Bosnian, Croatian, Serbian, a Textbook

Bosnian, Croatian, Serbian, a Textbook With Exercises and Basic Grammar
Second Edition
Ronelle Alexander Ellen Elias-Bursać

The University of Wisconsin Press

The University of Wisconsin Press 1930 Monroe Street, 3rd Floor Madison, Wisconsin 53711-2059 uwpress.wisc.edu
3 Henrietta Street London WC2E 8LU England eurospanbookstore.com Copyright © 2006, 2010 Ronelle Alexander and Ellen Elias-Bursać All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, or transmitted, in any format or by any means, digital, electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise, or conveyed via the Internet or a Web site without written permission of the University of Wisconsin Press, except in the case of brief quotations embedded in critical articles and reviews. 1 3 5 4 2 Printed in the United States of America

The Library of Congress has cataloged the first edition as follows: Alexander, Ronelle. Bosnian, Croatian, Serbian, a textbook: with exercises and basic grammar / Ronelle Alexander and Ellen Elias-Bursać. p. cm. Includes index. ISBN 0-299-21204-1 (pbk.: alk. paper) 1. Bosnian Language—Grammar, Comparative—Croatian. 2. Bosnian Language—Grammar, Comparative—Serbian. 3. Croatian Language— Grammar, Comparative—Bosnian. 4. Croatian Language—Grammar, Comparative—Serbian. 5. Serbian Language—Grammar, Comparative— Bosnian. 6. Serbian Language—Grammar, Comparative—Croatian. I. Elias-Bursać, Ellen. II. Title. PG1229.A444 2006 491.8'282421—dc22 2006046201 Second edition ISBNs: 978-0-299-23654-0 (pbk.: alk. paper) — 978-0-299-23653-3 (e-book)

Publication of this book has been made possible in part by a grant from the Peter N. Kujachich Endowment in Serbian and Montenegrin Studies at the University of California, Berkeley.

 Contents
Map of the regions where Bosnian, Croatian, and Serbian are spoken Preface to the Second Edition Preface to the First Edition Acknowledgments Guide for Students Guide for Teachers Optimum use of the exercises and drills Organization of the lessons Designation of differing forms Organization of vocabulary boxes within lessons Accent Unaccented words and clitics Abbreviations used in Lessons 1-20 ii xi xi xii xiii xiv

xvii

Prva lekcija • Lesson One
KAKO SE ZOVEŠ? Alphabets and sounds Verb conjugation Singular and plural you The verb to be Vocabulary differences A2 ŠTA JE OVO? [B,S] ŠTO JE OVO? [C] Nouns and gender Pronouns Questions Adjectives A3 DOBAR DAN! Adjectives, continued Spelling of proper names A4 PAS I MAČKA Nouns denoting professions and nationalities The verb to be, continued Plural of masculine nouns Vocabulary differences, continued VJEŽBE [J] VEŽBE [E]* DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S]* Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] Blank map Cyrillic practice sheets A1 1

2 4 6

8 10 12 13 14

Druga lekcija • Lesson Two
A1 UČITI ZAJEDNO Addressing people: the vocative case Accusative case Time expressions: days of the week Negation Present tense of verbs The conjunction da Variant forms: ijekavian and ekavian Object pronouns, clitic forms A2 KOGA VIDIŠ? Accusative case of animate nouns Object pronouns, full forms Demonstrative pronominal adjectives Fleeting vowels in adjectives A3 KUPUJEM PSA Accusative of animate masculines and fleeting vowels Verbal aspect, introduction Prepositions Long and short adjectives Adjectives ending in -o Verbs in -ovati
*

19

22

24

The symbols B, C and S identify words or phrases which are used predominantly in the corresponding country or countries. The symbols E and J identify words that belong to the ekavian and ijekavian pronunciation areas, respectively.

v

PAPIRNICA Addressing people: politeness formulas The verb moći VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C]

A4

26 28 32 34

Treća lekcija • Lesson Three
KAKO STE? Nominative plural of nouns Nominative plural of adjectives The words meaning person, people Conjugation of poznavati Long-form pronouns used for emphasis Case forms of personal names Adverbs The word for one A2 LAKU NOĆ! Feminine nouns ending in a consonant Accusative plural Added syllables in the plural Negation, continued Long and short adjectives in this book A3 ŠTA VIŠE VOLIŠ? [B,S] ŠTO VIŠE VOLIŠ? [C] A4 ČIJE SU OVE OLOVKE? Interrogative pronominal adjectives Sound shifts in nominative plural VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] A1 35

38

40 41 42 44 46

Četvrta lekcija • Lesson Four
A1 ODAKLE STE? Forms of the genitive case Fleeting vowels and consonant softening Possible accent shifts Question words and conjunctions Pronunciation of alphabet letters A2 KOD KOGA SU NAŠE KNJIGE? Possessive pronominal adjectives Short form adjectives in the genitive case Uses of the genitive case Pronouns in the genitive case Turning questions into statements A3 I JOŠ NEŠTO ... Numbers Partitive genitive Names, continued A4 TRAŽIM NEKE STVARI Prepositions with the genitive, continued “Pointer” words English It is... sentences Verb conjugation Long and “longer” adjectives VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] Map of Bosnia and Herzegovina: the Federation and Republic of Srpska 47

49

51 53

55 58 61 61

Peta lekcija • Lesson Five
PET MAČAKA I PET PASA Genitive plural Uses of the genitive plural Adverbs of direction Distributive po A2 NEMA NOVCA! Uses of the genitive case, continued Prepositions with the accusative case Telling time Motion verbs and aspect The verb “want” A3 KO DOLAZI? [B,S] TKO DOLAZI? [C] Genitive phrases of time Verbs and aspect The possessive adjective svoj The verb budem, budeš etc. Bosnian vocabulary A4 IZLAZAK U GRAD Negation Aspect and prefixation More on vocabulary differences VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] Maps of Montenegro, Serbia A1 63

65

67

69 71 74 78 78

vi

Šesta lekcija • Lesson Six
U ZGRADI Locative case Usage of the locative case Irregular plurals A2 UNIVERZITET [B,S] SVEUČILIŠTE [C] Past tense, introduction Verbal usage, continued Forms of the locative case, continued Time expressions Ordinal numbers A3 KAKO TI JE? Dative case Dative and locative personal pronouns Word order The forms sam, samo, sama A4 ŠTA TI SE SVIĐA? [B,S] ŠTO TI SE SVIĐA? [C] The words “like” and “love” Other uses of the dative VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] Map of Croatia A1 79 81

84

86 88 91 96 96

Sedma lekcija • Lesson Seven
DORUČAK Instrumental case The instrumental case of pronouns The instrumental case with prepositions A2 ČIME IDEŠ NA POSAO? Use of the instrumental case Prepositions with the instrumental Verbs of transport Negative imperative Negated mòći vs. mòrati A3 MA NEMOJ! The imperative mood, continued Verbs of transport, continued “Inclinational”se-verbs Prepositions meaning “to [a person]” Aspect, continued A4 ČIME PIŠEŠ? Instrumental of means Variation in suffixes and gender of nouns VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 97

100

102

104 106 108 111

Osma lekcija • Lesson Eight
STRPLJENJE Plural case forms Vocative case, continued A2 NESTRPLJENJE Neuter nouns with added syllable -et- Irregular plurals of dete / dijete, brat, gospodin A3 JAVI SE! Se-verbs, continued A4 SOBA Review of prepositions VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 113 115

116 117 119 122 126

Deveta lekcija • Lesson Nine
A1 ŠTA ĆEŠ RADITI? [B,S] ŠTO ĆEŠ RADITI? [C] The future tense Word order in the future and variant spellings The preposition na in future time expressions POGLEDAJ SE! Questions and negation in the future tense Word order in the future tense Double meanings of hteti / htjeti Reflexive verbs The particle se with verbs Aspect, continued 127

A2

129

vii

STANOVANJE Negated prepositional phrases “Something, anything,” etc. “What” clauses A4 NA STANICI [B,S] NA KOLODVORU [C] VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića

A3

131

133 134 136 140

Deseta lekcija • Lesson Ten
KOD CHARLIEA [B,C] KOD ČARLIJA [S] Verb types Past tense Usage of the past tense Past and future tense of “existential” ima and nema A2 PISATI I NAPISATI Word order in the past tense Verbal aspect, continued Subjectless sentences A3 “BIO JEDNOM JEDAN LAV” – Dušan Radović A4 BOLE ME I NOGE I RUKE Verbal nouns The human body Verbs of transport VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 141

144 147 150 153 155 158

Jedanaesta lekcija • Lesson Eleven
VAŽNO, VAŽNIJE, NAJVAŽNIJE Passive participles Verb types and the formation of passive participles Comparison of adjectives A2 DVA RESTORANA Comparison of adjectives expressed by consonant softening Comparison of adverbs Comparison “than” “One another” The verb trebati Names of professionals Chart: STRUKE • PROFESSIONS A3 STRUKA I POSAO The instrumental case, continued A4 TREBA MI POSAO! The verb trebati, continued Verbs of body position VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 159

162

165 166 168 171 174 176

Dvanaesta lekcija • Lesson Twelve
STUDENTSKI DOM Cardinal numbers, review Agreement with cardinal numbers Fractions and approximative numbers The relative conjunction koji as subject Present verbal adverb A2 KUPOVINA Agreement with cardinal numbers Group numbers Past verbal adverb Collective nouns A3 KOLIKO IMAŠ GODINA? Ordinal numbers in naming dates Discussing one’s age The “exact future” The conjunction što Words meaning “ought, might, may” A4 ŠTA SE DOGODILO? [B,S] ŠTO SE DOGODILO? [C] Ordinal numbers, continued Aorist and imperfect VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 177

182

186

188 190 193 196

viii

Trinaesta lekcija • Lesson Thirteen
A1 DOBRO DOŠLI! The conditional mood The word “welcome” A2 EVO KOMPJUTERA! [B,S] EVO KOMPJUTORA! [C] Use of the conditional in “toned-down” statements or requests Indirect discourse Da introducing proposed actions A3 POLAKO ... Conditional sentences Conditional of purpose A4 UPUTSTVA The relative conjunction kòji, continued Compound conjunctions VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića 197 200

202 204 207 211 214

Četrnaesta lekcija • Lesson Fourteen
RECEPT ZA KAHVU [B] KAVU [C] KAFU [S] Infinitives in the function of imperative Active vs. passive sentences Formation of passive and impersonal sentences A2 OLUJA Passive participles, past and present verbal adverbs Telling time, continued A3 CRNA HRONIKA [B,S] CRNA KRONIKA [C] A4 MAGLA VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 215

220

222 224 226 229 232

Petnaesta lekcija • Lesson Fifteen
A1 PINGVIN CHARLIE priča: Hanna Kraatz režiser: B. Kolar Aspect choice and verbal meaning Aspect and narrative Sve plus the comparative A2 KONTROLNI TEST “Each other” Stati Sav “all”, sve “everything” and svi “everyone” VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] 233

236 238 241

Šesnaesta lekcija • Lesson Sixteen
A1 PISMO o dolasku na filmski festival ODGOVOR iz Sarajeva A2 PISMO o istraživačkom radu u Hrvatskoj ODGOVOR iz Zagreba A3 ПИСМО o курсевима за учење језика у Београду ODGOVOR iz Beograda VJEŽBE [J] VEŽBE [E] Grammar note on "each other" DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] 243 246 248 251 254 256 259 259 260

Sedamnaesta lekcija • Lesson Seventeen
A1 “LJEPOTICA I ZVIJER” – Ferida Duraković A2 “ZEMLJA” – A. B. Šimić Grammar note on aorist and imperfect A3 “VEČE NA ŠKOLJU” – Aleksa Šantić A4 Nastanak i nestanak VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] 261 264 265 267 269 271 273

ix

C] DOMAĆI ZADATAK [S] 277 280 282 283 284 286 Devetnaesta lekcija • Lesson Nineteen A1 “OČIJU TVOJIH DA NIJE” – Vasko Popa Васко Попа A2 “ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA” – Desanka Maksimović Десанка Максимовић A3 “SIBINJANIN JANKO . C] DOMAĆI ZADATAK [S] 287 288 290 291 292 295 296 297 299 Dvadeseta lekcija • Lesson Twenty “U ZAGRLJAJU RIJEKE” – Miro Gavran VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B.Osamnaesta lekcija • Lesson Eighteen A1 “JESENJE VEČE” – Antun Gustav Matoš A2 “NOTTURNO” – Tin Ujević A3 Matoš i Ujević Grammar note on the particle god and the word bilo VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B.” – Stanko Pižurica Epska poezija Note about the language of Montenegro VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B.. C] DOMAĆI ZADATAK [S] Abbreviations used in the Appendices Appendix 1 Appendix 2 Appendix 3 Appendix 4 Latin and Cyrillic alphabets A selection of women’s and men’s names Cyrillic guidelines for use with worksheets on pages 14-17 Noun declensions: paradigms Declension of personal names Declension of pronouns 331 333 341 347 359 367 383 385 301 310 311 313 315 317 319 323 Adjective declension: paradigms Appendix 5 Appendix 6 Appendix 7 Appendix 8 Appendix 9 Appendix 10 Appendix 11 The most common prepositions Verbal conjugation “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj Verb types: conjugational patterns of verbs introduced in this book KLJUČ (Key to A exercises in Lessons 1-14) Key to audio recordings How to use the BCS glossary General Definitions Different forms Grammatical information Accentuation How to use the English glossary Abbreviations and symbols used in the glossaries BCS-English Glossary English-BCS Glossary Sources for illustrations Index 388 389 391 453 497 499 x ..

 Preface to the Second Edition The second edition of Bosnian. Croatian. In particular. those who used to study Serbo-Croatian must now choose which of the three successor languages they wish to learn. xiii ! Self-study learners should also read the Guide for Teachers p. Serbian. Reading selections also include letters composed by natives of the three languages. and Montenegro. one each from Bosnia and Herzegovina. Reading selections and illustrations also represent the three different languages and cultures. Croatian and Serbian. In the construction of the dialogues and the choice of readings selections. and are able at the same time to learn as much (or as little) as they wish about each of the other two. we have attempted to strike a balance between that which is common to the three and that which is characteristic of each one’s unique identity. We give basic dialogues in three versions. Two sets of answer keys. one each for Bosnian. This book solves the problem by presenting all three together in a way that gives equal weight to each one. 87) • updated maps reflecting border changes in Serbia and Montenegro • a new Appendix 9. At the same time they are similar enough in grammar and vocabulary that they can be taught together in a single classroom. A Textbook with Exercises and Basic Grammar contains several new features. the language called SerboCroatian was replaced by Bosnian. Students are able to choose which of the three languages they want to focus on. It is dedicated both to the practicality of learning that which is similar as a unit. and must simply study whichever of the three is being taught where they happen to be studying. one for the first edition and one for the second edition. Students: please read the Guide for Students on p. and Serbian. allowing one to continue to use the existing audio recordings (the only change is in the ordering of Lessons 16-19). and Serbia. The advantages of this method are numerous. Croatia. and poems by poets representing the several cultural traditions throughout the region covered by BCS. Teachers are able to work in a single class with students who choose to learn one or more than one of the three languages. Whenever we speak of grammar or vocabulary common to all three xi . listing all verbs introduced in Textbook by verb and accentual type • expanded glossaries. As the title of the book suggests. Among the reading selections are three short stories written especially for this book.org. each expresses a unique historical and cultural identity. These include • specific assignments and guidelines for self-study students • commentary on Montenegrin culture and the status of the Montenegrin language (see p. xiv. Universities in a quandary about which of the three languages to offer may rest assured that all are covered. and trust in the assurance that learning one will allow them to “get by” in either of the others. the ordering is always alphabetical: all three are given equal weight. It demonstrates by example that although the three languages are very similar they are not identical: each has its own characteristic features. are available at www.  Preface to the First Edition When Yugoslavia broke up into smaller successor states. Croatia. and to teaching the recognition of that which is unique and separate in the cultures of Bosnia and Herzegovina.bcsgrammarandtextbook. Accordingly. Croatian. including new vocabulary and more extensive referencing • revisions and additions both in the grammar and exercise sections Despite these changes the A exercises have remained unchanged. Serbia. In short. this book restores a sense of balance to the study of the region. Often they have no choice.

since the degree to which certain words are shared varies from word to word and speaker to speaker. All language material in both books is accented according to a simpler marking system than found in native manuals. Marijana Cesarec. made developing the materials possible. who also wrote all the grammar sections and devised the system of accentual marking. Croatian. both official and colloquial. C. Wayles Browne. comments. in the three languages. There were the language teachers whose creative work on language instruction shaped the thinking behind the exercises. and the underlying principle of the book (that of combining the unity of BCS and the separateness of B. Morton Benson (with the collaboration of Biljana Šljivić-Šimšić). C and S in a single volume) was devised by Ronelle Alexander. Our intent has been to give as true a picture as possible of existing usage within a framework that is accessible to students and usable in the classroom. 1971). or S. Patricia Chaput and Thomas F. Undergraduate and graduate students. Luka Vukojević. The dialogues and exercises are an outgrowth of those developed by Ellen Elias-Bursać over a ten-year period teaching at Harvard University. Bruce Molay helped to develop a website for the draft version of the textbook. contributed to the discussion and recording of the exercises. In each instance we have made the most reasoned judgment on the basis of reference manuals and the advice of native language professionals. we have indicated words which are markedly B. and whenever we speak of one of the three separate languages we use the initials B. We realize that not everyone will agree with all the choices we have made in our attempt to find a balance among the many different facets of usage. The Grammar provides more thorough grammar explanations than does the Textbook. or S by means of these abbreviations. political and historical circumstances which allow BCS to be viewed as one system utilized by three different languages. Serbocroatian-English Dictionary (Belgrade and Philadelphia. It has not always been possible to make these identifications unambiguously. On a more personal level. Croatian or Serbian. Hrvatski jezični savjetnik (Zagreb. now available as the Bosnian. and the six-volume Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika (published by Matica srpska between 1967 and 1976). Our intent in producing this book has been to bring some measure of unification to the fragmentation of language teaching which came about as a result of the wars accompanying the breakup of Yugoslavia. We took as authoritative in assigning accents the following manuals: Vladimir Anić. and the website made it possible for several teachers to teach from draft versions of the Textbook for two years. Croatian. and the opportunity to rely on the expertise of the Media Production Services and Harvard’s Language Resource Center. their cultures and their languages. Funding from the Consortium for Language Teaching and Learning.  Acknowledgments This book could never have been written without the help of many people.we use the acronym BCS. Lana Hudeček.org. xii . Milica Mihaljević. a system developed specifically for these books. and errata via: http://www. it also contains a detailed outline of the social. This book has been designed to complement Bosnian. C. 2003). and Zagreb Film has allowed us to bring Professor Baltazar to America. Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary. There were ten years of students who asked good questions and taught the teachers as they learned. we also both wish to give back (or forward) to students of generations to come something of what each of us has gained through many years of interaction with wonderful people. 1999). Magner.bcsgrammarandtextbook. and should if possible be used in conjunction with it. native speakers of Bosnian. in particular E. Veliki rječnik hrvatskoga jezika (Zagreb. In the lesson vocabularies and in both glossaries. Serbian Audio Supplement. Both Steve Salemson and Gwen Walker of the University of Wisconsin Press gave encouragement and guidance. We welcome reactions.

Recordings of the exercises in Lessons 1-14 and of the poems and the stories are available on CD as a separate unit called Bosnian. Croatian. Serbian Audio Supplement. to the Milman Parry Collection of Oral Literature at Harvard University for the use of the transcribed excerpt from Stanko Pižurica’s oral epic. Milan Ječmenica. maps and fonts can be found on p. xiii . Liba Mikić. more detailed explanations on all topics are available in the book’s companion volume. Desanka Maksimović’s heirs. You will find that the cultures of Bosnia and Herzegovina. numbers. to Ferida Duraković for the use of her poem and to Miro Gavran for the use of his story. Midhat Riđanović. 497. enjoy Profesor Baltazar! The Appendices provide many useful resources. Ivona Josipović. and political issues that have shaped not only the Balkans but also the world. a guide to conjugation listing all the verbs which are used in the Textbook. Rajka Gorup. scholarship or research – and often they know in advance which of the three languages they are interested in learning. Emina Peljto. Đurđa Otržan. who choose to study these languages generally have a clear sense of why they are doing so – whether for reasons of intellectual curiosity. Ređija Ikanović. Giga Graćan. Nada Petković. The first eight lessons introduce the cases and the past and present tenses. Other students may be intrigued by the general area. Mirza Fehimović. David Mladinov. Svetlana Broz. a BCS-English glossary with about 5000 entries and an English-BCS glossary with 3700 entries. and the Vasko Popa Archive. Students. and the next two give full treatment of the future and the past tenses. Special thanks are due to Natalija Novta and Aida Vidan for their unstinting dedication to the project. employment. Svetlana Nikolić. To Nijaz Alić. David Elmer. Jasmin Mehović. Robert Greenberg. Nora Hampl. music. Poetry is the focus of Lessons 17-19 because poems by their nature exploit the mechanics of language and will help reinforce your mastery of the grammar. and wish to acquire an overall knowledge of its languages. a compelling history. Jeff Spurr. Thanks are also due to Dušan Radović’s son. whether enrolled in a course or working on their own. Obrad Šćepanović. Jasmina Riđanović. and aspect. Croatia. Bosnian. Lessons 11-15 deal with more advanced grammatical issues such as comparatives. Azra Pravdić. Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary. Haso Peljto. Mary Thompson-Popović. Toma Tasovac. Nada Ječmenica. Zoran Mutić. and to Dragan Momirović. conditional and participial usage. poetry and fiction. Ana Galjanić. of course. family. Kevin Moss. while Lessons 16-20 provide practice in reading. Croatian. Karen Chemel. Slobodan Radoman. Marina Jovanović. Maša Čulumović.We extend special thanks to David Albahari and Muharem Bazdulj for writing stories especially for the Textbook. Vlado Pavlinić. for allowing the use of their poems and other writings. Darko Poslek and Srđan Vujica for their help with the letters in Lesson 16. or Serbian) while at the same time allowing them familiarity with the other two. Sue Brown. to Traci Lindsey for her fine editing. This textbook furnishes the tools students need to master any one of the three (Bosnian. Montenegro. Nataša Milas. Charles Ward and Milka Zečević we express heartfelt thanks in the name of the students who will benefit from the many ways they have given of their time and expertise. and to Zrinka Babić-Jelaska for her delightful review exercises which inspired parts of Lesson 8. Mima Dedaić. Vlada Ignjatović. Emir Kamenica. Brief grammar explanations accompany most lessons. a list of the recordings in the audio supplement. There are movies. and Serbia have a great deal to offer. Jasna Šojer. Catherine Škarica. Acknowledgments for photographs. This book will help you gain access to them. There are photographs all through the Textbook: use these both as examples of the language in action and as material for discussion. And. Croatian. In them you will find a 24-page section of paradigms.  Guide for students Welcome to the study of BCS. Mia Midenjak.

either as real objects or as paper cut-outs. as this gives them the chance to speak more. or to use it as a model on which they base an xiv . and to try things they might be reluctant to try in front of a larger group. Although the in-class exercises and drills may be used by the class as a group. cipela (shoe). Visit www. If you can find a subtitled film. Get a recording of the kind of music you like from the BCS region and listen to a song until you can sing it. After the class works through an A section.Surround yourself with the language as much as you can while you study it. Serbian (referred to throughout this book as BCS). and go through exercises on their feet. with their partner or partners. visiting each pair of students to respond to questions that may arise and to make corrections and suggestions. they can not only gain a coherent spoken and written mastery of their chosen language. Optimum use of the exercises and drills The teacher should first introduce a new exercise or drill by reading it aloud and then having the students repeat it as a group. the instructor should circulate around the classroom. The “A” section includes demonstration exercises. the same is true of Serbian / Bosnian or Serbian / Croatian pairs. C. papir (paper). students benefit from working in pairs or threes. replacing the italicized words and expressions with the suggestions listed in the section marked with the symbol ☞.org for useful internet links. Ideally. reading lists and information about films and music. auto (car). If they stay with that choice for at least one semester. they are best suited for work in smaller groups of two or three students each. Most students will decide during the first week of class which of the three [B. they should then go through the exercises again. mačka (cat).bcsgrammarandtextbook. the easier it will be for students to master vocabulary and grammar. but also learn about the other two from their classmates. Croatian. knjiga (book). students should use props. Once each student has tried all the roles. Whenever possible. The more of the rekviziti the teacher can supply in the classroom for each lesson. Even in a class of only four or five. The early lessons refer to props to be used in the classroom. while courses organized in one or two longer sessions can use the A sections to punctuate segments of the session. an A section exercise might be used to start a class. there are bound to be some students intent on the study of Bosnian. These are listed under the heading called rekviziti. students may be assigned to perform it as a skit. After this the teacher should assign each student a partner. This course is designed to meet the needs of all these students. If a course meets three or more times a week for an hour. interspersed with grammar and other explanations addressed to the class as a whole. Each student should choose a name from among those listed in the Appendix on page 317 and use it throughout the semester as his or her in-class name. substituting this name for the numbers 1 or 2 which identify the speakers in each exercise. watch it at least twice.  Guide for teachers In courses designed for the study of Bosnian. or S] to focus on in spoken and written work. bilježnica [C] sveska [S] teka [B] (notebook). some on the study of Croatian and some on the study of Serbian. For instance. the props for Lesson 1 are: pas (dog). each of them using their version as a guide. class time should be punctuated by several sessions in partner pairs. Organization of the lessons Each lesson has three sections of material. While students are working in pairs or threes. You will find that a student speaking Croatian can easily go through an exercise paired with a student speaking Bosnian.

The symbols E and J identify words that belong to the ekavian and ijekavian pronunciation areas.C] pàrče sira [B. šljiva. for example: Pingvin Charlie or Ljepotica i zvijer. Note the sequencing for “orange. and B forms are always listed first. since much fuller information is given in the companion volume Bosnian. also in alphabetical order.S] Domaća zadaća [C]. slàtkiš. only the dictionary form (masculine singular short form) is given for adjectives. Titles and exercises throughout the book are given in Bosnian. The order in which these are given always corresponds to the order “B.S”. while Serbian usage includes speakers of both ekavian and ijekavian.S]. and if it is used with the same meaning in both Bosnian and Serbian it is marked [B. Up through Lesson 7.” When the prompts listed in the instructions below exercises include replacement vocabulary options.exchange of their own design. krèker.S]. nouns are given in the nominative singular form. C. Vocabulary lists give words new to that lesson in alphabetical order.” “bread. since the words in question usually occur next to one another and the differences are easy to spot). For the most part the Serbian exercises use ekavian examples but there are a few examples of Serbian ijekavian usage. Organization of vocabulary boxes within lessons In the vocabulary lists of all lessons. respectively. ☞For other snacks use: jabuka. and S words. Grammar explanations in this textbook are brief.C. and S identify words which are used predominantly (or exclusively) in the corresponding country or countries and less so (or not at all) in the others. kòmad hljeba [B. the Glossaries at the back of the book list all words from the lessons plus some additional vocabulary. exercise A3. nàr anča [C] nàrandža [B] pomòrandža [S].C. C. while the E. except in those instances where the stem of the masculine form is different from that of other forms: for these adjectives the feminine xv . Here is an example. or stric [B.S] kòmad kruha [C] pàrče hleba [S]. this means that the word in question is used in all three. The B. vòće. Designation of differing forms The symbols B. this means that it is used in the same way by all speakers of Bosnian. In the few instances when a word is marked [B. Croatian. the set of forms is given as a single unit comprising the B. when the form of the stem is different in other cases. the genitive singular is given as well. òrah. kruška. S symbols are used throughout the book.” “cheese” within the larger list. kòmad sira [B. If a word in the vocabulary lists is NOT followed by one of these bracketed designations. If a word is used with the same meaning in both Bosnian and Croatian. and both the infinitive and 1st person singular are given for every verb. taken from Lesson 4. neuter and feminine forms.C]. For example: Vježbe [J] Vežbe [E] and Domaći zadatak [B. For example: avion [B.S]. adjectives are given in masculine. these are identified as such. If any one replacement option has differing forms. J symbols appear in the prompts below exercises and in the glossary (but not in vocabulary boxes. Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary.C. Croatian and Serbian versions when there are differences.S] zrakoplov [C] “airplane”. these are given in alphabetical order.C. Starting from Lesson 8. Croatian and Bosnian use ijekavian pronunciation exclusively. but that one of the three also uses another word in this meaning. Croatian and Serbian. C. Boldfaced numbers in brackets direct the student to the section in Grammar which contains a more extensive discussion of any one grammar point. ijekavian forms (marked [J]) precede ekavian ones (marked [E]). and the “C” section includes homework assignments. it is marked [B. The only exception concerns titles of published works which are given in the original form only.S] amidža [B] “[paternal] uncle. Thus. The “B” section includes drills for further in-class practice on the grammar set forth in the A section exercises. whose first fifteen chapters are designed to complement Lessons 1-15 of this Textbook.

ih. The "accent" of each word. će). Unaccented words and clitics A small number of words are unaccented. ću. and on accentual shifts conditioned by grammatical form. If no grave mark is present. and the grave accent (à). smo. je. ga. as in (ja). A long rising vowel. auxiliary verbs (sam. mu. It is not necessary to teach all elements of this complex accentual system. is a complex of several factors. Since the form of an adverb is equivalent to the neuter singular adjective form. since one can communicate perfectly well by simply knowing the place of accent and a few important instances of vowel length. but is rather pronounced together with the preceding preposition or negative particle. će. nas. This group of words includes all prepositions. and rising or falling tone. presence or absence of length. It is recommended that students mark the accent-bearing syllable in each word in their written work . therefore. nam. the question particle li. After this point. The underscore (a) means that a vowel is long. Clitics are object pronouns (ju. joj.singular is also given. kažem vs. as in (vòda). ste. as in the word (glàva). xvi . je. im. this particle will always draw the accent to itself. all examples in this book are marked for all components of the accent. vam). and a short rising vowel is one which has only the grave accent. All vowels are either long or short. but rather are pronounced together with a neighboring word. the negative particle (ne) when used before a verb form. For more on the nature of rising and falling accent. Croatian. Similarly. it is assumed by Lesson 3 that students will be able to derive adverbs from the corresponding adjective. ćete. as a single unit. When a present tense verb form has falling accent (necessarily on the first syllable) and is preceded by the negative particle. ćeš. means that a vowel bears rising accent. the word following does not have an accent. this occurs most frequently in Bosnian. nè kažem). or short. This means that they do not carry any accent at all. For those who do want (now or eventually) to learn the full system. either at the outset or at all. Most books which mark BCS accent use a system of five marks. as short rising (for instance. either long. In certain instances. the accent can shift to the preposition from a pronoun or noun object. the 1st singular form of verbs is given only when it is not directly predictable from the infinitive form. su. When the grave mark appears on the negative particle or the preposition. as in (mačka). This book uses a simpler system while still managing to convey the same information. si. then the assumption is that the word has falling accent on the first (or only) syllable. as in most other languages. and the particle se. the form of the accent will change in different grammatical forms of the word. and a set of words called clitics. although two of them do contain long vowels (the object pronoun joj and the 3rd person plural clitic će). These include place of accent. vas. Accent In BCS. and accented vowels carry either falling or rising tone. see Chapter 19 of Bosnian. Only two marks are used. Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary. Clitics are never accented. therefore. It is not necessary for them to specifically learn other components of the accent markings unless they or their teachers desire it. only one syllable per word is accented. is one which has both these marks. sharing its accent. these changes follow recognizable patterns and are identified in vocabulary lists.

adj.S] first person second person third person abbreviation adjective word has meaning of a noun but form of an adjective adverb accusative case accusative plural accusative singular auxiliary form Bosnian usage Bosnian and Croatian usage Bosnian. quest. pron. 313 for abbreviations used in the appendices and p. Acc Apl Asg aux [B] [B. f fem. masc. neut. (f sg form) Gen Gpl Loc Lsg m. Abbreviations in Lessons 1-20 1st 2nd 3rd abbr. n. form adv. Dat-Loc DLsg DLIpl [E] e. 389 for abbreviations used in the glossaries. Nom Npl Nsg (P) pl (pl form) prep.adj. Instr (I/P) Isg [J] [J] [B/S] genitive singular imperfective aspect indeclinable infinitive instrumental case both imperfective and perfective aspect instrumental singular ijekavian word or words ijekavian words specific to Bosnian and Serbian ijekavian usage locative case locative singular masculine neuter nominative nominative plural nominative singular perfective aspect plural word exists only in plural form preposition present tense pronoun pronominal adjective question Serbian usage singular vocative case [B. pron. Croatian and Serbian usage (where there also exists another word or phrase which is used in only one or two of the others) Bosnian and Serbian usage Croatian usage collective colloquial consonant dative-locative case dative-locative singular dative-locative-instrumental plural ekavian word or words for example feminine feminine word takes endings of a feminine singular noun genitive case genitive plural Gsg (I) indecl. [S] sg Voc * see p.S] [C] coll. cons. adj.g. inf.C] [B. xvii . colloq. pres.C.

Sarajevo Zagreb Belgrade xviii .

Bosnian. Croatian. Serbian. a Textbook .

.

. Зо̀вем се .. [7a] Here is the verb zvati se.. ćao and zdravo are used both as ‘hello’ and ‘goodbye’ among colleagues.. Ћао! Ко си ти? 1.S] lèkcija and. Ћао! 2... Ја сам сту̀дент. Ja sam stùdent i zòvem se . knjiga. 315 for more on pronunciation and alphabet.] zGRAMMAR * Alphabets and sounds * Two alphabets are in use in the region where B. and p.. such as kaže se “one says. pas. The particle zòveš se you are called zòvete se you are called se accompanies the verb but does not zòve se s/he is called zòvu se they are called always follow the verb directly... or people of the same age. Zòvem se . 383] first [I] am (familiar) [you] are student (familiar) you who hi! bye! my name is [ = I am called] your name is [ = you are called] to be called KAKO SE ZOVEŠ? Bosnian 1. [1] Learning to pronounce B.. no matter where the verb occurs....... Ćao! 2. ... mačka. bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B].. Zòvem se .” S uses both alphabets while B and C use the Latin alphabet.. ...S] ciao [C] i ja kàko ko [B. Ja sam stùdent i zòvem se ..... A kàko se ti zòv eš? 2. . Ćao! Ko si ti? 1.. but to be hi! bye! hi! bye! hi! bye! and I how who lesson prvi.. C. pìsmo.. prva sam si stùdent ti tko [C] zdravo! [B. cìpela. òlovka. Croatian 1. .. Zdravo! 2.. Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary.. Serbian Cyrillic 1. Bok! 2. ciao. acquaintances.. ključ.. Zdravo! Ko si ti? 1.... C.Prva lekcija • Lesson One Rekvizìti [Props]: àuto. xvi for explanation of the accentuation system. because each alphabet letter corresponds to only one sound.S] zòvem se zòveš se zvati se 1. Ja sam stùdent i zòvem se . pàp ir. Rather. udžbenik.. .. A kàko se ti zòveš? 2.. or S is easy.. Croatian. . A1 VOCABULARY a biti bok! [C] ćao! [B. А ка̀ко се ти зо̀веш? 2. * Verb conjugation * Every verb has six forms in the present zòvem se I am called zò̀vemo se we are called tense. Zòvem se .. A kàko se ti zòveš? 2. Numbers in brackets in the grammar sections refer to more detailed explanations in Bosnian. [2] See p. [For translations of A exercises see Appendix 10. used to identify a person’s name... Serbian Latin 1.” [12a-b] 1 Prva lekcija Lesson One . the particle se is required to be in the second position of the sentence.... ... and S are spoken. prvo. Bok! Tko si ti? 1... This is true for any verb that occurs with the particle se.2 [See p. ☞ Insert your own name in the appropriate blank. ....] The words bok. и зо̀вем се. called “Latin” and “Cyrillic.... [For more information on vocabulary see Glossaries in the Appendix.

1. njèzina [C] njihov. mòja na èngleskom naš. Je li tvòja? 2. njeno. Ne. mòja je. it she. 1.S] njèzin. mòja je. sam si je [I] am [you] are [s/he] is smo ste su [we] are [you] are [they] are * Vocabulary differences * A number of words have different forms in Bosnian. that there notebook (familiar) your. нe! Нѝје тво̀ја! Њена је! ☞ Replace òlovka with bìlježnica [C] sveska [S] tèk a [B]. vaše. mine in English our. theirs òlovka on òna òno òvaj. mačka. it it this this is paper dog letter.8 pencil he. Da li je tvòja? 2. Je li tvòja? 2. ours no is not his her. and što in C. ne! Nìje tvòja! Njena je! Serbian Cyrillic 1.C. A2 VOCABULARY àuto bìlježnica [C] cìpela da da li [B. For instance. òvo. to. Шта је о̀во? 2. ne! Nìje tvòja! Njèzina je! ŠTO JE OVO? [C] Serbian Latin 1. Šta je òvo? 2. yours ŠTA JE OVO? [B. [7b] The chart to the right gives the forms. hers their.S] ime je ključ knjiga li [B. 1. njihova car notebook shoe yes [in questions] name is key book [in questions] cat my. tvòje.* Singular and plural you * Use the singular form ti (and the verb form ending in -š) to refer to a single person you know well. 1. njena [B. Да ли је тво̀ја? 2. njihov. Što je òvo? 2. naše. njègov. 1. moj and njen [B. yours this. vaša 3. vaš. Replace the possessives tvoj. and cannot occur alone at the beginning of a sentence. mòje. Šta je òvo? 2. То је о̀ловка. polite terms with. 1.C] mačka moj. njègova njen. hers her.S] što [C] taj.S] Bosnian 1. and tko in C.4. Да. ta tamo tèka [B] tvoj.S] njèzin [C] with naš. [6] * The verb to be * The usual forms of the verb biti “to be” are short. òva òvo je pàpir pas pìsmo pìtanje sveska [S] šta [B. tvòja to udžbenik vaš. To je òlovka. that textbook (polite) your. Не. They are always placed in the second position of the word or clause. Ne. while the word for "what" is šta in B and S. ne! Nìje tvòja! Njena je! Croatian 1. Da. njihovo. the word meaning “who” is ko in B and S. envelope question notebook what? what? this. Da.6. 2 Prva lekcija Lesson One . Use the plural form vi (and the verb ending in -te) to refer either to a group of people or to a single person you are on more distant. Da. 1. mòja je. мо̀ја je. 1. naša ne nìje njègov. Ne. To je òlovka. To je òlovka. Croatian and Serbian. cìp ela. njègovo.5. njèzino.7.

since the verb form masculine on he. Не! Нѝје тво̀је! Мо̀је је! ☞ Replace pìsmo with ime or pìtanje (write a name or a question out on a piece of paper and use that as the object of the exchange) and use possessives njen [B. Je li tvoj? 2. Da li je tvòje? 2. 1. Ne. Не. Šta je òvo? 2. То је уџбеник. The plural forms òne and òna are used only to refer to exclusively feminine or neuter groups. 1. and the most frequent way in B and C is to place li after the verb. To je udžbenik. mòje pitanje (neuter). have endings similar to the nouns they agree with. Ne! Nìje tvòje! Mòje je! Serbian Cyrillic 1. it òni they alone gives the necessary information. mòje je. мо̀је je. To je pìsmo. Да. it òne they the gender of the noun referred to. 1. Je li tvòje? 2. ne! Nìje tvoj! Njèzin je! Serbian Latin 1. moj je. ne! Nìje tvoj! Njen je! Croatian 1. Да ли је твoј? 2. Da. Ne. like moj. ključ and use possessives njègov. In the 3rd neuter òno it òna they person. njihov. vaš. [5a] Possessive pronominal adjectives. They are omitted otherwise. Шта је о̀во? 2. mòje je. 1. 1. Feminine nouns. pàpir. mòja mačka (feminine). da li or the sequence “verb + li”) always stands at the beginning of a sentence. as in English. Šta je òvo? 2. moj je. 1.Bosnian 1.” or the like. like mačka. 1. 1. Da. To je pìsmo.” [6] * Questions * Questions which expect the answer “yes” or “no” are formed in different ways. feminine or neuter. To je pìsmo. Da. like pìtanje. moj je. [8b] Other questions begin with a question word such as “what. while the masculine òn i refers to masculine only. the choice of pronoun is determined by feminine òna she. Ne! Nìje tvòje! Mòje je! Croatian 1. naš. Masculine nouns. Da li je tvoj? 2. To je udžbenik.” “who. Da. usually end in -a. Da. Neuter nouns. naš. Šta je òvo? 2. For example: moj pas (masculine). Šta je òvo? 2. The question marker (question word. pas. zGRAMMAR * Nouns and gender * Nouns in BCS can be masculine. Da. end in -e or -o. Što je òvo? 2.S] njèzin [C] njègov. 1. The most frequent way in S is to place da li before the verb. Да ли је тво̀је? 2. vaš. To je udžbenik. мој je. Što je òvo? 2. 1. Je li tvòje? 2. То је пѝсмо. 1. a mixed group. [11a] * Pronouns * Subject pronouns are used for emphasis. or the general idea “they. Да. 1. Ne! Nìje tvòje! Mòje je! Serbian Latin 1. не! Нѝје твој! Њен je! ☞ Replace udžbenik with àu to. 1. [8a] 3 Prva lekcija Lesson One . 1. 1. Bosnian 1. tvoj or njihov. respectively. or when singular plural the person or thing is mentioned for the first time. 1. mòje je. ne! Nìje tvoj! Njen je! Serbian Cyrillic 1. usually end in a consonant. like pas. Je li tvoj? 2. Ne. Шта је о̀во? 2. njihov.

.” as in moj. mòje. Dobar dan! 2... Zòve se Freddy... They meet a couple named George and Mary. A kàko se ti zòveš? 1. A vi.... dobro. Mary: A na bòsanskom? 3.... slàtko. Kàko se zòve? 2. Mačka se zòve Màca.. To je njihov pas [points to Mary and George]..] Bosnian 1.* Adjectives * Adjectives usually precede a noun. George se kaže Juraj na hr̀vatskom.. a vi? 2. who are walking with #3. . only the masculine form is given unless there is an otherwise unpredictable change.. can also occur after a form of the verb “to be.. Zòve se Freddy. Neuter adjectives end in either -o or -e depending on the preceding consonant (for instance.. A Đorđe na srpskom.) we in Bosnian na hr̀vatskom na srpskom sladak. mačka je tvòja.. i . another student.. a vi? 2. in which case the feminine is also given. one says how do you say (.neuter – feminine.. 11a] Adjectives in glossary listings are given in the order “masculine . A3 VOCABULARY dan dobar. mòja. òvo je mòja žèn a Mary. Croatian 1.. Ili Juraj ili Đorđe.... Dobar dan! Kàko je sladak òv aj pas! 1. òvo je mòja žèn a Mary..) mi na bòsanskom day good hello or is said. A Đorđe na srpskom. Dobar dan! Kàko je sladak òv aj pas! 1.. kàko se zòvete? George: Mòje ime je George. George se kaže Juraj na hr̀vatskom. 2. nìje moj....... Je li to tvòja mačka? 2.” as in pas je moj.. Mi se zòvemo . 4 Prva lekcija Lesson One .. . Da. . A kàko se zòve taj slatki pas? 3. Ja se zòv em .. 2. Je li to tvòja mačka? 2. Dobar dan! 2. mòja je.. 2. 1. i . wife  9. slàtka vi zòve se zòvemo se zòvete se žèna in Croatian in Serbian sweet you (plural) his/its/her name is our name is your name is woman. Ili Juraj ili Đorđe. After Lesson 8.. njihovo but naše). They strike up a conversation as they stroll. To je njihov pas [points to Mary and George]. . A vi. and all possessive pronominal adjectives.. mòja je. Mòje je pìtanje: Kàko se kaže George na hr̀vatskom i srpskom? 1.. Many adjectives.. 1... Mòje pìtanje je: Kàko se kaže George na hr̀vatskom i srpskom? 1. a Freddy je naš. Ja se zòv em . Kàko se zòve? 2. [11. 2... In both instances the ending of the adjective must agree with the noun to which it refers. dobra dobar dan ili kaže se kàko se kaže (.. Mačka se zòve Màca. A kàko se ti zòveš? 1.. Da. a Freddy je naš. kàko se zòvete? George: Mòje je ime George. Mary: A na bòsanskom? 3.. A kàko se zòve taj slatki pas? 3.. nìje moj. Mi se zòvemo .10 DOBAR DAN [#1 and #2 are students.

Then repeat after the recording until you are familiar with the exchange.. Добар дан! Ка̀ко је сладак о̀вај пас! 1. То je њихов пас [points to Mary and George]. C spells foreign names as in the original language (thus George. to je mòja mačka). Мачка се зо̀ве Ма̀ца... Finally. 2. .. A kàko se ti zòveš? 1.. Zòve se Fredi... . Џорџ се каже Јураj на хр̀ватском.. students can either use their own names or choose a B. А да ли је то тво̀ја мачка? 2... study the grammar sections after each A exercise and use this information to analyze the grammar in the exercises. [9] * Spelling of proper names * Proper names often have different forms (or spellings) in B. Ili Juraj ili Đorđe. Добар дан! 2. A da li je to tvòja mačka? 2. i . or S. Self-study learners (those who are working on their own rather than in a classsroom setting): Read through each exercise several times.. А ка̀ко се ти зо̀веш? 1.. for more. [11b] When the words òvo or to are used to present something or someone.. A Đorđe na srpskom. Ketrin. mòja je. òvo je mòja žèn a Meri. zGRAMMAR * Adjectives.. Мери: А на бо̀санском? 3. а ви? 2. Dobar dan! 2. Kàko se zòve? 2.. А Ђорђе на српском. Mòje pìtanje je: Kàko se kaže Džordž na hr̀vatskom i srpskom? 1. While B can use either means of spelling. a Fredi je naš.. о̀во је мо̀ја жѐна Мери... To je njihov pas [points to Mary and George]. they do not change form. 1. ка̀ко се зо̀вете? Џорџ: Мо̀је име је Џорџ. while S spells them as they are pronounced in the original language (thus Džordž. òva mačka). Dobar dan! Kàko je sladak òv aj pas! 1. Meri). see p.. òvo pìtanje. мо̀ја је. Mačka se zòve Màca... there is a greater tendency toward the C usage.. а Фреди је наш. òvaj pas.Serbian Latin 1. Da. or S name from the list on p.. For instance: òvo je moj pas. Ми се зо̀вемо ... Meri: A na bòsanskom? 3. Catherine. Džordž se kaže Juraj na hr̀vatskom. [1c] 5 Prva lekcija Lesson One . Мо̀је пѝтање је: Ка̀ко се каже Џорџ на хр̀ватском и српском? 1. Mary). Each student should assume one of the numbered roles. Ка̀ко се зо̀ве? 2. Зо̀ве се Фреди.. .. kàko se zòvete? Džordž: Mòje ime je Džordž. [17] The form sometimes changes before the ending -i (for instance. 2. нѝjе мој. 2. А ка̀ко се зо̀ве тај слатки пас? 3. Ja se zòv em . 2. A kàko se zòve taj slatki pas? 3. When names are to be inserted in blanks. Ја се зо̀вем . А ви. [16b] The demonstrative pronoun òvaj “this” must also agree with its noun when it functions as an adjective (for instance. Mi se zòvemo .. C.... C... и . a vi? 2.. continued * The masculine form of adjectives can end in a consonant or -i. . In addition.. ☞ Students should speak this and other conversations aloud. nìje moj... 25)... Serbian Cyrillic 1. Или Јураj или Ђорђе. 1.. sladak but slatki. 317.. Most masculine adjectives have both forms. A vi. Да..

1. companions Englishwoman Englishman Frenchwoman Frenchman Croatian man/person Croatian woman jèsam jèsi jest [C] jeste [B. teacher (f) professor. teacher professor. šta su òni? 2. I jèsu i nìsu.S] drugovi [B. Jèsi li ti stùdentica? 1. Ne. Jèsi li ti stùdent? 2. teacher (f) Serbian man/person Serbian woman student (f) student (f) [they] are exercise exercise PAS I MAČKA Bosnian 1. A što je Mary? 2. A George i Mary. A George i Mary. Jèsi li ti stùdent? 2. 3. on je Ènglez. it. Je li George Fràncuz? 2. Pas nìje čòvjek! Ali on jeste naš prijatelj.S] jèsu Kanàđanin Kanàđanka nìsu òni prijatelj [B. George je profesor. man Canadian woman [they] are not they friend friends professor. Jèsam. A njihov pas? 2. 3. 1. 3.12 [I] am (emphatic) [you] are (emphatic) [he. man Australian person. Jèsu li pas i mačka prijatelji? 2. a Mary je profesòrica. George je profesor. Njihov pas nìje profesor. man Australian woman Australian woman Bosnian person.C] dòmaći zadàtak [S] drug [B. person Montenegrin man/person Montenegrin woman homework homework friend. Da. Njihov pas nìje profesor. I jèsu i nìsu. ja sam stùdent. Da. person man.S] Aùstralka [C] Bosàn ac Bòsanka čòvek čòvjek Crnogòrac Crnògorka dòmaća zàdaća [B.C] profesor profesòrica [B. A šta je Mary? 2. Jèsu li pas i mačka prijatelji? 2. 3. Da li si ti stùdentica? 1. she] is (emphatic) [you] are (emphatic) [he.S] Srbin Srpkinja stùdentica [B. she] is (emphatic) [they] are (emphatic) Canadian person. Croatian 1. a Mary je profesòrica. I ja sam stùdentica.C] pròfesorka [B. man American woman Australian person. Òna je Èngleskinja. 3. što su òni? 2. it. Òna je Èngleskinja.S] Èngleskinja Ènglez Fràncuskinja Fràncuz Hr̀vat Hrvàtica but American person. Je li George Fràncuz? 2.A4 VOCABULARY ali Amerikànac Amerìk anka Austràlac [C] Australijàn ac [B. companion friends. 3. 6 Prva lekcija Lesson One . man Bosnian woman man. A njihov pas? 2.C] prijatelji [B. Jèsam. 1. Pas nìje čòvjek! Ali on jest naš prijatelj. Ne. 1.S] su vežba vježba 11. ja sam stùdent.C] stùdentkinja [B. on je Ènglez.S] jeste [B.S] Australìjanka [B. I ja sam stùdentica.

[32e] For instance. switch 'George' with 'Mary. replace Èngleskinja with Amerìk anka. 1. 3. Јѐсам. Da li si ti stùdentkinja? 1. and bròjevi. Kanàđanka. Hr̀v at. In addition. Да ли су пас и мачка пријатељи? 2. C uses jest in 3rd singular while B and S use jeste. Òна је Èнглескиња. Da li si ti stùdent? 2.' and use as replacements Fràncuskinja. on je Ènglez. one referring to females alone (such as Amerìkanka) and one referring both to males and to the general idea (such as Amerikànac). For instance the word drug is used more frequently in S in the meaning. 3. Kanàđ anin. Many nouns denoting professions function in a similar manner: for instance.or -ev. I jèsu i nìsu.S] Aùstralka [C]. А њихов пас? 2. “friend. Crnogòrac.before the ending -i. 1.S]. and S. continued * There are two sets of longer forms for this verb. C. jest jèsu * Plural of masculine nouns * The plural of masculine nouns ends in -i. Njihov pas nìje profesor. Srbin. 3. I ja sam stùdentkinja. A njihov pas? 2. Да. šta su òni? 2. Serbian Cyrillic 1. ја сам сту̀дент. One set is used to express negation and the other is used in questions and for emphasis. the plural of prijatelj is prijatelji while the plurals of drug and broj are drugovi. stùdentica and stùdentkinja mean only “female student” while stùdent means either “male student” or just “student. ☞ In the lines referring to George’s and Mary’s nationalities. companion. Da. 3. C. continued * The suffixes denoting female humans often vary between B. 1. Džordž je profesor. 3. 3. certain words referring to basic concepts are used with different frequencies and sometimes with different meanings in B. Њихов пас нѝjе професор. И jа сам сту̀денткиња. Pas nìje čòvek! Ali on jeste naš drug. 1. Òna je Èngleskinja. 7 Prva lekcija Lesson One . Пас нѝје чо̀век! Али oн јестe наш друг. Да ли си ти сту̀дент? 2. Ne. [32a] Masculine nouns containing a single syllable frequently add the syllable -ov. Jèsam. C (and all three use prijatelj in the meaning “life-long friend”). Australìjanka [B. Не. шта су о̀ни? 2. Џорџ је професор. a Meri je pròfesorka.” [5b] * The verb to be. Austràlac [C] Australijàn ac [B. The exercise above uses the terms Bosànac and Bòsanka rather than Bòšnjak and Bо̀šnjakinja. In this second meaning. он je Ѐнглeз. И јѐсу и нѝсу. А шта је Мери? 2. [7b] long (negation) nìsam nìsmo nìsi nìste nìje nìsu long (emphasis) jèsam jèsmo jèsi jèste jeste. A Džordž i Meri. a Мери је про̀фесорка.” while prijatelj is used in this meaning in B. In current usage the terms Bòšnjak and Bо̀šnjakinja refer specifically to members of the Muslim community. А Џорџ и Мери. Да ли je Џорџ Фра̀нцуз? 2. Replace Ènglez with Amerikànac. Long vowels frequently shorten in these plurals. while the terms Bosànac and Bòsanka refer to any resident of Bosnia and Herzegovina. [166b] * Vocabulary differences. ☞ Replace Fràncuz with Bosànac.Serbian Latin 1. zGRAMMAR * Nouns denoting professions and nationalities * Nouns denoting nationalities have two forms. which are given in the chart to the right. and S. Da li su pas i mačka prijatelji? 2. Да ли си ти сту̀денткиња? 1. Da li je Džordž Fràncuz? 2. ja sam stùdent. and Bòsanka or Crnògorka or Hrvàtica or Srpkinja. A šta je Meri? 2.

Croatian 1.bcsgrammarandtextbook.org B1 Bosnian 1. Serbian Latin 1. Bosnian 1. Kàko se zòveš na èngleskom? 2. A kàko je tvòje sr̀psko ime? 2. Zòvem se Kejtlin. 1. use the name you have chosen from the list on p. pp. and replace je with sam. si. 317 to be your B. or S name. Kàko se zòveš na èngleskom? 2. Ko je stùdent? 2. On je. A kàko je tvòje bòsansko ime? 2.C] Kàko se zòvu profesor i profesòrica? [S] Kàko se zòvu profesor i pròfesorka? Kàko se zòvemo mi? Kàko se zòve njihov pas? Kàko se zòve njègova mačka? Kàko se zòve tvoj prijatelj? Serbian Cyrillic Ка̀ко се зо̀ве о̀вај сту̀дент? Ка̀ко се зо̀ве о̀ва сту̀денткиња? Ка̀ко се зо̀ву професор и про̀фесорка? Ка̀ко се зо̀вемо ми? Ка̀ко се зо̀ве њихов пас? Ка̀ко се зо̀ве њѐгова мачка? Ка̀ко се зо̀ве твој друг? B3 In this exercise. Ка̀ко се зо̀веш на ѐнглеском? 2. A kàko je tvòje hr̀vatsko ime? 2. see Appendix 6. 1. 333-339. Го̀рдана. On! Serbian 1. Kàko se zòveš na èngleskom? 2. Gòrdana. 1. Он! Replace on with òna. Tko? 2. 1. On! Croatian 1. Ko je stùdent? 2. Ко? 2. 1. Ko? 2. А ка̀ко је тво̀је ср̀пско име? 2. Dželìla. 1. 8 Prva lekcija Lesson One . 1. As you are saying each sentence. Ìva. 317 on pieces of paper and point to them as you do this exercise. consult the answer keys available for download at www. Self-study learners (those who are working on their own): Write some names from p. On je. Зо̀вeм се Кejтлин. B2 Ask each other these questions (using information from A3 and A4): Bosnian. Zòvem se Caitlin. On! Serbian Cyrillic 1. point to the person you are speaking about. Croatian and Serbian Latin Kàko se zòve òvaj stùdent? [B. Tko je stùdent? 2. Zòvem se Caitlin. Serbian Cyrillic 1.C] Kàko se zòve òva stùdentica? [S] Kàko se zòve òva stùdentkinja? [B. 1. Ко је сту̀дент? 2.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] [Exercises] Self-study learners: For the solutions to exercises in sections B and C of each lesson. Ko? 2. On je. C. ti. ja. All students: For an overview of conjugation forms. Он је.

cat. Serbian Cyrillic 1. 3. Serbian Latin 1.. Kàko se kaže pencil ? 2. Serbian Latin 1... Ko je òvaj čòvjek? 2.. 9 Prva lekcija Lesson One . Profesor je.... Croatian and Serbian Latin 1.. Kàko se kaže “stùdentica” na srpskom? 2. A шта је он? 2.. О̀на се зо̀ве . A šta je òna? 2. 1. . Croatian and Serbian Latin 1.. Bosnian 1. . .... On se zòve . Also try some of the nationalities given in A4. Ка̀ко се каже “про̀фесорка” на бо̀санском и хр̀ватском? 3... .. B5 Ask each other these questions: Bosnian. Ko je òva žèna? 2.... Pencil се каже о̀ловка.. Òna se zòve . Kàko se kaže “tko” na srpskom i bòsanskom ? 4. 1. Професор je... Give three examples of possessive pronominal adjectives used in this lesson... Kàko se kaže “pròfesorka” na bòsanskom i hr̀vatskom? 3. 2.. . Òna se zòve .. C] pròfesorka [S] with stùdentica [B.. A šta je on? 2. 1... neuter and masculine nouns used in this lesson. dog. Serbian Cyrillic 1. Serbian Cyrillic 1. Про̀фесoрка je. Profesor je. Ка̀ко се каже pencil ? 2.. A što je on? 2. Ко је о̀вај чо̀век? 2. Òna se zòve .. Он се зо̀ве . A шта је о̀на? 2. B7 Analysis and Discussion: 1.. Profesor je. car. A što je òna? 2.. Fully conjugate the present tense of the verbs biti and zvati se. Ko je òva žèna? 2.. Profesòrica je.. A šta je òna? 2. 1. A šta je on? 2.. Profesòrica je.. 317. 1. Tko je òva žèna? 2. Kàko se kaže “sveska” na hr̀vatskom ili bòsanskom? Serbian Cyrillic 1.... Croatian 1.. .. Croatian 1.... ☞ Pick a different name (than the one used in B3) from the list of names given on p... Ка̀ко се каже “свеска” на хр̀ватском и бо̀санском? B6 Bosnian 1.... On se zòve . Tko je òvaj čòvjek? 2..C] stùdentkinja [S] and then replace profesor with stùdent. On se zòve . . What are the pronouns used in this lesson? 4. shoe. 1. Ko je òvaj čòvek? 2. 1.. Pencil se kaže òlovka. Ка̀ко се каже “сту̀дентица” на српском? 2. Ко је о̀ва жѐна? 2. Ка̀ко се каже “тко” на српском и бо̀санском? 4. Pick three examples of feminine. man. 1.B4 Bosnian.. ☞ Replace pencil with question.. Pròfesorka je.. notebook. . Replace profesòrica [B.

2........... (òни)? ... Tko ste vi? Ja .....George i Mary.... (oн)? .... (vi)? ....... Кàкo ...... Џорџ. (your name) 2.... . Tko je ta žèna? Òna . . ...... Kàko ..... (on)? .... Što sam ja? Vi .... (ti)? Zòvem se .......... you will learn much more if you write each sentence out in full.. Џорџ и Мери... Šta sam ja? Vi . 3... .... (your name) 2..... Кàкo ... C1 Fill in the blanks with the appropriate form of zvati se Example: Kàko ……… (ona)? ………… (Sanja) becomes Kàko se zòve? Zòve se Sanja.. (your name[s]). Ko ste vi? Mi ... Serbian Cyrillic 1.. 4.. 4......... Ko je ta žèna? Òna .C] DOMAĆI ZADATAK [S] [Homework] Recommendation for written exercises throughout the book: While simply filling in the blank with the word or words requested will help you learn... (your name[s]).......................... 3............ George.. Croatian 1. ... Tko ste vi? Mi ........ Kàko . Кàкo ... 4... C2 Bosnian 1.. (mi)? . .... 3... .. Кàкo . Ko je taj čòvjek? On .... 6. Tko je taj čòvjek? On ... Kàko .... 2.. 5. Кàкo .... . (ви)? .... . Šta sam ja? Ti .. Serbian Latin 1. Ko ste vi? Ja . . ... 5....... Što sam ja? Ti . Kàko ..... 6... Kàko .... 5.... ... (ти)? Зо̀вем се . (òni)? ........ (your names). 3..... ..... 4.... (ми)? ... .... Croatian.... Bosnian.. 5..... (your names)...✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. 10 Prva lekcija Lesson One .....

Ко сте ви? Ми ... . . Croatian 1. 7. Шта сам ја? Bи . 8..C] pròfesorka [S].. 4.. . Мачка се зо̀ве Ма̀ца. 8.Serbian Latin 1. Serbian Latin 1. Jèsam.. 4. Mačka se zòve Màca. tvoj. Na srpskom se kaže Đorđe. njègov.. 6... 4. Mačka se zòve Màca. На хр̀ватском се каже Јураj. 3.. njen [B.. C3 If this is the answer. 6.. 2.. vaš.. Na srpskom se kaže Đorđe. 319 and work through the practice sheets on pp. 3. ☞ Insert the required form of the verb biti and your choice of: prijatelj [B. Ko ste vi? Mi .. ... Mòje je ime George. Zòvem se Dùbravka.. .. njihov... Ko je ta žèna? Òna . Мо̀је име је Џорџ. Pas je moj. 5.. Zòvem se Dùbravka. pas mačka profesor tko prijatelj òvaj zòvu se ime on tvòje njihova ključ profesòrica bìlježnica je pàpir 11 Đorđe sveska drug cìpela to Juraj pròfesorka naše ste moj tèka Prva lekcija Lesson One . 4. Јѐсам. 6. 2. Ко је тај чо̀век? Oн . 3. Then write the following words out in Cyrillic. 6. stùdent. . . profesor. 2. Mòje ime je Džordž. I Juraj i Đorđe. 5.. 5. Ko ste vi? Ja .. Na hr̀vatskom se kaže Juraj.. Jèsam. profesòrica [B... 2. 4.. C.C] stùdentkinja [S] combined with moj. Ко сте ви? Ја . Mòje ime je George...... 3... C4 Consult the Cyrillic penmanship guide on p... И Jураj и Ђорђе. Designate the words as B. ... Zòvem se Dùbravka. Шта сам ја? Tи ..... 5. I Juraj i Đorđe.. 5... Ko je taj čòvjek? On . what is the question? Bosnian 1.... Šta sam ja? Ti .... 7.... . Write out each question and answer in full.. 2.. or S where appropriate..S] njèzin [C].. Serbian Cyrillic 1.. 8. Pas je moj. I Juraj i Đorđe. Jèsam. Na srpskom se kaže Đorđe.. 6... Serbian Cyrillic 1. 4. 6.... naš.C] drug [S]. stùdentica [B. . 14-17. На српском се каже Ђорђе.... Na hr̀vatskom se kaže Juraj... Circle the accent-bearing syllable in each word.... Ко је та жѐна? О̀на ... Pas je moj. . 5. 3. 7... 3.. 8. Зо̀вем се Ду̀бравка. ..... Пас је мој. 7.. 2. Na hr̀vatskom se kaže Juraj. Mačka se zòve Màca. Šta sam ja? Vi .

Although this is generally accepted at the international level. 5. Алба̀нија. geògrafsko. Во̀јводина. not all countries have recognized this status for Kosovo. I am a student. zemljopisna [C] Hungary Macedonia sea issues Romania Romania Slovenia Serbia Vojvodina geographical ☞ Enter the name of each country or region where it belongs on the blank map on p. C. Crna Gòra.  Geografska pitanja [B. The cat is theirs. Ру̀мунијa. Italija. Ср̀бија. or S: 1. geògrafska [B. Mađarska. Vòjvodina. Италија. 6. The solid line demarcating the boundaries of Kosovo—on both the map on the next page and the map on the inside cover—represents Kosovo as an independent state. Slòvenija. 7. Àustrija. Мађарска. and her name is Mary.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY Albànija Àustrija Bosna i Hèrcegovina Bugarska Crna Gòr a geògrafski. Hr̀vatska. 12 Prva lekcija Lesson One .S] Hr̀vatska Italija Jadransko more Kosovo Albania Austria Bosnia and Herzegovina Bulgaria Montenegro geographical Croatia Italy Adriatic Sea Kosovo Mađarska Makèdonija more pìtanja Rùmunija [B. 4. Albànija. Косово. Bugarska. His name is George. The dog is her friend. 2. Makèdonija. Македонија.C. Consult the map at the beginning of the book. Sr̀bija. Bosna i Hèr cegovina.S] Rùmunjska [C]. Сло̀венија. 3. The American woman is a professor. Бугарска. The American man is a professor.C. Јадранско море. А̀устрија.C5 Translate into B. Kosovo. Who is that man? C6 Rehearse A3 outside of class for an in-class performance. Jadransko more. Босна и Хѐр цеговина. Rùmunija [B. Црна Го̀ра. zemljopisno.S] Rùmunjska [C] Slòvenija Sr̀bija Vòjvodina zemljopisni. Хр̀ватска. 13.

13 Prva lekcija Lesson One .

there are a few that are quite different. particularly g: г and г. A [A] Африка Африка април април дан дан Б [B] Босна Босна босански босански добар добар В [V] Војводина Војводина висок висок твој твој Г [G] Грета Грета географија географија август август Д [D] Дубровник Дубровник децембар децембар среда среда Ђ [Đ] Ђорђе Ђорђе ђак ђак мађарски мађарски Е [E] Европа Европа енглески енглески један један Ж [Ž] Жаклина Жаклина жена жена може може 14 Prva lekcija Lesson One . Each word is given in italics as well. with the latter given both in initial and non-initial position in the word . d: д and д. See p.Cyrillic practice Below are examples of Cyrillic letters in upper and lower case. i: и and и. t: т and т. 319 for handwriting guides. While most letters are similar in italics.

З [Z] Загреб Загреб за за кроз кроз И [I] Италија Италија имати имати молим молим Ј [J] Југославија Југославија јануар јануар моје моје K [К] Косово Косово ко ко српски српски Л [L] Лондон Лондон леп леп али али Љ [Lj] Љубљана Љубљана љубав љубав недеља недеља М [M] Македонија Македонија март март нема нема Н [N] Нови Сад Нови Сад новембар новембар речник речник Њ [Nj] Њујорк Њујорк његов његов питање питање О [O] Орегон Орегон октобар октобар лош лош 15 Prva lekcija Lesson One .

П [P] Подгорица Подгорица петак петак ципела ципела Р [R] Румунија Румунија руски руски црн црн С [С] Србија Србија септембар септембар писмо писмо Т [T] Тексас Тексас тата тата четвртак четвртак Ћ [Ć] Ћуприја Ћуприја ћирилица ћирилица кућа кућа У [U] Уганда Уганда уторак уторак јун јун Ф [F] Француска Француска фебруар фебруар кафа кафа Х [H] Хрватска Хрватска хлеб хлеб њиховa њиховa Ц [C] Црна Гора Црна Гора црвен црвен француски француски 16 Prva lekcija Lesson One .

Ч [Č] Чикаго Чикаго човек човек мачка мачка Џ [Dž] Џули Џули џез џез уџбеник уџбеник Ш [Š] Шарлота Шарлота шта шта ваше ваше 17 Prva lekcija Lesson One .

.

Ìmaš li ga ti? 1. radim rečnik rječnik ròman srèda srijèda sùbota sutra u + Acc ùčiti. ìmam izvìn i. Rječnik ìmam. to want UČITI ZAJEDNO Bosnian 1. Надо! 2. ùčim ùtorak vežbati. to have to sure! O. Žèliš li da ùčimo zajedno sutra? 2. Молим? 1. ali nemam rječnik. али cвеску немам. Да ли ѝмаш cвеску? 2. Ìmaš li bìlježnicu? 2. opròstite [C] pèro pètak Thursday to read (clause connector) second it (m. him to have sorry! it (f). ali tèku nemam. али немам речник. druga ga ìmati. nemam òdgovor opròsti. Žèliš li da ùčimo zajedno sutra? 2. Mehmede! 2. Ìmaš li ga ti? 1.S] kèmijska òlovka [C]. Croatian 1. žèlim 13. izvìn ite [B. vježbam zajedno žèleti. ne u četvr̀tak nego u pètak. hèmijska òlovka [B. 1. Ìmam je.K. ali bìlježnicu nemam. màjmun. mèdved [E] mèdvjed [J].n). her yes? what? must. rather not to have answer sorry! pen Friday pìsati.S] je molim? mòrati. not Sunday Sunday but. to jest četvr̀tak? Opròsti. Да ли жѐлиш да у̀чимо заједно сутра? 2. 19 Druga lekcija Lesson Two . Ìmam je. Сутра. Sutra. Može! Vidimo se u pètak. pèro. časopis. Tomislave! 2. vežbam vidimo se! vježbati. pišem ponèdeljak ponèdjeljak ràditi. Može! Vidimo se u pètak.14 to write Monday Monday to work dictionary dictionary novel Wednesday Wednesday Saturday tomorrow on [a day of the week] to study Tuesday to practice see you! to practice together to wish. rečnik [E] rječnik [J]. не у четвр̀так него у пèтак. Sutra. Rječnik ìmam. Molim? 1. čitam da drugi. Може! Видимо се у пѐтак. to want to wish. ràzglednica. 1. A1 VOCABULARY četvr̀tak čìtati. žèlim žèljeti. drugo. ne u četvr̀tak nego u pètak. Serbian Cyrillic 1. Речник ѝмам. moram može ne nèdelja nèdjelja nego nèmati. то јест четвр̀так? Извѝни. Да ли га ти ѝмaш? 1. marka. Ѝмам је. 1. ali nemam rječnik. Ìmaš li tèku? 2. to jest četvr̀tak? Izvìni.Druga lekcija • Lesson Two Novi rekvizìt i: avìonsko pìsmo. Molim? 1.

For instance. ìmati rečnik [E] rječnik [J] with pìsati knjigu. sùbota. When a person is being addressed. pàp ir. This is because the replacement clues generally give the word in the nominative case. the words are often in a different case. srèd a [E] srijèd a [J]. and četvr̀tak and pètak with ponèdeljak [E] ponèdjeljak [J]. is given in the clues below the exercise and in the vocabulary box. ☞ Replace ùčiti with: čìtati. 1. and another is the negative present tense of biti (nìsam. Sutra. udžbenik. For instance bìlježnicu. to jest četvr̀tak? Ìzvini. Acc. Nado! 2. Da li ga ti ìmaš? 1. Molim? 1. Da li ìmaš svesku? 2. its singular form is here abbreviated [Asg]. ☞ Replace the italicized pair of words rečnik [E] rječnik [J] and bìlježnica* [C] sveska* [S] tèka* [B] above with the following pairs: òlovka. Rečnik ìmam. pìsmo. in the accusative case. replace the ending -a with -u (Nom. Može! Vidimo se u pètak.). ☞ Replace 1st and 2nd person address with 3rd person singular or plural. Only a few verbs have separate negative forms. in which the negative particle fuses with the verb. such as bìlježnicu. pìtanje.” u sùbotu “on Saturday. in certain instances the accent shifts onto the particle ne. pìsati. nèdelja [E] nèdjelja [J]. among other things.Serbian Latin 1. ùtorak. which in this instance are bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B]. the phrases tvoj udžbenik and njègovo pìsmo could be either Nsg or Asg. the ending -e is often added to a masculine name (for instance. [19] * Accusative case * The cases of a noun (other than the vocative) express grammatical relations in a sentence. The former. Da li žèliš da ùčimo zajedno sutra? 2. nìsi. nemaš. zGRAMMAR * Addressing people: the vocative case * Nouns take different endings to indicate different functions. Neuter nouns and many masculine nouns have the same endings in both cases. 323-329 for an overview of case endings. etc. [22] To form the accusative of feminine nouns and adjectives. It is pronounced together with the verb as if the two were a single word. ali svesku nemam. ☞ Replace ìmati bìlježnicu [C] svesku [S] tèku with pìsati pìsmo. In the context of the exercise. ràditi. [18] The subject case is called the “nominative. vežbati [E] vježbati [J]. ròman. One of these is nèmati “not have” (conjugated nemam. * Some words which are italicized in the exercise. [25a] 20 Druga lekcija Lesson Two .). ali nemam rečnik. using verbs and nouns from the previous replacement exercises. mòja mačka. See pp. Ìmam je. [21a] * Time expressions: days of the week * To specify that something happens on a particular day of the week. use the preposition u plus the accusative form of the day in question. Mehmede!).” [23c] * Negation * A verb is negated by placing the particle ne in front of the verb form. while the latter. svesku or tèku are here in the accusative case. Nado!). [20] The case called “accusative” expresses. direct object meaning.” and its singular form is here abbreviated [Nsg]. appears in the exercise. ne u četvr̀tak nego u pètak. however. pèro. The same applies to the pair vìsokog / vìsoki given in A2. svesku or tèku – are spelled differently than they are in the replacement cues given beneath the exercise. as in u četvr̀tak “on Thursday. mòju mačku). etc. òdgovor. and the ending -a on a feminine name is sometimes replaced by -o (for instance. in the nominative.

or infinitive zvati but present tense zòvem. clitic forms * There are two types of accusative singular plural case object pronouns – “clitic” nominative accusative nominative accusative (short form) and “full” (long 1st ja me mi nas form). and S the way such infinitives are expressed depends on several factors. though it can also use the infinitive. pp. For an overview of conjugation forms. Any one speaker will use either the former type (called “ekavian”) or the latter (called “ijekavian”). [26c] When the two verbs have different subjects. elsewhere they are identified [E] (ekavian) and [J] (ijekavian). present tense pišem. English frequently expresses the second by an infinitive. -š. B uses both more or less equally. C. C and S differ. B and C use only ijekavian.(sometimes -ije). and ijekavian in Bosnia. use ju only in certain past tense constructions (see p. southwestern Serbia and Montenegro). it must be learned specifically. [24a] There are two forms for the feminine singular accusative.are affected.” In B. There are three present tense conjugations. however. as in the above examples. on ga òni ih and come in second position in 3rd neut. When the two verbs have the same subject.* Present tense of verbs * The infinitive of a verb usually ends in -ti. * The conjunction da * When two verbs are used in succession. The clitics. C almost always uses an infinitive for the second verb (žèlimo ùčiti) while S usually uses a sequence of da plus present tense (žèlimo da ùčimo). òna je. In 3rd plural the same form is used in all three genders. which are used 2nd ti te vi vas in most instances.or -ije. as in žèlim da ùčimo “I want us to study. je and ju. òno ga òna ih the sentence. For example: infinitive pìsati. In 3rd singular the 3rd fem. There is no difference in meaning. [14] Vocabulary entries for verbs give infinitive and 1st sg pres. see Appendix 6. [3] * Object pronouns. 143). the words meso “meat” and pijem “I drink” are the same throughout B. for instance. named after the 3rd singular ending. -i or -e. those focusing on B and S should learn je as the feminine accusative singular. as in “We want TO STUDY” or “I want us TO STUDY. It is important to realize that not all instances of -e. ju òne ih same form is used for masculine and neuter. For now. The 1st and 2nd person forms simply add -m. more or less interchangeably. while S uses both ekavian and ijekavian depending on the region (ekavian throughout most of Serbia. however.or with the sequence -je. But in those verbs where the present tense stem is not predictable from the infinitive. Croatian uses both. Both are given in vocabulary lists without marks. 21 Druga lekcija Lesson Two . there is no need to learn it specifically. which can be -a. as in the first example. 333-339. C. are unaccented 3rd masc. The relevant instances must be learned individually.” [26b] * Variant forms: ijekavian and ekavian * A number of words can occur either with the vowel -e. and S. [13] Here are sample conjugations: a-conjugation ìmati ìmam ìmaš ìma singular to have ìmamo ìmate ìmaju plural 1st 2nd 3rd i-conjugation ùčiti ùčim ùčiš ùči singular to study ùčimo ùčite ùče plural 1st 2nd 3rd e-conjugation pìsati pišem pišeš piše singular to write pišemo pišete pišu plural When the present tense is directly predictable from an infinitive in -iti or -ati. but the 3d plural ending in each case is different. the second verb can only be expressed by a phrase containing the conjunction da and the present tense. [64] Bosnian and Serbian. -mo or -te to this ending.

Молим? Ко̀га видиш? 1.. Видим о̀ног вѝсоког чо̀века.. really KOGA VIDIŠ? Bosnian and Croatian 1. [21a] The accusative case of both ko and tko “who” is kòga.C]. and a single form is used for all three genders in 3rd plural. fast dear to watch stupid gentleman.C. làhka [B] lak.C. nice beautiful. njega! Zaista je vìsok! Serbian Latin 1..16 him. њега! Заиста је вѝсок! ☞ Replace čòvek [E] čòvjek [J] with gospòdin. A. . mala nizak. 2. masculine/neuter. madam whom light [not heavy]. vìsoki* with brzi. br̀zo. The noun ending is -a and the adjective ending is -og. vidim vidjeti. vèliko. gledam glup. А.C. it that bad ugly happy. ! Ònaj čòvek je stvarno vìsok! 2. lepi [E] lijepi [J]. teški. nìsko. clitic pronouns. òno.C] stvarno tèžak.. Molim? Kòg a vidiš? 1. . sretno. lèp a lijep. lahki [B] laki [B. niski. lucky happy.S] r̀đavi [B. large to see to see tall indeed. srećni [S] sretni [B. draga gledati. tèška tùžan. loši [B... sretna [B. easy light [not heavy]. Vidim ònog vìsokog čòvjeka... 2. it her. tužni. easy beautiful. malo. 2. r̀đavo. glùpa gospòdin gospođa kòga lahak. làko. A. glùpo. tùžna vèlik. làhko. lòša [B. . làk a [B. Vidim ònog vìsokog čòveka. dobri. [* See boxed explanation on p. br̀za drag. dragi. singular nominative accusative ja mene ti tebe on njega òno njega òna nju plural nominative accusative mi nas vi vas òni njih òna njih òne njih 22 Druga lekcija Lesson Two . lijèpo. tùžno. slatki... [21c] * Object pronouns. Molim? Kòg a vidiš? 1. [24] Like the 3rd masc. njega! Zaista je vìsok! Serbian Cyrillic 1. gospođa. rùžna srećan. rùžno. 20] zGRAMMAR * Accusative case of animate nouns * Masculine nouns denoting animate beings have a different ending in the accusative case. Replace njega with nju where appropriate. ! Ònaj čòvjek je stvarno vìsok! 2. ružni. vidim vìsok. drago.. vèlika videti.. mali.A2 VOCABULARY a! brz... lucky really heavy... visòko. Acc vìsokog stùdenta.. the same form 3rd neut.. r̀đava [S] rùžan. srećna [S] sretan.. for instance Nom vìsoki stùd ent. is used for 3rd singular 3rd fem. lòše. stùdent. veliki. visòka zaista 15. nìska aha! speedy. srećno. difficult sad big. glupi. full forms * Full form object pronouns are accented and can occur in any sentence position.. man lady. tèško.S] mali. òna r̀đav.C. profesor. Use them as 1st the object of a preposition or to 2nd indicate emphasis. lijèpa loš.. ! О̀нај чо̀в ек је стварно вѝсок! 2. lèpo. nice bad small short.S]. low njega nju ònaj.S].S] lep. Replace videti [E] vidjeti [J] with gledati.

C. is ijekavian. This -a. Bosnia and Herzegovina The town of Rab on the island of Rab. the notation lahak [B] alongside lak [B. To learn this form of S. means “this [close by]”. pametno. for instance nizak. If this vowel appears in the suffix -ak.S] placed after the word loš signal two things: first. for instance pametan. nìska. It is translated either “this” or “that” depending on the context.is called a “fleeting vowel” because it disappears in all other forms of the adjective.Note: The letters [B. these pronominal adjectives must change forms to agree with the noun to which they refer. light” but that C and S have only the one. which is discussed and exemplified at various points throughout this book. Like all adjectives. and the third. [16b] Note: The S presented in this book is the language of the cultural centers of Serbia. means “that [far away]”.C. Croatia 23 Druga lekcija Lesson Two . and the marking [S] after it means that it is used in S only.S] means that B has two ways to express the idea “easy. One. * Demonstrative pronominal adjectives * The English words “this” and “that” correspond to three different pronominal adjectives in BCS. [11b] * Fleeting vowels in adjectives * The masculine nominative singular form of many adjectives ends in a consonant preceded by -a. Likewise.S] and njèzin [C] is similar: C can use either word as the pronominal adjective “her. ònaj. The alternate word is r̀đav. hers” while B and S use only njen in this meaning. while also checking the corresponding B column for ijekavian forms. pametna. and second. taj. its loss will sometimes cause the preceding consonant to shift to another consonant. another. The language of Serbs outside Serbia (and in parts of southwestern Serbia). The case of njen [B. òvaj. The Neretva River. and the language of Montenegrins. which is ekavian. that there is an alternate way to express the same idea which is used over a more restricted area.C. nìsko. covers the neutral ground in between. that the word is used throughout BCS. learn material in the S column.

òni. и цр̀вени је фин! ☞ Replace cr̀veni and žuti with beli [E] bijeli [J]. ònoga cr̀venog tamo. masculine nouns referring to animate beings take the ending -a in the accusative case. 1. 1. psa sèstra sve vòleti. Не. 24 Druga lekcija Lesson Two . 1. plavi. Добро. Òvog žutog òvde? 2. Acc psa. Kùpujem psa za mog brata. lepi [E] lijepi [J]. Ne. Kùpujem psa za mog brata. cr̀no.K. Replace brat with ti. О̀вог жутог о̀вде? 2. Dobro. the Acc sg of a masculine noun is given in vocabulary listings. fino. òtac. 1. plàvo. kùpujem majka màjmun white white color brother black red the color red good. mèdved [E] mèdvjed [J]. 1. šta radiš? 2. to like (I) to love. kupim kupòvati. За̀то што мој брат воли цр̀вену бо̀ју! 1. žùta bear bear blue father here here dog sister all. majka. Еj. replace pas with àuto. Sometimes.” the stem changes further when this vowel is lost. i cr̀veni je fin! Serbian Latin 1. fina kùpiti. Zašto ne žèliš da kupiš žutog psa? 2. crvèno. шта радиш? 2. for instance Nom pas. cìpela. ònog cr̀venog tamo. Zàto što moj brat voli cr̀venu bòju! 1. as in the case of òtac (Acc òca) “father. volim za + Acc zašto zàto što žut. to like (I) for why because yellow 17. òca òvde òvdje pas. 1. [21b] When fleeting vowels are present. bèlo. Zašto ne žèliš da kupiš žutog psa? 2. Ej. plàva òtac. Ку̀пујем пса за мог брата. Kùpujem psa za moga brata. Dobro. vi. volim vòljeti. bèla bijel. everything to love. Ej. òna. bijèla bòja brat crn. i cr̀veni je fin! Croatian 1. Òvog žutog òvdje? 2. Zàto što moj brat voli cr̀venu bòju! 1. Some such nouns also have a fleeting vowel in the final syllable. dobri. i cr̀veni je fin! Serbian Cyrillic 1.18 KUPUJEM PSA Bosnian 1. Зашто не жѐлиш да купиш жутог пса? 2. 1. žùto. šta radiš? 2. Ne. Ne. Zašto ne žèliš kùpiti žutoga psa? 2. hey! movie fine to buy (P) to buy (I) mother monkey mèdved mèdvjed plav. This vowel is lost before the ending -a. cr̀n a cr̀ven.A3 VOCABULARY beo. zGRAMMAR * Accusative of animate masculines and fleeting vowels * As seen in the previous lesson. sèstra. crni. Replace pas with film. Ej. mačka. O. što radiš? 2. о̀ног цр̀веног тамо. Dobro. using adjectives listed in A2. ònog cr̀venog tamo. bijèlo. Òvoga žutog òvdje? 2. Zàto što moj brat voli cr̀venu bòju! 1. 1. màjmun. crvèn a cr̀vena bòja dòbro ej! film fin.

used more commonly in C. [16c] * Verbs in -ovati * Verbs whose infinitive ends in -ovati replace the sequence -ovaof the infinitive by the sequence -uj. Although one should always use the short forms after the verb “to be. kupòvati “buy” [imperfective].* Verbal aspect.in the present tense. Henceforth these two categories are noted (P) and (I). see p. a single action in progress. bijèla. for instance. brza (long). 54. which nearly always corresponds to English “for. in vocabulary listings. 37).” adjectives in -ski. have only the long form. as in brz (short) vs. see the grammar section. as in kùpiti “buy” [perfective] vs. brzi (long).” One of these two verbs refers to a single action in terms of actual or envisioned completion. Students must pay particular attention to this difference between infinitive and present tense! kupòvati kùpujem kù̀puješ kùpuje buy kùpujemo kùpujete kùpuju The countryside in the Šumadija region near Aranđelovac. dèb elo. as in brza (short) vs. however. * Adjectives ending in -o * The masculine short form of some adjectives ends in -o. but the long form is also given in the BCS-English glossary if there is an accentual difference between the two. and almost always share the same root. [23c] The names of weekdays are not capitalized. beo. and certain others.” The two verbs have the same basic dictionary meaning. including pronominal adjectives such as njegov “his. [14e] There are a number of relatively common verbs with this conjugation. * Long and short adjectives * Most adjectives have both short and long forms. for instance.” have only short forms. sometimes there is an accentual difference as well. cr̀vena (long). others. Among the prepositions which require the accusative case are za. [28] * Prepositions * Prepositions require that a specific case follow them. The difference is most clearly seen in masculine nominative singular. on p.” as in ònaj pas je crn “that dog is black. such as mali “little. In ijekavian.” whose conjugation is given to the right. Among them is the verb kupòvati “to buy. the masculine form ends in -l: bijel. [17] Only the short form is given in vocabulary lists.” The other refers to repeated action. Long forms are given in replacement cues beneath exercises. as in crvèna (short) vs. introduction * There are two BCS verbs for most verbal ideas. but the stem of all other forms ends in -l.” the long forms are used in most other instances. [17b] There is also a “longer” form. Serbia 25 Druga lekcija Lesson Two . dèb ela “fat. made by adding an extra -a to the long adjective ending -og. respectively.” [23b] and u. Some adjectives. There is relatively little difference in meaning between long and short forms (for more discussion. Most. dèbeo. a concept known as “verbal aspect.” The word for “white” also belongs to this group in ekavian. Feminine and neuter distinguish short from long only in the final vowel. bèlo. and is called the “imperfective aspect. however have both long and short forms. For more about this “longer” form. and is called the “perfective aspect. which when followed by the name of a weekday means “on” that day of the week. Long and “longer” adjectives. or the general idea of an action. bèla. bijèlo.

S] ìzvolite! ìzvolite! wordlist notebook wordlist notebook alphabetical American airmail letter wordlist notebook alphabetical cash register magazine good morning goodbye French grammar ballpoint pen thank you thanks so much thanks so much thanks so much may I help you? here you are! jutro kàsa [S] kèmijska òlovka [C] lèpo lijèpo òdlično marka mòći.C. Òvdje je blàg ajna. Žèlite li ovàkvu žutu? Lijepo piše. Molim lijèpo.20 morning cash register ballpoint pen nicely nicely excellent stamp to be able. njèmačko.C. nèmačko. Žèlite li poglèdati? Ìzvolite. platim poglèdati. fràn cuska gramàtika hèmijska òlovka [B. možete molim vas molim lèpo molim lijèpo nèmački. Hvàla lijèpo! To je sve. Ìmamo ga. ìmate li novi njèmački udžbenik? 2. Hvàla. 1. Molim lijèpo. 1. Žèlite li ga? 1. ovàkva pàpirnica plàtiti. Doviđènja! 26 Druga lekcija Lesson Two . Ìmamo ga. fràncusko. Molim vas. 1. amèrička avìonsko pìsmo àzbučna sveska [S] àzbučni [S] blàgajna [B. ìmate li novi njèmački udžbenik? 2. Hvàla. Žèlite li ovàkvu žutu? Lijepo piše.A4 VOCABULARY abècedna bìlježnica [C] abècedna tèk a [B] abècedni [B. 1. [#1 pays] Doviđènja! 2. njèmačka òbičan. nèmačka njèmački.S] amèr ički. Dobar dan. òbično. Mògu li plàtiti? 2. svakako. Òvdje je blàg ajna.S] hvàla hvàla lijèpa [C] hvàla lepo [S] hvàla lijepo [B. i žèlim kùpiti òbičnu òlovku. Žèlite li poglèdati? Ìzvolite. Molim vas. Òdlično! A mògu li kùpiti abècednu bìlježnicu za rječnik òvdje? 2. ìzvolite! 1. mògu. svakako. amèričko. 2. ovàkvo. [#1 pays] Doviđènja! 2. 2. Mògu li plàtiti? 2. òbična ovàkav. can (I) please you’re welcome you’re welcome German German ordinary this kind stationery store to pay to take a look (I) picture postcard certainly PAPIRNICA Bosnian 1. Ìmamo je. Dobar dan! 2. i žèlim kùpiti òbičnu òlovku. Žèlite li ga? 1. Òdlično! A mògu li kùpiti abècednu tèku za rječnik òvdje? 2. pògledam ràzglednica svakako 19.C] časopis dòbro jutro doviđènja fràncuski. Ìmamo je. 1. Dobar dan! 2. 1. Dobar dan. Doviđènja! Croatian 1. ìzvolite! 1. Hvàla lijèpa! To je sve.

1. Note that the end of the recorded version is slightly different than the textbook version. 21. jèdno avìonsko pìsmo.C. свакако. Добар дан. using as a guide the verb table on p. ràzglednica. [14f] The 3rd singular form of this verb has two meanings: “s/he can” and the more impersonal “OK. Хва̀ла лѐпо! То је све. In the meaning “excuse me. Another word in this category. da li ìmate novi nèmački udžbenik? 2. Ìmamo je. 1. possible. Daytime greetings: People greet each other with “Dòbro jutro” from early morning to 10:00 a.m. and to the endings of nouns and adjectives that specifically mark them as masculine. [#1 pays] Довиђѐња! 2. Molim lèpo. Da li žèlite ovàkvu žutu? Lepo piše. Molim vas.m. Добар дан! 2. Da li je žèlite poglèdati? Ìzvolite. or e. да ли ѝмате нови нѐмачки уџбеник? 2.conjugation. and opròstite or izvìnite to a person (or people) one addresses as vi. zGRAMMAR * Addressing people: politeness formulas * Various politeness formulas take different endings depending on how one normally addresses the person in question. 1. Молим лѐпо. Молим вас.S] kèmijska [C] òlovka. Òdlično! A da li mògu da kupim àzbučnu svesku za rečnik òvde? 2.Serbian Latin 1. Da li ga žèlite? 1. Да ли је жѐлите поглѐдати? Ѝзволите. [15] * The verb moći * The verb meaning “can. Da li mògu da platim? 2. Dobar dan! 2. Да ли га жѐлите? 1. 2. Да ли мо̀гу да платим? 2. There will be several such minor discrepancies in the recordings of other lessons. Òvde je kàs a. Ѝмамо га. 1. О̀вде је ка̀са. fràncuska gramàtika. 2. Ѝмамо је. fine. which means either “May I help you?” or “Here you are” (depending on the context) is ìzvoli / ìzvolite. and feminine. be able možemo možete mogu 27 Druga lekcija Lesson Two . Hvàla. be able” is slightly irregular. replace òbična òlovka with fino pèro. nèmački [E] njèm ački [J] udžbenik with amèr ički časopis. Doviđènja! Serbian Cyrillic 1. until just before 6:00 p.” Here is the conjugation: mòći mògu možeš može can. Dobar dan. Hvàla lèpo! To je sve. 1. ☞ Self-study learners: Pay attention both to the verb žèleti [E] žèljeti [J]. svakako. О̀длично! А да ли мо̀гу да купим а̀збучну свеску за речник о̀вде? 2. Look at the verbs you have used so far and mark them as to whether they belong to the a-. и жѐлим да купим о̀бичну о̀ловку. Хва̀ла. hèmijska [B. Ìmamo ga. Довиђѐња! ☞ Replace dobar dan with dòbro jutro. i-. replace abècedna [B.” one says opròsti or izvìn i to a person one addresses as ti. i žèlim da kupim òbičnu òlovku. The 1st singular and 3rd plural forms differ only in accent and vowel length. neuter. when evening is considered to begin. ☞ Practice this as a skit. [#1 pays] Doviđènja! 2. After that “Dobar dan” is used. ìzvolite! 1. Да ли желите ова̀кву жуту? Лепо пише.S] àzbučna [S] bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B] with jèdna avìonska marka. 1. using some of the words above as replacements. ѝзволите! 1.

dragi Bosànac. slatki pas. mòja je. brza Amerìk anka. 1. Да ли је та мачка мо̀ја? Жѐлим да ѝмам црну мачку.S] pìtanje. 2. Vidiš li ònog nìskog gospòdina? 2. Je li òvaj mali pas za mene? 2. 28 Druga lekcija Lesson Two . Da li vidiš ònog nìskog gospòdina? 2.S] njèzina [C]. Izvìnite. use a) plavi and cr̀veni rečnik [E] rječnik [J]. Serbian Latin 1. Mali pas je za ònog stùdenta tamo. Ne. 2. ružni profesor. Да ли је о̀вај мали пас за мене? 2. Jèsmo li prijatelji? Šta je tvòje. Da.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian 1. to je i mòje! Òvo je naša crna mačka. Je li òvaj mali pas za mene? 2. 1. vìsoka žèna. Serbian Cyrillic 1. жѐлим вашег великог пса. žèlim vašeg velikog psa. Ne. Molim? 1. to je i mòje! Òvo je naša crna mačka. žèlim vašeg velikog psa. vidim i nìskog gospòdina i nìsku gospođu. ☞ Replace mòja and tvòja with njena [B. to je i mòje! Òvo je naša crna mačka. Je li ta mačka mòja? Žèlim da ìmam crnu mačku. Нѝj е. Jasna! 2. nìje tvòja! 1.C. draga Bòsanka or dragi Hr̀vat. lepi [E] lijepi [J] udžbenik. Mali pas je za ònog stùdenta tamo. vidim i nìskog gospòdina i nìsku gospođu. 2. Nè može. Izvìnite. Vidiš li ònog nìskog gospòdina? 2. Nè može. Мали пас је за о̀ног сту̀дента тамо. Ne. ☞ Instead of mačka and crna mačka use dòbra knjiga. mòja je. draga Srpkinja. Opròstite. nìje tvòja! 1. vidim i nìskog gospòdina i nìsku gospođu. Jasna! 2. Je li ta mačka mòja? Žèlim ìmati crnu mačku. žèlim vašeg velikog psa. мо̀ја је. brzi Amerikànac. Da li smo drugovi? Šta je tvòje. Nìje. Da li je òvaj mali pas za mene? 2. nìje tvòja! 1. Molim? 1. ☞ Instead of nìski gospòdin and nìska gospođa use slatka mačka. Не.C. то је и мо̀је! О̀во је наша црна мачка. Veliki pas je moj. Jasna! 2. tužna Kanàđanka. B2 Bosnian 1. mòja je. 1. Croatian 1. Molim? 1. Da. draga Hrvàtica or dragi Srbin. B3 Bosnian 1. tužni Kanàđanin. Да. ☞ Instead of mali and veliki pas. 1.C] profesorka [S]. mala òlovka. Replace ònaj stùdent with loši profesor. njihova. Serbian Cyrillic 1. 2. Da li je ta mačka mòja? Žèlim da ìmam crnu mačku. Извѝните. Serbian Latin 1. Croatian 1. Да ли видиш о̀ног нѝског госпо̀дина? 2. Da. 2. Serbian Cyrillic 1. Nìje. 2. Nìje. Да ли смо другови? Штa је тво̀је. Serbian Latin 1. Jèsmo li prijatelji? Što je tvòje. Велики пас је мој. Croatian 1. b) teško and lahko [B] lako [B. Молим? 1. Mali pas je za ònog stùdenta tamo. Jasna! 2. Nè može. Нѐ може. Veliki pas je moj. Veliki pas je moj. ružni čòvek [E] čòvjek [J]. нѝј е тво̀ја! 1. 2. ružna profesòrica [B. 2. видим и нѝског госпо̀дина и нѝску госпођу. njègova.

. U . U ..... U .... žèlim . ........ Šta žèliš da radimo u ..... ? 6..... (pètak) 10. Šta žèlite ràditi u .. žèlim . Šta žèliš da radimo u ... (понѐдељак) 3.. U .............. ........ U .. Šta žèliš da stùdenti rade u .. Što žèliš ràditi u . žèlimo . bòsanska or hr̀vatska vježba or srpska vežba........ mèdved [E] mèdvjed [J].. žèlim .... (ponèd jeljak) 3... ? (срѐдa) 6............ U ...... (pètak) (sùbota) 11...... ...... жѐлим ..... ... ............. (ponèd jeljak) 2.. ? (ponèd jeljak) 2....... Šta žèliš da stùdenti rade u .. (srijèda) (četvr̀tak) 7... Što žèliš da Sanja radi u .... U . (sùbota) Serbian Latin 1... ? (sùbota) 12. ? (pètak) 10.. ? (у̀торак) 4....... ruski or nèmački [E] njèmački [J] jèzik...... Шта жѐлиш да радимо у ........ U ... U . žèlim ...... (ùtorak) 4... (ùtorak) 5. U ........ žèlim .. .... (srèda) 6.. У ....... U . žèlim ..... žèlim .... choose one verb from column A and one noun from column B to complete the sentence.. Шта жѐлите да радите у ... A šta žèliš da radim u ...... ... žèlim .. žèlimo ..... .. .. U ..... Što žèliš da stùdenti rade u ... (četvr̀tak) 9.. žèlim . ? 12....... novine...... domaća zàdaća [B.... Šta žèliš da Sanja radi u .B4 Fill in the blanks with words for the weekdays.. žèlim ....... У ....... (sùbota) 11. У ..... Šta žèlite da radite u ......... U . ? (ùtorak) 3...... . . Što žèlite ràditi u .... ...... (ùtorak) (srijèda) 5............. film Bosnian 1...... (срѐдa) 29 Druga lekcija Lesson Two .. ... màjmun........... Šta žèliš ràditi u .. Шта жѐлиш да сту̀денти раде у .. . жѐлим . (у̀торак) 5...... ? (srijèd a) 6............ (ponèdeljak) 2. ? (ponèdjeljak) Croatian 1.? (pètak) 9..... ? (ponèdeljak) Serbian Cyrillic 1.... (srijèda) 5... Što žèliš da radimo u .. časopis...... A kùpiti pìsati čìtati vežbati [E] vjеžbati [J] ùčiti gledati B pas... ? (srèda) 4. For the remaining blanks in the even-numbered sentences......C] domaći zadàtak [S] knjiga......... ? (ùtorak) 3...... žèlim ... U . ........... ......... ? (četvr̀tak) 8. . žèlim ... . mačka.. ? (понѐдељак) 2. A što žèliš da radim u ....... жѐлимо .. ? 8... (četvr̀tak) 7. (ùtorak) 4..... žèlimo . ......... U ..

.. Шта жѐлиш да Cања ради у ... Da li možeš da gledaš film u ùtorak? 2.... (pètak) 10....... 1..... .. c) vežbati [E] vježbati [J] and bòsanski jèzik. Шта жѐлиш да радиш у .. Moram da ùčim... жѐлим . Serbian Latin 1.. 1..7. Replace ùčiti with a) čìtati and nèmački [E] njèmački [J] časopis..... У ... Možeš li u pètak? 2. ... 1.. жѐлим ..... Mògu u srijedu... hr̀vatski jèzik or srpski jèzik. filling in the activities described for each day above. ? (četvr̀tak) 7... Serbian Cyrillic 1... žèlim . (четвр̀так) 9. (sùbota) 12.. Da li možeš u pètak? 2... Морам да у̀чим....... U ...... ? (су̀ботa) 12.... b) kùpiti and pas. Не мо̀гу. ? (pètak) 9..... ? (пѐтак) 10.. d) ùčiti and bòsanski jèzik.. žèlim . Replace the italicized days of the week with other weekdays.... U . hr̀vatski jèzik or srpski jèzik.. b) pìsati and ròman. 1.....? (четвр̀так) 8... Šta žèliš da Sanja radi u .... Šta žèliš da radiš u ... (пѐтак) 11. У. òbičnu òlovku i abècednu tèku? [C] Zašto #1 žèli kùpiti njèmački udžbenik. U .S] Zašto #2 kùpuje cr̀venog psa za brata? [C] Zašto #2 kùpuje cr̀venoga psa za brata? [B] Zašto #1 žèli kùpiti njèmački udžbenik. Òдлично! Онда се видимо у среду...C] Zašto stùdenti žèle ùčiti zajedno? [S] Zašto stùdenti žèle da ùče zajedno? [B....... А шта жѐлиш да радим у . . Mògu u sredu... using phrases and vocabulary from 2A1. ? (sùbota) 11. (četvr̀tak) 8.. Možeš li gledati film u ùtorak? 2.. òbičnu òlovku i àzbučnu svesku? 30 Druga lekcija Lesson Two A3 A4 ...... B6 Questions to ask each other.. A šta žèliš da radim u . Òdlično! Onda se vidimo u srijedu. (су̀ботa) ponèdjeljak ponèdeljak ùtorak srijèda srèda četvr̀tak pètak sùbota nèdjelja nèdelja ☞ Construct a chart like this. 2A3 and 2A4: A1 [B... ☞ Replace gledati and film with a) čìtati and velika knjiga... òbičnu òlovku i abècednu bìlježnicu? [S] Zašto #1 žèli da kupi nèmački udžbenik. 1. У ... .... Òdlično! Onda se vidimo u sredu. Ne mògu. Да ли можеш у пѐтак? 2. Moram ùčiti.... жѐлим .. . c) pìsati and teško pìsmo....... 1.. Да ли можеш да гледаш филм у у̀торак? 2. . Then make a calendar describing your own week... B5 Bosnian and Croatian 1. Мо̀гу у среду. žèlim ... Ne mògu.....

И о̀на може у су̀боту. Њен пријатељ То̀мислав је зо̀ве. Da li ga mogu gledati zajedno? Òna žèli. Da li mogu da ga gledaju zajedno? Òna žèli. ali nè može. ali nè može. piše dòmaći zadàtak i vežbu. Mora ùčiti. I òna može u sùbotu. Gòran mora ràditi u pètak. То̀мислав мора да ради у пѐтак. Then read it again. I òna može u sùbotu. alternating sentences. Serbian Cyrillic На̀да не жѐли да у̀чи у нѐдељу. Ali mora da ùči! Òna čìta udžbenik. али нѐ може. Tòmislav mora da radi u pètak. Njen prijatelj Tòmislav je zòv e. Али мора да у̀чи! О̀на чѝта уџбеник. piše dòmaću zàdaću i vježbu. ali nè može. Mogu li ga gledati zajedno? Òna žèli. Bosnian Emìna ne žèli da ùči u nèdjelju. Он жѐли да гледа добар српски филм. О̀на жѐли да гледа филм. Mora da ùči. Ali mora ùčiti! Čìta udžbenik. On žèli gledati jèdan dobar hr̀v atski film. piše dòmaću zàdaću i vježbu. Òn a mora ùčiti i u ùtorak i u srijedu. Serbian Latin Nàd a ne žèli da ùči u nèdelju. having changed it so that the subjects are plural: two women and two men. Njen prijatelj Mèhmed je zòve. Croatian Jasna ne žèli ùčiti u nèdjelju. ali može gledati film u pètak. Он може да гледа филм у су̀боту. Да ли могу да га гледају заједно? О̀на жѐли. Òna mora da ùči i u ùtorak i u sredu. Òn a mora ùčiti i u ùtorak i u srijedu. Òna žèli gledati film. Òna žèli gledati film. I òna može u sùbotu. пише до̀маћи зада̀так и вежбу. On žèl i gledati jèdan dobar bòsanski film. Mèhmed mora ràditi u pètak. ali može gledati film u pètak. On može da gleda film u sùbotu. Njèzin prijatelj Gòran ju zòve. Òna žèli da gleda film.B7 ☞ Read this paragraph to one another out loud in class. On žèli da gleda jèdan dobar srpski film. Ali mora ùčiti! Òna čìta udžbenik. On može gledati film u sùbotu. On može gledati film u sùbotu. Mora ùčiti. ali može da gleda film u pètak. The Montenegrin coast near Boka Kotorska 31 Druga lekcija Lesson Two . али може да гледа филм у пѐтак. Мора да у̀ч и. О̀на мора да у̀чи и у у̀торак и у среду.

..C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Form questions and answers according to the following example: Što ìmam i što nemam? [C] a. vìsoki.....S] Šta òni pišu? [C] Što òni pišu? Òni pìšu .. Example: Vidim . Vidim . vìsoki. Vidim .. Čìtam . Видим .... Vidim . (tvoj... profesor).. пѝсмо). речник). bòsanski...S] b. and replace the nouns pàpir and òlovka in the answer with words from the following list.. mačka)........ (о̀ваj.. Example: becomes Vidim ga Vidim ònog stùdenta a. Чѝтам ...... Kòg a vidiš? Vidim . друга̀рица).... [B..... (òvaj.. мачка).. цр̀вени. (јѐдaн.. (твој.. Видим ..... плави. c.. a.... (тaј.. b.. Vidim .. prijatèljica).. Šta ìmam i šta nemam? [B....... (његов.. [B. knjiga).... dobar..)... бо̀сански.. knjiga). 1) Put each noun into the accusative form. rječnik)..... (наш.. Vidim .... (naš... mali pas)....... (naš. а̀уто).. Видим . (taj.... crni.. and change the adjectives to match the noun both in case and gender... (vaš.... 32 Druga lekcija Lesson Two . blàgajna)..... (jèdan. Write out six other versions of this question and answer pair. књига)... àuto)..S] Šta vidiš? [C] Što vidiš? Vidim ...... (твој. veliki... (naš... Шта видиш? Видим . (наш..... Шта о̀ни пишу? О̀ни пишу . (мој...S] Šta čìtaš? [C] Što čìtaš? Čìtam . добар... [B. велики... Ìmam pàpir ali nemam òlovku.. Replace the italicized forms in the question with other forms of ìmati and nèmati (using “you. пас). Видим . Видим ... Ко̀га видиш? Видим .” “they... časopis). књига). cr̀veni. Vidim .....” “he.... b... (njegov. професор).. тужни. Шта чѝт аш? Чѝт ам .. (moj. c. d.... 2) Then rewrite the sentences replacing each noun (or adjective + noun) with the appropriate clitic pronoun... бо̀сански. (наш.. часопис).. мали. Видим .. (ваш. stùd entica) Kòga vidiš? Vidim ònu vìsoku stùdenticu.. pìsmo). (tvoj. rječnik [J] rečnik [E] bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B] ròman udžbenik pèro pìtanje òdgovor pìsmo pàpir ključ cìpela vježba [J] vežba [E] C2 Each set of parentheses contains a noun plus the masculine singular form of various adjectives... tužni.. (onaj....✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. bòsanski. plavi.. d.. вѝсоки. црни....” etc. ка̀са).......

.. 4.C3 Fill in each blank with the correct form of the pronoun given in parentheses. ali nju nè vidim. 5....... Цр̀вена о̀ловка је за .. and if a verb..... 5.. Njega vidim. (ми).... state case and gender..... али он нас нѐ види. Пса гледају мали ма̀ј мун и велика мачка. Ка̀ко се каже тѐка на српском? 5.. Taj pas je za .. (òna). Да ли видиш о̀ног доброг чо̀векa? C5 Read these words aloud. Gledamo ga.. (о̀ни).. Ìmamo li je? 4.. Њега видим.. ali on nas nè vidi. 1. Вeлики уџбеник је за . Да ли је ѝмамо? 4.... 3.. 6... (ви).. Bijela knjiga je za ........ (on). (о̀на). (mi). and then give the appropriate grammatical information for the form of the word: if it is a noun or adjective.. Cr̀vena òlovka je za .. али њу нè видим.. (vi)... Бела књига је за .. 2. C4 Identify the subject of each of the sentences below. 2.... Psa gledaju mali màj mun i velika mačka.. (ja).. 6. Vidiš li ònog dobrog čòvjeka? 1... 2... О̀во пѝсмо је за .. and then translate the sentences into English.... (ја).. Òna crna mačka je za . 6.. Òvo pìsmo je za .... 3. њѐгову мачка видим госпођу уџбеник бела ка̀са брз њиховa друга̀р ица можемо цр̀вену књига нашег срећну па̀пир драгог кључ пса друга га гледамо мѐдведa каже се добру сутра низак о̀ловка речник виде Фра̀нцуз часопис грама̀тика лошa госпо̀дин пѐтак 33 Druga lekcija Lesson Two . After each word write its meaning.. Veliki udžbenik je za .... Kàko se kaže tèka na srpskom? 5.. О̀на црна мачка је за . 1.. 2. Тај пас је за . 3..... 1. 3. (òni) 6.. state person and number..... Гледамо га..... 4. (он).

. 3.. hr̀vatska srpski. Bòsanski glàvni grad je ... bòsansko.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY bòsanski.. Српски гла̀вни град је ... 34 Druga lekcija Lesson Two . 4.. 1. Hr̀vatski glàvni grad je . srpska Croatian Serbian Consult the map at the beginning of the book and fill in the blanks with the appropriate city names. . ... 4. crnògorsko... bòsanska crnògorski.... ... 1... Црно̀горски гла̀вни град је .. .... . Srpski glàvni grad je .... crnògorska glàvni grad Bosnian Montenegrin capital [city] hr̀vatski... ... Geografska pitanja [B. 2..C......... Хр̀ватски гла̀вни град је . hr̀vatsko. srpsko... .... Crnògorski glàvni grad je . ...... 2....... 3.. Бо̀сански гла̀вни град је .

Òdlično. Molim! Serbian Cyrillic 1. Njih pòznajem. 2. Zašto pitaš? 2. По̀знајем Милорада Јова̀новићa. 1. On nìje dànas òvdje.. Njih pòznajem. Ne. Molim! Croatian 1. jèdna jèdni jutros loše ljudi misliti. Molim? 1. Òni tamo? Òni su naši prijatelji. Pitam zàto što tražim jèdnu òsobu..... Ко су ти људи? 1.. Не. a ti? 1. ali ìmam njègov broj.Treća lekcija • Lesson Three A1 VOCABULARY broj. pitam poznàvati. . Kàko se zòve? 2. 1. Kàko se zòve? 2. Dobro.. Òni tamo? Òni su naši prijatelji. Зашто питаш? 2. Зо̀ве се Милорад Јова̀новић. Ah! Njih ne pòznajem. Molim? 1. Ne. Pòznajem Èmira Begovića. .. 2.. Молим? 1. Ah! Njih ne pòznajem. terrific so. Zòve se Ìvan Božić... Зо̀ву се Мѝрко и Јо̀ван. On nìje dànas òvdje. Добро. to search for (I) third this evening very 21. bròjevi dànas fino grozno jako jèdan. 1. Nego ko su òni muškàrci tamo? 1.. mislim misliti na muškàrac. Ах! Њих не по̀знајем. Òdlično. onto person to ask (I) to be acquainted with (I) terribly great. ! 2. Zòvu se Jàs min i Jasna. 2. Zòvu se Dàrko i Anka.. а ти? 1. ! 2.. ! 2. Nego tko su òni muškàrci tamo? 1. treće. 2. Nè mislim na Dàrka i Anku. 1. jèdno.. treća večèr as vrlo on. Молим! 35 Treća lekcija Lesson Three . Tko su ti ljudi? 1. Vrlo dobro! Hvàla! 1. Њих по̀знајем. Pòznajem Ìvana Božića. muškàr ca number today fine awful very. Него ко су о̀ни мушка̀рци тамо? 1. Ка̀ко си? 2. Врло добро! Хва̀ла! 2. 1. 2.. Ko su ti ljudi? 1. ali ìmam njègov broj. али ѝмам њѐгов број. Zòve se Èmir Begović. Nè mislim na Jàsmina i Jasnu. Питaм за̀то што тражим јѐдну о̀собу. Ка̀ко се зо̀ве? 2. pòznajem stràšno sùper tàko tàko-tàko tràžiti.. 2. Vrlo dobro! Hvàla! 1. Zašto pitaš? 2. 1. strongly one some this morning badly people to think (I) to think of (I) man na + Acc òsoba pìtati.22 KAKO STE? Bosnian 1. 1. thus so-so to seek.. 2. Он нѝје да̀нас о̀вде. О̀ни тамо? О̀ни су наши другови.. a ti? 1.. Kàko si? 2. Pitam zàto što tražim jèdnu òsobu.. . tražim treći. 2. Нѐ мислим на Мѝр ка и Јо̀вана. Dobro. О̀длично. Kàko si? 2.

sùper. tàko-tàko. people * The plural of čòvek [E] čòvjek [J] is ljudi Put differently. ? 2..) and find all the instances where such pronouns could have been used but were not. Zòve se Milorad Jovànović. Nego ko su òni muškàrci tamo? 1. Ko su ti ljudi? 1. Zòvu se Mìrko i Jòvan. and replace njègov with njihov. Self-study learners: Find all the instances in the above conversation of subject pronouns (ja..pl. It is -a for all neuter nouns.” have the same endings in the nominative plural as the nouns they refer to. Njih pòznajem.” possessive pronominal adjectives such as njihov “theirs. on. ☞ Make this into a plural version: use a woman’s and man’s name. change njègov to njen [B. Zašto pitaš? 2.S] njèzin [C].” and demonstratives such as taj “this / that. Nè mislim na Mìrka i Jòvana. Ne. On nìje dànas òvde.” [32f] such a noun will add -ev-. zGRAMMAR * Nominative plural of nouns * The nominative plural ending is -i for most masculine nouns and -e for most feminine nouns. find the object pronouns and determine whether they are long or short forms. [32e] If the final consonant is one of a group called “soft. 2. ali ìmam njègov broj. grozno.. loše. Molim! ☞ Replace dobro and òdlično with fino. 2. [32c] Here are examples: masculine broj bròjevi neuter pì̀tanje p̀itanja feminine sèstra sèstre Nominative singular Nominative plural stùdent stùdenti grad gradovi Amerikànac Amerikànci * Nominative plural of adjectives * All adjectives.C. Vrlo dobro! Hvàla! 1. including descriptive adjectives such as visoki “tall. [32a] Masculine monosyllabic nouns usually add -ov. Dobro.before the plural ending. Masculine nouns which have “fleeting -a-” in their stem lose it before the Nom. ☞ Replace dànas with večèras. Molim? 1. Pitam zàto što tražim jèdnu òsobu. 1.” which is òsoba (plural òsobe) 36 Treća lekcija Lesson Three . Òni tamo? Òni su naši drugovi. 2. ti. stràšno. Kàko si? 2.Serbian Latin 1. ☞ Replace muškàrac with žèna.. jutros. Kàko se zòve? 2. and along with the change of name. the word čòvek [E] čòvjek [J] “person” occurs only in the singular.. ☞ Play this conversation as a performance. Òdlično. Ah! Njih ne pòznajem.. 1. Pòznajem Milorada Jovànovića. Finally. ending.. . [32a] masculine sg masculine pl neuter pl feminine pl vìsok vìsoki vìsoka vìsoke njihov njihovi njihova njihove taj ti ta te * The words meaning person. a ti? 1. etc. Replace the man’s name Èm ir Begović [B] Ìvan Božić [C] Milorad Jovànović [S] with a woman’s name: Àmila Begović [B] Ànkica Radić [C] Mìrjana Jovànović [S]. [37c] There is another word meaning “person. and the word ljudi “people” only in the plural.

” Henceforth adverbs will not be given separately in vocabulary lists. daje.sg.* Conjugation of poznavati * As seen in the conjugation given to the right. be acquainted with pòznajemo pòznajete pòznaju * Long-form pronouns used for emphasis * Long form pronouns occur primarily as objects of prepositions. Thus. The safest rule is to use short forms after “to be. therefore. the adverbial form meaning “fine!” is equivalent to the Nom. [35] * The word for one * The word jèdan “one” is an adjective and must agree with its noun. novi udžbenik je dobar “THE new textbook is good.” as well as in many verbs ending in -dàvati. dajete.” and long forms everywhere else. they most frequently occur at the beginning of a sentence. BCS uses only the long form of the adjective (thus. pòznajem Marka Ìlića. One says. ònaj dugi je moj). as it fails to hold in the majority of cases. [36c] In a few instances. verbs with infinitives ending in -znàvati replace the sequence -ava.sg. daju. the present tense of dàvati is dajem. respectively. In the accusative case.” Students should avoid this parallel. neuter form of the adjective fin “fine. however. Family names. It can mean either the number “one” (as in ìmam samo jèdnu òlovku “I have only one pencil”) or the indefinite article (as in tražim jèdnu òsobu “I’m looking for a [specific] person”). the distinction between long and short adjectives in BCS is parallel to that between English “the” and “a/an. This type of conjugation is also found in the verb dàvati “give. furthermore there are quite a few BCS adjectives which have only long forms. Long adjectives are used in many instances where English would use “a/an” (even in phrases after jèdan such as jèdan veliki grad “one/a big city”). [24b] * Case forms of personal names * Most men’s names end in a consonant or -o. One can predict that fino. names take the same endings as masculine and feminine nouns. dajemo.” Note that whereas English can use the word “one” to replace a noun (as in “that long ONE is mine”). both men’s and women’s. [37a] * Adverbs * Adverbs describe a state (as in dòbro sam “I’m fine”) or an action (as in dòbro piše “s/he writes well”). BCS adverbs are almost always identical in form to Nom. Textbooks Paints and varnishes 37 Treća lekcija Lesson Three .of the infinitive by the sequence -aj. and most women’s names end in -a. neuter adjectives. jèdni means “some. daješ.” one can derive the adverb loše “badly” (and vice versa). usually end in a consonant. Used in the latter meaning. Men’s family names take masculine case ending but women’s family names do not change. But they are also used to convey emphasis. [30a] poznàvati pòznajem pòznaješ pòznaje know.” as seen in sentences like ìmam nov udžbenik “I have A new textbook” vs.in the present tense. Thus if one knows that the adjective loš means “bad. but pòznajem Anu Ìlić. When used in the plural.

što radite? 2. Note that the word may be either neuter (veče). Zaista jeste. see the grammar sections on p. Serbian Latin 1. Pravi je trenùtak za veliku ljùbav! 2. 85. На по̀езију? Зашто не на љу̀бав? 2. Nè mislim na ljùbav. 1. Gledam kroz pròzor. Làku noć “Good night” often stands alone as a phrase.A2 VOCABULARY divan. pòezija with matemàtika. Прави je мо̀менат за велику љу̀бав! 2. prava pròzor radost (f) reč (f) riječ (f) trenùtak [B. làhku noć! Croatian 1. vèlika real window joy word word moment evening evening but. До̀бро вече.S] veče [B. làku noć! Serbian Cyrillic 1. Na pòeziju? Zašto ne na ljùbav? 2. Заиста јесте. Zaista jest. Kàko je divna noć! 1. а не људе.C. làku noć! The expression Dòbro veče [B. Гледам кроз про̀зор. Dòbro veče. Онда. Dòbra večer. Pravi je mòmenat za veliku ljùbav! 2. 1.S] večer [C] (f) već vèlik. 1. Pravi je mòmenat za veliku ljùbav! 2. a ne ljude. vèliko. reči [E] riječi [J] with bròjevi. a ne ljude. Gledam kroz pròzor. ljùbav with radost.24 LAKU NOĆ! Bosnian 1. For an explanation of the forms ti and vam.S] Dòbra večer [C] “Good evening” is used as a greeting after about 6 p. Nè mislim na ljùbav. Onda.” This is why the word for “night” is in the accusative in this phrase. već na pòeziju. 38 Treća lekcija Lesson Three . divno. rather great 23. Zàto što volim riječi. 1. Onda. Kàko je divna noć! 1. it is the object of the unspoken sentence Žèlim ti/vam làku noć “I wish you a good night. већ на по̀езију. Ка̀ко је дивна ноћ! 1. 1. Нѐ мислим на љу̀бав. Na pòeziju? Zašto ne na ljùbav? 2. шта радите? 2. Zaista jeste. Dòbro veče. već na pòeziju.S] noć (f) onda pòezija marvelous autumn. Ne mislim na ljùbav. divna jesen (f) kroz + Acc làku noć ljùbav (f) matemàtika mòmenat [B. šta radite? 2. fall through good night love mathematics moment night then poetry pravi. Na pòeziju? Zašto ne na ljùbav? 2. За̀то што волим речи. 1.m. Onda. 1. 1. Zàto što volim reči. however. pravo. or feminine (večer). Gledam kroz pròzor. već na pòeziju. a ne ljude. šta radite? 2. Zàto što volim riječi. Kàko je divna noć! 1. Grammatically. ла̀ку ноћ! ☞ Replace noć with jesen.

although the short forms most frequently occur in the nominative (when they occur at all). but several end in a fem.before plural endings. this book will utilize the following conventions. Masculine nouns. giving short form adjectives in the nominative and long form adjectives in all other cases. after a soft consonant) before all plural endings. they are different in this group of feminine nouns.” [25b] * Long and short adjectives in this book * The majority of adjectives have both long and short forms. To help remember this. The nominative and accusative singular of these nouns have the same form. The same particle placed before another word class has its own accent. Vocabulary lists give the short form (as do all dictionaries). however. in cons.(or -ev-. as the long forms are used in most instances). Nsg vèlika pòezija vèlika ljùbav keep the “feminine” endings that match nouns in -a. however. they can in principle occur in other cases as well. in -a fem. and means “not X but Y. Some. continued * The particle ne placed before the verb (and pronounced together with the verb) negates the entire sentence. do not. [32e] Plurals of monosyllabic nouns are given in vocabulary lists. dòbre stvari dobre stvari Nominative plural Accusative plural * Added syllables in the plural * Many masculine monosyllabic nouns add the syllable -ov. which is -e. these must be learned. others may ignore these accentual differences.zGRAMMAR * Feminine nouns ending in a consonant * Most feminine nouns end in -a. Replacement cues under exercises give the long form (for practical reasons. have a separate accusative plural ending. Adjectives. Center for Social Welfare 39 Treća lekcija Lesson Three . [31] * Accusative plural * The accusative plural is the same as the nominative plural for neuter nouns and for both types of feminine nouns. however. [32h] masculine (with added syllable) Nominative singular Nominative plural Accusative plural drug drugovi drugove broj bròjevi bròjeve òtac òčevi òčeve (no added syllable) pas psi pse dan dani dane neuter ime imèna imèna * Negation. [33] masculine dòbri ljudi dobre ljude neuter dòbra pìtanja dobra pìtanja feminine -a dòbre žèn e dobre žèn e feminine in cons. consonant. Most neuter nouns ending in -me add the syllable -en. Asg veliku pòeziju veliku ljùbav The result is that whereas noun and adjective endings match in most feminine nouns. Grammar charts make a compromise. Since it is impossible to give long and short versions for all adjectives anytime they are mentioned. Students interested in the accentual distinctions between long and short forms may see them in these charts. the student is advised to learn these (and all) nouns together with an adjective.

2. Volim velike mačke. Ja volim mačke ali samo neke. Ja volim samo male pse. not serious newspaper òtac. telèvizija. Ja volim samo male pse. Више волим псе. idèje.26 father. 1. nekа neozbiljan. dèbelo. alèrgična čìji. Serbian Cyrillic 1. in these phrases English has “think OF. bròjevi. a ti? Kàkve pse voliš? 2. neozbiljna novine (pl form) allergic (to) whose fat. thick long city small town idea what kind (of) which short some silly. Ја волим само мале псе. neozbiljno. b) dèbeo. òčevi ozbiljan.” but “allergic TO. Алѐр гичан сам на мачке. kràtko. tanko. dùga grad. ozbiljno. kòje. ☞ Retell the exercise as a conversation between two people using formal address (using vi forms instead of ti forms). 1.S] Bosnian and Serbian Latin 1. neko. dùgo. Više volim pse. or other adjectives from earlier exercises. filmovi. više volim 25. c) ozbiljan. alèrgično. fathers serious only all village certainly thing thin. čìja dèbeo. Шта више волиш? Псе или мачке? 2. neozbiljan. ozbiljna samo sav. ŠTO VIŠE VOLIŠ? [C] Croatian 1. kòja kratak. dèb ela dug. sela. dug. Hairdresser for women and men ☞ Replace psi and mačke with a) gradovi. 2. Ja volim mačke ali samo neke. Kàkve mačke? Velike ili male? 1. gradovi gràdić idèja kàkav. 1.A3 VOCABULARY for A3. slender television more to prefer (I) to prefer (I) ŠTA VIŠE VOLIŠ? [B. gradìći. For instance. više volim više vòljeti. kàkva kòji. Kа̀кве мачке? Велике или мале? 1. Šta više voliš? Pse ili mačke? 2. Tricky translation of prepositions: Phrases such as misliti na and alèrgičan na do not translate into English the same way. d) reči [E] riječi [J]. c) novine. tanak. tanka telèv izija više više vòleti.. Alèrgičan sam na mačke. Волим велике мачке. čìje. Alèrgičan sam na mačke. a ti? Kàkve pse voliš? 2. kàkvo. A4 alèrgičan. Više volim pse. Kàkve mačke? Velike ili male? 1. Volim velike mačke. Ја волим мачке али само неке. e) stvari. kràtka neki. sve.” 40 Treća lekcija Lesson Three . Instead of veliki and mali use a) kratak. sva sèlo sigurno stvar (f) tanak. а ти? Ка̀кве псе волиш? 2. b) knjige. 2. Što više voliš? Pse ili mačke? 2.

1. rečnik [E]. -g or -h replace these consonants with -c. f) veliki and mali. Све су мо̀је. а кра̀тке мо̀је. Ко̀је су тво̀је? 2. e) teški and lahki [B] laki [B. Не. Kòje su tvòje? 2. I duge i kràtke? Sigurno su òve duge tvòje. respectively. zGRAMMAR * Interrogative pronominal adjectives * Here are the nominative forms of interrogative adjectives [36a] and the word “all.C. časopis. Sve su mòje. -z. kòje kòja čìje čìja kàkvo sve kàkva sva masc. masc. 1. Croatian and Serbian Latin 1. they must agree with the noun they modify.” [36b] Since they are adjectives. rječnik [J]. and adjectives from earlier exercises. 27. fem. 326-327. све су мо̀је.S]. 2. fem.28 Serbian Cyrillic 1. d) ružni and lepi [E] lijepi [J]. * Sound shifts in nominative plural * Masculine nouns ending in -k. a kràtke mòje. 1. ☞ Replace òlovka with cìpela. before the Nom. b) debeli and tanki. and replace dùgi and kràtki with a) beli [E] bijeli [J] and crni. consult the charts on pp. knjiga. [32b] Here are examples: Nsg Npl udžbenik udžbenici bùbreg bùbrezi òrah òrasi 41 Treća lekcija Lesson Three . Mòje. Чѝје су о̀ве о̀ловке? 2. kòji čìji kàkvi svi plural neut. sve su mòje. ☞ Retell the exercise using formal address (using vi forms instead of ti forms). Мо̀је. kòji čìji kàkav sav singular neut. 2. kòja kòje čìja čìje kàkva sva kàkve sve which whose what [kind] all For full declensions of these and similar pronominal adjectives. or -s. 1. plural ending -i. udžbenik. Ne. pìtanje. И дуге и кра̀тке? Сигурно су о̀ве дуге тво̀је. c) dobri and loši.A4 ČIJE SU OVE OLOVKE? Bosnian. stvar. Čìje su òve òlovke? 2.

dani. Kòga vidiš? 2. На идѐје! 2. Ко̀га видиш? 2. a stvari su neozbiljne. 1. a stvari su neozbiljne. Мислим на идѐје. 2. Na idèje! 2. Na Ìvana! 2. 2. Molim? 2. Али зашто нѐ мислиш на То̀мислава? 1. Jàs mina i Mèrsihu i neke stùdente. 42 Treća lekcija Lesson Three . B3 Bosnian and Serbian Latin 1. Mislim na druga. Kòga vidiš? 2.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian 1. Мѝрка и Ма̀рију и неке сту̀денте. ònaj profesor. 2. Na kòga? 1. b) gradovi. Amerìkanka. c) noći. Мислим на друга. novine. Na idèje! 2. Fràncuskinja. b) naš profesor. B2 Bosnian 1. Fràncuz. Zàto što na nju nè volim misliti. Али зашто нѐ мислиш на ствари? 1. На ко̀га? 1. ☞ Replace idèje and stvari with: a) časopisi. 2. Zàto što nà nju nè volim da mislim. Na kòga? 1. Ali zašto nè misliš na Jasnu? 1. Видим и њега и њу и њих. 1. Dàrka i Anku i neke stùdente. Ali zašto nè misliš na Tòmislava? 1. d) pìtanja. Kòga vidiš? 2. Ali zašto nè misliš na stvari? 1. Molim? 2. òdgovori. Croatian 1. Zàto što su idèje prave. Ali zašto nè misliš na Anku? 1. Mislim na prijatelja. Replace stùdent with Amerikànac. gradìći. Na kòga? 1. 1. Zàto što na njega nè volim da mislim. Serbian Cyrillic 1. Èngleskinja. Serbian Cyrillic 1. Ènglez. Molim? 2. Ali zašto nè misliš na stvari? 1. Na što? 1. За̀то што су идѐје праве. ☞ Replace the names given above with names that you choose from the list on p. 2. 2. Vidim i njega i nju i njih. Croatian 1. Vidim i njega i nju i njih. 2. Zàto što su idèje prave. Mislim na idèje. Serbian Cyrillic 1. ti ljudi. Vidim i njega i nju i njih. Serbian Latin 1. На шта? 1. ☞ Replace the names used here with other personal names (see p. 317. Na šta? 1. Na Mìrka! 2. Mislim na idèje. ònaj muškàr ac. На Мѝрка! 2. Serbian Latin 1. 1. Na Jàs mina! 2. c) ta òsoba. Croatian 1. а ствари су неозбиљне. Mìrka i Màriju i neke stùdente. За̀то што на њега нѐ волим дa мислим. Mislim na prijatelja. 317 for list of names). Молим? 2. and then with the following pairs: a) òva žèna.

А ја сам алѐргична на ... Pòznajem te ljude... b) vìsoki i niski profesori. Insert in the blank the B.. Ја сам алѐр гичан на .. 2. 4... Тамо су и мали и велики пси... Šta vidiš kroz pròzor? 2... (òna). Čìtam ròman i mislim na tebe.. Пас је друг... На шта си алѐргичан? 2. Чѝтам ро̀ман и мислим на тебе.. сад их видим! ☞ Replace italicized words in the second line with: a) plave i žute cìpele. (broj 2) misli na pòeziju? A3 Zašto . 2. Волим да мислим на велике градове. ali gdje su mali? 2... али где су мали? 2. 1... Serbian Cyrillic 1... Što vidiš kroz pròzor? 2. vidim jèdnog velikog psa.. A... A... (broj 2) više voli pse? A4 Čìje su kràtke òlovke.. 1. 5....... Ìmamo novine. (òna). sad ih vidim! Croatian 1. ali gde su mali? 2. vidim jèdnoga velikog psa.... 1. (он).... Čìtam ròman i mislim na tebe.. мо̀је или тво̀је? B7 Bosnian and Serbian Latin 1. 1. Pas je drug.... Tamo su i mali i veliki psi. Ѝмамo новине.. Vidim i velike i male pse. profesori. (број 2) мисли на по̀езију? А3 Зашто .... vidim jèdnog velikog psa... 3. sad ih vidim! Serbian Cyrillic 1. (broj 1) misli na ljùbav? A1 Ко̀га тражи . ali gdje su mali? 2.. Vidim i velike i male pse. 1.. 4. sad ih vidim! Serbian Latin 1. Шта видиш кроз про̀зор? 2.. rečnici [E] rječnici [J]. Na što si alèrgičan? 2. novine. A ja sam alèrgična na ..... òni. Видим и велике и мале псе. 1... Добро... Ìmamo novine. Šta vidiš kroz pròzor? 2. видим јѐдног великог пса. Pas je prijatelj... (broj 2)? A2 Zašto . Volim misliti na velike gradove. 5.. Pòznajem te ljude... 1. B5 Bosnian 1. or S name of a student playing the numbered part. 3.B4 Redo these sentences as negatives: Bosnian. Croatian 1.. 3A2. Dobro. А. C. 2....... Croatian 1. and make appropriate adjustments in following lines. Ja sam alèrgičan na ... Serbian Latin 1.. (број 2)? A2 Зашто .. 3A3 and 3A4). (о̀на) 1... Dobro... udžbenici. 1... 5. ☞ Fill the blanks with the correct form of the word in parentheses. Dobro.. По̀знајем те људе. (on). A ja sam alèrgična na .. Serbian Cyrillic 1.. (број 2) више воли псе? А4 Чѝје су кра̀тке о̀ловке. Ja sam alèrgičan na .. Croatian and Serbian Latin Serbian Cyrillic A1 Kòga traži . Tamo su i mali i veliki psi... and then with the correct form of idèje. 1. 1. Volim da mislim na velike gradove..... knjige.. 4.. mòje ili tvòje? Зашто . (on). Vidim i velike i male pse. Bosnian. 3. Tamo su i mali i veliki psi.. (број 1) мисли на љу̀бав? Zašto . A.. stvari. 43 Treća lekcija Lesson Three . Na šta si alèrgičan? 2.. B6 Ask each other these questions (based on material in the dialogues in 3A1.

A B A B za kroz misliti na alèrgičan na mòji dragi prijatelji on dobra pìtanja mi divna noć òni loš časopis за кроз мислити на алѐргичан на мо̀ји драги другови он добра пѝт ања ми дивна ноћ о̀ни лош часопис 44 Treća lekcija Lesson Three . Remember that each of these prepositions requires the accusative case. bròjevi òlovke ljudi knjige pìsma òčevi pìtanja ključevi udžbenici stvari mačke бро̀јеви о̀ловке људи књиге пѝсмa о̀чеви пѝтања кључеви уџбеници ствари мачке C2 Give the nominative and accusative plural forms of each of the following.C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Give the singular form for each of these nominative plural forms. žèna grad ljubav rječnik tèka pas òlovka stvar kàsa udžbenik prijatelj pèro drug jèzik film pìtanje časopis blàgajna жѐна град љу̀бав речник свеска пас о̀ловка ствар ка̀са уџбеник пријатељ пѐро друг јѐзик филм пѝтањe часопис бла̀гајна C3 Make pairs consisting of a preposition from column A and a noun or phrase from column B. Circle the accented syllable. Circle the accented syllable.✍ DOMAĆA ZADAĆA [B.

Read the following words aloud. Which masculine nouns seen so far have the nominative plural ending in -ovi and -evi? 5. 45 Treća lekcija Lesson Three . 3. Write the sentences out in Cyrillic. C6 Analysis 1. For each of the verb forms identify (a) person. 2.C4 Note: the following two exercises are intended to give the student practice in the Cyrillic alphabet. 3. and (c) gender. Find five examples of expressing negation in the material you have seen until now. (b) number. (b) singular or plural. 4. say whether it is (a) nominative or accusative. Give five examples of adjectives and five examples of adverbs used in the first three lessons. neuter or feminine. That is. identify (a) case. adjectives and verbs given in C4 to make four sentences. That is. Sentences 1. How would you describe the differences between Bosnian. say whether it is (a) 1st. kùpiti or pìsati). Croatian and Serbian based on what you have learned so far? 7. For each of the noun + adjective combinations. and (c) masculine. 4. What ways to make questions have you learned in the first three lessons? 2. Which feminine nouns seen so far are of the type that end in a consonant? 6. ùčiti. and (b) number. 2nd or 3rd person and (b) singular or plural. in addition to practice in grammar. adjectives and nouns дивнe ноћи цр̀венoг пса јѐдно пѝтање брзи а̀утo лепе жѐне велике људе добри другови тешку реч праве идѐје verbs видe ѝмају волимо жѐлим да купим жѐлe да видиш смо C5 Combine the nouns. Provide full present tense conjugation for three verbs from Lesson 2 (other than ìmati.

Ко̀ја рѐка тѐче кроз За̀греб? 2. tèčem (3rd pl. Kòja rèka tèče uz bòsanskosrpsku grànicu? 7. Geografska pitanja [B. Kòja rèka tèče uz hr̀vatskosrpsku grànicu? Serbian Cyrillic 1. Kòje rèke tèku kroz Beògrad i stvàraju ušće? 3. Bosnian and Croatian 1. Kòja rijèka tèče kroz Zàg reb? 2. Kòja rèka tèče kroz Zàg reb? 2. confluence along.C. Ко̀ја рèка тѐче уз хр̀ватскосрпску гра̀ницу? Confluence (in Belgrade) of the Sava and Danube rivers 46 Treća lekcija Lesson Three . stvaram border river river to create teći. Kòja rèka tèče uz bòsanskohrvatsku grànicu? 6. Kòje su velike bòsanske rèke? 4. along with For help in answering these questions consult the map at the beginning of the book. Ко̀је су велике бо̀санске реке? 4. tèku) ušće uz to flow river mouth. Ко̀ја рѐка тѐче уз бо̀санскохрватску гра̀ницу? 6. Kòja rijèka tèče uz bòsanskosrpsku grànicu? 7. Kòja rijèka tèče uz hr̀vatskosrpsku grànicu? Serbian Latin 1. Kòje su velike bòsanske rijeke? 4.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY grànica rèka rijèka stvàrati. Kòja rijèka tèče uz bòsanskohrvatsku grànicu? 6. Ко̀ја рѐка тѐче уз бо̀санскосрпску гра̀ницу? 7. Ко̀јe рѐке тѐку кроз Бео̀град и ства̀р ају ушће? 3. Kòje su velike crnògorske rijèke? 5. Kòje rijèke tèku kroz Beògrad i stvàraju ušće? 3. Kòje su velike crnògorske rèke? 5. Ко̀је су велике црно̀горске рѐке? 5.

. ? 2... Serbian 1. čètvrto...S] takòđer [B. .. A òn aj mòmak? Òdakle su njègovi ròditelji? 1.. . Bèča čètvrti. Južna Amèrika. A jèsi li i ti iz .. New York [B.. . novo.. Ja sam iz . čètvrta dèvojka djèvojka Èngleska Eùropa [C] Evròpa [B.C] Germany new New Belgrade New Zagreb from where Paris parent USA North America North America Spain Spain part of Sarajevo also also  29.C]... Mòji su ròditelji iz ..... 2....S] Špànjolska [B......... Parìza ròditelj SAD Severna Amèrika Sjeverna Amèr ika Španija [B.... kao što su tvòji ròditelji? 1... A òn a djèvojka tamo? Òdakle su njeni ròditelji? 1. Mòji ròditelji su iz . Ja sam iz .. ....S]... šljiva. ... 2.. A jèsi li i ti iz .... young man Moscow Germany Njèmačka nov... From now on all S material is given alternately in Serbian Latin and Serbian Cyrillic.. Fràn cuska. 2... Severna Amèrika [E] Sjeverna Amèr ika [J]...... Novi Zàgreb...C often. 47 Četvrta lekcija Lesson Four . Washington [B.... Grčka.. Kalifòrnija*.. spell foreign place names as in the original. nova Novi Beògrad Novi Zàgreb òdakle Pàriz. Èngleska....... òrah.. ... . Mađarska..... A ti? Jèsi li i ti iz .... ... . ... A òn a dèvojka tamo? Òdakle su njeni ròditelji? 1. Njègovi ròditelji su iz . sok od nàranče [C] sok od nàrandže [B] sok od pomòrandže [S]... Novi Beògrad. . kao što su tvòji ròditelji? 1.. 2.S] Fràncuska Grčka iz + Gen Južna Amèr ika Kalifòrnija Lòndon. Eùropa [C] Evròpa [B. Mòji ròditelji su iz . . A tvòji? 1. Španija [B..C]. ? 2... Croatian 1. Nìsam.. Nìsam. Njèzini su ròditelji iz ..... kruška. kao što su tvòji ròditelji? 1.. Ja sam iz .... A òn aj mòmak? Òdakle su njègovi ròditelji? 1.S] Španjolska [B..C] Vašington[S]*....... Njègovi ròditelji su iz .. Njeni ròditelji su iz . Nìsam. Ja sam takòđer iz ..... but not always.. Moskva.. Londòna mòmak.. A tvòji? 1.. S spells them phonetically. Stari Grad.30 On the use of Cyrillic.. 2... Mòji ròditelji su iz .. Ja sam takòđer iz . mòmka Moskva Nèmačka Vienna fourth girl. Students who choose to focus on Serbian should use the opportunity to write homework only in Cyrillic. * Note. young woman girl. A òn a djèvojka tamo? Òdakle su njèzini ròditelji? 1. Njègovi su ròditelji iz .... B. 2. A tvòji? 1. .. A ti? Jèsi li i ti iz .... A òn aj mòmak? Òdakle su njègovi ròditelji? 1. A1 Beč. Čikago [S] Chicago [B... Lòndon. Pàr iz*. Mòji ròditelji su iz . Njeni ròditelji su iz .C] Stari Grad takòđe [B. keks..C] Njujork[S]*.. . ☞ Fill in the blanks using the following: Beč.. A da li si i ti iz ... A ti? Da li si i ti iz ...... Mòji su ròditelji iz . SAD... Nemačka [E] Njemačka [J]... young woman England Europe Europe France Greece from South America California London boy........ ? 2.. ...... slàtkiš.. Òdakle su tvòji ròditelji? 2.Četvrta lekcija • Lesson Four Novi rekvizìt i: jabuka...... .. Òdakle su tvòji ròditelji? 2.. .. . krèker.... ODAKLE STE? Bosnian 1. Òdakle su tvòji ròditelji? 2. Ja sam takòđe iz .. stòlica.

lj. o. The stem to which the Gsg ending is added is the base stem for all other endings. juh. English speakers must use the phrase “where … from” (as in “where are you from?”). [50] * Pronunciation of alphabet letters * Alphabet letters are pronounced as follows. The abbreviation SAD (USA) is pronounced “ess-ah-deh. Note that the order of letters in Cyrillic is different. muh. but if it is followed by a clause containing a verb it takes the form kao što. Like other question words. ah. fakùltet fakultèta govòriti gòvorim * Question words and conjunctions * To ask about a person’s place of origin. with a long Gsg Londòna rising accent. [42b] Certain verbs also shift the accent between the infinitive kàzati infinitive and the present tense. and a Nsg Lòndon short rising accent on the prefinal syllable. zuh.pres. The shift can be from rising to falling.zGRAMMAR * Forms of the genitive case * One of the most important BCS cases is the genitive case. These are: š. x and y are pronounced: koo [S] kveh [B. đ. shuh. [42b] If it is different from the Nsg it is given in vocabulary listings. the shift occurs in all forms but 3rd plural (thus: nèmati. oo. nyuh. [49] The conjunction kao “like. respectively. ef. the long syllable becomes the prefinal syllable. [42a] masculine Nominative singular Genitive singular nov grad novog grada neuter novo sèlo novog sèla feminine -a nova knjiga nove knjige feminine -cons nova ljùbav nove ljùbavi * Fleeting vowels and consonant softening * As in the animate accusative masculine. nemam but nèmaju). duplo-veh. eh. or to rising one syllable closer to the beginning of the word. ruh (or ehr). suh (or ess). When endings are added. j. eee. 1sg. nouns with fleeting -a. vuh. as” may be followed directly by a noun or pronoun. dž. yuh. w. deh.in Nominative singular [Nsg] lose this vowel in Genitive singular [Gsg].C]. and the ending for all feminine adjectives is -e. nuh. Street names 48 Četvrta lekcija Lesson Four . chuh. el. peh. it comes at the beginning of the sentence. lyuh. nj. ž. The masculine-neuter adjective ending -og appears as -eg after “soft” consonants. teh. kah. [14a] All these shifts are quite noticeable in speech. c. [32f] * Possible accent shifts * Several masculine nouns have a long final syllable in Nsg. kažem In verbs of the a-conjugation. ć. geh. tse. zhuh. and eepsalon. č. hah. chyuh. The endings for masculine and neuter nouns are the same as those for masculine animate accusative nouns. beh. Speakers of BCS use the single question word òdakle.” The English letters q. jyuh. eeks. The endings for the two kinds of feminine nouns are -e and -i.

Нѐ знам код ко̀га је. Hajrùdin. Hàsane. Ту код мене је. Čìja? 1. Nè znam kod kòga je. udžbenik. Saša. Мѝрко. И њѐгова књига је код мене. A kod kòga je òna knjiga naše prijatèljice Hane? Dijàne? 2. Ànte. Jer ih čìtam. 2. I njègova knjiga je kod mene. Чак је и њена књига код мене. A Mìrjanina knjiga? 1. 1.S] gde gdje jer kod + Gen even therefore friend (f) where where because at. Zašto su sve naše knjige kod tebe? 2. A Mìrjanina knjiga? 2. 1. Eh. by nema prijatèljica [B. 2. 2.. ☞ Replace knjiga with bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B]. Hr̀voje. Dakle tri knjige su kòd tebe. 2. Та̀ко је! ☞ Replace the names above with: Ana. Čak je i njèzina knjiga kod mene. Juraj. Tu kod mene je. A Brankova knjiga? 2. 1. Čìja? 2. Hanina! 1. A Zlàtanova knjiga? 1. Jelena. 1. a jèdne knjige 1. Јер их чѝтам. Čak je i njena knjiga kòd mene. pìsmo. Tu kòd mene je. Eh. где је мо̀ја књига? 2. gdje je mòja knjiga? 1.A2 VOCABULARY čak dakle drugarica [B.. А код ко̀га је о̀на књига наше другарицe Гроздане? 2. А Мѝрјанина књига? 2. znam there is no (. A kod kòga je òna knjiga naše prijatèljice 1. Andrèja. А Cлобо̀данова књига? 2. I njègova knjiga je kòd mene. 2. Dijànina! 2. a jèdne knjige nema? nema? 2.32 KOD KOGA SU NAŠE KNJIGE? Bosnian Croatian 1. Tàko je! Serbian 1. 1.. 49 Četvrta lekcija Lesson Four . а једне књиге нема? 2. ròman. те књиге нема. 1. časopis. Jer ih čìtam. Dakle tri knjige su kod tebe. Dobrilo. Nè znam kod kòga je. te knjige nema.. gdje je mòja knjiga? 2. knjiga pòezije. Zašto su sve naše knjige kòd tebe? 1. Zèhra. 1. Грозданина! 2.) friend (f) that’s right! three here to know (I)  31.C. 1. Ех. 1. Tàko je! 2. te knjige nema. 1. Дакле три књиге су код тебе.S] tàko je tri tu znati. Зашто су све наше књиге код тебе? 2. Чѝја? 1.

the word order does not change. their. sg.” njihov “theirs. [42c] * Uses of the genitive case * The genitive is used with a number of prepositions.” For instance. but not always.” The short endings are officially required in C. The long endings are much more frequent in B and S. čaša hladne vòd e means “a glass OF cold water.or -ev.” njèzin [C] njen [B. then add the regular adjective endings. one’s own house). and the long forms elsewhere. But the possessive pronominal adjectives (including those such as njègov “his. the meaning is similar to that of English “of. as in do njègovog àuta “by his auto.S] što [C]. [43b] The genitive case is also used with the unchanging word nema.C. the meaning ranges from temporary possession to physical location (this location is usually. and then add the possessive suffix. full form [42d] are identical to the accusative forms. Contrary to English. Such adjectives have only short forms. [41b] Here are examples: name Mìrjana Pètar name (Gsg) Mìrjan-e Pètr-a sex female male possessive adjective Mìrjan-in Pètr-ov adjective + noun (m) Mìrjanin rječnik Pètrov rječnik adjective + noun (f) Mìrjanina knjiga Pètrova knjiga * Short form adjectives in the genitive case * Most adjectives which have both short and long forms use the short forms in the nominative case only. [44c.” When a person’s name follows kod. 59b] When two nouns are adjacent and the second is in the genitive case. which means “by.” [51] 50 Četvrta lekcija Lesson Four . among which are iz “out of. which is –in. and only single words can express possession in this way. which signifies the absence of something or someone. and ov.” and of all personal pronouns except for fem. with. creating the statement nè znam gde [E] gdje [J] je mòja knjiga “I don’t know where my book is. at.Street names zGRAMMAR * Possessive pronominal adjectives * An adjective formed from a person’s name specifies that the person is the possessor of something indicated by a particular noun.” [44a] * Pronouns in the genitive case * The genitive forms of ko [B.S] tko [C] “who. hers”) have short form endings in Gsg masculine.” kod njenog òca “at her father’s. and of the full form feminine personal pronouns: Nom Acc Gen šta or što šta or što čèga òna nju [full] nje [full] * Turning questions into statements* To make a question part of a statement. These endings are like those of the nouns: od njihova grada “from their city.if the possessor is masculine.if the possessor is feminine. simply treat the question word as a conjunction.S] “her. a question such as gde [E] gdje [J] je mòja knjiga? “where is my book?” is inserted directly after the main verb. To that. from” [43a] and kod. subtract the ending from the genitive form of the person’s name (see box below). though the long endings can sometimes be heard.” brat njèzina ùčitelja “her teacher’s brother.” The long endings are also possible. To form this adjective. Thus. Here are the genitive case forms of šta [B.

Hvàla. Izvòlite punu čašu hladne vòde..S] krèker kruh [B. .. glàdna hlàdan. I još nešto? 2. Izvòlite punu čašu hladne vòde. žèdna milk milk orange orange something nothing of.. Može? 2. ništa više! Serbian 1. or Serbian name. kàfa [B. Šta još žèlite? 2. Može? 2. hvàla.. Ne. and the nouns with words for foods instead of beverages. Može. 1. Hvàla.S] kàv a [C]. topla vìno vòće vòda žèdan. Može. slatkìša sok. ! Jeste li žèdni? Žèlite li čašu sòka? 2. hvàla! 1. I još nešto? 2.. pivo. kòmad hljeba [B. Molim dva keksa.A3 VOCABULARY bez + Gen čaj čaša dva dve dvije glàdan. still coffee coffee cookie piece cracker bread pear ice lemonade mineral water mlèko mlijèko nàranča [C] nàrandža [B] nešto.34 I JOŠ NEŠTO . Hvàla. ali žèlim hladne vòde bez leda... ìmam sòka od nàranče. Ìmamo òva dva fina keksa. 1. ! Jeste li žèdni? Žèlite li čašu sòka? 2. krèker. ☞ Replace the beverages with: čaj. slàtkiš.C] pàrče sira [B. hlàdna hleb [S] hljeb [B.S] pivo pomòrandža [S] pun. ìmam sòka od pomòrandže. Može? 2.. limunàda. nàr anča [C] nàrandža [B] pomòrandža [S].. 1. Ne.. Ìmamo òva dva fina keksa.. glàdno.. Izvòlite punu čašu hladne vòde. sòka šljiva topao. I još nešto? 2. ništa više! Croatian 1. mineralna vòda. Može. Replace dva with tri. . Molim dva keksa.C. vòće. kòmad sira [B. 51 Četvrta lekcija Lesson Four . ☞Replace žèdan with glàd an.S]. pàr četa [B. čètiri.. Što još žèlite? 2... ☞For other snacks use: jabuka. Molim dva keksa. hvàla.S] jabuka još kàfa [B. toplo. ali žèlim hladne vòde bez leda. ali žèlim hladne vòde bez leda. Ìmamo òva dva fina keksa.. ništa više! ☞ Fill in the blank with the vocative of a classmate’s Bosnian.. hlàdno. sweets juice plum warm wine fruit water thirsty  33. 1. hvàla! 1. . mlèko [E] mlijèko [J]. Ne. puna sir slàtkiš... 1. ìmam sòka od nàrandže. žèdno.S] kòmad kruha [C] pàrče hleba [S]. ! Da li ste žèdni? Žèlite li čašu sòka? 2. kruška. Šta još žèlite? 2. from walnut piece beer orange full cheese candy. Croatian.C] kruška led limunàda mineralna vòda without tea glass two (m. vì̀no. n) two (f) two (f) hungry cold bread bread apple more. hvàla! 1. òrah. Bosnian 1. šljiva. 1. komàda [B.. ničega od + Gen òrah pàrče. puno. nečega ništa... ☞Add the adjectives sladak and/or topao.S] kàva [C] keks kòmad.. hvàla.

also take these case endings. the most common of which is Ì vo. respectively but if it is feminine they are dve [E] dvije [J] and obe [E] obje [J]. [46a] masculine 1: jèdan / jèdno / jèdna 2: dva / dve or dvije both oba / obe or obje 3 [4] tri [čètiri] jèdan veliki grad neuter jèdno veliko sèlo feminine jèdna velika knjiga (stvar) òve dve or dvije knjige (stvari) obe or obje knjige (stvari) òve tri [čètiri] knjige (stvari) òva dva velika grada (sèla) oba velika grada (sèla) òva tri [čètiri] velika grada (sèla) * Partitive genitive * The genitive direct object conveys the idea “some [of]” or a “part of” something as in.” Names ending in -ski or -ska are declined as adjectives. Certain masculine names ending in -o. [46] After the numbers 2. and one Ivo. masculine and neuter nouns and modifiers all take the ending a. and 4. as in pòznajem samo jèdnog Nìkolu. for instance volim sok “I like juice” (general) or žèlim jèdan sok “I want [a glass / can / bottle] of juice” (entire unit). respectively. [45] * Names. [89d] Street names 52 Četvrta lekcija Lesson Four . Feminine nouns and modifiers take endings which look like the regular Gsg endings. [36c] The forms of the words for 2 and “both” depend on the gender of what is counted: if it is masculine the words are dva and oba. for instance.zGRAMMAR * Numbers * The word for 1 is an adjective and agrees with its noun.” By contrast. Feminine surnames take case endings only if they end in -a. however. requiring masculine adjectives. continued * Masculine names ending in -a take the case endings of feminine nouns in -a. i jèdnog Ìvu “I know only one Nikola. but are not long. 3. Their gender is masculine. the accusative direct object denotes a general idea or any one thing in its entirety. The forms for 3 and 4 do not change. žèliš li sòka? “would you like some juice?” This meaning is called the “partitive genitive.

2. pàpir. b) fràncuski.. ☞ Fill in the blank with the vocative of a classmate’s Bosnian.. ☞ Replace tàbla [B. Znam. Obje òlovke su između bòsanskog rječnika i tvog udžbenika. pròzor. or Serbian name. Pored tàble! 1. 53 Četvrta lekcija Lesson Four . tamo do bìlježnice pored ploče. 1... Kòji rječnik? S èngleskog na bòsanski. žuti.. Croatian 1. ili sa bòsanskog na èngleski? 1.. cipela. zelèn a zid both (f) both (f) blackboard next to first.. Ко̀ј и речник? Сa ѐнглеског на српски. Kòje stvari? 1. blizu tebe! Još nešto? 1. ! Тражим неке ствари. ! Tražim neke stvari. Да ли га ѝмаш? 2. Znaš li gdje je? 2. zèleno.. 2. . among into German [language] German [language] both (m) obe obje ploča [C] pored + Gen prvo ruski [jèzik] s + Gen sa +Gen stòlica tàbla [B. 2. 1. cr̀veni.. zèleni.S] zèlen. друго. hr̀vatski. ☞ Replace udžbenik.. firstly Russian [language] from.36 TRAŽIM NEKE STVARI Bosnian 1.. Ко̀је ствари? 1. Kòje stvari? 1. Pored čèga? 2. Ìmaš li ga? 2.. Kòji rječnik? S èngleskoga na hr̀vatski ili s hr̀vatskoga na èngleski? 1. Da. Eno ga dalèko od tebe. Прво. А онда где су мо̀јe две лепе о̀ловке? 2. 2.. rječnik. ònaj plave bòje.. тамо до cвеске пoред та̀бле. up to second.S] ploča [C] with stòlica. tamo do tèke pored tàble. Prvo.A4 VOCABULARY blizu + Gen čèga dalèko do + Gen drugo eno evo između + Gen na + Acc nèmački [jèzik] njèmački [jèzik] oba near what (genitive) far next to. evo ga òvdje. Serbian 1. Ah. Prvo. ruski. blizu tebe! Još nešto? 1. A onda gdje su mòje dvije lijepe òlovke? 2. Ah. drugo. pìsmo.. S hr̀vatskoga na èngleski. Да.. A onda gdje su mòje dvije lijepe òlovke? 2. nema mog udžbenika. Da. zid. off of chair blackboard green wall  35. off of from. and plavi with crni. . Sa bòsanskog na èngleski. Eno ga dalèko od tebe. или са српског на ѐнглески? 1. 2. Знам. нема мог уџбеника. čaša. ☞ Replace èngleski and bòsanski. 2.. Obje òlovke su između hr̀vatskog rječnika i tvog udžbenika. Pored ploče! 1. srpski with a) èngleski. ! Tražim neke stvari. Ìmaš li ga? 2. Пoред чѐга? 2. . evo ga òvdje. ònaj plave bòje... ево га о̀вде. 1. Поред та̀бле! 1. Ах. rečnik [E] rječnik [J] and òlovka with bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B]. Ено га далѐко од тебе. Да ли знаш где је? 2. Pored čèga? 2. Са српског на ѐнглески.. о̀нај плаве бо̀је. drugo. Znaš li gdje je? 2. nema moga udžbenika. Znam. knjiga pòezije. Croatian. rječnik. речник. близу тебе! Jош нешто? 1. pèro.. secondly there is here is between. nèmački [E] njèmački [J]. Обе о̀ловке су између српског речника и твог уџбеника.

and more frequent in C than they are in B or S.” It is often used together with the preposition na [+ Acc] in expressions meaning “from … to. continued * The preposition od “from” can sometimes be used in expressions of possession. and the verb is always 3rd singular. use eno. The person or thing being identified is usually marked by genitive case endings. use evo. To identify something close by. as in jèdnoga finog dana “one fine day.” [48] * Verb conjugation * Among the verbs whose present tense is not predictable from the infinitive are jesti. the English word “it” simply holds the place of a subject. If an adjective is used alone.” The preposition s takes the form sa when the following word begins with a similar sounding consonant. Thus. sentences * Many English sentences which begin with “It is…” do not have an identifiable subject.. [43a] * “Pointer” words * The words evo and eno are used to point something out to someone.zGRAMMAR * Prepositions with the genitive. [40c] piti. one says žèlim crvenoga “I want the red one. then the longer form is required.. There is no difference in meaning: both velikog and velikoga are possible. [14d] and ùzeti. ending in -oga. although in S it usually takes the form sa elsewhere as well. it is also used together with the preposition do “to / up to / next to” to define the limits of something (as in “from X to Y”). However if another modifier is present the long form is sufficient.” [42c] Names of city squares 54 Četvrta lekcija Lesson Four . standing for a noun. The preposition s means “from / down from.” but may say žèlim onog cr̀venog “I want that red one. the first is frequently longer.” If two long forms are in sequence. and to identify something further away. There is also a “longer” form. Longer forms are frequent in high style. [52f] Their conjugations are: jesti jedem jedeš jede eat jedemo jedete jedu piti pijem piješ pije drink pijemo pijete piju ùzeti uzmem uzmeš uzme take uzmemo uzmete uzmu * Long and “longer” adjectives * The Gsg ending for masc-neut long form adjectives is -og. there is no grammatical subject in kolìko je od X do Y? “how far is it from X to Y?” or nìje dalèko “it isn’t far. But BCS sentences of this sort have no subject at all. For example. [44c] * English It is.

Da. Òvo je àuto mog prijatelja Hàsana. 1. 1. 1. mòja prijatèljica. већ Слобо̀данов. о̀во нѝје а̀уто о̀не сту̀денткиње Мѝрјане? И о̀на ѝма а̀уто зѐл ене бо̀је. 2. àuto nìje Azrin. A čìja je mačka Màca? 2. Da! Freddy je Georgeov pas. Ah. sok. novine. Òvo je òlovka mòje prijatèljice. 1. Freddy je njègov pas! 2. òvo nìje àuto òne stùdentice Azre? I òna ìma àuto zèlene bòje. 1. Dakle. Ne. Dakle. 1. using A1 as the model. Replace zèleni with cr̀veni. Čìja je òvo òlovka? 2. Не. plavi. Ne. A pas Freddy? Čìji je on? 2. 2. ☞ Replace òlovka. memorize the order of letters in the Cyrillic alphabet. Freddy je pas ònoga Èngleza Georgea. 2. 1. Ah. Croatian 1. Fredi je njègov pas! 2. 1. Da! Fredi je Džordžov pas. а̀уто нѝје Мѝрјанин. Màca je Dùbravkina. A čìja je mačka Màca? 2. pas Freddy [B. Màca je mačka òne dèvojke Dùbravke. 1. 1. Čìja je òvo òlovka? 2.C] Fredi [S]. Da. Freddy je njègov pas! 2. Màca je njena a nìje Azrina? 2. pivo. već Hàsanov. Òvo je àuto moga prijatelja Branka. àuto nìje Àn kičin. crni. If you are focusing on Serbian. 1. Màca je mačka òne djèvojke Zlate. О̀во је а̀уто мог пријатеља Слобо̀дана. Дакле. žuti. Òvo je òlovka mòje prijatèljice.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Hold a conversation in the classroom about where each of the students is from. A pas Freddy? Čìji je on? 2. Màca je njena a nìje Mìrjanina? 2. Màca je mačka òne djèvojke Dùbravke. Čìja je òvo òlovka? 2. 55 Četvrta lekcija Lesson Four . Da! Freddy je Georgeov pas. A čìja je mačka Màca? 2. Ah. Croatian 1. Màca je njèzina a nìje Ànkičina? 2. Dakle. Màca je Dùbravkina. kruška. Serbian 1. Serbian 1. B3 Bosnian 1. Freddy je pas ònog Èngleza Georgea. 1. Dakle. Da. A pas Fredi? Čìji je on? 2. ☞ Replace àuto with jabuka. Màca je Zlatina. B2 Bosnian 1. već Brankov. Òvo je òlovka mòje prijatèljice. òrah. 1. 1. mačka Màca with other names and nouns. 1. Dakle. Include in the conversation an exchange where you spell your name out for your interlocutor. Fredi je pas ònog Èngleza Džordža. Self-study learners: Memorize the alphabet and practice spelling various words out loud. òvo nìje àuto òne stùdentice Ànkice? I òn a ìma àuto zèlene bòje. and the above personal names with others.

1. Ne. Mожеш да идеш чак и без (ауто)! 2. A što žèliš još? 2. limunàda. 1. Do Zlàtana. Dalèko. Croatian 1. 1. A kolìko je od (Sjeverna Amèrika) do (Evròp a)? 2. Blìzu je. Ne! Do njega! ☞ Replace these names with the names your classmates have chosen or choose one from p. Kolìko je od (New York) do (Chicago)? 2. Do Slobòdana. Molim jèdnu jabuku. A šta žèliš još? 2. sok. kàfa [B. B5 Bosnian 1. vìno. Стварно! ☞ Insert the correct forms of the words in parentheses. 1. 1. nìje. A od (Zàgreb) do (Novi Zàg reb)? 2. Kolìko je od (New York) do (Chicago)? 2. Evo. Далѐко. A je li vrlo dalèko od (Oakland) do (San Francisco)? 2. Блѝзу је. Do Branke? 2.B4 Bosnian and Serbian 1. izvòli čašu vòde. šljiva. Evo. See A1 for other possible place names. Vrlo dalèko. 1. 1. Molim jèdnu jabuku. нѝје. Do Svètlane? 2. B6 Bosnian 1. А колѝко је од (Сeверна Амѐр ика) до (Евро̀па)? 2. nàranča [C] nàr andža [B] pomòrandža [S]. Не. Možeš ìći čak i bez (àuto)! 1. 1. 1. Blìzu je. Ne! Do njega! Croatian 1. Ne! Do njega! Serbian 1. Dalèko. 1. Stvarno! Croatian 1. А од (Бео̀град) до (Нови Бео̀град)? 2. pivo. Врло далѐко. A kolìko je od (Sjeverna Amèrika) do (Eùropa)? 2. ☞ Replace the number 1 with 2. Nema problèma! Ìmamo ih. Vòde. Pored kòga si? 2. 3 or 4. Do Zlate? 2. Ne. Колѝко је од (Њуjорк) до (Чикаго)? 2. 1. 1. Stvarno! Serbian Cyrillic 1. Do Branka. izvòli čašu vòde. 1. Pored kòga si? 2. A je li vrlo dalèko od (Oakland) do (San Francisco)? 2. ☞ Replace vòda with other beverages. 1. A od (Stari Grad) do (Màrijin Dvor)? 2. nìje. Šta žèliš? 2. Možeš ìći čak i bez (àuto)! 1.S] kàva [C]. such as: čaj. 317. and jabuka with other fruits such as: kruška. Što žèliš? 2. Jako dalèko. òrah. 1. 1. Pored kòga si? 2. 56 Četvrta lekcija Lesson Four . Nema problèma! Ìmamo ih. А да ли је врло далѐко од (Окланд) до (Сан Франциско)? 2. Vòde.

1. Hvàla! Serbian 1. knjiga. Onda gde je? 2. Ne! Òvdje! Croatian 1. Do tàble. Da li je rečnik òvde? 2. Hvàla! Croatian 1. До про̀зора? 2. Nema je. Do ploče. Tačno. Je li rječnik òvdje? 2. 4A2. Onda gdje je? 2. 1. Street names 57 Četvrta lekcija Lesson Four . pàpir. mačka. Onda gdje je? 2. Je li rječnik òvdje? 2. ključ. stòlica. màjmun. Evo ga. 1. Tu je mòja. ali nema problèma. Ali vidim da nema òlovke. knjiga. До та̀бле. such as: bìlježnica [C] sveska [S] tèk a [B]. Nema je. 2. 1. Tu je mòja.S] ploča [C] and pròzor with other words for objects in the classroom. ali nema problèma. 1. pas. Поред чѐга си? 2.Bosnian 1. a kod kòga su vaše knjige? A3 Zašto broj 2 nìje žèd an? A4 Kòj e stvari traži broj 1? ☞ Make up a question of your own based on material from the A dialogues to ask a classmate using the question words zašto. Ali vidim da nema òlovke. Hvàla! ☞ Replace rečnik [E] rječnik [J] and òlovka with two of these nouns: avìonsko pìsmo. 4A3 and 4A4: A1 Òdakle su ròditelji vašeg profesora? A2 Čìje su knjige kod vas. 1. Do pròzora? 2. màjmun. Nè znam. čìji or kod kòga. 1. ràzglednica. Evo ga. Evo ga. zid. Nema je. mèdved [E] mèdvjed [J]. Do pròzora? 2. 2. Не! О̀вде! ☞ Replace tàbla [B. 2. Nè znam. 1. Ali vidim da nema òlovke. Tu je mòja. 1. Tačno. Nè znam. ali nema problèma. udžbenik. 1. pas. Pored čèga si? 2. 1. Ne! Òvdje! Serbian 1. 1. časopis. Točno. B8 Questions to ask each other based on the materials in dialogues 4A1. B7 Bosnian 1. Pored čèga si? 2.

..... (Crna Gòra) je Pòdgorica.... 58 Četvrta lekcija Lesson Four .C] Traže li ti ljudi kuću ..... . Гла̀вни град .................. (telèfon)... ... (зѐлена бо̀ја)... . а гла̀вни град .. a glàvni grad ..... [S] Гла̀вни град ... a glàvni grad ..C] Rijèke . (Sr̀bija) je Beògrad. This has been done to give students learning Serbian sufficient practice in reading and writing the Cyrillic alphabet... (Ср̀бија) je Бео̀град..... ........... .C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Insert the genitive form of the phrase in parentheses into the blank. ..... is that the S sentences appear in Cyrillic.. 5... ... C... već .. [B. ......... а гла̀вни град .. (cr̀v ena bòja). (наша зѐмља) тѐку кроз многе градове.... Their parents are from Italy. My mother is from South America... .... .. Glàvni grad .... (zèlena bòja)........... [B..... Her father is from Sarajevo.. (naš dragi prijatelj)? [S] Да ли ти људи траже кућу ... (naša zèmlja) tèku kroz mnoge gradove......... ....... [S] О̀ни нѐмају наше бро̀јеве .......... већ .... 2.... Note: 1.......... [B.. ..... ........ 3. (veliki grad). (Хр̀ватска) je За̀греб..... [S] О̀во је про̀блем ... C2 Translate into B.... or S: 1.....C] Glàvni grad ....C] Òni nèmaju naše bròjeve .... [S] Не жѐлим да купиш пса .. (Црна Го̀ра) je По̀дгорица............C] Òvo je pròblem ... (наш драги друг)? 6.... Note: in this and other exercises it is frequently the case that the only difference between B and C on the one hand... (Hr̀vatska) je Zàgreb.. [B. (Bosna i Hèrcegovina) je Sàrajevo.... (цр̀вена бо̀ја).... 2..... (телѐфон). [B..... 4. 3. ..... [S] Рѐке . (Босна и Хѐр цеговина) je Са̀рајево......... ..... (велики град)..C] Ne žèlim da kupiš psa ......✍ DOMAĆA ZADAĆA [B...... .... [B.. and S on the other..........

Ево уџбеника. Iz Kalifòrnije sam. 9. 8. ìmam sòka. 7. Da. 7. Из Калифо̀р ниjе сам. 6. writing the number out as a word and adding the appropriate endings to the adjective and noun. hvàla. 4. Dalèko. 7. Ne. Ја сам до про̀зора. 4. what are the questions? Bosnian and Croatian 1. obe [E] obje [J] as appropriate. 6. 2. The (female) student is from Greece. Your professors are from Washington. 3. Све су о̀ловке мо̀је! 59 Četvrta lekcija Lesson Four . ѝмам оба речника. 3. 8. Sve su òlovke mòje! Serbian 1. Фреди је Џорџoв пас. 5. 6. C3 Complete these number phrases. хва̀ла. 5. ѝмам со̀ка. 9. Freddy je Georgeov pas. Да. Example: 4 (dobri pas) becomes čètiri dobra psa 3 (lèpa stvar) [E] (lijèpa stvar) [J] 2 (cr̀vena mačka) 4 (glàvan grad) 1 (drag čòvek) [E] (drag čòvjek) [J] both (zelèna bìlježnica) [C] (zelèna sveska) [S] (zèlena tèk a) [B] 3 (dùga rèka) [E] (dùga rijèka) [J] 4 (vèlika knjiga) 2 (sladak keks) both (dòbra drugàrica) [S] (dòbra prijatèljica) [B. His (male) friends are from France. Our dear (female) professors are from Hungary. ìmam oba rječnika. Ja sam do pròzora. Evo udžbenika. Mòji ròditelji su iz Mađarske. 5. 2. Не.C] 1 (mala čaša) 3 (mali mèdved) [E] (mali mèdvjed) [J] both (rùžan stùdent) 4 (dòbro pìtanje) 2 (plàva šljiva) 3 (ozbiljan muškàrac) both (dèbeo udžbenik) 2 (tèžak ključ) 3 (vìsok gospòdin) C4 If these are the answers.4. Мо̀ји ро̀дитељи су из Мађарске. Далѐко. Replace the word ‘both’ with oba.

48. 325. bez C6 Combine each preposition with the adjective + noun phrase given to its right. iz 9. do 10. “I’m allergic to sweets. Then derive the actual name (i. 54 and 57 and mark which are the names of women and which the names of men.e. s 6. For more information on the declension of personal names. 52. Example: kod tvòja prijatèljica becomes kod tvòje prijatèljice od pored za s. za 5. 50. u 13. kod 14. pored 8. na 3. blizu 4. nominative form) for each person. making the grammatical changes in the adjective + noun phrase that the preposition requires. od 2. između 12.C5 Translate each preposition below and use it in a short sentence which you also translate into English. see p.” Example: na becomes 1. 60 Četvrta lekcija Lesson Four . “to” Alèrgična sam na slatkìše. uz 7. For example: kod velikog pròzora > kod njega C7 Write out the street and square names in the photographs on pp. sa uz iz između do kroz kod bez Bosnian malo pàrče sira crna tàbla dobra riječ bosanskohr̀vatska grànica jèdna kàfa kràtka noć òvaj i ònaj zid mala kruška hladna vòda dragi čòvjek crno vìno Croatian mali kòmad sira crna ploča dobra riječ bosanskohr̀vatska grànica jèdna kàva kràtka noć òvaj i ònaj zid mala kruška hladna vòda dragi čòvjek crno vìno Serbian малo па̀рче сира црна та̀бла добра реч босанскосрпска гра̀ница јѐдна ка̀фа кра̀тка ноћ о̀вај и о̀нај зид мала крушка хладна во̀да драги чо̀век црно вѝно Then rewrite each noun-adjective phrase replacing the noun-adjective phrase by a pronoun. kroz 11.

i ukljùčuje gradove Mòstar. te Gòražde. one encounters three different possibilities: Banja Lùku. Bìhać. Zenicu. Bìhać. Jèdan se dio zòve Federàcija Bosne i Hèrcegovine. Croatian.C. Tuzlu. Bosna i Hèrcegovina se sàstoji od dva dijèla. Zenicu. te Bòs anski Brod. The spellings Banja Lùka and Banjalùka are both used. Bìhać. Geografska pitanja [B. te Bòsanski Brod. Može se slobodno putòvati od jèdnog do drugog dijèla bez putòvnice. te Bòsanski Brod. ukljùčujem passport Republic of Srpska to consist [of] (I) freely and to include (I) Bosnian. pùtujem part. te Gòražde. Sàrajevo. dèla. Jèdan dio se zòve Federàcija Bosne i Hèrcegovine. Banja Lùku. dok se drugi dio zòve Repùblika Srpska i ukljùčuje gradove Prijedor. 61 Četvrta lekcija Lesson Four . Tuzlu.S] putòvati. Serbian. Može slobodno da se pùtuje od jèdnog do drugog dèla bez pasoša. Bosna i Hèrcegovina se sàstoji od dva dijèla. In the accusative case.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY deo. i ukljùčuje gradove Mòstar. Bosna i Hèrcegovina se sàstoji od dva dèla. Banja Lùku. delovi dio. Sàrajevo. djelovi dok Federàcija pasoš [B. Sàrajevo. Jèdan deo se zòve Federàcija Bosne i Hèrcegovine. section while Federation passport to travel (I) putòvnica [C] Repùblika Srpska sàstojati se [od]. dok se drugi deo zòve Repùblika Srpska i ukljùčuje gradove Prijedor. Zenicu. section part. dijèla. dok se drugi dio zòve Repùblika Srpska i ukljùčuje gradove Prijedor. Banjalùku and Banju Lùku. Tuzlu. sàstojim se [od] slobodno te uključìvati. i ukljùčuje gradove Mòstar. Banja Lùku. te Gòražde. Može se slobodno putòvati od jèdnog do drugog dijèla bez pasoša.

62 Četvrta lekcija Lesson Four . A third. he writes in Serbian. U zagrljaju rijèke [In the River’s Embrace]. but he has also published novels and stories. and writes in Bosnian. 1949) has published a number of novels and collections of short stories. consult www. and the author of the third. 1961) is best known for his plays. Ljùbav na španjolski nàčin [Love in the Spanish Style]. David Albahari (b. The author of the first. Muharem Bazdulj (b. 341). and information on these and other writers whose work has been translated into English. Osam malih priča o mòjoj žèni [Eight Small Stories about My Wife]. comprises Lesson 20. Story: Albahari Read Part I of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p. also in eight episodes.bcsgrammarandtextbook. is David Albahari.org . is Miro Gavran. Two stories of eight episodes each are provided in the appendices. and are given as reading assignments for Lessons 4-19. For references. he writes in Croatian. 1977) is the author of novels and stories. Miro Gavran (b. is Muharem Bazdulj. the author of the second.

Zašto idete od kuće do kuće? . .Kolìko ìmate kuća? .Да једемо крушке. zla zmìja 37.pìtaju psi. Glàdne smo . pijem po pomòrandža. Glàdne smo . ptica and zmìja.pìtaju psi.Da jedemo kruške. idem jagoda jesti. Gpl -i [B] odgovàrati.odgovàraju mačke. . .C] stùdentkinja [S]. .Malo krušaka ili puno krušaka? . dosadno. kažu mačke. . odgòvaram boring other. grad. ùzimam zao.Зашто идете од куће до куће? .пѝтају пси. jedem kamo [C] kàzati. šàr eno.пѝтају пси.38 bread roll fifth five to drink (I) each orange story bird a lot weak fig colorful schoolteacher to take (I) evil snake PET MAČAKA I PET PASA Bosnian Croatian Kràtka priča: Kràtka priča: Pet velikih mačaka i pet dèb elih pàsa ide u Pet velikih mačaka i pet dèb elih pàsa ide u grad. Гла̀дне смо .pìtaju psi.pìtaju psi.Peta lekcija • Lesson Five A1 dosadan. druga đak ìći. . . 63 Peta lekcija Lesson Five . .Da jedemo kruške..пѝтају пси. mačke.Kamo idete.Svaka ùzima po dvije kruške . how many house [to] where a little a lot orange orange to answer (I) pecivo pet peti.Свака у̀зима по две крушкe . Serbian Кра̀ткa прича: Пет великих мачака и пет дѐбелих па̀са иде у град. .kažu mačke. .Idemo od jèdne kuće do druge .pìtaju psi. . . .pìtaju psi.Ìmamo pet malih kuća za pet velikih mačaka kažu mačke. Gpl -i [C] nàrandža.Идемо од јѐдне куће до друге . dosadna drugi. .Ìmamo pet malih kuća za pet velikih mačaka . Gpl -i [S] priča ptica puno slab smokva šàren. . mačke? .Malo krušaka ili puno krušaka? . ùčitelj and đak.Zašto idete od kuće do kuće? . .kažu mačke.одгова̀рају мачке. . . drugo. zlo.S] malo mnogo nàranča. ☞ Replace mačka and pas with these pairs: mòmak and dèvojka [E] djèvojka [J]. mačke? . .Idemo od jèdne kuće do druge .Колѝко ѝмате кућа? . мачке? . .пѝтају пси.odgovàraju .кажу мачке.Kolìko ìmate kuća? .pìtaju psi.Svaka ùzima po dvije kruške . stùdent and stùdentica [B.Gdje idete. peto.кажу мачке. šàrena ùčitelj ùzimati. kažem kolìko kuća kuda [B. . peta piti.Мало крушака или пуно крушака? .Куда идете. .кажу мачке. another pupil to go (I) strawberry to eat (I) [to] where to say (I/P) how much.Ѝмамо пет малих кућа за пет великих мачака .kažu mačke.pìtaju psi.kažu mačke.

[58] 5 6 7 8 pet šest sedam osam 9 10 11 12 devet deset jedànaest dvànaest 13 14 15 16 trìnaest četr̀naest pètnaest šèsnaest 17 18 19 20 sedàmnaest osàmnaest devètnaest dvàdeset 30 40 50 60 trìd eset četrdèset pedèset šezdèset 70 80 90 100 sedamdèset osamdèset devedèset sto * Adverbs of direction * To ask “where” in the sense of “whither” (= where to). šč or ždž. žd.” kolìko “how much. šàreni. When counting on your fingers in BCS your palm is horizontal and turned toward you. the middle finger. òrah. three. Start with your thumb pointing upward for one . then extend your index finger. etc. šć.” [59a] The Gpl is also used after all numbers other than 1-4 (or compound numbers ending in them. four and the little finger. for instance: Pet mačaka ide u grad “Five cats are going to town. pecivo. and most feminine nouns in -a. Croatian uses kamo. zli. [57b] The vowels in both endings are distinctively long. Nominative singular masculine dobar mòmak vèlik grad jèdan sat kràtko pìsmo vèliko gnijèzdo mlàda sèstra dòbra majka vèlika stvar Genitive singular dobrog mòmka velikog grada dva sata kràtkog pìsma velikog gnijèzda mlade sèstre dobre majke velike stvari Genitive plural dobrih mòmaka velikih gradova pet sàti kratkih pìsama velikih gnijèzda mladih sestàra dobrih majki velikih stvàri neuter feminine -a feminine -cons * Uses of the genitive plural * The Gpl is used after adverbs of measure such as malo “a little” mnogo “much.  zGRAMMAR * Genitive plural * There are two different endings for the Genitive plural [Gpl]. such as 21-24. how many. [57c] Below are examples. tànki. glàdan with žèdan.). two. If the Gpl ending -a follows two consonants other than st. Leave off the last line in this version. ☞ Replace jesti with piti. The ending -a is required by all neuter nouns. ljudi.☞ Replace kruška with: jabuka. zd. the ring finger. smokva. Bosnian and Serbian use either kuda or gde / gdje to ask this question. the verb is 3rd singular. and use the names of beverages introduced in exercise 4A3.C].” The Gsg is used only when the noun following refers to something that cannot be counted. [57a] The ending for all adjectives in Gpl is -ih. nàranča [C] nàr andža [B] pomòrandža [S]. nearly all masculine nouns. another -amust be inserted between them. for instance puno kiše “a lot of rain. srećni [S] sretni [B. and sat in the meaning “hour”). št. it is also found in a sizeable number of feminine nouns in -a. jagoda. many. šljiva.” Below are the numbers from 5-19 and the multiples of 10 up to 100. there is no difference in meaning. ☞ Replace veliki and dèbeli with dosadni. If such a phrase is the subject of a sentence. [57a] The ending -i is required by all feminine nouns in a consonant and three masculine nouns (mesec [E] mjesec [J].” malo vòde “a little water. and the vowel preceding the genitive plural [Gpl] ending -a is also lengthened. slabi. -a and -i. five. [55c] 64 Peta lekcija Lesson Five .” puno “a lot. 31-34.

jer nema benzìna.S] pre + Gen prije + Gen pròblem. Supper (vèčera) follows between 7:00 and 8:00 p. možeš da dođeš i u šest. there are eleven theater movie theater money immediately pàre (pl form) peške [S] pješice [B.m.. Evo me! Dòlazim na rùčak u čètiri sata! 2. (u) kàzalište [C] (u) pòzorište [B. ako hòćeš da ga jedeš. A poslije fakultèta? 1. benzìna bioskop [S] čekati. vremena vrijème. Idem peške do banke. and then they have dinner. around 4:00 or 5:00 p. At work people have a latemorning snack.* Distributive po” The preposition po expresses the idea of distribution. with 9:00 p. a posle banke idem na fakùltet. možeš dòći i u šest. Ako ìma vremena prije rùčka.m. o’clock six as far as I’m concerned to concern (I) to take (P) supper time time NEMA NOVCA! Bosnian and Croatian 1.m.” The case following it is determined by the particular sentence.C] pješke [B. hòću. ali nema para. hòćeš ìma jedàn aest kàzalište [C] kìno [B. or lunch (rùčak).m. ako daš àuto! 2.C]. although it is almost always the accusative. dođem dòlaziti. 1. Mealtimes: Breakfast is between 6:00 and 7:00 a. [59c] A2 VOCABULARY ako banka bènzin. Što se mene tiče. jer nema benzìna. Serbian 1. problèma rùčak. and 4:00 p. 1. Što se mene tiče. Nema problèma. idem na fakùltet. dinner hour. Nema nòvca?! Idem odmah u banku. 2. 1. Ìma vremena. with their family when everyone gets home from work and school in the late afternoon. a poslije banke idem na fakùltet. Nema nòvca?! Idem odmah u banku. Nema problèma. ali nema para. vremena 39. ☞ Replace rùčak with vèčera and (na) fakùltet with (u) bioskop [S] (u) kìno [B.S]. 65 Peta lekcija Lesson Five . Rùčak te čeka. to want (I) to want (I) there is. ako daš àuto! 2.m. ako ga hòćeš jesti. dam devet dòći. 6:00 p. ùzmem vèčera vrème. Idem pješice do banke. hòćeš htjeti. rùčka sat. tiče se + Gen ùzeti. Evo me! Dòlazim na rùčak u čètiri sata! 2. Ako ìma vremena pre rùčka. 2. A posle fakultèta? 1. fakultèta hteti.m. Most jobs start at 8:00.m. 2. idem na fakùltet.S] posle + Gen poslije + Gen pòzorište [B.40 money on foot on foot on foot after after theater before before problem lunch. Gpl sàti šest što se mene tiče tìcati se. Rùčak te čeka. Nè možeš ùzeti àuto. dòlazim fakùltet. the main meal of the day. čekam čètiri dati. 2. with 11:00 p. nòvca odmah if bank gasoline movie theater to wait (I) four to give (P) nine to come (P) to come (I) academic dept.C] nòvac. and is usually more of a snack than a full meal. and is best translated “each” or “apiece. Nè možeš da ùzmеš àuto. Ìma vremena. 1. hòću.

thus dòlaziti is the imperfective verb meaning “come” [54] * The verb “want” * The present tense of “want” (infinitive hteti [E] htjeti [J]) is the only BCS verb other than moći whose 1st singular ends in -u. hteti or htjeti want hòću hòćemo hòćeš hòćete hòće hòće nèću nećeš neće not want nèćemo nèćete nèće The Bank of Vojvodina. continued * The unchanging word nema.” Perfective verbs are made from it by adding prefixes. . but 3rd plural has a long vowel.” u pet do deset “at 9:55 (at five to ten). and Serbia are loosely knit institutions linking a number of separately run departments or schools called fakultèti. Croatia. zGRAMMAR * Uses of the genitive case.) similar to US medical. political science. Croatia. Belgrade Pedestrians 66 Peta lekcija Lesson Five . Both 3rd singular and 3rd plural end in -e.” * Prepositions with the accusative case * When used with the accusative case.” Imperfective verbs are then made from each of these perfectives by adding the same prefix to the relatively rare verb laziti. signifying the non-existence or absence of something or someone. and “na-words” tend to be those which denote surfaces or more abstractly conceived concepts. Most of the universities in Bosnia and Herzegovina. so a student would be more likely to say that s/he is going “to the faculty” (na fakùltet) to take a class or to study. for instance ìgrati lopte “play ball.. etc.g. signifiying existence or presence. The negated form has its own separate conjugation. the identity of nouns as “u-words” or “na-words” must be learned.” Some nouns take u in this meaning and others take na. three-dimensional spaces. “U-words” tend to be those which denote enclosed.The universities in Bosnia and Herzegovina. Montenegro. law or business schools. Thus: u čètiri sata “at 4:00. architecture.” Time after the hour is expressed by the conjunction i and time before the hour by the preposition do. See p. both u and na denote “motion toward. One is bòjati se “fear. Montenegro.of the affirmative form. each dedicated to a range of subjects (the humanities.” [60] Certain other fixed phrases can take a genitive object.” and another is tìcati se “concern. The unchanging word ìma. [59b] Certain verbs also require a genitive object. e. rather than “to the university” (na sveùčilište or na univerzìtet)..” u pet sàti “at 5:00.” [61c] * Motion verbs and aspect * The imperfective verb ići means “go.” which usually appears in the phrase što se tiče + Gen “as concerns . dòći “come. always requires the genitive. [52d]. uses the nominative for a single unit which can be counted. but requires the genitive if the meaning is partitive. and Serbia have no central campus. engineering. [55a] * Telling time * The time of day is identified by the number plus the correct case form of the word for “hour” (sat). 130 for more information on these forms. the preposition u specifies the time something happens. Thus: u pet i deset “at 5:10 (at ten past five). in which the segment nereplaces the syllable ho.

S] nèdelja [S] nèdjelja [B.C. tjedna [C] ujak [B. uncle’s wife am (P) maternal uncle mat. Sùdija! Da li je àmidžin pòsao zanìmljiv? 1. žìv im žìvjeti. idem na stànicu nekoga dòčekati. idem na kolodvor nekoga dòčekati. but rather writer job translator prevòditelj [C] sèdmica [B. Ìduće sèd mice u srijedu. Kaže li se “stric” za òčeva brata? 1. Ка̀ко за ко̀га. Kàko za kòga. Брат мог о̀ца.C. svòja tèča [S] tètak. On je sùdija i žìvi u Bihàću. 2. u pet sàti.A3 VOCABULARY advòkat. coming a matter of taste railway station doctor (f) doctor (f) doctor (f) week week attorney and.C. Ja pak žèlim biti òdvjetnik.S] strina [B.S] stàn ica stric [B. 2. uncle’s wife interesting railway station railway station to live (I) to live (I) KO DOLAZI? [B. Ìdućeg tjedna u srijedu. Да ли се каже “стриц” за о̀чевог брата? 1. sùca [C] sùdija [B. То је мој стриц. tètka [B.S] Bosnian 1. Znam da je ujak majčin brat. žìvim 41. 2.S] zanìmljiv. Brat mòg a òca.S] žìveti. Да! Та̀ко је. Brat mog òca. Što radi i gdje žìvi? 1. Он свој по̀сао воли. у пет са̀ти. 2. Он је су̀дија и жѝви у Нòвом Cаду. ìduće. Kàko za kòga. 2. 2. zanìmljiva žèleznička stàn ica [S] žèljeznička stànica [B.S] svoj. Da! Tàko je. Sùdac! Da li je stričev pòsao zanìmljiv? 1.C. 2. To je moj àmidža. dòčekam ìdući. идем на жѐлезничку ста̀ницу да некога до̀чекам.S] sùdac.S] òdvjetnik [C] pak pìsac. Ѝдуће нѐдеље у среду. Tko dòlazi? 1. 2. prevòdioca [B. On svoj pòsao voli. Ja žèlim da budem advòkat.S] tetka tjedan. 67 Peta lekcija Lesson Five . u pet sàti. svòje. Serbian 1.S] àmidža [B] àmidžinica [B] budem dàidža [B] dàidžinica [B] dòčekati. 2. 2. Znam da je dàidža majčin brat. Da! Tàko je. Da li se kaže “àmidža” za òčevog brata? 1.S] attorney paternal uncle pat.42 translator week station paternal uncle pat. TKO DOLAZI? [C] Croatian 1. Šta radi i gdje žìvi? 1. On je sùdac i žìvi u Rijèci.S] ujna [B. On svoj pòsao voli. Знам да је ујак мајчин брат. pìsca pòsao. ìduća kàko za kòga kolodvor [C] lèkarka [S] liječnica [C] ljèkarka [B. 2. 2. 2. Су̀дија! Да ли је стричев по̀сао занѝмљив? 1. advokàta [B. Шта ради и где жѝви? 1. pòsla prevòdilac. To je moj stric. uncle’s wife judge (m) judge (m) one’s own aunt’s husband aunt’s husband aunt week maternal uncle mat. 2. Ја жѐлим да будем адво̀кат. Ko dòlazi? 1. 2.C. uncle’s wife to greet arrival (P) next. Ко до̀лази? 1. zanìmljivo.

....... Sometimes this changes the meaning... àmidža [B] stric [B. and S found in this exercise.. singular 1st 2nd 3rd budem budeš bude plural budemo budete budu * Bosnian vocabulary * Bosnian has a number of Turkish-derived words which reflect its Islamic cultural heritage... C........dàidžinica [B] maternal or paternal aunt maternal or paternal aunt’s husband tetka ....... Among these are names for family relations......C..” [61b] * Verbs and aspect * Perfective verbs are usually made by adding a prefix to a basic imperfective verb.S]..C.......” [72a] * The verb budem... adding do.... and the word for “father’s brother” is stric in S and C but àmidža in Bosnian.S].S] òdvjetnik [C] with lèkarka [S] liječnica [C] ljèkarka [B.tètak [B................ [176a] 68 Peta lekcija Lesson Five . on voli svoj pòsao means “he likes his [= his own] work” while on nè voli njègov pòsao means “he doesn’t like his [= another’s] work. Similarly........... Self-study learners: Extend this list to include material from the preceding four lessons as well.ujna [B..... but nèna in B.C.C...” Thus.... For instance.S] and advòkat [B.C..S]..... “grandmother” is baba or baka in S and C.S] prevòditelj [C].......... budeš etc * The verb biti has a second present tense.S] with àmidžinica [B] strina [B.strina [B.... dàidžinica [B] ujna [B..... òtac with majka.........C........ For instance: ìduće sùbote “next Saturday.C..C............ tèča [S] tètak [B.” and impossible in the meaning “another’s.. it is required in the 3rd person in the meaning “one’s own................S] àmidža [B]...S]......... It is used if the possessor is the subject of the sentence...... teča [S] paternal uncle paternal uncle’s wife stric [B............................ the word for “mother’s brother” is ujak in S and C but dàidža in B..” [53b] * The possessive adjective svoj * The possessive pronominal adjective svoj “one’s own” is declined exactly like moj and tvoj.. zGRAMMAR * Genitive phrases of time * When an “adjective + noun” phrase specifies a point in time.... essentially creating a new (but related) verb... ☞ Make a list of the differences among B..C......S] and medìcinska sèstra or pìsac and prevòdilac [B.........to the imperfective verb čekati “wait” creates the perfective verb dòčekati “meet someone [on arrival].....” òvog vìkenda “this weekend.... ☞ Replace sùdac [C] sùdija [B..C................ However.......... [52c] These forms are used in perfective meanings of the verb “to be............ It is optional in 1st and 2d persons (thus “I like my work” can be volim moj pòsao or volim svoj pòsao).. it takes Gsg without a preposition.....àmidžinica [B] ☞ Replace brat with sèstra... It is a regular e-conjugation present tense formed from the stem bud.S]..” such as after the conjunction da (as in žèlim da budem advòkat “I want to be a lawyer”).... This is also the stem for the imperative (see Lesson 7).........S].KINSHIP CHART Uncles and Aunts BLOOD RELATIVES THEIR SPOUSES maternal uncle maternal uncle’s wife ujak [B...S] and make further versions inserting dàidža [B] ujak [B. used in contexts requiring a perfective verb..S] dàidža [B]. Thus.. tetka wherever relevant...

Since in this matter B tends more to the C usage. Zar nè možemo do dvàn aest? 2. Students will learn the subtleties of usage via exposure to the language. do kàd a on i ja možemo biti vàni? 3. Kàko da ne! 1. predstava. in this book B is usually (though not always) presented with the infinitive form. The first is vastly more common in C. Kàd a možeš dòći sutra? 2. do kàd a on i ja možemo da budemo napolju? 3. Ne dòlazi u obzir! Sutra nìje vìkend. mùzej and replace film with ljudi.S] kavàna [C].S] naveče [B] navečer [C] ten twelve going out when café of course.S] kàko da ne kavàna [C] mùzej. Do deset sàti. Da li žèliš da idemo posle nešto da pòpijemo i pòjedemo? 2. U pet sàti. U pet sàti.A4 VOCABULARY deset dvànaest ìzlazak kàda kafàna [B. možete biti napolju do jedànaest sàti. Belgrade 69 Peta lekcija Lesson Five . kàzalište [C] pòzorište [B. 1. muzèja napolju [B. kafàna [B. Kàd a možeš da dođeš sutra? 2. 1. so C as presented here uses only that form. A u kolìko sàti onda možemo da idemo u bioskop da gledamo film? 2. Dubrovnik cafe National Museum. Dobro. U čètiri sata popòdne. S. 1. pòpijem popòdne predstava uveče [S] vàni [C] vìkend zar zar ne zar nè možemo? out of the question to have something to eat (P) to have something to drink (P) afternoon performance in the evening outside weekend really? isn’t that so? can’t we? 43. Mama.C] bioskop [S] with grad. 1. ☞ Replace kìno [B. definitely café museum outside in the evening in the evening ne dòlazi u obzir pòjesti. The second is more frequent in S. U čètiri sata popòdne. Note. Mama. možete biti vàni do jedàn aest sàti.S]. Ne dòlazi u obzir! Sutra nìje vìkend. Replace 4:00 with 7:00 or 11:00. Do deset sàti. Both expressions of the infinitive (želim BITI and želim DA BUDEM) are used throughout B. pòjedem pòpiti. Zar nè možemo do dvàn aest? 2. Serbian 1. but the frequency varies significantly. A u kolìko sàti onda možemo ìći u kìno da gledamo film? 2. 1. 1. Dobro. Kàko da ne! 1. Žèliš li da idemo poslije nešto pòjesti i pòpiti? 2.44 IZLAZAK U GRAD Bosnian and Croatian 1. so S as presented here uses that form predominantly but not exclusively. C.

paradajz [B.” kàzalište and pòzorište “theater. and in a few instances it will have its own word altogether. while àzbuka [S] “alphabet” is used only in Serbian.” Whenever these words appear in a sentence the verb must also be negated.C. pairs like vàni and napolju “outside. C. as in. nè vidim nikoga “I don’t see anyone. in vocabulary lists. [56c] * Aspect and prefixation * Adding a prefix to a verb makes it perfective. A number of words. for instance.” and tjedan and nèdelja “week. while rajčica [C] is used only in Croatian.C. and these words are marked [C] and [S]. this conjunction takes the form niti… niti.C. and S with the same meaning.” [56a] The compound conjunction ni… ni means “neither… nor.S] “tomato” is used everywhere. zar nè možete dòći dànas? “can’t you come today?” [56d] The BCS prefix ni. sometimes it will prefer the Croatian word (as in the case of “cinema”). sometimes it will prefer the Serbian word (as in the case of “theater” and “train”). [172a] Sometimes B will use both (as in the case of “outside”). tko and šta into negative pronouns. Thus the imperfective verbs jesti and piti mean “eat” and “drink” in general terms. S words. C. as in the case of family terms But there are also a number of words which.” are markedly C vs. and ništa means “nothing. and S are used by all speakers of B. while the perfectives pòjesti and pòpiti mean “finish eating” or “drink up” (referring in each case to a particular item of food or particular drink on a particular occasion).turns the question words ko. however.S] “alphabet” is used everywhere. as in. adding a prefix simply indicates a single completed instance of an action. are not limited to one area. abecèda [B.S] “instant.zGRAMMAR * Negation * Questions which expect a negative answer or which express surprise begin with the particle zar. Thus. for instance. followed by a negated verb. however. and trenùtak [B. [172b] Croatian National Theater 70 Peta lekcija Lesson Five . for instance. respectively. the markings [S] or [C] do not carry the same meaning as they do in the first group of words. while mòmenat [B.S] is used in the same meaning only in Bosnian and Serbian. are clearly recognized as either Croatian or Serbian. For some verbs. Thus. Thus. although they are not used with equal frequency throughout the entire region. moment” is also used everywhere. In similar fashion. In these cases. [53b] * More on vocabulary differences * The vast majority of words in B.S] nitko [C] (AccGen nikoga) means “nobody. and usually changes to meaning to a certain extent.” vlak and voz “train. niko [B.” kìno and bioskop “cinema.” If that which is contrasted is a verb.

Ìma mnogo vremena. Croatian 1. prijatelj [B. d) žuta kruška. a čèg a malo? 2.C] drug [S]. Nosim dvànaest jabuka. pecivo. помо̀ранџи и јабука. ☞ Replace stùdent with dèvojka [E] djèvojka [J]. Ѝмам во̀ћ a. Kolìko ìmaš krušaka. ☞ Replace italicized words with: jagoda. òr ah. Kàkvog vòća ìma? 2. Onda svaki stùdent može ùzeti po jèdnu. a malo nòvca. 2. Puno ili malo vòća? 2.C. 1. Kа̀квoг во̀ћа ѝма? 2. Šta to ìmaš? 2. 1. smokva. Nosim dvànaest jabuka. lahki [B] laki [B. B2 Bosnian 1. Kàko da ne! Serbian 1. Puno ili malo vòća? 2. đak. tri nàranče i sedam jabuka. 1. Ìma nas deset stùdenata.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian 1. Ìma pet krušaka. Čèga ìma mnogo.S] odmor. Ìmam krušaka. 1. šljiva. 1. Kàkvog vòća ìma? 2. A kolìko je stùdenata òvde? 2. Колѝко ѝмаш крушака. Kàko da ne! Croatian 1. Onda svaki stùdent može ùzeti po jèdnu. Ѝма пет крушака. 1. a malo nòvca. Onda svaki stùdent može da ùzme po jèdnu. Ìma puno vremena. 1. Ìma nas deset stùdenata. 1. Ìma pet krušaka. Što to ìmaš? 2. Puno! 1. mòmak. Ìmam vòća. ☞ Replace vrèm e [E] vrijèm e [J] and nòvac with the pairs: a) bela [E] bijela [J] mačka.C] pàrče [B. a ti i ja po dvije jabuke. nàranči i jabuka? 2. òr ah. Croatian 1. Čèga ìma puno. b) srećni [S] sretni [B. a ti i ja po dve jabuke. nàrandži i jabuka? 2. Ѝмам крушака. òlovka. 2. Nosim dvànaest jabuka. crni pas. tužni stùdent. šljiva. slàtkiš. c) teški pòsao. Puno! 1. Kàko da ne! ☞ Replace jabuka with čaša vìna. 1. Шта то ѝмаш? 2. nàranči i jabuka. Šta to nosiš? 2. Ìma nas deset stùdenata. a čèga malo? 2. Što to nosiš? 2. A kolìko je stùdenata òvdje? 2. Ìmam krušaka.S] sira. 1. A kolìko je stùdenata òvdje? 2. Много! 1. Много или мало во̀ћа? 2. три помо̀ранџe и седам јабука. 71 Peta lekcija Lesson Five . 1. nàrandži i jabuka. tri nàrandže i sedam jabuka. Kolìko ìmaš krušaka. a ti i ja po dvije jabuke. 1. Šta to nosiš? 2. помо̀ранџи и јабука? 2. kruška. kòmad [B.C] stùdent. cr̀vena jabuka. 2. Serbian 1. Ìmam vòća. B3 Bosnian and Serbian 1.

C. 1. Kàko mògu da dođem u 8:00 ako smo napolju do 9:00? 2. Montenegro.C]. 1. tetka. ☞ Replace Lòndon with Bosna i Hèr cegovina. slobodna nèdelja [S] sèdmica [B] slobodni tjedan [C]. Serbian Cyrillic 1. Grčka.S] kavàna [C]. Students alternate.C.S]. Òve nèdelje ideš u školu ujutro. kolìko ih onda ìmaš? 1. 2. Òve sèdmice ideš ù školu ujutro. 1. dàidžinica [B] ujna [B. Mađarska. B6 Bosnian 1.S] with àmidžinica [B] strina [B.B4 Bosnian 1. Moraš. Ìdućeg vìkenda hòću da idem u Lòndon. dugo pìsmo. Serbian 1. Moraš. 72 Peta lekcija Lesson Five . 2. ali moraš dòći do 8:00. Elementary and secondary schools in the cities of Bosnia and Herzegovina. Crna Gòra. Srbija. dàidža [B] ujak [B. B5 1. and Serbia generally work in two shifts. Pàriz. Kàd a ùzmem šest.S]. Nè tiče me se što radiš kod strica. ☞ Replace ujutro with popòdne. Nè tiče me se šta radiš kod àmidže. Croatian 1. Nè tiče me se šta radiš kod strica.C.S]. 2. and replace slatki sok with: dobro pìtanje. ☞ Replace the numbers 10 and 6 with others. Croatia. Kàko mògu dòći u 8:00 ako smo vàni do 9:00? 2. 2. Ìdućeg vìkenda hòću ìći u Lòndon. Šta žèliš da radiš ìdućeg vìkenda? 2. ☞ Redo B6 to read as if there are two parents speaking instead of one. ☞ Replace àm idža [B] stric [B. Onda ìmam čètiri slàtka sòka. tužni film. Ìmam deset slatkih sòkova. Što žèliš ràditi ìdućeg vìkenda? 2. kàzalište [C] pòzorište [B. Hr̀vatska. Òvog tjedna ideš u školu ujutro. attending morning classes one week. kafàna [B. Ѝдућег вѝкенда хо̀ћу да идем у Ло̀ндон. Idem do àmidže! Nema me do 9 sàti naveče! Idemo zajedno ù grad. Croatian 1.C. ☞ Replace grad with: bioskop [S] kìno [B. vàžna stvar. Moraš. Idem do strica! Nema me do 9 sàti uveče! Idemo zajedno u grad. Idem do strica! Nema me do 9 sàti navečer! Idemo zajedno u grad. ali moraš da dođeš do 8:00.S]. Kàko mògu dòći u 8:00 ako smo vàni do 9:00? 2. ☞ Replace vìkend with: nèd elja [S] sèdmica [B] tjedan [C]. Шта жѐлиш да рaдиш ѝдућег вѝкенда? 2. and afternoon classes the next. àli moraš dòći do 8:00.

òdakle or zašto.C] U kolìko sàti idu broj 1 i broj 2 u kìno? [S] U kolìko sàti idu broj 1 i broj 2 u bioskop? b. [B. zašto žèle? Ako ne žèle.S] Ko dòlazi na stànicu. U kolìko sàti dòlazi broj 1 na rùčak i zašto? a. which make reference to the dialogues in 5A1. zašto žèl e? Ako ne žèle. [S] Zašto òni nè mogu biti napolju do dvànaest sàti? ☞ Prepare two questions of your own. kolìko.S] Kuda idu mačke i zašto? [C] Kamo idu mačke i zašto? b. [B. to ask another student in class. [B. [S] Da li žèle nešto da pòjedu i pòpiju posle bioskopa? Ako žèle. Zar mačke jedu kruške? c.C] Zašto òni nè mogu biti vàni do dvànaest sàti? c. zašto ne žèle? b. Kolìko krušaka ùzima svaka mačka? A2 a. majčin ili òčev brat? [C] Tko dòlazi na kolodvor. based on the dialogues in the A sections. zašto ne žèle? c. majčin ili òčev brat? b. Zašto ide broj 1 u banku i kàko? b. 5A3 and 5A4: A1. Use the question words zar. a.C] Žèle li nešto pòjesti i pòpiti poslije kìna? Ako žèle. Lock & Key Production and sale of secure locks. [B. safes and cylinders Founded in 1970 73 Peta lekcija Lesson Five . [B.B7 Answer the following questions.S] Šta on radi i zašto? [C] Što on radi i zašto? A3 A4 a. 5A2. [B.

Njen pas se zòve “Žućko. ptičija [B. Niko nè zna šta da radi. ptičije. Za vrijème (òd mor) svi đàci ìgraju lopte zajedno. čujem ìgrati. vodim za vrème za vrijème zvìždati.S] ptičji. Òna to nè voli. U (ùtorak) Màra vodi (crna mačka) u (škola).C] DOMAĆI ZADATAK [S] Mala Mara i njene životinje čuti.. Ni mačka ni ùčitelj to nè vole.” Òna ìma i (mala mačka) (crna bòja). Màrin ùčitelj voli (Žućko). Màra ìma i (jèdna šàrena zmìja). U (pètak) Màra ništa nè vodi niti šta nosi u (škola). jer tàko lijepo pjeva. ali mogu da zvìžde uz (ptičja pjesma). Màra ide svaki dan u (škola). pevam pjesma pjevati. Mačka gleda (ùčitelj). carry (I) recess. Niko to nè voli – ni ùčitelj. ni drugi đàci. ptičja [C] ràzred škola vòditi. ptičje. Šàrena zmìja je tànka i duga. i ùčitelj gleda (mačka).. Òna niti igra lopte. U (četvr̀tak) Màra nosi (zmìja) u (škola). Òna je đak pr̀vog ràzreda. giving the words in parentheses the endings they require. ☞ Try to figure out whether this story is written in Bosnian. Svi vole (ptica).✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. niti pjeva. Ùčitelj kaže da je to najbolje. niti nòsiti. igram kod kuće lopta najbolje najzad nè voli da čuje niti niti . lead (I) during during to whistle (I) animal Mala Màra ìma (veliki žuti pas). zvìždim živòtinja to sing (I) song to sing (I) bird (adj) bird (adj) class. pjevam ptičiji. Nè mogu da pjevaju kao ptica. U (ponèdjeljak) vodi (žuti pas) u (škola). Mara i Žućko često ìgraju lopte zajedno. 74 Peta lekcija Lesson Five . Svi to rade svaki put kad òna pjeva. Ali Màra nè voli to da čuje. grade (year in school) school to take. nosim òdmor pesma to hear (I/P) to play (I) at home ball the best finally won’t hear of it neither neither … nor to take. Which are the words that might help you decide? Try to make this decision on your own before looking at the answer at the bottom of p. Najzad. Serbian or Croatian. Màrina ptica vrlo lijepo pjeva kad je Màra kod (kuća). U (srijèda) Màra nosi (ptica) (plava bòja) u (škola). Then list all the words which prove this to be the right answer. ☞ Write this story out. Sve njene živòtinje su kod kuće. 78. ni zmìja. Mačka nè igra lopte. Niko nè igra lopte. Màra ìma i (ptica) (plava bòja). rest period song pevati.

4. 2. and then he is not hungry. and they are arriving at the station on Saturday at 10 o’clock.C2 Provide opposites for the following words. Two happy (female) students see six sad (male) students. or S: 1. They go to the theater. we go to a cafe. There are no fat birds. three apples. 7. Alexander is hungry. 5. he eats ten oranges. and seven pieces of cheese. 6. five figs. 9. Next week I am going to South America! 8. First. I have ten colorful cats. His maternal uncle’s wife and her maternal uncle’s wife are friends. 75 Peta lekcija Lesson Five . Bosnian and Croatian adjectives zao lak [lahak] dosadan dug mali topao crn rùžan dèbeo nizak ozbiljan Serbian adjectives зао лак досадан дуг мали топао црн ру̀жан дѐбеo низак озбиљан Bosnian and Croatian adverbs mnogo dalèko pronouns neko or netko nešto Serbian adverbs много далѐко pronouns неко нешто C3 Translate into B. Students watch professors and teachers every day. 3. C. Three heavy dictionaries and three light books are near the window.

C4 Here are verbs from the first five lessons.conjugation vòditi nòsiti dòlaziti mòliti tràžiti ràditi misliti žèleti. hteti бити хтети. жѐљети видети.conjugation ìgrati pevati pjevati pìtati gledati ìmati odgovàrati stvàrati ѝграти певати пѝтати гледати ѝмати одгова̀рати ства̀р ати -e. xтјети C5 Životinje Connect word to animal: pas màjmun mačka mèdved. For each infinitive. vòljeti во̀дити но̀сити до̀лазити мо̀лити тра̀жити ра̀дити мислити жѐлети.conjugation kàzati teći moći ìći dòći čuti piti jesti zvati se ùzeti poznàvati ка̀зати тећи моћи ѝћи до̀ћи чути пити јести звати се у̀зети позна̀вати -i. žèljeti videti. видјети во̀лети. mèdvjed zmìja ptica l g d y k h 76 Peta lekcija Lesson Five . vidjeti vòleti. and the 1st person singular (ja) and 3rd person plural (òni) forms. -a. provide its English meaning. во̀љети special conjugation biti htjeti.

77 Peta lekcija Lesson Five .. Mala Màra pjeva . б....... су живо̀т иње.. Column A Column B a...  Answer to the question on p.......... све су Ма̀р ине живо̀тиње код куће...... птица нѐ пева . 5A4 and 5C1 and then explain the grammar of each one.... sve su Màrine živòtinje kod kuće... su živòtinje.. е.......... Ùčitelj .... nè zna kolìko ìma đàka........... У̀читељ ..... c...... д.... птица . Ма̀ра води пса Жућка у школу. г... в. ..... b.. ptica .... . Example: The phrase u čètiri sata in 5A2 is an accusative expression of time..... Мала Ма̀р а пева ... Zmìje nìsu zle . 5A3. ... pas i đàci ìgraju lopte zajedno za vrijème òdmora... ptica nè pjeva . Màra vodi psa Žućka u školu........ мала Ма̀р а. mala Màra. У̀читељ каже да је најбоље у пѐтак ... пас и ђа̀ци ѝграју лопте заједно за врѐме о̀дмора. али aко чак као јер онда већ C7 List the time-related expressions found in the dialogues in 5A2.. ..... ali ako čak kao jer onda već a. Ùčitelj kaže da je najbolje u pètak ...... 75: The story is written in Serbian ijekavian... Змѝје нѝсу зле ....C6 Place the word in column B into the sentence in column A where it belongs... нѐ зна колѝко ѝма ђа̀ка. d...

C] Jèsu li Sr̀bija i Crna Gòra sada jèdna zèmlja ili dvije? [S] Да ли су Ср̀бија и Црна Го̀ра сада јѐдна зѐмља или две? 2. [B. Geografska pitanja [B. [B. 1.C.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY oko + Gen zèmlja around country For help in answering these questions consult the maps below and the map at the beginning of the book.C] Kàko se zòvu rijèke koje tèku kroz Sr̀biju? [S] Ка̀ко се зо̀ву рѐке ко̀је тѐку кроз Ср̀бију? 5.C] Kòji su neki od srpskih i crnògorskih gradova? [S] Ко̀ји су неки од српских и црно̀горских градова? 3. 78 Peta lekcija Lesson Five . [B. 341).C] Kòje su zèmlje oko Crne Gòre? [S] Ко̀је су зѐмље око Црне Го̀ре? 6.C] Kòje su zèmlje oko Sr̀bije? [S] Ко̀је су зѐмље око Ср̀бије?  Priča: Albahari Read Part II of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p.C] Kàko se zòvu rijèke koje tèku kroz Crnu Goru? [S] Ка̀ко се зо̀вy рѐкe ко̀је тѐку кроз Црну Гору? 4. [B. [B. [B.

near to. ☞ First do this exercise using three sequences: 1) stòlica. story to circle. усред собе. A gdje se nàlazi stol u sobi? 2. to orbit (I) the moon the moon in. vràta.C. točna [C] tòrba u + Loc usred + Gen vasìona [B.S] state twenty floor. pròzor. Kolìko je centimetara od stòla do ploče? 2. at to be located (I) sky planet planet floor premises. For 3) you will need the phrase krùžiti oko “revolve around. sunce. 1.” Then go on to locate objects and people in the room. svemir [B. Sto stòji na pòdu. rečnik [E] rječnik [J]. Na prvom spratu. A gdje se nàlazi sto u sobi? 2. šesto. a stòlice su oko stòla. У о̀вој згради. Stol je pored zida ali dalèko od ploče. točno.S] vràta (pl form) zèmlja zgrada zvèzda zvijèzda 45.S] soba sprat [B. tòrba. Sto je pored zida ali dalèko od tàble. Serbian 1. a stòlice su oko stòla. tačno. 1. and in. far from.46 table the sun the solar system the solar system system universe sixth precise precise bag. 2) òlovka. A gdje je ta soba? 2. A gdje je ta soba? 2. а сто̀лице су око сто̀ла. on. 1. Где је тај спрат? 2. 79 Šesta lekcija Lesson Six . stòla [B. Сто сто̀ји на по̀ду. Kolìko je centimetara od stòla do tàble? 2. Gdje se nàlaze sto i stòlice? 2. А где се на̀лази сто у соби? 2. kružim mesec mjesec na + Loc nàlaziti se.Šesta lekcija • Lesson Six A1 VOCABULARY dr̀žava dvàdeset kat [C] krùžiti. Gdje se nàlaze stol i stòlice? 2. 1.S]. Сто је поред зида али далѐко од та̀бле. Gdje je taj kat? 2. area system room floor.S] točan.C. U òvoj zgradi. 1.S] vasìona [B. 1. Тачно сто два̀десет центиметара. Gdje je taj sprat? 2. story to stand (I) hundred table stol. sack in. U òvoj zgradi. 1. Na prvom katu. dr̀žava. grad. stating what they are next to. 1. Croatian 1. on.S] stàjati. Točno sto dvàd eset centimetara.S] šesti. prostòrija. soil building star star U ZGRADI Bosnian 1. at in the middle of universe door earth. 1. tačna [B. pòda prostòrija sìstem. šesta tačan.C. stòjim sto sto. Где се на̀лазe сто и сто̀лице? 2. čaša. usred sobe. Колѝко је центиметара од сто̀ла до та̀бле? 2. usred sobe.S] pod. stòla [C] sunce sunčev sìstem [B.S] zèmlja. А где је та соба? 2. 1. 1. the place you live. Tačno sto dvàdeset centimetara. nàlazim se nebo plànet. and the universe. planèta [C] planèta [B. and 3) plànet [C] planèta [B. zvèzda [E] zvijèzda [J]. sistèma [B.S] sùstav [C]. 1. sunčev sìstem [B. room.S] sunčev sùstav [C] sùstav [C] svemir [B. nebo. На првом спрату. Stol stòji na pòdu.

S] universe In a few instances a word can be used with either u or na. but with different meanings. [75] 80 Šesta lekcija Lesson Six . and -i for feminine nouns. Thus vràta su òtvorena means “the door is open. [66b] masculine Nsg Lsg naš vè̀lik grad našem velikom gradu neuter naše dòbro sèlo našem dobrom sèlu feminine -a naša dòbra zèmlja našoj dobroj zèm lji feminine -cons naša fina ljùbav našoj finoj ljùbavi * Usage of the locative case * The locative case is used exclusively after prepositions. particularly of the way words with broadly similar meanings can differ as to the choice of u or na. svoj can keep or lose the syllable -je. but is used with singular meaning. o.What Americans would call the first floor is usually called the ground floor (prìzemlje) in BCS. the meaning is motion: “onto” or “into” [55a].S] fakùltet predàvanje koncert ostrvo [B. the meaning is location: “on. and -oj for feminine. The ending -om appears as -em after “soft” consonants. Building Dubrovnik State Archive zGRAMMAR * Locative case * The endings of the locative singular [Lsg] are -u for masculine and neuter nouns. including pri.S] vasìona [B. lecture concert island vacation lunch station picture north window sky svemir [B. while the second floor is the first floor in BCS. and so on. rotation city cinema country office theater coffeehouse moment na-words sveùčilište [C] univerzìtet [B. adjective) are plural. u-words škola smena [E] smjena [J] grad bioskop [S] kìno [B.” etc.C.S] trenùtak [B. * Irregular plurals * The word vràta is neuter plural. Normally u-words are those which take “in” in English and na-words are those which take “on” or “at” in English.S] ùred [B.S] school shift. but if the locative follows. u sùdu “in the courthouse” vs. [66a] The forms moj. verb.” regardless of the fact that all the relevant words (subject. na sùdu “in court. [68] It is also used after na and u. the Lsg of moj is either mom or mòjem.” “in” or “at. [67b] The chart below gives examples. po and others. as in u sèlu “in [a particular] village” vs. but the ending -oj does not change form. but some phrases simply need to be learned as idioms.” [67] Individual words keep their identity as “u-words” or “na-words” in either instance.S] òtok [B.C] dr̀žava kancelàrija [B.S] kavàna [C] mòmenat [B. na sèlu “in the countryside”.C] òdmor rùčak kolodvor [C] stànica [B. Adjective endings are -om for masculine and neuter.S] kafàna [B. The identity of the case after these prepositions is critical to their meaning: if the accusative follows.C] kàzalište [C] pòzorište [B.S] slika sever [E] sjever [J] pròzor nebo university university dept.C.in these endings: for instance.C. tvoj.

A ljetni? 2. Šta znači “apsolvent”? 2. ljetno. I kàk av je njihov žìvot po toj knjizi? 2.) semester January to attend.S] Bosnian 1. Apsolventi nè slušaju predàv anja. just to last. 1. Ljetni sèmestar pòčinje u vèljači i zavr̀šava se u srpnju. stùdiram sveùčilište [C] škòlska godina tek trajati. 1. U knjizi piše da stùdenti ìmaju puno usmenih. trajem univerzìtet. Gpl mjesèci o + Loc o čèmu se radi? òktobar.) February year [for] a year exam January July late college summer (adj. 1. pòlažem polòžiti. Gpl mesèci mjesec. sèmestra siječanj. O čèmu se radi u tvòjoj knjizi? 2. òktobra [B. letnja listopad [C] ljetni. zimsko. student Belgrade (adj. pòložim predàvanje radi se o + Loc sàrajevski. 1. već su samo ìspiti. Jeste. a malo pismenih ìspita.). a malo pismenih ìspita. zimska znàčiti. O čèmu se radi u tvòjoj knjizi? 2. ali u julu nema više predàvanja. jula [B. to endure (I) university oral February Zagreb (adj. a onda su stùdenti apsolventi godinu dàn a. 1.A2 VOCABULARY apsolvent beògradski februar [B. usmena vèljača [C] zàgrebački. 1. Predàvanja se slušaju čètiri godine. Što znači “apsolvent”? 2.) month month about what’s it about? October written according to to begin (I) polàgati. sàr ajevska sèmestar. SVEUČILIŠTE [C] Croatian 1.) to end (I) winter (adj. ljetna mesec.S] usmen. a onda su stùdenti apsolventi godinu dàn a. wintry to mean (I) life UNIVERZITET [B. A od kàda do kàda traje škòlska godina? 2. već su samo ìspiti. 1. A ljetni? 2. zàgrebačka završàv ati se.S] kasan. Predàvanja se slušaju čètiri godine. značim žìvot. zavr̀šavam se zimski. Zimski sèmestar pòčinje tek u mjesecu òktobru i zavr̀šava se u januaru.S] juli. Zimski sèmestar pòčinje tek u mjesecu listopadu i zavr̀šava se u siječnju. I kàk av je njihov žìvot po toj knjizi? 2. pismeno. pòčinjem 5th yr. Jest. Čìtala sam o stùdentskom živòtu na Zàgrebačkom sveùčilištu. sàrajevsko. A od kàda do kàda traje škòlska godina? 2. usmeno. kasno.) October summer (adj. kasna koledž letnji. Apsolventi nè slušaju predàv anja.48 to take [exams] (I) to pass [exams] (P) lecture it’s a matter of Sarajevo (adj. 1. A kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Sàrajevu? 2. 81 Šesta lekcija Lesson Six .S] pismeni. U knjizi piše da stùdenti ìmaju puno usmenih. A kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Zàgrebu? 2. već samo pòlažu ìspite dok ih sve ne pòlože. Zaista kasno pòčinju i kasno završàvaju! 2. 1. već samo pòlažu ìspite dok ih sve ne pòlože. pismena po + Loc pòčinjati. živòta 47. 1. Čìtala sam o stùdentskom živòtu na Sàr ajevskom univerzitètu. zàgrebačko. univerzitèta [B. Ljetni sèmestar pòčinje u februaru i zavr̀šava se u julu. srpnja [C] studìrati. 1. letnje. slušam srpanj. ali u srpnju nema više predàvanja.S] godina godinu dàna ìspit januar [B. 1. to listen (I) July to study (I) university school year only. Zaista kasno pòčinju i kasno završàvaju! 2. siječnja [C] slušati.

juni. srpanj. Predàvanja se slušaju čètiri godine. mart. lipanj. vèljača. već su samo ìspiti. Letnji sèmestar pòčinje u februaru i zavr̀šava se u julu. 1. svibanj. [16c] The L-participle agrees with the subject in number and gender. septembar. 1. dèbela).Serbian 1. Zimski sèmestar pòčinje tek u mesecu òktobru i zavr̀šava se u januaru.C]: Ordinal numbers. studeni. and especially the words that require the preposition na vs. juli. 1. dècembar. U knjizi piše da stùdenti ìmaju puno usmenih. and often used without the noun mesec [E] mjesec [J]. a malo pismenih ìspita. [69] The endings of this participle are like those of adjectives ending in -o (such as dèbeo. dèbelo. Alternate form [B. The auxiliary is identical to the present tense of biti. A od kàda do kàda traje škòlska godina? 2. (prvi mjesec. òžujak. februar. 1. [69] Here are the L-participles of biti and čìtati: 82 Šesta lekcija Lesson Six . Zaista kasno pòčinju i kasno završàvaju! 2. ali u julu nema više predàvanja. often given as Roman numerals. In 1st and 2d person the ending depends on the gender of the person speaking (1st) or spoken to (2nd). kolovoz. C: siječanj. introduction * The past tense is composed of an auxiliary verb and a participle. àpril. the use of prepositions.. Then redo the exchange so that it describes studying at an American university or college (koledž). The participle is called the L-participle because its characteristic marker is the consonant -l-. 1. drop the -ti and add the L-participle endings directly. Apsolventi nè slušaju predàv anja.. THE MONTHS [67d] B. travanj. òktobar nòvembar. listopad. Self-study learners: Note the names of the months. A kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Beògradu? 2. For verbs whose infinitives end in -iti or -ati. [124b] University in Belgrade Faculty of Philosopy University in Zagreb zGRAMMAR * Past tense. Jeste. pròsinac. àvgust. a onda su stùdenti apsolventi godinu dàna.). those that require the preposition u. maj. već samo pòlažu ìspite dok ih sve ne pòlože.S: januar. 1. A letnji? 2. I kàk av je njihov žìvot po toj knjizi? 2. Šta znači “apsolvent”? 2. rujan. O čèmu se radi u tvòjoj knjizi? 2. ☞ First rehearse this conversation and perform it. drugi mesec. Čìtala sam o stùdentskom živòtu na Beògradskom univerzitètu.

like dok. third.” etc.) specify the place of something in a series.S] (Nsg / Lsg) (Nsg / Lsg) (Nsg / Lsg) tko [C] što [C] Acc kòga [ = Nom] ruka / rùci knjiga / knjizi svrha / svrsi Gen kòga čèga Amèrika / Amèrici snàga / snàzi [but] Bòsanka / Bòsanki pàpiga / pàpigi epòha / epòhi Loc kòme čèmu * Time expressions * The preposition u plus the name of a month locates an event in that month. use the present tense and the adverb već (whose basic meaning is “already”).” [71] To speak of an event that began in the past but still goes on.” If the unit is a single one. respectively. two.S] šta [B. the sentence stùdenti slušaju predàvanja is an active sentence with the meaning “students listen to lectures. or it can be followed by the noun mesec [E] mjesec [J] “month. Thus the BCS present tense in the sentence žì ve tu već godinu dàna corresponds to English present perfect continuous in the sentence “they have been living here for a year. in the masculine nominative singular form.” etc. For example. whereas the sentence stùdenti pòlažu ìspite dok ih ne pòlože (perfective verb) means “students take exams UNTIL they pass them.” while the sentence predàvanja se slušaju is a passive sentence with the meaning “lectures are listened to. Most are formed by adding the long-form adjective endings directly to the cardinal number. continued * Verbs used in the present tense are usually imperfective. Some conjunctions. [66a] stem in –k stem in -g stem in -h Nom ko [B. The words for “first” and “second” are different.masculine singular plural bio bìli neuter bìlo bìla feminine bìla bìle masculine čìtao čìtali neuter čìtalo čìtala feminine čìtala čìtale * Verbal usage. for instance godinu dàna “for a year” or sat vremena “for an hour. Below are the ordinals for 1 through 12. but perfective verbs can be used after conjunctions. [66c] Feminine nouns in -a whose stem ends in -k.” [106a] * Ordinal numbers * Cardinal numbers (“one. before the Lsg ending -i. It is not usually possible to predict which nouns these are. and there are certain minor changes in others. for instance. one must learn this fact along with the meaning of the noun. 123b] 1st 2nd 3rd prvi drugi treći 4th 5th 6th čètvrti peti šesti 7th 8th 9th sedmi osmi dèveti 10th 11th 12th dèseti jedànaesti dvànaesti 83 Šesta lekcija Lesson Six . Ordinal numbers in BCS are adjectives. however.” [74] * Forms of the locative case. Some nouns do not make the shift. the sentence mi jedemo jabuke dok ti nè jedeš ništa (imperfective verb) means “we’re eating apples WHILE you’re not eating anything”.) count something. [109. have different meanings depending on the aspect of the following verb.” [70b] The particle se can be added to an active verb to make it intransitive and passive. -g or -h usually shift it to -c. -z. second. and that of što / šta is čèmu. The name of the month can be used alone. a noun in the genitive specifying the unit of time usually follows. while ordinal numbers (“first. Thus. three.” [67d] Duration of time is expressed in the accusative without a preposition. or -s. continued * The locative form of tko / ko is kòm e. mesec [E] mjesec [J] dàna means “for a month.

sèdim I am truly delighted! better yesterday yesterday greeting to greet (I) now on one’s own. 1. 2. Pišem svom starom prijatelju. 2. staro. Kosovo. Шаљем му поздраве и пишем му о сѐби и о Ср̀бији. По̀здрављам га и ја! Занѝмљиво! Управо сам ставила слике Црнe Го̀рe у пѝсмо сѐстри. such as Bosna i Hèrcegovina. Нешто ми нѝје бѝло добро. Sjèdim sàma òvdje već sat vremena i pišem svòjoj sèstri. što radiš? 1. 2. majka. 1. Serbian 1. A ti. Što ti je bìlo jùčer? 2. šaljem slika star. Južna Amèrika. Croatian 1. I ja sjèdim sam i pišem nekome pìsmo. Боље ми је. stroga upravo već 49. Pòzdravljam ga i ja! Zanìmljivo! Upravo sam stavila slike Crne Gòr e u pìs mo sèstri. 1. Baš mi je drago! A o čèmu mu pišeš? 1. 2. Hr̀vatska. 1. pòzdravljam sad. 2. 84 Šesta lekcija Lesson Six . Bolje mi je. šta radiš? 1. 2. Сѐдим са̀мa о̀вде већ сат времена и пишем сво̀јој сѐстри. Sjèdim sàma òvdje već sat vremena i pišem svòjoj sèstri. Šaljem mu pozdrave i pišem mu o sèbi i o Hr̀vatskoj. òtac.S] jùčer [C] pozdrav pozdràvljati. sjèdim slabo slati. Kàko ti je sad? 2. Баш ми је драго! А о чѐму му пишеш? 1. Kàko ti je sad? 2. А ти. replace stari prìjatelj with dragi profesor. Vòjvodina. Nešto mi nìje bìlo dobro. stroga profesòrica [B. right now already KAKO TI JE? Bosnian 1. 2. Ко̀ме ти пишеш? 1. Baš mi je drago! A o čèmu mu pišeš? 1. Nеšto mi nìje bìlo dobro. Sr̀b ija. 1. stavim strog. Što radiš? Kòme pišeš? 2. stara staviti. Šaljem mu pozdrave i pišem mu o sèbi i o Bosni. шта радиш? 1. 2. weakly to send (I) photo. sàma sat vremena sèdeti. and replace Crna Gòra with the names of other places. sada sam.A3 VOCABULARY baš mi je drago! bolje jùče [B. 1. Шта радиш? Ко̀ме пишеш? 2. Kòme ti pišeš? 1. strogo. I ja sjèdim sam i pišem nekome pìsmo. Pišem svòjem starom prijatelju. by oneself [for] an hour to be sitting (I) sjèd iti.50 to be sitting (I) poorly. Bolje mi je. Pòzdravljam ga i ja! Zanìmljivo! Upravo sam stavila slike Crne Gòr e u pìs mo sèstri. И ја сѐдим сам и пишем некоме пѝсмо. Repùblika Srpska. sàmo. Шта ти је бѝло ју̀че? 2.C] pròfesorka [S]. A ti. ☞ Replace: sèstra with brat. Šta radiš? Kòme pišeš? 2. Šta ti je bìlo jùče? 2. ☞ Replace: Nеšto mi nìje bìlo dobro with Bìlo mi je slabo or Bìlo mi je loše or Bìlo mi je grozno. 2. Пишем свом старом пријатељу. Ка̀ко ти је сад? 2. Kòme ti pišeš? 1. picture old to put (P) strict just.

which means “oneself. One is indirect object. -g or -h. [66d] These full forms include a “reflexive” form. 3rd sg fem ja ti on / òno òna SINGULAR Gen Dat-Loc mene tebe sebe njega nje meni tebi sebi njemu njoj PLURAL Gen Dat-Loc nas vas njih njih PLURAL Gen nas vas ih ih nama vama njima njima Nom mi vi òni / òna òne SINGULAR Gen Dat me te ga je mi ti mu joj [Nom] Dat nam vam im im 85 Šesta lekcija Lesson Six . / neut. and the verb is always 3rd singular.Pictures of Montenegro: Boka Kotorska The Montenegrin coast near Boka Kotorska zGRAMMAR * Dative case * The forms of the dative singular [Dsg] are exactly the same as those of the locative singular. as in pišem pìsmo sèstri “I am writing a letter to my sister.” or dosadno mu je “he’s bored.” Only the dative case has clitic (short form) pronouns. [66e] “Reflexive” clitic forms will be learned later. [66a] The dative case has many different uses. [98] FULL FORMS Nom 1st sg 2nd sg reflexive 3rd sg masc / neut 3rd sg fem CLITIC FORMS [Nom] 1st sg 2nd sg 3rd sg masc.” [73a] Another is to speak of states or feelings. as in bolje mi je “I’m better. In the past tense the verb is always neuter.” [73g] The state is always expressed as an adverb. but BCS identifies this person in the dative case. including the fact of consonant shifts in stems ending in -k.” [104e] * Dative and locative personal pronouns * There are full (long form) pronouns for both dative and locative case meanings. English identifies the person experiencing these as the subject. as in bìlo im je dosadno “they were bored.

kuham [B. mnoga riba slan. Òna uvijek gòvori da se meso mora svaki dan stavljati na jèlovnik! 2. ali čìni mi se da se meso nè mora jesti. Meni se više svìđaju slàtka jela. 1.JE.[acc/gen] . ali čìni mi se da se meso nè mora jesti.[aux] . as in na samome danu “on the very day. Mama mi je iz Argentìne. čìni se govòriti. and replace slatki.C] sùsjeda [B. stavljam sùsjed [B. gòvorim hràna Jàpan.52 ŠTA TI SE SVIĐA? [B. Da li voliš meso? 2. 2. alone. kiselo. ali nè volim meso. ljùto. Svìđaju mi se mnoga jela. Òprostite. 86 Šesta lekcija Lesson Six .* Word order * Clitics must occur in a strict order. Izvìnite.[dat] . Meni se više svìđaju slàtka jela. The capitalized words refer to actual clitics (JE is 3rd singular). Replace meso with riba.SE .C] kòmšija [B. Òna uvijek gòvori da se meso mora svaki dan stavljati na jèlovnik! 2. ali čìni mi se da se meso nè mora jesti. mnogo.C] svaki svaki dan svìđati se. [64.S] kòmšinica [B. and nè tiče ga se “it doesn’t concern him” (in which [gen] precedes SE). ljùta meso it seems to me to seem (I) to speak (I) food Japan dish [of food] menu sour neighbor (m) neighbor (f) to cook (I) to cook (I) hot. slani with kiseli. sàma * Used as a pronoun. 1. Òna uvek gòvori da se meso mora svaki dan stavljati na jèlovnik! 2. this time using plural pronouns instead of ti and ja. the word sam means “by oneself. ljuti.C] kuvati. šta ti je bì lo? “what was the matter with you?” (in which [dat] precedes JE). kisela kòmšija [B. Meni se više svìđaju slàtka jela.C] kòmšinica [B. ŠTO TI SE SVIĐA? [C] Serbian 1. Japàna jelo jèlovnik kiseo. 2. namely: LI . Da li ti se više svìđaju slàtka ili slana jela? Mòja mama òdlično kuva sve vr̀ste hràne. Voliš li meso? 2. ☞ Replace mama with sùsjed [B. ali nè volim meso. Croatian 1. Svìđaju mi se mnoga jela. it emphasizes the identity of something or someone. Mama mi je iz Argentìne. spicy meat mnogi. Svìđaju li ti se više slàtka ili slana jela? Mòja mama òdlično kuha sve vr̀ste hràne. Voliš li meso? 2.S] Bosnian 1. and those in brackets refer to grammatical categories ([aux] means all clitic forms of biti except je). [72c] A4 VOCABULARY čìni mi se čìniti se. Izvìnite. 1. and Argentìna with Jàpan.” Used as an adjective. 76] Examples showing this rule are dajem mu ga “I give it to him” (in which [dat] precedes [gen]). 2. * The form sam. slano. sviđam se + Dat sviđa mi se [to] uvek uvijek vr̀sta many fish salty to put (I) neighbor (m) neighbor (f) every every day to appeal to (I) I like [that] always always type 51. kuvam [S] ljut. 1.S] or sùsjeda [B. slana stavljati. ☞ Do the exercise again.” Note that the pronoun is distinguished from the clitic form sam “[I] am” or the adverb samo “only” by its long root vowel.S]. 1. Mama mi je iz Argentìne.S] kuhati. Svìđaju li ti se više slàtka ili slana jela? Mòja mama òdlično kuha sve vr̀ste hràne. Svìđaju mi se mnoga jela. ali nè volim meso. 1. samo.

In the case of Montenegrin. 87 Šesta lekcija Lesson Six . Prepared Food Always fresh meat zGRAMMAR * The words “like” and “love” * The verb vòleti [E] vòljeti [J] carries the basic meaning “love. Despite these official acts.Roasts. The grammar of these verbs differs sharply from English “like” in that the person or thing which is liked appears as the subject of the sentence. “my brother” can be said either as brat mi or moj brat. For instance. Thus. the issue of whether the language of Montenegro should be Serbian or Montenegrin. the movement to create a separate language can be dated only as far back as 1993. For example. Grill. however. Also of relevance is the fact that each of the three existing standards (Bosnian. both these processes rest upon a linguistic awareness with historical roots going back at least several generations. A la carte. 292-296) and the linguistic traits of Montenegrin are discussed in more detail on p. The establishment of a standard language requires both a lengthy process of codification decisions and a period during which the codification choices are validated by the community which they represent. and is used when the state of “liking” is an enduring one. continues to be a matter of discussion. [73e] The state of Montenegro proclaimed its independence in 2006.” It also means both “love and “like” when used before an infinitive. “she is pleasing to me”). and the actual form the latter should take if and when it is accepted fully by the Montenegrin community. The idea “like” in the sense “take a liking to” is expressed by the verbs svìđati se and dòpadati se. The Montenegrin constitution adopted in late 2007 proclaimed the official language to be Montenegrin. [C] and [S] as a fourth linguistic standard. 96. 296. and is used when the idea of possession has already been mentioned. it is too early to speak in systematic terms of a Montenegrin language. Montenegro. [73b] Short form dative pronouns also can be used to indicate possession. Montenegrin culture is represented at several points in the book (see pp. 85. [73d] * Other uses of the dative * Some verbs take what looks like a direct object in the dative case. and the person who does the liking appears in the dative case. and in early 2008 the government set up a council to codify this language. Furthermore. Although one can speak of a distinct Montenegrin cultural identity. by contrast. Croatian. “I like her” in BCS is òna mi se sviđa (literally. does not represent a fourth separate religion but rather shares this part of its cultural history with Serbia. The first is somewhat more informal. For all these reasons no attempt is made here to present [M] alongside [B]. 239. the object of odgovàrati “answer” (and of certain other verbs) must be in the dative case. and Serbian) makes reference to a cultural history associated with a distinctly separate religion.

(na) kat [B. Bosnian and Serbian 1... (u) àu to...C] sprat [B... Где је факу̀лтет? Факу̀лтет је у . . Gdje je soba? Soba je u . 2. (u) tòrba.. Gdje je sto? Sto je u ....... ... А где је град? Град је у . ... ..... Где је зграда? Зграда је на .... 5.. .. Jùče . Gdje je stol?.......... Što .. Knjiga je na stòlu. .............. Bosnian 1.......oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Fill in each blank with the locative form of the word found in the immediately following sentence. Gde je sto?........ . Serbian 1...... ..... Replace tebi i sebi with mesec [E] mjesec [J]. . 88 Šesta lekcija Lesson Six ... ........ Где је сто? Сто је у .. 2.S].. o tebi i sebi. Где је соба? Соба је у .. gledati film.... 4. 3. . 3. (u) zid.. 5... Knjiga je na stòlu... Croatian 1.. [C] Gdje je knjiga? Knjiga je (na) . Gdje je zgrada? Zgrada je na . (pìsati) pìs mo.... Gdje je soba? Soba je u ... etc. 1.. . Jùčer ........ . ... B2 Fill in the blanks with the correct past tense forms of the verbs in parentheses. (pìsati)? 2... nebo.. Gdje je sto?.. (ràditi)? 2........ 2.. A gdje je grad? Grad je u . Gdje je fakùltet? Fakùltet je u .. O čèmu ... . 1... ☞ Replace pìsati pìsmo with čìtati knjigu.......... ................... .......... Croatian 1.. 4.. 2) vràta...... (pìsati) pìsmo......... ... (u) zgrada.. . jùče . (ràditi)? 2. Gdje je stol? Stol je u . o tebi i sebi...... Šta ........ . jùčer ... O čèmu . . (pìsati)? 2...... (na) pàpir. (u) knjiga.. etc.. 4.. Pay attention to the choice of prepositions! Example: [B] Gdje je knjiga? Knjiga je (na) . Replace this sequence with: 1) reč [E] riječ [J]..... [S] Gde je knjiga? Knjiga je (na) ... A gdje je grad? Grad je u ... ..... Knjiga je na stòlu.. sunce and other topics of your choice........ Keep a list for yourself of the nouns you encounter which are used with na...... Gdje je fakùltet? Fakùltet je u . Gdje je zgrada? Zgrada je na ... . 3. etc....... . ... 5.. ☞ For #5 enter the name of the state you live in... .

2) vràta. and the 3rd person past tense forms for masculine singular.pl. (u) àuto. Evo čaše. (u) tòrba. Sada je na rječniku. 1. neuter singular.S]. (na) kat [B.sg.past fem. (u) knjiga.sg. 2. Serbian 1. 1.past biti čekati čìtati dòlaziti gledati kùpiti kupòvati krùžiti misliti mòliti odgovàrati pìsati ràditi slati spàvati staviti stavljati znati B4 Bosnian and Croatian 1. and masculine plural).past masc.past neut. (u) zid. На сто̀лу је.sg. Сада је на речнику. 89 Šesta lekcija Lesson Six . 2. 1st sg. ☞ Replace this sequence with: 1) reč [E] riječ [J].C] sprat [B. feminine singular. Na stòlu je.B3 Give the forms requested of these verbs (1st singular present. Ево чаше. pres. (na) pàpir. Стављам је на речник. (u) zgrada. masc. Stavljam je na rječnik.

Ко̀ја ти се јела свѝђају? 2. Zašto? 2. A tata mi je Ènglez. Ко̀ја ти се јела не свѝђају? 3. B7 Bosnian. Mama mi je Hrvàtica. Kòja ti se jela svìđaju? 2. Mađarska. Чѝја ти се хра̀на свиђа? 4. Crnogòrac. B6 1. Kàkve ti se òlovke svìđaju? 1. Zàto što dàn as ìma usmeni ìspit. Srbin. Grčka. im. Kòje ti se živòtinje svìđaju? 5. joj. Then compose answers to these questions. Ко̀је ти се живо̀тиње свѝђају? 5. Dàn as mu je teško. Ènglez with Amerikànac. Kàko je Elvisu dàn as? 2. Hr̀vat. Croatian and Serbian 1. Zna li sve? 2. Also use Bosàn ac. Da li sve zna? 2. for vocabulary. ☞ Replace Hrvàtica with Bòsanka. Čìni mu se da ništa nè zna! Croatian 1. Zašto? 2. Òdakle je tvòja mama? 2. or to the glossary. Kàko je Elvisu dàn as? 2. Zàto što dàn as ìma usmeni ìspit. Argentìna with Bugarska. then with the pair Elvis i Àmila. Dàn as mu je teško. 6th of August Street 90 Šesta lekcija Lesson Six . vam. Kòja ti se jela ne svìđaju? 3. Čìni mu se da ništa nè zna! ☞ Replace: Elvis first with Àmila.B5 Bosnian and Serbian 1. nam. Čìja ti se hràna sviđa? 4. Switch tata and mama. Mòja mama je iz Argentìne. 1. Self-study learners: Replace ti in the above questions with mu. Ка̀кве ти се о̀ловке свѝђају? ☞ Ask each other these questions and refer to the dialogue in A4. Srpkinja. 1. 1. 1. Crnògorka. paying particular attention to the grammatical requirements of the verb svìđati se.

..... Oba prijatelja gledaju zidove. (Dànijelovu). (Àmilinu) knjigu....... (Martinu) knjigu.... njen [B.. (Elvisovu) knjigu. a ne žèle da čìtaju . pròzore. sto i tàblu u ràzredu.. pròzore..... (Elvisovu)...... (Martinu) knjigu.... choosing both the appropriate form and providing it with the right endings. 91 Šesta lekcija Lesson Six ..... Òni nèmaju .... (ni Elvisove ni Àmiline) knjige.. stol i ploču u ràzredu. (ni Dànilove ni Svètlanine) knjige...S] njèzin [C].... Òni nèmaju .C] DOMAĆI ZADATAK [S] Replace the word in parentheses with svoj.. Òni nèmaju ............ (ni Zlatine ni Seadove) knjige. pròzore... a Àmila čìta .... (Elvisovu) knjigu... (Àmilinu) knjigu.. (Svètlaninu) knjigu... Tu su i njihovi prijatelji Zlata i Sead. (Dànilovu) knjigu....... a Svètlana čìta . Oba druga gledaju zidove.... njihov. i čekaju Elvisa i Àmilu. (Dànilovu).. sto i tàblu u ràzredu.. (Martinu)....... već ... a ne . Bosnian Elvis i Àmila čìtaju knjige u školi..... i čekaju Dànijela i Martu.. Tu su njihovi prijatelji Tìjana i Hr̀voje............. Dànijel ne žèli čìtati ....... Òna žèli čìtati .. Dànilo čìta . i čekaju Dànila i Svètlanu..... a ne .. već ...... a ne žèle čìtati . a ne . njègov.. (ni Tìjanine ni Hr̀vojeve) knjige. Elvis čìta ...... Serbian Dànilo i Svètlana čìtaju knjige u školi..... a ne žèle čìtati .. (Dànilovu) knjigu..✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B... Dànilo ne žèli da čìta ...... Òna žèli čìtati ...... Tu su i njihovi drugovi Branka i Aleksàndar.... Dànijel čìta ... (ni Brankine ni Alèksàndrove) knjige..... već ... (Àmilinu). Oba prijatelja gledaju zidove..... Òna žèli čìtati .. (Dànijelovu) knjigu... (Svètlaninu) knjigu... a Marta čìta . Elvis ne žèli čìtati . (Svètlaninu)... (ni Dànijelove ni Martine) knjige. Croatian Dànijel i Marta čìtaju knjige u školi...... (Dànijelovu) knjigu..

...... Ка̀да се завр̀ш ава летњи сѐместар? 5..C2 Ask each other these questions: Bosnian 1. заједно на факултѐту сваког четвр̀т ка. Колѝко месѐци траје шко̀лска година? C3 Hrana Connect the word to the food it represents: v e s t e zj zjl u hljeb kruh hleb meso riba jabuka nàrandža nàranča pomòrandža sir pecivo kruška čaj mlijèko mlèko slàtkiš C4 Insert the verb given in parentheses below the line in its appropriate present-tense form. zajedno na fakultètu svakog četvr̀t ka. Kàd a se zavr̀š ava ljetni sèmestar? 5. Kàkve ìspite ìmaju stùdenti na Zàgrebačkom sveùčilištu? 2.. [B.. Kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Zàg rebu? 3. Kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Sàrajevu? 3. филмове сваки дан.C] Već mjesec dàn a . Kolìko mjesèci traje škòlska godina? Serbian 1..... [S] О̀ни .. Kàd a pòčinje zimski sèmestar? 4.. ([mi] gledati / [ми] гледати) 92 Šesta lekcija Lesson Six . Što rade stùdenti kàda su apsolventi? 6.. Kolìko mjesèci traje škòlska godina? Croatian 1. Kàd a pòčinje zimski sèmestar? 4.. 1.. (ràditi / ра̀дити) 2. Ка̀да по̀ч иње зимски сѐместар? 4.. Ка̀кве ѝспите ѝмају сту̀денти на Бео̀градском универзитѐту? 2. Šta rade stùdenti kàda su apsolventi? 6..C] Òni . Kàkve ìspite ìmaju stùdenti na Sàrajevskom univerzitètu? 2.... [S] Већ месец да̀на . Kàd a se zavr̀š ava ljetni sèmestar? 5... Колѝко година о̀бично студѝрају сту̀денти у Бео̀граду? 3. filmove svaki dan. Шта раде сту̀денти ка̀да су апсолвенти? 6.... [B.

.. Ти .... (vòljeti / во̀лети) 6.. ništa.. Ti . (pìtati / пѝтати) (odgovàrati / одгова̀р ати) 9.... уз (teći / тећи) (teći / тећи) гра̀ницу.......C] Ròditelji ..... [B] Mi .. misliti na nas.. (kupòvati / купо̀вати) 8. ! [S] a. c.... and then translate the following sentence or sentences into B.... dok vi nè .. ? То нѝје добро........ [B.... а ми ... a....... .. C5 Translate sentence (a) of each set into English........... .............. [C] Mi ....... . Ти нѐ ... [S] Сѐстра јој је из Калифо̀рније..... ... [B] Vi nam ...... [S] Ви нам . 2. nekoga po gradu....... His father is from Montenegro.. uz grànicu. ! (mòrati / мо̀рати) Ti nè ........ ........ ништа.. c..... rječnik svòjem prijatelju. али рѐка Босна не ... [B... [S] Ми . or S.. [B...C] Stùdent . a òni .C] Rijèke Sàva. јабуке. (dòlaziti / до̀лазити) 4..... There are no animals in this city... nàranče........ [B. Dunav... iduće sèdmice... Ja не . uz grànice.... a òni .... ? To nìje dobro..... идућe нѐдеље.... jabuke..... using the first as a model: 1... (jesti / jести) (jesti / jести) (jesti / jести) 7.... There is no water in this cup. а о̀ни .... ! b.. [C] Vi nam ...3. [S] Нема мачака у о̀вој кући. idućeg tjedna. [S] Друга̀р ице . а о̀ни . ! (mòći / мо̀ћи) b.. (mòći / мо̀ћи) (mòći / мо̀ћи) 10. ali rijèka Bosna ne . .... да мисле на нас.... [B.. некога по граду. Drìna i Dràva .. b.. [S] Рѐке Са̀ва... уз гра̀нице. ništa.. Дунав.. C....... a. док ви нѐ ..C] Prijatèljice . Ja ne ...C] Nema mačaka u òvoj kući... речник свомe пријатељу... Our brother is from Hungary...... [B......... a mi . jabuke.. dok vi nè .... [S] Ро̀дитељи . (tràžiti / тра̀жити) 5. помо̀ранџе.. [B... [B...C] Na usmenom ìspitu profesori ...... nàrandže... 93 Šesta lekcija Lesson Six .......C] Sèstra joj je iz Kalifòrnije. [S] Сту̀дент .. Дрѝна и Дра̀ва .. a òni ....C] a. b.. [S] На усменом ѝспиту професори ...

This is a fish from the Adriatic Sea.3. Пѝсмо је у то̀рби. They ask us. [B. b. He is putting pencils into the bag. the room is at the university. We are putting money into the bag. we answer them. b.a. зграда је на факултѐту. and elementary-school teachers listen to pupils. а Сунце је усред свемира. [S] Мѝрјани је тешко. [B] Prostòrija je u zgradi.C] Dànas moram ìći s òvog poluòtoka na òn aj. plànet Zèmlja kruži oko Sunca. 94 Šesta lekcija Lesson Six . [B. This is a French-English dictionary [literally: a dictionary from French into English]. He asks her. a. b. [B. He takes the pencil from the table.C] Mi ih pitamo. zgrada je na fakultètu. pored stòla. Pìsmo je u tòrbi. поред сто̀лa.C] Kolìko si sàti putòvala od Parìza do Londòna? [S] Колѝко си са̀ти путо̀вала од Парѝзa до Лондо̀на? b. a. b. c. I am from New York. [C] Ploča je na zidu. c.a. a Sunce je usred svemira. a. [S] Та̀блa је на зиду. The table is in the room. а о̀ни нам одгoва̀р ају. 8. [B] Tàbla je na zidu. 10. [B. This is a letter from your friend from France. [S] Просто̀р ија је у згради. [C] Prostòrija je u zgradi. [B. c. the blue bird is in the schoolroom. a. факу̀лтет је на планèти Зѐмљи. 11. the city is in the state. but the little yellow dog is next to the black cat.C] Òni stavljaju pìsmo u tòrbu. далѐко од вра̀та. Aunts listen to sisters. [S] Да̀нас морам да идем са о̀вог полуо̀стрва на о̀но. b. The money is in the bag. How do they go from the Moon to the Sun? c. 9. [S] Ми их питамо. Danilo feels well. a. 5. 6. sisters listen to aunts. c.C] Profesori slušaju stùdente i stùdenti slušaju profesore. The window is on the wall.C] Mìrjani je teško. pored stòla. Are you from New Orleans? c. [S] Професори слушају сту̀денте и сту̀денти слушају професоре. The many-colored snake is at home.C] Idem iz jèdne zgrade u drugu. far from the table. The pencils are in the bag. fakùltet je na planèti Zèmlji. planèta Zèmlja kruži oko Sunca. a. [S] О̀ни стављају пѝсмо у то̀рбу. [B. Zlatan feels cold. b. 7. [S] Идем из јѐдне зграде у другу. a Sunce je usred svemira. the university is in the city. [B. b. by the blackboard. a. b. fakùltet je na planètu Zèmlji. c. dalèko od vràta. dalèko od vràta. планѐтa Зѐмља кружи око Сунца. she answers him. 4. c. zgrada je na fakultètu. Pupils listen to elementary-school teachers. a òni nam odgovàraju.

...... (škòlska soba)... ali ne i ... 95 Šesta lekcija Lesson Six ... Example: Volim mèdvjede. [E] Čìtam knjigu o . (vìsoki zid) u . (Ònaj grozni profesor) ..... Pišem pìsmo . 4. (Fràn cuska).. a òna žìvi u . Profesor mnogo gòvori o ....C6 Replace vòljeti in the following sentences by svìđ ati se. idemo kući odmah. 5.. 10..... Čìtam knjigu o . (Òn a žèna) nìje dànas dobro..... (màjmun).......... becomes Mèdvjedi mi se svìđaju.. se ne svìđaju naša pìtanja.. (ti) slabo....... [J] 7. Then write out the sentence in full. (svòja majka)... 1.... Kùpujem knjigu .. ali vi ih nè volite..C] Voliš li predàvanja na fakultètu? [S] Da li voliš predàv anja na fakultètu? 2... (plava rèka).. (Južna Amèrika).. making any other necessary changes..... Meso se sviđa i .. Volim velika vràta..... [B. (mačka). (on) i ..locative form of the word in parentheses. and mark in each instance whether the meaning is dative or locative. 4.... .. 5. (pas) i .. Ako je i . 3. C7 Fill in the blanks below with the correct dative ... Volim tvog psa i tvoj pas me voli. 9. 1.......... 8....... Òni vole slàtka jela.. Zar crna mačka voli šàrenu zmìju? 6... Vràt a se nàlaze na ....... (plava rijèka).... Màrin ùčitelj nè voli Màrine živòtinje u školi.. On žìvi u .... 2. (svoj òtac)... (matemàtika). 6.... ........ 3...

C] Kòja se pòdručja nàlaze na zapadu Hr̀vatske uz Jadransko more? [S] Ко̀јa се по̀дручја на̀лазе на западу Хр̀ватске уз Јадранско море? 2. [B. ili Bosna i Hèrcegovina (Federàcija i Repùblika Srpska).C.S] east several coast. slòvensko. [B. [B. Note that Mađarska is spelled Madjarska on the map above. It is common practice to use the sequence dj when the letter đ is not available in one’s word processing software. whereas certain words can be spelled both ways (such as Mađarska or Madjarska). shore region. however. 1. since đ and dj are in fact distinct sounds.  Priča: Albahari Read Part III of the story “Osam malih priča o mòjoj žèn i” by David Albahari (p.C] Kòji je poluòtok blizu Italije? [S] Ко̀јe je полуòстрвo близу Италије? 3.C] Kòje je pòdručje između Zàgreba i slòvenske grànice? [S] Ко̀јe je по̀дручјe између За̀греба и сло̀веначке гра̀нице? Serbian Хр̀ватска се не са̀стоји од више дѐлова као Ср̀бија (Ср̀бија и Во̀јводина). уз Дунав и српску гра̀ницу? 4. slòvenačka [B. 342). area peninsula poluòtok [B. већ ѝма неколико по̀дручја. slòv enska [C] više zapad peninsula Slovenian Slovenian a lot [of] west Bosnian and Croatian Hr̀v atska se ne sàstoji od više djèlova kao Sr̀bija (Sr̀bija i Vòjvodina). C. In the developing Montenegrin standard.S] slòvenski. however.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY ìstok nekoliko obala pòdručje poluòstrvo [B. Geografska pitanja [B. [B. djèvojka or gdje) can only be spelled with dj.C] Kàko se zòve dio hr̀vatske obale od Rijèke do Zadra? [S] Ка̀ко се зо̀ве део хр̀ватске обале од Ријѐке до Задра? 5. the use of đ is preferable. it is now the norm to spell these ijekavian words with the letter đ. and S ijekavian words (such as djèca. uz Dunav i srpsku grànicu? [S] Ко̀јe се по̀дручјe на̀лази на ѝстоку Хр̀ватске. 96 Šesta lekcija Lesson Six . već ìma nekoliko pòdručja. In general. или Босна и Хѐр цеговина (Федера̀ција и Репу̀блика Српска). [B. slòvenačko.C] Kòje se pòdručje nàlazi na ìstoku Hr̀vatske. In addition. many B.C] slòvenački.

paradajz [B.S]. Òbično jedem pahùljice. Uvijek pijem kàvu s tòplim mlijèkom. A ti? 1. 2. 1.S] rajčica [C]. A ti? 2. Sa mlèkom i šèćerom. Nàravno da mògu.C. Zar ga nè piješ ni sa šèćerom ni sa mlijèkom ni sa limunom!? Kàko možeš piti tàkav čaj? 2.S] rajčica [C] s.54 never omelet cereal flakes pepper (vegetable) tomato sometimes butter tomato with self seventh to prepare (I) to prepare (P) fresh fresh sugar toast tasty Bosnian 1. S mlijèkom i šèćerom. Često dòručkujem crni hleb sa svežim sirom i zèlenom pàprikom. a pònekad i kobàsicom. Što jedeš za dòručak? Žèliš li jesti sà mnom? Mògu nešto sprèmiti za tebe i za sebe. jàjeta jàje na oko kàjgana kiselo mlèko kiselo mlijèko kobàsica limun màslac [B. spremim svež.C. kiselo mlèko [E] mlijèko [J]. 2. Òbično jedem pahùljice. ùkusna 53. vòće. Šta jedeš za dòručak? Žèliš li jesti sà mnom? Mògu nešto da spremim zà tebe i zà sebe. màslac [B.S] pònekad pùter [B. Često dòručkujem crni kruh sa svježim sirom i zèlenom pàprikom. A što piješ? 1. ali nikada nè jedem pahùljice. ali nikada nè jedem pahùljice.S] pùter [B. Òbično jedem pahùljice. sedma sprèmati. Uvek pijem kàfu sa tòplim mlèkom. Nàravno da mògu. Često dòručkujem crni hljeb sa svježim sirom i zèlenom pàprikom. sveže. dòručka dòručkovati. Zar ga nè piješ ni sa šèćerom ni s mlijèkom ni s limunom!? Kàko možeš piti tàkav čaj? 2.C. med. ičega jàje. Ja pijem čaj bez ičega. 97 Sedma lekcija Lesson Seven . and the phrases slatki džem. sa + Instr sebe sedmi. ali nikada nè jedem pahùljice. A šta piješ? 1. A ti? 2. S mlijèkom i šèćerom. Nàravno da mògu. a pònekad i kobàsicom. sedmo. 2. Ja pijem čaj bez ičega. Describe your own breakfast habits: what you usually eat and what you never eat. 2. Šta jedeš za dòručak? Da li žèliš da jedeš sà mnom? Mògu nešto da spremim za tebe i za sebe. svježe. 1.S] med nàravno ni worry don’t worry often breakfast to eat breakfast (I/P) jam anything egg egg sunnyside up scrambled eggs yogurt-like beverage yogurt-like beverage sausage lemon butter honey naturally neither nikada òmlet pahùljice (pl form) pàprika paradajz [B. svježa šèćer tost ùkusan. S čim ih spremaš? 2. sveža svjež. Ja pijem čaj bez ičega. tost. Uvijek pijem kàfu s tòplim mlijèkom. Budi bèz brige! DORUČAK Croatian 1. a pònekad i kobàsicom. Budi bez brige! Serbian 1. 1. spremam sprèmiti. 1. Zar ga nè piješ ni sa šèćerom ni sa mlèkom ni sa limunom!? Kàko možeš da piješ tàkav čaj? 2. Budi bèz brige! ☞ Other breakfast foods: jà je na oko. dòručkujem džem išta. jèdno jàje. A šta piješ? 1. 1. 1. A ti? 1.C. ukusni òmlet. velika kàjgana. Sa čim ih spremaš? 2. Sà čim ih spremaš? 2. ùkusno. A ti? 2. 2. A ti? 1.Sedma lekcija • Lesson Seven A1 briga budi bez brige često dòručak. 2.

mnòme tobom sobom njim. Loc and Instr all have the same ending.S] što [C]. but some only with the ending -i. especially the genitive form ičega. Only the -u endings are illustrated below. There are only full form personal pronouns. In the plural. especially the instrumental form čìm e.sg reflexive 3. the latter accompanied by certain changes in the preceding consonant.sg fem. and the declension of the related word išta. [62. vaša reč / kost vašom rečju / košću * The instrumental case of pronouns * In interrogative pronouns (right). 92] FULL FORMS Nom 1.sg masc/neut 3. Prepositions ending in a consonant must add -a before mnom. Bread Burek Rolls Flaky pastry Various cakes zGRAMMAR * Instrumental case * The ending of the instrumental singular [Isg] is -om for feminine nouns in -a.” išta “anything [at all]” and svašta “all sorts of” are declined like šta [B. [79a] The Isg ending of feminine nouns in a consonant is either -i or -u. there are two forms of the instrumental: a shorter and a longer one. Note the declension of the word što or šta. njìme njom.sg 2.Self-study learners: Pay attention to the way that s and sa are used and to the endings of the nouns and adjectives that follow them. prèda mnom. No shift occurs after soft consonants in the feminine forms. All prepositions take the accent before mnom: sà mnom. For masculine and neuter nouns it is -om (which appears as -em after a soft consonant). kìm e WHAT što / šta što / šta čèga čèmu čim. njòme Nom mi vi Plural Gen nas vas njih njih Dat-Loc-Instr nama vama njima njima mene tebe sebe njega nje òni / òna òne 98 Sedma lekcija Lesson Seven . Most such nouns occur with both endings. and in 1st and 3rd singular personal pronouns (below). Dat. [79c-d] The words ništa “nothing. the -i endings are exactly like the Gsg and DLsg of these nouns. [79b] masculine Nsg Isg vàžan grad / muž vàžnim gradom / mužem neuter lepo sèlo / more lepim sèlom / morem feminine -a naša zèmlja našom zèm ljom feminine -cons. ja ti on / òno òna Gen Singular Dat-Loc meni tebi sebi njemu njoj Nom Acc Gen Dat-Loc Instr WHO tko / ko kòga kòga kòme kim. čìm e Instr mnom. The adjective ending is -im for masculineneuter and -om for feminine.” nešto “something.

and in S it usually takes the form sa regardless of the shape of the word which follows. the most frequently occurring of which is s “with. š. z. this preposition must take the form sa. or ž. [80a] Bus and tram tickets 99 Sedma lekcija Lesson Seven .* The instrumental case with prepositions * The instrumental case is used with several prepositions. In B it sometimes appears as sa in other instances as well.” If the following word begins with s.

U neku ruku ìmaš pràvo. Òbično idem tramvajem. 1. Mlad si! Pred tobom je budùćnost. calamity dangerous so. vozim vòziti se. ùgodna vlak [C] voz [B. skùpa suprug supruga tramvaj u neku ruku ùgodan. bòjim se + Gen budùćnost. skùpo. pùta radi + Gen saobraćajni [B. vozim se vòžnja zdravlje zrakoplov [C] žùriti se. way for the sake of traffic expensive spouse (m) spouse (f) tram in a sense. Mlad si! Prèd tobom je budùćnost. Nèmoj to pròkockati! 2.S] bicìk l bòjati se. bus airplane bicycle to fear (I) future for years to walk (I) to be right (I) kilometer car by car young motorcycle husband don’t accident.56 to gamble away (P) traffic journey.S] vòzač. Bòjim se pròmetne nès reće. drive (noun) health airplane to hurry (I) ČIME IDEŠ NA POSAO? Bosnian 1. A ùtorkom? 2. ali mi se čìni opasno vòziti se motocìklom. U neku ruku ìmaš pràvo. Radi zdravlja volim hòdati dva kilometra od kuće do pòsla kad je lijèpo vrijème. A ùtorkom? 2. Òbično idem tramvajem. Ùtorkom supruga i ja uvijek idemo zajedno i žurimo se. Ùtorkom supruga i ja uvijek idemo zajedno i žurimo se. 1. 1. žurim se 55. in a way convenient train train driver to drive (I) to ride [in a vehicle] (I) ride. and right (noun) in front of pròkockati pròmetni [C] put. mlàdo.C. mlàda motocìkl muž nèmoj nèsreća opasan. kilometra kola (pl form) kolima mlad. 100 Sedma lekcija Lesson Seven . ali je ùgodno! Godinama već vozim. Čìme ideš ponèdjeljkom na pòsao? 2. A bicìklom ili motocìklom? To je dobro za zdravlje. ali je ùgodno! Godinama već vozim. opasno. A bicìklom ili motocìklom? To je dobro za zdravlje. Kolima? Dakle ti si vòzač! Zar to nìje skùpo? 2. hodam ìmati pràvo kilometar. Nèmoj to pròkockati! 2. 2. pa se vozimo àutom. Radi zdravlja volim hòdati dva kilometra òd kuće do pòsla kad je lijèpo vrijème. opasna pa pràvo pred + Instr. 1. Skùpo jeste. Skùpo jest. 1. Bicìklom mògu. Croatian 1. vozàča vòziti. pa se vozimo àutom. Bòjim se saobraćajne nèsreće. aviòna [B. ali mi se čìni opasno vòziti se motocìklom. Bicìklom mògu. Čìme ideš ponèdjeljkom na pòsao? 2.A2 VOCABULARY autòbus avìon. 1. 1. budùćnosti (f) godinama hòdati. Kolima? Dakle ti si vòzač! Zar to nìje skùpo? 2. ùgodno.S] skup. 1. 2.

” nad “above” and za “behind”. one uses vòziti. * Negated mòći vs. 1.” or a type of vehicle. 2. али ми се чѝни опaсно во̀зити се мотоцѝклом.” and mòrati means “must.” [84a] * Negative imperative * A negative command (“Don’t.” with the vehicle specified in the Instr..” [81a] It is also used to express the time of a regular. pòsao with put. and B uses both.C]. It can express the means of transport: for instance. the choice of which depends on the means of transport. as in nèmoj to pròkockati / nèmoj to da pròkockaš. avìon [B. Нѐмој то про̀коцкати.” As an intransitive verb.” [78e] As in other instances of infinitive meaning. the meanings shift.” Negated mòći also continues to mean “not be able to. repeated action.” But with negation. и журимо се. Replace supruga with suprug or muž.S]. peške [S] pješice [B. 2. Чѝме идеш понѐдељком на по̀сао? 2. As a transitive verb it takes an Acc object. The verb vòziti “drive” is used in several different ways. C nearly always uses the infinitive form. accompanied by se.. Among these are pred “before.” For example: nè možeš tàko! “You mustn’t [do it] that way!” vs.” Used in the plural with a noun of time. Бицѝклом мо̀гу. a on ide kolima “I go by tram. whereas negated mòrati means only “not be obliged to. Ску̀по јесте.” [142] 101 Sedma lekcija Lesson Seven . about going on a trip.. али је пријатно! Годинама већ возим.” [80b] * Verbs of transport * Three verbs share the general meaning “take [someone or something] [somewhere]. Млад си! Пред тобом је жѝвот. is used if the object to be taken is inanimate or an animate being which must be carried. be obliged to. it expresses a period of long duration which still continues.Serbian 1. as in vòziti žènu na pòsao “drive [one’s] wife to work.C. as in vòziti auto “drive a car.” If the object is an animate being capable of moving under its own steam. the latter is often seen in the idiom za stolom “at the table. već godinama ràzmišljam o tome “I’ve been thinking about that for years. Ради здравља волим да ходам два километра од куће до по̀сла кад је лѐпо врѐме. Бо̀јим се саобраћајне нѐсреће. У̀торком супругa и ја увек идемо заједно.”) is expressed by the form nèmoj (plural nèmojte) followed by either the infinitive or da + present tense. У неку руку ѝмаш пра̀во. А бицѝклом или мотоцѝклом? То је добро за здравље. ja idem tramvajem. S usually uses da + present tense. for instance. and tramvaj and àuto with autòbus. The English idea “must not” is expressed by negated mòći. or “ride/go by vehicle. ☞ Work up a skit loosely based on this exercise. one uses vòditi and if it is by vehicle. such as an infant. be able to. The third verb. mòrati * In the affirmative. òna ide bicìklom. па ce возимо а̀утом. as in vòziti se àutom “drive a car” or vòziti se bicìklom “ride a bike. 1. which can signify either a passenger. she goes by bicycle. one of two verbs is used. òna radi kasno ùtorkom “she works late on Tuesdays. nè moraš tàko “You don’t have to [do it] that way. it can mean either simply “ride” (as opposed to “drive”). both of which mean “Don’t gamble it away. in this meaning it is used with a present tense verb and the adverb već. mòći means “can.” as in ne mògu tàko “I can’t [do it] that way. 1. and he goes by car. А у̀торком? 2. nòsiti. Колима? Дакле. If the movement is by foot. zGRAMMAR * Use of the instrumental case * The instrumental is used in a number of adverbial expressions. vlak [C] voz [B. О̀бично идем трамвајем. for instance.S] zrakoplov [C]. ти си во̀зач! Зар то нѝје ску̀по? 2.” [81b] * Prepositions with the instrumental * Most other prepositions which take the instrumental case refer to physical (or metaphorical) location. 1.

Neka òn a ide s tobom. Što se mene tiče. Redžìja with tata. ka + Dat kàput. Rèci.58 to take away (P) to take away (P) [toward] here to hurry up (P) leave me be! to release. požurim pùsti me na miru! pùstiti. Ùzmi kàput pa idemo! ☞ Replace jabuka with keks. sleeping to sleep (I) thriller MA NEMOJ! Bosnian 1. Ma nèmoj! Pùsti me na miru! Nìsam ti ja slùga! 1. 1. Ma. mama. Čuj.C] ma nèmoj! ma. Ùzmi kàput pa idemo! Serbian 1. dokumentàrca duhòvit.S] ljubić [B. razùmijem reći [reknem] slùga (m) slušati spàvanje spàvati. Neka òna ide s tobom. daj! Kàkvo spàv anje! Hàjde da gledamo neki duhòviti film. Hvàla! I sada požùri! Ìdi do Redžìje i odnèsi joj òvu knjigu. Ma. let’s go to. 2. pustim razùmeti. Dobro. Nè ide mi se. Ines. Ma nèmoj! Pùsti me na miru! Nìsam ti ja slùga! 1. Nè da mi se. Nèmojmo tàko. razùmem razùmjeti. Nè da mi se.S] ljubić [B. limunàda [B. spavam triler 57. Molim te. smokva. odnèsem òvamo požùriti. ràdi šta hòćeš. Što se mene tiče. idem sam k njoj s knjigom! 2. Molim te. Meni se spava. možemo li te Redžìja i ja vòditi u kìno? 2. jagoda. 2. 1. Kàži. Dobro. Pòjedi tu jabuku i ìdite u bioskop. Čuj. Ma nèmoj! Pùsti me na miru! Nìsam ti ja slùga! 1. triler. dòđi òvamo i daj mi jabuku. Nèmojmo tàko. Replace Ana. dokumentàr ac. Izvòli jabuku! 1.C]. Ùzmi kàput pa idemo! Croatian 1. duhòvito. Izvòli jabuku! 1. Neka òn a ide s tobom. dòđi òvamo i daj mi jabuku. Hvàla! I sada požùri! Ìdi k Ines i odnèsi joj òvu knjigu. Replace duhoviti film with akcioni film. daj! Kàkvo spàv anje! Hàjde da gledamo neki duhòviti film. ràdi šta hòćeš. dòđi òvamo i daj mi jabuku. 1. toward coat romantic comedy romantic comedy you don’t say! come on! peace let [someone] + verb let’s not òdneti. Meni se spava. 2. 2. 2. Izvòli jabuku! 1. Ma. 102 Sedma lekcija Lesson Seven . Kàži. Pòjedi tu jabuku i ìdite u kino. Meni se spava. odnèsem òdnijeti. kapùta limunàda [B. da li Ana i ja možemo da te vodimo u bioskop? 2. 1. Slušaj. Hvàla! A sada požùri! Ìdi do Ane i odnèsi joj òvu knjigu. možemo li te Ines i ja vòditi u kìno? 2.A3 VOCABULARY akcioni film crtani film dokumentàrac. idem sam dò nje sa knjigom! 2. razùmijem. to let go (P) to understand (I/P) to understand (I/P) to say (P) servant to hear. Što se mene tiče. ràdi što hòćeš. duhòvita hàjde k. 1. razùmijem. Pòjedi tu jabuku i ìdite u kino. Lùka. 2. Dobro. crtani film. Molim te. daj! Kàkvo spàv anje! Hàjde da gledamo neki duhòviti film. to listen to (I) sleep. Nèmojmo tàko. idem sam do nje sa knjigom! 2. Sìn iša. razùmem. Hàmdija. 1. daj! mir neka + 3rd person verb nèmojmo action movie animated film documentary [film] witty let’s [+ verb].

but are formed from different stems.” videti [E] vidjeti [J] “see.. For instance. add the syllable -te. For example: òdneti [E] òdnijeti [J] (1st sg. leave it alone. odvèzem) “drive [away].” often translated as “let’s. as in nè da mi se “I’m not in the mood.” [78d] The verb reći “say” is used rarely in the present tense but frequently in the imperative: rèci. furthermore.” òdvesti (1st sg. however.” or nama se nè ide “we don’t feel like going. ìdi k Ani “go to Ana. vòditi.” rùčati “eat lunch.”.” In Serbian. but ìd imo kod Gòrana. however.” If the action is not specified but is understood from the context. But B. drop the final vowel of the 3rd plural present. and vòziti mean. [78b] To form the “inclusive imperative.. use the 3rd singular form of the verb plus se. If what remains is -j. for instance meni se spava “I feel sleepy. C. “carry. and identify the person in the dative case. Their perfective partners preserve these basic meanings. otherwise add -i. rècite. they only occur with prefixes.” respectively. this preposition takes the form ka. Examples are čuti “hear.” razùm eti [E] razùmjeti [J] “understand.” Bosnian and Serbian use prepositions with the genitive for this meaning: do for the idea of “to a person” and kod for the idea of “to a person’s house. . There is no affirmative expression corresponding to the negative form nèmoj. [78c] The sequence neka + 3rd person verb is translated “let.” [82b] * Prepositions meaning “to [a person]” * Movement toward a person (or toward a person’s place of residence) is expressed in Croatian by the preposition k (+ dative). odvèdem) “lead [away]. if the following word begins with k or g..zGRAMMAR * The imperative mood..” ìdimo ka Gòranu “let’s go to Goran’s [house].” add the syllable -mo. continued * The basic transport verbs nòsiti. A few use the same form in both perfective and imperfective meanings. infinitive dati kupòvati dòći òdneti [E] òdnijeti [J] ùzeti 3rd pl present daju kùpuju dođu òdnesu uzmu sg imperative daj kùpuj dòđi odnèsi ùzmi pl imperative dajte kùpujte dòđite odnèsite ùzmite inclusive dajmo kùpujmo dòđimo odnèsimo ùzmimo * Verbs of transport. [84b] * Aspect. for example neka uđe “let him in / have him come in.” Thus ìd i do Ane.” and òdvesti (1st sg.” “lead by foot. used with persons one speaks to as ti. the phrase nè da se (+ dative) is often used in Bosnian and Croatian. This latter meaning is more frequently expressed by the word hàjde followed by the infinitive (or da + present). To form the plural imperative (used with persons one speaks to as vi). this phrase means “I don’t feel like giving [it]. and S colloquial usage has at times included the option of responding to Ma nèmoj! with the ungrammatical yet popular Ma moj! or Ma da moj! This is surprisingly similar to the English colloquial habit of responding to “No way!” with “Way!” 103 Sedma lekcija Lesson Seven . continued * To form the imperative stem. continued * Most verbs have separate forms for perfective and imperfective. rècimo.” [84a] * “Inclinational” se-verbs * To express the idea that a person feels like performing (or not performing) a particular action. odnèsem) “carry [away].” [83a] Amusing slang usage. [78a] This form is the singular imperative.” and “take by vehicle.

S] kèmijska [C] òlovka.” 104 Sedma lekcija Lesson Seven . celo.A4 VOCABULARY bibliotèk a [B.60 music beginning special early class middle apartment student dormitory all the same I don't care in the morning in the morning ČIME PIŠEŠ? Bosnian 1. 1. Òbično pišem òlovkom. popòdne ili navečer. pòsebna rano sat.S]. ☞ Replace òlovka with fino pèro. A kàda slušaš glàzbu? 2.S] kèm ijska [C] òlovka meaning “ball-point pen. stan. 1. comes from the word for “lead. Ne mògu ùčiti noću.C. replace soba with stùdentski dom. али често идем у јѐзичку лабора̀ториjу. Mùziku slušam cijeli dan.S] jèzični laboràtorij [C] with kafàna [B. Чѝмe пишеш? 2. Svejèdno mi je.S] kompjùtor [C]. кад најбоље у̀чиш? 1. Croatian 1.” òlovo. ujutro.S] 59. sredìnu i kraj.” òlovka. sredìnu i kraj. ujutro. A ti. ☞ Redo the exercise so that it reflects your own study habits. knjìžnica [C] bibliotèk a [B. studentskog dòma svejèdno svejèdno mi je ujutro [B.” and this led to the formation of the phrase obična òlovka.” there emerged the phrase hèm ijska [B. replace jèzička laboràtorija [B. A kàd a slušaš mùziku? 2. Kàd a najbolje ùčiš? 2. средѝну и крај. cela ceo dan cijel (or cio). časovi [B. kompjùter [B.S] kompjùtor [C] kraj library whole all day whole all day class music language lab language lab library computer computer end mùzika [B.C] ujutru [B. Òbično pišem òlovkom. A ti. After òlovka came to mean “general writing implement. А ка̀да слушаш му̀зику? 2. По̀себно волим да у̀ч им рано ујутру.S] kavàna [C]. kad najbolje ùčiš? 1. А ти. ali često idem u jèzičku laboràtoriju. with the specific meaning “pencil. Pòsebno volim ùčiti rano ujutro. 1.S] ceo. Čime pišeš? 2. Сваки дан ѝма свој почѐтак. О̀бично пишем о̀ловком. Kàd a najbolje ùčiš? 2. Не мо̀гу да у̀ч им ноћу. pòsebno. Му̀зику слушам цео дан. 1. 1. počètka pòseban. The word for “pencil. Свејѐдно ми је. Ка̀да најбоље у̀чиш? 2. A gdje ùčiš? 2. òbična òlovka. Čìme pišeš? 2.S] jèzični laboràtorij [C] knjìžnica [C] kompjùter [B.S] počètak. Кад немам часове по̀некад у̀чим у соби.S] glàzba [C] jèzička laboràtorija [B. kad najbolje ùčiš? 1. popòdne ili uveče. Ne mògu ùčiti noću. Svejèdno mi je. А где у̀ч иш? 2. A gdje ùčiš? 2. cijèlo. Svaki dan ìma svoj počètak. Pòsebno volim ùčiti rano ujutro. ali često idem u jèzični laboràtorij. Glàzbu slušam cijeli dan. Kad nemam časove pònekad ùčim u sobi. Serbian 1. ујутру. satovi [C] sredìna stan stùdentski dom. cijèla cijeli dan čas. ☞ Retell the exercise in the past tense. 1. Kad nemam satove pònekad ùčim u sobi. попо̀дне или увече. hèmijska [B. Svaki dan ìma svoj počètak.

” and òvuda “this way. jezični [C]. pišem plavom òlovkom “I write with a blue pencil.” Officially. by this path. Although these meanings are still seen in the adverbs òvamo “over here. The whole process is similar to English. S] planèta [B. as in the example jezički [B. but masculine in C: laboràtorija [B. It used to be the case that their meanings were clearly distinguished throughout the region: gde [E] gdje [J] referred to location. S] vs. laboràtorij [C] plànet [C].” There are three question words which mean “where”. C still distinguishes kamo “where to” from kuda “which path. When nouns are borrowed from another language. [172a] The words for “where. * Variation in suffixes and gender of nouns * The same adjective root often uses different suffixes in different areas.” but Croats freely use kuda in the meaning “where to” as well.” and the idea “which path” is expressed in B. which gives the instrumental case its name. kamo referred to the goal of one’s movement (“where to”). and kuda referred to the path taken (“which way”). both kuda and gde [E] gdje [J] are used in the meaning “where to.” [81a] Be careful to avoid the tendency to use the preposition s / sa in this meaning.” the distinction is gradually being lost in the words meaning “where. they sometimes are placed in different gender classes.S] vs. These are gde [E] gdje [J]. the nouns meaning “laboratory” and “planet” are feminine in B and S.” It is this usage. For instance. In B and S. by which one identifies the tool or the means used to accomplish an action. to here.C. and kuda. kamo. and S by the phrase kòjim putem. For instance. which is losing the distinction between “whither” and “where.zGRAMMAR * Instrumental of means * The instrumental is used alone without a preposition in certain meanings expressed by English “with. 105 Sedma lekcija Lesson Seven .” Trams on Ban Jelačić Square in Zagreb.

u bioskop [S] kìno [B. use the vocabulary from the dialogue in A1. Ne. Немам.C. ne. Дaнима већ мислим о пу̀ту. Sà čim piješ čaj? 3. Znaš li ga sàma vòziti? 2. 1. Čìme voliš da pùtuješ? 2. Ja se vozim a netko drugi mora biti vòzač. changing the verbs accordingly in each rewrite. Volim da pùtujem vozom. A što misliš ràditi sa svòjom budùćnošću? 1. Зар немаш с ким да идеш у град? 2. Па онда пу̀туј! Никад се нѐ зна шта носи сутра! ☞ Rewrite the conversation six different ways. Da li znaš sàma da ga voziš? 2. Čìme voliš putòvati? 2. òva velika ljùbav. Ne. Sa čim piješ kàfu? 2. Ja se vozim a neko drugi mora da bude vòzač. Sa čim spremaš jàja? 4. Ja se vozim a neko drugi mora da bude vòzač. on. А шта мислиш да радиш са сво̀јом буду̀ћ ношћу? 1. Sà čim spremaš òmlet? Croatian 1. Croatian 1. òna. ☞ Replace vlak [C] voz [B. Преда̀ мном је буду̀ћ ност! 2. Onda hàjde sà mnom! Serbian 1. 2. Zar nemaš s kim ìći ù grad? 2. Zar nemaš s kim ìći u grad? 2. Pa onda pùtuj! Nikad se nè zna što nosi sutra! Serbian 1. Čìme voliš putòvati? 2. 2. ne. Sa čim piješ čaj? 3. òvaj lepi [E] lijepi [J] žìvot. Sà čim piješ kàfu? 2. 1. ne. Sà čim spremaš jàja? 4. Predà mnom je budùćnost! 2. 1. B3 Bosnian 1. S čim spremaš òmlet? Serbian 1.S] zrakoplov [C]. 2. Onda hàjde sà mnom! Croatian 1. Volim da pùtujem vozom. mi. or òni. Nemam. S čim piješ kàvu? 2.S] with kola or àuto. replace put and putòvati with ljùb av and vòleti [E] vòljeti [J]. and ùčiti. 1. S čim piješ čaj? 3. Nemam. B2 Bosnian 1. Volim putòvati vlakom.S]. u kàzalište [C] pòzorište [B. so that the speaker is not ja but rather ti. Danima već mislim o pùtu. Predà mnom je budùćnost! 2. Danima već mislim o pùtu. Онда ха̀јде са̀ мном! ☞ Replace u grad with na sveùčilište [C] univerzìtet [B. vi. Serbian 1. Sa čim spremaš òmlet? ☞ In your answers. Ne. 106 Sedma lekcija Lesson Seven . avìon [B. B4 Bosnian 1. sveùčilište [C] univerzìtet [B.C]. 1. A šta misliš da radiš sa svòjom budùćnošću? 1. 1. Replace svòja budùćnost with òva crna noć. S čim spremaš jàja? 4. Pa onda pùtuj! Nikad se nè zna šta nosi sutra! Croatian 1. Znaš li ga sàma vòziti? 2. S].S].oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Questions to ask each other: Bosnian 1.

ali morate jesti. 1. Sada pìši njòme! 2. Nè morate ništa piti. Read the explanation on p. Òbično ih ìmam ponèdeljkom. Ne dòlazi u obzir. Kasno navečer. 1. Dòbro jutro! Moramo da se žurimo u školu jer dànas ìmamo vèlik ìspit. 2. You may replace Ne dòlazi u obzir with Pùstite nas na miru! Ma nèmoj! Ma. ùtorkom i četvr̀tkom. Kàd a ìmaš jèzičke vežbe na fakultètu? 2. ùtorkom i četvr̀tkom. Moramo odmah ìći. Doviđènja. Nè morate ništa piti. Prvo morate dòručkovati radi zdravlja. i sùbotom i nèdjeljom. 1. Evo. dobro. Njih ìmam òbično po pòdne. dobro. A kàda onda ùčiš? 2. у̀зми о̀бичну о̀ловку! 2. Doviđènja. A kàda onda ùčiš? 2. i sùbotom i nèdeljom. B6 1. dobro. srijèdom i pètkom ujutro. Dòbro jutro! Moramo se žùriti ù školu jer dànas ìmamo vèlik ìspit. Òbično ih ìmam ponèdjeljkom. Kàd a ìmaš jèzične vježbe na fakultètu? 2. Prvo morate dòručkovati radi zdravlja. Moramo odmah da idemo. Dobro. Croatian 1. Òbično ih ìmam ponèdjeljkom. Dobro. ☞ Adapt this to describe your own week and the way in which you organize your days. Dòbro jutro. 1. 1. Ne dòlazi u obzir. putòvati. ali morate da jedete. Njih ìmam òbično po pòdne. Serbian 1. Slušam ih nekoliko još. daj! Nìsam vam ja slùga! but be aware that these expressions are not courteous. 1. B7 Bosnian 1. i sùbotom i nèdjeljom. A kàda slušaš predàvanja? 2. 1. 107 Sedma lekcija Lesson Seven . ☞ Replace u školu with na pòsao and vèlik ìspit with tèžak pròblem. Nè možemo da dòručkujemo zbog ìspita. srijèdom i pètkom ujutro. Njih ìmam òbično po pòdne. A kòje druge časove ìmaš? 2. Prvo morate dòručkovati radi zdravlja. ùtorkom i četvr̀tkom. 2. A kàda onda ùčiš? 2.B5 Bosnian 1. ѝмам је. Kasno uveče. Doviđènja. Croatian 1. Dòbro jutro. Ево. 1. Сада пѝши њо̀мe! 2. A kàda slušaš predàvanja? 2. Nè morate dòručkovati ako ne žèlite. 2. Dòbro jutro! Moramo se žùriti u školu jer dànas ìmamo vèlik ìspit. A tek onda možete ìći ù školu. Nè možete tàko brzo. Serbian 1. Molim te. Dobro. Slušam ih nekoliko još. Nè možemo dòručkovati zbog ìspita. Nè morate dòručkovati ako ne žèlite. Ne dòlazi u obzir. 1. Kàd a ìmaš jèzičke vježbe na fakultètu? 2. Nè morate dòručkovati ako ne žèlite. Doviđènja. Nè morate ništa piti. srèdom i pètkom ujutro. Moramo odmah ìći. 101 about the negation of mòći and mòrati. Nè možemo dòručkovati zbog ìspita. 1. 2. Dòbro jutro. 2. mali tramvaj. A kàda slušaš predàvanja? 2. 1. Nè možete tàko brzo. Doviđènja. ali morate jesti. Kasno naveče. Пишем.S]. 1. ☞ Replace òb ična òlovka with brzi vlak [C] voz [B. and pìsati with ìći. 1. vòziti. Nè možete tàko brzo. 1. Молим те. 1. Slušam ih nekoliko još. Pišem. A kòje druge satove ìmaš? 2. Doviđènja. A kòje druge časove ìmaš? 2. A tek onda možete da idete u školu. A tek onda možete ìći u školu. 2. ùzmi òbičnu òlovku! 2. ìmam je.

(from) 7................. San Franciska........ svesku a ne . [C] Sunce je .C] Razùmiješ sve .. (on) 8.. osam sàti! (before) 12. Òni sutra pùtuju .. grad! (with) (to) 5.... [B.... C2 Insert the appropriate preposition: 1.... (from) (to) 3..... (from) 4........... tèku! [C] Stavi ònaj kòmad papìra .. Then write a paragraph about what you eat for breakfast on Mondays........C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 First practice the dialogue in A1 outside of class so that you can perform it in class as a skit.. Kàži mu ........ Dobar žìvot je ....... mnom .. tòrbe. (in the middle of) 108 Sedma lekcija Lesson Seven ......... Majka mi je . Daj mi knjigu . stòla.. Daj joj dòručak . [B] Stavi ònaj kòmad papìra ... Hàjde ....... Bòstona......S] Sunce je . Ùzmi òlovku . (in front of) 2.... svòjoj ljùbavi iz mladih dàna! (about) 10..✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. tobom. Pìši pìsmo .... Sunčeva sùstava.... rječnika! [S] Razùmeš sve . bìlježnicu! [S] Stavi ònaj kòmad papìra .... Sunčevog sistèma. papìru. Saturdays and Sundays.. [B..... svesku! (on) (in) 9.... tèku a ne .... bìlježnicu a ne .......... rečnika! (without) 11... Njujorka ......... (from) 6...........

Go to the bank! 3. Find examples in the A exercises of this lesson of the use of the instrumental.C3 Make ten short sentences in which you combine the nouns and adjectives in column A with an imperative formed from one of the verbs in column B. knjiga 10. Make at least two negative sentences. plav. Example: becomes A. tramvaj 4. grad 9. šàr en. žìvot 6. mùzika [B. 2. What changes sometimes happen to the consonants k. òdličan. dèbeo. both with and without a preposition. vlak [C] voz [B. listen to me. pìsmo 3. zmìja pògledati Pògledaj šàrenu zmìju! B A 1. C. g and h? Give three examples each of this process. Provide some examples from Lesson 6 showing how the locative case is used. 2. Look at me. The judge listens to the lawyer. film 7. 3. šàren. Describe the uses of the dative case. 109 Sedma lekcija Lesson Seven . talk with me! 7. 4. lep [E] lijep [J]. first for masculine nouns in the nominative plural and then for feminine nouns in the dative-locative singular. dosadan. čòvek [E] čòvjek [J] 5. or S: 1. Her dad understands her. 8. duhòvit. They read their book. 4. Give three examples of datives from Lessons 6 and 7. tùžan. and I read their book. List four prepositions which take the genitive case. Many animals live in this world. dobar. 5. Why do you think this change happens? C5 Translate into B. sladak. What ways of expressing time have been introduced in Lessons 6 and 7? 6. jelo 2. 5. We saw neither bears nor dogs. Let’s not drink our tea with milk or with sugar or with lemon. 6.S] glàzba [C] 8. but there are no animals here in this room now. B.S] pìsati dati vòziti se ìći sprèmiti biti slušati pògledati pròkockati ùzeti C4 1. one with a preposition.

novelist. b. [S] У̀торком о̀бично у̀чим у библиотѐци.C] Zar ne razùmiješ fràncuski? [S] Зар не разу̀меш фра̀нцуски? b. Let them read their books at home. Don’t you understand English? c. Let her write her homework and then let her go to sleep. poet. 4. [C] Ùtorkom òbično ùčim u knjìžnici. C7 Redo these sentences as negatives and translate them into English: 1. а не на свом. [C] Pišem na njèzinu kompjùtoru. using the first as a model: 1. c. a ne na svojem. satirist. a. 110 Sedma lekcija Lesson Seven . [S] Uvek pijem čaj sa limunom i šèćerom. a ne na svom. a. c. [B] Pišem na njenom kompjùteru.C] Volim jesti jàja i pahùljice i kòbasice za dòručak. [B. Na rubu pameti (On the Edge of Reason) and Pòvratak Fìlipa Latìnovicza (The Return of Philip Latinovicz). a. Neka ide ako žèli! b. b. not yours. Let’s go to the movies! c. Godinama se bòjim zmìja. 2. 3. or S. b. We are listening to our music. essay writer. On Wednesdays I always have a lecture in the afternoon. 5. and lexicographer.C6 Translate the first sentence of each set into English. Don’t you have your own life? 2. a. She wrote letters to her sister all day. C. [B.C] Godinama čìtam Prousta i Kr̀ležu. [B. c.C] Uvijek pijem čaj s limunom i šèćerom. [S] Volim da jedem jàja i pahùljice i kòb asice za dòručak. 3. For months he has been driving his own car. [S] Пишем на њеном компју̀тeру. a. and the two following sentences into B. A dramatist. [B] Ùtorkom òbično ùčim u bibliotèci. Usually on Saturdays I eat meat. [B. [S] Годинама чѝтам Пруста и Кр̀лежу. he is best known abroad for the two novels which have been translated into English. Try translating the short sentence: Budi svoj! Mìroslav Kr̀leža (mentioned in #2) is Croatia’s most prolific 20th century writer. For days I have been riding on the tram.

one can see that Radović is suggesting that the Danube circumvents Belgrade because it is far too worldly a waterway to flow through the middle of the city the way the Sava does. and bring a question to class to ask a fellow classmate. о̀тичем [B..C] Hòćeš li? Možemo! [S] Da li hòćeš? Možemo! 5.S] про̀тјецати.4. [B. афорѝзма даље на̀родни. Са̀ва све више про̀тиче к р о з Бео̀град. 7. as can be illustrated by the second of the two aphorisms above. To help students practice Cyrillic and to acquaint them with Serbian life and humor. [C] Pètkom ìmaju cijeli dan predàvanja i satove. Možeš sve što žèliš u živòtu. dòbro jutro (Good morning.C] про̀тицати. Think about each one as you read it.. [B] Pètkom ìmaju cijeli dan predàvanja i časove. With this in mind. Within the borders of the former Yugoslavia. Dobro ti je to za zdravlje. Use phrases such as O ćèmu se radi? Čìn i mi se.  Aforizmi Dušana Radovića See the note below about the series of aphorisms. history or geography. али за ауто̀бус. 8. These aphorisms provide incentives for lively conversations. An understanding of several of these aphorisms will be aided by knowledge of culture. на̀роднo. By contrast.S] о̀тицати поред [B. Belgrade). о̀тјечем [B. 111 Sedma lekcija Lesson Seven . traversing Slovenia and Croatia on its way to Belgrade. Ред је и пред На̀родним музѐјем. the Sava was a purely domestic river. [B. the Danube is an international river. where it flows into the Danube. VOCABULARY афорѝзам. taken from his 1970s morning radio show called Beògrade.C] aphorism further national to drain away (I) to flow around (I) to drain away (I) о̀тјецати поред [B. а Дунав и даље о̀т иче п о р е д Бео̀града. про̀тичем [B. [S] Pètkom ìmaju ceo dan predàvanja i časove. Ne čìn i mi se and the like.C] Pred njim je lijèpa budùćnost! [S] Pred njim je lèpa budùćnost! 6. Lessons 7-14 include aphorisms by Belgrade humorist and talk show host Dušan Radović.C] ред све више to flow around (I) to flow through (I) to flow through (I) line [of people] more and more Пред На̀родном библиотѐком је ред.S] о̀тјецати. Note the spacing of the words kroz and pored in the Radović aphorisms. His brand of quirky (and often dark) humor became famous throughout the former Yugoslavia. али за трамвај. на̀роднa о̀тицати. linking Vienna. Such typographical s p a c i n g is often used for emphasis in BCS in place of italics. Budapest and Belgrade as it flows toward the Black Sea. to be presented over the next several lessons. про̀тјечем [B.

342).Vintage postcard of Belgrade: view of the ušće from Kalemegdan Park A view toward the ušće from Kalemegdan Park. 112 Sedma lekcija Lesson Seven . The statue “Victory.” by Ivan Meštrović. 2005 The confluence (ušće) of the Danube and Sava rivers is located in the center of Belgrade. It is now the city’s most well-known park.  Priča: Albahari Read Part IV of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p. stands high above the ušće. The ancient fortress of Kalemegdan towers on the hillside above this spot.

Дѐвојке у̀ч е од про̀фесорке. Forbidden access to non-employees 113 Osma lekcija Lesson Eight .valuable STRPLJENJE Bosnian and Croatian Djèvojke str̀pljivo sjède za stòlom. then both the masculine and feminine forms are given.S] and mudra majka. either in spelling or in accent.C] pròfesorka [S] with the following pairs: a) pametne ćèrke [S] kćèrke [B. Asg kćer. b) stràšni lavovi and sivi miš. vrèdna vrijèd an. stràšna strpljèn je str̀pljiv veseo. instead of stràšni lavovi and sivi miš. професорко! ☞ Replace the pair dèvojke [E] djèvojke [J] and profesòrica [B. Dobar dan. Thus only the masculine siv is given. d) vrèdni [E] vrijèdni [J] mladìći and dosadni profesor. one is able to predict with certainty that the neuter form is mùdro. Pod djèvojkama su stòlice. use: stràšni lav and sivi miševi. If a change in the stem occurs.S] (f) lav miš mlàd ić.valuable diligent.Osma lekcija • Lesson Eight A1 ćèrka. DLsg kćèrki. A profesòrica ùči od djèvojaka. vrijèdna 61.C. reverse the singulars and plurals of each pair. Dòručak je u djèvojkama. Про̀фесорка гледа дѐвојке. * Starting with Lesson 8.62 under son gray terrible patience patient cheerful diligent. For example. До̀ручак je у дѐвојкама. Добар дан. Profesòrica gleda djèvojke.C] kći. DLsg ćerki. since the feminine siva and neuter sivo are entirely predictable. ☞ Once you’ve used each of these examples. the feminine form is mùdra is also given. profesorice! Serbian Дѐвојке стр̀пљиво сѐде за сто̀лом. Gpl ćèrki [S] kćèrka. Gpl kćèrki [B. But for the adjective mùdar. vesela vrèdan. c) veseli sinovi and ozbiljni òtac. Gsg kćeri [B. А про̀фесорка у̀ч и од дѐвојака. ☞ Replace pod with nad and replace stòlice with làmpe. only the masculine form is given for adjectives whose feminine and neuter forms are made simply by adding -a and -o (or -e) respectively.C] kćeri [B. Using the feminine form.C. Под дѐвојкама су сто̀лице. mùdra* nad + Instr osmi pametan. however. pametna daughter daughter daughter lion mouse boy wise above eighth intelligent pod + Instr sin siv* stràšan. mladìća mùdar. Djèvojke ùče od profesòrice. since it is not completely predictable.

the student should review all singular and plural case forms for nouns. -š before the ending -e. -h usually shift the consonant to -č. climb up the surrounding hillsides. the form is the same for all three in any one noun. Masculine nouns whose stems end in -k. since they refer almost exclusively to objects or concepts. A number of two-syllable feminine nouns take the ending -o. Feminine nouns in -a take the ending -ama and all other nouns take the ending -ima. and pronouns. many of them rebuilt since the war. Masculine nouns in -k. 114 Osma lekcija Lesson Eight . just as they do in the singular. [88] masculine Nominative sg Vocative mòmak mòmče Bog Bože duh duše prijatelj prijatelju feminine –a djèvojka djèvojko učitèljica učitèljice fem -cons. -g. Sample declensions can be found on pp. Residential neighborhoods. 323-329. Not all nouns have a separate vocative case. -h make the same consonant shift in DLIpl as in Npl. usually (but not always) take the ending -e. -g.” The vocative of neuter nouns. and masculine nouns ending in a “soft” consonant often take the ending -u. [89a-c] masculine dòbri đàci / gradovi dobre đàke / gradove dobrim đàcima / gradovima neuter mala sela mala sela malim selima feminine –a dòbre žèn e dobre žèn e dobrim žènama feminine -cons. locative and instrumental cases are considered to have distinct meanings in the plural. fine stvari fine stvari finim stvarima Npl Apl DLIpl * Vocative case. The ending for all adjectives in these three cases is -im. however. For instance: mòja ljùbavi “[oh] my love!. Feminine nouns ending in -ica. and the ones which do often have variant endings. an object). however. adjectives. Feminine nouns in a consonant rarely form the vocative. they take the ending -i. When they are used in poetic contexts. ljùbav ljùbavi Sarajevo lies in a valley surrounded by mountains. and was thus well suited to the Winter Olympic Games held there in 1984. especially in metaphorical reference to a person. much more rarely. [86] At this point. -ž.zGRAMMAR * Plural case forms * Although the dative. and all plural nouns. is identical to the nominative. continued * The vocative case is the form of the noun used to address a person (and.

and always take plural verbs. Nemirno dijète gleda mirnu djècu. DL and I singular case endings. mirna nemiran. objects and the young of the species. ☞ Then replace mirna djèca with mirno dijète.” [90] Nom Acc Gen Dat-Loc Instr Voc dèca [E] dècu dèce dèci dècom deco djè̀ca [J] djècu djèce djèci djècom djeco braća braću braće braći braćom braćo brothers gospòda gospòdu gospòde gospòdi gospòdom gospodo gentlemen children 115 Osma lekcija Lesson Eight . Dobar dan. [89b. Pod mirnom dècom su stòlice. Pod mirnom djècom su stòlice. Among them are names of certain males. Dòručak je u mirnoj dèci. A mirna djèca ùče od nemirnog djèteta. Dòručak je u mirnoj djèci. and adjectives modifying them take feminine singular endings. A mirna dèca uče od nemirnog dèteta. Nemirno dijète ùči od mirne djèce. They follow the declension of feminine nouns in -a. djèco! Serbian Mirna dèca str̀pljivo sède za stòlom. djèteta djèca (sg form) brothers children child child children gospòda (sg form) miran. nemirna nestrpljèn je gentlemen calm restless impatience 63. and nemirno dijète with nemirna djèca.A2 VOCABULARY braća (sg form) dèca (sg form) dète. zGRAMMAR * Neuter nouns with added syllable -et. dèteta dijète. But these nouns have PLURAL meaning. b) mladi gospòdin and stara gospòda. brat. Nemirno dète gleda mirnu dècu.* Some neuter nouns add the syllable -et before G. For instance: naša dèca ìgraju zajedno “our children are playing together. Nemirno dète ùči od mirne dèce. dèco! ☞ First replace nemirno dète [E] dijète [J] and mirna dèca [E] djèca [J] with a) dobri brat and zla braća.64 NESTRPLJENJE Bosnian and Croatian Mirna djèca str̀pljivo sjède za stòlom. Dobar dan. 89d] NAsg Gsg DLsg Isg dète [E] dèteta dètetu dètetom dijète [J] djèteta djètetu djètetom jàje jàjeta jàjetu jàjetom “egg” dùgme dùgmeta dùgmetu dùgmetom “button” tèle tèleta tèletu tèletom “calf” Brane Braneta Branetu Branetom [name] “child” * Irregular plurals of dète / dijète. gospòdin * The plurals of these nouns are SINGULAR in form.

kòsovski. Увек им се јављaм преко ѝнтернетa. А ка̀ко се јављаш сту̀дентима у иностра̀нству? 1. Ne. via to consider (I) relative Slavonian happiness. dalmàtinski.A3 VOCABULARY bàlkanski čuti se. a pòvremeno i telefònom. A kàko se javljaš stùdentima u inozemstvu? 1. 2.except on the sidewalk 116 Osma lekcija Lesson Eight . slàvonski.C]. or vòjvođanski stùdenti. ràzmišljam rođak slàvonski sreća telèfon. a pòvremeno i telefònom. javim se + Dat jàvljati se. ☞ Use this exercise as a model to describe how you communicate with your family and friends. javljam se + Dat kosovski Balkan to talk to each other (I/P) Dalmatian foreign lands foreign lands internet Istrian to get in touch with (P) to get in touch with (I) Kosovo (adj.S] u inozemstvu [C] with: bàlkanski. ☞ Replace: ròditelji with braća. Serbian 1.C. ìstarski. Čuješ li se često sa svòjim ròditeljima? 1. (No parking) . hr̀vatski. A kàko se javljaš stùdentima u inostrànstvu? 1. zàto što im volim pìsati pìsma. 2. Uvijek im se javljam preko ìnterneta. Kàkva sreća! Pìsmo od ròditelja! 2. 2.S] kćèrke [B. rođaci. за̀то што волим да им пишем пѝсма. Javljam im se òbičnim pìsmom. Ка̀ква срећа! Пѝсмо од ро̀дитеља! 2. telefòna vòjvođanski 65. ☞ Replace stùdenti u inostrànstvu [B. Не. Jављам им се о̀бичним пѝсмoм. 2. Да ли се чујеш често са сво̀јим ро̀дитељима? 1. over. a osim toga òni ne žèle ìmati kompjùter. 2. Ne. Òbičnim pìsmom? Zašto? Zar nìsi razmìšljao da im kupiš kompjutor? 1. а по̀времено и телефо̀ном. Kàkva sreća! Pìsmo od ròditelja! 2. О̀бичним пѝсмoм? Зашто? Зар нѝси размѝшљао да им купиш компјутер? 1. dèca [E] djèca [J].. a osim toga òni ne žèle ìmati kompjùtor.66 except besides now and then across.) osim + Gen osim toga pòvremeno preko + Gen razmìšljati. sèstre. a осим тога о̀ни не жѐле да ѝмају компју̀тeр. ćèrke [S] kćeri [B. Uvijek im se javljam preko ìnterneta. bòsanski. fortune telephone Vojvodina (adj.S] inozemstvo [C] ìnternet ìstarski jàviti se.) JAVI SE! Bosnian 1. Čuješ li se često sa svòjim ròditeljima? 1. sinovi. srpski. Òbičnim pìsmom? Zašto? Zar nìsi razmìšljao da im kupiš kompjuter? 1. Javljam im se òbičnim pìsmom.. zàto što im volim pìsati pìsma. 2. Croatian 1. čujem se dalmàtinski inostrànstvo [B. crnògorski.

1. Pred kim? 2. the verb jàvljati se (perfective jàviti se) “get in touch with” takes a dative object. a taj zid je između dva druga zida iza vràta. kod pròfesorske kàtedre. a pored vràta s druge stràne. i nasuprot vama i pred nama. ispod plafòna i ispod lampi. If such verbs take an object. and videti se [E] vidjeti se [J] means “meet. ispod stròpa i ispod lampi. vrèdni [E] vrijèdni [J] stùdenti. a taj zid je između dva druga zida iza vràta.) side ceiling ceiling (adj. Do pròzora je s jèdne stràn e. 2. i nasuprot vama i pred nama. 1. Try shifting them around. describe the position of cities. Na sredìni zida je. čuti se means “be in touch” (usually by phone).S]. if it is. a pored vràt a s druge stràne. ispod plafòna i ispod lampi. kod pròfesorske kàtedre.) light light rug 67. get together. this object will be in a case other than the accusative. Pred nama. Thus. Do pròzora je s jèdne stràne. Na sredìni zida je. òvaj sto [B. Pred kim? 2. Naša tàbla je u sobi na zidu ispred stùdenata i blizu profesora. tvòja stòlica.S] with: naš profesor. iznad pòda. iznad pòda. Pred nama. ☞ Replace naša ploča [C] tàbla [B.” [87a] For some basic verbs. Do pròzora je s jèdne stràne. The means of communication need not be specified. Naša tàbla je u sobi na zidu ispred stùdenata i blizu profesora.zGRAMMAR * Se-verbs. Serbian 1. sobna vràta. 1. i nasuprot vama i pred nama. under in front of behind up above lectern. Na sredìni zida je. Gdje se nàlazi naša ploča? 2. a taj zid je između dva druga zida iza vràta. Gde se nàlazi naša tàbla? 2.” This appears in various ways in the English translation. sat. 1. 117 Osma lekcija Lesson Eight .S] plàfonski [B.68 Bosnian 1.S] stol [C]. 2. 1. One is to add to a verb the general meaning of English “each other. Gpl làmpi nasuprot + Dat plàfon [B.S] pròfesorski beneath. Pred kim? 2. Gdje se nàlazi naša tàbla? 2. the instrumental case is used. continued * The particle se has a number of different meanings. iznad pòda. For instance: javljam joj se telefònom “I call her on the phone / communicate with her by phone. so as to create a different response for each question. a pored vràt a s druge stràne. podium lamp opposite ceiling ceiling professorial sag [C] sat sobni stràna strop [C] stropni [C] svètlo svjètlo tepih [B. plàfonska svjètla [B] plàfonska svètla [S] stropna svjètla [C]. 2. Pred nama. using these prepositions. SOBA Croatian 1.” [87b] A4 VOCABULARY ispod + Gen ispred + Gen iza + Gen iznad + Gen kàtedra làmpa. ☞ The responses given above represent only a few of several possible ways to answer the questions posed. rivers and other topographical features with reference to one another.S] rug clock room (adj. Naša ploča je u sobi na zidu ispred stùdenata i blizu profesora. ☞ Using the map at the beginning of the textbook as a guide. the particle se is simply part of their meaning. kod pròfesorske kàtedre. 1. For example. veliki sag [C] tèpih [B.

Medvednica in the north. iznad. [157b] A view across Zagreb from Novi Zagreb in the south to Mt. između and iza.” and za “behind. among. such as pred “before.” pod “under. the phrase s jèdne stràne can mean either “on one side [of something]” (physical location) or “on the one hand” (abstract concept). it makes good sense to memorize which prepositions take other cases. 118 Osma lekcija Lesson Eight . These are ispred. For instance.zGRAMMAR * Review of prepositions * Each preposition takes a particular case. ispod. Since most prepositions take the genitive case. and then to use the genitive as the default case.” nad “above.” also have compound forms which take the genitive. [157c] Some prepositions which take the instrumental. The Sava River runs from east to west along the southern perimeter of the city (just along the row of poplars seen in the middle of the photograph).” među “between. but a number are used in other meanings as well. [93] Many prepositions refer to physical location. The oldest part of the city lies along finger ridges extending from the mountain slopes toward the Sava River plain.

Svakim danom sve više volim bàlkanske jèzike. bàlkanski jèzici! Serbian Bàlkanski jèzici su izuzetno zanìmljivi. stràšni lav. Svakim danom sve više volim hr̀vatski jèzik. O. Ра̀змишљам о српском јѐзику. O. Kolìko je dùga vaša vòžnja svaki dan? 119 Osma lekcija Lesson Eight . hr̀vatski jèziče! Serbian Српски јѐзик је изузетно занѝмљив. О. O. nove cìpele. Ràzmišljam o hr̀vatskom jèziku. Ràzmišljam o bàlkanskim jèzicima. bàlkanski jèzici! ☞ Replace bàlkanski jèzici with dòmaće zàdaće [B. Pjevam pjesme bàlkanskim jèzicima. Pevam pesme bàlkanskim jèzicima. Сваким даном све више волим српски јѐзик. Sa bòsanskim jèzikom divno je žìvjeti. nouns and pronouns which were suggested in the dialogue in A4. Continue this exercise by inserting adjectives and nouns of your own choice. [B] S kim se vozite svakog jutra? Zašto? [C] S kim se vozite svakoga jutra? Zašto? [S] Sa kim se vozite svakog jutra? Zašto? 2. Pjevam pjesme hr̀vatskom jèziku. vèlika ljùbav. In your answers. Pjevam pjesme bòsanskom jèziku. Са српским јѐзиком дивно је жѝвети. Bez hr̀vatskog jèzika nema sreće.C] dòmaći zadàci [S]. Bez bàlkanskih jèzika nema sreće. Ràzmišljam o bàlkanskim jèzicima. moj/svoj udžbenik za bòsanski or udžbenik za hr̀vatski or udžbenik za srpski. B3 Ask each other these questions. use the prepositions. mali psi. S hr̀vatskim jèzikom divno je žìvjeti. Ràzmišljam o bòsanskom jèziku. Bez bàlkanskih jèzika nema sreće. Svakim danom sve više volim bàlkanske jèzike. S bàlkanskim jèzicima divno je žìveti. Без српског јѐзика нема среће. šàrene mačke.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian Bòsanski jèzik je izuzetno zanìmljiv. B2 Bosnian and Croatian Bàlkanski jèzici su izuzetno zanìmljivi. naš dragi kolèga. teška pìtanja. Bez bòsanskog jèzika nema sreće. O. slatko jelo. S bàlkanskim jèzicima divno je žìvjeti. Певам песме српском јѐзику. hrvatski jèzik or srpski jèzik with: duga noć. 1. mali (or veliki) gradovi. Svakim danom sve više volim bòsanski jèzik. bòsanski jèziče! Croatian Hr̀vatski jèzik je izuzetno zanìmljiv. српски јѐзиче! ☞ Replace bòsanski jèzik. hladno pivo.

[B. a kòme vòziti se kolima? Zašto? [S] Kòme se sviđa da se vozi bicìklom.C] Nasuprot čèmu su vràta? [S] Насупрот чѐму су врàта? 120 Osma lekcija Lesson Eight .C] Pored kòga je pròzor? [S] Поред ко̀га је про̀зор? 3.C] Ispod čèg a je stòlica? [S] Испод чѐга је сто̀лица? 2.C] S kim òna sjèdi? [S] Сa ким о̀на сѐди? 6. Čìme se javljate svòjim prijateljima? Telefònom.C] Pored čèg a je knjiga? [S] Поред чѐга је књига? 5. Zar nè pišete pìsma svòjim prijateljima? Zašto? 6.3. [B] Ispred čèga je tàbla? [C] Ispred čèga je ploča? [S] Испред чѐга је тàбла? 8. [B.C] Pored čèg a sjèdite sada? Zašto? [S] Pored čèg a sèdite sada? Zašto? 7. [B. and then ask yourself questions about their location. [B. Rearrange things to make the distribution more interesting and to require you to use as many prepositions as possible. 1. [B.C] Kòme se sviđa vòziti se bicìklom. [B. [B. pìsmom ili preko ìnterneta? Zašto? 5. a kòme da se vozi kolima? Zašto? 4. [B] Iznad čèg a su plàfonska svjetla? [C] Iznad čèg a su stropna svjetla? [S] Изнад чѐга су пла̀фонска светла? 7. using questions such as the following as prompts. [B. Self-study learners: Note the position of various objects in your room or house. [B] Na čèmu je tèpih? [C] Na čèmu je sag? [S] На чѐму је тѐпих? 4.S] Šta slušate svakog dana? Zašto? [C] Što slušate svakoga dana? Zašto? B4 Ask each other to locate objects in the classroom.

Kàko se piše Washington na srpskom? 5. 2. Čìji je taj strašni pas? (njihov àdvokat [B. Čìja je òva šàrena mačka? (vaš kolèg a Željko) B7 1. Ка̀ко се каже ка̀са на хр̀ватском? 10. Ка̀ко се каже Шпа̀њолска на српском? 4. 3. Ка̀ко се пише Washington на српском? 5. Čìje je to pìtanje? (naš profesor Hàris) 3. hoping to stump the other team with a word they might not remember. Kàko se kaže kat na srpskom i bòsanskom? 11.C] Dùšan) 5.B5 Bosnian and Croatian 1. State the idea of possession twice. Ка̀ко се каже биоскоп на хр̀ватском и бо̀санском? 9. Ка̀ко се каже свеу̀чилиште на бо̀санском и српском? ☞ Play this as a game. Ѝмам пѝсмо од мо̀је тетке! 5. Example: Čìja je òva òlovka? (mòja prijatèljica Mìr jana) a. Òvo je òlovka mòje prijatèljice Mìr jane. Kàko se kaže Špànjolska na srpskom? 4. first using the name alone (a). 1. Ка̀ко се каже су̀дац на бо̀санском и српском? 2. Čìja je òva noć? (njena [B. Provide both a masculine and a feminine version for #3 and #4. Ка̀ко се каже ка̀залиште на српском? 8. Kàko se kaže sùdac na bòsanskom i srpskom? 2. b. ☞ Now redo all sentences you have just created. Kàko se kaže advòkat na hr̀vatskom? 3. Ка̀ко се кажу Greece и Hungary на бо̀санском. Ìmam pìsmo od mòje tetke! 5.S] drugàrica [S] Nàda) 4. 2. Ка̀ко се каже кат на српском и бо̀санском? 11. Kàko se kaže kàzalište na srpskom? 8. Kàko se kaže kàsa na hr̀vatskom? 10. B6 Practice with the various ways to express possession (which include the possessive adjective. Сам сам. Brat mi je vìsok čòvjek. One team asks a question. Čìje je to vèliko znànje? (njègova dèvojka [E] djèvojka [J] Željka) 6. ☞ Rewrite these sentences as negatives. this time putting all the nouns in the plural. 4. ☞ Make past-tense versions. Kàko se kaže sveùčilište na bòsanskom i srpskom? 1. Serbian 1. Òvo je Mìrjanina òlovka.C. and then using the entire phrase (b). Sam sam. Брат ми је вѝсок чо̀век. 4. Сат је на зиду. Kàko se kaže bioskop na hr̀v atskom i bòsanskom? 9. 3. the genitive case and the dative case). Sat je na zidu.S] njèzina [C] prijatèljica [B. Ка̀ко се каже Евро̀па на хр̀ватском? 6. Rječnik se nàlazi na stòlu. hr̀vatskom i srpskom? 7. 121 Osma lekcija Lesson Eight . Kàko se kaže Evròpa na hr̀vatskom? 6. Речник се на̀лази на сто̀лу. Ка̀ко се каже адво̀кат на х̀рватском? 3.S] òdvjetnik [B. Kàko se kažu Greece i Hungary na bòsanskom. Čìji je taj cr̀veni àuto? (tvòja sèstra Dùšanka) 2. хр̀ватском и српском? 7.

Then write out the whole story. (on Fridays) 6... je čekao da mu se javiš telefònom... ... Bosnian Hàris i Nàd a su mòmak i djèvojka. у .... идем на ко̀нцерт у . a Nàda ........... Hàris .......C] .. (Tuzla) u ... joj se jàvio... (ìći) iz ................. [B.............. Hàris .... and translate the sentences into English: 1.....C] .. [B............ (Nàda).............. (Hàris) ....... For verbs......... (kàzati) . (Nàda) da ........ (Hvar) bez .. Dok su Hàris i Nàda na ... (Tuzla) . (Nàda) nìje lijepo na .. јој се ја̀вио.. ali nìje bìla kod kuće pa se nìsu čuli...✍ DOMAĆA ZADAĆA [B........ (Hàris)......C] Često idem u kìno ... ........ uvijek idem na predàvanja popòdne.... kàd a . (ìnternet). Ni ... Hàris razùmije ........ (Sàrajevo) . (dan) ....... (mama i tata).... (stùdenti)... Hàrisu je dobro.. (dòći) u ...........C] ....... (jul).......... али нѝје бѝла код куће па се нѝсу чули... (telèfon). [B... (Nàd a) iz . [S] ..... (ìći) sam ... [S] . (Hàris) nìje u . (For months) 4.... [B.. Nàda žèli biti sa ... (put)...... (Hàris).. (Yesterday) C2 Fill in the blanks with the appropriate forms of the words in parentheses.... idem s prijateljima na more......... use only present tense.. [fill in the weekday of your choice] 2.. (voz) iz ..C] ... [S] .. (Sàrajevo) lijepo bez .. (jàvljati se) ......C] ....... [B...... Hvar je lijep... [S] .... (jàvljati se) ..... (Nàda)....... идем с друговима на море.. увек идем на преда̀вања попо̀дне... (Sàrajevo)........ U .......C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Fill in the blanks with the appropriate time expression.. Òni su .... [S] ... [B... idem na kòncert u .. нѝсам размѝшљала о сво̀јој љу̀бави.... Hàris . (Sàrajevo) preko .......... ali Nàdi nìje.... [S] Често идем у биоскоп .C] ................ (tràjekt i 122 Osma lekcija Lesson Eight ........... (This week) [fill in a weekday of your choice] 5.......... Nàd a ...... . ....... [S] . је чекао да му се јавиш телефо̀ном. (For days) 7. [B. (Every year) [fill in the month of your choice] 3.... u ... (kola) na . ali poslije dva ........... (završàvati se) ljetni sèmestar.. nìsam razmìšljala o svòjoj ljùbavi.. (Hvar) sa ...

..... (završàv ati se) ljetni sèmestar Željko .................. (svoj stric). (Dùšanka) iz ......... (Varaždin) ............... (Dùšan) .. (Domagoj). (Nàdin put)................ Jasna ..... Dùšanka ......... (svoj àmidža). (dòlaziti) sa .... (kàzati) ..... a Željko ....................... Onda Dùšan ............. Croatian Željko i Jasna su mòmak i djèvojka............ Dùšan razùme .. Onda Željko .. (telèfon). (kàzati) ........ (Dùš an) nìje lepo u (Beògrad) bez ....................... Dok su Željko i Jasna na . (vlak)............... (grad) s . Onda Hàris .. (jàvljati se) .......... (ìći) sam ...................................... (Jasna)........ (Željko) nìje u . 123 Osma lekcija Lesson Eight . (Niš) ....... (autòbus). (Tuzla) .. (Dùšanka)................ Jasna .......... (kola) u ...... Dùš anka žèli da bude sa ........... (Crna Gòra) u .... (jàvljati se) ...... (dòlaziti) iz .... (ìći) iz .. (Jasna) i ........... Dùšanka ............autòbus)......... (Jasna) iz ...... (stànica). (ìći) u .. (Varaždin) .............. (mama i tata)..... (Beògrad) i Dùšan . (dan) kod ...... (Hvar) u ..... Crna Gòra je lèpa.. (dan) . Željko ....... (Hvar) bez ................ (Hàrisov put) i o ....... ..... (stànica)... òni (razgovàrati) o ... (Jasnin put). Ni . (dòći) u ...................... (ìći) iz .. (biti) kod .. (Dùšankin put)..... Dok su Dùšan i Dùšanka na ...... (dòći) u ......... (dan) kod . (Dùšan).. Dùšan ............ (Dùšanka) i ... kàda .. (letnji sèmestar) Dùšan .. .... (vlak) iz .... (Beògrad)........... (put).......... (voz) iz .. (dan) kod .... (ìći) u ..... ................. a Hàris ... (Hvar) u .. (Niš) u ... (Jasna) nìje lijepo na ... Jasna žèli biti sa . (Beògrad) ............. Dùšanka ...... ali Jasni nìje....... (ìći) sam .. òni (razgovàrati) o ..... Poslije .... (Željko) ............. (Varaždin) u .. (ìći) (Nàda) (dòčekati) na ........................... (jàvljati se) ..... Poslije .... (ìći) po . Željku je dobro...... (Crna Gòra) bez . (svòja tetka).. (Elvis). (Željkov put) i o . Dùšan ......... (kolodvor)...... (mama i tata)........ (Željko). (stùdenti)... (Zàgreb) lijepo bez . (voz).. U ........ (Jasna) da ....... (ìći) po ......... (grad) sa .. (juli)................ (grad) sa .. (Àmila)...... (put)......................... (dòlaziti) sa .. (Zàgreb). (Dùšanov put) i o ............... Željko . ali posle dva ............. ali poslije dva .. (Željko).. (svòja tetka).. òni (razgovàrati) o . (kola) na ....... (Crna Gòra) sa ... (dan) ... Hvar je lijep. (ìći) (Dùš anka) (dòčekati) na .. a Jasna ......... (ìnternet)............ kàda ... Nàda ..... (srpanj). Serbian Dùšan i Dùšanka su mòmak i dèvojka. (ići) (Jasna) (dòčekati) na ........ (ìći) po ....... (Zàgreb) i Željko ..... (Beògrad) preko ..... (Hvar) s .. (Sàrajevo) i Hàris ................... (telèfon)...... Ni .. (biti) deset . a Dùšanka ... (Zàgreb) preko ....... (Zàgreb) . (to) Željko i Jasna ..... (to) Hàris i Nàda . Jasna ......... Òni su ..... (Nàda) i ... Željko razùmije ... ............... (biti) deset ........... ali Dùšanki nìje..... Òni su . (stùdenti)...... (Nàda).. Dùš anu je dobro............. Nàda . (Jasna).... (ìnternet)... (Dùšanka) nìje lepo u ........ (završàv ati se) .. (biti) kod . (Dùšanka).. (Dùšan)... (biti) deset ... (jàvljati se) ........ (tràjekt i autòbus). (Dùšanka) da .... U ......

. јести) за ру̀чак да̀нас? 6... a zèmlja kruži oko sunca. ali nikada nè pijemo kàfu. (svòja tetka)... a Dùšan ....... (слушати!) мe! Ја̀јa нe . ...... 3...... a zèmlja kruži oko sunca.... (òni.... C3 Replace each italicized noun or name in the sentence with a pronoun (full form or clitic. [S] Mesec kruži oko zèmlje.... (мо̀рати) да се једу сваки дан! 2. [B.. 2..... [C] Pijemo mlijèko svaki dan.. (Niš) . Where you see an exclamation point with the verb.. (mi.. (òni. changing the word order where necessary......... 5....... ... (pìsati!) svòjim sèstrama dànas... Jelo od kobàsice i jàja òdlično je za dòručak.. (Sr̀đan)... [S] Pijemo mlèko svaki dan... 7.... gledati) film? [C] U kolìko sàti navečer u četvr̀tak . (не позна̀вати) мо̀ју сѐстру? 3................ as required).... ... Zar Ines ... a braći sutra! 4. [B. Зар Инес .. гледати) филм? 124 Osma lekcija Lesson Eight ..S] Jàvili smo se ròditeljima.... 4. .... U novinama ìma zanìmljivih stvàri... a Gòran šalje Željki dùgo pìsmo. 1.... C4 Fill in each blank with the appropriate form of the word in parentheses. gledati) film? ☞ Use past tense for #6.. (to) Dùšan i Dùš anka ... (по̀чињати) твој нови по̀сао? 5. jesti) za rùčak dànas? 6... (svoj stric). (ìći) u ..... ali se nìsmo čuli s njima. (voz). У колѝко са̀ти увече у четвр̀так ..... (ми...C] Mjesec kruži oko zèmlje... (mòrati) jesti svaki dan! 2. Шта хо̀ћеш да .. Željka šalje Gòranu kràtko pìsmo... [C] Jàvili smo se ròditeljima... [S] Slušaju svòje profesore ceo dan....... 1. а браћи сутра! 4.... use the imperative.. (slušati!) me! Jàja se ne . Then write out the whole sentence. ali nikada nè pijemo kàvu.. jesti) za rùčak dàn as? [C] Što hòćeš da . Od pròzora do vràta nìje dalèko.. 1.(Ana).. [B.. (пѝсати!) сво̀ј им сѐстрама да̀нас.... Posle ...... [B] U kolìko sàti naveče u četvr̀tak .. (biti) kod ... već je dalèko od pròzora do nas! 8..... (ne poznàvati) mòju sèstru? 3..... (pòčinjati) tvoj novi pòsao? 5. Kàd a .... 6..... ali nikada nè pijemo kàf u.... ali se nìsmo čuli sa njima. [B] Pijemo mlijèko svaki dan. Ка̀да . (о̀ни.... (mi. .C] Slušaju svòje profesore cijeli dan.. [B] Šta hòćeš da ..

b. 4. Below the floor is another room on another floor (story). 1.C5 Translate the first sentence into English. Then translate the ones that follow it into B. give the singular form. Put a picture into the letter for your brothers. give the plural form. Listen! Your house is very beautiful with that red door and those windows! 2. polòžiti kùpiti polàgati 3. 1. dijète [J] mòmci lav supruga voz ljudi pìtanja noć ključ brat zidovi đàci pas ljùbavi sin reč [E]. If it is singular. dòći 6. c. a. rječnici [J] knjiga òtac suprug C7 For each aspect pair given below. Write a letter to the children. djèvojke [J] dète [E]. [B. Što da radim s tvòjim psom? b. c. riječ [J] znànje rečnici [E]. a. Nada is reading both his book and her book. [B. kupòvati 2. sprèmati dòlaziti sprèmiti 125 Osma lekcija Lesson Eight . c. Pred njima je dobar žìvot. Please bring me both your cat and my mouse. C. She works outside all day in front of the building. using the first as a model. ùzeti 4. state which of the two is perfective and which is imperfective.C] Daj djèci vòća. b. C6 Identify the number (singular or plural) of each of the following nouns. jesti ùzimati pòjesti 5. or S. a. glàdna su! b. c. ali predà mnom su problèmi. a. Njihova dva brata žìve kod ròditelja. Get in touch with your brothers about their homework. vlak živòti pìsma dèvojke [E]. ali òstala braća nìsu više kod kuće. 3. and if it is plural. Šta da radim sa tvòjim psom? [C] Ìmam i svojeg psa i tvojeg psa.S] Ìmam i svog psa i tvog psa. glàdna su! [S] Daj dèci vòća.

. глупљe..C. grandchild Благо бабама и дедама ко̀ји ѝмају у̀нуке. 126 Osma lekcija Lesson Eight . Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY бака [B. ?  Priča: Albahari Read Part V of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p.... to beat (I) grandson. ту̀ците их без ра̀злога. Use questions with: a) (ne) svìđ ati se b) (ne) čìniti se c) O čèmu se radi d) Zar . Тешко нама ко̀ји ѝмамо дѐцу. ☞ Bring a question on each aphorism to class.. Ако већ ту̀чете дѐцу. јер су сви други ра̀злози глупљи. ту̀чем у̀нук grandma reason to spank. глупљa деда grandma grandma lucky you! stupider grandpa нѐна [B] ра̀злог тући.S] баба [S] благо вама! глупљи.. 343).

1. Stanòvaću kod jèdne fràncuske pòrodice. deadline to dream (I) Slavic Slavic to reside (I) study (adj. ruska obìtelj [C] pòrodica [B. kìneska obìtelj [C] pòrodica [B. stay ninth exam (adj. pròleće [E] pròljeće [J]. fràncuska jela! 1.S] pròleće pròljeće rok sànjati. Poslije ìspitnog roka ìći ću u Pàriz na mjesec dàna. nàravno. 3. A gdje ćeš stanòvati? 2.S] and ruska jela. A šta ćeš da ùčiš dok si u Parìzu? 2. A što ćeš ùčiti dok si u Parìzu? 2. Biće to studijski bòravak. Ùčit ću govòriti fràncuski jèzik ì dan ì noć. sanjam slàv enski [B.S] Bosnian 1. replace fràncuski jèzik with 1.) language Chinese summer summer [for] a month [for] a month Moscow family pòrodica [B.) Shanghai winter 69. 2. 2.Deveta lekcija • Lesson Nine A1 VOCABULARY àustrijski bòravak. Bit će to studijski bòravak. Sanjam o tome već godinama! 1. nàravno. ☞ Replace leto [E] ljeto [J] with jesen. Šta ćeš da radiš preko leta? 2. Divno! Šta ćeš tamo da radiš? 2.S] stanòvati. Beč. ☞ Replace Pàriz with 1. Posle ìspitnog roka ću da idem u Pàriz na mesec dana. I jest ću. zìma. Divno! Šta ćeš tamo ràditi? 2. ŠTO ĆEŠ RADITI? [C] Croatian 1. Divno! Što ćeš tamo ràditi? 2. Stanòvat ću kod jèdne fràncuske pòrodice. Ùčit ću govòriti fràncuski jèzik i dan i noć. 2. Šta ćeš ràditi preko ljeta? 2.C] slòvenski [B. Šàngaj. A gdje ćeš stanòvati? 2. slàv enske [B. 1.S] and àustrijska jela. I ješću.S] and fràncuska jela with 1. 127 Deveta lekcija Lesson Nine . Bit će to studijski bòravak. stànujem studijski Šàngaj zìma family spring spring period. fràncuska jela! 1. nèmački [E] njèmački [J] jèzik. Sanjam o tome već godinama! 1. Sanjam o tome već godinama! 1.S] jèzike and fràncuska obìtelj [C] pòrodica [B. Moskva. Što ćeš ràditi preko ljeta? 2. bòravka dèveti ìspitni jèzik kìneski leto ljeto mesec dàna mjesec dàn a Moskva obìtelj [C] (f) Austrian sojourn. Poslije ìspitnog roka ìći ću u Pàriz na mjesec dàna. I jest ću. Ùčiću da gòvorim fràncuski jèzik i dan i noć. 1. àustrijska obìtelj [C] pòrodica [B.C] slòvenske [B. A šta ćeš ùčiti dok si u Parìzu? 2. A gde ćeš da stànuješ? 2.S] and kìneska jela. 3. 3. nàravno. fràncuska jela! 1. Serbian 1.70 ŠTA ĆEŠ RADITI? [B. kìn eski jèzik. Stanòvat ću kod jèdne fràncuske obìtelji.

use na + Acc.when they are joined with the future clitic. B can use both spellings. In all such instances. has both full and clitic forms. infinitives ending in -ti are shortened and the unit “infinitive + clitic” is pronounced together. C keeps the -t of the infinitive and writes the two forms separately (ùčit ću). which functions like “will” in English. the sequence da + present).to -šć. If the focus is on an intended endpoint. formed by adding an auxiliary to the infinitive (or its replacement. do not in this instance mean “want. the preposition choice depends on the meaning. as in ìći ću u Pàriz na godinu dàna “I’m going to Paris for a year.” [71] Caution! Plaster falling 128 Deveta lekcija Lesson Nine . But the infinitive portion of the future may be anywhere in the sentence. In BCS. the future auxiliary must come in second position. check to see whether it refers to Slovenian or Slavic! z GRAMMAR * The future tense * The future is a compound tense. In this case. although identical to the conjugated forms of hteti [E] htjeti [J]. for the full forms (and negative future). this pronunciation is heard everywhere. use the Acc without a preposition.Tricky translation: The adjective “Slavic” is slàvenski in C and slòvenski in S (also južnoslàvenski [C] and južnoslòvenski [S]). If the infinitive begins the sentence the auxiliary must come immediately after it. The clitic forms are used predominantly. Infinitives ending in -sti shift the -st. So when you see the word slòvenski in a text. but appears in spelling only in S (ješću [S] but jest ću [C]). But beware! The adjective “Slovenian” is slòvenski in C and slòvenački in S. [95a] * The preposition na in future time expressions * English uses “for” to express the length of time covered by an action. and the S spelling in texts published before 1990. Note that infinitives ending in -ći are written separately everywhere (ìći ću).” Instead they carry only the meaning of future tense [95a] Future tense auxiliaries FULL hòću hòćeš hòće hòćemo hòćete hòće CLITIC ću ćeš će ćemo ćete će * Word order in the future and variant spellings * As a clitic. but S drops the -t and writes the two as one word (ùčiću). as in òna će biti godinu dàna u Parìzu “she’ll be in Paris for a year. Bosnian usage prefers the C spelling in more recently published texts. see the next section. The auxiliary. The full forms.” [100] But if it concerns simply of a unit of time.

Serbian 1. and 2. neugodno 2. Sàda sam ùredna i lìce mi je čisto! Hòćeš li sà mnom krènuti ù grad? Hòćeš li sà mnom krènuti u grad? 1. čekat 1. opèri si ruke. Jest ću dok sam vàni. vratim se zr̀calo [C] zub. to set out (P) to get moving (I) [toward] home face uncomfortable uncomfortable messy mirror to wash (P) òstati. Ne ću. neprijatna [B. Glèdaj dok se čèšljam. Са̀да сам у̀редна и лѝце ми је чисто! Хо̀ћеш ли са̀ мном да кренеш у град? 1.C] neùredan. Lijepo se provèdi. pèr em prljav probùditi. are each several people rather than single individuals.S] neugodan. па ћу их прати пре спа̀вања. Ako mi se nè spava. ruku ùmiti se. Žèlim òstati kod kuće jer ìmam pune ruke pòsla. непријатно ми је! 1.S] lìce neprijatan. Hòćeš li prati zube? 2. Nèću. krenem krètati. Да ли жѐлиш да кажеш да сам неу̀р една? Јао. у̀миј се. Нѐћу. umijem se umìvati se. Ista si kao uvijek! Lìce ti je prljavo. pa ćeš onda izglèdati se. Да ли ћеш да пѐреш зубе? 2. Pògledaj se u oglèdalo! 1. Gpl. Žèliš li reći da sam neùredna? Jao. neùredna oglèdalo [B. Lijepo se provèdi. ☞ Redo in a plural version. Žèliš li reći da sam neùredna? Jao. Почѐшљај се. pa ćeš onda bolje! izglèdati bolje! 2. ùmij se. Jest ću dok sam vàni.71 to remain (P) to brush. Лепо се провѐди! Ако ми се нѐ спава. opèri ruke. па ћеш онда да ѝзгледаш боље! 2. zubi 70. Počèšljaj se. Nèmoj me probùditi ako spavam. Нѐћу сад. чекаћу те. Јешћу док сам напољу. Bok! Žùri mi se! prati prije spàvanja.A2 čèšljati čist dòma [C] isti izglèdati. ùmivam se i pèrem si ruke. Nèmoj me probùditi ako spavam. По̀гледај се у оглѐдало! 2. Hòćeš li prati zube? ruke pòsla. 1. Počèšljaj 1. Ћао! Крећем! Жу̀ри ми се! Вра̀тићу се кући после 11 са̀ти. čekat ću te. neugodno mi je! mi je! 1. 129 Deveta lekcija Lesson Nine . Zdravo! Žùri mi se! Krećem! Vràtit ću se dòma poslije 11 sàti! Krećem! Vràtit ću se kući poslije 11 sàti! 1. Pògledaj se u zr̀calo! 2. ùmij se. Sàda sam ùredna i lìce mi je čisto! ruke. ùmivam se i pèrem 2. Žèlim òstati kòd kuće jer ìmam pune 1. pa ću ih 2. ću te.C. Иста си као увек! Лѝце ти је прљаво. provèdem se [ìmati] pune ruke pòsla rùka. Глѐдај док се чѐшљам. òstanem počèšljati pògledati se pòlaziti prati. Ne ću sad. ìzgledam jao kao krènuti. Нѐмој да ме про̀будиш ако спавам. ùmivam se ùredan. comb (I) clean [toward] home same to appear (I) oh no! as to go.C. Жѐлим да о̀станем ко̀д куће јер ѝмам пуне руке по̀сла. Ista si kao uvijek! Lìce ti je prljavo. krećem kući [B. ùredna vràtiti se. опѐр и руке. у̀мивам се и пѐрем руке. arm to wash one’s face (P) to wash one’s face (I) tidy to return (P) mirror tooth POGLEDAJ SE! Bosnian Croatian 1. Glèdaj dok se čèšljam. neugodna [B. pa ću ih prati prije spàvanja. comb (P) to look at oneself (P) to set out. Ako mi se nè spava. pròbudim pròvesti se. to go (I) to wash (I) dirty to awaken (P) to spend [time] (P) to be very busy hand. Nèću sad. opèr em to brush.S] òprati. as if 1.

Aspect choice in the future depends upon whether the speaker focuses on the general fact of future action or the completion of a specific action. Da li ćeš im se jàviti? Da li će joj ga dati? other clitics follow fut. Reference to the fact of action alone is expressed by imperfective verbs. We’re going now. I don’t feel like going. [95c] * Reflexive verbs * The particle se functions as direct object when the verb indicates action performed upon one’s own person. continued * The aspect of a verb is often a matter of focus. Mi ćemo im se jàviti. one must again know from context which meaning is intended. How is that said? They are in love. [98] “non-causative. Idemo sad. The forms nè ću. * Double meanings of hteti [E] htjeti [J] * The clitic forms of this verb have only future tense meaning. Djèca se ìgraju. Mother awakens me.” [82a] intransitive. In fact only a very few verbs (such as òbući se “get [oneself] dressed”) are true reflexive verbs. [139] or reciprocal. [140] “inclinational. He’s playing chess.S] / ne će [C] clitic auxiliary is used.” By contrast. She dressed her doll. if necessary one can use žèleti [E] žèljeti [J] to specify the meaning “want.S] ùčit ću [C] fràn cuski “I’ll study French. Obùcite se! One eats well there.S] što [C] ćeš ràditi tamo? “what will you do there?” or ùčiću [B.S] / ne ću [C] nèćemo [B.” baviti se “be occupied with” dogòditi se “happen. Kàko se to kaže? Òni se vole. for example in verbs such as čèšljati se. and then by other clitics: Hoćeš li im se jàviti? [102] li precedes fut. Obùkla je lutku. Nè ide mi se. there is no short form. * Aspect.” nàlaziti se “be located. It is only verbs like these that are truly “reflexive. Kàži nešto! Volim ga. The full form auxiliary takes first position in a question.S] / ne ćeš [C] nèćete [B. followed by li. the neće [B.S] ne ću [C] etc. Òni će mu ih pokàzati. however.S] / ne će [C] nèće [B. Igra šah. [87b] Impersonal Inclinational Intransitive Non-causative Passive Reciprocal Reflexive with se Tamo se dobro jede.” [97] * The particle se with verbs * Because the particle se was originally used only as the clitic form of the reflexive pronoun object sebe. For instance. it has become customary to use the term “reflexive verb” for a verb which is accompanied by se. I wake up early. brijati se. the particle se is used with many additional meanings. aux. but mean only negative future [95a] * Word order in the future tense * The particle li is the only clitic which precedes the future tense auxiliary: all other clitics must follow it.aux.” Croatian can also use the reflexive dative particle si in a “possessive” sense (as in pèrem si zube “I clean my teeth”).) in Croatian . such as bòjati se “be afraid.” Context of usage usually is enough to tell which is meant.are thus identical in form to negated hteti or htjeti.S] / ne ćemo [C] li (in either the form hoćeš li… or da li nećeš [B. [87a] The chart below illustrates how se can add each of these meanings to a verb which lacks that particular meaning when it occurs without se. it can make a verb impersonal.S] što [C]. Majka me budi. ùmiti se. [95b] If a question begins with a word such as kada or šta [B. etc. but only (of course) if there is a direct object to be “possessed.” The negative forms nèću [B. But the full forms signify both future tense and “want. focus on the 130 Deveta lekcija Lesson Nine . . I don’t eat meat. mean both “won’t” (negative future) and “not want”.zGRAMMAR * Questions and negation in the future tense * Questions expecting a “yes-no” answer use Negative future the full form of the auxiliary and the particle nèću [B. Now. Budim se rano.” [98] passive. for instance: šta [B.” and others.S] / ne ćete [C] hoćeš…). Get dressed! without se Nè jedem meso. The children play. There are also several verbs which never occur without se. Say something! I love him.now spelled ne ću (etc. The negative future uses only a full-form negative auxiliary.

Ne ću se vràtiti u dom. costs) (P) tenant. Òstat ću u stùdentskom dòmu. Vidjet ću. as in kad ćeš mi se jàviti? “when will you call me?” or hòćes li se kasno vràtiti? “will you be back late?” In a few instances the difference in aspectual meaning (of action in progress vs. Note the instrumental forms kim and nekim and ni s kim. Hoćeš li podstanare. dijelim gùbiti hoćeš-nećeš ìći u podstanare iznàjmiti. Nèću mòrati gùbiti odgòvara tu blizu. Vidjet ću. subletter utility bills perfect rent living. A ti? 1. Gdje ćeš stanòvati nà jesen? 1. Nè da mi se ìći u stanàre. pòdijelim podstanar rèžije [C] (pl form) sàvršen stanàrina [B. Self-study learners: When you write a version about your own housing plans. stanàrinu. Òve godine idem u podstanare. 2. Gdje ćeš stanòvati na jesen? 2.C. Mòžda ću unàjmiti stan s nekim stùdentima i podijèliti s njima troškove i stùdentima i podijèliti s njima rèžije i kìriju. Baš sada tražim stan. the imperfective verb ùčiti means “study” in English. Nèću mòrati da gùbim vrème i da hodam dalèko na predàv anja. ali hòćeš-nećeš moraš! A ti? 1. to lose (I) like it or not to become a tenant to rent (P) rent perhaps in the autumn in the autumn someone netko [C] niko [B. ☞ Retell this as a conversation about your own housing plans. Òve godine idem u podstanare. Sàvršeno mi odgòvara tu blizu. Òstat ću u stùdentskom dòmu. 2. Da li ćeš dèliti sobu s nekim u stùdentskom dòmu? 2. A ti? 1. ùnajmim [C] 73. pòdelim podijèliti. Òstaću u stùdentskom dòmu. Sàvršeno mi 2. For instance. Mòžda ću iznàjmiti stan sa nekim 1. troškovi unàjmiti. Gde ćeš stanòvati na jesen? 2. A ti? 2.C] neko [B. Ne žèlim ni s kim stanòvati. ali hòćeš-nećeš 2. Serbian 1. ali hòćeš-nemoraš! A ti? ćeš-moraš! A ti? 1. while its perfective partner naùčiti means “learn.S] stanòvanje trošak. Mòžda ću da ìznajmim stan sa nekim stùdentima i podèliti s njima troškove i kìriju. Nèću da se vratim u dom.S] kìrija [B.g. be sure to use forms of the future tense. Baš sada tražim stan. Hoćeš li dijèliti sobu s nekim u stùdentskom domu? dijèliti sobu s nekim u stùdentskom dòmu? 2. Nè ide mi se u podstanare. Òv e godine idem u 1.completion of an action is expressed by perfective verbs. ìznajmim [B.S] mòžda nà jesen [B] na jesen [S.S] nitko [C] podèliti. Nè da mi se ìći u stanàre. 131 Deveta lekcija Lesson Nine . costs) (P) to split (e. Nè ću mòrati gùbiti vrijème i hòdati dalèko na predàvanja. residing expense(s) to rent (P) STANOVANJE Bosnian Croatian 1. Nèću se vràtiti ù dom. Ne žèlim ni sa kim da stànujem. vrijème i hòdati dalèko do predàv anja. Ne žèlim ni sa kim stanòvati. Baš sada tražim stan. delim dijèliti. completed action) comes across in the English translation. Videću.74 someone no one no one to split (e.” A3 VOCABULARY baš ide [mi] se dèliti.g. Sàvršeno mi odgòvara tu blizu.S] precisely [I] feel like going to divide up (I) to divide up (I) to waste. troška.

zGRAMMAR * Negated prepositional phrases * The negative pronouns ništa “nothing” and niko [B.S] nitko [C] “no one” consist of two parts. and Serbia are available for out-of-town students only.” and polìcijska stànica [B. kolodvor.” etc.” in C unàjmiti means “to rent from.S] as relevant. thus: radio stànica [B.sometimes as English “what” and sometimes as the entire English phrase “the fact that…” Thus.” svašta. When they occur as objects of prepositions.S] polìcijska postaja [C] “police station.” niko or nitko “no one.” stànica.” neko [B.and sva-." àutobusni kolodvor. “all sorts of things.S]. ko or tko.” roughly similar to the way German Bahnhof combines the words for “track” and “yard. combines the old-fashioned words for “carriage” and “yard. specifying it either as žèležnička [E] žèljeznička [J] or àutobusna [B] àutobuska [B.to the interrogative pronouns šta or što. [62] * “What” clauses * When the idea translated by English “what” or “that” corresponds to an entire clause. C uses postaja while B and S continue to use stànica.” [99] Zagreb train station [Glàvni kolodvor] Belgrade train station [Žèleznička stànica] The C word for railway station. anything. BCS frequently uses the phrase to što. [93b] Affirmative o nečemu od nekoga s nekim about something from someone with someone Negative ni o čèmu ni od kòga ni s kim about nothing from no one with no one * “Something.” and iznàjmiti means “to rent to.” Dormitories at universities in Bosnia and Herzegovina. Students whose families live in the city or town where the university is located generally continue to live at home.” When bus travel became common. by contrast. the preposition comes between the two parts. In other contexts. B and S. have always used a more generic word for “station.” A similar series is created by adding the prefixes i. Croatia.Whereas in B and S iznàjmiti means both “to rent from” and “to rent to.” and the like. the sentence meni ne odgòvara to što radiš corresponds to English “what you're doing does not suit me. This is translated variously . which yields such as išta “anything at all. Montenegro. * Pronouns such as nešto “something.S] netko [C] “someone.” are formed by adding the prefix ne. radio postaja [C] “radio station.” negde [E] negdje [J] “somewhere.” whereas the sentence savršeno mi odgòvara to što nè moram ìći tamo corresponds to “the fact that I don’t have to go there suits me just fine.” 132 Deveta lekcija Lesson Nine . and gde or gdje. often well into their twenties.” and nigde or nigdje “nowhere. the adjective àutobusni was added to form the current word for "bus station. in a manner parallel to the formation of the negative pronouns ništa “nothing.

Hòću. ćaća or papo. meaning “ouch / oh no / alas” is one of many BCS exclamations.S] Bosnian 1. Ìma. njena bàka [B] njèzina bàk a [C] njena baba [S]. Hòćeš li ih dòčekati? 2. 133 Deveta lekcija Lesson Nine . Ìma. ali će ìći s tobom bez obzira na to. similar to the way “man” is used in colloquial American English. Zar on nema puno pòsla òvog tjedna? 1. 2. In Bosnia children sometimes call their mother nàna. Стићи ће сутра возoм на жѐлезничку ста̀ницу у пола три. Он тво̀је ро̀дитеље воли. јасно. Teenagers throughout the region address their parents as stara (“old woman”) and stari (“old man”). Kàd a će tvòji ròditelji dòći da vide tvoj novi stan? 2. in Dalmatia. jel’da? or jel’te?. Hòću. По̀лазим на ста̀ницу у два сата. Pòlazim na kolodvor u dva sata. best translated as “oops. i žèli ih dòčekati sà tobom. ali se mome bratu ide. Ne mògu. Every region has its own colloquial words for father and. or S is groping for a word or thought. ćàle.S] bàka [B. vaš brat or vaša braća. to go (P) 2:30 to arrive (P) Dad (m) 75. Зар он нема пуно по̀сла о̀ве нѐдеље? 1. Another is joj. Serbian 1. jer sam na predàvanju. Stići će sutra vozom na žèljezničku stànicu u pola tri. Beyond these. Zar on nema puno pòsla òve sèd mice? 1. Hòćeš li ih dòčekati? 2. 1. Ne mògu. njihov tata. Stići će sutra vlakom na kolodvor u pola tri.” The word òvaj is often used when a speaker of B. jasno. in the Zagorje area around Zagreb japa. Some Croatian and Bosnian speakers pepper their speech with the interrogative je li? or its contractions. ali će ìći sà tobom bèz obzira na to. ali se mòjem bratu ide. Bosnian uses bòna and bolan (usually considered to be forms of the word bolan. али ће да иде сa тобом бѐз обзира на то. Hòćeš li i ti pòći sà mnom po njih? 1. јер сам на предàвању. pođem pola tri stići. jasna kolèga (m) mama grandmother grandmother regardless (of) grandfather grandfather clear. 2. Да ли ћеш да их до̀чекаш? 2. speakers often add bre for emphasis. ☞ Replacements for ròd itelji: tvoj kolèg a. али се мом брату иде.S] minùta [C] po njih pòći.A4 baba [B. and together as starci (“oldsters”). mòje dète [E] dijète [J] or mòja dèca [E] djèca [J]. и жѐли да их до̀чека сa тобом. Pòlazim na stànicu u dva sata. The exclamation jao. stignem tata minute minute for them. much as “you know” or “like” are used by speakers of English.C. for mother as well. On tvòje ròditelje voli. NA KOLODVORU [C] Croatian 1. 1. Hòćeš li i ti pòći sà mnom pò njih? 1. On tvòje ròditelje voli. Не мо̀гу. to get them to set out. In Serbian. i žèli ih dòčekati s tobom.76 NA STANICI [B. jasno. and in Belgrade. in a few instances. C. there are numerous interjections used to punctuate speech. “painful”) as a form of address. Хо̀ћеш ли и ти да пођеш са̀ мном пo њих? 1.S] bez obzira na ded djed jasan. 2. jer sam na predàvanju. Ѝма. 1. obvious colleague Mom mìnut [B. njègov ded [E] djed [J]. while in Belgrade kèva is used as slang for mother. jel’?. Ка̀да ће тво̀ји ро̀дитељи да дођу да виде твој нови стан? 2. Kàd a će tvòji ròditelji dòći vidjeti tvoj novi stan? 2. Хо̀ћу. In some parts of Bosnia children call their father bàbo.

A kad ćete pòći od kuće da stignete u kìno u pet? 2. ☞ Use a woman’s name instead of the man’s. Više mi odgòvara pòzorište. što ti odgòvara više.S]. a tebi? 1. Uvek je isti. Kàži. Da. Odgòvara mu to što odgòvara i nama.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] Note: As in other uses of the infinitive. a tebi? 1. Više mi odgòvara pòzorište. while S uses both options. Croatian 1. Hòćete li ìći u kìno večèras? 2. 1. those students working on Serbian are strongly urged to use every opportunity to practice using the “da + present” option. kàzalište [C] pòzorište [B. kìno ili kàzalište večèras? 2. Više mi odgòvara kàzalište. Switch the exercise to the plural. B2 ☞ Change the above exchange so that it represents a conversation a) between you and a person you know as ti. Uvijek je isti. ìći ćemo od 5 sàti na predstavu. and c) 3rd plural ☞ Redo B1 as a conversation about your own evening plans. 1. b) 3rd singular. Rèci. Do this by replacing the 1st and 2nd person plural forms above by a) 1st and 2nd singular. Kàži. Here too. Hòćete li ìći u kìno večèras? 2. and although the S as presented herein uses both. ☞ Replace u bioskop [S] u kìno [B. Pòći ćemo u 4 sata i 10 minùta. ìći ćemo od 5 sàti na predstavu. A Hàmdija? Šta on žèli da radi? 2. Uvijek je isti. ѝћи ћемо од 5 са̀ти на представу.C]. Svejèdno mu je. ☞ Replace bioskop [S] kìno [B. Svejèdno mu je. Serbian 1. Да ли ћете да идете у биоскоп вечѐрас? 2. B1 Bosnian 1.S] with film or glàzba [C] mùzika [B. A kad ćete pòći òd kuće da stignete u kìno u pet? 2. šta ti odgòvara više. replace večèras with dànas or jutros. Croatian 1. Да. bioskop ili pòzorište večèras? 2.C. Svejèdno mu je. A Dàmir? Što on žèli ràditi? 2. C almost always uses the infinitive. Accordingly the C as presented in this book uses only the infinitive. the infinitive portion of the future tense may be expressed by the infinitive itself (ja ću ìći) or by the sequence da + present (ja ću da idem). B3 Bosnian 1. Pòći ćemo u 4 sata i 10 minùta.C] with na predàvanje. A Milorad? Šta on žèli da radi? 2. Da. Ja više volim kìno. А кад ћете да пођете од куће да стигнете у биоскоп у пет? 2. Serbian 1. a tebi? 1. Ja više volim bioskop. b) between two single individuals. and change the times accordingly. as it takes time to learn. Odgòvara mu to što odgòvara i nama. 134 Deveta lekcija Lesson Nine . c) between two groups. Ja više volim kìno. kìno ili pòzorište večèras? 2. Odgòvara mu to što odgòvara i nama. šta ti odgòvara više. По̀ћи ћемо у 4 сата и 10 мину̀та. 1.

Include props where appropriate. Онда ћу да ручам са друга̀р ицом. ☞ Rewrite the exercise in the plural. Rehearse it together so that the two of you can perform your version for the other students in class. B7 Working with a partner from class (if you are not able to work together in person. 1. Sutra ću joj o nečemu pìsati. Онда ћу да опѐрем зубе. 1. Шта о̀бично радиш кад дођеш кући попо̀дне? 2. write your own version of one of the four A dialogues in Lesson 9. Jàviću ti se sutra u pola čètiri. čèšljati se and počèšljati se. Pèrem si ruke. Serbian 1. A poslije rùčka? 2. Croatian 1. 1. Self-study learners: Find the verbs in this lesson accompanied by the particle se. Replace pìsati with govòriti. 135 Deveta lekcija Lesson Nine . Croatian 1. Šta òbično radiš kad dođeš kući popòdne? 2. Нѐ пише ми се сада. Jàvit ću ti se sutra u pola čètiri. and determine in each instance the particular type of meaning added by this particle. ☞ Replace jàviti se with vràtiti se and telèfon with kola. 1. Ни о чѐму. Kàd a ćeš mi se jàviti? 2. Croatian 1. А после ру̀чка? 2. Jàviću ti se telefònom. B6 Bosnian 1. Onda ću òprati zube. Kàd a ćeš da mi se javiš? 2. А ка̀да руке опѐреш да̀нас. ☞ Replace: pràti and òprati ruke with ùmivati and ùmiti lìce. A zašto ti se sada nè piše? 2. B5 Bosnian 1. Pèrem ruke. Nè piše mi se sada. Jàvit ću ti se telefònom. Zàto što mi se spava. A kàda ruke opèr eš dànas šta ćeš onda? 2. Go back over previous lessons and search for such verbs there too. A zašto ti se sada nè piše? 2. A kàko ćeš mi se jàviti sutra? 2.S] što [C] to ko [B. Пѐр ем руке.B4 Bosnia 1.S] tko [C]. А зашто ти се сада нѐ пише? 2. 1. O čèmu ćeš pìsati sèstri? 2. Ni o čèmu. Nè piše mi se sada. and sèstra with brat. Kàd a ćeš mi se jàviti? 2. Jàvit ću ti se sutra u pola čètiri. A kàda ruke opèr eš dànas što ćeš onda? 2. 1. ☞ Retell the exercise using other activities. Onda ću rùčati sa prijatèljicom. О чѐму ћеш да пишеш сѐстри? 2. 1. Ni o čèmu. Zàto što mi se spava. A poslije rùčka? 2. Serbian 1. Sutra ću joj o nečemu pìsati. 1. Onda ću òprati zube. collaborate over the phone or by e-mail). A kàko ćeš mi se jàviti sutra? 2. 1. Serbian 1. ☞ Switch the šta [B. Сутра ћу да јој пишем о нечему. Što òbično radiš kad dođeš dòma popòdne? 2. 1. 1. O čèmu ćeš pìsati sèstri? 2. 1. За̀то што ми се спава. Jàvit ću ti se telefònom. A kàko ćeš mi se jàviti sutra? 2. шта ћеш онда? 2. Onda ću rùčati s prijatèljicom.

ikada 22. We are students at the university and we listen to professors in lectures. 1. and/or S. Hana i Hàmdija pùtuju vozom u New York u ùtorak. 5. nigdje 16. Čìtaju knjige. 2. I like large cities more than small cities. Чѝтају књиге. I ja moram kùpiti psa! Serbian 1. 2. 4. Ines stànuje kod svòje tetke. and mark each word as B. or S: 1. niko 23. Ìva stànuje kod svòje tetke. 6. Ма̀рија ста̀нује код сво̀је тетке. Марко и Саша пу̀тују возом у Њујорк у у̀торак. 6. Čìtaju knjige. Don’t you want to buy a dog? 3. 2. 5. This semester I will be a tenant. nigde 19. nikada 15.C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Rewrite in the future tense: Bosnian 1. C. 7. I’m feeling poorly. Да ли пишеш пѝсмо? 4. igde 21. And you? C3 Connect each word in the two left columns with the correct English translation in the right column. šta 8. I have no apples or plums but I have a lot of oranges and walnuts. negdje 24. 2. netko 13. kada 5. At 5:30 on Tuesday afternoon I will go to the theater. neko 17. nešto 20. 6. For months I have been preparing for this test. Idemo u kìno. look it up in the glossary at the back of the book. 8. tko 2. Идемо у биоскоп. igdje 18. Pišeš li pìsmo? 4. 3. 3. gde 12. Idemo u kìno. išta 7. 6. itko 14. negde who someone no one anyone what something nothing anything where somewhere nowhere anywhere when sometime never ever 136 Deveta lekcija Lesson Nine . što 3. gdje 6. nitko 25. nekada 9. ništa 11. ko 10. 3. Pišeš li pìsmo? 4. И ја морам да купим пса! C2 Translate into B. and I will rent an apartment. 5. C. iko 4. If you find a word that you have not yet encountered in one of the lessons.✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. Sanja i Dàrko pùtuju vlakom u New York u ùtorak. 5. I ja moram da kupim psa! Croatian 1.

1. using the first as a model. a. [S] Da li hòćete da pođete sà mnom u grad? Može! Idemo. a. [S] Da li hòćete nešto da dòručkujete? Ne.S] Ùzmi tòrbu sa stòla! Ìdi sa tòrbom od jèdne stràne zgrade do druge i tràži svòje stvari. [S] Jàviću joj se sutra u čètiri. c. pa onda dòđi do mene i ùzmi mòju òlovku iz tòrbe! [C] Ùzmi tòrbu sa stòla! Ìdi s tòrbom od jèdne stràne zgrade do druge i tràži svòje stvari. ili kod kuće za deset minùta? 137 Deveta lekcija Lesson Nine . but why to Cleveland? Why not from Boston to Montreal? 1. b. [B. c. 6. There it is on the book. And where are you from? 1. [S] Svìđaju joj se Bitlsi. [B. [B. I will take it from the book. 7. They will drink tea and eat cookies at 4 p. c. She will contact us after school. Here. [B] Hòćete li sà mnom pòći ù grad? Može! Idemo. [B] Hòćeš li novine čìtati odmah u kolima. Will you wash your face? OK! I am washing it. 2.C4 Translate the first sentence (or sequence of sentences) in each group into English.m. 2. but my parents are from Vienna. They like a good breakfast. They will contact them in the morning. hvàl a. [B. 2.C] Svìđaju joj se Beatlesi. Because her mother is from Boston and his father is from Cleveland. b.C] Jàvit ću joj se sutra u čètiri. 2. c. there by the window. a. [C] Hòćete li sà mnom pòći u grad? Može! Idemo. 3. c. We feel like working. But where is the pencil: in the book or on the book? 1. 1. Let them drive from Boston to Cleveland. b. pa onda dòđi k meni i ùzmi mòju òlovku iz tòrbe! b. a. I like the Balkan languages. Yes. or S. C. I am from Minneapolis. 4. hvàla. b.C] Hòćete li nešto dòručkovati? Ne. Nè spava im se. pòješću nešto u gradu b. Please take the pencil from the book. 5. pòjest ću nešto u gradu. She feels like studying. ili kòd kuće za deset minùta? [C] Hòćeš li novine čìtati odmah u kolima. ili kod kuće za deset minùta? [S] Da li hòćeš čìtati novine odmah u kolima. Will you wash your hands? OK! I am washing them. She will eat dinner at seven-thirty in the evening.1. a. a. a. Then translate the two that follow it into B. Now I understand. 2. c.

Видим да ѝмаш пѝсмо .. нешто). 7...... (o.. (s. Why are you looking for your bag? 1. (sa.. Nemamo ništa u kući za dòručak... 1. Kàko ćeš sprèmiti dòručak ...... C6 Create two sentences in the future tense using a pronoun from column A..... (од.. while the second should begin with the verb and not include any pronouns.... 2. (о.. неко)! 6.C] razmìšljati ùčiti jesti putòvati mòći stanòvati C u grad pìsmo pored vràta o tebi bàlkanske jèzike kruške i jabuke u Lòndon govòriti fràncuski u stùdentskom dòmu 138 Deveta lekcija Lesson Nine .. b....... ništa)? 4.. c... niko) da ide u kìno. 2. нико) да идe у биоскоп.... ništa). неко).... 3.. mi B ìći pìsati sèdeti [S] sjèditi [B. (o.. (od.... ti 4... (o... Vidim da ìmaš pìsmo . Kàko ćeš sprèmiti dòručak .. ништа)? 4. (са... ništa).... on 7. Sutra ujutro ću se vidjeti ... О̀ни знају нешто ... 1. (о. Example: mi...... The first should begin with the pronoun. (sa..... It is on the door. (s. Mi vam nè moramo govòriti ... 1. Ми нѐ морамо да вам го̀воримо ..... (od. A 1. Òni znaju nešto .. (са. a. 5.. ништа). (s... vremena. neko)! 6.. C5 Complete these sentences using the words in parentheses.. (od... òna 2.. Nè piju čaj ..... 3.. (od... netko)! 6.. ништа).. Òna ne žèli . (од. Mi ćemo ìmati vremena.. Nemamo ništa ù kući za dòručak. and a phrase from column C..... Нѐ пију чај . neko).. 7. 1. Òni znaju nešto . Mi vam nè moramo govòriti . (са........ netko)...... [B.. ìmati.C] Ìmat ćemo vremena. 2. ništa)? 4. Vidim da ìmaš pìsmo .. 5. Ка̀ко ћеш да спремиш до̀ручак .... mi 3.. nitko) da ide u kìno... Òna ne žèli . ništa).b.. ja 8.. О̀на не жѐли .. a verb from column B. 7.. òni 9. Nè piju čaj . 3. (o. 5.. vi 6. [S] Ìmaćemo vremena. Why is he going from door to door? He is searching for a neighbor...... Немамо ништа у кући за до̀ручак... nešto)... Because my newspaper is in it. òni 5......... Sutra ujutro ću se vidjeti .. nešto)... (sa.. and I want to read it... Where is my bag? 2. ništa).. Сутра ујутро ћу се видети .

3.C] Ne svìđaju mi se predàv anja rano ujutro. brothers and sisters 139 Deveta lekcija Lesson Nine . [B. ijekavian is the norm for Serbs in Bosnia and in southwestern Serbia. [B. or S labels. Bijelo Polje. [B] Mòji ròditelji će stići sutra u Sàrajevo u tri popòdne na žèljezničku stànicu. Montenegro (1930s) The above exercise demonstrates the use of Serbian ijekavian.C] Sutra ćemo ìći u Bijelo Polje. [B. [S] Сада је 5 са̀ти и 35 мину̀та и вријѐме je за чај. with the names of the following relatives from your own family: maternal and paternal grandparents paternal and maternal uncles and their wives aunts (maternal or paternal) and their husbands your parents. and for all speakers living in Montenegro. [S] Мо̀ји ро̀дитељи ће да стигну сутра у Cа̀рајево у три попо̀дне на жѐљезничку ста̀ницу. [B. In speech as in writing. C. and functions as a reminder of the fact that ijekavian is frequently written in Cyrillic. what are the questions? 1. [C] Mòji ròditelji će stići sutra u Sàrajevo u tri popòdne na kolodvor.C] Čìni mi se da nìje lijepo stanòvati u stùdentskom dòmu. [S] Чѝни ми се да нѝје лијепо стано̀вати у сту̀дентском до̀му.C7 If these are the answers. [S] Сутра ћемо да идемо у Бијело Поље. 2. 5. C8 Make a family tree using B. [S] Не свѝђају ми се преда̀вања рано ујутру. 4.C] Sada je 5 sàti i 35 minùta i vrijème je za čaj.

а он невољно слеже рамѐнима Карабурме и Бановог брда: да̀нас му нѐ иде. 140 Deveta lekcija Lesson Nine . while the traditional rivals in Bosnia and Herzegovina are Željezničar and Sàrajevo (both of them Sarajevo teams). Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY Баново брдо богзна Карабурма не ѝзгледа богзна ка̀ко невољан. слежем слијѐгати. from a studio which commanded a sweeping view of the city. really [God knows] a hilly Belgrade neighborhood doesn’t look like much listless to play (P) Partisan soccer team bread roll again again по̀штен прода̀вати. ☞ Bring a question on each aphorism to class.S] a hilly Belgrade neighborhood like. Dušan Radović’s radio show was broadcast from the top floor of a Belgrade skyscraper. and the weather. слијежем у̀питан.  Priča: Albahari Read Part VI of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p. про̀дaјем раме. Бео̀град да̀нас нема свој дан. ☞ List the time expressions used in these aphorisms. невољна о̀диграти се Партѝзан по̀гачица поновно [C] поново [B. Cr̀vena zvèzda and Partìzan are arch-rival Belgrade soccer teams. рамѐна ра̀нији слѐгати. Бео̀град о̀вог јутра не ѝзгледа богзна ка̀ко. its mood. from this vantage point. у̀питна у̀такмица Цр̀вена звѐзда fair to sell (I) shoulder earlier to shrug [shoulders] (I) to shrug [shoulders] (I) quizzical [sports] game Red Star soccer team Ако ћемо по̀штено.C. 344). Прода̀ваће се о̀не исте по̀гачице и ка̀фа. He often spoke of the city’s appearance. Гледамо га у̀питно. The rivals in Croatian soccer are Dìnamo (Zagreb) and Hàjduk (Split). Вечѐр ас ће се поново о̀диграти јѐдна од ра̀нијих у̀т акмица између Цр̀вене звѐзде и Партѝзана.

nìje ùopće bìlo problèma. Sve je bìlo ìzvrsno. at all in general. Ондa сам до̀ш ла кући ауто̀бусом. ìzašao [B. Zòve se “Kod Charliea. 1.” на̀лази се у центру града. pòdneva popòdne pre pòdne prije pòdne put. ☞ Redo the exercise with a feminine plural or masculine plural subject for speaker #2. A da li si sa njima ìzašla uveče? 2. Sve je bìlo ìzvrsno. Je li bìlo problèma s hrànom u restorànu? 2. Kàko se zvao restòran. A poslije toga? 2. 1. Da li ti je to prvi put u tom restorànu? 2. 1.S] vèčerati 77. Да ли је бѝло проблѐма са хра̀ном у рестора̀ну? 2. Jèsam. Ne.” nàlazi se u centru grada. где се на̀лази и шта сте нару̀чили? 2. ìzvrsna jedànput nàći se. ☞ Redo the exercise with male subjects for both speakers.C] Bosnian 1. Zòve se “Kod Charliea. Зо̀ве се “Код Чарлија. 1.Deseta lekcija • Lesson Ten A1 centar. ìzađem. Ne. at all to dine. Popòdne sam ìšla u grad i nàšla se s drùštvom. bìla sam tamo već jedànput rànije. Kàko se zvao restòran. A jesi li s njima ìzašla navečer? 2. centra ćevàp čići deseti drùštvo ìzaći. Je li ti to prvi put u tom restorànu? 2. Све је бѝло ѝзврсно.C] ìzvrstan. Не. a jeli smo ćevàp čiće i pili pivo. Onda sam dòšla kući autòbusom. 1. KOD ČARLIJA [S] Croatian 1. nìje ùopće bìlo problèma. 1. ìzišao [B. bìla sam tamo već jedànput rànije. Ne. to eat supper (I/P) KOD CHARLIEA [B. Ка̀ко се звао ресто̀ран. friends to go out (P) to go out (P) excellent once to meet [with] (P) to order (P) pòdne. pùta restòran. ìziđem. Пре по̀дне сам бѝлa на факултѐту. Ne. Prije pòdne sam bìla na fakultètu. нѝје у̀опште бѝло проблѐма. 141 Deseta lekcija Lesson Ten . а јели смо ћева̀пчиће и пили пиво. Prije pòdne sam bìla na fakultètu. 1. Попо̀дне сам ѝш ла у град и на̀ш ла се са дру̀штвом. Vèčerali smo u restorànu. Serbian 1. 1. А да ли си са њима ѝзашла увече? 2. A poslije toga? 2. Popòdne sam ìšla ù grad i nàšla se sa drùštvom. 1. a jeli smo ćevàp čiće i pili pivo. 1.C. Јѐсам.78 noon in the afternoon [in the] late morning [in the] late morning time. gdje se nàlazi i što ste narùčili? 2. Да ли ти је то први пут у том рестора̀ну? 2.” nàlazi se u centru grada. Što si ràdila u pètak? 2. 1. Šta si ràdila u pètak? 2. Не. nàručim center grilled minced meat tenth company.S] ìzići. 1. 1. nàšao se narùčiti. 1. nađem se. Vèčerali smo u restorànu. бѝла сам тамо већ једа̀нпут ра̀није. Вѐчерaли смо у рестора̀ну. А послe тога? 2. restoràn a ùopće [B. Da li je bìlo problèma sa hrànom u restorànu? 2. 1. Jèsam. Onda sam dòšla kući autòbusom.C] ùopšte [B. instance restaurant in general. gdje se nàlazi i šta ste narùčili? 2. Шта си ра̀дила у пѐтак? 2.

pres. dòvesti (1sg. dovèdem) is type 13. but dòvesti (1sg. There are 16 basic types. All the rest are e-conjugation verbs. categorized according to verb types. and Types 2-4 include i-conjugation verbs. if one person invites another out for coffee. [103a] Type 1 includes aconjugation verbs. Sarajevo zGRAMMAR * Verb types * The easiest way to build verbal vocabulary is by recognizing a verb’s conjugation type. see Appendix 9 (pp. Type 1 2 3 4 5 6 7 8a 8b infinitive ìgrati staviti videti [E] vidjeti [J] dr̀žati pìsati piti krènuti kupòvati kazìvati 1sg pres igram stavim vidim dr̀žim pišem pijem krenem kùpujem kàzujem Type 9 10 11 12 13 14 15a 15b 16 infinitive poznàvati brati ùzeti smeti [E] smjeti [J] jesti tresti teći pòmoći dòći 1sg pres. Some verbs of types 13 and 15b can have alternate present tense forms in -nem. dovèzem) is type 14. A very few verbs have irregular present tense forms. For a reference list of all verbs presented in this book. a drink. This is most often the case when the word zvati or vòditi is used in the invitation. One must take care to learn both infinitive and present tense: for instance. or to a movie or other form of entertainment. as in zòvem te na kàfu or vodim te na kàvu. a meal. pòznajem bèrem uzmem smem [E] smijem [J] jedem trèsem tèčem pòmognem dođem 142 Deseta lekcija Lesson Ten .Traditionally. 359-366). Ćevapčići Grill. which are defined by the relationship between infinitive and present tense. each person usually pays his or her own way. The invitation is less clearly defined if it embraces a group of people and uses phrases such as idemo na kàvu! or hàjdemo svi u bioskop večèras! In such cases. pres. the person making the invitation generally expects to foot the bill.

The L-participle of ùmreti [E] ùmrijeti [J] is umro. drop the final vowel of the 3rd plural PRESENT and add the L-participle endings. [104b] If two past tense forms have the same subject and occur near each other in the same clause. [104e] The future tense of these existential verbs is likewise formed with the verb biti: the future of ìma is biće / bit će. C may keep the je. to show emphasis or in single-word answers. umrla.” [111a] When particular emphasis is desired. Type 13 verbs drop the stem final consonant and do not insert a in the masculine singular. and the past tense of nema is nìje bìlo. To form the L-participle of types 13-16. etc. such as fairy tales. [95d] Entrance Exit 143 Deseta lekcija Lesson Ten .” but on ju je upòznao “he made her acquaintance. The verb hteti [E] htjeti [J] follows type 12. what is known as “se-merger” occurs: the je is dropped. (with r functioning as a vowel). drop the -ti of the infinitive and add the L-participle endings. The clitic form is used in most instances. the auxiliary need not be repeated. [69] and follow the same procedure to form the L-participle of types 3-12.* Past tense * The past tense consists of an auxiliary (the present tense of biti) and the L-participle. padnem “fall” and pòmoći. The auxiliary can also be dropped in certain narrative styles. Thus one says vrà̀tio sam se “I came back. masculine sg feminine sg 3 (videti [E]) (vidjeti [J]) video videla 7 (krènuti) masculine sg feminine sg krènuo krènula vidio vidjela 13 (pasti) pao pala 12 (hteti [E]) (hteti [J]) hteo htela 14 (dòvesti) dòvezao dòvezla htio htjela 15a (teći) tekao tekla 14/12 (doneti [E]) (donijeti [J]) donio donela 15b (pomoći) pòmogao pòmogla donio donijela 16 (dòći) dòšao dòšla * Usage of the past tense * The past tense auxiliary is equivalent to the present tense of biti. To form the Lparticiple of types 1 and 2 verbs. one can say either ìšla sam i nàšla se s drùštvom (with only one instance of the auxiliary sam) or ìšla sam i nàšla sam se s drùštvom (with two instances of it). Verbs which add n in the present tense (such as pasti. 111a] * Past and future tense of “existential” ìma and nema * The past tense of ìma is bìlo je. pòmognem “help”) drop this consonant in the past tense. and mòći follows type 15a.” [104c. Thus one says ti se je upòznao “you made her acquaintance. and say vrà tio se je. Type 16 verbs (including ìći) replace the stem final consonant with š. and the future of nema is neće biti.” but vràtio se “he came back. The ijekavian form of the masculine singular participle of types 3 and 12 ends in -io. [111b] When the feminine singular accusative clitic je occurs adjacent to the 3rd singular auxiliary je. [104a] The chart below lists only masculine and feminine singular. and the negated form of biti expresses negation. it is replaced by ju. For example. [104c] When the 3rd singular auxiliary je occurs next to se. while the full form is used to ask questions. inserting a before the masculine singular ending -o. Type/infin. since all the other forms can be predicted from the feminine singular. The verb doneti [E] dònijeti [J] follows type 12 in the past tense but type 14 in the present tense.

Ne. Pišeš li dòmaću zàdaću? 2. verovatna [S] vjerojatan. jer ćeš tàko sve naùčiti i nećeš više padati! 2. vjerovatna [B] 79. vjerojatna [C] vjerovatan. 1. Ne. Bravo. Dànas ùčim cijelog dana kòd kuće. Da! Jer prošlog pùta nìsam polòžio. Ne. Da li pišeš dòmaće zadàtke? 2. 1. već sam ga pročìtao. 1. 1. òtišao padati pasti. Da li onda pòlažeš ìspit iz bòsanskoga u ponèdjeljak? 2. 144 Deseta lekcija Lesson Ten . Da! Jer prošloga pùta nìsam polòžio. 1. 1. Òdlaziš li òpet dànas na fakùltet? 2. već sam izgùbio glavu i pao. Bit će mi drago napokon ùspjeti! Croatian 1. Ne. Ne. ìspit iz bòsanskoga or ìspit iz hr̀vatskoga or ìspit iz srpskog with kontrolni iz gramàtike. već sam ih napìsao. Da li òdlaziš òpet dànas na fakùltet? 2. to fail [exam] (I) to fall. već sam ga pročìtao. ☞ Redo the exercise with female subjects. već sam je napìsao. 2. Vjerojatno čìtaš treće pòglavlje u udžbeniku. 1. Ne. Bravo. Da! Jer prošlog puta nìsam polòžio. već sam ga pročìtao. 1. 1. ìzgubim izgùbiti glavu kòntrolni [zadàtak] napìsati. ùspem ùspjeti. 1. to fail [exam] (P) pòglavlje pòznati pročìtati prošli treći ùspeti. Ne. Pišeš li dòmaću zàdaću? 2.C] dòmaći zadàtak [S] with priča. pao to lose (P) to panic (P) test to write (P) finally to learn (P) to leave (I) again to leave (P) to fall. Dànas ùčim cijelog dana kod kuće. Ne. treće pòglavlje with pìsmena vežba [E] vježba [J]. Òtišao sam u pètak. već sam ih napìsao. ùspijem verovatan. Òdlaziš li òpet dànas na fakùltet? 2. jer ćeš tàko sve naùčiti i nećeš više padati! 2. Dànas ùčim celog dana kod kuće. nàpišem napokon naùčiti. 1. Bit će mi drago napokon ùspjeti! Serbian 1.A2 VOCABULARY izgùbiti. Bravo. Da li onda pòlažeš ìspit iz srpskog u ponèdeljak? 2. Pòlažeš li onda ìspit iz hr̀vatskoga u ponèdjeljak? 2. jer tàko ćeš sve naùčiti i nećeš više padati! 2. Biće mi drago napokon da ùspem! ☞ Replace dòmaća zàdaća [B. već sam izgùbio glavu i pao. 2.80 chapter to be familiar with (P) to read (P) previous. 2. padnem. Òtišao sam u pètak. već sam izgùbio glavu i pao. Verovatno čìtaš treće pòglavlje u udžbeniku. odem. nàučim òdlaziti òpet òtići. Òtišao sam u pètak. last third to succeed (P) to succeed (P) probable probable probable PISATI I NAPISATI Bosnian 1. Ne. Vjerovatno čìtaš treće pòglavlje u udžbeniku. 1.

a repeated action. type 2). type 9 . “He used to write every day. in the stem vowel itself (o vs. all of them must occur in a specific order. The particle se comes in slot 5. Here is a chart summarizing the order of clitics: 1 li 2 all auxiliaries other than je 3 dative object pronouns 4 genitive-accusative object pronouns 5 se 6 3rd singular auxiliary je * Verbal aspect. and in Croatia from 1 (fail) to 5 (excellent). [96a. but in some instances the two correspond to different English verbs. [54] The charts on the next page give examples of prefixation and suffixation. òdlaziti “leave. “You were writing for a long time. Aspect is often a function of the verb’s meaning. dòlaziti “come. Object pronouns come in slot 3 (dative) and slot 4 (genitive-accusative).whose marker is in fact the suffix -va).” Pišeš li pìsmo nekome? “Are you writing a letter to someone?” On često piše majci. and the fact of past or future action without specific focus on completion. In the past and future tenses they express both one of the above meanings. Suffixation is the more complex process since it almost always involves a change in conjugation type and usually one or more other processes as well. The hardest to remember is that the 3rd singular auxiliary must come in slot 6 (instead of in slot 2 with all the other auxiliaries): this is called the “je-final” rule. [64] The question particle li always comes in slot 1. 146c] and in others the difference between the two is marked by a suffix. Imperfective aspect ongoing repeated fact Present tense Past tense Dugo si pìsao. [106b] It can also happen that the perfective and imperfective partners correspond to different verbal meanings in English. one says ti si mu ga dala “you [f. respectively. “I wrote a lot today. 147a] For instance. and verbal auxiliaries (both future and past tense) in slot 2. a). “He writes to his mother often. in the stem final consonant (-ž vs.University students may retake the final exam of a course as many as five times in an attempt to pass the subject.” At this point the student should review verb vocabulary and learn aspect partners for the most common verbs. and usually describe single completed actions. zGRAMMAR * Word order in the past tense * Any time there is more than one clitic present. In some pairs the perfective is marked by a prefix [96b. Exam and test grades in Bosnia and Herzegovina. [104c. this is their most frequent use in the past and future tenses.” and the like. the student should begin to review the different types of aspect relationships by leafing through this book's glossary. Montenegro. but the root is different: òtići vs. -g). After studying them. Imperfective verbs are most frequent in the present tense. Motion verbs keep the same prefix in both aspects. The order can be visualized in terms of six possible slots (see box below). It can be translated by the English progressive tenses only in the first of these meanings.] gave it to him” [order 2-34] but òna mu ga je dala “she gave it to him” [order 3-4-6]. “That author writes well.” Mnogo sam pìsao dànas. Perfective verbs by definition contain the idea of closure. the imperfective verb dàvati differs from its perfective partner dati in terms of verb type (type 1 vs. The imperfective polàgati differs from the perfective polòžiti in four different ways –in verb type (type 5 vs. continued * The imperfective aspect describes either an action in progress. 145 Deseta lekcija Lesson Ten .” Taj pìsac dobro piše. 111a] Thus.” Rànije je pìsao svaki dan. as some verbs are inherently more disposed to the idea of perfective (such as “arrive”) while others more inherently disposed to the idea of imperfective (such as “do” or “live”). The chart below illustrates the use of imperfective verbs in present and past tenses. or the general fact of an action. Normally the same English verb translates both partners of a pair.” dòći vs. and in the length of this vowel. and Serbia range from 6 (fail) to 10 (excellent).

[105] present Nè može se reći. past Nìje se moglo reći. allow answer * Subjectless sentences * Subjectless sentences are those without a grammatical subject. lack a grammatical subject altogether. everything for your eyes 146 Deseta lekcija Lesson Ten . take an exam put down. [140] while others have a “logical subject” in some case other than the nominative. pass an exam perfective dati pòznati òstati ukljùčiti svideti se [E] svidjeti se [J] òsjetiti se pùstiti odgovòriti type 1 1 5/10 2 3 2 2 2 TYPES OF SUFFIXATION imperfective type other changes dàvati poznàvati òstajati uključìvati svìđati se òsjećati se pùštati odgovàrati 9 9 5 8b 1 1 1 1 suffix -va suffix -va suffix -aj suffix –ìva consonant shift consonant shift consonant shift stem vowel shift give know stay include be pleasing to feel let. Mnogo ih ìma. I am / was fine. [141c] Subjectless sentences with the accusative express the identity of a person experiencing an emotion such as shame. fear or the like. such as impersonal sentences. The unifying feature is that all such sentences have 3rd singular verbs in the present tense and neuter singular L-participles in the past tense. impersonal (dative) (genitive) (accusative) It can’t / couldn’t be said. There are / were a lot of them. sv̀iđati se and čìniti se. Strah me je. Strah me je bìlo. be falling fall [once] put. [141] Subjectless sentences with the dative are of several sorts. Mnogo ih je bìlo. including those with inclinational se-verbs. Dobro mi je bìlo. worry. [141b] Subjectless sentences with the genitive usually concern measurement of some sort. I am / was afraid. Dobro mi je.PREFIXATION imperfective perfective imperfective perfective jesti pòjesti ùčiti naùčiti eat eat [up] study learn imperfective perfective imperfective perfective SUFFIXATION padati pasti polàgati polòžiti fall [often]. In the center of Zagreb. Some types.

Kàko izglèdaju. a što je istina u pjesmi? [S] Šta je laž.C] Ràzmislite o lavu i o Bràni. Bràna ili lav? Zbog čèga ste to zakljùčili? 8. [B. kolìko su mlàdi ili stari. The construction with strah me je is normally used more with concrete objects.C] Zašto Bràna zapravo briše lava s papìra? Sumnja li u svòje sposòbnosti crtanja? A vi? Kàko vi ocjènjujete Brànine sposòbnosti crtanja? [S] Zašto Bràna zapravo briše lava sa papìra? Da li sumnja u svòje sposòbnosti crtanja? A Vi? Kàko Vi ocènjujete Brànine sposòbnosti crtanja? 7. a šta je istina u pesmi? The idea of fear can be expressed either by the verbs plašiti se “be frightened of” and bòjati se “to fear. After that. [S] Naùčite òvu pesmu napamet. kolìko su mlàdi ili stari. [B. of the form strah me je (meaning “I am afraid”). a šta je istina u pjesmi? [C] Što je laž. ili lava strah od Bràne? 6. Je li Brànu strah lava. [B. Da li je Brànu strah od lava. 3. Turn the page now and read the poem. i kàko se òsećaju? 5. 81. 2. [B.” and either strah me je zmìja or strah me je od zmìja “I am afraid of snakes. With all three.82 The vocabulary and reading for this section are on the next two pages. [B. In the strah me je construction the preposition od is added in S and may optionally be added in B and C. Thus one says bòjim se visìn e “I am afraid of heights. i kàko se òsjećaju? [S] Opìšite oba lika u pesmi: lava i Brànu. ili lava strah Bràn e? [S] Ràzmislite o lavu i o Bràni. hr̀vatskom ili srpskom? Po čèmu znate? [S] Objàsnite da li je òva pesma na bòsanskom. kòje su im osnovne crte. Bràna ili lav? Zbog čèga ste to zakljùčili? [C] Tko je zbilja glavni lik òve pjesme. [B] Šta je laž. that which one fears is expressed in the genitive case.” or by a subjectless sentence with accusative logical subject. i ùmjesto mùškog imena Bràna stavite žènsko ime Branka.” 147 Deseta lekcija Lesson Ten . hr̀vatskom ili srpskom? Po čèmu znate? 4.A3 1.C] Objàsnite je li òva pjesma na bòsanskom.C] Naùčite òvu pjesmu napamet.” plašim se miševa “I am frightened of mice. kòje su im osnovne crte. [B] Ko je zbilja glavni lik òve pjesme. Kàko izglèdaju. i ùmesto mùškog imena Bràna stavite žènsko ime Branka.C] Napìšite novu verziju pjesme: ùmjesto lava stavite lavicu. come back to this page and do the exercises based on the poem. [B. whereas bòjati se is used with abstract contexts. Bràna ili lav? Zbog čèga ste to zakljùčili? [S] Ko je zbilja glavni lik òve pesme.C] Opìšite oba lika u pjesmi: lava i Brànu. as is plašiti se. [S] Napìšite novu verziju pesme: ùmesto lava stavite lavicu.

. brišem crta crtanje dok ne gùma istina ìzbrisati. ocjèn jujem oko.S] ùmesto + Gen ùmjesto + Gen uvo. sumnjam uho. song poem. female “Bio jednom. the equivalent of “Once upon a time. gaze to ponder.. Gpl nogu objàsniti. oštra pesma pjesma pogled ràzmisliti sposòbnost.” while a tale with a neuter protagonist starts with “Bilo jednom…”. Gpl ùšiju [S] verzija zakljùčiti. Such tales would begin “Bili jednom…”. truly because of. ìzbrišem laž (f) lik ljut milost... to think (P) capability fear [he] is afraid to doubt (I) ear instead of instead of ear version to conclude (P) actually really. zàključim zapravo zbilja zbog + Gen žènski to describe (P) to feel (emotion) (I) to feel (emotion) (I) basic sharp poem. Gpl ùšiju [B.C. uši. The form of the first word of this set opening depends upon the identity of the protagonist. the tale will begin with “Bila jednom. òcenim ocenjìvati. 148 Deseta lekcija Lesson Ten ..VOCABULARY bio jèdnom brisati. song look. one finds tales with a group as protagonists. If the protagonist is female. òcijenim ocjenjìv ati. uši. male by heart bristling to memorize (P) leg. . sposòbnosti (f) strah strah [ga] je sùmnjati. òpišem òsećati se òsjećati se osnovni oštar.” (the phrase is always used without the past tense auxiliary). oči. lie character angry mercy masculine...” is one of the most common ways to start a BCS story with a male protagonist. ocènjujem ocijèniti.. trait drawing until eraser truth to erase (P) falsehood. òb jasnim oblak ocèniti. due to feminine. foot to explain (P) cloud to judge (P) to evaluate (I) to judge (P) to evaluate (I) eye opìsati. to erase (I) feature. milosti (f) mùški napamet narògušen naùčiti napamet nòga. Less frequently.. Gpl òčiju once there was.

Stràšno! Stràšno! 149 Deseta lekcija Lesson Ten . pogled zao. i oblaka jèdan deo. Taj je jeo šta je hteo. Stràšno! Stràšno! Zubi oštri. Stràšno! Stràšno! Ìšao je na tri noge.Bio jèdnom jèdan lav Dušan Radović Bio jèdnom jèdan lav. Tramvaj ceo. On za milost nìje znao. Stràšno! Stràšno! Dok ga Bràn a jèdnog dana Nìje gùmom ìzbrisao. Kàk av lav? Stràšan lav! Narògušen i ljut sav. Slušao je na tri uva. Gledao je na tri oka. stràšno! e Ne pìtajte šta je jeo. Stràšno.

Croatian 1. 1. Glàv a me već bòli od ùčenja. Vjeruj mi.” The more precise terms for “hand” and “foot” are šaka and stopalo. Čùv aj se! Pòmoći ću ti! Ali ako ja tebi pòmažem. a nàročito prsti! 2. Vjeruj mi. ìmam dosta kàve i za tebe i za sebe. samo umoran. pòmažem + Dat pòmoći. toe shoulder together to agree (I) belly. nìsam nà to zabòravila! Ako te ne bòli i tr̀buh. palca sick to hurt (I) to hurt (I) be careful to keep. žèluca 83. and are often translated as “belly” or “gut. Po mom mišljenju. U pìsanju zàdataka? Hàjde da ùčimo zajedno.” and nòga means both “foot” and “leg. 2. slažem se stòmak. ràzbudim se prst.A4 bolestan. Čùv aj se! Pòmoći ću ti! Ali ako ja tebi pòmažem. Spava mi se. umorna verovati. 2. ìmam dosta kàfe i zà tebe i zà sebe. ti isto meni moraš pòmoći. Pomòzi mi. 1. Npl prsti. sole of foot hand. Slažem se. bòli bòljeti. Jèsi li bolestan? 1. pòmognem. 2. ja i ti ćemo na taj nàčin najlakše sve objàsniti. pa ćemo tamo skupa ùčiti.C] refer more generally to the overall abdominal area.” Rùka means both “hand” and “arm.C] umoran. molim te! Bòle me i noge i ruke i lèđa. Pòmogla nam je prošlog pùta i kàva! Moram se razbùditi. Tricky translation: Žèludac is the precise word for “stomach. bolesna bòleti.” while the words stòmak [S] and tr̀buh [B. samo umoran. Prvo ćemo òdnijeti knjige.84 writing in my opinion to help (I) to help (P) to wake up fully (P) finger. Ne. Gpl pr̀stiju rame. Ne mògu nòsiti òve knjige. Slažem se. Spava mi se. Po mom mišljenju.” but also “stomach. 1. big toe pìsanje po mom mišljenju pomàgati. a nàročito prsti! 2. Pòmogla nam je prošlog pùta i kàfa! Moram se razbùditi. manner especially [in] that way nose big toe eyebrow to transport [away] (P) thumb. Pomòzi mi. U pìsanju zàdaća? Hàjde da ùčimo zajedno. Ne. 2. gut tired to believe (I) to believe (I) neck to forget (P) healthy stomach BOLE ME I NOGE I RUKE! Bosnian 1. čìni mi se da sam zdrav. Ne mògu nòsiti òve knjige. Prvo ćemo òdnijeti knjige. laktovi lèđa (pl form) mišljenje nàčin nàročito na taj nàčin nos. 2. odvèzem palac. [110a] 150 Deseta lekcija Lesson Ten . onda ću te òdvesti k sebi doma kolima. ramèna skupa [C] slàg ati se. ti isto meni moraš pòmoći. nosa nòžni palac obrva òdvesti. bòli čùvaj se! čùvati. pa ćemo tamo skupa ùčiti. Jèsi li bolestan? 1. respectively. molim te! Bòle me i noge i ruke i lèđa. gut foot. to protect (I) enough head knee knee hair elbow back opinion. onda ću te òdvesti kòd sebe kući kolima. 1. verujem + Dat vjerovati. čìni mi se da sam zdrav. vjerujem + Dat vrat zabòraviti zdrav žèludac. pòmogao + Dat razbùditi se. 2. fist belly. Glàv a me već bòli od ùčenja. stomàka [S] stopalo šaka tr̀buh [B. čuvam dosta glàva kòleno kòljeno kòsa lakat. thinking way. nìsam na to zabòravila! Ako te ne bòli i tr̀buh. ja i ti ćemo na taj nàčin najlakše sve objàsniti.

Да ли си болестан? 1. само уморан.S] kàva [C] with vìno. ☞ Replace kàfa [B. ѝмам доста ка̀фе и за тебе и за себе. Не мо̀гу да носим о̀ве књиге. Помо̀зи ми. 1. ☞ Replace knjige with rečnici [E] rječnici [J]. ја и ти ћемо на тај на̀ч ин најлакше све да о̀бјаснимо. 2. Гла̀ва ме већ бо̀ли од у̀чења. pivo. 2. Прво ћемо да однѐсемо књиге. ти исто мени мораш да по̀могнеш. and lèđa with ramèna. По̀могла нам је прошлог пу̀та и ка̀фа! Морам да се ра̀збудим. па ћемо тамо заједно да у̀чимо. У пѝсању за̀датака? Ха̀јде да у̀чимо заједно. лѐђа. молим те! Бо̀ле ме и ноге и руке. 1. Не. ☞ Replace nòga with kòleno [E] kòljeno [J]. 2. онда ћу да те одвѐзем код себе кући колима. чѝни ми се да сам здрав. нѝсам на то забо̀равила! Ако те не бо̀ли и сто̀мак. Веруј ми. ☞ Replace prsti with palci. a на̀рочито прсти! 2. Слажем се. По мом мишљењу.Serbian 1. stòlovi. Чу̀вај се! По̀моћи ћу ти! Али ако ја теби по̀мажем. stòlice. Спава ми се. 151 Deseta lekcija Lesson Ten .

are feminine. The other two concern a living being capable of moving under its own power. The verb is boleti / boljeti. arm leg. and all with largely predictable meanings.” the body part itself is the subject of the sentence. Thus. are added to both members of the pair. which exist only in prefixed form.zGRAMMAR * Verbal nouns * Nouns can be formed from verbal roots by adding the suffix -nje preceded by a long vowel. [107] IMPERFECTIVE infinitive 1sg pres.C] or uvo [S] (although uho is also used). -ved-. and the person who feels the pain in his or her body is expressed in the accusative case. carry take (on foot).” or glàva je bòli “her head hurts. or a living being that must be carried (such as a baby). pre. the roots are -nes-. 116] For more on this type of consonant shift. Below. respectively. pass on translate transport nòsiti vòditi vòziti prenòsiti prevòditi prevòziti nosim vodim vozim prènosim prèvodim prèvozim PERFECTIVE infinitive òdneti [E] òdnijeti [J] òdvesti òdvesti prèneti [E] prènijeti [J] prèvesti prèvesti 1sg pres. Their plural forms. lead take (by vehicle) transmit. The most neutral perfective is with the prefix od-. opinion explanation * The human body * A number of nouns referring to parts of the body have irregular forms. that vowel is a. this process is illustrated using the prefix pre-. Several other paired body parts have Gpl. Other prefixes such as do-. however. [112c] These nouns usually refer to the ongoing process of an action but they can also refer to the fact of an action. BCS has three different verbs meaning “take [something or someone] [somewhere].is used. In their perfective partners. which can (but does not always) cause a change in the stem-final consonant. u-. [110a] Nsg oko uho uvo rùka nòga Asg oko uho uvo ruku nogu Gsg oka uha uva rùke nòge DLsg oku uhu uvu rùci nòzi Isg okom uhom uvom rùkom nògom NApl oči uši uši ruke noge Gpl òčiju ùšiju ùšiju ruku nogu DLIpl očima ušima ušima rùkama nògama eye ear ear hand. If the verb’s infinitive ends in -ati. Otherwise it is e. if one is taking an object. The imperfective verbs all end in -iti. Suffix: -anje infinitive čìtati pìsati crtati verbal noun čìtanje pìsanje crtanje reading writing drawing ùčiti misliti òbjasniti Suffix: -enje infinitive verbal noun ùčenje mišljenje objašnjèn je learning thinking. the verbal root voz.” all rhyming with each other to an extent. with the endings of feminine nouns in a consonant. If one is “taking” this being somewhere on foot. in -iju. creating in each instance a frequently used new aspect pair with often abstract meanings. odnèsem odvèdem odvèzem prenèsem prevèdem prevèzem 152 Deseta lekcija Lesson Ten . noge me bole “my feet hurt. [108.is used.is used. The words meaning “eye” and “ear” are neuter in the singular. and with Gpl. Thus. The singular of “ear” is uho [B. and -vez-. the verbal root vod. for instance. 163. iz-.” [110b] * Verbs of transport * As seen in Lesson 7. but if the movement is by vehicle. the verbal root nos. forms in -u. see p. foot When a body part “hurts.

Preko vìkenda sam ìšao na kòncert i ùčio. Да ли те бо̀ле и сто̀мак и гла̀ва? 1. Serbian 1. Јао. Šta si pročìtala preko leta? 5. Šta si ràdio u sùbotu i nèdjelju? 2. (u) kàzalište [C] (u) pòzorište [B. Jèsam òvog pùta! Pao sam na ìspitu prošlog pètka. I jèsi li naùčio sve? 2. Preko vìkenda sam ìšao na kòncert i ùčio. Šta si gledao u bioskopu prošlog pètka? B3 Bosnian. ali nè ću sad pasti. само ме гла̀ва бо̀ли. ali bòli stràšno! Serbian 1. Bosnian 1. ☞ Replace koncert with (u) bioskop [S] (u) kìno [B. Šta si pročìtala preko ljeta? 5. 1. Šta si gledao u kìnu prošlog pètka? Croatian 1. Преко вѝкенда сам ѝшао на ко̀нцерт и у̀чио. Не. After that. Jèsam òvoga pùta! Pao sam na ìspitu prošlog pètka. 153 Deseta lekcija Lesson Ten . ☞ Redo the exercise so that #2 is a female speaker. samo me glàva bòli. B2 Ask each other these questions in the past tense. али нѐћу сад да паднем. гла̀ва ме бо̀ли! 2. pìsati (I) napìsati (P). Kàko su ti profesori pòmogli prije ìspita? 4. Јѐсам о̀вог пу̀т а! Пао сам на ѝспиту прошлог пѐтка.S] and ùčiti (I) naùčiti (P) with čìtati (I) pročìtati (P). Croatian 1.C]. Kàko su ti profesori pòmogli prije ìspita? 4. Što si ràdio preko vìkenda? 2. Šta si ràdio preko vìkenda? 2. Bòle li te i tr̀buh i glàva? 1. Croatian 1. али бо̀ли стра̀ш но! ☞ Replace glàva and tr̀buh or stòmak with a) oči and uši and nos b) šake and prsti and palci c) stopala and prsti and nòžni palci d) lèđa and vrat and ramèna ☞ Remember to make any appropriate adjustments to the verbs. Šta si ràdila u ponèdeljak popòdne? 3. Što si pročìtala preko ljeta? 5. glàva me bòli! 2. then make each one into a question about the future. Što si gledao u kìnu prošlog pètka? Serbian 1. Šta si ràdila u ponèdjeljak popòdne? 3. Ne. И да ли си нау̀чио све? 2. Jao. Da li si napìsao celi dòmaći zadàtak za dànas? 6. Шта си ра̀дио у су̀боту и нѐдељу? 2. ali nèću sad pasti.C] VEŽBE [S] B1 Bosnian 1. I jèsi li naùčio sve? 2. 1.oVJEŽBE [B. Šta si ràdio preko vìkenda? 2. 1. Što si ràdio u sùbotu i nèdjelju? 2. Da li si napìsao cijelu dòmaću zàdaću za dànas? 6. Što si ràdila u ponèdjeljak popòdne? 3. Jesi li napìsao cijelu dòmaću zàdaću za dànas? 6. Kàko su ti profesori pòmogli pre ìspita? 4.

Make both present and past tense versions of the same exercise. profesòrica [B. Profesori nam pòmažu. У̀ч ите па ћете да нау̀ч ите! ☞ Redo this conversation in the past tense. bìlo and nìje bìlo are used. 1. Zašto im ne pòmažete? 1. replacing pòmoći with govòriti (in the case of profesori) and odgovòriti (in the case of mi). За̀то што још нѐ знамо доста о о̀вом пѝтању! 2. Juče ujutro ih je bìlo. A da li je bìlo hèmijskih òlovaka u ònoj tòrbi jutros? 2. Ùčite pa ćete naùčiti! Serbian 1.S] stol [C]. 1. 1. bìlo ih je u òvoj tòrbi. ali jutros kad sam se probùdio više ih nìje bìlo. nèmački [E] njèmački [J] udžbenici. Self-study learners: Pay attention to the way nema. Jučer ujutro ih je bìlo. Then make a past-tense version of it. soba. ☞ Replace òlovke with kràtka pìsma. Make a present tense version of exercise B5 . Nema òbičnih òlovaka nigde u òvoj sobi! 2. five each using the accusative. sto [B. ☞ Use this exchange as a model for narrating an instance when you lost something. the genitive. Професори нам по̀мажу.B4 Bosnian 1. 1. ali jutros kad sam se probùdio više ih nìje bìlo. slatke kruške. Da. bìlo ih je u òvoj tòrbi. Ìzgleda da smo ih zbilja izgùbili. What sorts of generalizations can you make about the ways different cases are used to express the idea of time? 154 Deseta lekcija Lesson Ten . Ìzgleda da smo ih zbilja izgùbili. али ми њима не по̀мажемо! 2. Nema òbičnih òlovaka nigdje u òvoj sobi! 2. ali jutros kad sam se probùdio više ih nìje bìlo. b. ali sad ih nema. zgrada. 1. Зашто им не по̀мажете? 1. ali sad ih nema. Da. bìlo ih je u òvoj tòrbi. Croatian 1.C] pròfesorka [S] B6 a. Nema òbičnih òlovaka nigdje u òvoj sobi! 2. Self-study learners: Go back over the last several lessons and make a list of the different sorts of time expressions you have seen. Juče ujutro ih je bìlo. and the instrumental. replacing pomàgati with govòriti (in the case of profesori) and odgovàrati (in the case of mi). A da li je bìlo hèmijskih òlovaka u ònoj tòrbi jutros? 2. ☞ Replace tòrba with prostòr ija. Serbian 1. Zàto što još nè znamo dosta o òvom pìtanju! 2. A je li bìlo kèmijskih òlovaka u ònoj tòrbi jutros? 2. ali mi njima ne pòmažemo! 2. Ìzgleda da smo ih zbilja izgùbili. B5 Bosnian and Croatian 1. 1. B7 Work in pairs to come up with fifteen examples of time expressions. Keep the verb pòmoći but use the singular forms profesor. ali sad ih nema. this time replacing pomàgati and pòmoći with verovati [E] vjerovati [Ј]. Da.

. They will go by car through New York... Will you explain this to me? I don’t understand. ... 4. pòći) 4......C] Ti uvijek meni rùkom ... 2.. . u grad! Sada mi ... a posle ćemo i mi .... òvaj ìspit da ga ...... . hleb..... uvek .... [B.. dòđi òvamo! (jesti. odmah! Svaki dan ja ti .. Kolìko pùta moram ....... 1.... u grad... u grad! Sada mi . krušku. ali prošlog pètka nìsam mogla ......C] Kad me zòveš.. C2 For each blank in the following sentences...... odmah! Svaki dan ja ti ........ They went by train through North America. kruh.... (piti.. napìsati) 7... jàja i mlèko. [B] Òbično ujutro ... [B. jàja i mlijèko. . Kàda će taj ròman .C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Translate: 1. On satima već .... 5. a poslije ćemo i mi . pòpiti) 10...... [C] Òbično ujutro .. (dòlaziti... nìsi ....... mu! Òni su mu već . divna pìs ma.. ? (polàgati..... (odgovàrati. (kupòvati... (jàvljati se.... He ate four apples and six oranges... 5. pòći) [S] ... već mesec dàna. pìsmo preko ìnterneta! (pìsati. hljeb. ali jùče sam . [B] Òbično ujutro ...... pročìtati) 6. [S] Kad me zòveš. kàfu i čaj.... u grad... [C] Jùčer ste joj ........... šèćer...... mnogo sòka od nàranče.....C] .. and supply it with the endings required by the sentence. I will go to Argentina for a month.................. a ti mi ..... ......... šèćer. 6. Dànas joj mi .. ali sam ja dànas tebi . odgovòriti) 9... ali jùčer sam ... Dàn as joj mi . napìsati) [S] Ti uvek meni rùkom . divna pìsma.......... ali sam ja dànas tebi . nìsi ......... We will have friends in France and Greece........ [S] Jùče ste joj . .. 3. pòjesti) 155 Deseta lekcija Lesson Ten . polòžiti) 3.. šèćer.. ? (čìtati. dòći) (pòlaziti........ mi .. With whom will you live in the fall? Last year I lived with a friend.. ali prošlog pètka nìsam mogla ..............C] .. jàviti se) 2. ......... choose the correct aspectual form from the pair of verbs in parentheses at the end of the sentence. [B. dòći) (dòlaziti..... [B] Jùče ste joj . mnogo sòka od pomòrandže.. kàfu i čaj..✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. dvije čaše mlijèka. dvije čaše mlijèka.. Kad . jàja i mlijèko........... [S] . uvijek . (pòlaziti. We had friends in England and Germany........ na fakùltet.... već mjesec dàna.. kùpiti) 8.. ali jùče sam ..... mi .. Dànas joj mi .. mnogo sòka od nàrandže. I will eat meat. a ti mi .... pìsmo preko ìnterneta! (pìsati... na fakùltet. dve čaše mlèk a................... [B. kàvu i čaj..........

. There were no things in the car. b. òtići) [S] Pet sàti je. 1.. bit će mi bolje ràditi... (sprèmati. 17.. kompjùter òvdje na sto. òprati) (ùzimati. ocèniti) C3 Translate the first sentence in each group into English. ocijèniti) (ocenjìvati... ùzeti) (òdlaziti..... b.. 5. Dòvezli smo vam teške stvari kolima. [C] Nikad ne ćeš znati kàko . Vrijème mi je da .. lìce? 14.... to što radim. [S] Ako .. Svejèdno im je... c. staviti) (ocjenjìvati... Zašto nè jedeš? Zbog toga što nìsam glàdna. a. They helped the people... c.. pasti) 16... [S] Nikad nećeš znati kàko . 13.. ocijèniti) (ocjenjìvati. òtići) 15. c.. sprèmiti) 12. a. staviti) (stàvljati. na òvom ìspitu. a.. to što radim... [B.. c. (stàvljati... (padati. lìce? [S] Da li si ... ... biće mi bolje ràditi. . . We ate five pears. [B] Nikad nećeš znati kàko . kompjùter òvde na sto..... On je nekoliko pùta . Why aren't you writing your homework assignment? Because it isn't interesting... stan! Stràšno je neùredan..11. 6.. 4. bit će mi bolje ràditi... [B. nòvac za bènzin.C] Jèsi li . b. Once there was a lioness and she ate a part of a cloud.. (prati... It does matter to me. Then translate the two that follow it into B...... b..... a. Today I am helping you..... staviti) (stàvljati. a.. Why aren't you sleeping? Because it is three o’clock in the afternoon.. There were no pears in the house. [B] Ako .. a lake stvari smo vam nòsili u rùkama.. 2.C] Pet sàti je.. We brought you this beautiful chair by train. C or S using the first sentence as a model. b. òprati) (prati.... [C] Ako . c. to što radim. It doesn’t matter to us. Pòjeo je tramvaj ceo... 3. ..... Prošle sùbote smo joj pòmogli.... a.. b. Nìje bìlo više vremena.. 156 Deseta lekcija Lesson Ten ...... Vrème mi je da . kompjùtor òvdje na stol. We carried the child to the restaurant... (òdlaziti. c..

vrat. prsti. glàva. For example: sedam glàva 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 157 Deseta lekcija Lesson Ten . Note that one picture may illustrate more than one word! stopala nòga prst obrve lìce oči glàva uho [B. Write the number out in words.C4 Match word to picture. nòga.C]. oko.C] uvo [S]. stòmak [S] tr̀buh [B. rùka. palac.C] palac nos uvo [S] kòsa rùka šaka kòleno [E] kòljeno [J] k C5 5  ) gh (   o  Insert a noun related to a part of the body after each number. uho [B. želùdac.

јер му се ро̀дило жѐнско дѐте........ Of the body part names you have learned so far. which one is used only in the plural form? 6. По̀следњи је дан друге шко̀лске нѐдеље. до̀вољна жалостан. List all the neuter nouns among the body-part vocabulary. жалосна место мјесто на̀ћи.. ☞ Bring a question on each aphorism to class. Ђа̀ци још нѝсу стигли да не у̀ч е. Zar .... 344).. ? [S] Da li vam se čìni .. ? c. јер је на̀ш ао место за паркѝрање. пресретна [B. last overjoyed overjoyed to be born (P) get around to Неко је јутрос срећан.? b.. O čèmu se radi? f.. 158 Deseta lekcija Lesson Ten . singular and plural. Zbog čèg a . Which of the masculine body-part nouns have plurals ending in -ovi or -evi? 2. пресрећан..... Which of these words has a phonetic change in the dative/locative singular? 4..  Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY до̀вољaн. . Objàsnite . ?  Priča: Albahari Read Part VII of the story “Osam malih priča o mòjoj žèn i” by David Albahari (p... [B... нађем. [B.. incorporating one or more of these phrases: a.. d.. нѝсу ѝмали до̀вољно времена.. Неко други је тужан и жалостан..C] пресрећан. Which of the body-part nouns have genitive plurals ending in -u? 3.S] Šta ste zaključili? [C] Što ste zakljùčili? e.C] Čìn i li vam se .. стигнем final. Which of these words has a phonetic change in the nominative plural? 5. пресрећна [S] ро̀дити се стићи.C6 1... на̀ш ао паркѝрање enough sorrowful place place to find (P) parking по̀следњи по̀сљедњи пресретан.. last final..

use a) hàljina . zàvršim resolved to resolve (P) resolved to resolve (P) to consider (I) hat important finished to finish (P) 85. Тво̀је пѝтање је бѝло ва̀жно али је мо̀је бѝло ва̀жније! 2. dobri. trousers to try (P) discussion said rešen rèšiti riješen rijèšiti smàtrati. Riješena je stvar! Rasprava je zàvršena! Zakljùčio sam da svatko smatra svòje pìtanje najzanimljìvijim! Serbian 1.duga. [turning to fourth student] Ti nam pòkušaj reći: ko je od nas ìmao najzanimljìvije pìtanje? 4. šešìra vàžan. b) hlače [C] pantalòne [B. smatram šèšir. Тачно. Tačno. zanìm ljivi. d) kòšulja . tople. tànka. rečèn a that’s that! dress pants.C] (pl form) jedàn aesti kòšulja pantalòne [S] (pl form) pòkušati rasprava rèčen. [turning to fourth student] Ти по̀кушај да нам кажеш: ко je од нас ѝмао најзанимљѝвије пѝтање? 4. not just the usual two. c) kàput .veliki.šàr ena. i gòtovo! 1. Note that there are four different speakers in this exercise. Točno. NAJVAŽNIJE Bosnian 1. Dosta je rečèno. vàžna zàvršen zavr̀šiti.86 VAŽNO. Решена је ствар! Расправа је за̀вршена! Закљу̀ч ио сам да свакo сматра сво̀је пѝтање најзанимљѝвијим! ☞ Instead of pìtanje. lepi [E] lijepi [J].vìsoki. vàžni. VAŽNIJE. али je мо̀је пѝтање свакако бѝло занимљѝвије! 3. Доста је речѐно. He’s finished! 159 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . [turning to fourth student] Ti nam pòkušaj reći: tko je od nas ìmao najzanimljìvije pìtanje? 4. Tvòje pìtanje je bìlo vàžno ali mòje je bìlo vàžnije! 2. elegàntna.Jedanaesta lekcija • Lesson Eleven A1 VOCABULARY gòtovo hàljina hlače [B. Мо̀је пѝтање је и ва̀жније и занимњѝвије од ваших. Dosta je rečèno. trousers eleventh shirt pants. ali je mòje pìtanje svakako bìlo zanimljìvije! 3. Mòje je pìtanje i vàžnije i zanimljìvije od vaših.S] debele. i gòtovo! 1. Tvòje je pìtanje bìlo vàžno ali mòje je bìlo vàžnije! 2. e) šèšir . Mòje pìtanje je i vàžnije i zanimljìvije od vaših. и го̀тово! 1. Riješena je stvar! Rasprava je zàvršena! Zakljùčio sam da svako smatra svòje pìtanje najzanimljìvijim! Croatian 1. ali je mòje pìtanje svakako bìlo zanimljìvije! 3.

and -en. masc. short form. the system summarized in the chart below works for the vast majority of verbs./ -en-t. -t. * Verb types and the formation of passive participles * There are three different participle markers: -n. 3. Nsg. [113c] and a number of adjectives follow a model to be seen in the grammar to A2. and 10). etc. To form the BCS comparative degree. All others use the suffix -ij. 142) is very helpful in remembering which verb takes which marker.in front of the comparative form. PM -n- Type 1 4 5 8 10 7 11 13 14 16 infinitive pregledati odr̀žati napìsati orgànizovati sàbrati òpsednuti zaùzeti pò̀jesti òdvesti dònijeti prònaći pòstaviti videti / vidjeti ìzvući pòpiti nàliti pòslati 3rd pl. 163). better.). and to form the superlative degree. The marker -n is found in most verbs whose infinitive ends in -ati (types 1. and the participle is made by adding the marker -n to the infinitive stem. place the particle naj. The accent is always short rising on the syllable preceding this suffix.)./ -n- * Comparison of adjectives * Adjectives come in three degrees of comparison: positive. add the correct participle marker either to the infinitive stem (found by dropping -ti) or to the present stem (found by dropping the final vowel of 3rd pl. add the marker directly to the present stem of verbs of types 13. 4. taken brought discovered placed seen drawn out drunk [up] poured [over] sent -t-en- C’ -en- 2 3 15 6 (1) -t. 14. taken eaten. and is frequently used in verbs of type 6. The marker -t is found exclusively in verbs of types 7 and 11. Comparatives and superlatives are treated as regular adjectives. examined held written organized gathered besieged busy. consumed driven. add a suffix to the adjective stem. Although the passive participle forms must be learned individually for certain verbs. 160 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . The abbreviations PM and C’ in the chart below mean “participle marker” and “consonant softening. The most complex of the three is the marker -en. present pregledaju odr̀že nàpišu orgànizuju sabèru òpsednu zàuzmu pòjedu odvèzu donèsu prònađu pòstave vide izvùku pòpiju nàliju pòšalju passive participle pregledan odr̀žan nàpisan orgànizovan sabran òpsednut zàuzet pòjeden odvèzen donèsen prònađen pòstavljen viđen izvùčen popit / popìjen nalit / nalìven poslat / poslan checked. and 16. best”).z GRAMMAR * Passive participles * Passive participles are adjective-like words made from verbs. which is found in verbs with infinitives in -iti and a number of others as well.pres. To form the passive participle. however. 5. it is added to the infinitive stem. and superlative (as in English “good.” respectively. except that they occur only in the long form (masc. [113] Four adjectives express comparison by a different word altogether. comparative. Adverbs are formed from the Nsg neuter comparative or superlative form. Before adding it to the present stem of verbs of types 2. change the stem-final consonant to its softened variant (found in the chart on p. Then add regular adjectival endings. -i. they refer to completed actions. [113a] Examples in the left-hand column below are given in the dictionary form. 8. and 15. To form these participles. A knowledge of verb types (see the verb chart on p.

best bad. Split Cafe. Novi Sad 161 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . near Zagreb's main square. bigger. most) old. malen vìsok [stem] važnstarzanimljiv- Comparative vàžniji stàriji zanimljìviji bolji gori veći manji Superlative najvàžniji najstàriji najzanimljì̀viji najbolji najgori najveći najmanji najviši important (more. better. oldest interesting (more.Positive suffix -ijvàžan star zanìmljiv dobar loš vèlik mali. tallest different word [see A-2] vis- viši A cafe on Tkalčićeva St. A cafe inside Diocletian's palace. older. worst big. smallest tall. most) good. worse. biggest small. taller. smaller.

a kòji ti se manje sviđa? 1. čèka se duže i teže je dòbiti stol. kòji ti se više sviđa. 2. 1. Ònaj restòran ìma gora jela. a ònom restorànu trebaju bolja jela i prijàtnija atmosfèra! Moram zakljùčiti da su òva dva restoràna sàsvim ràzličita. Jèsu li jèdan drugome slični ili ràzličiti? 2. na kraju. uspòredim vegetarìjanski 87. i manji je. na kraju òvom restorànu trebaju veći pròstor i više stòlova. 2. Dobro. lakše je dòbiti stol. specijalitèta sùpa [B. Gdje je udòbnija atmosfèra? 2. 2. Zašto? U òvom su bolja jela nego u ònome. prijatna prìlog pròstor ràzličit ròštilj sàlata sàsvim slàstica [C] sličan. i veći je. Ali se tamo čèka kraće. Òvaj restòran mi se manje sviđa. Atmosfèra je manje ùdobna u ònom. Ònaj restòran ìma gora jela.C]. Gdje je udòbnija atmosfèra? 2. Dakle.S] trebati ùdoban. Dodùše. òvaj and ònaj. òvom restorànu trebaju veći pròstor i više stòlova. a ònom restorànu trebaju bolja jela i prijàtnija atmosfèra! Moram zakljùčiti da su òva dva restoràna sàsvim ràzličita. Hàjde da uspòredimo òva dva restoràna. distinct grill salad completely dessert similar speciality soup to need (I) comfortable to compare (P) comparison to compare (P) vegetarian DVA RESTORANA Bosnian 1. Za počètak rèci mi. Òvaj restòran mi se manje sviđa. U òvom restorànu je teže dòbiti sto nego u ònom. dogòvorim se jèdan drugome jùha [C] kuhar [B. 1. Tamo se òsjećam bolje. ali and a in drawing comparisons. Dodùše. ali ìma udòbniju atmosfèru. Dogòvoreno: òvaj restòran ìma bolja jela. ali ìma udòbniju atmosfèru. Ònaj restòran jeste veći od òvoga. 2.88 pleasant side dish space different. Jèsu li jèdan drugome slični ili ràzličiti? 2. 1. kòji ti se više sviđa. ùdobna uporèditi [B. Croatian 1. Slažem se. 2. upòredim usporedba [C] usporèditi [B. Dakle. Po mom mišljenju nìsu ùopšte slični jèdan drugom. Slažem se. Ali se tamo čèka kraće. U òvom restorànu je teže dòbiti stol nego u ònom. Zašto? U òvom su bolja jela nego u ònome. Hàjde da uspòredimo òva dva restoràna. slična specijalìtet.S] pòslastica [B. 1. Tamo se òsjećam bolje. 2. Dogòvoreno: òvaj restòran ìma bolja jela. a kòji ti se manje sviđa? 1. 162 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . dobijem dodùše dogòvoren dogovòriti se. Dobro. Atmosfèra je manje ùdobna u ònom. lakše je dòbiti sto.C] kuvar [S] manje manji nego pòređenje [B. i veći je. i manji je.S] potreban. Ònaj restòran jest veći od òvoga. 1. ☞ Self-study learners: Note the use of nego and od. Po mom mišljenju nìsu ùopće slični jèdan drugome. 1. čèka se kraće. Za počètak rèci mi. potrebna predjelo ambience better waiting to get (P) furthermore agreed to agree (P) to one another soup cook cook less smaller than comparison dessert necessary appetizer prijatan.S]. čèka se duže i teže je dòbiti sto. čèka se kraće.A2 VOCABULARY atmosfèra bolji čekanje dòbiti.

Positive suffix -šlep [E] lijep [J] mek lak brz čest dug glup jak mlad tih kràtak težak nìzak dèbeo tanak [stem] Comparative lepši. Hàjde da upòredimo òva dva restoràna. as shown in the chart below. 2. 1. [113a] Although a number of adjectives have several meanings. Òvaj restòran mi se manje sviđa. lakše je dòbiti sto. the instrumental singular of feminine nouns in a consonant. strongest young. Ali se tamo čèka kraće. fattest thin. and certain other words. Gde je udòbnija atmosfèra? 2. òvom restorànu su potrebni veći pròstor i više stòlova. softer. this syllable is usually dropped first. [112c] base soft k č g ž h š c č s š z ž t ć d đ p plj b blj v vlj m mlj n nj l lj sl šlj sn šnj zn žnj zd žđ st šć st št Adjectives which express comparison in this way replace the stem-final consonant by its softened variant. Ònaj restòran ìma gora jela. quieter. Zašto? U òvom su bolja jela nego u ònom. youngest quiet. lower. lowest fat. 1. Ònaj restòran jeste veći od òvoga. Za počètak rèci mi. d) žìvot na sèlu. only one is given for each in the chart below. harder. thinnest softening krattežnizdebltan- 163 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . thinner. stupidest strong. kòji ti se više sviđa. younger. To do this. fràncuski jèzik. most) long. stronger.to the comparative form. Dogòvoreno: òvaj restòran ìma bolja jela. Three adjectives add the suffix -š. simply replace the consonant in the dictionary form of the word (the “base” consonant) by its “softened” variant. Moram da zàključim da su òva dva restoràna sasvim ràzličita. zGRAMMAR * Comparison of adjectives expressed by consonant softening * Many adjectives add the meaning “comparative” by “softening” ( = changing the shape of) the stem-final consonant. hardest low. Po mom mišljenju nìsu ùopšte slični jèdan drugome. easier. easiest fast. fatter.Serbian 1. 2. na kraju. čèka se duže i teže je dòbiti sto. a ònom restorànu trebaju bolja jela i prijàtnija atmosfèra. fastest often (more. the superlative is formed by adding naj. passive participles. i manji je. Dobro. najljepši najmekši najlakši najbrži najčešći najduži najgluplji najjači najmlađi najtiši najkraći najteži najniži najdeblji najtanji nice. b) òva. Dakle. 2. longer. If the adjective stem ends in -ak or -ok. c) bòsanski [B] hr̀vatski [C] srpski [S] jèzik. The soft version of -st. ljepši mekši lakši brži češći duži gluplji jači mlađi tiši kraći teži niži deblji tanji Superlative najlepši. longest stupid. softest easy. Slažem se. Da li su slični jèdan drugom ili ràzličiti? 2. U òvom restorànu je teže dòbiti sto nego u ònom. shortest hard. 1. faster. quietest short. nicer. a kòji ti se manje sviđa? 1. nicest soft. ali ìma udòbniju atmosfèru. Dodùše. i veći je. čèka se kraće. Such changes occur in the formation of comparative and superlative adjectives. ☞ Draw your own comparisons between a) òvo. shorter. verbal nouns. more rarely -št-. Tamo se òsećam bolje.is -šć-. òno predàvanje. [113b] As in other adjectives. stupider. Atmosfèra je manje ùdobna u ònom. žìvot u gradu. òna škola.

in the phrase sličan jèdan drugome “similar to one another.” however (više) cannot normally be combined with adjectives or adverbs.” as in manje je ùgodno “it’s less comfortable. -ar (and other less frequently used suffixes) identify a person who does a particular job.” The one who needs something is in the dative. Thus. 237 and 259. What follows nego must be a grammatical match to what precedes. This phrase is also often used in the meaning “each other. little ADVERB više najviše more most manje less najmanje least * Comparison “than” * Comparison “than” is expressed by od + Gen. In some cases there is a separate word for a female practitioner of the profession. while the second is in whatever case the sentence requires. An asterisk (*) means the form is ekavian (consult the other side of the table or the glossary for the corresponding ijekavian word). In two instances.” In Croatian and Bosnian one can also use trebati like English “need. B. [121b] 164 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven .” [114] The BCS word meaning “more. in others the general word is used. it means Bosnian uses both words.” as in ja trebam nove òlovke. see pp. The Bosnian preference is noted as [B].” For more discussion.” the second component must be in the dative case. as in bolje je u òvom mestu nego u ònom “it’s better in this place than in that one. They refer either to the profession in general terms or to a specific male praticing that profession.” Manje can be combined with an adjective or adverb in a manner parallel to English “less.” One can also use nego (and must use nego if a verb follows). The following gives examples according to Serbian and Croatian preferences. and what s/he needs is the subject of the sentence. as in trebaju mi òlovke “I need pencils. and S sometimes have different words for the same profession.* Comparison of adverbs * Comparative and superlative adverbs are equivalent to the corresponding neuter singular adjective forms. one must use the comparative forms presented above. [119] * Names of professionals* Words ending in -ik. C. The first component of this phrase is usually in the nominative. ADJECTIVE (neuter singular) vìsoko više najviše tall taller tallest malo small manje smaller najmanje smallest mnogo many malo few. as in òvaj grad je veći od ònoga “this city is bigger than that one. -ač. * “One another” * The idea “one another” is expressed by the phrase jèdan drugi. the neuter singular adjective and the adverb have the same form but different meanings. [160] * The verb trebati * The verb trebati means “need. if no notation is given.

STRUKE • PROFESSIONS Profession architect actor artist baker barber biologist boss butcher carpenter chemist clerk composer cook dancer dentist director doctor driver electrician farmer housekeeper lawyer manager mechanic minister [gov't. farmacèu t pesnik * prèdsednik * svèštenik pop nàučnik [B] vàjar vòjnik nàstavnik. ùčitelj učitèljica lòpov veterìnar kònobar konobàrica radnik pìsac radnica spisatèljica mùzičarka [B] bòlničarka. mèsar tesar hèmičar [B] činòvnik pìsar kompòzitor [B] kuvar ìgrač zubar dìrektor lèkar. doktorka elèktričarka domàćica upravnica painter pharmacist poet president priest (Catholic) priest (Orthodox) scholar sculptor soldier teacher thief veterinarian waiter worker writer domàćica òdvjetnik ùpravnik. ravnàtelj liječnik. apotekàrica farmacèu t pjesnik pjesnikinja prèdsjednik prèdsjednica svèćenik pop znànstvenik.* [B] doktor vòzač elèktričar poljoprìvrednik advòkat ̀upravnik [B] mehàničar [B] mìnistar mùzičar [B] bòlničar (female) glùmica ùmjetnica pekarica šèfica glùmica ùmetnica * pekarica šèfica kèm ičarka činòvnica skladatèljica kuharica [B] plesàčica zubàrica direktòrica. upràvitelj upravitèljica strojar. ùčitelj lòpov veterìnar kònobar. ravnatèljica liječnica. doktor vòzač elèktričar poljoprìvrednik (female) S (male/general) arhìtekta glùmac ùmetnik * pekar bèrberin biòlog šef kàsapin. upravnica. doktorica elèktričarka hèmičarka [B] činòvnica kompòzitorka [B] kuvarica igràčica zùbarka direktòrica lèkarka. mehàničar mìnistar mìnistrica glàzbenik glàzbenica bòlničar bòlničarka. kelner [B] radnik pìsac vàjarka nàstavnica. znànstvenica učenjak [B] kìpar kipàrica vòjnik nàstavnik. kelnerica [B] radnica spisatèljica 165 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . medicinska sestra slikarka [B] apotèkarka [B] pesnikinja * prèdsednica * slikar apotèkar. nàstavnica. medicinska sestra slikar slikarica apotèkar.* doktorica.] musician nurse C (male/general) arhìtekt [B] glùmac ùmjetnik pekar brìjač [B] biòlog šef mèsar [B] stolar kèm ičar činòvnik pìsar sklàdatelj kuhar [B] plèsač zubar dìrektor. učitèljica konobàrica.

Svi su tàksisti. Kàko kàda! Najbolje noću. Čìme se ti baviš? 1. ali svi ìmaju vòzačku dozvolu i plan grada. sjećam se tog romàn a! I ja sam ga čìtala prije mnogo godina. Je li moguće?! Jesi li tìme zadovoljan? A zaràđuje li se barem dobro taksìranjem? 2. ali vozim tàksi. nema ga ni sada. nor. A čìme se bave tvòji prijatelji? 2. 1.S] travnički ubùduće vòzačka dozvola zadovoljan. Je li moguće?! Jesi li tìme zadovoljan? Da li se taksìranjem barem dobro zaràđuje? 2. Jèdna je ljèkarka. ali nìje bìlo pòsla kao novinar rànije. 2. sjećam se tog romàn a! I ja sam ga čìtala prije mnogo godina. Kàko kàda! Najbolje noću. jèdan je tesar. inženjèr a kàko kàda krònika [C] matemàtičar moguće na prìmer na prìmjer nameràvati. jèd an je matemàtičar. A. A. zadovoljna zarađìvati. Stani! Ìdi polòžiti vozački ìspit. ali vozim tàksi.. već sam te namjeràv ala pìtati čìme se baviš! 2. Upravo sam zavr̀šila fakùltet polìtičkih nàuka. Jèdna je liječnica. zaràđujem znanost. Trebat će ti vòzačka dozvola! Uvijek možeš biti tàksist! 166 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . 1. Trebat će ti vòzačka dozvola.. 1. A to! Po struci sam inžènjer. journalist plan grada razni sećati se + Gen sjećati se + Gen stati. Ali nìsam nà to mislila.90 map of town various to remember (I) to remember (I) to stop (P) profession taxi taxi driving taxi driver taxi driver Travnik (adj. Upravo sam zavr̀šila fakùltet polìtičkih znanosti. ali nìje bìlo pòsla kao novinar rànije. Stani! Ìdi polòžiti vozački ìspit.A3 VOCABULARY barem baviti se + Instr glùmica hrònika [B. ali ìmaju razne struke. i neće ga biti ni ubùduće. jèdan je stolar. 1.. jèdan je matemàtičar. Što radiš? 2. ni. A to! Po struci sam inžènjer. 2. 1. 1. Na prìmjer? 2. Čìtam ròman Travnička hrònika pìsca Ìve Àndrića. 1. nema ga ni sada. namjèr avam nàuka [B. i neće ga biti ni ubùduće. Šta radiš? 2. Čìtam ròman Travnička hrònika pìsca Ìve Àndrića.. Ali nìsam na to mislila. znanosti [C] (f) 89.. A čìme se bave tvòji prijatelji? 2. namèravam namjeràvati. to occupy oneself with (I) actress chronicle engineer depends on when chronicle mathematician possible for example for example to intend (I) to intend (I) science neither. Svi su tàksisti.. stanem struka tàksi taksìranje tàksist [C] tàksista [B.) in the future driver’s license satisfied to earn (I) science STRUKA I POSAO Bosnian 1.. ali ìmaju razne struke. Na prìmjer? 2. novinar at least to do.S] inžèn jer. ali svi ìmaju vòzačku dozvolu i plan grada. Čìme se ti baviš? 1. već sam te namjeràv ala pìtati čìme se baviš! 2. Uvijek možeš biti tàksista! Croatian 1..S] ni. 1.

Bosnian Story. čìniti and others. Aли нѝсам на то мислила. and. Be sure to include in your conversation the question Čime se baviš? Ivo Andrić was awarded the Nobel Prize for Literature in 1961. and wrote chiefly about Bosnia. Сви су та̀ксисти. И ја сам га чѝтала пре много година. Јѐдна је лѐкарка. А чѝмe се баве тво̀ји пријатељи? 2. continued * The instrumental case is used for the second object after verbs like smàtrati.” and is the usual way of identifying an occupation or a frequently undertaken activity.” The verb baviti se followed by the instrumental case means “be occupied with. Use as resources the vocations italicized in 11A and on p. јѐдан је тесар. as in mi ga smatramo pametnim “we consider him [to be] intelligent. Управо сам завр̀шила факу̀лтет полѝт ичких на̀ука за новинаре. Да ли је могуће?! Да ли си тѝме задовољан? Да ли се ca таксѝрањем барем добро зара̀ђује? 2. На прѝмер? 2. Шта радиш? 2. and Travnička hrònika (translated into English as Bosnian Chronicle. He is best known for short stories. 1. and the list of disciplines on p. нема га сада. after the war ended. Чѝтам ро̀ман Травничкa хро̀никa пѝсца Ѝве А̀ндрића. čìm e se bavite? means “what do you do?” and òna se bavi crtanjem means “she [regularly] draws. A. али сви ѝмају во̀зачку дозволу и план града. Andrić considered himself a Yugoslav writer. али возим та̀кси.” or to će ga čìniti vojnìkom “that will make him [into] a soldier. Gospođica (The Woman from Sarajevo). He wrote all three novels under house arrest during World War II. али су разних струкa. А то! По струци сам инжѐњер. већ сам намера̀вала да те питам чѝме се бавиш! 2. 208. 165. Ка̀ко ка̀да! Најбоље ноћу. и неће га бити ни убу̀дуће. Увек можеш бити та̀ксиста! ☞ Write your own conversation between two people discussing employment. 2. сећам се тог рома̀на. 1.Serbian 1.” [81d] Saddlemaker and Beltmaker Lawyer 167 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . 1. Thus. Days of the Consuls). 1. and three novels: Na Drini ćùprija (The Bridge on the Drina). zGRAMMAR * The instrumental case. the novella Pròkleta àvlija (The Damned Yard). most recently. Чѝме се ти бавиш? 1. али нѝје бѝло по̀сла ра̀није. and published them all in 1945. Требаће ти во̀зачка дозвола. Стани! Ѝди да полòжиш во̀зачки ѝспит. јѐдан је матема̀тичар.

Sjednite tu! Pomòzite mi! Treba mi bolji pòsao. company toward place of employment radno mjesto razumèvanje razumijèvanje red sàvetovati se sàvjetovati se sesti. Sigurno te je strah od neizvesnosti! 1. Ali pìtanje je hoćeš li dobro radno mjesto u nekom preduzèću nàći ako sjèdiš òvdje. Ne zaràđujem dòvoljno! 2. Sjednite tu! Pomòzite mi! Treba mi bolji pòsao. Treba mi pòsao! 2. Još gore! Stani na noge! Smeta mi tvoj òdnos prema pòslu! Dosta je čekanja! Trebaju ti ùčenje i znànje! . sjednem slùžba za zapošljàvanje smètati. Òvako mògu lakše gledati televìziju. Òvako mògu lakše gledati televìziju. Òvako mògu lakše da gledam televìziju.S] prema + Dat radno mesto sufficient to lie. 1. 1. Sigurno te je strah od neizvjesnosti! 1. queue to get advice (I) to get advice (I) to sit down (P) to sit down (P) employment office to bother (I) to stand up (P) study. Ne sjèdim nego lèžim. Sigurno te je strah od neizvjesnosti! 1. 2. Ne sèdim nego lèžim.S] nego što! [C] neizvesnost. Razùmijem. Nìje me strah ni od čèga i nè treba mi vaše razumijèvanje.C] preduzèće [B. stanem ùčenje znànje zvànje 91. neizvesnosti (f) neizvjesnost. Još gore! Stani nà noge! Smeta mi tvoj òdnos prema pòslu! Dosta je čekanja! Trebaju ti ùčenje i znànje! TREBA MI POSAO! Croatian 1. personnel it occurs [to me] business. Nìje me strah ničega i nè treba mi vaše razumijèvanje. neizvjesnosti (f) nikad se nè zna òdnos òsoblje pada [mi] na pamet poduzèćе [B. Nìje me strah ni od čèga i nè treba mi vaše razumèvanje. Ali pìtanje je da li ćeš nàći dobro radno mesto u nekom preduzèću ako sèdiš òvde. sednem sjesti. Još gore! Stani na noge! Smeta mi tvoj òdnos prema pòslu! Dosta je čekanja! 168 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven Serbian 1.Knowledge A4 VOCABULARY dòvoljan. Ali pìtanje je hoćeš li dobro radno mjesto u nekom poduzèću nàći ako sjèdiš òvdje. smetam + Dat stati. 1. Ne sjèdim nego lèžim. learning knowledge vocation Bosnian 1. Razùmijem. Sedite tu! Pomòzite mi! Treba mi bolji pòsao. company business. lèžim nego šta! [B. Treba mi pòsao! 2. Ne zaràđujem dòvoljno! 2. to be lying (I) you'd better believe it! you'd better believe it! uncertainty uncertainty you never know attitude. dòvoljna lèžati. 2. Ne zaràđujem dòvoljno! 2. relationship staff. Razùmem. 2. Treba mi pòsao! 2.92 place of employment understanding understanding line.

Meni nè smeta previše òvakav žìvot. Trebam stàjati u redu u slùžbi za zapošljàvanje? 2. the phrases nego šta / što and nè pada mi na pamet. Vàlja pòkušati! 1. Meni nè smeta previše òvakav žìvot. Croatian Pharmaceutical Society -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Pharmaceutical Herald Editorial Board and Administration 169 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven .1. 2. Treba da stòjim u redu u slùžbi za zapošljàvanje? 2. Stvari će već krènuti same òd sebe. Nè pada mi na pamet. 2. Treba da stòjim u redu u slùžbi za zapošljàvanje? 2. Samo ti lèzi i gledaj televìziju! Nikad se nè zna! Trebaju ti ùčenje i znànje! 1. Nè pada mi nà pamet. the imperatives. ☞ Self-study learners: Note the use of treba and valja. Vàlja pòkušati! 1. Nego šta! Treba da se sàvetuješ s òsobljem u službi. and the use of smètati. Samo ti lèzi i gledaj televìziju! Nikad se nè zna! ☞ Play this interchange as a skit. Stvari će već krènuti same od sebe. Nè pada mi na pamet. Samo ti lèzi i gledaj televìziju! Nikad se nè zna! 1. Stvari će već krènuti same od sebe. the comparatives. Meni previše nè smeta òvakav žìvot. 2. Nego što! Trebaš se sàvjetovati s òsobljem u službi. Vàlja pòkušati! 1. Nego šta! Treba da se sàvjetuješ s òsobljem u službi. rehearsing it outside of class so that you can peform it in class without referring to the text.

) and the stasis verbs all have present tense form in -im (etc.m.). [120] SIT stasis motion sèdeti (sèd im) sesti (sednem) sjèditi (sjèdim) sjesti (sjednem) STAND stàjati (stòjim) stati (stanem) LIE lèžati (lèžim) leći (legnem) Open Monday to Friday. According to the more frequently used one. One can use only 3rd sg. the form treba is unchanging and the action is expressed by da + present tense. The stasis verb “sit” belongs to type 3 in ekavian (sedeti. one can say either ti trebaš ùčiti večèras or ti trebaš da ùčiš večèras. treba followed by infinitive or equivalent.” and “lie. continued * The BCS verb trebati means “need.m. and either form of the infinitive can follow.” * Verbs of body position * There are two different sets of verbs meaning “sit.” One expresses stasis (the fact of being IN a position). There are two ways to express this meaning. to 3 p.Pharmacy zGRAMMAR * The verb trebati. as in treba čekati “it’s necessary to wait. as in ti treba da ùčiš vèčeras “you need to study tonight. 170 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven .” “stand.” In Croatian and Bosnian. The motion verbs all have present tense forms in -nem (etc. Thus.” When it is followed by a verb. When the idea is a subjectless one. the meaning is that someone needs to do something. sjedim). Hours of operation: weekdays. sedim) but to type 2 in ijekavian (sjediti. and the other describes motion (INTO the position). this meaning of “need” can also be expressed as in English: the person who needs to do something is the subject of the conjugated verb trebati. there is no variation. 8 a.

b) dobro drùštvo and dobro jelo. не. ne. Nìje nikada rànije bìlo znànja bez ùčenja. svakako sam ja srètniji od tebe. A neće ni biti znànja bez ùčenja ubùduće. tàksist [C] tàksista [B. Ne. and zgrada. 2. B4 Bosnian and Serbian Nema znànja bez ùčenja. 2. loši. свакако сам ja срѐћ нији од тебе. Eh. A ti? 1. Eh.S] kelner [B. c) òdgovor and pìtanje. Sretna sam. ☞ Possible replacements: a) kompòzitor [B. Ja žèlim biti slikar. ☞ Replace znànje and ùčenje with a) dòručak and novine. 1. 1. ja sam srètnija.S]. vìsoki.S] sklàdatelj [C] and glàzba [C] mùzika [B. Eх.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian 1. c) pìsac or spisatèljica and ròman. Čìme ćeš se baviti kad zàvršiš fakùltet? 2. Croatian 1.C. slatki. kònobar [B. ☞ Redo this exercise first in the past tense. Ка̀ко си? 2.S]. Žèlim biti liječnik. Eh. Od slika se ne žìvi! 1. Срећна сам. and then in the future tense. Kàko si? 2. Od slika se ne žìvi! 1. B3 Bosnian 1. A ti si manje sretan! Croatian 1. 2. Eh. Croatian Nema znànja bez ùčenja. ja sam srètnija. ☞ Replace doktor [B] liječnik [C] lèkar [S]. Čìme ćeš se baviti kad zàvršiš fakùltet? 2. pametni. A ne će ni biti znànja bez ùčenja ubùduće. mòžda ću zarađìvati kao kònobar ili tàksista. 163 as a basis for a discussion comparing two or more restaurants. Nìje nikada rànije bìlo znànja bez ùčenja. 1. 2. Žèlim da budem doktor. duhòviti. Čìme ćeš da se baviš kad zàvršiš fakùltet? 2. Ja žèlim da budem slikar. Sretna sam. ја сам срѐћ нија.S] with nouns denoting other vocations and types of artistic creativity. stràšni. Kàko si? 2. A ti? 1. Не. 2. Ja žèlim da budem slikar. 171 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . Ne. A ти си мање срећан. b) arhìtekt [C] arhìtekta [B. A ti? 1. 2. A ti si manje sretan! Serbian 1. d) pesnik [E] pjesnik [J] and pòezija. Serbian 1. mòžda ću zarađìvati kao kònobar ili tàksist. B2 Use the menu items on p. mòžda ću da zaràđujem kao kelner ili tàksista. Žèlim da budem lèkar. ☞ Replace sretni [B. lepi [E] lijepi [J]. Od slika se ne žìvi! 1.C] srećni [S] with: dobri. svakako sam ja srètniji òd tebe. ne.S]. Eh.

A čèga te je strah? 2. Replace pročìtaj òvo pìsmo with another command. Мени требају: прѝјатељи. a pònajviše mi treba nòvac! 2. na prìmjer? 2. A čèga te je strah? 2. Meni trebaju: prìjatelji. pròleće [E] pròljeće [J]. a najviše mi treba nòvac! 2. 1. 1. 1. Nè treba mi puno. pòezija.S] Šta ti najviše odgòvara u živòtu i zašto? [C] Što ti najviše odgòvara u živòtu. И док сѐдиш. Vàžno je! Serbian 1. ljùbav. i zašto? 2. zìma. Мени но̀вац нѝје ва̀жан. требају ми добро јело и топла соба. Ва̀жно је! ☞ Replace sesti [E] sjesti [J] and sèdeti [E] sjèditi [J] with lèći and lèžati.C] Sjećaš li se svòjih prijatèlja iz škole? Kàko su se zvali? Gdje su sada? [S] Da li se sećaš svòjih prijatèlja iz škole? Kàko su se zvali? Gde su sada? 4. Hvàla. Само ми ствара проблѐме! 1. 1. a kòju najgorom? Zašto? 172 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . Зашто? 1. leto [E] ljeto [J]. B7 Ask each other these questions: 1. loš pòsao.S] Šta ti najviše smeta u živòtu. Što ti treba za sreću? 2. Страх ме је од неизвесности! ☞ Replace the italicized words that refer to sreća with jesen. i zašto? 3. а по̀највише ми треба но̀вaц! 2. Samo mi stvara problème! 1. [B. На прѝмер. Samo mi stvara problème! 1. Meni trebaju: prìjatelji. Zašto? 1. i zašto? [C] Što ti najviše smeta u živòtu. neozbiljne kolège. pročìtaj òvo pìs mo! 2. Kòju struku smatraš najboljom. Strah me je neizvjesnosti! Serbian 1. hòću! 1. 1. fine stvari. хо̀ћу! 1. Meni nòvac nìje vàžan. Sjedni tu! 2. trebaju mi dobro jelo i topla soba. Na prìmjer. Nè treba mi mnogo. Седи ту! 2. I dok sjèdiš. Шта ти треба за срећу? 2. dobro drùštvo. [B. Strah me je neizvjesnosti! Croatian 1. фине ствари. B6 Bosnian and Croatian 1. 1. прочѝтај о̀во пѝсмо! 2. Kao šta. na prìmjer? 2. fine stvari. stati and stàjati. Хва̀ла. Meni nòvac nìje vàžan. на прѝмер? 2. Šta ti treba za sreću? 2. put. trebaju mi dobro jelo i topla soba. Као шта. [B. dobro drùštvo. Kao što. добро дру̀штво. А од чѐга те је страх? 2.B5 Bosnian 1. Нѐ треба ми много. Replace neizvesnost [E] neizvjesnost [J] with: dosadna predàvanja. Na prìmjer.

Locate (or imagine) a series of similar objects. and situations. [B. and describe them with respect to one another. 1999 173 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . [B. 1999 Public installation. Compose several sentences using the smàtrati with two objects (as in English “I consider him a genius”).C] Čèg a te je najviše strah? [B.C] Kàko se òsjećaš dok ùčiš gramàtiku -. moods.5. Sarajevo.C. ZAUZETO / Occupied.veselim ili tùžnim? 6. National Gallery of Bosnia and Herzegovina.veselim ili tùžnim? [S] Kàko se òsećaš dok ùčiš gramàtiku -.S] Od čèg a te je najviše strah? Self-study learners: Practice the use of comparatives and superlatives.

5. 4. C. 5. For words which might be either adjective or adverb.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. People can see a movie here. Zagreb and Sarajevo. and rewrite exercise 5B6 in the future tense. or S: 1. or S. Then go down the two right hand columns and mark each word as an adjective (Adj) or an adverb (Adv). Note: adjectives are given here as in dictionaries (masculine singular short form). 7. She will see her friend in town tonight. Then rewrite each first in the future. We are eating breakfast. 174 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . Rivers flow through Belgrade. 4. She is talking with his friend in town now. What is the dog called? C4 Translate into B. They are listening to professors. 6. then in the past tense. He is writing a letter. I am talking now with my friend in town. 2. 1. I am a student. She will see his friend in town tonight.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Rewrite the Pas i mačka story (5A1) in the past tense. Then join the words into pairs . Finally. 3. 3. C. give both markings. form the comparative and the superlative of the adjectives and adverbs and write out the resulting phrases.either as “verb + adverb” or “adjective + noun. Example: N or V pas (N) govòriti (V) Adjective or Adverb zèlen (Adj) važno (Adv) same with comparative zelèniji pas òna gòvori vàžnije same with superlative najzelèniji pas òna gòvori najvàžnije Noun or Verb? pìtanje reč ljùbav àuto sveùčilište sjèditi rječnik noć čìniti univerzìtet čekanje àmidža jesti biti stvar pìsmo òsećati se stric dòći tata loše dug dèbeo kiseo glup brzo dòbro vìsok rùžno malo Adjective or Adverb? mnogo vèlik zanìmljivo šàren srećno kratak tèžak tùžan lak sretno C3 Translate these sentences into B.” making three pairs of each type. 2. C2 First go down the two left hand columns and mark each word as either a noun (N) or a verb (V). She is talking with her friend in town now.

a. They are afraid of snakes. Po mom mišljenju. They will see their friends in town tonight. 3. c. a. Her friend saw him yesterday. b. Their friends saw them yesterday. 2. a. 8. [B. hòću.6. In our opinion. We are afraid of homework. b.C] Ne sjećam ga se. [B. Lie down! Thanks. using the first as a model: 1. C. [B.S] Strah ju je od aviòna. C5 ODJEĆA [J] ODEĆA [E] Connect word to image: p kàput a kòšulja l cìpela šèšir k hlače F pantalòne j hàljina C6 Translate the first sentence into English. [S] Sedi tu s nama! Hvàla. b. 175 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . 7. c. a. c. b. Dugo već stòjim. Àndrićev ròman Travnička hr̀onika je bolji od romàna Na Drini ćùprija.S] Šta im je? [C] Što im je? b. larger cities are more interesting than smaller cities.C. a. a. 9.C] Sjedni tu s nama! Hvàla. What is up with us? c. [B. c. She needs a friend. There wasn’t time to eat breakfast. [B. Dugo već stòjim. 6. There won’t be any problems with studying the language. They remembered the good old days.C] Strah ju je aviòna. small dogs are more pleasant than large dogs. Nìje bìlo problèma s ùčenjem jèzika. Her friend saw her yesterday. b. What is up with you? 4. 5. Odmah mi trebaju pàre! b. I need my car now! c. Get up! Thanks. 7. [S] Ne sećam ga se. hòću. Do you remember me? c. In his opinion. I have been sitting a long time. or S. a. but I have been lying down a long time. and the next two into B.

...C] Sandra ùči da bude . ràdit će kao ...... .... nego . ......... b............ nìje loše.. до̀годи се изнервѝр ати се.. a.. [S] Najgore radno mesto je ........ [C] Vjerojatno će ti se manje spàvati ako pòpiješ kàvu..... Ako nè može da nađe pòsao. incorporating one or more of these phrases: a) Zbog čèga . 5. изнѐрвирам се незна̀њ е нервѝрати се. [B.. 4...... ... ☞ Bring a question on each aphorism to class.. I am less hungry than you are. Ako nè može nàći pòsao. nego . ? c) Po vašem mišljenju .  Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY дого̀дити се.. Па тек ако вам се баш ништа не до̀годи... можете се због тога вечѐрас мало изнервѝрати.8.. ? b) [B.... Better late than never. c. It seems to us that Brana is more frightening than the lion is.. Najzanimljìvije zvànje je .. 2. Обѐћајте себи да се да̀нас нѐћете нервѝрати без обзира на то шта вам се до̀годи.... 9.C] Najgore radno mjesto je .. Najbolji pòsao je .. нѐр вирам се to happen (P) to get irritated (P) ignorance to be irritated (I) обѐћати плашити се + Gen по̀стављати пѝтање to promise (P) to be frightened of (I) to pose a question (I) Ако се плашите о̀дговора – не по̀стављајте пѝт ања.... 7..... Najlakše zvànje je . . ? [S] Da li smatrate . b.....C] Smatrate li .. b.. .. Gore je biti ... 176 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . 345). Нѝје свако зна̀њ е лепше од незна̀њ а...  Priča: Albahari Read Part VIII of the story “Osam malih priča o mòjoj žèn i” by David Albahari (p........ ali ni .. a najteže radno mesto je .... Čìni mi se da je lav stràšniji nego što je Bràn a. .. 3. c.. Better safe than sorry... [S] Sandra ùči da bude . a.. That idea is more beautiful than this one is. 6...... 10.. .... We were less happy before than we are now.. ...... [B. Bolje išta nego ništa... . a... Bolje je biti .. .. C7 Fill in vocations from the STRUKA list in A3 1.. [B] Vjerovatno će ti se manje spàv ati ako pòpiješ kàfu..... c..... a najteže radno mjesto je .. [S] Verovatno će ti se manje spàvati ako pòpiješ kàfu..... ràdiće kao . .... ....

Budući da svaki stùdent ìma 15-ak udžbenika.C] òdnosno otprìlike pavìljon. 2 pìsaća stòla. ùredim zajednički 1 [2nd CD] furniture nightstand. pròsečna pròsječan. 300 pìsaćih stòlova. 300 noćnih ormàrića.) average (adj. 2 làmpe.) thousand one thousand a / one third to arrange. Kàko svaki pavìljon stùdentskog dòma ìma 150 soba. dr̀žim dvànaesti gòdišnji hiljada hìljadu ìspadati jàstuk kòji krèvet mnòžiti nameštaj since roommate (m) roommate (f) roommate (f) bed sheet bed sheet blanket blanket daily to hold (I) twelfth annual thousand one thousand to transpire (I) pillow which.500 udžbenika po paviljònu. that is approximately wing of building writing (adj. bedside table or rather.S] noćni ormàrić [B. Mnòžeći to sa 180 dàn a u škòlskoj godini. paviljòna pìsaći plahta [C] pokrìvač [C] po prìlici po sobi posteljìna pròsečan. to set up (P) shared. deku.600 sàti gòdišnje. that bed to multiply (I) furniture namještaj nàtkasna [B.Dvanaesta lekcija • Lesson Twelve A1 VOCABULARY budući da cìmer cìmerica [B.440 sàti.S] čàršaf [B] čàršav [S] ćebe. 300 làmpi i 300 malih tèpiha.C] cìmerka [B. od namještaja svaka soba treba da ìma 2 krèveta. 177 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . Soba se dijeli na 3 dijèla: jèdna trećìna sobe je za pìsaće stòlove i làmpe. a 5 stùdenata treba da ùči 3. 2 noćna ormàrića. òdnosno 2 stùdenta treba da ùče 1. ìspada da 1 stùdent treba da ùči 720 sàti. noćne ormàriće. Dakle. čàršafe. pròsječna tìsuća tìsuću trećìna urèditi. ćebeta [S] deka [B. ili oko 4. who. Svaki stùdent dònosi sà sobom svòju posteljìnu: jàstuk.C] dnevni dr̀žati. druga trećìna je za krèvete. bedside table nightstand.) bed sheet blanket approximately per room bedding average (adj. to znači da stùdenti dr̀že otprìlike 30 udžbenika po sobi. i 2 mala tèpiha. a treći dio je zajednički pròstor. Stùdenti treba da ùče pròsječno 4 sata dnevno u svòjim sobama. tàko pavìljon mora ìmati 300 krèveta. Treba reći i da svaki stùdentski dom ìma 9 paviljòna. common STUDENTSKI DOM Bosnian Stùdenti kòji stànuju u stùdentskom dòmu mòraju urèditi svòje sobe prije počètka sèmestra. Svaki stùdent ìma cìmera i svaka stùdentica ìma cìmerku. i male tèpihe.

a treći deo je zajednički pròstor. Mnòžeći to sa 180 dàna u škòlskoj godini. čàršave. in other words. as for. Treba i da se kaže da svaki stùdentski dom ìma 9 paviljòna. respectively. òdnosno is an all-purpose word.e. druga trećìna je za krevete. ili oko 4. 300 làmpi i 300 malih tèpiha. plahte.440 sàti. Kàko svaki pavìljon stùdentskog dòma ìma 150 soba. 191. 2 nàtkasne. Croatian Stùdenti kòji stànuju u stùdentskom dòmu mòraju urèditi svòje sobe prije počètka sèmestra. 300 pìsaćih stòlova. Mnòžeći to s 180 dàna u škòlskoj godini. 2 làmpe. Budući da svaki stùdent ìma 15-ak udžbenika. Identify the case and number of each noun following a number. Svaki stùdent ìma cìmera i svaka stùdentkinja ìma cìmerku. Treba reći i da svaki stùdentski dom ìma 9 paviljòna. versus. tàko pavìljon mora ìmati 300 krèveta. tàko pavìljon mora da ìma 300 krèveta. Soba se dijeli na 3 dijèla: jèdna trećìna sobe je za pìsaće stòlove i làmpe. od namještaja svaka soba treba ìmati 2 krèveta. in reference to. òdnosno 2 stùdenta treba da ùče 1. Svaki stùdent ìma cìmera i svaka stùdentica ìma cìmericu.440 sàti. Svaki stùdent dònosi sa sobom svòju posteljìnu: jàstuk.600 sàti gòdišnje. i 2 mala tèpiha. as to. namely. to znači da stùdenti dr̀že po prìlici 30 udžbenika po sobi. i. Read the passage through several times and then answer the related questions in exercise B1. druga trećìna je za krevete. Soba se deli na 3 dèla: jèdna trećìna sobe je za pìsaće stolove i làmpe. a treći dio je zajednički pròstor. Serbian Stùdenti kòji stànuju u stùdentskom dòmu mòraju da ùrede svòje sobe pre počètka sèmestra. ćebe. or rather.500 udžbenika po paviljònu. Stùdenti treba da ùče pròsečno 4 sata dnevno u svòjim sobama. nàtkasne i male tèpihe. od nameštaja svaka soba treba da ìma 2 krèveta. ìspada da 1 stùdent treba ùčiti 720 sàti. noćne ormàriće. 2 làmpe. to znači da stùdenti dr̀že otprìlike 30 udžbenika po sobi. ili oko 4. accordingly. in regard to. Svaki stùdent dònosi sa sobom svòju posteljìnu: jàstuk. Kàko svaki pavìljon stùdentskog dòma ìma 150 soba. 300 làmpi i 300 malih sàgova. i 2 mala saga. as concerns. òdnosno 2 stùdenta trebaju ùčiti 1. 2 pìsaća stola. Dakle. 2 pìsaća stòla. male sàgove. apropos.” As the list shows. Dakle. 300 pìsaćih stòlova.500 udžbenika po paviljònu. ìspada da 1 stùdent treba da ùči 720 sàti. and explain why each takes the case and number it does. Stùdenti trebaju ùčiti pròsječno 4 sata dnevno u svòjim sobama..600 sàti gòdišnje. 178 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . a 5 stùdenata treba da ùči 3. 300 noćnih ormàrića. ☞ Write out the numbers in the above passage as words. Budući da svaki stùdent ìma 15-ak udžbenika.Tricky translation: the word òdnosno has many meanings. on p. 300 nàtkasni. concerning. Here are a few of them: “that is. 2 noćna ormàrića. pokrìvač. a 5 stùdenata treba ùčiti 3.

in a single word.S] pet tìsuća osamsto sedàmnaest [C] pet hìljada osamsto sedàmnaest [B. or count the word stotina.S] trista [B. The number 2 has one form if a masculine or neuter noun follows (dva) and another if a feminine noun follows (dve [E] dvije [J]). stotinu dvjesto / dvesto [B.S] Counting form 2 2 dva pametna stùdenta dvije [J] dve [E] dòbre knjige 34 542 trìd eset čètiri pametna stùd enta petsto četrdèset dvije [J] dve [E] dòbre knjige Genitive plural 5 9 pet pametnih stùdenata devet dobrih knjiga 12 475 dvànaest pametnih st̀udenata četiristo sedamdèset i pet dobrih knjiga 179 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . Thus. No other numbers are affected by the gender of the following noun. All other numbers are followed by the Gpl. alternate forms of 200 and 300 are used in Bosnian and Serbian. Compounds are made by adding numbers directly. tìsuća is used to name the number it is in Nsg.S] sto trìd eset sedam tìsuću petsto [C] hiljadu petsto [B.000. The number 1 is an adjective. hìljada. as in English. jèdno. [124a] Singular 1 1 1 jèdan pametan stùdent jèdna dòbra knjiga jèdno malo sèlo 21 351 3951 dvàdeset jèdan pametan stùdent trista pedèset jèdna dòbra knjiga tri tìsuće devetsto pedèset jèdno malo sèlo [C] tri hiljade devetsto pedèset jèdno malo sèlo [B. 43. 51. When any of the words stotina. etc. stotinu tri tri tìsuće šeststo pedèset [C] tri hìljade šeststo pedèset [B.C. The numbers 2-4 are followed by the “counting form. review * Cardinal numbers are used for counting (1. etc. 252. 7251. are all followed by the SINGULAR form of the noun. and numbers such as 22.000 tìsuću [C] [or] hìljadu [B. [123a] 100 200 sto .S] četiristo petsto 137 1.S] * Agreement with cardinal numbers * The number 1 is followed by the singular form of the noun counted. and modifiers of feminine nouns all take the ending -e (no length). 7984. etc.500 5.S] dvàdeset tri sto tri . Multiples of 1000 count the word tìsuća [C] or hìljada [B. jèdna).S] milìjun [C] milìon [B. The numbers 5-20 are followed by the Gpl.S] dve / dvije stotine 23 103 3. The form of a noun following a compound number is determined by the final digit.” which for nouns is like the Gsg (except that the feminine ending -e is not long). Modifiers of masculine and neuter nouns all take the ending -a (no length). but when it is used in counting it is in Asg (in the chart below these words are given in the form used to count). 21. are all followed by the counting form. Multiples of 100 either add the cardinal numbers directly. 1001.). agreeing with the noun that follows it (jèdan.650 300 400 500 tristo [B.S].zGRAMMAR * Cardinal numbers.817 600 700 800 900 šeststo sedamsto osamsto devetsto 1.000 1.C.S] dvjesta / dvesta [B. 2. 3.

it refers to the noun “students” and must thus be kòji ̀ (masc pl): stùdenti KOJI stànuju tamo mòraju sami urèditi svòje sobe. Approximative numbers (“ten or so”) are formed by adding the suffix -ak to the cardinal number. In each instance. they take all adjectival endings. following. Thus the sentence vozeći se autòbusom čìta novine means “she reads the paper while riding the bus. top.* Fractions and approximative numbers * Except for the words “quarter” and “half.” sljèdeći “next. it corresponds to the English conjunctions “who.” English can sometimes omit these conjunctions but BCS must always include them.sg.sg.) Approximatives 10 15 100 deset pètnaest sto > > > 10 or so about 15 100 or so desètak petnaèstak stotìnjak treći osmi > > 1/3 1/8 jèdna trećìna jèdna osmìna 2/3 3/8 dve [E] dvije [J] trećìne tri osmìn e 5/8 pet osmìna * The relative conjunction kòji as subject * As a question word. we get 720. This adverb identifies an action occurring simultaneously with that of the main verb (no matter what its tense).” odgovàrajući “relevant. for example bùdući vòjnik. When they are used as adjectives.” The present verbal adverb can also denote mild causative relationships. The numerator then counts this number. However.” the denominator portion of a fraction is formed by adding the suffix -ina to the stem of the ordinal number.” [129.” mogući “possible. the pronominal adjective kòji means “which” or “what. Some examples are ìdući “next. both verbs must refer to the subject of the sentence. insofar as.” while the sentence rànije je čìtala novine vozeći se autòbusom means “she used to read the paper while riding the bus. In each of these two sentences it is the subject within its own clause and is therefore in the nominative case. the form of the relative conjunction kòji must agree in gender and number with the word it refers to. In the BCS version of the first English sentence. zna o ratu “being a soldier.” The adverb formed from biti takes its stem from budem. dòbijamo 720 “multiplying that by 180. a number of them have taken on double duty as adjectives. But in the BCS version of the second ̀ English sentence it refers to the noun “woman” and must thus be kòja (fem sg): pòznaješ li žènu KOJA ùlazi u sobu?” The case of kòji depends on its role within its own clause. corresponding.” [138c] 180 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . often undergoing a subtle change in meaning.” The related conjunction budući da means “since.” As a relative conjunction.S] and the word for “quarter” is either četvrt or četvrtìna.) 8th (m. The word for “half” is polòvica [C] polòvina [B.” vodeći “leading. 138a] True verbal adverbs are unchanging in form. as in mnòžeći to sa 180. [128] * Present verbal adverb * The present verbal adverb is created by adding the unchanging suffix -ći to the 3rd plural present form of a verb of the imperfective aspect. [123d] Fractions 3rd (m. that” as used in sentences such as “the students WHO live there have to arrange their rooms themselves” or “do you know the woman THAT is coming into the room. he knows about war. whom. which.

Ilica Shopping in Sarajevo. Baščaršija Shopping in Belgrade. 181 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .Shopping in Zagreb. Knez Mihailova St.

Dvànaest mačaka i jedànaest pasa gledalo ih je iz ìzloga. nàvratim obližnji otvòriti. Nakon meča se zatvòrio lòkal i svaki od njih je òtišao svòjim pùtem.) shopping local bar. Međùtim. pòzdravili se i veselo razgovàrali. counter stroll. to accompany (I) to talk.S] razgovàrati. žène su kùpile muškàrcima po jèdnog psa i jèdnu mačku. zàtvorim 2 porcelain dishes then. dok su muškàrci žènama kùpili cvijeće i kilo bombòna te im odmah poklònili. 21. lokàla meč međùtim nàći. walk store to enter (P) street to park (P) sports match to enjoy thereafter. kafìća kàmenje coll. pričam pružiti pružiti ruku pùšač. òtvorim poklòniti porcèlanski [S] [piece of] candy [piece of] candy № flowers flowers precious stones store to go one’s own way store window. prìčale i užìvale u šètnji. A pòtom su se te tri žèn e. display to one another small café stones. tri žène su ìšle ulicom. cveće coll. i nakon nàporne kùpovine. kila [C] kilo [B. razgòvaram razgovor s nogu sudovi [B. uđem ulica uparkìrati. bombòna [B. then to close (P) KUPOVINA Bosnian Ìzašavši iz svòjih kuća u pola pet.S] ùći. njih devet je òtišlo u obližnji kàfić na kàfu i razgovor.A2 VOCABULARY bòmbon. pušàči među njima su pušili za šankom. njih četvòrica su navràtila do najbližeg lokàla.C. Zàtim je njih sedmoro ùšlo u veliku trgòvinu u Hrastovoj ulici br. upàrkiram ùtakmica užìvati. pušàča pušiti ràdnja [B. ùživam zàtim zatvòriti. Svi su pružili jèdni drugima ruke. dùćan.C] pòtom pòzdraviti se pratiti prìčati. nàšle sa još šest. dućàna [B. nađem nakon + Gen.C. to chat (I) to offer (P) to extend one’s hand smoker to smoke (I) store to converse (I) conversation standing dishes all. later to greet one another (P) to follow.S] košàrkaški kupòvina lòkal.S] svi šank šètnja trgòvina [B. svaka sa svòjim cvijećem. nàporna navràtiti. Čètiri plava i žuta automòbila su se uparkìrala blizu njih. i pratili su košàrkaški meč na telèviziji. Vràta su se otvòrila i ìzašla su četvòrica vìsokih muškàraca u čètiri i četrdèset pet.C] pòsuđe [B.S] ìći svòjim pùtem ìzlog jèdni drugima kàfić. rocks kilogram kilogram basketball (adj.S] br. 182 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . cvijeće coll. Ùšavši u trgòvinu. everyone bar. nàporan.C] bombòna [B. svaki je nešto pòpio s nogu. drago kàmenje coll. restaurant sports match however to find (P) after strenuous to drop by (P) nearby to open (P) to give [a gift] (P) porcelain porcùlanski [B.C.

Два̀наест мачака и једа̀наест паса гледало их је из ѝзлога. и. Replace cveće [E] cvijeće [J] with drago kàmenje.C]. nàšle s još šest. Сви су пружили јѐдни другима руке. сваки је нешто по̀пио с ногу.S] or other male vocations (see p. pòzdravili se i veselo razgovàrali. и пратили су коша̀ркашку у̀такмицу на телѐвизији. dok su muškàrci žènama kùpili cvijeće i kilu bombòna te im odmah poklònili. svaki je nešto pòpio s nogu. The word telèvizor refers to the television set as a piece of equipment. Vràta su se otvòrila i ìzašla su četvòrica vìsokih muškàraca u tri četvrt pet. Serbian Ѝзашавши из сво̀јих кућа у пола пет. Međùtim. после на̀порне ку̀повине. жѐне су ку̀пиле мушка̀рцима по јѐдног пса и јѐдну мачку. три жѐне су ѝш ле улицом. Svi su pružili jèdni drugima ruke. prìčale i užìvale u šètnji. 21.Croatian Ìzašavši iz svòjih kuća u pola pet. Zàtim je njih sedmero ùšlo u veliki dùćan u Hrastovoj ulici br. Чѐтири плава и жута аутомо̀била су се упаркѝрала близу њих. ☞ Retell this story. прѝчале и ужѝвале у шѐтњи. tri žène su ìšle ulicom. pušàči među njima su pušili za šankom. те им одмах покло̀нили. porcèlanski sudovi [S] porcùlansko pòsuđe [B. Вра̀та су се отво̀рила и ѝзашла су четво̀рица вѝсоких мушка̀р aца у чѐтири и четрдѐсет пет. Dvànaest mačaka i jedànaest pasa gledalo ih je iz ìzloga. по̀здравили се и весело разгова̀рали. replacing žèna with lèkarka [S] liječnica [C] ljèkarka [B. A по̀том су се те три жѐне. њих четво̀рица су навра̀тилa до најближег лока̀ла. and replacing muškàrac with lèkar [S] liječnik [C]. and the word telèvizija refers to that which is watched on the television set. žèn e su kùpile muškàrcima po jèdnog psa i jèdnu mačku. 183 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . Čètiri plava i žuta automòbila su se uparkìrala blizu njih. њих девет је о̀тишло у оближњи ка̀фић на ка̀фу и разговор. Након у̀такмице се затво̀рио ло̀кал и сваки од њих је о̀т ишао сво̀јим пу̀тем. на̀ш ле са још шест. ljèkar [B. свака са сво̀јим цвећем. За̀тим је њих седморо у̀шло у велику ра̀дњу у Храстовој улици бр. i pratili su košàrkašku ùtakmicu na telèviziji. nakon nàporne kùpovine.S] or other female vocations. пуша̀чи међу њима су пушили за шанком. док су мушка̀рци жѐнама ку̀пили цвеће и кило бомбо̀на. i. 165 for suggestions). Nakon ùtakmice se zatvòrio lòkal i svaki od njih je òtišao svòjim pùtem. У̀ш авши у ра̀дњу. njih četvòrica su navràtila do najbližeg lokàla. Ùšavši u dùćan. svaka sa svòjim cvijećem. njih devet je òtišlo u obližnji kàfić na kàvu i razgovor. Међу̀тим. 21. A pòtom su se te tri žène.

ràdnja. and the L-participle of the past tense is neuter singular. For instance. If such a phrase is the subject of the sentence. 1 2-4 5+ 1 dobar stùdent ùči 2 dobra stùdenta ùče 5 dobrih stùdenata ùči 1 stùdent je učio 2 stùdenta su ùčila 5 stùdenata je učilo 241 stùdent uči 243 stùdenta ùči 257 stùdenata uči 241 stùdent je ùčio 243 stùdenta su ùčila 257 stùdenata je ùčilo 184 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . the verb is also singular. pròdavnica. Wholesale and retail trade Store Store Store z GRAMMAR * Agreement with cardinal numbers * Nouns following 1 (or compound numbers ending in 1) are singular. but the L-participle of the past tense takes the counting form. Numbers do not change form after a preposition. If such a phrase is the subject of the sentence. Nouns following other numbers take Gpl. and while Serbian speakers often say ràdnja. Croatian speakers use samopòsluga. If such a phrase is the subject of the sentence. and dùćan. Nouns following 2-4 (or compound numbers ending in 2-4) take the counting form.Open 24 hours Please close the door! The words for ‘store’ or ‘shop’ used below are only three of a family of synonyms. prodavnica and dùćan. dùćan or prodavaònica. trgòvina. the verb is singular. while Bosnian speakers use trgòvina. the verb is plural. they also say samopòsluga. see the following chart. For examples. they also use the words samoùsluga.

[138c] * Collective nouns * Collective nouns are singular nouns which refer to objects seen as an indivisible group.” When a mixed-gender phrase is the subject.S] and -ero [C] form the number referring to mixed groups. cveće [E] cvijeće [J] “flowers.” and the like. for example. since when such objects are visualized as individual units they usually occur after numbers.S] dobro rade (present) but njih petero [C] petoro [B. The accusative is used whenever the numbers 100 and 1000 (stotinu. and when inflation was still very high. for example njih tròjica dobro rade (present) but njih tròjica su dobro ràdila “the three of them work[ed] well.” kàmenje “stones. while the other describes groups of mixed both oboje obòjica gender (or more rarely. but a past tense verb is neuter singular.S] je dobro ràdilo (past) “the five of them work[ed] well. a present tense verb is plural. The collective form momčad (derived from mòmče "lad") is now most frequently used in the meaning “[sports] team.S] or tìsuću [C]) function to count something. and therefore is always used on currency and coins.” četvòrica učenika “four [male] pupils. hìljadu [B. Note the accusative case. Thus: njih petero [C] petoro [B.S] četvòrica numbers alone.” grànje “branches.” [129. Most such nouns are neuter singular. but the L-participle of the past tense is feminine singular. ùnuče). 138b] Past verbal adverbs are used only in written style. thus tri žène dobro rade (present) and tri žène su dobro ràdile (past) “the three women work[ed] well. tìsuću hr̀vatskih dinara.” Group nouns in -ica are declined like feminine singular nouns.” Croatian bill from the transitional years in the early 1990s. only one (bivši “former”) has become a full-fledged adjective.S] šestòrica the number referring to males. he left the room. when the currency still bore the name dinar (and not yet kùna).” troje dèce [E] djèce [J] “three children. drvèta. in the denomination. [123c] The counted noun or pronoun is in the Gpl. Regular plurals exist (such as cvetovi [E] cvjetovi [J]. [115] Another type of collective. the verb is plural.” lišće “leaves.” If such a noun is the subject. one female]. and the like) but these plural forms are used relatively rarely. The endings -oro 7 sedmero [C] sedmoro [B. This adverb identifies an action which was completed prior to the action of the main verb. e.S] petòrica from the same stem.g. rekavši to. groups of objects). rekao je petòrici da òstane “he told the five [males] to stay. is feminine singular. Groups 3 troje tròjica of female humans are referred to by the cardinal 4 četvero [C] četvoro [B. All group numbers are formed 5 petero [C] petoro [B.S] sedmòrica [B. Thus ùnučad “small grandchildren” (sg.* Group numbers * There are two additional sets of numbers referring (mixed group) (males only) to groups.” vas tròjica “the three of you [males].” drveće “trees.” A group of females is counted by the feminine count form plus a plural verb. The ending -ica is used for 6 šestero [C] šestoro [B.” [124d] * Past verbal adverb * The past verbal adverb is formed by dropping the -o from the masculine singular L-participle of a perfective verb and adding the unchanging suffix -vši. 185 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . ìzašao je iz sobe means “having said that. which refers to small or young creatures seen as a group (often with endearing overtones). both it and the main verb must refer to the subject of the sentence. For example. One describes groups of male humans 2 dvoje dvòjica only. Thus: nas dvoje “the two of us [one male.

1. A tebi ùnaprijed čèstitam rođendan. Sretan ti put! 1. čèstitam gòdište nàpuniti na žalost ništa za to obaveza [B. Pòrodične òbičaje valja poštòvati! 1. Kàd a ti je rođendan? 2. na leto. Hòćeš li sà mnom? 2. Ja sam ’84. gòdište. Hòćeš li sà mnom? 2. 1.S] običaj obìteljski [C] obveza [C] odlùčiti. Ništa za to. Kàd a ti je rođendan? 2. A tebi ùnaprijed čèstitam rođendan. Kolìko ìmaš godina? 2. òdlučim pòrodični [B. sjetit ćeš se mene i bit će ti žao što nìsi sà mnom pòšla u Rim! 2. Ali sigurno slaviš rođendan kod svòjih već godinama? 2.C] što (conjunction) ùnapred ùnaprijed valja valjati žao [mi] je 3. Napunit ću 21 g. smem smjeti. Hvàla! Croatian 1. Nè smijem propùstiti proslavu rođendana kod svòjih. Rođendan mi je osàmnaestog kolovoza. Rođendan mi je osàmnaestog àvgusta. Kàd a ti je rođendan? 2. Ali sigurno slaviš rođendan kod svòjih već godinama? 2. 1. setićeš se mene i biće ti žao što nìsi sà mnom pòšla u Rim! 2. Nàpunit ću 21 g. pòštujem propùstiti. 1. 1. Kad budeš slavila rođendan. Na žalost ne mògu. Nè smem da pròpustim proslavu rođendana kod svòjih. pròpustim proslava Rim to congratulate (I) year of birth to complete (a year) (P) unfortunately it doesn’t matter. Kad budeš slavila rođendan. Ìmam obvezu prema svòjima. Ali sigurno slaviš rođendan kod svòjih već godinama? 2. Pùtujem baš osàmnaestog osmog u Rim. Kolìko ìmaš godina? 2. 1. should (I) to be worth [I’m] sorry KOLIKO IMAŠ GODINA? Bosnian 1. nà ljeto. A tebi ùnapred čèstitam rođendan. Ja sam ’84. be allowed (I) bon voyage bon voyage that in advance in advance ought. Ja sam ’84. Odlùčila sam da òstanem tu. Hvàla! 186 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . Ìmam obavezu prema svòjima. Nè smijem propùstiti proslavu rođendana kod svòjih. Da li hòćeš sà mnom? 2. na ljeto.4 birthday to remember (P) to remember (P) to celebrate (I) to dare.S] poštòvati. Rođendan mi je osàmnaestog àvgusta. gòdište. Kolìko ìmaš godina? 2. sjetit ćeš se mene i bit će ti žao što nìsi sà mnom pòšla u Rim! 2. Na žalost ne mògu. Odlùčila sam òstati tu. 2. 2. may. 1. Nàpuniću 21 g. Obìteljske òbičaje valja poštòvati! 1. Odlùčila sam òstati tu. Pùtujem baš osàmnaestog osmog u Rim. Pòrodične òbičaje valja poštòvati! 1. Ništa za to. Ìmam obavezu prema svòjima. 1. Ništa za to. Na žalost ne mògu.S] sretan put [B. to honor (I) to miss [an opportunity] (P) celebration Rome rođendan setiti se + Gen sjetiti se + Gen slaviti smeti. be allowed (I) to dare. it’s nothing obligation custom familial obligation to decide (P) familial to respect. smijem srećan put [B. 1. gòdište. Pùtujem baš osàmnaestog àvgusta u Rim. Hvàla! Serbian 1. may.A3 VOCABULARY čestìtati. Kad budeš slavila rođendan. Srećan ti put! 1. 2. Sretan ti put! 1.

S] 8.C] [124b] * Discussing one’s age * There are several ways to state one’s age.” puts more specific focus on the concrete occurrence of the envisioned event than would the present tense (kad slaviš…). The verb trebati.S] osmog òžujka [C] osmog trećeg [B. or must be undertaken. bit će ti žao što nìsi pòšla sà̀ mnom u Rim “when you celebrate your birthday you’ll be sorry you didn’t come to Rome with me. ordinal number followed by the month name in the genitive. To say “he is 21. for instance. [130. bude ràdio budu ràdili future meaning such as kad “when. [119. nè valja zàkasniti means “one had better not be late. it means “be good” (as applied to food. For instance. znam da je dòšao “I know that he came. and give your own ‘godište’.).C].” but žao mi je što nìje mogao dòći “I’m sorry [that] he couldn’t come. can. in 2nd masc. see Lesson 13. singular plural that formed with hteti or htjeti. the conjunction što is often used.” and others. The day of the month is named with a Gsg. If appropriate. means either “need” or “should” depending on the context. [ = osamdèset sedmo] gòdište “I was born in ’87. bude ràdila budu ràdile as when the present tense form of a perfective verb is used after one of these conjunctions. [142] The verb valjati is an exception: it has this sort of meaning only in subjectless sentences.” [143g] * Words meaning “ought. it can be made from all verbs. for instance.” [124e] A period following a number indicates that the word is an ordinal rather than a cardinal. * The conjunction što * The conjunction usually encountered in the meaning “that” is da. replace osàmnaesti àvgust [B. In principle. as in òve jabuke više nè valjaju. however. might. etc. Self-study learners: Pay special attention to the way dates. budem ràdio budemo ràdili tense. 144a] For more on conditional “if” sentences. The exact future allows imperfective verbs to express more “closure” than they would otherwise. as in sutra će nàpuniti 31 godinu “he’ll turn 31 tomorrow. Thus. is osmog marta [B. These verbs can have a number of different meanings. a period is written after it. budeš ràdio budete ràdili practice it is usually formed only from imperfective 2nd fem.” for instance. If the date is given using a numeral.” But when it is used in a subjectless sentence. After verbs expressing emotion.” ako “if. 2nd. the exact future in the sentence kad budeš slavila rođendan. it has the same meaning as treba.” čim “as 3rd neut. When it is used with a subject. as in Ja sam 87.” [124b] * The “exact future” * In addition to what is sometimes called the first future. na zimu.” and njihove običaje valja poštòvati means “one should respect their customs. They are most frequently used in stating dates. godina means “the 87th year. 3rd.S] kolovoz [C] with the date of your birthday. one must toss them out. as in 8. bude ràdilo budu ràdila soon as. may” * Verbs expressing degrees of possibility or obligation are followed by another verb denoting the action that should.☞ Replace 21. òžujka [C] 8. behavior or the like). One can also use the noun gòdište modified by the ordinal number of one’s year of birth. na pròleće [E] na pròljeće [J]. one can use either the dative (njemu je dvàdeset jèdna godina) or ìmati + direct object (on ìma dvàdeset jèdnu godinu). and is used only after conjunctions with potential 3rd masc. with your own age. The meaning is exactly the same 3rd fem. 127] and the verb smeti [E] smjeti [J] can mean both “dare” (as in nè smem to propùstiti “I don’t dare miss it”) and “may” (as in smijem li zamòliti malo hladne vòde? “may / might I ask for a little cold water?”).” The verb nàpuniti is used to mark a birthday. budem ràdila budemo ràdile participle. treba ih baciti “these apples are no longer any good. “March 8th. It is composed of the auxiliary budem plus the L1st fem. For example. budeš ràdila budete ràdile verbs. thus 87 godina means “87 years” but 87. age and birthdays are expressed.” therefore. trećeg [B. zGRAMMAR * Ordinal numbers in naming dates * Ordinal numbers identify a place in a series (1st. marta [B. replace na leto [E] na ljeto [Ј] with one of the following: na jesen. g.” [127] 187 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . there is a second future 1st masc.

S] osmog òžujka tìsuću devetsto osamdèset prve [godine] [C].? b.6 ŠTA SE DOGODILO? [B. g. srpnja tìsuću sedamsto sedamdèset šeste godine? b. Finally. Šta se dogòdilo 4. g. јула хѝљаду седамсто седамдѐсет шесте године? b.) world (adj. This case form is almost always genitive singular feminine (modifying the Gsg noun godine. a. g. “March 8. njègova žèna Sòfija. Replace the date in 2a) with April 6. Frequently the abbreviation g. a. Compound ordinals are most frequently used when naming a year. which can but need not be included). Što se dogòdilo 4. If the number is given as a numeral. nezàv isnost Jugòslavije. replace the date in 3a) with June 28.S] 1. г. Сјѐдињене Амѐр ичкe Др̀жавe су прогла̀силе сво̀ју неза̀виснoст. pròglasim assassination to happen.? b. in that only the final segment is ordinal. Lee Harvey Oswald je izvr̀šio atèntat na prèdsjednika Johna Kennedya. Što se dogòdilo 22. dògodi se Drugi svetski rat Drugi svjetski rat izvr̀šiti atèntat (na ) nadvojvoda nàpasti. 2. [124b] 188 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . nezàv isnosti (f) Osòvina proglàsiti. Шта се дого̀дило 7. and use these clues to complete the exercise: Beògrad. XI 1963.? b.? b. mart 1981. and only the final ordinal number takes a case form. force world (adj. 1941. ŠTO SE DOGODILO? [C] 1. Drugi svètski [E] svjètski [J] rat. г. g. sjèd inim snàga svetski svjetski World War I World War I war union united to unite (P) power. to occur (P) World War II World War II to assassinate (P) archduke to attack (P) independence axis to proclaim (P) Prvi svetski rat Prvi svjetski rat rat sàvez sjèd injen sjedìniti. Сна̀ге Oсо̀вине су на̀пале Перл Харбор. a. 1943. Шта се дого̀дило 22. Šta se dogòdilo 7.) 5. g. Šta se dogòdilo 22. a. Sjèdinjene Amèričke Dr̀žave su proglàsile svòju nezàvisnost. prosinca 1941. zGRAMMAR * Ordinal numbers. дѐцембра 1941. 2. a. XI 1963. a. dècembra 1941. a period indicates that it is an ordinal: 8. jula hìljadu sedamsto sedamdès et šeste godine? b. 1914. Sjèdinjene Amèričke Dr̀žave su proglàsile svòju nezàvisnost. 3.A4 VOCABULARY atèntat. ☞ Replace the date in 1a) with November 29. Što se dogòdilo 7. continued * Compound ordinal numbers are as in English. and use these clues to answer the question: Gavrilo Prìn cip. 1981” is thus osmog marta hìljadu devetsto osamdèset prve [godine] [B. 3. a. Lee Harvey Oswald je izvr̀šio atèntat na prèdsjednika Johna Kennedya. Snàge Osòvine su nàpale Pearl Harbor. atentàta dogòditi se. Thus. 2. XI 1963. Шта се дого̀дило 4. Nadvojvoda Ferdinand. English “eight hundred forty SEVENTH” is parallel to BCS osamsto četrdèset SEDMI. and use the clues that follow to describe what happened on that day: Josip Broz Tito. is used in place of godine. ? b. 1. ? b. Snàge Osòvine su nàpale Pearl Harbor. Ли Харви Освалд је извр̀шио атѐнтат на прѐдседника Џона Кенедија. 3. Prvi svètski [E] svjètski [J] rat. nàpadnem nezàv isnost. a. a.

such as biti and reći. samostàlnost is used to mean "personal independence" (e. and the imperfect is used to describe background states. with some frequency. Vintage postcard of Careva ćùprija (Emperor's Bridge) in Sarajevo. For certain verbs the 3rd singular present and 3rd singular aorist look alike. the bridge known for years as Prìncipov most (Princip Bridge) now called Làtinska ćùprija (Latin Bridge). [122. one must take care to differentiate the 3pl aorist from the 3sg imperfect. Below. C also uses samostàlnost in this latter meaning as well. Within each tense. or continuous actions going on in the background. 1 sg 2-3sg 1 pl 2 pl 3 pl svràtiti svràtih svrati svràtismo svràtiste svràtiše nàzvati nàzvah nazva nàzvasmo nàzvaste nàzvaše reći rekoh reče rekosmo rekoste rekoše ùći uđoh uđe uđosmo uđoste uđoše dati dadoh dade dadosmo dadoste dadoše biti bih bi bismo biste biše IMPERFECT stàjati stàjah stàjaše stàjasmo stàjaste stàjahu biti bijah bijaše bijasmo bijaste bijahu Tricky translation: The word "independence" is translated differently depending on the meaning. 150] In spoken Serbian and Bosnian. living on one's own). the 2nd and 3rd singular always use the same form.* Aorist and imperfect * There are two other past tense forms in BCS. while nezàvisnost is used to mean political independence.g. 189 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . 1914. The aorist is used to relate individual actions completed in a sequence. Both are single-word tense forms. especially older ones. In form. one hears the aorist of certain verbs. Throughout the region.” AORIST inf. site of the assassination of Archduke Franz Ferdinand by Gavrilo Princip on June 28. both of which are now relatively archaic and are found primarily in literary texts. Nearly all BCS speakers will use the colloquial phrase odoh ja (literally. “I went away”) in the sense “I’m out of here.

. or apartment). by other numbers.). replacing all the numbers (including the times of day and the street number). 190 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .C] Kolìko minùta kàsnije su muškàrci ìzašli iz automòbila? [S] Колѝко мину̀та ка̀сније су мушка̀рци ѝзашли из аутомо̀била? 2. retell the story. kolìko sàti mesečno? [B. 1. Then answer these or similar questions with respect to your own living situation (house. 6. [B. in this example it is feminine plural). locate the phrases or sentences that have numbers as their subject (such as Tri žène su ìšle.C] Zašto stùdenti mòraju urèditi svòje sobe? [S] Zašto stùdenti mòraju da ùrede svòje sobe? S kim stànuje svaki stùdent? [B.C] Zašto svaka stùdentska soba mora ìmati namještaj? [S] Zašto svaka stùdentska soba mora da ìma nameštaj? Kolìko ìma paviljòna u stùdentskom dòmu? Kolìko ìma soba u svakom paviljònu? [B] Kolìko ìma tèpiha u jèdnom paviljònu.. and mark the gender and number (singular or plural) of the L-participle in each of these sentences (for instance.C] Kolìko je bìlo sàti kàda su žène ìzašle iz svòjih kuća? [S] Колѝко је бѝло са̀ти ка̀да су жѐне ѝзашле из сво̀ј их кућа? [B. 7. a kolìko u cijelom dòmu? [C] Kolìko ìma sagova u jèdnom paviljònu. 3. B3 Answer the following questions with respect to the content of A2. 5. a kolìko u celom dòmu? Zašto ìma udžbenika u sobama? [B] Kolìko sàti sèdmično ùče stùdenti? Dakle.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Refer back to the text in A1. 9.C] Kolìko sàti treba 10 stùdenata ùčiti gòdišnje? [S] Kolìko sàti treba 10 stùdenata da ùči gòdišnje? 2. [B. dormitory. and answer the following questions based on that text. a kolìko u cijelome dòmu? [S] Kolìko ìma tèpiha u jèdnom paviljònu. kolìko sàti mjesečno? [S] Kolìko sàti nèdeljno ùče stùdenti? Dakle. Finally. 8. 1. B2 Review the passage in A2. 4. kolìko sàti mjesečno? [C] Kolìko sàti tjedno ùče stùdenti? Dakle.

Kolìko ìma stùdenata kòji ùče hr̀vatski na fakultètu? 2.C] S kim su se nàšle te tri žène? [S] Сa ким су се на̀ш ле те три жѐне? [B] A šta su onda sve te žène ràdile? [C] A što su onda sve te žène ràdile? [S] A шта су онда све те жѐне ра̀диле? [B] A šta su onda svi ti muškàrci ràdili? [C] A što su onda svi ti muškàrci ràdili? [S] А шта су онда сви ти мушка̀рци ра̀дили? 4. 2. 11.C] Kòji je broj vaše kuće ili stana? [S] Ко̀ји је број ваше куће или стана? [B. B4 Bosnian 1. Ѝма их неколико стотина. Ìma ih desètak. 191 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . 9. 1. 1. 5. 1. A kolìko ih ìma kòji ùče španjolski? 2. Ìma ih nekoliko stotina. Ìma ih nekoliko hìljada! Croatian 1. A kolìko ìma stùdenata kòji ùče fràncuski? 2. 1. Kolìko ìma stùdenata kòji ùče bòsanski na fakultètu? 2. Ìma ih nekoliko stotina. 12.C] Kolìko je bìlo živòtinja u ìzlogu? [S] Колѝко је бѝло живо̀тиња у ѝзлогу? [B. A kolìko ih ìma kòji ùče španjolski? 2. А колѝко их ѝма ко̀ји у̀че шпански? 1. 1. А колѝко ѝма сту̀дената ко̀ји у̀че фра̀нцуски? 1. 8.C] Kòji je vaš broj telefòna? [S] Ко̀ји је ваш број телефо̀на? [B] Šta su žèn e kùpile u trgòvini i za kòga? [C] Što su žène kùpile u dućànu i za kòga? [S] Шта су жѐне ку̀пиле у ра̀дњи и за ко̀га? [B] Šta su muškàrci kùpili u trgòvini i za kòga? [C] Što su muškàrci kùpili u dućànu i za kòga? [S] Шта су мушка̀рци ку̀пили у ра̀дњи и за ко̀га? [B. [B] Kolìko ih je ùšlo u veliku trgòvinu? [C] Kolìko ih je ùšlo u veliki dùćan? [S] Колѝко их је у̀шло у велику ра̀дњу? [B] Kòji je broj òn e velike trgòvine? [C] Kòji je broj ònog velikog dućàna? [S] Ко̀ји је број о̀нe велике ра̀дње? [B.3. Ѝма их неколико хѝљада! ☞ Replace the italicized words with 1) stùdenti kòji stànuju u svom stanu. 3) stùdenti kòji stànuju u dòmu and adjust the numbers accordingly. Ìma ih nekoliko tìsuća! Serbian 1. 10. 6. 7. Колѝко ѝма сту̀дената ко̀ји у̀че српски на факултѐту? 2. Ѝма их десѐтак. A kolìko ìma stùdenata kòji ùče fràncuski? 2. Ìma ih desètak. and 2) stùdenti kòji stànuju kod svòjih.

.. Odlično! Ja ìmam samo tìsuću. .. B6 Bosnian and Croatian 1.... Ја сам ’63. 1..S] kompjùtor [C]. Ìmam trìdeset tri .... . Bosnian uses both spellings... A kad je tebi? 1. Hvàla.S] tìsuća [C] with stotina.. pa mi trebaju hìljade i hìljade! Croatian 1. ☞ Fill in the blank with the proper form of the noun godina. А ти? 1. tàko da ìmam četrdèset dvije ... 2. Ja žèlim da kupim novi àuto. Onda i ja tèbi čèstitam! Serbian 1.. gòdište. Hvàla.. ali i hìljadu eura je ipak nešto. The word “Europe” is Evròpa in Serbian and Eùropa in Croatian.C] jèdan evro [B. . Odlično! Ja ìmam samo hìljadu. The word is a masculine noun: jèdan euro [B... Ко̀је си го̀диште? 2... Ja žèlim kùpiti novi àuto........ . Kad ti je rođendan? 2... A ti? 1. change it to refer to other classmates and their birthdays.. Onda ti ùnapred čèstitam rođendan! 2..S].. Kàko da ne! Kad budem ìmao 5 hìljada. Kad ti je rođendan? 2..... the word for the basic unit of European currency is spelled euro in Croatian and evro in Serbian. 192 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . Kàko da ne! Kad budem ìmao 5 tìsuća. 1. . го̀диште.. Mèni je ...... pa mi trebaju tìsuće i tìsuće! Serbian 1.. 2. Kòje si gòdište? 2. B7 Bosnian and Croatian 1. Ja sam ’63.. Similarly. kùpit ću sebi stari àuto! 2. kùpit ću si stari àuto! 2..... Mèni je .. го̀диште. Then replace the ages and years above with your own. again with both spellings used in Bosnian. Ìmam 2 hìljade evra u banci! 2. Ja žèlim kùpiti novi àuto.. A kad je tèbi? 1.. 1. Ja sam ’71. Rođendan mi je . та̀ко да ѝмам четрдѐсет две .. pa mi trebaju hìljade i hìljade! ☞ Replace hìljada [B.. . Onda ti ùnaprijed čèstitam rođendan! 2. Значи да сам два̀наест . Kàko da ne! Kad budem ìmao 5 hìljada... 2. Ја сам ’71. Ìmam 2 hìljade eura u banci! 2.B5 Bosnian 1... . gòdište.. ali i hìljadu evra je ipak nešto.. ali i tìsuću eura je ipak nešto.. Odlično! Ja ìmam samo hìljadu.. Ìmam 2 tìsuće eura u banci! 2.. Onda i ja tèbi čèstitam! ☞ Once you have practised this using your own birthdays. Znači da sam dvànaest . 1. Rođendan mi je ... 1.. stàriji od tebe! Serbian 1. replace àuto with kompjùter [B.. kùpiću sebi stari àuto! 2. 2. ста̀рији од тебе.... . Ѝмам трѝдесет три .

[B.S] Kolìko ìma stùdenata na vašem univerzitètu? [C] Kolìko ìma stùdenata na vašem sveùčilištu? 4. you will need to put the proper endings on each of the adjectives. writing the numbers out in words: 1. [B. Kolìko ìma stùdenata u vašoj grupi? 2. Write out all the numbers in words. The subject of each sentence should be one of the numbers in the first column plus a phrase composed of one of the adjectives in the second column plus the adjacent noun in the third column.C] suv [S] nèmački [E] njèmački [J] tèžak dèbeo stùdentski glàdan nàporan grčki brz divan pametan òrah gradovi godina mačka pìsaći stòlovi živòtinja dan stùdent vlak [C] voz [B. [B. 2 11 33 51 84 100 104 500 1000 1001 2000 suh [B.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Compose eight short sentences in the past tense.S] Kolìko ìma profesora na vašem univerzitètu? 193 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .S] Kolìko ìma stùdentkinja u vašoj grupi? [C] Kolìko ìma stùdentica u vašoj grupi? 3.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. Example: Clue: 5 glàdan podstanar Possible answer: Pet glàdnih podstanara je jelo u restorànu.S] noć elèktričar C2 Answer these questions. Note that adjectives appear in the list in the customary dictionary-entry form (masculine singular short form).

kao . je dr̀žala òlovku i pàpir.... a kao .. 194 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . kao . ću čìtati. 3. U . a kao .. ću pìsati zàd aću. (first bag) (second bag) 2.. and then write the sentence out in full... Use the “question and answer” format seen in A4 as a guide... a òn a je bìla na ....[C] Kolìko ìma profesora na vašem sveùčilištu? 5... C6 Translate into B. (first) (second) (third) 3..... ću pìsati zàd aću.. (fifth floor) (fourth floor) (third floor) C4 Write out five dates and state why they are important to you... ću sprèmati vježbe... ću čìtati. kao . [S] Kao ... Kolìko ste vìsoki (u centimetrima)? 9........ We need an apartment in New York.. ..... Kolìko ste ìmali pasa kad ste bìli mali? 7.... Five happy taxi drivers were reading novels by Ivo Andrić.. a u .... ću sprèmati vježbe.. [C] Kao . Kolìko ìma ljùdi u vašem gradu? 6..... a ja sam stàjao ispod njih na ...... C5 Write a short paragraph describing a room and its furnishings that you remember..... We don’t need breakfast. or S: 1..... Four smart dentists worked in this building..... Kolìko ste teški (u kilama)? C3 Fill in the blank with the requested phrases.... 2. [B] Kao ....... ću pìsati zadàtak. a kao ...... .. C..... Use the verbs sećati se [E] sjećati se [J] and setiti se [E] sjetiti se [J]).. Kolìko ìma stvari u òvoj sobi? 8..... Òni su stàjali na ... 1. 4.. ću čìtati.. dr̀žala je nòvac... ću sprèmati vježbe.. .

Twelve elegant actors were in the theater. 14. A thousand euros will not be enough. C5 Namještaj [J] Nameštaj [E] Connect word to object a n e t i r sto sat lampa pìsaći stol jàstuk stol pìsaći sto stòlicа 195 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . 6. Twenty-two tall bakers sat in their cars. 8.5. 7. 12. and I need you. Ninety-two sad dancers were standing in the rain. You need me. I need your understanding. He needs happiness. 15. 10. 9. 11. A hundred and forty-four apples were red. 13. Sixty-one ugly bosses will write letters. Six rivers flowed through the country. She needs the study of the Hungarian language. and five were yellow.

? [S] Da li se slažete sa Dùšanom Ràdovićem o . ?  Priča: Bazdulj Read Part I of the story “Ljùb av na španjolski nàčin” by Muharem Bazdulj (p.. Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY испрѝч ати.C] Slažete li se s Dùšanom Ràdovićem o . Objàsnite .. Zar ....... А још је стра̀ш није кад ѝмате ко̀ме. рѐшавам рjеша̀вати.... Стра̀шно је то кад ѝмате нешто ва̀жно да ѝспричате. incorporating one or more of these phrases: a. рjѐшавам to relate. to grapple with (I) Нѐ можемо жѝвети без других љу̀ди. c.. 347).. 196 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .... ѝспричам реша̀вати. ☞ Bring a question on each aphorism to class.. а немате шта.. b.... а други реша̀вају проблѐме. Јѐдни нам ства̀рају... а немате ко̀ме..... to tell (P) to address [a problem]. [B.. to grapple with (I) to address [a problem].

S puno. Da li biste bìli tàko ljùb azni da mi sipate? 1. Ali. molim vas. Smijem li da vas pòslužim? 2. Najviše mi odgòvara òvo vìno. dobro dòšli! Biste li bìli tàko ljùbazni da pođete sà mnom iz hodnika u sobu? 2. gospođo. gospođo. molim vas. stràšno sam žèdan. kolàča ljùbazan. Smijem li zamòliti malo hladne vòde? 1. ljùbazna pònuditi poslùžiti. rado bih malo kolàča. Gospođo. gospòdine! A želite li nešto drugo pòpiti ili pòjesti? Možda vìna i kolàča? 2. hvàla. molim vas. Hvàla. Hvàla. Hvàla. manje! Još manje! To već da. Bìlo bi mi dràgo! Hvàla što ste me pòzvali u goste! 1. Ali.S] to već da tòčiti [C] trìnaesti zamòliti. dobro dòšli! Biste li bìli tàko ljùbazni da pođete sà mnom iz hodnika u sobu? 2. gospòdine! A da li nešto drugo žèlite pòpiti ili pòjesti? Možda vìn a i kolàča? 2. Hvàla. Hvàla. Najviše mi odgòvara òvo vìno. Croatian 1.Trinaesta lekcija • Lesson Thirteen A1 dobro dòšli drugo gost hodnik kòlač. sjedite! Sa čim bih vas mogla pònuditi? 2. Gospođo. Izvòlite gospòdine! Bolja je puna nego pràzna čaša! Preporùčila bih i òvaj kòlač. Da li smijem da vas pòslužim? 2. Najviše mi odgòvara òvo vìno. Nè bi mi prìjalo slatko. Nàr avno! Sa ledom ili bez? 2. Izvòlite. Da li smem da vas pòslužim? 2. Nàr avno! S ledom ili bez? 2. prepòručim prìjati + Dat rado sipati [B. A vi? 1. Sviđa mi se òno crno vìno. sjedite! S čim bih vas mogla pònuditi? 2. pozòvem pòzvati u goste welcome else guest hallway cake kind to offer (P) to serve (P) to invite (P) to invite for a visit (P) pràzan. Nàr avno! Sa ledom ili bez? 2. Hvàla.8 empty to recommend (P) to appeal [to] (I) gladly to serve a beverage (I) that’s much better to serve a beverage (I) thirteenth to request. rado bih malo kolàča. Sviđa mi se òno crno vìno. Sviđa mi se òno crno vìno. Nè bi mi prìjalo slatko. gospođo. Ali. gospođo. da li smem da zàmolim za čašu hladne vòde? 1. Bìlo bi mi dràgo! Hvàla što ste me pòzvali u goste! 1. Gospòdine. A vi? 1. hvàla. Nè bi mi prìjalo slatko. Izvòlite gospòdine! Bolja je puna nego pràzna čaša! Preporùčila bih i òvaj kòlač. Izvòlite gospòdine! Bolja je puna nego pràzna čaša! Preporùčila bih i òvaj kòlač. zàmolim 7. Izvòlite. Da li biste bìli tàko ljùbazni da mi sipate? 1. sedite! Sa čime bih vas mogla pònuditi? 2. pòslužim pòzvati. Serbian 1. puno leda! 1. Izvòlite. Izvòlite. Izvòlite. manje! Još manje! To već da. Izvòlite. gospođo. puno leda! 1. manje! Još manje! To već da. rado bih malo kolàča. puno leda! 1. Sa puno. Gòspođo. gospođo. Sa puno. A vi? 1. stràšno sam žèdan. pràzna preporùčiti. Bìlo bi mi dràgo! Hvàla što ste me pòzvali u goste! 1. Gospòdine. Gospòdine. gospòdine! A da li nešto drugo žèlite pòpiti ili pòjesti? Možda vìn a i kolàča? 2. dobro dòšli! Da li biste bìli tàko ljùbazni da pođete sà mnom iz hodnika u sobu? 2. Biste li bìli tàko ljùbazni da mi tòčite? 1. stràšno sam žèdan. 197 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . hvàla. Smijem li zamòliti malo hladne vòde? 1. to ask for (P) DOBRO DOŠLI! Bosnian 1.

and full forms are used for asking questions 3rd neut. Otherwise. 1st fem. If the person arriving is someone you would normally address as ti. It is composed of 1st masc. bi ràdila bi ràdile chart must be used in writing and in careful speech. and three times by speakers of Serbian. bi ràdilo bi ràdila and in single-word answers. the full forms are accented 2nd fem. When written as a single word. In informal speech. bi ràdila biste ràd ile but the clitic forms are not. The forms given in the 3rd fem. or to someone normally addressed as vi).☞ Bring food and other relevant props to class and perform this skit from memory. zGRAMMAR * The conditional mood * The conditional mood is used with many of the same singular plural meanings as the English conditional. bismo. [131] One use of the conditional is in so-called politeness formulas. Clitics are used in in most 3rd masc. Friends greet by kissing on alternate cheeks. bi. the phrase dobro dòšli should be used (to a group. biste. Just as it is more polite in English to use the conditional (as in “I WOULD LIKE some cake”) rather than the indicative (as in “I WANT some cake”). Also notice the use of odgovàrati and prìjati. bih ràdio bismo ràdili the L-participle and a form similar to the aorist of biti. given that one breaks the English one down into its two components. only the auxiliary bi is used. bi ràdio bi ràdili instances. 198 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . This is done twice by speakers of Bosnian and Croatian. and the phrases of politeness. BCS uses the conditional žèlela [E] žèljela [J] bih kolàča instead of the indicative žèlim kolàča. bi ràdio biste ràd ili the printed page. in speech.” The second word of the BCS phrase is spoken differently depending on the relationship. the person initiating the introduction looks directly at the other person and then says “Dobar dan!” while extending the right hand and speaking his or her name (first name in an informal setting and full name in a formal setting). as in òna je dobrodòšla “she is [a] welcome [guest]. the phrase functions as an adjective. bi. “well” and “come.” Introductions are made as follows: In rapid sequence. staying as close to the original as the props you provide allow. then you should greet this person with the phrase dobro dòšao (for a man) or dobro dòšla (for a woman). bi. Self-study learners: While working on this exercise note the forms of the conditional. bih ràdila bismo ràdile The clitic and full forms of this auxiliary look alike on 2nd masc. [133b] * The word “welcome” * The English phrase “welcome” is translated literally into BCS. bih.

after 1878. Zagreb: a view of St.Sarajevo: Buildings from the Austro-Hungarian period. Mark’s Church and the Parliament (Sabor) of Croatia. Belgrade: the Parliament (Narodna Skupština) of Serbia 199 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen .

Ne. Већ сам по̀пио да̀нас. 2. [groaning under the weight of the box] Ako biste sklònili stvari mogao bih pòčeti ràditi. У реду. Odmah. Molim vas stavite ga tamo na pìsaći sto. да ли можете да ми обја̀сните неке ствари у вези са компју̀тером? 1.C. sklonim slèd eći sljèdeći spùstiti. Odmah. Nàravno! Ali kad ste već tu.S] u redu u svezi [C] u vezi [B.K. На̀р авно! Али кад сте већ ту. rekli ste da ćete sklòniti te stvari! Nèmojte biti neozbiljni! Moram čim prije òtići kod sljèdeće muštèrije. Ako hòćete da ga stavim na stol. хва̀ла. [clearing the desk] sklònio sam ih. Žao mi je što nè možete ostati màkar par minùta duže! Serbian 1. 2.C] dòneti. [clearing the desk] sklònio sam ih. ка̀зали сте да ћете да склоните те ствари! Нѐмојте бити неозбиљни! Морам што пре да одем код слѐдеће муштѐрије.S] veza [B. 1. Gdje da ga spustim? 2. donio sam vaš kompjùter.1 EVO KOMPJUTERA! [B. 2.A2 čim čim prije [B. mòrali biste sklòniti sve vaše stvari sa stòla! 2. Молим вас ставите га тамо на пѝсаћи сто. donèsem màkar muštèrija pòčeti. Pòpravljen je. Molim vas stavite ga tamo na pìsaći stol. Не. [groaning under the weight of the box] Ако бисте скло̀нили те ствари могао бих по̀ч ети да радим. По̀прављен је. 2. 2. Где да га спустим? 2. počnem pòpraviti pre prije sèbičan. Žao mi je što nè možete ostati màkar par minùta duže! EVO KOMPJUTORA! [C] Croatian 1. fine in relation to in relation to connection 9.S] to put away (P) next next to put down (P) connection as soon as possible as soon as possible O. donio sam vaš kompjùtor. Одмах. мо̀рали бисте да склоните све ваше ствари са сто̀ла! 2. [groaning] Molim vas. Žuri mi se. U redu. hvàla. ali mògu li vas pònuditi s kàfom prije toga? 1. [clearing the desk] скло̀нио сам их. spustim sveza [C] što pre [S] što prije [B. donèsem dònijeti. Nàravno! Ali kad ste već tu. sèb ična as soon as as soon as possible to bring (P) to bring (P) at least customer to begin (P) to repair (P) earlier earlier selfish sklòniti. [groaning] Молим вас. [groaning] Molim vas.. 1. Pòpravljen je. U redu. Već sam pòpio dànas. možete li mi objàsniti neke stvari u svezi s kompjùtorom? 1. али да ли мо̀гу да вас по̀нудим са ка̀фом пре тога? 1.S] Bosnian 1.C. Ne. Жао ми је што нѐ можете да о̀станете ма̀кар пар мину̀та дуже! 200 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . Ako hòćete da ga stavim na sto. ali mògu li vas pònuditi s kàvom prije toga? 1. донео сам ваш компју̀тер. [carrying a heavy box] Ево. Već sam pòpio dànas. 1. Жури ми се. Ако хо̀ћете да га ставим на сто. hvàla. [carrying a heavy box] Evo. 2. rekli ste da ćete sklòniti te stvari! Nèmojte biti neozbiljni! Moram čim prije òtići do sljèdeće muštèrije. možete li mi objàsniti neke stvari u vezi s kompjùterom? 1. Gdje da ga spustim? 2. mòrali biste sklòniti sve vaše stvari sa stòla! 2. [groaning under the weight of the box] Ako biste sklònili stvari mogao bih pòčeti ràditi. Žuri mi se. [carrying a heavy box] Evo.

” [133a] * Indirect discourse * When speech is quoted directly. on your feet. Go through it again with #1 as a female repair person. using ti instead of vi. the indirect version of this English sentence is “you said you WOULD move those things. as in da pòpijemo nešto! “let’s have something to drink!” [143e] Stopping permitted up to 3 minutes 201 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . the quoted speech remains in the same tense. as in znam da je on Amerikànac (the relationship of fact is indicated by the conjunction “that” in the English translation “I know that he’s an American”). first so that there are two repair people.” When speech is quoted indirectly and placed in a subordinate clause after a past tense verb. ☞ Rework the conversation so that it is informal. The difference is the same as that between English “you have to move your things” and “you would need to move your things. Then change the number of people involved. and then so that there are two people receiving them. as in kàko da dođem do trga? “how [can] I get to the square?” and da to spustim na pod? “[should] I put this on the floor?” It can also take the form of a suggestion.☞ Play this conversation. using a box for the computer. whether it is a direct quote or an indirect one. but the first is much more abrupt. Thus. Both the sentences morate sklòniti stvari and mòrali biste sklòniti stvari state that someone must move his/her things. This frequently takes the form of a question. [135] English speakers must pay particular attention to this difference between BCS and English. The direct is rekli ste ‘ja ĆU skloniti te stvari’. English must change the tense of the quoted speech.” In the BCS versions of these sentences. * Da introducing proposed actions * The conjunction da usually follows a verb. for instance “you said. however. If da stands alone before the main verb of a sentence. to soften the force of a statement or request. The second clause may be one of fact. But da can also introduce a subordinate clause of purpose. as in English. the idea of purpose is presented as a potential action. and the indirect is rekli ste da ĆETE sklòniti te stvari. and introduces a clause containing a second verb. zGRAMMAR * Use of the conditional in “toned-down” statements or requests * The conditional mood is often used. the verb remains in the same tense as in the quoted speech. ‘I WILL move those things’. as in. as in žèlim da ùčimo zajedno (here the relationship of purpose indicated by the preposition “to” in the English translation “I want us to study together”).

da sam kralj.najkàsnije do osàmnaest i trìdeset. Kolìko još ìmaš strànica? 1. poslovna prìmerak. Croatian 1. Da sam čaròbnjak mogao bih da ih pročìtam do večèras.. 2. nè bih brinuo! Ovàko. nè bih brinuo! Ovàko. čarobnjàka ipak kralj. Polàko. 2. 2. Neka kažu što hòće. Bolje bi ipak bìlo kad bi to pročìtao . 2. nè smijem se ni pojàviti sutra. Bosnian 1. da sam kralj. 1. 2. magician nevertheless king documents. last night to work through (P) remaining like this. dat ću ti ih sutra ujutro rano na pòslu. Bolje bi ipak bìlo kad bi to pročìtao . slow down business (adj. Nemam pòjma šta će reći. dat ću ti ih sutra ujutro rano na pòslu. nekih pedesètak. òbradim òstali ovàko pàrtner. A ja. Treba mi moj prìmjerak materijàla da bih ih obràdio s kolègom večèras u devètnaest i trìdeset. sàstanka stràn ica šteta 11. prìpremim reputàcija sàstanak. 202 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen .) copy copy to prepare (P) reputation meeting page a shame. prìmjerka priprèmiti. Sjeti se mòje reputàcije! Što će reći òstali poslovni partnèri kad im dođem neprìpremljen sutra na sàstanak? 1. papers some fifty-odd I have no idea tonight.najkàsnije do osàmnaest i trìdeset. Da sam čaròbnjak mogao bih ih pročìtati do večèras. partnèra to worry wizard. Neka ih kolèga òbradi sam. Šteta što nìsam. nekih pedesètak. Svejèdno mi je. Pa. as it is partner pòjam. Kolìko još ìmaš strànica? 1. materijàla nekih pedesètak nemam pòjma nòćas obràditi. Pa. 2.12 concept to appear (P) take it easy. Neka kažu šta hòće.. Svejèdno mi je. Ako pročìtam tvòje materijàle nòćas. nè smijem ni da se pòjavim sutra. prìmerka prìmjerak. Neka ih kolèga òbradi sam. Sjeti se mòje reputàcije! Šta će reći òstali poslovni partnèri kad im dođem neprìpremljen sutra na sàstanak? 1. brinem čaròbnjak.A3 VOCABULARY brinuti. Ako pročìtam tvòje materijàle nòćas. 2. Polàko. pòjma pojàviti se. 2. A ja. Šteta što nìsam. 1. Treba mi moj prìmjerak materijàla da bih ih obràdio s kolègom večèras u devètnaest i trìdeset. pòjavim se polàko poslovan. Nemam pòjma što će reći. too bad POLAKO . kràlja materìjal.

setiti se [E] sjetiti se [J]. smeti [E] smjeti [J] and the phrases nemam pojma and šteta što..” [132b] If the condition is purely hypothetical or otherwise unfulfillable. or a coveted item of clothing. for instance. Pa.. and the conditional mood in both clauses of the sentence. da sam čaròbnjak. in the form “If A …. zGRAMMAR * Conditional sentences * The conditional mood takes its name from sentences which articulate a condition. the verbal forms treba. one of whom owes the other a book the other needs to study for an exam. Treba mi moj prìmerak materijàla da bih ih obràdio s kolègom večèras u devètnaest i trìdeset nàjkàsnije. Nemam pòjma šta će da kažu. of a conversation between two people. Bolje bi ipak bìlo kad bi to pročìtao . Neka kažu šta hòće. nè bih brinuo! Ovàko. da sam kralj. 2. 203 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . s/he uses the conjunction ako plus an indicative form of the verb (present or past tense). Seti se mòje reputàcije! Šta će reći òstali poslovni partnèri kad im dođem neprìpremljen sutra na sàstanak? 1. Polàko. Ako pročìtam tvòje materijàle nòćas. ☞ Make your own version. 2.” [132c] * Conditional of purpose * The conditional mood after the conjunction da emphasizes the purpose or goal of an action.” There are three different kinds of such sentences. neka. 1. mogao bih to sve pročìtati do večèras “if I were a magician. An example is treba mi to da bih ga obràdila večèras “I need it so that I can work on it this evening. and the differences between them are marked not only by the verb form but also by the conjunction used to express the idea “if. ako pročìtam sve do večèras. mògu vam dati knjigu “if I read everything through before this evening.” [132a] If the fulfillment of the condition is possible but uncertain. nekih pedesètak.najkàsnije do osàmnaest i trìdeset. 2. the speaker uses the conjunction da followed by the present tense. Neka ih kolèga òbradi sam. the speaker usually uses the conjunction kad. based loosely on this exchange. nè smem ni da se pòjavim sutra. for instance. I’d be able to read it all by this evening. Svejèdno mi je. with the verb of the second clause in the conditional mood. for instance.” When the speaker fully expects the condition to be fulfilled. daću ti ih sutra ujutro rano na pòslu.Serbian 1. Da sam čaròbnjak mogao bih da ih pročìtam do večèras. bolje bi bìlo kad biste to pročìtali do večèras “it would be better if you were to read it through by this evening. Kolìko još ìmaš strànica? 1. A ja.” [134b] This is the single use of the BCS conditional that has no parallel in English. in order to learn it more easily. then B. Self-study learners: Note the use of the perfective form pročìtati. Students may think of this meaning as an English quasi-conditional of the sort “…that I might work on it” or the like. together with its presumed result. I can give you the book. Šteta što nìsam. 2.. or some money.

Na trećoj stànici treba sìći. But they will be less expensive if purchased at a newspaper kiosk (for city buses or trams) or at the terminal (for intercity bus or train travel). Bìla bih vam itekàko zahvalna! Tickets for public transportation or inter-city travel can usually be purchased in the bus. 2.C] sìći.) from here òdvesti. Smijete! Tražim Gràdsku kavànu. Kàko da ne. Kàko da ne.) city (adj. Nìje tèško. 1. Rekla mi je kolègica da je zgrada kòju ću vidjeti kraj Gràdske kavàne vrlo lijèpa. A zašto idete na trg. kàko da dođem odavde do glàvnog trga? 2.) bus (adj.) definitely ticket newspaper stand female colleague female colleague next to. to void (P) straight ahead to pass (P) against straight straight ahead to get off (P) to turn (P) ought [city] square block. kàko da dođem odavde do glàvnog trga? 2. Nìje tèško. Na trećoj stànici treba sìći. Pròći ćete nekih desètak ulica do treće stànice. by left (adj. 2. Prvo na kiosku treba kùpiti àutobusku kartu kòju ćete dati vozàču autòbusa. A kad siđem jèsam li onda na trgu na kòjem trebam biti? 2. Prvo na kiosku treba kùpiti àutobusnu kartu kòju ćete dati vozàču autòbusa. 99 for examples of bus tickets. tram. Smijete! Tražim Gràdsku kafànu.C] ràvno [B. 1. 204 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . Objàsnit ću vam. ako smijem pìtati? 1. odvèzem pòništiti pravo [S] pròći. 1. Odmah ćete vidjeti trg ràvno ispred sebe. Bìla bih vam itekàko zahvalna! Croatian 1. siđem skrènuti. See p. Pròći ćete nekih desètak ulica do treće stànice. On će tu kartu pòništiti. 1. or train from the driver or a conductor. Objàsnit ću vam. A zašto idete na trg. zahvalna 13. Molim vas. skrenem trebalo bi trg ulica upùtstva zahvalan.14 to take by vehicle (P) to stamp.S] kraj + Gen levi lijevi odavde if you’ve no objections bus (adj.S] àutobusni [C] desni gràdski itekàko karta kiosk kolègica [B. To je zgrada u kòjoj ja stànujem! Mògu vas tamo òdvesti svòjim kolima ako nemate ništa protiv.C] kolèginica [B. ràvna [B. prođem protiv + Gen ràvan. ako smijem da pitam? 1.) left (adj. To je zgrada u kòjoj ja stànujem! Mògu vas tamo òdvesti svòjim kolima ako nemate ništa protiv. A kad siđem jèsam li onda na trgu na kòjem treba da budem? 2. street instructions grateful UPUTSTVA Bosnian 1. On će tu kartu pòništiti. Rekla mi je kolègica da je zgrada kòju ću vidjeti kraj Gràdske kafàne vrlo lijèpa. Nè bi trebalo skrènuti ni lijevo ni desno. Molim vas.A4 VOCABULARY ako nemate ništa protiv àutobuski [B. Odmah ćete vidjeti trg ràvno ispred sebe.) right [= not left] (adj. Nè bi trebalo skrènuti ni lijevo ni desno.

То је зграда у ко̀јој ja ста̀нујем! Мо̀гу да вас одвѐзем тамо сво̀јим колима ако немате ништа против. Zagreb. Tickets sold by the driver. Молим вас. Welcome.Serbian 1. Одмах ћете видети трг право испред себе. ка̀кo да дођем одавде до гла̀вног трга? 2. Нѝј е тѐшко. Self-study learners: Go over this exchange carefully and note the vocabulary used to give instructions for taking a bus ride and finding a location. На трећој ста̀ници треба да сиђете. 1. Bus station. 1. Бѝла бих вам итека̀ко захвална! ☞ Use this sketch as the basis for giving each other instructions for how to find something in a city. A зашто идете на трг ако смем да питам? 1. Нѐ би требало скрѐнути ни лево ни десно. 205 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . Про̀ћи ћете неких десѐт ак улица до треће ста̀нице. 2. А кад сиђем да ли сам онда на тргу на ко̀јем треба да будем? 2. Oбја̀снићу вам. Ticket sales. Ка̀зала ми је колѐгиница да је зграда ко̀ју ћу да видим крај Гра̀дске кафа̀не врло лѐпа. City parking. City Cafe. Oн ће ту карту по̀ништити. Ка̀ко да не. Сметe! Tражим Гра̀дску кафа̀ну. Прво на киоску треба да купите а̀yтобуску карту ко̀ју ћете да дате воза̀чу аyто̀буса.

it is accusative in the ̀ sentence zgrada KOJU ćete videti [E] vidjeti [J] na glàvnom trgu je mòja “the building WHICH you will see ̀ on the main square is mine. the phrases “before lunch” and “after lunch” are expressed with prepositions: pre [E] prije [J] rùčka and posle [E] poslije [J] rùčka.” and locative in the sentence to je zgrada u KOJOJ ja stànujem “that’s the building I live in [in WHICH I live].” Many other prepositions are related to conjunctions in this manner: for example. which is to insert a relative conjunction whenever the grammar requires it. In forming such sentences. one must add nego što.zGRAMMAR * The relative conjunction kòji. Most conjunctions are simple words. it is a preposition. BCS uses a preposition. which is called its antecedent.” and “…the woman WHO is coming into the room”). If what follows is a noun or a pronoun. kad. in the sentence pòznaješ li žènu kòja ùlazi u sobu it is the feminine singular noun žèna which requires feminine singular endings on kò̀ja. dòšli smo zbog vas “we came because of you” vs. For example. But when the idea “before” is expressed as a conjunction. BCS must use a conjunction. But the antecedent determines only number and gender. then BCS creates a compound conjunction by adding a specific phrase after the preposition. [136a] * Compound conjunctions * Many English prepositions are used in an adverbial sense. the relative conjunction kòji is the subject within its own clause (a fact which is seen also in the English “the students WHO live here…. like da.” The gender and number of each of these relative conjunctions is feminine singular. English speakers must not only remember to follow all the rules of case. when the English word “before” is used in an adverbial phrase of time (as in “before lunch”).” Similarly.” [143b] 206 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . But if what follows is a clause. the idea “after” as a conjunction requires to što. it is the grammar of the clause in which kòji occurs that determines what case it is in. In the sentence stùd enti kòji stànuju tamo mòraju urèditi svòje sobe (seen on p. For instance. it is the masculine plural noun stùdenti which requires masculine plural endings on kòji. In both of these sentences. it is a conjunction. but they must also remember the more basic rule. But when it is followed by a clause containing a verb (as in “before he arrived”). and the prepositional portion of the conjunction requires to to be in the genitive. continued * The gender and number of the relative conjunction kòji are determined by the word it refers to. Thus one says zvala je nakon toga što je otìšao “she called after he left. dòšli smo zbog toga što moramo s vama razgovàrati “we came because we have to speak with you. For example. This accounts for the fact that they can function grammatically both as prepositions and as conjunctions. [128a] But a relative conjunction must take whatever case the clause requires. since in both instances the antecedent is the feminine singular noun zgrada. The fact that most English speakers would omit “that” or “which” (and would phrase the above sentences as “the building you’ll see on the square is mine” or “that’s the building I live in”) requires extra effort in learning to form BCS relative clauses. But when the idea expressed by a preposition also serves as a conjunction. što. number and gender. 180). BCS must use different words in these two instances. as in zavr̀ šila sam sve pre [E] prije [J] nego što je on stigao “I finished everything before he arrived. thus the case is nominative. Similarly. of course. and the like. ako. The most frequent such phrases are nego što (which does not change) or to što (in which to must take the case endings required by the sentence).

Да ли хо̀ћете пушити? 2. 2.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian and Croatian 1. месо ми се нѐ једе због тога што сам јела доста меса да̀нас за ру̀чак. Kàko da ne! Može. Bi li htjela nešto pòjesti za vèčeru? 2. Margaret Smith. Kàko da ne! Može. Croatian 1. hvàl a. bih! Stràšno sam glàdna! 1. али не мо̀гу више. Жао ми је. pivo. ☞ Replace fino meso with belo [E] bijelo [J] vìno. Serbian 1. kàfu ili čaj. shaking hands as you say your name. Serbian 1. Hòćete li još kolàča? 2. Svejèdno mi je. Može li nešto drugo? 1. bez problèma.S] crni kruh [C] crni hleb [S]. Bosnian 1. Na žalost. Да ли би хтела нешто да по̀једеш за вѐћ еру? 2. The response hvàla. Хва̀ла. ☞ Practice offering each other things and refusing politely. Шта бисте жѐлели да по̀пијете? 2. Bosnian and Croatian 1. jàje. When a person is offered food or drink in the BCS region. Да ли хо̀ћете још кола̀ч а? 2. без проблѐма. 207 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . Да ли може нешто друго? 1. Драго ми је. sok. Добар дан! Ја сам Соња Пашић. ali ne mògu više. 2. ćevàpčići. 2. Hvàla. 2. Dobar dan! Ja sam Sonja Pašić. Your host may assume you are doing the same if you decline an offer for food or drink. Маргарет Смит. When speaking of beverages. Drago mi je. kàvu ili čaj. ne mògu is a courteous one. Should you find that the offer is made repeatedly despite your refusal. Žao mi je. Свејѐдно ми је. Što biste žèljeli pòpiti? 2. Hòćete li pušiti? 2. Čìme te mògu poslùžiti? Ìmam finog mesa. Ка̀ко да не! Може. màslac. s/he often refuses the first offer so as not to seem overly eager. bih! Stràšno sam glàdna! 1. bez problèma.S] or ne ću [C]. However. Hvàla. 2. Serbian 1. ☞ Replace the kàfa [B. it is considered impolite to say simply nèću [B. this is because your host would feel impolite doing otherwise. vìno. Serbian 1. Serbian 1. crni hljeb [B. meso mi se nè jede zbog toga što sam jela dosta mesa dànas za rùčak. бих! Стра̀шно сам гла̀дна! 1. хва̀ла. ☞ Practice introducing yourself to someone. Može li nešto drugo? 1. meso mi se nè jede zbog toga što sam jela dosta mesa dànas za rùčak. ка̀фу или чај.S] kàva [C] and čaj with other beverages: mineralna vòda. Хва̀ла. use žèd an. slatki kòlač. ☞ Self-study learners: note that the phrases drago mi je and žao mi je are particularly important. На жалост. Croatian 1. Na žalost. Da li bi htjela nešto da pòjedeš za vèčeru? 2. али нѐ пушим. ali nè pušim. Hvàla. Čìme te mògu poslùžiti? Ìmam finog mesa. Šta biste žèljeli pòpiti? 2. Чѝме мо̀гу да те по̀служим? Ѝмам финог меса. Svejèdno mi je. Bosnian and Croatian 1. pòpiti and piti. B2 Bosnian 1. hladno pivo.

Čèg a biste htjeli biti profesori? 2. A ja bih bio profesor kèmije. Ako bi sve bìlo po meni.S] drùštvene znanosti [C] ekonòmija elektrotèhnika filològ ija [B. 3. zàto što to najviše žèle mòji ròditelji. zàto što to najviše žèle mòji ròditelji.S] mašìnstvo [B. zbog toga što to najviše volim. Ni to nè bi bìlo loše. Kàd a biste hteli.S] polìtičke znanosti [C] poljoprìvreda povijest [C] (f) pràvo prìrodne nàuke [B. Ako bi sve bìlo po meni. mogli biste svi biti òdlični profesori slavìstike! 2. hteo bih da budem profesor jèzika i književnosti. Kàd a biste htjeli. -osti (f) likovna ùmetnost.S] filozòf ija fizička kultùra [B. A šta ako bismo hteli biti profesori nečeg drugog? 1.S] matemàtika medicìn a mùzika [B. Croatian 1. 3. htio bih da budem profesor jèzika i književnosti. A šta ako bismo htjeli biti profesori nečeg drugog? 1. VOCABULARY anglìstika arhitektùra biològija bogoslòvija dramske ùmetnosti (f) dramske ùmjetnosti (f) drùštvene nàuke [B.S] hìstorija [B] informàtika ìstorija [S] jezikòslovlje [C] južnoslavìstika English language and literature architecture biology theology theater arts theater arts social sciences social sciences economics electrical engineering philology philosophy physical education physics geography Germanic languages and literatures music chemistry history computer science history linguistics South Slavic languages and literatures kèmija [C] kineziològija [C] književnost. zbog toga što to najviše volim. Ni to nè bi bìlo loše. A što ako bismo htjeli biti profesori nečeg drugoga? 1. A ja bih bio profesor hèmije. zàto što to najviše žèle mòji ròditelji. zbog toga što to najviše volim. Čèg a biste hteli biti profesori? 2. -osti (f) lingvìstika [B. mogli biste svi biti òdlični profesori slavìstike! 2. -osti (f) likovna ùmjetnost. A ja bih bio profesor hèmije.C.S] fizika geogràfija germanìstika glàzba [C] hèmija [B. htio bih biti profesor jèzika i književnosti. Ako bi sve bìlo po meni.C. Serbian 1.B3 Bosnian 1.S] pedagògija polìtičke nàuke [B. 3.C. ☞ Replace the italicized disciplines with ones from the following list. Kàd a biste htjeli. Čèg a biste htjeli biti profesori? 2.S] prìrodne znanosti [C] psihològija romanìstika slavìstika stomatològ ija strojàrstvo [C] šumàrstvo chemistry physical education literature fine arts fine arts linguistics mechanical engineering mathematics medicine music teaching political science political science agriculture history law natural science natural science psychology Romance languages and literatures Slavic languages and literatures dentistry mechanical engineering forestry 208 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . mogli biste svi biti òdlični profesori slavìstike! 2. Ni to nè bi bìlo loše.

седи! Да по̀пијемо мало ка̀фе. Мо̀лила бих са шѐћером али без млѐка. Baš mi prìja kàva sada. 2. To nè bi bìlo dobro. A kàko bi bìlo kad bi zarađìvala manje nòvca? 2. B5 1. Serbian 1. natural sciences SUBSCRIPTION TO AND ORDERING OF FOREIGN PUBLICATIONS. 1. Baš mi prìja kàfa sada. 209 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . Bi li je žèljela piti sa šèćerom ili bez? 2. Croatian 1. Izvòli sjesti! Da pòpijemo malo kàfe. 2. medicine. hvàla. ☞ Rework the conversation so that it is about having beer or wine and cake or ćevàp čići. To nè bi bìlo loše. Mòlila bih sa šèćerom ali bez mlijèka. Izvòli sjesti! Da pòpijemo malo kàv e. Изво̀ли. 1. kùpiti više stvari. 2. hvàla. B4 Bosnian 1. law. polòžiti više ispita. Баш ми прѝја ка̀фа сада. Да ли би жѐлела да је пијеш са шѐћером или без? 2. хва̀ла. economics. ☞ Replace zarađìvati više nòvca with čìtati više knjiga. slušati više predàvanja. Da li bi je žèljela piti sa šèćerom ili bez? 2. 1. Kàko bi bìlo kad bi zarađìvala više nòvca? 2. GALLERY  PROFESSIONAL LITERATURE social sciences. Mòlila bih sa šèćerom ali bez mlijèka. 1.

Ка̀да би могао да идеш у Ср̀бију? 5. 1. Kuda bi najviše vòljela putòvati? 3. Kàda bih pòpila čašu hladne vòde. Kolìko bi najviše žèlio zarađìvati? 4. Glàva me bòli. Kolìko bi najviše žèlio zarađìvati? 4. Svejèdno mi je. Šta bi najviše vòlio jesti? 2. glàva bi me bòljela još više! Croatian 1. Kàd a bi mogao ìći u Hr̀v atsku? 5. Šta bi bìlo bolje: uvijek biti stùdent ili zavr̀šiti fakùltet? Croatian 1. Куда би највише во̀лела да пу̀тујeш? 3. Treba ti čaša hladne vòde! 2. Svejèdno mi je.S] tr̀buh [C]. Što ti je? 2. Glàva me bòli. 1. Kamo bi najviše vòljela putòvati? 3. pòpiti aspìrin. Колѝко би највише жѐлео зарађѝвати? 4. Treba ti čaša hladne vòde! 2. stòmak [B. glàva bi me bòljela još više! Serbian 1. 210 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . Što bi bìlo bolje: uvijek biti stùdent ili zavr̀šiti fakùltet? Serbian 1. Шта би највише во̀лeo да једеш? 2. Šta ti je? 2. Što bi najviše vòlio jesti? 2. 1. ùmiti se hladnom vòdom. Treba ti čaša hladne vòde! 2. lèđ a. Шта би бѝло боље: увек бити сту̀дент или завр̀шити факу̀лтет? B7 Bosnian 1. glàva bi me bòlela još više! ☞ Replace glàva with rùka. Svejèdno mi je. Glàva me bòli. Kàda bih pòpila čašu hladne vòde. lakat. Šta ti je? 2. nòga.B6 Ask each other these and similar questions: Bosnian 1. ☞ Replace pòpiti čašu hladne vòde with staviti led. Kàd a bi mogao ìći u Bosnu i Hèrcegovinu? 5. Kàda bih pòpila čašu hladne vòde.

... [B.. prèdsjednica ili prèdsjednik Amèrike. [S] O tàkvim stvarima .C] Kàda .. .... C2 Write a paragraph (100 words) on one of the following themes: Šta bih ràdila da ìmam vremena i nòvca? Šta bi ràdio da ìma vremena i nòvca? Šta bismo ràdili da ìmamo vremena i nòvca? C3 Fill in the blanks with the appropriate form of the conditional: 1..S] Nè ..... biti) (ìm ati) 5..... celi dòmaći zadàtak svaki dan .. (biti) 3....... (ja... [B....C] Da ..... tàko ljùbazni da pođete sà mnom? [C] Biste li . (ti. pròkockati) 211 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . òdličan stùdent. [B........ da se gòvori. napìsati) (biti) 2.......... tàko ljùbazni da pođete sà mnom? (vi...... [S] Kàda .. puno pòsla. govòriti.. loše da dođeš kod nas sutra po pòdne na rùčak..C] DOMAĆI ZADATAK [S] Work up a skit in which characters are getting to know one another..... biti) 6... òdličan stùdent. (nè treba) 4.S] Da li .. .. ...✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B.... loše da dođeš k nama sutra po pòdne na rùčak....C] O tàkvim stvarima ...... cijelu dòmaću zàdaću svaki dan . puno pòsla....... [B... žìvot da vozim motocìkl... Use the polite phrases from A1. [C] Nè . [S] Da ....... [B... (ti......... prèdsednica ili prèdsednik Amèrike..

5. о̀на / чаро̀бњак C5 Translate the first sentence into English and the next two into B. If we were children. Would you be so kind as to open that door? Thank you! Now. a. ви / шездѐсет година 4. òna / čaròbnjak 1.C] Biste li bìli tàko ljùbazni sjesti òvdje do nje? [S] Да ли бисте бѝли та̀ко љу̀базни да седите о̀вде до ње? b. [B. одмах бих о̀тишла да га по̀лажем! b. c.C] Čì me se baviš? Bavim se pràvom. c. c. you would be an excellent student! 3. I would never worry about anything.C4 Take each of the phrases below and make it into a hypothetical conditional. following the example of the first. odmah bih òtišla ga polàgati! [S] Кад бих могла поло̀жити ѝспит. òni / dobri 3. If I were a magician. [B] Da si žìvio prije stotinu godina. 4. вероватно више нѐ би био жив! b. b.C] Da sam pìlot. 212 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . ja / tri godine 5. 1. c.C] Bòle me i nòge i rùke. or S. Да ли смем да те за̀молим за по̀моћ? b. a. [B. ми / францу̀зи 2. but it will hurt less if I lie down. If I were to drink warm milk it would hurt less. C. My stomach hurts. putòvala bih cele godine avìonom! 1. Example: ja / pìlot [B. What does she do? She works in geography. putòvala bih cijele godine avìonom! [S] Da sam pìlot. would you open this door? c. My head hurts. a. ја / три године 5. vi / šezdèset godina 4. [S] Чѝме се бавиш? Бавим се пра̀вом. What do they do? They work in medicine. о̀ни / добри 3. If you could study 20 hours each day. Would you be so kind as to help us and give us your hand? 2.C] Kad bih mogla polòžiti ìspit. mi / francùzi 2. [B. If we could prepare Japanese food. a. a. we would play ball all day. [B. vjerovatno više nè bi bio živ! [C] Da si žìvio prije stotinu godina. Smijem li te zamòliti za pòmoć? [S] Бо̀ле ме и но̀ге и ру̀ке. vjerojatno više nè bi bio živ! [S] Да си жѝвео пре сто година. we would eat well.

[B. [B. [B.C] Pored toga što gospòdin pije crno vìno.C] Zašto trebaju broju 2 materijàli? [S] Зашто требају броју 2 материја̀ли? 2. A1 1. [B] Šta bi trebalo učìniti tàko da čòvjek može spùstiti kompjùter? [C] Što bi trebalo učìniti tàko da čòvjek može spùstiti kompjùtor? [S] Шта би требало да се у̀чини та̀ко да чо̀век може да спусти компју̀тер? 2. [B.C] Zašto treba sklòniti sve stvari sa stòla? [S] Зашто треба да се склоне све ствари са сто̀ла? 3.C6 Answer the following questions (based on A1. [B. [B] Pored čèg a na glàvnom trgu stòji Gràdska kafàn a? [C] Pored čèg a na glàvnome trgu stòji Gràdska kavàna? [S] Поред чѐга на гла̀вном тргу сто̀ји Гра̀дска кафа̀на? 3.C] Zašto se gospođi čìni da je bolja puna nego pràzna čaša? [S] Зашто се госпођи чѝни да је боља пуна него пра̀зна чаша? 5. [B] Šta će reći poslovni partnèri kad broj 1 dođe neprìpremljen na sàstanak? [C] Što će reći poslovni partnèri kad broj 1 dođe neprìpremljen na sàstanak? [S] Шта ће да кажу пословни партнѐр и кад броj 1 дође непрѝпремљен на са̀станак? A4 1. [B. [B. hòće li i nešto pòjesti? [S] Поред тога што госпо̀дин пије црно вѝно. [B.C] Zar broj 1 nìje kralj? [S] Зар број 1 нѝје краљ? 3.C] Zbog čèg a je gospòdin zamòlio malo hladne vòde? [S] Због чѐга је госпо̀дин замо̀лио за мало хладне во̀де? 2.C] Zbog čèg a broj 1 traži glàvni trg? [S] Због чѐга број 1 тражи гла̀вни трг? 2. [B. A2.C] O čèmu su broj 1 i broj 2 razgovàrali? [S] О чѐму су број 1 и број 2 разгова̀рали? 213 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen .C] Zbog čèg a je čòvjek ljut? [S] Због чѐга је чо̀век љут? A3 1.C] Zar će gospođa piti samo vìno? Zašto? [S] Зар ће госпођа пити само вѝно? Зашто? A2 1. [B. да ли хо̀ће и нешто по̀јести? 4.C] Zašto je gospođa pìtala gospòdina žèli li nešto drugo pòpiti ili pòjesti? [S] Зашто је госпођа пѝтала госпо̀дина да ли жѐли нешто друго по̀пити или по̀јести? 3. A3 and A4). [B.

.. ? [S] Da li vam se čìn i da . никад нѐ би по̀стигли о̀но што су по̀стигли..? d.C] Čìni li vam se da . анонѝмности (f) врѐдност.... Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY анонѝмност. спа̀сем [B. [B.. глу̀пости (f) инсистѝр ање anonymity value value stupidity insistence нѐскроман. нѐскромна објективан... incorporating one or more of these phrases: a. Многе је само глу̀пост спа̀сла од анонѝмности... врѐдности (f) вријѐдност.... ? c... објективна по̀стићи..S] immodest objective to accomplish (P) to save (P) to save (P) Ко је ѝмао среће да се јутрос про̀буди у Бео̀граду.... 348). ?  Priča: Bazdulj Read Part II of the story “Ljùbav na španjolski nàčin” by Muharem Bazdulj (p. Да су многи људи без врѐдности бѝли паметни и објективни. ☞ Bring a question on each aphorism to class.. спасим [C] спа̀сти.. бѝло би нѐскромно.... Свако даље инсистѝрање на још нечему..... Objàsnite . ? b. 214 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . по̀стигнем спа̀сити... Zbog čèga . Zar .. може сма̀трати да је за да̀нас до̀вољно по̀стигао у живо̀ту. вријѐдности (f) глу̀пост..

drška [C] džezva fildžan [B] hitan. meljem mljeti. to mix (P) to stir up.C] moment fourteenth firm to raise (P) to raise (I) bottom to add liquid (P) handle handle [Turkish] coffee pot [Turkish] coffee cup urgent that very moment that very moment to stir up.S] držak. make a photocopy of the vocabulary page to use while you work on the exercise.S] štednjak [B. dolijem drška [B. srknem šalica [B.C] šòlja [B. fine to bring to a boil (P) to bring to a boil (P) to settle (P) to sip (P) cup cup stove stove then. pòređam [B.Četrnaesta lekcija • Lesson Fourteen A1 VOCABULARY čas četr̀naesti čvrst dići [dignuti]. sàmeljem sàmljeti. hitna istog časa istog trena izmèšati. slegnem se sr̀knuti. dna dòliti. sàstojka sekùnda sìtan. prìmaknem priprema rècept sàmleti. sediment moment to take hold of (P) stove burner. to mix (P) coffee spoon small spoon small spoon to grind (I) to grind (I) to pour off (P) equipment to leave [behind] (P) careful foam foam again again to climb (P) to line up (P) porèđati.S] kàšičica [S] kàšikica [B] mleti. sìtna skuhati [B. meljem òdliti.S] pòslednji pòsljednji prèliti. at that time dregs. ìzmešam izmijèšati. pòredam [B. dignem dizati.S] pòpeti se. ìzmiješam kàhva [B] kàšika [B. sàmeljem sàstojak. 215 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen .C] skuvati [S] sleći se [slegnuti se].S] šporet [B. where the exercise is too long to fit on the same page with the vocabulary box. prelijem primàknuti. fire hot top to scoop up (P) to sweeten (P) wish spoon small spoon Recommendation: For Lessons 14 and 15. odlijem oprema òstaviti pàžljiv pena pjena ponovno [C] ponovo [B. popnem se porèdati.C] tàda tàlog tren ùhvatiti vatra vreo. zàsladim želja žlica [C] žličica [C] 15 to line up (P) final. last to pour over (P) to bring closer (P) preparation recipe to grind (P) to grind (P) ingredient second (unit of time) tiny. dižem dno. last final. vrela vrh zàgrabiti zaslàd iti.

and Serbia. Onda se još jedànput vrati džezva na vatru. Na kraju.RECEPT ZA KAHVU [B] KAVU [C] KAFU [S] BOSNIAN Sàstojci: vòda. Because most speakers of Bosnian say kafa most of the time. hitno treba da se skloni sa vatre. The spelling kahva is used in this exercise to direct attention to the fact of variant possibilities. i òpet se skloni čim se kàhva digne do vrha. treba zàgrabiti pet punih kàšika mljèvene kàhve i dòdati ih u vrelu vodu. Croatia. Zàtim se pàžljivo prati kàko se kàhva diže u džezvi. Montenegro. Ako žèlite kàhvu* sa šèćerom. Staviti po jèdnu kàšikicu pjene u svaki fildžan. Zatim se porèdaju čètiri fildžana jèdna do druge. onda se čìta budùćnost iz tàloga kòji òstaje na dnu fildžana. kàda se kàhva pòpije. that spelling is given precedence in this book. Primàknuti jèdan prazan fildžan. treći put džezva vrati na vatru dok se pòsljednji put kàhva nè popne do vrha džezve. dok je još u džezvi. Tad treba sklòniti džezvu na stranu sa kuhanom kàhvom. Treba sr̀knuti malo da vidite da li je kàhva dòvoljno slatka. * Note the spelling of the Bosnian word “coffee” in this passage. Tàlog se òstavi da se slegne. Čim se vòda skuha. and to the fluidity of the linguistic situation in Bosnia and Herzegovina. sad treba zaslàditi vrelu vodu sa dvije kàšikice šèćera. Onda se pòsljednji. This is just one of a number of alternate choices of spelling. jèdna kàšika Vrijème pripreme: 5-6 mìnuta Staviti punu džezvu vòde na šporet. Onda treba čvrsto ùhvatiti dršku džezve i vràtiti džezvu na vatru. pronunciation and vocabulary that have become part of broader usage since 1990. vràtiti džezvu na vatru na svega par sekùndi. Kad se digne do samog vrha. though elsewhere in this book kafa is the Bosnian spelling used. It is spelled here kahva. sitno mljèvena kàhva (tràžite da se kàhva sàmelje što je sìtnije moguće) Oprema: jèdna džezva. Kad se pòdijeli sva pjena. Kàšikom dobro izmijèšati kàhvu i vodu. i zàtim ponovo sklòniti džezvu sa vatre. onda se dolije kàhva do vrha svakog fildžana. Onda se čeka dva-tri minùta sve dok se kàhva nè slegne u džezvi. treba òdliti malo skuhane vòde u taj fildžan i sklòniti džezvu sa vatre. Dok je džezva na stràni. ùzeti fildžan s òdlitom vòdom i prèliti tu vodu preko skuhane kàhve. istog časa. čètiri fildžana. 216 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . šèćer (po želji).

sad treba zaslàditi vrelu vodu s dvije žličice šèćera. Staviti po jèdnu žličicu pjene u svaku šalicu. Onda se još jedànput vrati džezva na vatru. Kad se digne do samog vrha. šèćer (po želji). onda se dolije kàva do vrha svake šalice. ùzeti šalicu s òdlitom vòdom i prèliti tu vodu preko skuhane kàve. onda se čìta budùćnost iz tàloga kòji òstaje na dnu šalice. treba zàgrabiti pet punih žlica mljèvene kàve i dòdati ih u vrelu vodu. i òpet se skloni čim se kàva digne do vrha. i zàtim ponovno sklòniti džezvu s vatre. čètiri šalice. Žlicom dobro izmijèšati kàvu i vodu. treći put džezva vràti na vatru dok se pòsljednji put kàva nè popne do vrha džezve. Tad treba sklòniti džezvu na stranu sa kuhanom kàvom. hitno treba da se skloni s vatre.CROATIAN Sàstojci: vòda. Primàknuti jèdnu praznu šalicu. Zàtim se pàžljivo prati kàko se kàv a diže u džezvi. 217 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . Kad se pòdijeli sva pjena. Tàlog se òstavi da se slegne. kàda se kàva pòpije. vràtiti džezvu na vatru na svega par sekùndi. Treba sr̀knuti malo da vidite je li kàva dòvoljno slatka. jèdna žlica Vrijème pripreme: 5-6 minuta Staviti punu džezvu vòde na štednjak. dok je još u džezvi. Dok je džezva na stràni. Onda treba čvrsto ùhvatiti držak džezve i vràtiti džezvu na vatru. Zatim se porèd aju čètiri šalice jèdna do druge. Na kraju. Onda se pòsljednji. sitno mljèvena kàv a (tràžite da se kàva sàmelje što je sìtnije moguće) Oprema: jèdna džezva. istog trena. treba òdliti malo skuhane vòde u tu šalicu i sklòniti džezvu s vatre. Čim se vòda skuha. Ako žèlite kàvu sa šèćerom. Onda se čeka dvije-tri minùte sve dok se kàva nè slegne u džezvi.

Чим се во̀да скува. За̀тим се па̀жљиво прaти ка̀ко се ка̀фа дижe у џезви. Кад се дигне до самог врха. have them ground at the setting for Turkish coffee. Examples are Ana je pronàšla mačku “Anna found a cat” (transitive). онда се долије ка̀фа до врха сваке шо̀ље. док је још у џезви. Кад се по̀дели сва пена. и о̀пет се скло̀ни чим се ка̀фа дигне до врха. Онда треба чврсто у̀х ватити дршку џезве и вра̀т ити џезву на ватру.” * Active vs. За̀тим се порѐђају чѐтири шо̀ље јѐдна до друге. Онда се још једа̀нпут врати џезва на ватру. На крају. истог часа. треба о̀длити мало скуване во̀де у ту шо̀љу и скло̀нити џезву са ватре. in describing the process. ка̀дa се ка̀фа по̀пије. which describes the direct result of the action. Треба ср̀кнути мало да видите да ли је ка̀фа до̀вољно слатка. impersonal verbs with se. note how infinitives. As you read the instructions. as well as adverbs and adverbial phrases such as zàtim. Ставити по јѐдну ка̀ш ичицу пене у свaку шо̀љу. Та̀лог се о̀стави да се слегне.SERBIAN Са̀стојци: во̀да. Self-study learners: Follow the instructions given in the textbook and make coffee. онда се чѝта буду̀ћност из та̀лога ко̀ји о̀стаjе на дну шо̀ље. Онда се по̀следњи. хитно треба да се склони са ватре. z GRAMMAR * Infinitives in the function of imperative * Infinitives are often encountered in contexts such as recipes and instruction manuals. Тад треба скло̀нити џезву на страну са куваном ка̀фом. Прима̀кнути јѐдну празну шољу. и за̀тим поново скло̀нити џезву са ватре. вра̀т ити џезву на ватру на свега пар секу̀нди. у̀зети шо̀љу с одлѝвеном во̀дом и прѐлити ту воду преко скуване ка̀фе. In all active sentences the focus is on the actor and the action. трећи пут џезва врати на ватру док се по̀следњи пут ка̀фа нѐ попне до врха џезве. ùčitelj je rekao da će biti ispit “the teacher said 218 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . onda. and na kraju. passive sentences * Active sentences are those in which the subject performs an action. and the verb treba are used in the giving of instructions. The use of the infinitive makes the command a more impersonal one than if an imperative were used. Ако жѐлите ка̀фу са шѐћером. Док је џезва на стра̀ни. In order to get coffee beans that are ground as finely as possible (like confectioner’s sugar). Ка̀шиком добро измѐшати ка̀фу и воду. tad. use a small. If you are unable to find the proper coffee pot. јѐдна ка̀шика Врѐме припреме: 5-6 мину̀та Ставити пуну џезву во̀де на шпорет. ☞ Groups of two or three students should make coffee while giving each other the instructions. ordinary pot. Онда се чека два-три мину̀та све док се ка̀фа нѐ слегне у џезви. треба за̀грабити пет пуних ка̀ш ика млѐвене ка̀фе и до̀дати их у врелу во̀ду. ситно млѐвена ка̀фа (тра̀жите да се ка̀фа са̀меље што је сѝтније могуће) Опрема: јѐдна џезва. Many such infinitives. where they convey the basic meaning of a command. Also note the use of conjunctions such as čim and dok. шѐћер (по жељи). in fact. majka sipa kàfu “mother is pouring coffee” (transitive). Frequently they are also transitive: this means they contain a direct object. сад треба засла̀дити врелу воду са две ка̀шичице шѐћера. чѐтири шо̀ље. represent shortened forms of subjectless sentences with treba such as treba staviti “one should put” and treba zaslàditi “one needs to sweeten.

” dugo se čekalo “they waited a long time. sometimes plurals such as “people” or the impersonal “they” are used.” [140] Founded in 1827 No smoking No parking 219 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen .” By comparing the first two active and passive sentences. If it is a se-verb. the subject (mačka) is 3rd singular feminine.” Note that in all these examples the verb is 3rd singular. Grammatically. then a se-verb is usually chosen. mother. One of these is ròd iti se: both òna se ròdila 1973 g. whether the verb is accompanied by se or a passive participle. But there is a major grammatical difference – they are subjectless. and òna je ròđena 1973 g. then a sequence of biti + passive participle is usually chosen. and its passive version is subjectless (English often uses “it” in such cases). and the passive participle as an adjective. This is because in such sentences one is concerned only with the action . then the L-participle of the past tense is neuter singular (okùpljalo) and any passive participle is neuter singular (dogòvoreno).” or the impersonal “one” or “you”. by contrast. the focus is also either on the fact of an action or its result.or the state. Most verbal ideas express the passive using one type of sentence (biti + passive participle) or the other (se-verb). Passive versions of the above sentences are prònađena je mačka “a cat was found. and the other contains a verb plus the particle se.there’ll be an exam” (intransitive). Only a very few can use both. One contains a form of the verb biti accompanied by a passive participle. Both segments must agree with the subject: the form of biti as a verb. each has a subject (Ana. Like any verb. But it is often harder to see the relationship between an impersonal sentence and an active sentence communicating similar information.” dogòvoreno je “it’s agreed. In passive sentences. teacher) who performs an action (found. For example: od slika se ne žìvi “one can’t live from pictures [alone]. it must agree with its subject. mean “she was born in 1973. in prònađena je mačka. Usually such sentences are translated with “it. * Formation of passive and impersonal sentences * There are two types of passive sentences.” kàfa se sipa “coffee is being poured. the actor is not usually mentioned. coffee) has become the subject of a passive verb. The relationship between a passive sentence and its corresponding active version is relatively clear: the object of an active sentence becomes the subject of a passive sentence. but unlike in passives. and the participle (prònađena) is feminine singular. the verb (je) is 3rd singular.” and rečèno je da će biti ìspit “it was said there’ll be an exam.” nikad se nè zna “you never know. one sees that the object of a transitive verb (cat. because English requires a subject. especially if the emphasis is on the result of an action.” [139] In impersonal sentences. If the focus is on the result of the action. Like in passives. jabuke se jedu “apples are eaten” [plural]. For example. In both. the focus is either on the fact of the action or on its result. The exact meaning of an impersonal sentence is somewhat harder to render into English. If the focus of the verb is to describe the action. or coffee that is being poured). for example kàfa se sipa “coffee is poured” [singular] vs. such as in nìje bìlo sigurno “it wasn’t certain. it has no object. the verb is either a se-verb or a sequence of biti + passive participle. the subject identifies something which is the logical object of an action (a cat that was found. said). the verb is only 3rd singular and any participial forms must be neuter singular. pours. Such sentences frequently put the participle first.such as in stìšalo se “everything quieted down” . When an active sentence is intransitive.” okùp ljalo se u centru grada “people gathered in the center of town.

(Znati) da se nè može vòziti po tàkvoj olùji.A2 VOCABULARY bespomoćan.S] putovànje ràstajati se. trip to part ways (I) to disperse (P) to clear up (P) as one ought to find out (P) situation to take shelter business trip snow snow the next day to stop by (P) condition condition news wind news wind to return (I) weather report considerable OLUJA BOSNIAN Vraćajući se kući kolima oko pet i pètnaest naveče nakon službenog pùta u drugom gradu. ìsplati se ìzvješće [C] ìzveštaj [S] ìzvještaj [B. ràstajem se ràzići se. prèspavam pretvàrati. (probùditi se) vrlo rano u pet do pet. bespomoćna cesta [B. òtišle su spàvati. (Òsjećati se) bespomoćne. (Vòziti). town dark to hope (I) to happen upon (P) gust [e. I zaista. čas kiša.S] jak kiša kraj. kraja mesto mjesto mrak nàdati se.. in that place there.C] vesti (pl form) vetar.. not once miserable.) foul weather. Skrènuvši sa pùta i (svràtiti) do najbližeg mjesta do pola šest. tàko da mogu nàstaviti putovànje. ràziđem se razvèdriti se. in that place precipitation padavine [B. storm never. (Jàviti se) svòjima oko pola devet. sklonim se službeni put sneg snijeg sutràdan svràtiti. the next tavern to burst forth (P) hotel to be worthwhile (P) report report report strong rain region place. grane hòtel isplàtiti se. town place. odlùčile su prespàvati u obližnjem hotèlu. sunce grànulo i dan se razvèdrio.. vraćam se vremenska prognòza znatan. očajno su razmìšljale da li se ìsplati putòvati dalje. čas gostiònica grànuti. znatna precipitation half to sleep over (P) to turn into (I) to get nicer (P) to get nicer (P) road. vremensku prognòzu i ìzvještaj o stànju na cestama.C] čas. padao je mrak. očajna olùja ònde òndje padaline [C] (pl form) helpless road one moment . sklònile su se u jèdnu gostiònicu. razgovàrale su o svòjoj situàciji.g. storm foul weather. (Gledati) kroz pròzor gostiònice kàko se snijeg prètvara u nàlete kiše i vjetra. a da stvar bude gora. nadam se nàići [na]. nàiđem [na] nàlet nàstaviti natrag nevreme nevrijeme nijèdnom očajan.S] ùvjet [B. sàznale su na vijestima da su ùvjeti na cesti znatno bolji. (Jesti) òndje vèčeru. nìsu stale nijèdnom na 220 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . of wind] to continue (P) back (adv. slušale su vijèsti. svratim ùslov [B. vjetra vraćati se..S] (pl form) pola prespàvati. (nàdati se) da će se sutràdan vrijème proljèpšati. prètvaram prolèpšati se proljèpšati se put [B. dvije kolèginice su nàišle na olùju s jakim padavinama. ràzvedrim se reda radi sàznati situàcija sklòniti se. vetra vijèsti (pl form) vjetar. trip journey. vidjele su da su se oblaci ràzišli. i (piti) vìna. (Žùriti se) natrag. čas snijeg.C. despairing storm there.

znati. odlùčile su da prespàvaju u obližnjem hotèlu. slušale su vèsti. (Vòziti). òtišle su da spàvaju. a da stvar bude gora. padao je mrak. (Žùriti se) natrag. očajno su razmìšljale da li se ìsplati da pùtuju dalje. čas snijeg. (Znati) da se nè može vòziti po tàkvoj olùji. vremensku prognòzu i ìzvješće o stànju na cestama. The first two verbs in the text [vraćajući se and skrènuvši] have been done for you as examples. jàviti se. and then insert them into the text. Skrènuvši sa pùta i (svràtiti) do najbližeg mesta do pola šest. probùditi se. videle su da su se oblaci ràzišli. Jàvile su se reda radi na pòslu i onda (ràstajati se) svaka se vràtila svòjoj kući. odlùčile su prespàvati u obližnjem hotèlu. and remember that past verbal adverbs are formed only from perfective verbs form. from the list above. Form the adverbs first. nàdati se. Note the aspect of each verb. vidjele su kàko su se oblaci ràzišli. ràstajati se. Skrènuvši s pùta i (svràtiti) do najbližeg mjesta do pola šest. žùriti se. očajno su razmìšljale ìsplati li se putòvati dalje. (probùditi se) vrlo rano u pet do pet. (Znati) da se nè može vòziti po tàkvoj olùji. vòziti. (nàdati se) da će se sutràd an vrème prolèpšati. a da stvar bude gora. sàznale su na vijestima da su ùvjeti na cesti znatno bolji. razgovàrale su o svòjoj situàciji. sunce grànulo i dan se razvèdrio. gledati. vremensku prognòzu i ìzveštaj o stànju na pùtevima. nìsu stale nijèdnom na pùtu. I zaista. (Gledati) kroz pròzor gostiònice kàko se snijeg prètvara u nàlete kiše i vjetra. (Žùriti se) natrag. (nàdati se) da će se sutràdan vrijème proljèpšati. the only verbal adverb which can be formed from the imperfective verb vraćati se is the 221 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . (Jesti) ònde vèčeru. dve kolèginice su nàišle na olùju s jakim padavinama. (Òsećati se) bespomoćne. sklònile su se u jèdnu gostiònicu. SERBIAN Vraćajući se kući kolima oko pet i pètnaest naveče posle službenog pùta u drugom gradu. sklònile su se u jèdnu gostiònicu. padao je mrak. i (piti) vìna. CROATIAN Vraćajući se kući kolima oko pet i pètnaest navečer nakon službenog pùta u drugom gradu. Jàvile su se reda radi na pòslu i onda (ràstajati se) svaka se vràtila svòjoj kući. I zaista. (Gledati) kroz pròzor gostiònice kàko se sneg prètvara u nàlete kiše i vetra. (Jàviti se) svòjima oko pola devet. sve do svog grada gde su stigle u dvàdeset do jedàn aest. i (piti) vìna. (Vòziti). čas kiša. ☞ Replace each italicized infinitive by the appropriate verbal adverb. òtišle su rano spàvati. čas sneg. sàznale su na vestima da su ùslovi na pùtevima znatno bolji. Verbs: svràtiti. piti. jesti. sve do svoga grada gdje su stigle u dvàdeset do jedànaest. razgovàrale su o svòjoj situàciji. (Jàviti se) svòjima oko pola devet. dvije kolègice su nàišle na olùju s jakim padalinama. (probùditi se) vrlo rano u pet do pet. sunce grànulo i dan se razvèdrio. čas kiša. tàko da mogu nàstaviti putovànje. tàko da mogu da nàstave putovànje. (Jesti) òndje vèčeru.pùtu. and present verbal adverbs only from imperfective verbs. Thus. òsećati se [E] òsjećati se [J]. Jàvile su se reda radi na pòslu i onda (ràstajati se) svaka se vràtila svòjoj kući. nìsu stale nijèdnom na pùtu. (Òsjećati se) bespomoćne slušale su vijèsti. sve do svog grada gdje su stigle u dvàdeset do jedànaest.

zGRAMMAR * Passive participles. respectively).present verbal adverb vraćajući se. u izjavi za jàvnost.) ambulance 911 statement the general public to inform (P) to inform (P) pair. 180 and 185. u tri i pètnaest “at 3:15”). već su prežìvjeli tešku saobraćajnu nèsreću. past and present verbal adverbs * The present verbal adverb is formed by adding the ending -ći to the 3rd plural present form. obàv ijestim par pločnik [C] pòginuti. Kàsnije. Note: the frequency of these forms in the above story is far greater than in normal writing. obàvestim obavijèstiti. jàvnosti (f) obavèstiti. širòka trotòar. prèživim prijàv iti. činòvnici bòlničke i polìcijske uprave su utvr̀dili da su to brat i sèstra.S] BOSNIAN CRNA KRONIKA [C] Sinoć oko osam sàti slučajni pròlaznici su prònašli žèn u i muškàrca kàko lèže u besvjesnom stànju na šìrokom trotoàru pored ceste. prònađem ròditi se. g. g. chance luckily condition broad. * Telling time. trotoàra [B. 222 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . couple sidewalk to perish (P) police police (adj. ùtvrdim to survive (P) to survive (P) to report (P) passerby to find (P) to be born (P) last night case random. [61c] A3 VOCABULARY besvestan. prìjavim pròlaznik prònaći. Passive participles (to be drilled in the next section) are formed by adding one of the participle markers -t. Polìcijska uprava je obavijèstila njihovu pòrodicu. help prežìv eti. Žèn a se ròdila 1973. Much more frequently. besvjesna bòlnica bòlnički hitna kola hitna pomoć (f) izjava jàvnost. by the unchanging form pola plus the name of the hour (pola dva “1:30”). a muškàrac se ròdio 1975. slučajevi slučajan.S] uprava utvr̀diti. however. wide sidewalk administration to establish (P) CRNA HRONIKA [B. besvesna besvjestan. rodim se sinoć slučaj. The story has been composed expressly in this way in order to give you practice with verbal adverbs. it is expressed in terms of the following hour.) aid. and the only verbal adverb which can be formed from the perfective verb skrènuti is the past verbal adverb skrenuvši. Rekli su da srećom par nìje pòginuo. pòginem polìcija polìcijski pomoć (f) unconscious unconscious hospital hospital (adj. prèživim prežìv jeti. Pròlaznici su pòzvali hitnu pomoć i prijàvili su slučaj polìciji. The preposition u occurs before this expression as before other expressions of time (u pola tri “at 2:30”. and the past verbal adverb is formed by adding -vši to the masculine L-participle minus the final -o (review the grammar sections on pp. continued * “Half past” the hour can be expressed as the hour plus 30 minutes (jèdan i trideset “1:30”). Vòzač hitnih kola òdvezao je par u bòlnicu. -n or -en to the appropriate verb stem (review p. 160). slučajna srećom stàn je šìrok.

Во̀зач хитних кола òдвезао је пар у бо̀лницу. obàveštena je [E] obàv iještena je [J] 3. у изјави за ја̀вност. а мушка̀р ац се ро̀дио 1975. Рекли су да срећом пар нѝје по̀гинуо већ су прежѝвели тешку саобраћајну нѐсрећу. već su prežìvjeli tešku pròmetnu nèsreću.usually with the title Crna hrònika [B. Example (for the verb obavèstiti se [E] obavijèstiti se [J] ) 1. and Serbia. Polìcijska uprava je obavijèstila njihovu obìtelj. prijàv iti. Croatia. pòzvati. чино̀вници бо̀лничке и полѝцијске управе су утвр̀дили да су то брат и сѐстра. g. SERBIAN Синоћ око осам са̀ти случајни про̀лазници су про̀нашли жѐну и мушка̀р ца ка̀ко лѐже у бесвесном ста̀њу на шѝроком тротоа̀ру поред пу̀та. Жѐна се ро̀дила 1973. Pròlaznici su pòzvali hitnu pomoć i prijavili su slučaj polìciji. Ка̀сније. look at how each (italicized) verb is used actively in the text above and think how to turn it into a passive phrase including a passive participle. a muškàrac se ròdio 1975.CROATIAN Sinoć oko osam sàti slučajni pròlaznici su prònašli žèn u i muškàrca kàko lèže u besvjesnom stànju na šìrokom pločniku pored ceste. Полѝцијска управа је обавѐстила њихову по̀родицу. Make the above text passive: replace each active verb with a passive participle phrase.  Industrial zone  Bus Terminal Hospital ☞ 1. g.S] Crna kròn ika [C]. or other catastrophic events of local. obàvešten [E] obàv iješten [J] 2. Make the passive participle of each of the verbs listed below. Про̀лазници су по̀звали хитну помоћ и прија̀вили су случај полѝцији. Kàsnije. [C] Polìcijska uprava je obavijèstila njihovu obìtelj becomes: Njihova pòrodica je obàv eštena. u izjavi za jàvnost. prònaći. Montenegro. becomes: Njihova obìtelj je obàv iještena. 3. 2. Verbs: obavèstiti se [E] obavijèstiti se [J]. [S] Polìcijska uprava je obavèstila njihovu pòrodicu 223 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . reći. natural disasters. [B] Polìcijska uprava je obavijèstila njihovu pòrodicu becomes: Njihova pòrodica je obàv iještena. činòvnici bòlničke i polìcijske uprave su utvr̀dili da su to brat i sèstra. ròditi se. г. national or international significance . On the last page of the daily news in Bosnia and Herzegovina. crimes. Žèn a se ròdila 1973. Vòzač hitnih kola òdvezao je par u bòlnicu. utvr̀diti.. Rekli su da srećom par nìje pòginuo. òdvesti. 219). Having reviewed the grammar on passive sentences (p. г. one often finds a section with brief news items about accidents.

Nakon sat vremena zakašnjènja. zàkasnim zakašnjèn je zvuk to notice (P) to notice (P) to be glad (I) to grasp. zabrinutosti (f) zakàsniti. Zàbrinutost ròditelja je nèstala čim su shvatili da će se djèca uskoro pojàviti. Od màgle su se svi zvukovi stìšali pa niko ništa nìje čuo. pa niko ništa nìje vidio. Čekali su pòvratak učenika i nàstavnika sa škòlskog ìzleta. Na kraju. to understand (P) to quiet down (P) to arrive (I) pupil. stižem učenik uskoro zàbrinut zàbrinutost. prìmetim primijètiti. kònačna màgla nèstati. radujem se + Dat shvatiti stìšati se stizati. prìmijetim radovati se. student soon thereafter worried concern. Djèca su kònačno stigla na stànicu u deset i pedèset pet. kad su djèca sìšla sa voza. ali zbog màgle nìsu bìli sigurni hòće li voz zakàsniti ili ne.S] kònačan. dòlaska gust izdalèk a ìzlet jèsenski [C] jèsenji [B. òkupljam posve pòvratak. 224 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . anxiety to be late (P) delay sound MAGLA BOSNIAN Jèsenja màgla je bìla gusta te noći.No dumping of dirt or trash No walking and releasing of dogs A4 VOCABULARY dòlazak. pòvratka arrival dense from afar excursion autumnal autumnal final fog to disappear (P) to expect (I) suddenly to gather (I) completely return primètiti. očèkujem odjèdnom okùpljati. Svi su se radovali dòlasku voza. svi su posve zabòravili strah i pòšli kući na spàvanje. nèstanem očekìv ati. Očekìvali su djècu u devet sàti uveče. ljudi su odjèdnom primijètili voz kàko stiže izdalèka. Zàbrinuti ljudi su se okùpljali na žèljezničkoj stànici ali nìsu govòrili.

Od màgle su se svi zvukovi stìšali pa niko ništa nìje čuo. Dèca su kònačno stigla na stànicu u deset i pèdeset pet. Note that nearly all verbs in this passage will require constructions with se. ☞ Make the italicized verbs in the passage above passive (and. Djèca su kònačno stigla na kolodvor u deset i pedèset pet. Čekali su pòvratak učenika i nàstavnika sa škòlskog ìzleta. The only exceptions are impersonal sentences whose main verb is biti. Očekìvali su djècu u devet sàti navečer. ljudi su odjèdnom primètili voz kàko stiže izdalèka. Zàb rinutost ròditelja je nèstala čim su shvatili da će se djèca uskoro pojàviti. pa niko ništa nìje video. if appropriate. ljudi su odjèdnom primijètili vlak kàko stiže izdalèka. Nakon sat vremena zakašnjènja. pa nitko ništa nìje vidio. Od màgle su se svi zvukovi stìšali pa nitko ništa nìje čuo. review p. Svi su se radovali dòlasku vlaka. kad su dèca sìšla sa voza. svi su posve zabòravili strah i pòšli kući na spàvanje. Zàbrinutost ròditelja je nèstala čim su shvatili da će se dèca uskoro pojàviti. Očekìvali su dècu u devet sàti uveče. Na kraju. SERBIAN Jèsenja màgla je bìla gusta te noći. and the verb zabòraviti.CROATIAN Jèsenska màgla je bìla gusta te noći. Svi su se radovali dòlasku voza. ali zbog màgle nìsu bìli sigurni hòće li vlak zakàsniti ili ne. Zàbrinuti ljudi su se okùpljali na žèlezničkoj stànici ali nìsu govòrili. The railway of Bosnia and Herzegovina The railway of the Republic of Srpska 225 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . Čekali su pòvratak učenika i nàstavnika sa škòlskog ìzleta. Na kraju. ali zbog màgle nìsu bìli sigurni da li će voz da zakàsni ili ne. kad su djèca sìšla s vlaka. impersonal. Nakon sat vremena zakašnjènja. 219 on the difference between passives and impersonals). svi su posve zabòravili strah i pòšli kući na spàvanje. Zàbrinuti ljudi su se okùpljali na kolodvoru ali nìsu govòrili.

šta onda? 2. Read through the examples carefully before doing the exercise. 1. [NB. [S] Њен ро̀ман се радо чѝтао. A kad skrenem lijevo. Gòvori se da me varaš. Kàko se dòlazi do tvòje kuće? 2. Rumor has it that you are cheating on me. [C] Rado smo čìtali njèzin ròman. Then translate the resulting sentence into English (note that sentences such as these can often be translated in several ways). Her novel was being eagerly read. A onda? 2. 1. ☞ Give directions for how to get somewhere.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian and Croatian 1. becomes [B. Ide se glavnom ulicom jèdan kilometar. [S] Радо смо чѝтали њен ро̀ман. B2 Working with each other in class. Example 1 (present tense) becomes Ljudi gòvore da me varaš. Broj 72. 1. Kòji je broj tvòje kuće? 2. Onda treba skrènuti lijevo kod glàvnog trga. Onda treba ìći ràvno do sljèdeće ulice desno. Onda treba ìći pravo do slèdeće ulice desno. 1. Example 2 (past tense with transitive verb) [B] Rado smo čìtali njen ròman. šta onda? 2. using this exchange as a model. It is being said that you are cheating on me. i tu ùći. this is the title of a popular song sung by Zvonko Bogdan. A onda? 2. Possible translation: There was a lot of automobile traffic going into town at eight o'clock. Serbian 1. 1. i tu ùći. Ide se glavnom ulicom jèdan kilometar. A kad skrenem levo. Possible translations: People enjoyed reading her novel. becomes [B] Njen ròman se rado čìtao. [S] У осам са̀ти ишло се колима у̀ град.] Possible translations: They say that you are cheating on me. turn each sentence into an impersonal sentence with se. Kòji je broj tvòje kuće? 2. 226 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen .C] U osam sàti ìšlo se kolima ù grad. [C] Njèzin ròman se rado čìtao. Kàko se dòlazi do tvòje kuće? 2. Example 3 (past tense example with intransitive verb) U osam sàti mnogi ljudi su ìšli kolima ù grad. 1. Onda treba skrènuti levo kod glàvnog trga. Broj 72.

4. Kùpio je tri knjige. 2. [B] Vozovi su ìšli brzo.C] Idemo òvom ulicom do tvòje kuće.C] Ljudi su razgovàrali o nama. [S] О̀на каже да је хла̀дно напољу. 3. [S] Људи су разгова̀рали о нама. rewrite each sentence below so that it contains a passive participle. made wide use of the slogan Zna se.” or even “One knows – the HDZ” (that is. [B. [C] Òni gòvore o njègovu pòslu.C] Òn e znaju sve o njihovim problèmima. [C] Vlakovi su ìšli brzo.C] Òn a kaže da je vàni hlàdno. 1. [B. [B] Šefovi razmìšljaju o tome šta će sutra novine da pišu. [S] Сви да̀нас прѝчају о том новом филму. Then translate the resulting sentence into English. HDZ. [B. [B. [S] Радимо ка̀ко треба. 9.C] Radimo kàko treba. 5. 6. as an impersonal passive). [S] О̀не знају све о њиховим проблѐмима. 10.C] Svi dànas prìčaju o tom novom filmu. one of the Croatian political parties. Pòpili smo pet piva.C] Svi su slušali najnòviju pjesmu. 6. 2. [S] Возови су ѝшли брзо.1. [S] Идемо о̀вом улицом до тво̀је куће. [B. 4. Gospòdin Kovač je napìsao pìsmo Gospođi Brkić. 5. [S] Шефови размѝшљају о томе шта ће сутра новине да пишу. [B. 7. Ùzeli su njègovu tòrbu. It would be possible to translate this slogan into English as “It is known – the HDZ. Videla [E] Vidјela [J] sam ga. the Hrvatska Demòkratska Zajednica (Croatian Democratic Union). 3. [S] Сви су слушали најно̀вију песму. Tricky translation: In the early 1990s. Urèdili smo sobu bez tvòje pomoći.” B3 Working with each other in class. [B. [S] О̀ни го̀воре о њѐговом по̀слу. But a more natural English translation would be “Everybody knows: the HDZ. [C] Šefovi razmìšljaju o tome što će sutra novine pìsati. 227 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . 8. [B] Òni gòvore o njègovom pòslu.

. Serbian 1. . Nàravno da mògu. Gledali smo film. 2A3. 2. 1.passives. 2A2.. 2.. Колѐга је синоћ обра̀дио материја̀ле. B6 Pair up with another student. Uvijek pijem kàfu sa tòplim mlijèkom. one or more of the following exercises: 1A3. turn each sentence below into a passive sentence with se and then translate the resulting sentence into English. A što piješ? 1. and retell together.. Kolèga je sinoć obràdio materijàle. . Bosnian 1. 3. 1. Broj jèdan odgòvara da je stùdent i da se zòv e . Kàko možeš piti tàkav čaj? 2. Sa čim ih spremaš? 2. A šta piješ? 1. Vidjeli smo vìsoku zgradu tamo. S čim ih spremaš? 2. 2. Često dòručkujem crni hljeb sa svježim sirom i zèlenom pàprikom. Kàko možeš da piješ tàkav čaj? 2. 2A4. Nàravno da mògu. 2. Croatian 1.. Òbično jedem pahùljice. Sà čim ih spremaš? 2. Šta jedeš za dòručak? Žèliš li jesti? Mògu nešto da spremim za tebe... 5. 2. Гледали смо филм.... Često dòručkujem crni kruh sa svježim sirom i zèlenom pàprikom.. Broj jèdan pòzdravlja broj dva. Ja pijem čaj bez ičega. Ja pijem čaj bez ičega. replacing verbs by impersonals and se.. 2A1.. 1.... Uvek pijem kàfu sa tòplim mlèkom. Što jedeš za dòručak? Žèliš li jesti? Mògu nešto sprèmiti za tebe.. B5 Redo the following (slightly adapted) version of 7A1. A šta piješ? 1.B4 Working with each other in class. Sklònila je stvari sa stòla. 1. Example: 1A1 in the form of indirect narration 1. Скло̀нила је ствари са сто̀ла. 86. 4. 1A4.. in the form of indirect narration. 2. Sa mlèkom i šèćerom... 2. Òbično jedem pahùljice.S] tko [C] je. 2. For example: Broj jèdan kaže da JE stùdent Broj dva kaže da SE zòve . 2. Pòpili su čašu vòde.. 228 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . 5. 2. Nàravno da mògu. Broj dva kaže da se zòv e . 2. По̀пили су чашу во̀де. 4. Broj dva pìta broj jèdan ko [B. 3. 2. 1. Šta jedeš za dòručak? Da li žèliš da jedeš? Mògu nešto da spremim za tebe. The basic rule of thumb is that all clitics in a subordinate clause must immediately follow da.. 2. Uvijek pijem kàvu s tòplim mlijèkom.. S mlijèkom i šèćerom.. 1. Òbično jedem pahùljice. 1. 1. Često dòručkujem crni hleb sa svežim sirom i zèlenom pàprikom. Note: At this point it will be helpful to review the rules of clitic ordering on p. 1. 1. . Sa mlijèkom i šèćerom. Ja pijem čaj bez ičega. Видели смо вѝсоку зграду тамо. 1. 1. Kàko možeš piti tàkav čaj? 2.

Teachers and self-study learners should choose the order which best corresponds to their needs for review. 142 and in Appendix 9) [Note that the infinitive odvesti is listed twice: these are two separate verbs!] Then for each verb give the following forms d) present verbal adverb (for imperfectives) or past verbal adverb (for perfectives) e) passive participle (do this only for verbs marked with *) čekati dati dàvati * dòći dr̀žati govòriti gùbiti hteti htjeti ìći ìspadati isprìčati * ìzaći ìzbrisati * izglèdati ìzići iznàjmiti * jàviti * jàvljati se kàzati * krùžiti * kuhati * kùpiti * kupòvati kuvati * lèžati misliti * mòliti * nàći* nàlaziti se nàpasti * napìsati * nàpuniti * narùčiti * naùčiti * navràtiti nervìrati se nèstati obavèstiti * obavijèstiti* obèćati * objàsniti* obràditi * ocèniti * ocenjìvati ocijèniti * ocjenjìv ati očekìv ati * odgovàrati òdigrati * òdlaziti odlùčiti * òdneti * òdnijeti * òdvesti * òdvesti * opìsati * òprati * òsećati òsjećati òstati òtići padati pasti pìsati * piti * plašiti * pòčeti * pòčinjati pòći podèliti * podijèliti * pògledati * poglèdati pojàviti se pòjesti* poklòniti * pòkušati * polàgati pòlaziti polòžiti * pomàgati pòmoći pònuditi * pòpiti * pòpraviti * poslùžiti * pòstavljati * pòstaviti * poštòvati * pòzdraviti * poznàvati pòzvati * preporùčiti * prìčati probùditi * pročìtati * prodàvati proglàsiti * pròkockati * propùstiti * pròvesti * pružiti * pùstiti pušiti putòvati ràditi * razbùditi se razgovàrati ràzmisliti * razmìšljati razùmeti razùmjeti reći * rešàvati rèšiti * rješàvati rijèšiti * sànjati * sećati se setiti se sipati * sjećati se sjetiti se sklòniti * slàg ati se slèg ati slijèg ati slati slušati skrènuti * smàtrati * smètati smeti smjeti sprèmati sprèmiti * spustiti * stàjati stanòvati staviti * stavljati studì̀rati * stvàrati * sùmnjati svìđati se tòčiti * trajati ùčiti * umìvati se urèditi * ùzeti * ùzimati * užìvati vèčerati vòziti * vraćati se vràtiti * zabòraviti * zakljùčiti * zamòliti * zarađìvati završàv ati zavr̀šiti * znàčiti žìveti žìvjeti Forbidden to lean out the window 229 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . Give the following information for each verb below a) its meaning (translate it into English) b) its aspect (state whether it is perfective or imperfective) c) its verb type (using the categories given on p.C] DOMAĆI ZADATAK [S] The following review exercise is best done as at least three separate assignments.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B.

I put it into an envelope. [S] Ства̀рајући проблѐме. хлеб је појѐден. dòručak bez novina nìje pravi dòručak. the coffee drunk. and the friends were driven home. [B] Kùpivši nove òlovke i tèk e. по̀ш ла је на први дан школе. 8. The lawyer. The flowers were purchased. All worries were forgotten when the exam was finished. C. али још ѝма јабука. 230 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . 1. људи их реша̀вају. If I were a mechanic. To make tea. [S] Ка̀ко је ра̀није речѐно. and the other which suggests that these things could actually happen. Having contacted her customers. C3 Translate these sentences into B. thinking about something. Add sugar and milk at the end as you wish. ali još ìma jabuka. 4. по̀нудивши госпо̀дина са кола̀чем. 3. 6. ljudi ih rješàvaju. 5. hljeb je pojèden. pònudivši gospòdina s kolàčem. Having written the letter. we would arrive at the theater at 7:30. [B. [B] Mlijèko je pòp ito. one which suggests that the idea is purely hypothetical (you will never be a mechanic. kruh je pojèden. 8. 1. A hand was offered. or it is impossible to eat your dinner in ten minutes). [S] Ку̀пивши нове о̀ловке и свеске. сту̀денти треба сваки дан да раде до̀маћe зада̀тке. [S] По̀стављајући пѝтања. [C] Kùpivši nove òlovke i bìlježnice. [B. then you wait three to five minutes. Write two versions each for sentences 8 and 10. I would be kind to my customers. stùdenti trebaju svaki dan pìsati dòmaće zàdaće. đàci sàznaju odgovore. 9. If we were to finish eating our dinner quickly.C] Stvàrajući problème. pòšla je na prvi dan škole. 5. [S] Млѐко је попѝjeно. [S] Ако ће се шпански јѐзик у̀чити ка̀ко треба. ђа̀ци са̀знају одговоре. 6. [B.C] Kàko se kaže bioskop na hr̀vatskom? [S] Ка̀ко се каже биоскоп на хр̀ватском? 3. [C] Mlijèko je pòp ito.C] Ako će se špànjolski jez̀ik ùčiti kàko treba. Mark the sentences appropriately.C] Gospođa je žèljela biti ljùbazna. до̀ручак без новина нѝје прави до̀ручак. 4. [B. then you pour it over the tea. [B. 7. [B. pòšla je na prvi dan škole. ali još ìma jabuka. the manager answered their questions. [S] Госпођа је жѐлела да буде љу̀базна.C] Pòstavljajući pìtanja. or S.C2 Which of the sentences below contain which of the following forms? a) passive participles b) present verbal adverbs c) past verbal adverbs d) impersonal or passive se. forgot to finish reading his newspaper. 7. 2.C] Kàko je ràn ije rečèno. Then translate each sentence into English. 2. Would you be so kind as to pour me a glass of juice? 10. first you boil the water.

find the website of one or more of the newspapers listed below. Bòsanske dnevne novine Dnevni Avaz Oslobođènje Crnògorske dnevne novine Glas Crnògorca Dan Pobjeda Hr̀v atske dnevne novine Vèčernji list Jutarnji list Novi list Vjesnik Glas Slàvonije Slobodna Dalmacija Glas Istre Srpske dnevne novine B̀orba. Finally. Rijeka 231 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen .C4 On the internet. state the infinitive of the verb it is formed from and its aspect. impersonal se-constructions. Polìtika Dnevne novosti Dànas Newspaper kiosk. For each of these. translate the article into English. and verbal past and present adverbs you find. and search under Crna hrònika [B. Then make a list of the passive participles. Choose an article of roughly 100-200 words and print it out.S] Crna kròn ika [C].

и лила.  Priča: Bazdulj Read Part III of the story “Ljùbav na španjolski nàčin” by Muharem Bazdulj (p. престо̀јим прѐстати. 232 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . the venue where these aphorisms were first heard. Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY jе ли чѐму? јѐдино капати лити. по̀сматрамо наш град под јаком кишом и мислимо: ѝма ли живо̀та на Марсу и је ли чѐму? Бѐрбери и зубни лекари прѐстајаће и о̀вај дан на но̀гама..S] прѐстајати. The studio was on the 16th floor of the building. и падала. Само још нѝј е прѐстала... по̀сматрам [B. прѐстанем прома̀трати.. О̀ни седе јѐдино кад оду јѐдни код других. лијем Марс Па̀лата Бѐоград is it worth anything? only to drip (I) to pour (I) Mars the Belgrade “Palace” building пљу̀штaти посма̀трати.. Start with the words: Dušan Radović kaže da je kiša ... which gave him a sweeping view of the city. и пљу̀штaла.. 349).. Сто̀јимо на највишем про̀зору Па̀лате Бѐо град. ☞ Retell the aphorism in your own words. про̀матрам [C] ро̀сити to rain cats and dogs (I) to observe (I) to go on standing (P) to stop (P) to observe (I) to drizzle (I) Киша је и капала. и ро̀сила. Dobro jutro!”. Palata Beograd is the name of the building from where Dušan Radović broadcast his morning radio show “Beograde.

òbnovim odlèteti. for vidi] wave air merriment to soar (P) for. posjètioca požèleti.S] vesèlje vìnuti se. nàpustim neobičan. ljupka ljubìmac. gledaoca [B. pòhvalim se pòlarno more  Use the DVD in the slipcase at the back of the book. neobična no obnòviti. pet thought-related to torment (I) namely to abandon unusual but to renew (P) to fly away (P) to fly away (P) island island fifteenth penguin penguin (adj. lètim lètenje ljubak. ìzvodim jednòdušan. pròradim radostan. tùgujem u [name] + Gen uzalud v. plešem [B.S] ìgrati [B. polètim pònajviše posètilac.S] propèler. after in return to thrill (P) admiring zoo call air 233 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . to finish (P) jocular. pingvìna pìngvinski ples [B. pòdignem pohvàliti se. snàžna spreman. vinem se za + Instr za uzvrat zadìv iti.S] ijèkavica iskòristiti istòvremen ìzjadati se izùmjeti.C.) to invent propeller to start functioning (P) joyous to become sad (P) to cheer [someone] (P) [film] director female relative powerful prepared cleaning heart to end.C] to fly off (P) to fly off (P) most of all visitor visitor to wish for (P) to wish for (P) to pretend (I) to deceive.C] plèsati. zàdivim zadìv ljen zoòloški vrt zov zrak [B.) spring (adj. pòželim požèljeti. odlètim odlètjeti. pòželim pretvàrati se. čuvèna daljìna dubìna dùet.S] talas [B. propelèra proràditi. RJEČNIK [J] REČNIK [E] speed to treat (I/P) famous distance depth duet double.S] gledatelj [C] ìgra [B. prònađem [B. valovi [B. posètioca posjètilac. raise (P) to boast (P) polar sea polèteti. val.S] točka [C] tùga tugòvati. to trick (P) in so doing spring (adj. jednòdušna kapa lèteti.C] pètnaesti pìngvin. ràstužim se razvesèliti režìser. lètim lètjeti. polètim polètjeti. režisèra rođaka snàžan.C] vazduh [B.) dance to dance (I) to clean up (P) to lift. joking [performance] number wave [performance] number sorrow to grieve (I) belonging to in vain see [abbr. prètvaram se prèvariti prìtom pròlećni [B. svršim šàljiv tačka [B. radosna rastùžiti se. ljubìmca misaon mòriti nàime napùstiti. twofold show ekavian spectator spectator dance to dance ijekavian to use.C] izvòditi. spremna sprèmanje srce svr̀šiti. odlètim ostrvo [S] òtok [B. duèta dvòstruk egzibìcija èkavica gledalac.C] pòčistiti pòdignuti [pòdići]. izùmijem [B. to exploit (P) simultaneous to complain (P) to invent (P) to perform (I) unanimous cap to fly (I) to fly (I) flight cute favorite.Petnaesta lekcija • Lesson Fifteen A1 brzìna čàstiti čùven.S] pròljetni [C] prònaći.

Odlètio je i više se nìje vràtio! Svi su se rastùžili. watch the cartoon two more times. što je bìlo i dvòstruko ljepše. the second time while consulting it. Profesor Baltazar izùmio je neobičnu “lèti-kapu. Zàto je polètio da ga prònađe. ali je to uvijek žalosno svr̀šilo! Sàznavši za njègovu tùgu. A kàko Šarlòta nìje mogla lètjeti. Kolar U Baltazar-gradu nàlazio se lijèpi zoòloški vrt.. Cijelog dana Charlie je izvòdio egzibìcije pred zadìvljenim rođakama. Jèdnoga dana ìzjadao se profesoru Baltazaru. čak i preko mora. a on bi ga za uzvrat čàstio limunàdom s puno. da je propèler ràdio punom brzìnom. Charlie je bio uvijek spreman da razvesèli gledaoce svòjim šàljivim plesom. Charlie je i dalje tugòvao. a pònajviše profesor Baltazar. the first time without consulting the written version. Now. Charlie se radovao svakome. Navràtio je i do profesora Baltazara da mu se pòhvali. A onda je dòšao dan vèlikog pròljetnog sprèmanja u zoòloškom vrtu. No uvijek se vraćao na vrijème za spàvanje. Nàš ao ga je dalèko ùsred pòlarnog mora na jèdnom malom òtoku Pìngvinske zèmlje. Baltazar je shvatio da mu mora pòmoći.Crtani film: PINGVIN CHARLIE priča: Hanna Kraatz režiser: B. Charlie je to iskòristio da odlèti još dalje. A s njim je bìla i Šarlòta. Gledajući svòje rođake ptice kàko lète. urèditi i obnòviti. puno leda. u vrtu. Charlie je òsjetio zov daljìna. ljupka pìngvinka! Charlie je nàšao ljùbav svoga živòta i nìje ju htio napùstiti. kad on òstaje zàtvoren da bi se sve moglo pòčistiti. Međùtim Charliea je u dubìni srca mòrio tèški pròblem. no najràdije je plèsao za profesora Baltazara. a želja za lètenjem u Charliea bìla je tàko snažna. Iz dana u dan lètio je sve bolje. Lètio je sve dalje i dalje.” Čim ju je Charlie stavio na glavu. Charlie je svaki put požèlio da se vine u zrak. proràdio je propèler i pòdigao ga je u zrak! Kapa je nài me ràdila na misaone valove. E tu se Charlie prèvario! Radosno su svi polètjeli natrag u Baltazar-grad! U gradu. A u njemu – Pìngvin Charlie – ljubìmac svih posjètilaca. po jednòdušnom mišljenju cijèlog Baltazar-grada. No sve je bìlo uzalud. Pa je upravo to i izvòdio.. gdje još nikada nìje bio. 234 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . òstale su se ptice pretvàrale kao da i same nè znaju lètjeti. Then read the story through carefully. a kad je pala noć pòšao je umoran na spàvanje. vesèlju nìje bìlo kraja! A Charlie i Šarlòta su sada plèsali svòju čùvenu točku – u duètu. Watch the cartoon a final time without the text. Pritom je točno znao što je kòme najdraže. On nàime nìje mogao lètjeti. ☞ Classroom students and self-study learners alike: First watch Pingvin Charlie twice without reading the written version of the story given above.

ali je to uvijek žalosno svr̀šilo each refer to repeated instances of a single completed action: “each time he wanted (= had a desire) to rise up into the air but it always (= every time) ended unhappily. self-contained (usually completed) action. introduces characters. Examples of perfective verbs are shvatio je da mu mora pòmoći “he realized that he had to help him. that it is frequently repeated.. but also the meaning added by the choice of verbal aspect. Backgrounded narration can also be related in the present tense. or that it is a general fact.”). [145c] * Sve plus the comparative * When the form sve is followed by a comparative adjective or adverb. Once the background has been established. called the “historic present. frequently introduced by a phrase such as jèdnoga dana. Thus the phrase sve bolje means “better and better. it refers to a gradual and steady increase of the attribute in question. and is considered excellent literary style.” A perfective verb can also denote a repeated action if there is sufficient emphasis on the fact that the action was completed each time. and describes their normal actions – all with verbs in the imperfective aspect. Verbs which advance the action are almost always perfective. When a speaker uses an imperfective verb.zGRAMMAR * Aspect choice and verbal meaning * Any one verb carries not only its dictionary meaning. s/he chooses to indicate one of three basic ideas: that the action is currently ongoing. Most narratives begin with a section which sets the place.” [145b] * Aspect and narrative * Aspect choice also carries a meaning beyond the level of an individual sentence..” [114a] 235 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . Whenever past events are narrated as a connected series of. and tamo se nàlazio lijepi vrt “a lovely garden was located there” (general fact). the choice of aspect functions to organize the narrative.” izùm io je neobičnu lèti-kapu “he invented an unusual flying cap. This usage. the perfective verbs in svaki put je požèlio da se vine u zrak. [145a] When a speaker uses a perfective verb.” and proràdio je propèler “the propeller began to work.” and the phrase sve više means “more and more. the central action of the story begins. followed by a verb in the perfective aspect (“one day [something happened]. For example. while those which set the scene and describe the background against which the action occurs are almost always imperfective. the most frequent intended meaning is of a single. on je plèsao za profesora “he danced for the professor” (repeated).” is much more frequent in BCS than in English. Examples of imperfective verbs are on je i dalje tugòvao “he continued to grieve” (ongoing).

. Nè može. ùradim [B. Stùdentski žìvot... Molim vas. 1. Stùdentski žìvot. Sve u svèmu nìsmo ama baš ništa razùmjeli........ pògledajte bolje.... to narrate (P) to rework....C] to retell. 2........... ìmamo pìtanja. a ne ... uvijek je pun uzbuđènja! 236 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen .. (sva pìtanja).. (sva pìtanja)... Ne zabòravite! Ìmate svega još pet minùta do kraja kòntrolnog. ali nèmojte razgovàrati . . s ... 1. U redu.. prèradim prètežak. pìtajte mene. Namjèravamo slati poruke od . 1.... 2. Sve u svèmu nìsmo ama baš ništa razùmjeli. 2... Ali profesore......S] stati.. Tišìna! Pìšite! Nèmojte stati i nèmojte prìčati .. (jèdni drugi). (jèdan drugi).. a ne ..... Ali profesore.. Razgovàrat ću s vama ponaòsob. s .... Ako ìmate pìtanja...... Namjèravamo slati poruke od .. ali sa . to inscribe (I) to do [and complete] (P) excitement own KONTROLNI TEST Bosnian Na času za vrijème kòntrolnog: 1. Ne zabòravite! Ìmate svega još pet minùta do kraja kòntrolnoga...... do . to place (P) preprìčati... ali nèmojte razgovàrati . to research (I) expression one by one not a single one form individually message to pose... 2. (sva svòja ljepòta). (jèdni drugi). Ne razùmijemo nijèdno pìtanje........S] uzbuđènje vlàstit [B. Ne razùmijemo nijèdno pìtanje. 2. prva čètiri ùopće nìsu tèška.... prva čètiri ùopšte nìsu tèška.. ìmamo pìtanja..... nijèdna oblik ponaòsob poruka pòstaviti absolutely nothing future tense future tense to explore. to redo (P) too difficult sentence own to start (P) silence to enter. 2. 2... (sva svòja pìtanja). (jèdni drugi).. sa ....... u . Molim vas... (sva òstala) ìmamo ozbiljne problème.. 1.. sa . U redu. Od . Svako od vas neka sam ùradi vlàstiti kòntrolni. Svatko od vas neka sam piše vlàstiti kòntrolni.. 1..... do . prèteška rečèn ica sòpstven [B. .... 2. 1. već svi vi morate jèdan po jèdan dòći do mene sa ... Tačno.. Može li tàko? 1.... Razgovàrat ću s vama ponaòsob. Od .. (jèdni drugi).... (sva svòja pìtanja). Nè može........... ali sa . pìtajte mene.. istràžujem izraz jèdan po jèdan nijèd an.. (sva òstala) ìmamo ozbiljne problème... prèpričam preràditi. već svi vi morate jèdan po jèdan dòći k meni sa ... uvijek je pun uzbuđènja! Croatian Na satu za vrijème kòntrolnoga: 1................. Može li tàko? 1. pògledajte bolje... u . Točno.... (Sva pìtanja) su nam (pretežak). ùnosim uràditi. stanem tišìna unòsiti. 2. Tišìna! Pìšite! Nèmojte stati i nèmojte prìčati . (sva svòja ljepòta)....... 2. Ako ìmate pìtanja..... (jèdni drugi). (Sva pìtanja) su nam (pretežak)..A2 RJEČNIK [J] REČNIK [E] ama baš ništa bùduće vrème bùduće vrijème istražìvati. (jèdan drugi).... (jèdni drugi).

.. act as Nom sav SVE sva SVI sva sve adjectives) or stand alone as pronouns.. 91b] as in sve je bìlo dobro Instr svim svim svom svim svim svim “everything was all right.. увек je пун узбуђѐња! ☞ Fill in the blanks the appropriate forms of the words or phrases in parentheses....” [160] * Stati * The perfective verb stati has several quite different meanings. ѝмамо пѝтања. Али професоре. Све у свѐму нѝсмо ама баш ништа разу̀мели... In the second meaning.” In the first meaning it is frequently used alone (as in stani! “stop!”)...... whereas the prepositions in ùlaze jèdan za drugim “they enter in succession [= one after another]” and sede [E] sjede [J] udaljeni jèdan od drugoga “they are sitting apart from one another. as in òn i pòmažu jèdni drugima.. са .. У реду.... 166) in the meaning “stop.. по̀гледајте боље. One must take care in translating English sentences such as “they help each other.... fem. and the longer form svima (see Appendix 4.” and is seen on the next page (sentence 5) in the meaning “start. 2. respectively. 327). For instance..... It has been seen already (p. as in òni pòmažu jèdan drugome. са . (Сва пѝтања) су нам (претежак). Тачно. (сва сво̀ја лепо̀та). (сва о̀стала) ѝмамо озбиљне проблѐме.” require the instrumental and the genitive.. Свако од вас нека сам у̀ради со̀пствени ко̀нтролни.. 1. The second component of this phrase is in whatever case the sentence requires.. али са .. there is the shorter form svem.. or to a larger group. The first component of the phrase (jèdan or jèdni) is usually in the nominative. The Acc (N / G) sve svu sve sva sve Nsg neuter pronoun sve means “everything..” Note: in addition to the forms in the chart.. 237 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen ... (јѐдни други)...... у ... Не забо̀равите! Ѝмате свега још пет мину̀та до краја ко̀нтролног. (јѐдан други). Од .” and svi su bìli tužni “everyone was sad... Jèdan drugi refers to two persons (or objects) while jèdni drugi refers to groups of persons or objects. 1..... до . it is followed by an imperfective verb denoting the action which is beginning.. 1. 2.” The forms sve and svi (given in masc. zGRAMMAR * “Each other” * The English phrase “each other” is translated into BCS in two different ways. One is with a se-verb..” sve “everything. прва чѐтири у̀о пште нѝсу тѐшка.. Тишѝна! Пѝшите! Нѐмојте да станете и нѐмојте да причате .. masc. Молим вас... Намѐравамо да шаљемо поруке од ..... the verb in pòmažu jèdan drugome requires the dative..” or òni se stalno svađaju “they are constantly arguing [with one another]. Нѐ може. већ сви ви морате јѐдан по јѐдан до̀ћи до менe са . Ако ѝмате пѝтања. as in stati ispitìvati “to begin testing / examining. (сва сво̀ја пѝтања)... neut..... пѝтајте мене. а не ... fem.. it is the object of a preposition in the phrase slati poruke od jèdnih do drugih “to send messages to one another. the Singular Plural entire. (сва пѝт ања).. neut.” and svi “everyone” * The pronominal adjective sav means “all. p.” [101] * Sav “all. Не разу̀мемо нијѐдно пѝтање.. capital letters in the chart) do double duty: they can either modify nouns (that is.. Сту̀дентски жѝвот. as in òni se vole “they are in love (= they love each other).. . 2...” [126] The other is with the phrase jèdan drugi (singular) or jèdni drugi (plural). али нѐмојте разгова̀рати .. (јѐдни други).” Gen svega svega sve svih svih svih and the Npl masculine pronoun svi means Dat/Loc svemu svemu svoj svim svim svim “everyone” [36b.. For instance.Serbian На часу за врѐме ко̀нтролног: 1.. Може ли та̀ко? 1. 2... but not always. Разгова̀раћу сa вама понао̀соб.” since BCS must specify whether “they” refers only to two persons..... (јѐдни други). 2.

and S. Potrebne rijèči ćete nàći u rječniku kod vježbe A2 [C] Evo pìtanja kòja trebate pòstaviti jèdni drugima. B1 [B] Evo pìtanja kòja treba da pòstavite jèdni drugima.C] Kàko su se òsjećali svi u Baltazar-gradu kad je Charlie odlètio? [S] Ка̀ко су се о̀сећали сви у Балтазар-граду кад је Чарли одлѐт ео? 238 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . а професор Балтазар сa друге? [B] Šta se dogòdilo čim je Charlie stao ispitìvati radosti lètenja? [C] Što se dogòdilo čim je Charlie stao ispitìvati radosti lètenja? [S] Шта се дого̀дило чим је Чарли стао да испѝтује радости лѐтења? 5. u sredìni. [B. instructions for the B exercises are given in B. [B. а чѝме професор Балтазар? [B. и на крају цртаног филма? [B.oVJEŽBE [B. 4.C] Gdje stànuje Pìngvin Charlie na počètku. C. Potrebne rijèči ćete nàći u rječniku kod vježbe A2 [S] Ево пѝтања ко̀ја треба да по̀ставите јѐдни другима.C] Kàko su mu htjele pòmoći njègove rođake ptice s jèdne stràn e. у средѝни.C] Čìme se bavi Pìngvin Charlie. 1. [B. 6.C] Zašto je Pìngvin Charlie tùžan dok žìvi sam u zoòloškom vrtu? [S] Зашто је Пѝнгвин Чарли ту̀жан док жѝви сам у зоо̀лошком врту? 2. 3. a čìme profesor Baltazar? [S] Чѝме се бави Пѝнгвин Чарли. i na kraju crtanog filma? [S] Где ста̀нује Пѝнгвин Чарли на почѐтку. a profesor Baltazar s druge? [S] Ка̀ко су хтеле да му по̀могну њѐговe рођакe птицe с јѐдне стра̀не.C] VEŽBE [S] Starting with this lesson. Потребне рѐчи ћете на̀ћи у речнику код вежбе А2.

[B.7. Чарли је могао да одлѐти бѝло где. i zašto? [S] Где је за̀тим о̀тишао професор Балтазар. Charlie je mogao odlètjeti bìlo kuda. 12. [B] Kùda je zàtim òtišao profesor Baltazar. i zašto? [C] Kamo je zàtim òtišao profesor Baltazar. [C] Preprìčajte “Pingvìna Čarlija” u svòjoj vlàstitoj verziji. 239 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . B2 [B. Zbog čèga je pòšao baš na pòlarno more? [S] Чим је до̀био лѐти-капу од професора Балтазара.C] Kàko je ùspio profesor Baltazar vràtiti Charliea i Šarlòtu u Baltazar-grad? [S] Ка̀ко је у̀спео професор Балтазар да врати Чарлија и Шарло̀ту у Балтазар-град? [B] Šta je bìlo novo u zoòloškom vrtu nakon toga? [C] Što je bìlo novo u zoòloškom vrtu nakon toga? [S] Шта је бѝло ново у зоо̀лошком врту после тога? 10. и зашто? [B] Tko je Šarlòta i òdakle je? [C] Ko je Šarlòta i òdakle je? [S] Ко је Шарло̀та и о̀дакле је? [B. Charlie je mogao odlètjeti bìlo kamo. Zbog čèga je pòšao baš na pòlarno more? [C] Čim je dòbio lèti-kapu od profesora Baltazara. 11.C] Kàko se òsjećao profesor Baltazar kad je Charlie òtišao? [S] Ка̀ко се о̀сећао професор Балтазар кад је Чарли о̀тишао? 9. Због чѐга је по̀шао баш на по̀ларно море? 8.S] Preprìčajte “Pingvìn a Charliea” u svòjoj sòpstvenoj verziji. [B] Čim je dòbio lèti-kapu od profesora Baltazara.

Čarli je znao da mu je Šarlòta ljùbav njègovog živòta. 3A3. [B] Čim ju je vidio. B5 Self-study learners: Watch a film in B. B4 Prevèdite òve rečèn ice na èngleski.shtml) or find another cartoon about Profesor Baltazar (relevant links at http://www. 1.C] Preprìčajte vježbe 3A2. or S See suggestions at http://www. Òstale su se ptice pretvàrale kao da i same nè znaju lètjeti. C.B3 [B. 4A4 у паровима.org/Textbook/baltazar. [S] Pìngvin Čarli se pretvàrao kao da mu je svejèdno da li lèti ili ne. 4A3. [S] Препрѝчајте вежбе 3A2. [C] Čim ju je vidio. 4A3. Govòri mu kao da razùmiješ o čèmu se radi! 4. 3A3. Charlie je znao da mu je Šarlòta ljùbav njègovog živòta. 2. 4A2. Charlie je znao da mu je Šarlòta ljùbav njègova živòta.C] Pìngvin Charlie se pretvàrao kao da mu je svejèdno lèti li ili ne. 4A2.C] Zar ìma pingvìna kòji mogu lètjeti kao da su ptice? [S] Zar ìma pingvìna kòji mogu da lète kao da su ptice? 5. [B. 3A4. [B. [B] Zbog čèga su se pretvàrali kao da nè znaju bòsansku gramàtiku? [C] Zbog čèga su se pretvàrali kao da nè znaju hr̀vatsku gramàtiku? [S] Zbog čèga su se pretvàrali kao da nè znaju srpsku gramàtiku? 6. [S] Čim ju je video.bcsgrammarandtextbook. 4A4 u parovima. 3.bcsgrammarandtextbook.org/Textbook/movies. 3A4.shtml) 240 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen .

. PP... . (orange juice)... (dance) nìje bìl o kraja...... 8..... and VA... Dok je Charlie čàstio profesora Baltazara .. [B. 4..... respectively)... (admiring people of Baltazar-town)...... (All day) Charlie je plès ao pred .. (one day) Pìngvin Charlie se ìzjadao . 5..C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 There are many places in the text of PINGVIN CHARLIE where a verb..... (dance). (all the birds) becomes Charlie se radovao svim pticama.. 6..... (in the polar sea) da ide u Baltazar-grad... ... 6......... (prepared) lèteti sve bolje... and then use the story as a model to put them into the case required by each sentence. Profesor Baltazar je shvatio da treba pòmoći .. C2 Analyze the grammar of the Pingvin Charlie story (A1). (his best friend)... They studied all day. For each verb. .... state whether it is imperfective (I) or perfective (P)... All in all. Šarlòta se pohvàlila .... 3.. (prepared) lètjeti sve bolje.. ............ and explain the meaning of the aspect in each particular instance: why is that aspect chosen rather than the other? Then identify all the verbal nouns.... 4...C] Charlie i Šarlòta su bìli ... and verbal adverbs (marking them as VN. (of all the viewers). U zoòloškom vrtu Pìngvin Charlie je bio ljubìmac ...... . The merriment lasted until the next morning.. ........ however they didn’t learn the poem by heart..... phrase or preposition requires a particular case... In the text below. (Šarlòta). C..... In all her joy. 241 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen .. . first translate the words in parentheses.......... (other penguins) na òtoku .. 1. ...... 3.. or S: 1. 2. 2.......... ..... this animated film is funnier than that one... He saw her..... 5. she forgot what she said.. Everyone who watched the film became sad.. [S] Charlie i Šarlòta su bìli . . 7. C3 Translate these sentences into B.. profesor Baltazar je čàstio Charliea ..... passive participles......... .. Kad su se vràtili u zoòloški vrt .. Example: Charlie se radovao .✍ DOMAĆA ZADAĆA [B...

350). 242 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . 3. compose a short conversation (100 words) on one of the three themes below. [C] Razgovor između Charliea i Šarlòte s jèdne stràn e i ljùdi u Baltazar-gradu s druge stràne poslije njihova pòvratka. i vràtiti se s Charlieom u Baltazar-grad. 1. Self-study learners: compose two conversations. a nè može. [S] Разговор између Чарлија и Шарло̀те сa јѐдне стра̀не и љу̀ди у Балтазар-граду са друге стра̀не после њиховог по̀вратка. [B. Pročìtati čètvrti deo iz priče “Ljùb av na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str.C4 Together with another student from your class.  Priča: Bazdulj Pročìtati čètvrti dio iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. и да се врати са Чарлијем у Балтазар-град. [B. [S] Разговор између професора Балтазара и Чарлија о томе ка̀ко Чарли жѐли да се вине у ваздух. [S] Разговор између Чарлија и Шарло̀те у трену̀тку кад о̀на треба први пут да полѐти. one from the point of view of one participant (or set of participants) and another from the point of view of the other(s). 350). [B] Razgovor između Charliea i Šarlòte s jèdne stràn e i ljùdi u Baltazar-gradu s druge stràne poslije njihovog pòvratka. а нѐ може.C] Razgovor između profesora Baltazara i Charliea o tome kàko se Charlie žèli vìnuti u zrak. 2.C] Razgovor između Charliea i Šarlòte u trenut̀ku kad òna treba prvi put polètjeti. and then perform it in class.

packed lazy lazy possibility to obtain (P) not to be lazy not to be lazy some kind of no one’s isn’t much (God knows) [it’s] not to be sneezed at a long time ago to view all (P) to approve (P) university department university department to be a guest (P) to be a guest (P) plan podùzeti.S] jèdno kìno-dvoràna komotan. ponèsem pònijeti. interesujem [B. skoknem smisliti spròvesti. pòduzmem [B. čuda or čudèsa divna li čuda dnevna soba dòpadati se dòspeti. ponèsem pònosan. bacim čudo. interèsiram [B. nekakva ničiji nìje bogzna šta nìje ni za bàciti odavno òdgledati odòbriti. òdsjednem òdsjesti. dòspijem dòspjeti. òdobrim òdsek òdsjek òdsesti. sùdjeljujem [B.C] šèsnaesti tèret tolìko treća godina ùčestvovati. komotna korak kr̀cat lenj. dòspijem ekìpa festìval. -osti (f) nàbaviti nè budi lenj [S] nè budi lijen [B. sprovèd em sròčiti. itd. etcetera to interest (I) to interest (I) approximately cinema hall comfortable step crammed. rezèrvišem [B. pòtrudim se predùzeti. pònosna pòstavljati posùditi. wonder what a miracle living room to be appealing to (I) to arrive at (P) to arrive at (P) crew festival and so forth. rezèrviram [C] rezèrvisati. festivàla i tàko dalje (abbr.Šesnaesta lekcija • Lesson Sixteen A1 RJEČNIK [J] REČNIK [E] administràcija ankèta bàciti. ùčestvujem [S] ùlaznica upòznati većìn a video videotèka zadnji zàinteresiran [B. furthest back interested interested 243 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen .) interesìrati.S] skoknuti. projèkta [S] pròjekt [B.C] zàinteresovan [B. sročim stipèndija stipendìranje stran sùdjelovati.C] interesovati. lèn ja [S] lijen [B.C] pòneti.S] to undertake (P) to take (P) to take (P) proud to pose (I) to borrow (P) to make an effort (P) to undertake (P) to accept (P) opportunity project project to reserve (I/P) to reserve (I/P) to hop (P) to devise (P) to conduct (P) to compose (P) stipend.C] mogùćnost. scholarship funding foreign to participate (I) sixteenth burden so much junior year to participate (I) entrance ticket to get to know (P) majority VCR video store last. prèduzmem [B.C] nekakav.S] prìhvatiti prìlika pròjekat. òdsjednem plan administration survey to throw (P) miracle.C] rezèrvirati. pòsudim potrùditi se.

divna li čuda. ako jèsu. Kàda se vratim.g. i tàko dalje. I nàravno. Znam da nemate puno pròstora. od 1. jula do 1.PISMO O DOLASKU NA FILMSKI FESTIVAL Dragi mòji tetko i teče! 5. preko ìnterneta. Nadam se da ìmate video ili DVD kòd kuće! Već sam prèduzeo korake da nàbavim ùlaznice za sàrajevski festìval jer sam čuo da se teško nàbave u zadnji čas. i Sàvršeni krug Ademira Kenovića. dòspio sam čak i do treće godine! Na mom òdsjeku se pojàvila mogùćnost stipendìranja stùdenata kòji pònude zanìmljive pròjekte. onda kòji. Òd mene se očèkuje da sprovèdem svòju ankètu. i nadam se da ste i vi dobro. Sròčio sam nekakvu ankètu. nè budi lijen. nìje bogzna šta. Svi smo dobro. Sad je krènuo novi val bòsanskih filmova. Dino 244 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . Ne mògu vam opìsati kolìko smo svi mi kòji smo ìz Bosne u Amèrici bìli pònosni kad je Tanović dòbio Oskara za najbolji strani film za Ničiju zèmlju! Kr̀cate su bìle sve amèričke kìno-dvoràne. prìhvatili su! Daće mi nešto novaca. ali ih nìsam ìmao prìliku da gledam. ako mi se pruži prìlika da upòznam neke režisère ili ljude iz njihovih ekipa. s pìtanjima kòja ću pòstavljati raznim ljudima u kafìćima. na ulici. Pòmoći ću vam oko svèga. a svakàko moram biti u Sàrajevu za vrijème sàrajevskog festivàla sredìnom àvgusta. i òdgledam većìnu filmova na tim festivàlima. i budući da sam bio pònekad i vrijèdan. i kòji im se najviše dòpadao od ònih kòje su gledali i zbog čèga. Kao što sigurno već znate. A ja ti. Prvo da vas pòzdravim od tàte i mame i Majde. Gledao sam već odavno òne čùv ene kao što su Sjećaš li se Dolly Bell i Òtac na službenom pùtu Èmira Kùsturice. Eto. Ne žèlim vam biti na tèretu. i evo me u Sàrajevo k vama! Prvo da vas pitam. a sùdjelovaću i u troškovima oko hràne i drugih stvàri. stùdiram film na jèdnom koledžu u našem gradu. pa se nadam dok sam u Sàrajevu kòd vas da ću ih moći barem posùditi iz videotèke ili od nekoga. april 2005. sèptembra? Spàv aću u dnevnoj sobi i na pòdu ako treba. Plan mi je da skoknem do Motovuna na filmski festìval krajem jula. ništa nè bih ìmao protiv. tolìko zà sad. o tome jèsu li ùopšte gledali neki bòsanski film. Jako se radujem što ću vas uskoro vidjeti! Voli vas. ali nìje ni za bàciti. i. moram ò tome nešto da nàpišem. Znam da vi tamo ne žìvite tàko komotno kao mi òvdje. odòbrili su je òvdje u administràciji mog koledža. sjednem pa smislim mali pròjektić za òvo ljeto. smijem li kòd vas òdsjesti jèdno dva mjeseca. Jèste li i vi zàinteresovani? Mògu i zà vas rezervìsati ako vas interesuje.

Photographs of Sarajevo 245 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen .

C.S] povezìvati. [B. ìspričam kuhinja kupaònica [C] kupàtilo [B. te davne ’92. Slike su i telefòni jèdno. òbradujem Olimpijàda òmladina òsetiti osigùrati [C] òsjetiti ostava America dining room to chirp (I) to be amazed (I) other toy to play (I) to talk fully (P) kitchen bathroom bathroom once [in the past] to offer (I) to secure.S] (pron. a ne neki 246 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . obèzbijedim [B. ràstem rašìr iti. ùgostim ukljùčiti. zdravi i živi. ma kàko možeš i da pìtaš možeš li kòd nas biti? Ìzgleda da je u Amèrici to tàko. ali si ti naš.C] sport [B. kàda ni slùtiti nìsmo mogli da će do svèga òvoga dòći. mislili smo da te mòžda više nikada nèćemo vidjeti. Lijèp o je što nà to misliš. ve-ce) zàgrliti zàhod [C] zàpamtiti živ to plan (I) to mention (P) to connect (I) front hall simple to grow (I) to spread (P) difference close kin little sister bedroom to mention (P) sports sports [course of] study so many dining room mainly to host (P) to turn on (P) toilet to embrace (P) toilet to remember (P) alive ODGOVOR IZ SARAJEVA Dragi naš Dino. Rašìrili ìgračke ispod stòla. prìčala nam je o svèmu. to provide (P) to feel (P) pantry. kàko ràstete i u kàkve škole idete. a drugo je zàgrliti svoga i ugòstiti ga. Bio si mali kàda si s ròditeljima òtišao u Amèriku i. Dragi naš Dino. kao nekada.S] šport [C] studij tolìko trpezàrija [B. povèzujem prèdsoblje prost rasti. pa sve nešto cvrkùćete. cvr̀kućem čuditi se drugo ìgračka ìgrati se.RJEČNIK [J] REČNIK [E] Amèrika. òvdje u trpezàriji.S] nekada nuditi obezbèditi. igram se isprìčati. Rekla nam je da si više za sport nego za knjigu. spòmenem [B. pa se sve čudimo: naš Dino na studiju za režisèra. to provide (P) to secure. ràširim ràzlika rođeni sèstrica spàvaća soba spomènuti. dao Bog. eto. Sjèdimo i čìtamo tvòje pìsmo.S] òbradovati. obèzbedim [S] obezbijèd iti. i vi tamo i mi òvdje. Da i najrođènijeg pìtaš i nudiš mu nòvac. plàniram pomènuti [B. kàko je onda. pa smo svi. izglèdalo. Amèrici blagovaònica [C] cvrkùtati. za ràzliku od tvòje sèstre. Ali.C. Da samo znaš kolìko si nas òbradovao svòjim pìsmom i tìme što plàniraš da dođeš. to provide (P) to delight (P) Olympic Games young people to feel (P) to secure. Kàda ti je mama òvdje bìla prije dvije godine.S] uglàvnom ugòstiti. ùključim W. na počètku rata. Prosto nè možemo da vjerujemo da ćemo našeg Dinu òpet nakon tolìko godina vidjeti. Kao da te sada gledamo kàko se sa sèstricom Majdom ìgraš. ali vidimo da si se nàšao ù tome što stùdiraš i to nam je drago. closet planìr ati.

Samo ti nama dòđi. a to drugo. Mnogo se òvdje òvih godina filmova snìmilo. pa ćeš vidjeti šta će ti reći. Mami pokàži šta sam ti napìsala. Lijepo je što svoj studij povèzuješ s Bosnom. Ìmam ja jèdnog prijatelja kòji još radi na Televìziji. Ìmaćemo vremena da se o svèmu ìspričamo. taj DVD. Jàvi nam kàda tačno stižeš. Sàrajevo je òpet puno òmladine i živòta. Video nikada nìsmo ìmali. a za vrijème festivàla òsjetimo da smo u centru svijeta. jèdan komšija. Bìlo je tàko i za vrijème Olimpijàde. Ti se još nìsi bio ni ròdio. A i o čèmu bi drugom? Neka svijet i tàko vidi i zàpamti šta se dogòdilo. a ne samo taj tamo u Amèrici.stùdent podstanar. pa možemo kòd njega da nàvratimo i gledamo. Neke od filmova što si spomènuo gledali smo na televìziji. I òvo je tvoj dom. Ìma to òvdje. nè brini. Bìlo bi još mnogo toga o čèmu bismo ti rado pìsali. Puno vas sve volimo! Tetka i tetak The apartment of Dino’s aunt and uncle 247 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . ja to nè bih znala ni ukljùčiti. mislim. Što se karata tiče. uglàvnom o ratu. Novinar je i sigurno će ìmati idèju kàko da ti obèzbijedimo karte.

S] nacionalni najpre najprije obalni obràtiti se. kòji mi je i dao Vaše ime i 248 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen .) theme.) one and only someone [or other] end location master’s thesis request. zàn imam graduate study to dedicate (P) respected. gostujem hostel informàcija instànca ìskaznica istražìvanje istražìvački izdàv ati.) after all to direct [to] (P) to thank (I) [it] interests me to interest (I) PISMO O ISTRAŽIVAČKOM RADU U HRVATSKOJ Poštovani gospòdine profesore. òbratim se obzir obzirom na or s obzirom na odgovòriti. dòpustim financìranje [C] finansìr anje [B. propùtujem pròvesti.S] fòlklor. pòkrenem pòsetiti pòsjetiti poslijedìplomski studij [C] address to stay (I) reading room next year to permit (P) financial support financial support folklore form to be a guest (I) hostel information institution membership card research research (adj. esteemed respect. application at the moment national first of all first of all coastal to turn to (P) consideration in regards to to answer (P) corresponding approximate to start (P) to visit (P) to visit (P) graduate study postdìplomski studij [B.S] uòstalom upùtiti. zahvàljujem zànima me zanìmati. esteem to submit (P) to act too soon (P) to get hold of (P) private room to travel through (P) to carry out (P) by means of piece of writing registrar’s office accommodation accommodation festival. provèdem pùtem rad referàda smeštaj smještaj smotra smotra folklòra stručnjak stùpiti. Dopùstite mi da se najprije prèdstavim. folklòra formùlar. ìzdajem ìzvor ìzvorni jèdini kogod kònac.A2 RJEČNIK [J] REČNIK [E] adrèsa bòraviti čitaònica dògodine dopùstiti.S] tràdicija trenutačno [C] trud turistìčka agèn cija učìniti se. Stùdentica sam na poslijedìplomskom studiju slavìstike na sveùćilištu u Indiàni i odlùčila sam da svoj màgistarski rad pòsvetim hr̀vatskoj književnosti. ùčini se ùložen univerzitètski [B. ùputim zahvaljìvati. formulàr a gostòvati. stupim stùpiti u vezu sveùčilišni [C] tèma tèmelj tèrenski tijekom [C] tkògod [C] tokom [B. topic foundation field [work] (adj.) to rent briefly (I) source original (adj. odgòvorim odgovàrajući òkvirni pokrènuti. kònca lokàcija màgistarski rad mòlba momentalno [B. review folklore festival expert to step (P) to get in touch (P) university (adj.) during someone [or other] during tradition at the moment effort tourist agency to seem (P) invested university (adj. pòsvetim poštovan poštovànje prèdati preùraniti prìbaviti privatna soba proputòvati.S] posvètiti. Trenutačno slušam predàv anja kod profesora Jèguljića.

ali ako to nìje moguće. ìd ućeg bih ljeta rado dòšla na Vaš fakùltet i pròvela istražìvanje na tèmu “Živa tràdicija usmene književnosti dànas u Hr̀v atskoj. zànima me biste li mi mogli preporùčiti nekoliko lokàcija gdje bih mogla snìmiti ìzvorni materìjal. kòji su to òdsjeci i kòme da se na tim òdsjecima òbratim? Da li da im se javim telefònom.adrèsu. Mòžda trenutačno i neki òdsjeci na Vašemu fakultètu rade na sličnim pròjektima? Ako da. Na Vašem bih fakultètu bìla mjesec dàn a. i preporùčio mi da Vam se òb ratim. often used as a stage during the Folklore Festival every July in Zagreb Ìmala bih nekoliko mòlbi. bìla bih Vam veòma zahvalna kad biste mi pòmogli da prònađem smještaj dok sam u Zàgrebu. od 15. lipnja. Nài me. ako nema. mòžda će Vam se učìniti da sam malo preùranila sa svim òvim pìtanjima. svibnja do 15. Prvo. Međùtim. Nè znam ìma li Vaš fakùltet osiguran smještaj za strane stùdente kòji kod Vas gostuju. Pòsavinu. Na kraju bih pòsjetila i Smotru folklòra u Zàgrebu. pìsmom ili pak pùtem ìnterneta? Možete li mi Vi ili tkògod u referàdi Vašeg fakultèta prìbaviti ìskaznicu za Nacionalnu i sveùčilišnu knjìžnicu i druge veće knjìžnice i čitaònice u gradu? Budući da do moga dòlaska u Hr̀vatsku ìma još osam mjesèci. možete li mi preporùčiti neku turìstičku agènciju kòja ìzdaje privatne sobe? Najràdije bih stanòvala kod kàkve obìtelji ili pak u stùdentskom dòmu. Dalmàtinsku zagoru. kòji bi trajao do kònca srpnja. The pavilion in the Zrinjevac Promenade. snìmala bih razne vr̀ste žive usmene književnosti. ìstočnu Slàvoniju i Istru). Tijekom òvoga tèrenskog rada. Budući da je tèma moga istražìvanja iz pòdručja kòjim se i Vi već duže vrijème bavite. da bih osigùrala potreban nòvac za 249 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . a pòtom bih proputòvala kroza sve kràjeve Hr̀v atske (svakako namjèravam pòsjetiti obalna pòdručja Prìmorja i Dalmàcije.” Òvo bi istražìvanje bìlo tèmelj mòjega màgistarskog rada. mogla bih spàv ati i u hostelu.

Do not capitalize the "V" when the vi refers to more than one person. sigurna sam da ćete me znati upùtiti ònim òsobama ili službama kòje će to moći. the current language guides still recommend doing it. ali budući da mi je profesor Jèguljić òvdje u Indiàni dao samo Vašu adrèsu. ako i nè budete mogli odgovòriti na neka od mòjih pìtanja. listopada 2005. Uòstalom. da znam gdje ću bòraviti i da sam već sve pokrènula da bi pròjekt bio što uspjèšniji. moram najprije odgovàrajućim instàncama u Amèrici prèdati mòlbu za financìranje cijelog pròjekta. mòlila bih Vas da mi se barem s òkvirnim informàcijama javite što prije. Andrea Smithson When you are writing a formal letter to a single person you may capitalize the letter "V" on all the forms of Vi and Vaš. 15. Vi ste mi trenutačno jèdini ìzvor informàcija. One also sometimes comes across instances of capital "T" (Ti and Tvoj) in correspondence. u njihovu formulàru moram nàvesti da sam već stùpila u vezu s odgovàrajućim stručnjacima. Unaprijed zahvàljujem na Vašoj pòmoći i ùloženom trudu u vezi s mòjim studijskim bòravkom dògodine u Hr̀vatskoj. Although many native speakers feel this to be a quaint and antiquated custom. this is much more old-fashioned. and far less common in today's usage. However. S poštovànjem. 250 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . U Bloomingtonu.svoj bòravak. Slavonian village Pretpòstavljam da ne ćete moći odgovòriti na sva mòja pìtanja. S obzirom na to da mòlbu moram prèdati do kònca godine.

ali se bòjim da u ràzdoblju u kòjem ćete Vi biti òvdje ne će biti slobodnih soba. Nàime. in closing direct to attend (I) person taking a course considerable to talk briefly (P) confirmation to contribute (P) to contribute (P) to join (P) accessible period [of time] free. literary course [e. u to vrijème još traju predàvanja i ìspiti tàko da su svi dòmovi puni. ìznimna [C] izravan. ìstražim ìzdati iznajmljìvati. pridonèsem pridònijeti. pòhađam pòlaznik popriličan.C.S] pohàđati. strànca tečaj [B. ali. iznàjmljujem ìzniman. izravna [C] izuzetan. Ràzmislite o tome i ako se òdlučite unàjmiti taj stan. porazgòvaram potvrda pridòneti.RJEČNIK [J] REČNIK [E] baština bèsplatan. zàn imam se finally. Hvàla Vam na Vašemu pìsmu. warm foreigner course [e. bèsplatna bògat cèna cijèna dòista dòsadašnji etnològ ija gospođica iàko istràžiti. neposredna [B. srdačna strànac.S] jednòmesečni jednòmjesečni kàtedra književni kurs [B.C. Krènimo od smještaja. unàjmljujem zanìmati se. in closing naposljètku neposredan. izuzetna [B. jàvite mi se pa ću Vam pòslati tèlefonski broj prijateljeve sèstre. ali do sada svi njèzini oblici nìsu bìli dòvoljno ìstraženi. Budući da u Zàgrebu namjèravate òstati mjesec dàna.g. ùčlanim se unajmljìvati. Siguran sam da će Vaše istražìvanje pridònijeti još boljem razumijèvanju te ìznimno bògate i zanìmljive književne baštine. unhindered heartfelt. preporùčio bih Vam da ùnajmite stan. Ìmam prijatelja čìja sèstra iznàjmljuje svoj stan za vrlo pristupačnu cijènu. prìključim se pristupačan.S] naposlètku legacy free of charge rich price price truly previous ethnology Miss although to investigate (P) to issue (P) to rent [to] (I) exceptional direct exceptional one-month one-month university dept. Kao što znate. slobodna srdačan. language] finally. poprilična porazgovàrati. pristupačna ràzdoblje slobodan. Što se Vaših pìtanja tiče. usmena književnost u Hr̀vatskoj ìma dugu tràdiciju. U Zàg rebu postòji nekoliko stùdentskih dòmova u kòjima biste mogli òdsjesti.) to join (P) to rent [from] (I) to be engaged in (I) ODGOVOR IZ ZAGREBA Poštovana gospođice Smithson. mislim da Vam mògu pòmoći u svemu što Vas zànima. 251 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . pridonèsem prikljùčiti se. na žalost. druga je mogùćnost da žìvite s nekom obìtelji. Moram Vam reći da mi je dòista drago da se netko u Amèrici zànima za usmenu hr̀v atsku književnost. Kao što ste rekli.C.g.S] tèlefonski učlàn iti se. òv dje nema mnogo obìtelji kòje se bave tim pòslom. language] telephone (adj.

Srdačan pozdrav. Vidimo se dògodine u Hr̀vatskoj! U Zàgrebu. Tu će Vam potvrdu ìzdati u našoj referàdi.Na našem se fakultètu trenutačno radi na nekoliko pròjekata iz pòdručja kòje Vas zànima i mislim da biste im se bez problèma mogli prikljùčiti. Dalmatian village Iàko ćete za svoga bòravka dosta vremena posvètiti svome istražìvačkom radu. a drugi Òdsjek za etnològiju. 28. Rècite mu da mi se javi kad òpet bude u Zàg rebu. Na našem se fakultètu održàvaju jednòmjesečni tečajevi hr̀v atskoga za strànce i dòsadašnji su pòlaznici bìli vèoma zadovoljni. Oba su ta pròjekta pòčela prije nekoliko godina i prìkupljeno je već poprilično materijàla. Najbolje će Vam biti da se òbratite izravno njima. preporùčio bih Vam da ùsput pòhađate i tečaj hr̀vatskoga jèzika. Mi se znamo još od stùdentskih dàna i neko smo se vrijème dosta drùžili. Nadam se da sam ùspio odgovòriti na sve što Vas je zanìmalo. Jèdan pròjekt vodi Kàt edra za stàriju hr̀vatsku književnost. Potrebno je samo da ìmate dvije slike i potvrdu da sùdjelujete u pròjektu na našem fakultètu. a i ja ću porazgovàrati sa svòjim kolègama na tim òdsjecima. pòzdravite mòjega kolègu i dobrog prijatelja Jeguljića. Marko Knjižić 252 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . Svi naši i gostujući stùdenti mogu se bèsplatno učlàniti u Nacionalnu i sveùcilišnu knjižnicu i òstale veće knjìžnice u gradu. slobodno mi se òpet jàvite. Naposljètku. listopada 2005. Ako ìmate bìlo kàkvih drugih pìtanja.

Diocletian’s Palace Zagreb. Zrinjevac Promenade 253 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen .Split.

9. sjàjna smisao. usàvršim vrućìna origin theater (adj. kupam se nàda nèdeljni [S] obìlaziti obnàvljati. time] (P) advice advice weekly marvelous sense. дао ми је Ваше име и адрѐсу пре пар месѐци и препору̀чио да Вам се јавим ако будем ѝмала икаква пѝтања у вези с мо̀јим евентуалним до̀ласком у Бео̀град после краја летњег сѐместра. Професор Анђић. smisla stepen [B. to bathe (I) hope weekly to tour (I) to renew (I) to address (I) to muster courage (P) surroundings to burden (P) beach origin porijèk lo pòzorišni [B. штo је доду̀ше доста давно. Код професора Анђића.) moderate (adj. òbnavljam òbraćati se odvàžiti se. òdvažim se òkolina optèretiti plàža porèklo to get involved (I/P) to get involved (I/P) resident of Belgrade to move to (P) possible interesting theater (adj. prèdajem pròvesti. по̀чела сам да о̀бнављам грама̀т ику и.) to teach (I) to spend [e. provèdem sàvet sàvjet sèdmični [B. Сада сам се сетила њѐговог са̀вета и одва̀жила да Вам пишем. àngažujem se [B.g. фебруар 2005. dòselim se eventualan.A3 RJEČNIK [J] REČNIK [E] angažìrati se.S] sjàjan.) customary to perfect (P) heat ПИСМО O КУРСЕВИМА ЗА УЋЕЊЕ ЈЕЗИКА У БЕОГРАДУ Поштовани господине Поповићу. 254 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . али се у нашој кући још увек го̀вори српски.S] Beògrađanin dosèliti se. meaning degree degree too much temperature weekly duration moderate (adj. angàžiram se [C] àngažovati se. Пишем Вам из Амѐр ике.S] stupanj [C] suviše temperatùra tjedni [C] trajanje ùmeren ùmjeren uobìčajen usavr̀šiti. interesàntna kàzališni [C] kòštati kùpati se.S] predàvati. о̀вде на факултѐту. па Вам се о̀вим пу̀тем о̀браћам с неколикo пѝтања. Ево ка̀ко је до̀ш ло до о̀вог путова̀њ а: порѐклом сам из Ср̀бије. ка̀ко ми је то доста добро по̀ш ло за ру̀ком. eventualna interesàntan.) to cost (I) to swim. ко̀ји прѐдаје код нас на универзитѐту. одлу̀ч ила сам да се анга̀жујем око до̀ласка у Бео̀град сад на лето. Мо̀ји баба и деда су се досѐлили из Крагу̀јевца у Питсбург почѐтком прошлог века.

Морам да се вратим кући најка̀сније до 15. Belgrade Ка̀кво је уобичајено врѐме у то доба године? Ѝма ли вѐликих врућѝна или су температу̀ре у̀мерене? Шта раде Бео̀грађани кад је 35 степѐни или још то̀плије? Да ли ѝма неких пла̀жа где се ку̀паjу? Сѐместар ми се о̀вде у Амѐрици завр̀шава средѝном маја.Шта бисте ми препору̀чили што се тиче течајева за стра̀нце ко̀ји жѐле да уса̀врше јѐзик? Ако их ѝма. Во̀лела бих да провѐдем викенде та̀ко штo бих обѝлазила интереса̀нтна места и кра̀јеве у Ср̀бији и о̀колини. 20. Да ли можете нешто у том смислу да ми препо̀ручите? Во̀лела бих да знам ка̀кав је Бео̀град за врѐме лета. рѐцимо. Могла бих да будем у Бео̀граду већ од. али ме за̀нима да ли ѝма представа и преко лета? Knez Mihailova Street. Шта се тих месѐци дѐшава у граду? Волим да идем у по̀зориште и чула сам да Бео̀град ѝма сја̀јан по̀зоришни жѝвот. колѝко би могао да ко̀шта течај у трајању од 4-5 нѐдеља? Спремна сам да по̀хађам чак и три пу̀та нѐдељно ако се та̀ко нешто нађе. У на̀ди да Вас нѝсам сувише оптѐр етила пѝтањима. а̀вгуста да бих се припрѐмала за слѐдећу шко̀лску годину. јер сам преко даљих рођака на̀ш ла где ћу да ста̀нујем. у̀напред Вам захва̀љујем на труду и срдачно Вас по̀здрављам. и да о̀станем око два и по до три месеца. Смештај ми не прѐдставља никакав про̀блем. маја. Ана Ђурић 255 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen .

to hint (P) to alert.S] kòristan. oprèd elim opredijèliti. kòrisna kùpalište kurs lista mada manastir muzički [B. zàvisna [B. across that sort of type. -osti (f) žùrba initial datum. podàci pojedìnačan. to set [of the sun] (P) to die down (I) interest dependent [on] place of interest hurry ODGOVOR IZ BEOGRADA 20. zađem zàmirati zanìmanje zàvisan. ràshladim se redovan. Vrlo rado ću Vam pòmoći. redovna samostan sezòna spomenik srednjevèkovni [S] srednjevjèkovni [B] srednjovjèkovni [C] širom tàkav. Letnji tečajevi su 256 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . nagòvijestim nipošto obìlaženje održàvati. writing lake river gorge conversational conversationa useful place to swim course.RJEČNIK [J] REČNIK [E] atraktivan. Nekoliko škola stranih jezika nudi tàkve kurseve. e. òvisna [C] planìn a attractive marshland garden to be able to additional event impression to allow (P) gladly musical group intensive contact.S] biti u mogùćnosti da dodatan. odr̀žavam opredèliti. language list although Orthodox monastery musical on an outdoor stage to alert. pojedìn ačna poseta [S] posjet [B.C] priblìžiti se. oprèdijelim organizìr ati.S] na òtvorenom nagovèstiti. Beograd Draga gospođice Đurić.C] predak. na nivòima od pòčetnog do konverzacionog. intenzivna jàvljanje jezero kànjon konverzàcijski [B. februar 2005. atraktivna bara bàšta [B. dòjma [C] dozvòliti.C. Pòčnimo od pìtanja u vezi s letnjim tečajevima srpskog jèzika za stràn ce. to hint (P) by no means tour to hold (I) to choose (P) to choose (P) to organize (I/P) to organize (I/P) basis basis to leave on a trip (P) dependent [on] mountain pòčetni podàtak. Sa zanìmanjem sam pročìtao Vaše pìsmo. Profesor Anđić mi je već nagovèstio mogùćnost Vašeg jàvljanja. ùtiska [B. kolìko mògu. uvjèr avam viđenje volja vrt [C] zaći. kind warmth. tàkva tip toplòta tvr̀đava uprkos + Dat ùtisak. dodatna događaj dòjam. dòzvolim drage volje glàzbeni [C] grùpa intenzivan. data individual visit visit ancestor capital city capital city to approach (P) coastal performance work to cool off (P) regular Catholic monastery season monument medieval medieval medieval throughout.g. heat fortress despite impression to assure (I) to assure (I) seeing will garden to go behind. preci prèstonica [S] prijèstolnica [B. u pripremi Vaše posete Beògradu.S] òsnova [C] otputòvati.S] uveràvati. i uvèravam Vas da mi to nìje nikakav tèret.C] konverzacioni [B.S] znamènitost. prìbližim se prìmorski priredba rad rashlàd iti se. organìziram [C] orgànizovati. nagòvestim nagovijèstiti. orgànizujem [B. otpùtujem òvisan.S] òsnov [B. uvèravam uvjeràvati.

pòseta Cr̀noj Gòri bi Vam pružila prìliku da se malo ràshladite na moru. Kàd a sunce zađe. nipošto nè bi trebalo da pròpustite da posètite još neke gradove. Novi Sad i Smederevo. nàime. Osim toga. Serbia. neke od prìrodnih lepòta (Òbedsku baru. kòji su oba takòđe na pomènutoj listi UNESCO. Ako smem da prìmetim. gde se na jezeru nàlazi vèliko javno kùpalište. najčešće veòma topla. màkar i na nekoliko dàna. ukljùčujući i do pet dàna nèdeljno po tri sata. što mislim da bi Vam moglo biti nàročito kòrisno. zavisno od interèsovanja. u žùrbi da Vam što pre odgòvorim. moj ùtisak na òsnovu Vašeg pìsma je da biste Vi trebalo da se oprèdelite za neki od viših nivòa. mislim da ćete ìmati dòvoljno vremena za obìlaženje znamènitosti u Beògradu i oko njega. planìne Zlatibor ili Kopaònik).uglàvnom intenzivnog tipa. oba na listi svètske baštine UNESCO). otpùtujete do Crne Gòre. Osim toga. Church of the Blessed Virgin. mislim da bi bìlo dobro da. Većìna Beògrađana se tàda ùputi na Adu Cigànliju. kao i grad Vaših predaka. 1168-1196) 257 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . Mada sam grad ìma dosta muzèja i spomenika vrèdnih viđenja. kànjon Tare. neke od škola nude mogùćnost rada s profesorima u manjim grùpama. zàtim. Leta u Beògradu su. S obzirom da namèravate da òstanete između dva i po i tri meseca. ali nadam se da ću i te informàcije biti u mogùćnosti da Vam uskoro pònudim. kao i neke od srednjovèkovnih manastira (na prìmer. Kragùjevac. Što me dòvodi do Vašeg pìtanja u vezi s vremenskim prìlikama. Moram da Vam se ìzvinim što. Ako Vam planovi i obaveze dòzvole. bàšte mnogih restoràna i kafàna širom grada Vam mogu pòmoći da pòbegnete od vrućìne. Built in the late 12th century at the behest of Stevan Nemanja (Župan of Serbia. te prìmorski grad Kotor i planìna Durmitor. i temperatùre u julu i àvgustu mogu da se prìbliže i četrdèsetom stepenu. Studènicu ili Sopoćane. ili pojedìnačno. gde su veòma zanìmljivi stara prèstonica Cetinje. Studenica Monastery. nìsam još uvek prìkupio tačne podàtke o cènama. na prìmer.

na zanìmljivim lokàcijama kao što je stara tvr̀đava Kalemègdan.Uprkos toplòti. Nadam se da će Vam òve informàcije biti dòvoljne za počètak. Neke će stvari biti lakše organìzovati kad dođete òvamo. u julu i àvgustu se održàvaju festivàli na kòjima ìmate i pòzorišnih i muzičkih prìredbi. A handy shortcut: keep several equivalent temperatures in mind as guidelines 0° C = 32°F 10° C = 50° F 21° C = 70° F 33° = 90°F 40°C = 104°F 100°C = 212°F The Petrovaradin Fortress The Danube flowing through Novi Sad 258 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . To su veoma često događaji napolju. kùlturni žìvot u gradu ne zàmire. Srdačno Vas pòzdravljam. Mada se redovna pòzorišna sezòna zavr̀šava počètkom leta. Stòjan Pòpović The algebraic formula for converting Fahrenheit to Celsius is: Tc = (5/9) multiplied by (Tf-32) [Tc = temperature in degrees Celsius. Tf = temperature in degrees Fahrenheit]. što ih čìni pòsebno atraktivnim. a ja ću drage volje odgovòriti na sva Vaša dòdatna pìtanja. na òtvorenom.

But if the group is of mixed gender. 10A2. as in Marko i Ana pìtaju jèdno drugo “Marko and Ana ask each other.” B2 [B. 9A4. 9A3.C] Neka stùdenti (Dino. [S] Neka svaki od stùdenata uzme ulogu jèdnog od pošìljača pisama. [B. 259 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . [C] Neka svaki od stùdenata uzme ulogu jèdnog od pošìljalača pisama. 2. razgovàraju o tome kàko će stùd entima da pòmognu. 4. As seen on p.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 [B. 9A3. Grammar note. then both forms are feminine. [S] Neka stric i strina. 9A2. or if no specific reference to gender is made. pa neka razgovàraju o tome kàko će pìsati svòje pismo.C] Priprèmajte uloge. 237. [S] Препрѝчати вежбе 9A1. Neka stùdenti razgovàr aju o tome kàko im je bìlo kàda su se vràtili kući. razgovàraju o tome kàko će stùdentima pòmoći. pa neka razgovàraju o tome kàko će da pišu svòje pìsmo. 10A3 u parovima. Andrea i Ana) pìtaju jèdno drugo o planovima i pròjektima. šta treba reći. 10A2.C] Preprìčati vježbe 9A1. [B] Neka svaki od stùdenata uzme ulogu jèdnog od pošìljača pisama. što treba reći. [S] Neka stùdenti (Dino. šta treba da se kaže i zbog čèg a. 10A3 у паровима. Andrea i Ana) pìtaju jèdno drugo o planovima i pròjektima. 10A1. 10A1. i vòdite slèd eće razgovore. [B. i zbog čèga. i zbog čèga. then neuter forms are used. [S] Priprèmajte uloge.” or òni idu jèdno za drugim “they follow one another. Marko i Stòjana. the general idea “each other” is expressed by a phrase containing a form of jèdan and a form of drugi.C] Neka stric i strina. 9A4. 1. and if both or all persons concerned are female. pa neka razgovàraju o tome kàko će pìsati svòje pismo. 3. If both (or all) persons concerned are male. Marko i Stòjana. i vòdite sljèdeće razgovore. 9A2. then both forms are masculine.

are a medical student because several of your friends are students here with us at school. though I am still afraid of serious conversation. C or S] for two semesters and have learned enough to write a letter like this one. Mark “Haso” Stern. thanking them for their advice and the time they took to make your summer project a success. or Dino’s uncle and aunt.C] Pročìtati peti dio iz priče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. 2006 My colleagues and I are medical students in the United States and we would like to come to visit your country. Go through “Ljùbav na španjolski nàčin” for forms of sav. and other stock letterwriting phrases. I have been studying [B.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. Kovačević. dative or instrumental (such as da vam se javim). Atlanta. and I hope that we are not burdening you too much with our questions! Sincerely. sve. As far as knowledge of your language is concerned. sva. We have enough money to stay in small hotels or hostels. we’d be very glad to talk to some medical students. 352). too.  Priča: Bazdulj [B. They gave me your name and address and recommended you as someone who might be willing to help us find accommodations and arrange for our stay. if possible. and. Go through the six letters in this lesson (two each in 16A1. as you can see from this letter.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Go through the letters and make a list of the greetings. dates. We are very interested in seeing two or three large general hospitals and several smaller ones. Thanks in advance for your time. Jane “Jana” Donnelly and Tom “Toma” Fuller C4 1. Marko Knjižić. We thought we might come over in June and July. or S: Dear Ms. 2. Do medical students there speak English? I hope so! In return. 352). Would it be possible for us to spend two or three weeks visiting the major cities in the area? I know that you. The travel won’t be a problem because we are happy to travel by bus or train. and I can converse a little. C. 16A2 and 16A3) and find one or all of the following: (a) sentences using the conditional mood (b) complex sentences using the da conjunction (c) complex sentences using the što conjunction (d) examples of sentences using kòji (e) examples of verbs which require the use of genitive. 260 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . [S] Pročìtati peti deo iz priče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàr ema Bazdulja (str. March 2. and we would be glad to make similar plans for your visit in gratitude for your help to us. C3 Translate this letter into B. we would like to help you come to visit the United States next year. C2 Write a letter to Stojan Popović.

ljepòtica I Dòmovina Ìmaju nešto zajedničko: Obje zà sobom òstavljaju Dječàke Kòji će ùmrijeti Zbòg njih. dečàk a djèčak. dakle. Làžljiva. umrla zàlupiti zver (f) zvijer (f) seventeenth to die (P) to die (P) to slam (P) beast beast 16 LJEPOTICA I ZVIJER Ferida Duraković (1957.) Làžljiva ljepòtica Zàlupila je vràtima Kònačno Kao Dòmovina I nèstala U Ìstoriju. rat 1991 261 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . umrla ùmrijeti.Sedamnaesta lekcija • Lesson Seventeen A1 RJEČNIK [J] REČNIK [E] dèčak. umrem. dječàk a dòmovina làžljiv lepòtica ljepòtica òstavljati boy boy homeland fake. lying beauty beauty to leave (I) sedàmnaesti ùmreti. umrem. umro. umro.

Zbog čèga je làžljiva ljepòtica zàlupila vràtima? 2. [S] Озна̀ч ите колѝко ѝма стро̀фа. [B. (PD) prijèdlozi. Poslije čèga je Dòmovina nèstala u hìstoriju? 3. òznačim prèdlog prijèd log prìdev prìdjev prìlog phrase verb noun to mark. PITANJA Bosnian 1. to identify (P) preposition preposition adjective adjective adverb stih stròfa upotrebljàvati.C] Oznàčite gramàtičke oblike u pjesmi. Zbog čèga je làžljiva ljepòtica zàlupila vràtima? 2. Због чѐга је ла̀жљива лепо̀тица за̀лупила вра̀тима? 2. Poslije čèga je Dòmovina nèstala u povijest? 3. (Z) zamjenice. [S] Озна̀ч ите колѝко ѝма стихова. (ПР) прѝлози. (В) везници. (V) veznici. По чѐму је ла̀жљива лепо̀тица слична До̀мовини? 4. (PR) prìlozi. upotrèbljavam veznik zamenica zamjenica zaokrùžiti. upotrebljàvajući sljèdeće znakove: (G) glagoli. [B. (I) imenice. zaòkružim znak line of verse stanza to use (I) conjunction pronoun pronoun to encircle (P) sign. (P) prìdjevi.C] Oznàčite kolìko ìma stihova. (ПД) прѐдлози. употребља̀вајући следеће знакове: (Г) глаголи.C] Zaokrùžite sùbjekt svake rečènice ili fràze (ìma ih šest). 3. Postòji li neka veza između dječàka kòji će ùmrijeti zbog ljepòtice i dječàka kòji će ùmrijeti za Dòmovinu? Croatian 1.C] Oznàčite kolìko ìma stròfa. (Б) бро̀јеви. Po čèmu je làžljiva ljepòtica slična Dòmovini? 4. (З) заменице. (И) именице. (B) bròjevi. [B. После чѐга је До̀мовина нѐстала у ѝсторију? 3. [S] Озна̀ч ите грама̀тичке облике у песми. 4. (П) прѝдеви. 2. [B. Po čèmu je làžljiva ljepòtica slična Dòmovini? 4. Да ли посто̀ји нека веза између деча̀ка ко̀ји ће у̀мрeти због лепо̀т ице и деча̀ка ко̀ј и ће у̀мрeти зa До̀мовину? 262 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . Postòji li neka sveza između dječàka kòji će ùmrijeti zbog ljepòtice i dječàka kòji će ùmrijeti za Dòmovinu? Serbian 1. [S] Заокру̀жите су̀бјекат сваке речѐнице или фра̀зе (ѝма их шест).RJEČNIK [J] REČNIK [E] fràza glagol imenica oznàčiti. mark GRAMATIKA 1.

and S are hìstorija [B]. which now uses only the spelling večer.The walls of the National Library (formerly the Town Hall) in Sarajevo. explains the seeming discrepancy between the usage by the modern Bosnian poet F. to be found in Lesson 18. Promenade by the National Library ruins along the Miljacka. Namely. all that is left standing of the library after it was shelled and burned during the war. This fact. The title of the poem by A. Bosnian usage vacillates between ìstorija and historija. povijest [C]. although Bosnian grammarians (and most recent usage) tend to prefer the latter. G. illustrates change over a longer time period. Sarajevo. 263 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . and the usage in this textbook’s lessons of the form hìstorija. The words for history in B. of apparent change in progress. Matoš. Duràković of the form ìstorija. C. and ìstorija [S]. the spelling of the second word in the title of the poem Jèsenje veče is no longer encountered in modern Croatian.

večnosti (f) vek [S] vera vijek [B.S] nebo òstati nam je poùmreti. kin over to over to the other side migration death stòljeće [B. B. vječna vječnost. 264 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . svr̀šavam ’tica (poetic) uskrsnùće uzdignùće ùzlet večan. vječnosti (f) vjera zàuvek zàuvijek 17 century world world to end (I) = ptica resurrection ascension ascent eternal eternity century faith century eternal eternity faith forever forever ZEMLJA A. Živòtinje i biljke naša su rodbina i kamen samo naš najdalji brat.S] vječan. izjednàčujem se kamen k’o (poetic) milìjun. sa + Acc s ònu strànu seòba smrt (f) plant dwelling place soul to become equal (I) stone = kao million million people. večna večnost. pòumrem poùmrijeti. pòumrem puk [C] rodbina s. nation heaven. Tolìko stoljeća su nàrodi u nebo òdlazili Seòba milìjuna s ònu strànu zvijèzda K’o ‘tice. folk relatives. U smrti svi se izjednàčujemo. miliòna [B.S] nàrod [B. Šimić (1898-1925) Tolìko stoljeća su nàrodi u nebo vjerovali i òvaj svijet im bješe kratko bòravište iza kòjeg ih vječni žìvot čeka. Al’ vjere pòumriješe sve jèdna za drugom i sàznadosmo: nema neba ni uzdignùća. Na zèmlji nam je òstati zàuvijek.C] svet svijet svršàvati.C] milìon. sky we must remain to die off [one by one] (P) to die off [one by one] (P) people.C. Živòtinje i biljke samo òstajahu s kàmenjem na zèmlji zàuvijek.A2 RJEČNIK [J] REČNIK [E] biljka bòravište dùša izjednačìv ati se. milijùna [B. dùše su se dizale sa zèmlje u vječnost. ni ùzleta ni uskrsnùća i svaki ùzlet opet svr̀šava na zèmlji.

mi sàznadosmo “religions died out one by one [and] we [then] realized”). The aorist relates specific foregrounded events in sequence (such as vjere pòumriješe.” The compound past relates general background information (such as nàrodi su u nebo vjerovali “peoples believed in heaven”). See also p.Grammar note. early 20th century 265 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . The imperfect relates action which continued over a specified period of time (such as òstajahu “remained”). Jajce. and the combination of the three gives distinctly different shades of meaning to the idea “past. Mostar and the famous bridge over the Neretva River. The bridge was destroyed in the recent war [1993] and rebuilt by UNESCO in 2004. Central Bosnia. 189 and [151]. Many older texts use all three past tense forms – the compound past. the aorist and the imperfect. built in 1565 by the Ottoman architect known as Mimar Hajrudin.

po Šìmiću. Budući da se nešto promènilo. [B. Šta se promijènilo i šta su sàznali? 4. [S] Oznàčite gramàtičke oblike u pesmi. Šta se. Šta se. kolìko je ìmao godina kad je umro? Serbian 1. Šta su ràdili ljudi kàda su ùmrli u davnoj prošlosti. 2. a kòje godine je umro? Dakle. prošlosti (f) zàključak. Što se promijènilo i što su sàznali? 4. po Šìmiću.C] Oznàčite gramàtičke oblike u pjesmi. Budući da se nešto promijènilo. (PD) prijèdlozi. po pjesmi “Zèmlja”? 2. Šta su ràdili ljudi kàda su ùmrli u davnoj prošlosti. Što se. Šìmić. dèšava se [B. (V) veznici. po pjesmi “Zèmlja”? 2. Budući da se nešto promijènilo. (Z) zamenice [svih vr̀sta]. (B) bròjevi.RJEČNIK [J] REČNIK [E] dànašnji davni dešàvati se. Oznàčite kolìko ìma stròfa. po pjesmi “Zèmlja”? 2. Ko ili šta je òstajalo na zèmlji. (I) imenice. Kòje godine se ròdio A. ljudi su sàznali nešto novo. zàk ljučka grammatical the past conclusion GRAMATIKA 1. Tko ili što je òstajalo na zèmlji. dògađa se [B. i zašto? 3. dògađa u dànašnjem vremenu kàd a se umre? Slažete li se vi òsobno sa zàključkom òve pjesme? 5. Kòje godine se ròdio A. (PD) prèdlozi. upotrebljàv ajući slèd eće znakove: (G) glagoli. (Z) zamjenice [svih vr̀sta]. PITANJA Bosnian 1. i zašto? 3. (PR) prìlozi. dèšava u dànašnjem vremenu kàd a se umre? Slažete li se vi lično sa zàključkom òve pjesme? 5. i zašto? 3. kolìko je ìmao godina kad je umro? Croatian 1. Šta se promènilo i šta su sàznali? 4. (P) prìd evi. a kòje godine je umro? Dakle. [C] Zaokrùžite sùbjekt svake rečènice ili fràze (ìma ih četr̀naest). (PR) prìlozi. ljudi su sàznali nešto novo. (P) prìdjevi. dèšava u dànašnjem vremenu kàd a se umre? Da li se vi lično slažete sa zàključkom òve pesme? 5. B.S] Zaokrùžite sùbjekat svake rečènice ili fràze (ìma ih četr̀naest). 3. Kòje godine se ròdio A. ljudi su sàznali nešto novo. a kòje godine je umro? Dakle. Šimić. (B) bròjevi. 4. upotrebljàvajući sljèd eće znakove: (G) glagoli.S] dogàđati se.C] today’s distant (in time) to happen (I) to happen (I) gramàtički prošlost. Šìmić. B. Oznàčite kolìko ìma stihova. (I) imenice. (V) veznici. kolìko je ìmao godina kad je umro? 266 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . [B. B. Ko ili šta je òstajalo na zèmlji. po Šìmiću. Što su ràdili ljudi kàda su ùmrli u davnoj prošlosti.

klèčim kostur krš mòliti. Po kršu dršće zvuk. No tamo Samo Ćùti raspeti bog . dršćem hrid (f) ìskati. prohladna pùčina god painfully [i. atoll to extinguish. poor sigh at the top of last ray ray bell 18 VEČE NA ŠKOLJU Àleksa Šàntić (1868-1924) Pùčina plava Spava. sleep grey small island. rumèna san. bolno] to be silent (I) to tremble (I) cliff to seek (I) to sob (I) to kneel (I) skeleton karst. I san sve bliže Stiže. glowing red dream. ištem jecati. 267 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . raspnem rùmen. sùra školj tr̀nuti.. tr̀nem ùbog uzdah vrh + Gen zadnji zrak [B. sna sur. ćùtim [B.S] zraka [C] zvono to crucify (P) ruddy. I jeca zvono Bono.A3 RJEČNIK [J] REČNIK [E] bog. Vrh hridi crne Tr̀n e Zadnji rùmeni zrak. bòga bono ćùtati. Prohladni pada mrak. barren landscape to pray (I) chilly open sea ràspeti. Vrh hridi crne Tr̀n e Zadnji rùmeni zrak..S] dr̀htati. S uzdahom tùge Duge Ùbogi moli puk... to go out (I) miserable. Klèče kosturi Suri Pred likom bòga svog – Ištu. jecam klèčati.e. molim prohladan. Prohladni pada mrak.

C] Kòje godine se ròdio Àleksa Šàntić. [B] Šta znamo o ljudima u pjesmi? [C] Što znamo o ljudima u pjesmi? [S] Шта знамо о људима у песми? 4. [S] По̀ставите сво̀ја со̀пствена два пѝтања о песми. ùtječem [B. 3. a kòje godine je umro? [S] Ко̀је године се ро̀дио А̀лекса Ша̀нтић. (З) заменице [свих вр̀ста]. 2. (В) везници.C] Gdje je smještena ràdnja òve pjesme? [S] Где је смештена ра̀дња о̀ве песме? 2.C] Kòja od òve tri pjesme ìma najviše stròfa i najviše stihova? Kòja ih ìma najmanje? [S] Ко̀ја од о̀ве три песме ѝма највише стро̀фа и највише стихова? Ко̀ја их ѝма најмaње? PITANJA 1. storyline. [B. [B] Pòstavite svòja sòpstvena dva pìtanja o pjesmi.C] Zaokrùžite sùbjekt svake rečènice ili fràze (ìma ih dvànaest).S] ùtjecati. [S] Заокру̀жите су̀бјекат сваке речѐнице или фра̀зе (ѝма их двàнаест).RJEČNIK [J] REČNIK [E] doba dočaràvati.) to conjure up (I) title feature plot. (ПГ) прѐдлози. [B. (PG) prijèdlozi. [B] Budući da pjesma opìsuje veče. [B. (PD) prìlozi. [B. (V) veznici.C] to find out. штa са̀знајемо из самог на̀слова о томе ка̀ко то доба дана у̀тиче на атмосфѐру ко̀ју доча̀р ава песма? 3. šta sàznajemo iz samog nàslova o tome kàko to doba dana ùtiče na atmosfèru kòju dočàrava pjesma? [C] Budući da pjesma opìsuje večer. [B. (Z) zamjenice [svih vr̀sta]. ùtičem [B.C] Oznàčite gramàtičke oblike u svakoj stròfi pjesme. (И) именице. (I) imenice. (ПД) прѝлози. što sàznajemo iz samoga nàslova o tome kàko to doba dana ùtječe na atmosfèru kòju dočàrava pjesma? [S] Будући да песма опѝсује вече. to discover (P) to situate (P) to situate (P) to influence (I) to influence (I) GRAMATIKA 1. [S] Озна̀ч ите грама̀тичке облике у свакој стро̀фи песме. употребља̀вајући слѐдеће знакове: (Г) глаголи. action razòtkriti. razotkrijem smestiti smjestiti ùticati. 268 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . dočàravam nàslov odlika ràdnja time period (neut. а ко̀је године је умро? 5. [C] Pòstavite svòja vlàstita dva pìtanja o pjesmi. (П) прѝдеви. (P) prìdjevi. upotrebljàvajući sljèdeće znakove: (G) glagoli.

Šìmić je iz malog mjesta blizu Mostàra kòje se zòve Drinovci. nàstanka nèstanak. Pjesma Ferìde Duràković je òbjavljena u knjizi Srce tàme. emergence disappearance to publish (P) to publish (I) period. Šìmićevu pjesmu je pòsmrtno objàvio njègov brat Stànislav budući da je Šìmić umro vrlo mlad. Aleksa Šantić also articulates a strong commitment to social issues. brojna gornji Jugòslavija kòristiti nàstanak. transformation to create (P) darkness text visiting. time pòsmrtan. which espoused spirituality over organized religion. In the years following World War I. being a guest unlike collection NASTANAK I NESTANAK Òva tri pjesnika su iz Bosne i Hèrcegovine. Šantić je dugo žìvio i objàvio brojne pjesme. He wrote both romantic and patriotic poetry in addition to the poem quoted here. A4 RJEČNIK [J] REČNIK [E] brojan. ☞ Prèvedite gornji tekst na èngleski. Preobražènja. But a shared theme of the Šimić and Šantić poems also raises an interesting issue. Sve troje piše za vrijème pòstojanja Jugòslavije: Šàntić i Šìmić na samom nàstanku. a druga dvòjica su iz Hèrcegovine: Àleksa Šàntić je iz Mostàra. In his poem. 269 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . a A. Ferìda Duràković je iz Sàrajeva. which describes life in impoverished island communities off the Dalmatian coast. objàv ljujem perìod numerous above. and which was dedicated to Dalmatian poet Ivo Ćipiko. kòja se pojàvila 1998. nèstanka objàviti. òbjavim objavljìv ati. Both Šimić and Šantić were followers of the anticlericalist movement. Za ràzliku od Šìmića. Za vrijème svog živòta je objàvio svèga jèdnu zbirku pjesama. pòsmrtna pòstojanje preobražèn je stvòriti. pripovijetke i dramske tekstove. Spirituality and the nature of God are frequent themes in Šimić's brief opus. stvorim tàma tekst u gostima za ràzliku od zbirka posthumous existence transfiguration. many artists and writers felt there should be separation between the powers of church and state in the newly formed country of Yugoslavia. a Duràković pjesme još uvijek objàvljuje. a Duràković u nèstanku. and to provide examples of verse from three of the cultural traditions of Bosnia. upper Yugoslavia to use (I) origin.Islands off the Dalmatian coast The above three poems were chosen both for the grammatical challenges they pose to students. B. u Sàrajevu.

pan-Bosnian identity. For many years it was thought that these stones were created by followers of the medieval Bosnian Church (or of one of its presumed offshoots.bcsgrammarandtextbook. and the stećak was one of the symbols used to establish this identity. bases much of his poetic opus on the stećak inscriptions. it sought to promote a post-Ottoman.org/ 270 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . and the stones had been associated with the general idea of heresy that had surrounded both these ill-understood organizations. For more on Dizdar and other literary figures connected with Bosnia. when the Austro-Hungarian Empire took over the administration of Bosnia and Herzegovina. the Bogomil movement). surrounded by several others Throughout the countryside of Bosnia and Herzegovina are scattered tombstones with striking images chiseled upon them. In 1878. The Bosnian poet Mak Dizdar. consult the “additional reading” lists at http://www. the stećak has come to be seen as part of a much more broadly based tradition. who is seen by many Bosnians as their national voice. The word referring to such a stone is stećak (plural stèćci). In recent years. embracing Bosnians of all faiths from medieval times onward. who have consequently come to interpret them as part of their shared cultural heritage on all levels.Radimlje near Stolac: a well-known stećak.

6A1. kòristeći se veznikom kòji.C] Preprìčajte vježbe 5A1.C] Vježbajte u parovima. [S] То је учитѐљица мо̀је ћерке.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 [B. [C] Taj čòvjek je iz Chicaga. [B] To je učitèljica mòje kćerke. Stvòrite jèdnu rečèn icu od svake dve. Видео сам је ју̀че у школи. B2 [B. Vidio sam je jùče u školi. 6A2. 6A3. [S] Тај чо̀век је из Чикага. 5A2. [S] Podèlite òve tri pesme među studentima. 6A4 u parovima. Vidio sam je jùčer u školi. 6A4 у паровима. [S] Видим рѐку пред собом. i neka svaki stùdent nàu či jèdnu od njih napamet. On je dobar prijatelj mog kòmšije. [S] Препрѝчаjтe вежбе 5A1. i neka svaki stùdent nàuči jèdnu od njih napamet. [B] Da li je to tvoj dàidža? Jèsi li kòd njega sèd micu dàna bìla u gostima? [C] Je li to tvoj ujak? Jèsi li kod njega tjèdan dàna bìla u gostima? [S] Да ли је то твој ујак? Да ли си код њега нѐдељу да̀на бѝла у гостима? 3. 5A3. B3 [B. 2. 6A3. 6A2. [B. Stvòrite jèdnu rečènicu od svake dvije. kòristeći se veznikom kòji.C] Vidim rijèku pred sobom. 6A1. Idem prema rijèci. 5A3.C] Podijèlite òv e tri pjesme među studentima. [B] Taj čòvjek je iz Chicaga. 1. [S] Vežbajte u parovima. Он је добар друг мог ко̀мшије. 271 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . Идем према рѐци. [C] To je učitèljica mòje kćeri. 5A2. 4. On je dobar prijatelj mòjeg sùsjeda.

[B. [S] Убоги пук моли с уздахом дуге ту̀ге. [S] На̀роди су у небо веровали. [C] Zàlupila je vràtima làžljiva ljepòtica. На̀родима је о̀вај свет био кратко бо̀равиште. Живо̀тиње и биљке наша су родбина.C] Ubogi puk moli s uzdahom duge tùge. Ла̀жљива лепо̀тица је нѐстала у ѝсторију. Ubogom puku san sve bliže stiže. [B] Zàlupila je vràtima làžljiva ljepòtica. [B.C] Živòtinje i biljke òstajahu na zèmlji zàuvijek. 7. [B. 8. Nàrodima je òvaj svijet bio kratko bòravište.C] Nàrodi su u nebo vjerovali. Živòtinje i biljke naša su rodbina. 272 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . [S] За̀лупила је вра̀тима ла̀жљива лепо̀тица. [S] Живо̀тиње и биљке о̀стајаху на зѐмљи за̀увек. Làžljiva ljepòtica je nèstala u hìstoriju. 6. Làžljiva ljepòtica je nèstala u povijest. Убогом пуку сан све ближе стиже.5.

Please. 1. a. it was concluded that the event was very successful. c. the water was drunk. All in all. a.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. [S] Ljudi su obàvešteni na vrème. b. a.C] Ljudi su obàviješteni na vrijème. 4. b. a. c. Having bought flowers. c. The dinner was eaten. The two children returned to their home. c. 6. 5. It was expected that they would arrive at midnight. b. a òstale rečèn ice na B. 7. 273 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . b. [S] Rekli su da će sneg i kiša padati ceo dan. The two (men) were happy. We watched The Dirty Dozen yesterday. Sedmòrica su ràdila zajedno godinama. [B. ùčili su i dan i noć. svetlosti (f) svjetlost. [C] Petero ljùdi je ìšlo na košàrkašku ùtakmicu. c. c. a. they wrote their report. [B. [B. She wrote him a letter for the sake of love. a. don’t do that for my sake! 3. svjetlosti (f) videlo vidjelo past tense barren present tense present tense Old Testament Old Testament Holy Scripture light light heavenly body heavenly body Prevèdite svaku prvu rečènicu na èngleski. nazòvem negàcija òbličje prìmer prìmjer prošlo vrème aorist [verb tense] abyss divine spirit imperfect [verb tense] to call (P) negation shape example example past tense prošlo vrijème pust. It seemed that the rain would never stop. Samo su se pòzdravili s nama reda radi. bèzdna božji duh imperfekt nàzvati.S] Petoro ljùdi je ìšlo na košàrkašku ùtakmicu. c. Očèkujući tèžak ìspit. The five of them* sang a song together.C] Rekli su da će snijeg i kiša padati cijeli dan. Having returned the books. she went to a bar and drank a glass of water. b. We said that they liked roses more than tulips.C] DOMAĆI ZADATAK [S] RJEČNIK [J] REČNIK [E] aorist bèzdan. He said that she contacted us over the internet. pùsta sàdašnje vrème sàdašnje vrijème Stari zàvet Stari zàv jet Svèto pìsmo svetlost. b. C. Čìtalo se u novinama da je situàcija sada znatno bolja. [*a group of young men and women] 2. a. ili S. b.

☞ Oznàčite svaki glagol u gornjem tekstu sa ‘A’ za aorist. translated by Đuro Daničić. Stari zàvjet. I reče Bog: neka bude svjetlost. Vienna. 274 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . They will go anywhere and do anything. 4. He did not want to talk to anyone. a. Below: The first page of the Svèto pìsmo. I svjetlost nàzva Bog dan. i rastavi Bog svjetlost od tàme. c. [B] Može li bìlo ko pìsati pjesme? [C] Može li bìlo tko pìsati pjesme? [S] Da li može bìlo ko da piše pesme? b. a tàmu nàzva noć. ili ‘I’ za imperfekt. I vidje Bog svjetlost da je dòbra. 2. A zèmlja bješe bez òbličja i pùsta. 1909. U počètku stvori Bog nebo i zemlju. a bješe tàma nad bezdanom: i duh božji dizaše se nad vòdom. C2 1. dan prvi. 5. I bi svjetlost. I bi veče i bi jutro. 3.8.

и б) и у прошлом времену и у нега̀цији. [S] Треба одмах да се иде у ра̀дњу ко̀ја је до мо̀је зграде. [S] Прера̀дите о̀ве речѐнице та̀ко да буду а) у прошлом времену. [B] Kolìko vas je na cijelom univerzitètu? [C] Kolìko vas je na cijelom sveùčilištu? [S] Kolìko vas je na celom univerzitètu? 4. [B. Kolìko ih je u Amèrici? 6. [C] Baš nam se jedu òni kolàči kòji su jùčer pečèni. 2. Kolìko ih je u òvoj lèkciji? 7. [B. [S] Баш нам се једу о̀ни кола̀чи ко̀ји су ју̀че печѐни.C] Preràdite òv e rečèn ice tàko da budu a) u prošlom vremenu. pjesama] [ih = stìhova] [ih = stìhova] C4 [B. 1. [B] Treba odmah ìći u trgòvinu kòja je do mòje zgrade.C] Kolìko ih je u svim òvim pjesmama? [S] Kolìko ih je u svim òvim pesmama? [nas = ljudi] [nas = ljudi] [ih = stòlica] [vas = slàvista] [vas = slàvista] [vas = slàvista] [ih = đàka] [ih = ljudi] [ih = pesama. [C] Može se òtvoreno govòriti o tome što se dògađa u našem drùštvu.C] Kàko se piše vaše ime? [S] Ка̀ко се пише ваше име? 3. [B] Može se òtvoreno govòriti o tome štа se dògađa u našem drùštvu. 4. Prìmer [E] prìmjer [J] pìtanja: Kolìko vas je na času bòsanskog? Kolìko vas je na satu hr̀vatskoga? Kolìko vas je na času srpskog? Prìmer [E] prìmjer [J] òdgovora: Ìma nas petero.C3 Odgovòrite na pòstavljena pìtanja. [C] Treba odmah ìći u dùćan kòji je do mòje zgrade. [S] Може о̀творено да се гово̀ри о томе шта се до̀гађа у нашем друштву. [B] Baš nam se jedu òni kolàči kòji su jùče pečèni. [vas = stùdenata] [vas= stùdenata] [vas = stùdenata] 1. Kolìko ih je u sobi? 3. [B. Kolìko ih je u prvom ràzredu òsnovne škole? 5.C] Kolìko nas je na svijetu? [S] Kolìko nas je na svetu? 2. i b) i u prošlom vremenu i u negàciji. 275 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen .

[C] Budući da smo svi òvdje prijatelji. Herceg (“Duke”) Stjepan had established his dukedom as an independent unit. it retained both its borders and its name relatively unchanged. Prvo treba preprìčati o čèmu se ràd ilo u filmu. [S] Будући да смо сви о̀вде пријатељи. òsjećam se kao da sam dòma. a tek onda treba da se òb jasni zašto vam se nìje svìđ ao. 353). Bosnia and Herzegovina continued to be a clearly defined place with a composite name and a composite identity. Although Bosnia was transformed into a province within the Ottoman Turkish empire. 276 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . and functioned for the Ottomans as the center of “Turkey in Europe.” Both the current name (Bosnia and Herzegovina) and the current borders were assigned in 1878 by the Congress of Berlin.5.C] Napìšite tekst (oko 200 riječi) o filmu kòji vam se nìje svìđao. Pročìtati šesti dio iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. òsjećam se kao da sam kòd kuće. Prvo treba da se prèpriča o čèmu se ràdilo u filmu.  Priča: Bazdulj Pročìtati šesti deo iz priče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. о̀сећам се као да сам код куће. which was founded around 1180 and fell to the Turks in 1463. The Bosnian state of today covers roughly the same area as the medieval kingdom of Bosnia. both of which it has retained throughout the 20th century and into the 21st. C5 [B. this entity came to be known as Herzegovina. Shortly before this. [S] Napìšite tekst (oko 200 reči) o filmu kòji vam se nìje svìđao. 353). Despite the transition from an Ottoman province to a protectorate administered by AustroHungary. a tek onda treba objàsniti zašto vam se nìje svìđ ao. [B] Budući da smo svi òvdje prijatelji.

Kao da je sàmac usred svemira. ùmrijeti) gloomy restlessness plowed field olovan. naked bare. ùtonem vrana vrba leaden eighteenth to swim (I) wound loner shadow shadow to conceal (I) blind blind to sense dimly (I) to dream (I) slope. u pr̀vom sùtonu Tek se slute ceste. cr̀n im se cr̀njeti se. to look black (I) deaf deaf = gluhim bare. sàmca sena sjena skrìvati.Osamnaesta lekcija • Lesson Eighteen A1 RJEČNIK [J] REČNIK [E] bìvati. Sve je mràčno. mokra monoton mòtriti mràčan. gola [B. Iza mokrih njiva màgle skrìvaju Kućice i tòranj.S] suhijem (archaic) sùton šàptati. 277 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen . cr̀nim se gluh [B. bivam cr̀neti se.S] gluhijem (archaic) go. snivam stràna suh [B. slutim snìvati. tòrnja utònuti.e. Žùtom rijèkom među golim grànama. dok ne ùtonu U daljìne slijepe ljudskih nemira. cr̀neći se crnim vranama. šapćem tàman. mràčna mreti. sunce u ranama Mre i mòtri kàko mrke bìvaju Vrbe. mountainous branch poplar little house leaves (i. hlàdno.S] gol [C] gord gòrski gràna jablan kućica lisje ljudski mokar.C] suv [B. naked proud hilly. Samo gordi jablan lisjem suhijem Šapće o živòtu mrakom gluhijem. tàmna tòranj. mrem mrijeti. skrivam slep slijep slùtiti. ùmreti) to die (i. gloomy to die (i. mrem mrk nemir njiva to be (I) to be black. Monotone sjene rijèkom plivaju.e. side dry dry = suhim dusk to whisper (I) dark tower to sink (P) crow willow 19 JESENJE VEČE Antun Gustav Matoš Olovne i tèške snove snìvaju Oblaci nad tàmnim gòrskim strànama. to look black (I) to be black.C] gluv [B. olovna osàmnaesti plivati rana sàmac.e. lišće) human wet monotonous to gaze (I) dark.

RJEČNIK [J] REČNIK [E]
nàcrtati odrèditi, òdredim pòdcrtati [C] pòdvući, podvùčem [B,S] pojava to draw (P) to determine (P) to underline (P) to underline (P) appearance prìzor stalo [mu je] do +Gen ùmirati zamìsliti, zàmislim scene it matters to [him] to be dying (I) to imagine (P)

GRAMATIKA
1. [B,C] Zaokrùžite sve glagole u pjesmi. [S] Zaokrùžite sve glagole u pesmi. 2. [B,S] Odrèdite šta je subjekat svake rečènice ili fràze. [C] Odrèdite što je subjekt svake rečènice ili fràze. 3. [B,S] Podvùcite svaku pojavu instrumentala. [C] Pòdcrtajte svaku pojavu instrumentala. 4. Kòja rečènica pòčinje s fràzom u akuzativu?

PITANJA
1. [B,C] Nad čim se nàlaze oblaci? [S] Над чим се на̀лазе облаци? 2. [B,C] Òd akle su monotone sjene kòje rijèkom plivaju, òdnosno od čèg a su sjene? [S] О̀дакле су монотоне сене ко̀је рѐком пливају, о̀дносно од чѐга су сене? 3. [B] Šta skrìvaju màgle kòje su iza mokrih njiva? [C] Što skrìvaju màgle kòje su iza mokrih njiva? [S] Шта скрѝвају ма̀гле ко̀је су иза мокрих њива? 4. [B,C] Možete li zakljùčiti zašto Matoš òvdje upotrèbljava riječ “rana”? Da biste zàmislili prìzor kòji dočàrava pjesma, treba se sjetiti sunca kòje još nìje sasvim zàšlo iza oblaka, [S] Да ли можете да за̀кључите зашто Матош о̀вде употрѐбљава реч “рана”? Да бисте за̀мислили прѝзор ко̀ји доча̀рава песма, треба да се сетитe сунцa ко̀је још нѝје сасвим за̀ш ло иза облака. 5. [B,C] Čìme se cr̀n e vrbe pored kòjih tèče rijèka? [S] Чѝме се цр̀не врбе поред ко̀јих тѐче рѐка? 6. [B,C] Gdje se nàlaze ljudi u prve dvije stròfe? [S] Где се на̀лазе људи у прве две стро̀фе? 7. [B] Gdje idu ceste kòje se tek slute? [C] Kamo idu ceste kòje se tek slute? [S] Где иду пу̀теви ко̀ји се тек слуте? 8. [B,C] Kàkav je Matošev jablan? [S] Ка̀кав је Матошев јаблан? 278 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

Poplar

9. [B,C] Zašto je gordi jablan stao šaptati gluhim mrakom? [S] Зашто је горди јаблан стао да шапће глувим мраком? 10. [B] Do čèg a je Matošu stalo u òvoj pjesmi? Drugim riječima, šta mu je najvàžnije? [C] Do čèg a je Matošu stalo u òvoj pjesmi? Drugim riječima, što mu je najvàžnije? [S] До чѐга је Матошу стало у о̀вој песми? Другим речима, шта му је најва̀жније? Nàcrtajte oblake, gòrske stràne, žùtu rijèku, gole gràn e kòje se cr̀ne vranama, mokre njive, kućice, tòranj, màglu, ceste, i jablan.

A sculpture by the artist Ivan Kožarić of A. G. Matoš on a park bench. The sculpture is located in Zagreb’s Gornji grad (Upper Town).

279 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

A2
RJEČNIK [J] REČNIK [E]
čèlo misao, misli (f) ozàriti, òzarim plakati, plačem pòtiti samòća brow; forehead thought to illuminate, to glow (P) to cry (I) to perspire (I) solitude strastan, strasna veđa vjeđa zublja žàriti, žarim passionate eyelid eyelid torch to burn (I)

20

NOTTURNO Tin Ujević Nòćas se mòje čèlo žari, nòćas se mòje vjeđe pòte; i mòje misli san òzari, ùmrijet ću nòćas od ljepòte. Dùša je strasna u dubìni, òna je zublja u dnu noći; plačimo, plačimo u tišìni, ùmrimo, ùmrimo u samòći.

St. Jacob’s Cathedral in Šibenik. Both the building and the wreath of portrait on it are the work of Juraj Dalmatinac (15th c.)

280 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

Dubrovnik

RJEČNIK [J] REČNIK [E]
kriv ljùbavni ponàšati se, pònašam se prìroda wrong love (adj.) to behave (I) nature protagònist [B,C] protagònista [B,S] ràzlikovati, ràzlikujem protagonist protagonist to distinguish (I)

PITANJA
1. [B] Kàko se òsjeća protagònista òve pjesme? [C] Kàko se òsjeća protagònist òve pjesme? [S] Kàko se òseća protagònista òve pesme? 2. [B,C] Zašto mu je stalo čelo žàriti baš noćas? [S] Zašto mu je stalo čelo da žàri baš noćas? 3. [B,C] Je li mu drago ili krivo što se tàko òsjeća? [S] Da li mu je drago ili krivo što se tàko òseća? 4. [B,C] Kòme on zapravo pjeva òvu pjesmu? [S] Kòme on zapravo peva òvu pesmu? 5. [B,C] Do čèg a je pjesniku najviše stalo? [S] Do čèg a je pesniku najviše stalo? 6. [B,C] Je li òvo ljùbavna pjesma? [S] Da li je òvo ljùbavna pesma? 7. [B,C] Kàko se ràzlikuju dùša u òvoj pjesmi i nàrod u Šìmićevoj pjesmi? [S] Kàko se ràzlikuju dùša u òvoj pesmi i nàrod u Šìmićevoj pesmi? 8. Kàko Ùjević piše o smrti a, za ràzliku od njega, kàk o o smrti pišu Šìmić i Duràković? 9. Kàko Ùjević piše o živòtu a, za ràzliku od njega, kàko o živòtu pišu Duràković, Šìmić i Šàntić? 10. [B,C] Usporèdite doba dana u Matoševoj, Ùjevićevoj i Šàntićevoj pjesmama. [S] Uporèdite doba dana u Matoševoj, Ùjevićevoj i Šàntićevoj pesmama. 281 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

A3
RJEČNIK [J] REČNIK [E]
Austro-Ùgarska bespoštedan, bespoštedna begùnac, begùnca bjegùnac, bjegùnca blizak, blìska bòemski člànak, člànka dan dànas èsej, esèja fašìstički gde god gdje god grlo isprva izbìv anje kako... tako kazniti komùnist [C] komùnista [B,S] kritika kultùra ličnost, ličnosti (f) moderan, moderna monàrhija nàdimak, nàdimka nadžìv eti, nadžìvim nadžìv jeti, nadžìv im napùštati, nàpuštam nedòstajati, nedòstajem + Dat * Nezàvisna Dr̀žava Hr̀v atska [abbr. NDH] novinski objavljìv anje obòleti, obòlim obòljeti, obòlim odsèliti se, òdselim se okùpator, okupàtora òkupiti se plàća [B,C] plàta [B,S] pòbeći, pòbegnem pòbjeći, pòb jegnem Austria-Hungary unrelenting fugitive fugitive close, intimate bohemian article (news) (to) this very day essay fascist wherever wherever throat at first time spent away both... and to punish (P) communist communist criticism culture personality modern monarchy nickname to outlive (P) to outlive (P) to abandon (I) to be missed by (I/P) Independent State of Croatia news-related publication [activity] to fall ill (P) to fall ill (P) to move away (P) occupying forces to gather around (P) salary salary to flee (P) to flee (P) pòći za rùkom + Dat podučàvati, podùčavam pòstati, pòstanem posvètiti se, pòsvetim se pòznat prèrasti, preràstem presèliti se, prèselim se prevòditi, prèvodim prèvođenje prèvod prijèvod prìmati, primam progòniti, prògonim pròslaviti rak rodom sàmrt (f) sèliti se, selim se shodno tome sònet, sonèta spàjati, spajam sùkobiti se sùparnik sùparništvo saràdnja [B,S] suràdnja [C] svìrati, sviram ubrzo uoči + Gen uspèvati, ùspevam uspijèvati, ùspijevam violònčelo vlàda vlast (f) vòdeći vòditi, vodim vojni vòjska zabrana zàmeriti se zàmjeriti se to be able to do to tutor (I) to become (P) to dedicate oneself (P) known, famous to outgrow (P) to move (P) to translate (I) translation [activity] translation [text] translation [text] to receive (I) to persecute (P) to celebrate (P) cancer by birth deathbed to move (I) therefore sonnet to connect (I) to clash (P) rival rivalry cooperation cooperation to play [an instrument] (I) soon thereafter on the eve of to succeed (I) to succeed (I) cello government power leading to register (I) military (adj.) army ban to offend (P) to offend (P)

* Tricky translation: The verb nedòstajati takes a dative logical subject. In other words, what English speakers would interpret as the object of “to miss” is the BCS subject, while the person who misses something (the subject in English) appears in the dative case. Thus the sentence nedòstajao mu je Zàgreb means “he missed Zagreb.”

282 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

MATOŠ I UJEVIĆ Antun Gustav Matoš se ròdio 1873. u Tòvarniku, malom mjestu blizu Šida u Srijèmu. S 19 godina pòbjegao je u Sr̀biju da nè bi slùžio u vòjsci Austro-Ùg arske. Pròv eo je sljèdeće tri godine u Beògradu, svìrajući violònčelo, podučàvajući đàke i stùdente i radeći kao novinar i pìsac. Međùtim, kàko se svòjim bespoštednim krìtikama zàmjerio drugim pìscima, nàpušta Beògrad i sèli u Pàriz 1899. u kòjem žìvi punih pet godina. Gdje god da je bòravio, pìsao je esèje, pjesme i pripovijetke i objavljìvao ih u raznim časopisima, kàko u Hr̀vatskoj, tàko i u Bosni. Nedòstajao mu je Zàgreb ali budući da ga je austroùgarska vojna vlast još uvijek vòdila kao bjegùnca, nìje mu odmah pòšlo za rùkom da se vrati, pa je nakon Parìza pròveo još čètiri godine u Beògradu. Vraća se napokon u Zàg reb 1908. i tamo žìvi sve do svòje smr̀ti, 1914. A. G. Matoš se pròslavio svòjim esèjima i pjesmama, a nàročito svòjim sonètima. U Zàgrebu je ubrzo nakon pòvratka pòstao vòdeća ličnost kultùre. Smatra se prvim modernim hr̀v atskim pjesnikom. U godinama prije njègove smr̀ti òkupili su se oko njega zàgrebački pjesnici i pìsci, među kòjima je bio i Tin Ùjević. Augùstin Ùj ević (1891-1955), pòznat pod nàdimkom Tin, rodom je iz Dalmàtinske Zagore. Matoša je upòznao u Zàgrebu, dok je bio stùdent. Isprva su bìli blìski prijatelji, ali su se oštro sùkobili i ràzišli kao sùparnici. Ùj ević nìje nikada sasvim prèrastao svòje sùparništvo s Matošem makar ga je nadžìvio za više od četrdèset godina. I Ùjević je čùven po tome što se često sèlio. Òtišao je u Pàriz 1913. i tamo je òstao do kraja Prvog svjetskog rata, radeći i kao prevòditelj i kao pìsac. Žìveći bòemskim živòtom jedva je uspijèvao spàjati kraj s krajem, pa se 1919. vràtio u Zàgreb. Zàtim se odsèlio u Beògrad gdje je s kraćim izbìvanjima bòravio do 1930. kàda se presèlio u Sàrajevo. Vràtio se u Zàgreb tek uoči Drugoga svjetskog rata. U vrijème NDH stao je ràditi kao prevòditelj novinskih člànaka i shodno tome prìmao plàću od fašìstičke vlade, pa su ga poslije rata zbog suràdnje s okupàtorom komùnisti kaznili s petogodišnjom zabranom objavljìvanja vlàstitih pjesama i tekstova. Za to vrijème se, dakle, posvètio književnu prèvođenju, najviše s fràn cuskoga i èngleskoga. I dan dànas ljudi čìt aju njègove prijèvode Whitmana, Poea, Conrada, Prousta i Sartrea. Obòljevši od raka grla, i dalje je prevòdio Prousta čak i dok je lèžao u bòlnici na sàmrti. Za živòta objàvio je pet zbirki pjesama, a učenici i stùdenti u Hr̀v atskoj još uvijek ùče njègove stihove napamet.

☞ Prèvedite gornji tekst na èngleski. Grammar note. The particle god, added to a question word, means roughly the same as English “-ever.” Thus kad god “whenever,” gde god [E] gdje god [J] “wherever,” kolìko god “however much,” and so on. [134a, 143k] The word bìlo can be added before any of these words in much the same meaning, thus bìlo šta [B,S] bìlo što [C] “whatever” bìlo kòga pitaš “whomever you ask,” and the like. [143k]

283 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

oVJEŽBE [B,C] VEŽBE [S]
B1
[B,C] Naùčite òve dvije pjesme napamet. [S] Naùčite òve dve pesme napamet.

B2
[B,C] Preprìčajte vježbe 7A1, 7A2, 7A3, 7A4, 8A3, 8A4 u parovima. [S] Препрѝчаjте вежбе 7A1, 7A2, 7A3, 7A4, 8A3, 8A4 у паровима.

B3
[B,C] Prevèdite, kòristeći se veznikom kòji. Gdje god ìma dvije rečèn ice (br. 6-10), prvo prevèd ite te dvije rečènice, pa onda nàpravite od njih jèdnu rečèn icu kòristeći se veznikom kòji. [S] Prevèdite, kòristeći se veznikom kòji. Gde god ìma dve rečèn ice (br. 6-10), prvo prevèdite te dve rečènice, pa onda nàpravite od njih jèdnu rečènicu kòristeći se veznikom kòji.

1. Is that the woman to whom you spoke yesterday? 2. The possibilities were explained to artists, to whom nothing is difficult. 3. They answered one another in letters which were longer and longer. 4. She left the room in which she was standing. 5. The husband saw his wife whom he loved. 6. Baltazar is a professor. He invented a ‘leti-kapa.’ 7. The man had a dog. The dog he had was smart. 8. Ujević is a poet. He is the poet we are reading. 9. They are my friends. Yesterday I helped my friends. 10. Baltazar-grad is a city. In that city every question is resolved.
(make two versions of this sentence, one with a passive participle, and the other with a se-verb)

B4
Odgovòrite na òv a pìtanja kòristeći se veznikom da bi.

1. [B] Šta treba Pingvìnu Charlieu da bi lètio? [C] Što treba Pingvìnu Charlieu da bi lètio? [S] Šta treba Pingvìnu Čarliju da bi lèteo? 2. [B] Šta treba làžljivoj ljepòtici da bi nèstala u hìstoriju? [C] Što treba làžljivoj ljepòtici da bi nèstala u povijest? [S] Šta treba làžljivoj lepòtici da bi nèstala u ìstoriju? 3. [B,S] Šta treba nàrodima da bi òtišli u nebo? [C] Što treba nàrodima da bi òtišli u nebo? 4. [B,S] Šta treba gordom jablanu da bi šàptao o živòtu? [C] Što treba gordom jablanu da bi šàptao o živòtu? 284 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

5. [B] Šta treba pjesniku da bi ùmirao u noći? [C] Što treba pjesniku da bi ùmirao u noći? [S] Šta treba pesniku da bi ùmirao u noći? 6. [B] Šta morate naùčiti da biste bìli spremni za ìspit krajem sèmestra? [C] Što morate naùčiti da biste bìli spremni za ìspit krajem sèmestra? [S] Šta morate da nàučite da biste bìli spremni za ìspit krajem sèmestra? 7. [B] Šta morate ràditi preko ljeta da nè biste zabòravili bòsanski? [C] Što morate ràditi preko ljeta da nè biste zabòravili hr̀vatski? [S] Šta morate da radite preko leta da nè biste zabòravili srpski?

Dubrovnik city walls The verse epic Judita, published in 1501 by the Split poet Marko Marulić, was the first work of literature to appear in print in Croatian. For the next century and a half, there was a great amount of literary activity in Croatian along the Adriatic coast and on the islands. Although much of language of this Renaissance poetry is viewed today as somewhat archaic, that of the comedies by Marin Držić, written in the 1550s, is sufficiently close to today’s Croatian that the plays are still read and performed. The coastal area was important culturally until the early 19th century, when it passed from Venetian to Austro-Hungarian control after the Napoleonic conquest. By 1830, the focus of cultural life in the Croatian lands had shifted to Zagreb. For more information about on Croatian culture and Croatian literature in English, consult the “additional reading” lists at http://www.bcsgrammarandtextbook.org/

285 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen


C1

DOMAĆA ZADAĆA [B,C] DOMAĆI ZADATAK [S]

[B,C] Napìšite tekst (oko 200 riječi) o jelu kòje nè volite. Objàsnite zašto ga nè volite. [S] Napìšite tekst (oko 200 reči) o jelu kòje nè volite. Objàsnite zašto ga nè volite.

C2
Prevèdite svaku prvu rečènicu na èngleski, a òstale rečèn ice na B, C, ili S.

1. a. Tr̀či kao da lètiš! b. They should study as if this is the exam of their life. c. “Live as if you will die tomorrow but learn as if you will live forever.” -- Mahatma Gandhi [B,C] Gandi [S] 2. a. Njih dvòjica su godinama bìli sùparnici. b. The three of them* are excellent poets. c. The ten of them** were friends. (* group containing both men and women)

(**write three different translations: i) “them” = a group of men, ii) “them” = a group of women, iii) “them” = a group of both men and women)

3. a. [B,C] Prije nego što su se vràtili u Zàgreb, i Matoš i Ujević su žìvjeli u nekoliko gradova. [S] Pre nego što su se vràtili u Zàgreb, i Matoš i Ujević su žìveli u nekoliko gradova. b. After she slammed the door, the lying beauty vanished into history. c. Before the chilly darkness fell, a bell sobbed. 4. a. [B,C] Budući da su màgle skrìvale kućice i tòranj, cesta se nìje mogla jasno vidjeti. [S] Budući da su màgle skrìvale kućice i tòranj, put se nìje mogao jasno videti. b. Since she was from a small place, she didn’t like living in a big city. c. The poet’s brow is burning, since he will die of beauty tonight. 5. a. [B] Kàd god pùtujemo vozom, uvijek čìtamo novine. [C] Kàd god pùtujemo vlakom, uvijek čìtamo novine. [S] Kàd god pùtujemo vozom, uvek čìtamo novine. b. Wherever you live, you are with us. c. Whomever you write to, send my regards.

6. a. Nìje mu stalo ni do čèga.
b. She cared for him. c. We cared for them. 7. a. [B,C] Kolìko god je ùčio, nìje nikada ùspio naùčiti fràn cuski. [S] Kolìko god je ùčio, nìje nikada ùspeo da nàuči fràncuski. b. Whatever you want, you can have. c. Call me whenever you need me.

 Priča: Bazdulj
[B,C] Pročìtati sedmi deo iz priče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. 354). [S] Pročìtati sedmi dio iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. 354).

286 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

Devetnaesta lekcija • Lesson Nineteen

A1
RJEČNIK [J] REČNIK [E]
devètnaesti nèstajati, nèstajem nežan, nežna nježan, nježna prag preći, pređem nineteenth to disappear (I) tender tender threshold to go across (P) prijèći, prijeđem prenòćiti, prènoćim slàvuj, slavùja smeh, smèha smijeh, smijèh a to go across (P) to spend the night (P) nightingale lfraughter laughter

21

OČIJU TVOJIH DA NIJE Vasko Popa Òčiju tvòjih da nìje Nè bi bìlo neba U slepom našem stanu Smèh a tvoga da nema Zidovi nè bi nikad Iz òčiju nèstajali Slavùja tvòjih da nìje Vrbe nè bi nikad Nežne preko praga prèšle Rùku tvòjih da nìje Sunce nè bi nikad U snu našem prenòćilo.

287 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen

бѝле су занѝмљиве не само за њихове упеча̀т љивe сликe. и сам циклус функцио̀нише као дужа. definite poetic poetic “unrest-field” to rest (P) poetic field similar to existing initial level to contain (P) complex stylistic tent striking concept ВАСКО ПОПА Васко Попа је јѐдан од најоригина̀лнијих и најпозна̀тијих српских песника. funkciònišem [B. Све песме у о̀вом циклусу су љу̀бавног кара̀ктера. nàzivam nìvo. Песма Òчију тво̀јих да нѝје је део циклуса Далѐко у нама. На апстра̀ктнијем ниво̀у. Попа је сам ство̀рио израз непочин-поље од по̀стојећих сло̀венских корена да би изра̀зио о̀дређену по̀етску замисао. Све песме Васка Попе су кра̀тки. о̀бјављене између 1968. funkciòn iram [B. Исти израз се по̀том јавља као на̀слов Попине слѐдеће збирке песама (1956).RJEČNIK [J] REČNIK [E] àpstraktan. Попут многих сво̀јих упеча̀тљивих стилских фигу̀ра. ко̀ји је првобитно о̀бјављен у књизи Кора (1953). али исто̀времено свака њѐгова песма је и део веће песничке целѝне ко̀ју сам песник на̀зива циклус.C. 288 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . и 1982. Јѐдна од најпозна̀тијих песама у о̀вом циклусу садр̀жи стих: Да ли ћу мо̀ћи / на о̀вом непочин-пољу / Да ти по̀дигнем ша̀тор од сво̀јих дланова. сложена песма.C] funkciònisati.S] abstract (adj. sadr̀žim složen stilski šàtor upečàtljiv zamisao. ìzrazim karàkter kora koren korijen nazìv ati. већ и за сложене о̀дносe између песама у циклусу и циклусa у књизи. zamisli (f) certain.) whole whole complete complete cycle palm of hand figure to function (I) to function (I) statement to express (P) character bark root root to call (I) level òdređen pesnički pjesnički “nepočin-polje” pòčinuti.S] ìskaz izràziti. цело̀вити песнички ѝскази. pòčinem pòetski polje poput + Gen pòstojeći prvobitan.. prvobitna razina [C] sadr̀žati. àpstraktna celìna cjelìna celòvit cjelòvit ciklus dlan figùra funkcionìrati. nivòa [B. Ка̀сније њѐгове књиге.

Mark’s Church 289 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen .Belgrade apartment buildings at night in the snow Belgrade: St.

zderem 22 to humiliate (P) verdict. 290 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . pònizim presuda radije slabost. ùvredim uvrijèd iti.A2 RJEČNIK [J] REČNIK [E] izgovòriti. sentence more readily weakness to make unhappy (P) to insult (P) to insult (P) to tear off (P) ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA Desanka Maksimović Tražim pomilovànje za òne kòji nèmaju snàge zlome kàzati da je zao niti r̀đavome da je r̀đav. pardon ponìziti. lažna milosrdan. Za čòveka kòji će pònižen biti ràdije nego kòga da pònizi. za ljude kòji lažu iz milosrđa. ìzričem làgati. za ònoga kòji i kad nàzre òbrazinu kòme na lìcu nema srca da je zdere. lažem lažan. za ònoga kòme je žao čòveka istinom unèsrećiti. izgòvorim izrìcati. slabosti (f) unèsrećiti uvrèditi. nazrem òbrazina pomilovàn je to pronounce (P) to pronounce. za svaku milosrdnu lažnu prìču i slične njima slabosti mnoge. kòjima se sve sùdije čìne stroge. ùvrijedim zdèrati. za ljude kòji nè mogu da ùvrede ni čòveka druge misli i vere. milosrdna milosrđe nàzreti. za òne kòji nikad nè bi mogli drugome presude da ìzriču. to declare (I) to tell a lie (I) false merciful mercy to catch sight of (P) mask clemency.

међу̀тим. јер се зна да је ауто̀рка жѐна. глас Царa Ду̀шана прѐдставља др̀жаву и потребу за дру̀штвеним редом у љу̀дском живо̀ту. најмо̀ћнијe личности српскe ѝсторијe.C] aùtorka [S] car diskùsija drùštven glas grupìrati. године.RJEČNIK [J] REČNIK [E] aùtorica [B. Као законода̀вац. Emperor Dušan The Code of Laws of Emperor Dušan 291 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . Књига је ѝначе о потрази за равнотѐжом између др̀жаве и поједѝнца. pojedìnca pòsedovati. idèntifikujem [B. moćna nèimenovan [female] author [female] author emperor discussion social voice to group (I/P) to group (I/P) to identify (I/P) to identify (I/P) otherwise to articulate (P) to violate [law or rule] (I) lyrical powerful unnamed nekolicìn a podnàslov pojedìnac. pòsjedujem potraga potreba pravda prèdstavljati ravnotèža rèmek-delo rèmek-djelo slobòda tùmač.C] grùpisati. песников глас ја̀снo може да се идѐнтификује као жѐнски. Са̀стоји се од 59 песама ко̀је су гру̀писане око тѐме изрѐченe у подна̀слову књиге Лирске диску̀сије са Ду̀шановим Закоником. izreknem kr̀šiti. grùpiram [B. У песмама на̀лазе се два по̀етска гласа: jѐдан је глас Цара Ду̀шана. између правде и милосрђa. grùpišem [B. Многим тума̀ч има се чѝни да је Ду̀шанов глас му̀шки. а да песник по̀седује жѐнски глас.S] identificìr ati [C] idèntifikovati. У само неколицѝни песама. Други je глас нѐименованог песникa ко̀ји тражи милосрђе од Цара за о̀не ко̀ји су кр̀шили (или би могли да кршe) за̀кон. ко̀ји је познат између о̀сталог и по томе што је обја̀вио за̀коник 1349. tumàča zàkon zàkonik zakonodàvac. zakonodàvca a few subheading individual to possess (I) to possess (I) search need justice to represent (I) balance masterpiece masterpiece freedom interpreter law code of laws lawmaker ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ Књига песама Тражим помилова̀ње (1964) сматра се рѐмек-делом српске песникиње Десанке Максимовић. pòsedujem pòsjedovati.S] ìnače ìzrèći. Глас прѐдставља поједѝнца и потребу за личном слобо̀дом у љу̀дском живо̀ту. kršim lirski moćan.

ìzvidim izvìjati. Dimitrius Day. hajdùka ìzneti. At its height. to keen cuckoo tower light swallow soft to decorate (P) nèvolja òbigrati òstareo. iznèsem ìznijeti. to fly around (P) elderly elderly bed to return (P) steed to jump (P) arrow arrow undergarment dungeon to kill (P) to make. to do (P) to notice (P) to get up early (P) age. Serbia under the Nemanja dynasty is known for its achievements in literature. pòvrnem putalj (archaic) skòčiti. to coo like a cuckoo bird (P) time gold SIBINJANIN JANKO U TAMNICU U TATARINU GRADU Stanko Pižurica [. Dušan’s empire stretched from the Sava and the Danube in the north to the Gulf of Corinth in the south.The medieval Serbian state. is the Law Code (zàkonik) established by Dušan in 1349 and 1354. under the rule of the Nemanja dynasty. vakta vilen zàčuti se. consult the "additional reading" lists at http://www. ubijem učìniti. architecture and painting.bcsgrammarandtextbook.. reached its peak with the reign of Stefan Dušan the Mighty (1331-1355). who was crowned “Emperor of the Serbs and Greeks” in 1346. time wild. For more about Serbian history. After Dušan’s sudden death in 1355 the empire gradually disintegrated. ìzvijam knjiga kukati kukavica kùla lagan lastavica mek nàkititi rampart to talk (I) to talk (I) broad daylight broad daylight to grab hold of (P) to call out to (I) word. òstarela òstario. and the growing might of the Ottoman Turks led to their eventual conquest of Serbia. zemàn a (archaic) zlato trouble to ride around.. culture. November 8th pređe [= pred] 292 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . òstarjela postelja povr̀nuti. ìzvidim ìzvidjeti. Perhaps its most notable achievement.] Zàkukala kukavica cr̀n a U Sibìnju gradu bijelome A na kùlu Banović Sekule Kad joj vakta ni zemàna nema O Mitrovu jèsenjemu danu. The memory of the medieval state and its achievements kept Serbian identity alive through the long centuries of Ottoman rule. fiery to suddenly be heard (P) to burst into wails.org/ A3 RJEČNIK [J] REČNIK [E] bèdem bèsediti (archaic) bèsjediti (archaic) beli dan bijeli dan dòhvatiti dozìvati. ùčinim ùpaziti ùraniti vakat. dòzivam glas gòlem hàjduk. however. news enormous brigand to carry out (P) to carry out (P) to scout (P) to scout (P) to soar (I) epistle. iznèsem ìzvideti. Pređe zore i bijela dana Sìbinj: a Croatian town in Slavonia near the border with Bosnia Sekul Banović: the protagonist Mitrov dan: St. letter to moan. and Serbian literature in English translation. skočim strèla strijèla svičice (archaic) tàmnica ùbiti. zàčujem se zàkukati zèman.

Nà to čuo Banović Sekule Đe spàvaše u postelju meku pa kad čuo kukavicu crnu Skoči Sekul nà noge lagane Samo gòlo u gòlu kòšulju E na njemu bijele svičice Pa dò’vati od zlata strijèlu Iznese je pred bijelu kùlu Òbigraje prèbijelu kùlu A gledaše na bèd emu kùli Đe će crnu viđet’ kukavicu. at kàka [= kàkva] žalos’ [= žalost] učìnijo: [= učìnio] bèsidila [= bèsjedila] nijèsi [= nìsi] ùpazijo [=ùpazio] dvànaes’ [= dvàn aest] pòš’o [= pòšao] ’àjduk [= hàjduk] četr̀des’ [četrdeset] bijelijeh [bijelih] 293 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . Kad pògleda na pròzor od kùle E ùgleda òstarilu majku E đe kuka. ka’ i kukavica A ìzvija ka’ i lastavica. Na njègova vilena putalja Nema Janka ni od Janka glasa. A kad viđe Banović Sekule Strijèlu je zlatnu òstavijo Pa dòziva òstarjelu majku Stara majko da te Bog ùbije Što si jutros ùranila majko Na bijelu od kamena kùlu O jèsenju Mitrovome danu Kàk a ti je gòlema nèvolja Ko je tebe žalos’ učìnijo Za živòta Banović Sekule Kad to zàču òstarila Jànja Stara Jànja Sekulina majka Ta ovàko sinu bèsidila No moj sine Banović Sekule Ako kukam i nèvolja mi je Moj Sekule moj jèdini sine Ti nijèsi sine ùpazijo – Ìmala sam brata jèdinoga Brata moga od Sibìnja Janka Evo ìma dvànaes’ godina Kad je Janko pòš’o u ‘ajdùke. Pa moj sine Banović Sekule Četr̀des’ sam nàkitila knjiga Na četr̀des’ bijelijeh grada đe [= gdje] dò’vati [= dòhvati] òbigraje [= òbigra] viđet’ [= vidjeti] òstarila [=òstarjela] ka’ [= kao] viđe [= vidje] òstavijo [= òstavio] o + Loc: on.

.] kàžuju [kàzuju] A page from the transcription of the epic poem sung by Stanko Pižurica Šćepan Prkaćin singing epic verse and accompanying himself on the gusle.Tràžila sam po knjigama Janka Svaka mi se natrag pòvrnula E. 294 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen .. kàžuju nema tamo Janka. [.

prèsudna prìkupiti sakùpljati.S] izučàvati.) South Slavic (adj. pređe. is distinctly Montenegrin.The epic singer Stanko Pižurica is Montenegrin.) cultural metrical Muslim (adj. sàznajem skùpljati. from the mid-19th century written epics of Prince-Bishop Petar Petrović Njegoš to poets such as Mihailo Lalić and Matija Bećković and the most recent generation. izùčavam jedìn stven jednožìčan. 1935. to glean (I) to collect. Slovèn a [B.S] interesovanje [B. jednožìčna jùnački južnoslàvenski [C] južnoslòv enski [B. viđet' and nijèsi.S] instrùment [B.) musical instrument interest to make a study of (I) unique one-stringed heroic South Slavic (adj. Prèdstavivši òvaj tradicionalni ùmjetnički oblik svjetskoj jàvnosti.) generation generation Christian (adj.S] snìmiti. The excerpt above is from a song recorded in the town of Kolašin in June. prenèsene su sa kòljena na kòljeno. But it is important to note that the epic song tradition is not limited to Montenegro. sàkupljam [B. kùlturna mètrički muslìmanski nàrodni očùvati. and Serbian are spoken. prènosim prèsudan. pòdstaknem pòsledica pòsljedica pòstepen prèdstaviti prenòsiti. pjevàča pjevati pòdstaći.) form musical instrument gusle (one-stringed instrument) Christian (adj. form) hrìšćanski [B.S] sàstaviti saznàvati. Although the story of the song Stanko sings here takes place in the town of Sibinj in Croatia. òtvaram pèvač.C.” tradicionalni jednožìčni instrùment. skupljam [B. kòje su spjevane u pòsebnoj metričkoj formi kòrišćenoj samo za epsku pòeziju i pjevane uz “gusle. U toku dùgog perìoda osmanske vlàdavine. including words such as đe. to amass (I) Slav Slav to record (P) to compose verse (P) to compose verse (P) traditional inasmuch as artistic artistic inside rule significance EPSKA POEZIJA Jùnačka epska pòezija je vàžan dio južnoslòvenske kùlturne baštine. Vuk je i pòdstakao interesovanje za prikùpljanje kùltur295 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . national to preserve (P) feeling feeling Ottoman otvàrati. The choice of an epic poem as representative of Montenegrin culture pays homage to Montenegro’s strong tradition of poetry.C] Slàv en. òčuvam osećaj osjećaj osmanski aluminum treasure digital disk epic (adj.) of the people. to amass (I) to assemble (P) to learn. RJEČNIK [J] REČNIK [E] alumìnijski blago digitalni disk epski forma glàzbalo [C] gusle (pl. pevàča pevati pjèvač. Slavèna [B. the language of the song. 1814. Epske pesme. snimim spevati spjevati tradicionalan. južni Slovèni su kòristili epsku pòeziju da bi očùvali svòju ìstoriju i osjećaj za sòpstvenu kultùru. godine Vuk Stefanović Karadžić je učìnio nešto od prèsudnog značaja kàda je pòčeo sakùpljati i objavljìvati srpske nàrodne pjesme.C] Slòven. tradicionalna ukolìko ùmetnički ùmjetnički ùnutra vlàdavina značaj to open (I) singer to compose verse (I) singer to compose verse (I) to encourage (P) consequence consequence gradual to present (P) to transmit (I) decisive. it is part of the cultural heritage wherever Bosnian. fateful to bring together (P) to collect. Croatian.S] kòleno kòljeno kr̀šćanski [C] kùlturan.

” In overall terms. Milman Peri* i Albert Lord.bcsgrammarandtextbook. The sound sequences pronounced elsewhere in ijekavian regions as tj and dj are pronounced by Montenegrins as ć and đ. i o epskoj tradiciji kòju su izučàvali. May. 296 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . đe (instead of tjerati. đèvojka. The website of the archive which bears his name (the Milman Parry Collection of Oral Literature) is: http://chs119. Montenegrin vocabulary has much more in common with Serbian than with Bosnian or Croatian. There are also a number of words (and pronunciations) that are felt to be characteristically Montenegrin.) and certain adjectival endings such as starijem (instead of starim).org/ for more information. Òva zbirka se čuva na Univerzitètu Harvard i pòstepeno se objàvljuje u digitalnom obliku preko ìnterneta. taj može da pògleda knjigu The Singer of Tales. sàstavila su dva amèrička nàučnika. which includes not only ijekavian forms but also negated forms of biti (nijè̀sam. Najveću i najjedinstvèniju zbirku epskih pjesama. snìmivši pjesme kàko od hrìšćanskih tàko i od muslìmanskih pjevača u Crnoj Gòri. nijè̀si. for instance ćerati. such as sjutra “tomorrow” and zbòriti “speak. 2000. Harvard University Press. *The English spelling is Milman Parry. Sr̀biji i Bosni na alumìnijske diskove trìdesetih godina dvàdesetog vijeka. [g]dje). etc.harvard. međùtim.nog “blaga” i to interesovanje traje do dana dàn ašnjeg. Students wishing to focus on Montenegrin should learn forms marked [J] and [S] in this book and consult http://www. djèvojka.edu/mpc/ Photographs of Montenegro Note about the language of Montenegro: The most characteristic mark of Montenegrin is its systematically ijekavian character. which are considered archaic elsewhere in BCS but are the norm in Montenegrin. Ukolìko neko žèli više da sàzna o ràdu Perija i Lorda.

da neba ìma u stanu kao pòsljedica tòga što postòje òči jèdne òsobe. [S] Подѐлите о̀ве три песме међу сту̀дентимa.C] Prepričàjte vježbe 9A1. 10A3 u parovima. 10A2. 10A1.C] Kolìko ìma vr̀sti ljùdi u pjesmi za kòje pjesnik traži milosrđe? [S] Kolìko ìma vr̀sti ljùdi u pesmi za kòje pesnik traži milosrđe? b. [B] Biste li ràdije bìli pòniženi nego da nekog pònizite? [C] Biste li ràdije bìli pòniženi nego nekog ponìziti? [S] Da li biste ràdije bìli pòniženi nego da nekog pòn izite? d. Iz òvih riječi sàznajemo. još ìma u òvoj pjesmi? [S] Песма се о̀твара са речима Òчију тво̀јих да нѝје / Нѐ би бѝло неба. 9A2. [B] Biste li vi mogli da budete sùdija i da ìzričete presude? [C] Biste li vi mogli biti sùdac i izrìcati presude? [S] Da li biste vi mogli da budete sùdija i da ìzričete presude? 297 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen .C] Kàk av je òdnos u pjesmi između svijeta vàni i živòta ùnutra? [S] Ка̀кав је о̀днос у песми између света напољу и живо̀та у̀нутра? 2. i neka svaki stùdent nàuči jèdnu od njih napamet. [B. 9A3. osim òčiju i neba. OČIJU TVOJIH DA NIJE a. 9A3. [S] Prepričajte vežbe 9A1. Чѐга. dakle. осим о̀ч ију и неба. дакле. [B] Šta nam pjesma gòvori o stanu? [C] Što nam pjesma gòvori o stanu? [S] Шта нам песма го̀вори о стану? c. 10A3 u parovima.C] Podijèlite òv e tri pjesme među stùdentima.C] Pjesma se òtvara s riječima Òčiju tvòjih da nìje / Nè bi bìlo neba.C] Biste li vi ìmali snàge zlome reći da je zao? Jèste li ikàda to i učìnili? [S] Da li biste vi ìmali snàge zlome kàzati da je zao? Da li ste to ikàd a i ucìnili? c. B3 PITANJA 1. 9A2. [B. још ѝма у о̀вој песми? b. 10A2. [B. Treba svèga 20-ak stìhova naùčiti od pjesme Stanka Pižurice. Čèg a. Треба свѐга 20-ак стѝхова да се на̀учи од песме Станка Пижурице. [B. 9A4. Из о̀вих речи са̀знајемо. B2 [B. 10A1. 9A4. и нека сваки сту̀дент на̀учи јѐдну од њих напамет.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 [B. ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA: a. да неба ѝма у стану као по̀следица то̀га што посто̀је о̀чи јѐдне о̀собе.

[B] Ko vam je blìži po prìrodi.C] Kàko njemu majka objàšnjava zbog čèga je zàkukala na bijeloj kùli? [S] Ка̀ко њему мајка обја̀ш њава због чѐга је за̀кукала на белој ку̀ли? d. ili pesnik sa svòjom potrebom za milosrđem? 3. [B. [B] Šta je probùdilo Sekula Banovića? Šta je mislio da čuje. [B] Šta je majka učìnila da bi Janka prònašla? [C] Što je majka učìnila da bi Janka prònašla? [S] Шта је мајка учѝнила да би Јанка про̀нашла? Murat Zunić (singer from the Bihać region) performing an epic poem 298 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . ili pjesnik sa svòjom potrebom za milosrđem? [C] Tko vam je blìži po prìrodi. a šta je stvarno čuo? [C] Što je probùdilo Sekula Banovića? Što je mislio da čuje. car Dùš an sa svòjim zàkonikom. [B. а шта јe стварно чуо? c. SIBINJANIN JANKO U TAMNICU U TATARINU GRADU a. car Dùšan sa svòjim zàkonikom. ili pjesnik sa svòjom potrebom za milosrđem? [S] Ko vam je blìži po prìrodi.e. [B] Šta se dogòdilo majčinom bratu Janku? [C] Što se dogòdilo majčinom bratu Janku? [S] Шта се дого̀дило мајчином брату Јанку? e. car Dùš an sa svòjim zàkonikom.C] Kàko se zòve mjesto gdje žìvi Sekul Banović? [S] Ка̀ко се зо̀ве место где жѝви Секул Бановић? b. a što je stvarno čuo? [S] Шта је пробу̀дило Секула Бановића? Шта је мислио да чује.

you must do your homework every day. the eldest of eight. What kind of milk do you drink your coffee with? 13. I say your name. he delighted the viewers. 11. Please use your own furniture. His first book. In order to study BCS. C. and I will use mine. 299 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . Kora. They are going to see a movie in which everybody is sad in the end. In 1940 he moved to Belgrade to study Romance languages and literatures. Desanka Maksimović was born in 1898 in central Serbia in the village of Brankovina. 10. Whenever he danced. Because of the war he studied in Bucharest and Vienna. In 1918. 9. Think as if you were ten years younger! 5. 14. in which the poem Òčiju tvòjih da nìje appeared. 8.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. Whenever I think of you. 4. the city in which she lived until the end of her life. 2. The hand you are writing with is your stronger hand. With whom are you traveling this summer? With the sister who arrived here from Zagreb. He returned to the University of Belgrade after the war. He spent years working on each of his eight collections of poetry. ili S: 1. Then World War II began. All of his books have been beautifully translated into English. Wherever you go. her family moved to Belgrade.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Prevèdite na B. or S: Vasko Popa was born in 1922 in a small Serbian village near the Serbian-Romanian border. or with the brother whose house you are living in? 12. or Bosnia and Herzegovina you should travel by plane. and graduated in 1949 in French studies. be happy! 7. when she was twenty. where she lived as a child. you must practice frequently. C. She studied comparative literature at Belgrade University and started writing poetry while she was a student. Anyone would have written the homework better than we did. 6. In order to go to Croatia. C2 Prevèdite na B. She is the woman I saw at the store. 3. at the end of World War I. Serbia. was published in 1953. In order to be able to read Serbian Cyrillic easily.

C] Pročìtajte osmi dio iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. in 1993. Ako nèćete moći putòv ati po tim krajevima u bližoj budùćnosti.  Priča: Bazdulj [B. i šta biste ràd ili dok ste tamo. pìšite o tome šta biste ràdili da možete. Ako ne ćete moći putòv ati po tim krajevima u bližoj budùćnosti. 356). It is known that he was not able to read or write. Stanko Pižurica. It is known that Stanko Pižurica was from the village of Rovca near Ivangrad in Montenegro. Hr̀vatskoj i / ili Sr̀biji. C3 [B] Napìšite kratak tekst (200 rijèči) o tome gdje biste putòvali po Bosni i Herzegòvini. Hr̀v atskoj i / ili Sr̀biji. Therefore one concludes that he was born in 1870. she was an active poet for more than seventy years. i što biste ràdili dok ste tamo. [C] Napìšite kratak tekst (200 rijèči) o tome gdje biste putòvali po Bosni i Herzegòvini. and died five years later. Her book Tražim pomilovanje was her most popular. [S] Pročìtajte osmi deo iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. Hr̀v atskoj i / ili Sr̀biji. [S] Napìšite kratak tekst (200 rèči) o tome gde biste putòvali po Bosni i Herzegòvini. pìšite o tome šta biste ràd ili da možete. 1935. i što biste ràd ili dok ste tamo. 356).Her first book of verse was published in Belgrade in 1924. and that he was 65 years old when his singing was recorded by Milman Parry in the town of Kolašin on June 25. After that. She published her last collection of poetry (its title is Pamtiću sve) in 1988 when she was ninety years old. pìšite o tome što biste ràd ili da možete. 300 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . Ako nèćete moći da pùtujete po tim krajevima u bližoj budùćnosti.

za tjedan dàna će me otpùstiti na kućnu njegu. Slušati umìrujuću glàzbu. i to hitno. òtpustim pacìjent noise to reach. Zòve se Šimun. prozirna svojèvrstan. Hràna je grozna.S] kućna nega kućna njega nejèstiv neuvèrljiv neuvjèr ljiv odàvati. Njègovo lìce òdaje mir. ìgrati se s kćèrkom.C] prevàliti. opòravka otpùstiti. poslepòdneva poslijepòdne. vèoma se žùre. dòpirem dostojànstvo dvàdeseti ispitìv anje [B. prèvalim pròdreti. Sada nas je u sobi šestoro. svojèvrsna tròsed tròsjed umirìv ati. Smeta mi sunce kòje prodre kroz neuvjèrljive prozirne zavjese. svojèvrsno dostojànstvo. na tròsjedu. prodrem proziran. Bòlnice bi trebali gràditi dalèko od gradske vreve. Ako bude sreće. poslijepòdneva pretraga [B. to get through to (I) dignity twentieth medical test home care home care inedible unconvincing unconvincing to betray (I) convalescence to release (P) [hospital] patient poslepòdne. Liječnik je zadovoljan mòjim opòravkom. Žùre se. još òvo poslijepòdne. Smeta mi buka kòja dòpire kroz pròzor. Poslat će ga na sve moguće pretrage. òd ajem opòravak. Premda sam iz liječnikovih riječi zakljùčio da je ozbiljno bolestan. Nejèstiva. prodrem pròdrijeti.Dvadeseta lekcija • Lesson Twenty U zagrljaju rijeke Miro Gavran I RJEČNIK [J] REČNIK [E] buka dòpirati. to pass (P) to penetrate (P) to penetrate (P) transparent of a kind three-seat sofa three-seat sofa to soothe. 301 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . on kao da se nè boji ničega. čìtati novine. Tàko bih volio biti dòma – u svòjoj sobi. umìrujem vreva zavesa zavjesa zàgrljaj 39 afternoon afternoon medical test to cover. to calm (I) bustle curtain curtain embrace Dàn as su u našu sobu smjestili još jèdnog pacìjenta. Dugu i bògatu žìvotnu priču. razgovàrati sa suprugom. Čìni mi se da je prevàlio sedamdèsetu godinu.

Do prije dvàdeset godina žìvio je u Ilòku. dòdirnem fàbrika [B. jednòlična krìvac. užìvajući u trenùcima provedènim uz rijèku. Iza njih òstala su dva sina – Jòsip je ìmao dvànaest godina. kad mi dođu u pòsjet. Nìsu ìmali djècu – prìhvatili su to kao Božju volju.C] uz vìnograd vršnjàkinja zreo. Pušimo. Pòtom je nàstavio sa svòjom životnom pričom. izmjèn jujem ìzvući se. lèbdim màšinski [B. . na Dunav. ne optùžujući ni nebo ni sebe. razgòvaramo. otmem se ožèniti. Upòznat ćete ih. Òsjećao je da se samo òndje tišìna mòže dodìrnuti rùkom. jèdan ìma sina. . U pròteklih dvàdeset godina pokušàvao se prìviknuti na rìtam vèlikog grada – nedòstajao mu je njègov vìnograd i pecanje na Dunavu. drugi kćerku. krìv ca lèbdeti.Divni su to dečki. pròmijenim pròtekli rìtam.S] gubìtak. gradìću na Dunavu. òženim pecanje pravilo prèkinuti.. Otvòrio je trgòvinu i odlùčio osigùrati svòjim nećacima dobar žìvot i najbolje školovanje. a dùša nàći smiraj nakon nàpornog radnog tjedna. Jòsip prèdaje na Stròjarskom fakultètu. prèk inem prìviknuti se. lèbdim lèbdjeti.S] miris mozàik nàstaviti nećak nepunih 15 godina odžìveti. optùžujem òteti se. Nìje žèlio da nećaci nakon gubìtka ròditelja ìzgube i grad u kòjem su rođeni – pròdao je svòju kuću i vìnograd i presèlio se u Zàgreb. a Marko nepunih pètnaest. fragrance mosaic to continue (P) nephew not quite 15 to live out (P) to live out (P) to justify (P) optužìvati. Svake nèdjelje išao je na pecanje.. izvùčem se jednòličan. pròmenim promijèniti. izmènjujem izmjenjìvati. a Marko je ràvnatelj tvòrnice – pòkušao ih je Šimun òpravdati. Òženjeni. rìtma slàg ati. prìviknem se pròdati promèniti. Dugi dimovi se izmjènjuju s kratkim rečènicama. II RJEČNIK [J] REČNIK [E] bolèsnički čuđenje dim dodìrnuti. odžìvim odžìvjeti.Nìsu još bìli?! – òtelo mi se pìtanje i čuđenje što ga u òva tri dana nìsu pòsjetili nećaci. Sada su već zreli ljudi. Ìmao je velik vìnograd. Ožènio je svòju vršnjàkinju – od devètnaeste godine žìvjeli su mirno i sretno. životna 40 to accuse (I) to escape (P) to marry (P) fishing rule to interrupt (P) to get used to (P) to sell (P) to change (P) to change (P) last [period of time] rhythm to arrange (I) tranquility mechanical meager factory up. Promijènio je nàčin živòta. Jèdnoga dana njègov brat i supruga pòginuli su u prometnoj nèsreći. -Vjerojatno ìmaju mnogo obaveza. ne tràžeći krìvca. odžìv im òpravdati patient-related surprise smoke to touch (P) factory loss to alternate (I) to alternate (I) to wiggle out (P) monotonous culprit to hover (I) to hover (I) mechanical smell. slažem smiraj stròjarski [C] škrt tvòrnica [B. zrela životan. gubìtka izmenjìvatii. along vineyard woman of same age mature vital Stòjimo u dnu bolèsničkog hodnika. Šimun i ja. Od škrtih informàcija slažem mozàik njègova živòta. 302 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty .

kao da smo dòma. to rest (P) necessary despair operation smile smile eight-year attention po cìmetu pòljubac. Òvo je mòja supruga. Medìcinska sèstra je prèkinula naš razgovor: . Ùspjelo mu je i jèdnom i drugom nećaku kùpiti ùdobne stanove. . Prènose mi pozdrave prijatelja kòji su se pròteklih dàna raspitìvali o mome zdravlju.Šimune. dok na susjednom krèvetu lèži Šimun za čìje dànašnje nàlaze liječnici su rekli da su vèoma loši i da je nužna hitna operàcija. nužna očaj operàcija osmeh osmijeh osmogòdišnji pàžnja nearness cinnamon to reach (P) to bring (P) to please (I) exit to overcome (P) finding. Òsjećao se da je odžìvio žìvot do kraja. kòju je jutros za mene nàpravila. report to make (P) on the contrary to lean. Zar baš moramo vèčerati – pòkušao sam se ìzvući. Na lìcu mu ne prepòznajem zàvist zbog mog skorašnjeg ìzlaska iz bòlnice. Naprotiv. njihovim glasovima i osmijesima. Cijela soba je zamirìsala po cìmetu. Dòvela je i našu kćèrku. dovèdem gòditi ìzlazak. Pravila su pravila. Zahvàlio sam joj se dugim nježnim pòljupcem. Hòću li ja dosègnuti tàkav mir kad budem u njègovim godinama? Hòću li ja ìmati snàge nadvlàdati strah i očaj kad se jèdnog dana prìmakne moj kraj? 303 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . Nakon toga više se ničemu nìje znao radovati. Razgòvaramo. pòljupca posetitèljica posjetitèljica prepoznàvati. smìjem se [B. da vas ùpoznam. nàdvladam nàlaz nàpraviti naprotiv naslòniti nužan. niti zbog mòjih posjetitèljica. Vrijeme je za vèčeru. prepòznajem raspitìvati se. Mòja osmogòdišnja kćèrka pòpela se na moj krèvet i naslònila glavu na jàstuk. dòsegnem dòvesti. kao da je sretan zbog mòj e sreće.Gòspodo pušàči. . Òdjednom mi je pòstalo neugodno što sa žènom pričam o ìzlasku iz bòlnice. smìjemo se. Gòdila mi je njèzina pàžnja. zàhvalim se zamirìsati.  III RJEČNIK [J] REČNIK [E] blizìna cìmet dosègnuti. zamìriše zàvist (f) of cinammon kiss female visitor female visitor to recognize (I) to inquire (I) forthcoming to laugh (I) to laugh (I) to realize (P) everyday life strudel very to be glad (I) to thank (P) to start smelling (P) envy 41 Nedugo iza dòručka dòšla mi je u pòsjet supruga. kolìko ih volim. a òvo je naša kćèrka. Òbradovao sam se njihovoj blizìni. ìzlaska nadvlàdati. Supruga mi je donijela štrùdlu od jabuka. još samo vas dvòjicu čekamo.C] spòznati svakidašnjica štrùdla vèoma vesèliti se zahvàliti se. pòmoći im da se dobro prìpreme za žìvot kòji je bio pred njima. Šimun im uz osmijeh pruži ruku.Morate. smèjem se [S] smìjati se. jer je jednòličan miris hràne lèbdio hodnikom. Vesèle se što za pet dàna ìzlazim iz bòlnice.Prošle jeseni umrla mu je supruga. o pòvratku u svakidašnjicu. raspìtujem se skorašnji smèjati se. Tek u bòlnici spòznao sam kolìko njih dvije znače.

. riskàntna rub sùsresti. nè mogavši ih čìtati. . 304 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . zàpočnem 42 to propose (P) medical examination day after tomorrow to sign over (P) to come over to (P) proposal proposal considerable to speak out (P) to disclose oneself (P) risky edge to meet (P) witness witness interest. to visit (P) will to rear.S] zàkonski zapàn jiti. . Mislim da bi bìlo pòšteno da svoj stan prèpišeš na mene. Brzim korakom prìšao je Šimunovu krèvetu. prèdložim prègled prekòsutra prepìsati. priđem prèdlog prijèd log prìličan. Dr̀žao sam novine pred sobom. kao da pred sobom ìma poslovnog partnèra.Rèci. insolent almost truly prospects to surprise (P) bed to urge (I) heir heir tactless to circumvent. netaktična òbići. to waste (P) predlòžiti.Znam. . . to nurture (P) conciliatory honest. sjeo na rub ležaja i zapòčeo razgovor. progòvorim razòtkriti se. zàp anjim zapòčeti.Kaže da će biti prìlično riskàntno. Òsjećao sam da u njègovim pìtanjima o Šimunovu zdravlju nema istinske zainterèsiranosti za to kàko se òsjeća njègov stric. prìlična progovòriti. a ne strìca kòji ga je othrànio.S] pošùtjeti.Vidiš.Bolje nè misliti o tome što bi bìlo da je bìlo – pomìrljivo òdgovori Šimun. svjedòka zainterèsiranost. sada bi ìmao bolje izglede. . jer sam slučajno bio svjèdok njihova razgovora. ti i Jòsip sve dijelite na dva dijèla. pružio mu ruku. honorable to fall silent briefly (P) to fall silent briefly (P) to spend. -osti [B. IV RJEČNIK [J] REČNIK [E] bol drzak. razotkrijem se riskàntan. pošùtim [C] potròšiti. nagòvaram nàslednik nàsljednik netaktičan. Da si zakàsnio gòtovo dva mjeseca. Njemu si plàtio i postdìplomski studij u inozèmstvu.Da si òtišao na prègled prije mjesec dàn a kad se jàvila prva bol. Marko je na trenùtak pošùtio. kad sam te nagovàrao na to. concern (f) interest. òbiđem oporuka othràniti. pòtrošim pain (f) rude. iznèn adim ležaj nagovàrati. . -osti [B. . concern (f) legal to astonish (P) to start in (P) Poslije pòdne se pojàvio Marko. htio sam ti nešto predlòžiti. prèp išem prići.C] zàinteresovanost. . òthranim pomìrljiv pòšten poćùtati. Na njega si potròšio više nego na mene. moram. a pòtom netaktično progovòrio: . svedòka svjèdok. sùsretnem svèdok.Nìje te ni òbišao.Na žalost.Mòžda bi bìlo dobro da prije operàcije nàpišeš oporuku. Zàkonski je sve jasno.Doktor kaže da prekòsutra moraš na operàciju. poćùtam [B. Vi ste mi jèdini nàsljednici.Oporuku?! Zašto? Ako umrem. . On ìma sigùrniji pòsao od moga. drska gòtovo istinski izgledi iznenàditi.

prije negoli je pòstavio pìtanje nàsljedstva. Noć je. ribìča rečni riječni sàbrati. razòčaram se rìbič. cjelòkupna dr̀ven dulje fotogràfija hìniti.. manje izravan. Dònijet ćemo prijèdlog oporuke.S] premda prìbor za pecanje entire cigarette entire wooden longer photograph to feign (I) to endure (P) edition to extract (P) to nod (P) vulture sly small edition inheritance inheritance to cast light on (I) to operate (I/P) to operate (I/P) marker to glance at (P) to have a smoke (P) to sign (P) to feign.S] zašùtjeti. Ìmao je iste idèje kao i njègov brat. Ako se òdlučiš. kimnem lèšinar lukav màlen naklada [C] nàsledstvo nàsljedstvo obasjàv ati. celòkupna cigàr eta cjelòkupan. ùgasim ùmetnuti. Nè moraš odmah reći svòje mišljenje. Skupio se na krèvetu poput ranjene živòtinje nad kòjom kruže nestr̀pljivi lèšinari.C. sabèrem shvaćati skupiti se stil sàpatnik [B. sùptilna svètiljka svjètiljka štàmpati [B.S] ìzvući. Bìlo mi je tužno gledati Šimunovo razòčarano lìce. Bìlo mu je neugodno što se pred mòjim očima njègov nećak Marko razòtkrio u pravom svjetlu.) river (adj. iznènađen drskim prijèdlogom. ni do pušenja. Ràzmisli do sutra. Mnogo dulje od Marka hìnio je zàbrinutost za Šimunovo zdravlje. prinèsem prìnijeti.) to collect (P) to grasp (I) to curl up (P) style fellow sufferer fellow sufferer subtle lamp lamp to print (I) to print (I) to extinguish (P) to insert. pròšetam pušenje raniti razočàrati se.Da. Nìsam više izdr̀žao.S] sùpatnik [C] sùptilan. 305 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . sutra ću ti dòći u pòsjet s òdvjetnikom. izvùčem kimnuti. pòtpišem praviti se [B. opèr išem [B. obàsjavam operìrati.S] označìvač. zàćutam [B. usnem ùzvodno zaćùtati. lukàviji.C] opèrisati. nakon dòručka. ìzdržim izdàn je [B.S] tiskati [C] ugàsiti. to pretend (I) although fishing gear prije negoli prìneti. ùmetnem ùsnuti. Ràzlikovali su se samo po stilu. pojàvio se Jòsip. premda mi nìje bìlo ni do šètnje. prinèsem prošètati. prije negoli je predlòžio da još tog poslijepòdneva dovède svoga òdvjetnika i da stric pòtpiše već prìpremljenu oporuku. Moj pogled se sùsreo sa Šimunovim. opèr iram [B. označivàča pògledati pòpušiti potpìsati. to put into (P) to fall asleep (P) upstream to fall suddenly silent (P) to fall suddenly silent (P) Sutràdan. . zašùtim [C] 43 before to bring up to (P) to bring up to (P) to take a walk (P) smoking to wound (P) to be disappointed (P) fisherman river (adj. Jòsip je bio suptìlniji. Ìzišao sam na hodnik prošètati i pòpušiti cigarètu.Misliš da bi to bìlo pòšteno!? – zapànjeno je ponòvio Šimun. hinim [C] izdr̀žati.C. V RJEČNIK [J] REČNIK [E] celòkupan.

rìbič. Zašùtio je na trenùtak. . otkrijem pokàzati.Svi mòji sùpatnici spàvaju.Pògledajte! Uzeo sam fotogràfiju i prìnio je očima. . o vremènima prošlim. to je tàk o pòsebno. Primijètio je moj pogled. Nìsam mòrao jesti bolèsničku hrànu. Knjigu je tiskao u svòjoj nakladi. to leave (I) to exclude (P) guilty to resemble (I) no matter what no matter what material (adj. 306 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . Na njoj se vidjela màlena dr̀vena kuća na riječnoj obali.  VI RJEČNIK [J] REČNIK [E] dijèta ìzlaziti. nasmìjem se odgòjiti.Zašto? – zapìtao sam. òdmahnem diet to go out.Tu smo se okùpljali. Cjelòkupnu nakladu podijèlio je svòjim prijateljima.Òndje sam bio najsrètniji.S] ma što [C] materijalan. òdgojim òdjeća odmàhnuti. Dva-tri kilometra ùzvodno od Ilòka.S] ma šta [B. nàgla nagovòriti. Sutra u pòdne će ga operìrati. . pòkažem sàkriti. ugàsit ću svjetlo – predlòžio je. Samo njègova nòćna svjètiljka škrto obàsjava knjigu kòju dr̀ži u rùci. Šimun je iz knjige ìzvukao fotogràfiju kòja je bìla ùmetnuta kao označìvač strànica. nagòvorim nasmèjati se. ìzuzmem kriv lìčiti. Žìvjeti uz rijèku. . zàp itam žùdnja 44 there. Svake nèdjelje. Pjesme o vòdi. mòjoj rijèci. u samo stotìnjak prìmjeraka.Dànas sam srètniji od vas. . nasmèjem se nasmìjati se. sudim suđen šaptom tih vàljda zapìtati. U toj kućici smo dr̀žali prìbor za pecanje.C] sùditi.Na dijèti sam cijeli dan. da ne pròbudi òstale. Ne ràstajem se od nje već godinama. šaptom. Jèdan moj prijatelj. materijalna mučan. mučna nàgao. I tàko mi se nè spava – odgovòrio sam.Pjesme. o godinama u kòjima je njègov žìvot bio čvrsto u njègovim rùkama. . optimìzma òtkriti. òpraštam optimìzam.Ako Vam smeta. Uz rijèku je sve lakše. prije petnaèstak godina sàbrao je u òvoj knjizi sve pjesme o vòdi do kòjih je mogao dòći. in that direction to recover (P) to bid farewell (I) optimism to discover (P) to demonstrate (P) to conceal (P) to resemble (I) to judge (I) destined in a whisper quiet probably to inquire (P) longing Govòrio je tiho. Govòrio je kao da se òpraštamo.Ne. Nìje je prodàv ao. . Svi osim Šimuna. Nè znam shvaćate li me? Kimnuo sam glàvom. Trećìna pjesama pòsvećena je Dunavu. tàko se zòve knjiga. ne. . Zbog operàcije. . Tàko je bìlo i prije mòje operàcije. sakrijem slìčiti (na) [B. Nasmìjali smo se obòjica.) agonizing sudden to urge (P) to laugh a lot (P) to laugh a lot (P) to raise (P) clothing to wave away (P) ònamo opòraviti se opràštati.Što čìtate? . Noć uoći operàcije teško je ùsnuti. ìzlazim izùzeti. ličim (na) [B.

.Nìste vi zàto krivi. Kad ìzlazite? . ma što mi čìnili da se ne dògode. a òna je prebacìvala krìvnju na noćnog čuvàra.Ìmate lijèpu obìtelj. Nìsam ih dobro odgòjio. U bòji njègova glasa nìsam mogao òtkriti ni strah ni tùgu. Neke se stvari dogàđaju. dòlaze me pòsljednji put nagovòriti da pòtpišem oporuku kòjom jèdan drugoga žèle izùzeti od nàsljedstva. vičem zàtvor 45 clothing to retort (P) to accuse (P) small cupboard escort to pass on.Tàkva su vàljda sad vremèna. . A i sam òsjećam da je mòja priča zàvršena. . . nàsilna obìjanje òdeća escape escape guard. to transfer (I) head [of a ward] head [of a ward] trace to panic (P) to shout (I) prison Probùdila me galàma. Dòšao je i prèdstojnik òdjela. Liječnik je vìkao na nju. ìzvičem se krìvnja mnòštvo nàsilan. kad se opòravite. Žao mi je što ga više nèću vidjeti. Kćèrka vam više sliči na suprugu.To se i meni čìni. Uzalud su ga tràžili po bòlnici.Kòji? . òdvratim optùžiti.Teško bi to bìlo sàkriti.I nè treba. Ja sam vjerojatno kriv što im je žùdnja za materijalnim iznad ljùdskog.. . watchman on duty ruckus to question (I) to yell at length (P) guilt multitude violent break-in clothing òdjeća odvràtiti. A i vi njih. . .Sutra ujutro dòlaze mòji nećaci. Svi su pòstavljali mnòštvo pìtanja.Nè žalim ni za čim osim za Dunavom.  VII RJEČNIK [J] REČNIK [E] beg bijeg čùvar. ne nàlazeći òd govor. Dèžurna sèstra je bìla uspàničena. Tàko je vàljda suđeno. . Čuli ste ih. čuvàra dèžuran. prebàcujem prèdstojnik [òdela] prèdstojnik [òdjela] trag uspàničiti se vìkati. òptužim ormàrić pràtnja prebacìvati. možemo zajedno òtići ònamo. .Vidi se da vas istinski vole. . Odmàhnuo je rùkom.Mòji nàlazi su loši. Nìsam znao što odgovòriti. . Ali zamòlit ću liječnika da me pusti dan prije. . Naglo je skrènuo razgovor na mene. Nakon operàcije. Bàcio je još jèdan pogled na fotogràfiju. U ùtorak mi je rođendan.Ne govòrite na taj nàčin. zar ne? Kimnuo sam glàvom.Četrdèseti. To mi je mùčnije od same operàcije. na pecanje. Čak ni moj liječnik nìje pokàzao očekìvani optimìzam. 307 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . dèžurna galàma ispitìv ati. po gradu. Šimun je nèstao..Trebao bih u srijedu. ispìtujem izvìk ati se. tàko mi je žao.

Kad je sàznao da mu nema strica. ukàzujem upìsati. cane forest run down. Kućica je bìla znatno tròšnija nego što je ìzgledala na fotogràfiji.Ormàrić s njègovom òdjećom bio je u hodniku. delujem djelovati. neizmjerna nizvodno objašnjènje okrènuti. trošna ùgledati ukazìv ati. Ništa im nìsam òtkrio. mahnem najèžiti se. Vràta nìsu bìla zàključana. Zàto sam ìzmislio da pòlazim na službeni put. Protr̀nuo sam kad sam pročìtao posvetu. mysterious rod. završètka zbogom 46 to go numb (P) release fishermen’s hut fishing rod to lean over (P) modest. Ali. staff. sagnem se skroman. vozeći se autòbusom u Slavòniju. Nijèdnu jèdinu rečènicu. uz tekst kòjim se mòle svi kòji su ga vidjeli da to prìjave najbližoj polìcijskoj postaji. Hòdajući uzvodno od Ilòka uz Dunav ùspjelo mi je prònaći ribarsku kućicu s fotogràfije. Oko devet sàti pojàvio se Šimunov nećak Marko u pràtnji svoga òdvjetnika. humble secretive. òtvoren i pràzan. òkrenem pòtpis postaja [C] posveta breath to give a gift (I) date to act (I) to act (I) to read to the end (P) to fabricate (P) yesterday’s (adj. U Crnoj krònici sam ùgledao Šimunovu fotogràfiju. navèd em nedvòsmislen neizmjeran. Uskoro je dòšla polìcija. izvìkao se na prèdstojnika òdjela. uvùčem vlažan. ùpišem ùvući. òvo nìje zàtvor nego bòlnica. . worn to catch sight of (P) to point out (I) to write in (P) to pull in (P) moist. Na stòlu je bìla knjiga. djelujem iščìtati ìzmisliti jučèr ašnji màhnuti. dàrujem dàtum delovati. Ispod toga su nàveli izjave njègovih zàbrinutih nećaka. nìsam joj mogao reći istinu. zàbrinem zakljùčati završètak. ta rijèka i taj čòvjek ùvukli su me u svòju priču. vlažna zàbrinuti. stol i tri stòlice. štàp a šuma trošan. Ispitìvali su nas znamo li kamo je Šimun mogao òtići. Šimunova knjiga. Nìsam znao sàmome sebi objàsniti zašto sam sada òvdje. ne zànima me nikakva oporuka nego moj pacìjent – odvràtio mu je prèdstojnik. Pìsalo je: 308 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . čìtao sam novine. Nìsam mogao objàsniti svòjoj žèni zašto samo tri dana nakon pùštanja na kućnu njegu pòlazim na put. damp to worry (P) to lock (P) end farewell Deset dàna pòtom. nàježim se nàvesti. Uòstalom. Okrènuo sam prvu strànicu.  VIII RJEČNIK [J] REČNIK [E] dah daròvati. Optùžio ga je što bolje ne čùvaju pacìjente uoči operàcije.Gospòdine. skromna skrovit štap. i mòrao sam dòći. U skromnoj prostòriji bìlo je nekoliko rìbičkih štàpova. pròtrnem pùštanje ribarska kućica rìbički štap sàgnuti se. Nìje bìlo tragova nàsilnog obìjanja.Zar ne shvaćate da mòže ùmrijeti prije nego što mi pòtpiše oporuku! . jer istina često djeluje tàko neuvjèrljivo.) to wave (P) to get goose bumps (P) to state (P) unambiguous immeasurable downstream explanation to turn [over] (P) signature station dedication protr̀nuti. Zanìmalo ih je o čèmu je dan uoči bijega prìčao s nama.

Ili oboje. strànice reći će Vam sve. sàgnuo se i dodìrnuo prstima hladnu vòdu. Rijèka kòju sam volio. ùmjesto moga zbogom. Ispod Šimunova pòtpisa bio je ùpisan jučèrašnji dàtum. pjesma s 37. Ùmjesto objašnjènja. i zàto Vam dàrujem knjigu kòju sam neizmjerno volio. Nedaleko od kućice. Na dalèkim cestama. mladi moj prijatelju. U hlàdnim gradovima. Sada me grli. ZAVRŠETAK 309 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . Najèžio sam se od stihova i poruke kòja mi je tàko nedvòsmisleno bìla ùpućena. Dok ìzvor mi se Ukàzuje na ušću.“Dragi Petre.” Vaš Šimun Okrènuo sam 37. u vlažnoj zèmlji. i u jèdnom dahu iščìtao kràt ku pjesmu: U ZAGRLJAJU RIJEKE Ne tràžite me prijatelji. znao sam da ćete me potràžiti. Uzvodno i nizvodno Od vašeg srca. a pòtom màhnuo prema ušću nè znajući pòzdravljam li ja to Dunav ili Šimuna. Ja sam tu – pòsve blìzu. Dòšao sam do sàme obale. Ponovno sam okrènuo strànicu s posvetom. prònašao sam tragove cipela kòji su vòdili prema rijèci. strànicu. U skrovitim šumama.

i o čèmu žèli razgovàrati? Zašto? [S] Kàko se pònaša Šimunov nećak Marko kada obìlazi Šimuna. 2.C] Kàkva je hràna u bòlnici? [S] Ка̀ква је хра̀на у бо̀лници? [B] Šta Pètru smeta? Zašto? Gdje bi ràdije bio i šta bi ràdio da je tamo? [C] Što Pètru smeta? Zašto? Gdje bi ràdije bio i što bi ràdio da je tamo? [S] Шта Пѐтру смета? Зашто? Где би ра̀дије био и шта би ра̀дио да је тамо? 2. 3. [B. 3.C] Kàko se pònaša Šimunov nećak Marko kada obìl azi Šimuna. 3. [B] Šta se dogòdilo kad su dòšle Pètrova supruga i kći? O čèmu su razgovàrali? [C] Što se dogòdilo kad su dòšle Pètrova supruga i kći? O čèmu su razgovàrali? [S] Шта се дого̀дило кад су до̀ш ле Пѐтрова супруга и кћи? О чѐму су разгова̀рали? [B. i o čèmu žèli da razgòvara? Zašto? 310 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty .C] Zašto je Pètru odjèdnom neugodno? [S] Зашто је Пѐтру одјѐдном неугодно? [B] Sviđa li se Šimunu Pètrova pòrodica? [C] Sviđa li se Šimunu Pètrova obìtelj? [S] Да ли се Шимуну свиђа Пѐтрова по̀родица? 2. BII 1.S] Šta misli Pèt ar o Šimunu? [C] Što misli Pètar o Šimunu? BIII 1. BIV 1. [B.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] BI 1. [B] Šta se zna o Šimunu a šta o Pètru? Zašto su zajedno? [C] Što se zna o Šimunu a što o Pètru? Zašto su zajedno? [S] Шта се зна о Шимуну а шта о Пѐтру? Зашто су заједно? [B] Ko je bolèsniji od njih dvòjice? [C] Tko je bolèsniji od njih dvòjice? [S] Ко је болѐснији од њих дво̀јице? [B. O čèmu razgovàraju Šimun i Pètar? Preprìčajte Šimunov žìvot. 4.

C] Zašto se kàsnije Šimunu nè spava? [S] Зашто се ка̀сније Шимуну нѐ спава? [B. 3.S] Šta misli Šimun o svòjim nećacima? Zašto? [C] Što misli Šimun o svòjim nećacima? Zašto? [B. [B. 3. [B.2.C] Kòju knjigu pronàlazi Pètar. [B. po Markovu mišljenju? [S] Šta je trebao rànije Šimun da učìni. i gdje? [S] Kòju knjigu pronàlazi Pètar. BVI 1. .S] Kuda Pètar pùtuje? Zašto? [C] Kamo Pètar pùtuje? Zašto? [B.C] Zašto se Šimun vesèli kad nè može jesti? [S] Zašto se Šimun vesèli kad nè može da jede? Za čim Šimun žali? 2. [B] Šta je trebao rànije Šimun učìniti. BVIII 1.C] Kàko se pònaša Šimunov nećak Jòsip kad posjèćuje Šimuna? Kàko su Jòsip i Marko slični. a kàko ràzličiti? [S] Ка̀ко се по̀наша Шимунов нећак Јо̀сип кад посѐћ ује Шимуна? Ка̀ко су Јо̀сип и Марко слични. po Markovom mišljenju? [C] Što je trebao rànije Šimun učìniti. 4. Zbog čèga je ljèkar vìkao na dèžurnu sèstru? Zbog čèga je liječnik vìkao na dèžurnu sèstru? Због чѐга је лѐкар вѝкао на дѐжурну сѐстру? Kàko su razgovàrali prèdstojnik òdjela i Šimunov nećak Marko? Zašto? Ка̀ко су разгова̀р али прѐдстојник о̀дела и Шимунов нећак Марко? Зашто? 2.C] Čim se Šimun bavi kàd a mu se nè spava? [S] Чим се Шимун бави ка̀да му се нѐ спава? [B.C] Na kòjoj rijèci je Šimun vòlio ìći na pecanje s prijateljima? Gdje se nàlazi ta rijèka? [S] На ко̀јој рѐци је Шимун во̀лео да иде на пецање с пријатељима? Где се на̀лази та рѐка? 2. BVII 1. i gde? Kàko se priča zavr̀šava? 311 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty 2. po Markovom mišljenju? BV 1. 3. а ка̀ко ра̀зличити? [B.

2. 5.C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 1. 4. Translate one of the segments of the story.✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. Find the conditional forms in section IV and translate each sentence where there is conditional usage. tense) in sections III and IV. verbal adverbs and verbal nouns in section II. 3. Write out the phrases with prepositions. Analyze the verbal usage (aspect. Find the subjectless sentences in section V. Find the participles. Analyze the prepositional usage in section III or VIII. 6. Find every instance of a number that is used in the story. C2 1. 2. Retell one of the eight segments of the story. and describe the verbs and cases governed by these numbers. noting which case each preposition takes. 312 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty .

masc. Acc A-G AJ Apl Asg AV [B] [B. 3 A. G. n. Isg [J] [J] [B/S] L. part.C. N N NApl Npl Nsg (P) pass. Dat DL DLsg DLIpl [E] f. pl [S] sg v. Loc L-I L-part m. imperfect and imperative)] vocative singular 313 Appendices .S] [C] CF D. dative. third (person) accusative case accusative and genitive [in verb charts: adjective-like forms (L-participle and passive participle)] accusative plural accusative singular [in verb charts: adverbial forms (present and past verbal adverb)] Bosnian usage Bosnian and Croatian usage Bosnian. neut. locative and vocative singular genitive plural genitive singular imperfective aspect both imperfective and perfective aspect instrumental case inclusive imperative instrumental singular ijekavian word or words ijekavian words specific to Bosnian and Serbian ijekavian usage locative case locative and instrumental L-participle (used in compound tense formations) masculine neuter nominative [in verb charts: non-conjugating forms (infinitive and verbal noun)] nominative . aorist. Abbreviations used in the appendices 1. V Vsg first. Gen GDLVsg Gpl Gsg (I) (I/P) I.C] [B. fem. second. Instr incl. Croatian and Serbian usage (where there also exists another word or phrase which is used in only one or two of the others) Bosnian and Serbian usage Croatian usage counting form dative case dative and locative dative-locative singular dative-locative-instrumental plural ekavian word or words feminine genitive case genitive.accusative plural nominative plural nominative singular perfective aspect passive particle plural Serbian usage singular see (abbreviation of vidi) [in verb charts: conjugated forms (present. 2.S] [B.

.

boy sketch a b c č ć d dž đ e f g h i j k А Б Ц Ч Ћ Д Џ Ђ Е Ф Г Х И Ј К а б ц ч ћ д џ ђ е ф г х и ј к L Lj M N Nj O P R S Š T U V Z Ž l lj m n nj o p r s š t u v z ž Л Љ М Н Њ О П Р С Ш Т У В З Ж л љ м н њ о п р с ш т у в з ж The Cyrillic alphabet Cyrillic Latin A B V G D Đ E Ž Z I J K L Lj M a b v g d đ e ž z i j k l lj m English equivalent father bet vet get dent ginger [didja see it?] met treasure zen machine yes. center sugar step flute vet zen treasure Latin English equivalent father bet its church chick [gotcha!] dent junk ginger [didja see it?] met fed get Bach machine yes. center step chick [gotcha!] flute fed Bach its church junk sugar А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш N Nj O P R S T Ć U F H C Č Dž Š 315 Appendices . boy sketch left million met Cyrillic Latin English equivalent n nj o p r s t ć u f h c č dž š net canyon or speck [trilled r] spent. A B C Č Ć D Dž Đ E F G H I J K Appendix 1 Cyrillic Latin and Cyrillic alphabets The Latin alphabet Latin Cyrillic English equivalent left million met net canyon or speck [trilled r] sent.

.

C.S] Senad [B] Sìniša [C.S] Ìva [C.C.C] Ljudèv it [C] Marko [C.C] Biljana [S] Bòjana [C.S] Ìvica [C] Ìvo [C] Ìzet [B] Jàsmin [B] Jòvan [S] Jovica [S] Juraj [C] Luka [S.S] Selma [B] Snèžana [S] Snjèžana [B.C.S] Živorad [S] 317 Appendices .S] Dànijel [C] Dànilo [S] Dàrko [C] Dobrilo [S] Dùšan [S] Đorđe [S] Elvis [B] Èmir [B] Gòran [B.C.C.S] Jasna [B.C.S] Pètar [C.S] Mirza [B] Nenad [C.S] Nermin [B] Nìkola [C.S] Dràgana [S.C] Zlàtan [B.S] Zvjèzdana [C] Željka [C] Aleksàndar [C.C.C] Saša [B.S] Vlàdo [B.S] A selection of women’s and men’s names Some men’s names Mìrjana [B.S] Jadranka [C.C.S] Zòran [C.S] Dùšanka [S] Dželìla [B] Edìta [B.S] Jovana [S] Ljìljana [C.S] Màrija [C.C] Dùbravka [C.S] Tìjana [C. Appendix 2 Some women’s names Aìda [B.S] Branka [C.S] Ràd a [S] Ràd mila [S] Rajka [S] Redžìja [B] Sanja [B. S] Marta [C.S] Svjètlana [B.S] Ljubica [C.S] Grgur [C] Hajrùdin [B] Hàmdija [B] Hàris [B] Hàsan [B] Hr̀voje [C] Ìnoslav [C] Ìvan [C.C] Dàmjan [C.C.C.S] Merìma [B] Mèrsiha [B] Mìra [B.S] Predrag [S] Ràjko [S] Saša [B.C.C] Dàmir [B.S] Ìvana [C.C.S] Žàrko [C.S] Nàda [B.S] Azra [B.S] Vlàda [S] Vlàd imir [C.S] Anka [C] Ànkica [C.S] Dijàna [B.S] Stàk a [S] Svètlana [B.S] Àlija [B] Ànte [C] Àntun [C] Bràn imir [C] Bràn islav [S] Branko [S.S] Emìn a [B] Gòrdana [C.S] Željko [C.S] Mèhmed [B] Milorad [S] Mìrko [S] Miroslav [C.S] Slobòdan [C.S] Zehra [B] Zlata [B.C.S] Zòra [C.C] Àmila [B] Ana [C.S] Sr̀đan [S] Tòmislav [C.S] Grozdana [S] Hana [B] Ines [C.S] Màra [C.

.

pp. Appendix 3 CYRILLIC GUIDELINES for use with worksheets. 14-17 319 Appendices .

320 Appendices .

321 Appendices .

.

[C] NEUTER nouns Nsg Asg Gsg DLsg Isg Vsg CF Npl Apl Gpl DLIpl sèlo sèlo sèla sèlu sèlom selo sèla sela sela sèla selima polje polje polja polju poljem polje polja polja polja polja poljima pìsmo pìsmo pìsma pìsmu pìsmom pìsmo pìsma pìsma pìsma pisama pìsmima gnijèzdo * gnijèzdo gnijèzda gnijèzdu gnijèzdom gnijèzdo gnijèzda gnijèzda gnijèzda gnijèzda gnijèzdima ime ime imena imenu imenom ime imena imèna imèna imèna imènima jàje jàje jàjeta jàjetu jàjetom jaje jàja jàja jàja jàja jàjima * gnijezdo etc. etc. putovi. [E] 323 Appendices . Appendix 4 Nsg Asg Gsg DLsg Isg Vsg CF Npl Apl Gpl DLIpl Noun declensions: paradigms MASCULINE animate nouns konj kònja kònja kònju kònjem konju kònja kònji kònje kònja kònjima muž muža muža mužu mužem mužu muža muževi muževe muževa muževima jùnak junàka junàka junàku junàkom junače junàka junàci junàke junàka junàcima pràtilac pràtioca pràtioca pràtiocu pràtiocem pràtioče pràtioca pràtioci pràtioce pràtilaca pràtiocima Srbin Srbina Srbina Srbinu Srbinom Srbine Srbina Srbi Srbe Srba Srbima Tùrčin Tùrčina Tùrčina Tùrčinu Tùrčinom Tùrčine Tùrčina Turci Turke Turaka Turcima MASCULINE inanimate nouns Nsg Asg Gsg DLsg Isg Vsg CF Npl Apl Gpl DLIpl dan dan dana danu danom dane dana dani dane dàna danima grad grad grada gradu gradom grade grada gradovi gradove gradova gradovima pòsao pòsao pòsla pòslu pòslom posle pòsla pòslovi pòslove poslova pòslovima zadàtak zadàtak zadàtka zadàtku zadàtkom zadatke zadàtka zadàci zadàtke zàdataka zadàcima put put pùta pùtu pùtem * pute pùta pùtevi* pùteve* pùteva* pùtevima* * putem.S] putom.C. [B. putevi etc. [J] gnezdo etc.

FEMININE nouns in -a Nsg Asg Gsg DLsg Isg Vsg NApl Gpl DLIpl rùka ruku rùke rùci rùkom ruko ruke rùku rùkama knjiga knjigu knjige knjizi knjigom knjigo knjige knjiga knjigama djèvojka * djèvojku djèvojke djèvojci djèvojkom djèvojko djèvojke djèvojaka djèvojkama tetka tetku tetke tetki tetkom tetka tetke tetaka / tetki tetkama bòrba bòrbu bòrbe bòrbi bòrbom borbo bòrbe bòrba / borbi bòrbama učitèljica učitèljicu učitèljice učitèljici učitèljicom učitèljice učitèljice učitèljica učitèljicama * djevojka etc.C. [J] devojka etc.S] kći [B.C] ćerka [S] 324 Appendices . [E] FEMININE nouns in a consonant Nsg Asg GDLVsg Isg NApl Gpl DLIpl stvar stvar stvari stvari / stvarju stvari stvàri stvarima noć noć noći noći / noću noći nòći noćima radost radost radosti radošću / radosti radosti radosti radostima ljùbav ljùbav ljùbavi ljubavi / ljubavlju ljùbavi ljùbavi ljùbavima misao misao misli misli / mišlju misli mìsli mislima kći * kćer kćeri kćeri / kćerju kćeri kćèri kćerima * kćerka [B.

Bugàrski Ana Pàvić Anu Pàvić Ane Pàvić Ani Pàvić Anom Pàvić Gđo Pàvić Ines Kùna Ines Kùnu Ines Kùne Ines Kùni Ines Kùnom Gđo Kùn a Adjective declension: paradigms DESCRIPTIVE ADJECTIVES Masculine short long Nsg Asg Neuter short long short Feminine long dobar loš dobar * loš * dòbri loši dòbre loše dobri loši dobri * loši * dobri loši dobre loše dòbro loše dòbro loše dòbra loša dòbra loša dobro loše dobro loše dobra loša dobra loša dòbra loša dòbru lošu dòbre loše dòbre loše dobra loša dobru lošu dobre loše dobre loše Npl Apl * inanimate only 325 Appendices . Laliću Ranko Bugàrski Ranka Bugàrskog Ranka Bugàrskog Ranku Bugàrskom Rankom Bugàrskim G. Ìliću Ìvo Lalić Ìvu Lalića Ìve Lalića Ìvi Laliću Ìvom Lalićem G.Declension of personal names MALE names N A G DL I V Pètar Pètra Pètra Pètru Pètrom Petre Nìkola Nìkolu Nìkole Nìkoli Nìkolom Nìkola Hr̀voje Hr̀voja Hr̀voja Hr̀voju Hr̀vojem Hr̀voje Đorđe Đorđa Đorđa Đorđu Đorđem Đorđe Brane Braneta Braneta Branetu Branetom Brane Ranko Ranka Ranka Ranku Rankom Ranko Ìvo Ìvu Ìve Ìvi Ìvom Ivo FEMALE names N A G DL I V Nàd a Nàdu Nàd e Nàdi Nàdom Nado Vesna Vesnu Vesne Vesni Vesnom Vesna Dràgica Dràgicu Dràgice Dràgici Dràgicom Dràgice Ines Ines Ines Ines Ines Ines NAME AND SURNAME N A G DL I V Nìkola Ìlić Nìkolu Ìlića Nìkole Ìlića Nìkoli Ìliću Nìkolom Ìlićem G.

kom kòjim.Neuter – Feminine long longer Gpl DLIpl kòjih kòjim nekih nekim kòjima nekima 326 Appendices . dobromu lošemu dobre loše dobroj lošoj dobrom lošom dobre loše dobra loša Masculine-Neuter-Feminine * and animate accusative long Gpl DLIpl longer dobrih loših dobrim lošim dobrima lošima PRONOMINAL ADJECTIVES Masculine Nsg Asg Npl Apl Neuter Feminine kòji kòji * kòji kòje * inanimate only neki neki * neki neke kòje kòje kòja kòja neko neko neka neka kòja kòju kòje kòje neka neku neke neke Feminine Masculine – Neuter long Gsg DLsg Isg longer kòjeg * kog * kòjem.short Gsg DLsg Isg CF Masculine-Neuter long Feminine longer short long dòbra * loša * dòbru lošu dobrog * lošeg * dobrom lošem dobrim lošim dobroga * lošega * dobrome. komu nekoga * nekomu kòje kòjoj kòjom neke nekoj nekom * and animate accusative Masculine . kim nekog * nekom nekim kòjega * koga * kòjemu.

ovomu** toga * tome.Neuter – Feminine long longer Gpl DLIpl kàkvih kàkvim svih svim svìju svima 327 Appendices . tomu** tìme òve òvoj òvom ove te toj tom te * and animate accusative Masculine – Neuter – Feminine long longer Gpl DLIpl ** [C] only òvih òvim tih tim Masculine òvima tima Neuter Feminine Nsg Asg Npl Apl kàkav kàkav * kàkvi kàkve * inanimate only sav sav * svi sve kàkvo kàkvo kàkva kàkva sve sve sva sva kàkva kàkvu kàkve kàkve sva svu sve sve Masculine – Neuter long Gsg DLsg Isg longer Feminine kàkvog * kàkvom kàkvim svem svim kàkvoga * kàkvomu svèga * svèmu svìma kàkve kàkvoj kàkvom sve svoj svom * and animate accusative Masculine .DEMONSTRATIVE PRONOMINAL ADJECTIVES Masculine Nsg Asg Npl Apl Neuter Feminine òvaj òvaj * òvi òve * inanimate only taj taj * ti te òvo òvo òva òva to to ta ta òva òvu òve òve ta tu te te Feminine Masculine – Neuter long Gsg DLsg Isg CF longer òvog * òvom òvim ova tog * tom tim ta òvoga * òvome.

Neuter – Feminine longer long Gpl DLIpl njègovih njègovim maminih maminim njègovima maminima 328 Appendices .Neuter – Feminine long Gpl DLIpl longer mòjih mòjim Masculine naših našim mòjima našima Feminine Neuter Nsg Asg Npl Apl njègov njègov * njègovi njègove mamin mamin * mamini mamine njègovo njègovo njègova njègova mamino mamino mamina mamina njègova njègovu njègove njègove mamina maminu mamine mamine * inanimate only Masculine – Neuter short Gsg DLsg Isg long Feminine njègova* njègovu mamina * maminu njègovog * njègovom njègovim maminog * maminom maminim njègove njègovoj njègovom mamine maminoj maminom * and animate accusative Masculine . mome. momu našega * našemu mòje mòjoj mòjom naše našoj našom * and animate accusative Masculine .POSSESSIVE PRONOMINAL ADJECTIVES Masculine Nsg Asg Npl Apl Neuter Feminine moj moj * mòji mòje * inanimate only naš naš * naši naše mòje mòje mòja mòja naše naše naša naša mòja mòju mòje mòje naša našu naše naše Feminine Masculine – Neuter long Gsg DLsg Isg longer mòjeg * mog * mòjem. mom mòjim našeg * našem našim mòjega * moga * mòjemu.

plural 1st full N A-G D L-I clitic full 2nd clitic 3rd masc. njìme ga ga mu òna nju nje njoj njoj njom. njòme je. / neut. / neut. ju je joj PERSONAL PRONOUNS. nekomu nekome nekime šta / što šta / što čèga ništa ništa ničeg ničega čim čèmu čìme ni o čem ničim ni o čemu ničime 329 Appendices . singular 1st full N A G D L I clitic full 2nd clitic reflexive full clitic 3rd masc. mnòme ti tebe tebe tebi tebi tobom te te ti sebe sebe sebi sebi sobom se se [si] on / òno njega njega njemu njemu njim. full clitic 3rd feminine full clitic ja mene me mene me meni mi meni mnom. kòmu kòme kìme neko / netko nekog nekog nekom nekim nekoga nekoga nekome. / feminine full clitic mi nas nama nama nas nam vi vas vama vama vas vam oni / ona / one njih njima njima ih im INTERROGATIVE PRONOUNS and words derived from them long N A G D L I longer long longer long longer long longer ko / tko kog kog kom kim kòga kòga kòme.Declension of pronouns PERSONAL PRONOUNS.

.

s (or sa). off of with to. down from. SA U U UZ ZA ZA ZBOG + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + Gen Gen Gen Gen Gen Gen Gen Gen Gen Dat Gen Acc Acc Loc Instr Gen Dat Loc Gen Gen Acc Loc Instr Gen without near. towards at. za 331 Appendices . Appendix 5: The most common prepositions BEZ BLIZU DO ISPOD ISPRED IZ IZA IZMEĐU IZNAD K. blizu. across from about. KA KOD KROZ NA NA NAD NAKON NASUPROT O OD OKO PO PO POD PORED POSLE POSLIJE PRE PRIJE PRED PREKO PREMA PRI S. up. iznad k (or ka). next to. preko. od. prema na. na. onto on. out of behind between. in under beside. at over. uz. among above to. zbog ispod. pred. up to under in front of from. o. ispred. by. u nad. iz. close to to. kod. pri. at alongside. in front of across toward. pre [E] prije [J]. of around per. SA S. by. along for behind because of. nakon. concerning from. u. nasuprot. po. posle [E] poslije [J]. iza. with. pored. pod. according to near. around. next to after before before. oko. između. with. to through to. above after opposite. each according to. into. on in. at from. za bez. s (or sa). do. due to + Gen + Gen + Instr + Gen + Dat + Loc + Gen + Instr + Acc + Loc + Acc + Acc + Instr + Gen PREPOSITIONS BY CASE Accusative Genitive Dative Locative Instrumental kroz.

.

Appendix 9 (pp. Each verb has two forms that act as a noun (N). most verbs do indeed occur in nearly all the possible forms. In theory.pl present vbl. gledati gledam gledah gledah AJ AV gledaš gleda gledaše gledaj! gledao gledalo gledan gledano gledajući gleda gleda gledaše gledala gledana gledamo gledate gledasmo gledaste gledasmo gledaste gledajmo! gledajte! gledali gledala gledani gledana [pogledavši] gledanje gledaju gledaše gledahu gledale gledane Type 2 (nositi) N V present aorist imperfect imperative L. and two forms that function as adverbs (AV).adv.sg f.participle pass. m. since these two features of a verb’s meaning affect its ability to express the nuances inherent in the particular forms.sg 3sg 3sg 3sg f. the passive participle and the L-participle. the slot is filled by a form from another verb of the same type.sg AJ AV 2sg 2sg sg sg n.pl n. Appendix 6: Verbal conjugation The following charts summarize the forms of a verb. past vbl. The remaining forms are verbal (V). 358-366) presents all the verbs introduced in lesson vocabularies and grammar sections.sg m. Where the verb in question lacks one or more of the forms. organized according to conjugational type. Verb inventory N V present aorist imperfect imperative L-participle passive participle verbal adverb infinitive 1sg 1sg 1sg m.pl m.participle pass. part. adv. nòsiti nosim nòsih nošah AJ AV nosiš nòsi nošaše nòsi! nòsio nòsilo nošen nošeno noseći nosi nòsi nošaše nòsila nošena nosimo nòsismo nošasmo nòsimo! nòsili nošeni nosite nòsiste nošaste nòsite! nòsila nošena nòsivši nošenje nose nòsiše nošahu nòsile nošene 333 Appendices . the three tenses and the imperative mood.sg 1pl 1pl 1pl incl. any one verb will have a separate form corresponding to each of the boxed slots in the inventory diagram below.pl 2pl 2pl 2pl pl n. Although this does not always happen in practice. “Holes” in the pattern are usually a function of aspect or transitivity. Each verb also has two sets of forms that function as adjectives (AJ).sg n. Type 1 (gledati) N V present aorist imperfect imperative L.pl verbal noun 3pl 3pl 3pl f. in that they name an activity (the infinitive and the verbal noun). In each case.pl f. an attempt was made to choose head verb which would give the fullest range of forms. and gives information about accentuation. part. the past and present verbal adverbs.

participle pass.participle pass. vidjeti vidim vidjeh viđah AJ AV vidiš vidje viđaše vidi! vidio vidjelo viđen viđeno videći vidi vidje viđaše vidjela viđena vidimo vidite vidjesmo vidjeste viđasmo viđaste vidimo! vidite! vidjeli vidjela viđeni viđena vidjevši viđènje vide vidješe viđahu vidjele viđene Type 4 (držati) N V present aorist imperfect imperative L. dr̀žati dr̀žim dr̀žah dr̀žah AJ AV dr̀žiš dr̀ža dr̀žaše dr̀ži! dr̀žao dr̀žalo dr̀žan dr̀žano dr̀žeći dr̀ži dr̀ža dr̀žaše dr̀žala dr̀žana dr̀žimo dr̀žite dr̀žasmo dr̀žaste dr̀žasmo dr̀žaste dr̀žimo! dr̀žite! dr̀žali dr̀žala dr̀žani dr̀žana dr̀žavši dr̀žanje dr̀že dr̀žaše dr̀žahu dr̀žale dr̀žane Type 5 (pisati) N V present aorist imperfect imperative L. part. part. part. part. videti vidim videh viđah AJ AV vidiš vide viđaše vidi! video videlo viđen viđeno videći vidi vide viđaše videla viđena vidimo vidite videsmo videste viđasmo viđaste vidimo! vidite! videli videla viđeni viđena videvši viđènje vide videše viđahu videle viđene Type 3 (vidjeti) [J] N V present aorist imperfect imperative L.Type 3 (videti) [E] N V present aorist imperfect imperative L. pìsati pišem pìsah pisah pìsao pisan AJ AV pišeš pìsa pisaše pìši! pìsalo pisano pišući piše pìsa pisaše pìsala pisana pišemo pišete pìsasmo pìsaste pisasmo pisaste pìšimo! pìšite! pìsali pìsala pisani pisana pìsavši pìsanje pišu pìsaše pisahu pìsale pisane 334 Appendices .participle pass.participle pass.

krènuti krenem krènuh [tònjah] AJ AV kreneš krènu [tònjaše] krèni! krènuo krènulo [dignut] [dignuto] [dižući] krene krènu [tònjaše] krènula [dignuta] krenemo krenete krènusmo krènuste [tònjasmo] [tònjaste] krènimo! krènite! krènuli krènula [dignuti] [dignuta] krènuvši [svanùće] krenu krènuše [tònjahu] krènule [dignute] Types 8a-8b (kupovati.participle pass. kazivati) Type 8a N V present aorist imperfect imperative L.Type 6 (piti) N V present aorist imperfect imperative L. kazìvati kàzujem kazìvah kazìvah AJ AV kàzuješ kazìva kazìvaše kàzuj! kazìvao kazìvalo kàzivan kàzivano kàzujući kàzuje kazìva kazìvaše kazìvala kàzivana kàzujemo kàzujete kazìvasmo kazìvaste kazìvasmo kazìvaste kàzujmo! kàzujte! kazìvali kazìvala kàzivani kàzivana kazìvavši kazìvanje kàzuju kazìvaše kazìvahu kazìvale kàzivane 335 Appendices . part. part.participle pass. kupòvati kùpujem kupòvah kùpovah AJ AV kùpuješ kupòva kùpovaše kùpuj! kupovao kupovalo kupovan kupovano kùpujući kùpuje kupòva kùpovaše kupovala kupovana kùpujemo kùpujete kupòvasmo kupòvaste kùpovasmo kùpovaste kùpujmo! kùpujte! kupovali kupovala kupovani kupovana kupovavši kupòvanje kùpuju kupòvaše kùpovahu kupovale kupovane Type 8b N V present aorist imperfect imperative L. part. part.participle pass.participle pass. piti pijem pih pijah AJ AV piješ pi pijaše pij! pio pilo [pòpit] [pòpito] [popìjen] [popijèno] pijući pije pi pijaše pila [pòpita] [popijèna] pijemo pijete pismo piste pijasmo pijaste pijmo! pijte! pili pila [pòpiti] [pòpita] [popijèni] [popijèna] [popivši] pijenje piju piše pijahu pile [pòpite] [popijène] Type 7 (krenuti) N V present aorist imperfect imperative L.

Type 9 (davati) N V present aorist imperfect imperative L. dàvati dajem dàvah davah AJ AV daješ dàva davaše daj! dàvao dàvalo davan davano dàjući daje dàva davaše dàvala davana dajemo dajete dàvasmo dàvaste davasmo davaste dajmo! dajte! dàvali dàvala davani davana dàvavši dàvanje dàju dàvaše davahu dàvale davane Type 10 (brati) N V present aorist imperfect imperative L.participle pass. part. brati bèrem brah brah brao bran AJ AV bèreš bra braše bèri! bralo brano bèrući bère bra braše brala brana bèremo brasmo brasmo bèrimo! brali brani bèrete braste braste bèrite! brala brana bravši brànje bèru braše brahu brale brane Type 11 (uzeti) N V present aorist imperfect imperative L-participle pass. part.participle pass. part. part. ùmeti ùmem ùmeh ùmejah ùmeo AJ AV ùmeš ùme ùmejaše ùmej ùmeelo ùmejući ùme ùme ùmejaše ùmela ùmemo ùmesmo ùmejasmo ùmejmo ùmeli ùmete ùmeste ùmejaste ùmejte ùmela umèće ùmeju ùmeše ùmejahu ùmele ùmevši 336 Appendices .S] Type 12 (umeti) [E] N V present aorist imperfect imperative L.participle pass. ùzeti uzmem uzeh [kùnijah] uzeo uzet AJ AV uzmeš uze [kùnijaše] ùzmi! uzelo uzeto [kùnući] uzme uze [kùnijaše] uzela uzeta uzmemo uzmete uzesmo uzeste [kùnijasmo] [kùnijaste] ùzmimo! ùzmite! uzeli uzela uzeti uzeta uzevši [poduzèće]* uzmu uzeše [kùnijahu] uzele uzete * poduzeće [B.C] preduzeće [B.

participle pass.participle pass. ùmjeti ùmijem ùmjeh ùmijah ùmio AJ AV ùmiješ ùmje ùmijaše ùmij ùmjelo ùmijući ùmije ùmje ùmijaše ùmjela ùmijemo ùmjesmo ùmijasmo ùmijmo ùmjeli ùmijete ùmjeste ùmijaste ùmijte ùmjela umijèće ùmiju ùmješe ùmijahu ùmjele ùmjevši Type 13 (jesti) N V present aorist imperfect imperative L.participle pass. stići) Type 15a N V present aorist imperfect imperative L.participle pass. part. jesti jedem jedoh jeđah jeo jeden AJ AV jedeš jede jeđaše jedi! jelo jedeno jedući jede jede jeđaše jela jedena jedemo jedosmo jeđasmo jedimo! jeli jedeni jedete jedoste jeđaste jedite! jela jedena jedavši jedenje jedu jedoše jeđahu jele jedene Type 14 (tresti) N V present aorist imperfect imperative L. part. part. teći tèčem tekoh tècijah tekao tèčen AJ AV tèčeš teče tècijaše tèci! teklo tečèno tèkući tèče teče tècijaše tekla tečèna tèčemo tèčete tekosmo tekoste tècijasmo tècijaste tècimo! tècite! tekli tekla tečèni tečèna [tekavši] tèčenje tèku tekoše tècijahu tekle tečène 337 Appendices .Type 12 (umjeti) [J] N V present aorist imperfect imperative L. tresti trèsem trèsoh trèsah AJ AV trèseš trese trèsaše trèsi! tresao trèslo trèsen tresèno trèsući trèse trese trèsaše trèsla tresèna trèsemo trèsete trèsosmo trèsoste trèsasmo trèsaste trèsimo! trèsite! trèsli trèsla tresèni tresèna trèsavši trèsenje trèsu trèsoše trèsahu trèsle tresène Types 15a-b (teći. part.

part. part. dòći dođem dòđoh [iđah] AJ AV dođeš dòđe [iđaše] dòđi! dòšao dòšlo [nađen] [nađeno] [idući] dođe dòđe [iđaše] dòšla [nađena] dođemo dođete dòđosmo dòđoste [iđasmo] [iđaste] dòđimo! dòđite! dòšli dòšla [nađeni] [nađena] došavši dođu dòđoše [iđahu] dòšle [nađene] The verb hteti [E] N V present aorist imperfect AJ AV L.participle pass. stići stignem stigoh stizah stigneš stiže stizaše stigni! stigao stiglo [strižen] [striženo] stižući stigne stiže stizaše stigla [strižena] stignemo stignete stigosmo stigoste stizasmo stizaste stignimo! stignite! stigli stigla [striženi] [strižena] stigavši stizanje stignu stigoše stizahu stigle [strižene] Type 16 (doći) N V present aorist imperfect imperative L.participle pass.participle AJ AV htjeti ću ćeš hòću hòćeš nèću nećeš htjeh htje htjedoh htjede hòćah hòćaše hòtijah hòtijaše htio htjelo hòteći će hòće neće htje htjede hòćaše hòtijaše htjela ćemo ćete hòćemo hòćete nèćemo nèćete htjesmo htjeste htjedosmo htjedoste hòćasmo hòćaste hòtijasmo hòtijaste htjeli htjela htevši htjenje će hòće nèće htješe htjedoše hòćahu hòtijahu htjele 338 Appendices .participle hteti ću hòću nèću hteh htedoh hòćah hòtijah hteo ćeš hòćeš nećeš hte htede hòćaše hòtijaše htelo hòteći će hòće neće hte htede hòćaše hòtijaše htela ćemo ćete hòćemo hòćete nèćemo nèćete htesmo hteste htedosmo htedoste hòćasmo hòćaste hòtijasmo hòtijaste hteli htela htevši htenje će hòće nèće hteše htedoše hòćahu hòtijahu htele The verb htjeti [J] N V present (full) (negated) aorist (or) imperfect (or) L.Type 15b N V AJ AV present aorist imperfect imperative L.

S] jest [C] 339 Appendices .The verb biti N V present (full) (negated) aorist imperfect [E] imperfect [J] imperative L.participle biti sam jèsam nìsam budem bih bejah bijah bio AJ AV si jèsi nìsi budeš bi bejaše bijaše budi! bìlo budući je jeste * nìje bude bi bejaše bijaše bìla smo jèsmo nìsmo budemo bismo bejasmo bijasmo budimo! bìli ste jèste nìste budete biste bejaste bijaste budite! bìla bivši su jèsu nìsu budu biše bejahu bijahu bìle * jeste [B.

.

sanjam skùpljati. spavam.Kùpi šunku .Volim šunku za dòručak. .Ne zabòravi da ga kupiš. .S] ìći. skùpljaju spàvati. zabòravim 24 self-service grocery store self-service grocery store ham Do you need something? to forget (P) Mòja žèna ide u samoùslugu. 341 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari . bèr em cveće cvijeće fudbal [B. spàv aju tržnica [B. idem igrati.Meni se jede kàjgana . Appendix 7: OSAM MALIH PRIČA O MOJOJ ŽENI I VOCABULARY brati. igram. Mòja žèna gleda telèviziju.Mislim da nemamo.Da li ìmamo čaj od kamìlice? pitam. Ja igram fudbal.kaže mòja žèna. .Da li tebi nešto treba? .C] samoùsluga [B. .kaže òna. skupljam. Ja idem na pìjacu. dòručka meni se jede kàjgana kamìlica Do you need something? breakfast I feel like eating scrambled eggs chamomile samopòsluga [B. Ja skupljam marke.C] David Albahari 23 never soccer marketplace to dream (I) to collect (I) to sleep (I) marketplace Mòja žèna bère cveće. Mòja žèna čìta ljùbavne romàne.Moram da kupim hleb i mleko . ìgraju ljùbavni to pick (I) flowers flowers soccer to go (I) to play (I) romance nikada nogomet [C] pìjaca [B.kažem. . . .C] zabòraviti.  II VOCABULARY Da li tebi nešto treba? [S] dòručak.S] sànjati. Mòja žèna dugo spava. Ja nikada nè sanjam.S] šunka Treba li ti nešto? [B.

S] lišće coll.Nè brini . òdlećem to worry (I) torch to be silent (I) to add (I) to seem (I) it seems only as if bench tree top to resemble (I) foliage.Mògu satima da ih gledam. . a onda kažem .lìče na bùktinje. nàstavljam odlètati. . bukèta ću kòštati làla [B.òstaju nam vràpci.C] smèšiti se. leaves to continue (I) to fly away (I) odlijètati. smešim se smijèšiti se. žalim žalim što 25 to fly away (I) to remain (I) park look! (P) for hours to resemble (I) smile (I) smile (I) that to be silent sparrow gold to feel sorry (I) I’m sorry that Mòja žèna i ja sèdimo na klùpi.kažem. .S] dodàvati.kažem .smeši se mòja žèna . nàstavljati.Volim jesen . ličim (na) [B. brinem bùktinja ćùtati..Te rùže su divne .Neke krošnje .Jesen je uvek lèpa .C] umòtati venčàn je vjenčànje saleswoman store. . .Ìzgleda kao da je od zlata.Dòručak bez novina . . ìzgledam ìzgleda jèdino kao da klùpa krošnja lìčiti. shop rose tulip to wrap up (P) wedding wedding 26 Kùpujem bùket rùža za mòju žènu.nàstavlja mòja žèna.Jèdino žalim što òdleću ptice.da li da kupim novine? . Klùpa je u parku.pita mòja žèna .C] vràbac.nìje pravi dòručak. Ja malo ćùtim. šutim [B. sličim (na) [B. čùtim [B.A novine . òdlijećem òstajati. smiješim se što šùtjeti.kaže prodavàčica. .  III VOCABULARY brinuti. dòdaje mòja žèna. . dòdajem izglèdati. 342 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari . pokàzujem bouquet I will to cost (I) tulip I didn’t see them I didn't see them to look at (P) to show (I) prodavàčica ràdnja rùža tulipan [B.  IV VOCABULARY bùket. òstajem park poglèdaj! satima slìčiti. vràpca zlato žaliti. .Poglèdaj lišće .I nìsu skupe. .S] nisam ih video nisam ih vidio pògledati pokazìvati.kažem.kaže mòja žèna.

C] čèlo gospòdar. . . .I to je vežba. krenem lupiti se truly.A uveče? .Uveče idemo u bioskop .kažem.Treći deo ‘Gospodàra prstenova’. tr̀čim uskoro ùstajati.Posle žurim na pòsao.Ipak ću ùzeti rùže .kažem .kažem. zvonim 27 afterwards afterwards ring gym for lifting weights to run (I) soon to get up. gospodàra jèdva čekam karta kàsnije krènuti. 343 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari . ùstajem zaboravan zvòniti.O .kaže mòja žèn a.Tamo su .odgòvaram.Moraš uskoro da kreneš. prstenovi teretàn a tr̀čati.Mògu da tr̀čim do teretàne .Svìđaju joj se i làle .pokàzuje prodavàčica . to rise (I) forgetful to ring (I) Moj bùdilnik zvoni u šest sàti.pored kase.kažem.Već ìmamo karte.Kolìko kòšta sedam cr̀venih rùža? V VOCABULARY baš bùdilnik [B. . really alarm clock alarm clock forehead lord. u lep pàpir .ali nìsam ih video u ràdnji.Da li ih nosite nekome na venčànje?” .kaže prodavàčica.Zar nè možeš kàsnije da ideš? . Mòja žèna se lupi po čèlu.Idem u teretànu da vežbam . Da li želite da ih pògledate? .kaže prodavàčica. .Baš sam zaboravna! Šta gledamo? . .S] bùdilica [B. .Rùže su za mòju žènu.Òn a sigurno voli rùže. molim vas. . .Jèdva čekam da ga vidim .Umòtajte ih. . . master I can hardly wait ticket later to get going (P) to strike oneself (P) posle poslije prsten. . . . .Zašto ùstaješ tàko rano? pita mòja žèna. . .Svakako .kažem. Onda pòg leda na sat.

dr̀žim ìzveštaj [S] ìzvještaj [B] ìzvješće [C] màramica ni tolìko pòzdraviti hello [on the phone] to hold (I) report report report handkerchief not even this much to greet (P) prohùjao.kažem.Da li bi me više voleo da ìmam rep? . Òstavljam krpu. tanjìra [B. . prohùjala slušalica spùštati. pòdižem pòlica posuđe coll. . na drvetu. ùzimam foto-apàrat i slikam je tri pùta. Mòja žèna prèstaje da peva. spuštam stràn ica šètnja telefonìr ati. telefòniram vihor 29 swept away telephone receiver to hang up (I) page stroll to telephone (I/P) gale-strength wind Svakog dana. telefòniram mòjoj žèni. [C] to wipe. .Nàravno da nìsam . . 344 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari . brišem da ìmam da li bi me više voleo? drvo. . drveta dvòrište foto-apàrat.Ròman ‘Prohùjalo s vihorom’. to erase (I) if I had would you love me more? tree yard camera dishtowel to leave.S] tànjir.kažem. Onda me pògleda.kaže òn a.kažem.Šta čitaš? . Ja brišem čaše i tanjìre. VI VOCABULARY brisati. prèstajem put [tri pùta] rep slàg ati. Čitam knjigu. .  VII VOCABULARY alo dr̀žati.kaže mòja žèna. sèdi veverica.S] tànjur.Alo .Volim te i bez repa . Zàtim ih slažem na pòlicu. to set aside (I) to raise (I) shelf dishes prèstajati. foto-aparàta krpa òstavljati pòdizati. U dvòrištu.Mene nikada nè slikaš tri pùta . tačno u pòdne.kaže mòja žèn a. slažem slikati sudovi [B.Ti nìsi veverica . .Kàko si? Šta radiš? .kaže mòja žèn a.Dobro sam . .Zdravo . pòdižem foto-apàrat i slikam je čètiri pùta. tanjùra [C] veverica vjeverica zàtim 28 to stop (I) time [three times] tail to arrange (I) take a picture (I) dishes plate plate squirrel squirrel thereafter Mòja žèna père sudove i peva.

Kàda obùče blùzu.Idem u šètnju sa Ljubicom. I kònac je beo.Dok čitam .kažem i spuštam slušalicu.kaže mòja žèna .kažem.Pedèset strànica ..možda ni tolìko. ùvlačim needle thread kitchen to put on clothing (P) to sew on (I) to draw in (I) 30 Mòja žèna sèdi u kuhinji i ùvlači kònac u ìglu. kònca kuhinja òbući.A ti .A kàda ih pročìtaš – pitam . obùčem prišìvati. Onda bira dùgme za svòju blùzu. Samo je dùgme crvèno. biram.To je tùžna knjiga .dr̀žim màramicu u rùci.Kàda nàpišem ìzveštaj . òna stavlja blùzu na dàsku za pèglanje. . Malo posle.Kolìko još ìmaš do kraja? .šta onda misliš da radiš? . . 345 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari . .S] gumb [C] to select (I) blouse ironing board rainbow button button ìgla kònac. bìr aju blùza dàska za pèglanje duga dùgme.  VIII VOCABULARY bìrati. Vidim da je svako dùgme druge bòje.kažem. .kàda dòlaziš kući? . .pita mòja žèna .odgòvara òna. Mòja žèna prìšiva cr̀veno dùgme na belu blùzu. prìšivam uvlàčiti. Blùza je bèla.Pòzdravi Ljubicu . mòja žèna ìzgleda kao beli oblak iza šàrene dùge. dùgmeta [B. .

.

òbjavim odèvati. student to inquire (P) to get acquainted (P) probably final [she] would like to [she] would like to Gòran stòji pred Centrom za ùčenje stranih jezika u sàrajevskoj ulici Òbala Kulina Bana. metra mjesto nizvodno nogometni klub [B. 347 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . òdijevam òsmehnuti. a žèljela bi naùčiti i špànjolski.S] gìmnazija gimnazijàlac. prozòvem replika stići. . a Vlàdo je ràdio kao kònobar.Nèćemo vàljda biti samo nas dvoje . U pet sàti pòčinje prvi čas tečaja špànjolskog jèzika. . Pred zgradu Centra stigla je i Marìna. òd evam odijèv ati. .S] španjolski [B. Uskoro im prìđoše dvòjica mladìća. To je duga ulica uz rijèku. òsmehnem òsmjehnuti. Kàko ste? . . gimnazijàlca hvàla na pìtanju klimati glàvom latinoamerički mesto metar. . dòći će još neko . nàročito Borgesa. Appendix 8: LJUBAV NA ŠPANJOLSKI NAČIN I VOCABULARY čin će dres frìzerka fudbalski klub [B. Damire. Deset minùta do pet popòdne. bio je pòvod za prvi svjètski rat.òpet će Gòran. i to baš u gìmnaziji kòju je Dàmir pohàđao. Upòznali su se. òsmjehnem plàvuša pohàđati.Jèsam – odgovori Marìna. ubijem učenik upìtati. kòji je stigao odjèven u dres nogometnog kluba “Real Madrid”.Òvdje si zbog tečaja? . to clothe (I) to flash a smile (P) to flash a smile (P) blonde to attend [a class] (I) Muharem Bazdulj 31 polàko pòvod pòznat pred + Acc prìći priđem pròzvati. hvàla na pìtanju. stignem. òvdje smo oboje učenici . to dub (P) reply to arrive (P) foreign language Spanish Spanish course [of study] to kill (P) pupil. profesòrice. Gòran gleda nà sat. Òn a je stùdentica zàvršne godine èngleskog jèzika. .C] objàviti. kàsnije pròzvan Sàrajevskim atentàtom. Svi se òs mjehnuše na òvu Sonjinu repliku. Žèli naùčiti špànjolski jer jako voli latinoameričke pisce. ùp itam upòznati se vàljda zàvršni žèlela bi žèljela bi slowly reason. Pòzdravlja Gòrana klimanjem glàve.Ìma vremena.reče Dàmir. a odmah zàtim i dvije djèvojke.C] tečaj ùbiti. Stotìnjak metara nizvodno je mjesto na kòjem je Gavrilo Princip ùbio nadvojvodu Franza Ferdinanda. to clothe (I) to don.Dobro sam. Taj čin.Dobar dan. stigao. Òvdje ti nìsam profesòrica. pòhađam act “went” sports uniform hairdresser soccer team secondary school high school student thanks for asking to nod (I) Latin American (adj. dok je Sonja ràdila kao profesòrica biològije.upìta Gòran. Lijèpa plàvuša Azra bìla je frìzerka.) place meter place downstream soccer team to announce (P) to don.rekla je Marìna. Poznat joj je s fakultèta. stigla strani jèzik španski [B. bio je još gimnazijàlac. occasion known in front of to come over to (P) to call. Gòran je stùdent književnosti.reče Sonja. Dàmir.

Cortasara.rekla je Sonja. . nàv ijam nekako nèzgodan. sad zavr̀šavam studij èngleskog.) Mexican (adj.) television (adj. a čas je već zavr̀šio. Šestero mladih ljùdi polàko ùđoše u zgradu.rekao je Dàmir. a zàtim ih je on pìtao zašto žèle naùčiti baš špànjolski jèzik. Dòbio sam prvu nagradu u nagradnoj ìgri Coca-Cole i tri sedmice ću putòvati po cijeloj Špànjolskoj pa račùn am da bi bìlo dobro da makar malo znam jèzik . Sèstra mi je trùdna pa će ih uskoro biti troje. . Rekao je da se strani jèzik bolje i lakše ùči u manjim grùpama.Ja volim latinoameričku književnost. 348 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . pòšaljem prìznati prva nagrada to add (P) Germanic group Italian (adj.” Hòću da nàučim špànjolski da nàpišem pìsmo Raulu Gonzalesu i zàmolim ga da mi pòšalje svoj dres . a pòsebno Borgesa rekao je Gòran.objàvi Vlàdo. a nekad kàsnije možda i fràncuski te talìjanski .dòdade ùčitelj. studies Sweden Swedish Italian (adj.Bolje je da uđemo . Odgovàrali su jèdno po jèdno. . Marqueza. òpustim pòslati.S] meksički nagrada nagradna ìgra navìjati. nèzgodna opùstiti. pa mi se čìni da ćemo biti nekako bliže ako ja nàučim špànjolski .Ja idem u Špànjolsku na tri mjeseca. Nèćemo dànas ništa ùčiti.  II VOCABULARY dòdati gèrmanski grùpa italìjanski [B.Pet je sàti . samo nju. Sve su to gèrmanski jèzici. Žèljela bih naùčiti i špànjolski. Tek su se pòčeli upoznàvati. . to cheer (I) somehow awkward to relax [someone] (P) to send (P) to admit. ali ja žèlim naùčiti špànjolski zbog meksičkih televìzijskih serija. samo ćemo razgovàrati .. Nemam više braće ni sestàra. a mene òpet ništa tàko ne òpusti kad se vratim s pòsla . Vrijème je brzo pròšlo. žìvjela sam u Švedskoj pa znam i švedski. U gìmnaziji sam ùčila njèmački. .Najbolje je da se na prvom času dobro upòznamo.) pregnant to get married (P) United Nations United Nations to get to know (I) Ùčitelj je bio zadovoljan što ih je samo šestero. Znam da se dànas svi smìju sapùnicama.rekla je Azra.reče Azra. to confess (P) first prize račùnati sapùnica sàstav serija studij Švedska švedski talìjanski [B.C] upoznàvati se.rekao je Vlàdo.rekla je Marìna.S] Ujèd injeni Nàrodi [B.C] televìzijski trùdna ùdati se Ujèd injene Nàcije [B. . Svi su ùčitelju kàzali svòja imèna. upòznajem se 32 to calculate (I) soap opera composition series study. Njih dvoje sad žìve u Valènciji. .Mòja sèstra se ùdala za špànjolskog vojnìka kòji je bio u Sàrajevu u sàstavu snaga Ujèdinjenih nàroda.Ja volim jèzike.) award competition to root.Meni je malo nèzgodno da prìznam. . Llosu.Ja nàvijam za “Real.

na žèljezničkoj stànici ili na aeròdromu se raspìtati o redu vòžnje.S] redòvit [B. u kafàni tràžiti pivo.C] čìtanje dar. basis mistake polyglot polyglot to spend (P) rule to foresee (P) to foresee (P) too short too much. komentàra kòmpletan. i to razgovor sa najùmnijim ljudima iz neke zèmlje .S] àkcenat. . a nòv ce kòje ste dali za tečaj mogli ste u Špànjolskoj potròšiti na pivo i skupe vèčere .S] pògreška polìglot [B. pòtrošim pravilo prèdvideti. Kòmpletna grùp a je òdlično ùčila. svakòdnevna šaliti se tvr̀diti.rekao je jedànput. dara disciplìna dopùštati.C. Marìna. no šta je čìtanje nego razgovor. navèd em òdnekud osnov [B. tvrdim uman.znao je reći ùčitelj. . nìje kòrio. radujem raspìtati se. Gorane. da ste već pòčeli čìtati knjige na špànjolskom jèziku i to me raduje. Marìni je ìzvrsno išla gramàtika. ali su ipak svi u nečemu bìli najbolji. pròmenim promijèniti. prekratka previse prìručnik promèniti.bio je ùčiteljev komèntar.To je ta škòlska disciplìna . dòpuštam èsej. prèdvidim prekratak. ìstičem izgovor iznenađìvati. Svi su najprije mislili da je to prekratko vrijème da bi se naùčile màk ar i osnove špànjolskog jèzika. 349 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .kàzao mu je ùčitelj. .C. najbolje znate kolìko dobro žèlite znati jèzik. prèdvidim prèdvidjeti. Sonja je najbrže proširìvala vokabùlar.S] airport accent accent reading gift discipline to permit (I) essay grammatical mistake. vokabulàra zràčna lùka [C] 33 foundation. prošìrujem radovati.C] polìglota [B. Vlàdo je òdnekud nàbavio prìručnik o špànjolskom jèziku u svakòdnevnoj upotrebi te je bez greške znao u restorànu narùčiti rùčak. very much handbook to change (P) to change (P) expand (I) to gladden (I) to ask around (P) [transport] schedule regular regular everyday (adj.C. Vlàdo.C. ràspitam se red vòžnje rèdovan [B. Ùčitelj ga. umna uporaba [C] upotreba [B. nàpretka nàterati nàtjerati nàvesti. no brzi ih je nàpredak nàtjerao da pròmijene mišljenje.šalio se ùčitelj. error to go very well for someone anyhow to emphasize (I) pronunciation to surprise (I) commentary complete to scold (I) to acquire (P) first of all first of all progress to force (P) to force (P) to induce (P) from somewhere foundation.S] àkcent [B. Ùčitelj je redòvito ìsticao njèzin vèliki dar za gramàtiku. iznenàđujem komèntar. pròmijenim proširìvati. Žao mi je samo što ste uzalud dàvali nòvce za tečaj. . Òstalo ga nìje previše ni zanìmalo. Mnogi tvrde da se jèzik nè može naùčiti bez razgovora.) to joke (I) to claim (I) wise use use in vain vocabulary airport Bìlo je prèdviđeno da tečaj traje osam nèdjelja. međùtim. Sve ste òvo ionàko mogli naùčiti sami.S] potròšiti. ali me prijatno iznenàđuje to što ne dòpuštate da vas neka gramàtička pravila iz èngleskog ili njèmačkog u špànjolskom navèdu na pògreške .Vi mora da rječnik kòd kuće čìtate . vidi se da ste polìglota. esèja gramàtički greška ìći nekome ìzvrsno ionàko ìsticati. Gòran je bio najbolji u pìsanju kràtkih esèja na špànjolskom.Vidi se. àkcenta [B.Vi.C] svakòdnevan. Dàmir je bio najvrèdniji u pìsanju dòmaćih zadàtaka. III aeròdrom [B. basis osnova [B. kòmpletna kòriti nàbaviti najpre najprije nàpredak.S] uzalud vokabùlar.

gentle to come near (I) to be likeable to (I) to be likeable to (P) to experience (I) to socialize (I) soccer player loud what d’ya know! to act [a role] (I) crowd playing field ever only contact high sch. Sjeli su zà šank i zaprìčali se s Vlàdom. toka [B. Odlùčiše se òsvježiti u obližnjem kafìću. zàpričam se zarumèniti se. svjesna svojèvrstan. specìf ična sresti. pòvežem prasnuti. stvorim svestan.često bi joj rekao ùčitelj. nedòstajem nèvešt nèvješt okàniti se. òdigrali nekoliko mečeva jèdan na jèdan. exquisite friendship to confess. dakle. clumsy unwitting.Òvdje. blàg a blìžiti. nìje bìlo gužve. dožìv ljavam drùžiti se. to admit (I) parting laughter laughter specific to meet (P) to meet (I) to create (I) aware. zapravo su Gòran i Dàmir bìli jèdini gosti. fudbalèra [B. clumsy to avoid. Svako od njih ìma svòje obaveze. conscious aware. da bi gòtovo mogla pròći kao rođena Meksìkanka.S] glasan. jokingly to stroll (I) type course. šètaju zajedno. svesna svjestan. vežem zàmišljen zaprìčati se. òkanim se òsvežiti se òsvježiti se ošìšati se. dòpadnem se doživljàv ati. to shun (P) to refresh oneself (P) to refresh oneself (P) to get a haircut (P) attendee (f) attendee (m) connected to connect (P) to burst out (P) to pretend. . exquisite so lovely. bližim dopàdati se. radiš. gle čuda. 350 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .S] umòriti se. Pòzdravili su se. međùsobna mislim nedòstajati. ùmorim se uoči + Gen uòstalom uzvìknuti. to act (I) prejudice prelep prelijep prijatèljstvo priznàvati. before after all to shout out (P) to bind (I) absorbed in thought to start talking (P) to blush (P) to tease (I) women's hairdresser Osma nèdjelja ùčenja je u toku. Bìlo je popòdne. Svi se òsjećaju slično gimnazijàlcima pred matùru: kraj tečaja doživljàvaju kao svojèvrstan ràstanak. prìznajem ràstanak. Tečaj se bliži kraju.S] u jèd an glas u tijeku [C] u toku [B. zarùmenim se zezati ženska frìzerka 34 so lovely. družim se fudbàler. prijatèljstva. Ipak. šetam tip tijek [C] tok. ràdio Vlàdo. Dan uoči pòsljednjeg časa Gòran je sreo Dàmira na košàrkaškom ìgralištu. glasna gle čuda glùmiti. sretnem sretati. òdlaze jèdni s drugima na kàfu.Azra je ìmala sàvršen izgovor. a tečaj je jèd ina stvar kòja ih veže. njihovi međùsobni òdnosi su posve pòvezani s tečajem. ùzviknem vèzati. glumim gužva ìgralište ikad jèdini kòntakt matùr a među + Instr međùsoban. òšišam se pòlaznica pòlaznik pòvezan. pòvezana povèzati. Poslije časova se druže. pòrodice. Tamo je. flow course. dòpadam se dòpasti se. prasnem praviti se predrasuda mild.Vi ste mòja mala sinjorita . Nakon što tečaj zàvrši da òstanemo u kòntaktu . . ràstanka smeh smijeh specìfičan. special jocular. conscious of a sort. srećem stvòriti. flow [spoken] as one during during to get tired (I) on the eve. graduation among mutual I mean to be lacking to (I) unwitting. Među svim pòlaznicima i pòlaznicama stvòrilo se specìfično prijatèljstvo. Mòraću češće navràtiti. umòrili se.  IV RJEČNIK [J] REČNIK [E] blag. Nakon nekoliko nèdjelja ùčitelj joj je kàzao da ìma àkcenat bolji i od njega sàmog. svojèvrsna šèretski šètati.reče Gòran Vlàdi.

reče Vlàdo šèretski.uzvìknuše u jèdan glas Dàmir i Vlàdo. 351 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . . bolje ti je ošìšaj se .Pròblem je samo što je òna žènska frìzerka – nastavi se šaliti Vlàdo. .Vidiš da te zeza za Azru. Gòran se blàgo zarumeni i klimnu glàvom. sùper je òna na špànjolskom.rekao je Dàmir. .Daj. ali je stroga na biòlogiji . Uòstalom. Gòran se pravio nèvješt..Ko je ikad vidio da se prelijepoj frìzerki dòpadne jèdan òbičan stùdent književnosti? Òna sanja o nekom fudbalèru ili glùmcu . . Gòran je zàmišljeno šùtio. Gorane.rekao je. . a nju najmanje volim vidjeti.Sviđa mi se. pa zar nikad nìsi vidio kàko te gleda? .reče Dàmir.reče Gòran. . svi znamo da ti se sviđa . okàni se tàkvih mìsli i predrasuda. ali sam svjestan da nìsam njèzin tip .Gorane. . prìznajem.I meni je stvarno žao što tečaj zavr̀šava.reče Vlàdo. Dàmir prasnu u glasan smijeh. nè možeš znati dòpadaš li joj se ako je nè pitaš . .rekao je. Gorane. Hàjde.Ne razùmijem . Od svih vas sad ću jèdino sretati profesòricu Sonju. .reče Vlàdo. Gorane.Ne glùmi.Znam ja zbog kòga će Gòranu nedòstajati tečaj . Mislim.

Vlàdo i Dàmir razgovàrali u kafìću Azra. . silna skoro smeškati se smješkati se strèp iti. Svako bi to primijètio osim glùpog muškàrca .Sumnjam da će ti nedòstajati Dàmir i Vlàdo .Šteta što dečki neće biti tu .reče Sonja. salòna silan. lùda najàv iti. 352 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .skoro da je vìkala Sonja.Hàjde. .reče Azra. Jasno da je òčito. spomènula mi je da si i ti najàvila da ćeš navràtiti .reče Marìna smješkajući se.Kàkvo iznenađènje! . . . režisèra [B. furam se glùpača hàuba isfenìrati.C] frizerski frizùra fùrati se. isfèniram izgled iznenađènje lud. . .Pròblem je samo što ništa od toga neće biti . Ùći ću s tobom i sàčekati da i tebe isfènira pa možemo sve tri òtići negdje na kàfu . theater director to mock (I) to wait a bit (P) salon (hairdresser) powerful nearly. Sonja i Marìna ćaskale su u frìzerskom salònu.pìtala je. dok je Sonja sjèdila na fotèlji nedaleko òd njih dvije.Da. theater director film.Kad zàvrši tečaj òvdje ćemo se sùsretati nas tri .Što nè bi bìlo? Pa ženo draga. Azra mi kaže da joj zà sat zavr̀šava smjena. pòričem prèmestiti prèmjestiti privlàčiti. .rekla je Sonja. sùsrećem što tajànstveno ùlaziti vìkati. pa nìsmo djèca.rekla je Sonja.rekla je Marìna . . strepim sùdariti se sùsretati.Čuj.S] fotèlja [B.reče Azra.rekla je Sonja.reče Sonja. čula sam i rànije da òna dobro radi. Azra.Zar je tàko òčito da mi se dòpada? . mora da i ti ideš kòd nje.C] rùgati se. a po tvòjoj frizùri vidim da je to zbilja tačno .rekla je Marìna. dòsadim fòtelj [B. almost to grin (I) to grin (I) to live in fear (I) to collide (P) to meet (I) why ( = zašto) mysteriously to enter (I) to shout (I) U isto vrijème dok su Gòran. prìv lačim rèditelj [B. . guy to bore [someone] (P) armchair armchair hairdressing (adj. rugam se sàčekati sàlon.Sùper ti je frizùra . . .S] bìlo što [C] cura ćaskati dečko dosàditi. nàjavim nek’ nešto òčit odavno anything at all anything at all girl to chat (I) boy. Uskoro je Marìna bìla pod hàubom. Sonja i Marìna su se nešto rànije gòtovo sùdarile na vràtima: Sonja je ìzlazila. a Marìna ùlazila. jèsi li se ti ikad poglèdala u oglèdalo?! Zašto prelijepe žène nikada nìsu svjesne ùtiska kòji òstavljaju? On je lud za tobom . Azra nìje ni pokušàvala bìlo šta porìcati.S] režìser. . vičem 35 to attempt (I) politics to deny (I) to shift position (P) to shift position (P) to attract (P) film. Azra je stàjala kràj nje.) hairdo to go after (I) stupid female hood of hair-dryer to blow dry hair (P) appearance surprise crazy to announce (P) = neka somewhat obvious long ago pokušàvati. pokùšavam polìtika porìcati.V RJEČNIK [J] REČNIK [E] bìlo šta [B.Azra me je isfenìrala.

šansi ubèditi.rekla je Marìna još uvijek se smìjući.rekao je Gòran. . . Uvijek strepim da će mi se rùgati zàto što volim mèksičke sapùnice .pìtao je Gòran. ali je òna ubijèđena da nema šansi kòd tebe .Vidjećeš ti vrlo brzo da je to tàko . molim te. .Ma neka njemu knjiga. smìjem se [B.O čèmu? . pojedìnosti (f) pòpričati potvrda potvrdan.reče Marìna tajànstveno. Mora da se zàto smìješ . diplòmiram diskretan. 353 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . . Marìna se nasmìjala. . Vjeruj mi da znam . Ako su ga tàkve ikad i privlàčile odavno su mu dosàdile.C] spètljati se stvor. ùspješna zakàzati. eto. znaš. nè znam kàko to da kažem. . Ni nè gleda ih više.rekao je Gòran. smèjem se [S] smèten.reče Azra. blesavi stvore. makar ćemo se vidjeti i u pet . ùredim se urùčiti.  VI RJEČNIK [J] REČNIK [E] blesav diplomìrati. ùbijedim urèditi se. dosàdili su i meni muškàrci što samo o polìtici i sportu pričaju. iznèn adim jèdva nasmèjati se.Nemam šansi kòd nje. Znao sam. ùručim ùspešan. ali. . stvora šansa.Znaš. idiotic to graduate (I/P) discreet look! courage anticipation to surprise (P) barely to laugh a lot (P) to laugh a lot (P) as usual detail to chat for a while (P) certificate affirmative to gather [as group] (P) smèjati se.upìta Marìna.Sùper je da smo se sreli. On misli da sam ja glùpača. ùspešna ùspješan.Ma ne. Gpl. nasmèjem se [S] nasmìjati se. Zabòravio bi on zbog tebe sve te silne knjige i prèmjestio bi se pred telèvizor .I meni je drago što se vidimo. zàp anjim zàto zaverènički zavjerenički završètak. . draga mòja: pun je Filòzofski fakùltet cura što se fùraju na iste stvari na kòje se i on fura.i ja na isti fakùltet idem. . tečaj se po običaju trebao odr̀žati u pet popòdne. ùbedim ubijèd iti.rekao je Gòran smetèno. . hrabrosti (f) išćekìvanje iznenàditi. nasmìjem se [B.rekla je Marìna. završètka 36 to laugh (I) confused to laugh (I) to bumble (P) creature chance to convince (P) to convince (P) to get dressed up (P) to hand [to] (P) successful successful to set up (P) to astonish for that reason conspiratorial conspiratorial end Na dan kad je zàk azan pòsljednji čas tečaja Gòran i Marìna sreli su se na fakultètu. zàk ažem zapàn jiti. smetèna smìjati se. pjesnika i režisera.C] po običaju pojedìnost. budi diskretna. Bìlo je jutro. potvrdna skupiti se silly.reče Marìna.Znaš šta.I ja s tobom hòću da pòpričam . diskretna eto hràbrost. meni se sviđa Azra .rekla je Marìna.Ozbiljna si? . . Trebam s tobom porazgovàrati prije popòdneva .. Njemu je glàva puna tih nekih pìsaca. .Nàravno da jèsam .Nìje stvar u izgledu. ali nek’ mene ne pokùšava promijèniti ako ste kòjim slučajem u pràvu kad kažete da mu se sviđam reče Azra. i ti se njoj sviđaš.rekao je Gòran.

rekla je Azra. . Vlàdo. pòkvarim audible agreement indeed.Itekàko. žurim. Na kraju òvog časa ùčitelj im je trebao urùčiti i potvrde o ùspješno zàvršenom tečaju. međùtim. Vlàdo. viđam vènčati se vjènčati se vozdra zaljùbiti se.rekao je Vlàdo.rekla je Sonja.rekla je Marìna u slušalicu.  VII RJEČNIK [J] REČNIK [E] čujan. Ùšla sam samo da te pòzdravim. Gòran se ko tetrijeb zaljùbio . Stvarno. Sav se spètljao.C] ko tetreb zaljubiti ko tetrijeb zaljubiti kòja slučàjnost! nètremice òtkud òvuda pìće pogàđati. iznenàdila ùčitelja. Gòran joj je na špànjolskom kàzao da je prelijepa i upìtao je žèli li biti njègova djèvojka. vidim. a njihovo četvero kolèga su se zavjerènički òsmjehnuli. .rekao je Vlàdo. zàljubim se zbùniti.C.Azra je bìla zàpanjena. .rekao je Vlàdo.rekla je. . drinks to guess (I) to ruin. spòminjem tetreb tetrijeb vìđati.Hàjde.Ja sam neki dan bìla sa Azrom. slučàjnosti (f) spòminjati.rekla je Sonja. Òdoh sad . people coincidence to mention (I) 37 grouse (bird) grouse (bird) to see frequently (I) to get married (I/P) to get married (I/P) hi [zdravo: syllables switched] to fall in love (P) to confuse (P) Nèdjelju dàna nakon završètka tečaja Sonja je navràtila u kàfić u kòjem je ràdio Vlàdo. . . .Sad sam prìčala s Gòranom. odgovòrila potvrdno. Po završètku pòsljednjeg časa Dàmir.Gòran je čekao pet popòdne u slatkom iščekìvanju.rekla je Sonja. .Molim? .rekla je Sonja.Ma k’o iz sapùnice .Budi spremna dàn as čuti izjavu ljùbavi . čujna dogovor fakat filmski ìzaći na piće [B.Čuj. Za nekoliko dàna u kàfić je ùšla Marìna. kàko si? . vidimo se.Baš lijepo . Jèdna je pojedìnost.Azra. U pet sàti šestoro se mladih ljùdi pòsljednji put skupilo na tečaju špànjolskog jèzika.S] ìzići na piće [B. prèdložim pròlaziti ràja slučàjnost.Spòminjao si da òvdje radiš. Ìzgleda da im pravo dobro ide .I Azra je lùda zà njim. . truly pertaining to film to go out for drinks (P) to go out for drinks (P) to fall madly in love (P) to fall madly in love (P) what a coincidence! without blinking from where along this way drink. . a kàko sam pròlazila òv uda svràtih da te pòzdravim . Vas dvoje kao da ste diplomìrali dànas. zbunim to propose (P) to pass by (I) crowd. pògađam pokvàriti.rekao je Vlàdo.Hej. a čim je zavr̀šila razgovor s njim telefònom Marìna je pòzvala Azru.pìtala je Sonja. 354 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . takòđer na špànjolskom. . . a Azra je.Viđaš li ikoga od ràje s tečaja? . ti si dànas ljepša nego ikad. a i Gòran se.rekao je Vlàdo. Sonja i Marìna su se brzo ràzišli tàko da su Azra i Gòran òstali sami pred zgradom. ali mi je prìznao da mu se sviđaš. urèdio. Vlàdo. a ne zavr̀šili òbičan tečaj stranog jèzika . .rekla je Marìn a.Baš mi je jùčer Gòran bio . to spoil (P) predlòžiti. Mislim da je skupio hràbrosti da to dànas i tebi kaže .rekao je ùčitelj.Jèdva čekam pet . Azra i Gòran su se zarumènili. dòđi òp et . . . . prava filmska ljùbav .

rekao je. Vozdra/Zdravo. đido for dođi.upìta Vlàdo.Òtkud ti to. Marìna! Dobar dan. . sve ćemo vam objàsniti . jutros me zvao . whose basic principle involves switching the syllables of words. . baš mi je drago što si dòšla. Šomi for Mišo.rekla je Sonja. Vràta se otvòriše i pojàvi se Dàmir. Sonja.rekao je Vlàdo. and žibje for bježi. . in a manner similar to the switching of consonants in pig-Latin. Njofra? (the word kaj meaning“what” in the kajkavian dialect of the greater Zagreb area). certain words have remained in usage ever since. Neki dan je svràtila Sonja.Vjènčaćemo se za desètak dàna! Svi ste pòzvani .. a ti ùlaziš . . Azra je jùče s Gòranom sjèdila. Fakat jest.rekla je Marìna. such as lima for mali. kòja slučajnost . Vràta su se ponovo otvòrila. 355 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .Da pògađam. “What’s up Doc?” was Kaj te muči. a ne pokvàriti iznenađènje . ali jèdva čujno. Vlàdo i Dàmir su nètremice gledali ù njih. Vlàdo? Trebam se s Gòranom vidit.Ma baš sam dòšla da se s Azrom vidim. . profesòrice! .Prijatelji. Dogovòrile smo se da ìziđemo na pìće pa je òna predlòžila da se òvdje sretnemo. Gòran i Azra su zàgrljeni ùšli. Vlàdo! Ćao. a Dàmir mi je stara muštèrija . cobra for braco.Pa ja se òvdje trebam sresti sa Azrom .Vozdra.rekao je Gòran. Ja čekam Azru.rekla je zbunjeno Marìna. . The latter word has had a longer “shelf life” because the Croatian translation of the classic line in the Bugs Bunny cartoons. Belgrade also has an elaborate system of slang but this does not include switching the syllables of words. Some other examples of popular Sarajevo words are: žemka for kažem. ljudi. ti mi jèdina još nìsi bìla.rekoše Azra i Gòran u jèdan glas. Colloquial usage in Bosnian and Croatian has often included a sort of slang. .Žèljeli smo vas skupiti sve zajedno. ìmaš dogovor sa Azrom? .rekla je Azra. . Vràta kafìća se otvòriše i ùđe Marìna. Marìna. and Njofra for Franjo.rekao je Dàmir. Though this was the most widespread in Zagreb in the 1960s.Sùper.Ćao. .

Kad sam prije skoro tri mjeseca dòšao na prvi čas tečaja špànjolskog jèzika mislio sam da dòlazim da bih naùčio osnove komunikàcije na špànjolskom i tàko se što bolje pròv eo na nagradnom putovànju. plješćem pòklanjati poljùbiti.rekao je Gòran. kao da je bitno ko su kum i kùma. Vàžno je da se vi volite . Svi ùtihnuše. maloljetan. Damire. honorable princess to shout out (P) to interrupt.Ja bih vòljela da nam ùčitelj bude matičar . Gòranov kum je bio Vlàdo.rekao je Dàmir oponàšajući stil nàrodnih prìča. ali sam 356 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .rekla je Sonja.rekao je. a kad prìznaše što im srca òsjećaju padoše u zagrljaj. . .rekla je Azra. iskreno govòreći. . maloljetna matičar mèdeni mesec mèdeni mjesec mlada mladòženja nadovèzati. . nadòvežem nàrodna prìča oponàšati.rekla je Azra.Kùmova zdràvica . . Zàču se zvuk kucanja čašičice o čašu. . pòdigao čašu i pòčeo govòriti. kuma kùma ljùtiti se. a Azrina kùma Marìna. ljudi. ùstanem ùtihnuti.prodèrao se Dàmir.Žìvjela profesòrica! .Òvo je stvarno kao u bajci . . ùtihnem zagrljaj zdràvica žìvela! or žìveo! or žìveli! žìvjela! or žìv io! or žìv jeli! 38 ever since to watch out (for) (I) to applaud (I) to give [a gift] (I) to kiss (P) fair. Sonja. spojim steći.Òvo je najljepša stvar kòja mi se desila òtkada vodim tečaj špànjolskog jèzika . profesòrica u Dàmirovoj školi pa je bolje da na svàdbi sjèdite zajedno. Dòšli su Gòranovi i Azrini ròditelji. pròparam ràđanje savlàdati. pòljubim pošten princèza prodèrati se.rekla je Sonja. . dvòra fòrmalan.Ti si. opònašam applause fairy tale essential very small glass court formal to drink down (P) sincere communication prince tapping best man maid/matron of honor to be angry (I) under age under age justice of peace honeymoon honeymoon bride groom to add on (I) folktale to imitate (I) òtkada paziti (na) pljeskati. . to rip (P) birth to gain control over (I) to bond together (P) to acquire. honest. Vlàdo je ùstao. ìskapim iskren komunikàcija kràljević kucanje kum. skoro ništa od jèzika pošteno savlàdao. pròderem se propàrati. . VIII RJEČNIK [J] REČNIK [E] àplauz bajka bitan. kolège s tečaja i ùčitelj. steknem stil svàdba svedòčiti.I žìvjeli su dugo i sretno . .Ti si.rekao je Dàmir. da paziš nà njega .rekao je Gòran. to get (P) style wedding to witness (P) to witness (P) quiet to stand up (P) to fall silent (P) embrace toast long live! long live! Svàdba je bìla mala i tiha. svèdočim svjedòčiti.Svi ste vi zapravo naši zajednički kumovi i kùme. bitna čašičica dvor. nèmoj se ljùtiti što nìsi kum . fòrmalna iskàp iti. Nìsam. sàvladam spòjiti. Vòlio bih da je moguće da to i fòrmalno budete . bijahu jèdnom na špànjolskom dvòru kràljević Gòran i princèza Azra i gledahu jèdno ù drugo osam nèdjelja.Ma pùstite. maloletna maloljetan. svjèdočim tih ùstati.nadòveza se Sonja. .Da. ljutim se maloletan. .

rekao je Vlàdo. The kum is expected to give the grandest wedding present (for decades this was the newlyweds’ refrigerator) and often makes the wedding’s most important toast. they refer not only to the person present at the baptism of a baby (called the kumče).reče Gòran. Završètak zdràvice propàrao je àplauz. špànjolski ih je jèzik spòjio tàko da mislim da bolji mèdeni mjesec od ònog u Špànjolskoj ne mògu ni zàmisliti . . .Dobro. Pòklanjam ga Gòranu i Azri. kume . 357 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . Ì jedno ì drugo bolje gòvore špànjolski òd mene. The words are often translated as “godfather” and “godmother. vas dvoje? Mladòženja poljùbi mladu! . The kum and/or kuma are generally not blood relations.rekao je. Mòje je nagradno putovànje za dvije òsobe. Gòran i Azra se poljùbiše. . a ja nemam s kim ìći. which is called the kumova zdravica.” However.reče ùčitelj i iskapi čašu.stekao petoro dragih prijatèlja i svjedòčio ràđanju jèdne vèlike ljùbavi.Šta plješćete. but through taking part in family ceremonies they become nearly as close as kin. The notion of kum and kuma is an ancient one. but also to the witnesses at a wedding.Našli su zajednički jèzik .

.

142) introduces a set of verb conjugation types.V dati 5A2 . gòvorim (2) dòvesti.III navìjati B.IV dopùštati B.III òdigrati se 9 održàvati 16A3b okùpljati 14A4 operìrati 20. whose purpose is to help those learning BCS remember conjugational forms more easily. B. igram [accent shift in present does not take place in 3rd plural] angažìrati se 16A3a bìrati A. It is the relationship between these two forms which defines the type and allows one to predict for every verb in that group its present tense (and. for which both infinitive and 1st singular present are given. Each type is represented by a model verb.V gledati 2A2 grupìrati 19A2b hòdati 7A2 identificìrati 19A2b ìgrati 5C1 .III nagovàrati 20.V obèćati 11 òbigrati 19A3a obnàvljati 16A3a òbraćati se 16A3a očùvati 19A3b odèvati [E] odijèvati [J] B . 143). 2A1z. 5A2 interesìrati 16A1a isfenìrati B.VIII bìvati 18A1a crtati 10A4z čekati 5A2 čìtati 2A1.V oponàšati B. and it will shift towards the end of the word in types 10 and 13-15. 7A3z. sorted by conjugational types. A . 10A2z.I ìgrati se 16A1b ìmati 2A1 . If the infinitive in the list is italicized.I òdgledati 16A1a odgovàrati 5A1. It will shift towards the beginning of the word in verbs of types 1-2. 4A1 nervìrati se 11 obasjàvati 20 .Appendix 9: Verb types Lesson 10 (p. and passive participles (p. aspect relationships (p. The 1st singular present is given in those instances when its form is not unambiguously predictable from the model. and learn to predict with some degree of certainty the forms of verbs they will encounter in the future. BCS. Following are all the verbs introduced in this book. pèrem (10) dàvati. 11 and 16. all other forms as well). 160).II nazìvati 19A1b nèmati 2A1 .IV funkcionìrati 19A1b fùrati se B . 16A1b iščìtati 20. 146). 6A2z.VI dočaràvati 17A3b dòčekati 5A3 dòdati B.VIII opràštati 20 . dajem (9) tresti.IV nameràvati [E] namjeràvati [J] 11A3 nàterati [E] nàtjerati [J] B. 10A4z čùvati 10A4 ćaskati B . the accent will fall on a different syllable in the present tense.VIII izglèdati 9A2 . Words without an accent mark also take part in these shifts: one only has to conceptualize one of these marks standing invisibly to the left of a word without an accent mark. 10A1z.VI 359 Verb Types .I kòštati A. These verb type numbers are used in subsequent grammar sections to explain the past tense (p. 6-9.II dogàđati se 17A2b dòpadati se 16A1a.III ìzjadati se 15A1 izmèšati 14A1 iznervìrati se 11 izučàvati 19A3b izvìjati 19A3a jàvljati se 8A3 jecati 17A3a kapati 14 klimati B . 10A2z napùštati 18A3 nàstavljati A. 15A1.III dozìvati 19A3a doživljàvati B. A Grammar with Sociolinguistic Commentary. krenem (7) prati. 12A4z dešàvati se 17A2b diplomìrati B.IV kuhati 6A4 kùpati se 16A3a kuvati 6A4 mòrati 2A1 nàcrtati 18A1b nàdati se 14A2 nadvlàdati 20.V ìspadati 12A1 isprìčati 12. A. trèsem (14) Type 1: igrati. dovèdem (13) visible accent mark only in one krènuti. For example: visible accent mark in both shift leftwards: shift rightwards: govòriti. and are used in more detail in the companion volume. once the rules in the above grammar sections are internalized.

V trebati 11A2 ùdati se B.IV poglèdati 2A4 poglèdati se 9A2 pohàđati 16A2b.VIII prošètati 20.IV.I skuvati 14A1 slikati A . 10A2z pevati [E] pjevati [J] 5C1.II organizìrati 16A3b òsećati [E] òsjećati [J] 10A3. stavim bàciti 16A1a baviti se 11A3 bèsediti [E] bèsjediti [J] 19A3a blìžiti B . 19A3b pìtati 3A1 planìrati 16A1b plivati 18A1a počèšljati 9A2 pòdcrtati 18A1b podučàvati 18A3 pogàđati B.V ponàšati se 18A2b porazgovàrati 16A2b porèdati 14A1 porèđati 14A1 posmàtrati 14 pòpričati B.VIII zàkukati 19A3a zàmirati 16A3b zanìmati 16A2a zanìmati se 16A2b zapìtati 20.òpravdati 20.III sprèmati 7A1 spùštati A .VI zaprìčati se B.IV govòriti 6A4 gùbiti 9A3 hìniti 20.VI ošìšati se B .I upotrebljàvati 17A1b upòznati 16A1a upòznati se 16A1a. 10A2z ùgledati 20.VII tiskati 20. 12A4 dogovòriti se 11A2 dòhvatiti 19A3a dòlaziti 5A2 dopùstiti 16A2a dosàditi B.VIII pokušàvati B.II vìđati B .II raspìtati se B.VI spevati [E] spjevati [J] 19A3b spòznati 20.VIII ùmirati 18A1b umìvati se 9A2 umòtati A.II pròkockati 7A2 prolèpšati se [E] proljèpšati se [J] 14A2 promàtrati 14 propàrati B . 7A3 smàtrati 11A1 smeškati se [E] smješkati se [J] B. B.V smètati 11A4 snìvati 18A1a spàjati 18A3 spàvati 7A3.VIII prìznati B.V rešàvati [E] rješàvati [J] 12 rezervìrati 16A1a rùgati se B .V iskàp iti B .IV bòraviti 16A2a čàstiti 15A1 čestìtati 12A3 čìniti se 6A4 čuditi se 16A1b dèliti [E] dijèliti [J] 9A3 dogòditi se 11. A.V sakùpljati 19A3b sànjati A. A.VIII iznàjmiti 9A3 iznenàditi 20.IV štampati 20.I uspèvati [E] uspijèvati [J] 18A3 uveràvati [E] uvjeràvati [J] 16A3b ùzimati 5A1 užìvati 12A2 vàljati 12A3 vèčerati 10A1 vènčati se [E] vjènčati se [J] B .VI prèdstavljati 19A2b prègledati 11A1z preprìčati 15A2 prespàvati 14A2 pretvàrati 14A2 pretvàrati se 15A1 prìčati 12A2 prìjati 13A1 prìmati 18A3 prišìvati A .VIII shvaćati 20 .IV uparkìrati 12A2 upìtati B .VI izràziti 19A1b izvòd iti 15A1 izvr̀šiti 12A4 jàviti se 8A3 360 Verb Types .VIII iskòristiti 15A1 isplàtiti se 14A2 istràžiti 16A2b izgovòriti 19A2a izgùbiti 10A2 ìzlaziti 20. B .V sipati 13A1 skrìvati 18A1a skuhati 14A1 skùpljati 19A3b.V telefonìrati A.II pročìtati 10A2 prodati 20.VII vraćati se 14A2 zakljùčati 20.III razgovàrati 12A2 razmìšljati 8A3 razočàrati se 20.IV znati 4A1 Type 2: staviti.V sàčekati B.VI slušati 6A2 .I spètljati se B .IV otvàrati 19A3b padati 10A2.VI ìzmisliti 20 .VII vežbati [E] vježbati [J] 2A1 svìrati 18A3 svršàvati 17A2a šètati B.V dosèliti se 16A3a dozvòliti 16A3b drùžiti se B . 10A2z pòstavljati 11.IV završàvati se 6A2 zezati B.I pòklanjati B.V A.VII pògledati 20.V pùštati 10A2z račùnati B. B .IV glùmiti B. A. 10A2z prèdati 16A2a sàznati 14A2 sećati se [E] sjećati se [J] 11A3 òsećati se [E] òsjećati se [J] 10A3 osigùrati 16A1b òstavljati 17A1a.I savlàdati B .VII sròčiti 16A1a studìrati 6A2 sùmnjati 10A3 svìđati se 6A4. 16A1a pòzdravljati 6A3 pòznati 10A2 .

I otvòriti 12A2 ozàriti 18A2a oznàčiti 17A1b ožèniti 20. B. 12A3z.V pòsetiti [E] pòsjetiti [J] 16A2a poslùžiti 13A1 pòstaviti 11A1z. 10A3 navràtiti 12A2 nòsiti 5C1 .V ljùtiti se B.II òsetiti [E] òsjetiti [J] 16A1b òsetiti se [E] òsjetiti se [J] 10A2z osigùrati 16A2a òstaviti 14A1 obezbèditi [E] obezbijèditi [J] 16A1b obìlaziti 16A3a objàsniti 10A3.IV predlòžiti 20.III nagovèstiti [E] nagovijèstiti [J] 16A3b nagovòriti 20 .VIII misliti 3A1. 19A3b preporùčiti 13A1 preràditi 15A2 presèliti se 18A3 preùraniti 16A2a prevàliti 20.VI odgovòriti 10A2z.IV mnòžiti 12A1 mòliti 17A3a mòriti 15A1 mòtriti 18A1a nàbaviti 16A1a.VI opredèliti [E] opredijèliti [J] 16A3b optèretiti 16A3a optùžiti 20.VII polòžiti 6A2.III slùtiti 18A1a smestiti [E] smjestiti [J] 17A3b smèšiti se [E] smijèšiti se [J] A .IV .IV sùdariti se B.IV òkupiti se 18A3 opòraviti se 20 .VIII 361 Verb Types . B. 10A2z.V probùditi 9A2 proglàsiti 12A4 progòniti 18A3 progovòriti 20. B .VIII sprèmiti 7A1 spùstiti 13A2 staviti 6A3.VIII pòništiti 13A4 ponìziti 19A2a pònuditi 13A1 pòpraviti 13A2 pòpušiti 20.VI.V stùpiti 16A2a stvòriti 17A4. 15A2 priprèm iti 13A3 privlàčiti B . B . 11A4z prevòziti 10A4z prìbaviti 16A2a priblìžiti se 16A3b prìhvatiti 16A1a prijàviti 14A3 prikljùčiti se 16A2b prìkupiti 19A3b primètiti [E] primijètiti [J] 14A4 objàviti 17A4. 10A2z pušiti 12A2 sklòn iti 13A2 sklòn iti se 14A2 skòčiti 19A3a skupiti se 20 .10A1z stìšati se 14A4 strèp iti B. B .V skupiti se B.III nàstaviti 14A2 naùčiti 10A2.III smisliti 16A1a snìmiti 19A3b spòjiti B.II paziti B.IV pròlaziti B .III nàpuniti 12A3 napùstiti 15A1 narùčiti 10A1 naslòniti 20 .I obnòviti 15A1 obràditi 13A3 obràtiti se 16A2a ocèniti [E] ocijèniti [J] 10A3 odgòjiti 20 .VI. B .IV othràniti 20.VII prèdstaviti 19A3b prèmestiti [E] prèmjestiti [J] B. B .III kr̀šiti 19A2b krùžiti 6A1 kùpiti 2A3 lìčiti 20.VII opùstiti B . 10A4z.VI najàviti B. 13A1z raniti 20. A .14A3 ròsiti 14 sàstaviti 19A3b sèliti se 18A3 setiti se [E] sjetiti se [J] 12A3 shvatiti 14A4 sjedìniti 12A4 sjèd iti 6A3.III lupiti se A. B . 18A3 ràditi 2A1 .kazniti 18A3 kòristiti 17A4 kòriti B. 10A2z posùditi 16A1a posvètiti 16A2a posvètiti se 18A3 pòtiti 18A2a potròšiti 20. 16A2a òdlaziti 10A2 poljùbiti B. A.II. 10A4z òsvežiti se [E] òsvježiti se [J] B.VIII nàkititi 19A3a nàlaziti se 6A1 nàpraviti 20.VII okàniti se B .VI slaviti 12A3 slìčiti 20 .V .VII promèniti [E] promijèn iti [J] 20 .V rashlàditi se 16A3b rastùžiti se 15A1 rašìriti 16A1b razbùditi se 10A4 ràzmisliti 10A3 razvèdriti se 14A2 razvesèliti 15A1 rèšiti [E] rijèšiti [J] 11A1 ròditi se 10.III potrùditi se 16A1a pòzdraviti A . 10A4z obavèstiti [E] obavijèstiti [J] 14A3 odlùčiti 12A3 odòbriti 16A1a odrèditi 18A1b odsèliti se 18A3 odvàžiti se 16A3a odvràtiti 20 .V prenòćiti 19A1a prenòsiti 10A4z.V najèžiti se 20.VIII plašiti se 11 plàtiti 2A4 pòčistiti 15A1 podèliti [E] podijèliti [J] 9A3 pohvàliti se 15A1 pojàviti se 13A3 poklòniti 12A2 pokvàriti B.VII pòzdraviti se 12A2 požùriti 7A3 pratiti 12A2 praviti se 20.III propùstiti 12A3 proràditi 15A1 pròslaviti 18A3 pružiti 12A2 pùstiti 7A3.VI sùkobiti se 18A3 svedòčiti [E] svjedòčiti [J] B .I prèvariti 15A1 prevòditi 10A4z.V sùditi 20 .IV.IV otpùstiti 20 .

III zakàsniti 14A4 zakljùčiti 10A3 zàlupiti 17A1a zaljùbiti se B .V žèleti [E] žèljeti [J] 2A1 strèpeti svideti se [E] svidjeti se [J] 10A2z žìveti [E] žìvjeti [J] 5A3 pošùtjeti 20 .V ugòstiti 16A1b ùhvatiti 14A1 ukljùčiti 10A2z.V žaliti A. 2A1z.VII znàčiti 6A2 zvòniti A.II polèteti [E] polètjeti [J] 15A1 sèdeti 6A3. 10A4z. 11A4z vòleti [E] vòljeti [J] 2A3 .V lèžati 11A4. A .III žàriti 18A2a žùriti se 7A2 Type 3: videti [E] vidjeti [J].II lèteti [E] lètjeti [J] 15A1 odžìveti [E] odžìvjeti [J] 20 . 12A1.VII zàmeriti se [E] zàmjeriti se [J] 18A3 zamìsliti 18A1b zamòliti 13A1 zaokrùžiti 17A1b zàpamtiti 16A1b zàpanjiti 20 . 11A1z lèbdeti [E] lèbdjeti [J] 20 .IV Type 4: držati.V zvìždati 5C1 362 Verb Types .III videti [E] vidjeti [J] 2A2.IV unàjmiti 9A3.IV .VI usavr̀šiti 16A3a uspàničiti se 20. 12A4z tr̀čati A. B . 10A4z učlàniti se 16A2b ugàsiti 20 .VI urùčiti B. držim bòjati se 7A2 ćùtati 17A3a. A. vidim bòleti [E] bòljeti [J] 10A4 nadžìveti [E] nadžìvjeti [J] 18A3 požèleti [E] požèljeti [J] 15A1 cr̀neti se [E] cr̀n jeti se [J] 18A1a ìzvideti [E] ìzvidjeti [J] 2A2.IV prèstajati 14 sadr̀žati 19A1b sàstojati se 4 stàjati (stòjim) 6A1.V zaćùtati 20 . 18A3 vòziti 7A2.VII uvrèditi [E] uvrijèditi [J] 19A2a vesèliti se 20 . 10A1z.III dr̀žati 10A1z. 11A1z.II zadìviti se 15A1 zàgrabiti 14A1 zàgrliti 16A1b zahvàliti se 20 .V umòriti se B .III tòčiti 13A1 tràžiti 3A1 tvr̀d iti B .VI zarumèniti se B.VII usporèditi 11A2 utvr̀d iti 14A3 uvlàčiti 20. 10A4z vràtiti se 9A2 zabòraviti 10A4 .VII izdr̀žati 20. 11A4z. 16A2b unèsrećiti 19A2a unòsiti 15A2 ùpaziti 19A3a uporèditi 11A2 upùtiti 16A2a uràditi 15A2 ùraniti 19A3a urèditi 12A1 urèditi se B.VI učìniti 19A3a učìniti se 16A2a ùčiti 2A1. 3A3 zašùtjeti 20. 16A1b ùlaziti B.III vòditi 5C1.III ubèditi [E] ubijèd iti [J] B .svràtiti 12A4z. 11A4z odr̀žati 11A1z pljùštati 14 poćùtati 20.III prežìv eti [E] prežìv jeti [J] 14A3 šùtjeti A .IV zaslàditi 14A1 zatvòriti 12A2 zavr̀šiti 11A1 zbùniti B. A. 10A1z. 19A3a obòleti [E] obòljeti [J] 18A3 odlèteti [E] odlètjeti [J] 5A1 prèdvideti [E] prèdvidjeti [J] B . 10A2z. 14A2 svr̀šiti 15A1 šaliti se B.

V màhnuti 20 . A. A .VIII òsmehnuti [E] òsmjehnuti [J] B. B .IV prepìsati 20.III òticati 7 òtjecati 7 pìsati 2A1 .VI smìjati se 20 . 10A4z pokàzati 20.II primàknuti 14A1 prìviknuti se 20 .VI prodèrati se B. 163.Type 5: pisati.do not change.VIII ùstajati A.V ùticati 17A3b ùtjecati 17A3b vèzati B.VIII 363 Verb Types .VI slàgati se 10A4 slègati [E] slijègati [J] 9 smèjati se 20 .IV sàkriti 20 .VI okrènuti 20.V krènuti 9A2 . pijem čuti 5C1 čuti se 8A3 dòbiti 11A2 dòliti 14A1 liti 14 nàliti 11A1z òdliti 14A1 òtkriti 20.V šàptati 18A1a tìcati se 5A2 trajati 6A2 upìsati 20 . A .III grànuti 14A2 kimnuti 20 .V opìsati 10A3 òstajati 10A2z.IV vìkati 20 . B. A.VII sretati B .III zdèrati 19A2a Type 6: piti.I dr̀htati (dršćem) 17A3a funkciònisati 19A1b grùpisati 19A2b ìskati (ištem) 17A3a ìsticati B.III dignuti [or dići] 14A1 òpsednuti òpsjednuti 11A1z dodìrnuti 20.IV prèstajati A . 14 plakati 18A2a plèsati 15A1 pljeskati (plješćem) B. B .VIII odmàhnuti 20.] brisati 10A3.VI piti 4A4z.VIII skoknuti 16A1a skrènuti 13A4 slegnuti [or sleći] 14A1 spomènuti 16A1b sr̀knuti 14A1 stignuti [or stići] 9A4 .IV nèstajati 19A1a odlètati [E] odlijètati [J] A .I ùmiti se 9A2 zàčuti se 19A3a Type 7: krenuti.VI.VIII sàgnuti se 20.VIII napìsati 10A2.VII.VI polàgati 6A2.III ìzbrisati 10A3 izrìcati 19A2a izvìkati se 20 .VI zamirìsati 20. 10A1z.II protr̀nuti 20 . 10A1z.III. 11A1z nasmèjati se 20. krenem [some verbs of this type have alternate infinitives of type 15b] brinuti 13A3.VIII utònuti 18A1a uzvìknuti B.and -j.VI spòminjati B. the consonants -r.VI nasmìjati se 20.VIII pòčinjati 6A2 pòdizati A.VIII pròticati 7 pròtjecati 7 ras̀tajati se 14A2 rezèrvisati 16A1a slàgati 20 .V ùsnuti 20. B. B .III.V povèzati B .IV stizati 14A4 sùsretati B .III opèrisati 20 . B .IV vìnuti se 15A1 zàbrinuti 20. 10A2z pomàgati 10A4 porìcati B . 5A1.V zakàzati B. 2A1z.II.VI cvrkùtati 16A1b dizati 14A1 dòpirati 20 .V potpìsati 20. 11A1z prèliti 14A1 razòtkriti 17A3b razòtkriti se 20.VI ùbiti 19A3a.IV prèkinuti 20 .II dosègnuti 20.I pòčinuti 19A1b pòdignuti [or pòdići] 15A1 pòginuti 14A3 pokrènuti 16A2a pomènuti 16A1b pòstignuti [or pòstići] 13 povr̀nuti 19A3a prasnuti B.I tr̀nuti 17A3a ùmetnuti 20. B . 10A1z pòpiti 5A4. B .VI.VI nedòstajati 18A3.V ùtihnuti B. A . pišem [stem-final consonant “softens” before present tense endings according to the chart on p. 10.VI.VII kàzati 5A1 krètati 9A2 làgati 19A2a nadovèzati B .

10A2z predàvati 16A3a prepoznàvati 20 . 10A2z umirìvati 20.II Type 10: brati. 2A3z.V sàmleti [E] (sàmeljem) sàmljeti [J] (sàmeljem) 14A1 slati (šaljem) 6A3 zvati se (zòvem se) 1A1 .VIII Type 8a: kupovati.VIII delovati [E] djelovati [J] 20.VIII dòručkovati 7A1 gostòvati 16A2a idèntifikovati 19A2b interesovati 16A1a kupòvati 2A3 .II iznajmljìvati 16A2b iznenađìvati B .II pòzvati (pozòvem) 13A1 prati 9A2 pròzvati (prozòvem) B . 11A4z.VII proširìvati B .I sàbrati 11A1z.III priznàvati B . berem brati 10A1z. 20.IV povezìvati 16A1b prebacìvati 20. A. 10A2z pòstati 18A3 prèstati 14 stati 11A4.IV prodàvati 9 saznàvati 19A3b upoznàvati B .III kazìvati 10A1z objavljìvati 17A4 ocenjìvati [E] ocjenjìvati [J] 10A3 očekìvati 14A4 optužìvati 20.VII istražìvati 15A2 izjednačìvati 17A2a izmenjìvati [E] izmjenjìvati [J] 20. 10A1z òbradovati 16A1b orgànizovati 11A1z. kazujem ispitìvati 20. 16A3b otputòvati 16A3b pòsedovati [E] pòsjedovati [J] 19A2b poštòvati 12A3 proputòvati 16A2a putòvati 4 radovati B .VIII uključìvati 4.III ukazìvati 20 . 15A2 ùstati B.III izdàvati 16A2a odàvati 20. kupujem àngažovati se 16A3a daròvati 20. 10A1z.III raspitìvati se 20 .I unajmljìvati 16A2b zahvaljìvati 16A2a zarađìvati 11A3 Type 9: poznavati.Mixture of type 5 (inf) and type 7 (pres): stati.I mleti [E] (meljem) mljeti [J] (meljem) 14A1 nàzvati (nazòv em) 12A4z. 17C1 òprati 9A2 pòslati (pòšaljem) B . 3A1z.II pokazìvati A. stanem nèstati 14A4 òstati 9A2.III radovati se 14A4 ràzlikovati 18A2b sàvetovati se [E] sàvjetovati se [J] 11A4 stanòvati 9A1 sùdjelovati 16A1a tugòvati 15A1 ùčestvovati 16A1a verovati [E] vjerovati [J] 10A4 Type 8b: kazivati. 1A1z 364 Verb Types . poznajem dàvati 10A2z dodàvati A . 7A3z.I poznàvati 3A1.

7A3z. 11A4z Type 14: tresti. 10A1z. jedem [some verbs of this type have the present tense of type 15b] dòpasti se (dòpadnem se) B . 7A3z. 7A3z pòneti [E] pònijeti [J] 16A1a prèneti [E] prèn ijeti [J] 10A4z pridòneti [E] pridòn ijeti [J] 16A2b prìneti [E] prìn ijeti [J] 20.V 365 Verb Types . 5A2 . 10A2z.Type 11: uzeti. 5A1.IV zaùzeti 11A1z Type 12: smeti. 10A4z.II pòčeti (počnem) 13A2 podùzeti 16A1a pòpeti se (popnem se) 14A1 poùmreti [E] (pòumrem) poùmrijeti [J] (pòumrem) 17A2a predùzeti 16A1a pròdreti [E] (prodrem) pròdrijeti [J] (prodrem) 20. 11A1z. 10A2z nàpasti (nàpadnem) 12A4 nàvesti 20.I ràspeti (raspnem) 17A3a ùmreti [E] (umrem) ùmrijeti [J] (umrem) 17A1a ùzeti 4A4z. 10A2. B . 10A1z zapòčeti (zàpočnem) 20.III òdsesti (òdsednem) 16A1a òdsjesti (òdsjednem) 16A1a òdvesti 10A4z pasti (pàdnem) 10A1z.VIII. smem [E] smjeti. 12A3 Type 13: jesti. tresem dòvesti (dovèzem) 10A1z. 10A4 òdvesti (odvèzem) 10A4 . 19A3a òdneti [E] òdnijeti [J] 7A3 . 11A1z prèvesti 10A4z pròvesti 16A2a. 13A4 prèrasti (preràstem) 18A3 prèvesti (prevèzem) 10A4z tresti 10A1z Mixture of type 12 (inf [long]). 16A3a pròvesti se 9A2 sesti (sednem) 11A4.IV sjesti (sjednem) 11A4. 11A1z. 11A4z spròvesti 16A1a sresti (sretnem) B. donesem dòneti [E] dònijeti [J] 10A1z. 10A2z pòjesti 5A4. and type 14 (pres): doneti [E] donijeti [J].III jesti 4A4z. uzmem izùzeti 20 .IV dòvesti 20. smijem [J] dòspeti [E] dòspjeti [J] 16A1a izùmeti [E] izùmjeti [J] 15A1 razùmeti [E] razùmjeti [J] 7A3 ùspeti [E] ùspjeti [J] 10A2 smeti [E] smjeti [J] 10A1z. 13A2 ìzneti [E] ìznijeti [J] 7A3 .VI mreti [E] (mrem) mrijeti [J] (mrem) 18A1a nàzreti (nazrem) 19A2a òteti se 20.

14A3.I Type 16: doći. 5A2z. 10A1 366 Verb Types . 12A4z budem 5A3 . 9A1z. 6A2z. 20.IV òtići (odem) 10A2 pòći 9A4 prèći [E] prijèći [J] 19A1a prìći 20. 10.VIII teći 3. 1A4 z. 1A1z. 10A1z ìzreći (ìzreknem) 19A2b ìzvući 20. 9A2z. B.VIII Type 15b: pomoći. 12A4z zaći 18A1b Irregular biti 1A1. 5A3z hteti [E] htjeti [J] 5A2 . teku [some verbs of this type have present tense of type 15b] mòći [mògu. 7A3z. B. 2A4z. 10A1z tući 8 ùvući 20.I ìzaći 10A1 ìzići 10A1 nàći 10. pomognem [some verbs of this type have alternate infinitives of type 7] dići [or dignuti] 14A1 lèći 11A4z pòbeći [E] pòbjeći [J] 18A3 pòdići [or pòdignuti] 15A1 pòmoći 10A1z.IV . 12A2 nàći se 10A1 nàići 14A2 òbići 20. 15A1 ràzići se 14A2 sìći 13A4 ùći 12A2.Type 15a: teći. dođem dòći 5A2.V ìzvući se 11A1z.II òbući A. tečem. možeš] 2A4 .VIII pòdstaći (pòdstaknem) 19A3b pòdvući 18A1b reći (reknem [rarely used]) 7A3 . 10A4 pòstići [or pòstignuti] 13 sleći se [or slegnuti se] 14A1 stići [or stignuti] 9A4.I pròći 13A4 prònaći 11A1z. 10A1z ìći 5A1 . A. 12A4z steći (steknem) B.

..... No. HELLO! 1. What is this? 2. 1... It’s called Freddy... The cat is called Maca. No! It is not yours! It is mine! 1A3 #1 and #2 are students who run into a couple. No. 367 Ključ .. Yes... My name is .. Our names are . Yes. It is their dog [points to Mary and George]. I am a student and my name is [I am called] . what is your name? George: My name is George.. it is mine.. 1A2 WHAT IS THIS? 1. Is that your cat? 2... My name is . Is it yours? 2... 1. And you. Is it yours? 2. #3.. it is mine.. .. and what are yours? 2.Appendix 10: KLJUČ 1A1 WHAT IS YOUR NAME? 1. 2.... And what is that sweet dog called? 3. Hi! 2... this is my wife Mary.. Hello! [Good day!] 2. 1. Who are you? 1. 1. not mine.. That is a letter. Yes. it’s mine.. 1. Hi. and Freddy is ours.. Yes. .. and . That is a pencil. .. no! It is not yours! It is hers! 1.. What is its name? 2.. and they strike up a conversation while on a stroll through a park. walking with another student. And what is your name? 1. no! It is not yours! It is hers! 1.. #2 is holding a cat. 1. Hello! [speaking to #1] How sweet this dog is! 1.. What is this? 2.. it is mine. George and Mary have a dog. That is a textbook... 1. What is this? 2. And what is your name? 2. George and Mary. Is it yours? 2.

Mehmed! (or Tomislav! or Nada!) 2. he is an Englishman. And what is Mary? 2. One says Juraj in Croatian. 2. No. 1. 1. 3. I see that tall man. Excuse me? Who do you see? 1.My question is: How does one say George in Croatian and Serbian? 1. Are the dog and the cat friends? 2. not on Thursday. Do you want us to study together tomorrow? 2. And George and Mary. No. I have the dictionary but I don’t have the notebook. who are they? 2. 3. 1A4 DOG AND CAT 1. This yellow one here? 2. 2A1 STUDYING TOGETHER 1. 1. I am. but on Friday. Mary: And in Bosnian? 3. Why don’t you want to buy the yellow dog? 368 Ključ . Have you got it? 1. Their dog is not a professor. Either Juraj or Đorđe. Ah. George is a professor. 3. Are you a [female] student? 1. and Mary is a professor. I am a [female] student. Yes. I am a student. That man is really tall! 2. Hey. 2A2 WHOM DO YOU SEE? 1. Do you have the notebook? 2. And one says Đorđe in Serbian. too. 2. A dog isn’t a person! But he is our friend. 1. She is an Englishwoman. Are you a student? 2. Is George French? 2. Yes? 1. Fine! We’ll see each other on Friday. what are you up to? 2. 1. that red one there. Tomorrow? On Thursday? Sorry. They are and they aren’t. And their dog? 2. him! He certainly is tall! 2A3 I AM BUYING A DOG 1. I am buying a dog for my brother. I have it but I don’t have the dictionary.

Excellent. Thank you! That is all. 2. Certainly.2. Thanks. 2. Good evening. but of poetry. Ah! I don’t know them. What are you doing? 2.. What is his name? 2. Good night then! 369 Ključ . How are you? 2.. 2. Fine. Why do you ask? 2.. the red one is OK. Would you like to take a look at it? Here. You’re welcome. It is indeed. 1. Here is the cash register... His name is Emir Begović [or Ivan Božić or Milorad Jovanović] 1. I know Emir Begović [or Ivan Božić or Milorad Jovanović]. Hello! 2. 1. The right moment for a great love! 2. We have it. Great! Thanks! 1. and not people.. Do you want it? 1. He isn’t here today but I have his number. ? 2. definitely. 2. Hello! Can I help you? 1. and you? 1. 1. Excellent! And can I buy an alphabetical notebook for a vocabulary list here? 2. and I want to buy a pencil. Of poetry? Why not of love? 2. Those ones over there? They are our friends. Good-bye! 3A1 HOW ARE YOU? 1. 3A2 GOOD NIGHT! 1. I am not thinking of Jasmin and Jasna [or Darko and Anka. Because my brother likes the color red! 1.. No. Yes? 1. We have one. 1. Please. I know them. 1. Sure. I’m looking out the window. . or Mirko and Jovan]. May I pay? 2. I am not thinking of love. Because I love words. Do you want this yellow one? It writes nicely. What a marvelous night! 1. or Mirko and Jovan]. too! 2A4 THE STATIONERY STORE 1.. Who are those men over there? 1. do you have the new German textbook? 2. Who are those people? 1. 1. I am asking because I am looking for a person. 2. Their names are Jasmin and Jasna [or Darko and Anka. Good-bye.

. .. Why do you have all our books? 2. Where are your parents from? 2.. I am allergic to cats..... I am also from . that book’s not here. 2.. I don’t know who’s got it. So... I prefer dogs. And Mirjana’s book? 2. His parents are from . I am not.. Whose pencils are these? 2. 3A4 WHOSE PENCILS ARE THESE? 1... Whose? 1... Mine. as your parents are? 1.... 1.. And yours? 1. .. And that young woman there? Where are her parents from? 1. Hasan [or Ante or Mirko]. ? 2.. I’ve got his book. And who has the book that belongs to our friend Hana [or Dijana or Grozdana]? 2.. 4A1 WHERE ARE YOU FROM? 1. 2. They are all mine. Because I’m reading them. 1. I am from .. 1... you do have three books. 2. and you? What sort of dogs do you like? 2.. My parents are from . And that young man? Where are his parents from? 1.. And Zlatan’s [or Branko’s or Slobodan’s] book? 2. 1........ Which are yours? 2. .. and the short ones are mine...3A3 WHICH DO YOU PREFER? 1. but only some. What kind of cats? Large or small? 1.. Which do you prefer? Dogs or cats? 2. I’ve got it... 1. My parents are from .... . I even have her book 1. 1.. And you? Are you from .. I like only small dogs... Ah. .... The long and the short ones? Surely these long ones are yours. too.. 2. That’s right! 370 Ključ .. Her parents are from ... 4A2 WHO HAS OUR BOOKS? 1. And are you also from .. 1. No. I like large cats.. All are mine. but you don’t have one book? 2. ... Hana’s [or Dijana’s or Grozdana’s]! 2. where is my book? 2. I like cats.......

2. 5A2 NO MONEY! 1.. First. please..4A3 SOMETHING ELSE . Next to the blackboard! 1. “We are taking two pears each. 1.. thanks. 4A4 I’M LOOKING FOR SOME THINGS 1. where are my two nice pencils? 2. Will that do? 2. here it is. but I would like some cold water without ice.. 1. No money?! I’ll go immediately to the bank. From Bosnian [or Croatian or Serbian] into English.. Ah. There is time. “Why are you going from house to house?” ask the dogs.. near you! Something else? 1. No. We are hungry.. or from Bosnian [or Croatian or Serbian] into English? 1. I’m off on foot to the bank. and after the bank I am going to the university. 371 Ključ . Which dictionary? From English into Bosnian [or Croatian or Serbian]. I have these two nice cookies. If there is time before lunch. ! Are you thirsty? Would you like a glass of juice? 2. over there by the notebook. 5A1 FIVE CATS AND FIVE DOGS Short story: Five large cats and five fat dogs are going into town. next. 1.” say the cats. if you give me the car! 2. 1.. cats?” ask the dogs. because there is no gas. the dictionary. my textbook is nowhere to be found. What things? 1. “We have five little houses for five big cats.” say the cats. away from you. Yes. Have you got it? 2. but there’s no money. There it is. I have orange juice. Next to what? 2. Here’s a full glass of cold water. You can’t take the car. nothing else. thanks! 1.” answer the cats. “We are going from one house to another. What else would you like? 2.. “A few pears or a lot of pears?” ask the dogs.. 2. Both pencils are between the Bosnian [or Croatian or Serbian] dictionary and your textbook. I am going to the university... ! I am looking for some things.” say the cats. Do you know where it is? 2. 2.. Two cookies. “How many houses do you have?” ask the dogs. next to the blackboard. “Where are you going. And then. Thanks. Something else? 2. No problem. That’s fine. .. 1... that blue one.. 1. I do [know].. “To eat pears. .

1. He likes his work. 2. And where is the table in the room? 2.] for your father’s brother? 1. And where is the room? 2. How many centimeters is it from the table to the blackboard? 2. He is a judge and lives in Bihać [or Rijeka or Novi Sad]. Mama. What does he do and where does he live? 1. 2. At five o’clock. 2. 6A1 IN THE BUILDING 1. you can come at six. Yes! That’s right. When can you come over tomorrow? 2. And after the university? 1. 1. OK. 1. 1.. He is my paternal uncle. What is your book about? 372 Ključ . 6A2 THE UNIVERSITY 1. A judge! Is your uncle’s work interesting? 1. That’s a matter of taste.. until what time may he and I be out? 3. Does one say [. I know [.2. 1. in the middle of the room. 5A3 WHO IS COMING? 1. you can be out until eleven o’clock. At four in the afternoon. 1. Do you want us to go and get something to eat and drink afterwards? 2. I’m back! I am coming to dinner at four o’clock! 2. Until ten o’clock. Dinner will be waiting for you if you want to eat it. Where are the table and chairs? 2. 2. On the first floor. And where is the floor? 2. 2. My father’s brother.. Who is coming? 1. So when can we go to a movie theater to see a film? 2.. Sure! 1. It is precisely one hundred twenty centimeters. 1. The table is by the wall but away from the blackboard. In this building. Next week on Wednesday at five o’clock I am going to the station to meet someone. 5A4 GOING INTO TOWN 1. As far as I am concerned. Out of the question! Tomorrow is not a weekend.] means your mother’s brother. Can’t we be out until twelve? 3. The table is [standing] on the floor and the chairs are around the table. I want to be a lawyer.

I’m so glad! And what are you writing to him about? 1. am sitting and writing a letter to someone. 1. I. I like many kinds of food. 2. 6A3 HOW ARE YOU FEELING? 1. What do you drink? 373 Ključ . I like sweet dishes better. The winter [fall] semester only begins in the month of October and ends in January. writing to my sister. 1. How are you now? 2. What was going on with you yesterday? 2. I often have dark bread for breakfast with cottage cheese and green pepper. What does ‘apsolvent’ mean? 2. Do you like meat? 2. Indeed. and sometimes sausage. too. 2. but in July there are no more lectures. They certainly start late and finish late! 2. “Apsolvents’ do not attend lectures. too! How interesting! I have just put pictures of Montenegro into the letter to my sister. My regards to him. The summer [spring] semester begins in February and ends in July. And how many years do students usually study in Sarajevo [or Zagreb or Belgrade] ? 2. She always says that meat must be put on the menu every day. 1. 1. And the summer [spring] semester? 2. there are only exams. 2. 1. 1. I am writing to an old friend. 1. 6A4 WHAT DO YOU LIKE? 1 Which do you like more: sweet or savory dishes? My mother cooks all kinds of food wonderfully.2. 2. And you. I was reading about student life at Sarajevo [or Zagreb or Belgrade] University. 2. 7A1 BREAKFAST 1. I’m better. what are you doing? 1. I usually eat cereal. 1. I wasn’t feeling too well. Who are you writing to? 1. I have been sitting here for an hour already. What do you eat for breakfast? Do you want to eat with me? I can prepare something for you and for myself. And what is their life like according to the book? 2. And you? 1. instead they only take exams until they pass them all. I am sending him greetings and writing to him about myself and about Bosnia. but I never have cereal 2. 2. What are you doing? Who are you writing to? 2. but I don’t like meat. 1. but it seems to me that it is not necessary to eat meat. 1. My mother is from Argentina. 1. With milk and sugar. Lectures are attended for four years. Excuse me. What do you prepare it with? 2. From when to when does the school year go? 2. and then the students are ‘apsolvents’ for a year. It says in the book that students have many oral and few written exams.

Let her go with you. 1. 1. Here’s the apple! 1. 2. but I often go to the language lab. Can it be that you drink it without sugar or milk or lemon? How can you drink such tea? 2. Don’t gamble it away! 2. middle and end. can Redžija [or Ines or Ana] and I take you to the movies? 2. I’d rather not. It is all the same to me. I cannot study late at night. when do you study best? 1. Come on! Forget the sleeping! Let’s go see some amusing movie. And when do you listen to music? 2. but it is pleasant! I have been driving for years. And you. Tell me. 1. What do you use to write with? 2. Listen. come over here and give me an apple. I usually go by tram. For the sake of health I like to walk the two kilometers from my house to work when the weather is nice. I understand. I drink tea without anything. On Tuesdays my wife and I always go together and we are in a hurry so we go by car. In a way you are right. in the morning. the afternoon or evening. Eat up that apple and be off to the movie theater. Thanks! And now hurry! Go over to Redžija [or Ines or Ana] and take her this book. It is expensive. Every day has its beginning. And on Tuesdays? 2. 7A4 WHAT DO YOU USE TO WRITE WITH? 1. I always drink coffee with warm milk. Oh come on! Leave me alone! I am not your servant! 1. Take your coat and let’s go. but it seems dangerous to me to ride a motorcycle. Let’s not [talk] this way. What about by bicycle or motorcycle? That is good for the health. Of course I can. Don’t worry! 7A2 HOW DO YOU GET TO WORK? 1. You are young! The future is ahead of you. I particularly like to study in the early morning. And you? 2. 8A1 PATIENCE Girls are sitting patiently at the table.1. do what you want. 1. 1. I feel like sleeping. How do you get to work Mondays? 2. Under the girls are chairs. 2. I can go by bicycle. I usually write with a pencil. 7A3 DON’T! 1. When I don’t have classes sometimes I study in my room. As far as I am concerned. When do you study best? 2. And where do you study? 2. I am afraid of a traffic accident. 1. 1. 1. 2. I am going to her with the book myself! 2. Fine. I listen to music all day long. 374 Ključ . Please. 1. By car?! So you are a driver! But isn’t that expensive? 2.

Inside the calm children is breakfast. 2. Across from us. Next to the window on the one side and the door on the other. What will you be doing over the summer? 2. 1. 1. A restless child watches the calm children. I have been dreaming of this for years! 1. And what will you study while you are in Paris? 2. It will be a study visit. Under the calm children are chairs. 1. 9A1 WHAT WILL YOU BE DOING? 1. After the exam period I will be going to Paris for a month. Across from whom? 2. and besides they don’t want to have a computer. I communicate with them by letter. on the wall. The girls learn from the professor. Hello. I will study how to speak French. and below the lamps. Wonderful! What will you do there? 2. and that wall is between the two other walls behind the door. 2. 2. 1.Inside the girls is breakfast. The restless child learns from the calm children. by the professor’s lectern. above the floor. The [female] professor looks at the girls. No. Hello. below the ceiling. And the calm children learn from the restless child. It is in the middle of the wall. in front of the students and near the professor. And the professor learns from the girls. children! 8A3 GET IN TOUCH! 1. By letter? Haven’t you considered buying them a computer? 1. 8A4 THE ROOM 1. of course. And where will you stay? 375 Ključ . And I will eat French cooking. because I like to stay in touch with them by letters. I always stay in touch with them over the internet. Where is our blackboard? 2. Our blackboard is in the room. day and night. professor! 8A2 IMPATIENCE Calm children are sitting patiently at the table. What happiness! A letter from [my] parents! 2. and sometimes by phone. and across from us. And how do you communicate with students abroad? 1. Do you often talk with your parents? 1.

Where will you be living in the fall? 2. When will your parents come to see your new apartment? 2. Yes. And you? 1. This year I’m going to find a place to rent. wash my face and hands. regardless. I’ll stay with a French family. I’ll see. you have to! And you? 1. I’ll eat while I’m out. I am not going back to the dorm. What is the restaurant called. If I’m not sleepy. Will you go with me to meet them? 1. Will you meet them? 2. because I’m at a lecture. I can’t. Bye! I’m in a rush! I’m off! I’ll be home after eleven. close by. 2. 10A1 AT CHARLIE’S 1. I was at the university in the morning. but want to or not. Have a nice time. And did you go out with them in the evening? 2. And in the afternoon? 2. Doesn’t he have a lot of work this week? 1. Brush your hair. What did you do on Friday? 2. I’ll wait up for you. Do you want to say that I am messy? Oh. I want to stay home because I have my hands full of work. 1. so I’ll brush them before I go to sleep. 9A3 LIVING 1. Look at yourself in the mirror! 2. 1. where is it located and what did you order? 376 Ključ . 1. wash your face and your hands. 1. 2. Of course I will. I’m looking for an apartment now. I am leaving for the station at two o’clock. I’ll stay in the dormitory. In the afternoon I went into town and met up with friends. 1. It suits me perfectly here. He does.2. We had dinner in a restaurant. and then you’ll look better! 2. Your face is dirty. Now I am tidy and my face is clean! Will you go into town with me? 1. but he will go with you. Maybe I’ll get an apartment with some students and share the expenses and rent with them. 9A4 AT THE TRAIN STATION 1. I won’t now. I won’t have to waste time and walk a long way to lectures. 9A2 LOOK AT YOURSELF! 1. I don’t want to live with anyone. He loves your parents and wants to greet them with you. They arrive by train tomorrow at 2:30. You are the same as always. Will you brush your teeth? 2. Don’t wake me if I’m sleeping. Watch while I comb my hair. Are you going to be sharing a room with someone in the dorm? 2. but my brother feels like going. I won’t. how embarrassing! 1. I don’t feel like looking for a place to rent.

Terrible! Terrible! Until Brana. an evil gaze. please! My legs and arms and back ache. Were there any problems with the food at the restaurant? 2. No. 1. You are probably reading the third chapter in the textbook. 1. I went on Friday. instead I got flustered and failed. 1. Are you sick? 1. and we ate ćevapčići and drank beer. just tired. Help me. Are you going to the university again today? 2. Terrible! Terrible! Sharp teeth. Great! Because that way you will learn everything and you won’t fail any more! 2. erased him with an eraser. An entire tram. and a piece of a cloud. I think I’m healthy. Are you going to take the exam in Bosnian (or Serbian or Croatian) on Monday? 2. No. 10A2 TO WRITE AND FINISH WRITING 1. I can’t carry these books. Terrible! Terrible! Don’t ask what he ate. 1. 1. I will be pleased to succeed at last. Terrible! Terrible! 10A4 MY LEGS AND ARMS ACHE! 1. and especially my fingers! 2. it is in the center of town. Is that your first time at that restaurant? 2. Terrible! Terrible! He walked on three legs. I am studying today at home all day. I’ve already finished reading it. No. No. I was there once before. 377 Ključ . Then I came home by bus. He listened with three ears. 2. Yes! Because last time I didn’t pass it. No. he didn’t know what mercy was.2. there were no problems whatsoever. He looked with three eyes. I already finished them. one day. 1. 10A3 “ONCE THERE WAS A LION” Dušan Radović Once upon a time there was a lion. It is called “At Charlie’s”. No. What kind of lion? A terrible lion! Bristling and all furious. Everything was excellent. Are you doing homework assignments? 2.

one is a carpenter. 2. I agree. you also must help me. In my opinion you and I will figure everything out the most easily that way. Therefore. 2. 1. 1. To begin with. This restaurant appeals to me less. Ah. I must wake up.2. and it is smaller. it is easier to get a table. and that restaurant needs better cooking and a more pleasant atmosphere! I must conclude that these two restaurants are completely different. That restaurant has worse cooking. My question is more important and more interesting than yours. 1. Reading the novel The Bosnian Chronicles by the writer Ivo Andrić. Last time coffee helped us. 2. 2. 1. What are you doing? 2. and it is harder to get a table. but I drive a taxi. 2. One waits longer. however. 1. In this restaurant it is harder to get a table than in that one. The atmosphere is less pleasant in that one. THE MOST IMPORTANT! 1. they are not at all similar to one another. Is it possible?! Are you satisfied with that? Do you at least make good money driving a taxi? 2. 11A1 IMPORTANT. What do you do? 378 Ključ . I remember that novel! I read it. Your question was important. I’m sleepy. But I wasn’t thinking of that. 11A3 A PROFESSION AND A JOB 1. instead I meant to ask you what you do! 2. First we’ll carry the books. 1. True. one waits for a shorter time. And what do your friends do? 2. then I will drive you to my place and we’ll study there together. Oh that! By profession I am an engineer. one is a mathematician. My head is already aching from studying. tell me which you like more and which you like less? 1. but they all have a driver’s license and a map of the city. this restaurant needs more space and more tables. The matter is solved! The debate is done! I have concluded that each of you considers your question the most interesting! 11A2 TWO RESTAURANTS 1. MORE IMPORTANT. Where is the atmosphere more pleasant? 2. I agree. Are they similar to one another or different? 2. but my question was definitely more interesting! 3. For example? 2. but they have various professions. 2. Depends on when! It’s best at night. Fine. Enough said. I feel better there. Why? The food is better in this one than in that one. too. I haven’t forgotten that! If your stomach doesn’t hurt I have plenty of coffee for you and me. One is a physician. But there one waits less [time]. 1. Let’s compare these two restaurants. That restaurant is larger than this one. 1. and it is larger. Take care [of yourself]! I’ll help you! But if I help you. Believe me. With doing the homework? Let’s study together. Agreed: this restaurant has better cooking. but it has a more pleasant atmosphere. too. 1. but mine was more important. [turning to fourth student] You try to tell us: who of us has the most interesting question? 4. many years ago. and that’s final! 1. They are all taxi drivers. In my opinion.

Having entered the store. 12A2 SHOPPING Having left their houses at half past four. each room should have two beds. 2. Your attitude toward work bothers me. the bar closed and each of them went his own way. 12A1 THE DORMITORY Students who live in the dormitory must arrange their own rooms before the beginning of the semester. this means that students have about 30 textbooks per room. chatting and enjoying the stroll. sheets. stopped in at the nearest tavern. 379 Ključ . Four blue and yellow cars parked nearby them. I have just graduated from the Faculty of Political Science. They all extended hands to one another. then.440 hours. Since every student has approximately 15 textbooks.1. Multiplying that by 180 days in the school year. Then these seven people went into a large store at #21 Oak Street. and they watched the basketball game on television. I should stand in line at the employment service? 2. 2. Twelve cats and eleven dogs looked at them from the store window. 2. It should be said that every dormitory has nine wings. or about 4. For furniture. 1. And then those three women. met up with six more. 1. Surely you fear the uncertainty. two bedside tables. The room is divided into three parts: one third of the room is for the desks and lamps. and there won’t be any in the future either. I need a job! 2. Stop! Go and pass your driver’s test. you just go ahead. You never know. Sit down here. I am lying down. Help me! I need a better job. This way I can watch television more easily. i. each of them drank something while standing. Students should study approximately 4 hours a day in their rooms. I am not afraid of anything and I don’t need your understanding. it turns out that one student needs to study 720 hours. the second third is for the beds. two lamps and two small rugs.e. 300 lamps and 300 small rugs. and after strenuous shopping. each wing must have 300 beds. the smokers among them smoked at the bar. a blanket. Each [male] student has a [male] roommate and each [female] student has a [female] roommate. but there were no jobs for journalists before. You ought to try. Each student brings with himself (or herself) bedding: a pillow. What else?! You should get the advice of the staff at the Service. however. and lie there and watch television. there are none now. You need studying and knowledge. Since each wing of the dormitory has 150 rooms. I don’t earn enough! 2. Enough waiting. each with her flowers. But the question is whether you will find a good job in some company if you keep on sitting here. while five students need to study 3. 1. therefore. three women went along the street. 300 desks. I understand. bedside tables and small rugs. After the game. You’ll need your driver’s license! You can always be a taxi driver! 11A4 I NEED A JOB! 1. The men. I am not sitting. and the third part is a shared area. 1. Well. while the men bought the women flowers and a kilo of candy and immediately gave them to them. This sort of life doesn’t bother me too much. the women bought the men a dog and a cat each. Things will start to move of their own accord.600 hours annually. the nine of them went off to a nearby café for a cup of coffee and some conversation. two desks.500 textbooks per [dormitory] wing. two students need to study 1. Out stepped four tall men at a quarter to five. That wouldn’t even occur to me. greeted each other and conversed cheerfully. 300 bedside tables. Worse yet! Stand up on your feet.

Would you be so kind as to pour me some? 1. I am terribly thirsty. Lee Harvey Oswald assassinated President John Kennedy. ma’am. 380 Ključ . sir! Would you be so kind as to come with me from the hallway into the room? 2. I am traveling precisely on August 18th to Rome. a. Of course! With ice or without? 2. 1941? b. [carrying a heavy box] Here. Never mind. Here you are. 1. Where should I put it down? 2. I have an obligation toward my family. With lots and lots of ice! 1. 2. Might I serve you some? 2. I mustn’t miss celebrating my birthday with my family. 13A2 HERE’S THE COMPUTER! 1. a. 1. I have decided to stay here. When is your birthday? 2. 3. Nineteen eighty four is my year [of birth]. 1776? b. 13A1 WELCOME! 1. I’ve brought your computer. The Axis forces attacked Pearl Harbor. How old are you? 2. What happened on November 22. Have a great trip! 1. But surely you have been celebrating your birthday with your family for years? 2. ma’am. And you? 1. Thanks! 12A4 WHAT HAPPENED? 1. What happened on December 7.12A3 HOW OLD ARE YOU? 1. Might I ask for a little cold water? 1. please. When you are celebrating your birthday you will remember me and you will be sorry you didn’t go with me to Rome. a. Here you are. sir! A full glass is better than an empty one! I would recommend this cake as well. 2. Ma’am. Put it there on the desk. thanks. What happened on July 4. Sweet things don’t agree with me. sir! And do you wish to drink or eat something else? Perhaps some wine and cake? 2. I would be glad to! Thank you for inviting me. Do sit down. 1. less! Even less! Now that will do nicely. My birthday is August 18th. But please. Unfortunately I can’t. And I wish you a happy birthday in advance. 2. Welcome. I’ll be turning 21 this summer. It is fixed. The United States of America proclaimed its independence. What might I offer you? 2. I’d gladly have a little cake. The wine suits me best. Thank you. Thank you. 1. 1963? b. Will you go with me? 2. Family traditions should be respected! 1. I like that red wine.

could you explain some things regarding the computer? 1. I’ll give them to you tomorrow morning early at work. which you will give to the bus driver. [groaning under the weight of the box] If you would clear away these things I could begin to work. 1. And why are you going to the square. Let the colleague work on them on his own. You will [on the bus] pass ten blocks or so to the third stop. I am sorry you can’t stay at least a few minutes longer! 13A3 TAKE IT EASY . Stir the coffee and water well with the spoon.. I’m in a hurry. Let them say what they will. 2. 2. at the newspaper stand you should purchase a bus ticket. that instant. Then watch closely as the coffee rises in the pot. I would be very grateful! 14A1 A RECIPE FOR COFFEE Put a full [Turkish] coffee pot of water on the stove. 2. OK. and then remove the pot from the burner again. and then take 381 Ključ . I wouldn’t be worried! As it is I don’t even dare make an appearance tomorrow. It would be better if you were to read them soon – by 6:30 p. Think of my reputation! What will the other business partners say when I appear before them at the meeting tomorrow unprepared? 1. Then put the pot back on the burner again. It isn’t hard. you should scoop up five heaping spoonfuls of ground coffee and add them to the hot water. [clearing the desk] I have cleared them away. That is the building where I live! I can take you there in my car if you have nothing against it. You should not turn left or right. I don’t care. If you want me to put it on the desk you will have to clear all those things of yours off ! 2. you said that you would clear away those things! Don’t be silly! I must leave as soon as possible to go to the next customer. you should quickly take it off the burner. Place an empty coffee cup near it. 1. but might I offer you some coffee before that? 1.m. You may! I am looking for the City Café.1. 2. 2. you should pour a little of the boiled water off into the cup and remove the pot from the burner. if I may ask? 1. Naturally! But since you are already here. You should get off at the third stop . about fifty. right in front of you. thanks. Take it easy. I have no idea what they will say. As soon as the water comes to a boil. at the latest. While the pot is off to the side. You’ll see the square immediately. How many pages do you have left? 1. 2. When it gets to the very top. Well. If you want coffee with sugar. I’ll explain. return the coffee pot to the burner for just a few seconds. And if I were a king. 1.m. Please. I need my copy of the materials to work on them with a colleague tonight at 7:30 p. you should sweeten the hot water now with two small spoonfuls of sugar. 13A4 INSTRUCTIONS 1. He will void the ticket. [groaning] Please. Then you should firmly grasp the handle of the coffee pot and put the pot back on the burner. how do I get from here to the main square? 2. I already had some today. Right away. will I then be on the square where I want to be? 2.. No. Then you wait two or three minutes until the coffee settles in the pot. A shame that I’m not. And when I get off. 2. If I read through your materials tonight. First. A colleague told me that the building which I will see next to the City Café is very beautiful. Indeed. If I were a magician I could read them [the materials] by tonight. 1.

Knowing that they couldn’t drive through such a storm. take the coffee cup with the water you poured off. a woman and man were found lying unconscious by the side of the road. when the coffee has been drunk. In this case the more literal translation is meant to describe as closely as possible how the BCS se-verb passives work. they took shelter in a tavern. at five of five. all the way to thier town where they arrived at twenty to eleven. the weather report and the report on the condition on the motorways. they didn’t stop once along the way. the more normal English translation is given in brackets.m. Later. the sun come out. There was gathering [people gathered] at the train station but nothing was said. And in the end. Hurrying back. Having gotten in touch with their families at about 8:30 p. The concern of the parents vanished as soon as it was understood that the children would soon appear. Place one small spoonful of foam into each cup. In several instances.it off again as soon as the coffee rises to the top. while it is still in the pot.m. Watching through the window of the tavern as the snow turned to gusts of rain and wind. and pour this water over the coffee. but had survived a bad traffic accident. each returned to her own home. and the day clear up. suddenly the train was noticed as it arrived from afar. When all the foam has been divided. There was arriving [the children arrived] finally at the station at ten fifty five. they listened to the news. and to make matters worse. The children were expected at nine o’ clock in the evening. 14A4 FOG The autumn fog was thick that night. Driving. third. Eating dinner there and having had some wine. It was said that luckily the two had not been killed. 14A2 A STORM Returning home by car after a business trip in another city. so nothing was seen. Then line up four coffee cups one next to the other. The woman was born in 1973 and the man was born in 1975. There was joy at the arrival of the train. they went to bed. when the children stepped down off the train. they decided to spend the night in a nearby hotel. they checked in at work for the sake of appearances. You need to sip a little to see if it is sweet enough. 382 Ključ . Having felt helpless. And indeed. You leave the grounds to settle out. then you pour the coffee up to the top of each coffee cup. Then for the final. they thought miserably about whether it was worth traveling further. they heard on the news that the conditions on the motorways were significantly better. first snow. time put the pot back on the burner until the coffee. 14A3 ACCIDENT CHRONICLE Last night at around eight o’clock. Then you should set the coffee pot with the coffee to the side. parting ways. it was getting dark. After an hour’s delay. the fear was completely forgotten and there was a going [everyone went] home to sleep. All sounds were silenced by the fog so nothing was heard. two colleagues happened upon a storm with heavy precipitation. they talked about their situation.. they saw the clouds disperse. In the end. but because of the fog it wasn’t certain whether the train would be late or not. it was confirmed that they were brother and sister. for the last time. The emergency number was called and the case was reported to the police. Their family was informed. then one’s future is read from the grounds which remain on the bottom of the cup. and then. hoping that the weather would be nicer the next day so that they would be able to continue their trip. rises up to the top of the coffee pot for the last time. Having turned off the road and having stopped at the nearest town by 5:30 p. having woken up very early. The return of schoolchildren and teachers from a school excursion was anticipated. then rain. in a statement for the public. The couple was driven to the hospital in an ambulance..

Mia Midenjak.S] TKO DOLAZI? [C] 43. 54 7A1 DORUČAK 55. Ana Galjanić. 20 2A4 PAPIRNICA 21. 48 6A2 UNIVERZITET [B.S] ŠTO SE DOGODILO? [C] 13A1 DOBRODOŠLI! 13A2 EVO KOMPJUTERA! [B. 7. 24 3A2 LAKU NOĆ! 25. the poems in lessons 17. 44 5A4 IZLAZAK U GRAD 45. Emir Kamenica. 28 3A4 ČIJE SU OVE OLOVKE? 29.S] ŠTO TI SE SVIĐA? [C] 53.. 10 1A3 DOBAR DAN! 11.S] – Dušan Radović BOLE ME I NOGE I RUKE! VAŽNO. Track numbers for the regular version are given in bold. 60 7A4 ČIME PIŠEŠ? 61. 84 85.. 8 1A2 ŠTA JE OVO? [B. 8 9. 58 7A3 MA NEMOJ! 59. 86 87. 66 8A3 JAVI SE! 67. 6 7. 90 91. 64 8A2 NESTRPLJENJE 65. VAŽNIJE.S] SVEUČILIŠTE [C] 49. 10 11. 32 4A2 KOD KOGA SU NAŠE KNJIGE? 33. Obrad Šćepanović. There are minor discrepancies in text and pronunciation between the recorded and printed versions of the exercises. one each for Bosnian.S] EVO KOMPJUTORA! [C] 13A3 POLAKO .C] KOD ČARLIJA [S] 10A2 PISATI I NAPISATI 10A3 “BIO JEDNOM JEDAN LAV” First CD 1. Croatian and Serbian. 12 1A4 PAS I MAČKA 13. 18 2A3 KUPUJEM PSA 19. Marina Jovanović. 4. 5. 14 15 16 17 18 19 20 21 22 STUDENTSKI DOM KUPOVINA KOLIKO IMAŠ GODINA? ŠTA SE DOGODILO? [B. 56 7A2 ČIME IDEŠ NA POSAO? 57. 70 9A1 ŠTA ĆEŠ RADITI? [B.. B. NAJVAŽNIJE 11A2 DVA RESTORANA 11A3 STRUKA I POSAO 11A4 TREBA MI POSAO! 10A4 11A1 Second CD 1 2 3.S] ŠTO ĆEŠ RADITI? [C] 71. 36 4A4 TRAŽIM NEKE STVARI 37. NA KOLODVORU [C] 77. 76 9A4 NA STANICI [B. 42 5A3 KO DOLAZI? [B. 50 6A3 KAKO TI JE? 51. and Toma Tasovac. and the three short stories are recorded in three CD sets. . 38 5A1 PET MAČAKA I PET PASA 39. 62 8A1 STRPLJENJE 63. Azra Pravdić. 78 79. 72 9A2 POGLEDAJ SE! 73. 22 3A1 KAKO STE? 23.S] ŠTO JE OVO? [C] 9. 13A4 UPUTSTVA 14A1 RECEPT ZA KAHVU [B] KAVU [C] KAFU [S] 17A1 “LJEPOTICA I ZVIJER” – Ferida Duraković 17A2 “ZEMLJA” – A. 12 13. Šimić 17A3 “VEČE NA ŠKOLJU” – Aleksa Šantić 18A1 “JESENJE VEČE” – Antun Gustav Matoš 18A2 “NOTTURNO” – Tin Ujević 19A1 “OČIJU TVOJIH DA NIJE” – Vasko Popa 19A2 “ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA” – Desanka Maksimović “OSAM MALIH PRIČA O MOJOJ ŽENI” – David Albahari “LJUBAV NA ŠPANJOLSKI NAČIN” – Muharem Bazdulj 20. Natalija Novta. 82 83. 30 4A1 ODAKLE STE? 31. 35. 14 2A1 UČITI ZAJEDNO l5. 52 6A4 ŠTA TI SE SVIĐA? [B. 68 8A4 SOBA 69. Nada Ječmenica.S] ŠTO VIŠE VOLIŠ? [C] 27. Slobodan Radoman. 2 1A1 KAKO SE ZOVEŠ? 3.VIII “U ZAGRLJAJU RIJEKE” – Miro Gavran 12A1 12A2 12A3 12A4 23-30 31-38 39-46 The above material was read by: Maša Čulumović. 74 9A3 STANOVANJE 75. for the slow version in non-bold. 4 5. 26 3A3 ŠTA VIŠE VOLIŠ? [B. 18 and 19. 92 10A1 KOD CHARLIEA [B. 16 2A2 KOGA VIDIŠ? 17.. Ivona Josipović. Key to audio recordings The A exercises for Lessons 1-14. 40 5A2 NEMA NOVCA! 41. 46 6A1 U ZGRADI 47.I-20. 6. 80 81. 34 4A3 I JOŠ NEŠTO . 88 89.

.

The symbol  refers to the stories by David Albahari or Muharem Bazdulj. Examples: prodavàčica f saleswoman A . Related idioms are given as sub-entries. rather 2A1 . Gpl zebàra or zèbri 1. and affiliation where relevant (in brackets). 1.. For instance: pìtanje n 1. How to use the BCS glossary General.S only]) means that this meaning of the word is restricted while other meanings of it are not so restricted: for example the word rđav means “rusty” throughout BCS. [B. uh. Gsg kvadràta [geometric] square. which has been included to give a broader range of expression than permitted by the Lessons.S] after a word means both that it is used throughout BCS. while those seen as distinct meanings are numbered.C] or [B. Words with no marking are used throughout BCS. [C] and [S] denote Bosnian. pametna adj. and that there exists a distinctly separate word with the same meaning which is used only in one (or two) of the others. These represent additional vocabulary. Any necessary amplifications of a definition are given in brackets or parentheses. The word “only” after a notation containing certain of the letters (e. umm. In addition. question 1A2. Example: radost f. always given first in an entry. Gsg radosti Isg -ošću or -osti joy 4 3A2 Many entries include several numbers and symbols. The notations [B]. one finds the relevant grammatical information (in italics). For each word. Words which are marked as either ekavian or ijekavian usage are denoted as such by the symbols [E] and [J]. to learn the identity of this other word one must consult the English-based glossary. 2.IV The symbol . 385 Glossaries . 11A2z. refers the reader to one of the Appendices. respectively. 13A4z kvàdrat m. 2. smart 11A2 nego conj.  refer to words from the Geography and Aphorism sections at the ends of Lessons 1-15.C] colleague (f. notes on usage.. but “bad” only in S. issue 1 Some words in the glossary are without any number or symbol. 3A1z. Examples: pametan. 3A2z. The notation [B. but. Example: òvaj excl. Words used in two of the three are noted [B. intelligent. Some are more or less synonymous while others are quite distinct. the lesson and section number are given. Gsg ràstanka parting. than 11A2. Example: zèbra f. When a lesson has two vocabulary boxes in each A section. not all meanings listed in the glossary are used in the Textbook. zebra [ = animal]. Abbreviations used are defined on p.S] as appropriate. and Serbian usage. 9A3 . for this one must consult a full dictionary. the above symbols identify the point in the book where this occurs. 388. Those judged as synonyms are separated by commas. Example: kolègica f [B. crosswalk Definitions.) 13A4 sùton m dusk 18A1a The symbol z refers to examples provided in the grammar sections: Example: Jugòslavija f Yugoslavia 17A4z The symbols . This glossary includes all words used in the Textbook plus certain additional words which are in frequent use. these are identified by the letters a and b after the lesson and section number. Examples: Pòsavina f the Sava river valley 6 parkìranje n parking 10 A boxed-in number refers to examples given in the boxes that provide cultural commentary. the English definition.C. Croatian. For each entry introduced in an A-lesson vocabulary box (or a vocabulary box accompanying a homework exercise). na kvàdrat squared (mathematics) Different forms. 2.IV ràstanak m. farewell B. . respectively.g. Many words have several meanings. Not all meanings of all words are listed. if a word is used in a particular meaning in the Textbook.

. rusty ùred m [C] office 6A1 Grammatical information. nàcrtati (P) to draw. to play [a game] 5C1 . and members of an aspectual pair are separated by a semi-colon. . The 3rd plural present is given when it is not directly predictable from the 1st singular. prètvaram se. f. Bòsanka f. Gsg misli Isg mišlju or misli thought 4 mladost f. Genitive singular forms are given for all feminine nouns in a consonant. with gender marked as m. loši adj.S] bad 4 2A2. 2. Dative-Locative singular forms are given for feminine nouns ending in -ka.S only] 15A1. The masculine singular long 386 Glossaries .C] impression 16A3 epòha f. If the present tense is not fully predictable from the infinitive. grupìraju (I/P) [B. Aspect is noted for each verb. or -ha. DLsg Bòsanki Gpl Bòsanki Bosnian (f. Gsg dòjma Npl dòj movi [B. Examples: crtati (I). In each instance of an aspectual pair. it is listed separately and cross-referenced to the verb from which it is derived..S] office 6A1 loš. Otherwise. prètvaram. grùpiram. 2A2 . . 1A4 . Biaspectual verbs are noted (I/P). 10A2z. . 9A2z. Gsg Bosànca Bosnian (m. -ga. Genitive plural is given whenever the ending is not completely predictable. see also ùčiti pretvòriti (P). bad [S only] 2A2.) 1A4. lòša. igram (I) 1. 6A2z 1A2 . to lose one’s composure 10A2 grupìrati.VI (3rd person only) to happen dòvesti. ìg raju se (I) to play 16A1b see also òd igrati naùčiti.) after names of professions and nationalities means that the first refers both to the category in general and to any one male representative of that category. ìzgubim (P) to lose 9A3. and listed in the masculine singular short form. the feminine singular short form is also listed. passive or transitive vs. to lead to. 3A2z ime n. the 1st singular present is also given (the 3rd singular is given for verbs which are used only in 3rd person). Gsg imena Npl imèna Gpl imèna name 4 18A2 misao f. by the symbols (I) and (P).III. and for all other nouns whose non-nominative forms are not directly predictable from the nominative singular. dòveo. 10A4z dogàđati se see under dogòditi se dogòditi se. to dance [B. Verbs used both with and without se are given within the same entry if the meaning difference is essentially one of active vs. 9A2z.C] to group 18A2 ìgrati. 10A2z. igram se. or n. [B. pretvàraju (I) to transform 14A2 pretvòriti se (P): pretvàrati se. dògađa se. 10A4z Nouns are listed by the nominative singular form. the most basic form is listed first followed by the one which is derived from it. while the second refers only to a female representative of that category.. The notation (m.C. 6A2z.. dogàđati se. dogàđaju se (I) [B. DLsg epòhi or epòsi age. as are past tense forms which are not directly predictable from the infinitive. pretvàraju se (I) to pretend 15A1 see also naùčiti ùčiti (I) to study 2A1.Examples: kancelàrija f [B. Instrumental singular is given for feminine nouns in a consonant. If there are any changes between this and other forms. 2A2 . pretvàrati. . dògodi se (P) 12A4. Examples: Bosànac m. dovòditi. 11A1z pòsledica f [E] consequence 18A3 pòsljedica f [J] consequence 18A3 r̀đav adj. 2A1z.. 1A4 . the two are given as separate entries. ìgrati se. and nominative plural for masculine and neuter nouns which add an extra syllable in the plural or which have irregular plurals. Verbs are listed by the infinitive form. Gsg dòručka breakfast 7A1 dòjam m. general) 1A4. 5A2z. 9A4z.S] 20. epoch 6A2 . to conduct see vòditi gùbiti (I). dòvela (P) 20. dòručak m. general) and (f. 2. izgùbiti. dovèdem. 9A1z. nàučim (P) to learn 10A2. dòv odim (I) to bring. 1.C. 10A1z. Gsg mladosti Isg -ošću or -osti youth Adjectives are noted adj. intransitive. 3A1z.C. izgùbiti glavu to panic. to sketch 18A1b. When prefixation produces a verb with different meaning.

Lana Hudeček. our. taller. but 1A4 alo excl. 1967-1976) Serbocroatian-English Dictionary (by Morton Benson with the collaboration of Biljana Šljivić-Šimšić. any. nekih pedesètak fiftyneki. The assignment of accentual information to each individual word (whether vowels are long or short. neko. form) England 4A1 èngleski adj. naše. Words with no accent mark on them have a falling accent on the first syllable. 6A2z. neuter and feminine forms. exclamations are noted excl. demonstratives and the like) are noted pron. annoying 5A1 . vìsoki adj. 12A3z Adverbs are noted adv. Examples: bolji adj.form is listed only in case of accent change. visòka. a certain 4 some. better 11A2.VI. 11A2z viši adj. it (Acc-Gen) 2A2 see under on. four (4) 5A2 . ours 1A2 3A3. u neku ruku in a sense. adj. him. 12A2z čètvrti adj. higher 11A1z Pronouns are noted pron. boring. conjunctions are noted conj. 1. it (Acc-Gen) 2A1 see under on naš. 2003). English 4A1 vìsok. [B. If only the long form is listed. [E] whole 7A4.VI. 11A1z. 3A1 z. cijeli adj. [C] four [mixed gender] B. roughly fifty 13A3. (clitic) 1. tall. 1971) Veliki rječnik hrvatskoga jezika (by Vladimir Anić. it means the adjective occurs only in that form.form). frequently 7A1. in a way 7A2 njega pron. and words which resist classification are not noted as to part of speech.S] four [mixed gender] B. celi adj. In the latter case they are noted according to the part of speech which determines their form. and are given in masculine. dull. cèla. fifty-odd. 2. Zagreb. Both full and clitic forms of personal pronouns are given. Luka Vukojević. 11A1z see dobar ceo. [J] whole 7A4. Accent is marked as in the body of the book: the underscore denotes a long vowel and the grave mark denotes a rising accent. vols. 6A3z Èngleska f (adj. him. Milica Mihaljević. often. 1-6 (produced by Matica srpska. 12A2z četrdèset num.VII često adv. 1. nekа pron. pron. 2. hello [telephone greeting] A . adj. 12A1z. Belgrade and Philadelphia. 2. Examples: ali conj... ceo dan all day 7A4 cijel (also cio).. 2. 5A1z četvero n. Words with the meaning of a noun but the form of an adjective are noted (adj. òno Numbers are noted num only if they do not function as another part of speech. Comparative forms are provided if they are not readily predictable (see 11A1z). naša poss. Pronominal adjectives (possessives. 10A2z da yes 1A2 Accentuation. 1. some. Examples: ga pron. See Appendix 4 for full declensions of most of these words. and whether accented vowels are rising or falling) been made on the basis of the following reference works: Hrvatski jezički savjetnik (ed. only the clitics are identified as such. cijèla. cijeli dan all day 7A4 dosadan. high 2A2. Examples: čètiri num. 1999) Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. fourth (4th) 4A1. forty (40) 5A1 . 12A2z četvòrica f four [men] 12A2z četvoro n. 387 Glossaries . Zagreb. dosadna adj.

the notations (I) and (P) identify imperfective and perfective forms. How to use the English glossary The English glossary includes grammatical information about English only. 1999) Veliki englesko-hrvatski rječnik (by Željko Bujas. [C]. respectively. Belgrade and Philadelphia. where fuller grammatical information can be found about all BCS words. [B/S] [J]. [S]. The several different meanings of words referring to profession and nationality names (general. Zagreb. Synonyms are separated by commas. [E] or [J]. specific male. Those who need more information than these glossaries can provide should consult one or more of the following: Serbocroatian-English Dictionary (by Morton Benson with the collaboration of Biljana Šljivić-Šimšić. The English glossary also allows students to see under a single entry all the forms which may differ as to the markings noted [B]. Belgrade and Philadelphia. see www. 1971) English-Serbocroatian Dictionary (by Morton Benson. 1971) Veliki hrvatsko-engleski rječnik (by Željko Bujas. 388 Glossaries . Zagreb. specific female) are included within a single entry. the two members of an aspect pair are separated by a semi-colon. its primary purpose is to help the student find his or her way into the BCS glossary.bcsgrammarandtextbook.org. 1999) For more information on dictionaries and grammar books. If a BCS aspectual pair is given.

conj. colloq..g. Instr (I/P) Isg abbreviation accusative case adjective noun meaning. Npl Nsg num.C. Croatian and Serbian Bosnian and Serbian usage Croatian usage collective colloquial comparative conjunction dative-locative case dative case dative-locative singular dative-locative-instrumental plural ekavian word or words for example exclamation feminine refers to female person only word takes endings of a feminine singular noun genitive case genitive plural genitive singular imperfective aspect indeclinable instrumental case one form for both imperfective and perfective aspect instrumental singular [J] [J] [B/S] ijekavian word or words ijekavian words specific to Bosnian and Serbian ijekavian usage locative case masculine refers to male person only refers either to male person or to general category neuter noun [English glossary only] nominative plural nominative singular number (word class) perfective aspect particle plural word exists only in plural form preposition pronoun pronominal adjective question word Serbian usage singular verb [English glossary only] vocative case vulgar third person singular form Loc m (m.) (f sg form) Gen Gpl Gsg (I) indecl.) (m. adjective form adverb accusative singular Bosnian usage Bosnian and Croatian usage usage in Bosnian. pron.  A B  grammar section geography section information box aphorisms by D. Dat-Loc Dat DLsg DLIpl [E] e. box . f (f. excl.S] [B. adj. Radović story by D. [S] sg vb. quest.adj. Albahari story by M. form adv.S] [C] coll. Abbreviations and symbols used in the glossaries ABBREVIATIONS abbr. pl (pl form) prep. pron. general) n n. Asg [B] [B.C] [B. comp. Bazdulj appendix 389 Glossaries . Acc adj. (P) part. 3rd sg SYMBOLS z  . Voc vulg.

.

Gsg àkcenta Gpl àkcenata [B.C] to get involved 16A3b àngažovati.) 11A3.S] lawyer 5A3. but 1A4 alo excl. 11A2z 13B3 ankèta f survey. 13A4z.C] automòbili [S] car 1A2 autòbus m bus 7A2 àutobuski adj.S] to get involved 16A3b anglìstika f. . Npl arhìtekte Gpl arhìtekata [B. DLsg apotèkarki Gpl apotèkarki [B.C] architect 11A3.VIII apotèkar m pharmacist (m. 11A2z àpril m. if 5A2. izvr̀šiti atèntat na + Acc to assassinate atmosfèra f atmosphere 11A2 atraktivan. aluminum 19A3b ama conj.) arheòlog m.. Npl arheòlozi archaeologist arhìtekt m. Gsg advokàta [B. Austro-Hungarian 18A3 àuto m. ako nemate ništa protiv if you have no objections 13A4 akuzativ m accusative [case] Albànac m. Npl àmidže [B] [paternal] uncle 5A3. aplaudìraju (I) to applaud àplauz m applause B . alèrgična adj.C. DLsg Àfrici Africa àjvar m eggplant and/or red pepper relish àkcenat m.III àkcent m.. allergic 3A3 ali conj.S] Australian (m.VII alumìnijski adj.C] pharmacist (f. angàžiram.) àustrijski adj. Gsg Amerikànca American (m.) 1A4 Àustrija f Austria 1 Austrijànac m. angàžiram se. 11A2z arhitektùra f architecture 13B3 atèntat m. but 1A1 a! excl. àpstraktna adj. general) 1A4 Australìjanka f. attractive 16A3b Austràlac m. Austrian 9A1 Austro-Ùgarska f (adj. Gsg Albànca Albanian (m.C.) alèrgičan.) 1A4 Aùstralka f.) 11A3. 6A2 . action 7A3. angažìraju se (I/P) [B. Gpl arhìt ekata [B. general) Albànija f Albania 1 Àlbanka f.S] pharmacist (f. àngažujem se (I/P) [B. 11A2z arhìtekta m.S] airport B .III akcioni adj.. DLsg Australìjanki Gpl Australìjanki [B. Gsg aforìzma aphorism 7 àfrički adj. abstract 19A1b Àrapin m.C] to involve [someone]. and.S] architect 11A3.S] accent B . DLsg Austrijànki Gpl Austrijànki Austrian (f.. general) 1A4 Amerìkanka f.) 1A4 àmidža m..S] [Latin] alphabet 5A2z abècedni adj.form) Austria-Hungary 18A3 austroùgarski adj. àngažovati se.S] April 6A2 . but. Npl Àrapi Arab (m. aha! 2A2 abecèda f [B. DLsg Amerìkanki Gpl Amerìkanki American (f. Gsg Austràlca Gpl Aùstralaca [C] Australian (m. questionaire 16A1a anonìmnost f. DLsg Àlbanki Gpl Àlbanki Albanian (f. Npl àuti [B..C. aplaùdiram. hello [as telephone greeting] A . Gsg atentàta assassination 12A4.S] to involve [someone]. general) 1A4 Australijànac m. [B. 9A3 . [B.III aforìzam m. 11A2z aeròdrom m [B. apsòlvent m. DLsg Aùstralki Gpl Aùstralki [C] Australian (f. ama baš ništa not a single thing 15A2 ambasàda f embassy amèrički adj. general) 11A3. 5A3z àmidžinica f [B] aunt [ = paternal uncle’s wife] 5A3 angažìrati. DLsg Amèrici America 16A1b. Gsg aprìla [B. Gsg apsolvènta Gpl apsolvènata university student having completed coursework but not yet passed all exams required for graduation 6A2 apsolventski adj. pertaining to final exam year at university àpstraktan. DLsg anglìstici English studies apotèkarka f. 6A2z Amerikànac m.S] bus . Gsg Australijànca [B. akcioni film action movie ako conj. African Àfrika f. 13A4 àutobuska stànica bus station 391 BCS-English Glossary . general) Àrapkinja f Arab (f.S] administration 16A1a adrèsa f address 16A2a advòkat m. American 2A4 Amèrika f.S] alphabetical 2A4 administràcija f [B.S] Australian (f. Gpl àkcenata [C] accent B. àngažujem (I/P) [B. angažìrati se.BCS-English Glossary A a conj.. general) Austrijànka f.. Gsg anonìmnosti Isg -ošću or -osti anonymity 13 aorist m aorist [verbal tense] 17C1 aplaudìrati. 11A2z apotekàrica f [B. angažìraju (I/P) [B. Gsg Austrijànca Austrian (m. atraktivna adj.

deep. 9A2z bàzen m. bìlo šta pron [B. at least 16A1a baš adv. Balkan 8A3 Bànat m. Gsg Bèča Vienna 4A1 bedan. to occupy oneself with 11A3. airmail. escape 20. anything at all . bara f marshland 16A3b barem adv. 7A2z bih [conditional] auxiliary 1. helpless 14A2 bespoštedan.S] library 7A4 Bàlkan m. . 4 . bus terminal àutor m author (m. avìonsko pìsmo airmail letter 2A4 àzbučni adj.C. Npl bèrberi [S] barber 11A4z bes m. Gsg bèzdna Isg bezdanom abyss. [E] unconscious 14A3 besvjestan.form) region of western Vojvodina bàdem m almond bajka f. baš sam zaboravna! I really am forgetful! A . 18A3 . bàcati (I) to throw 16A1a Bаčka f (adj. bismo.S] pepper [ = spice] bibliotèka f. + Gen without 5 bez obzira na + Acc regardless of 9A4 bèzdan m. alphabetical [Cyrillic] 2A4 àzbuka f. [E] poor bèdem m rampart 19A3a beg m. bijèla. [B. besvesna adj. . [B..S] grandmother 9A4.) beògradski adj.S] unconditional bezuvjetan. petrol 5A2 beo. anyone at all . bìlo jèdnom (n sg). Gsg benzìna gasoline.S] airplane 7A2 avìonski adj. [J] unconscious 14A3 4A3 bez prep.S] grandmother 9A4. [J] poor bijeg m. bìlo ko pron [B. ama baš ništa not a single thing 15A2. Npl besovi [E] fury. 5A3z bàciti. bèla.S] garden 16A3b baština f legacy. bespoštedna adj. Npl bjesovi [J] fury.. 10A3 .S] August 6A2 avìon m. rage bìla jèdnom (f sg). beli luk garlic bicìkl m. bìli jèdnom (m pl) once upon a time there were 10A3. bìlo što pron [C] whatever. anything at all 392 BCS-English Glossary . escape 20. precisely 9A3. bezuslovna adj. 10A3 . heritage 16A2b baviti se (I) + Instr to do. 9A3 . DLsg Beògrađanki Gpl Beògrađanki resident of Belgrade (f. Gsg Banàta region of eastern Vojvodina banka f. bi. Belgrade 6A2 bèrberin m. rage bèsediti (I) [E] (archaic) to talk 19A3a bèsjediti (I) [J] (archaic) to talk 19A3a bèsplatan.S] whoever.VIII baka f. bijeli dan broad daylight 19A3a. bijeli adj. Banjalùka f. she] would 13A1z bìber m [B. bedna adj. beli dan broad daylight 19A3a.àutobusni adj. baš mi je drago! I am truly delighted! 6A3 . [J] white 2A3. bijedna adj. unrelenting 18A3 Azija f Asia azijski adj. 13A4 àutobusna stànica bus station àutobusni kolodvor bus station.V bàšta f [B. depth 17C1 bezuslovan.18A3 . Gsg aviòna [B. biste bi [conditional] auxiliaries 13A2z. bio jèdnom (m sg) once upon a time there was 10A3. DLsg bajci Gpl bajka or bajki fairy tale B. Nsg bijezi or bjegovi [J] flight.C] author (f. beli adj. bi. Asian B baba f [B.) 19A2b àvgust m [B. Npl Beògrađani resident of Belgrade (m. 13A3z bijedan. Npl bezi. 2A3 z. 2.C. DLsg Banjalùci Banja Luka . bijeli luk [J] [B/S] garlic bijes m.) 19A2b àutorka m [S] DLsg àutorki Gpl àutorki author (f. besvjesna adj. Gsg bazèna swimming pool Beč m. general) autòrica f [B. [E] white 2A3. bespomoćna adj. 5A3z besvestan. Gsg Balkàna the Balkans bàlkanski adj. DLsg bibliotèci [B. bezuvjetna adj. yes please 13B2z bih. begovi [E] flight. . DLsg baki [B. bacim (P). Gsg begùnca [E] fugitive 18A3 bèležnica f [S] notebook 1A2 bènzin m.C] unconditional bèžati see under pòbeći bi [conditional] auxiliary [you sg.. DLsg banci Gpl banaka bank 5A2 Banja Lùka.S] whatever.VII bijel. general) 16A3a Beògrađanka f. he. [B.VII begùnac m. bèsplatna adj.C] bus . Gpl bìcikla or bìcikala bicycle 7A2 . free [of charge] 16A2b bespomoćan. DLsg àzbuci [Cyrillic] alphabet 5A4z Beògrad m Belgrade see map Beògrađanin m. [I] would. air.

essential B. better 11A2. bijaše. nijèsmo. + Gen near. patient-related 20. bìle 6A2z. Gsg Bosànca Bosnian (m. 5A4z. 6A3z. goodbye 1A1 . bog m. budemo. 1A1z. negated nìsam. 1A4z. Christmas tree bòravak m.C] jeste [B. [J] pale blizak.. bejasmo. close to 5 4A4 blìzu adv. to dwell 16A2a bòrba f. 2. nìsmo. jèsi. milder see blag bled. closer see blizak. Gsg bola Npl bòlovi pain. near. nijèsu .VI blijed. su (I) 1A1. 12A1z. hospital 14A3 bolje adv. proximity 20 . nearby 4B4 bliže adv. 17A2a .C] piece of candy 12A2 bombòna f [B. 17A2a . 1A4z.18A3 . 12A4z. 1A1 . 9A3 . bìlo. former 12A2z bjegùnac m. hello. jèsmo. painful . bismo. bok excl. .VIII see sàbirati bismo [conditional] auxiliary [we] would 13A1z biste [conditional] auxiliary [you pl] would 13A1z bitan. blagi adj. . 11A2z see dobro bòljeti. bi.. bijaše. bìraju (I) to select A. close. bòj im se (I) + Gen to fear 7A2. 5A2z.S] piece of candy 12A2 bono adv. nìsi.VIII bljeđi adj. bìla. 5A3z. nijèsi. painfully [poetic contraction of bolno] 17A3a bor Gsg bora Npl bòrovi 1. anything. 6A4z.C] cash register 2A4 blago n treasure 19A3b blagostànje n prosperity blagovaònica f [C] dining room 16A1b blaži adj. bòlio. bìli. paint bòjati se. bol f. gener- 393 BCS-English Glossary . 11A1z see dobar bòmbon m. nìsu (I) 1A4. . anguish bolan. nìste. . bijahu [J] 12A4z. fight. budem. bitna adj. bìlo tko pron [C] whoever. blàga. blisko bliži adj. intimate 18A3 blizu prep. [C] 1. smo. to ache 10A4 see also obòljeti bolji adj. Gsg Bòga. to occur 18A1a bivši adj. bìvaju (I) to be. 6A1z bìrati.) 11A2z bòlnički adj. nìje. nìje. bolèsnički adj. general) 11A2z bòlničarka f. [physical] ache 20. 17A2a . 10A4z see also obòleti (P) bòlnica f hospital 14A3 bòlničar m nurse (m..IV bol m.. gentler.C] notebook 1A2 biljka f. bìlježnica f [B. past tense bio. jèste. full jèsam. 10A3 . ill 10A4 bòleti. bledi adj. pres. battle 4 Bosànac m. biste. bi. rich. Gpl blàgajni [B. 19A3b . close. DLsg biljci Gpl biljaka or biljki plant 17A2a biòlog m. pine tree. [J] paler see blijed boca f bottle bòemski adj. idiotic. blijedi adj. blìska. Gsg bòravka Npl bòravci stay 9A1 blizìna f nearness. Gpl bòrba or borbi struggle. biše 12A4z. bolesna adj. .II bolestan. bozi God. bijah.IV see also priblìžiti blùza f blouse A . blèda. silly. perf. Gsg bombòna [B. color 2A3 . 12A1z. closer see blizak blìžiti..III bòravište n dwelling place 17A2a bòraviti (I) to stay.. bejaše bejaše. je. bohemian 18A3 Bog. to become. better 6A3. negated (Montenegrin) nijèsam. ste. bijaste. bìla. anyone at all . biram. DLsg bòlničarki Gpl bòlničarki nurse (f. foolish B. bijasmo. 9A2z. budete. Gsg boli Isg boli or bolju pain. to come near B. 2. god 17A3a bògat adj. budeš. blijèda. blago [vama] lucky [you] blàgajna f. 10A1z. bìvati. bude. bòli (I) [E] (3rd person only) to hurt. [E] paler see bled blesav adj. jèsu (I) 1A4.VIII biti (I/P) to be 6 clitic sam. bivam. nìj e bogna šta it’s not anything much 19A1 . bližim (I) to approach. bòli. Npl biòlozi biologist 11A2z biològija f biology 13B3 bioskop m [S] movie theater. bejaste. bolna adj.S]. 6A3z. bòljela (I) [J] (3rd person only) to hurt. budu (P) 5A3 . aorist bih. bòga Npl bògovi. 2.. si. cinema 5A2..IV . ne izgleda bogzna kàko it doesn’t look like much of anything 9 bòja f 1. sick. Gsg bjegùnca [J] fugitive 18A3 bjèžati see under pòbjeći blag. bejahu [E] 12A4z. bliski adj. nijèste. to ache 10A4. [E] pale bleđi adj. jest [B. mild B. wealthy 16A2b bogoslòvija f theology 13B3 bogzna (with ne) not . gentle.18A3 . imperfect bejah.

bòsanski adj.I crvèndač m robin cura f girl B . 1A1 . number 3A1. cijeli adj. Npl bùdilnici [B. abbr. cost 16A2b centar m. brijem se (I) to shave 9A2. cousin [B. [E] flowers 12A2. black 2A3 . 8A2z see brat bràniti.S] 2A3. 12A2z for sg see cvet 394 BCS-English Glossary .) 1A4 crnògorski adj. Bòsanka f. Bòšnjakinja f Bosniak (f. branim (I) to defend brat m 1. Gsg broda Npl brodovi boat. cr̀nio. feature. [J] entire 20. future. divine 17C1 br.C. 10A1z see sàbrati bratić m cousin [C] brdo n hill brdòvit adj. 10A4z crtati (I). cr̀nim. [J] complete. 3A1z.. cr̀njela (I) [J] to blacken cr̀njeti se. 2. drawn. Gsg brijàča [B. celi adj. . .I. pròbudim (P) to wake [someone] up 9A2 .) 12A1 cìmerka f.V celòvit adj.. pròbudim se (P) to wake up 9A2z see also razbùd iti bùdući adj. cr̀njela se (I) [J] to look black or to become black 18A1a crta f. bùduće vrème [E] bùduće vrijème [J] future tense 15A2 budući da conj. DLsg Crnògorki Gpl Crnògorki Montenegrin (f. integral 19A1b crkva f. Npl bràce colloq. Bosnian 2 Bosna i Hèrcegovina f Bosnia and Herzegovina or Bosnia-Herzegovina see map 1 Bòšnjak m. no. 2A3z. 1A4 . red 2A3 .) 1A4. B . DLsg brizi worry. 9A2 z brinuti. Gpl crkava or crkvi church crn. velocity 15A1 brži adj. see braća brati. 11A2z bùket m. number 12A2 bràco m. cijèla.al) 1A4. ship 7A2 broj m.S] alarm clock A. brother [B. issue [of a publication] brojan.V cijel (also cio).III cio (also cijel). 3. cr̀na. 3A3z budàla f fool budem see under biti bùdilica f [B. 1A4 . . bèrem (I) to pick.V cveće n. 6A4z. ìzbrišem (P) 1. cost 16A2b ciklus m cycle 19A1b cìmer m roommate (m. brojna adj. budim se (I). 12A1z budùćnost f.IV bùktinja f torch A.) . since 12A1. cr̀nio se. 1. cijeli dan all day 7A4 cijèna f [J] price.) 12A1 cìmet m cinnamon 20 . brišem (I). ìzbrisati. [J] whole 7A4 cìpela f shoe 1A2 cjelìna f [J] [the] whole 19A1b cjelòkupan. 2. cijeli adj. to erase 10A3 brod. quick. brinem (I) to worry 13A3 see zàbrinuti brisati.S] roommate (f.S] for pl. 2. goodbye 1A1. Gsg broja Npl bròjevi 1. hilly briga f. Gpl crti 1. ceo dan all day 7A4 cesta f [B. budi bez brige don’t worry 7A1 brìjač m. animated [film] 7A3 crtanje n drawing. form) Bulgaria 1 buka f. .. probùditi. DLsg cìmerki Gpl cìmerki [B. cr̀nim (I) [E] to blacken cr̀neti se. Gsg Crnogòrca Montenegrin (m. 2.C] road 14A2 ciao [C] adv. 10A4z cr̀ven. cijèla. budim (I). 4A4z brzìna f speed. DLsg Bòsanki Gpl Bòsanki Bosnian (f. hello.C] roommate (f. crvèna. general) 1A4 Crnògorka f. trait 10A3 crtani adj. to pluck 6 A. buditi se. to sketch 18A1b.. nàcrtati (P) to draw. 2. Gsg Bošnjàka Npl Bošnjaci Bosniak (m. 1. 6A2z. 2A3z. cèla. to remove. brzi adj. to wipe. 1A4 . [E] complete. braća Npl (sg form) brothers 8A2. faster 11A2z see brz bùbreg m. DLsg buci noise 20. Gsg centra center 10A1 ceo.C] barber 11A3 brijati se. cr̀veni adj. coll. cjelòkupna adj. [E] whole 7A4. concern 7A1. Montenegrin 2 Crnògorsko prìmorje Montenegrin coast cr̀njeti. brother . [E] entire 20. cr̀nim se. celòkupna adj. Gsg budùćnosti Isg -ošću or -osti future 7A2 Bugarska f (adj. sketch 10A3. 2. probùditi se. Npl bùbrezi kidney 3A3.III C car m. 3A2z. general) . cr̀nim se (I) [E] to look black or to become black 18A1a Crnogòrac m. Isg carem Npl carevi emperor 19A2b celìna f [E] [the] whole 19A1b celòkupan.C] alarm clock A. Gsg bukèta bouquet A .V cjelòv it adj. integral 19A1b cèna f [E] price.V bùdilnik m. cigàreta f cigarette 20. numerous 17A4 brz. [J] whole 7A4. crni adj. 1A4 .V bùditi. line.VII . fast 2A2. 14A3 . general) 12A1 cìmerica f [B. Crna Gòra f Montenegro 1 cr̀neti. br̀za. božji adj.

4A2z. 7A1z see under šta or što čekanje n waiting 11A2 čekati (I) to wait 5A2 .C.S] quadrangle. what (Gen) 4A4. Npl cvetovi flower 12A2z see also cveće cvijeće n. pòčistiti (P) to clean 15A1 čisto adv. Npl činòvnici clerk (m. rectangle četvr̀tak m. ìstog časa that very moment 14A1 . 10A4z to read čizma f. moment. 11A3z. wizard 13A3 čàršaf m [B] sheet (bedding) 12A1 čàršav m [S] sheet (bedding) 12A1 čas m. often. to pay for 15A1 čaša f glass.S] four [mixed gender] B . forty (40) 5A1 . odd čuditi se (I) + Dat to be amazed (at) 16A1b čudo n. Npl čuda. [S only]). 10A2z češće adv. quarter [of a loaf of bread] četvrtìna f one fourth. 5A1z četiristo num. more often 11A2z see često češći adj. sock čaròbnjak m.C] 13A2 čim. Npl časovi 1.cvet m. Gsg člànka article 18A3. Gsg četvoròugla [B.. as soon as 13A2 čim prije adv. čìme pron. as far as 4A2 čàrapa f stocking. Npl članovi member člànak m. je li čèmu is it worth anything? 14 see under šta or što čest adj. more often 11A2z see čest čèšljati (I). Npl činovi act B. čìni mi se it seems to me. Gsg četvr̀tka Thursday 2A1 . 14A1 časopis m magazine 2A4 čàstiti (I/P) to treat. 12A2z četvoròugao m. lesson [B. 3A1z for pl see ljudi čòvjek m [J] 1. učìniti se. a quarter (in mathematics) 12A1z čìj i. class. 14A1z. four hundred (400) 12A1z četr̀naest num. 9A2z četvòrica f four [men] 12A2z četvoro n [B.VI. 2. ùčini se (P) (3rd person only) 16A2a to seem.m. cup 4A3 čašičica f small glass. to appear 10A2z. 11A4z čitaònica f reading room 16A2a čìtatelj m [C] reader [ = person who reads] (m. 12A3z četvrt f. strange. surprising.) 11A2z činòvnik m. pročìtati (P) 10A2. comb 9A2 . 6A2z. 2.. čèstitam. adj. novinski člànak newspaper article 18A3 čokolàda f chocolate čòvek m [E] 1. person 1A4. čas now … now 14A2. 2.) čèga pron. to do 19A3a čìniti se. 5A1z četr̀naesti adj. 12A2z četverokut m [C] quadrangle.. 12A2z for sg see cvijet cvijet m. Gsg četvrti Isg četvrti 1. coll. 12A1z. [J] flowers 12A2. general) 11A2z čèšnjak m. often 11A2z čestìtati.S] reader [ = person who reads] čìtanje n reading B. pure 9A2 čistiti (I). what (Instr) 7A1z. 3A1z for pl see ljudi čudan.. Npl češnjàci [C] garlic čètiri num. Gpl čizama boot član m. 11A3z see under šta or što čin m. Gsg čarobnjàka Npl čarobnjàci magician.. rectangle činjenica f fact čist adj. čìni se (I) 6A4 . čudna adj. čas . clean. as soon as possible [B. 12A1z.) čìtati (I) 2A1 . čìj e. wonder 16A1a. hour. u zadnji čas at the last moment 16A1a. cvr̀kućem (I) to chirp 16A1b Č ča pron. gle čuda well what d’ya know! 395 BCS-English Glossary . general) čitatèljica f [C] reader [ = person who reads] (f. small cup B . čudèsa miracle. frequently 7A1.I čìniti. four (4) 5A2. purely. man. učìniti. o' clock (24-hour clock. what (Dat-Loc) 7A1z. čìja pron. 12A2z četrdèset num. general) Čehinja f Czech (f. person 1A4. (čakavian dialect) what čaj m. 6A2z. divna li čuda what a miracle! 16A1a. počèšljati (P) to brush. quarter [of an hour] [C] 14A2. činim (I). 2. Npl cvjetovi [J] flower 12A2z see also cvijeće cvrkùtati. ùčinim (P) to make.VIII Čeh m. quarter [of a city]. fourteenth (14th) 14A1 četvero n [C] four [mixed gender] B . man. jèdva čekam I can hardly wait A. fourth (4th) 4A1. 3. čestìtaju (I) + Dat to congratulate 12A3 često adv. fourteen (14) 5A1. 14A3. 3A3z čim conj. whose 3A3. 3. simply čìtalac m. even. Npl Česi Czech (m.III. I think 6A4 činòvnica f clerk (f.V see also dòčekati čèlo n forehead 18A2a čèmu pron. Isg čajem Npl čajevi tea 4A3 čak adv. dvadeset časova 8 p. četvr̀tkom on Thursdays 7A2z čètvrti adj.VI.S only]. Gsg čìtaoca Gpl čìtalaca [B. 5A3z.

4A4z Dalmàcija f the Croatian coast from Zadar to the border with Montenegro 6 Dalmàtinska zagora f mountainous region inland from the Dalmatian coast 6 dalmàt inski adj. čuvèna. about ten 12A1z desetero n [C] ten (group of mixed gender) deseti adj. ćeš. 10A2z. 8A3z see zàčuti se čùvar m. Gsg ćebeta [S] blanket 12A1 ćerati (I).S] December 6A2. democratic . čuti se. 3A2z. right (as opposed to left) 13A4 dešàvati se see under desiti se dète n. amazement 20.IV čuđenje n surprise. delim (I).II čujan. Npl dede grandpa 8 deka f. Npl dedovi [E] grandfather 9A4 deda m. čvrst adj. 2A3z. i tàko dalje (abbr. portion 4 deset num. itd. 7A3z. to take action 20. 5A1z. further 7. . 7A3z. to chase (Montenegrin) .V ćebe n. sturdy 14A1 čvršći adj. čùvaju (I) to keep. thicker see dèbeo dèca pl (f sg form) [E] children 8A2. DLsg deki [B. 14B2 .) and so forth 16A1a see dalèko daljìna f distance 15A1 dan m.S] sledećeg dana [E] sljedećeg dana [J] on the next day dànas adv. dan dànas (to) this very day nàrednog dana [S only] ìdućeg dana [B. dèbeli adj. 8A2z. 9B1 .S] bridge ćùtati. audible B.B. prèdati. ćete. će. 19A3b . 2. dajem (I) 6 3A1z. 11A4z. čujem (I/P) to hear 5C1 .S] (3rd sg only) 17A2b to happen desni adj. firmer. far 4A4.C.VIII dàska f. pòdelim (P) [E] 1. Gsg dècembra [B.S] (opening phrase for question) 1A2. dàrujem (I) to give a gift 20. to divide.C] blanket 12A1 dèliti. 2. Gsg čuvàra guard. 10A2z. očùvati. 8A2z 396 BCS-English Glossary . 9A2z for sg see dète dècembar m. Npl darovi gift B. 6A2z. čùt im (I) [B. fat 3A3. podèliti. famous. consequently. today 3A1 .VIII. therefore 4A2 dalèko adv. you’ve got to be kidding 7A3 see also dòdati. Npl dahovi breath 20. dam (P) 5A2. čujem se (I/P) to talk to one another. čùvaju se (I) to watch out. see under hteti [E] htjeti [J] ćùprija f [B. tenth (10th) 10A1. čujna adj.VIII demòkratski adj. to be in contact [as in čujemo se we're in touch] 8A3. 12A4z to give.VIII dàidža m. deo m. Gsg dèteta [E] child 8A2. pròdati. . see tjerati ćèrka. fatter. goodbye 1A1. čùveni adj. nè da [mi] se [B. pòćerati (P) to drive away. ùdati se dativ m dative [case] dàtum m date 20. [S] 1. dàska za pèglanje [B. today’s 17A2b dar m. 6A2z desetòrica f ten [men] desetoro n [B.VIII dàvati see under dati davni adj. 1A1 .VIII. ćemo. that. 13A2z. to separate 9A3 delo n [E] work. òčuvam.VII čùvati. DLsg ćèrki Gpl ćèrki [S] daughter 8A1 see kćèrka ćevàpčići m (pl form) grilled minced meat 10A1 ćirìlica f Cyrillic alphabet ću. young man 17A1a dečko m. dan dànas (to) this very day 18A3 dànašnji adj. će 9A1z . 13A3z da li [B. očùvaju (P) to preserve 19A3b. Npl dàidže [B] maternal uncle 5A3. dèčak m. 11A2z deblji adj.C. watchman 20. firm. Gsg dana Npl dani Gpl dàna day 4 1A3.VII čuti. dèbela. beli dan [E] bijeli dan [J] broad daylight 19A3a. 5A3z dàidžinica f [B] aunt [ = maternal uncle’s wife] 5A3 dakle adv. hello. danima for days. 6A2 . daj! come on. 1A2z dah m.C] [I] am not in the mood 9A3.III daròvati. delujem (I) [E] to act. let… 2A1. renowned 15A1 18A3. ćaskati (I) to chat B . čùvati se. ten or so. in order to. dàvati. today.S] ten (group of mixed gender) desiti se (P) B . 12A3z desètak num. Gsg dečàka Npl dečàci [E] boy. sturdier see čvrst Ć ćao excl. čuvam. to be careful 10A4 čùven.S] to be silent 17A3a D da yes 1A2 da conj.S] dàska za glàčanje [C] ironing board A. distant [in time] 17A2b dèbeo. Gsg dèla Npl dèlovi [E] part. ten (10) 5A4. act delovati. 2A1z. ma.VIII dati. dèšava se. DLsg dàsci Gpl dàsaka board A. Npl dečki boy B. to guard 10A4. to share. čuvam se. ìzdati. Dalmatian 8A3 dalje adv. dešàvaju se (I) [B. dešàvati se.V ded m.

2. dogàđaju se (I) [B.VIII djèvojka f. dòbra. divna adj. season. general) 11A2z direktòrica f [B.. 7A3z. for sg see dijète djèčak m... . young woman 4 . dijelim (I). general) 11A2z 397 BCS-English Glossary . dobìvaju (I) [B. dobro dòšla. 14A1z dòhvatiti (P) to grab hold of 19A3a dòista adv. 5A2z. 2. 10A2z. Gpl dobàra 1. . B. 4A1. 5A1z devet num. 8A2z for pl see djèca dim m. dočàraju (P).C. + Gen to. 2A4 . to arrive 6 .. Gpl dinàra currency of Yugoslavia. dòčaram. 5A1z devètnaesti adj. 6 . next to. dogovàraju se (I) to agree upon (often used with oko + Gen) 11A2. indecl. dòšao. dòbijam (I) [B. . 5A1z. to lift 14A1 digitalni adj..S] dobìjati. 5A1z.S] director (m. dòdajem (I) A. diplomìraju (I/P) to graduate (from an institution of higher learning) B . divna li čuda what a miracle! 16A1b dizati see under dići djèca pl (f sg form) [J] children 8A2. daily 12A1. come.VII dići [dignuti]. nineteen (19) 5A1 . dok ne until 10A3. Npl diskovi disk 19A3b diskretan. fine 4 8A1z. truly 16A2b dòjam m. 1. 6A2z.III disk m.C.C.S] nine (group of mixed gender) devetsto num.. dòlaziti (I) to 5A2. Npl dlanovi palm of the hand 19A1b dnevni adj. dogòvorim se (P). dòbivam. Gsg djèteta [J] child 8A2.C] impression 16A3 dok conj. Gsg dna bottom 14A1 do prep. 3A2 . nine hundred (900) 12A1z dèvojka f. while 4. well 2A3 see also dobar dobro n. act djelovati. next year 16A2a dogòditi se.S] dòbra večer [C] good evening . dizati. wonderful 3A2.II dodùše adv. 6A2z doktor m [B. dočaràvaju (I) to conjure up 17A3b diplomìrati. hr̀vatski dinar transition currency in Croatia of early ’90s . dògađa se. 12A2 . diplòmiram. dògodi se (P) 12A4. to divide.VII dogovòriti se. discreet B.VIII . marvelous. DLsg djèvojci Gpl djèvojaka [J] 4A1.VI dijète n. good. ninety (90) 5A1. djelujem (I) [J] to act. dobìvati. dodirìvati. digital 19A3b dignuti see under dići dijèliti. dòbro veče [B. 9A2z. Gsg dječàka Npl dječàci [J] boy. Npl djedovi [J] grandfather 9A4 djelo n [J] work. 12A3z devètnaest num. dodàvati. property dobro dòšao. srpski dinar (abbr. 10A1z see ìći dodatan.VI diskùsija f discussion 19A2b divan. see also bolji dòbiti.S] to receive. welcome! 13A1. truly. dèžurna adj. dòšla (P). dlan m. although 11A2 događaj m event 16A3b dogàđati se see under dogòditi se dògodine adv. dnevna soba living room 16A1a dòčekati (P) to greet. 2. 9A2z. . good.VI (3rd person only) to happen dogovor m agreement B. dòdirnem (P).II dinar m. dodìrujem (I) to touch 20. welcome 13A1z dočàrati. times 17A3b dobar.S] 20. dobijem (P) 11A2 . dobro dòšli excl. 5A1z.) 11A2z disciplìna f discipline B. dogovàrati se. by. Npl dimovi smoke 20. nine (9) 5A2.for pl see dèca devedèset num. dobri adj. pòdijelim (P) [J] 1. to get. ne dòlazi u obzir out of the question 5A4 . dođem. portion 4 dno n.II. 6 . indeed. RSD) currency of Serbia dio m. ninth (9th) 9A1 . 2. 8A1 z. podijèliti. 1A3. to separate 9A3 dijèta f diet 20. DLsg dèvojci Gpl dèvojaka [E] girl.VI dìrektor m [B. 6A1z. dogòvaràm se. dobar dan hello 1A3. 13A1z dobrodòšao. to take action 20. diskretna adj. dogàđati se. Gsg dijèla Npl djèlovi [J] part. 11A1z.C. 4A4z doba n. 10A2z. 1. up to 5 4A4. dignem (P). 8A1z young woman 4 dèžuran. wellbeing. additional 16A3b dòdati (P) B. girl. to welcome [someone arriving] 5A3. dočàravam.C. to share. dižem (I) to raise. 5A3z see čekati dòći. dodatna adj. dočaràvati. dòbro jutro good morning 2A4. 13A1 .S] director (f. to obtain 12A1z dobro adv. dobrodòšla adj. on duty 20. 12A1z devetero n [C] nine (group of mixed gender) dèveti adj. nineteenth (19th) 19A1 devetòrica f nine [men] devetoro n [B.S] doctor (m. 19A3b .III to add see dati dodàvati see under dòdati dodìrnuti. time. Gsg dòjma Npl dòj movi [B. young man 17A1a djed m.

enough. donijela (P) 13A2. dozvòljavam. 6A2z. dòpustim (P) 16A2a. dovèzem. Npl dresovi sports jersey B. goodbye 2A4 dòvoljan. to penetrate. another 5A1 Drugi svetski rat [E] Drugi svjetski rat [J] Second World War 12A4. 6A3z dòsadašnji adj. jèdan drugi one another [as in jèdni drugima to one another] 11A2z. 2. dòpirem (I) [J] to reach. dòzvolim (P): dozvoljàvati. dolijèvaju (I) [J] to add by pouring dolje adv. dosađìvati. dolìvaju (I) [E] or dolijèvati. 1. 16B1 .) drugi adj. Gsg dòlaska arrival 14A4 dòlaziti see under dòći dole adv. dòpadnem se.I dopùstiti. friend. 3. to shiver 17A3a drška f. DLsg doktorki Gpl doktorki [S] doctor (f.I dr̀htati. doprem. at home 9A2 dòmaći adj.S] to be pleasing to 16A1a. dòspijevam. society. see under dopùstiti dòručak m. dramatic. down dom m. 10A1z. dosadna adj. pal. 15A2z. donio. dòvela (P) 20. drage volje gladly 16A3b. second (2nd) 2A1. dožìvjela (P): doživljàvati. dospijèvaju (I) [J] 1. dožìvio. dosađìvati se. dopùštati. dòzivam. 2.C] dòmaći zadàtak [S] homework 1A4 domàćica f housekeeper (female) 11A2z dòmovina f homeland 17A1a dòneti. dozvoljàvaju (I) to allow 16A3b dožìveti. boring. dopro. drago kàmenje precious stones 12A2 dramski adj. dòspevam. dòpirem (I) [E] to reach. donòsiti (I) [E] to bring see nòsiti dònijeti. 2. dull. to get through to 20. 1. to get through to 20. 2. dòsadim (P) B. to conduct see vòditi dòvesti. dòpirati. Gsg dòručka breakfast 7A1 dòručkovati.S] handle 14A1 drug m. [toward] home. to mature dosta adv. domestic 1A4. to arrive at. dòsežem (I) to reach [up to something] dosègnuti see under dosèći dosèliti se. dòspio. comrade (m. general) drugàrica f [B. dòveo. 3A2z.) 11A2z dokumentàrac m. dospem (P) 16A1a. 1. dozìvaju (I) to call out to 19A3a dozvòliti. dòselim se (P) 16A3b. doživljàvaju (I) [E] to experience B. other 16A1b. dòspjela (P) 16A1a. dožìv ljavam. dospèvati. home. else 13A1 drùštven adj. 2. to penetrate. dòpao se. dopùštaju (I) B.S only] 4A2. dòpuštam. dosàditi se. dòsadim se (P).. 2. DLsg dršci [B.) 11A2z doktorka f. 2. [J] below. doseljàvaju se (I) to move to dòspeti. dòlijevam.S] doctor (f. doprla (P). comrade (f. . dosèljavam se. enough of. doprla (P). dear 2A2. schoolmate.IV dožìvjeti..V . dovèdem. annoying 5A1. other.III to permit see pùstiti dopùštati. social 19A2b.I dòprijeti. Gsg dokumentàrca documentary film 7A3 dòlazak m.) [B. dršćem (I) to tremble. dosàđujem se (I) to be bored dòseći [dosègnuti]. dospijem. dòvodim (I) to bring.IV. secondly 4A4. dòživim (P): doživljàvati.S] drùštvene znanosti [C] social sciences 13B3 drùštvo n. dòručkujem (I/P) to eat breakfast 7A1 dosadan. dòvezla (P). general) [B. enough 11A4 dozìvati. 2. dòvezao. dožìv ljavam doživljàvaju (I) [J] to experience B . dòpadati se (I) + Dat [B. dòvoljna adj. Gsg dòma Npl dòmovi 1. 12A3z. dovòditi. dolijem (P) 14A1. companion (m. baš mi je drago! I am truly delighted! 6A3 . dòpirati. dòmaća zàdaća [B. rather 10A4 dostojànstvo n dignity 20. 10A1z. dosàđujem (I) to bore [someone]. company of friends 10A1. down dòliti. dòma adv. dospèvaju (I) [E] to arrive at dòspjeti.III. dospijèvati. friend. dòvozim (I) to bring by vehicle 10A1z see vòditi doviđènja excl. doprem. 2. dovòziti.III. to lead to. sufficient. dormitory.I dòvesti. former. dolìvati. doseljàvati se. pal. drùštvene nàuke [B. 2. dramske ùmetnosti [E] dramske ùmjetnosti [J] dramatic arts 13B3 dres m. previous 16A2b dosàditi. dòživim.doktorica f [B. 1. donèsem. donèsem (P) 13A2. 10A1z 398 BCS-English Glossary . drugo adv. Gpl drùštava 1.S] 1. donòsiti (I) [J] to bring see nòsiti dòpadati se see under dòpasti se dòpasti se.S only] 1A4.C.IV doživljaj m experience doživljàvati see under doživeti or doživjeti drag adj. Npl drugovi 1. dopro. [C] 1. dosèzati. schoolmate (f. dòpala se (P) B. [E] below. dòlivam. 6A4z dòpirati see dòpreti dòpreti. dòsegnem (P) 20.

[J] two hundred (200) 12A1z. look! B. DLsg elèktričarki Gpl elèktričarki m electrician (f. 12A2z dvjesto num. Gsg džèma Npl džemovi jam 7A1 džezva f.C] 1. 6A2z dve num. deeper see dùbok dùbok adj.) 11A2z elektrotèhnika f. 12A2z dvoje n two [a couple. twofold 15A1 DŽ džàmija f mosque džem m. 5A1z. witty 7A3 dulje adv. 5A1z. twenty (20) 6A1.S] Europe 4A1 399 BCS-English Glossary . dùet m. 4A3z. [E] two hundred (200) 12A1z. DLsg elektrotèhnici electrical engineering 13B3 Èngleska f (adj. court B . Npl duhovi ghost 17C1 duhòvit. Evròpa f [B.IV drveće n (coll. epoch 6A2 . [E] two hundred (200) 12A1z. 10A2z.VI Eùropa f [C] Europe 4A1 euro m [B. Gsg dùg madi [B. 5A1z. Gsg Englèza English person. to keep 6 12A1. [E] (with f noun) two (2) 4A3. 2. DLsg epòhi or epòsi age. 4A3z. mixed gender] 12A2z dvòjica f two [men] 12A2z dvor m. 12A1z dvesta num. Npl državljani citizen (m.. here (pointing) 4A4. družim se (I) to socialize B. òd ržati. 12A1z. twelfth (12th) 12A1. 11A2z dùga f. firewood drzak. pupil 5A1. Npl dusi spirit 17C1. euro [currency]. Gsg dùgmeta [B.V see dugo dulji adj. (with m or n noun) two (2) 4A3. deep dùćan m. eventualan. 6A1z državljanin m. concert] 16A1a dvòrište n yard A. dugi adj.) trees 12A2z for sg see drvo drven adj. shop 12A2. elegàntna adj. Gsg dućàna [B. twelve (12) 5A4.VI see also drveće drvo n. Gpl džezava or džezvi Turkish coffeepot see photos in Lesson 14 14A1 džez m jazz Đ đak m. 12A1z.. longer see dug dùša f soul 17A2 duži adj. 12B5 . sadr̀žati dr̀žava f state 6A1 . 12A1z dvjesta num. dùgački adj. long [in time or distance] 3A3. general) državljanka f.C. Gsg drveta Npl drva wood. 12A2 . English 4A1 Èngleskinja f Englishwoman 1A4 Ènglez m. 12A1z. 6A2z dvàdeseti adj. insolent 20. Gsg dvòra Npl dvòrovi 1. possible. long [in time or distance] duh m. .) dubìna f depth 15A1 dublji adj. long [in distance] dùgmad f. currency of Montenegro . Englishman 1A4 eno part. twentieth (20th) 20A1 dvànaest num. [J] [B/S] two hundred (200) 12A1z. 12B5 . euro [currency]. dr̀žim (I) to hold. courtyard 2.VIII dugàčak. 2.S] store. drska adj.g. eventualna adj. dvànaesti adj. Gsg drška [C] handle 14A1 dr̀žati. dugàčka. general) 11A2z elèktričarka f. 12A2z epski adj.IV držak m. 12A2z dvàdeset num. 8A1z duh m. A. form) England 4A1 èngleski adj. currency of Montenegro . hey! 2A3 egzibìcija f show 15A1 èkavica f ekavian 15A1 ekìpa f team 16A1a ekonòmija f economics 13B3 elegàntan.V dvoràna f hall [e.S] 1. 10A1z see also izdr̀žati.S] button 8A2. elegant 11A1 elèktričar m electrician (m. epic 19A3b èsej m.S] (sg form) buttons dùgme n. Gsg drveta Npl drvèta tree 12A2z. longer 20. dùga. longer see dug dužìna f length dva num.drùžiti se. 4A4z evro m [B. 8A1z E ej! excl.12A2z dvesto num. double. DLsg dùg i rainbow A .VI dvòstruk adj. 8A2z for pl see dùgmad dugo adv. 4A3z. Gsg đàka Npl đàci elementary or secondary school student. Gsg esèja essay 18A3 etnològija f ethnology 16A2b eto part. [J] (with f noun) two (2) 4A3. duhòvita adj. conceivable but uncertain 16A3a evo part. wooden 20. Gsg duèta duet 15A1 dug. DLsg državljanki Gpl državljanki citizen (f.V drvo n. there (pointing) epòha f.12A2z dvije num.

6A4z.S] soccer A .V foto-apàrat m. Federàcija Bosne i Hèrcegovine the Federation of Bosnia and Herzegovina see map 4 fenìrati.S] 1 germanìstika f. Gsg foto-aparàta camera A. isfenìrati. to drive. fudbalski klub soccer team B. 2. 5A1z. loud B.C] 1.VIII formùlar m.V Fràncuska f (adj.I fùnkcija f function funkcionìrati. gdje god wherever 18A3. genitiv m genitive [case] geogràfija f geography 13B3 geogràfski adj.S] soccer player B.IV glasovir m [C] piano glàva f. vote. cartoon 7A3 filmski adj. 6A3z. ùgasim (P) to put out. 2. French person. Gsg fakultèta school or college of a university. DLsg germanìstici study of Germanic languages 13B3 gèrmanski adj. đe where (Montenegrin) 19A3a.C. smooth glàdan. form 16A2a fòtelj f. news 19A3a. fèniram.) gitàra f guitar gladak.II fakat colloq.S] to function 19A1b fùrati se. 2. fùraju se (I) colloq.S] fact fakt m: Gpl fakata [B. Gsg gimnazijàlca secondary school student (m. Gpl forma.I fudbàler m. . 8A1 z financìranje n [C] financial support 16A2a finansìranje n [B. indeed B .V frižìder m.S] physical education 13B3 fizika f. him.VI fotogràfija f photo 20. gasim (I). really. formi form. physical. gladni adj. fine 2A3. 6A1z. voice 19A2b.I gimnazijàlac m. Frenchman 1A4 fràza f phrase 17A1b frìzerka f. fòrmalna adj.S] armchair B . Faculty of Medicine] 5A2. hubbub 20. glatka adj.7A4.S] February 6A2 . Asg glavu DLsg glàvi Npl glave Gpl glàva head 10A4 glavòbolja n. 5A1z. fascist 18A3 februar m [B.. . 5A2 .7A4.VII galeb m. hungry 4A3 glađi adj.S] refrigerator fudbal m [B. pertaining to hairdressing B. cinema 2A3. 3. DLsg gimnazijàlki Gpl gimnazijàlki secondary school student (f. to miss + Dat [as in fališ mi I miss you] farmacèut m pharmacist 11A3 fašìstički adj. . 2.I 400 BCS-English Glossary . 6A2 .C] fact fakùltet m. glasna adj. Gsg formulàra blank. 4A1z. to extinguish 20. smoother see gladak glagol m verb 17A1b glas m.V fotèlja f [B. funkciòniram.g. faculty [e. smotra folklòra folklore festival 16A2a forma f. Npl filmovi movie. Gsg fakta Gpl fakata [B. 10A1z see under on gaće f (pl form) men's underpants gaćice f (pl form) women's underpants galàma f ruckus. Gsg frižidèra [B. .IV glasan.IV fudbalski adj.VII fakat m. gde god wherever 18A3 gdje adv. Germanic B . form) France 4A1 fràncuski adj. DLsg fizici physics 13B3 fòlklor m. general) B . .C] armchair B. Gsg festivàla festival 16A1a figùra f figure 19A1b fildžan m Turkish coffee cup see photos in 14A1 frìzerski adj. u jèdan glas [speaking] as one B . glàdna. word. Gsg fotèlja [B. (clitic) (Acc-Gen) 1. pertaining to film or movies B. [E] where 4A2. 2. funkciònišem (I/P) [B. to lack [as in nešto tu fali there’s something missing here]. isfenìraju (P) to blow dry [hair] B.. [B. 3A1z.C.V festìval m.F fàbrika f. faliti (I) 1.VII filològ ija f [B. headache film m. geographical [B.. Gsg folklòra folklore.II gìmnazija f secondary school B. fizička kultùra or fiskultùra [B.S] soccer. funkcionìraju (I/P) [C] to function 19A1b funkciònisati.S] financial support 16A2a fizički adj.S] factory 20.I gimnazijàlka f. Npl gavrani or gavranovi raven gde adv. crtani film animated film.) B. fenìraju (I). 6A1z. Gsg Francùza 1. Npl glasovi 1.C. French 2A4 Fràncuskinja f Frenchwoman 1A4 Fràncuz m. 9A2z. 19A3b .V gavran m.V G ga pron. [B.. it 2A1. ugàsiti. 19A3a . Npl galebi or galebovi sea gull gàsiti. Gsg fudbalèra [B. to go after B. DLsg fàbrici [B.V frìzura f hairdo B . formal B. nice.S] philology 13B3 filozòf ija f philosophy 13B3 fin adj. DLsg frìzerki Gpl frìzerki hairdresser (f. 6 . 9A2z . isfèniram. furam se. [J] where 4A2. . shape 19A3b fòrmalan. akcioni film action movie 7A3.

odgovòriti. glùpi adj. Gsg gradìća small town 3A3 gràdski adj. branches 12A2z for sg see gràna grànica f border 3 grànuti. Npl Grci Greek person (m. stupider 8.VIII.IV see also òdgledati. small restaurant 14A2 gostòvati. pigeon gòra f wooded mountain or hill gord.) grah m [B. glàvni grad capital [city] 2 glàzba f.S] naked 18A1a -god adv. influenza gripa n. enormous 19A3a golub m. to feign [B. 8A1z. 5A1z. 12A3z. godinu dàna [for] a year 6A2. Gsg gosta Gpl gòstiju (m. Gpl gòvana 1.C] deaf 18A1a glùmac m. Asg granu Npl grane Gpl gràna branch 18A1a see also grànje grànje n. gordi adj. 11A1z see loše gori adj. 2. excrement. audience member (f. owner A.. Gsg gròma Npl gromovi thunder. [C] musical 16A3b glàzbenica f [C] musician (f.C.. Gsg glùmca actor 11A2z glùmica f actress 11A2z glùmiti..C] beans gramàtički adj. gòla adj. almost 20. DLsg gramàtici grammar 2A4 gràna f. adj. hilly. [B. 2. [B. to gratify 20. coll. 12A3z gòditi (I) to please.] godina f year 6A2. gle čuda well. [B. grane (P) (3rd person only) to burst forth 14A2 Grčka f. citizen (f. grad m. ùg ledati (P) to catch sight of 20. glùva. 401 BCS-English Glossary . main. lady 2A2 gospođica f unmarried woman.glàvni adj.III gol. gluvi adj. tavern. sir 2A2 for pl see gospòda gospođa f married woman. being a guest 17A4 gostiònica f inn. resident of a city.. grammar. 11A1z see loš gòreti.S] spectator. 2. gòla.III grip n. nepunih 15 godina not quite 15 years old 20. general) 15A1 gledatèljica f [C] spectator. urban 13A4 građanin m. u gostima visiting. grammatical 17A2b gramàtika f. to act [a role] B. pògledati (P) to glance at 20. gle! excl. look!. zàg rliti (P) to embrace 16A1b grlo n throat 18A3 grom m.C] economy gospòdin m gentleman. shit govòriti.IV gòvno n. done gòtovo adv. glùha. 7A2z. citizen (m. 7A1 z. Ms. gòrim (I) [E] to burn gòrjeti. Npl glàzbenici [C] musician (m.V gospodàrstvo n [B. Npl gradovi city 4 4A1z. nagovòriti. Npl građani 1. [B. glùpa. annual 12A1 gòdište n year of birth 12A3. godinama for years 7A2. 18A3 . Mrs. Gpl gnijèzda [J] nest 4 go. guest 13A1. glumim (I) 1. gòrio. golèma adj. principal. stupid 2A2.) 11A2z glàzbenik m.. proud 18A1a gore adv. that’s that! 11A1. gòrjela (I) [J] to burn gornji adj. what d’ya know! B. Gsg glùposti Isg -ošću or -osti stupidity 13 gluši adj. master.) gòtov adj. what d’ya know! B . gòvorim (I) to speak 6A4 see also izgovòriti. city. 2. [S] deafer see gluv 5A1 gnèzdo n Gpl gnèzda [E] nest 4 5A1 gnijèzdo n. 1. 3A1z. Mr. Miss 16A2b gost m. error B .. lord. 6A2 z. worse 11A1. progovòriti. general) 11A2z gle! excl. 11A2z see glup glùpost f. Ms. up gore adv.C] deafer see gluh gluv. gluhi adj.. 9A1z. resident of a city. Gsg gospodàra 1. however. Gpl glàzbi [C] music 7A4 glàzbalo n [C] musical instrument 19A3b glàzbeni adj. .V gluplji adj.C. general) Grkinja f Greek person (f. general). vulg.S] glup. glàvni grad capital [city] 2 gràdić m. Npl golubi or golubovi dove. audience member 15A1 glèdatelj m [C] spectator. [B.) grliti (I). general) građanka f 1. 4A1z 2. gle čuda well. form Greece 4A1 greška f. etc. citydweller.IV 2. ma’am. influenza Grk m. look!.C] naked 18A1a gòlem. Gpl grešaka mistake. upper 17A4 gòrski adj. worse 11A2. audience member (m.. citydweller.. ìzgledati gluh. razgovòriti 3A3. [S] flu. [S] deaf 18A1a gluvlji adj. to watch 6 2A2. 11A2z glùpača f stupid female B. mountainous 18A1a gospòda pl (f sg form) gentlemen 8A2 for sg see gospòdin gospòdar m.C] flu. Gsg gledaoca Gpl gledalaca [B. goli adj.V ..) 15A1 gledati (I) to look at. kàko god. gòrim. gòrda. plan grada map of town 11A3. gòstujem (I) to be a guest 16A2a gošća f guest (f. 6A1z. -ever [as in kad god whatever 13A3z. finished. above.II gòdišnji adj.IV gledalac m.

nèćete. 2. neće. (past tense) hteo. grubi adj. 12A1z. nećeš. form) Croatia 1 hr̀vatski adj.) 11A2z hèmija f [B.S] ne ću.. hòće. (clitics) ću. DLsg hèmičarki Gpl hèmičarki [B. grùpiram. grupìraju (I/P) [B. (clitics) ću. horrible 3A1 gròznica f fever grub. ćeš. 2. [B. Npl hèrcezi duke .IV hrast m. hlàdna. Npl hladnjaci [C] refrigerator hleb m. 14A3 . hrabra. Npl hrìšćani [B. će. hodam. crowd. hinim (I) [B.S] chemical. ne ćemo. hvàla lijèpa [C] hvàla lepo [S] hvàla lijepo [J] [B/S] thank 402 BCS-English Glossary . corridor 13A1 gubìtak m. 12A1z . ne će [C] [also future auxiliary] 9A2. izgùbiti. ne ćeš. ćemo. izgùbiti glavu to panic. hitna adj. ne ćete. ćete. Gsg hràbrosti Isg -ošću or -osti courage.C] pants. hìljadu one thousand (1. terrible. Croatian 2 hteti (I) [E] want.lightning grozan. 5A2 z. nèće [B. emergency 14A1. rubber. (negated) don’t want.S] chemist (m. urgent. ìzgubim (P) to lose 9A3. Gsg Hrvàta Croat (m. grùba. Gsg hridi Gpl hrìdi cliff 17A3a hrìšćanin m. general) 11A2z hèmičarka f. Gpl gùsala (pl form) traditional onestringed instrument that accompanies the singing of epic songs see photos in 19A3b gust. eraser 10A3 gumb m. Npl hlebovi [E] 1. denser see gust gužva f. hladni adj.IV H hàjde excl. 9A2z. hòćeš.S] to group 19A2b only]. 2. Npl hitovi popular song hitan. general) 1A4 Hrvàtica f Croat (f. hit m. . DLsg hrònici [B. Gpl gužvi [B. to go out together 7A2 hodnik m. ćemo. 17C5 . 12A2 .S] 1. Npl gumbi [C] button A .S] Christian (f.S] chemistry 13B3 hèmijski adj. ne će.C] to feign 20. ćeš.. salon hairdryer B. hitna kola ambulance 14A3 . će [future auxiliary only] 9A1z.S] chronicle 11A3.) hrìšćanski adj. . thicker. bravery B. Gsg hràsta Npl hràstovi oak tree hrènovka f. 13B1 . ćete. trouble B. ne ćeš. hòće [also future auxiliary] 5A2. ne će [C] [also future auxiliary] 5A2z. will 6 (full forms) hòću. cold 4A3 hladnjak m. (negated) don’t want.VI hràna f food 6A4 hràniti.. to lose one’s composure 10A2 gùma f 1. loaf of bread 4A3 hljeb m. general) hrìšćanka f: DLsg hrìšćanki Gpl hrìšćanki [B. 9A2z. hèmijska òlovka ballpoint pen 2A4 hèrceg m. first aid. hrabri adj. DLsg hrènovci Gpl hrènovki hot dog.) [of car] hèmičar m [B. 17A1b . hood (Am. othràniti. 5A2 z. won’t nèću.C] to group 19A2b grùpisati. Gpl guski or gusaka goose gùsle f. 2. bonnet (Br.000) 12A1. won’t nèću. ne ćete. neće. htela 10A3. rougher see grub grudnjak m. Npl hodnici hallway. will 6 (full forms) hòću. Gsg gubìtka loss 20. 9A2 z. hòdaju (I) 1. Gsg hotèla. hranim (I).S] Christian 19A3b hrišćànstvo n [B. nèće [B. brave hràbrost f. 9A1z. nèćemo. hìljada f [B. trousers 11A1 hlàdan. 911 14A3 hlače f (pl form) [B. bread. 13B1 . [B. 2. ne ćemo. grùpišem (I/P) [B. frankfurter hrid f. òthranim (P) to raise.VIII guska f. . Hr̀vat m. nèćete.V .C. hòće. grozna adj. ne će.) 1A4 Hr̀vatska f (adj. (past tense) htio.... hìniti. hòćeš. 9A2z. . bread [J] [B/S hostel m hostel 16A2a hòtel m. htjela 10A1z hoćeš-nećeš like it or not 9A3 hvàla f thanks 2A4 . colloq.V hìstorija f [B] history 13B3.S] Christianity hrònika f. Gsg hajdùka Npl hajdùci brigand 19A3a hàljina f dress 11A1 hàuba f 1. Gpl hotèla hotel 14A2 hràbar. thick. 5A2z. come on! 7A3 hàjduk n. hòćemo.). će. će [future auxiliary only] 9A1. 2. rough grublji adj. gusti adj.S] thousand 12A1. nećeš. Npl grudnjaci bra. loaf of bread 4A3 hòdati. Npl hljebovi [J] 1. hòćete. gùsta. . brassiere grùpa f group 16A3b grupìrati. hòćemo.S] Christian (m.C. 9A2 z. hòće [also future auxiliary] 5A2.S] ne ću. 13B1 .II gùbiti (I). to nurture 20. to walk. nèćemo. hòćete. dense 14A4 gušći adj. 10A1z hoćeš-nećeš like it or not 9A3 htjeti (I) [J] want.S] chemist (f. hitna pomoć emergency response.

2. hvalim (I) to praise see also pohvàliti. ìskapim (P) to drain to the last drop B. game. Gsg imàma imam (Muslim cleric) ìmati (I) to have 2A1...S only] 11A2z igràčica f 1. ìšla (I) to go 5A1. coming 5A3. anyhow B . player (m. DLsg ìgrački Gsg ìgračaka or ìgrački toy 16A1b ìgralište n playground B.S] anyone (Gen) ikoga (DatLoc) ikom. to drop or fall out of see also pasti ìspadati see under ìspasti ìspit f exam 6A2 ispìtati.IV ìgrati.C] to identify 19A2b idèntifikovati. player (f.g. ìći [nekome] izvrsno to go very well [for someone] B. ìgraju (I) 1. general). i both . u inozèmstvu abroad 8A3 insistìranje n insistence 13 instànca f.) [B. Gpl igàla or ìgli needle A. (Gen) anything see under išta ìći. ùći.S] 1.I 403 BCS-English Glossary . pòći. igram se. nonetheless. dance [B. Gpl igàra 1. òbići. intensive 16A3b interesàntan. 2. or im pron. 10A1z. identificìraju (I/P) [B. ràzići se.. ìspadati (I) 1. prèći. ìzići. to play [a game] 5C1.). iskorìštavam. aside from that 19A2b informàcija f (often pl) informàcije information 16A2a informàtika f.VIII ìgra f..IV iko pron.III ipak adv. prìći. [B.S only] 15A1 4 1A2. Gpl instànci institution. [E] anywhere igdje adv. 5A2z. interesìraju (I) [B. to turn out. Gpl inostrànstava [B. interèsiram. sincere B . iskorištàvati. interesujem (I) [B. Gsg inženjèra engineer 11A3 ionàko adv. to interrogate 20. u inostrànstvu abroad 8A3 inozèmstvo n. there are 5A2.S] to interest 16A1a ìgrač m. ever B. ìšao. (clitic) (Acc-Gen) them 2A1.II see also dòći.S only] 15A1. ìspao. Gsg imena Npl imèna Gpl imèna name ìnternet m internet 8A3 inžènjer m. ìg raju se (I) to play 16A1b see also òdigrati ih pron.. DLsg informàtici information science 13B3 inostrànstvo n. although 16A2b ičega pron. intenzivna adj.S] on the next day igde adv. ìspitam. testing 20. nàći. ìći svòjim pùtem to go one's own way 12A2. 3A2z imenica f noun 17A1b imperfekt m imperfect [tense] 17C1 ìnače adv. i . ìmati pràvo to be right 7A2 see also nèmati ime n.C] to interest 16A1a interèsovanje n [B. general) [B. 6A3z see under òni ijèkavica f ijekavian 15A1 ikad. 2. musical instrument. next. ikada adv. ìspadnem. 9A1z.VIII ìspasti. ispìtujem (I) 1. iskljùčujem (I) 1. inteligèntna adj.C. medical]. 7A2z. 2. Gpl instrùmenata [B. to rent 9A3 . exclude iskòristiti (P) 15A1. 2. i tàko dalje and so forth 16A1a. ìsključim (P). tool instrumental m instrumental [case] intenzivan. 10A1z. interesting 16A3a interesìranje n [C] interest 19A3b interesìrati. ìći u podstanare to become a tenant. idem. dancer (m...S] examination [e.S] interest 19A3b interesovati. turn off. identifìciram. pròći. ìma there is.. 19A3b 2. ìzaći. level 16A2a inteligèntan. nevertheless. ìdućeg dana [B. yet 13A3 isfenìrati see fenìrati iskàpiti. zahvàliti se hvatati (I). to dance [B. ùhvatiti (P) to catch I i conj. zaći idèja f idea 3A3 identificìrati. 12A1z. intelligent 11A3z instrùment m. nàići. hvàla na pìtanju thanks for asking hvàliti. 2. [J] anywhere ìgla f. interesàntna adj. Gsg igràča 1.VIII ìskati. to question.S] foreign lands. 2. ispìtaju (P). otherwise. although. and 1A1.. Gpl inozèmstava [C] foreign lands.S] to identify 19A2b ìdući adj. and 10A4 iàko conj. dancer (f.C. ispitìvati. òt ići. 6A3z see under òni ìmam m.VII see also pìtati ispitìvanje n [B. idèntifikujem (I/P) [B. to end up 12A1. ištem (I) to seek 17A3a ìskaz m statement 19A1b ìskaznica f membership card 16A2a iskljùčiti. or 1A3 . igram. ìspala (P).. 9A2 z. nàći se. ili either . (clitic) (Dat-Loc-Inst) them 6A3. 2A1z. ikome (Instr) ikim ili conj. 7A3z. ìgrati se. ili . to examine. 2. iskorištàvaju (I) to use see also korìstiti iskren adj. isključìvati.S only] 11A2z ìgračka f. 5A2z.you very much 2A4. 1.

ìziđem. ìstaknem (P). 9A3z izdàvati see under ìzdati izdr̀žati. 2. iznenàđujem (I) B . after 5 8A4. izgovàrati.IV . to get angry 11 404 BCS-English Glossary . ìzašla (P) [B. iznajmljìvati. to endure.V iznenađìvati see under iznenàditi iznervìrati se. istražìvati. iznenađìvati. . 2.II izmjenjìvati see izmijènjati iznad prep. iznènadim (P) 20 . izglèdaju (I) to appear. anything [at all] (Gen) ičeg.VI. publication 20. ìznajmim (P) 9A3.VII see ìći ìzjadati se (P) to complain. to support. to exchange 20. exit 20.V . behind. izjednačìvati se. izmènjujem (I) [E] to alternate. ìzbrišem see brisati izdalèka adv. from. Gsg ìzlaska Npl ìzlasci 1. [C] anyone (Gen) ikoga (Dat-Loc) ikom. [B.V.C only] 10A1. ikome (Instr) ikim 4A1.II izmenjìvati see izmènjati izmèšati see under mèšati ìzmet m excrement izmijèšati see under mijèšati ìzmisliti (P) 20. iznervìraju se (P). istràžujem (I) 15A2 to research see tràžiti istražìvački adj. izmenjìvati. ìzlaziti (I) to go out 20. to get irritated.VI išta pron.VIII. 2.C only] to go out for a drink B. + Gen over. ìspričam.S] Italian B . istòvremen adj. izdr̀žavam. ìzaći na pìće [B.VII see ìći izbìvanje n time spent away 18A3 ìzbrisati. to publish 16A2.III.S] edition. to survive see dr̀žati izgled m appearance B. for i tàko dalje) etc. + Gen between. ìzići na pìće [B. ìzašao. ìzišao. izgledi prospects 20.S] 10A1. isprìčaju (P) to tell everything 16A1b see prìčati isprva adv.VIII see čìtati iščekìvanje n anticipation B. + Gen 1. ispod prep. izmìšljati. 2. beneath 5 8A4z ispred prep. 3.V ìzdati (P). ìzmišljam (I) to fabricate. definitely 13A4 itko pron. ìzdajem (I) 1. (abbr. authentic. from afar 14A4 izdànje n [B. ìstog časa or ìstog trena that very moment 14A1 ìsticati see under istàći istina f truth 10A3 istinski adj. excuse izgovòriti. izmjènjujem (I) [J] to alternate.III to surprise iznenađènje n surprise B . 2.III.II itd. izjèdnačim se (P). ìsticati. + Gen in front of 5 8A4z 8A4..S] to go out for a drink B. + Gen 1. exam 9A1 isplàtiti se. ìzmijenjam (P). to think up see misliti izmijènjati. izdržàvaju (I) 1.C. above 5 8A4 . simultaneous 15A1 istràžiti.IV ìstočni adj. ìstražim (P) 16A2b. . see plàtiti isplàtiti se. ìsplati se (P) (3rd sg only) to be worthwhile 14A2 2.ìspitni adj. 8A4z ìzaći. ičega (Dat-Loc) ičem. ìzišla (P) [B. ìstičem (I) to emphasize. out of 5 4A2z iza prep. true 20. ìzađem. at first 18A3 istàći [istàknuti]. itekàko adv. display case 12A2 Italija f Italy 1 italìjanski adj. izdàvati.IV izglèdati. research 16A2 istražìvanje n research 16A2 istražìvati see under istràžiti iščìtati (P) to read out to the end 20. isprìčati. Npl ìzlozi store window. izmènjaju (P).C.C. same 9A2 . ìzlaziti (I) to go out 20. iznèrviram se. ičemu (Instr) ičim 7A1. 17A1b . pronunciation B. to seem 9A2 see gledati izgovor m 1. to pour out one’s sorrows 15A1 izjava f statement 14A3 izjednàčiti se. among 5 4A4. izmjenjìvati. izgòvorim (P) 19A2a. 9A3 . izjednàčujem se (I) to become equal 17A2a izjednačìvati se see izjednàčiti se ìzlazak m. ìzmenjam. to exchange 20. iznàjmljujem (I) 16A2b to rent [to] iznajmljìvati see under iznàj miti iznenàditi.V . izgòvaram. eastern ìstok m east 6 ìstorija f [S] history 13B3. Istrian 8A3 isti adj. ìzdržim (P) 20 . ìsplatim se (P) to pay off see plàtiti 8A4. to betray see dati između prep. going out 5A4 ìzlaziti see under ìzaći or ìzići ìzlet m excursion 14A4 ìzlog m. 8A4z iznàj miti. + Gen under. 8A4z izmènjati. to remark B.III istàknuti see under istàći ìstarski adj. iz prep. izgovàraju (I) to pronounce see also govòriti izgùbiti see under gùbiti ìzići. 2. izdržàvati. ìzgledam.

to carry out. 1. izvìnite (pl) sorry! 2A1. ìzvinim (P) [B. jèdni some 3A1.V. izvòditi. izùzimati (I) to exempt see ùzeti ìzvesti.C. izvr̀šavam. Jàpan n. stronger 11A2z see jak Jadransko more Adriatic Sea 1 jagoda f strawberry 5A1 jàje n. ìzrekao. original.. please 2A4 ìzvor m source 16A2a ìzvorni adj. ìzvičem se (P) to yell at length 20. ìzvodim (I) to perform 15A1 see vòditi ìzveštaj m [E] report 14A2 ìzvideti. jaki adj. . 16B1 . ìzvrsna adj. izrèčem. DLsg jabuci apple 4A3.S] to apologize 2A1 ìzvješće n [C] report 14A2 ìzvještaj m [J] [B/S] report 14A2 izvòditi see under ìzvesti ìzvoli (sg) ìzvolite (pl. [C] direct. 16B1 . call. 7A1z. 9A2z jàvljanje n contact.VI. 12A1z. Npl javori or javorovi maple tree je is 1A2. . clear. jèdna num (adj. 3A1z. 15A1z izuzetan. ìznimna adj. javim se (P). 2A1z. jao excl. izravna adj. I 4 (Acc-Gsg) mene 2A2z. izrìcati.. ìzvidjela (P) [J] to scout 19A3a see vidjeti izvìjati.. ìzrekla (P) 19A2b. ìzvela (P). Npl jastrebi or jastrebovi hawk jàstuk m. oh. izrèku [ìzreknem]. ìzvidio. polite) (P) 1. pl. authentic 16A2a ìzvrstan. it 2A1. (clitic) (Acc-Gen) 1.VII see vìkati izvìniti. may I help you. nijèdnom never 14A2. izuzetna adj. excellent. 6A3z see under òna jecati (I) to sob 17A3a jèdan. a. 11A1z. write. 2. to wiggle out see vući J 1A1. jàvljaju se (I) + Dat to get in contact [e. ouch 9A2 . izvùku se (P) 20. ìzrazim (P) 19A1b. jèdna adj. 10A1z. ìzričem (I) to pronounce. to extricate 20 . immediate 16A2b oneself.S] exceptional 16A2b izùzeti.g. ìzvršim (P) 12A3. 15A2z. jasna adj. izràžavam. to bring out 19A3a see also nòsiti ìzniman. outstanding 10A1. to execute. [C] exceptional 16A2b izravan.. 2. 7A1z (Dat) meni. ìzvidim.. Npl jàvnosti Isg -ošću or -osti [the] general public 14A3 javor m. on the other hand 8A4z jèdan. one. izvršàvaju (I) to perform. izvr̀šiti atèntat (na) + Acc to assassinate 12A4 ìzvući. send email or SMS] 8A3. ìzvijam (I) to soar 19A3a izvìkati se. 6A2 . jàka.see nervìriti se ìzneti. mi 6A3z (Loc) meni 6A3z (Instr) mnom 7A1z for pl see mi jablan m. s jèdne stràne . izvinjàvaju se (I) [B. jàvljati se. Gsg jàjeta Npl jàja egg 4 jàje na oko egg sunnyside up 7A1. Npl jaseni or jasenovi European ash [tree] jastreb m. ìzvidim (P) [E] to scout 19A3a see videti ìzvidjeti. 8A2z jak. izražàvaju (I) to express ìzreći. 4A3 z. Gsg Japàna m Japan 6A4 jasan. jèdan drugi one another [as in jèdni drugima to each other] 11A2z.II izvr̀šiti. form) one (1) 3A1. izùmijem. very 3A1 januar m [B. transparent 9A4 jasen m. . ìzvlačim se (I) to extricate jabuka f. izvršàvati. to bring out 19A3 see also nòsiti ìznijeti. her. izvìnjavam se.II. here you are. Npl jablani or jablanovi poplar 18A1a izraz m expression 15A2 izràziti. no! 2. 10A2z see under biti je pron. izùčavam [I] to make a study of 19A3b ìzum m invention izùmjeti. 12A2z. 11A2z jako adv. 9A3 . iznèsem (P) [E] to carry out. 8A3z. ìzuzmem (P) 20. izvlàčiti se.S] January 6A2 . jèdnom once 10A3.. ìzvlačim (I) to pull out. izùmjela (P) [J] to invent 15A1. to declare izrìcati see under ìzreći izučàvati. javljam se. strong 14A2. izvùku (P). 2. izvìni (sg). izvèdem. izvùčem se. jèdno drugo one another (mixed genders) [as in jèdno drugome to each other] . 1. [instance of] communication 16A3b jàvljati se see under jàviti se jàvnost f. [B. iznèsem (P) [J] to carry out. jèdan po jèdan one by one 15A2 . izvùčem. s druge stràne on the one hand . 6A4z. 2A4z izvinjàvati se. me 2A1z. 2A2z ja pron. ići [nekome] izvrsno to go very well [for someone] B. 5A1z 405 BCS-English Glossary . izvlàčiti.S] to excuse. izùmio. 14A1z jači adj. Npl jàstuci pillow 12A1 jàviti se. odjèdnom suddenly 14A4. izražàvati. 3. ìzvući se. ìzveo.

S] 5 7A3. 5A1z jedànaesti adj. . jednostavna adj. 9A1 . single-stringed 19A3b jèdva adv. 3. general) Jèvrejka f. kàfa f [B. it 6A3. Gsg junàka Npl junàci hero 4 jutro n. 2. simple jednožìčan.) jèvrejski adj. isn't that so? . 10A2z. 3. ka prep. 14A1z jèsu (I) they [are] see biti Jevrej or Jèv rejin m. Gsg jula [B. what kind of 4 3A3.. it 2A1z. when 5A4.S] Jew (m. jer conj. Isg jeseni Npl jeseni autumn 3A2. kàko da ne of course. [J] one-month 16A2b jednostavan. jun or juni m. unanimous 15A1 jednòličan. yet. menu 6A4. monotonous 20. . K k.VIII jùha f.C. 2. it] is (emphatic) jèste [you] are see biti jeste [B. more 4A3 ju pron..jedànaest num. jùnački adj. 6A2 . . 2. isn't that so? . 2. 9A1z.S] South Slavic 19A3b.S] language. 4A4z. adj. still. [E] one-month 16A2b jednòmjesečni adj. see jèdan adj. 14A1 . južnoslavìstika f. inexpensive je l'da part. jeo. 6A1z kàfić m.S] autumnal 14A4 jèsi [you] are see biti jèsmo [we] are see biti jest [is] see biti jest [C] [s/he. eleventh (11th) 11A1. jelo n dish [on menu] 6A4 jèlovnik m. (opening phrase for question) [B. je li part. ouch! jorgovan m lilac još adv. southern 4A1 .S] July 6A2 . 2. her. 14A1 . jednòdušna adj. 1. kafàna f [B. Gsg kafìća café 12A2 kaj pron. this morning 3A1 južni adj.V jeftin adj. only 14 jedìnstven adj. 6A2z jedànput adv. [B. [B.. 9A2z. kàko kàda it all depends on when 11A3 kàhva f [B] coffee . heroic 19A3b jùnak m. Npl jèlovnici 1. only.S] Jew (f. (kajkavian dialect) what . DLsg Jevrejki [B. solely.. . [B. DLsg jùhi [C] soup 11A2 jug m south Jugòslavija f Yugoslavia 17A4z jul or juli m. oops! 2. yesterday’s 20 . approximately 16A1a [as in jèdno desètak roughly ten] jednòdušan. [B. single.S] [s/he. 9A3 . Južna Amèrika DLsg Južnoj Amèrici South America 4A1 južnoslàvenski adj. Npl Jèv reji [B. B . kàko kàda it all depends on when 11A3. 5A4z. to [B.. + Dat toward.C] . one and only. jesènas this fall.. 6A2 . clitic (Dat-Loc) 1. [C] South Slavic 19A3b. 1. 10A1z. pòj esti.S] June 6A2 . 2. last fall jèsenski adj. uniform. once 10A1 jèdini adj. [C] autumnal 14A4 jèsenji adj. cheap. Npl kamenovi or kameni stone jezični adj. DLsg južnoslavìstici South Slavic studies 13B3 južnoslòvenski adj. 7A3z. jèdno adv. so 18A3. 11A1z.S] coffee 4A3. language-related 7A4z 406 BCS-English Glossary .S] café 5A4. jednožìčna adj. how 1A1 . 5A4. tongue 9A1 . strani jèzik foreign language B . Gsg juna [B. definitely 5A4. unique 19A3b. 10A1 . 3A3z kàko adv. 10A1z see under òna jùče adv. barely B . 4. 9A2z. eleven (11) 5A2. 13A1z. 5. kàjgana f scrambled eggs 7A1 kàkav. jedem. jednòlična adj. 9A3 . it] is (emphatic) jesti. tàko as . [C] language. 6A2z. language-related 7A4z jèzik m. jela (I) to eat. because 4A2 jèsam (I) [I] am see biti jesen f. her. 1. once see jèdan jednòmesečni adj. jèdva čekam I can hardly wait A. language. kàda adv. 9A1 . pòjela (P) to eat up 6 5A1. 9A2z. sole 16A2a jèdino adv. pòjeo.VI.II jèdnom adv. 9A3 .S] Jewish jezero n lake 16A3b jezički adj. united jèdni pl. Npl jèzici Gpl jezika 1. food plan je l'te part. the coming fall.S] yesterday 6A3 jùčer adv. 1. kàd. Gpl jutara morning 2A4 jutros adv. kàko za kòga a matter of taste 5A3 Kalifòrnija f California 4A1 kamen m. kàko se kaže how do you say 1A3. [C] yesterday 6A3 jučèrašnji adj. [B. adj. kàkva pron.VII . kàkvo. na jesen in the autumn 9A3 . kàko . pòjedem.I jezikòslovlje [C] linguistics 13B3 jogurt n yogurt joj pron. (clitic) (Acc) 1. 6A3z see under òna joj! excl. 2.

to catch on kàput m. [C] theater. tko kimnuti. to relate 6 10A1z kazniti (P) 18A3. 6A1z kàzati.A4 . DLsg kćèrki Gpl kćèrki [B. (Instr) whom 7A1. stones 12A2.S] waitress 11A2z kèmičar m [C] chemist (m. epistle.III. to understand. kàžnjavam. [C] chemical. kisela adj.) 11A2z kèmija f [C] chemistry 13B3 kèmijski adj. letter (archaic. Gpl karata 1. kažnjàvati. map 13A4 kartica f postcard kàsa f [S] cash register 2A4 kasan. 2. 9A2z kazìvati. [C] where to 5A1. 5A4z. kàpiram (I). 5A4z..VII . DLsg kàšici [B. lectern. 2. Npl keksi cookie. chamomile tea A. 6A1z kànjon m 1. Gsg kilometra kilometer 7A2 kim or kìme pron. 7. kao da conj. late 6A2 kàsapin m.C] sculptor (f. kleknem (P) to kneel 17A3a klimati see under klimnuti klimnuti. Gsg književnosti Isg -ošću or -osti literature 13B3 407 BCS-English Glossary .. kesten pìre chestnut purée see also kèstenje kèstenje coll. chestnut nut. . duke 1A2. chestnuts for sg see kesten kila f [C] kilogram 12A2 kilo n [B. book 4 4A1z.) 11A2z kìrija f [B. Chinese 9A1 Kìneskinja f Chinese [person] (f. story 6A1 kàtedra f. klimnem (P).S] rent 9A3 kiseo.III ključ m. kaže se it’s said 1A3. kažnjàvaju (I) to punish kćèrka f. kàzujem (I) to narrate. folklore) 19A3a književni adj. kiosk 13A4 katolički adj. 10A1 . 2.S] spoon 14A1 kàšikica f [B] little spoon 14A1 kat m. klimati / klimnuti glàvom to nod B . k’o contraction of kao 17A2a kapa f cap 15A1 kapati (I) to drip 14 kapìrati.. kàsna. kimnem (P) 20 . DLsg Kanàđanki Gpl Kanàđanki Canadian woman 1A4 kancelàrija f [B. kèmijska òlovka ballpoint pen 2A4 kesten m. ukapìrati. . 2. . general) 11A2z kèmičarka f. Npl kljùčevi key 1A2 knèginja f princess. kažem (I/P) to say. Npl kàsapi [S] butcher 11A2z kàšičica f [S] little spoon 14A1 kàšika f. DLsg knjizi 1. 2. Npl katovi [B. nàkititi (P) to decorate 19A3a klàvir m. kasni adj. river gorge. Npl katolici Catholic (m.S] kilogram 12A2 kilometar m. 7A1z see under ko. sour 6A4 ..II kamo adv. 1.I klùpa f bench A.S] daughter 4 keks m. kiselo mlèko [E] kiselo mlijèko [J] yogurt-like beverage 7A1 kiša f rain 14A2 kišobran m umbrella kititi (I). chamomile flower. biscuit 4A3 kelner m [B. Canadian man 1A4 Kanàđanka f. Gpl katedara or kàtedri 1. theatrical 16A3a kàzalište n [C] theater 5A2.C] sculptor 11A2z kipàrica f [B. drago kàmenje precious stones 12A2 for sg see kamen kamìlica f 1. general) katolikinja f [S] Catholic (f. literary 16A2b književnost f.C] floor. to wobble.) kàva f [C] coffee 4A3.C. canyon 16A3b kao adv. Gsg kapùta coat 7A3 karàkter m character 19A1b karta f.C] daughter 8A1 kći f. ticket A.S] piano klèčati. to nod. Gsg Kinèza Chinese [person] (m. as 4A1z.17A2a see also kàmenje kàmenje coll.) katolkinja f [B. kavàna f [C] café 5A4.S] waiter 11A2z kìpar m. 6A1z kàzališni adj. to tell 5A1. Npl knezovi or kneževi prince. rostrum 8A4. B. general) kìno n [B. 5A1z.I see also kimnuti klub m team.S] office 6A1. university department 16A2b kelnerica f [B. ukàpiram (P) colloq. Gsg kipàra [B.C. kao što conj.C] Catholic (f. klèčim (I). Gsg klavìra [B.C. DLsg kèmičarki Gpl kèmičarki [C] chemist (f. 6A2z. like. 2. chestnut tree. Nsg kesteni or kestenovi 1. kìno-dvoràna movie theater 16A1a kiosk m. 12A2z. 1A1z. kleknuti. Catholic katolik m. 4A1z. Npl kiosci newspaper stand.) Kìnez n. fudbalski klub [B. Kanàđanin m. 4A1z. cinema 5A2.C] movie.C] soccer team B. Asg kćer Gsg kćeri Isg kćerju or kćeri 8A1 Gpl kćèri [B. duchess knez m.V . as if A . kimati (I) to nod see also klimnuti kineziològija f [C] physical education 13B3 Kìna f China 9A1 kìneski adj. 6A1z. Npl Kanàđani Canadian resident. knjiga f. as 9A2.S] nogometni klub [B. klimati (I) 1.V.

. nonsense 3A3. 4A4z.S] piece 4A3 komàrac m. basket [e.C. Npl kòsovi blackbird kòsa f hair 10A4 Kosovo n Kosovo 1 .VIII. wastebasket. 9A3 . generation 19A3b kolìko adv.) 13A4 kòleno n [E] 1.IV kòntrolni adj. in basketball. complete B .S] composer (m. Gsg kompozìtora [B. Npl koraci step. 6A2z. kolìko god however much . basketball 12A2 kòštati (I) to cost 16A3a 408 BCS-English Glossary .. kolodvor m [C] 1. 2. general) 6A4 kòmšinica f [B. 1A1z. conversational 16A3b konverzacioni adj. Gsg komàda [B. Npl kòmšije [B. knee 10A4. generation 19A3b konverzàcijski adj. conversational 16A3b konvertabilna marka f convertible mark.g. how many 5A1. kòja slučàjnost what a coincidence! B .S] chicken kòkoška f.S] conversation. (abbr. often used alone in the meaning “test”] 10A2 kòlač m.VII . 1 .S] which way . see under ko or tko kogod pron [B. Npl koreni [E] root 19A1b see also kòrenje kòrenje n. knee 10A4.) 11A2z kòmšija m. 2.V kokoš f. DLsg kòkoški Gpl kòkošaka or kòkoški [B.. kìme 8A4. 2. coll. 6A2z.III kompòzitor m.III komotan. Gsg kònca 1. railway station 5A3.knjìžnica f [C] library 7A4 1A1.C. DLsg kompòzitorki Gpl kompòzitorki [B. 13A1z. to the home of [B.. 18A3 .S] someone or other 16A2a kojèšta adv. Gsg kolàča cake 13A1 koledž m college 6A2 kolèga m. how much. kòja pron. 7A1z. no matter who . kòmpletna adj. kònačna adj.S only]. comfortable 16A1a kompjùter m [B. Kosovo 8A3 kost f. on a tree] 19A1b korak m. useful.S] neighbor (f. [B. Gsg komentàra commentary B. 7A1z kostur m skeleton 17A3a koš m.C] conversation. Gpl kòncerata concert 6A2 z konobar m [B. ko pron. kòme 6A2z. kòljeno n [J] 1. kosovski adj. kàko za kòga a matter of taste 5A3.S] computer 7A4 kompjùtor m [C] computer 7A4 kòristiti (I) to use 17A4 see also iskòristiti kòriti (I) to scold B . [B. Gpl kòntakata contact B. adj. komotna adj. 6A1z. . kòmu 4 (Loc) kom. 12A1z.S] composer (f. Gsg kònja Npl kònji horse 4 kora f bark [e.] kòšarka f. kòjim slučàjem by some chance B.C. kolima by car 7A2 kòmpletan. control [as in kòntrolni zadàtak “test”.S] waiter 11A2z konobarica f waitress 11A2z kòntakt m. bìlo kòga whomever. currency of Bosnia and Herzegovina konj m. 7A1z k’o see kao kobàsica f sausage 7A1 kod prep.S] chicken kola n (pl form) car 7A2. (Acc-Gen) kòga 2A2. 2A2z. Npl komùniste [B. 2. at.S] neighbor (m. (Dat-Loc) whom 6A2z. 6A2 . 7A1z. at the home of. Gsg kosti Isg košću or kosti bone 7A1. end [C only] 16A2a kònačan. [E] roots for sg see koren korijen m.) 13A4 kolèginica f [B. kòj e. (Dat) whom 4 see under ko or tko kòmad m. . etc. DLsg kolèg i Npl kolège colleague (m. + Gen 1. Gsg komàrca mosquito komèntar m.g.S] communist 18A3 kònac m. which 5 3A3z.. 2A2z (Dat) kòmu 6A2z. kom 4 (Instr) kim. with. bus station. beneficial 16A3b kòme pron.C.C] colleague (f. 18A3 .S] who 4 2A2z. (Acc-Gen) whom 2A2. kòji. DLsg kòšarci Gpl kòšarki basketball [ = game] košàrkaški adj. finally 14A4 kòncert m.VIII komùnist m [C] communist 18A3 komùnista m.S] colleague (f. coll. 7A4 . Npl kòševi 1. 7A1z see under ko or tko kòmu pron. 9A3 . kòjim pùt em [B.) 6A4 komunikàcija f communication B. kod kuće at home 5C1 kòga pron. final 14A4 kònačno adv. [B. Npl korijeni [J] root 19A1b see also kòrijenje kòrijenje n. thread A . pace 16A1a koren m. kòrisna adj. Isg kokošju or kokoši Gpl kokošiju or kokòši [B. general) 9A4 kolègica f [B. 2. KM). [J] roots for sg see korijen kòristan. by 5 4A2. kolovoz m [C] August 6A2.. bus terminal .III kos m. general) 11A2z kompòzitorka f.

kupim (P) to buy. Gsg kròva Npl kròvovi roof kroz (also kroza 16A2a) prep.S] potato. kućna nega [E] kućna njega [J] home care 20.S] physical education 13B3 kùlturan. barren landscape 17A3a kr̀šćanin m. Npl kutovi [C] angle kuvar f [S] cook (m. 11A2z kuvarica f [S] cook (f. Gsg krìvca culprit 20. 10A1z kućica f little house 18A1a kućni adj. Gsg krumpìra [C] potato. kùna f currency of Croatia . 2. kumče n infant being baptised . to boil 14A1 kuhinja f kitchen 16A1b kukati (I) to moan. kùpalište n swimming place.VIII . criticism.I kud. Npl kursevi [B. briefly kr̀cat adj. kucnem (P). B.S] where to 5A1 . skužim (P) [B. B.VIII.kòšulja f shirt 11A1 kraći adj. at the side of 13A4 kucanje knocking B . krenem (P) to go. guilty 20. set out 6.g. kùpaju (I) to bathe [someone or something].VIII. krùta. 11A2z krètati see under krènuti krèvet m bed 12A1 kritika f. 2. language] 16A2b kut m.VIII . to cook 6A4. 11A2z kratko adv.S] at home 5C1. 1. 2. cuckoo bird.C] cook (f.VIII kratak. DLsg krušci Gpl krušaka pear 4A3 krut.) 11A2z kuhati (I). kući [B.g. + Acc through 5 3A2 krpa f. to understand. beach 16A3b kupaònica f [C] bathroom 16A1b kùpati. 2. 7. 14A3 . krètati. skuvati (P) [S] 1.C. general) 11A2. 5A1z. crowded 16A1a krèker m cracker 4A3 krènuti. Gsg kraja Npl kràjevi 1. 12A2 . pìre krùmpir mashed potatoes kruška f. kršim (I) to violate or to break [e. end 7A4 . the law] 19A2b krući adj. packed. general) 11A2. to keen 19A3a kukavica f 1. 7A3z.VI krš m karst. to catch on kvàdrat m. na kvàdrat squared (mathematics) kvar m. kùlturna adj. kupòvati.C. to bathe 16A3a kupàtilo n [B. kužim (I). krošnja f. . 2. next to. rag A. kupam. 1.VIII kucati see kucnuti kucnuti. . 2. to cook 6A4 . [C] Christian 19A3b kršćànstvo n [C] Christianity kr̀šiti. kucati (I) to knock kuća f house 5A1 .II krivlji adj. kùpati se. fizička kultùra or fiskultùra [B. kùpujem 2A3. general) kr̀šćanka f. kuda adv. curved krìvac m.C. brief 3A3. kod kuće [B. dishtowel. . krìva. maid or matron of honor at wedding B . Gpl krpa 1. kupam se.C] cook (m. more curved 2... [B. stiff. 2. kùpaju se (I) 1. godmother. Gsg kuma Npl kumovi 1. krùžiti. godfather.S] bathroom 16A1b kùpiti. kruti adj. skuhati (P) [B. kràtka adj. DLsg kritici 1.III krov m. Gsg kràlja Npl kràljevi king 13A3 kràljica f queen kràljević m prince B. krećem (I) to get moving 9A2.VIII .C] bread 4A3 krùmpir m.) kr̀šćanski adj.C.VII kròmpir m. cultural 19A3b kum m. short. Gsg krompìra [B. u kvaru out 409 BCS-English Glossary . 3. coward 19A3a kukavìčluk m cowardice kukùruz m corn kùla f tower 19A3a kultùra f culture 18A3 . home. to go swimming. 2A3z. Npl krugovi circle kruh m. Npl kvarovi damage. domestic. kuhar m [B. kròmpir pìre mashed potatoes krònika f DLsg krònici [C] chronicle 11A3. B. literary review 18A3 kriv. Gpl krošanja or krošnji treetop A. Gsg krvi Isg krvlju or krvi blood kuharica f [B.S] cabbage kurs m. Gsg kvadràta [geometric] square.S] [toward] home 9A2 kralj m. + Gen beside.VI. 2. krivi adj.) 11A2z kuvati (I). more wrong see kriv krìvnja f guilt 20. kùma f 1. . 2. Npl kr̀šćani [C] Christian (m. (I) to buy 6 10A1z kupòvati see under kùpiti kupòvina f shopping 12A2 kùpus m [B. unbending. region 14A2 kraj prep. shorter 11A2z see kratak kraj m. 5A1 z. Npl kruhovi [B. kružim (I) to circle 6A1 see also zaokrùžiti krv f.A4 .C] 1.S] course [e. best man at wedding B . wrong 18A2b. more rigid see krut krug m. skùžiti. to boil 14A1 kùžiti.. DLsg kr̀šćanki Gpl kr̀šćanki [C] Christian (f. 2.C] colloq.C.

5A1z. lepo nicely. jèzični laboràtorij language laboratory 7A4. figure 10A3 limun m lemon 7A1 limunàda f 1.) 5A3. Npl lakovi lacquer. lèbdjela (I) [J] to float 20. [S] lazy 16A1a. laki adj.IV lèžati. on je lud za tobom 410 BCS-English Glossary . Npl lavovi lion 8A1 laž f. Npl likovi character. more beautiful 11A2z see lep leptir m butterfly. lùda adj. to spoil B . deceptive 17A1a lèbdeti. prèliti lokàcija f location 6A1 lòkal m.II lèbdjeti. general) 11A2z lèkarka f. [E] left [ = not right] 13A4 ležaj m bed 20 . Gsg laži Isg lažju or laži lie. loši adj.S] laboratory. Latin American B. [B. [B. fine. polètio. lighter 11A2z see lak làla f [S] tulip A.. lèpa. làhka. DLsg lingvìstici linguistics 13B3 lipanj m. kvarim (I). [J] [B. lèbdim. letos adv. slažem (P) to lie. polètjeti. Gsg lokàla bar. [B. person [B. coll. light [ = not heavy] 2A2. Gsg lipnja [C] June 6A2. easy lak.V lètenje n flying 15A1 lèteti (I) to fly. crazy. Npl liječnici [J] [C] doctor (m. [J] beautiful. leptir màšna bow tie lèšinar f vulture 20. ličim (na) + Acc (I) [B. . làku noć good night (Asg in žèlim ti [or vam] làku noć) 3A2.S] to resemble 20. Gpl lòpti ball 5C1 loš.. .S] bad 4 2A2.C. leti adv. Gpl làmpi lamp 8A4 lastavica f swallow [ = bird] 19A3a latinoamerički adj. falsehood 10A3 polèt im. lènja adj. 11A1z loše adv. 2A2 . fake. lètim. lètjela (I) to fly. nice 2A2 . neighborhood hangout 12A2 Lòndon m.S] personal lìčiti. Gsg Londòna London 4A1.S only] 7A3 lingvìstika f. lahki adj. Npl listovi leaf [ = sheet of paper] lista f list 16A3b listopad m [C] October 6A2 lišće n.VI ličnost f. 3A1z.C] not being lazy.S] 1. 11A2z. 2. varnish lakat m. general) 11A2z lijen adj. 7A4 z laboràtorija [B. Gsg lekàra [E] doctor (m. Gsg ličnosti Isg -ošću or -osti personality 18A3 liječnica f [J] [C] doctor (f. lažem (I) 19A2a. lirski adj. to fly off 15A1 letnji adj. easier.C] lazy 16A1a. fine. lèžim (I) to be lying down 11A4. lijepo nicely. [E] beautiful. nè budi lenj [S] not being lazy. lična adj. 2A2 .IV làmpa f. hvala lepo thanks so much 2A4 lepòt ica f [E] a beauty 17A1a lepši adj. 2. jèzička laboràtorija language laboratory 7A4. Gsg leda ice 4A3 lèđa n (pl form) back [ = body part] 10A4 lèkar m. rascal 11A2z lopta f. polèt eti (P) [E] to take off. face. legao. . 11A4z lažan. lègla (P) to lie down 11A4z led m. slàgati. lòša. 2. [J] left [ = not right] 13A4 lik m.. pokvàriti. polètjela (P) [J] to take off. . being alert 16A1a lijep. lažna adj. 8A1z. lisje (archaic) 18A1a for sg see list liti. lemonade 4A3. 11A2z lèkcija f lesson 1A1 lenj. 7A4z làgan adj. 11A2z liječnik m. badly 3A1 lud. Gsg lòpova thief. light (in weight) 19A3a làgati. nicer. false 19A2a làžljiv adj.C. lepi adj. mad. lijepi adj. robber. pòkvarim (P) to ruin. Gsg lakta Npl laktovi elbow 10A4 lakši adj. hvala lijepo [J] [B/S] hvala lijèpa [J] [C] thanks so much 2A4 lijevi adj. [E] summer 6A2 leto n [E] summer 9A1 . Gpl lèkarki [E] doctor (f. na leto in the summer levi adj..S] 9A2 licèmerje n [E] hypocrisy licèmjerje n [J] hypocrisy ličan.VII L laboràtorij m [C] laboratory. . 2.) 5A3. to tell a falsehood lahak. being alert 16A1a lep. leaves 11A2z. li question particle 1A2. 9A2z. 3A2 .II lèći. nè budi lijen [B. lèbdio. Npl listovi leaf [of tree] see also lišće list m. legnem. lijèpa.of order kvàriti. nice 2A2. to fly off 15A1 lètjeti.. 2A2 . lèt io. lying. in summer. 10A2z lìce n 1. light [ = not heavy] 2A2. làka. lijem (I) to pour 14 see also òdliti. 6A2 . sentimental film or television show [B. lèbdim (I) [E] to float 20. this summer. 4A1z lòpov m. easy.I lav m. lak m. lyrical 19A2b lisje see lišće list m. [B] 1.

2. mahnem (P) 20. to be short of màramica f handkerchief A. purple ljubìmac m. Voc ljùbavi love 4 4A1z. DLsg Makèdonki Gpl Makèdonki Macedonian (f. to love B. Gsg ljekàra [J] [B/S] doctor (m. general) Makèdonija f Macedonia 1 Makèdonka f. currency of Bosnia and Herzegovina mart m [B. romantic 18A2b ljùbazan. KM). to kiss. 11A2z.V see zalùpiti lutka f. ljutim se [na + Acc] (I) B . less 11A2.VI. less 11A2 see mali mànjkati (I/P) to lack. 8A1z. manje više more or less see malo manji adj. na ljeto in the summer ljubak. 8A1z ljùbavni adj. in summer. thoughtful 13A1 ljubić m [B.C. 11A2z. 14A1z mada conj. ljeti adv. angry 10A3. on the forehead] A . lùpaju se (I) to strike oneself. Gsg Makedònca Macedonian (m. Gsg materijàla 1. ljutim (I). DLsg mački Gpl mačaka or mački cat 1A2. 2. somewhat 5A1 maloletan. Gsg ljubìmca favorite 15A1 ljùbiti. Npl lukovi onion.) 5A3. crazier see lud luk n. you’ve got to be kidding 7A3 mačka f. adj. former currency of Germany.VIII to be angry [at] see naljùt iti se M ma conj.. Gsg màgarca donkey màgistarski adj. mala matùra elementary school graduation mali m. little 20. to hit oneself [e.V lupiti se (P). more beautiful 11A2z see lijep ljetni adj. even if. men 3A1. small.C] romantic comedy 7A3 ljubičast adj. little 2A2. Gpl maraka 1.he’s crazy about you B. màg istarski rad master’s thesis 16A2a màgla f fog. small. Gsg màslaca [B. ma nèmoj you don’t say 7A3.VIII maloljetan. a little.g. ljetos adv. ma.V luđi adj. Gpl lutaka or lutki doll 9A2z LJ ljèkar m. . although 13A2 Makedònac m. 6 . nàljutim (P) to anger ljùtiti se. pòljubim (P) 1. [E] underage. DLsg majci Gpl majka or majki mother 2A3. 2.III lukav adj. documents 13A3 411 BCS-English Glossary . Gpl mašni bow. clever. 11A1z. leptir màšna bow tie matemàtičar m mathematician 11A3 matemàtika f. maloljetna adj. form little girl malo adv. . spicier see ljut ljudi m (pl only) Acc ljude Gen ljùdi 1. general) 11A2z ljèkarka f. adj. love. 2A3z. human 18A1. juvenile B . ma šta [B. DLsg ljèkarki Gpl ljèkarki [J] [B/S] doctor (f. 2. zračna lùka [C] airport B. 2. màslac m.S] butter 7A1 mašìnstvo n [B.S] ma što [C] no matter what 20. form) Hungary 1.S] May 6A2. ljùbazna adj.VIII. poljùbiti.VIII . 6A2 . 3A1z. 1. 2. sly 20. violet. beli luk [E] bijeli luk [J] [B/S] garlic lùka f. 1. spicy 6A4 ljùtit adj. màleni adj. 9A2z màjmun m monkey 2A3 màkar adv. master’s.VII marka f. ljupka adj.V mali adj. smaller. naljùtiti. juvenile B . mladi luk spring onion. material. mala f.VIII mama f mama. maloletna adj. daj! come on. nicer. 1. màgarac m. ljubim (I). mašem (I) to wave maj m [B. 6A2 . 3A2z for sg see čòvek [E] čòvjek [J] ljudski adj. DLsg marki. malèna. màhati. angry ljùtiti. DLsg lùci port. although 16A3b Mađarska f (adj. people. ljuti adj.S] mechanical engineering 13B3 mà̀šna f. 11A2z ljepòtica f [J] a beauty 17A1a ljepši adj.VIII ljući adj.) màlen. this summer. Gsg ljùbavi Isg ljùbavlju or ljùbavi 3A2. mama's 4 manastir m [Orthodox] monastery 16A3b manje adv. kind. angrier 2. Mom 9A4 mamin adj. B. mist 14A4 màhnuti. ljudska pràva human rights ljut. lùpati se. scallion. [J] summer 6A2 ljeto n [J] summer 9A1. 5A1z. lupam se. ljùta. friendly. majka f. 3A2z. [J] underage.S] March 6A2. at least màkar conj. form little boy . konvertabilna marka f convertible mark. . but 7A3. cute 15A1 ljùbav f. (abbr.. stamp 2A4. DLsg matemàt ici mathematics 3A2 materìjal m. amorous.

II mirìsati. materijalna adj. [soccer] game 12A2 mi pron.S] peace. 6A4z. contemplative. ràzmisliti.II Meksikànac m. izmèšati. misliti na (I) + Acc to think of 3A1. Gsg Meksikànca Mexican (m. (Acc-Gen) me 2A1. thoughtful 15A1 misliti (I). general) 11A2z minìstrica f [C] government minister (f. 7A1z see under ja meni pron. . 6A3z see under ja meč m. between 8A4z međùsoban. smisliti. DLsg Meksikanki Gpl Meksikanki Mexican (f. soft 19A3a. pusti me na miru leave me be.. pròmenim (P) [E] to change 20. nam 6A3 z (Loc) nama. settled area 14A2.materijalan. place of employment 11A4 mèšati. pleasant. place of employment 11A4 412 BCS-English Glossary . Gsg miliòna [B. however 12A2 mehàničar m [B.. zamìsliti miš m. 12A1z milosrdan. settled area 14A2. (clitic) (Dat) me 6A3. 6A3z. . moon 6A1 .C.VIII meso n meat 6A4 mesto n [E] 1. nice. town. 6A3z. measure mjesec m. Gsg meda honey 7A1. 6A3z. metric. calm. mala matùra elementary school graduation me pron. leave me alone 7A3 miran. 2. spot 10. to mix 14A1 med m.. mutual B. Gsg mes̀a ra [B. Gpl mjesèci [J] 1. Gsg milosti Isg -ošću or -osti mercy 10A3 mineralni adj.VI matičar m justice of the peace.) 11A2z mèdved m [E] bear 2A3 mèdvjed m [J] bear 2A3 među prep. softer 11A2z see mek mene pron. pròmijenim (P) [J] to change 20 .. mila adj. 12A1z milìon num. 7A3z . month 6A2. 2A1z. (Dat-Loc) me 6A3 . nam.000. 6A2 . spot 10. mijenjam. I mean . promijèniti. thought-related.000) 17A2a. to mean [as in mislim . to mix 14A1 metar. 2A1z. peaceful. merciful 19A2a milosrđe n mercy 19A2a milost f. mijènjaju (I). Gsg mìnistra government minister (m. general) Meksikanka f. 10A4z. Gpl mesèci [E] 1. Npl mèčevi match. Gsg milijùna [B. radno mesto job. Gsg minùta [B.IV međùtim adv. Gpl milìjardi billion. mesec dàna [for] a month 9A1. Npl miševi mouse 8A1.) mekši adj.VIII. mijèšaju (I).I mèt rički adj. Gsg misli Isg mišlju or misli thought 4 18A2 mesec m. town.S] butcher 11A2z milìjarda num.C] million (1. nam 6A3z (Instr) nama 7A1z for sg see ja misaon adj.000) 17A2a. izmèšaju (P) [E] to stir up. mešam. milosrdna adj. mènjaju (I).S] minute 9A4 minùta f [C] minute 9A4 mio. fragrance 20. we 4 6A4z. 2. charming mir m [B. registrar B. mjesto n [J] 1.) 11A2z mìnut m.. mèšaju (I). place. to think 3A1. miješam. dear. mi pron. measure mèsar m. 10A4z. mèdeni mesec B. nas 2A2z (Dat) nama. 6A2z. metra m meter B. place. 11A2z meksički adj. ìzmešam. mèdeni mjesec [J] honeymoon B. radno mjesto job. Mexican B . slepi miš [E] slijepi miš [J] bat mišljenje n opinion 10A4. pòmisliti (P) 1.II mera f [E] measurement. mjesecima for months.000. izmijèšaju (P) [J] to stir up.VIII matùra f secondary school graduation. B . 2A2z. quiet 8A2 miris m smell. mineral. izmijèšati. milìjardu one billion milìjun num. 2. material 20.IV] see ìzmisliti. month 6A2. 7A1z. metrical 19A3b 1A3. sparkling water 4A3 mìnistar m. po mom mišljenju in my opinion 10A4 mjera f [J] measurement. + Instr among. B.11A2z see under ja mijènjati. mesecima for months. moon 6A1. promèniti. (clitic) (Acc-Gen) me 2A1 . 6A2 . tranquility 7A3. mjesec dàna [for] a month 9A1. mirna adj.VIII medicìna f medicine 13B3 medicinska sestra nurse (f..II mijèšati.IV . ìzmiješam. 6A3z.C. mèdeni mesec [E] mèdeni mjesec [J] honeymoon B. 7A1z (Acc-Gen) nas 2A2z.S] million (1.C] mechanic 11A2z mek adj. međùsobna adj.. menjam. 7A1z see under ja mènjati. mineralna vòda mineral water. mìriše (I) (3rd person only) to smell fragrantly misao f..

young man 8A1 mladost f. young 7A2. possible 11A3 mogući adj. mùčna. torture. adj. može. much. mòraju (I) must. DLsg muci 1. kiselo mlijèko yogurt-like beverage 7A1 mljeti. to plead 17A3a molim please 2A4 molim? yes? 2A1 molim! 1. adj. 5A1z.. him. 2. form bride B. zàmolim (P) 13A1 to ask for. wet 18A1a mòkraća f urine mòlba f. možeš. Gsg mòmka Npl mòmci Gpl momàka young man. to request mòmak m. mràčni adj. sàmljeti.C] moment 3A2 mnom pron. perhaps.VII mnòžiti (I) to multiply 12A1. 11A2z. Gpl muslimàna adherent of Islam (m. torture mučiti se 1. 2.VIII mlađi adj. 5A4z. moderna adj. 2. Muslim 19A3b 413 BCS-English Glossary . DLsg mùhi [C] fly [ = insect] muk m silence muka f. moram. Gpl Muslimàna member of former Yugoslav ethnic group now known as Bosniaks (m. 6A4z. (clitic) (Dat) 1. molim (I) to pray.) muslìmanski adj. mogu. powerful 19A2b moć f. general) muslìmanka f. Gsg moći Isg moći or moću power. mòje.II mòžda adv. Npl mravi Gpl mravi or mrava ant mreti. dead mr̀žnja f hatred mu pron. have trouble mudar. Gpl mnòštava multitude 20. 2.S] moment 3A2.) Muslìmanka f. 6A3z. DLsg Muslìmanki Gpl Muslìmanki member of former Yugoslav ethnic group now known as Bosniaks (f.VI mučiti torment. mràčna. to have to 2A1. možemo. monotonous 18A1a mòrati. 6A1z mòment m. a lot 5A1 . mrem (P) [E] (archaic) to die 18A1a see ùmreti mrijeti. DLsg muslìmanki Gpl muslìmanki adherent of Islam (f. modern. mudri adj. sàmleti. wise 8A1. lad 4A1.. Gpl mrkvi [B. kiselo mlèko yogurt-like beverage 7A1 mleti. mladi adj. mlada f. 11A2z 12A2z mòmče n lad. mrem (P) [J] (archaic) to die 18A1a see ùmrijeti mrk adj. mokra adj. mogla. petition 16A2a mòliti. mlàda. pertaining to the period that spans the early and mid20th century 18A3 moguće adv. Gsg mladìća boy. 10A2z. 7A2z. it 6A3. gloomy 18A1a momčad f. Gpl motocìkala motorcycle 7A2 mòtriti (I) to observe 18A1a mozàik m mosaic 20. many. mògu. you’re welcome [in response to ‘thank you’] 2A4. application.VIII mlàdić m. Gsg mladosti Isg -ošću or -osti youth mladòženja m. gloomy 18A1a mrkva f. . agonizing 20. might mòći (I) to be able to 2A4 . 8A1 .C. možete. many. sàmeljem (P) [J] to grind 14A1 mnogi adj. . dark. 13B1 . think nothing of it [in response to an apology] mòliti. pòlarno more Arctic (or Antarctic) Ocean 15A1. 10A1z. possible 12A1z mogùćnost f. me (Instr) 7A1. zamòliti. mr̀tva.C] carrot mr̀tav. mòja pron. 6A4z mokar. 7A1z see under ja mnòštvo n.. younger 11A2z see mlad mlèko n [E] milk 4A3. meljem (I). Npl mòstovi [B. my. 2A4z. 7A1z mòriti (P) to torment. mogao. mine 4 1A2. 10A2z.S] bridge motocìkl m. mùha f. struggle. nausea muslìman m. sàmeljem (P) [E] to grind 14A1 mlijèko n [J] milk 4A3. može 3rd sg sure! OK 2A1 moderan. moćna adj. 1. maybe 9A3 može unchanging form sure! OK 2A1 see under mòći mračan. 2. to trouble 15A1 Moskva f Moscow 4A1 most m. boy 12A2z mòmenat m. Gsg mogùćnosti Isg -ošću or -osti possibility 16A1a moj. mrtvi adj. Gpl mòmenata [B. Npl mladòženje bridegroom B. 12A1z mobitel m cellular phone moćan. many a 6A4 mnogo adv. torment. 13A1z more n sea 1. to be obliged. 5A1z. Gsg momčadi Isg momčadi team mrak m darkness 14A2 mrav m. Gpl mòlbi request. meljem (I). general) Muslìman m. 10A2z see under on mučan.mlad. 2. molim (I) 2A4. 1.S] at the moment 16A2a monàrhija f monarchy 18A3 monoton adj. 8A1z momentalno adv. that’s OK. mùdra. Gsg mòmenta Gpl mòmenata [B. [B. mučni adj.

VII. 15A1z see under nàći se nàlet m gust [e. client 13A2 mùva f. 414 BCS-English Glossary . to meet [with]. most. ìzaći na pìće go out for a drink B. nàlaziti se (I) see ìći 8A1. nàdaju se (I) to hope 14A2 nàdimak m. nàišao (na) (P) 14A2. 9A2z. above 5 nàda f hope 16A3a nàdati se. nàšao. DLsg mùv i [B. nadžìvio. nadvlađìvati. najàvljujem (I) to announce najbolje adv. nalìvati (I) to pour naljùtiti. nagovještàvaju (I) [J] to hint. na leto [E] na ljeto [J] in the summer. 3A3 . + Instr over. na zìmu in the winter. + Loc on. Gsg muškàrca man 3A1 mùški adj. nàšla (P) 12A2. 7A1z N na prep. 7A1z.II nàići.. pada [mi] na pamet it occurs [to me] 11A4.III. at the end 5C1 nàkititi see under kititi naklada f [C] edition. 11A1z najèžiti se. bez obzira na + Acc regardless 9A4. na taj nàčin (in) that way 10A4 nàći. to procure nacionalni adj. male. Gsg nàdimka nickname 18A3 nadovèzati.VI nagovàrati nagòvaram. nakon toga što conj. nàlaziti (I) to find nàći se. nàdživim (P) [E] to outlive 18A3 see žìveti nadžìvjeti.VIII najpre adv. 9A2z. nagoveštàvaju (I) [E] to hint. Npl nadvojvode archduke 12A4 nadžìv eti.S] musician (m. nàljutim se [na + Acc] (P) to get angry [at] see ljùtiti se nam pron. nadovèzujem (I) to add on B . na prìmer [E] na prìmjer [J] for example 11A3. nàgla adj. onto 5 9A1z.V. Isg mužem Npl muževi husband 4 7A2. to care for B .VIII see also vèzati nadvlàdati. nàdživim. nad prep. + Acc [moving to a position] over. nagòvestim (P) 16A3b. 5A2z. misliti na + Acc to think of 3A1. + Acc to.[E] first of all 16A2a najprije adv. (Dat-Loc) us 6A3 . na prep. nadòvežem (P). DLsg mùzici [B. nagovèštavam. finally. nagòvorim (P) 20. to alert nagovijèstiti.S] musician (f. sudden. nagoveštàvati.S] musical 16A3b mùzika f. (clitic) (Dat) us 6A3. paziti na + Acc to watch out for. na taj nàčin (in) that way 10A4.muškàrac m. nadžìvjela (P) [J] to outlive 18A3 see žìvjeti nàgao.II.III nàlaziti see under nàći nàlaziti se (I) to be located 6A1. (Instr) us 7A1. nagòvijestim (P) 16A3b. nađem se. nagradna ìgra competition for a prize B . nàbavljati (I) to obtain. 6A3z. publication 20 . nàjavim (P) B .V 12A2.VIII nàbaviti (P) 16A1a. nakon prep. nadvlàđujem (I) to overcome 20. by heart 10A3 nàpasti. nagovàraju (I) to urge see also nagovòriti nagovèstiti. naìlaziti (na) (I) to happen upon see ìći naìlaziti see under nàići nàime adv. namjèravam. nàpadnem. manner 10A4 . na jesen in the autumn 9A3 .g. namèravam. . above 5 7A2z.C. nàiđem.S] music 7A4 muž m.) 11A2z muzički adj. best. najavljìvati. nadam se. + Gen after 5 11A1z. the best 5C1. 7A1z see under mi nama pron.III see also vlàdati nadvojvoda m. na žalost unfortunately 12A3. nalio. of wind] 14A2 nàliti. nameràvaju (I) [E] to intend 11A3 nameštaj m [E] furniture 12A1 namjeràvati. national 16A2a nàcrtati see under crtati nàčin m way. nadvlàdaju (P). 10A1z. masculine 10A3 muštèrija m or f customer. nalijem. nagovještàvati. nàšla se (P) 1.VI to convince see also nagovàrati nagrada f prize B. 6A1z 5A1. nàljutim (P) to anger see ljùt iti naljùtiti se. result 20.. 6A3z. [B. abrupt 20 . nàšao se. nàdvladam. [J] first of all 16A2a najviše adv. nađem. na pròleće [E] na pròleće [J] in the spring. Gsg muzèja museum 5A4 mùzičar m [B. nàpala (P) 12A4. 7A3z see under mi nameràvati. namjeràvaju (I) [J] to intend 11A3 namještaj m [J] furniture 12A1 napamet adv. nadovezìvati. nalila (P) 11A1z. nagovjèštavam.C. to find oneself 10A1. 2. nàježim se (P) to get goose bumps 20. nàpao. 8A4z nad prep. the most 11A1 najzad adv.C. to alert nagovòriti. lìčiti na to resemble A. at 5 6A1. general) 11A2z mùzičarka f DLsg mùzičarki Gpl mùzičarki [B. after 13A4z nàlaz m finding.S] fly [ = insect] mùzej m. namely 15A1 najàviti.

ne ćemo. Gsg nàstanka origin 17A4 nàstaviti (P) 14A2. nedòstajem (I) + Dat to miss [as in òni nam nedòstaju we miss them] nàrančast adj.S] out. 6A3z. [E] weekly 16A3a nèdjelja f [J] 1. nàrednog dana on the next day nàročito adv. to leave see pùstiti napùštati see under napùstiti nàranča f. Sunday 2A1 . DLsg nàuci [B.IV nàsljedstvo n [J] legacy. back 14A2 naùčiti. Gpl nàranči [C] orange [ = fruit] 4A3 nàstavnica f teacher (f. [J] finally 16A2b nàpraviti see under praviti nàpredak m. nàrodni adj. 5A4z. 12A4z. nàporna adj. ne će [C] see under hteti or htjeti nèdelja f [E] 1. navòditi. learning 11A3. folk 17A2a. nàučim (P) to learn 10A2. of the people. 2. polìtičke nàuke [B.III nàtkasna f. Gpl nàrandži [B. [E] finally 16A2b naposljètku adv. strenuous. 7A1z see under mi nas pron. nàveo. nàručim (P). to stop in 12A2 nàzreti. our. navèdem. 3A2z. [C] in the evening 5A4 nàvesti. following.S] next. nàstavljati (I) A . nasmèjem se (P) [E] to laugh a lot 20. nazìvati. Npl nećaci nephew 20. (clitic) (Acc-Gen) us 2A1. 6A1z.IV nàsledstvo n [E] legacy.S] political science 13B3.II navràtiti. Gpl nàtkasni [B. neće. DLsg nećaki [S] niece nećàkinja f [B. [B. to give up. napùštati. [B.S] outside 5A4. Npl nàslednici [E] heir 20. to abandon. pron. 2. navìjaju (I) to root. 5A3z. week 5A3. nàvijam.S] science. naručìvati. naslànjati (I) to lean. nàvratim (P). 5A3z. (Acc-Gen) us 2A1. violent 20. narùčujem (I) to order 10A1 nàrudžba f.S] orange [ = fruit] 4A3 nàrandžast adj. 2A1z. heritage 20. finally 10A2 napolje adv.V nasmèjati se. opposite. ne ćeš. 10A2z. folk 19A3b. nàzivam. nàpuštam.III to continue nàstavljati see under nàstaviti 415 BCS-English Glossary .nàpadati (I) to attack napìsati see under pìsati napokon adv.) 11A2z nàstavnik m. Sunday 2A1. scholar 11A2z nàuka f. nàzirati (I) to catch sight of nàzvati. Gsg nàpretka progress B. [B. [J] [B/S] weekly 16A3a nedòstajati. 9A2z. + Dat. hard 12A2 naposlètku adv. nasmìjem se (P) [J] to laugh a lot 20. of course 7A1 nàredan. to cite. nàvela (P). Npl neba or nebèsa 1. to quote 20. 7A1z see under mi nàsilan. 5A4z.S] see under hteti or htjeti ne ću. 2.S] natural sciences 13B3 naveče adv.III naprotiv adv. see also ùčiti nàučnik m. heaven 17A2a nećak m. nàsilna adj.VIII narogùšen adj. 5A4z.. nàvodim (I) 1. [B. 2.III nàtjerati (P) [J] to force B . not 2A1 nebo n. week [J] [B/S only] 5A3. from a catalogue] nas pron. ne ćete. nećeš. nàrodna prìča folktale B. napùštaju (I) 18A3 1. nèdeljom on Sundays 7A2 nèdeljni adj. Npl nàsljednici [J] heir 20 . nàvraćati (I) to drop in. to induce B . to cheer B. nàredna adj.VII nàsilje n violence nàslednik m. . nazòvem (P) 17C1. bristling 10A3 narùčiti. 17A2a . prìrodne nàuke [B. Npl nàučnici [B. nèćete. naše. [B] in the evening 5A4 navečer adv. ne će. nazìvaju (I) 19A1b to call see zvati nažalost or na žalost unfortunately 12A3 ne part. 1. [C] orange [ = color] nàrandža f. to state.VIII.VI see also smèjati se nasmìjati se. especially 10A4 nàrod m [one’s] people.S] orange [ = color] nàravno adv.g. across from 5 1A2 8A4 naš. national 7. 5A4z nàporan. general) 11A2z nasuprot prep. on the contrary 20 .III nàpuniti see under puniti napùstiti. nàpustim (P) 15A1. Npl nàstavnici teacher (m.S] bedside table. naša poss. to rest 20. Gpl nàrudžbi or nàrudžaba order [e. sky 6A1.III nàslov m title 17A3b nàsljednik m. ours 4 nàterati (P) [E] to force B. nèdjeljom on Sundays 7A2 nèdjeljni adj. nightstand 12A1 natrag adv. no 1A2. 6A3z.C] niece nèću.II nećaka f. nèće [B.III see vòditi navìjati. nazrem (P) 19A2a.S] scientist.VI see also smìjati se nàstanak m. 2. heritage 20. outside napolju adv.V naslòniti (P). 2. to lead. nèćemo.

adj. 7A2z. to be angry 11 see iznervìriti se nèskroman. 2.IV netko pron. without blinking B .V nego šta excl. pròmetna nèsreća [C only] saobraćajna nèsreća [B. before 20. awkward. adj. nekome (Instr) nekim nekolicìna f several. some kind of 16A1a nekako adv. something 4A3. nepristojna adj. clumsy. ako nemate ništa protiv (I) if you have no objections 13A4 . a few [seen as a unit] 19A2b nemiran. 7A3z nekada adv. neobična adj. but. [E] unconvincing 20 . messy. neposredna adj. awkward. general) Nèmačka f. neprijatna adj. imperfective. 2. DLsg nezi [E] care. netaktična adj. 18A3 . [E] 1. ma nèmoj! you don’t say! 7A3. sometimes nekakav.I neka. immodest 13 nèsreća f 1. [C] of course! 11A4 negoli conj. nekakvo. unambiguous 20 . 3A3 . u neku ruku in a sense. somehow B..S] direct. nèsvršen vid imperfective aspect netaktičan. nekakva pron. nèskromna adj. Gsg neòvisnosti Isg -ošću or –osti [C] non-dependency neozbiljan.S] of course! 11A4 nego što excl. agitation 18A1a neùredan. nedostàtak m. several. neozbiljna adj. neizmjerna adj.I nego conj. nekome (Instr) nekim nètremice adv. listless 9 nevolja f trouble 19A3a nevreme n. than 11A2. 2. 1. nèmaju (I) not to have 2A1. frivolous. nekih pedesètak a certain 4 fifty-some. Gsg nevremena Npl nevremèna Gpl nevremèna [E] foul weather. unnamed 19A2b neizmeran. a few 6 nema unchanging form there is/are none 4A2. [B. nèstajati. [E] immeasurable 20. Gsg nevremena Npl nevremèna 416 BCS-English Glossary . somewhat B. 8 neobičan. adj. any. rather 2A1 . fifty-odd. 9A3z (Acc-Gen) nekog. before 20. silly 3A3 neposredan.18A3. some. nèstanem (P) 14A4 . prije negoli conj. clumsy. once [in the past] 16A1b. roughly fifty 13A3 .I nèvešt adj. nervìraju se (I) to be irritated. 2.S] unpleasant 9A2 nepristojan. accident 7A2. [E] somewhere 9A3z negdje adv. immediate 16A2b neprijatan. nemirna adj. neùredna adj. nevoljna adj. nekа pron. neizmerna adj. 9A3z neko pron. Gsg nèstanka disappearance 17A4 nèstati.VIII neizvesnost f. 2. untidy 9A2 neutralan. in a way 7A2 9A3.C] uncomfortable 9A2 nekoliko adv. kućna nega home care 20. 2.S] someone 4 (Acc-Gen) nekog.) nemir m restlessness. unusual 15A1 neòvisnost f. 13A4z. unhappiness. [B. unwitting B. nemam. pre nego što [E] prije nego što [J] conj. Gsg Nèmca [E] German (m. storm 14A2 nevrijeme n.C. Gsg nedostàtka Npl nedostàci Gpl nedòstataka lack. [E] German 2A4 nèmati.V nèimenovan adj. form Germany 4A1 nèmački adj. [C] someone 4 9A3. 5A2z. 2. not serious. tactless 20. Gsg neizvesnosti Isg -ošću or -osti [E] uncertainty 11A4 neizvjesnost f. neko. nek let (used with 3rd person verbs) [as in neka pišu let them write] 7A3. nèmojmo let’s not 7A3 nèna f [B] grandmother 5A3z. nekoga (Dat-Loc) nekom. [J] 1. [J] unconvincing 20. nekoga (Dat-Loc) nekom. nèrviram se. 1. neutral neuvèrljiv adj. neutralna adj. unwitting B.VII neugodan. [B. [J] somewhere 9A3z nega f.VIII neizmjeran.II neki. [B. . restless 8A2 nèmoj don’t! 7A2 . insufficiency nedvòsmislen adj. 10A1z Nèmac m. 4A2z.IV nevoljan. neugodna adj. 9A3z (Gen) nečeg[a] (Dat-Loc) nečem[u] (Instr) nečim nešto adv. nèstajem (I) 19A1a to disappear see stati nestrpljènje n impatience 8A2 nešto pron. Gsg neizvjesnosti Isg -ošću or -osti [J] uncertainty 11A4 nejèstiv adj.V nèsvršen adj. nemam pòjma I have no idea 13A3 Nèmica f [E] German (f. incomplete.IV nèvješt adj.VIII negàcija f negation 17C1 negde adv.S] traffic accident nèstanak m. 11A2z. 1. [J] immeasurable 20. impolite nervìrati se.I neuvjèrljiv adj. than. 4A1z. inedible 20. [B. 1. nèmojte don't! 7A2z.

not a single one 15A2 nijèdnom adv. (Dat-Loc) 1.. level. hers. ničemu (Instr) ničim ako nemate ništa protiv if you have no objections 13A4. her.) njemu pron.. but. leg. pertaining to news.S] November 6A2. 2. 9A3z (Acc-Gen) nikog. ni. Gsg nezàvisnosti Isg -ošću or -osti independence 12A4. 5A4z nitko pron. Gsg noći Isg noći or noću night 3A2. adj. ničija pron. never 14A2 see jèdnom Nijèmac m. njeno. him. 2. nikad se nè zna you never know. nìsmo. prèneti [E] prènijeti [J]. be that as it may.. 12A4z nèzgodan.I nogomètaš m. nužna adj. novi adj. Gsg nosa Npl nosovi nose 10A4 5C1. nòžni palac big toe 10A4 npr. . nightstand 12A1 nòga f. nor.C] bedside table. it’s nothing 12A3 niti conj. never 7A1 ... nikoga (Dat-Loc) nikom. [B. general) nikad.. last night 13A3 New York m [B.. 6A2 . Gsg nòvca money 5A2 nòvembar m. nìj e. neither 5C1. no one’s. 6A3z see under on. 5A4z. 2. plane 19A1b noćni adj. 9A3z (Acc-Gen) nikog. shorter 11A2z see nizak no conj. (Gen) 1. nikome (Instr) nikim nìvo m. 6A3z see under on. 5A4z. its 1A2 . [C] 1. nor 5C1. ništa zà to it doesn’t matter. ama baš ništa not a single thing 15A2. tonight. njègova pron.S] no one 9A3.. 10A4 . nòsiti. his. . Gsg Nijèmca [J] German (m. 4A2z njèzin.. DLsg novinarki Gpl novinarki journalist (f. either 7A1. nòva.C. nikome (Instr) nikim nìsam. low. niski adj. not once.S] 1. nèzgodna adj. nothing 4 4A3. one never knows 11A4 niko pron. lower. 2.II neznànje n ignorance 11 nežan.VII ničiji. or . ùneti [E] ùnijeti [J] nov.. night. nosim (I) to carry 6 7A3z. Asg nogu DLsg nòzi Gpl nogu 1. general) 11A2z novinarka f. or 7A1. 4A2z 2. njègovo. òdneti [E] òdnijeti [J]. her. [E] tender. neither. adj. novinar m journalist (m.C] soccer player B. foot. 7A2z. 11A3. him. sinoć 417 BCS-English Glossary . 1. . new 4A1. zero nužan. Gsg nòvembra [B.IV nogometni adj.S] 1. it 6A3z see under òna njega f.. leg. ni not .. ni . [C] no one 9A3. Gsg nogometàša [B. òno njègov. pònuditi (P) 13A1 to offer nula num. storm 14A2 nòćas 1. [B. gentle 19A1a ni part. 5A4z. 2. abbr.C] soccer A. nikoga (Dat-Loc) nikom. novinski člànak newspaper article 18A3 nož m. 2A3z... nizak. her. pridòneti [E] pridònijeti [J]. awkward B. ni neither . nijèdna adj. nìsu see under biti ništa pron. nìste. 5A4z. ničega (Dat-Loc) ničem. it 2A2. 4A1z. ni ..I nos m. anyway 15A1 4 noć f. noćni ormàrić [B. [J] nowhere 9A3z nijèdan.adj. 2.Gpl nevremèna [J] foul weather.C] soccer. ničija zèmlja no man’s land 16A1a nigde adv. njena pron. 2. [E] nowhere 9A3z nigdje adv. (Acc-Gen) 1. niti neither . njèzina pron. [J] German 4A4 Njèmica f [J] German (f.. 9A3z (Gen) ničeg. pòneti [E] pònijeti [J]. short [in stature] 2A2..I njega pron.III NJ nje pron. 10A4z see also ìzneti [E] ìznijeti [J]. niti . [B. 1. làku noć good night 3A2 see also nòćas. Gsg nivòa [B. adj.C. 2. foot 10A3.. Novi zàvet [E] Novi zàvjet [J] New Testament nòvac m. 1A2.. nežna adj. nìsi. its 4 Njèmačka f [J] Germany 4A1 njèmački adj. necessary 20. nogometni klub soccer team B. . base.VIII niži adj. it 6A3. njèzino.. 11A2z. 2A2 .) novine f (pl form) newspaper 3A3 novinski adj. nikada adv. kućna njega home care 20. Gsg nòža Isg nòžem Npl nòževi knife nòžni adj. this very night. . ni tolìko not even that much A . òno njen. nìska. mean nizvodno adv. nocturnal. not. for 11A3 na prìmer [E] na prìmjer [J] nuditi (I). downstream 20. prìneti [E] prìnijeti [J]. DLsg njezi [J] care. s nogu while standing 12A2 nogomet m [B.C] New York 4A1 Nezàvisna Dr̀žava Hr̀vatska [NDH] Independent State of Croatia (1941-1944) 18A3 nezàvisnost f.

Npl oblaci cloud 10A3 oblik m. to stop in for a visit 16A3a see ìći òbigrati (P) 1. ne dòlazi u obzir out of the question 5A4. lunch. obràđujem (I) to process. evaluation ocèniti. (Acc-Gen) them 2A2. it 7A1z see under on. + Loc about. obòlijevam. 4A3z objektivan. 6A3 z see under òna nju pron. archaic shape. objašnjàvaju (I) to explain 10A3. òbjasnim (P). òna. (Instr) 1. to provide običaj m custom 12A3. to grade 10A3 ocjena f [J] grade. nearby. òcijenim (P). to publish 17A4 objavljìvanje n declaration. òbnovim (P) 15A1 . po običaju as usual B. her. to illuminate 20 . njihovo. objašnjàvati. to go from place to place. obùčem se (P) oblàčiti se.C. objective 13 oblak m. njihova pron. (Instr) 1.VIII. familial 12A3 objàsniti. òbišao. obàvestim (P). 2. òno njima pron. in view of 16A2a ocena f [E] grade. obàvijestim (P). (with f noun) [E] both 4A4. 4A3z obala f shore. objavljìvati. obòlevam. òbradujem (P) to delight 16A1b. obasjàvaju (I) to cast light on. òbradujem se (P) + Dat to be overjoyed [at] see also radovati obrana f [C] defense obràtiti se. consideration 16A2a. publication 18A3 objavljìvati see under objàviti obje num. .IV . nježna adj. 2. obavještàvati.hers.S] New York 4A1 O 6A2 . òbnavljam. adj. obrađìvati. òbiđem. òbraćati se (I) + Dat 16A3a to address. theirs 1A2. ocènjujem (I) [E] to evaluate. obezbeđìvati. it 2A2. bez obzira na + Acc regardless (of) 9A4 . òne njihov. obìlaziti (I) 16A3a 1. 10A4z objàviti. òblačim se (I) to get dressed 9A2z obveza f [C] obligation 12A3 obzir m regards. Gsg obìtelji Isg obìt elju or obìtelji [C] objašnjènje n explanation 20. obnàvljaju (I) 16A3a to renew obòleti. obolijèvati.VII obìlaziti see under òbići obìlaženje n tour 16A3b obìtelj f. ocjenjìvati. òbjavim (P). òbradim (P) 13A3. it 6A3 see under òna njom pron. obèzbedim (P) 16A1b. her. òbući se. its 1A2 . òbična adj. to grade 10A3 ocenjìvati see under ocèniti ocijèniti. to turn to òbrazina f mask 19A2a òbrok m. him. obnàvljati. o prep. to announce B . objàšnjavam. burglary 20. ocjènjujem (I) [J] to evaluate. to tour. 4A2z nježan.S] obligation 12A3 obavijèstiti. to go through see ràditi òbradovati. oblàčiti. obùčem (P). objektivna adj. [C] family. to declare. obèzbjeđujem (I) [J] [B/S] to secure. obzirom or s obzirom na + Acc regarding. proximate 12A2 obnàvljati see under obnòviti obnòviti. òbradovati se. obèćavam. dinner) obrva f eyebrow 10A4 òbući. Npl oblici shape. obolèvaju (I) [E] to fall ill see bòleti obòljeti. to evade 19A3a see ìgrati obìjanje n break-in. [J] tender. obećàvaju (I) to promise 11 obezbèditi. obèzbijedim (P) 16A1b. evaluation 418 BCS-English Glossary . òbratim se (P) 16A2a.I. obavještàvaju (I) [J] to inform 14A3 obe num. obećàvati. concerning 5 o čèmu se radi? what’s it about? 6A2 oba num. obàsjavam. ordinary 2A4 òbići. objàvljujem (I) 1. (with m or n noun) both 4A4.VI òbičan. to assess. coast 6 obalni adj. obòljela (P).V obavèstiti. it 7A1. òblačim (I) to put on [clothes] A. (Dat-Loc) 1. Npl òbroci meal (breakfast. 4A3z obećànje n promise obèćati (P). to ride around or fly around. obòlim (P) 18A3 . 10A4z obaveza f [B. 2A2 . obòlim 18A3. obasjàvati. to assess. òbličje n. (Acc) 1. . their. 2. (Dat-Loc-Instr) them 6A3z see under òni njiva f plowed field 18A1a njoj pron. gentle 19A1a njih pron. òbišla (P) 20. obavèštavam. obezbjeđìvati. to provide obezbijèditi. obòlio. 6A3 z see under òna Njujork m [B. obolèvati. (with f noun) [J] both 4A4. coastal 16A2a obàsjati (P). shore. 2. obaveštàvaju (I) [E] to inform 14A3 family 9A1 obìteljski adj. 2. form 17C1 obližnji adj. ocenjìvati.VIII. 3A1z. 6A3z see under òni. obavjèštavam. obolijèvaju (I) [J] to fall ill see bòljeti òbraćati se see under obràtiti se obràditi. her. obèzbeđujem (I) [E] to secure. 2. 2. 4A2z njim or njìme pron. form 15A2. 2. òcenim (P). obaveštàvati.

odìgravam. 3. response 2A1 odgovòriti. characteristic. odàvati. . odnijela (P). òdlivam. of 5 4A3. immediately 5A2 odmàhnuti. versus. odlètati.III to fly off see lètjeti òdličan. to bring up odgovàrajući adj. òdobrim (P) 16A1a. excellent grade [in school] 17A3b òdliti. determined.e. 12A1 ..VII odeljènje n [S] hospital ward. odèvaju se (I) [E] to be dressed. òdgajam. odseljàvati se.VI. odijèvati se. of films] 16A1a see gledati odgòjiti. Npl òdsjeci [J] university department 16A1a òdsjesti. as to. odèvati. away from. to take 10A4. despairing 14A2 očekìvati. očèkujem (I) to expect 14A4 očigledno adv. òdnosim (I) [E] to carry away 7A3. òdmahnem (P). section òdenuti. + Gen from. odèvati se. to put on B. 9A3z òdigrati (P). 2. concerning. òdijevam se. odlučìvati.I odavde adv. òdveo.I òdenuti se. odòbravam. òdlećem (I) [E] A . òdlučim (P) 12A3. odnòsiti. òdsednem (P). òdlijevam. odigràvati. òdjenem se (P).V očùvati see under čùvati od prep. odseljàvaju se (I) to move away see sèliti se òdsesti. odnio.g. odmahìvati. odgàjaju (I) to raise. odnòsiti. 12A1z odgovàrati see under odgovòriti òdgovor m answer. from here 13A4 odavno adv. odnèsem. održàvaju (I) 16A3b 1. odmàhujem (I) to dismiss with a wave of the hand 20.III òdneti. òdvažim se (P) to muster courage 16A3a òdvesti.III to fly off see lèteti odlètjeti.ocjenjìvati see under ocijèniti očaj m despair 20. specific. odlètio. to maintain. odsèdati. to disclose. feature. òdgojim (P) 20. odobràvati. odlètim (P) 15A1 . òdenem se (P). odobràvaju (I) to approve odrèditi. odòbriti. odgàjati. òdsjedam. department. òdjenem (P). accordingly 12A1. òdlijećem (I) [J] A. održàvati. DLsg odlici 1. to be convenient. respectively. from somewhere B . òdevam se. odgòvaram. òdvodim (I) to lead. 9A3z. or rather. i. from where 4A1. that is. 7A3 z.C] hospital ward. excellent òdlično adv. definite. òdsjednem (P). odijèvaju (I) [J] to don. odlijem (P) 14A1. 6A1z òdnekud adv. òdsedam. corresponding 16A2a. òdselim se (P) 18A3 . 10A4z see nòsiti òdnos m relationship 11A4 òdnosno adv. odlètjela (P) 15A1. certain 19A1b odr̀žati.VI òdmor m 1. òdvela (P). odsjèdaju (I) [J] to stay as a guest 16A1a odvàžiti se. odèvaju(I) [E] to don.VI. to wear odèvati see under òdenuti odèvati se see under òdenuti se òdgledati (P) to watch a series [e. Npl òdseci [E] university department 16A1a odsèliti se. òdijevam.III očajan. odr̀žavam. odlična adj. odrèđujem (I) to determine.S] defense òdeća f [E] clothing 20. and. 10A2z. 2. to sustain see dr̀žati održàvati see under odr̀žati òdsek m. očajna adj. odlùčujem (I) to decide odmah adv. òdržim (P) B. određìvati. to correspond to 6A4z. 2. relatively. odsjèdati. show. odlijèvati. in other words. in reference to. to answer. to set òdređen adj. odgovàrati. òdenem (P). 10A4z see nòsiti òdnijeti. òdnosim (I) [J] to carry away 7A3. odlìvaju (I) [E] pour off see liti odlùčiti. 10A4z see vòditi 419 BCS-English Glossary . 12A1z. to wear òdlaziti see under òt ići odlètati see under odlèteti odlèteti. odsèljavam se. to betray 20. to respond. suddenly 14A4 see jèdnom òdjenuti. regarding. odlijètati. 7A3z. to hold 2. odgovàraju (I) 5A1 1. odijèvaju se (I) [J] to be dressed. school recess 5C1. odvèdem. 2. odlètim. òdredim (P) 18A1b. miserable. in regard to. odijèvati. òdevam. 7A3z. odnèsem (P). long ago. vacation.VII òdjel m. odgòvorim (P) 16A2a. odvòditi. 11A2z òdakle adv.I òdjenuti se. excellent 2A4 odlijètati see under odlètjeti odlika f. 4A4z. obviously òčit adj. a long time 16A1 odbrana f [B. odlijèvaju (I) [J] odlìvati. odsèdaju (I) [E] to stay as a guest 16A1a òdsjek m. odigràvaju (I) to play 9 see igrati odijèvati see under òdjenuti odijèvati se see under òdjenuti se òdjeća f [J] clothing 20 . + Dat to suit. Gsg òdjela [B. òdajem (I) 1. 4A1z òdati (P). 11A1z. rest. department odjèdnom adv. obvious B. to put on B.

he. opràvdavam. 7A1z for other forms see òn i ònaj. odžìvio. 2. okùpljaju se (I) to gather around 18A3. òkupljam. òne f. then. njìme 7A1z for pl see òni 1A2 . 1. 2A2z. Gsg òktobra [B. to deflect odžìveti.C] general opasan. in that direction opći adj. òno. in that direction 20. opredeljìvati se. okrètati. leaden 18A1a olovo n lead [ = metal] olùja f storm 14A2 òmladina f young people 16A1b òmlet m omelet 7A1 1A2. opasna adj. oprèdijelim se (P) 16A3b.S] mirror 9A2 okàniti se. 2A1z. . òdvratim (P) 20. 7A1z (Acc-Gen) njih. ih 2A2 z. okùpator m.IV operìrati. 10A1z (Gen) nje. recovery 20. oprèdelim se (P) 16A3b. approximate. DLsg oporuci [B. DLsg òlovci Gpl òlovaka or òlovki pencil 1A2. òdživim. that kind of ònamo adv. òdživim (P) [E] to live out one’s life 20. pron.IV oko n. òkanim se (P) to avoid. 6A2 . 7A1z (Acc) nju 2A2. opònašam. òkrenem (P) 20. pron. [E] there 14A2 òndje adv. òna f. it 4 òno n. 2.S] stjecajem [C] okòlnosti as things turned out okrènuti. [B. im 6A3z 7A1z òkupiti (P). in outline form 16A2a Olimpijàda f Olympic Games 16A1b òlovka f. okùpljaju (I) to gather. joj 6A3 z (Loc) njoj 6A3z (Instr) njom. pron. surroundings 16A3a okòlnost f. on m. 2. òdvraćati (I) to retort. onàkva pron. 7A4 . pron.C] lawyer 5A3. [J] there 14A2 1A4. to shun B. okùpljati se. Gsg opòravka convalescence. olovna adj.C] testament. dangerous 7A2 operàcija f operation 20 .I opòraviti se (P) 20. ga 2A1. 2A2z. 6A3z. 14A1z okùpljati see under òkupiti okùpljati se see under òkupiti òkvirni adj. 10A4z.VIII. òkupiti se (P). òdvezao.II. okùpljati. Npl òdvjetnici [B. 1. mu 6A3z (Loc) njemu 6A3z (Instr) njim. pron.S] to operate 20. Gsg okupàtora occupying forces 18A3 2A1z. they 4 7A1z for other forms see òni òni m. 2A1z.IV opràštati see under opròstiti òprati see under prati òpravdati (P) 20. 2A1z (Dat) njemu.S] kèmijska òlovka [C] ballpoint pen 2A4. . 11A1z see vòziti òdvjetnik m. that way. lead.òdvesti. njima.VII. opèriram. 6A3z. they 4 1A4. 2A2 z. òna pron. òpišem (P). 10A4z. 6A3z. òkupljam se. again 10A2 opìsati. they 4 1A4. opèrišem (I/P) [B. + Gen around 5 5 òkolina f environment. opravdàvati. 6A3z. that one 4 2A2 onàkav. opravdàvaju (I) to justify opredèliti se. òkrećem (I) to turn. opisìvati. 1. 2. jàje na oko egg sunnyside up 7A1 oko prep.VI onda adv.VI. onàkvo. 6A3z.S] October 6A2.II see žìveti odžìvjeti. ju 2A1z. je 2A1. 7A1z (Dat-Loc-Instr) njim. odžìvjela (P) [J] to live out one’s life 20. to assemble 14A4. it 4 7A1z (Acc-Gen) njega 2A2z. that. operìraju (I/P) [C] to operate 20. she. 2A2z.. sticajem [B. opìsujem (I) to describe 10A3 see pìsati oponàšati. olovan. adj. 2. Gsg okòlnosti Isg -ošću or -osti circumstance. will 20. thereupon 3A2 ònde adv. pron. 6A3z. 1.II see žìvjeti oglèdalo n [B. hèmijska òlovka [B. 1. there.VIII opòravak m. opredjeljìvati se. oponàšaju (I) to imitate B. 11A2z odvràtiti. opredjèljujem se (I) [J] to opt [for] 420 BCS-English Glossary . opredèljujem se (I) [E] to opt [for] opredijèliti se.V òpet adv. Npl oči (pl forms f) Gpl òčiju eye 10A3. 2A1z. odvòziti. 2A2z. òdvezla (P). odvèzem. òdvozim (I) to drive or take (by vehicle) 7A3z. it 4 1A2. adj. 7A1z for other forms see on onùda adv. njòme 7A1z for pl see òni òna n. je 6A3z (Dat) njoj.V opèrisati.C. opòravljati se (I) to recover oporuka f. to turn over see krènuti òktobar m.

oprema f equipment 14A1 opròstiti, òprostim (P); opràštati, òpraštam, opràštaju (I) to forgive 2A1; opròsti, opròstite [C] sorry! 2A1, 2A4z opràštati se, òpraštam se, opràštaju se (I) to bid farewell 20.VI òpsednuti, òpsednem; òpsednuo (P): opsèdati, òpsedam (I) [E] 1. to besiege; 2. to obsess
11A1z

òpsjednuti, òpsjednem; òpsjednuo (P): opsjèdati, òpsjedam (I) [J] 1. to besiege; 2. to obsess 11A1z opšti adj. [B,S] general optèretiti (P) 16A3a; opterećìvati, opterèćujem (I) to burden optimìzam m; Gsg optimìzma optimism 20.VI optùžiti, òptužim (P) 20.VII; optužìvati, optùžujem (I) to accuse 20.II optužìvati see under optùžiti opùstiti, òpustim (P) B.II; opùštati, òpuštam, opùštaju (I) to cause to relax opùstiti se, òpustim se (P); opùštati se, òpuštam se, opùštaju se (I) to relax see pùstiti òrah m; Npl òrasi walnut, nut 4A3, 3A3z organizàcija f organization organizìrati, organìziram, organizìraju (I/P) [B,C] to organize 16A3b, 11A1z orgànizovati, orgànizujem (I/P) [B,S] to organize 16A3b, 11A1z òrao m; Gsg òrla Npl òrlovi eagle òrman m; Gsg ormàna [B,S] cupboard, built-in closet òrmar m; Gsg ormàra [B,C] cupboard, built-in closet ormàrić m [B,C] small cupboard or storage unit 20.VII; noćni ormàrić nightstand, bed table
12A1

osim toga besides, furthermore 8A3 osjećaj m [J] feeling, sentiment 19A3b òsjećati see under òsjetiti òsjećati se see under òsjetiti se òsjetiti (P); òsjećati (I) [J] to feel [ = sense of touch] òsjetiti se (P) 15A1; òsjećati se (I) [J] to feel [ = emotion] 10A3, 10A2z òsjetljiv adj. [J] sensitive osmanski adj. Ottoman 19A3b osmeh m; Npl osmesi [E] smile 20.III òsmehnuti se, òsmehnem se (P) B .I; osmehìv ati se, osmèhujem se (I) [E] to flash a smile osmero n [C] eight (group of mixed gender) osmi adj. eighth (8th) 8A1, 6A2z, 12A1z,
12A3z

osam num. eight (8) 5A1, 5A1 z osamdèset num. eighty (80) 5A1, 5A1z osàmnaest num. eighteen (18) 5A1, 5A1z osàmnaesti adj. eighteenth (18th) 18A1 osamsto num. eight hundred (800) 12A1z osećaj m [E] feeling, sentiment 19A3b òsećati see under òsetiti òsećati se see under òsetiti se òsetiti (P); òsećati (I) [E] to feel [ = sense of touch] òsetiti se (P) 15A1; òsećati se (I) [E] to feel [ = emotion] 10A3, 10A2z òsetljiv adj. [E] sensitive osigùrati (P); osiguràvati, osigùravam, osiguràvaju (I) 1. to secure, to provide [C only] 16A1b; 2. to insure osim prep. + Gen [B,C,S] except, besides 8A3;

osmijeh m; Npl osmijesi [J] smile 20.III osmìna f. one-eighth 12A1z òsmjehnuti se, òsmjehnem se (P) B.I; osmjehìvati se, osmjèhujem se (I) [J] to flash a smile osmogòdišnji adj. eight-year 20.III osmòrica f eight [men] osmoro n [B,S] eight (group of mixed gender) òsnov m [B,S] 1. basis 16A3b; 2. foundation B.III osnova f [B,C,S] 1. basis 16A3b; 2. foundation B.III osnovni adj. basic 10A3 òsoba f person 3A1 , 3A1z òsoban, òsobna adj. [B,C] personal òsoblje n personnel, staff 11A4 Osòvina f Axis [WW II alliance] 12A4 òstajati see under òstati òstali adj. remaining, other 13A3 òstareo, òstarela adj. [E] elderly, aged 19A3a òstario, òstarjela adj. [J] elderly, aged 19A3a òstati, òstanem (P) 9A2; òstajati, òstajem (I) to remain, to stay 14A1, 10A2z, . 17A2a . see stati ostava f storage room, closet 16A1b òstaviti (P) 14A1; òstavljati (I) 17A1a to leave [behind] ostrvo n [B,S] island 15A1, 6A1z òsvežiti (P); osvežàvati, osvèžavam, osvežàvaju (I) [E] to refresh; òsvežiti se, òsvežim se (P) B .IV ; osvežàvati se, osvèžavam se, osvežàvaju se (I) to freshen up, to refresh oneself òsvježiti (P); osvježàvati, osvjèžavam, osvježàvaju (I) [E] to refresh; òsvježiti se, òsvježim se (P) B .IV ; osvježàvati se, osvjèžavam se, osvežàvaju se (I) to freshen up, to refresh oneself ošìšati see šìšati

421 BCS-English Glossary

oštar, oštra adj. sharp 10A3 òtac m; Gsg òca Npl òčevi father 2A3 , 2A3z,
3A2z

ožèniti se see under žèniti se òžujak m; Gsg ožujka [C] March 6A2, . 6A2 . P pa conj. and, and also 7A2 pacìjent m patient 20.I pad n; Npl padovi fall, drop padaline f (pl form) [C] precipitation 14A2 padati see under pasti padavine f (pl form) [B,S] precipitation 14A2 padež m case [grammar] pahùljice f (pl form) flakes 7A1 pak conj. and, rather, on the other hand 5A3 palac m; Gsg palca thumb 10A4; nòžni palac big toe 10A4 pametan, pametna adj. intelligent, smart
11A2

òtadžbina f [B,S] fatherland, homeland òteti, otmem (P); otìmati, òt imam (I) 1. to grab 2. to abduct òteti se, otmem se (P); otìmati se, òtimam se (I) to escape 20.II othràniti see under hràniti òticati, òtičem (I) [B,S] to drain, to flow away
7

òtići, odem; òtišao, òtišla (P); òdlaziti (I) to leave, to depart 10A2, 10A2z, 12A4z see ìći òtjecati, òtječem (I) [B,C] to drain, to flow away; òtjecati pored to flow around 7 òtkad, òtkada conj. ever since òtkriti, otkrijem (P) 20.VI; otkrìvati, òtkrivam, otkrìvaju (I) to discover òtkud adv. from w