Osnovo pleteni pres prepletaji

Na slici 166,a prikazana je struktura i grafički prikaz jednoigleničnog osnovo pletenog

pletiva pres prepletaja, izrađen sa jednim sistemom pređa, uvedene u polagač P 1 Sve
petlje 1 pletiva imaju zamke 2 , pri tome pri izvršavanju polaganja pređe njegove
petljine nizovi povezuju zamke. Zamke nisu vidljive na licu pletiva, zatim pri uvodu u
polagače pređe različitih boja na strani lica stvoriće se uzdužne pruge sa raznobojnim
petljinim nizovima sa jasnom granicom između obojenih pruga. Jedan petljin red plete se
sa dva ciklusa u procesu stvaranja petlji. U prvom ciklusu iz procesa stvaranja petlji
isključujemo operaciju presovanja. (u grafičkom prikazu ovo je označeno sa  ), u
drugom ciklusu izvršavamo sve operacije u procesu stvaranja petlji.
Na slici 166,b prikazana je struktura neregularnog jednoigleničnog osnovo pletenog
pletiva pres prepletaja na bazi jednoigleničnog (jednostranog) trikoa. U prepletaju triko
( kao na slici petlja 1 u saglasnosti sa uzorkom stvara pres petlju 2, koja ima nabačenu
zamku 3. Pres petlje 2, teže da se povećaju u procesu stvaranja petlji po visini, stezajući
delove pletiva iz običnih petlji trikoa; usled ovoga na pletivu se pojavljuju uzorkovani
efekti.
Na bazi pletiva presovanih prepletaja mogu biti dobijeni obojeni reljefni, ažurni i
osenčeni uzorkovani efekti ili kombinacije ovih uzorkovanih efekata.

Slika 166. Struktura jednoosnovnog osnovo pletenog pletiva pres prepletaja:

a-regularno; b-neregularno sa reljfastim uzorkovanim efektom

Na slici 167.prikazana je struktura osnovo pletenog pres prepletaja sa jednostranim i

dvostranim pres petljama. U prvom redu sve igle su presovane i, shodno tome dobili smo
petlje jednakih veličina i bez zamki. U drugom nizu s’leva u drugom i trećem redu igle
nisu bile zapresovane i usled toga petlja a se isteže i zauzima tri reda i na njoj su se
nabacile dve zamke, jedna iz drugog i jedna iz trećeg reda prvog niza petlji. Petlje b i c
se dobijaju takođe na isti način, ali igle se ne presuju samo jedan put.
 Nepresovanje pojedinih igala postižemo odsustvom presujućih pločica u presi, a ne
presovanje svih igala isključivanjem prese iz rada. Putem presovanja i nepresovanja igala
možemo izraditi jednobojna pletiva iz veštačkih pređa sa uzorcima presovanih petlji.
Uzorci ili šare u takva pletiva stvaraju bleštave izdužene presovane petlje na pozadini
petlji obične veličine. Izrada ovakvih prepletaja u praksi se malo koristi. Međutim i danas
izrađujemo ove prepletaje najčešće sa reljefastim uzorcima.
Pri izradi ovih prepletaja pojedine igle možemo nepresovati redosledno i do 6-7 puta;
takođe ako nepresujemo veći broj puta može doći do loma igala.
Prepletaje sa jednostranim i dvostranim presovanim petljama primenjujemo za
dobijanje na rašel mašini više zbijena i pokrivena jednoosnovna pletiva, koja mogu biti
primenjena pri izradi za zimske odevne predmete. Pri izradi jednoosnovnih trikovnih
prepletaja naizmeničnim presovanjem petlji u određenom redosledu dozvoljavaju da se
dobije pletivo sa uzorcima, raspoređeni po dijagonali stepenasto. Pošto se takođe pri radu
ptrepletaja triko u neparnim redovima ne presuju igle i ne odbijaju polupetlje, dobijamo
pletivo, u kojem nizovi petlji imaju dijagonalni raspored.
Ako pro izradi pletiva, u tom istom prepletaju u toku rada, nekoliko redova ne
presujemo igle u neparnim redovima , a zatim ne presujemo u parnim, petljini nizovi biće
raspoređeni stepenasto. Takođe uzorak možemo dobiti, primenom prepletaja sukna, takvo
pletivo u tom slučaju dobija veću gustinu i pokrivenost zahvaljujući veznim delovima.
Raspored stepenica zavisiće od toga, kroz koliko redova se menja redosled nepresovanih
igala.
Pri projektovanju uzoraka sa jednostranim i dvostranim presovanim petljama ( kao i
svaki drugi jednoosnovni prepletaj) možemo izvoditi na kvadratnom ili karo papiru,
uzimajući jedan kvadrat za presovanu petlju.
Reljefne uzorke dobijamo pri nepresovanju nekoliko puta jedne te iste igle. Ispod kukice
nepresovanih igala nagomilaju se nekoliko položenih pređa. Na gomilane pređe odbijamo
sve zajedno i stvaramo reljefne figure.

Slika 167. Struktura jednoigleničnog Slika 168. Pres pletivo sa reljefastim

presovanog osnovo pletenog pletiva uzorkom
 Na slici 168 prikazano je presovano pletivo sa reljefastim uzorkom, dobijeno pri
nakuplanju pređe na iglama u toku stvaranja nekoliko redova petlji. Uzorak se izrađuje
pri jednom polagaču sa punim uvodom osnove i naizmeničnim radom dveju presa- glatke
i uzorkovane.
Na slici 169 dat je sastav lanca polagača i prese. Pređe u svim redovima se polažu na
iglama. Međutim pri dobijanju prvih redova a 1-6 glatke prese su isključene, a uključene
uzorkovane prese sa raportom nazubljenja 6+6.
Iz datog sastava lanca za polagače i za uzorkovanu presu, možemo videti, da se presa
premešta isto kao i polagač.
Po meri premeštanja uzorkovane prese, igle nepresovane ranije, presujemo i zbacujemo
sa njih polupetlje zajedno sa nagomilanim pređama ispod njihovih kukica.
U sedmom redu uključujemo u rad glatku presu i zapresujemo sve igle. U tom redu su
sve nepresovane igle skinute na ponovno polaganje pređe neodbijenih ranije petlji
zajedno sa nagomilanim pređama ispod njihovih kukica.
 Slika 169. Grafčki prikaz prepletaja i sastav lanca sa glatkom
i uzorkovanom presom a, b, c -rebrasto pletivo

Kao što se vidi iz slike 169,a uvod osnove za triko ( 1-polagač) je 4 pune, 3 prazne 2
pune. Na slici po b, 1 puna, 1 prazna, 2 pune. Za kombinovani saten slika pod, a (2-
polagač) 4 prazne, 1 puna, 4 prazne. Na slici pod b za triko (1-polagač) 1 puna, 1 prazna,
2 pune. Za kombinovani triko-lančić prepletaj (2-polagač) 1 prazna, 1 puna, 2 prazne.
Glatke prese rade još u 8 redu. Uzorkovane prese se premeštaju redosledno za to vreme
na šest igala.
Na istoj slici je prikazana šema kretanja uzorkovane prese. Sa devetim redom glatke
prese se isključuju iz rada. Uzorkovane prese se premeštaju na šest igala i nepresuju
takođe drugi deo igala, na kojima i proizilazi uvod pređe u redovima 10-16. U redovima
15-16 ponovo rade glatke prese, i u vreme izrade ovih redova uzorkovane prese vraćaju
se u prvobitni položaj. Sa 17 –stim redom raport uzorka se ponavlja.
Različiti reljefni uzorci, stvoreni putem uvoda pređe, možemo dobiti, primenom
složenih atlas prepletaja, izmenom redosleda uvođenja uzorkovanih presa presovanim
pločicama i redosledom naizmeničnog rada glatke i uzorkovane prese.