar Zimonji i episkop banjaluki Sava Jovanovi
Platon. Deo svetenika je zatvoren ili prebegao u Srbiju, meu njima
episkopi zahumsko-hercegovaki i zvorniko-tuzlanski Nikola Jokanovi i dr Nektarije Krulj. U Banjalukoj, Gornjokarlovakoj, Dabro-bosanskoj, Dalmatinskoj, Zagrebakoj, Zvorniko-tuzlanskoj, Zahumskohercegovakoj i Pakrakoj eparhiji, koje su bile na tlu NDH, ubijeno
je 219 svetenika, monaha i verouitelja u periodu 1941-1945. godine. 57 '
55)
56)
57>

J. Romano, n.d., 91-131. - Prema ovom istraivau u N D H je stradalo od 39.500

koliko ih je na tom teritoriju ivelo 30.500 ili oko 7 5 % .
E. Redi, Nacionalni odnosi u Bosni i Hercegovini 1941-1945. u analizama jugoslovenske istoriografije, Sarajevo, 1989, 29.
Srpska pravoslavna crkva 1920-1970. Spomenica o 50-godinjici vaspostavljanja srpske
patrijarije, Beograd, 1971. 191 - Veljko uri navodi 196 rtava SPC u N D H ,

126

Pogromi nad Srbima u NDH, naroito u nacionalno i verski

meovitim krajevima (Bosna i Hercegovina, Lika, Kordun, Banija,
Gorski kotar), dobili su takve razmere da su ugroavali opstanak celog
srpskog naroda. Izvrioci su mobilisani iz redova klerofaista, fanatizovanih, pripremljenih psiholoki na najcrnje sadistike obraune sa
svojim susedima", samo zato to su druge nacije i vere. Meu glavnim
propagandistima u vrhu ustakog teroristikog aparata nalazili su se
Mile Budak, Mladen Lorkovi, Aleksandar Seitz, Andrija Artukovi,
Jozo Dumandi, Matija Kovai, Viktor Guti, Milovan ani, Mate
Frkovi, Mirko Puk i drugi. Srbi smeteni u zatvore i logore kvalifikovani su kao etnici". Ustaka sabiralita" punjena su Srbima, Jevrejima, hrvatskim antifaistima. Stravini logori, koji e postati planete
smrti" narednih godina (Jasenovac i Stara Gradika), stvoreni su u leto
1941. godine. Tehnologija smrti poznaje sve vidove bestijalnosti (klanje
kao stoke, rezanje delova tela, vaenje oiju i nizanje oiju u vidu
erdana itd.), spaljivanje u crkvama, bacanje u jame. Nije se pravila
razlika izmeu mukaraca i ena, mladih i starih; ubijana su ak i
odojad. Tzv. letee ustae, sastavljene od najgoreg oloa, pod izgovorom da iste teren od etnika, inili su nad mirnim srpskim stanovnitvom ivotinjske grozote". Pravoslavne crkve su spaljivane, kao to
pokazuje primer Bastasa i Spasovaca. Poglavnik je cinino primeivao
da su takve pojave tipine za svaku revoluciju", imajui u vidu i
Hitlerovu podrku da je vreme da se raisti sa neprihvatljivim nacionalnim nasleem, iako su kasnije Nemci zbog posledica genocida pokuavali da zaustave ovaj krvoloni talas pacifikacijom prostora. Krvavo
ustako postupanje praktino je teralo srpski narod u borbu za spaavanje golih ivota.
Drugi izlaz nalazio se u bekstvu preko Drine u Srbiju ili u
Dalmaciju pod italijansku zatitu. Srpski prvaci traili su od Italijana
da se ugroena podruja pripoje Italiji ili da se Italija izbori za
autonomiju Srba u Hrvatskoj pod italijanskim pokroviteljstvom.58' Ovaj
zahtev teko je mogao biti usvojen bez podrke Nemake, koja je
branila suverenitet NDH, pretpostavljajui italijansko-ustakim protivurenostima stabilnost nemako-italijanskih odnosa. Nemako-italijanski
savez bio je, po Joahimu Ribentropu, alfa i omega nemake politike,
koji se postulat nije smeo ugroavati zbog nekih perifernih pitanja. 59 '
U italijanskom zauzimanju za Srbe ne treba traiti nikakav altruizam
ve sasvim realne interese nalaenja protivtee NDH u zaleu jadranske
obale i u unutranjosti, borbe za povoljnije ekonomske interese u zaleu
(drvo, ugalj, gvoe), slabljenja NDH kao prepreke italijanskom

58)
59)

utvrujui iskljuivo svetenike koji su ubijeni od ustaa, za razliku od prethodno

navedenog broja koji obuhvata ukupne rtve (okupatora i drugih) - V. uri, Ustae
i pravoslavlje, Beograd, 1989, 115-117.
. Stanisavljevi, Pojava i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj 1941-1942. godine,
Istorija XX veka, I V , 1962, 18-19, 32.
B. Krizman, Iz tajne prepiske S. Kasche - J. v. Ribentrop 1941-1945, V U S br. 1305,
14. maj 1977.

127

prodiranju u Podunavlje, a pre svega neutralisanje mogunosti otpora

meanjem u srpsko-hrvatske odnose, preuzimanja uloge arbitra, to je
odgovaralo italijanskoj okupacionoj upravi sklonoj razreavanju sloenih meunacionalnih odnosa diplomatskim putem. Tzv. srbofilski
kompleks italijanske politike, ima, dakle, svoju konkretnu politiku
sutinu. Razgorevanjem ustanka progonjenih Srba, ova politika dobie
i drugu znaajnu dimenziju koja se ogledala u mogunosti cepanja
ustanikog fronta potedom italijanskih vojnih snaga. Srpskofilsku
politiku Italijana podsticale su rtve ustaa kao jedinu odbranu, ali i
brojni italijanski emisari i agenti ubacivani u ustaniku pozadinu, sa
ciljem da je razriju. Srpski prvaci nastojali su pomou Italijana da
obezbede povratak Hrvatske juno od Kupe i Save pod vlast Italije,
pa i da se u budunosti voljom Rima osigura stvaranje autonomije
Dalmacije i Like.
Pod pritiskom ustakih zuluma narod srpskih sela istone Hercegovine oko Nevesinja, Gackog, Bilee, Trebinja, Stoca, Ljubinja i drugih
mesta naputao je svoja stanita i sa pokretnom imovinom traio spas
u zbegovima na hercegovakim planinama - Babi, Snijenici, Vidui,
Bijeloj Gori, Babunima, Iliji, Sitnici i drugima. Na ustake zloine
odgovoreno je ustankom, 3. juna 1941. godine. Ustanak je bio spontan,
samoodbrambeni, prvi masovnih razmera u Jugoslaviji, odreen uslovima opstanka. Poele su borbe sa ustakim lokalnim snagama, ali i sa
veim formacijama poznatog koljaa Jure Francetia. Ustanak je dobio
na snazi dva dana posle napada Nemake na SSSR, kada su se
pokrenula srpska sela oko Nevesinja i Gacka. Ustae su se zatvorile u
gradove, a veina srpskog ivlja srezova istone Hercegovine nala se
toga leta u zbegovima.60'
Ustanci u Hercegovini i Bosanskoj krajini izbili su pod uticajem
ustakog terora, ali je na njih uticala i ustanika tradicija borbe za
opstanak i slobodu koja je ivela u svesti srpskog naroda.
Kao i u Hrvatskoj, ustanak u Bosni i Hercegovini zainjao se u
znaku ustakih divljanja protiv Srba, koji su nalazili spas bekstvom u
ume, zbegove i u organizaciji samoodbrane. Najjae ustako uporite
nalazilo se u zapadnoj Hercegovini, gde su desniarske snage HSS i
klerofaistiki elementi preovlaivali jo od pre rata. U uslovima NDH
nacionalno i verski raznovrsna Bosna i Hercegovina postale su, sa
nasleenim protivurenostima, plodno tlo za nova podvajanja, mrnje,
buenje atavizama dalje i blie prolosti. Ustaki program likvidacije
60)

Zbegovi su u Hercegovini nastali juna 1941. godine. Seljaci su naputali ugroena

stanita i sa porodicama i pokretnom imovinom prikljuivali se ovom ili onom zbegu.
Najvei zbegovi su bili u Iliji i na prostoru Zelenkovca, u blizini Trebinja, kao i na
drugim planinama: Babi, Snijenici, Vidui,.Bijeloj Gori, Babanima, Hrgudu, Bedjeju
i Sitnici. Smetaj naroda je bio pod vedrim nebom, a stoka se uvala u krdu. Najtee
je bilo s vodom jer su planine bile bezvodne. Obezbeenje zbega je bilo jedan od
svakodnevnih zadataka. Na slian nain su nastajali i zbegovi u Hrvatskoj i Bosanskoj
krajini. Zbeg Ilija je bio sastavljen od naroda iz tri sreza: ljubinjskog, trebinjskog i
stolakog. - Vid. R. Bulatovi, Narodna privreda Bosne i Hercegovine u oslobodilakom ratu 1941-1945, Beograd, 1984, 75-79.

128

Srba sinhronizovao se sa ustakom panhrvatskom koncepcijom kroatizacije" Muslimana, koji su u skladu sa Starevianskim idejama bili
isto evropsko plemstvo, nacionalno Hrvati, hrvatska pasmina" koja
nema nita sa muhamedanskom pasminom". Pretvaranjem Muslimana
u Hrvate, a na drugoj strani pravoslavaca u katolike, bilo je izraz
nacionalno-klerikalne dihotomije prekrtavanja". 61)
Nezavisna Drava Hrvatska suoila se tek nakon obrazovanja sa
snanim ustancima u Bosanskoj krajini, Lici, na Kordunu i u drugim
krajevima Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji su uglavnom istovremeno izbili, potresajui njene ionako neuvrene temelje. Napad na
Drvar, 27. jula 1941, oznaio je poetak ustanka. ak i onamo gde je
ustanak bio najbolje pripremljen - kao u Drvaru, na Kozari, u
Bosanskom Petrovcu - probijala je stihija. Seljaci, dojueranje rtve
ustaa, nisu mogle zaboraviti njihove zloine. Traili su da se borba
proiri i na Turke", podrazumevajui pod tim Muslimane. Krajem jula
i poetkom avgusta 1941. dolo je do prvih akcija ustanika u Podlugovima, kod Sarajeva, na Romaniji, na Trebeviu, u tuzlanskoj oblasti,
u predelu Bira. Ustanak je naglo izbio i brzo se proirio u srpskim
naseljima istone Bosne. 62)
Stihijni elementi pokreta srpskih seljaka u odbranu golog ivota
nali su literarnu obradu u Prolomu" Branka opia. Stepen zaslepljenosti srpskih seljaka ogledao se i u tome da su se i italijanski bersaljeri"
(koji su nosili perje na kapama) izjednaavali sa Turcima, ili faisti sa
crnim fesovima. Od otpora je zavisio ivot. Branko opi je ujesen
1941. pretoio to saznanje u masovku: dosta nas je duman klao, dosta
nas je teror trao. Mnogu brau i oeve pobili su ko zeeve. Sad elimo
da pokaemo da kleei ne ginemo". Tradicionalni koren otpora izraen
je u stihu: Omladinci roblje nisu, nai stari hajduci su. Ovo je zemlja
hrabrih ptia, mi smo djeca Obilia"... Gavrilo nas Princip zove na
odbranu zemlje ove." 63)
Ruski faktor" je takoe nezamenljiv u srpskom ustanikom
pokretu. Posle 22. juna hercegovakim ustanicima priviali su se od
italijanskih aviona sovjetski. Otpor srpskog naroda ustakom nasilju
shvaen je kao sudbonosna borba dve nepomirljive strane. U Hercegovini se pevalo: Zaratile dvije velesile, NDH i srez Nevesinje". Meala
se nada u pobedu Rusije, koja nije razlikovana od SSSR-a i Staljina i
koja nije mogla da ne donese - kao i uvek slovenskoj raji - osloboenje.
Ona je sada imala zatitnika u Rusiji", koju je komunistika propaganda predstavljala kao nepobedivu silu. opi je stihom sublimisao
ova meovita oseanja ustanika srpskih krajeva: Poslednja se bitka
bije, sjever duva iz Rusije, Beskrajna je naa vjera u orlove sa sjevera".
61)

62)
63)

Sem prisvajanja Muslimana, ustae su idealizirale hrvatsku istoriju i sebe predstavljale

kao pokret sa dubokim istorijskim korenima, seui od Petra Svaia do bega
Gradaevia - F. Jeli-Buti, Ustae i N D H 1941-1945, Zagreb 1977, 137.
Vid. Z. Antoni, Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941, Tuzla, 1983, 133-185.
Podgrme u narodnooslobodilakoj borbi i revoluciji 1941-1945, Sarajevo, 1885.

129

Slovenska nota je u komunistikoj projekciji bila proeta duboko

usaenim sadrajima proleterskog internacionalizma, koji je za svetu
stvar Sovjeta traio da se gine do poslednjeg borca. Iz prepiske
rukovodeih komunista Bosanske krajine, u leto 1941, vidi se bezumna
ideja da je bolje da pogine deset hiljada ustanika nego hiljadu Rusa",
pripadnika Crvene armije, u bitkama za itomir.
Komunistiki izvori iz 1941. nedvosmisleno pokazuju da su pokolji
srpskog stanovnitva, ugroavajui samo bie srpskog naroda, uticali
na izbijanje ustanaka u nacionalno meovitim krajevima. Tito je javljao
23. avgusta 1941. Kominterni da je masovni ustanak Srba u Bosni i
Hercegovini, Lici i na Kordunu, nastupio zbog strahovitog zverstva
Pavelievih ustaa". 64 ' Moa Pijade je januara 1942. sintetizovao ustake
zloine u sledeoj formulaciji: 13. U itavoj istoriji srpskog naroda
nezapameni zvjerski pokolji koje su nad Srbima, nad srpskim enama
i djecom, izvrile ustake bande u Bosni i Hercegovini, daleko nadmaivi zvjerstva nekadanjih uckora, podigli su srpski narod u Bosni i
Hercegovini protiv hrvatskih ustaa i njihovih pomagaa meu muslimanima". Da Ante Paveli, veli jedan od uticajnih uesnika, Vladimir
Velebit, nije vodio strahovito glupu politiku u tzv. Nezavisnoj Dravi
Hrvatskoj, mi nikad ne bismo pokrenuli srpske mase na ustanak".
Komunisti nisu gubili iz vida slobodarsko i antiokupatorsko raspoloenje porobljenog naroda, kao ni pojavu pojedinaca i grupa rodoljuba
koji se nisu mirili s ropskim odnosom prema okupaciji. Na prostoru
bive Jadranske divizije u posleaprilskim elanima Italijani su konstatovali
nastavljanje otpora. Odbrambeni stav bio je uslovljen zlikovakim
nastupom ustaa. Kod Sanskog Mosta, u Bosanskoj krajini, otpor
ustaama maja 1941. izazvao je protivakcije Nemaca, a juna 1941. izbio
je ustanak u Hercegovini. Opti ustanak srpskog naroda u Hercegovini
nastupio je usled strahovitog masovnog pokolja nad Srbima u kome
su muslimani ovih krajeva prilino masovno uestvovali". Ogorenost
ljudi u nevesinjskom srezu bila je tolika da su postavljali pitanje: Mi
ili Turci". Najvei pokolji nad Srbima izvreni su u stolakom, ljubinjskom i gatakom srezu. Pod utiskom tih pokolja i pod uticajem lanih
vijesti" - stoji u jednom izvetaju Ugljee Danilovia - da su toboe
doli Crnogorci i da su doletjeli ruski avioni, izbio je spontano ustanak
u nevesinjskom srezu, jednom dijelu bilekog i gatakog sreza..."
Nasuprot komunistima, deo ustanika koji se u dokumentu proizvoljno
naziva kulakim elementom" ili reakcionarnim anglofilskim elementom" hteo je da se okrene istrebljenju muslimana, to jest da tekuu
borbu pretvori u krstaki rat protiv islama". Danilovi navodi dva
faktora od uticaja na tok dogaaja. Prvo, to su ljudi koji su ili sami
preivjeli jame ili im je cjelokupna porodica poklana. Ovi su bili
najaktivniji u klanju i oni su prvi pokolj na Dabru i izvrili. Drugi faktor
bio je taj to su ovo granini krajevi gdje pljaka i paljenje neprijatelja
> A. CK S K J , Fond CK K P J - K l , 1941/3.

64

130

(muslimana) postoji kao tradicija. Osim toga, sadistika ubistva koja

su u masi izvrena nad Srbima u gatakom, Ijubinjskom i stolakom
srezu izazvali su neuvenu mrnju prema muslimanima. Prialo se da
su ustae na Berkoviima kuvali djecu i nagonili njihove majke da ih
jedu, a poslije ih ubijali, silovali djevojke i ene itd. Kau, biti ubijen
metkom to je znailo sreu. Svi zloinci koji su poinili ta djela bili su
domai muslimani, a gotovo u svim djelovima istone Hercegovine
muslimani su masovno pristajali uz ustae". 65 ' U drugoj etapi borbe,
avgusta 1941, ubistva muslimana, naseljenih na imanjima pobijenih ili
odbeglih Srba, imala su za posledicu jaanje uticaja pogromakih
elemenata, kod Srba", a na drugoj strani stavljanje muslimana u celini
nasuprot ustanicima.
Ustako nasilje pokrenulo je Srbe na ustanak, ali je ustaniki talas
imao za posledicu nastavljanje, pa ak i pojaavanje ustakog terora
nad nezatienim stanovnitvom.
Iskustvo iz 1941. potvrdilo je iskustva iz blie i dalje prolosti da
su krvolotva i tenja za zatiranjem srpskog naroda najjae bila ispoljena
u pojedinim oblastima koje nisu bile sluajno izabrane za poetak
nacionalnog i verskog ienja". Na tim prostorima najpre se oglasila
ogromna mrnja prema srpskom narodu. Re je o Bosanskoj krajini,
istonoj Hercegovini i istonoj Bosni. Bosanska krajina se nalazila na
pragu Zagreba, bila je granini prostor Bosne prema Hrvatskoj, dok
je istona Bosna graniila sa Srbijom, odeljena starom granicom reke
Drine. 66 ' U graninim krajevima prema Srbiji srpski ivalj se okretao
Srbiji i crpeo snagu dodirom sa maticom. Narod istone Hercegovine
oslanjao se, tradicionalno, na Crnu Goru i sauvao je tradiciju borbe
za nacionalnu slobodu. Bosanska buna" i hercegovaka puka" iz
prolog veka jo su ivele u svesti ljudi ovih krajeva. Srpski narod Bosne
i Hercegovine sa oduevljenjem je prihvatio ujedinjenje 1918. godine,
odupirao se deobi i cepanju Bosne 1939, a pogotovu njenom pripajanju
Hrvatskoj. U Bosanskoj krajini posle 1918. kandidovali su se istaknuti
prvaci Radikalne stranke i Saveza zemljoradnika, Nikola Pai i Jovan
Jovanovi Pion. Pai je u Krajini doekivan kao boanstvo. Likvidacijom srpskog ivlja u ovoj meovitoj oblasti urilo se kako bi se ona
to pre ukljuila u hrvatski etniki prostor, u skladu sa koncepcijom
nacionalno iste drave, iskorenio prkos srpskog sveta, uguila slobodarska tradicija i srpsko nacionalno saznanje, smanjila izrazita srpska
prevlast u Bosanskoj krajini. Otuda i najvea ustaka ovlaenja
poznatim koljaima i inspiratorima zloina: stoerniku Viktoru Gutiu
u Banjaluci, velikom upanu Ljubomiru Kvaterniku u Bihau, na
podruju istone Bosne Juri Francetiu, u istonoj Hercegovini Ivanu
Hereniu i Miju Babiu, bliskim Pavelievim saradnicima u emigra65)

66)

Izvetaj Ugljee Danilovia iz Hercegovine, septembra 1941 - Izvori za istoriju S K J ,

Dokumenti centralnih organa K P J , N O R i revolucija 1941-1945, knj. 1 (priredio
Radomir Vujoevi), Beograd, 1985, str. 15.
E. Redi, n.d., 29-30.

131

ciji. 67 ' Za razliku od Bira i Vlasenice, gde je ustaki teror bio najjai,
slabije se ispoljavao u predelima Majevice, Semberije i Bosanske
Posavine, budui da su ovde Srbi bili izmeani sa Muslimanima i
Hrvatima. U istonoj Hercegovini trebalo je radikalno izmeniti nacionalnu strukturu uz granicu sa Hercegovinom. Enver Redi vidi u
hercegovako-crnogorskoj granici poprite pravoslavno-muslimanskih
sukoba u dugom trajanju, koje su naizmenino donosili gubitke as
jednoj as drugoj strani. Vekovni sukobi krsta i polumjeseca" na ovoj
mei bili su podloga na kojoj se izgradila tradicija uzajamne netrpeljivosti, koja se naroito pogubno iskazivala u ratnim vremenima i prvim
poratnim pobjednikim" godinama. Muslimanski ivalj podravao je
ustae na protivhrianskoj tradiciji Muslimana, koja je od kraja 19.
veka bila obeleena izrazitom srbofobijom. Otrica nacionalne konfrontacije nije ovu liila verskog karaktera nego je, ta vie, muslimanski
vjerski sindrom u njoj postao jo militantniji". 68 '

Okupator i vazalni Savet komesara

Odnos Nemaca prema narodu Srbije moe se videti od prvog dana
okupacije i zavoenja vojne uprave strogim odredbama koje su zabranjivale rad i osnivanje politikih, kulturnih, sportskih i drugih organizacija; javne skupove, povorke i druge srodne manifestacije. Pod udar
nemakih vojnih i upravnih propisa dolazilo je podstrekavanje na
nemire i trajkove, cepanje okupatorskih plakata i objava, uvreda
pripadnika Vermahta.
Nemaka vojna sila nemilosrdno je reagovala od prvog dana
zavoenja vojne uprave na tlu Srbije. tab 11. nemakog armijskog
korpusa 27. aprila 1941. izdao je zapovest, prema kojoj se imao streljati
svako ko se zatekne pod orujem. Predvieno je uzimanje talaca u
krajevima u kojima doe do otpora nemakoj oruanoj sili i streljanje
u sluaju da se nemiri ponove. '
Nemci su zabranili sluanje stranih radio-stanica. 70 ' Na najgorem
glasu kod Nemaca i kolaboracionista je bio Radio-London, kome se
pripisivalo irenje zabluda i zavoenje Srba na pogrean put. Naredba
o zabrani sluanja emisionih stanica od 27. maja 1941. predviala je
stanice koje su se mogle sluati, meu kojima su precizno navedene
sledee: Radio-Beograd i Zemun, radio-stanica protektorata Prag,
Brno i Moravska Ostrava, velike radio-stanice Dunav", Vinja" i
Luksemburg, radio-stanice Varava i Krakov i radio-stanice Pariz. 71 '
Isto, 27-28.
Isto, 28.
69) Obavetavajui stanovnitvo Srbije 22. aprila 1941. da je preuzeo dunost vojnog
zapovednika, general Helmut Ferster stavljao je do znanja da e svako ko se ne bude
pokoravao njegovim nareenjima, sabotirao ili vrio krivina dela odgovarati po ratnim
zakonima - Zbornik N O R , tom X I I , 1, dok. br. 8.
70) Naredba generala Ferstera od 27
maja 1941.
71> Zbornik N O R , tom I, knj. 2, dok. br. 91.
67)
68)

132

Maja 1941. na tlu vojnookupirane Srbije uvedeno je krivino pravo,

koje je davalo gotovo neograniena ovlaenja izvrnim organima
okupatora i kolaboracionista u primeni kaznenih odredaba. 72 '
Nemci su zaveli sistem totalne kontrole u Srbiji. Kontrola je
obuhvatala potu, telefon, telegraf, pisma, telefonske razgovore. O
stepenu predostronosti govori podatak da je izdato nareenje da se
pobiju ak i golubovi pismonoe. Vlasnici sprava za umnoavanje bili
su obavezani da okrunim komandama - krajskomandanturama prijave
sprave koje su posedovali (rotacione maine, nelprese, tiglove itd.).
Delatnost tampe i izdavaka delatnost normirane su uredbodavnim
putem maja, odnosno jula 1941. godine. Niko nije mogao obavljati
uredniku dunost ako prethodno nije bio upisan u staleki spisak
Srpskog novinarskog udruenja, koje je - polazei od rasistikih merila
- zabranjivalo da uredniki poziv vre lica jevrejske i ciganske pripadnosti, ukljuujui lica koja su bila oenjena Jevrejkom ili Cigankom. O
strogosti cenzure i preventivne kontrole najbolje govori to da periodina
publikacija nije mogla biti tampana pre prethodnog odobrenja Propagandnog odelenja S" kod Vojnog zapovednika, a za materijal propagandistikog karaktera (broure, plakati, leci, itd.) odobrenja Vojnog
zapovednika.73'
Karakteristika nemake kontrole imala je, sem uobiajenih mera
vezanih za okupacioni reim, vie izvanrednih karakteristika na koje
treba skrenuti panju: bila je apsolutna, pomognuta dopunskom, ali u
sutini sekundarnom kontrolom kolaboracionistikih organa; nosila je
preventivna obeleja, jer se nita nije preputalo sluaju; odisala
bezobzirnom otrinom koja se ispoljila od prvog dana posedanja srpske
teritorije; imala u svojoj kalkulaciji uraunati rizik iz iskustva vezanog
za obaranje namesnikog reima, a posebno rasno diskriminacione
odredbe usmerene protiv Jevreja i Cigana. Na meti su posebno bili i
masoni, u skladu sa optim nemakim stavom prema svetskoj masoneriji
i kamufliranim anglofilima". U Beogradu su posle aprilskog poraza
boravili admiral Kanaris, ef nemake vojnoobavetajne slube (ABVER-a) i Rajnhard Hajdrih u cilju da podstaknu likvidaciju engleske
obavetajne mree u Srbiji. 74 ' Sredinom maja 1941. obrazovana je
A V I I , Nda, kut. - 53, Reg. br. 15/2-1, 134. - Navedeno prema SI. Kerkez, n.d., u
rukopisu.
7 3 ) Pored stroge i centralizovane cenzure vojnookupacioni reim je preduzeo mere da
evidentira sve sprave za tampanje i umnoavanje. Naredba o obaveznom prijavljivanju
tamparskih i umnoavajuih sprava od 9. maja 1941 (List uredbi vojnog zapovednika
u Srbiji br. 4, 16. maj 1941) obuhvatala je obaveznu prijavu komandanturama
rotacionih maina, nelpresa, tiglova, zec maina svih vrsti, runih sprava za slaganje.
' B. Boovi, Obavetajne slube nemakog okupatora u Beogradu, Beograd u ratu i
revoluciji 1941-1945, Beograd, 1971, 103-4. - Pa i misija poverljivog Ribentropovog
oveka u Srbiji Edmunda Vezenmajera pokazuje koliki je znaaj nemaki vrh
poklanjao likvidaciji zaverenikog drutva", koje je iz te zemlje, po njemu, irilo
nemire. Raunalo se da Nemcima najbolje u tome moe pomoi A. Paveli koji bolje
od drugih poznaje zavereniku kliku" i organizacije Crne" i Bele ruke" - Bogdan
Krizman, Iz tajne prepiske S. Kasche - J. Ribentrop 1941-1945, V U S br. 1300 i 1301
od 9. i 16. travnja 1977.
72)

133

posebna istraivako-anketna komisija za ispitivanje pozadine 27-martovskog prevrata. Odobrenje za pokretanje istrage dao je Ribentrop,
a Feliks Bender, poslanik nemakog Ministarstva inostranih poslova u
Beogradu, obrazovao je komisiju u kojoj su se nalazili: Tanasije Dini,
kao predsednik, te ore Peri i Mihajlo orevi, koja je u istrazi
ispitala vie politiara, meu kojima Aleksandra Cincar Markovia,
Dimitrija Ljotia, generale Petra Peia i Petra Koia, biveg guvernera
Narodne banke Mitka Koia, ivka Topalovia i druge linosti.
Zakljuak ove ankete je da krivica pada na izazivae prevrata. Trei
rajh je koristio rad ove komisije u propagandne svrhe, nastojei da
optui kraljevsku vladu i Duana Simovia zbog zakljuenja ugovora
sa SSSR-om. 75) Dogaaje, koji su ranije zaokupljivali nemaku panju,
sustizali su drugi, a akteri 27. marta uglavnom su se nalazili u
inostranstvu, tako da je istraga, sem pomenute propagandne funkcije,
ostala bez efekta.
Savet komesara ili komesarska vlada Milana Aimovia ustanovljen
je 1. maja 1941. godine, dakle 13 dana posle zakljuenja kapitulacionog
akta, iako su pregovori za stvaranje kvislinke vlade poeli ranije, kao
to se vidi iz nemake prepiske. Prema nemakim izvorima od 18. aprila
1941, Dragia Cvetkovi, koji se nalazio u Niu, predlagao je nemakim
predstavnicima da u Beogradu obrazuje vladu sa bivim namesnicima
Radenkom Stankoviem i Ivom Peroviem, mislei oigledno na neku
jugoslovensku vladu, samim tim to je sebe smatrao ustavnim predsednikom vlade. 76 ' Obrazovanje komesarske vlade ilo je preko komandanta Srbije, a kao glavni kandidati pojavljivali su se Dimitrije Ljoti
i Milan Aimovi, i jedan i drugi poznati kao pronemaki raspoloeni
predratni politiari i ministri. Aimovi je bio ovek antikomunistikih
ubeenja, profesionalni policajac, koji je i u poslednjoj vladi Milana
Stojadinovia obavljao dunost ministra unutranjih poslova. Iz literature na srpsko-hrvatskom koja je izlazila u inostranstvu proizilazi da su
i Ljoti i Aimovi uslovljavali svoje prihvatanje voenja civilne
uprave", traei, pre svega, da se potuju odredbe meunarodnog
prava, nacionalno zakonodavstvo i sudstvo, da domaa uprava raspolae
svojim finansijama, da Srpska pravoslavna crkva nesmetano nastavi rad
sa svojom organizacijom, da se lanovi srpske civilne uprave zovu
komesarima i smatraju advokatima naroda pred okupacionim vlastima,
da se u crkvama za vreme slubi pominje ime kralja i patrijarha, da se
privatna, crkvena i dravna imovina potuju. 77 ' Nemci su dali prednost
Aimoviu, kao strunjaku za pitanja bezbednosti, oveku praktinijem
u odnosu na ideoloki optereenog Ljotia. A i Dimitrije Ljoti je
smatrao da on nije pogodna linost za predsednika srpske vlade, kao
75)

76)
77>

Zapisnik o sasluanju Tanasija Dinia od 21. februara 1946, Dosije T. Dinia, Arhiv
Sekretarijata unutranjih poslova Srbije ( A S U P ) . - Navedeno prema M. Borkovi.
Kontrarevolucija u Srbiji, Kvislinka uprava 1941-1944, knj. 1, Beograd, 1979, 51.
M. Borkovi, n.d., 25-26.
Boko Kosti, Za istoriju naih dana, Lil, 1949, 19.

134

ovek koji Nemce smatra prijateljima srpskog naroda, a koji je u to

teko ubediti; smatrao je da takvo mesto pripada jednom neistroenom
oveku sa svestrano priznatim autoritetom i udarnom snagom". 78 '
Aleksandar Cincar Markovi nije prihvatio da ue u srpsku civilnu
administraciju", iako je uestvovao u razgovorima, davao savete i bio
konsultovan.
Savet komesara imao je strukturu vlade sa komesarima - ministrima, koji su stajali na elu odgovarajuih resora. Aimovi je zauzeo
poloaj predsednika Saveta i komesara za unutranje poslove, dok su
ostali komesari bili: za Ministarstvo prosvete - Risto Joji, za Ministarstvo pravde - Momilo Jankovi, za Ministarstvo pota, telegrafa i
telefona - Duan Panti, za Ministarstvo graevina - Stanislav Josifovi,
za Ministarstvo privrede - in. Milosav Vasiljevi, za Ministarstvo
socijalne politike - dr Stevan Ivani, za Ministarstvo finansija - Duan
Letica, za Ministarstvo saobraaja - Lazar Kosti i za Ministarstvo
ishrane - Jeremija Proti. S obzirom na lienost Srbije dravnih atributa
i pomoni vazalni status komesarske vlade, u njenoj strukturi nije
postojalo ministarstvo spoljnih poslova. Nemaka nije davala Srbiji
status subjekta u meunarodnim odnosima, kao NDH, ak i za vreme
Nedieve uprave. Komesari su pripadali raznim politikim strankama,
ali meu njima nije bilo markantnijih ljudi iz javnog ivota pre rata.
Ljotiev Zbor" u vladi su predstavljali Milosav Vasiljevi i Stevan
Ivani. Van vlade je ostao i Aleksandar Cincar Markovi, ministar
inostranih poslova u Cvetkovievoj vladi, potpisnik akta u Dvorcu
Belvedere", kao i potpisnik Odredaba o izvrenju primirja. Mada
uvaavan od Nemaca i esto pozivan na konsultacije, Aleksandar Cincar
Markovi nije javno i direktno bio angaovan u poslovima kvislinke
vlasti. Ima istoriara koji smatraju da su Ljoti i Cincar Markovi vie
voleli da ostanu ,,u senci", vukui poteze iza scene. 79 '
Aimovieva komesarska vlada je, u sutini, bila izvrno-upravni
organ vojnookupacione uprave, administrativno-politika osnova za
lake ostvarivanje okupacionih zadataka, pre svega tekuih upravno-privrednih i propagandno-politikih zadataka. O karakteru ove vlade
najbolje govori kljuna pozicija Milana Aimovia, u vladi kao predsednika Saveta i ministra unutranjih poslova. Pitanje bezbednosti za
Nemce je bilo najvanije, a prvi komesar" ovek od najvieg nemakog
poverenja. Pomou ove vlade preuzet je i nastavio sa radom predratni
upravni aparat: banovine - Dunavska, sa seditem u Smederevu;
Moravska, sa seditem u Niu i Drinska, do juna 1941. sa seditem u
Valjevu a zatim u Uicu; obnovljen je rad i sreskih naelstava u preko
110 srezova, optinskih uprava, andarmerije, katastarskih i poreskih
uprava.
78

J Ljotia su naroito podravali ore Peri i Danilo Gregori.

' Aleksandar Cincar Markovi nije eleo da ue u Savet komesara. Odbio je ponueni
resor prosvete. Nemaki funkcioneri: Feliks Bencler i Fajne koristili su Markovievo
poznavanje Balkana i konsultovali ga po tim pitanjima.

79

135

andarmerija je posle okupacije bila razoruana, a deo andarma

naao se u zarobljenitvu. Ranije andarmerijske stanice opljakane su
i naputene. Do sredine maja 1941. na dunost se javilo 1.779 andarma
i 153 aktivna andarmerijska oficira. Privremeno su obrazovani tabovi
Dunavskog i Drinskog andarmerijskog puka i andarmerijske ete sa
vodovima i andarmerijskim stanicama. Komanda srpske andarmerije
osnovana je tek 22. juna 1941, pod privremenom komandom potpukovnika Jovana P. Triia. 80)
Za sve domae organe vlasti bilo je obavezno izvravanje nemakih
nareenja. Komesari su bili odgovorni predstavnicima odgovarajuih
nemakih odeljenja u Upravnom tabu komandanta Srbije. Upravne
ustanove Srbije, koje je obnovio Savet komesara, stajale su pod
operativnim rukovodstvom nemakih feldkomandantura, krajskomendantura i ortskomandantura. Bez nemake provere nije se mogao
postaviti nijedan sreski naelnik. Zahtevi Aimovia, postavljeni Nemcima pre' obrazovanja Saveta komesara, imali su uglavnom karakter
formalnog uslovljavanja, bili vid smirivanja savesti, pokuaj stvaranja
pred sobom i javnou predstave da se ne radi o najobinijim izvriocima
volje nemake vojno-okupacione vlasti.
Cela zgrada okupacione i kvislinke vlasti poivala je na vojnoj sili
pobednika. Nemaka vojna uprava Srbije organizovana je neposredno
posle kapitulacije. Na njenom elu nalazio se komandant (vojni zapovednik Srbije), koji je bio potinjen Vioj komandi suvozemne vojske,
a od poetka juna 1941. Komandantu Jugoistoka, pod iju su komandu
dolazile sve redovne trupe i vojnopozadinski organi okupiranih teritorija
na Balkanu. Prvi komandant Srbije bio je general Ferster, od poetka
juna general reder, koji je nastradao u avionskoj nesrei 24. jula 1941,
s tim to ga je zamenio general Dankelman. Preko Vojnog taba
komandant Srbije ostvarivao je reim bezbednosti na okupiranoj prostoriji, a preko Upravnog taba upravljao je zemljom i nadzirao kolaboracionistiku vlast. Mrea oblasnih, okrunih i mesnih komandi prekrivala
je Srbiju. Oblasne komandanture, obeleene brojevima, nalazile su se
u Beogradu (599), Panevu (610), Niu (809), Uicu (816), a okrune
komande - krajskomandanture (takoe oznaavane brojevima) u Petrogradu, Sabcu, Kragujevcu, Jagodini, Kruevcu, Kosovskoj Mitrovici,
Valjevu, Zajearu, Leskovcu. Mesne komande - ortskomandanture
bavile su se poslovima javne bezbednosti i informativne slube. Vojnu
silu poretka obezbeivale su prvo divizije iz sastava armije general-pukovnika Maksimilijana fon Vajksa, dok krajem aprila i poetkom maja
nisu otpremljene na budui Istoni front, kada su ih zamenile tri
posadne divizije (704, 714 i 717).
tab generalnog opunomoenika za privredu, sa Francom Nojhauzenom, na elu, bivim generalnim konzulom Treeg rajha u Jugoslaviji,
80)

Trii je postavljen za v.d. komandanta andarmerije 24. juna 1941. Prethodno je o

svojoj nameri obavestio Drau Mihailovia, koji se sa tim sloio - J. Marjanovi, n.d.,
211.

136

bio je direktno povezan sa Berlinom, odnosno sa maralom Geringom,

koji je bio zaduen za sprovoenje nemakog etvorogodinjeg privrednog plana. Ova ustanova je sa dosta samostalnosti organizovala sistem
privrednog iskoriavanja okupiranog prostora.
O unutranjopolitikim pitanjima okupirane Srbije starao se poslanik Feliks Bender, kao opunomoenik nemakog Ministarstva inostranih poslova. Mada se nalazio pri komandantu Srbije, odgovarao je svom
ministru - Joahimu fon Ribentropu.
Obavetajna i policijska sluba imale su u Srbiji vie centara, slubi
i ureda, ve zavisno od toga o kojoj se grani slube radilo: AB V E R U
(vojnoobavetajnoj slubi) ili Slubi glavnog ureda bezbednosti
(RSHA), Kontraobavetajna komanda - AST (Abwerstelle) imala je
pod svojom komandom tajnu vojnu policiju - GEP (Geheimefeldpolizej) sa ekspoziturama u Kragujevcu, Sapcu, Niu, Uicu, Kosovskoj
Mitrovici. U okviru policije bezbednosti - SIPO nalazilo se odeljenje
tajne dravne policije - GESTAPO, koji je imao svoje ispostave u svim
veim i manjim mestima Srbije. Pod nadlenou SIPO nalazila se i
Specijalna policija, koju je odmah posle okupacije obrazovao Dragomir
Dragi Jovanovi, kao izrazito nemaki ovek, postavljen ve 21. aprila
1941. za izvanrednog komesara Beograda. Poslovima bezbednosti
bavila se i Sluba bezbednosti" (SD).
Glavni zadatak Saveta komesara sastojao se u tome da pridobije
stanovnitvo Srbije za politiku reda i mira, u stvari za poslunost
Nemakoj, tako potrebnoj pred poetak odluujue bitke na Istoku;
da otkrije britanske agente i masone, da odstrani neprijatelje iz
upravnog aparata i prosvete, posebno sa Univerziteta u Beogradu, za
ta je bio zaduen Velibor Joni, da razvije propagandu meu narodom
u slubi ciljeva Treeg rajha, da oivi privredni ivot i obezbedi to
sistematinije privredno iskoriavanje Srbije. Meu prvim dokumentima koje je Savet komesara izradio nalazio se Memorandum o obnovi
Srbije i njenog privrednog podruja.
Savet komesara obnovio je rad sudova i tuilatva. Ve 1. maja
poeo je da radi Kasacioni sud, Upravni sud i Stalni izborni sud
trgovake komore, 2. maja Okruni i Apelacioni sud za grad Beograd,
a 5. maja Sreski sud za vraarski srez i Trgovaki sud za grad Beograd. 81 '
Aimoviev Savet komesara nastojao je da po cenu sluenja
okupatorskoj sili obezbedi povoljniji poloaj srpskog naroda u novom
nemakom evropskom poretku, u iju se pobedu verovalo. S osloncem
na Nemce zamiljeno je da se proire ovlaenja i postigne nacionalna
integracija Srba na prostoru okupirane Jugoslavije, kao prvi korak u
pravcu poboljanja poloaja Srbije u Hitlerovoj Evropi. Srbija je voljom
nemakog vrha 1941. do kraja bila degradirana u sistemu vazalnih
reima, kojima je Trei rajh bio daleko naklonjeniji, kao to pokazuje
81)

Slubeno saoptenje Trgovake, industrijske i zanatske komore, br. 1, 9. - M.

Borkovi, n.d., 1, 38.

137

odnos prema NDH, tako da je svaka zamisao o menjanju prvobitno

utvrenog srpskog poloaja bila liena stvarnosti. Aimoviev memorandum iz juna 1941, upuen nemakom vojnoupravnom zapovedniku,
pokazuje kolaboracionistike namere, ali i nerealnost objedinjavanja
srpskih zemalja i stanovnitva u okviru proirene Srbije, iako pod
nemakim pokroviteljstvom, jer su se takve pretenzije kosile sa nemakom politikom. Nezavisno od Hitlerovog nepoverenja prema Srbima,
nikako nije mogao biti zapostavljen interes NDH i ostalih Hitlerovih
saveznika da bi se ova kombinacija ostvarila. Podela teritorije Kraljevine
Jugoslavije i namirenje nemakih saveznika sa vazalnom NDH, moglo
je uglavnom biti ostvareno na raun svoenja Srbije na Sumadiju",
staro i tradicionalno jezgro ustanike Srbije. S toga je Aimovi
uzaludno traio Kosovo i Skoplje, pripajanje Crne Gore, obuhvatanje
srpskog stanovnitva Hrvatske i Sandaka kao vekovnih etnografskih
granica srpskog naroda. 82 ' Olako je previana drugorazredna uloga
srpskog vazalnog reima u jugoistonoj zajednici, koja se ogledala u
novoj politiko-topografskoj mapi Jugoslavije posle deobe od strane
pobednika, favorizovani nosioci te politike na Balkanu meu saveznicima i kvislinzima, tenja da se Srbija maksimalno umanji i njena
aktivnost u irem prostoru van okupacione zone onemogui. Ova
nemaka politika spolja se ogledala i u meunarodno-pravnom statusu
Srbije, koji je bio razliit od onog NDH, koju su lanice Osovine i neke
neutralne drave priznale i doprinele da njen dravni subjektivitet za
vreme rata funkcionie u svetu Osovine i drava njoj naklonjenih.
Izmeju Srbije i NDH za vrh nemake politike nije bilo dilema, jer se
prednost bez rezerve davala NDH. Stvaranjem ove klerofaistike
drave, najvee i jedine na Balkanu, sa drugim meunarodnim zaokruenjem antisrpske orijentacije, ija je vernost izmeu ostalog bila
obezbeena teritorijalnim davanjima, Hitler je mogao raunati, pogotovu unitenjem jugoslovenske dravnosti, da je pitanje Srbije kao
snane balkanske drave skinuto sa dnevnog reda istorije.
Kvislinki pokuaj reavanja srpskog pitanja pod nemakim protektoratom, u pustoi i haosu posle aprilskog rata, svojom bezizglednou
nesumnjivo svedoi o velikoj muci srpskog naroda ali i o kratkovidosti
upravljaa na osnovu nemake invenstiture koji su mogli samo sanjati
o ovlaenjima jednog poglavnika", koliko god suverenitet njegove
NDH izvirao iz nemake moi, naravno sa punim ovlaenjima kada
se radilo o unitenju Srba.
Nemci su od kolaboracionistike vlasti traili da reorganizuje
Beogradski univerzitet. I za jedne i za druge radilo se o ustanovi koja
nije smela ostati poteena reforme", ak i pre drugih ustanova u
Srbiji, jer su u njoj gledali ne samo najistaknutiju nastavno-naunu
instituciju Srbije ve i najvee komunistiko arite i rasadnik marksistiki obrazovane omladine u Jugoslaviji. Za Nemce su se izvori
82)

Isto, 4 7 - 9 .

138

potencijalne opasnosti nalazili u gradovima, a rukovodeu ulogu pripisivali su studentima i studentkinjama, lekarima, advokatima, crvenim"
panskim borcima, pojedinim oficirima. Nemaki izvetaj ne bi bio
potpun bez stereotipa da se radi o robijaima" i ljudima propale
egzistencije.83' Za policijske snage Kraljevine Jugoslavije, specijalizovane za borbu protiv komunista (Antikomunistiki odsek), studentski
pokret na Beogradskom univerzitetu, predvoen komunistima, vie
nego dobro je poznavao snagu i uticaj komunista u akcijama protiv
reimskih snaga, u antifaistikim akcijama i borbi sa profaistikim
snagama Ljotievog Zbora". Mada nemamo izvore univerzitetskih
vlasti o ponaanju studenata i nastavnika Beogradskog univerziteta u
dogaajima od 27. marta, jer su oni delovali preko drugih organizacija
i pokreta, injeniki je nesumnjivo da su bili i te kako angaovani pre
prevrata i posle njegovog izvoenja. Uticajne profesore Beogradskog
univerziteta nalazimo meu najistaknutijim iniocima zbivanja, recimo
Slobodana Jovanovia, Vladu orovia i druge, a demokratska i
komunistika omladina su meu glavnim nosiocima demonstracija, pre
i posle prevrata.
Ako elimo da razumemo sutinske ciljeve okupatora i kolaboracionista prema Beogradskom univerzitetu u postaprilskoj situaciji, ne
moemo iskljuivo ostati na njegovom posmatranju iznutra", izostavljajui istorijsku pozadinu koja ih je uslovljavala: rat, pre svega,
okupaciju, poloaj Srbije i genocidnu sudbinu srpskog naroda u NDH.
U prilazu Beogradskom univerzitetu sticalo se vie tokova, ponekad i
protivurene politike okupatora i predstavnika kolaboracije, ali jedinstvene u tenjama da ugue Beogradski univerzitet kao slobodarsku i
demokratsku instituciju srpskog naroda i ostalih naroda Jugoslavije, jer
se pre aprilskog rata radilo o koli na kojoj su studirali studenti i
studentkinje gotovo iz svih krajeva Jugoslavije. No iz te injenice se ne
sme prenebregnuti da Beogradski univerzitet posle aprilskog rata,
unitenja Jugoslavije kao drave u vienju okupatora (tzv. fikcija
debelacije), uspostavljanja vojnog reima i prve kolaboracionistike
vlasti, po studentskom sastavu nije vie odgovarao situaciji pred
izbijanje rata, jer su mnogobrojni studenti iz drugih krajeva Jugoslavije
(Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Makedonije, delova
Hrvatske) napustili glavni grad i kolovanje. Studenti iz unutranjosti
Srbije takoe su se nali u svojim zaviajnim krajevima. Sastav srpskog
i drugih sela i varoi uveliko se promenio nakon aprilskog rata,
pristizanjem aka i studenata, oficira i proteranih inovnika iz okupacionih zona Jugoslavije, osobito navalom izbeglica iz NDH.
Zamiljena reforma Univerziteta poivala je na dijametralno suprotnim shvatanjima u poreenju sa tradicionalnom autonomijom
Univerziteta. Umesto autonomnog, okupator i kvislinzi nameravali su
83)

B. Petranovi, Okupator i Beogradski univerzitet 1941-1944, Zbornik radova, BU u

predratnom periodu, NOR-u i revoluciji, Beograd, 1983, 140-9.

139

da stvore dirigovani univerzitet. Svima onima koji su u ovoj kvislinkoj

verziji potkopavali temelje dravnog nacionalnog ivota" i ugroavali
interese narodne zajednice" nije bilo mesta na Univerzitetu. Otadbini" su bila potrebna pokolenja prevaspitana u duhu nacionalne i
socijalne discipline - kulturni pioniri, moralni reformatori, socijalni
borci, nacionalna elita" jednom reju, koja bi preporodila Univerzitet,
sa Dimitrijem Ljotiem, Veliborom Joniem, Vladimirom Velmar
Jankoviem, Danilom Gregoriem na elu. Jonieva reforma teila je
da se Univerzitet postavi na principima integralnog vaspitanja, usmeravane kole, nove prosvetne politike koja bi vodila rauna o dravnim
potrebama i navodnom kulturnom napretku Srbije. Njen smisao Joni
je video u izleenju duhovnog stanja omladine, potiskivanju uticaja
dekadentnog Zapada i odbacivanje ideja internacionalizma. Meta
nemakih i kvislinkih napada bio je prestoniki" Univerzitet, to se
vidi i iz zapisnika Univerzitetskog senata iz vremena okupatorskog
rektora dr Nikole Popovia, koji nije mogao da zataji injenicu da su
novine bile pune optubi na raun Univerziteta i nepoverenja u njegov
rad. 84 ' Svesni da se s Beogradskog univerziteta izlivala bujica najprogresivnije omladine, kvislinzi su izvrtali pojmove, predstavljajui je kao
najnesrpskiju i najnenacionalniju" omladinu. Studentsku omladinu
kolaboracionisti su optuivali za odricanje od nacionalnih ideala i
priklanjanja Kinezima, Australijancima, Crncima, pancima. 85 '
Nemaka okupaciona uprava drala je od samog poetka reformu
kolstva pod svojom kontrolom. Dr Harold Turner u referatu komandantu Jugoistoka generalu Aleksandru Leru za period od 20. aprila
1941. odreivao je reformu istiskivanjem komunizma sa visokih kola. 86 '
Vojnim slomom Kraljevine Jugoslavije i okupacijom nije prestao
rad Univerzitetskog senata. 87 ' Posle nemake odluke o ukidanju svih
studentskih udruenja, Senat je preuzeo njihovu imovinu. Podelom
Jugoslavije od strane okupatora i uspostavljanjem vazalnih, profaistikih reima u njenim zemljama, praenim aneksijama, prestao je rad
Filozofskog fakulteta u Skoplju, Pravnog fakulteta u Subotici i Poljoprivredno-umarskog fakulteta u Sarajevu kao delova - po l. 3. Zakona
o univerzitetima - Beogradskog univerziteta. Univerzitetski senat je na
sednici od 4. juna 1941. odluio da privremeno, dok traje neredovno
stanje, ove fakultete prikljui matinim fakultetima Beogradskog uni84> Isto!
jjf' Novo vreme", 28. oktobar 1941.
' Z. Vujanovi, Prosvetna politika u okupiranoj Srbiji 1941 - 1944, u rukopisu, Beograd,
1979, 76-77.
' Sednici Senata Beogradskog univerziteta 29. maja 1941. godine prisustvovali su: rektor
in. P. Mici, dekan Filozofskog fakulteta dr M. Trivunac, dekan Pravnog fakulteta
dr . Tasi, dekan Medicinskog fakulteta dr M. Kosti, prodekan Medicinskog
fakulteta dr K. Todorovi, dekan Poljoprivredno-umarskog fakulteta dr D. Todorovi,
dekan Bogoslovskog fakulteta dr D. Stefanovi, prodekan dr R. Gruji, zastupnik
prodekana Poljoprivredno-umarskog fakulteta dr M. Vlajinac, dekan Veterinarskog
fakulteta dr I. urii i prodekan Veterinarskog fakulteta dr A. Vukovi - Arhiv
Srbije ( A S ) , Zapisnik sednice US od 29. maja 1941.

140

verziteta, sa njihovim nastavnim, administrativnim i drugim osobljem.

Deo nastavnog osoblja naao se u zarobljenikim logorima Nemake i
Italije, u emigraciji, bio uhapen od okupatora ili radio za antiokupatorske snage. Na Beogradskom univerzitetu otputeno je i penzionisano
206 ljudi; 82 nastavnika i asistenta nalazili su se u zarobljenitvu, 6 u
internaciji; 14 nastavnika i 884 studenta uestvovalo je u narodnooslobodilakoj borbi. 88)
Na sednici od 29. maja 1941. Univerzitetski senat usprotivio se
reformi nastave na Medicinskom fakultetu i meanju Aimovievog
Komesarijata socijalne politike i narodnog zdravlja u poslove Komesarijata (Ministarstva) za prosvetu. Prethodnim pribavljanjem miljenja
Saveta Medicinskog fakulteta, Univerzitetski senat je zauzeo stanovite
da momenti u kojima se nalazi naa zemlja, neizvesnost u pogledu
nastave na Univerzitetu, kao i neizvesnost u vezi sa mogunou
donoenja zakonskih odredaba kod okupatorskog stanja nalau da se
kod ovako vanih reformi postupi sa svom obazrivou i lagano".
Prilagoavanje nastave" vezivalo se iskljuivo za naune i opte
narodne potrebe". Sva kolska pitanja imala su da se reavaju saglasno
Zakonu o univerzitetima i optoj uredbi o univerzitetima, koja je
predviala Univerzitet kao autonomnu ustanovu".89-1 Iza ove, naoko
sitne, formalne intervencije, skrivalo se do sada neprimeeno shvatanje
o okupaciji kao privremenom i prelaznom inu, suprotno nemakom
shvatanju Kapitulacionog akta, odnosno Odredaba o primirju od 17.
aprila 1941. koje je poivalo na debelaciji. Ova nerazvijena ideja dublje
je razraena u Memorandumu kojim je Univerzitetski senat odbio
reformu Univerziteta. Istupajui protiv donoenja novog zakona o
Univerzitetu, Senat je, polazei od stanja okupacije, smatrao da se
mogu koristiti dopune i izmene postojeeg zakona, kao i opta uredba.
Pre svega", Senat je bio protiv toga, iz jednog pravnog razloga",
preko koga kao predstavnik nauke i istovremeno jedan od nosilaca
narodne pravne svesti, ne moe da pree utke. Naime, sama okupatorska vlast preutno je prenela na komesare onoliko vlasti koliko ona
sama ima, tj. u granicama meunarodnog prava". Iz ovakvog shvatanja
je proizilazilo da Zakon o univerzitetima i zakoni o kolama ne spadaju
u one koji se mogu menjati. Otklanjanje nezgoda" za kolski rad moglo
se izvoditi samo naredbama ili novelama. Ukoliko su spoljni faktori
smatrali da je to ipak nuno, onda je kola mogla da ne radi ili da radi
u onoj meri u kojoj je to bilo mogue. Protivno bi znailo zalaziti u
oblast redovne zakonodavne vlasti, a za to nije postojala pravna
mogunost.90)
Iza ovog pravnog razloga stajalo je sutinsko razmimoilaenje
Senata sa nemakim shvatanjem o posledicama vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije, zasnovano na meunarodno prihvaenoj pravnoj
88)
89)
90)

Z. Vujanovi, n.d., 99.

AS, Zapisnici sednica Univerzitetskog senata od 26. jula i 9. avgusta 1941.
Isto.

141

doktrini i vaeim konvencijama usvojenim u cilju regulisanja rata i

njegove humanizacije.
Drugi argument Univerzitetskog senata pogaao je u samu sr
okupatorskih zamisli, polazei od toga da je stanje u zemlji takvo da
nisu postojali elementarni uslovi za izvoenje reforme u asu kada je
350.000 ljudi amilo u ropstvu, a na narod", kako se kae, u nekim
zauzetim krajevima (stoji u Hrvatskoj", pri emu se misli na NDH)
bio izloen neuvenim patnjama; aktima sabotae imovina i lina
bezbednost dovedeni su u pitanje protiv ijih su nosilaca okupatorske
vlasti upotrebljavale otre represalije. Univerzitetski senat je smatrao
da su pred njim stajala mnogo prea i ivotnija pitanja. U atmosferi
neizvesnosti", kae se, brige za nasuni hieb, straha za ivot, ne mogu
se izvoditi takve reforme koje, pre svega drugog, pretpostavljaju
moralni mir". Reforma kole, posebno Univerziteta, nije mogla da ne
obuhvata izmenu samog duha. S ubeenjem se isticalo da e iz krize
koju preivljujemo narod izvui velike pouke za budunost i da moe
oekivati pravi preporod. Umesto perioda opteg narodnog poleta, na
narod" se danas nalazio ,,u stanju potitenosti" koja je prirodna
posledica poraza, kakav moda nikada nije doiveo u svojoj istoriji". 91)
Senat nije tedeo Komisiju za reformu sa veinom koju nisu inili
profesori Univerziteta, to je vrealo nastavnike, od kojih su neki
proveli preko 40 godina u stalnom radu na nauci i u stalnoj brizi za
usavravanje kole. Meu njima je bilo i takvih koji su visoko podigli
ugled svojim radom na nauci ne samo Beogradskom univerzitetu nego
i naem narodu" u celini. Drugi lanovi te komisije nisu bili kvalifikovani da reavaju o sudbini Univerziteta, a neki su bili poznati i kao
njegovi neprijatelji. Senat se pitao da li tako sastavljena Komisija moe
dati objektivan sud o Univerzitetu. Da li je ona proivela njegova
unutranja pitanja da bi o njima mogla da sudi? Da li je ona mogla
dati i najmanje garantija da e na terazijama objektivno i duboko
shvaenih interesa nae nauke i prosvete moi pretegnuti njihova
iskustva nad iskustvom dve stotine nastavnika Univerziteta koji su
odano sluili koli, narodu i nauci vie decenija? 92 '
Reformatorima" Univerziteta ova pitanja izgledala su isprazno,
jer su zapravo takvim sastavom Komisije hteli da se glas Univerziteta
uopte i ne uje.
Anatomskim ralanjivanjem kvislinkog projekta, ovaj je do kraja
bio obezvreen i ukazano je na prave namere njegovih tvoraca. Njime
nije bilo predvieno Vee; funkcije Senata su bile beznaajne (miljenja
i tumaenja bez prava odluivanja); rektor je ostao bez autoriteta i
vlasti. Prenoenjem funkcija na fakultete, Senat se pitao da li je trebalo
tako olako napustiti jedinstvo ustanove koja, nastala u srednjem veku,
danas postoji u svim kulturnim zemljama i kada se sve jasnije pokazivalo
91)
92)

Isto, Zapisnik od 26. avgusta 1941Isto.

142

da je nauka sve vie tesno povezana. Uprava zadubina dolazila je

stvarno u ruke Ministarstva", to je znailo da se Univerzitet stavlja
pod njegovo tutorstvo. Profesori su projektom stavljani na raspolaganje.
Odredbom politikog karaktera, ministar je mogao da postavi nastavnika Univerziteta ad personam i bez predloga Univerzitetskog saveta.
Univerzitet vie nije postojao kao celina, a hijerarhijski je bio ravo
ureen; harmonija u radu je onemoguena, disciplina poremeena,
autoritet univerzitetskih vlasti sveden na minimum, a administracija
poveana i komplikovana. Senat je zakljuivao da bi usvajanje takve
reforme dovelo Univerzitet na rub rasula. Sloboda nastave i nauke je
jedina mogua osnova za nauni napredak i jedna od najdragocenijih
tekovina oveanstva - zbog ega moramo zadrati sistem autonomije
univerziteta. Autonomija, ako je igde dala dobrih rezultata dala ih je
u ivotu Univerziteta". Predloene mere Senat je oznaio kao teku
uvredu koli u dananjim pretekim vremenima, kada se sa njenim
predstavnicima postupalo kao sa ljudima nedostojnim njihovog dosadanjeg rada i njihovog poloaja. 93)
Otpor Univerzitetskog senata, za pouku tadanjim i buduim
generacijama, nije mogao da sprei reformu Univerziteta, ali se njegovi
predstavnici nisu ustruavali da jasno i otvoreno pokau da se s njom
ne slau. Za Univerzitetski senat neprihvatljiva je bila sama vremenska
situacija u kojoj su snage faizma mislile da reorganizuju Univerzitet,
dakle okupacija, kao i faistiki duh na kome se ona zasnivala.
Faistika ideologija bila je nespojiva sa duhom Beogradskog univerziteta i njegovom demokratskom otvorenou. Nemci su smatrali da se
radi o antigermanskom raspoloenju" Univerziteta, istupajui i kasnije
protiv redovne nastave, strahujui od antifaistike aktivnosti. Nemaka
okupaciona uprava nedvosmisleno je smatrala da je Beogradski univerzitet oduvijek bio poprite komunistikih i slobodnozidarskih elemenata" i da se bez temeljne reforme i trajnog ienja nastave i nastavnog
kadra nije moglo misliti na otpoinjanje ponovnog rada". Najenerginiji protivnik otvaranja Univerziteta bio je August Majsner, komandant
SS i ef policije. 94)
Nemaki stav je proizlazio iz njihovog rezervisanog odnosa prema
srpskom narodu uopte. Plaili su se otvaranja Univerziteta i skupljanja
inteligencije na jednom mestu u zemlji gde otpor nije prestajao, a na
drugoj strani slobodarski vaspitane inteligencije. Opominjala ih je
antifaistika prolost Beogradskog univerziteta: uee njegovih studenata na bojitima Spanije, na strani republikanske armije, delatnost
Ujedinjene studentske omladine uoi rata, solidarnost beogradskih
studenata sa Cehoslovakom, pokret za odbranu zemlje, a nadasve
ponaanje studenata Beogradskog univerziteta u martovskim dogaa94)

Majsner je bio poverenik Himlera i srbofob. esto je optuivao ostale nemake

funkcionere za naklonost prema Srbima i podravanje politike olakavanja srpskog
poloaja. U sluaju BU Majsner se prvenstveno rukovodio razlozima bezbednosti.

143

jima 1941. Antikomunistikoj komponenti nemake politike pridruivale su se i druge dve: da je ustanova u masonskoj slubi zapadne
plutokratije i nacionalna do te mere da ne moe da se pomiri sa
okupacijom. Beogradski univerzitet je u nemakom vienju simbolizovao najvaniju srpsku nastavno-naunu ustanovu, prema kojoj je poticalo trajno nepoverenje vrha Treeg rajha kao i narodu u kome je
iznikla. Antisemitska politika okupatora ispoljila se u udaljavanju
Jevreja sa Univerziteta, kao i svih drugih lica ocenjenih za nacionalno
nepouzdane.95^
Iako na otvaranju Beogradskog univerziteta potpomagan od savetnika Upravnog taba Harolda Turnera, Milan Nedi je nailazio na
otpore druge nemake struje, koju je reprezentovao general SS Majsner.
U naporima da stekne univerzitetski dekor kao element fiktivne srpske
dravnosti i u opijenosti nacionalnom megalomanijom, Nedi se nije
obazirao na stvarnost Beograda, Srbije i Jugoslavije. U Beogradu su
udarne grupe antifaista oteavale ivot okupatoru i kvislinzima u leto
1941. godine. Beograd je bio izvor kadrova za partizanske odrede irom
Srbije i Jugoslavije.
Veliki broj univerzitetskih nastavnika bio je stavljen na raspoloenje odlukom kvislinke vlasti i materijalno nezbrinut. Univerzitetski
senat organizovao je slanje paketa nastavnicima Beogradskog univerziteta koji su se nalazili u zarobljenikim logorima. Njegovi najnapredniji
kadrovi bili su izloeni hapenjima. Rektor je obavestio Univerzitetski
senat 13. novembra 1941. da su u noi 4/5. novembra uhapena 32
univerzitetska profesora, a iz objavljenog kominikea videlo se da su
ovi profesori imali da slue kao taoci za bezbednost u srpskom
prostoru. 96)
Iz propagandno-bezbedonosnih razloga Savet komesara posvetio
je izuzetnu panju tampi i izdavakoj delatnosti. Celokupni ton
propagandi davalo je Propagandno odeljenje za Srbiju, koje se nalazilo
pri tabu komandanta Srbije, ali u sutini potinjeno - to se tie
generalne linije rada - Propagandnom uredu Vrhovne komande. Meu
prvim kvislinkim listovima u okupiranoj Srbiji bilo je Novo vreme",
iji su sardnici poticali iz predratnih listova Politika", Vreme" i
Pravda". Radilo se o dnevno-informativnom listu (koji nije izlazio
samo ponedeljkom, kada je kao jutarnji list tampan Ponedeljak"),
iji je glavni i odgovorni urednik do avgusta 1941. bio Predrag Milojevi,
a kasnije zamenik glavnog i odgovornog urednika dr Milo Mladenovi;
od marta 1943. list je vodio Stanislav Krakov. U pitanju je organ
95)

96)

Na est fakulteta BU studiralo je 185 studenata Jevreja, ali im nije dozvoljeno da

izau na ispit saglasno l. 4 Naredbe Vojnog zapovednika u Srbiji od 30. maja, koja
je diskriminisala Jevreje i Cigane. Na osnovu te Naredbe otputeni su svi profesori
Jevreji. Otputeni su i profesori srpske nacionalnosti koji su bili oznaeni kao
nacionalno nepouzdani. Prema izvetaju Rektorata od 1. jula 1941. otputeno je 7.
juna 5 profesora, 23. juna 11 profesora i 5. jula 1941. 11 profesora - M. Borkovi,
n.d., 2, 96.
A S , Zapisnici sedmce Senata BU od 13. novembra i 12. decembra 1941.

144

Aimovievog Saveta komesara, a kasnije Nedieve vlade. Bez obzira

na svu rezervisanost italaca prema ovom listu, kao glavnom ideolokopolitikom glasilu kolaboracionistikih snaga, list je svojim velikim
tiraom (oko 200.000 primeraka) obavljao propagandnu ulogu u oblikovanju svesti srpskog itateljstva. Upuivan je i u zarobljenike logore,
meu srpske oficire i vojnike zarobljene u aprilskom ratu. Od 6. jula
1941. pokrenut je veernji list Obnova", sa Milanom Stoimiroviem
- Jovanoviem kao glavnim urednikom, a od oktobra iste godine sa
Stanislavom Krakovom. Za vreme nemakih vojnih uspeha list je u
nadnaslovu isticao parolu: Viktoria - Nemaka pobeda - pobeda
Evrope - Viktoria", koja sama po sebi odreuje karakter i svrhu lista.97)
Pored glorifikacije nemake vojne moi, novog poretka", vrednosti nemakog naroda, kolaboracionistika tampa je bila preplavljena
tekstovima u kojima se napadala Jugoslavija, masoni, zapadni plutokratski reimi, insistiralo se na moralnoj, socijalnoj i nacionalnoj obnovi
srpskog naroda, igosani su nosioci i duh prevrata od 27. marta,
Nemaka je predstavljana kao prijatelj Srba, napadani su Britanci, a
od 22. juna Sovjeti i boljevizam, uzdizana nova" Srbija. Polovinom
jula 1941. pokrenut je i list Donauzeitung", kao veliki dnevni i
ekonomski list za Jugoistonu Evropu. 98) Prvi broj Nae borbe",
ljotievskog lista, izaao je 7. septembra 1941. godine. Dr Dimitrije
Najdanovi, jedan od urednika ovog partijskog lista, zalagao se za
narodnu revoluciju" i izlazak srpskog naroda iz opte kataklizme i
nacionalne apokalipse". Ljoti je smatrao da se spas nalazi u odvajanju
od crvene Moskve" i masonsko plutokratskog Londona, a na drugoj
strani obuzdavanja razbuktale sebinosti". Po njemu, trebalo je pronai
svoj roeni duhovni narodni put", jer je nae duhovno bespue"
uzrok tekueg tekog poloaja. 99)
Milan Mati navodi da je Naa borba" u napisima lista ocenjivana
kao najnacionalniji list za poslednjih stotinu i vie godina naeg
politikog ivota", koji ima znaaj farosa, kule svetilje u tmini i
burkanju naeg materijalnog i drutvenog tla". 1001
Kvislinka novinska agencija Rudnik" zamenila je predratnu
jugoslovensku agenciju Avala", ugaenu aprilskom kapitulacijom.
Njen direktor do 27. marta, ore Peri, preuzeo je nove propagandistike poslove u Savetu komesara, kao jedan od Aimovievih zamenika
u resoru unutranjih poslova, sa Tanasijem Diniem.
Iz istraivanja Milana Matia proizilazi da su se saradnici kolaboracionistike tampe, koji ine dosta velik krug dopisnika, lankopisaca
i komentatora, mobilisali iz redova predratnih pronemakih novinara,
97)
98)
99)
100)

M. Mati, tampa u Srbiji i drugom svetskom ratu 1941-1944, doktorska disertacija

u rukopisu, Beograd, 1990, 36-37.
Isto, 22-23.
Naa borba", 7. septembar 1941.
M. Mati, n.d., 29.

145

pisaca i politiara, ljudi zaslepljenih ideologijom novog poretka; drugu

kategoriju predstavljali su ljudi od pera koji se nisu mirili sa ratom kao
vidom prekida svoje karijere, ta vie, koristili su neredovne prilike za
svoju vlastitu publicistiko-politiku promociju; pomenuti istraiva u
treu kategoriju svrstava i ljude koji su u svemu tome videli i vlastitu
afirmaciju kao preporoditelji i spasioci" nacionalnog bia srpskog
naroda i njegove dravnosti. '
Sadrajne komponente kolaboracionistikih novina mogle bi se
svesti na informativno-politiki sadraj, u kome je uzdizana nemaka
vojna sila, hvaljeni uspesi na bojitu, glorifikovane nemake institucije
(vojne, politike, kulturne, ekonomske), u sutini novi poredak";
kritikovano predratno stanje, unutranja i spoljna politika, orijentacija
Srbije na Jugoslaviju, pod uticajem Engleske i Francuske, zanemarivanjem juga i svojih drugih nerazvijenih krajeva; razvijanje nacionalnog
preporoda u novim uslovima pod vladavinom nemakog novog poretka", mada za Srbiju u njemu nije bilo mesta; pod uticajem neposrednih
dogaaja i akutne opasnosti po postojei poredak i nemaku vojnu silu
napadani su komunisti sa najpogrdnijim epitetima kao anacionalno
jezgro pokreta, lieno oseanja za dom, porodicu, veru. Komunisti su
jednostavno bili ljudi bez istorije. Pored stereotipa koji nisu silazili sa
stranica tampe, propaganda je pojaavana dodavanjem novih optubi
kada su poele partizanske aktivnosti. Komunisti su bili i zloinci, strane
meunarodne sluge, plaeniko drutvo, najobinije potrkue Londona
i Moskve", to je bilo odjek faktikog ratnog saveza SSSR-a i Velike
Britanije. U partizanskim redovima se kasnije ne ele videti srpski
sinovi, jer se navodno radilo o muslimanskom olou iz Sandaka i
Bosne, Jevrejima, Hrvatima i svim drugim protivnicima srpskog naroda.
Politika osnova Aimovievog Saveta komesara bila je vie nego
tanka, jer su je inili predstavnici stranaka bez veeg ugleda i uticaja
u narodu, a osim toga relativno malo poznati politiari, javni radnici i
strunjaci. Grupi oko Milana Stojadinovia pripadali su Milan Aimovi, Duan Letica, Milan Jankovi, to je davalo prevagu Aimoviu u
strukturi vlade i sa stanovita nekadanje partijske pripadnosti. Stojadinovi je, inae, uivao veliki ugled kod Nemaca. Aimoviu se ak
pripisuje ideja o organizovanju otmice Stojadinovia, koji se nalazio u
britanskom zatoenju, te njegovom postavljanju za guvernera Srbije.
No, Stojadinovi je ipak ceo rat proveo na ostrvu Mauricijusu. Druga
uticajna grupa je bila ljotievska, sa dva ministarska mesta. Kosti je
pripadao Narodnoj radikalnoj stranci, a Jeremija Proti JNS.
Radilo se oigledno o neautoritativnoj, malobrojnoj i otuenoj
grupi ljudi u srpskom narodu. Aimovievu vladu narod je doivljavao
kao izrazito vazalnu tvorevinu. Moralna neprihvatljivost saradnje sa
okupatorom odbijala je graane od ove kvislinke garniture. Ona je
mogla da se pojavi u toj ulozi samo zato to Nemci posle kapitulacije
101)

Isto, 15-16, 20, 26-27.

146

nisu mogli da u srpskom narodu nau uticajnije linosti spremne da

im slue.
Do rekonstrukcije Saveta komesara dolo je 10. jula 1941. Umesto
Rista Jojia, koji je rano otpao, za ministra prosvete doao je Velibor
Joni, iji je zamenik bio Vladimir Velmar-Jankovi, kao komesar
saobraaja. Ranislav Avramovi je zamenio Lazara Kostia, a umesto
Jeremije Protia za komesara Ministarstva ishrane postavljenje Budimir
Cvijanovi. Zamenici Aimovia u resoru unutranjih poslova bile su
izrazito pronemaki eksponirane linosti - Tanasije Dini i ore Peri.
Tri vana resora u kojima je dolo do personalnih promena - prosveta,
saobraaj i ishrana - poverena su energinijim ljudima, to je bio i
nemaki zahtev. Dogaaji u Srbiji izazvae, meutim, potrebu okupatora za daleko snanijom i uticajnijom ekipom na elu kolaboracionistike vlasti.

Komunisti i revolucionarna praksa

Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji nosila je opta obeleja
KPJ, iji je jedinstveni deo bila. Istorijska situacija u kojoj e doi do
ustanka izdvajala se po tome to je Srbija bila pod najteim reimom
okupacije a Srbi u NDH izloeni unitenju. Za razliku od komunistikih
partija Slovenije i Hrvatske, ona nije imala konstituisan Centralni
komitet, zapravo svoju nacionalnu partijsku organizaciju u sastavu KPJ.
U Srbiji su se maja 1941. skoro istovremeno nali voi dva suparnika
antiokupatorska pokreta - Draa Mihailovi i Josip Broz. Srpski narod
se 1941. naao na zubu Hitlerovskoj srbofobiji, sam proet antigermanizmom. Partija je u Srbiji delovala u uslovima priticanja reka izbeglica,
koje su prelazile Drinu, Savu i Ibar, beei iz NDH i sa Kosova i
Metohije.
Pokrajinska organizacija KPJ u Srbiji bila je uoi rata malobrojna
ali dobro organizovana, na principu demokratskog centralizma, koji se
praktino svodio na najstroi partijski centralizam. Svojom organizaciono-konspirativnom strukturom i akcijom uoi aprilskog rata objektivno je bolje od bilo koje druge partije bila prilagoena za situaciju
rata i okupacije. Konspirativnost, kao nain rada, nije onemoguavala
izlaenje komunista van hermetikih okvira internog ivota i organizacije Partije. Stoga je ona imala daleko vei uticaj od brojnog stanja.
Jo u narodnofrontovskom periodu KPJ (1935-1939) stvorene su forme
rada, usaglaene izlaenju iz uskih sektakih okvira. Ova praksa je
nastavljena i u vremenu koje je oznaavalo pribliavanje rata granicama
Jugoslavije. Uticaj Partije irio se u radu kola i Univerziteta, u
fabrikama, meu intelektualcima leve orijentacije, u radu sportskih
drutava. Uoi rata, naroito od este pokrajinske konferencije KPJ
za Srbiju, poeo je intenzivniji rad Partije na selu, mada je Partija meu

147

srpskim seljatvom imala najslabije uporite. 102) Bila je to Partija

radniKa, intelektualaca, aka i studenata, inovnika i nametenika. Pod
uticaj komunistike ideologije, politike i propagande potpadao je sve
vei broj omladine i ena. Tome je doprinosila kritika nota u odnosu
na postojee politiko, nacionalno, socijalno i ekonomsko stanje,
dinamizam komunista i njihova mladost, borbenost i radikalizam u
zastupanju svojih stavova, naglaavanje socijalnih problema i sposobnost
organizovanja irih narodnih slojeva. Kriza graanskog drutva koju
ono nije bilo u stanju da svlada hranila je otpor nezadovoljnih snaga
drutvenom situacijom.
Konspirativni rad je bio objektivno uslovljen injenicom da se
Partija nalazila van zakona od 1921; smatrano je nacionalnom dunou
da se komunisti otkrivaju i unitavaju. Stoga je Partija nuno delovala
na principu ilegalnog partijskog organizma. Konspirativnou rada
uvala se organizacija od upada i infiltracije stranih elemenata, naroito
organa bezbednosti Kraljevine Jugoslavije, osiguravala od provala i
drugih naina unitavanja komunista i partijskih elija. Ali svaka pojava
ima i svoje nalije, pa i ova. Konspirativnost je izgraivala tip boraca
koji su iskljuivo verovali Partiji, rukovodstvu i svojim jednomiljenicima Zatvorenost partijskih sastanaka i tajnost onog to se na njima
odluivalo davali su obeleje blankistiko-zaverenikog stila rada osnovnim partijskim jedinicama. Pod partijskom tajnom, koju je trebalo
uvati po svaku cenu, podvodio se unutranji ivot komunista, personalni sastav organizacije, konkretna aktivnost, odluke, veze sa drugim
organizacijama i rukovodstvima. Konspiracija je pogodovala stvaranju
tipa zaverenike manjinske organizacije. Iskljuivost politike i ideologije
raala je sektatvo u brojnim vidovima. Izraavalo se u vidu nepoverenja, izdvajanja lanova, kao ljudi koji menjaju stari svet, uverenja o
posedovanju nekih izuzetnih svojstava; pokazivala se netrpeljivost u
raspravama, nepodnoljivost drukijih miljenja, zatvorenost duha;
102

' Pogotovu s uporeenjem uticaja Partije na selu u Crnoj Gori, Dalmaciji, meu
kolonistikim ivljem u Vojvodini. U irenju komunistike agitacije na selu Srbije
znaajnu ulogu su imali studenti - komunisti i lanovi S K O J - a (zaviajna studentska
drutva). Partija je koristila za svoju delatnost i Narodnu seljaku slogu, osnovanu
juna 1936. u Pirotu. Pokrajinski komitet K P J za Srbiju obrazovao je 1939. Komisiju
za selo u sastavu: Veselin Maslea, Moa Pijade, Mirko Tomi i Moma Markovi.
Komisija je pokrenula list za selo Glas radnog naroda". Rad na obnavljanju i
stvaranju novih partijskih elija pojaan je 1939-1940 (naroito posle obrazovanja
Mesnog komiteta u Obrenovcu i Sreskog poverenitva za srez tamnavski). Za rad na
selu korieni su najraznovrsniji oblici: seoske itaonice, Udruena zadruna omladina
Jugoslavije, seoske knjinice, organizacije trezvene mladei (uiki okrug); grupe
komunista sistematski su odlazile na selo (vranjski okrug); u okolini Kraljeva
formirani su politiki aktivi; u selima beogradskog okruga obrazovane su partijske
elije; u valjevskom kraju odravani su sastanci sa seljacima (naroito u kui D.
Dudia). No, sav taj rad nije dao vei rezultat. Seljatvo je u Srbiji bilo pod uticajem
drugih stranaka - Radikalne, Demokratske, Zemljoradnike stranke (njene levice),
a od marta 1940. Narodne seljake stranke i drugih. K P J je godinama nastupala
sektaki i doktrinarno zapostavljala srednje seljatvo, oslanjajui se na tzv. seosku
sirotinju. PK K P J za Srbiju je jula 1940. zahtevao da se u Srbiji suzbije strah od
stvaranja partijskih organizacija meu seljatvom" - A C K S K J , Fond CK, 1940/14-3
- Vid. . Jovanovi, K P J prema seljatvu 1919-1941, Beograd, 1984, 257-263.

148

izdizala se manjina sa svojim religioznim uverenjem i odnosom prema

svojim zadacima i ulozi; ograniena je literatura na kojoj su se komunisti
vaspitavali; imali su eshatoloke predstave o budunosti, idealizirali
SSSR, mitomanski prilazili Staljinu; jednostrano su kritikovali svoje
protivnike, apsolutizirali partijski sta, verovali u svemo organizacije,
iskazivali manjinsku uskogrudost, gajili mistini odnos predanosti viem
rukovodstvu - starijim drugovima; odlikovala ih je iskljuivost objanjenja, prezir prema gnjiloj demokratiji", pripisivanje motiva ponaanja
svojim protivnicima na osnovu predubeenja, relativizirali moral aktivista u slubi svete stvari revolucije, bili opsednuti neproverenim,
iskustveno nepotvrenim kategorijama protivnika (apriorizam u razvrstavanju neprijatelja); nisu se klonili revolucionarnog makijavelizma
u interesu velike budunosti koju sa sobom nosi borba komunista.
Iz organizacije KPJ, naina rada i ideoloke obuke" stvarao se
takav mentalni sklop komunista koji je ostao njihov beleg do kraja
postojanja kadrovske partije, ak i onda kada se ona nala na vlasti,
postala vladajua partija, masovna i bez otrih kadrovskih zahteva.
Sagorevanje za stvar revolucije, izgaranje za svet koji donosi revolucija,
askeza u linom ivotu, moralna i fizika rtva za veliku stvar komunizma, snaga solidarnosti, disciplina koja je ila do ljudske potinjenosti
rukovodstvima, odlukama organizacije, zahtevima Partije i revolucionarnog pokreta.
Profesionalni revolucionari inili su faktiki rukovodee jezgro KPJ
za Srbiju. Od drugih lanova Partije odvajao ih je dui partijski sta,
steeno iskustvo u revolucionarnom radu, esto due ili krae robijanje,
nain optenja u partijskoj organizaciji, borbeni mentalitet, uverenje
da nema prepreka koje se ne mogu savladati. Njihovi biografski profili
govore da se radilo o ljudima koji su proli kroz robijanice, radili ili
kolovali se u SSSR-u i drugim zemljama Evrope, borili u panskom
graanskom ratu u internacionalnim brigadama. 3)
Revolucionarno sektaki ekskluzivizam kod dela komunista se
posebno izraavao u dogmatskom neshvatanju nove istorijske situacije,
to jest izjednaavanju oktobarske revolucije 1917. i revolucionarne
inspiracije komunista u drugom svetskom ratu. Shematska projekcija
komunistike borbe iz prolosti SSSR-a nije imala izglede u budunosti,
iako neki iskusni kadrovi nisu bili osloboeni iluzija o starim nainima
borbe. Dovoljno je podsetiti se uputstava vojvoanskih komunista, koja
nalie na metode borbe boljevika jo u vreme prve ruske revolucije
1905-6. godine. 104) Ovakve predstave imale su iri znaaj, svodei se
103)

104)

panci" iz Srbije: Branko Krsmanovi, Milan Blagojevi, Blagoje Nekovi,^Koa

Popovi, Stevan olovi, Ratko Pavlovi, Radivoj Uvali, eda Kruevac, Zikica
Jovanovi, Miroslav Stojanovi Lesko, Dura Meterovi, Mirko Tomi, ore
Jovanovi Jarac, ore Andrejevi Kun, dr Dragi Jovanovi Selja, Svetislav Kanaki,
Lazar Simi, Borka Demi, Mato (Matija) Vidakovi i drugi - J. Marjanovi, n.d., 101.
Uputstva PK K P J za Vojvodinu za formiranje oruanih jedinica i naina voenja
partizanskih borbi, juni-jula 1941. Re je o Lenjinovim Zadaama odreda revolucionarne vojske" i njegovom pismu Borbenom komitetu pri Petrogradskom komitetu"
- Graa za istoriju Vojvodine, PK K P J za Vojvodinu 1941-1945., priredila Ljubica

149

jedno vreme na strategiju barikadne taktike u gradovima, zapostavljanje

sela, partizanske i narodnooslobodilake borbe pod uticajem starih
shema, uverenja da e se rat brzo zavriti, te da e se odluna bitka
dobiti u gradovima sa radnitvom i snagama koje ga budu sledile.
Univerzalni ideoloki trebnik komunista je Historija SKP(b)", na
kojoj je radio, kao to se govorilo, na uitelj", pri emu se mislilo
na druga Staljina". Na prevodu Historije SKP(b) na srpsko-hrvatski
radio je i Josip Broz. Jedni aktivisti su dobijali tampani primerak
knjige, drugi su ga umnoavali na getetneru, a trei prepisivali rukom.
Ova apokrifna knjiga iz istorije boljevike partije sluila je kao
uzor-knjiga na kojoj se vaspitavao komunistiki kadar. Drugi kadrovi,
mlai lanovi Partije i SKOJ-a, idejno su se vaspitavali na popularnoj,
prevedenoj u nas sovjetskoj literaturu (Mati" Gorkog, Kako se kalio
elik" Ostrovskog i drugoj). Josip Broz je pisao o Historiji" kao
silnom teoretskom oruju", divnoj knjizi", na kojoj je saraivao i
Staljin, knjizi koja ocrtava itav herojski put SKP(b)", knjizi na kojoj
se danas ui proletarijat itavog svijeta" i na kojoj treba da se ui na
partijski aktiv i proletarijat Jugoslavije", jer je u njoj na najsaetiji nain
i popularno predstavljeno ogromno iskustvo u obliku historije najrevoluc'onarnije partije, partije boljevika". 105 )
Srpski komunisti vaspitavani su kao pripadnici jedinstvene jugoslovenske organizacije u duhu internacionalizma, koji je negirao svaku
nacionalistiku iskljuivost, praktino odbacivao tradiciju vlastite istorije, iako se ona povremeno simboliki i pojmovno koristila u okviru
operativnog rada, radi politike mobilizacije i protiv nacionalnih zavojevaa. No i tada je tradicija proputana kroz strogi filter raznih
agitpropovskih specijalista, koji su na isto pragmatistiki nain razdvajali ideje, veliine i dogaaje iz nacionalne istorije koji mogu biti
prihvatljivi za Partiju. Vaspitavani su, takoe, da kao lanovi Partije
najveeg jugoslovenskog naroda, iju je buroaziju sama Partija optuivala za velikosrpski hegemonizam, moraju biti autentini internacionalisti, borci za ruenje te prevlasti i za nacionalnu ravnopravnost svih
ostalih naroda i nacionalnih manjina, a da pri tom nisu kritiki
razmiljali o smislu takve politike, o sudbini svog naroda i njegovoj
perspektivi u zajednici jugoslovenskih naroda. Najtraginije je to je
Partija u jednoj ranijoj fazi svoje istorije (1925-1935) esto znala
izjednaavati srpski narod sa svojom buroazijom, kao ugnjetaki u
kominternistikoj terminologiji, koji dri pod svojom izmom ostale,

105)

Vasili, Novi Sad - Sremski Karlovci 1971, 8 - 12. (U daljem tekstu: Lj. Vasili) U Uputstvima pod II) stoji: Odredi treba da se oruaju sami, ko ime moe (puke,
revolver, bombe, no, bokser, batina, krpe sa petrolejom za podmetanje poara, ue
ili lestvice od ueta, lopata za podizanje barikada, dinamitna patrona, bodljikave
ice, avli (protiv konjice) itd." ...Ubijanje pijuna, policajaca, andara, dizanje u
zrak policijskih ispostava (kvartova), osloboenje uhapenika, oduzimanje vladinih
novanih sredstava za potrebe ustanka..." - Isto, 8, 10.
U jesen 1939. pojedine glave Historije" su umnoavane na razne naine, a u leto
1940. Ognjen Pria je po nalogu Josipa Broza organizovao tampanje njene prve
etiri glave - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 6, 246.

150

tzv. ugnjetane narode, meu njima pre svih hrvatski narod. Ova politika
je imala znaajne reperkusije u nacionalnoj politici KPJ/SKJ dugo posle
rata, sve do vremena savremenog raspleta. Malo se osvrtalo na injenicu
da je i sam taj srpski narod bio eksploatisan, kao i ostali narodi, od
svoje i ostalih buroazija naroda Jugoslavije. A u samoj KPJ srpski
komunisti su gotovo meu poslednjima stvorili svoju nacionalnu partijsku organizaciju, posle Slovenaca, Hrvata i Makedonaca, tek maja
1945. godine. 6)
Uverenja srpskih komunista o karakteru ureenja u SSSR-u gradila
su se na osnovu partijske propagande, bez vlastitih saznanja o ivotu
u SSSR-u. Oni srpski komunisti koji su iveli i radili u SSSR-u (Sreten
ujovi, Jovan Veselinov i drugi) o tome nisu kritiki govorili. Naprotiv,
SSSR je bio bastion mira, nepobediva zemlja, sinonim socijalne pravde
i slobodnog ivota. Ako su se kod komunista i javljale sumnje o SSSR-u
u vreme moskovskih procesa, one su priguivane u sebi, smatrane
prolaznim aberacijama, nunostima" kapitalistikog pritiska, zaverama
protiv sovjetskog sistema. Svi oni koji su suprotno mislili proglaavani
su za trockiste i olo u slubi stranih imperijalistikih slubi, za
tetoinske elemente". m ) Niko se nije pitao ni za sudbinu jugoslovenskih komunista u SSSR-u, mada ih je 800 stradalo u staljinskim
istkama. ta vie, CK KPJ ih je iskljuio iz lanstva KPJ, ime se
solidarisao sa staljinskom egzekucijom svojih drugova.108) Knjiga ivojina Pavlovia, Bilans staljinskog termidora", koja se pojavila u
Beogradu uoi rata, bila je na indeksu KPJ kao krajnje antikomunistiko
tivo, a njen pisac neprijatelj broj jedan, koji je na kraju bio ubijen od
svojih" u tzv. Uikoj republici kao antisovjetski element i policijski
dounik.109) Identifikacija partije sa SSSR-om, dvostruko, kao sa prvom
zemljom socijalizma, i preko Kominterne, kao nacionalna sekcija
svetskog komunistikog taba, uticala je da se optube protiv SSSR-a
odbacuju u ime odbrane sopstvene Partije i njenog revolucionarnog
dela.
Stvorena je na Osnivakom kongresu odranom u Beogradu u sali Kolarevog
narodnog univerziteta 8 - 12. maja 1945 (bez publiciteta, ako izuzmemo jednu noticu
u Borbi", organu CK K P J ) , a na osnovu prethodnih zakljuaka Politbiroa CK K P J
oktobra 1943. u Jajcu i juna 1944. na Visu.
Trockizam nije tretiran kao ideoloki pravac ve kao aktivnost tetoinske bande"
koja je nala svoje gnijezdo" kod izdajnike socijaldemokratije" - J. B. Tito,
Sabrana djela, tom 6, 39.
Na sastanku privremenog rukovodstva u Bohinjskoj bistrici (15-18. mart 1939)
iskljueni su iz K P J : Petko Mileti, Labud Kusovac, Ivan Mari, Vicko Jelaska, Ivo
Baljkas, kao nosioci grupake borbe protiv rukovodstva, kao i lanovi nastradali u
Staljinovim istkama".
Pavlovi pie da je disciplina" znaila lepu pokornost" ne Partiji ve jednoj klici";
utanje o Staljinovim ubistvima naziva zloinakim"; pie da je od prvih procesa
bilo jasno da se radi o obraunu izmeu staljinske birokratije i starih boljevikih
kadrova koji su ostali verni starim partijskim principima: uvideo je u kakvim zloinima
su indirektno uestvovali i koliku moralnu odgovornost svi nosimo kao sauesnici
u likvidaciji naih prijatelja, ruskih i stranih". . Pavlovi, Bilans sovjetskog
termidora, Beograd, 1940, 5 - 6 - Pisac ove knjiice - optube postao je partijski
neprijatelj br. 1, ovek na stalnom nianu partijskog vodstva, ija likvidacija u jesen
1941. ne moe iznenaivati.

151

Partija je osvajala politiki prostor obezbeujui svoju kontrolu

nad eventualnim saveznicima. Saradnja s demokratskim i antifaistikim
snagama iz drugih partija pretpostavljala je zadravanje apsolutnog
organizacionog i ideoloko-politikog integriteta KPJ u svim moguim
savezima i kombinacijama. Poznati srpski antifaista Dragoljub Jovanovi napadan je jo uoi rata, preko Proletera", da se iza njegovog
ultralijevog frazerstva" skrivala mrnja prema KPJ, iako je leva
zemljoradnika opozicija, odnosno Narodna seljaka stranka, sluila
kao okvir za rad komunista i njihovo sklanjanje od represije reima. 110)
Mada je Josip Broz Tito javio Moskvi, juna 1941, da je napravio
sporazum sa Dragoljubom Jovanoviem o zajednikoj borbi, priznavanju vodstva KPJ i vladavini sovjeta posle pobede do saradnje praktino
nije nikada dolo. m ) lanstvo NSS opredeljivalo se za borbu protiv
okupatora nasuprot Jovanoviu koji nije odobravao tenju KPJ za
hegemonijom, partizanske naine borbe, neprihvatanje ravnopravne
saradoj.&r
Iz analize Josipa Broza Tita, koji se nakon 27. marta naao u
Beogradu, uestvujui na savetovanju na ukarici 29. marta 1941. sa
lanovima PK KPJ za Srbiju i lanovima Mesnog komiteta, proizlazilo
je da se zemlja nalazi na pragu rata, da je rat jednostavno neizbean,
usled ega nema vremena za odlaganje da se organizuje otpor zavojevau. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju za 6. april 1941. pripremao je
zborove u ast zakljuenja Ugovora o prijateljstvu i nenapadanju
izmeu Jugoslavije i SSSR-a, ali je bombardovanje Beograda osujetilo
planiranu akciju. Na novom sastanku PK KPJ za Srbiju istog dana,
kome su prisustvovali Rade Konar, koji je privremeno vrio dunost
sekretara PK KPJ za Srbiju, slino Aleksandru Rankoviu u Hrvatskoj, n 2 ) odlueno je da se komunisti odazivaju u vojsku, prijavljuju kao
dobrovoljci, da se rukovodstvo povue prema Avali i Kosmaju, deo
rukovodilaca krene u razne delove Srbije, Sandaka i Crne Gore i u
vojne jedinice. 113 '
\/
Deo srpskih komunista proao je na tlu Srbije kroz vatreno krtenje
u aprilskom ratu. U Uicu je organizator otpora Nemcima bio Vukola
Dabi, lan OK Uice, a u Jagodini Boko urii, lan OK KPJ.
Komunisti su se kao dobrovoljci javljali komandama Jugoslovenske
vojske i traili oruje. Ratko Mitrovi, Momilo Radosavljevi i Milan
Mirko Tomi, Gojko Polovina i drugi, nalaze legalnu osnovu za svoju delatnost,
mada je Jovanovi prigovarao komunistima da mu stranku razaraju iznutra.
m) Jovanovi sporazum svodi na dogovoranje i uzajamno obavetavanje. Istie da se
izjasnio za sovjetsku vlast", podrazumevajui pod tim da je Narodna seljaka stranka
(NSS) na strani one drave u kojoj danas vladaju sovjeti", na strani Sovjetskog
Saveza, ali da se nije obavezao da stvara sovjete, pogotovu to se zemlja nalazi u
ratu, pod okupacijom. Sovjete, kao jedan od oblika moderne demokratije po njemu,
inae je prihvatao. lanstvu je posle aprilskog rata sugerisano da se dri pasivne
rezistencije", ali od tada nastupa faza aktivne rezistencije" - A J , Politike uspomene,
Memoari, tom V I , 266 a, 265. - Oigledno da je Jovanovi juna 1941. oekivao brzi
zavretak rata.
,, , .
112) V
Glii, K P J u Srbiji 1941-1945, knjiga prva, Beograd, 1975, 209.
U 3 ) Isto, 21.
U0)

152

Jankovi poveli su iz aka grupu od 300 dobrovoljaca u Uice, gde

su zahtevali da im se dodeli oruje. Slino su se ponaali i komunisti
u Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Kruevcu. Komunisti - vojni
obveznici javljali su se u vojne jedinice saglasno stavu KPJ. U Valjevu
i Uicu odrani su 6. aprila zborovi na kojima su se komunisti zalagali
za odbranu zemlje. U tamnavskom kraju stvoreni su posebni omladinski
dobrovoljaki odredi, sastavljeni od komunista i njihovih simpatizera.114)
Partijske direktive predviale su da se borba treba nastaviti ak i
ako Kraljevina bude poraena. Izraz sumnje u mogunost odbrane
Jugoslavije najbolje se vidi iz direktive lanstvu da sakuplja oruje,
neophodno radi borbe u budunosti. Oigledno je da komunisti, koji
su 27. marta izali na istorijsku scenu, nisu nameravali da se sa nje
povlae, svesni snage svoje organizacije, uverenja u krajnju pobedu
SSSR-a i nadasve injenice da se u uslovima izgubljenog rata i
okupacije, pre svega nestanka drave, stvara nova istorijska ansa.
Po povratku Aleksandra Ranko vi a iz Zagreba, gde je tri meseca
vrio dunost sekretara OK KP Hrvatske, zapoeo je rad na organizaciji
lanstva u uslovima vojnog poraza drave i okupacije, u smislu obnavljanja i uvrivanja organizacija i partijske mree. Tada je u Beogradu
bilo oko 250 lanova KPJ. U Beogradu su se nalazili ili kasnije stigli:
Ivan Milutinovi, Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanovi, Rodoljub
olakovi, Milovan ilas, Moma Markovi i drugi rukovodioci KPJ.
Pokrajinski Biro Pokrajinskog komiteta radio je u sastavu: Aleksandar
Rankovi, Spasenija Babovi, Blagoje Nekovi, Ljubinka Milosavljevi. Uz PK radio je i Agitprop, u kome su bili: Spasenija Babovi,
Milovan ilas i jedno krae vreme Rodoljub olakovi. Rad KPJ
naroito je pojaan posle dolaska Josipa Broza u Beograd, u prvoj
polovini maja 1941. godine. U Vojnoj komisiji pri Pokrajinskom
komitetu KPJ za Srbiju nalazili su se: Spasenija Babovi, Sreten
Zujovi, Filip Kljaji i Branko Krsmanovi, s tim to je za sekretara
bio odreen Sreten Zujovi. Vojne komisije obrazovane su i pri
okrunim komitetima. Njima su rukovodili: pri OK Poarevac - Boidar
Dimitrijevi, pri OK Zajear - Ljuba Nei, u Jagodini - Labud uki,
u Uicu - Vito Pantovi, u Valjevu - Obrad Stefanovi, u Leskovcu Boko Krsti, pri OK Kragujevac - Raja Nedeljkovi, u Beogradu uro
Strugar (Plavi Montenegro"), u aku - Ratko Mitrovi, u Kraljevu
- Gvozden Paunovi, u Smederevskoj Palanci - Ivan Muker. Zadatak
vojnih komisija obuhvatao je obuku lanova u rukovanju orujem,
skupljanje i evidentiranje oruja, formiranje udarnih grupa i desetina
u Beogradu, Boru, apcu, Vranju, Leskovcu, Smederevu i drugim
mestima, koje su bile zaetak buduih partizanskih odreda. 115)
Organizaciona struktura Partije u Srbiji sastojala se od okrunih,
sreskih i mesnih komiteta, te partijskih poverenstava, dok su osnovu
114)
115)

Isto, 21-23.
Isto, 27-28.

153

organizacione piramide inile partijske elije. Partija je bila strogo

kadrovska, o emu govori i ustanova kandidata, koja je sluila proveri
idejne istote buduih komunista, njihove vrstine, linih osobina i
privrenosti programu Partije. U svom radu meu omladinom oslanjala
se na Savez komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ), koji je istovremeno bio rasadnik novih komunista. Ljudi bliski Partiji, koji joj nisu
organizaciono pripadali, nazivali su se simpatizerima". Bilo ih je iz
svih drutvenih redova (vojna i civilna lica, aci i studenti, radnici i
seljaci, intelektualci, inovnici, privatni nametenici i drugi). Partija je
imala uporite i u nekim sredinama gde se nikada ne bi moglo ni
pomisliti da bi mogli delovati komunisti ili njihove pristalice, ukljuujui
i najpoverljivija mesta u policiji i drugim osetljivim dravnim i vojnim
slubama.
Organizacija je bila rasprostranjena na celoj teritoriji Srbije. Ukupan broj lanova Partije nemogue je tano rekonstruisati, jednostavno
zato to se nije smela voditi evidencija u uslovima rata i prvih meseci
okupacije. No, rauna se da je u Srbiji bilo preko 2.200 komunista, sa
nekoliko stotina kandidata, to uoi ustanka ini broj od oko 3.000
lanova. Rat je uticao na smanjenje broja lanova i gaenje nekih elija,
usled ratne i postratne situacije, prvenstveno odvoenja u zarobljenitvo, vraanja komunista u zaviajna mesta u Srbiji i van nje, pasivizacije
pojedinih lanova usled malodunosti, bezizglednosti, krize volje ili
spremnosti za dalju borbu, straha od okupatorskog terora. Prema
okrunim komitetima KPJ za Srbiju, broj komunista je bio rasporeen
na sledei nain: Kragujevaki OK - preko 100 lanova KPJ, a na
teritoriji Okrunog partijskog poverenstva (etiri sreza: oraaki, oplenaki, kosmajski i kolubarski) oko 113 lanova KPJ i 14 kandidata;
Okruni komitet za Pomoravlje oko 240 lanova KPJ; u Beogradu, gde
je delovao Mesni komitet, bilo je 200 lanova, s tim to je organizacija
uoi ustanka narasla na vie od 500 lanova; elije u srezovima oko
Beograda i u Smederevu obuhvatale su 224 lanova KPJ; Okruni
komitet KPJ za Zajear imao je oko 90 lanova KPJ; Okruni komitet
KPJ Ni preko 70 lanova KPJ; na teritoriji Okrunog komiteta
Leskovac bilo je oko 90 lanova KPJ, Okrunog komiteta Kruevac 52
lana, Okrunog komiteta Kraljevo oko 90 lanova, Okrunog komiteta
Caak oko 250 lanova KPJ, to je bila najjaa organizacija u zapadnoj
Srbiji; Okruni komitet Valjevo imao je oko 85 lanova KPJ, a Okruni
komitet abac oko 103 lana KPJ. Istraivanja pominju partijsku
organizaciju u poarevakom okrugu, ali ne saoptavaju broj lanova
KPJ uoi ustanka. 116)
Organizaciona struktura KPJ za Srbiju bila bi nepotpuna ukoliko
se ne bi spomenuli i instruktori PK KPJ za Srbiju, upuivani u pojedine
organizacije.
Oslabljene partijske organizacije odlivom dela kadrova, usled
ratnih prilika, popunjavane su pridolim komunistima iz drugih krajeva
116)

Isto, 30-38.

154

zemlje, gde su se Srbi nali pod udarom mera okupatora i vazalnih

reima.
Oblasna partijska organizacija Kosova i Metohije bila je prepolovljena prinudnim iseljavanjem Srba i Crnogoraca, iz ijih je redova
poticao najvei deo lanova KPJ i SKOJ-a. Iz istog razloga vidno su
oslabljene i partijske organizacije u Bakoj. Srpsko-crnogorski svet sa
Kosova iseljavali su albanski separatisti, a iz Bake maarske okupacione vlasti. Meu proteranim Srbima i Crnogorcima iz Makedonije
nalazilo se, takoe, dosta partijskih kadrova. Organizacija KPJ u
Makedoniji nala se u postaprilskoj situaciji pod snanim uticajem
Metodija Satorova. Slabljenjem Partije u pomenutim krajevima, ukljuujui naroito NDH (Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu), gde se srpski
narod naao pod genocidnim terorom, jaale su partijske organizacije
u Srbiji i Crnoj Gori. U Bakoj je procentualno veliki broj Maara u
partijskoj organizaciji napustio Partiju ili se priklonio maarskoj Komunistikoj partiji sa seditem u Budimpeti. Do takvog ponaanja dolo
je pod uticajem opredeljenja maarske nacionalne manjine za maticu
i terora maarskih okupatora. Neznatan broj maarskih komunista
ostao je u KPJ, od kojih su neki herojski pali u borbi protiv maarskih
okupatora, ali veina maarskih komunista nije poloila internacionalistiki i jugoslovenski ispit posle okupacije i kasnije aneksije Bake
sentitvanskoj, Hortijevoj Maarskoj. Pokrajinski komitet KPJ za
Vojvodinu u internacionalistikoj hipnozi i dogmatskom uverenju nije
odstupao od pozivanja na bratstvo svih naroda, ukljuujui i one koji
su se frontalno svrstali za faistiki poredak, ak i pripadnike nemake
narodonosne g r u p e . T o je, uostalom, bila politika KPJ, koja je
takvim prilazom suavala osnovu okupljanja oko svoje linije, izrazito
jugoslovenske, u vreme kada ona nije bila prihvatljiva za sve jugoslovenske narode i manjine, sem za Srbe i Crnogorce, Slovence i antifaiste
u redovima drugih nacija. Kopiranje prolog istorijskog iskustva,
posebno iz oktobarske revolucije, te robovanje internacionalistikom
transu predstavljaju, takoe, pokuaji bratimljenja sa vojnicima okupatorskih armija po uzoru na praksu boljevika sa vojnicima Kajzerove
Nemake, 1917-1918, ali u jednom sasvim drugom istorijskom vremenu.
Meu prvim masovnim akcijama ove organizacije navodi se tampanje i rasturanje Prvomajskog proglasa, a na drugoj strani odravanje
prvomajskih izleta i skupova koji nisu promakli domaoj policiji i
agentima. 118)
Na osnovu zakljuaka majskih konsultacija, krajem maja 1941.
dolo je do obrazovanja Pokrajinskog vojnog komiteta Srbije. Osnivanje
U7)

U8)

Maarima Vojvodine poruivano je da je zastava proleterske borbe protiv nacionalnog ugnjetavanja prela sada u vae ruke"; Vojvoanima Nemcima - radnicima i
siromanim seljacima da su nemaki kapitalisti i vai klasni neprijatelji; Rumuni su
upozoravani da su se radnici i seljaci Besarabije oslobodili svojih kapitalista i spahija"
itd. - Lj. Vasili, n.d., 5 - 7 .
J. Marjanovi, n.d., 70.

155

vojnih komisija nastavljeno je po okruzima Srbije. Partija je ve od

Pete zemaljske konferencije sve vie panje obraala na rad po vojnoj
liniji, kao rezultat rata u toku, balkanske krize, ija e rtva postati i
Jugoslavija aprila 1941. godine. Za komuniste rat nije prestajao, ve
tek poinjao. O tome svedoi i stvaranje ove mree vojnih komiteta i
komisija sa zadatkom da organizuju ilegalne grupe, stvaraju vojne
desetine, prikupljaju oruje i sanitetski materijal, obavljaju vojnu
obuku. 119)
Komunisti u Srbiji, za razliku od NDH, nisu masovno progonjeni
do napada na SSSR. Za takav stav Nemaca i njihovih saradnika postoji
vie razloga. Komunisti su, preko svojih ljudi u Kabinetu ministra
unutranjih poslova Srana Budisavljevia u 27-martovskoj vladi uspeli
da unite komunistiku kartoteku predratne policije. Kao ilegalna
organizacija, Partija u postaprilskim danima nije bila vidljiva Nemcima
i njihovim domaim saradnicima. Komesarijat za unutranje poslove je
tek 22. maja 1941. konstatovao pojaanu komunistiku akciju, izdavanje
letaka za 1. maj, izazivanje i rasturanje uzbudljivih vesti. Nekoliko dana
kasnije Komesarijat je nagovetavao preventivne mere protiv komunista, meu kojima se spominjalo stvaranje evidencija pomou Uprave
grada, banskih uprava i drugih organa, sprovoenje strogog nadzora,
otkrivanje rasturaa letaka, praenje komunista - aktivista, studiranje
njihove taktike, slanje komunista na rad, a raunalo se i na otvaranje
jednog koncentracionog logora. Deo istaknutih komunista odranije je
napustio Beograd i otiao u unutranjost, a tek obrazovana policija
pravila je prve korake u svojoj antikomunistikoj aktivnosti. Milan
Aimovi je 19. juna 1941, pred funkcionerima svoga resora, govorio
0 snanoj komunistikoj aktivnosti na srpskom selu u trouglu Caak Kraljevo - Kragujevac. Ve tada je zakljueno da se odmah uhapsi
150-200 panskih boraca i uputi u logor, ustroji antikomunistiki
komitet, obnovi Sud za zatitu drave.1201
Glavni uzrok za odsustvo masovnog progona komunista u Srbiji
do 22. juna nesumnjivo je to to se SSSR jo nalazio van rata. Berlin
je obavestio svoje podrune centre da se hapenje komunista mora
hitno izvesti, im stigne lozinka Internacionala", pod kojom se
podrazumevala hajka na komuniste posle poetka rata na Istoku.
Harold Turner, naelnik Upravnog taba, zatraio je od komesara
unutranjih poslova da se, prema prethodnom dogovoru, uhapse svi
komunisti u Beogradu i smeste na Adu Ciganliju, najpre borci Crvene
panije". Turner je, sem na Beograd, skretao panju srpskog kvislinga
1 na Ni, Kragujevac, Uice, aak, rudnik Rtanj, Trepu i Bor. 1 |J
Napadom Nemake na SSSR nastala je, u vienju nemakih predstav119)

120)
121)

U Beogradu su formirane ete i bataljoni, a obuka se vrila na Zvezdari, Painom

brdu, kod Centralnog groblja ili na periferiji grada, na vaarskim strelitima. Udarne
grupe su formirane u Boru, Sapcu, Vranju, Leskovcu, Smederevu i drugim mestima
- V. Glii, n.d., 28-29.
J. Marjanovi, n.d., 71.
Isto, 87.

156

nika, nova situacija u svetu, zbog ega je bilo neophodno energino

delovati protiv komunista. Aimovi je uputio specijalne izaslanike u
Kruevac, Kraljevo, Jagodinu, Ni, Leskovac, Zajear i Negotin, sa
zadatakom da spree svaku komunistiku akciju. Hapenja su vrena
po srezovima. Janko Jankovi, ef Kartoteke Uprave grada Beograda,
koji je napravio vie usluga komunistima, obavestio je blagovremeno
Pokrajinski komitet KPJ o raciji koja se priprema na lanove KPJ i
njihove simpatizere. Prema policijskim izvetajima, u noi 23/24. juna
1941. uhapeno je 49 komunista u Beogradu, 30 u Niu, 18 u Kragujevcu, ukupno oko 400 lica na teritoriji cele Srbije, iako se oekivalo da
taj broj dostigne bar 2.000. 122 ' Meu uhapenima svi nisu bili lanovi
KPJ; bilo je i onih koji su voeni kao simpatizeri komunista ili kao
ljudi sasvim druge politike orijentacije.
Komunisti su spremno doekali napad Nemake na SSSR, videvi
u tome poslednji i odluni boj" za koji su se pripremali i koji su
oekivali, kao to i stoji u proglasu CK KPJ od 22. juna 1941, inae
doivljen u mnogim krajevima kao praznik. Dragi Jovanovi je zabeleio
da je u Beogradu toga dana vladalo onakvo raspoloenje kao i 27.
marta, na dan Simo vie vog pua. 123)
Sovjetska politika u Jugoslaviji ostvarivana je javno putem dravnih
organa, a tajno preko KPJ, kao sekcije Kominterne, i sovjetske
vojno-obavetajne slube. Po toj poslednjoj liniji radio je od 1940.
pukovnik Mustafa Golubi, kojem je rukovodstvo KPJ po nalogu iz
Moskve dodelilo lanove Partije ileta Kovaevia, Rista Stefanovia
i druge komuniste, oslobaajui ih drugih partijskih obaveza. Golubi
je u toj kratkoj postaprilskoj beogradskoj fazi saraivao sa bivim
crnorukcima", svojim starim prijateljima - pukovnikom Vladimirom
Tucoviem, sestriem pukovnika Dragutina Dimitrijevia Apisa Milanom ivanoviem, poznanikom iz Bea i nekadanjim sekretarom KPJ
Pavlom Pavloviem, dr Radivojem Uvaliem, poznanikom iz Pariza,
edom Kruevcem i edom Popoviem. Ziveo je pod raznim ilegalnim
imenima Duki, Tamindi, Samardi. Do danas nije poznato kako je
Gestapo doao do podataka o Golubiu i kako mu je uao u trag. Iz
do sada objavljenih podataka proizilazi da je Golubi uhapen 6. juna
1941. u 4,00 izjutra, u momentu kada je preko svoje tajne radio-stanice,
ugraene u obian radio-aparat, slao izvetaj Moskvi. Dogodilo se to
u stanu njegovog prijatelja, optinskog slubenika Vinjevca, gde je
stanovao sa lanim ispravama koje su glasile na ime Luka Samardi.
Pored Vinjevca i njegove ene, kao stanodavaca, te ede Popovia,
profesora srednje tehnike kole iz Beograda, s kojim je Golubi
saraivao jo ranije u Francuskoj, koji je bio uhapen sluajno, Gestapo
' Oekivalo se da e ova akcija unititi organizaciju K P J . Nemci su, meutim, hapsili
i ljude koji nisu bili komunisti, koji su bili pod nekom sumnjom, u racijama; na Ubu
je uhapen i jedan komunistiki odbornik iz 1921 - J. Marjanovi, n.d., 89.
123) Komunisti su iveli u iluzijama da e S S S R , odnosno Crvena armija, razbiti Vermaht
na granicama i munjevito okonati rat u svoju korist, rat koji e $e pretvoriti u svetsku
revoluciju. Pojedini komunisti su se ak zabrinuto pitali moe li neki nemaki avion
da zaluta nad SSSR-om i nanese tetu"?

122

u vezi sa Golubiem nije uhapsio ni jedno drugo lice. Gestapo je doao

do identiteta Golubia, ali nije otkriven ni jedan podatak vezan za
njegov rad za Sovjetsku vojno-obavetajnu slubu. Posle strahovitog
muenja, Golubi ie likvidiran krajem jula 1941. i sahranjen u tadanjem
dvorskom parku. 4)
Ulazak SSSR-a za komuniste je znaio izmenu karaktera rata, od
imperialistikog u antifaistiki. Svojom objektivnom ulogom, kao
jedna od vodeih sila Koalicije, SSSR je obezbeivao pojavu i objektivnu
podrku revolucionarno-demokratskim ili komunistikim pokretima,
kao njihovim nukleusima. Komunisti su se u Jugoslaviji oslanjali na
SSSR kao na slovensku zemlju, koristei do maksimuma ruski faktor
kod Srba, Crnogoraca i drugih naroda Jugoslavije. Tome je KPJ
doprinosila i pre rata, 1941. i posle rata, sve do 1948. godine. Na
Rusiju", kao slovensku zemlju, gledali su i etnici, sve dok posle levih
skretanja nije poelo razlikovanje Staljinove Rusije i pravoslavne
matuke". Napad Nemake na SSSR tretiran je kao praznik, a u
teskobama rata i unitenja srpskog ivlja gledalo se prema Istoku kao
jedinom spasu, iako je to oseanje u politici KPJ do kraja funkcionalizovano.
U delu srpskog naroda ivelo je uverenje da je sila Crvene armije
tolika da e smrviti Vermaht ve na granicama SSSR-a. Pojavno, ono
se iskazivalo u ekstazi hercegovakih ustanika, kojima su se od Savoja
marketa" priviali tormovici"; iluzija u Mavi, gde su seljaci vadili
kolje iz dvorinih ograda da se sovjetski padobranci ne bi nabili na
iljke; na krovovima beogradskih viespratnica postavljani su osmatrai
da blagovremeno najave sovjetsku avijaciju; u Banatu su se obrazovale
sanitetske grupe da priteknu u pomo padobrancima prilikom prizemljivanja itd.
Kod komunistikih kadrova ovo sovjetofilstvo pribliavalo se
sovjetomaniji: neki bosanski prvaci smatrali su da je bolje da ginu
ustanici nego crvenoarmejci.
Sovjete je trebalo doekati u Srbiji. Srbija je geografski najblia
SSSR-u, prva na dohvatu pobedonosne sovjetske ofanzive u oekivanju
komunista, ali i politiki najvanija jugoslovenska zemlja. Zar Josip
Broz nije za prvi borbeni poligon izabrao Homolje, izmeu Dunava i
Morave? Nesumnjivo da on na Srbiju gleda kao na kljunu zemlju u
jugoslovenskom ratnom raspletu iz vie razloga, tako da se od nje
nerado odmie sve do polovine 1942. godine.
Pripreme za ustanak u sluaju napada na SSSR zabeleene su u
porukama koje je Tito slao Moskvi jo maja 1941. godine. Tako u
Titovoj depei Dimitrovu od 13. maja stoji: Mi organizujemo borbene
odrede, vaspitavamo svoje vojne kadrove, pripremamo naoruani
ustanak u sluaju napada na SSSR". Iz zaglavlja ovog dokumenta vidi
se da je depea pokazana Erkoliju (Palmiro Toljati) i Manuilskom. 125)
124)
125)

B. Nekovi, Mustafa Golubi, Beograd, 1985, 18-20.

Jugoslovensko - sovjetski odnosi u drugom svetskom ratu, Zbornik dokumenata, u
rukopisu, knj. 1, 1991 - SSIP, Dokumentacija.

158

Preko ovih visokih funkeionera Kominterne sa porukama koje su stizale

iz Jugoslavije mogao je biti upoznat i Staljin, sa drugim vodeim ljudima
sovjetske vlade. Na zaglavljima depea iz kasnijeg perioda ovo se i
izriito kae. Tito je javio Djedu", to jest Izvrnom komitetu Kominterne, krajem juna 1941, da je Partija izdala proglas povodom napada
na SSSR i pozvala narod na borbu protiv faistikog okupatora. Dala
je direktivu za masovne sabotae i organizovala partizanske odrede za
unitenje komunikacija. U itavoj zemlji organizuju se borbene grupe,
na elu sa vojno-revolucionarnim komitetima pod rukovodstvom Partije
... Mi pripremamo narodni ustanak protiv okupatora, jer kod naroda
je velika spremnost za borbu". 126)
Publicistika istoriografija ve niz godina iznosi kao injenicu istorije (Stefan Klisold, od kojega podatak preuzima Borivoje
Karapandi) da je Josip Broz iz Hrvatske stigao u Srbiju voljom
Pavelia i Dide - ugena Kvaternika. Ti se sea", rekao je navodno
mlai Kvaternik Anti Paveliu, kako je Lenjin doao da podigne
revoluciju u Rusiji. Nemci su ga prepustili preko svoje zemlje u jednom
plombiranom vagonu. Mi ne bismo mogli da naemo dragoceniji
eksport za Srbiju od Tita. Srbi e imati da plaaju za to sledeih dvadeset
godina".127-1
Istorijska je injenica da se Josip Broz naao maja 1941. u Srbiji,
poto je napustio Zagreb i Hrvatsku. Klisold - Karapandiev podatak
nije istorijska injenica, jer kao takva nije nauno utvrena niti izvorno
zasnovana, ali je idealan osnov za publicistiko-istoriografska tumaenja
u skladu sa teorijom konspiracije, sa postojanjem paklenih zavera protiv
Srba (to ne znai da one nisu postojale i sprovodile u ustakoj praksi),
demoniziranjem jedne linosti koja deluje u saradnji sa dva ustaka
krvnika. Takvo shvatanje postaje za neobavetene i prihvatljivo u
skladu sa sagledavanjem posledica koje su kasnije nastupile, pod kojima
podrazumevamo nalije Titovog vladanja, slom projekta samoupravnog
socijalizma kao korumptivnog sistema, krizu Jugoslavije, akutne mrnje
koje nas danas saiu, inei prihvatljivim sve antikomunistike verzije,
sa svim vannaunim i vanintelektualnim motivima. Zahtev istorijske
nauke je, meutim, da se prolost tumai u skladu sa dihotomnim biem
koje ini sutinu istorije, to jest preciznim utvrivanjem onovremenih
okolnosti, odnosa snaga, projektovanih zamisli, koje izviru iz situacije
koju odreuje vreme zbivanja radnje, a ne sadanjica, ali, na drugoj
strani i saznanja da i savremena epoha ne moe da ne utie na
razumevanje bivih dogaaja sa gledita razgrtanja vidika, nastupanja
i sumiranja posledica. Fluidna je, iako utvrdiva granica izmeu nekadanje stvarnosti i modernizacije, kao kvarenja istorije.
126)
127)

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7, 48.

Navodimo ovaj podatak kao primer gde se publicistika injenica ne slae sa
istorijskom injenicom kao takvom. Ova konstrukcija trebalo bi putem analogije
Lenjin - Tito da pokae u kontinuitetu zaveru najreakcionarnijih ustakih snaga sa
komunistikim voom protiv srpskog naroda.

159

Pokuaemo da iznetu tezu konkretizujemo u irem istorijskom

kontekstu i uporednoj analizi ponaanja voa dva suparnika pokreta.
Proglaenje NDH zateklo je i Josipa Broza i Drau Mihailovia na tlu
NDH. Broz je ostavio, kao oevidac, svedoanstvo o oduevljenom
doeku Nemaca u Zagrebu. Dogaaj u Zagrebu", kae, prilikom
dolaska osvajaa bie najtamnija ljaga u tvojoj povijesti, hrvatski
narode". 128 ' U zapadnoj literaturi i publicistici na srpsko-hrvatskom
koja je nastajala poslednjih decenija, komunisti su predstavljani kao
nosioci defetizma u aprilskom ratu, ak filonacistiki orijentisani. Na
majskom savetovanju rukovodeeg aktiva KPJ u Zagrebu napadaju se,
meutim, oni koji su se dezorijentisali i nisu uspeli na vreme da se
suprotstave frankovakim elementima", ustvari ustaama i formacijama Seljake i Gradske zatite. 129 ' Pa i iz ratnog proglasa CK K P J "
od 15. aprila 1941. ne moe se nikako izvui zakljuak o pronemakom
komunistikom ponaanju, jer se u njemu govori o borbi naroda iji
pripadnici ginu ,,u borbi za svoju nezavisnost", mada se na rat gleda
kao na krvavi imperijalistiki pokolj" i govori o revolucionarnoj
perspektivi, to jest raanju novog svijeta". ^
injenica je da su se i Josip Broz i Draa Mihailovi, oba
anonimni131' u to vreme za iru javnost, pa ak i za ire lanstvo Partije,
odnosno iri oficirski kor nali u Srbiji, iako je Mihailovi kod Doboja
mogao raunati na otpor srpskog sveta ustaama i okupatoru, a
komunisti pre rata govorili o snanoj partijskoj organizaciji u Hrvatskoj,
Zagrebu kao centru proletarijata, vodeoj partijskoj organizaciji. 132 ' I
jedan i drugi e se skoro u isto vreme obresti u Srbiji; Broz u Beogradu,
a Mihailovi na suvoborskom platou - Ravnoj Gori.
ato se, pak, Broz opredelio za Srbiju, maja 1941. godine?
Nije se, svakako, bilo lako osloboditi slike koju je lino doiveo
u Zagrebu, 10. aprila 1941, kada su Nemci ulazili u grad i Slavko
Kvaternik u ime Pavelia proglasio NDH. U NDH je progon komunista
zapoeo uspostavljanjem ustake vlasti, bez obaziranja na nemako-sovjetski pakt iz avgusta 1939. godine. Nasuprot zagrebakom iskustvu

CK K P J narodima Jugoslavije, 15. april 1941 - Zagreb - A C K S K J , Fond CK K P J ,

1941/17.
1 2 2 Proleter, mart - april - maj 1941, br. 3-4-5/1941.
V I I , Aprilski rat 1941, 701.
Mihailovi se javno predstavlja, potpisuje u pregovorima, dri govore pod svojim
imenom i prezimenom, za razliku od Josipa Broza ije ime i prezime nije poznato
partijskom lanstvu, pa ak i regionalnim rukovodiocima koji su radili daleko od
operativnog centra. Kada govorimo o Mihailovievoj anonimnosti mislimo na to da
on nije bio poznat iroj jugoslovenskoj i srpskoj javnosti, pa i irem oficirskom koru;
nije bio britanski ovek za rukovoenje gerilom posle poraza regularne vojske.
' Ova teza se uporno odravala u K P J / S K J . ak na Petom plenumu CK K P J , odranom
maja 1952. u Beogradu, Tito govori o ulozi radnike klase Zagreba u predratnom
periodu, a ilas da je najjai pokret bio (je) u Hrvatskoj". - Izvori za istoriju S K J ,
Sednice Centralnog komiteta K P J 1948-1952, Beograd, 1985 (priredio Branko
Petranovi i drugi), 647.
128)

160

10. aprila, imao je beogradsko iskustvo posle 27. marta, sasvim

opreno, antifaistiko, slobodarsko, antigermansko. Empiriki nije
bilo teko pretpostaviti da se Srbi nee lako pomiriti sa tako brzim
gubljenjem drave u kratkotrajnom aprilskom vojnom slomu. Oficiri
Jugoslovenske vojske, kasnije etnike stareine, ostavile su brojne
tragove kako ih je narod doivljavao kao svilene", posle kapitulacije
regularne armije. Srpsko shvatanje drave nije se mirilo sa nedovrenim
ratom. Mogao je pretpostaviti, takoe, da je iva tradicija otpora i
slobodarstva, antigermanizma od pre etvrt veka, naroito u predelu
Cera i Suvobora, gde su voene najslavnije bitke u prvom svetskom
ratu, tim pre to je i sam poznavao taj teren na kome se borio kao
mobilisani vojnik Austro-Ugarske. Josip Broz je bio uveren da se SSSR
nalazi pred napadom, da poinje dugooekivani rasplet na Istoku. Zar
i on sam ne alje preko preostalog osoblja sovjetskog poslanstva u
Beogradu poruke da nemake kolone sa Balkana kreu na Istok, sa
oznakom Nach Moskau"? Znao je da u srpskom narodu postoji snano
slovensko i prorusko oseanje, poistoveivanje sa matukom Rusijom",
iako se radilo o boljevikom reimu, pogotovu to je komunistika
propaganda i operativna akcija do maksimuma funkcionalizovala ovu
stranu pridobijanja naroda. Napadom Nemake na SSSR, 22. juna 1941,
ispoljene su snane iluzije da e se rat brzo zavriti, koje nisu postojale
samo na komunistikoj strani ve i na onoj prozapadnoj. Stoga Tito i
ima u vidu, kao prvi borbeni prostor, prostor izmeu Dunava i Morave,
na kome e se najpre sresti sa Crvenom armijom, kada ona provali iz
Moldavije preko Vlake, stigne na Karpate i Dunav. Bio je to davnanji
san komunista, koji je izraavan jo u predratnoj pesmi: Duni malo
vetre od Karpata, i otvori ruskoj (pevalo se i crvenoj") vojsci vrata".
Kasnije se opredelio za zapadnu Srbiju, sa Durmitorom, Vuevom,
Magliem i Volujkom u pozadini.
Poeli smo od jednog podatka koji se tretira kao istorijska
injenica, iako to nije, ali koji se mehanikom propagande prenosi do
naeg vremena, suprotstavljajui mu snop podataka na kojima se tek
moe izgraditi istorijska injenica o tako vanom dogaaju povezanom
za poetak ustanka naroda Jugoslavije, posebno srpskog naroda. Iz
ovoga ne elimo da kaemo da je problem sasvim skinut s dnevnog
reda, jer ima i drugih pretpostavki koje su u cirkulaciji, ali ih je danas
nemogue izvorno ispitivati. Teza po kojoj je Srbija bila sigurnija od
NDH za komuniste nije za potcenjivanje, ali se iskljuivo njome ne
moe objasniti daleko sloenija pojava. Ima i shvatanja da je Tito eleo
da se udalji od Josipa Kopinia, ' to nam izgleda neprihvatljivo, jer
on dri vezu s Moskvom, bez koje je Tito izgubljen, lien informativnih
koordinata bez kojih se njegova revolucionarna zamisao ne moe uopte
razumeti, ak i pobeda narodnooslobodilakog pokreta. Poznato je
koliko je njemu vana ta veza, ifranti, u emu mu je slian i Mihailovi,
133)

Misli se na izbegavanje sukobljavanja kompetencija, jer su obojica radila za Kominternu.

161

jer nreko te veze dobija otvor u svet, mogunost obavetavanja

sovjetske strane, tumaenja dogaaja u Jugoslaviji, a na drugoj strani
prijem informacija s prvorazrednog izvora. Ostaje injenica da ga je
Kopini jedno krae vreme liio mandata generalnog sekretara KPJ,
dok nije dolo do intervencije Kominterne. 134 ' Ima i pojedinanih
miljenja da je on doao u Beograd zbog Mihailovia, to je neprihvatljivo. Tito je stigao u Beograd (8. maja, mada datum nije siguran) pre
nego Mihailovi na Ravnu goru, pa u Zagrebu nije mogao ni znati za
njegovo postojanje, a na drugoj strani Mihailoviev radijus uticaja je
jedno vreme vie nego ogranien na lokalno-regionalni okvir. Jedna
trea teza bi zasluivala, meutim, i te kako da se ispita, ali izvori za
sada to ne omoguavaju. Re je o pukovniku Mustafi Golubiu, koji
se nalazio u Jugoslaviji od polovine 1940. godine. Mogao bi se postaviti
niz pitanja: jesu li to dve linije; dve misije; da li izmeu Tita i Golubia
postoji antagonizam; radi li se o borbi za presti, mogunosti smene,
okolnostima u kojima je stradao Golubi; ta Golubi radi u Beogradu
posle 27. marta i aprilskog rata? Saekajmo pojavu izvora da se ne
bismo uputali u jalova hipotetika razmatranja, bez autentinih izvora.
U poreenju sa vodstvima drugih komunistikih partija okupiranih
zemalja, rukovodstvo KPJ je bilo u zemlji a ne u Moskvi. Ofanzivnost
i meunarodna taka oslonca su dve bitne komponente prvobitnog i
trajnog stava rukovodstva KPJ. Orijentacija KPJ nije mogla ne voditi
rauna da je drava vojno poraena, vrh vlasti emigrirao, zemlja
podeljena, a represija uperena protiv Srba koji nisu prihvatili poraz bez
pravog otpora. U pitanju je revolucionarna partija koja ne proputa
situaciju.
' Ona je dobro organizovana i pripremljena za predstojee
dogaaje. Za nju je u pitanju revolucionarna situacija koju treba
iskoristiti. Rukovodstvo KPJ je sprovodnik volje Kominterne, ali nije
izvrilo nareenje Kominterne svim partijama da odloe fazu socijalne
revolucije dok traje rat, modifikujui je u skladu sa svojim saznanjem.
Ovaj momenat nam izgleda veoma znaajan, jer svedoi da vernost
SSSR-u nije iskljuivala samostalne zakljuke u skladu sa procenama
rukovodstva u zemlji, ali je, na drugoj strani, iskljuivala nalaenje
modus vivendi sa drugim snagama graanske orijentacije koje su se
iskazivale kao legitimistike i kao nosilac kontinuiteta otpora Jugoslovenske vojske. Tako se u jugoslovenskoj situaciji nije mogao ponoviti
sluaj karakteristian za druge okupirane zemlje: postojanje paralelnih
pokreta otpora pod razliitim rukovodstvima, ali bez meusobnog
suparnikog sukobljavanja.

Antiokupatorske snage srpskog graanstva

Kratkotrajni aprilski rat pokazao je, ne samo razmere izdaje
nacionalnih manjina, separatistiko-teroristikih pokreta ve i svu
dubinu dravne krize i politikog raspadanja Kraljevine Jugoslavije.
134)
135)

A C K S K J , Fond CK K P J , 1945, Josip Kopini u dogaajima iz 1941.

Josip Broz govori o pokretakim snagama za sazrevanje revolucionarne energije - J.
B. Tito, Sabrana djela, tom 7. 29-30.

162

Sistem Kraljevine Jugoslavije odbacivale su sve snage na srpskoj i

jugoslovenskoj pozornici posle aprilskog rata: ekstremna desnica, komunisti, pripadnici pokreta Drae Mihailovia. U etnikim redovima
govorilo se o moralnoj i drutvenoj posrnulosti nenarodnih reima
Prve Jugoslavije posle 1929. godine", ustajalosti malograanske dotrajale pseudodemokratije", koju je januar 1929. ustoliio, a zemlju i
narod bacio na bespue..." 1 3 6 ' Iz ove sporadine verbalne kritike
etniki pokret ipak nije izvukao bitne zakljuke.
Snage srpskog graanstva bile su zaprepaene naglim slomom,
mada od ranije impresionirane snagom Vermahta koju je iskazao
munjevitim zavretkom kampanje na zapadnom frontu i slomom Francuske, a neposredno demonstrirao u aprilskom ratu protiv Jugoslavije,
padom Grke i zauzimanja Krita. U narodu se javilo teko razoaranje,
gotovo depresija, gubitak perspektive. U slomu drave srpski narod je
video i doivljavao apokaliptinu sudbinu. Najmasovnija struja srpskog
graanstva i naroda uopte bila je ona koja je trijumfovala 27. marta,
po svom nadahnuu istovremeno germanska i antifaistika. Ona se u
posleaprilskoj situaciji nala pogruena bekstvom vlade i kralja u
inostranstvo, a na drugoj strani suoena sa antisrpskom politikom
okupatora i kvislinga u NDH, na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini,
Makedoniji. Nije mogla ostati nezasenjena, na jednoj strani, nemakom
ratnom nadmoi, a na drugoj, razoarana britanskom nemoi. Zamraeni horizonti u Jugoslaviji i na antifaistikom frontu, u kojem se
nalazila tek Engleska, usamljena, ugroena invazijom, daleka i nemona
da pomogne, ubijali su kod njenih poklonika svaku nadu. Od nevelike
vajde bilo je uverenje da Engleska gubi bitke ali ne i ratove. Veliki
deo graanske antifaistike struje se povukao, zaklonio mirnim ponaanjem i ravnodunou za politiku, bolno doivljavajui srpska stradanja. 137 '
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Gavrilo Doi, uhvaen je u
aprilskom ratu u manastiru Otrog, oznaen za nemakog neprijatelja
i konfiniran u manastiru Vojlovici kod Paneva, a kasnije u manastiru
Rakovici. 138 '
U traginoj situaciji opteg rastrojstva, deo stareinskog sastava
Jugoslovenske vojske, pomognut onim snagama iz graanskih redova
koje nije ophrvala sumnja u bilo kakav dinamizam i akciju u novonastalim okolnostima, nije eleo da se pomiri sa brzom kapitulacijom drave,
kapitulacijom bez pravog otpora. Umesto klonua pred porazom,
organizuje se za pruanje otpora u odgovarajuem asu.
l36)

Meuratni dravni ivot su ocenjivali kao ratimovan i razjeden"; napadana je

korupcija; moralo se prekinuti sa starim gloenjima i stranakim borbama - B.
Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 2, 67-8, 70.
Isto, knj. 1, 128-9.
Iz izvetaja o sasluanju Gavrila Doia i Nikolaja Velimirovia od 16. juna i 17. jula
1941, koji je Ribentrop primio od efa policije i bezbednosti, vidljiva je nemaka
tenja da pribave podatke o ulozi Srpske pravoslavne crkve u dogaajima 27. marta
1941. i o vezi Nikolaja Velimirovia sa Angloamerikancima - M. Borkovi, n.d.,

163

Obe antifaistike struje u Jugoslaviji i Srbiji, graanska i komunistika, istupale su u kontekstu politikih i vojnih akcija velikih sila
osovinskog smera. Nad graanskim snagama Velika Britanija je od 27.
marta imala faktiki mandat preko vlade, kralja, injenice da je ona
preko baza u Sredozemlju bila najblia popritu dogaaja, dok je KPJ
imala meunarodno uporite u Kominterni a preko ove u SSSR-u.
U jednoj od najteih faza srpske istorije sudbina nacionalnog
pokreta nala se u rukama pukovnika Drae Mihailovia. Bio je 1941.
u zrelom dobu, sa 48 godina, budui da je bio roen 1893. godine u
Ivanjici. Imao je veliko ratno iskustvo, dobro vojno obrazovanje, proao
je kroz mnogobrojne vojne ustanove i slube izmeu dva rata, ukljuujui i diplomatsku aktivnost, obavetajni rad, shvatao znaaj radio-tehnike i komunikacije. Cesto je menjao mesta slubovanja i vrstu rada.
Podaci upuuju na vezu Mihailovia uoi rata sa britanskim i amerikim
oficirima koji su slubovali pri poslanstvima ovih zemalja u Beogradu,
a izgleda da nije bio i van konspirativnih oficirskih akcija protiv kneza
Pavia. Slubovao je gotovo u svim krajevima Jugoslavije: Beogradu,
Skoplju, Sarajevu, Ljubljani, Celju, Mostaru. U Grenoblu je usavravao
francuski jezik, koji je odlino govorio. Kao i mnogi jugoslovenski
oficiri srpskog porekla bio je frankofil, veliki poklonik Francuske,
uveren u njenu vojnu mo i univerzalnu vrednost francuske vojne
doktrine. Posle rata ispredale su se prie kako je Mihailovi bio kolski
drug generala arla de Gola na Akademiji Sen Sir, iako se oni nisu
uopte znali niti je Mihailovi zavrio francuske vojne kole. Mihailoviu
su kao uesniku balkanskih i prvog svetskog rata, koji se borio na
padinama Suvobora, a na Solunskom frontu ranjen 1916. kod Lerina
(Fiorine) dok je komandovao mitraljeskim odeljenjem, bila otvorena
najelitnija mesta u vojsci Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. Tako
je sluio u Kraljevoj gardi, radio u Obavetajnom odeljenju eneraltaba, nalazio se na dunosti vojnog ataea u Sofiji i Pragu, ali ima i
indicija da je bio zapostavljen u napredovanju.
ivot i slubovanje Mihailovia utisnuli su mu izvestan beleg koji
nije bio bez znaaja kada se pojavio u ulozi voe i samostalnog
organizatora pokreta otpora u zapadnoj Srbiji maja 1941. godine.
Mihailovievo sluenje u Sloveniji 1938, u svojstvu naelnika taba
Dravske divizije i docnije komandanta puka u Celju, uticalo je da se
u njegovoj blizini i u pokretu kojim je rukovodio nae vie Slovenaca:
vojni savetnici Ivan Fregi i Rudolf Perhinek, ef slube za vezu kapetan
Joe Pevec, glavni intendant kapetan Stanislav Stojan, porunici Farja
i Sever, narodni poslanik Anton Kreji, poslanik na strani Bohumil
Vonjak, uitelji Vodopivec i Breznik, a u samoj Sloveniji major Karei
Novak, Ivan Prezelj i drugi.139) Upoznao je uoi rata Slovence, njihov
nain ivota i temperament. Kao i Srbi, bili su rtve rasistike politike Hitlera i Himlera, egzistencijalno ugroeni, pod udarom ne139)

Z. Vukovi, Seanja iz rata, Beograd, 1990, 192-3.

164

make represije; Slovenija je razbijena i podeljena na tri dela. Osnovne

snage slovenakog naroda imale su u drugom svetskom ratu antifaistiku i jugoslovensku orijentaciju, pored svih pojava separatizma,
kolaboracije i sluenja u nemakoj vojsci.
Mihailovi je bio veliki protivnik kneza Pavia. Novembra 1940.
premeten je u Mostar, za naelnika taba Primorske (VI) armije.
Nema izvora iz kojih bi se moglo tvrditi da se pukovnik Mihailovi
pre rata zanimao gerilom i ulogom etnitva u ratu, ali to ne znai da
nije vodio rauna o karakteru otpora koji bi se mogao pruiti okupatoru
u sluaju da regularna armija doivi poraz. Nema, takoe, podataka ni
o postojanju plana da se organizuje otpor posle poraza sa ulogom
Mihailovia u njemu. Kao protivnik kneeve politike laviranja, a na
drugoj strani u dodiru sa obavetajnim slubama zapadnih zemalja,
mogao je raunati na nastavljanje otpora protiv sila Osovine ukoliko
Jugoslovenska vojska bude vojno tuena. Samim tim, ni pojava Mihailovia na sceni posle aprilskog poraza 1941. nije bila sluajna. Sigurno
znamo da Britanci nisu raunali na Mihailovia kao budueg pokretaa
otpora. 140) Oni su bili povezani sa prvacima Saveza zemljoradnika, na
desnici stranke, zahvaljujui visokom stepenu bliskosti Miloa Tupanjanina, efa stranke, posle Gavrilovievog odlaska za prvog poslanika
Kraljevine Jugoslavije u SSSR. Izgleda da se raunalo i na vojvode Iliju
Trifunovia Biranina, predsednika Narodne odbrane, te advokata
Duleta Dimitrijcvia.1411
Istorijska nauka je utvrdila da etniki pokret Mihailovia nema
korena u Udruenju etnika Koste Milovanovia Peanca, a na drugoj
strani daje gerilski oblik ratovanja u Kraljevini Jugoslaviji bio predvien
samo kao pomoni oblik sadejstva sa osnovnom masom vojske, koja
glavnu bitku bije na frontu". 142 ' Iz udruenja etnika za slobodu i ast
otadbine izdvojilo se Drutvo starih etnika, na ijem su se elu nalazili
vojvoda Ilija Trifunovi Biranin i vojvoda Duan Dule Dimitrijevi.
etnika organizacija Trifunovia se, za razliku od one Koste Milovanovia Peanca, zalagala za otpor silama Osovine uoi aprilskog rata,
odravajui tesne veze sa britanskom obavetajnom slubom. Trifunovi
e postati Mihailoviev komandant zapadnih delova Jugoslavije sa
seditem u Splitu, pod pokroviteljstvom italijanske vlasti i na tom
poloaju ostati sve do smrti, februara 1943. godine.
Milan Gavrilovi je smatrao da e se otpor razvijati pod vodstvom
Zemljoradnike stranke koja e, koristei svoje veze u Hrvatskoj i
Bugarskoj, podstaknuti otpor na elom Balkanu. S obzirom na veze
Gavrilovia sa Britancima najverovatnije da su iza tih koncepcija oni i
stajali. Britanci su snabdevali zemljoradniko vodstvo i orujem, nov140)

J. Marjanovi, Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Beograd - Zagreb,

165

cem, radiostanicama. 143) Trebalo je dati otpor nemakom prodoru, a

posle poraza nastaviti gerilski rat. Britanski obavetajni oficiri i agenti
radili su sa zemljoradnikim prvacima Milanom Gavriloviem i Miloem
Tupanjaninom, sa Narodnom odbranom Trifunovia - Biranina i
oficirima, naroito onim u vazduhoplovstvu, sa brigadnim generalom
Borivojem Mirkoviem na elu. Pa i Mihailovi, kada se naao na
Ravnoj gori, nije mogao da izbegne saradnju dela politiara, naroito
zemljoradnika, iako nije bio spreman da im prepusti politiko vodstvo
u nijednoj fazi rata do januara 1944. godine, kada se preorijentisao i
oslonio na socijalistu ivka Topalovia.
Mihailovi je, kao i ostali oficirski kadar, vaspitavan u duhu
odbrane Otadbine, vernosti kralju, odbojnosti prema svim idejama
koje su tome protivureile, a posebno komunizmu. Vojska je bila
antikomunistiki vaspitana od malih nogu, od vojnih kola i kasnije u
slubi. Komunizam je smatran za najveu opasnost i najveu napast.
Napadao je otadbinu, naciju, veru, porodicu, razarao privatnu svojinu.
Odbrana od komunizma i njegova likvidacija proglaavana je za
primarnu dunost i svetu stvar u ime istog nacionalnog oseanja. Protiv
komunizma se vodila sistematska borba, koju je organizovao Odsek za
borbu protiv komunizma pri General-tabu. '
Najvii komandni sastav bio je zadojen srpskim nacionalizmom.
ivelo se od slave srpske vojske u prvom svetskom ratu. Svi komandanti
rodova vojske bili su Srbi, sa izuzetkom komandanata mornarice.
Srpskom graanstvu pripadao je trajno resor vojske i mornarice, a
vrhovni komandant je bio kralj iz srpske dinastije Karaorevia. U
aprilskom ratu 1941. svi komandanti armija bili su Srbi.
Srpski oficiri bili su pod snanim uticajem Francuske, njene
kulture, moi, nedostinosti u vojnoj doktrini i komandovanju. U
prolee 1942. Mihailovi se obratio maralu Petenu, kao efu viijskog
reima, traei od proslavljenog komandanta iz prvog svetskog rata,
pobednika kod Verdena, da pribere snagu i izjasni za slobodu".
Maral, koji nije shvatao antifaistiku sutinu rata u toku, iveo je u
uverenju, sprovodei svoju nacionalnu revoluciju" u uslovima okupacije i pod nemakim blagonaklonim nadzorom, da je re o jednom od
mnogo ratova u istoriji izmeu Nemaca i Francuza koji se vodi sa
naizmeninom sreom, s tim to su ovoga puta Nemci izali kao
pobednici dok e se, valjda, naredni put ratna srea ponovo osmehnuti
Francuzima. Ima kontradikcije u ovom Mihailovievom pismu Petenu,
ak i da nije sporno u istoriografiji, to se obraa sa zahtevom za borbu
u ime slobode, iako sam Mihailovi odlae tu borbu u ime strategije
iekivanja. 145 '
143)
144)
145)

J. Marjanovi navodi da je Zemljoradnika stranka od jula 1940. primala britansku

novanu subvenciju od 5.000 funti meseno.
Aprilski rat 1941, Beograd, 1969, 252-261.
B. Petranovi, Jugoslovensko-francuski odnosi u drugom svetskom ratu 1939-1945,
306 (u zborniku Jugoslovensko-francuski odnosi, Istorijski institut, Beograd, knj.
10/1990).

166

Tradicionalne srpsko-francuske veze nastavile su da se gaje i u

toku rata, iako je vojno poraena Francuska bila bez uticaja u svetskom
antifaistikom savezu. Te veze se simbolino ogledaju i u odlikovanjima
Mihailovia i njegovih stareina od strane generala arla de Gola.
Prema Biltenu Ravna Gora", od 15. februara 1943, De Gol je
odlikovao Drau Mihailovia Ordenom legije asti I stepena sa palmovom granicom. Pored nekoliko jugoslovenskih oficira u emigraciji, De
Gol je odlikovao i Mihailovieve majore u zemlji - Zahariju Ostojia
i Mirka Lalatovia, i to Ratnim krstom sa bronzanom granicom.
Predsednitvo Vlade Kraljevine Jugoslavije uputilo je 12. marta 1943.
depeu Drai Mihailoviu, da je general Sari de Gol odlikovao vazduhoplovce za ratne zasluge Ratnim krstom sa bronzanom granicom i
to: Andru Pavlovia, Miodraga Lozia, Zaharija Ostojia, Mirka
Lalatovia, Krstu Lozia, in. Ljubu Ilia, Miovia i kapetana Gogia.
Mihailovi je bio odlikovan kao armijski general saveznike zemlje,
komandant Jugoslovenske vojske u otadbini" i ministar vojske kraljevske vlade u Velikoj Britaniji. 146 ) Komandant hercegovakih etnika
Petar Baovi (nadimak Itvan" u prepisci sa Mihailoviem) estita
Mihailoviu pomenuto odlikovanje od 12. februara 1943. godine: U
ime jedinica i naroda Hercegovine i istone Bosne i svoje srdano Vam
estitam dobiveno visoko odlikovanje od strane bratske Francuske u
znak priznanja za Va udeo za uspeh ujedinjenih naroda. Mi smo
ponosni ovim novim priznanjem Srpskom narodu". 147 )
Za arla de Gola i Francuze u pokretu otpora Mihailovi je bio
legitimni komandant Jugoslovenske vojske u otadbini", oko ijeg se
imena splela prava legenda prvih godina rata kao o vodeem antifaistikom borcu na Balkanu. Pisalo se o njemu kao o De Golu Balkana.
Jovan onovi, inae poznat kao veliki pobornik Mihailovia i ljuti
protivnik komunista i Josipa Broza Tita, svojski se zalagao kao delegat
Kraljevine kod arla de Gola u severnoj Africi 1944. da Francuzi, koji
su vie nego nai prijatelji, jer ih volimo", ne poalju Titu francusku
misiju.148)
146)

Isto, 307.
Zbornik N O R , tom X I V , knj. 1, Beograd, 1983, 236.
A S I P , Predsednitvo Kraljevine Jugoslavije^ u Aliru, Jovan onovi predsedniku
vlade Boidaru Puriu, 12. april 1944. - ari De Gol nije podnosio komuniste.
Osuivao ih je kao nosioce graanskog rata u ime socijalnog prevrata. onovi je
smatrao da bi slanje misije kod Tita srpski narod teko doiveo. Za njega je N O V J
bila obina mistifikacija koju pomae obmanuti eril, a Tita i ustae zajedno u
zverstvima protiv srpskog naroda. Slanje misije srpski narod bi posebno teko primio,
jer Devedeset od sto Srba nisu za komunizam"; oni su za slobodu i demokratiju, i
u organizaciji su enerala Mihailovia. . . . I zaista, ne bi bilo ni sa francuskog
gledita oportuno, aljui ma kog kod Tita, da ozlovoljite vae vazdanje prijatelje
Srbe". onovi je smatrao da je neophodno da Francuzi poalju vojnu misiju kod
Mihailovia. U privatnoj audijenciji ari De Gol je rekao Jovanu onoviu da on
rauna na prijateljstvo sa Jugoslavijom, a naroito sa Srbima. U podravanju stare
francuske ideje o regionalnim blokovima na Balkanu De Gol je i izriito raunao na
Srbe. Prihvatao je i ideju balkanske federacije, odnosno konfederacije pogotovu to
nije bio siguran hoe li posle svega to se desilo Srbi moi da ive sa Hrvatima.
Njegovo interesovanje za Tita nije prelazilo okvire karaktera pokreta kojemu je stajao
na elu, te i zato to su ga pomagali Englezi.

167

Mihailo vice vi oficiri nisu imali dovoljan autoritet da bi ga mogli

zameniti. Sam Mihailovi, ako izuzmemo generala Miroslava Trifunovia Dronju, nije trpeo u svojoj sredini oficire koji bi mu mogli biti
konkurenti. 149 ' Svi su oni imali nii in od njega: potpukovnici i majori,
kapetani i porunici. Njegovo brzometno napredovanje novembra 1941
- juna 1942. jo vie ga je ojaalo. Na drugoj strani, nesklon voenju
politike on nije mogao politiki osmisliti program svog pokreta. Stevan
Moljevi i Dragia Vasi nisu mu davali dobre politike savete, a
Topalovi je stupio na scenu kada je Mihailovieva zvezda poela da
se gasi. Topalovi je uveliko uticao na Mihailovia da prestane sa
napadima na Hrvate i odbaci njihovu odgovornost za pokolje nad
Srbima. Nije mogao da se pomiri sa promenom britanske politike, kako
prema njemu lino tako i prema etnikom pokretu. Kao da je bio
obuzet nekom dogmatskom i ukoenom politikom o venim prijateljima
i neprijateljima. Britanci su ga navodno morali podravati, jer nisu
smeli dozvoliti pobedu sovjetskog uticaja, a na drugoj strani partizanikomunisti su nepomirljiv protivnik. Kao da je zaboravljao Palmerstonovu kvintesenciju engleske politike mudrosti da venih prijatelja i
neprijatelja nema ve da postoje samo veni interesi" prema kojima
se svaka politika postavlja u skladu sa promenjenim okolnostima.
Srpsko drutvo i politika nisu u dramatinim godinama drugog
svetskog rata uspeli da izbace linost koja bi odgovarala prelomnom
vremenu.
Oko Mihailovia su se nalazili uglavnom nii oficiri, a meu
savetnicima isticao se republikanac, crnorukac, levi liberal" Dragia
Vasi, o kojem su se plele prie kao o sovjetskom oveku", mada za
to nema dokaza. Stevan Moljevi je bio u mreama nacionalistike
ideologije, inae ovek koji je takoe bio nedorastao sloenosti situacije.
Duan Simovi u emigraciji nije pokazao svojstva politiara, kao ni
vojnika u aprilskom ratu. Kralj je bio nedozreo mladi, impulsivan,
nesposoban da se odupre u prisustvu jaeg karaktera, u vlasti dvorske
klike i Britanaca. Izvanredni srpski intelektualci u emigraciji sa Slobodanom Jo vano viem, Milanom Grolom, Boom Markoviem nisu bili
na nivou teine istorijske situacije i zahteva visoke politike. Nacionalnopolitiki ekstremizam Konstantina Fotia u SAD nailazio je na otpore
hrvatske emigracije i iseljenika.150) Boidar Puri je pokazao izvanrednu
energiju u otporu da se ukloni Mihailovi, ali utroenu uzaludno. Srbija
nije ni imala istaknutijih politikih linosti od smrti Paia, pogibije
kralja Aleksandra i umorstva Sime Markovia u Staljinovim zatvorima.
149)

150)

Oko njega su na Ravnoj Gori bili: artiljerijski kapetan Milenko Relji, andarmerijski
kapetan Milojko Uzelac, konjiki major Miodrag Paloevi; s njim su bili potpukovnik
Kraljeve garde Dragoslav Pavlovi, major Aleksandar Mii, porunici i potporunici,
narednici i drugi - Z. Vukovi, n.d., 7 3 - 8 1 . - U Beogradu je bilo 35 generala
kraljevske vojske, ali od njih nije poticala antiokupatorska delatnost - J. Marjanovi,
n.d., 74.
Protiv K. Fotia i njegove povezanosti sa Srbobranom", te irenja Memoranduma
SPC, ustao je S. Kosanovi u pismu SI. Jovanoviu od 15. marta 1942 - A J , Zbirka
Save Kosanovia, k - 4 .

168

Srpski komunisti, u tradicijama srpske socijaldemokratske internacionalnosti, bili su bez veeg uticaja u centralizovanoj strukturi KPJ, kojoj
je na elu u ovom sudbonosnom vremenu stajao Josip Broz Tito,
majstor preuzimanja vlasti, bez premca da je osvoji i zadri ne obazirui
se na rtve. Srpski komunisti nisu imali snage da mu se suprotstave,
ak i oni koji su to uradili posle 1945. postali su rtve nemilosrdne
see".
Mihailovia je rat zatekao na poloaju naelnika taba Druge
armije. U optem rasulu vojske Kraljevine Jugoslavije, odluio je da
se ne predaje. Sa grupom oficira, podoficira i vojnika poeo je
povlaenje od Doboja prema Srbiji. Stigao je na Ravnu goru sa 26
najvernijih polovinom maja 1941; njegovi bliski saradnici preciziraju taj
datum, navodei 11. maj 1941. godine. Opredelio se za zapadnu Srbiju,
svestan koliko je oseanje slobode, patriotizma i neprihvatanja ropstva
u tom kraju razvijeno i duboko u svest ljudi usaeno. Suvoborske
padine i grebeni kao mesto ueg izbora ostale su mu u seanju po
slavnim bitkama iz prvog svetskog rata u kojima je uestvovao.
Mihailoviev rad odlikovala je postupnost i sistematinost. Sa postojeim jezgrom zapoeo je da iri krug saradnika, da uspostavlja poverenike
po selima; povezuje se sa oficirima, andarima, uglednim domainima,
razvija obavetajnu mreu. 151) U Beogradu se stvara najuticajniji centar
od oficira koji nisu bili odvedeni u zarobljenitvo. Meu njima su se
nalazili mnogi kasniji Mihailovievi komandanti: pukovnik Branislav
Panti, major Boko i arko Todorovi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, kapetan Aleksandar Saa Mihailovi, majori Velimir Pileti i
Radoslav uri. 1521
Mihailoviev pokret je samonikao, jer ga nisu pripremili ni emigrantska vlada ni Britanci. Maja 1941. Mihailovi nije imao vezu sa
vladom Duana Simovia, prema kojoj je jedno vreme bio kritiki
raspoloen zato to je izbegla iz zemlje bez prave borbe. Bio je nepoznat
irem oficirskom koru i politiarima u zemlji i emigraciji. Pokret je
imao izrazito vojni karakter, s obzirom na rat i okupaciju. Oko
Mihailovia na Ravnoj gori okupie se i deo politiara, ali Mihailovi
nije bio sklon stranakim prvacima, zadravajui prema njima kritiki
stav i rezerve zbog mogunosti partijskih trvenja.
U istoriografiji se raspravlja o tome koja je organizacija prvo
nastala: Mihailovieva ili ona KPJ. U zapadnoj i emigrantskoj literaturi
usvojena je bez razlike teza da je Mihailovieva organizacija primarna
u odnosu na organizaciju komunista. Po toj tezi Mihailovi je ve bio
na Ravnoj gori dok su komunisti iekivali signal Moskve. Oigledno
je da se ne razaznaju pripreme i neposredni poetak. Faktografski
gledano, Mihailovi se zaista naao na Ravnoj gori polovinom maja
1941, ne priznajui okupaciju i spreman da organizuje pokret otpora.
151>
152)

J. Marjanovi, n.d., 76.

Isto, n.d., 203-4.

169

Komunisti su imali snanu izgraenu organizaciju ilegalnog karaktera

u kojoj je vojna komponenta dobijala sve vie na znaaju; izdaju prvi
ratni proglas u aprilskom ratu, prikupljaju oruje, stavljaju lanstvu do
znanja da se borba protiv okupatora nastavlja, ali i protiv vlade Duana
Simovia koja je nala zatitu kod Britanaca; 153 ' raunaju na optejugoslovenski karakter svoje organizacije. Mihailovieva organizacija se
maja-juna 1941. nalazila u samom zaetku i prostirala na uskom
podruju. Mihailovi nije ni imao nameru da u toj fazi zapoinje aktivnu
borbu protiv okupatora. Voe ovih organizacija - Mihailovi i Josip
Broz - gotovo u isto vreme nali su se na tlu okupirane Srbije, jedan
u zapadnoj Srbiji a drugi u Beogradu.
Pitanje bi trebalo postaviti na drugi nain: da li su komunisti bili
spremni da ustanu na borbu pre napada Nemake na SSSR, ili jo
tanije reeno, pre nego stigne direktiva Kominterne. Iz shvatanja
proleterskog internacionalizma proizlazi da komunisti nisu mogli ostati
po strani borbe SSSR-a. U jugoslovenskoj istoriografiji decenijama je
preovlaivala teza da je bilo potrebno saekati sa borbom dok se
nemake snage ne odliju iz Jugoslavije, jednom reju dok se prostor
vojniki ne razredi. Iz izvora proizilazi da su pripreme komunista za
ustanak bile sinhronizovane sa politikom Nemake prema SSSR-u. 1 5 4 '
Komunisti su prvi, pre Mihailovia, ali posle napada Nemake na
SSSR, zapoeli borbene akcije protiv saradnika okupatora. Na Ravnoj
gori se od polovine maja do kraja juna 1941. kristalizovala defanzivna,
a ne ofanzivna strategija. Mihailovi je bio protiv toga da se prenagli
s borbom, da bi se narod sauvao od daljih gubitaka, da se organizacija
pripremi za borbu u odsudnom momentu kada se budu stekli povoljni
uslovi na svetskom frontu protiv faizma, u vidu saveznikih pobeda i
posustajanja Nemake. etnika strategija nije se razlikovala od politike
srpskih snaga u emigraciji - da se ne die ustanak i ne dovodi u pitanje
dalje prolivanje srpske krvi. etnika organizacija je bila adut za
zavrnu fazu rata, a na drugoj strani brana eventualnoj pojavi novih
socijalno-politikih snaga na jugoslovenskoj pozornici.
Jedna zabluda emigrantske literature oituje se i u stavu da su
komunisti bili iznenaeni napadom Nemake na SSSR. Iz svih dokumenata KPJ vidi se, meutim, suprotno: da su se oni organizovali
i spremali za otpor kada taj pravi momenat nastupi po proceni
rukovodstva. Iz sauvanih dokumenata se vidi da se borba oekivala u
bliskoj budunosti. Partija se pripremala za ustanak tek kada bude
napadnut SSSR. To, meutim, ne znai da KPJ nije bila spremna i za
druge alternative, ali je priprema za borbu protiv okupatora nesumnjivo
bila prisutna.
153)
154)

Stav komunista protiv vlade D. Simovia sadran ie u Majskim zakljccima - Proleter,

3^1-5/1941.
Pomenuta depea Josipa Broza Kominterni od 13. maja 1941. da komunisti u
Jugoslaviji spremaju ustanak kada S S S R bude napadnut. - Jugoslovensko-sovjetski
odnosi 1941-1945, zbornik dokumenata, u rukopisu, SSIP - Dokumentacija

170

Mihailovi je po starosti i vojnom iskustvu bio slian Josipu Brozu

Titu (roen 1892), voi drugog suparnikog pokreta koji se pojavio na
istom, srpskom borbenom popritu 1941. godine. Kao i Mihailovi, i
Broz je ratovao u prvom svetskom ratu, ali na drugoj strani fronta,
kao vojnik Austro-Ugarske. Borio se prvo na srpskom frontu, kao
pripadnik 25. puka 42. domobranske divizije, a kasnije u Karpatima
gde je bio i ranjen, proboden kopljem u borbi sa kozacima. Obojica
su imali odreeno meunarodno i obavetajno iskustvo, ali im se
istorijsko i socijalno iskustvo razilazilo. Mihailovi je stajao na gleditu
da je njegov pokret prevashodno vojni, za razliku od Tita koji je vojnu
organizaciju stavljao u funkciju politikih ciljeva.
Mihailovi je bio oslonjen na filozofiju srpskog sela, monarhizma,
tradicionalnih pogleda, arhainih verovanja, to mu je davalo snagu
vezanosti za to konzervativno tlo, 1551 ali i oduzimalo perspektivu ireg
vienja dogaaja kako u jugoslovenskim tako i u svetskim okvirima.
U trenutku kada su i jedan i drugi poinjali ostvarivanje svoga
poduhvata, Josip Broz je nastojao da u okviru drugog svetskog rata u
Jugoslaviji ostvari socijalnu revoluciju, a Mihailovi da oslonjen na
kapital 27. marta, srpsku veinu u kraljevskoj vladi u inostranstvu,
etnike oruane snage koje e stvoriti u zemlji, obezbedi prevagu
dinastije i graanskih snaga na zavretku rata, slino srpskim snagama
1918. godine. Suprotno Srbima, sve ostale nacionalne i politike snage
u Jugoslaviji predstavile su se kao snage na strani Osovine, a pre svega
glavni nacionalni konkurent - Hrvati, koji su 1941. osnovali Nezavisnu
Dravu Hrvatsku (NDH), koja se nala na strani sila Trojnog pakta u
tekuem ratu, objavljujui rat SSSR-u, slanjem ak vojnog kontigenta
na Istoni front, Velikoj Britaniji i SAD. Josip Broz je imao prednost
jer je bio oslonjen na malu, ali militantnu, izvanredno organizovanu
Partiju, koju je do kraja boljevizirao uoi rata. 15fi) Raunao je da
revolucionarnim putem izvri smenu vlasti. Kao internacionalist, situaciju je sagledavao u svetlosti politike SSSR-a, prihvatajui direktive
koje su dolazile iz Moskve, ne obazirui se na nacionalnu sudbinu
srpskog naroda, tim pre to je u njegovim vodeim snagama gledao
glavnog protivnika nameravane revolucionarne strategije. Bitno je da
je u Kominterni imao podrku Georgija Dimitrova, Vilhelma Pika i
drugih lanova egzekutive ovog meunarodnog komunistikog taba.
Bugarska veza" odigrala je i te kako znaajnu ulogu prilikom ustolienja Josipa Broza u Moskvi 1939. godine, o emu govori i pristanak
Broza da na elo makedonske partijske organizacije doe Metodije
Satorov Sarlo, lan Bugarske radnike partije i funkcioner u aparatu
Kominterne. 157 ' Za razliku od Mihailovia, Josip Broz je, prema tome,
155)
156)
157)

Filis Oti (Phyllis Auty), Tito, Paris, 1972, 176.

Raunao je juna 1941. sa organizacijom K P J od 12.000 lanova, oslonjenom na 30
do 50.000 lanova S K O J - a u Jugoslaviji.
Mada ga je Josip Broz zbog pripajanja makedonske organizacije B R P posle aprilskog
rata iskljuio iz K P J u leto 1941 - J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7, 58-59. - Politbiro
CK K P J je doneo odluku o iskljuenju na osnovu izvetaja Lazara Kolievskog. O

171

imao pripremljena osnovna uporita i organizaciju za ostvarenje svoje

revolucionarne zamisli; uoi rata je uspostavljen snaan radio-punkt u
Zagrebu, ilegalna partijska organizacija delovala je u prostoru cele
Jugoslavije; rano je uoio znaaj vojne komponente u buduim dogaajima. Imao je vidno iskustvo u ilegalnom poslu, veliki radijus kretanja,
izrazito mlade saradnike u vrhu rukovodstva, jasnu jugoslovensku
orijentaciju od koje nije odstupao ak ni onda kada je SSSR na zahtev
Nemake prekinuo, odnosno suspendovao odnose sa Kraljevinom
Jugoslavijom. Daleko bre od Mihailovia prilagoavao se izmenjenim
odnosima snaga na jugoslovenskom popritu, taktiki ispravljajui liniju
zapoete borbe protiv okupatora, ali ne odstupajui nikada od zamiljenog cilja da snage pod njegovim rukovodstvom u tekuem ratu osvoje
vlast. Koliko su etnici vre i bunije branili status quo u toku rata,
oslonjeni i na saveznike javne izjave da nema unutranjih promena u
toku rata, toliko je Josip Broz radio na njegovom razaranju u ruhu
ofanzivne antiokupatorske borbe protiv snaga faizma. Suprotno Mihailoviu, Tito je nalazio snage za rat na tri fonta: protiv okupatora,
etnika i ustaa, za razliku od Mihailovia koji je neprekidno traio
taku oslonca na spoljnjem faktoru, ne ustruavajui se da taj strani
inilac bude olien i u nacionalnom neprijatelju. Mihailovi e rano
doi u sukob sa svojim spoljnim protektorom - Britancima, suprotno
Josipu Brozu koji nije rizikovao razlaz sa Staljinom ni onda kada je
bio nezadovoljan njegovim zahtevima, svestan da bi to bilo ravno
samoubistvu u uslovima komunistikog pokreta Jugoslavije i ugleda
koji je Staljin uivao u narodu kao voa velike Rusije. Simbolika je od
strane KPJ odravana, iako stvarnost nije imala nikakve veze sa
Staljinovim mistifikacijama. SSSR je bio antislovenska i antipravoslavna
drava, pa ma koliko moskovski rec u Otadbinskom ratu i te kako
koristio crkvene, slovenske i antigermanske simbole. ak i onda kada
je prihvatao kritike svog moskovskog centra, zbog stalnog zabraivanja
ulevo, suprotnog sovjetskoj politici harmonije u svetskom antifaistikom savezu, Josip Broz se povlaio, ispriavao, ubeivao Moskvu u
suprotno, menjao taktiku i simbole, ali ne i stvarnu revolucionarnu
perspektivu pokreta kojem je stajao na elu. Sa stanovita svetskog
iskustva, Mihailovi je provincijski delovao u odnosu na Broza, to mu
je bilo i daleko lake jer se Tito nije obazirao na unutranje posledice,
ukoliko nisu bile u vezi sa ostvarivanjem osnovnog cilja: revolucionarnog preuzimanja vlasti, postupno, sistematski, bez bune revolucionarne
retorike i u jugoslovenskim okvirima, koristei komunistiku nacionalnu
politiku za savlaivanje bratoubilatva prevoenjem na svoju stranu
srpskih narodnih masa u NDH, a zatim uspostavljajui ravnoteu sa
Hrvatima i Muslimanima objektivnom pretnjom da e samo ako preu
na stranu narodnooslobodilakog pokreta moi da se spasu od etnikog
revana i nau na drugoj obali - antifaistikog rata.
tome je izveten Pokrajinski komitet za Makedoniju 24. jula 1941. godine. Postupak
starog Bugarina" (atorova), odgovornog pred CK K P J za rad u Makedoniji,
oznaen je ne samo kao antipartijski ve i kontrarevolucionaran".

172

Mihailovi sa delom oficira nije opratao vladi to je napustila

zemlju u trenutku vojnog sloma. Time je njen ugled uveliko bio naruen
u zemlji i u inostranstvu, pa i okrnjen ugled antifaistikih snaga, koji
su one stekle prevratom 27. marta 1941. godine. Meutim, jugoslovenska vlada je bila prihvaena u inostranstvu kao jedini ustavni predstavnik
Kraljevine Jugoslavije, nosilac njenog dravnog i meunarodnog kontinuiteta. Za Britance je Vlada predstavljala celu Jugoslaviju, to se vidi
iz injenice da oni nisu legalizovali nijednu separatistiku akciju u
Jugoslaviji. Radilo se i o Vladi 27. marta, koja je doekana s retkim
potovanjem na Ostrvu. Sem od Britanaca, uvaavana je i od antifaistike emigracije drugih zemalja koja se stekla na Ostrvu. Simovieva
vlada oznaavala je kontinuitet drave i pored vojnog poraza. Kao
zakoniti organ Kraljevine Jugoslavije Vlada se ponaala na osnovu vie
formalnih i faktikih injenica. Pre svega, Oktroisani (Septembarski
ustav) nalazio se i dalje na snazi, doputajui kralju i vladi da ostvaruju
svoja ovlaenja i van zemlje. Britanci i ostale emigrantske vlade
pokorenih evropskih zemalja prihvatile su Jugoslovensku vladu kao
savezniku vladu. Antifaistike drave nisu priznale deobu Jugoslavije,
faktike i formalne aneksije u njoj, kao ni stvaranje vazalnih reima na
jugoslovenskom tlu. Vlada se, osim toga, izjasnila za nastavljanje borbe
na strani saveznika. U Izjavi kraljevske jugoslovenske vlade od 4. maja
1941. reeno je da Vlada nastavlja rat protiv neprijatelja, iako su kralj
i vlada sa delom vojske bili prinueni da napuste nacionalnu teritoriju
da bi sauvali suverenitet drave i nastavili, potpomognuti saveznicima,
pod povoljnijim okolnostima borbu do potpunog uspeha. 158 ' Jugoslovensku vladu prihvatile su i SAD, iako su bile van rata, kao i druge
neutralne drave. Meunarodno-pravna doktrina i meunarodno pravni
propisi odbacivali su komadanje dravne teritorije od strane privremenog vojnog pobednika. Britanski ministar inostranih poslova Antoni
Idn je ve 16. aprila 1941. vladu oznaio za legitimnog predstavnika
Kraljevine Jugoslavije, a britanski premijer Vinston eril krajem juna
izneo da vlada ima sve atribute dravne suverene (nezavisne) vlasti. 159 '
Jugoslovenska vlada odbacila je stvaranje NDH i anektiranje drugih
delova Jugoslavije od strane okupatora. ' Raskidala je odnose sa svim
zemljama koje su uspostavile odnose sa NDH, sem sa panijom, iz
obzira prema Velikoj Britaniji da ova zemlja zadri bar formalnu
neutralnost. 161 ' S ostalim poraenim saveznikim zemljama, ije su
A J , 103-24.
^ A S S I P , Poslanstvo London, F - l .
Izjava (Deklaracija) Vlade o nastavljanju borbe za vaspostavljanje teritorijalnog
integriteta" - A J , 103-24; S A D su protestovale protiv povrede integriteta Jugoslavije,
osuivale aneksione akte i smatrale nevaeim stvaranje N D H - A V I I , K - 2 7 9 v,
Reg. br. 19/3. - Obnovu i suverenost Jugoslavije potvrivala je i Velika Britanija A S S I P , Emigrantska vlada, Londonsko poslanstvo, Beleke o razgovoru D. Simovia
i M. Ninia sa V. erilom 26. juna 1941.
161) Raskinula je odnose sa Rumunijom; protestovala je kod Vatikana zbog prijema A.
Pavelia od strane pape Pija X I I , maja 1941 - B. Krizman, Jugoslovenske vlade u
izbjeglitvu 1941-1943, Zagreb, 1981, 125-6.

158)

173

vlade bile u Londonu, Jugoslavija je prihvatila ratne ciljeve koje su

formirali voi dveju velikih i vodeih demokratskih drava SAD i
Velike Britanije, kojima je septembra 1941. priao i SSSR. 1 6 2 '
Sve ove prednosti Vlade dobro su dolazile Mihailoviu u zemlji,
jer su u saveznikom svetu obezbeivali i legitimitet njegove akcije,
kao nastavljaa borbe koju je privremeno izgubila Jugoslovenska vojska
u regularnom ratu. Iz istog ustavnog osnova Mihailovi je izvlaio
obavezu sluenja vojske, potovanje zakletve i vernost kralju kao
vrhovnom komandantu. Mihailovieve kritike primedbe na bekstvo
vlade odnosile su se na ministre i politiare, a ne na vladu kao
legitimnog predstavnika Kraljevine Jugoslavije u drugom svetskom
ratu. Sam Mihailovi, pak, nije imao nikakve veze sa vladom na
Bliskom istoku i kasnije u Londonu. Prve veze uspostavio je sa
Britancima, a septembra 1941, godine i sa Vladom. 163 '
Meunarodna i ustavna potpora oficirske akcije objektivno je
koristila Mihailoviu, iako u poetku od nje nije imao nikakve materijalne pomoi. Kao i u prolom ratu, Srbija je imala svog kralja i vladu
u inostranstvu, to se sa stvaranjem oruanih snaga u zemlji moglo
dobro iskoristiti za kraj rata prilikom poraza sila Osovine. Meutim,
ova povoljna pozicija moe se posmatrati i sa druge strane, koja otkriva
i okolnosti koje ba nisu bile naklonjene srpskim snagama u zemlji i
inostranstvu. Vlada je, za razliku od vlade Srbije u prvom svetskom
ratu, napustila zemlju posle jednog neuspenog rata, koji je otkrio sve
slabosti drave i vojske, krizu nacionalnih odnosa, politiki, vojni i
moralni raspad jugoslovenskog drutva. Umesto regenta Aleksandra,
koji se nalazio na elu vojske u prvom svetskom ratu, njegov naslednik
Petar II stupio je na presto dravnim udarom, pre punoletstva. Linost
mladog monarha bila je nedorasla ozbiljnosti istorijske situacije i drami
koju su doivljavali narodi Jugoslavije, zbog njegove emocionalne
nezrelosti, labilnog karaktera. Bez ivotnog i drutvenog iskustva,
mladi monarh je lako potpadao pod uticaj dvorskih koterija, Britanaca
i uticajnih lanova vlade. Britanski izvori skiciraju ga kao linost
slabanog karaktera", nesposobnu da pronikne u krupne politike
probleme, nestabilnu, prevrtljivu koja jednostavno nije uspela da
odraste, beznadeno neotpornu u prisustvu jaeg karaktera" i potpuno
nemonu u zamrenim situacijama koje su nadmaivale njene mogunosti. 164 '
162)
163)

164)

U Londonu u Palati Sent Demsa, septembra 1941, na kojoj su saveznike zemlje

prihvatile Atlantsku povelju Ruzvelta i erila iz avgusta 1941.
Mihailovi je prve veze uspostavljao preko Carigrada, koristei'za to poslovne ljude.
Te veze se utvruju na jul-avgust 1941. godine. Britanska radio-sluba na Malti
uhvatila je prvu poruku iz taba D. Mihailovia 14. septembra 1941, dostavljajui je
jugoslovenskoj vladi u Londonu. Dan pre toga, 13. septembra 1941, misija sa D. T.
Hadsonom je iz Kaira odletela za Maltu. Pre nego je i Hadson stigao u njegov tab
oko 25. oktobra, Mihailovi je imao veze sa jugoslovenskom vladom preko Britanaca.
B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 111-112.

174

S kraljem i vladom aprila 1941. uspeo je da izbegne mali broj

oficira i vojnika, 165 ' a nisu se ispunila ni oekivanja da e poi za rukom
da se stvori dobrovoljaka vojska od Jugoslovena u SAD, Kanadi i
drugim vanevropskim zemljama. Zanemarljiv je i broj ratnih zarobljenika, Slovenaca i Hrvata, koji su se borili u jedinicama italijanske vojske
u Severnoj Africi. 166 '
Jugoslovenska vlada bila je zarobljenik Britanaca, koji su kontrolisali sve njene veze sa Jugoslavijom i ostalim svetom. Najtee je, ipak,
padalo to to Vlada nije bila homogeno telo, koje bi skladno i
jedinstveno funkcionisalo. Ve iz zemlje ona je izbegla podvojena na
srpsko i hrvatsko krilo vlade. Srpsko krilo optuivalo je Hrvate za
izdaju, a ovi Srbe za dvadesetogodinju prevlast u Kraljevini Jugoslaviji,
koja je smatrana primarnim uzrokom sloma. Srpsko-hrvatske strasti tek
e se rapaliti kada pristignu vesti o ustakim pokoljima Srba i surovom
progonu Srpske pravoslavne crkve u NDH, a na drugoj strani o
Mihailovievim oruanim snagama koje je srpska veina u vladi prihvatila kao svoje oruane formacije. Sve do tada odnosi u vladi su, i pored
otrih rasprava, bili snoljivi, o emu govori prihvatanje Deklaracije od
4. maja 1941. sa oznaavanjem sporazuma Cvetkovi-Maek kao
jednog od temelja dravne politike". 167 ' No, nije trebalo dugo ekati
na sukobe koji su otkrivali dublje uzroke ponaanja u emigraciji, pre
svega otvaranjem rasprava oko velike Srbije" ili Jugoslavije, ocena
karaktera vladavine izmeu dva svetska rata, pitanja granica, odnosa
prema Sporazumu Cvetkovi - Maek. Budislav Anelinovi Grga, kao
predstavnik jugoslovenske struje, video je u vladi puku kombinaciju
partija i grupa: Srpski klub plus HSS plus Slovenaka puka stranka",
to je u stvarnosti davalo negaciju jugoslovenske politike. 168 ' Hrvatski
politiari koji su se nali u emigraciji i oni koji su odranije bili van
Jugoslavije obrazovali su faktiki hrvatski nacionalni front, koji je
celokupnu politiku posmatrao kroz prizmu HSS-a, nastojei da oko te
svoje platforme okupi i hrvatsko iseljenitvo. 169 '
Konkretnom analizom ponaanja rada i delovanja srpskih politiara
u emigraciji, obezvreena je teza koja je dugo ivela u istoriografiji da
je, nasuprot ovom totalitarnom okupljanju i grupisanju hrvatskih
Milan Grol je isticao da je vlada izala iz zemlje, a da nije izvukla ni bataljona" U Ramleu se nalazilo 209 avijatiara od kojih 90 pilota. - A J , Zbirka Save Kosanovia,
Zapisnik vlade od 8. maja 1941. - Simovi je na sednici vlade 30. aprila saoptio da
su u Aleksandriju uplovili: 1 podmornica i 2 torpedna amca, kao i spustilo 8
hidroaviona - A J , Zapisnik od 30. aprila, Zbirka Save Kosanovia - Jozo Tomasevich
navodi 1072 lica (avijatiari, mornari, graanska lica u vojsci itd.) - n.d., 251.
Zamiljeno je da se ovaj bataljon (505 lica), uz podrku Britanaca, organizuje kao
motorizovana jedinica - B. Krizman, n.d., 243.
167> A J , 103-24.
j ^ j M. Stefanovski, n.d., 125.
9) Slovenci su inili najedinstveniju grupu" u jugoslovenskoj politikoj koloniji, a za
njima su bih Hrvati kao nacionalni front pod zastavom HSS (ban Ivan ubai, J.
Krnjevi, J. utej, Ilija Juki, Rudolf Biani), dok su od ranije u inostranstvu boravili
Bogdan Radica (Sluba za informativne poslove) i Dinko Tomai (ovlaen od HSS
za rad meu iseljenicima na programu HSS) - Isto, 127.
165)

175

politiara, dolo do stvaranja i jedinstvenog srpskog nacionalnog fronta

u vladi. Meu srpskim politiarima i stranakim prvacima u emigraciji
nalazili su se: prvaci Demokratske stranke - Milan Grol, Boa Markovi, Boidar Vlaji i Dobrivoje Lazarevi; Radikalne stranke - Milo
Trifunovi, Momilo Nini, Krsta Mileti i Milo Bobi; Zemljoradnike stranke - Milan Gavrilovi, Branko ubrilovi, Milo Tupanjanin
i Kota Krajimovi; Samostalne demokratske stranke - Sran Budisavljevi, Sava Kosanovi i Veeslav Vilder, i Jugoslovenske nacionalne
stranke - Jovan Banjanin, Bogoljub Jevti, Petar ivkovi i hrvatski
predstavnici JNS - Grga Anelinovi i Manfred Patrovi. Od srpskih
politiara uticajnu ulogu je imao i specijalni delegat Vlade na Bliskom
istoku - Jovan onovi, kao i Boa Maksimovi i prof. Mihailo
Konstantinovi. Srpski politiari priznavali su Slobodana Jovanovia za
neosporan autoritet. 170 ' Srpska politika grupacija u emigraciji bila je
nacionalno podeljena, kao to je to bila i sve vreme izmeu dva svetska
rata. Delili su ih stranake suprotnosti, rivalstvo voa, razliiti pristupi
unutranjem ureenju, odnosi sa Hrvatima, stav prema Jugoslaviji ili
Srbiji, na kom pitanju su se naroito razilazili prvaci SDS i JNS kao
Jugosloveni, za razliku od ostalih politiara i ministara ue srpske
orijentacije. Ali i tu je bilo izuzetaka (Milan Grol, Boa Maksimovi).
Zla seanja vukla su se jo iz vremena estojanuarskog reima (odnos
JNS i stranaka kasnije Udruene opozicije). Mada je ta podvojenost
bila jedna od bitnih karakteristika srpske politike, ona je ipak bila
uticajnija od hrvatske iz mnogo razloga. Pre svega, srpski politiari su
imali kralja iz dinastije Karaorevia. U procenjivanju stvarne moi
ne bi trebalo smetnuti s uma i krugove oko dvora. Srbi su do Ivana
Subaia drali predsednitvo vlade i resor spoljnih poslova. Od januara
1942. ministar vojni je Draa Mihailovi. U bitnim stvarima srpske
politike ipak je dolazilo do jedinstvenog grupisanja i davanja otpora
hrvatskoj politici. Pozicija srpske politike u emigraciji faktiki se
pojaala prihvatanjem Mihailovievih snaga u zemlji, ali je istovremeno
i oslabila jer su poele borbe oko Mihailovia i protiv njegove akcije.
Hrvatski politiari imali su prednost u tome to je njihova pozicija kod
Britanaca bila povoljnija, pa ak i favorizovana u tako vanom pitanju
kao to je oblikovanje budueg unutranjeg ureenja Jugoslavije.

170)

Razilazili su se stranaki; postojala je razlika izmeu vojnika i civila; onih iz matice"

i Srba iz preka"; srpskih nacionalista i jugoslovenskih integralista, demokrata i
antidemokrata, uglednih politiara i intelektualaca i krajnje kompromitovanih politiara u ranijim reimima.

176