THE APPLICATION OF MOBILE TECHNOLOGIES IN E-EDUCATION PRIMENA MOBILNIH TEHNOLOGIJA U E-OBRAZOVANJU

Nataa Miloradovi, Marijana Despotovi, Duan Bara Faculty of Organizational Sciences, University of Belgrade Abstract: M-learning happens across locations and takes advantage of learning opportunities available through portable technologies. Mobile technologies are widely present in many areas of human activities: communications, business, fun industry, etc Education follows the same trends. Some of the constraints when applying mobile technologies in education are: small screen size, absence of comfortable input devices, battery capacity and autonomy, low speed of wireless connections. For mobile learning it is important to address the majority of learning population and create content that is widely available on the majority of their devices. WAP 1.x standard was previously used for content creation and delivery on mobile devices. It supported only WML. Content had to be transformed from textual to binary form and vice versa in order to pass WAP gateways. Standard WAP 2.0 supports both WML and XHTML MP and does not require binary-textual transformation. It enables customization of the output using WCSS. M-learning is a part of blended learning, which combines different educational methods, types of content delivery and variety of communication channels. This is available through the use of modern software systems for e-education. E-learning system used in this research is Moodle. We developed the application for mobile assessment of undergraduate and postgraduate students on the Faculty of Organizational Sciences. The application is developed using Moodle API. It uses WURFL to detect type of users device and redirects client to the appropriate WCSS theme. Results gained by testing students show that mobile learning works best as a part of blend combined with the other activities of virtual learning environments. Key words: mobile learning, blended learning, WAP, WCSS. Apstrakt: Mobilno uenje omoguava pristup i korienje obrazovnih sadraja na razliitim lokacijama primenom mobilnih ureaja. Primene mobilnih tehnologija su prisutne u mnogim ljudskim delatnostima: komunikaciji, poslovanju, zabavi, itd. Obrazovanje kao sastavni deo ljudskih aktivnosti prati ove trendove. Nedostaci mobilnih tehnologija u primeni u obrazovanju na daljinu su: mali ekran ureaja, odsustvo tastature i mia, kapacitet baterije mobilnih ureaja, manja brzina beinih komunikacionih kanala. Od vanosti za mobilno uenje je usmeriti ga ka veini populacije uenika i kreirati sadraj koji se moe prikazati na veini njihovih mobilnih ureaja. Za kreiranje i prenos sadraja ranije je korien standard WAP 1.x koji je podravao WML i zahtevao da se sadraj transformie iz tekstualnog u binarni format pri prolasku kroz WAP gejtveje. Novi standard WAP 2.0 podrava i WML i XHTML MP, ne zahteva tekstualno binarnu transformaciju i omoguava prilagodljiv prikaz sadraja na mobilnim ureajima putem WCSS. Mobilno uenje je sastavni deo koncepta blended learrning, koji se zasniva na kombinovanju razliitih obrazovnih metoda, naina isporuke sadraja i naina komuniciranja uesnika u procesu obrazovanja to je omogueno korienjem savremenih softverskih sistema za obrazovanje. Sistem za obrazovanje na daljinu korien u ovom istraivanju je Moodle. Razvijena je aplikacija za mobilno testiranje znanja studenata osnovnih i poslediplomskih studija FON-a. Aplikacija je razvijena korienjem Moodle API-ja i koristi WURFL za prepoznavanje ureaja, redirekciju korisnika na korektnu verziju i odabir odgovarajue WCSS teme za adekvatan prikaz sadraja na mobilnim ureajima. Na osnovu rezultata testiranja studenata primenom razvijene aplikacije, moe se zakljuiti da mobilno uenje daje najbolje rezultate ako je deo blenda pomean sa ostalim aktivnostima virtualnih obrazovnih okruenja. Kljune rei: mobilno uenje, blended learning, WAP, WCSS.

UVOD

Mobilno uenje je uenje posredstvom mobilnih tehnologija. Ono je uenje kroz niz kontektsta deava se na razliitim lokacijama i koristi pogodnosti prenosivih ureaja i tehnologija. U sreditu mobilnog uenja je uenik u pokretu i u interakciji sa prenosnim ureajima.

Funkcionalnost Desktop raunari Laptop raunari Subnotebook

Mobilnost Komunikatori (PDA, Palm..) Smart telefoni Mobilni telefoni

E - uenje

M - uenje
Slika 1. Ureaji mobilnog uenja

Prema Dezmondu Kiganu u kontinuumu funkcionalnosti ureaja korienih za e-obrazovanje i mobrazovanje nema jasne granice izmeu e i m obrazovanja. On smatra da je za pravo odreenje mobilnog uenja odluujua mobilnost, a ne funkcionalnost. Mobilno uenje kao pojam treba ograniiti na ureaje koji staju u damsku tanicu ili u dentlmenski dep6. Mi emo se drati ove odrednice.

Wireless

Mobile

Slika 2. Tipovi komunikacija od znaaja za mobilno uenje Na osnovu istraivanja sprovedenih u Nemakoj 2007.6, zakljueno je da skoro svaki student poseduje mobilni telefon, a da samo 3-18% studenata poseduju neku vrstu komunikatora (PDA, Palmtop). Zato nije udno, to su mobilni i pametni telefoni popularniji za m-learning aktivnosti od PDA ureaja. Takva situacija se projektuje i na nae okruenje. Istraivanje koje smo sproveli potvrdilo je ovakve rezultate. Mobilne telefone poseduju skoro svi, dok su vlasnici PDA ureaja retki. Sem toga, open source softveri postaju sve popularniji, za razliku od komercijalnih softvera koji prilino kotaju. JAVA VM omoguava funkcionisanje open source reenja kao to je Opera mini koja uspeno funkcionie na mobilnim telefonima i podrava HTML i DHTML. Ona je najzastupljeniji brauzer i podrava pristup LMS-ovima (learning management system sistem za upravljanje kursevima), predstavljajui na taj nain dobro reenje za mobilno uenje. Dakle, u mobilnom uenju se sve vie koriste manji i jefitiniji ureaji bazirani na open source softverskim platformama. Na taj nain mobilno uenje postaje dostupno iroj populaciji.

TEORIJSKE OSNOVE MOBILNOG UENJA

arples, Tejlor i Vavula u svom radu Towards a Theory of Mobile Learning 6 navode principe koje treba imati u vidu kada je u pitanju odreenje teorije mobilnog uenja. 1. Specifinosti u odnosu na ostale vidove uenja: Pretpostavka kontinuiranog kretanja. Uimo kroz prostor usvajajui ideje i izvore saznanja na jednom mestu i primenjujemo ih ili razvijamo na drugom. Uimo kroz vreme revidirajui znanje koje je ranije steeno u drugaijem kontekstu i, ire kroz ideje i strategije koje smo osvojili u ranim godinama. Kreemo se sa teme na temu kreui se kroz niz projekata uenja, a ne kroz jedistveni kurs. Dolazimo u kontakt sa tehnologijom i iz njega izlazimo, na pr. kada otklopimo i zaklopimo poklopac mobilnog telefona. Postojei oblici uenja se sagledavaju pod novim svetlom, a ne odvajamo ga od ostalih obrazovnih aktivnosti. ak i u koli aci e se kretati iz uionice u uionicu i prelaziti sa teme na temu Naglaavajui mobilnost uenja kao objekat analize moemo bolje razumeti kako se znanje i vetine prenose kroz kontekste kao kua i kola

2. Teorija mobilnog uenja mora da usvoji uenje koje se deava izvan uionica i amfiteatara dok ljudi zapoinju i struktuiraju svoje aktivnosti kako bi omoguili obrazovne procese i ishode. 3. Mora se zasnivati na savremenim shvatanjima o aktivnostima koje omoguavaju uspeno uenje. Ono je usmereno na uenika; izgrauje znanja i vetine uenika omoguavajui im da zakljuuju na osnovu sopstvenog iskustva usmereno prema znanju; kurikulum se gradi iz skupa proverenih znanja, efikasno prenosi uz inventivno korienje koncepata i metoda usmereno prema vetinama procenjivanja usmereno prema zajednici (uenika) uspeni pomau sporijim uenicima Konano, teorija mobilnog uenja mora da uzme u obzir sveprisutnost linih i deljenih tehnologija. Slede sumirani zakljuci MOBIlearn evropskog projekta. Uenik je taj ko je mobilan, a ne tehnologija. Uenje se preplie sa ostalim aktivnostima (razgovori, itanje ili gledanje TV) kao deo svakodnevnice. Uenje moe da generie kao i da ispuni ciljeve. Kontrola i menadment uenja moe biti distribuirana (kroz uenike, uputstva, nastavnike, tehnologije i izvore u svetu kao to su knjige, zgrade, biljke i ivotinje). Kontekste konstruiu uenici dinamiki kroz meusobnu i interakciju sa okruenjem. Mobilno uenje moe se dopunjavati, kao i biti u sukobu sa formalnim obrazovanjem. Uenici mogu, kako da proire uenje iz uionica na domae zadatke, posete muzejima i drugim lokacijam od interesa u vezi sa nastavom, tako i da ometaju paljivo upravljani tok nastave u uionici Mobilno uenje uzroi niz dubokih etikih pitanja privatnosti i vlasnitva. Tehnologija omoguava ljudima da snimaju svoja svakodnevna iskustva radi kasnijeg seanja. Ovo mogu biti moni alati za doivotno uenje, kao i pomo zaboravnima. Takoe mogu omoguiti roditeljima ili nastavnicima da nadgledaju svaki intimni deo uenja, tako da igra i dokolica postanu produetak kolskih aktivnosti i merilo postignua, to moe biti uznemirujue. 2.1 Mobilno uenje kao deo blenda

Prema istraivanjima Illmenau University of Technology u Nemakoj, pod rukovodstvom profesora Doringa izdvojeno je est kriterijuma za uvoenje mobilnog uenja u formalne sisteme obrazovanja.6 1. Oigledna pedagoka potreba kako sa strane uenika tako i sa strane predavaa. Kao takvo, m uenje se nee pojaviti kao tehnologija radi tehnologije, ve kao dobrodolo pedagoko reenje za gorui problem. 2. Pedagoka strategija Predloeni scenario m uenja mora biti teoretski i/ili empirijski zasnovana pedagoka strategija koja ukljuuje mobilne tehnologije. M-nastavnici i m-uenici treba da budu voeni pedagokom ekspertizom 3. Dostupne tehnologije Elitistike tehnologije ograniavaju prihvatanje i iskljuuju veinu populacije. Svakodnevno mobilno uenje mora biti zasnovano na mobilnim i wireless tehnologijama koje su iroko dostupne i ve poznate i uenicima i nastavnicima. 4. Niski trokovi Oslanjanje na postojeu tehnologiju implicira da ni studenti ni nastavnici ne moraju da nabavljaju skupu novu opremu. Dalje, svakodnevni scenario m-uenja bi trebalo da funkcionie na bazi besplatnih, ili bar jeftinih softvera, sadraja i usluga mobilnih telekomunikacija. 5. Brzo i lako rukovanje Ni nastavnici ni studenti ne bi trebalo da se bave vremenski zahtevnim i frustrirajuim problemima hardvera i softvera. Samo reenja za mobilno uenje koja pruaju dovoljnu funkcionalnost, iskoristivost i radost korienja treba prihvatiti. Svaka institucija koja nudi moblino uenje treba da obezbedi besplatnu tehniku pomo m-uenicima i m-nastavnicima. 6. Dokazani pedagoki efekat Na kraju potrebno je sprovesti sistematski monitoring i evaluaciju rezultata uvoenja mobilnog uenja. Sted navodi da mobilno uenje ima najbolji efekat kao deo blenda, izmean sa ostalim obrazovnim aktivnostima.6 Sistemi za upravljanje kursevima (LMS) i virtuelna obrazovna okruenja (VLE Virtual Learning Environment) imaju dokazanu vrednost kao platforme za podruku odvijanju miksa elektronskih i drugih obrazovnih aktivnosti. Dodavanje mobilnog uenja ovom blendu (smei) je prirodno proirenje. Hardverska i softverska platforma nastavnih institucja se neznatno menja, a studenti koriste svoj omiljeni ureaj. Ovakvim proirenjem je takoe mogue bolje iskorienje sadraja mobilnog uenja. Rukovodili smo se ovim principima pri razvijanju nae aplikacije.

2.2

Prednosti i mane mobilnog uenja

Neke od prednosti koje se ostvaruju korienjem mobilnih ureaja u e-obrazovanju su: Najvanija prednost m-obrazovanja je to omoguava uenje bilo kada i bilo gde. Mogu se koristiti i intervali vremena u putu ili ekanju u redu za itanje, proveru rezultata, polaganje testova, informisanje o predstojeim aktivnostima i sl. Just-in-time uenje - moe se koristiti za pristup podacima na terenu npr. praenje korak-po-korak uputstva u reavanju nekog praktinog problema. Umoguavaju multimedijalni pristup, za discipline kojima je ovo bitno, na pr. nastava jezika. Na malom ureaju mogu se sauvati i brojni podaci beleke, slike, zvuni zapisi, izvodi iz knjiga, ime se olakava i smo kretanje studenta. Omoguava se unos podataka na praktinoj nastavi koja se odrava napolju gde se ne moe koristiti desktop raunar, a ni upotreba laptop raunara nije adekvatna. Poboljana je interakcija izmeu studenata. Moe se koristiti na terenu u kombinaciji sa lokacijski baziranim servisima. SMS se moe koristiti za pristupanje informacijama kao to je promena rasporeda asova i sl. Ovaj nain informisanja je mnogo bri od email-a. Mobilni ureaji su uglavnom jeftiniji od desktop raunara. Mobilni ureaj je uvek sa vlasnikom i moe ga podeavati kako eli za razliku od desktop raunara koji koriste vie ljudi u obrazovnoj instituciji. Glavni nedostaci m-obrazovanja su najvie tehnike prirode koji e se reiti razvojem tehnologije. Postojei obrazovni materijali i aplikacije su dizajnirani za desktop raunare. Javlja se problem prilogoavanja tog sadraja za manje ekrane mobilnih ureaja. Ponekad to prilagoavanje sadraja moe zahtevati vie rada nego kreiranje sadraja iz poetka. Kako se mobilno uenje koristi na razliitim lokacijama i fizikim okruenjima podlono je ometanju i prekidu koncentracije uenika. Mogui rezultat je fragmentiranost znanja. Iako su jeftiniji od PC raunara, jedan raunar moe koristiti vie uenika dok mobilni ureaj treba obezbediti za svakog ponaosob. Sigurnost, kao i kod e-obrazovanja, ispitivanja znanja na daljinu moe predstavljati problem koji se moe reiti upotrebom kamera tokom provere znanja i osiguravanja veze izmeu studenta i instruktora SSL tehnologijom i sl. Za uenike odsustvo fiziki prisutnog kontrolora uvek predstavlja izazov za traenje pomoi ili preica. Sigurnost moe biti ugroena i gubljenjem ili kraom mobilnog ureaja.

3
3.1

TEHNIKI ASPEKTI MOBILNOG UENJA

Isporuka sadraja na mobilne ureaje

zahtev Internet Mobilni ureaj WAP gejtvej WAP HTTP odgovor Veb server Sadraj

Slika 3. WAP gejtvej Sadraj se isporuuje na mobilne ureaje posredstvom WAP-a (Wireless Application Protocol). Tipian scenarijo je prikazan na slici. Enkodirani zahtev se upuuje sa mobilnog ureaja koji podrava WAP, preko beine mree do WAP gejtveja. Unutar gejtveja se dekodira, prevodi u HTTP i alje veb serveru preko Interneta. Veb server locira zahtevani sadraj i alje ga nazad u vidu HTTP odgovora WAP gejtveju. Ovaj odgovor se prevodi u WAP, enkodira i alje ureaju koji je poslao zahtev putem beine mree. WAP 2.0 podrava i WML i XHTML MP, dok su ranije verzije WAP-a podravale samo WML. Prolazak sadraja kroz gejtvej, transformacija i dekodiranje iz HTTP-a (tekstualni mod) u WAP (binarni mod) je bio nemiovan za WAP 1.x. Bilo je teko kontrolisati izlaz. XHTML MP sadraj u WAP-u 2.0 ne zahteva ovakvu transformaciju. WAP 2.0 podrava WCSS i omoguava kastomizaciju izlaza. Gejtveji u WAP-u 2.0 nemaju klasinu ulogu, ve se vie koriste kao proksiji (za prosleivanje sadraja, ali ne i njegovu transformaciju).

Opera Mini i Mozilla Mobile koriste metode proksija. Zahtevi se prosleuju preko njihovih servera, gde se stranice kompresuju za prenos putem mobilnih mrea i njihov izgled prilagoava mobilnim ureajima. Umesto korienja ove transformacije, koja podlee pravilima Opere ili Mozzile, mi smo prilagoavanje izveli na web serveru, potujui slinu logiku prilagoavanja mobilnim ureajima.

Slika 4. Desktop verzija i veb stranica optimizovana za mobilni ureaj 3.2 Infrastruktura mobilnog uenja

Minimalna infrastruktura koja omoguava primenu mobilnog uenja je infrastruktura potrebna za isporuku bilo kakvog mobilnog sadraja. Ovo za institucije predstavlja posedovanje web servera i registrovanog domena, internet konekcije odgovarajueg protoka. Na taj nain se omoguava mobilni pregled web strana i daunload jednostavnijih tekstualnih zapisa, slika, kraih audio i eventualno video zapisa. Ozbiljnija infrastruktura, u kojoj je omogueno SMS izvetavanje i predaja domaih radova putem mobilnih ureaja, zahteva i neki vid sistema za slanje i primanje poruka. Ovo hardverski podrazumeva GPRS ili 3G gejtvej. Za uenika je dovoljno posedovanje mobilnog telefona sa GPRS podrkom i JAVA platformom. 3.3 Tehnika ogranienja

Tehniki problemi: Veliina ekrana. Veina elektronskog obrazovnog materijala je dizajnirana za korienje na desktop raunaru iji su ekrani mnogo vei od ekrana mobilnog ureaja. Veina mobilnih ureaja zbog malih dimenzija ne poseduju klasinu tastaturu i mi, ve se za unos podataka koriste drugi naini kao to je unos preko ekrena osetljivog za dodir. Ovim nainima unosa podataka oteana je navigacija kroz sadraj to se mora uzeti u obzir pri dizajniranju softvera i obrazovnog materijala. Kapacitet baterije odreuje autonomiju odnosno vreme korienja ureaja pre nogo to bude potrebna dopuna. Brzina beinih Internet konekcija je manja. 3.4 Aplikacija za mobilno testiranje zasnovana na Moodle API-ju

Sistem za e-obrazovanje korien u ovom istraivanju je Moodle. Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment modularno, objektno orjentisano dinamiko obrazovno okruenje) je najee korien LMS za organizaciju i sprovoenje elektronskih kurseva. Ovo je veb orjentisana platforma otvorenog koda. irom sveta je registrovano vie od 46 hiljada sajtova, 21 milion korisnika i preko 2 miliona kurseva, na vie od 75 jezika u 198 zemalja. Trenutna verzija Moodle-a je 1.9.1+. Moodle je ranije koristio MySQL sistem za upravljanje bazama podataka. Moodle API je uveden od verzije 1.7. Omoguava uniformni pristup i drugim SUBP i bolje iskorienje koda. Razvoj nae aplikacije je raen pod verzijom 1.8.4.

Slika 5. Pomoni blok sa linkom na aktivnosti koje su ukljuene u kurs.

Sadraj stranice je u Moodle-u organizovan u 3 kolone. Pomoni blokovi se nalaze sa obe strane ekrana, dok se sadraj kursa nalazi u centralnom, glavnom delu. Na Slika 4 su prikazane glavne stranice Moodle kurseva, u standardnoj i mobilnoj verziji. U mobilnoj su neki od pomonih blokova kolapsirani, ili predstavljeni samo linkom na ceo blok, a ostali rasporeeni na kraju stranice. Meu razliitim Moodle aktivnostima koje bi trebalo ukljuiti u mobilno uenje su testovi, forumi, izbori, lekcije, renici i priaonice. Mi smo zapoeli sa prilagoavanjem testova. Aplikacija koristi WURF (Wireless Universal Resource File) da na osnovu klijentovog agent hedera detektuje mobilni ureaj, redirektuje korisnika na desktop ili mobilnu verziju i izabere jednu od tri WCSS teme kreirane za ureaje sa razliitim mogunostima prikaza. WURFL, open-sors XML aplikacija intenzivno se koristi u mobilnim aplikacijama za detekciju klijentovog agenta.

Slika 6. Prikaz testa na mobilnom telefonu

4
4.1

ISPITIVANJE MOGUNOSTI PRIMENE MOBILNIH TEHNOLOGIJA U E-OBRAZOVANJU

Pravac istraivanja

Istraivanje je koncipirano u dva segmenta. Sprovedena je anketa i izvreno testiranje putem mobilnih telefona. U istraivanju je uestvovalo 14 studenata Fakulteta organizacionih nauka i 22 studenta Univerziteta u Novom Pazaru. Prvi segment je predstavljalo anketiranje o posedovanju i korienju mobilnih ureaja i tehnologija. Pitanja su podeljena u nekoliko grupa. Prvu ine pitanja o posedovanju ureaja i njihovim mogunostima, odnosno podranim beinim tehnologijama. Sledeom grupom pitanja se ispituje iskustvo, odnosno zastupljenost korienja pojedinih usluga preko WAPa. Pitali smo studente i da li su uli za mobilno uenje, ta pod time podrazumevaju, kao i za preference po pitanju oblika nastavnih materijala. Poslednja grupa pitanja je usmerena na upotrebu dodatnih opcija ureaja, kao to su kalendar, tekstualne, audio i video beleke, e-mail. Drugi segment istraivanja je bilo eksperimentalno polaganje dva testa putem mobilnih telefona i upitnik o neposrednom iskustvu polaganja testa. Ovaj segment je sproveden nad studentima tree godine FON-a, koji su predmet Elektronsko poslovanje pratili putem LMS-a Moodle. U prvom testu je postavljeno pet pitanja razliitih tipova (uparivanje, viestruki izbor, da-ne, kratak odgovor) o organizaciji predmeta Elektronsko poslovanje. Odgovori su bili dobro poznati studentima, tako da je cilj ovog uvodnog testa bio upoznavanje sa interfejsom pitanja i oslobaanje od neizvesnosti i bojazni da se pogrei. Upitnik se odnosio na susret sa novim medijumom, jasnou interfejsa i prilagoenost pitanja. Zanimali su nas i utisci o razlici u odnosu na desktop pristup testovima. Drugi test je bio test iz materije kursa koji su sluali. Ovakve testove od deset pitanja su studenti polagali tokom semestra preko Moodle-a. Razlika u odnosu na semestar je to je izostalo uobiajeno vremensko ogranienje na deset minuta. Ponovo smo ih, posle testova, pitali o utiscima o interfejsu, da li su se navikli. Sledila je i grupa pitanja o zamoru, odnosno ometanjima za vreme polaganja. 4.2 Rezultati istraivanja

Rezultati ankete koja je prethodila testovima potvrdili su slino stanje po pitanju posedovanja mobilnih telefona i drugih ureaja mobilnog obrazovanja kao u Nemakoj6 i Junoafrikoj Republici6. Telefon poseduje preko 97% studenata, smartphone samo 8%, a komunikator samo 2.78%. (Slika 7)

Slika 7. Zastupljenost ureaja mobilnog poslovanja meu studentima Pitanja o podranim tehnologijama pokazuju da preko 92% studenata ima na raspolaganju pristup telefonom preko GPRS-a. Primetno je da im je termin WAP manje blizak od pojmova GPRS i 3G, pa iako GPRS podrava WAP, koji moe biti dostupan i preko GSM-a, 2% ispitanika su odgovorila da nemaju podrku za WAP, ali imaju podrku za GPRS na svojim ureajima. (Slika 8). Aparat 3G tehnologije poseduje oko treina studenata.

Slika 8. Podrane tehnologije U kontekstu sajtova WAP postaje odreeniji termin, 95% ispitanih studenata je pristupalo WAP sajtovima. Slike je putem telefona preuzimalo ak 81%, muziku 69%, a video materijale 46% ispitanih studenata. (Slika 9)

Slika 9. Iskustva korienja "mobilnog" Interneta Naprednije korienje telefona je ipak ree, svodi se na oko populacije. Interesantno je da je ak 50% studenata pristupalo obrazovnim sadrajima putem telefona. (Slika 10)

Slika 10. Dodatni sadraji kojima su studenti pristupali putem telefona Meu aplikacijama organizacionog i multimedijalnog tipa, upotreba kalendara je najzastupljenija, 94%, sledi upotreba beleki 81%, video zapisa 75%, audio belki 64%, elektronske pote 53%. (Slika 11)

Slika 11. Korienje ostalih aplikacija na telefonu Testirano je putem telefona 14 studenata. 2 studenta su imala problema sa otkazom baterije. Prvi test, od 5 pitanja sa poznatim odgovorima raen je u proseku 234,2 sec, odnosno 3 min i 54 sec, proseno 46,84 sec po pitanju. Rezultate i vremena rada smo poredili sa uvodnim testom raenim na predmetu Elektronsko poslovanje, koji je dat bez prethodne najave i takoe nije bio ocenjivan. Polaganje ovog testa od 10 pitanja je trajalo proseno 332,67 sec (5 min i 33 sec), tj 33,27 sec po pitanju. Oigledna je razlika u vremenu utroenom na pojedinano pitanje (40% due). S obzirom da su odgovori na pitanja studentima bili dobro poznati, ovo utroeno vreme se objanjava znaajno duim uitavanjem stranica, i neto duim itanjem teksta pitanja. Prosek vremena je u drugom mobilnom testu bio neto manji 46.84 sec po pitanju. Ovo se moe objasniti navikavanjem na interfejs pitanja i medij testiranja, ali i odustajanjem od odgovora na pojedinana pitanja. Moe se rei, na osnovu uinka od 37,01% da grupa ispitanih studenata nije bila pripremljena za datu materiju, kao i da su pitanja bila preteka. Tabela 1. Pregled utroenog vremena i uspenost na testovima prvi mobilni test drugi mobilni test uvodni test ep ukupno vreme 3 min 54 sec 6 min 58 sec 5 min 33 sec broj pitanja 5 10 10 vreme po pitanju 46.84 sec 41.79 sec 33.27 sec uspenost 78.68% 37.01% 83.80%

Odgovarajui na pitanja o utiscima nakon testova veina studenata (67%) je dala afirmativan odgovor, (17% Svia mi se, 42% Zanimljivo, 8% Neobino), a 33% negativan odgovo Naporno. Niko nije odabrao ponueni odgovor Dosadno. (Slika 12)

Slika 12. Miljenje o polaganju testa putem telefona Veina studenata pozitivno ocenjuje prikaz pitanja (Slika 13), niko nije odabrao odgovor potpuno neadekvatan. Posle drugog testa ocena je neto loija, to se moe objasniti umorom, padom koncentracije i gubitkom zainteresovanosti (Slika 14).

Slika 13. Ocena prikaza pitanja nakon prvog i nakon drugog polaganog testa Meu prikazima tipova pitanja viestruki odgovor ima neto loiju poziciju od ostalih. Ova injenica ukazuje da moda treba doraditi WCSS za ovaj tip pitanja i izabrati neto manji font, kako bi se odgovori bolje sagledavali. Tip pitanja kratki odgovor je dobio malo bolju ocenu od odstalih tipova pitanja, verovatno zbog oblika koji nalikuje SMS-u, na koji su korisnici telefona dobro naviknuti.

Slika 14. Oseaj zamora Konano prisutan je, nakon 11 minuta testiranja i blagi zamor, naroito oiju.(Slika 14. Oseaj zamora)

ZAKLJUAK
Prethodni rezultati ukazuju da je najbolje korienje mobilnog testiranja i uenja u vidu kratkih formi koje najvie nalikuju uobiajenoj upotrebi mobilnih telefona. Pozitivan utisak koji je testiranje ostavilo na studente, ukazuje da bi ovaj vid uenja bilo poeljno dodati uobiajenom blendu elektronskih i drugih obrazovnih aktivnosti radi podizanja motivacije i kao jo jedan od pristupa materiji. Mogu se upotrebiti i forme nalik SMS-u za prikupljanje miljenja, utisaka, ideja. Poeljno je, zbog lakeg korienja i uljuivanje drugih formi materijala, osim tekstualnih, na primer MMS za prikupljanje audio i video zapisa sa odgovorima ili miljenjima o pojedinanim temama. Naa dalja istraivanja su usmerena ka prilagoavanju ostalih aktivnosti u Moodle-u koje smatramo pogodnim za mobilno uenje, kao i na sprovoenje kursa u okviru koga e mobilno uenje biti deo blenda.

LITERATURA

[1] Basaeed E.I., Berri J., Zemerly M.J. and Benlamri R., Web-based Context-Aware m-Learning Architecture, iJIM International Journal of Interactive Mobile Technologies, vol 1, no 1 (2007) [2] Doering M.N., The Mainstreaming of Mobile Learning at a German University, Proceedings of the Fifth Annual IEEE International Conference on Pervasive Computing and Communications Workshops(PerComW'07) 0-7695-2788-4/07 2007 [3] Hedin B., Lindgren E., "A Comparison of Presentation Methods for Reading on Mobile Phones", IEEE Distributed Systems Online, vol. 8, no. 6, 2007, art. no. 0706-o6002 [4] Keegan D.: The incorporation of mobile learning into mainstream education and training, mLearn 2005, Cape Town, S. Africa, 25-28 October 2005 [5] Magal-Royo T., Peris-Fajarnes G., Tortajada Montaana I., Defez Garcia B., Evaluation methods on usability of m-learning environments, iJIM International Journal of Interactive Mobile Technologies, vol 1, no 1 (2007) [6] Naismith L., Using text messaging to support administrative communication in higher education, Active Learning in Higher Education 2007; 8; 155 DOI: 10.1177/1469787407078000 Sage Publications [7] Sharples M., editor, Big Issues in Mobile Learning, Report of a workshop by the Kaleidoscope Network of Excellence Mobile Learning Initiative, 2006, [8] Sharples M.1, Taylor J.2, Vavoula G.1, Towards a Theory of Mobile Learning, Proceedings of mLearn 2005, Cape Town, S. Africa, 25-28 October [9] Stead G., Moving mobile into the mainstream, Proceedings of mLearn 2005, Cape Town, South Africa, 25-28 October 2005 [10] Traxler J., Kukulska-Hulme A., Evaluating Mobile Learning: Reflections on Current Practice, Proceedings of mLearn 2005, Cape Town, S. Africa, 25-28 October 2005 [11] Yang S.J.H., Chen I.Y.L., Universal Access and Content Adaptation in Mobile Learning, Proceedings of the Sixth International Conference on Advanced Learning Technologies (ICALT'06)