VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: GLOBALNA EKONOMIJA I POSLOVNA DIPLOMATIJA

GENEZA PROCESA GLOBALIZACIJE - GATT

Mentor: dr Milan S. Besalad Prof. dr. Savo Radonji

Student: Rankovi Milosava Br. indeksa

aak, maj 2011.godine 1.UVOD

Globalizacija, koja ima dugu predistoriju, otelotvorenje je osobenog

antropoloko-civlizacijskog koda, vid je fascinantne evolucije koja vodi od prvih usamljenih grupa humanoida preko arhainih imperija do modernog svetskog poretka. Ekspanzija velikih religija i civilizacija, vojna osvajanja i dinovska carstva, arhaian su oblik povezivanja svetova, ujedinjavanja oveanstva. Uprkos svim dubokim odsenim razlikama izmeu njenih modernih i predmodernih oblika (protoglobalizacije), na delu je jedno univerzalno i trajno stremljenje oveanstva.Globalizacija, meutim, ne zadobija oblik neprekinute evolutivne linije. Naprotiv, u njenoj burnoj i dramatinoj istoriji smenjuju se razdoblja ekspanzije i kontrakcije, uzleti i brutalni prekidi pokrenuta nezadrivim silama industrijske revolucije i kolonijalne ekspanzije, ona doivljava nevien polet koji traje od pedesetih godina 19. veka do I svetskog rata. Dva velika svetska i Hladni rat donee, meutim, brutalni prekid i oseku. Slom blokovske podele sveta, trijumf Zapada oznaie doba njenog vrtoglavog ubrzanja, eru turboglobalizacije. No, putanja sveta ostaje otvorena i neizvesna ona se moe kretati od ekoloke ili nuklearne kataklizme, preko nove podele sveta na divovske regionalne blokove, do jedinstvenog demokratskog i orvelijanskog "Svetskog poretka". Globalizacija je fenomen, koji dramatino obeleava duh vremena na poetku novog milenijuma i najznaajnije oblikuje : politiku, ekonomiju i drutveni ivot sveta, mada nejednako i sa razliitim posledicama. Meutim, taj fenomen prate brojne dileme. Osnovna nedoumica vezana je za autentini smisao globalizacije, tj. za pitanje da li je ona pretnja svetu ili prilika da se on znaajno popravi. Odnosno, pitanje da li e se globalizacijom uiniti svet boljim ili e globalizacija izazvati podeljenost i suprostavljenost u svetu. Globalizacija kao drutveni proces promovie interese jedinh i marginalizuje interese drugih drutvenih grupa i zajednica. Ono oko ega se veina slae jeste da stav da je globalizacija objektivan proces sa velikim drutvenim imlikacijama razliitog karaktera.

2. NASTANAK GLOBALIZACIJE Od polovine 1980-ih prolog veka termin globalizacija postaje jedan od najcitiranijih pojmova u drutvenim naukama. Brojni autori nisu uopte definisali ovaj pojam, ali istiu da se radi o procesu koji vodi ka globalnoj integraciji, koja je danas jo uvek daleko. Termini global i globalizam javili su se 1940-ih godina 20. veka, ali tada nisu oznaavali celi svet ve zemaljsku kuglu. Re globalizacija prvi put se pojavila u Websterovom reniku American English 1961.godine. Globalizacija u ekonomskom smislu je proces kojim se smanjuju ili potpuno ukidaju prepreke u meunarodnoj ekonomskoj razmeni i poveava ekonomska integracija izmeu zemalja. Globalizacija je irenje granica koje omoguava slobodno kretanje ljudi, roba, informacija, normi i institucija uz delovanje integrativinih snaga . 1 Meunarodni monetarni fond definie globalizaciju kao dublju i iru integraciju, kao rasuu ekonomsku meuzavisnost zemalja irom sveta, kroz rastui obim i raznovrsnost meunarodnih transakcija robom i uslugama i meunarodnih tokova kapitala i kroz bru i rasporostranjeniju difuziju tehnologije. Postoje brojne definicije globalizacije, meutim ovaj pojam je teko definisati jednom definicijom. Na teorijskom planu jedan od glavnih pionira i glavni teoretiar globalizacije Zbignjev Beinski koji je svojim delima postavio temelje globalizma kao ideologije 21. veka.2 Krajem 20. veka stvorena je nova slika sveta koju karatkeriu raspad realnog i samoupravnog socializma, prestanak politike hladnog rata i nestanak blokovske podele sveta, preocesi integracije i globalizacije. Svet postaje sve vie povezan i meuzavisan na tehnolokom, ekonomskom, politikom, socialnom i kulturnom nivou. To navodi sve zemlje da se ukljue u sloene odnose slaganja i protivurenosti novog svetskog (ne)reda da se prilagode na spoljanje pritiske i da odgovore na domae potrebe. Tokom tri poslednje decenije 20. veka dolazi do pojaane globalizacije u politici, ekonomiji, pravu, nauci, tehnologiji, kulturi i komunikacijama. Zbog toga je poetkom 1990-tih godina globalizacija postala jedna od najvanijih tema koja zaokuplja naunike,
1 2

www.bos.rs Prof Dragoslava Sredojevi, Prof Monilo Vasiljevi Meunarodni biznis, Valjevo 2009

strunjake ali i iru javnost. Globalizacija se posmatra sa raznih aspekata. Ukratko analizira se proces stvaranja -globalne civilizacije-, problemi koji nastaju u tom procesu i mogunost njihovog reavanja. U brojnim raspravama i tekstovima globalizacija ima pristalice ali i protivnike. Za neke je ona dobrodoao razvoj koji predstavlja nove mogunosti, za druge, globalizacija baca tamnu senku koja predstavlja tiraniju grupe ljudi sa jednim totalitarnim globalno ekonomskim reimom odnosno predstavlja sinonim za dominaciju velikih svetskih sila. Istie se da je globalizacija intenzivirala meunarodne politike interakcije i da donosi zanimljive promene naim pogledima na svet i ivotnim iskustvima, ali i da vodi ka neravnomernosti meu zemljama i njihovim pojedinim delovima, dovodi do porasta nezaposlenosti, pada ivotnog standarda u nekim delovima sveta, itd. esto se zanemaruje injenica da je proces globalizacije nezavisan od nae volje i da su njeni koreni u dalekoj prolosti tako da se moe govoriti o vie stadijuma njenog razvitka. Zvanina struktura globalizacije je politike i ekonomske prirode, meutim, ona takoe utie na nae ivote na vie razliitih naina (utie na radna mesta, razliite sfere obrazovanje, na meuljudske odnose, itd.). Ipak, jasno znaenje ovog kompleksnog, kontroverznog i nedovoljno shvaenog procesa, kao i njegove implikacije dugo e se istraivati. Pojam globalnog sela prvi je upotrijebio kanadski naunik Marshal Mckluhan, da bi neto kasnije ovaj pojam postao optepoznat irim slojevima ljudske zajednice. U svojoj knjizi Razumijevanje medija (Understading media), objavljenoj 1994. godine, on pie: Prolazi vie od jednog stolea od razvoja elektronske industrije. Svoj smo centralni nervni sistem povezali na globalnu mreu, prevazilazei prostor i vreme." Fenomen globalizacije javlja se u razliitim medijima ljudskog ivljenja i nije ogranien samo na ekonomsku ili politiku dimenziju. Globalizacija je posebno znaajna i sa kulturolokog aspekta, a njen utjecaj see i u sfere privatnog i emocionalnog ivota oveka.3 2.1 PERIODIZACIJA GLOBALIZACIJE Ima miljenja da se prva globalizacija desila vrlo rano u vreme prvih migracija. Prva globalizacija bi bila demografska, dok bi globalizacije u svim ostalim oblastima bile novijeg datuma. Druga u istoriji je saobraajna globalizacija, sldea znaajna
3

Prof. dr Todor L. Petkovi Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, aak 2009

globalizacija je globalizacija u komunikacijama, koju je omoguio pronalazak telegrafa, a kasnije telefona, televizije i kompjutera koji su istovremeno znaili i informatiku globalizaciju. Generalno u razvoju svetske privrede moemo razlikovati tri globalizacije, koje su se deavale pod uticajem geografskih otkria, tehnolokog napretka i liberalizacije trgovine. Periodom prve globalizacije svetske privrede moemo smatrati period velikih geografskih otkria, i karakteristian je za poetak 15. veka. U drugoj polovini 18. veka znaajniji tehnoloki pronalasci, kao i otkrie parne maine i drugi pronalasci, doveli su do industrijske revolucije, koji oznaavamo kao period druge globalizacije svetske privrede. Period tree globalizacije svetske privrede pripada savremenim vremenima, odnosno periodu dvadesetih godina 20. veka, pa na ovamo. U ovom periodu dolo je do znaajnog priliva inostranog kapitala u zemlje koje su u tranziciji i do porasta trgovine, irenja investicija i meunarodnog poslovanja irom sveta. Ova trea globalizacija je najintezivinija i najvea globalizacija svetske privrede. 1500. g. 1760.g. 1760. g. 1914.g. 1914. g. 1945.g 1945 g. 1990.g 1990 g. - danas prva globalizacija svetske privrede druga globalizacija svetske privrede period svetskih ratova i Velike ekon. krize zlatni period razvoja meunarodne trgovine velika(trea) globalizacija svetske privrede Tabela 1. Periodizacija globalizacije 4 Znaajna razlika izmeu prve dve i tree globalizovane privrede je da je nain integracije evoluriao od internacionalizacije trgovine odnosno trita ka internacionalizaciji prozvodnje kroz aktivnosti kompanija koje su svoje poslovanje u proizvodnju prenosile van nacionalnih granica.5 2.2 OBELEJA I VIDOVI PROCESA GLOBALIZACIJE Globalizacija predstavlja proces uspostavljanja jedinstvenog drutvenog i privrednog ivota u celom svetu. Osnovna obeleja globalizacije su : 1. globalizacija trita
4 5

Prof Dragoslava Sredojevi, Prof Monilo Vasiljevi Meunarodni biznis, Valjevo 2009 Prof Dragoslava Sredojevi, Prof Monilo Vasiljevi Meunarodni biznis, Valjevo 2009

2. globalizacija svih trgovinskih i finansijskih transakcija 3. globalizacija poslovnih i sa njima neposredno ili posredno povezanih aktivnosti i operacija 4. globalizacija konkurencije uz razvijanje integralne konkurentnosti, u okviru koje se javljaju tri bitna elementa globalnog razvoja ( globalne kompanije, globalno trite i globalna konkurencija). Osnovne snage i nosioci globalizacije ovaj proces sprovode sledeom metodologijom : 1. dominacijom i monopolskim poloajem u oblasti novih tehnologija; 2. kontrolom svetskih finansijskih tokova; 3. kontrolom najvanjih prirodnih resursa, posebno energetskih; 4. monoposlokom pozicijom u Organizaciji ujedinjenih nacija i drugim meunarodnim institucijama; 5. monopolom vojne sile; 6. kontrolom protoka informacija u svetskim okvirima. Globalizacija vodi ka stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostranstva na naoj planeti. Za efikasno odvijanje ekonomskih procesa u svetskim razmerama neophodna je i odreena infrastruktura zasnovana na ekonomskoj liberalizaciji i slobodnom tritu u pojedinim dravama i meu njima. Globalizacija oznaava povezivanje i sve veu meuzavisnost drava, privreda i drutava. Meutim sve je jai utisak da se globalizacijom kreira svet u kojem su drave i narodi sve vie upueni jedni na druge, ali se najee rukovode razluitim interesima; jedni tee da ostvare apsolutno bogatstvo, drugi da se izbore za elementarne egzistencijalne potrebe. Globalizacijom se stvara civilizacija kapitala, planetarne hegemonije i institucionalnog egoizma. Globalizacija se kao opti proces, manifestuje u razliitim vidovima, kroz : preduzetnitvo telekomunikacije meunarodno kretanje kapitala i berzanske transakcije

strane investicije u zemljama u razvoju off-shore kompanije domicijalizaciju inostranih firmi kroz prodaju zastave ( u zemljama u kojima vlada poreski odnosno carinski raj ) globalizaciju u sferi jezika globalizaciju posebno u oblasti filmske industrije i kulturnih proizvoda globalizaciju u sportu.

2.3 POZITIVNI I NEGATIVNI ASPEKTI GLOBALIZACIJE Osnovni pozitivni aspekti procesa globalizacije su :

globalizovana i modernizovana privreda zahteva vii nivo obrazovanja i

kvalifikovanosti radne snage ujednaavanje uslova i regulative domaih I stranih ulaganja poveanje izgleda za zapoljavanje vea sloboda kretanja roba i kapitala poveana su strana ulaganja u rentabilne privredne grane i delatnosti jaanje inteziteta meunarodne konkurencije ulaganje u pratee slube i infrastrukturu koja treba da prati razvojne trendove dosledna specijlizacija pojedinih privreda i zemalja za privredne grane u kojima imaju komparativne prednosti, itd. Osnovni negativni aspekti procesa globalizacije su :

globalizacija dovodi do ukidanja klasinog pojma ekonomskog i politikog

suvereniteta zemalja globalizacija je prouzrokovala porast svakovrsne moi, posebno moi novca

disciplinovanje ulanjenih zemalja na sprovoenje odluka donetih u

meunarodnim centrima ekonmske i politike moi nametanje modela drutvenog razvoja, kulturnih obrazaca i naina ivota od strane najrazvijenijih zemalja

primena transfernih cena predstavlja posebno zanimljiv i interesantan aspekt delovanja transnacionalnih kompanija

jedan od negativnih aspekata globalizacije vezan je upravo za pokuaj da se od

reverzibilnog procesa kakav je globalizacija stvori ideoloki koncept globalizam, koji donosi univerzalne standarde za ceo svet

sledei negativan aspekt globalizacije je pandemino irenje ekonomskih kriza i

drugih negativnih pojedinih oblasti ( organizovani kriminal, terorizam) na ceo svet. Na osnovu iznetog moe se konstatovati da je osnovna karakteristika globalizacije sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovnitva i ostalih faktora drutvenog ivota u svetskim razmerama. Noslac globalizacije je zemlja odnosno drava koja se u datim okolnostima javlja u ulozi globalne super-sile, a to su danas SAD.6 3. GATT ( Opti sporazum i carinama i tgovini) Tokom procesa razvoja globalizacije usvajaju se brojni meunarodni standardi proizvodnje, transporta i platnog prometa. U okviru GATT-a ukinute su carinske barijere i smanjena carinska zatita. Sve to znai da e se proizvodnja robe obavljati na onom mestu u svetu gde se to moe najjeftinije uiniti, a prodavae se tamo gde se moe ostvariti najvea dobit. Opti sporazum o carinama i trgovini nastao je 30. oktobra 1947. godine u enevi. Sporazum su potpisale 33. zemlje. Opti sporazum o carinama i trgovini stupo je na snagu 1. januara 1948. godine i na taj nain postao jedini instrument trgovinske saradnje zemalja. Namera je bila da se dobije jedan meunarodni forum koji e ohrabriti slobodnu trgovinu izneu lanica regulisanjem i smanjivanjem carina i uvoznih kvota i uspostaviti zajediki mehanizam za reavanje trgovinskih sporova. Pregovori u okviru GATT-a voeni su u tzv. rundama. Do 200. godine bilo je osam takvih pregovarakih rundi. Prvih est je rezultiralo znaajnim smanjenjem carina na uvezene industrijske proizvode i tokom njih je znaajno poraslo lanstvo GATT-a. Do osnivanja Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organisation ) 1995. godine, GATT je ostao jedini multilateralni instrument koji regulie meunarodnu
6

Prof. dr Todor L. Petkovi Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, aak 2009

trgovinu. GATT je meudravni ugovor koji regulie oblast meudravne trgovinske saradnje. Formulisani su ciljevi osnivanja GATT-a. To su: podizanje ivotnog standarda, obezbeivanje pune zaposlenosti, obezbeivanje rastueg realnog dohotka i efektivne tranje, poveanje upotrebe resursa, proirenje proizvodnje i razmene dobara. Da bi se to ostvarilo uloga je GATT-a da olaka smanjenje barijera trgovini i obezbedi veu jednakost uz potovanje trinog pristupa za sve ukljuene strane. Prema nekim autorima vano je napomenuti i to da u okviru GATT-a nigde nije pomenuto ostvarenje potpuno slobodne trgovine kao osnovni cilj.
Odrane runde pregovora pod okriljem GATT-a: godina 1947. eneva 1949. Anesi 1951. Torki 1956. eneva 1960./1961. eneva, Dilon runda 1963./1967. eneva, Kenedi runda 1973./1979. eneva, Tokijska runda br. uesnika 23 13 38 26 26 62 102 oblast carine carine carine carine carine carine i antidamping carinske, necarinske mere i sistemski sporazumi Carine, necarinske mere, pravila, usluge, pravo intelektualne svojine, reavanje sporova, tekstil, poljoprivreda, osnivanje WTO

1986./1993. eneva Urugvajska runda

123

Tabela 2. Pregled pregovora7 Tokom 70-ih godina, a naroito tokom 80-ih, dolo je do takvih ekonomskih promena za koje se moe konstatovati da su znaajno ugrozile kredibilitet GATT-a. S obzirom da je tih decenija dolazilo do uestalih recesija, vlade mnogih zemalja su pribegavale primeni sve mnogobrojnijih necarinskih barijera trgovini, kako bi zatitile
7

www.scribd.com

svoje privrede od nadolazee konkurencije. Uspeh prethodnih rundi pregovora u pogledu postepenog smanjenja carina, doveden je u pitanje upravo pojavom nekada i teko prepoznatljivih necarinskih barijera (mimikrija). Pored toga, jaaju tendencije formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih integracija, a to treim zemljama naruava mogunosti za pristup tim tritima i ujedno time se naruava princip liberalizacije meunarodne trgovine. Na ministarskoj konferenciji GATT-a odranoj u Punta del Este, Urugvaj, od 14. do 20. septembra 1986.godine doneta je deklaracija kojom je otpoela Urugvajska runda pregovora u kojoj je uestvovalo preko stotinu drava. U procesu pregovaranja za Urugvajsku rundu 1979 1986. godine raspravljana su vrlo kontraverzna pitanja : reforma ostljivih sektora poljoprivrede i tekstila i ukljuivanje potpuno novih sektora koje GATT nije do tada tretirao biti definisao kao probleme meunarodne trgovine. Sporazumi koji su ispregovarani potpisani su od 123 zemlje i Evropske unije na ministarskom sastanku u Marakeu, Maroko, 15. aprila 1994.godine. Pregovori su se odvijali u okviru 14 pregovarakih grupa, a doveli su do transformaciju GATT-a u Svetsku tgovinsku organizaciju. Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (Agreement Establishing the World Trade Organisation), sa pripadajuim aneksima, Ministarske deklaracije i jo 25 razliitih odluka. Najvaniji rezultat ove runde pregovora je osnivanje Svetske trgovinske organizacije koja je poela sa radom 1. 1. 1995. godine. Finalni akt je potpisalo 111 zemalja, dok je Sporazum o uspostavljanju STO ( Svetska trgovinska organizacija) potpisalo 104 zemlje. Ve poetkom 1995. godine, Sporazum je ratifikovalo preko 80 zemalja. Meu njima su bile: SAD, Evropska unija, Japan i Kanada. To su zemlje ije je uee u ukupnoj svetskoj trgovini robe i usluga oko 90%. Do jula 2008. godine, pravo lanstva u STO je steklo 152 drave, dok status posmatraa ima 30 zemalja. Za sedite rada STO odreena je eneva. Svetska trgovinska organizacija je meunarodna organizacija koja poseduje sve potrebne elemente da bi se mogla tako klasifikovati: dravu kao osnivaa i tipinu lanicu, meunarodni ugovor kao osnivaki akt, stalne organe koji sprovode odredbe statuta, odreenu oblast delovanja, svojstvo pravnog lica i subjekt je meunarodnog prava. STO je meunarodna organizacija koja upravlja multilateralnim sporazumima u oblasti robne trgovine (GATT), trgovine uslugama (GATS) i trgovinskim aspektima

10

prava intelektualne svojine (TRIPs). STO se ne bavi kontrolom privatnog biznisa. Njen rad obuhvata samo vlade zemalja, uvodei red meu instrumente trgovinske politike (carine, kvote, subvencije). Dakle, STO je regulator rada vlada zemalja koji se tie trgovine, kao i regulator uslova konkurencije sa kojim se na domaem tritu suoavaju uveeni proizvodi. U tome se ne razlikuje od GATT-a. Svetska trgovinska organizacija ne samo da proiruje GATT, ve se u mnogo emu i razlikuje. Formalno gledano, GATT nije bio meunarodna organizacija, ve ugovor sklopljen izmeu vlada zemalja. Kao rezultat toga nije imao zemlje lanice, ve zemlje ugovornice, odnosno zemlje potpisnice. Dok je GATT predstavljao multilateralni sporazum bez institucionalne osnove (sa malim pridruenim Sekretarijatom nastalim krajem 40-ih godina), STO ima svoj Sekretarijat. GATT je primenjivan na privremenoj osnovi, mada je to sa uspehom trajalo 47 godina. GATT se odnosi na regulisanje trgovine robom, a STO je objedinila i GATT i trgovinu uslugama (GATS) i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine (TRIPs).8 Osnovni principi delovanja Svetske trgoinske organizacije, koji su delimino proireni u odnosu na GATT, su : opta vanost klauzule najpovlaenije nacije;

princip fer konkurencije, nediskriminacije i recipociteta;

princip slobodnog tranzita; princip konsenzusa; princip univerzalnosti i

princip transparentnosti.9

4.PERSPEKTIVE GLOBALIZACIJE U 21.VEKU Ekonomska globalizacija podrazumeva rastuu privrednu meuzavisnost drava irom sveta i tenju da razliite privrede sveta ujedini u svetsku integrisanu privredu.
8 9

www.merr.gov.rs Prof Dragoslava Sredojevi, Prof Monilo Vasiljevi Meunarodni biznis, Valjevo 2009

11

Predstavlja osnov ili polaznu taku za razmatranje sloenosti globalizacije sa politikog, civilizacijskog i sociolokog stanovita. Poslednje dve decenije 20.veka dobijaju karakteristiku koja se ne moe jednostavno objasniti poveanim intezitetom protoka robe, kapitala i radne snage. Globalizacija je proces koji obuhvata nekoliko interaktivinh ekonomskih snaga kao sto su meunarodna trgovina, tehnologija i biznis strategije transnacionalnih kompanija. U sutini, globalizacija je paravan za izgradnju unipolarnog sveta kojim rukovodi vojna imperija SAD. Centralno mesto u razvoju svetske privrede na kraju 20. i poetku 21.veka zauzima proces globalizacije odnosno proces poveane globalne meuzavisnosti. Analiza ostvarenog stepena globalizacije je veoma znaajna jer ostvareni stepen globalizacije uokviruje poslovno okruenje i oblikuje korporativne strategije. Na razvoj ekonomske globalizacije utiu sledei faktori: porast svetske proizvodnje ,uspon takozvanih azijskih tigrova ,izrazito razvijanje svetskog trita ,ubrzavanje meunarodnih tokova robe i kapitala, jaanje transnacionalnih kompanija i porast spoljno trgovinske razmene. Globalizacija nije nov fenomen, ali je nov njen intezitet. Razvoj tehnologije, svetske privrede, sistema masovnih komunikacija i vojnog potencijala ukida prostorne relacije brzinom bez presedana.Visok stepen meuzavisnosti dovodi do toga da odluke pojedinih drava imaju uticaj na druge drave. Globalizacija kao fenomen 1980-tih i 1990-tih godina pruila je nova poboljanja u vidu bogatstva i zaposlenosti. Povezivanje ekonomskih interesa i konkurencija su kljuni faktori globalizacije. Globalnim povezivanjem se razvijaju nove forme. Telekomunikacije su kljuni faktor tehnolokog razvoja i novi fenomeni savremenog doba na pragu 21.veka. Nekoliko vanih segmenata globalizacije su paralelno prisutni sa razvojnim ciljevima : visok rast, globlna znanja, informacije, jaanje neoliberalno kapitalistikog razmiljanja sa snanim isticanjem privatnog sektora kao preduzetnike funkcije menadmenta. Promene koje izaziva globalizacija su kompleksne slike koje uzajamno jedna drugu prepliu i izazivaju izmenjene strukture svetskog trita. Povezivanje i konkurencija su glavne karakteristike globalizacije i rezultat poveanja bogatstva i poslovnih aramana. Svetska banka je predloila dva scenarija ekonomskog razvoja za sledeih 15.godina :

12

 divergentan scenario je jedan od onij kojim bi se postigao cilj da posle neuspeha u

ekonomskim politikama sporijeg privrednog rasta, neophodnog za regulisanje globalnog karaktera ekonomije i ekonomske politike

globalizacija kao drugi scenario objanjava potencijalne imlikacije snane aktivne

politike akcije na domaem nivou i svim delovima svetske politike kombinovano sa meunarodnim integracijama.10

5.ZAKLJUAK

10

www.scribd.com

13

Procesi globalizacije, oznaili su poetak novog vremena i novog svetskog drutva koje je prevazilo dotadanje razlike i podele. Meutim pokazalo se da su upravo procesi globalizacije uticali na produbljivanje razlika izmeu drutva. Ovo se pre svega odnosi na podruje koje danas izziva najvie polemika . Iako je globalizacija na poetku imala obeavajui potencijal procesa koje e rezultirati reenjima svetskih problema nejednakosti i siromatva i stvoriti prosperitetno svetsko drutvo, ini se da su razlike i problemi vei nego ikada. Globalne svetske ekonmoske promene i ekonomska globalizacija, to se pre svega odnosi na stvaranje globalnosg slobodnog trita, ipak nisu postigle eljene rezultate. Istorija se, ponavlja, sa jedne strabe imamo veinu potlaenih i obespravljenih ljudi, a sa druge strane nekolicinu bogatih koja ivi na raun veine. I dok tadicionalno bogate zemlje i regije, moni finansijski i naftni krugovi,multinacionalne i transnacionalne korporacije, postaju bogatiji i ostvaruju nezamislivo velike profite kojima bi zaista mogli ispuniti prvobitnu ulogu globalizacije, ostatak sveta ivi na rubu egzistencije, borei se sa promenama i zahtevima koje je donela globalizacija. Globalizacijska tvrdnja kako e svetsko drutvo biti organizovano u jednostavno svetsko slobodno trite, rezultirati smanjenjem siromastva i poveanjem opteg blagostanja moda i nije postigla planirane rezultate, ali jedno je sigurno globalizacijska atmosfera otvorila je vrata novih mogunosti za multinacionalne i transnacionalne kompanije. Pojam globalizacije, zbog njegove viedimenzionalnosti slojevitosti i protivreitosti nije mogue izraziti na jedan sveobuhvatan nain jendom definicijom. Globalizacija je dinamika a ne statika kategorija, podlona stalnim promenama i prilagoavanjima. Re je drutveno- ekonomskom procesu jihu izlazi iz okvira regionalnih, nacionalnih, rasnih i verskih ogranienja i time dobija globalni karakter. Kao glavne pokreta;ke snage globalizacije mogu se izdvojiti : ekonomski liberalizam, ekspanzija kapitala i finansija, transnacionalne i multinacionalne kompanije, tehnoloki napredak i drutvena i kulturna konvergencija. Njene glavne karakteristike su : univerzalizacija, homogenizacija i unifikacija. Ona se izraava u sve tenjoj, rastuoj i funkcionalnoj meuzavisnosti i povezanosti svih aktera na trinoj sceni i njihovih aktivnosti irom sveta.

14

Globalizacija ekonomskih tokova je u savremenim uslovima najvie izraena i to je upravo ono prvo na ta se pomisli kada se o globalizaciji govori. Zato moemo napraviti razliku izmeu globalizacije uopte i ekonomske globalizacije, odnosno ekonomskih aspekata procesa globalizacije. Pod globalizacijom uopte podrazumevamo globalizaciju koja obuhvata sve sfere i aspekte ivota, dok se ekonomske dimenzije procesa globalizacije ogledaju u inteziviranju meunarodnih tokova, uslua, kapitala i ljudi, a sa njima i tehnologije, kao i rastuoj privrednoj meuzavisnosti drava irom sveta. Na cilj je bio da istaknemo znaaj globalizacije i Gatt-a, i da pokaemo da su ti procesi od krucijalnog znaaja za meunarodno poslovanje i razvoj meunarodnog biznisa.

6.LITERATURA:

15

1. Prof. dr Todor L. Petkovi Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, aak

2009

2. Prof Dragoslava Sredojevi, Prof Monilo Vasiljevi Meunarodni biznis,

Valjevo 2009 3. Internet: www.bos.rs www.merr.gov.rs www.scribd.com

16