Ceznja Vekova

ELEN G.
VAJT: enja vekova
PREDGOVOR Svaki ovek nosi u srcu enju za neim to nema. Ovu enju u ljudsku prirodu usadio je milosrdni Bog. Zato je ovek esto nezadovoljan svojim ivotnim uslovima i postignuima, ma kakvi oni jesu. Bog eli da ovek traga za najviim dobrom i da u tom traganju otkrije neprolaznu sreu svog bia. Svojim lukavim planom i prevarom Sotona je izopaio ovu enju ljudskog srca. Naveo je ljude na verovanje da se ona moe utaiti zadovoljstvima, udobnosti, slavom ili moi. No, milijarde zavedenih uviaju da sve to gubi svoju dra i ostavlja duu isto tako praznom i nezadovoljnom kao to je i bila. Boja namisao jeste da ova enja srca povede oveka k Onome koji je jedino moe ostvariti. On eli da se ona okrene k Njemu, svom punom i celovitom ispunjenju. Ta punina nalazi se u Isusu Hristu, Sinu venoga Boga. Jer bi volja oina da se u nj useli sva punina. Jer u njemu ivi svaka punina Boanstva telesno. Isto je tako tano da je u njemu ispunjena svaka elja koju je veni Bog usadio i koju smo prirodno sledili. Cilj je ove knjige da usmeri na Isusa Hrista kao na Onoga u kojem sve nae enje mogu pronai svoje ispunjenje. Iako ima puno knjiga s naslovom Isusov ivot, u kojima se moe nai mnotvo podataka o dogaajima i obiajima iz istorije bogatog i raznovrsnog ivota Isusa iz Nazareta, moe se rei da ni pola nije reeno. Namera ove knjige nije da prikae harmoniju Evanelja ili da prui hronoloki redosled znaajnih dogaaja i pouka iz Isusovog ivota. Ona prikazuje kako se Boja ljubav otkrila u Njegovom Sinu, uzdie boansku lepotu Njegovog ivota i to tako da svi mogu uestvovati u njoj, a ne samo zadovoljiti radoznalost podozrivih kritiara. Kao to je privlaio uenike dobrotom svog karaktera, svojim dodirom punim sauea i nesebinou svoje portvovnosti, kao to je preobraavao njihove karaktere svojim stalnim druenjem s njima, i od sebinih stvarao portvovane ljude, od uskogrudnih neznalica punih predrasuda ljude s najirim znanjem i dubokom ljubavi za sve narode i rase, tako je i namera ove knjige da milostivog Spasitelja prikae itaocu podstaknuvi ga da doe k Njemu licem k licu, srcem k srcu i da u Njemu nae, kao i apostoli iz davnih vremena, silnog Isusa koji moe u vek spasiti i preobraziti u svoje boansko oblije sve koji kroza nj dolaze Bogu. Pa ipak, teko je opisati Njegov ivot! To je slino pokuaju da se na platnu naslika iva duga, da se crnobelim znacima zapie najumilnija muzika. Na stranicama ove knjige, pisac, nadahnuta linost dubokog i dugog iskustva, otkrila je i opisala nove lepote iz Isusovog ivota. Istakla je nove dragulje iz te riznice dragocenosti. Uinila je dostupnim bogatstva o kojima se ne moe ni sanjati. Iz mnogobrojnih poznatih tekstova, iju je dubinu italac ve ranije naslutio, sija nova i velianstvena svetlost. Najsaetije reeno. Isus Hristos je otkriven kao punina Boanstva, beskrajno milostivi Spasitelj grenika, Sunce pravde, milostivi Prvosvetenik, Iscelitelj svih ljudskih bolesti, neni Prijatelj pun sauea, postojani, dosledni Drug koji je uvek spreman da pomogne, Knez doma Davidova, Zaklon svog naroda, Knez mira, Car koji e doi, veni Otac, vrhunac i ispunjenje enji i nada svih vekova. Kao naroiti Boji blagoslov, ova knjiga predana je svetu s molitvom da Gospod svojim Duhom uini da njene rei postanu rei ivota za mnoge ije su enje neispunjene, kako bi mogli poznati njega i silu vaskrsenja njegova i zajednicu njegovih muka, i tokom cele venosti s Njegove desne strane doivljavati puninu radosti, koja e biti darovana onima koji su u Njemu pronali sve, Zastavnika izmeu deset hiljada i Onoga koji je sav ljubak. Izdavaki odbor
ELEN G. VAJT: enja vekova
P o g l a v l j e 1. S NAMA BOG Nadenue mu ime Emanuilo, s nama Bog. Svetlost poznanja slave Boije videla se u licu Isusa Hrista /***2. Korinanima 4,6/. Gospod Isus Hristos bio je jedno sa Ocem od venih vremena; On je bio oblije Boga, oblije Njegove veliine i velianstva, sjajnost slave /***Jevrejima 1,3/. On je doao na na svet da bi objavio ovu slavu. On je doao na ovu grehom pomraenu Zemlju da otkrije svetlost Boje ljubavi, da bude s nama Bog. Zato je za Njega prorokovao: Nadenue mu ime Emanuilo. Doavi da prebiva meu nama, Isus je trebalo da otkrije Boga i ljudima i anelima. On je bio Re Boja Boja misao koja se mogla uti. U molitvi za svoje uenike On je kazao: I pokazah im ime tvoje, /***Jovan 17, 26/ milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima. Meutim, ovo otkrivenje nije dato samo Njegovoj deci na Zemlji. Na mali svet udbenik je svemira. Boja divna namera milosti, tajne spasonosne ljubavi tema je u koju aneli ele da zavire i koja e se prouavati kroz beskrajne vekove. Izbavljena i bezgrena bia u Hristovom krstu pronai e svoju nauku i svoju pesmu. Videe se da je slava koja blista sa Hristovog lica slava samoportvovne ljubavi. U svetlosti s Golgote videe se da je zakon te ljubavi pune samoodricanja zakon ivota za Zemlju i Nebo; da ljubav koja ne trai svoje ima svoj izvor u Bojem srcu; da se u Onome koji je bio krotak i ponizan otkrio karakter Onoga koji prebiva u svetlosti kojoj nijedan ovek ne moe pristupiti. U poetku Bog se otkrio u svim delima stvaranja. Hristos je bio Onaj koji je razastro nebesa i poloio temelje Zemlji. Njegova ruka bila je ta koja je postavila svetove u prostoru i oblikovala poljsko cvee. Postavio je gore svojom silom. Njegovo je more i on ga je stvorio. (***Psalam 65,6; 95,5) On je taj koji je ispunio Zemlju lepotom i vazduh pesmom. On je ispisao poruku Oeve ljubavi na svim delima na Zemlji, u vazduhu i na nebu. Iako je sada savreno delo oteeno grehom, jo se moe zapaziti ono to je ispisano u poetku. Jo i danas sve to je stvoreno objavljuje slavu Njegovog savrenstva. Ne postoji nita osim sebinog ovekovog srca to ivi samo za sebe. Nema ptice koja see vazduh, ni ivotinje koja se kree po zemlji, a da ne slui nekom drugom ivotu! Nema nijednog lista u umi ili skromne vlati trave a da nema svoju slubu. Svako drvo, grm i list izlivaju ivotni sastojak bez koga ni ovek ni ivotinja, ne bi mogli iveti, a opet i ovek i ivotinja slue ivotu drveta, i grma i lista. Cvee odie mirisom i otkriva svoju lepotu kao blagoslov ovom svetu. Sunce rasipa svoju svetlost da razveseli hiljade svetova. Okean, iako izvor svih naih vrela i studenaca prima reke iz svake zemlje, ali uzima da bi dao. Magle koje izlaze i njegovh njedara padaju kao kie i natapaju Zemlju, da bi iz nje moglo nicati i pupati. Aneli slave nalaze svoju radost u davanju davanju ljubavi i neumornog bdenja duama koje su pale i izgubile svoju svetost. Nebeska bia pokuavaju da zadobiju ljudska srca; ona ovom mranom svetu donose svetlost iz nebeskih dvorova. Ljubaznom i strpljivom slubom ona deluju na ljudski duh tako da izgubljene dovode u zajednicu sa Hristom, koji im je mnogo blii no to to oni mogu da pretpostave. Meutim, kad se okrenemo od svih manjih otkrivenja, onda gledamo Boga u Isusu. Posmatrajui Isusa vidimo da je slava naeg Boga u davanju. Ja nita sam od sebe ne inim, rekao je Hristos; kao to me posla ivi Otac, i ja ivim Oca radi. Ja ne traim slave svoje, ve slavu Onoga koji me je poslao. (***Jovan 8,28; 6,57; 8,50; 7,18) U tim reima izloeno je veliko naelo koje je zakon ivota za svemir. Hristos je sve primio od Boga, ali je uzeo da bi dao. (Tako u nebeskim dvorovima, u svojoj slubi za sva
stvorena bia: kroz ljubljenog Sina Oev ivot izliva se na sve; a preko Sina ivot se vraa, u hvali i radosnoj slubi, kao plima ljubavi, velikom Izvoru svega.) I tako kroz Hrista krug dobroinstava se zatvara, predstavljajui karakter velikog Darodavca zakon ivota. Ovaj zakon je prekren na samom Nebu. Greh je potekao iz sebinosti. Lucifer, heruvim zaklanja, eleo je da bude prvi na Nebu. On je teio da zavlada nebeskim biima, da ih odvoji od njihovog Stvoritelja i pridobije za sebe njihovu vernost. Iz tog razloga on je netano prikazivao Boga, pripisujui Mu elju za samouzvienjem. eleo je da Tvorcu punom ljubavi pripie svoje loe osobine. Tako je obmanuo anele. Tako je prevario ljude. On ih je naveo da posumnjaju u Boju re, i izgube poverenje u Njegovu dobrotu. Zato to je Bog pravde i neuporedivog velianstva, Sotona ih je naveo da Ga smatraju strogim i nemilostivim. Tako je naveo ljude da mu se pridrue u pobuni protiv Boga i no prokletstva spustila se na svet. Zemlju je obavio mrak jer je Bog pogreno shvaen. Da bi se mrane senke rasterale, da bi svet mogao da se vrati Bogu, Sotonina sila prevare morala je da bude slomljena. To se nije moglo ostvariti prisilom. Primenjivanje sile suproti se naelima Boje vladavine. On eli jedino slubu iz ljubavi, a ljubav ne moe da se zapovedi; ona se ne moe zadobiti silom ili vlau. Samo ljubav moe probuditi ljubav. Poznavati Boga znai ljubiti Ga. Njegov karakter mora da se pokae u suprotnosti prema Sotoninom karakteru. Samo jedno Bie u celom svemiru moe da ostvari ovo delo. Boju ljubav moe da obznani samo Onaj koji poznaje njenu visinu i dubinu. Nad mranom moi sveta mora granuti Sunce Pravde sa zdravljem na zracima njegovim. (***Malahija 4,2) Plan za nae spasenje nije bila naknadna misao, plan nainjen nakon Adamovog pada. On je bio otkrivenje tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta. (***Rimljanima 16,25) On je otkrivenje naela koja su od venosti bila temelj Bojeg prestola. Od samog poetka Bog Otac i Hristos znali su za Sotonin otpad i ovekov pad izazvan delovanjem prevarne sile otpadnika. Bog nije uzronik postojanja greha, ali je unapred video njegovo postojanje osiguravajui sredstvo kojim e se suprotstaviti ovoj stranoj mogunosti. Njegova ljubav prema svetu bila je tako velika da se On zavetovao da da svog jedinorodnog sina da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima ivot veni. (***Jovan 3,16) Lucifer je rekao: Vie zvezda Boijih, podignuu presto svoj, izjednaiu se s vinjim. (***Isaija 14, 13. 14) Meutim Hristos koji, ako je i bio u obliju Boijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam sebe uzevi oblije sluge, postavi kao i drugi ljudi i na oi se nae kao ovek. (***Filibljanima 2, 67) To je bila dobrovoljna rtva. Isus je mogao da ostane kraj svoga Oca. On je mogao da zadri slavu Neba i potovanje anela. Meutim, On je izabrao da vrati skriptar u Oeve ruke, i sie s prestola svemira da bi mogao da donese svetlost onima koji su u mraku i ivot onima koji ginu. Pre gotovo dve hiljade godina s Neba, s Bojega prestola, uo se glas tajanstvenog znaenja: Evo dooh. rtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio Evo dooh, u poetku knjige pisano je za mene, da uinim volju tvoju, Boe. (***Jevrejima 10, 57) U ovim reima objavljeno je ispunjenje cilja koji je bio sakriven od venih vremena. Hristos je bio spreman da poseti na svet i da se utelovi. On kae: Ali si mi telo pripravio. Da se pojavio u slavi koju je imao zajedno sa Ocem pre postanja sveta, mi ne bismo mogli da podnesemo svetlost Njegovog prisustva. Da bismo je mogli posmatrati a da ne poginemo, otkrivenje Njegove slave bilo je prigueno. Njegova boanska priroda bila je obavijena ljudskom prirodom nevidljiva slava bila je u vidljivom ljudskom obliku. Ovaj veliki cilj bio je nagoveten u slikama i simbolima. bun koji je goreo, u kome se Hristos javio Mojsiju, otkrivao je Boga. Simbol izabran da prikae Boanstvo bio je niski bun, prividno bez privlanosti.
On je sakrivao Bezgraninog. Svemilostivi Bog sakrivao je svoju slavu najjednostavnijom slikom, da bi Mojsije mogao da ga posmatra i ivi. Tako je i u stubu od oblaka danju i stubu od ognja nou Bog odravao vezu sa Izrailjem, otkrivajui ljudima svoju volju i pruajui im svoju milost. Boja slava bila je priguena, a Njegovo velianstvo obavijeno velom, da bi slabi vid ogranienih ljudi mogao to da gleda. Tako je trebalo da Hristos doe u ponienom telu (***Filibljanima 3,21) kao drugi ljudi. /***Filibljanima 2,7/ U oima sveta On nije imao lepote zbog koje bi Ga poeleli; ipak, bio je utelovljeni Bog, svetlost Neba i Zemlje. Njegova slava bila je obavijena velom. Njegova veliina i velianstvo bili su sakriveni, da bi mogao da se priblii tunim ljudima izloenim iskuenju. Bog je odredio Mojsiju za Izrael: I neka mi naine svetinju, da meu njima nastavam. (***2. Mojsijeva 25,8) I On je prebivao u Svetinji, usred svog naroda. Tokom celog njihovog zamornog lutanja kroz pustinju, simbol Njegovog prisustva bio je s njima. Tako je Hristos postavio svoj ator usred naeg ljudskog tabora. On je razapeo svoj ator kraj naih atora, da bi mogao prebivati meu nama i da bi nas upoznao sa svojim boanskim karakterom i ivotom. I re postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca. (***Jovan 1,14) Otkako je Isus doao da prebiva meu nama, znamo da Bog poznaje naa iskuenja i saosea s nama u naim alostima. Svaki Adamov sin i ki moe da shvati da je na Tvorac prijatelj grenicima. Jer, u svakoj nauci o milosti, u svakom obeanju radosti, u svakom delu ljubavi, u svakoj boanskoj privlanoj sili koja se otkrila u Spasiteljevom ivotu na zemlji, mi vidimo da je S nama Bog. Sotona predstavlja Boji zakon ljubavi kao zakon sebinosti. On objavljuje da je nama nemogue da posluamo Njegova pravila. On okrivljuje Tvorca za pad naih praroditelja i sve patnje koje su nastale, navodei ljude da Boga smatraju zaetnikom greha, patnji i smrti. Isus je trebalo da razotkrije ovu prevaru. Kao jedan od nas, On je trebao da prui primer poslunosti. Zato je uzeo na sebe nau prirodu i proao kroz naa iskustva. Bee duan u svemu da bude kao braa. (***Jevrejima 2,17) Ako bismo morali da snosimo bilo to od onoga to Isus nije podneo, Sotona bi na toj pojedinosti prikazao kako je Boja sila za nas nedovljna. Zbog toga je Hristos bio u svaemu iskuan kao i mi. (***Jevrejima 4, 15) On je podneo svako iskuenje kome smo mi izloeni. On nije upotrebio nikakvu silu koja nije dareljivo ponuena i nama u svoju korist. Kao ovek, suoio se sa iskuenjem i savladao ga u sili koja mu je data od Boga. On kae: Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu. (***Psalam 40,8) Dok je hodio inei dobro, isceljujui sve koje avo bee nadvladao, On je jasno ukazivao ljudima na karakter Bojeg zakona i na prirodu svoje slube. Njegov ivot svedoi da je i nama mogue da na isti nain posluamo Boji zakon. Svojom ljudskom prirodom Hristos je dodirnuo oveanstvo; svojom boanskom prirodom bio je povezan s Bojim prestolom. Kao Sin oveiji dao nam je primer poslunosti; kao Sin Boji daje nam silu da posluamo. Hristos je bio taj koji je iz grma na brdu Horiv progovorio Mojsiju govorei: JA SAM ONAJ KOJI JESTE tako e kazati sinovima Izrailjevim: koji JEST, on me posla k vama. (***2. Mojsijeva 3,14) Bio je to zalog Izrailjevog osloboenja. Kad je doao kao drugi ljudi /***Filibljanima 2,7/, On se predstavio ka JA SAM. Dete iz Vitlejema, krotiki i ponizni Spasitelj, Bog je koji se javi u telu. (***1. Timotiju 3,16) A nama kae: JA SAM pastir dobri. JA SAM put, istina i ivot. Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. (***Jovan 10,11; 6,51; 14,6; ***Matej 28,18) JA SAM sigurnost svakog obeanja. JA SAM; ne plaite se. S nama Bog jemstvo je naeg osloboenja od greha, sigurnost nae sile da posluamo zakon Neba. Ponizivi se da bi uzeo na sebe ljudsku prirodu, Hristos je otkrio karakter suprotan Sotoninom karakteru. meutim, On je siao jo nie na stazi ponienja. Ponizio sam sebe postavi posluan do same smrti, a smrti krstove. (***Filibljanima 2,8) Kao to je prvosvetenik odlagao svoje prekrasne prvosvetenike haljine i vrio slubu u odei od belog lana obinog svetenika, tako je i Hristos uzeo
oblije sluge i prineo rtvu sam Svetenik, sam rtva. On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na njemu naega mira radi. (***Isaija 53,5) Sa Hristom se postupalo onako kako mi zasluujemo, da bi se s nama postupalo kako On zasluuje. On je bio osuen zbog naih greha, u kojima nije imao udela, da bismo mi mogli biti opravdani Njegovom pravdom, u kojoj nemamo udela. Pretrpeo je smrt koja je bila naa, da bismo mogli primiti ivot koji je bio Njegov. Ranom njegovom mi se iscelismo. Svojim ivotom i smru, Hristos je postigao vie nego to je samo obnovljenje onoga to je grehom bilo razoreno. Sotonina namera bila je da prouzrokuje venu razdvojenost izmeu Boga i oveka; ali u Hristu mi smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego to bi to bilo da nikada nismo pali. Time to je uzeo nau prirodu, Spasitelj se povezao sa oveanstvom vezom koja se nee nikada raskinuti. On je povezan s nama kroz svu venost. Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao. (***Jovan 3, 16) On Ga je dao ne samo da ponese nae grehe i umre kao naa rtva; On Ga je palom rodu dao. Da bi nas uverio u nepromenjivost svoje odluke o miru, Bog je dao svog jedinorodnog Sina da postane lan ljudske porodice, da zauvek zadri svoju ljudsku prirodu. To je zalog da e Bog ispuniti svoju re. Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu. /***Isaija 5,6/ Bog je usvojio ljudsku prirodu u linosti svog Sina i preneo je u najvie Nebo. Sin oveji je taj koji deli presto svemira. Sin oveji je taj ije e ime biti divni, savetnik, Bog silni, otac veni, knez mirni. (***Isaija 9,6) JA SAM je Posrednik izmeu Boga i oveanstva, polaui svoje ruke na oboje. On koji je svet, bezazlen, ist, odvojen od grenika ne stidi se nazvati nas braom. (***Jevrejima 7,26; 2,11) U Hristu su meusobno povezane zemaljska i nebeska porodica. Proslavljeni Hristos je na brat. Nebo je obavijeno ljudskom prirodom, a ljudsko je privijeno nagradi Bezgranine ljubavi. Bog o svom narodu kae: Kamenje u vencu e se podignuti u zemlji njegovoj. Jer koliko e biti dobro njegovo i kolika lepota njegova! (***Zaharija 9,16.17) Uzdizanje spasenih bie veno svedoanstvo o Bojoj milosti. U vekovima koji idu On e pokazati preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom na nama u Hristu Isusu. Da se obznani poglavarstvima i vlastima na nebu mnogorazlina premudrost Boija, po naredbi vekova, koju uini i Hristu Isusu Gospodu naemu. (***Efescima 2,7; 3,10.11) Hristovim delom otkupljenja opravdana je Boja vladavina. Svemogui je obznanjen kao Bog ljubavi. Sotonine optube su opovrgnute, a njegov karakter razotkriven. Pobuna se ne moe ponovo podii. Nikada vie greh ne moe dospeti u Svemir. Kroz vena vremena svi e biti zatieni od otpada. Samoportvovnou ljubavi stanovnici Neba i Zemlje povezani su neraskidivim vezama sa svojim Tvorcem. Delo otkupljenja bie dovreno. Na mestu na kome je greh obilovao, Boja milost se jo vie umnoila. Sama Zemlja, to polje za koje Sotona kae da pripada njemu, ne samo da e biti izbavljena ve e biti i uzviena. Na mali svet, pod prokletstvom greha jedina tamna mrlja u Njegovom velianstvenom stvaranju, bie potovana vie od svih ostalih svetova u Bojem svemiru. Ovde, gde je Boji Sin prebivao u ljudskom telu, gde je Car slave iveo, patio i umro ovde, kad sve bude On uinio novim, Boja skinija bie s ljudima i ivee s njima, i oni e biti narod njegov, i sam Bog bie s njima Bog njihov. (***Otkrivenje 21,3) I kroz beskrajne vekove dok spaseni budu hodali u svetlosti samoga Boga, oni e Ga hvaliti za Njegov neizrecivi Dar, za Emanuila, S nama Bog.
P o g l a v l j e 2. IZABRANI NAROD Vie od hiljadu godina jevrejski narod oekivao je Spasiteljev dolazak. U ovaj dogaaj on je polagao najsvetlije nade. U pesmi i proroanstvu, u crkvenom obredu, u domaoj molitvi, on je kao dragocenost uvao Njegovo ime. A ipak, prilikom Njegovog dolaska, nije Ga prepoznao. Ljubljeni na Nebu za njega je bio kao koren iz suve zemlje. U Njega ne bi oblija i on nije zapazio na Njemu nikakvu lepotu da bi Ga poeleo. K svojima doe, i svoji ga ne primie. (***Isaija 53,2; ***Jovan 1,11) Ipak, Bog je izabrao Izrailja. On ga je pozvao da meu ljudima sauva poznanje Njegovog zakona, simbola i proroanstva koji su ukazivali na Spasitelja. On je eleo da ovaj narod bude kao vrelo spasenja za ovaj svet. To to je Avram bio u zemlji svog prebivanja, Josif u Egiptu, a Danilo na vavilonskom dvoru, to je jevrejski narod trebalo da bude meu narodima. On je trebalo da otkrije Boga ljudima. Kad je pozvao Avrama, Gospod je rekao: Blagosloviu te i ti e biti blagoslov i u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji. (***1. Mojsijeva 12,2.3) Isto uenje ponavljali su i proroci. Iako je Izrailj bio opustoen ratom i ropstvom, ipak je ostalo obeanje koje mu je bilo dato: Ostatak e Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dad po travi, koja ne eka oveka niti se uzda u sinove oveije. (***Mihej 5,7) U vezi s Hramom u Jerusalimu, Gospod je preko Isaije izjavio: Jer e se dom moj zvati dom molitve svim narodima. (***Isaija 56,7) Meutim, Izrailjci su svoje nade usmerili na svetovnu veliinu. Od vremena njihovog ulaska u Hanansku zemlju, oni su se udaljili od Bojih zapovesti i poli putevima neznaboaca. Bog im je uzalud slao opomene preko svojih proroka. Uzalud su podnosili kazne neznaboakog ugnjetavanja. Svaku reformu pratio je sve dublji otpad. Da je Izrailj bio veran Bogu, On bi mogao da postigne svoj cilj njihovim uvaavanjem i uzdizanjem. Da su hodili putevima poslunosti, On bi ih uzdigao nad sve narode, koje je stvorio hvalom, imenom i slavom. I videe svi narodi na zemlji, rekao je Mojsije, da se ime Gospodnje prizva na tebe, i bojae se tebe. Narodi kad uju sve ove uredbe, rei e, samo je ovaj veliki narod mudar i razuman. (***5. Mojsijeva 26,19; 28,10; 4,6) Meutim, zbog njihovog neverstva, Boja namera mogla se ostvariti samo kroz neprekidne patnje i ponienja. Oni su odvedeni u vavilonsko ropstvo i rasejani po zemljama neznaboaca. U nevolji mnogi su obnovili svoju vernost Njegovom zavetu. Dok su veali svoje harfe o vrbe i plakali za svetim Hramom koji je opusteo, svetlost istine blistala je iz njih i saznanje o Bogu irilo se meu narodima. Neznaboai sistemi rtava bili su izopaenje onog sistema koji je Bog uspostavio; mnogi iskreni posmatrai neznaboakih obreda uili su od Jevreja znaenje boanski uspostavljene slube i u veri usvojili obeanje o Iskupitelju. Mnogi izgnanici trpeli su progonstvo. Nije bio mali broj onih koji su izgubili svoj ivot zato to su odbili da pogaze Subotu i potuju neznaboake praznike. Kad su se idolopoklonici digli da unite istinu, Gospod je doveo svoje sluge pred lice careva i vladara, da bi oni i njihov narod mogli primiti svetlost. Mnogo puta najvei vladari dovedeni su dotle da proglase nadmonost Boga koga su njihovi jevrejski robovi oboavali. Vavilonskim ropstvom Izrailjci su delotvorno leeni od slube rezanim likovima. U toku vekova koji su sledili oni su patili od ugnjetavanja neznaboakih neprijatelja, sve dok nisu stekli vrsto uverenje da njihov napredak zavisi od poslunosti Bojem Zakonu. Meutim, kod mnogih poslunost nije potekla iz ljubavi. Pobuda je bila sebina. Oni su samo spoljanjim znacima kao sredstvima za postizanje nacionalne veliine, sluili Bogu. Oni nisu postali svetlost svetu, ve su se da bi izbegli iskuenje idolopoklonstva, zatvorili prema svetu. U uputstvima datim Mojsiju, Bog je ograniio njihovo druenje sa idolopoklonicima, ali je ovo
uenje bilo pogreno protumaeno. Njegova je namera bila da ih zatiti od preuzimanja neznaboakih obiaja. Meutim, ono je iskorieno za podizanje zida odvajanja izmeu Izrailja i drugih naroda. Jevreji su smatrali Jerusalim svojim Nebom, i zaista su bili ljubomorni to Gospod pokazuje svoju milost i prema neznabocima. Posle povratka iz Vavilona velika panja bila je posveena verskom vaspitanju. Svuda po celoj zemlji graene su sinagoge u kojima su svetenici i knievnici tumaili Zakon. Takoe su osnivane i kole u kojima su se zajedno sa umetnou i naukom, predavala i naela pravde. Ali ove ustanove su se izopaile. Za vreme ropstva mnogi ljudi prihvatili su neznaboake pojmove i obiaje i uneli ih u svoju versku slubu. U mnogo emu oni su se prilagodili obiajima idolopoklonika. Poto da su se udaljili od Boga, Jevreji su u velikoj meri izgubili iz vida uenje o obrednoj sluni. Ovu slubu zasnovao je sam Hristos. Svakim svojim delom, ona je predstavljala Njega i bila puna ivotne snage i duhovne lepote. Meutim, Jevreji su izgubili duhovni ivot koji je proistekao iz njihovih obreda vrsto se drei mrtvih formi. Pouzdali su se u same rtve i obrede, umesto da su se oslanjali na Onoga na koga su te rtve ukazivale. Da bi popunili mesto onoga to su izgubili, svetenici i rabini umnoavali su svoje sopstvene zahteve, i to su bivali stroi, sve manje se otkrivala Boja ljubav. Svoju svetost merili su mnotvom svojih obreda, dok su njihova srca bila ispunjena gordou i licemerstvom. Sa svim njihovim detaljnim i tegobnim propisima Zakon se nije mogao drati. Oni koji su eleli da slue Bogu i koji su se trudili da potuju rabinska pravila, muili su se pod tekim bremenom. Oni nisu mogli imati mira od optubi nemirne savesti. Tako je Sotona obeshrabrivao narod, umanjivao njegovo razumevanje o Bojem karakteru i izvrgao preziru izrailjsku veru. On se nadao da e dokazati tvrdnju koju je postavio prilikom pobune na Nebu da su Boji zahtevi nepravedni i da se ne mogu ispuniti. ak i Izrailj, izjavio je on, ne dri Zakon. Iako su eleli dolazak Mesije, Jevreji nisu pravilno razumeli Njegovu misiju. Oni nisu traili osloboenje od greha, ve osloboenje od Rimljana. Oekivali su Mesiju da doe kao osvaja, da slomi silu tlaitelja i uzdigne Izrailj do svetskog carstva. Tako je bio pripremljen put da odbace Spasitelja. U vreme Hristovog roenja, narod je bio ugnjetavan vladavinom stranih gospodara i razdiran unutranjim razmiricama. Jevrejima je bilo doputeno da zadre neki oblik samostalne uprave, no ipak nita nije moglo da prikrije injenicu da su bili pod rimskim jarmom ili da su se pomirili sa ograniavanjem svoje moi. Rimljani su polagali pravo da imenuju i opozivaju prvosvetenika, tako se do ove slube esto dolazilo prevarom, podmiivanjem, pa ak i ubistvom. Na taj nain svetenstvo je postajalo sve izopaenije. Uprkos tome, svetenici su jo uvek zadrali veliku mo koju su iskoritavali za ostvarenje sebinih i najamnikih ciljeva. Narod je bio izloen njihovim nemilosrdnim zahtevima, a i Rimljani su ih teko oporezivali. Takvo stanje prouzrokovalo je silno nezadovoljstvo. Narodne bune bile su uestale. Pohlepa i nasilje, nepoverenje i duhovna ravnodunost razjedali su i samo srce nacije. Mrnja prema Rimljanima, nacionalni i duhovni ponos naveli su Jevreje da se jo stroe pridravaju svojih bogoslubenih formi. Svetenici su nastojali da odre ugled svoje svetosti i preteranom panjom prema verskim obredima. Narod u svom mraku i pod teretom, a vladari edni vlasti, eznuli su za dolaskom Onoga koji e pobediti njihove neprijatelje i obnoviti Izrailjsko carstvo. Oni su prouavali proroanstva, ali bez duhovnog sagledavanja sutine. Tako su prevideli delove Pisma koji ukazuju na ponienje Hristovog prvog dolaska, a pogreno primenjivali one koji govore o slavi Njegovog drugog dolaska. Oholost je zamraila njihovu viziju. Oni su tumaili proroanstvo u skladu sa svojim sebinim eljama.
P o g l a v l j e 3. KAD SE NAVRI VREME A kad se navri vreme, posla Bog sina svojega da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinatvo. (***Galatima 4,4.5) Spasiteljev dolazak bio je predskazan u Edemu. Kada su Adam i Eva prvi put uli obeanje, oekivali su da e se ono brzo i ispuniti. Oni su radosno pozdravili roenje svog prvenca, nadajui se da e on moda biti Izbavitelj. Meutim, ispunjenje obeanja se oduilo. Oni koji su prvi primili ovo obeanje umrli su ne videvi njegovo ispunjenja. Poevi od Enohovih dana ovo obeanje ponavljali su patrijarsi i proroci, odravajui ivom nadu o Njegovom dolasku, ali On jo nije dolazio. Danilovo proroanstvo otkrilo je vreme Njegovog dolaska, ali nisu svi pravilno protumaili vest. Prolazio je vek za vekom, glasovi proroka su iezli. Ruka tlaitelja teko je ugnjetavala Izrailj, i mnogi su bili spremni da uzviknu: Proteu se dani, i od utvare nee biti nita. (***Jezekilj 12, 22) Meutim, nalik zvezdama koje se kreu odreenim putanjama kroz beskrajna prostranstva, Boje namere ne poznaju urbu ni zakanjenje. Simbolima velike tame i pei koja se dimi Bog je otkrio Avramu Izrailjsko ropstvo u Egiptu i objavio da e vreme njihovog boravka iznositi etiri stotine godina. Posle rekao je On, oni e izai s velikim blagom. (***1. Mojsijeva 15, 14) Protiv te rei uzaludno se borila sva sila faraonovog oholog carstva. U isti dan koji je odreen u boanskom obeanju, izaoe sve vojske Gospodnje iz zemlje Misirske. (***2. Mojsijeva 12, 41) Isto tako na nebeskom Savetu odreen je i trenutak Hristovog dolaska. Kad je veliki asovnik vremena pokazao taj tren, Isus se rodio u Vitlejemu. Kad se navri vreme, posla Bog sina svojega. Provienje je upravljalo pokretima naroda i plimom ljudskih pobuda i uticaja, sve dok svet nije postao zreo za dolazak Izbavitelja. Narodi su bili sjedinjeni pod jednom vladavinom. Govorilo se jednim jezikom koji je svuda bio priznat kao knjievni jezik. Jevreji koji su bili rasuti, skupljali su se iz svih zemalja u Jerusalim na godinje praznike. Vraajui se u svoja mesta mogli su po celom svetu da raire vest o dolasku Mesije. U to vreme neznaboaki sitemi gube svoju mo nad narodom. Ljudi su bili umorni od spoljanjeg sjaja i mitova. eznuli su za verom koja bi mogla da zadovolji duu. Iako je izgledalo da je svetlost istine napustila ljude, bilo je dua koje su traile svetlost, i koje su bile ispunjene zbunjenou i tugom. One su bile edne saznanja o ivom Bogu, i sigurnosti ivota nakon groba. Poto da su se Jevreji udaljili od Boga, njihova vera je potamnela i nada je gotovo prestala da obasjava njihovu budunost. Rei proroka se nisu razumevale. Za narodne mase smrt je bila uasna tajna s onu stranu bila je neizvesnost i tama. Nije samo naricanje majki iz Vitlejema ve i pla iz velikog srca oveanstva dopirao do proroka kroz vekove glas koji se uo u Rami pla, ridanje, i jaukanje mnogo: Rahilja plae za svojom decom, i nee da se utei, jer ih nema. (***Matej 2,18) U oblasti sena smrtnoga ljudi su bili neuteeni. Sa enjom u oima oni su oekivali dolazak Izbavitelja, kada e se tama odagnati i tajna budunosti razjasniti! Izvan jevrejskog naroda postojali su ljudi koji su predskazali pojavu boanskog Uitelja. Ovi ljudi traili su istinu i njima je dat Duh nadahnua. Jedan za drugim, kao zvezde na tamnom nebu, podizali su se takvi ljudi. Njihove proroke rei rasplamsale su nadu u srcima hiljada u neznaboakom svetu. Ve stotinama godina Biblija je bila prevedena na grki, koji se tada iroko upotrebljavao po celoj Rimskoj Imperiji. Jevreji su bili svuda rasejani, a u njihovom iekivanju Mesijinog dolaska u izvesnoj meri uestvovali su i neznaboci. Meu onima koje su Jevreji smatrali neznabocima bilo je i ljudi koji su bolje razumevali biblijska proroanstva o Mesiji nego uitelji u Izrailju. Bilo je onih koji su se nadali Njegovom
dolasku kao oslobodiocu od greha. Filozofi su pokuavali da proniknu u tajnu jevrejskog naina ivljenja. Meutim, fanatizam Jevreja spreavao je irenje svetlosti. Usmereni odravanju podvojenosti izmeu sebe i drugih naroda, oni nisu hteli da podele znanje koje su jo uvek imali u simbolikoj slubi. Pravi Tuma mora da doe. Onaj koga su svi ovi simboli prikazivali mora da objasni njihovo znaenje. Bog je ovom svetu govorio posredstvom prirode, simbola i slika, preko patrijaraha i proroka. oveanstvo je moralo da dobije pouke ljudskim jezikom. Vesnik zaveta mora da govori. Njegov glas mora da se uje u Njegovom hramu. Hristos mora doi da izgovori rei koje e se jasno i konano razumeti. On, Tvorac istine, mora da odvoji istinu od pleve ljudskih tvrenja koje su je uinile nedelotovornom. Naela Boje vladavine i plan spasenja moraju jasno da se odrede. Pouke iz Starog zaveta moraju se potpuno izloiti ljudima. Meu Jevrejima je jo bilo nepokolebanih dua, potomaka one svete loze preko koje je sauvano saznanje o Bogu. Oni su jo ekali ispunjenje nade u obeanje dato njihovim precima. Oni su jaali svoju veru drei se obeanja datog preko Mojsija: Gospod Bog va podignue vam proroka iz vae brae, kao mene; njega posluajte u svemu to vam kae. (***Dela 3,22) Oni su ponovo itali kako e Bog pomazati Jednoga da javi dobre glase krotkima, da zavije ranjene u srcu, da oglasi zarobljenima slobodu i da oglasi godinu milosti Gospodnje. (***Isaija 61,1.2) Oni su itali kako e postaviti sud na zemlji, kako e ostrva ekati nauku njegovu, kako e narodi doi Njegovom videlu i carevi svetlosti Njegovog sjaja. (***Isaija 42,4; 60,3) Rei koje je Jakov izgovorio na samrti ispunjavale su ih nadom: Palica vladalaka nee se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne doe onaj kome pripada. (***1. Mojsijeva 49, 10) Opadanje sile Izrailja svedoilo je da je Mesijin dolazak blizu. Danilovo proroanstvo slikalo je slavu Njegove vladavine nad imepijom koja e naslediti sva zemaljska carstva i prorok kae samo e stajati doveka. (***Danilo 2,44) Bilo je malo onih koji su shvatili prirodu Hristove misije, ali je zato mnotvo oekivalo monog kneza koji e uspostaviti svoje carstvo u Izrailju i koji e doi kao oslobodilac narodima. Vreme se navrilo. oveanstvo, unieno vekovnim prestupima, eznulo je za dolaskom Iskupitelja. Sotona je radio na tome da produbi ponor izmeu Zemlje i Neba i uini ga nepremostivim. Svojim laima on je podsticao ljude na greh. Sotonina namera bila je da iscrpi Boje strpljenje i ugui Njegovu ljubav prema oveku, tako da On prepusti svet sotoninoj vlasti. Sotona je pokuao da sakrije od ljudi znanje o Bogu, da skrene njihovu panju sa Bojeg hrama i uspostavi svoje carstvo. Njegova borba za prevlast izgledala je kao da je gotovo sasvim uspela. U stvari Bog je u svakom narataju imao svoje predstavnike. ak i meu neznabocima bilo je ljudi preko kojih je Hristos radio da bi podigao narod iz greha i ponienja. Meutim, ovi ljudi su bili prezreni i omraeni. Mnogi od njih doiveli su nasilnu smrt. Mrana senka koju je Sotona bacio na svet postajala je sve tamnija i tamnija. Sotona je preko neznabotva vekovima odvraao ljude od Boga, ali izopaujui veru Izrailja izvojevao je svoju veliku pobedu. Povodei se za svojim shvatanjima i sluei im, neznaboci su, izgubili znanje o Bogu i postali su sve izopaeniji. Tako je bilo i sa Izrailjem. Naelo da se ovek moe spasiti svojim delima, lei u osnovi svake neznaboake religije; sada je to postalo naelo jevrejske vere. Sotona je usadio ovo naelo. Gdegod se ono usvaja, ljudi nemaju zatitu od greha. Vest o spasenju objavljena je ljudima preko ljudskih orua. Meutim, Jevreji su teili da istina o venom ivotu ostane u njihovoj iskljuivoj vlasti. Oni su nagomilali ivu manu i ona se pokvarila. Vera koju su pokuali da zadre samo za sebe pretvorila se u sablazan. Oni su liili Boga Njegove slave i obmanuli svet
10
krivotvorenim evaneljem. Oni su odbili da se potine Bogu za spasenje sveta postavi Sotonini posrednici za njegovo unitenje. Narod koga je Bog pozvao da bude stub i tvrava istine /***1. Timotiju 3,15/ postao je Sotonin predstavnik. Obavljao je posao koju mu je Sotona poverio da pogrenim predstavljanjem Bojeg karaktera navede svet da Ga smatra tiraninom. I sami svetenici koji su sluili u Hramu izgubili su iz vida smisao slube koju su vrili. Oni su prestali da preko simbola gledaju ono to je on predstavljao. U prinoenju rtvenih darova ponaali su se kao glumci na sceni. Obredi koje je sam Bog uspostavio postali su sredstva za zaslepljivanje uma i otvrdnjavanje srca. Ovim kanalima Bog nije mogao vie nita da uini za oveka. Ceo sistem morao je da se ukine. Obmana greha dostigla je svoj vrhunac. Boji Sin, posmatrajui svet, gledao je patnju i bedu. Sa saaljenjem On je video kako su ljudi postali rtve Sotonine svireposti. Sa saoseanjem posmatrao je one koji su bili izopaeni, uniteni i izgubljeni. Oni su izabrali vladara koji ih je kao robove okovao lancima za svoja kola. Smeteni i prevareni kretali su se u sumornoj povorci prema venoj propasti ka smrti u kojoj nema nade za ivot, ka noi nakon koje nema jutra. Sotonina orua udruila su se s ljudima. Tela ljudskih bia, stvorena da budu prebivalite samoga Boga, postala su stan demona. Natprirodne sile delovale su na ula, nerve, nagone i organe ljudi da bi ih podstakle na poputanje najniim strastima. Demonski peat bio je utisnut na lice ljudi. Ljudska lica su imala izraz zlih legiona kojima su ljudi bili opsednuti. Takav je bio prizor koji je posmatrao Otkupitelj sveta. Kakav prizor za beskrajnu istou! Greh je postao nauka, a porok posveen kao deo religije. Pobuna je pustila korene duboko u srcu i ovekovo neprijateljstvo najokrutnije je bilo usmereno protiv Neba. Pred celim svemirom pokazalo se da se bez Boga oveanstvo ne moe podii. Onaj koji je stvorio Svet mora da daruje novi element ivota i sile. S neizmernim zanimanjem stanovnici svetova koji nisu pali oekivali su da vide Jehovu kako ustaje i unitava stanovnike Zemlje. Da je Bog to uinio, Sotona bi bio spreman da sprovede svoj plan, osiguravajui tako sebi podaniku pokornost nebeskih bia. On je izjavio da naela Boje vladavine ne omoguavaju opratanje. Da je svet bio uniten, On bi tvrdio da su se njegove optube pokazale istinitim. Bio je spreman da krivicu baci na Boga i svoju pobunu proiri i na nebeske svetove. Meutim, umesto da je unitio svet, Bog je poslao svoga Sina da ga spase. Iako su se izopaenost i prkos mogli videti u svakom delu pokorene Zemlje, osiguran je nain za njen oporavak. U trenutku krize kad je izgledalo da e Sotona pobediti, Boji Sin je doao kao Poslanik boanske milosti. U sva vremena, u svakom trenutku, Boja ljubav pokazivala se palom ljudskom rodu. Uprkos izopaenosti ljudi, znaci milosti neprekidno su se pokazivali. A kad se navrilo vreme, Boanstvo se proslavilo izlivanjem obilja isceljujue milosti na svet, koja nikada nee biti spreena ili zaustavljena dok se plan spasenja ne izvri. Sotona je likovao to je u ljudskom rodu uspeo da unizi Boji lik. Tada je Isus doao da obnovi u oveku Tvorev lik. Niko drugi do Hristos nije mogao ponovo da oblikuje karakter koji je upropaen grehom. On je doao da istera demone koji su gospodarili voljom. On je doao da nas podigne iz praine, da ponovo oblikuje uniteni karakter prema uzoru svog boanskog karaktera i da ga ulepa svojom slavom.
11
P o g l a v l j e 4. Ova glava zasnovana je na ***Luki 2,120. JER VAM SE DANAS RODI SPAS Car slave duboko se ponizio da bi uzeo ljudsku prirodu. Njegova zemaljska ivotna sredina bila je surova i neprivlana. Njegova slava bila je obavijena velom, kako velianstvenost Njegovog spoljanjeg oblika ne bi postala predmet privlanosti. On je izbegavao svako spoljanje razmetanje. Bogatstva, ast ovoga sveta i ljudska veliina ne mogu nikada da izbave duu od smrti. Isus je odluio da nikakva primamljivost svetovne prirode ne treba da poziva ljude na Njegovu stranu. Jedino lepota nebeske istine treba da privue one koji e Ga slediti. Mesijin karakter ve mnogo ranije predvien je u prorotvu i On je eleo da Ga ljudi prihvate na osnovu svedoanstva Boje rei. Aneli su bili zadivljeni velianstvenim planom otkupljenja. Oni su posmatrali kako e Boji narod prihvatiti Njegovog Sina, odenutog u ljudsku odeu. Doli su u zemlju izabranog naroda. drugi narodi bavili su se mitovima i oboavanjem lanih bogova. Aneli su doli u zemlju u kojoj je bila otkrivena slava samoga Boga i u kojoj je zasjala svetlost prorotva. Oni su nevidljivo doli u Jerusalim, onima koji su bili odreeni da objanjavaju svete spise, slugama Bojeg doma. Ve je sveteniku Zahariji, dok je sluio pred oltarom, bila objavljena blizina Hristovog dolaska. Pretea je ve bio roen, a Njegova misija potvrena udom i proroanstvom. Vest o Njegovom roenju i velianstvenom znaenju Njegove misije irila se na sve strane. Ipak, Jerusalim se nije pripremao da pozdravi dobrodolicom svog Iskupitelja! Nebeski vesnici su zapanjeno posmatrali ravnodunost tog naroda koga je Bog pozvao da svetu otkrije svetlost svete istine. Jevrejski narod je bio sauvan kao svedok da Hristos treba da se rodi iz Avramovog potomstva i Davidove loze, a ipak nije znao da je Njegov dolazak tako blizu. Jutarnja i veernja rtva svakodnevno su u Hramu ukazivale na Boje jagnje, ali ovde nije bilo priprema za Njegov doek. Svetenici i uitelji naroda nisu znali da najvei dogaaj svih vremena uskoro treba da se zbude. Oni su ponavljali svoje besmislene molitve i vrili bogoslubene obrede da ih ljudi vide, ali u svojoj borbi za bogatstvima i svetovnom au, nisu bili spremni za otkrivenje Mesije. Ista ravnodunost prevladavala je u zemlji Izrailja. Radost koja je oduevljenjem ispunjavala celo Nebo nije takla sebina srca obuzeta svetovnou. Samo je nekolicina eznula da vidi Nevidljivog. Njima se poslani nebeski vesnici. Aneli su pratili Josifa i Mariju dok su putovali od svog doma u Nazaretu do Davidovog grada. Naredba carskog Rima o popisu svih naroda u njegovoj prostranoj dravi, obuhvatila je i stanovnike galilejskih brda. Kao to je u davna vremena Kir bio pozvan na presto svetskog carstva da bi mogao da Gospodnji narod oslobodi ropstva, tako je i Cezar Avgust postao oure za ispunjenje Boje namere da Isusovu majku dovede u Vitlejem. Ona je od Davidove loze, i Davidov Sin mora da se rodi u Davidovom gradu. Iz Vitlejema e, kae prorok, izai koji e biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od poetka, od venih vremena. (***Mihej 5,2) Meutim, u gradu njihove carske loze, Josifa i Mariju ne poznaju niti ih potuju. Umorni i bez doma, oni prolaze kroz usku ulicu, od gradske kapije sve do istonog kraja grada uzaludno traei mesto za noni poinak. Za njih nema mesta u pretrpanoj gostionici. U neuglednoj prostoriji koja je sluila kao zaklon za stoku nali su poslednje utoite, i u njoj je roen Iskupitelj sveta. Ljudi o tome nisu nita znali, ali je ova vest ispunila Nebo radou. Sveta bia iz carstva svetlosti privuena su Zemlji jo dubljim i nenijim zanimanjem. Zbog Njegove prisutnosti ceo svet postao je svetliji. Nad Vitlejemskim breuljcima skupilo se bezbrojno mnotvo anela. Oni ekaju znak da objave radosne vesti svetu. Da su izrailjske voe bile verne poverenom zadatku, oni bi mogli da uestvuju u radosti objavljivanja Isusovog roenja. Sad ih je to mimoilo.
12
Bog objavljuje: Jer u izliti vodu na ednoga i potoke na suvu zemlju. U tami sjaji videlo pravednicima. ***Isaija 44,3; ***Psalam 112,4) Onima koji trae svetlost i koji je radosno prihvataju, zasjae blistavi zraci s Bojeg prestola. Na poljima na kojima je deak David vodio svoje stado, pastiri su jo drali nonu strau. U toku tih sati tiine radzgovarali su o obeanom Spasitelju i molili se za dolazak Cara na Davidov presto. I gle, aneo Gospodnji stade meu njima, i slava Gospodnja, obasja ih; i uplaie se vrlo. I ree im aneo: ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost, koja e biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. Na ove rei, vienje slave ispunilo je due pastira koji su sluali. Oslobodilac je doao Izrailju! Sila, uzdizanje i pobeda povezani su s Njegovim dolaskom. Meutim, aneo je morao da ih pripremi da prepoznaju svog Spasitelja u siromatvu i ponienju. I eto vam znaka, rekao je, nai ete dete povito gde lei u jaslama. Nebeski vesnik stiao je njihova strahovanja. On im je rekao kako e pronai Isusa. Pun nenog obzira prema njihovoj ljudskoj slabosti, on im je dao vremena da se priviknu na boanski sjaj. Tada se radost i slava nisu vie mogle sakrivati. Celo polje bilo je obasjano sjajnom svetlou Bojih vojski. zemlja se utiala, a Nebo se povilo da slua pesmu. Slava na visini Bogu, I na zemlji mir, Meu ljudima dobra volja. O, kad bi danas ljudska porodica mogla da prepozna ovu pesmu! Objava koja je tada data, melodija koja se tada ula, razlegae se do kraja vremena i odjekivati do krajeva zemaljskih. Kad grane Sunce Pravde, sa zdravljem na svojim zracima, toj pesmi vratie se odjek glasa mnogoga mnotva, kao glas mnogih voda govorei: Aliluja! jer caruje Gospod Bog svedritelj. (***Otkrivenje 19,6) Kad su aneli nestali, svetlost je iezla, a senke noi ponovo su pale na Vitlejemske breuljke. Najblistaviji prizor koji su ikada posmatrale ljudske oi pastiri su dobro zapamtili. I kad aneli otidoe od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugome: hajdemo do Vitlejema, da vidimo to to se tamo dogodilo to nam kaza Gospod. I dooe brzo, i naoe Mariju i Josifa i dete gde lei u jaslama. Odlazei s velikom radou, pastiri su objavili ono to su videli i uli. I svi koji ue divie se tome to im kazae pastiri. A Marija uvae sve rei ove i slagae ih u srcu svojemu. I vratie se pastiri slavei i hvalei Boga. Udaljenost izmeu Neba i Zemlje nije danas vea nego to je bila kad su pastiri sluali aneosku pesmu. Ljudski rod je isto toliko predmet staranja Neba kao u vreme kad su obini ljudi skromnih zanimanja usred dana sretali anele i razgovarali s nebeskim vesnicima u vinogradima i poljima. Nebo moe da bude vrlo blizu i nama u naoj svakidanjici. Aneli iz nebeskih dvorova pratie korake onih koji dolaze i odlaze po Bojoj zapovesti. Istorija iz Vitlejema je neiscrpna tema. U njoj je sakrivena dubina bogatstva i premudrosti i razuma Boijega. (***Rimljanima 11,33) MI se divimo Spasiteljevoj rtvi kojom je zamenio nebeski presto jaslama i pratnju anela koji su Ga oboavali, ivotinjama u staji. Njegova prisutnost kori ljudsku gordost i samodovoljnost. Ovo je, ipak, bio samo poetak Njegovog neuporedivog ponienja. Za Bojeg Sina bilo bi gotovo beskrajno ponienje da je uzeo ljudsku prirodu ak i onda kad je Adam u svojoj nevinosti prebivao u Edemu. Meutim, Isus je prihvatio ljudsku prirodu kad je ljudski rod ve etiri hiljade godina bio oslabljen grehom. Kao i svako Adamovo dete. On je primio na sebe rezultate delovanja velikog zakona naslea.
13
Kakvi su ovi rezultati bili pokazano je u istoriji Njegovih zemaljskih predaka. On je doao s takvim nasleem da deli nae tuge i iskuenja i da nam prui primer bezgrenog ivota. Sotona je na Nebu mrzeo Hrista zbog Njegovog poloaja u Bojim dvorovima. Kad je svrgnut s poloaja, jo vie Ga je mrzeo. On je mrzeo Onoga koji se zavetovao da e iskupiti greni ljudski rod. Ipak, Bog je dopustio Sinu da kao bespomono dete podlono slabosti oveanstva doe na svet, koji je Sotona proglasio svojim posedom. Dozvolio Mu je da upozna ivotne opasnosti svojstvene svakoj ljudskoj dui, da vodi borbu koju mora da vodi svako ljudsko dete, izloen opasnosti neuspeha i venog gubitka. Srce zemaljskog oca neno voli svog sina. On posmatra lice svog deteta i drhti na pomisao o ivotnoj opasnosti. On ezne da zatiti svoje drago dete od Sotonine sile i da ga sauva od iskuenja i sukoba. Bog je dao svog jedinorodnog Sina da se nae u jo eem sukobu, i mnogo stranijoj opasnosti, da bi ivotna staza nae dece bila sigurna. U ovom je ljubav. /***1. Jovanova 4,10/ udite se nebesa i divi se Zemljo!
P o g l a v l j e 5. Ova glava zasnovana je na ***Luki 2,2138. POSVEENJE Otprilike etrdeset dana posle Hristovog roenja, Josif i Marija su Ga odneli u Jerusalim da ga metnu pred Gospoda i prinesu rtvu. To je bilo po jevrejskom zakonu, pa mu se Hristos kao ovekova zamena morao povinovati u svakoj pojedinosti. On je ve bio podvrgnut obredu obrezanja, kao znaku Njegove poslunosti zakonu. Zakon je traio da majka prinese jednogodinje jagnje na rtvu paljenicu i mladog goluba ili grlicu kao rtvu za greh. Meutim, zakon je previao da se od siromanih roditelja koji nisu mogli da donesu jagnje, mogu da se prihvate u zamenu dve grlice ili dva mlada goluba, jednog za rtvu paljenicu, a drugog za rtvu za greh. rtve koje su se prinosile Gospodu morale su da budu bez mane. Ove rtve predstavljale su Hrista i iz njih se vidi da je i sam Isus bio bez ikakve telesne mane. On je bio bezazleno i preisto jagnje. (***1. Petrova 1,19) Njegov telesni sastav nije oteen nikakvom manom; Njegovo telo bilo je snano i zdravo. Celog svog ivota iveo je u skladu s prirodnim zakonima. Posveenje prvenaca potie iz najstarijih vremena. Bog je obeao da e dati nebeskog Prvenca da spase grenika. Svako domainstvo trebalo je da usvoji ovaj dar posveujui svog prvenca. Prvenac je trebalo da bude posveen svetenikoj slubi, kao Hristov predstavnik meu ljudima. Prilikom osloboenja Izrailja iz Egipta, ponovo je data zapovest o posveenju prvenaca. Dok su Izrailjeva deca bila u egipatskom ropstvu, Gospod je uputio Mojsija faranu, egipatskom caru, s porukom: Ovako kae Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj. I kazah ti: pusti sina mojega da mi poslui. A ti ga ne hte pustiti; evo ja u ubiti sina tvojega, prvenca tvojega. (***2. Mojsijeva 4,22.23) Mojsije je predao svoju poruku; ali odgovor gordog cara je glasio: Ko je Gospod da posluam glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti u pustiti Izrailja. (***2. Mojsijeva 5,2) Gospod je znacima i udima radio za svoj narod, aljui strane sudove na faraona. Na kraju, aneo smrti dobio je nalog da ubije svakog prvenca od ljudi i stoke meu Egipanima. Da bi bili poteeni, Izrailjci su dobili uputstva da dovratnike namau krvlju zaklanog jagnjeta. Svaka kua morala je da bude obeleena, da bi aneo kad doe da izvri svoj smrtonosni zadatak, mimoiao izrailjske domove.
14
Posle ove osude nad Egiptom Gospod je rekao Mojsiju: Posveti mi svakog prvenca i od ljudi i od stoke, jer je moje; od onoga dana kad pobih sve prvence u zemlji Egipatskoj, posvetih sebi svakoga prvenca u Izrailju od oveka do ivineta; moji e biti; ja sam Gospod. (***2. Mojsijeva 13,2;4 Mojsijeva 3,13) Poto je uspostavljena sluba u atoru od sastanka, Gospod je izabrao Levijevo pleme, umesto prvenaca iz celog Izrailja, da slue u Svetinji. Meutim, prvenca su jo smatrali Gospodnjim vlasnitvom i zato je trebalo da bude otkupljen. Tako je zakon o posveenju prvenca postao vrlo znaajan. Iako je bio uspomena na Gospodnje udesno izbavljenje Izrailjeve dece, on je prikazivao jo vee osloboenje koje e izvojevati jedinorodni Boji Sin. Kao to je krv, kojom su bili poprskani dovratnici, spasila prvence u Izrailju, tako Hristova krv ima mo da spasi svet. Kakvo je znaenje tada imalo Hristovo posveenje! Ali svetenik nije video kroz zavesu; on nije itao tajnu iza nje. Posveenje dece bilo je uobiajena slika. Iz dana u dan svetenik je primao novac za otkup kad su deca posveivana Gospodu. Iz dana u dan on je rutinski radio svoj posao, obraajui malo panje na roditelje ili decu, osim kad je zapazio neki nagovetaj bogatstva ili visokog poloaja roditelja. Josif i Marija bili su siromani; kad su doli sa svojim Detetom, svetenici su videli samo oveka i enu odevene kao Galilejce, u najskromnijoj odei. U njihovom izgledu nije bilo niega to je privlailo panju i oni su prineli dar predvien za siromanije slojeve. Svetenik je zapoeo obred svog obaveznog zadatka. Uzeo je Dete u naruje i drao ga pred oltarom. Kad ga je vratio u majino naruje, upisao je ime Isus u svitak prvenca. Dok je drao Dete u svom naruju, nije ni slutio da je to Velianstvo Neba, Car slave! Svetenik nije ni pomislio da je ovo Dete Onaj o kome je Mojsije pisao: Gospod Bog va podignue vam proroka iz vae brae, kao mene; njega posluajte u svemu to vam kae. (***Dela 3,22) On nije mislio da je ovo Dete Onaj iju je slavu Mojsije eleo da vidi. Meutim, na svetenikovim rukama lei Onaj koji je vei od Mojsija; i kad je zapisao ime Deteta, zapisao je ime Onoga koji je bio temelj celokupnog jevrejskog naina ivota. Ovo ime predstavljalo je smrtnu presudu u svemu tome jer je sistem rtava i darova zastareo; simbol je gotovo dostigao svoju pravu sliku, sen svoje stvarnosti. Slava Boje prisutnosti, napustila je Svetinju, ali u Detetu iz Vitlejema bila je zaklonjena slava pred kojom se aneli klanjaju. Ovo nesvesno Dete, bilo je obeani potomak, na koga je ukazivao prvi oltar na vratima Edema. To je bio Mesija, Knez mira. On je bio Onaj koji se objavio Mojsiju: JA SAM. To je bio Onaj koji je u stubu od oblaka i ognja bio voa Izrailju. To je bio Onaj o kome su ve od davnina prorokovali videoci. On je bio enja svih naroda, Koren i Izdanak Davidov, i sjajna zvezda Danica. Ime ovog bespomonog Deteta, upisanog u svitak Izrailja, to ga je proglasilo naim bratom, bilo je nada palog ljudskog roda. Dete za koje je plaena otkupnina bilo je Onaj koji e platiti otkup za grehe celog sveta. On je bio pravi Prvosvetenik nad domom Bojim, Poglavar koji ima veno svetenstvo, Posrednik S desne strane prestola veliine na visini. (***Jevrejima 10,21; 7,24;1,3) Duhovno treba duhovno da se razgleda. Boji Sin je posveen u Hramu za posao koji je doao da izvri. Svetenik ga je posmatrao kao to bi posmatrao svako drugo dete. Meutim, iako nije video niti oseao neto neobino, Boji in u davanju Sina svetu bio je prepoznat. Ova prilika nije prola a da Hrista neko ipak nije prepoznao. I gle, bee u Jerusalimu ovek po imenu Simon, i taj ovek bee pravedan i poboan, koji ekae utehe Izrailjeve, i Duh sveti bee u njemu. I njemu bee sveti Duh kazao da nee videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. /***Luka 2,25.26/ Kad je Simeun uao u Hram, video je jednu porodicu kako prikazuje dete pred svetenikom. Njihova spoljanjost govorila je o siromatvu; ali Simeun je shvatio upozorenja Duha i bio duboko osvedoen da je
15
Dete koje je prikazano pred Gospodom Uteha Izrailjeva, Onaj koga je eleo da vidi. Zauenom sveteniku Simeun je izgledao kao zanesenjak. Dete je vraeno Mariji, a on Ga uzima u naruje da ga prikae pred Bogom, dok je radost koju dotada nikada nije osetio ispunjavala njegovu duu. Dok je podizao malog Spasitelja prema Nebu, rekao je: Sad otputa s mirom slugu svojega, Gospode, po rei svojoj; jer videe oi moje spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem sviju naroda, videlo, da obasja neznaboce i slavu naroda tvojega Izrailja. /***Luka 2,29,30/ Proroki duh poivao je na ovom Bojem oveku, i dok su Josif i Marija stajali tu kraj njega, udei se njegovim reima, on ih je blagoslovio i rekao Mariji: Gle, ovaj lei da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga e se govoriti (a i tebi samoj proboe no duu), da se otkriju misli mnogih srca. /***Luka 2,34.35/ Ula je takoe i proroica Ana potvrujui Simeunovo svedoanstvo o Hristu. Dok je Simeun govorio, njeno lice bilo je ozareno Bojom slavom i ona je izlivala zahvalnost koju je srce osealo to joj je doputeno da vidi Hrista Gospoda. Ovi ponizni potovaoci Boga nisu uzalud prouavali proroanstva. Meutim, oni koji su se nalazili na poloajima vladara i svetenika u Izrailju, iako su pred sobom imali dragoceno kazivanje prorotva, nisu ili Gospodnjim putem i njihove oi nisu bile otvorene da vide Svetlost ivota. Tako je to jo i danas. Verske voe i oni koji slue u Bojem domu esto ne razlikuju dogaaje na koje je usmerena panja celoga neba, i oni nezapaeno prolaze. Ljudi priznaju Hrista u istoriji, ali se okreu od ivoga Hrista. Hristos, koji u svojoj Rei poziva na samoportvovnost, preko siromanih i napaenih koji trae pomo i preko pravednih koji su upueni na siromatvo, trud i ponienje, nije nita spremnije prihvaen danas nego pre osamnaest vekova. Marija je razmiljala o Simeunovom otvorenom i dalekosenom proroanstvu. Dok je u svom naruju gledala Dete i seala se rei koje su izgovorili Vitlejemski pastiri, bila je ispunjena radou, zahvalnou i blistavom nadom. Simeunove rei podsetile su je na Isaijino proroko kazivanje: Ali e izai ibljika iz stabla Jesejeva, i izdanak iz korena njegove izniknue. I na njemu e poivati duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjeg I pravda e mu biti pojas po bedrima, i istina pojas po bocima. Narod koji hodi u tami videe videlo veliko, i onim koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetlee videlo Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime e mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac veni, knez mirni. (***Isaija 11,15:9,26) Ipak, Marija nije shvatila Hristovu misiju. Simeun je prorokovao o Njemu kao o videlu koje e obasjavati neznaboce, kao o slavi Izrailjevoj. Na taj nain aneli su objavili Spasiteljevo roenje kao radosnu vest svim narodima. Bog je teio da ispravi skueno jevrejsko shvatanje o Mesijinom delu. On je eleo da ljudi u Njemu gledaju ne samo oslobodioca Izrailja ve Spasitelja sveta. Meutim, proi e mnogo godina dok je i Isusova majka shvatila Njegovu misiju. Marija je oekivala Mesijinu vladavinu na Davidovom prestolu, ali nije videla krtenje patnjom koji e ga zadobiti. Simeun je otkrio da Mesija nee proi kroz ovaj svet bez prepreka. Reima upuenim Mariji: A i tebi samoj proboe no duu, Bog je u svojoj nenoj milosti nagovestio Isusovoj majci veliku bol koju je zbog Njega poela da podnosi. Gle, rekao je Simeun, ovaj lei da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga e se govoriti. Oni koji ele da se ponovo podignu moraju pasti. Mi moramo pasti na Stenu i razbiti se pre nego to se podignemo u Hristu. Sebinost se mora oboriti, oholost se mora poniziti ako elimo da upoznamo slavu duhovnog carstva. Jevreji nisu eleli da prihvate ast koja je dostignuta u poniznosti. Zato i nisu mogli da prime svoga Iskupitelja. On je bio znak protiv koga se govorilo.
16
Da se otkriju misli mnogih srca. U svetlosti Spasiteljevog ivota, otkrivaju se srca svih, poevi ak od Tvorca pa do kneza tame. Sotona je prikazivao Boga kao sebinog i surovog, kao Onoga koji polae pravo na sve, a nita ne daje; koji trai slubu od svih svojih stvorenja za sopstvenu slavu, a ne podnosi nikakvu rtvu za njihovo dobro. Meutim, darovanje Hrista otkriva Oevo srce. To svedoi da su Boje misli za nas misli dobre a ne zle. (***Jeremija 29,11) To pokazuje da dok je Boja mrnja prema grehu jaka kao smrt, Njegova ljubav prema greniku jaa je od smrti. Budui da je uzeo na sebe nae spasenje, On nee potedeti nita ma koliko Mu to bilo drago to je neophodno za izvrenje Njegovog dela. Nijedna istina potrebna za nae spasenje nije uskraena, nijedno udo milosti nije znamereno, nijedno boansko sredstvo nije ostalo neupotrebljeno. Naklonost dolazi za naklonou, a dar za darom. Cela nebeska riznica otvorena je onima koje On eli da spase. Skupivi sva bogatstva svemira i otkrivi sve izvore neizmerne sile, On ih sve predaje u Hristove ruke i kae: Sve je ovo za oveka. Upotrebi ove darove da ga uveri da ni na Zemlji ni na nebu ne postoji vee ljubavi od moje! Svoju najveu sreu on e nai u ljubavi prema Meni. Na golgotskom krstu suelile su se ljubav i sebinost. Njihova pojava dostigla je ovde svoj vrhunac. Hristos je iveo da tei i blagoslilja, a Sotona je usmrtivi Ga pokazao svu opakost svoje mrnje prema Bogu. On je jasno pokazao da je stvarni cilj njegove pobune zbacivanje Boga s prestola i unitenje Onoga preko koga se pokazala Boja ljubav. Hristovim ivotom i smrti otkrile su se i misli ljudi. Od jasala do krsta, Hristov ivot bio je poziv na potinjavanje sebe i zajednicu u patnjama. On je skinuo koprenu s ljudskih ciljeva. Isus je doao s nebskom istinom i svi koji su sluali glas Svetog Duha bili su privueni k Njemu. Oni koji su sluili sebi samima pripadali su Sotoninom carstvu. Svojim odnosom prema Hristu svi e pokazati na kojoj se strani nalaze. Na taj nain, svaki izrie sebi presudu. Na dan zavrnog suda, svaka izgubljena dua shvatie prirodu svog odbacivanja istine. Prikazae se krst, a njegovo pravo znaenje uvidee svaki um koji je bio zalepljen prestupom. Pred prizorom Golgote i njene tajanstvene rtve, grenici e stajati osueni. Bie odbaen svaki lani izgovor. Ljudsko otpadnitvo pojavie se u svom uasnom karakteru. Ljudi e videti to su izabrali. Svako pitanje istine ili zablude u dugoj borbi bie objanjeno. Pred sudom svemira Bog e stajati ist od krivice za postojanje ili trajanje zla. Pokazae se da boanski propisi nisu prouzrokovali greh. U Bojoj vladavini nije bilo mane, nije bilo nikakvog razloga za nezadovoljstvo. Kad se otkriju pomisli svakoga srca, tada e se i verni i buntovnici sjediniti u objavljivanju: Pravedni su i istiniti putovi tvoji, care svetih. Ko se nee bojati tebe, Gospode i proslaviti ime tvoje? jer se tvoji sudovi javie. (***Otkrivenje 15,3.4)
P o g l a v l j e 6. Ova glava zasnovana je na Mateju 2. JER SMO VIDELI NJEGOVU ZVEZDU A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judinu, za vremena cara Iroda, a to dou mudraci od istoka u Jerusalim, i kau: Gde je car Judejski to se rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu na istoku, i doli smo da mu se poklonimo. Mudraci sa Istoka bili su filozofi. Oni su pripadali velikom i uticajnom drutvenom sloju koji je obuhvatao ljude plemenitog porekla i bio nosilac bogatstva i uenosti u njihovom narodu. Meu njima bilo je mnogih koji su varali lakoveran narod. Drugi su bili estiti ljudi koji su prouavali znake Provienja u prirodi i bili potovani zbog svega potenja i mudrosti. Mudraci koji su doli Isusu bili su ljudi takvog karaktera.
17
Boja svetlost uvek svetli usred tame neznabotva. Dok su ovi mudraci prouavali zvezdano nebo i pokuavali da proniknu u tajnu koju su sakrivale njihove sjajne staze, gledali su Tvorevu slavu. Traei jasnije saznanje, okrenuli su se jevrejskim svetim spisima. U njihovoj zemlji uvali su se proroki spisi koji su predskazivali dolazak boanskog uitelja. Valam je pripadao magima, iako je jedno vreme bio Boji prorok; Duhom Svetim on je predskazao Izrailjevo blagostanje i pojavu Mesije; a njegova proroanstva prenosila su se predanjem iz veka u vek. Meutim, u Starom zavetu mnogo jasnije otkriven je Spasiteljev dolazak. Mudraci su s radou utvrdili da je Njegov dolazak blizu i da e se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje. Mudraci su videli tajanstvenu svetlost na nebu one noi kad je Boja slava obasjala Vitlejemske breuljke. Kad je svetlost iezla, pojavila se sjajna zvezda koja se lagano kretala nebom. To nije bila nikakva zvezda nekretnica ni neka planeta, pa je ova prirodna pojava probudila najivlje interesovanje. Ta zvezda bila je udaljena grupa sjajnih anela, ali mudraci to nisu znali. Ipak bili su uvereni da ova zvezda ima za njih posebno znaenje. Oni su se savetovali sa svetenicima i filozofima i pretraivali svitke starih zapisa. Valamovo proroanstvo je objavilo: Izai e zvezda iz Jakova i ustae palica iz Izrailja. (***4. Mojsijeva 24, 17) Da li je mogue da je ova nepoznata zvezda bila poslana kao vesnik Obeanoga? Mudraci su se obradovali svetlosti istine poslate s Neba; sada se ona izlivala na njih sjajnijim zracima. U snu su primili poruku da idu i potrae novoroenog Cara. Kao to je Avram verom poao na Boji poziv ne znajui kuda ide (***Jevrejima 11,8), kao to je Izrailj u veri iao za stubom od oblaka do Obeane zemlje, tako su i ovi neznaboci poli da nau obeanog Spasitelja. Istonjake zemlje bile su bogate dragocenostima i mudraci nisu praznih ruku krenuli na put. Bio je obiaj da se vladarima i ostalim visokim linostima daju pokloni kao znak potovanja, i najskupoceniji darovi koji su se mogli da se nau u zemlji prineti su kao poklon Onome u kome su treba da budu blagoslovena sva plemena na Zemlji. Morali su da putuju nou da bi mogli da prate zvezdu; putnici su prekraivali sate ponavljanjem starih kazivanja i prorokih izjava o Onome koga su traili. Prilikom svakog predaha oni su istraivali proroanstva i tako se sve vie produbljivalo njihovo uverenje da ih Bog vodi. Dok su pred sobom imali zvezdu kao spoljanji znak, imali su i unutranje osvedoenje Svetoga Duha koji je delovao na njihova srca i nadahnivao ih nadom. Putovanje, iako dugo, bilo je za njih sreno. Stigli su u Izrailjsku zemlju i silazei niz Maslinsku goru, gledali su Jerusalim pred sobom, kad, gle, zvezda koja ih je vodila celim mukotrpnim putem, zastaje nad Hramom i nakon nekoliko trenutaka iezava iz vidika. Oni dalje hitaju urnim koracima oekujui sa sigurnou da je Mesijino roenje radosni refren na svakom jeziku. Meutim, uzaludno su se raspitivali. Uavi u Sveti grad uputili su se prema Hramu. Na svoje uenje nisu nali nikoga koji je neto znao o novoroenom Caru. Njihova pitanja nisu izazvala nikavu radost. ve pre iznenaenje i strah pomean s prezirom. Svetenici su ponavljali predanje. Oni uzdiu svoju veru i svoju pobonost, dok Grke i Rimljane proglaavaju neznabocima i grenicima veim od drugih. Mudraci nisu idolopoklonici i u Bojim oima bolji su od ovih koji su sami po imenu bili u slubi Njemu; pa ipak Jevreji ih smatraju neznabocima. ak i meu postavljenim uvarima svetih spisa, njihovo revnosno raspitivanje nije nailo ni na kakvo razumevanje. Dolazak mudraca brzo se razglasio po celom Jerusalimu. Njihova neobina misija izazvala je uznemirenost u narodu koja se pronela u palatu cara Iroda. Lukavi Edomac bio je uznemiren nagovetajem o moguem suparniku. Bezbrojna ubistva umrljala su njegovu stazu do prestola. Budui da je bio tuinske krvi, narod nad kojim je vladao mrzeo ga je. Njegova jedina sigurnost bila je naklonost Rima. Meutim, ovaj novi Princ imao je veu prednost. Bio je roen da vlada.
18
Irod je posumnjao da svetenici kuju zaveru sa strancima da bi izazvali bunu u narodu i zbacili ga s prestola. On je prikrivao svoje nepoverenje, odluan da veim lukavstvom osujeti njihove smiljenje planove. Skupivi svetenike glavare i knjievnike raspitivao se za uenje njihovih svetih knjiga o mestu Mesijinog roenja. Ovo raspitivanje otimaa prestola, podstaknuto zahtevom stranaca, povredilo je ponos jevrejskih uitelja. Ravnodunost kojom su prili prorokim svicima, razbesnila je surevnjivog despota. On je mislio da ele da sakiju svoje poznavanje ovog predmeta. S autoritetom kome se nisu usudili suprotstaviti naredio je da podrobno ispitaju i objave mesto roenja njihovog oekivanog Cara. A oni mu rekoe: u Vitlejemu Judejskome; jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po em nisi najmanji u dravi Judinoj; Jer e iz tebe izii elovoa Koji e pasti narod moj Izrailja. Irod je zatim pozvao mudrace na tajni razgovor. Bura besa i straha besnela je u njegovom srcu, ali je sauvao mirno dranje i ljubazno je primio strance. Raspitivao se o vremenu pojavljivanja zvezde i pretvarao se da radosno pozdravlja nagovetaj Hristovog roenja. Zamolio je svoje posetioce: Raspitajte se dobro za dete, pa kada ga naete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim. Rekavi to otpustio ih je da svojim putem odu u Vitlejem. Svetenici i stareine u Jerusalimu nisu bili tako neobaveteni o Hristovom roenju, kao to su se pretvarali. Vest o poseti anela pastirima doprla je do Jerusalima, ali rabini su je smatrali nedostojnom njihove panje. Mogli su sami da nau Isusa i spremno odvedu mudrace do Njegovog mesta roenja, ali, umesto toga, mudraci su doli k njima da im skrenu panju na roenje Mesije. Gde je car Judejski to se rodio? rekli su jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i doli smo da mu se poklonimo. Oholost i zavist sada su zatvorili vrata svetlosti. Da je poklonjeno poverenje vestima pastira i mudraca, oni bi doveli svetenike i rabine u vrlo nepovoljan poloaj, dokazujui suprotno od njihovog tvrenja da su tumai Boje istine. Ovi obrazovani uitelji nisu hteli da se ponize da ih pouavaju oni koje su oni smatrali neznabocima. Nemogue je, govorili su oni, da ih je Bog mimoiao je objavio vest neukim pastirima i neobrezanim neznabocima. Odluili su pokazati prezir prema vestima koje su uzrujavale cara Iroda i ceo Jerusalim. Nisu ak ni poeleli da odu u Vitlejem, i vide da li je tako. Naveli su ljude da zanimanje za Isusa prihvate kao fanatino uzbuenje. Tu su svetenici i rabini poeli da odbacuju Hrista. Otada je njihova oholost i tvrdoglavost prerasla u duboko usaenu mrnju prema Spasitelju. Dok je Bog otvarao vrata neznabocima, jevrejske voe zatvarale su vrata sebi samima. Mudraci su sami otili iz Jerusalima. Senke noi sputale su se dok su prolazili kroz gradsku kapiju, ali na svoju veliku radost opet su ugledali zvezdu koja ih je povela prema Vitlejemu. Oni nisu primili nikakav nagovetaj o skromnom Isusovom stanju, kao to su to dobili pastiri. Nakon dugog puta bili su razoarani ravnodunou jevrejskih voa i napustili su Jerusalim s manje pouzdanja nego kad su uli u grad. U Vitlejemu nisu nali carsku gardu razmetenu da zatiti novoroenog Cara. Nijedan ugledni ovek nije Ga posetio. Isus je bio stavljen u jasle kao u kolevku. Njegovi roditelji, neobrazovani seljaci, bili su Njegovi jedini uvari. Da li je mogue da je to Onaj o kome je pisano da e podii pleme Jakovljevo i da e vratiti ostatak Izrailjev, i biti uinjen videlom narodima i spasenje do krajeva zemaljskih? (***Isaija 49,6) I uavi u kuu videe dete s Marijom materom njegovom, i padoe i poklonie mu se. U siromanoj Isusovoj pojavi prepoznali su prisutnost Boanstva. Predali su svoja srca Njemu kao Spasitelju i tada Ga
19
obasuli darovima zlatom, i tamjanom, i smirnom. Kakvu su veru imali! Za mudrace sa Istoka moglo bi se rei ono to je kasnije reeno za rimskog kapetana: Ni u Izrailju tolike vere ne naoh. (***Matej 8,10) Mudraci nisu proniknuli u Irodove namere prema Isusu. Kad je cilj njihovog putovanje bio ostvaren, oni su se pripremali za povratak u Jerusalim, nameravajui da ga obaveste o svom uspehu. Meutim, u snu su primili boansku vest da vie ne odravaju nikakvu vezu s njim. Zaobilazei Jerusalim, poli su u svoju zemlju drugim putem. Na slian nain i Josif je primio opomenu da bei u Egipat s Marijom i Detetom. A aneo ree: I budi onamo dok ti ne kaem; jer e Irod traiti dete da ga pogubi. Josif je posluao bez oklevanja i da bi bio sigurniji poao je nou na put. Preko mudraca Bog je jevrejskom narodu skrenuo panju na roenje svog Sina. Njihovo raspitivanje u Jerusalimu, probueno zanimanje naroda, pa ak i Irodova ljubomora koja je privukla panju svetenika i rabina, usmerili su umove na proroanstva o Mesiji i na veliki dogaaj koji se zbio. Sotona se zauzeo da zakloni boansku svetlost svetu i upotrebi svu mo svog lukavstva da uniti Spasitelja. Meutim, Onaj koji nikada ne drema i ne spava uvao je svog voljenog Sina. Onaj koji je Izrailju poslao dad mane s neba i hranio Iliju u vreme gladi, pobrinuo se za Marijino i Isusovo utoite u neznaboakoj zemlji. Darovima mudraca iz neznaboake zemlje Gospod je osigurao sredstva za put u Egipat i za boravak u tuoj zemlji. Mudraci su meu prvima poeleli dobrodolicu Iskupitelju. Oni su prvi poloili svoj dar kraj Njegovih nogu. Kakva je prednost bila sluiti Mu svojim darom! Bog osobito ceni dar koji potie od srca koje ljubi, inei ga najuspenijim u slubi Njemu. Ako smo svoje srce predali Isusu, mi emo Mu prineti i svoje darove. Nae zlato i srebro, na najdragoceniji zemaljska imovina, nai najvei umni i duhovni darovi, dobrovoljno e se posvetiti Njemu koji nas je ljubi i koji je dao Sebe za nas. Irod je u Jerusalimu nestrpljivo oekivao povratak mudraca. Kako je vreme prolazilo, a oni se nisu pojavljivali, njegove sumnje poele su da rastu. Nespremnost rabina da otkriju Mesijino mesto roenja kao da mu je ukazivalo da su prozreli njegov plan i da su ga mudraci namerno izbegli. Ta misao ga je razbesnila. Obmana nije uspela, ali je preostalo pribegavanje sili. On e im dati pouku s ovim detetom carem. Ti oholi Jevreji treba da vide ta mogu oekivati u svojim pokuajima da ustolie vladara. Odmah je poslao vojnike u Vitlejem s nalogom da ubiju svu decu od dve godine i manje. Tihi domovi Davidovog grada bili su svedoci prizora uasa, koji su jo pre est stotina godina otkriveni proroku: Glas u Rami u se, pla, i ridanje, i jaukanje mnogo: Rahilja plae za svojom decom, i nee da se utei, jer ih nema. Ovu nesreu Jevreji su sami navukli na sebe. Da su u vernosti i poniznosti hodili pred Bogom, On bi na izvanredan nain uinio za njih bezopasnim carev gnev. Ali, svojim gresima oni su se odvojili od Boga i odbacili Svetoga Duha koji je bio njihov jedini tit. Pismo nisu prouavali sa eljom da se usklade sa Bojom voljom. Tragali su za proroanstvima koja su mogla da se tumae tako da se sami uzvise i pokau kako Bog prezire ostale narode. U svojoj oholosti hvalili su se da e Mesija doi kao car koji e pobediti svoje neprijatelje i pogaziti neznaboce u svom gnevu. Na taj nain izazvali su mrnju svojih vladara. Njihovim pogrenim prikazivanjem Hristove misije, Sotona je nameravao da pripremi unitenje Spasitelja, ali to se vratilo na njihove glave. Ovo okrutno delo bilo je jedno od poslednjih koje je pomrailo Irodovu vladavinu. Ubrzo posle ubijanja nevine dece, bio je i sam prinuen da se pokori takvoj sudbini koju niko nije mogao da otkloni. Umro je stranom smru.
20
Josif koji je jo bio u Egiptu, dobio je nalog od Bojeg anela da se vrati u Izrailjsku zemlju. Smatrajui Isusa naslednikom Davidovog prestola, Josif je eleo da se nastani u Vitlejemu, ali doznavi da Arhelaj vlada u Judeji umesto svog oca, bojao se da bi sin mogao da ostvari oeve planove protiv Hrista. Od svih Irodovih sinova Arhelaj mu je svojim karakterom bio najvie slian. Ve je njegovo stupanje na presto bilo obeleeno neredima u Jerusalimu i pokoljem u kome je rimska garda pobila hiljade Jevreja. Josif je ponovo usmeren na sigurno mesto. Vratio se u Nazaret, u svoj raniji dom, i ovde je Isus boravio gotovo trideset godina, da se zbude kao to su kazali proroci da e se Nazareanin nazvati. Galilejom je upravljao Irodov sin, ali u njoj je bilo mnogo vie stranaca nego u Judeji. Na taj nain tamo je bilo manje zanimanja za pitanja koja su se iskljuivo ticala Jevreja i Isusove tvrdnje verovatno bi izazvale manju zavist kod vlastodraca. Tako je bio doekan Spasitelj kad je doao na Zemlju. Izgledalo je da ne postoji mesto odmora ili sigurnosti za malog Otkupitelja. Bog nije mogao poveriti svoga Sina ljudima, ak i ako je ostvarivao svoje delo za njihovo spasenje. On je naloio anelima da prate Isusa i da Ga tite dok ne zavri svoj zadatak na Zemlji i ne umre od ruku onih koje je doao da spase. Po g l a v l j e 7. Ova glava zasnovana je na ***Luki 2, 39.40. KAO DETE Detinjstvo i mladost Isus je proveo u malom planinarskom selu. Na Zemlji ne postoji nijedno mesto koje ne bi bilo poaeno Njegovim prisustvom. Carske palate imale bi prednost primajui Ga kao gosta. Meutim, On je mimoiao domove bogatih, carske dvorove i slavna sredita nauke, da bi se nastanio u zabitom i prezrenom Nazaretu. Izuzetno znaenje ima kratak izvetaj o Njegovom detinjstvu: A dete rastijae, i jaae u duhu, i punjae se premudrosti, i blagodat Boija bee na njemu. Ozaren naklonou svog Oca, Isus napredovae u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi. (***Luka 2, 52) Njegov um bio je ivahan i prodoran, a Njegova razboritost i mudrost nadmaivale su Njegove godine. Njegov karakter bio je uravnoteen i skladan. Snage uma i tela postepeno su se razvijale u skladu sa zakonima detinjstva. Kao dete Isus se odlikovao posebno privlanom prirodom. Njegove uslune ruke uvek su bile spremne da poslue drugima. On je pokazivao nepokolebljivo strpljenje i istinoljubivost koja nikada ne bi rtvovala estitost. U naelu vrst kao stena, Njegov ivot otkrivao je vrlinu nesebine ljubaznosti. Isusova majka pratila je budnim okom razvoj Njegovih snaga i zapazila na Njegovom karakteru peat savrenstva. S radou se trudila da bodri taj bistar i prijemiv um. Posredstvom Svetoga Duha primila je mudrost za saradnju s nebeskim silama u razvoju ovog Deteta, koje je moglo svojim Ocem smatrati samo Boga. Od najranijih vremena verni u Izrailju s velikom panjom odgajali su mlade. Gospod je dao uputstva da se deca pouavaju, ak i od najmanjih nogu, o Njegovoj dobroti i veliini, naroito onako kako su se otkrile u Njegovom zakonu i prikazale u istoriji Izrailja. Pesma, molitva i pouke iz Pisma morale su da budu prilagoene umu koji se razvija. Oevi i majke trebalo je da pouavaju svoju decu da je Boji zakon izraz Njegovog karaktera i tako primanjem naela Zakona u srce, Boji lik utiskivao se u duevni svet i um. Vei deo pouavanja bio je usmen, ali mladi su takoe uili da itaju jevrejske spise, a pregamentski svici starozavetnih zapisa bili su otvoreni za njihovo prouavanje. U Hristovo doba gradovi koji nisu pruali versko pouavanje mladih smatrali su se prokletim od Boga. Ipak to pouavanje postalo je formalistiko. Predanje je u velikoj meri potisnulo Sveto pismo. Pravo
21
vaspitanje vodio bi mlade da trae Gospoda, ne bi li ga barem opipali i nali. (***Dela 17, 27) Meutim, jevrejski uitelji posvetili su panju ceremonijama. Um je bio ispunjen gradivom beskorisnim za uenika, koje nee biti priznato u vioj koli nebeskih dvorova. Iskustvo steeno linim prihvatanjem Boje rei nije nalo mesta u ovom vaspitnom sistemu. Zauzeti krugom spoljanjih ceremonija uenici nisu imali vremena za mirne trenutke koje bi proveli s Bogom. Oni nisu uli Njegov glas koji govori srcu. U svom traganju za saznanjem, oni su se okrenuli od Izvora mudrosti. Zanemarena je sutina slube Bogu. Naela Zakona bila su zamagljena. Ono to se smatralo visokim obrazovanjem bilo je najvea prepreka pravom razvoju. Snage mladei bile su sputane obukom rabina. Njihovi umovi postali su skueni i ogranieni. Dete Isus nije primalo pouke u kolama pod okriljem sinagoga. Njegova majka bila je Njegov prvi zemaljski uitelj. S njenih usana i iz prorokih svitaka On je nauio nebeske istine. One iste rei koje je sam izgovorio Mojsiju za Izrailja, sad je usvajao na krilu svoje majke. Kad je preao iz detinjstva u mladiko doba, nije traio rabinske kole. Njemu nije bilo potrebno vaspitanje koji bi stekao na takvim izvorima, jer Bog je bio Njegov Uitelj. Pitanje postavljeno za vreme Spasiteljevog rada: Kako ovaj zna knjige a nije se uio?, ne ukazuje na to da Isus nije znao da ita, ve samo da nije primio rabinsko obrazovanje. (***Jovan 7, 15) Budui da je stekao znanje na nain koji je dostupan i nama, Njegovo dobro poznavanje Pisma pokazuje koliko je marljivo posvetio svoje rane godine prouavanju Boje rei. Pored toga, pred njim je bila otvorena i velika biblioteka stvorenih Bojih dela. On koji je nainio sve, prouavao je pouke koje je Njegova sopstvena ruka napisala na zemlji, moru i nebu. Odvojen od nesvetih puteva sveta, on je sakupljao nauno znanje iz prirode. Prouavao je ivot biljaka i ivotinja i ovekov ivot. Od najranijih godina ivota sav je bio obuzet jednim ciljem: da ivi na blagoslov drugima. Izvor tog cilja On je nalazio u prirodi; nove ideje o nainu i sredstvima zasjale bi u Njegovom umu dok je prouavao ivot biljaka i ivotinja. Neprekidno se trudio da iz onoga to je video izvue primere pomou kojih bi iznosio ivu Boju re. Prie kojima je za vreme svoje slube rado davao svoje pouke o istini, pokazuju kako je Njegov duh bio otvoren za uticaje prirode i kako je prikupljao duhovne pouke iz svoje svakodnevne ivotne okoline. Na taj nain Isusu se otkrivalo znaenje Bojih rei i dela, dok je pokuavao da razume sutinu stvari. Nebeska bia bila su Njegovi pratioci, a On je negovao svete misli i zajednicu. Od trenutka kad je postao svestan okoline, On je neprekidno rastao u duhovnoj vrlini i poznavanju istine. Svako dete moe stei znanje kao to ga je Isus stekao. Dok pokuavamo da se upoznamo s naim nebeskim Ocem pomou Njegove rei, aneli e nam se pribliiti, na um ojaati, na karakter uzdii i oplemeniti. Postaemo sliniji Spasitelju. Dok posmatramo lepo i velinstveno u prirodi, naa oseanja usmerie se ka Bogu. Dok je duh ispunjen divljenjem, dua se okrepljuje dodirom s Beskonanim preko Njegovih dela. Zajednica s Bogom u molitvi razvija umne i moralne sposobnosti, a duhovna sila jaa dok razmiljamo o onome to je duhovno. Isusov ivot bio je ivot u skladu s Bogom. Dok je bio dete, mislio je i govorio kao dete, ali ni najmanji trag greha nije kvario Boji lik u Njemu. Ipak, On nije bio osloboen od iskuenja. Zloa stanovnika Nazareta bila je poslovina. Natanailovim pitanjem iskazano je miljenje o njihovom loem glasu: Iz Nazareta moe li biti to dobro? (***Jovan 1,46) Isus je postavljen tamo gde e se Njegov karakter oprobati. Bilo je neophodno da stalno bude oprezan kako bi sauvao svoju istotu. Bio je podloan svim borbama s kojima se i mi sreemo, kako bi mogao da nam bude primer u detinjstvu, mladosti i zrelom dobu. Sotona je bio neumoran u svojim naporima da savlada Dete iz Nazareta. Od najranijih godina Isusa su uvaki nebeski aneli, pa ipak Njegov ivot bio je duga borba protiv sila tame. Da na Zemlji postoji ivot
22
neuprljan zlom, vrealo je i zbunjivalo kneza tame. Nije bilo sredstva kojim nije pokuao da Isusa uhvati u zamku. Nijedno dete ljudskog roda, kao to je to doiveo na Spasitelj, nee nikada da bude pozvano da ivi svetim ivotom usred tako estoke borbe sa iskuenjem. Isusovi roditelji bili su siromani i zavisili su od svakodnevnog mukotrpnog rada. Upoznao je siromatvo, samoodricanje i oskudicu. Ovo iskustvo bilo je Njegova zatita. U Njegovom marljivom ivotu nije bilo trenutaka dokolice da pozovu iskuenje. Nije bilo besciljnih asova koji bi otvarali vrata poronom druenju. Koliko je god bilo mogue, On je zatvarao vrata kuau. Ni zarada, ni zadovoljstvo, ni odobravanje ni prekor nisu ga mogli navesti da pristane na zlo delo. Bio je mudar da prepozna zlo, a jak da mu se odupre. Hristos je bio jedino bezgreno bie koje je ivelo na Zemlji, iako je gotovo trideset godina iveo meu poronim stanovnicima Nazareta. Ova injenica je ukor onima koji misle da neokaljan ivot zavisi od mesta, bogatstva ili napretka. Iskuenje, siromatvo, nedaa pravi je sistem obuke potrebne za razvijanje istote i postojanosti. Isus je iveo u seljakom domu i verno i radosno nosio je svoj deo tereta u domainstvu. On je bio Zapovednik Neba i aneli su radosno ispunjavali Njegovu re; sada je On bio revnostan sluga, posluni sin pun ljubavi. Uio je zanat i radio svojim rukama s Josifom u drvodeljskoj radionici. U prostoj odei obinog radnika prolazio je ulicama malog mesta idui i vraajui se sa svog skromnog posla. On nije upotrebio svoju boansku mo da bi smanjio teret ili olaka svoj mukotrpan rad. Isusov um i telo bili su razvijeni jer je radio u detinjstvu i mladosti. Svoje telesne snage nije lakomisleno koristio, ve tako da ih sauva u zdravlju, da bi u svemu mogao da obavi to bolji posao. ak ni u rukovanju alatom nije eleo da bude nesavren. Bio je savren kao radnik, kao to je bio savren u karakteru. Svojim linim primerom uio je da nam je dunost da budemo marljivi, da na posao mora da bude obavljen pravilno i temeljito i da je takav rad dostojan potovanja. Veba koja ui ruke da budu korisne i vaspitava mlade da nose svoj deo ivotnog tereta daje telesnu snagu i razvija svaku sposobnost. Svi treba da rade neto to e da bude blagotvorno za njih i od pomoi drugima. Bog je odredio rad kao blagoslov i jedino marljivi radnik nalazi ast i radost ivota. Nad decom i omladinom koja radosno preuzima svoj deo obaveza u domu, delei teret sa ocem i majkom, poiva Boje odobravanje sa vrstim obeanjem punim ljubavi. Takva deca izai e iz doma da postanu korisni lanovi drutva. Tokom celog ivota na zemlji, Isus je bio ozbiljan i istrajan radnik. On je oekivao mnogo, zato je preduzimao mnogo. Kad je otpoeo svoj rad, rekao je: Meni valja raditi dela onoga koji me posla dok je dan: doi e no kad niko ne moe raditi. (***Jovan 9,4) Isus nije izbegavao brige i odgovornosti, kao to to ine mnogi koji tvrde da su Njegovi sledbenici. Zbog toga to ele da izbegnu ovaj oblik vaspitnja slabi su i nedelotvorni. Oni mogu imati dragocene i poeljne osobine, ali su slabi i gotovo nekorisni kad naiu na tekoe ili kada treba savladati prepreke. Pozitivnost i energija, temeljitost i vrstina karaktera koju je pokazao Hristos, treba da se razviju i u nama, pomou iste discipline kojoj je i On bio podvrgnut. Milost koju je primio primiemo i mi. Dokle god je iveo meu ljudima, na Spasitelj je delio sudbinu siromanih. On je iz iskustva poznavao njihove brige i tekoe, zato je mogao da utei i ohrabri sve skromne radnike. Oni koji pravilno razumeju uenje Njegovog ivota nikada nee smatrati da treba praviti razliku meu drutvenim slojevima, da bogate treba vie ceniti od estitih siromaha. Isus je u svoj rad unosio radost i takt. Potrebno je veliko strpljenje i duhovnost da bi se biblijska religija unela u ivot doma, u radionicu, da bi se podnela napetost svetovnih poslova, a oko usmerilo na Boju slavu. U ovome Hristos je na pomonik. On nikada nije bio toliko obuzet svetovnom brigom da nije imao
23
vremena za nebeske vrednosti ili za razmiljanje o njima. Radost svog srca esto je izraavao pevanjem psalama i nebeskih pesama. Stanovnici Nazareta esto su uli Njegov glas kako se uzdie u hvali i zahvaljivanju Bogu. On je pesmom odravao zajednicu s Nebom i kad su se Njegovi drugovi alili na umor od rada, bili su obradovani ugodnom melodijom s Njegovih usana. Njegov hvalospev kao da je odagnao zle anele i kao tamjan ispunjavao je prostor mirisom. Misli Njegovih slualaca usmeravale su se s mesta njihovog zemaljskog izgnanstva na nebeski dom. Isus je bio vrelo isceljujue milosti za ovaj svet; i tokom svih tih godina povuenosti u Nazaretu, Njegov ivot izlivao se u potoke saoseanja i nenosti. Ljudi u godinama, alosni, optereeni grehom, deca u igri i svojoj nevinoj radosti, mala stvorenja u umarcima, stpljive teglee ivotinje sve je bilo srenije u Njegovoj prisutnosti. On ija je re odravala svetove, saginjao bi se da pomogne ranjenoj ptici. Nije bilo niega to ne bi zapazio, niega to nije bilo vredno Njegove slube. Tako, dok se razvijao u mudrosti i stasu, Isus je rastao u milosti i kod Boga i kod ljudi. On je sticao simpatije svih srca pokazujui se spremnim da saosea sa svima. Atmosfera nade i hrabrosti koja Ga je okruavala, uinila Ga je blagoslovom za svaki dom. esto su Ga Subotom pozivali da ita pouke iz Proroka u sinagogi, i srca slualaca ustreptala bi od radosti kad je nova svetlost zasjala s poznatih rei svetog teksta. Ipak, Isus je izbegavao razmetanje. Tokom svih godina svog boravka u Nazaretu, nije pokazivao svoju udotvornu mo. Nije traio visoke poloaje i nije prisvajao nikakva zvanja. Njegov mirni i jednostavni ivot, kao i utanje Pisma o Njegovim ranim godinama ue nas vanoj pouci. to je mirniji i jednostavniji ivot jednog deteta to je slobodniji od vetakih uzbuenja a to usklaeniji s prirodom utoliko je povoljniji za razvoj telesne i umne snage i duhovne sile. Isus je na primer. Ima mnogo onih koji se sa interesovanjem bave razdobljem Njegove javne slube, dok ne zapaaju pouke iz Njegovog detinjstva. Meutim, upravo Njegov ivot u domu primer je za ugled deci i mladima. Hristos je pristao na siromatvo, da bi nas u skromnim ivotnim okolnostima pouio kako blisko moemo hoditi s Bogom. On je iveo da bi ugodio, dao ast i proslavio svog Oca u obinim ivotnim prilikama. Njegov rad otpoeo je posveivanjem skromnom pozivu zanatlija koji mukotrpno rade za svoj svakodnevni hleb. On je vrio slubu Bogu isto toliko dok je radio za drvodeljskom tezgom koliko dok je inio uda za mnotvo. Svaki mladi ovek koji sledi Hristov primer vernosti i poslunosti u svom skromnom domu, moe da polae pravo na rei koje je Otac preko Duha Svetoga izgovorio o Njemu: Evo sluge mojega, kojega podupirem, izabranika mojega, koji je mio dui mojoj. (***Isaija 42,1) P o g l a v l j e 8. Ova glava zasnovana je na ***Luki 2,4151. POSETA U VREME PASHE Dvanaesta godina bila je kod Jevreja prelomna godina izmeu detinjstva i mladosti. Navrivi tu godinu jevrejski je deak prozvan sinom Zakona, a takoe i Bojim sinom. Pruene su mu naroite mogunosti za versku pouku, a od njega se oekivalo da uzme udela u svetim praznicima i obredima. U skladu s ovim obiajem Isus je u svoje deako doba u vreme Pashe posetio Jerusalim. Josif i Marija, kao i svi verni Izrailjci ili su svake godine da prisustvuju Pashi, a kad je Isus navrio potrebne godine, i Njega su poveli sa sobom. Postojala su tri godinja praznika, Pasha, Pedesetica i Praznik senica, kad su svi ljudi u Izrailju bili obavezni da se pojave pred Gospodom u Jerusalimu. Od ovih praznika, Pashi je prisustvovalo najvie ljudi.
24
Mnogi su dolazili iz svih zemalja po kojima su Jevreji bili rasejani. Iz svakog dela Palestine poklonici su dolazili u velikom broju. Putovanje iz Galileje trajalo je nekoliko dana i putnici su se udruivali u velike grupe radi drutva i zatite. ene i stare osobe jahali su na volovima ili magarcima strmim i kamenitim putevima. Jai ljudi i mladi putovali su peice. Vreme Pashe odgovaralo je kraju oujka i poetku travnja i cela zemlja bila je vedra od cvea i radosna od ptiije pesme. Du celog puta bilo je znamenitih mesta iz istorije Izrailjskog naroda, i oevi i majke priali su svojoj deci o udima koja je Bog u davna vremena uinio za svoj narod. Vreme putovanja prekraivali su pesmom i muzikom i kad su se Jerusalimske kule najzad pokazale na vidiku, svi glasovi udruili su se u pobedonosnu pesmu: Evo, stoje noge nae Na vratima tvojim Jerusalime! Neka bude mir oko zidova tvojih. I estitost u dvorovima tvojim! (***Psalam 122,2.7) Svetkovanje Pashe poelo je s nastankom jevrejskog naroda. Poslednje noi svog ropstva u Egiptu, kad je izgledalo da nema nikakvog znaka osloboenja, Bog je naredio da se pripreme za brzo osloboenje. On je spomenuo faraona o konanom sudu nad Egipanima, i On je dao uputstva Jevrejima da svoje porodice skupe u svojim domovima. Poto su poprskali dovratnike krvlju zaklanog jagnjeta, trebalo je da pojedu to jagnje, peeno, s beskvasnim hlebom i gorkim zeljem. I ovako jedite, rekao je On, opasani, obua da vam je na nogu i tap u ruci, i jedite hitno, jer je prolazak Gospodnji. (***2. Mojsijeva 12,11) U pono su ubijeni svi prvenci Egipana. Tada je car poslao poruku Izrailju: Ustajte, idite iz naroda mojega i otidite, posluite Gospodu, kao to govoriste. (***2. Mojsijeva 12,31) Jevreji su izali iz Egipta kao nezavisan narod, Gospod je naredio da se Pasha svetkuje svake godine. I kad vam reku, kazao je On, sinovi vai: kakva vam je to sluba? Recite: ovo je rtva za prolazak Gospodnji, kad proe kue sinova Izrailjevih u Egiptu ubijajui Egipane. Tako je iz pokoljenja u pokoljenja trebalo da se ponavlja istorija o ovom velianstvenom izbavljenju. Pashi je sledio sedmodnevni Praznik beskvasnih hlebova. Drugog dana praznika prinosili su se Gospodu prvi plodovi godinje etve, jedan snop jema. Svi praznini obredi bili su slika Hristova rada. Izrailjevo izbavljenje iz Egipta bilo je oigledna pouka o iskupljenju, koje je Pasha trebaloda sauva u seanju. Zaklano jagnje, beskvasni hleb, snop prvih rodova, predstavljali su Spasitelja. Veina ljudi Hristovog vremena svetkovanje ovog praznika svela je na formalizam. Ali, kakvo je znaenje ovaj praznik imao za Bojeg Sina! Po prvi put Dete Isus posmatralo je Hram. Video je svetenike odevene u bele haljine kako obavljaju svoju sveanu slubu. Gledao je rtvu koja je krvarila kako lei na rtvenom oltaru. On se nagnuo u molitvi s drugim poklonicima, dok se oblak tamjana dizao pred Bogom. Bio je svedok upeatljivog obreda pashalne slube. Iz dana u dan sve jasnije sagledavao je njihovo znaenje. Svaki in kao da je bio povezan s Njegovim ivotom. U Njemu su se budili novi pogledi. Tih i utonuo u misli, izgledao je kao da prouava neki veliki problem. Tajna Njegove misije otkrivala se Spasitelju. Zaokupljen razmiljanjem o ovim prizorima, nije ostao kraj svojih roditelja. eleo je da bude sam. Kad su se pashalne slube zavrile, i dalje se zadrao u predvorju Hrama, pa kad su poklonici napustili Jerusalim, On je ostao. Ovom posetom roditelji su eleli da dovedu Isusa u dodir s velikim uiteljima u Izrailju. Dok je u svakoj pojedinosti bio posluan Bojoj rei, nije se prilagodio rabinskim obredima i obiajima. Josif i Marija nadali su se da e On da bude pokrenut da pokae vie potovanja prema uenim rabinima i da e mnogo
25
spremnije da prihvati njihove zahteve. Meutim, Bog je u Hramu pouio Isusa. Ono to je primio, odmah je poeo i da deli. U to vreme jedna prostorija povezana s Hramom, bila je odvojena za svetu kolu po ugledu na proroke kole. Tu su se okupljali vodei rabini sa svojim uenicima i ovde je doao i Deak Isus. Zauzevi mesto kraj nogu ovih ozbiljnih, uenih ljudi, sluao je njihove pouke. Kao onaj koji ezne za mudrou, postavljao je pitanja ovim uiteljima o proroanstvima i dogaajima koji su se tada zbivali i ukazivali na dolazak Mesije. Isus se predstavio kao onaj koji je edan znanja o Bogu. Njegova pitanja upuivala su na duboke istine koje su dugo bile zamagljene, a koje su ipak bile od ivotnog znaaja za spasenje dua. Svako pitanje koje im je Isus postavio suoilo ih je s Boanskom poukom i otkrivalo jedan novi aspekt istine, pokazujui kako je uska i povrna mudrost ovih mudrih ljudi. Rabini su govorili o udesnom usponu koje e Mesijin dolazak doneti jevrejskom narodu, ali Isus je izneo Isaijino proroanstvo i upitao ih za znaenje tih spisa koje ukazuju na patnje i smrt Bojeg Jagnjeta. Ovi ueni ljudi obratili su Mu se pitanjima i bili zadivljeni njegovim odgovorima. S dejom poniznou ponavljao je rei iz Pisma, otkrivajui im dubinu znaenja koje ovim mudrim ljudima nikada nije ni na um dolo. Da su sledili ove putokaze istine, koje je On istakao, pokrenuli bi reformaciju u tadanjoj religiji. Dolo bi do probuenja dubokog zanimanja za duhovne istine i kad bi Isus poeo svoju slubu, mnogi bi bili spremni da Ga prihvate. Rabini su znali da Isus nije bio pouavan u njihovim kolama, a ipak je Njegovo razumevanje proroanstava daleko nadmaivalo njihovo znanje. Oni su razabirali da ovaj misaoni galilejski Deak mnogo obeava. Poeleli su da Ga pridobiju za svog uenika, da bi postao uitelj u Izrailju. eleli su da na sebe preuzmu Njegovo vaspitanje oseajui da tako poseban um moraju lino da oblikuju. Isusove rei pokrenule su njihova srca onako kako nikada nisu bila pokrenuta reima s ljudskim usana. Bog je eleo da da svetlost ovim voama u Izrailju i On je upotrebio jedno sredstvo kojim je mogao da dopre do njih. U svojoj oholosti njima je bilo ispod asti da prime pouku od bilo koga. Da se Isus pojavio i pokuao da ih ui, oni bi oholo odbili da sluaju. Oni su sami sebi laskali da su Ga uili, ili u najmanju ruku proveravali Njegovo poznavanje Pisma. Isusova mladalaka skromnost i ljupkost rasterala je njihove predrasude. Nesvesno njihovi umovi otvorili su se Bojoj rei i Duh Sveti govorio je njihovim srcima. Oni su morali da uvide kako njihovo oekivanje Mesije nije podrano proroanstvom; ali nisu hteli da se odreknu svojih teorija koje su laskale njihovom astoljublju. Nikad ne bi priznali da su pogreno razumeli Pisma, smatrajui se njihovim tumaima. Od jednog do drugog kruilo je pitanje: Kako ovaj zna knjige a nije se uio? (***Jovan 7,15) Videlo je svetlelo u tami, ali tama ga ne obuze. (***Jovan 1,5) U meuvremenu Josif i Marija bili su vrlo zbunjeni i raaloeni. Prilikom naputanja Jerusalima izgubili su Isusa iz vida i nisu znali da je ostao. Zemlja je tada bila gusto nastanjena i karavani iz Galileje bili su vrlo veliki. Kad su naputali grad vladao je veliki mete. Zadovoljstvo putovanja s prijateljima i poznanicima obuzelo je njihovu panju, pa na putu nisu primetili Njegov nestanak sve do noi. Kad su zastali da se odmore, nedostajala im je ruka pomonica njihovog Deteta. Pretpostavljajui da se nalazi s njihovim drutvom, nisu se brinuli. Iako je bio mlad, imali su bezuslovno poverenje u Njega, oekujui da e On, kad bude bilo potrebno, da bude spreman da im pomogne razumevajui njihove elje, kao to je to uvek inio. Sada su se njihova strahovanja probudila. Uzalud su Ga traili po celom svom drutvu. Protrnuli, setili su se kako je Irod pokuao da Ga uniti jo dok je bio malo dete. Mrane slutnje ispunjavale su njihova srca. Gorko su sebe korili.
26
Vrativi se u Jerusalim, nastavili su traganje. Narednog dana, kad su se umeali u mnotvo poklonika u Hramu, njihovu panju privukao je jedan poznati glas. Nisu se mogli prevariti, nijedan drugi glas nije bio slian Njegovom, tako ozbiljan i srdaan, a ipak tako milozvuan. Nali su Isusa u rabinskoj koli. Iako su bili radosni, nisu mogli da zaborave svoju alost i zabrinutost. Kad je ponovo bio s njima, majka je izgovorila rei koje su sadravale prekor: Sine, ta uini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom traismo te. Zato ste me traili?, odgovorio je Isus. Zar ne znate da meni treba u onom biti to je oca mojega? A kako je izgledalo da nisu razumeli Njegove rei, On je pokazao gore. Na njegovom licu bila je svetlost kojoj su se udili. Boanstvo je bljesnulo kroz ljudsku prirodu. Kad su Ga nali u hramu, sluali su to se zbivalo izmeu Njega i rabina i bili iznenaeni Njegovim pitanjima i odgovorima. Njegove rei pokrenule su niz misli koje nee nikada biti zaboravljene. Pitanje koje im je uputio sadri pouku: Zar ne znate, rekao je, da meni treba u onom biti to je Oca mojega? Isus je bio zauzet misijom koju je doao da izvri na ovom svetu, ali Josif i Marija zanemarili su svoj zadatak. Bog im je ukazao veliku ast poveravajui im svog Sina. Sveti aneli upravljali su tokom Josifovog ivota da bi sauvali Isusov ivot. Meutim, oni su Ga ceo jedan dan izgubili iz vida, iako Ga ni za trenutak nisu smeli zaboraviti. Kad je otklonjena njihova briga, nisu okrivili sami sebe, ve su krivicu bacili na Njega. Za Isusove roditelje bilo je prirodno da Isusa smatraju svojim detetom. On je svakodnevno bio s njima i Njegov ivot uveliko bio je slian ivotu ostale dece pa im je bilo teko da razumeju da je On Boji Sin. Bili su u opasnosti da ne cene blagoslov koji im je darovan u prisutnosti Iskupitelja sveta. Bol izazvana njihovim odvajanjem od Njega i blagi ukor koji su sadravale Njegove rei, bili su odreeni da u njihovu duu utisnu svetost onoga to im je povereno. U odgovoru majci Isus je po prvi put pokazao da razume svoj odnos prema Bogu. Pre Njegovog roenja aneo je rekao Mariji: On e biti veliki, i nazvae se sin najviega, i dae mu Gospod Bog presto Davida oca njegova; i carovae u domu Jakovljevu u vek. (***Luka 1,32,33) Ove rei Marija je sauvala u srcu; pa iako je verovala da e njeno Dete biti Mesija u Izrailju, ipak nije razumela Njegovu misiju. Sada nije shvatala Njegove rei, ali je znala da je poricao svoje srodstvo s Josifom i da je proglasio sebe Sinom Bojim. Isus nije zanemarivao vezu sa svojim zemaljskim roditeljima. On se iz Jerusalima vratio s njima kui i pomagao im u njihovom ivotu ispunjenom tekim radom. Krijui u srcu tajnu svoje misije, ponizno je ekao odreeni trenutak da otpone svoj rad. Poto je prepoznao da je Boji Sin, On je u toku narednih osamnaest godina potvrdio svoju vezu koja Ga je spajala s domom u Nazaretu, izvravajui dunost sina, brata, prijatelja i graanina. Kad Mu se u hramu otkrila misija, Isus se klonio dodira s mnotvom. eleo je da se u tiini vrati iz Jerusalima s onima koji su poznavali tajnu Njegovog ivota. Pashalnom slubom Bog je eleo da svoj narod odvoji od svetovnih briga i da ga podseti na svoje divno delo izbavljenja iz Egipta. eleo je da u ovom delu sagledaju obeanje o izbavljenju od greha. Kao to je krv zaklanog jagnjeta titila domove Izrailjaca, tako i Hristova krv treba da spase njihove due; oni se mogu spasiti jedino ako verom u Hrista uine Njegov ivot svojim ivotom. Simbolina sluba imala je vrednost samo onda kad je vernike usmeravala ka Hristu kao linom Spasitelju. Bog je eleo da ih uvede u prouavanje puno molitve i razmiljanja o Hristovoj misiji. Meutim, dok je mnotvo naputalo Jerusalim, uzbuenje zbog putovanja i druenja esto je zaokupljalo njihovu panju i sluba kojoj su prisustvovali bila je zaboravljena. Spasitelja nije privlailo njihovo drutvo.
27
Poto je trebalo da se iz Jerusalima Josif i Marija vrate sami sa Isusuom, On se nadao da e njihove misli usmeriti na proroanstva o Spasitelju koji e patiti. Na Golgoti On je pokuao da olaka njen materinski bol. I sada je mislio o njoj. Marija e biti svedok Njegove poslednje samrtne borbe i Isus je eleo da ona razume Njegovu misiju, da bi bila snana da izdri kad joj ma probode duu. Kao to je Isus bio odvojen od nje i ona Ga oaloena traila tri dana, tako e On ponovo da bude izgubljen za nju tri dana kad bude bio rtvovan za grehe sveta. A kad bude izaao iz groba, njena alost opet e se pretvoriti u radost. Koliko bi lake podnela veliku tugu Njegove smrti da je shvatila pisma na koje je On sada eleo da usmeri njene misli! Da su Josif i Marija odrali svoj um uzdignut prema Bogu razmiljanjem i molitvom, oni bi razumeli svetost poverenja koje im je ukazano i ne bi izgubili Isusa iz vida. Nemarnou u jednom danu izgubili su Spasitelja, ali bilo im je potrebno tri dana zabrinutog traganja da bi Ga nali. Tako je i s nama; praznim razgovorom, ogovaranjem ili zanemarivanjem molitve, moemo u jednom danu izgubiti Spasiteljevu prisutnost, a bie nam potrebno mnogo dana bolnog traganja da bismo Ga nali i ponovo dobili mir koji smo izgubili. U naem meusobnom druenju moramo da pazimo da ne zaboravimo Isusa i olako nam ne promakne da On nije s nama. Kad toliko postanemo zaokupljeni svetovnim da ne mislimo o Onome u koga polaemo svoju nadu u veni ivot, odvajamo se od Isusa i nebeskih anela. Ova sveta bia ne mogu da ostanu tamo gde Spasiteljeva prisutnost nije poeljna, a Njegovo odsustvo se ne primeuje. To je razlog este pojave obeshrabrenja meu tobonjim Hristovim sledbenicima. Mnogi prisustvuju bogosluenjima i Boja re ih osveava i uteava, ali zbog zanemarivanja razmiljanja, budnosti i molitve, gube blagoslov i oseaju se siromanijima nego ranije. esto misle da je Bog okrutno postupio prema njima. Ne uviaju da je to njihova greka. Odvojivi se od Isusa, odvojili su se i od svetlosti Njegovog prisustva. Za nas bi bilo dobro da svakog dana provedemo jedan sat u razmiljanju o Hristovom ivotu. Treba da ga prouavamo u svakoj pojedinosti dopustivi svojoj mati da obuhvati sve prizore, naroito one vezane za kraj Njegovog ivota. Dok se tako bavimo Njegovom velikom rtvom za nas, nae poverenje u Njega postae mnogo postojanije, naa ljubav e oiveti i dublje e nas proimati Njegov duh. Ako na kraju elimo da budemo spaseni, moramo da nauimo pouku o pokajanju i poniznosti u podnoju krsta. Dok se meusobno druimo, biemo blagoslov jedan drugome. Ako pripadamo Hristu, nae najlepe misli bavie se Njime. Voleemo da govorimo o Njemu i dok govorimo jedan drugome o Njegovoj ljubavi, naa srca omekae boanski uticaji. Posmatrajui lepotu Njegovog karaktera, mi se preobraavamo u to isto oblije iz slave u slavu. (***2. Korinanima 3,18) P o g l a v l j e 9. DANI BORBE Od svojih najranijih godina jevrejsko dete bilo je okrueno zahtevima rabina. Za svako delo do najsitnijih pojedinosti u ivotu propisana su stroga pravila. Pod vostvom uitelja iz sinagoge mladi su uili bezbrojna pravila, jer se oekivalo da ih kao pravoverni Izrailjci potuju. Meutim, Isusa ovo nije zanimalo. Od detinjstva je delovao nezavisno od rabinskih zakona. Neprekidno je prouavao spise Starog zaveta i rei Tako veli Gospod bile su stalno na njegovim usnama.
28
Kad je poeo jasnije da shvata stanje naroda, uvideo je da su zahtevi drutva i Boji zahtevi bili u stalnom sukobu. Ljudi su se udaljavali od Boje rei, a uzdizali teorije koje su sami izmislili. Potovali su tradicionalne obrede koji nisu imali nikakvu vrednost. Njihova sluba bila je samo niz ceremonija; svete istine koje je ona trebalo da otkrije bile su sakrivene od vernika. On je video da u njihovoj slubi lienoj vere ne nalaze mir. Oni nisu poznavali slobodu duha koja bi doprla do njih da su u istini sluili Bogu. Isus je doao da prui pouke o znaenju slube Bogu i nije mogao da prihvati meanje ljudskih zahteva s boanskim propisima. On nije napadao propise ili postupke obrazovanih uitelja; ali kad su Ga korili zbog Njegovih jednostavnih navika, On je opravdavao svoje ponaanje iznoenjem Boje rei. Neno i ponizno Isus je pokuavao da odgovori zahtevima onih s kojima je dolazio u dodir. Budui da je bio tako ljubazan i nenametljiv, knjievnici i stareine pretpostavljali su da e svojim uenjem lako moi da utiu na Njega. Oni su traili od Njega da prihvati opta naela i predanje koje su ostavili stari rabini, ali On je traio njihovu verodostojnost u Svetom pismu. On je eleo da uje svaku re koja je potekla iz Bojih usta, ali nije mogao da poslua ljudske izmiljotine. Izgledalo je da Isus zna Pisma od poetka do kraja i On ih je izlagao u njihovom pravom znaenju. Rabini su se stideli da ih pouava jedno dete. Tvrdili su da je njihova dunost da objanjavaju Sveto pismo, a Njegova da prihvati njihovo tumaenje. Bili su ogoreni to se opire njihovoj rei. Oni su znali da u Svetom pismu ne mogu nai nikakvu potvrdu za svoja predanja. Shvatili su da je Isus u duhovnom razumevanju bio daleko ispred njih. Ipak, bili su ljuti zato to nije sluao njihove naredbe. Ne uspevajui da Ga uvere, potraili su Josifa i Mariju i s optubom izneli im Njegov stav neprihvatanja njihovih propisa. Tako je On pretrpeo prekor i osudu. Jo iz najranijih dana, Isus je poeo da sam oblikuje svoj karakter, a ak ni potovanje i ljubav prema roditeljima nisu Ga mogli odvratiti od poslunosti Bojoj rei. Pisano je bio je Njegov razlog za svako delo koje je odstupalo od porodinih obiaja. Meutim, uticaj rabina zagoravao Mu je ivot. Jo u svojoj mladosti morao je da ui teku pouku utanja i strpljive istrajnosti. Njegova braa, kako su se nazivali Josifovi sinovi, bili su na strani rabina. Oni su stalno naglaavali da se predanja moraju potovati, kao da su to Boji zahtevi. Oni su smatrali ljudske propise mnogo viim od Boje rei i u velikoj meri smetalo im je Isusovo jasno pronicanje u razlikovanju lanog i istinitog. Njegovu strogu poslunost Bojem zakonu osuivali su kao tvrdoglavost. Bili su iznenaeni znanjem i mudrou koju je pokazivao u odgovaranju rabinima. Znali su da nije primio nikakvo obrazovanje od mudrih ljudi, ali ipak uoili su da je On njima bio uitelj. Priznali su da je Njegovo obrazovanje uzvienije od njihovog. Ali nisu razumeli da je On imao pristupa drvetu ivota, izvoru znanja kojeg oni nisu poznavali. Hristos nije bio iskljuiv i naroito je uvredio fariseje to se u ovom pogledu udaljio od njihovih strogih pravila. On je naiao na oblast religije ograenu visokim zidovima izdvajanja kao suvie svetu za svakodnevni ivot. On je poruio ove zidove podvojenosti. U svom dodiru s ljudima nije pitao: ta je vae veruju? Kojoj crkvi pripada? Koristio je svoju silu na dobro prema svima kojima je bila potrebna pomo. Umesto da se odvoji u nekoj isposnikoj eliji da bi pokazao svoj nebeski karakter, On je ozbiljno radio za ljudski rod. On je usaivao naelo da se biblijska vera ne sastoji od muenja tela. On je uio da ista i neokaljana vera nije namenjena samo odreenom vremenu i naroitim prilikama. U svako doba i na svakom mestu pokazivao je zanimanje za ljude puno ljubavi i irio oko sebe svetlost radosne pobonosti. Sve je to bilo ukor farisejima. To je pokazalo da se vera ne sastoji u sebinosti i da je njihova mrana predanost linim interesima daleko od prave pobonosti. To je izazvalo njihovo neprijateljstvo prema Isusu, tako da su Ga pokuali silom da podvlaste svojim propisima.
29
Isus je radio na tome da ublai svaku patnju koju je video. On je imao malo novaca za davanje, ali se esto liavao hrane da bi pomogao onima ije su Mu potrebe izgledale vee od Njegovih. Njegova braa su oseala da Njegov uticaj see daleko, nasuprot njihovom. On je imao istanano razumevanje koje niko od njih nije imao ili eleo da ima. Kad su grubo govorili sa siromanim, ponienim biima, Isus je potraio ba te osobe i govorio im rei ohrabrenja. Onima kojima je bilo potrebno davao je au hladne vode, tiho bi spustio svoj obrok u njihove ruke. Poto je otklonio njihove patnje, istine koje je pouavao bile su povezane s Njegovim delima milosra i tako urezane u seanje. Sve to izazvalo je nezadovoljstvo kod Njegove brae. Budui da su bili stariji od Isusa, smatrali su da On treba da se pokori njihovim nareenjima. Optuivali su Ga da sebe smatra viim od njih i korili Ga da se uzdie iznad njihovih uitelja, svetenika i narodnih upravljaa. esto su Mu pretili i pokuavali da Ga uplae, ali On je iao napred uinivi Sveto pismo svojim vodiem. Isus je voleo svoju brau i stalno se ljubazno odnosio prema njima, ali oni su bili ljubomorni i pokazali su najodlunije neverovanje i prezir. Nisu mogli da shvate Njegovo ponaanje. U Isusu su im se otkrile velike protivreitosti. On je bio Boji Sin, a ipak bespomono dete. Tvorac svetova, Zemlja je bila Njegova svojina, pa ipak siromatvo je obeleavalo Njegovo ivotno iskustvo na svakom koraku. Njegovo dostojanstvo i osobenost potpuno su se razlikovali od zemaljske oholosti i uobraenosti; On nije teio za svetovnom veliinom i bio je zadovoljan ak i najniim poloajem. To je ljutilo Njegovu brau. Oni nisu mogli objasniti Njegovo trajno spokojstvo u iskuenju i siromatvu. Nisu znali da je postao siromaan nas radi, da bismo se mi njegovim siromatvom obogatili. (***2. Korinanima 8,9) Tajnu Njegove misije nisu mogli razumeti vie nego Jovovi prijatelji njegovo ponienje i patnje. Braa nisu razumela Isusa zato to nije bio slian njima. Njegovo merilo nije bilo i njihovo. Gledajui na ljude okrenuli su se od Boga i Njegova sila nije postojala u njihovom ivotu. Verski obredi koje su potovali nisu mogli da preobraze karakter. Oni su davali desetak od metvice i od kopra i od kima, ali su propustili ono to je najpretenije u zakonu: pravdu i milost i veru. (***Matej 23,23) Isusov primer stalno im je smetao. On je na svetu mrzeo samo jedno, bio je to greh. Nije mogao da bude svedok nekog loeg dela a da ne doivi bol koja se nije mogla sakriti. Postojala je jasna razlika izmeu formalista, iji je izgled svetosti prikrivao ljubav prema grehu i karaktera u kome je revnost za Boju slavu uvek bila najvanija. Zato to je Isusov ivot osuuvao zlo, suprotstavljali su Mu se kako u domu tako i izvan njega. O Njegovoj nesebinosti i estitosti govorilo se s podsmehom. Njegova strpljivost i ljubaznost nazvane su kukavilukom. Od gorine koja pada u deo ljudskom rodu Isus nije izbegavao nijedan deo. Bilo je i takvih koji su pokuavali da Mu se narugaju zbog Njegovog roenja, pa se ak i u detinjstvu morao da se susretne s njihovim podsmeljivim pogledima i zlim doaptavanjima. Da je odgovorio nestrpljivom rei ili pogledom, da je popustio svojoj brai jednim pogrenim postupkom, On vie ne bi bio savreni primer. Na taj nain On bi pretrpeo neuspeh u sprovoenju plana za nae otkupljenje. Da je ikad priznao da moe biti opravdanja za greh, Sotona bi likovao, a svet bio izgubljen. Zbog toga je kua radio na tome da to teim uini Njegov ivot, kako bi Ga naveo na greh. Meutim, na svako kuanje On je odgovarao: Pisano je. On je retko korio bilo koje loe delo svoje brae, ali im je iznosio re od Boga. esto su Ga optuivali za kukaviluk kad je odbijao da se udrui s njima u nekom zabranjenom delu; ali On je odgovarao: Pisano je: "Strah je Boji mudrost, i uklanjati se oda zla jest razum". (***O Jovu 28,28) Bilo je nekih koji su traili Njegovo drutvo, oseajui mir u Njegovom prisustvu, ali mnogi su Ga izbegavali zato to ih je ukoravao Njegov besprekoran ivot. Mladi drugovi uporno su Ga nagovarali da ini to i oni ine. Bio je vedar i radostan, oni su uivali u Njegovoj prisutnosti i pozdravljali Njegove spremne
30
predloge, ali bili su nestrpljivi prema Njegovoj savesnosti, proglasivi Ga skuenim i tesnogrudnim. Isus je odgovarao: Pisano je: Kako e mladi oistiti put svoj? Vladajui se po tvojim reima! U srce svoje zatvorio sam re tvoju, da ti ne greim! (***Psalam 119,9.11) esto su Ga pitali: Zato si tako uporan u tome da bude tako poseban, tako razliit od nas svih? Pisano je, rekao je On, Blago onima kojima je put ist, koji hode u zakonu Gospodnjem. Blago onima koji uvaju otkrivenja njegova, svim srcem trae ga; koji ne ine bezakonja, hode putevima njegovim! (***Psalam 119,13) Kad su Ga upitali zato se ne pridruuje neozbiljnom zabavljanju mladih iz Nazareta, rekao je: Pisano je: "Na putu otkrivenja tvojih radujem se kao za veliko bogatstvo. O zapovestima tvojim razmiljam, i pazim na puteve tvoje. Naredbama tvojim teim se, ne zaboravljam rei tvoje". (***Psalam 119,1416) Isus se nije borio za svoja prava. Njegov rad esto je bio nepotrebno otean zato to je bio predusretljiv i nije se alio. Ipak, nije sustajao niti se obeshrabrivao. On je iveo iznad ovih tekoa, kao u svetlosti Bojeg lica. Nije se svetio kad se s Njim grubo postupalo, ve je uvrede strpljivo podnosio. Stalno su Ga pitali: Zato podnosi tako zlobno postupanje ak i od tvoje brae? Pisano je, govorio je On, Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovesti moje neka hrane srce tvoje. Jer e ti doneti dug ivot, dobre godine i mir. Milost i istina neka te ne ostavlja; privei ih sebi na grlo, upii ih na ploi srca svojega. Te e nai milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima. (***Prie 3,14) Od vremena kad su roditelji nali Isusa u Hramu, Njegov nain delovanja za njih je bio tajna. On nije eleo da s njima ulazi u sukob, ali je ipak Njegov primer bio stalna pouka. On je liio na nekoga ko je bio izdvojen. Svoje trenutke sree nalazio je kad je bio sam s prirodom i Bogom. Kad je mogao, ostavljao bi svoj rad i odlazio u polja da razmilja u zelenim dolinama, da odrava zajednicu s Bogom na planinskim obroncima ili usred drvea u umi. Rano jutro esto Ga je zaticalo na nekom skrivenom mestu kako razmilja, istrauje Sveto pismo ili se moli. Sa ovih tihih trenutaka On bi se vraao svome domu da opet preuzme svoje dunosti i prui primer strpljivog podnoenja mukotrpnog rada. Hristov ivot bio je obeleen potovanjem i ljubavlju prema majci. Marija je u svom srcu verovala da je njeno roeno sveto Dete taj dugo obeavani Mesija, ali nije smela da izrazi svoju veru. U toku celog svog ivota na Zemlji, uestvovala je u Njegovim patnjama. Sa alou je gledala iskuenja kojima je bio izloen u detinjstvu i mladosti. Branei ono to je znala da je pravilno u Njegovom ponaanju i sama je dolazila u iskuenja. Ophoenje u domu i materinsku nenu brigu nad decom smatrala je ivotno vanom u oblikovanju karaktera. Josifovi sinovi i keri znali su to i koristei njenu brigu, pokuavali su Isusove postupke da usklade sa svojim merilom. Marija je esto prigovarala Isusu i traila od Njega da se povinuje rabinskom nainu postupanja. Mautim, Njega nije mogao niko ubediti da promeni svoje navike razmiljanja o Bojim delima i pomaganja ljudima pa ak i nemim ivotinjama da se oslobode patnji. Kad su svetenici i uitelji zatraili Marijinu pomo da Isusa uine poslunim, ona se vrlo uznemirila, ali je mir zavladao njenim srcem dok je On iznosio injenice iz Svetoga pisma koje su podravale Njegove postupke. Ona se ponekad kolebala izmeu Isusa i Njegove brae koja nisu verovala da je On Boji Poslanik, iako su postojali mnogi dokazi da je Njegov karakter bio boanski. Ona je videla kako se rtvuje za dobro drugih. Njegovo prisustvo unosilo je istiju atmosferu u dom, a Njegov ivot bio je kao kvasac koji deluje u drutvu. Nevin i bezazlen hodao je meu nepaljivim, grubim, neljubaznim, nepravednim carinicima, lakomislenim rasipnicima, nepravednim Samarjanima, neznaboakim vojnicima, grubim seljacima i arolikim mnotvom. On je izgovarao re sauea ovde i re onde kad je video ljude umorne ali primorane da nose
31
teke terete. Delio je njihov teret i ponavljao im pouke koje je uio iz prirode, pouke o ljubavi, milosti i Bojoj dobroti. On je uio sve da sebe smatraju nadarenim dragocenim talentima, koji mogu da im obezbede vena blaga samo ako se pravilno upotrebe. Iskorenjivao je svaku tatinu iz ivota, i svojim linim primerom uio da svaki trenutak vremena ima vene rezultate; da treba da se ophode sa njima kao sa blagom kojeg valja koristiti za uzviene ciljeve. Nijedno ljudsko bie nije smatrao bezvrednim, ve je svakoj dui pruio spasonosni lek. U bilo kakvom drutvu da se naao, iznosio je pouku koja je bila prikladna za to vreme i te okolnosti. Teio je da nadahnjuje nadom najsurovije, koji nita ne obeavaju, uveravajui ih da mogu postati besprekorni i bezazleni, ostvarujui takav karakter koji e ih otkriti kao Boju decu. esto je sretao one koji su se prepustili Sotoninoj vlasti i koji nisu imali snage da se otrgnu iz njegove zamke. Takvom obeshrabrenom, bolesnom, zavedenom i palom oveku, Isus bi upuivao rei najnenijeg saaljenja, rei koje su bile potrebne i koje su se mogle razumeti. Sretao je i druge koji su vodili neposrednu borbu s neprijateljem dua. Ove je hrabrio da istraju, uveravajui ih da e pobediti; jer su Boji aneli bili na njihovoj strani i dae im pobedu. Oni kojima je ovako pomogao bili su uvereni da je ovde Onaj u koga mogu imati savreno poverenje. On nee izdati tajne koje su poverili Njegovom saoseajnom uhu. Isus je bio iscelitelj i tela i due. On se zanimao za svaku vrstu patnje koju je zapaao i svakom nevoljniku donosio olakanje, a Njegove ljubazne rei bile su kao melem koji umiruje bol. Niko nije mogao da kae da je uinio udo, ali sila isceljujua sila ljubavi prelazila je s Njega na bolesne i oajne. Na taj nain On je od samog detinjstva nenametljivo radio za ljude. To je bio razlog to su Ga mnogi, kad je otpoeo svoju slubu, rado sluali. Ipak je Isus prolazio sam kroz detinjstvo, mladost i zrelo doba. U svojoj istoti i vernosti sam je gazio u kaci, nikoga od ljudi nije bilo da Mu pomogne. Nosio je straan teret odgovornosti za spasenje ljudi. Znao je da e, ako ne doe do odlune izmene naela i ciljeva ljudskog roda, sve da bude izgubljeno. To je bilo breme na Njegovoj dui i niko nije mogao da proceni teret koji Ga je pritiskivao. Ispunjen vrstom odlunou, ostvarivao je svoj ivotni zadatak da Sam bude svetlost ljudima. P o g l a v l j e 10. Ova glava zasnovana je na ***Luki 1,523.5780; 3,118; ***Mateju 3,112; ***Marku 1,18 GLAS U PUSTINJI Meu vernima u Izrailju koji su dugo oekivali Mesijin dolazak, pojavio se Hristov pretea. Ostareli svetenik Zarija i njegova ena Jelisaveta behu oboje pravedni pred Bogom i u njihovom tihom i svetom ivotu svetlost vere zasjala je kao zvezda u tami tih zlih dana. Ovom bogougodnom branom paru dato je obeanje o sinu koji e ii pred licem Gospodnjim i poravnati staze njegove. Zarija je iveo u gornjoj Judeji, ali otiao je u Jerusalim da sedam dana slui u Hramu; bila je to dunost koja se od svih svetenika zahtevala dva puta godinje. I dogodi se, kad on sluae po svome redu pred Bogom, da po obiaju svetenstva doe na njega da izae u crkvu Gospodnju da kadi. On je stajao ispred zlatnog oltara na svetom mestu u Svetinji. Oblak tamjana s molitvama Izrailja uzdizao se pred Bogom. Iznenada je postao svestan boanskog prisustva. Aneo Gospodnji stajae s desne strane oltara kadionoga. Poloaj anela oznaavao je naklonost, ali Zarija to nije zapazio. Godinama se molio za dolazak Otkupitelja; sada je Nebo poslalo svog vesnika da objavi da e ove molitve
32
uskoro da budu usliene; Boja milost izgledala mu je prevelika da bi mogao poverovati! Bio je ispunjen strahom i samoosudom. Meutim, bio je pozdravljen radosnim uveravanjem: Ne boj se, Zarija; jer je usliena tvoja molitva: i ena tvoja Jelisaveta rodie ti sina, i nadeni mu ime Jovan. I bie tebi radost i veselje, i mnogi e se obradovati njegovu roenju. Jer e biti veliki pred Bogom, i nee piti vina i sikera; i napunie se Duha svetoga I mnoge e sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovome; i on e napred doi pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci, i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov. I ree Zarija anelu: po emu u ja to poznati? jer sam ja star i ena je moja vremenita. Zarija je dobro znao kako je Avramu u starosti poklonjeno dete, zato to je verovao da je veran Onaj koji je obeao. Meutim, za trenutak stari svetenik skrenuo je svoju misao na slabost ljudskog roda. On zaboravlja da ono to je obeao Bog moe da ispuni. Kakva suprotnost izmeu ovog neverovanja i iste detinjske vere Marije, devojke iz Nazareta, iji je odgovor na udesnu vest anela bio: Evo slukinje Gospodnje; neka mi bude po rei tvojoj. (***Luka 1,38) Roenje Zarijinog sina, kao i roenje Avramovog deteta, i Marijinog deteta, trebalo je da poui o velikoj duhovnoj istini, istini koju sporo uimo i brzo zaboravljamo. Sami smo nesposobni da inimo bilo ta dobro; ali ono to ne moemo uiniti, uinie Boja sila u svakoj dui koja se potini i veruje. Verom je poklonjeno dete obeanja. Verom se raa duhovni ivot, a mi se osposobljavamo da inimo dela pravde. Na Zarijino pitanje aneo je je rekao: Ja sam Gavrilo to stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost. Pet stotina godina ranije Gavrilo je trebalo da objavi Danilu proroko razdoblje koje e trajati sve do Hristovog dolaska. Saznanje da je kraj ovog razdoblja blizu, pokrenulo je Zariju da se moli za Mesijin dolazak. Sada je sam vesnik preko koga je dato proroanstvo doao da najavi njegovo ispunjenje. Rei anela: Ja sam Gavrilo to stojim pred Bogom, pokazuju da se on nalazi na poloaju s visokim poastima u nebeskim dvorovima. Kad je doao Danilo s visokim poastima u nebeskim dvorovima. kad je doao Danilu s veu, rekao je: Nema nikoga da junaki radi sa mnom u tom osim Mihaila kneza vaega. (***Danilo 10,21) O Gavrilu Spasitelj govori u Otkrivenju i kae: Pokaza, poslavi po anelu svojemu sluzi svojemu Jovanu. (***Otkrivenje 1,1) Jovanu aneo objavljuje: Jer sam i ja sluga kao i ti i braa tvoja proroci. (***Otkrivenje 22,9) Velianstvena je misao aneo koji stoji u asti do Bojega Sina izabran je da otkrije Boje namere grenim ljudima. Zarija je izrazio sumnju u rei anela. On nee progovoriti sve dok se one ne ispune. I evo, rekao je aneo, onemee dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim reima koje e se zbiti u svoje vreme. Svetenikova dunost prilikom ove slube bila je da se moli za oprotenje javnih i narodnih grehova i za dolazak Mesije; ali kad je Zarija pokuao to da uini, nije mogao da izgovori nijednu re. Izaavi da blagoslovi narod on namigivae im; i osta nem. Dugo su ekali i poeli strahovati da ga nije pogodio Boji sud. Kad je izaao iz Svetinje, njegovo lice je sijalo od Boje slave i razumee da mu se neto utvorilo (dobio viziju) u crkvi. Zarija im je saoptio ta je video i uo i kad se navrie dani njegove slube, otide kui svojoj. Uskoro nakon roenja obeanog deteta, oev jezik se oslobodio i govorae hvalei Boga. I ue strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se ovaj sav dogaaj. I svi koji ue metnue u srce svoje govorei: ta e biti iz ovoga deteta? Sve to trebalo je da doprinese usmeravanju panje na Mesijin dolazak, za koji je Jovan trebalo da pripremi put. Sveti Duh poinuo je na Zariji i ovim velianstvenim reima prorekao je misiju svoga sina: I ti, dete, nazvae se prorokom najviega;
33
Jer e ii napred pred licem Gospodnjim da mu pripravi put; Da da razum spasenja narodu njegovu, Za oprotenje greha njegovih, Po dubokoj milosti Boga naega, Po kojoj nas je pohodio istok s visine; Da obasja one koji sede u tami i u senu smrtnome; Da uputi noge nae na put mira. A dete rastijae i jaae duhom, i bee u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju. Pre Jovanovog roenja, aneo je rekao: Jer e biti veliki pred Bogom, i nee piti vina i sikera; i napunie se Duha Svetoga. Bog je pozvao Zarijinog sina na veliki zadatak, najvei zadatak koji je ikada bio poveren ljudima. Da bi ispunio ovo delo, Bog je morao da radi s njim. Boji Duh bie s njim ako bude potovao upustvo anela. Jovan je trebalo da ide kao vesnik Jahve, da nosi Boju svetlost ljudima. On e dati novi pravac njihovim mislima. On je upeatljivo morao da im prenese svetost Bojih zahteva i njihovu potrebu za Njegovom savrenom pravdom. Takav vesnik mora da bude svet. On mora da bude hram u kome e prebivati Boji Duh. Da bi ispunio svoj zadatak, On mora imati zdrav telesni sastav, umnu i duhovnu silu. Zato je bilo neophodno da vlada svojim moima tako da moe stajati meu ljudima nepokrenut okolnostima kao stene i planine u pustinji. U vreme Jovan Krstitelja bila je vrlo rairena pohlepa za bogatstvom, ljubav prema raskoi i razmetljivosti. ulna zadovoljstva, gozbe i pijanke izazvale su bolesti tela i izopaenost, umrtvljujui duhovno zapaanje i umanjujui osetljivost prema grehu. Jovan je trebalo da stoji kao reformator. Svojim uzdranim ivotom i obinim odelom trebalo je da ukori preterivanja svog vremena. Zbog toga uputstva data Jovanovim roditeljima predstavljaju pouku o umerenosti koju je dao aneo s nebeskog prestola. U detinjstvu i mladosti karakter je najspremniji da prima utiske. Tada treba stei mo vladanja nad samim sobom. Kraj ognjita i za porodinom trpezom vri se uticaj iji je rezultat trajan kao venost. Vie od bilo kog prirodnog dara, navike steene u detinjstvu odluuju da li e neki ovek da bude pobednik ili pobeen u ivotnoj borbi. Mladost je vreme setve. Ona odreuje prirodu etve za ovaj ivot i ivot koji e doi. Kao prorok, Jovan je trebalo da obrati srca otaca k deci, i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov. U pripremanju puta za prvi Hristov dolazak, on je bio predstavnik onih koji e pripremiti narod za drugi Hristov dolazak. Svet se predao ispunjavanju svojih elja. Zablude i lai kipte. Umnoavaju se Sotonine zamke za unitenje dua. Svi koji ele savrenu svetost u strahu Bojem moraju da naue pouku umerenosti i samosavlaivanja. Vie sile uma moraju da potine elje i strasti. Osnova za sticanje umne snage i duhovne pronicljivosti je ta samodisciplina koja e nam omoguiti da razumemo i sprovedemo u ivot svete istine Boje rei. Zbog toga umerenost nalazi svoje mesto u delu pripreme za drugi Hristov dolazak. Po prirodnom redosledu Zarijin sin bio bi vaspitan za sveteniku slubu. Meutim, vaspitanje u rabinskim kolama uinilo bi ga nespremnim za njegovo delo. Bog ga nije poslao uiteljima teologije da ga naue kako da tumai Pisma. Pozvao ga je u pustinju da bi mogao uiti o prirodi i o Bogu te prirode. Naao je svoj dom u usamljenom predelu, usred neplodnih breuljaka, divljih klisura i stenovitih peina. Meutim, njegov izbor bio je da se odrekne ivotnih uivanja i raskoi i prihvati nemilosrdnu stegu pustinje. Ovde je njegova okolina doprinosila navikama jednostavnosti i samoodricanja. Neometan bukom sveta, mogao je ovde da proruava pouke iz prirode, otkrivenja i provienja. Rei koje je aneo uputio
34
Zariji esto su Jovanu ponavljali njegovi bogobojazni roditelji. Od detinjstva oni su mu ukazivali na njegovu misiju i on je prihvatio sveto poverenje. Samoa pustinje bila je za njega dobrodolo utoite od drutva u kome su gotovo prevladali sumnja, neverstvo i neistoa. Nije verovao u svoju snagu da se odupre iskuenju, izbegavajui stalni dodir s grehom, da ne bi izgubio oseaj njegove strane grenosti. Posveen Bogu od svog roenja kao nazirej, prihvatio je ovaj zavet kao svoj zavet doivotnog posveenja. Njegova odea bila je odea starih proroka haljina od kamilje dlake, opasana konim remenom. On jeae skakavce i med divlji koji je nalazio u pustinji i pio istu vodu s breuljaka. Meutim, Jovan svoj ivot nije proveo u dokolici, u isposnikoj sumornosti i sebinom izdvajanju. S vremena na vreme odlazio je da se sretne s ljudima; uvek je bio zainteresiran posmatra onoga to se deavalo u svetu. Iz svog tihog utoita pratio je razvoj dogaaja. Svojim pogledom rasvetljenim boanskim Duhom, pruavao je karakter ljudi, da bi mogao da pronae nain kako da dopre do nihovog srca nebeskom veu. Teret njegove misije poivao je na njemu. U usamljenosti, razmiljanjem i molitvom, trudio se da pripremi svoju duu za ivotno delo koje je bilo pred njim. Iako u pustinji, nije bio poteen iskuenja. Koliko je god bilo mogue, zatvorio je svaki put kojim bi Sotona mogao da ue, pa ipak kua ga je napadao. Njegova duhovna shvatanja bila su jasna; razvio je snagu i odlunost karaktera, a uz pomo Svetoga Duha, mogao je da primeti Sotonin pristup i odupre se njegovoj sili. U pustinji Jovan je pronaao svoju kolu i svoju svetinju. Kao i Mojsije usred madijanskih planina, bio je zaklonjen Bojim prisustvom i okruen dokazima Njegove moi. Njemu nije palo u deo da kao veliki voa Izrailja prebiva usred sveane velianstvenosti planinske osame; ve su pred njime leali vrhovi Moava, s one strane Jordana, govorei mu o Onome koji je postavio gore /***Psalam 65,6/ i opasao ih silom. Sumorni i strani izgled prirode u njegovom pustinjskom domu ivo je prikazivao stanje Izrailja. Gospodnji rodni vinograd postao je neobraena pusto. Meutim, iznad pustinje natkrililo se sjajno i divno nebo. Oblaci koji su se navlaili, olujno tamni, bili su natkriljeni dugom obeanja. Tako je nad Izrailjevim ponienjem sijala obeana slava Mesijine vladavine. Oblake gneva rasterala je duga Njegove zavetne milosti. Sam u tihoj noi itao je Boje obeanje Avramu o potomstvu bezbrojnom kao zvezde. Svetlost zore, pozlauje moavske planine, govorila mu je o Onome koji e da bude kao svetlost jutrenja kad sunce izlazi jutrom bez oblaka. (***2. Samuilova 23,4) A u podnevnoj svetlosti video je rasko Njegovog javljanja, kad e se javiti slava Gospodnja, i svako e telo videti. (***Isaija 40,5) Sa duhom punim strahopotovanja, ali i radosti, istraivao je u prorokim svicima otkrivenja o dolasku Mesije obeanog semena koji e smrskati glavu zmiji; iloha, Darodavca mira, koji je trebalo da se pojavi pre no to nestane cara na Davidovu prestolu. Sada je dolo vreme. Rimski vladar sedeo je u dvoru na brdu Sion. Na osnovi sigurne Boje Rei, Hristos je ve bio roen. Isaijini oduevljeni opisi Mesijine slave bili su predmet njegovog danononog prouavanja te ibljike iz korena Jesejevog; Cara koji e vladati po pravdi kao sen od velike stene u zemlji, i bie kao zaklon od vetra kao sen od velike stene u zemlji sasuenoj; Izrailj se nee vie nazvati ostavljenom, niti njegova zemlja pustoi, nego e je Gospod zvati milinom svojom, a njegovu zemlju udata. (***Isaija 11,4; 32,2; 62,4) Srce usamljenog izgnanika bilo je ispunjeno slavnim vienjem. Zaboravljajui na sebe posmatrao je Cara u Njegovoj lepoti. Gledao je je velianstvenost svetosti, a sebe je smatrao neuspenim i nedostojnim. Bio je spreman da poe kao nebeski vesnik, ne bojei se ljudskog, zato to je gledao na Boanstvenog. Mogao je da stoji uspravno i neustraivo u prisustvu zemaljskih vladara, zato to se duboko klanjao pred Carem nad carevima.
35
Jovan nije potpuno razumeo prirodu Mesijinog carstva. On je oekivao da Izrailj bude osloboen od narodnih neprijatelja; ali dolazak Cara u pravdi i uspostavljanje Izrailja kao svetog naroda, bio je veliki cilj njegove nade. Na taj nain verovao je da e se ispuniti proroanstvo izreeno prilikom njegovog roenja: I opomenuti se svetoga zaveta svojega, Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, I da mu sluimo bez straha, U svetosti i u pravdi pred njim dok smo ivi. Video je svoj narod zaveden, samodovoljan i zaspao u svojim gresima. eznuo je da ga probudi za svetiji ivot. Vest koju mu je Bog dao da je nosi bila je odreena da ih probudi iz uspavanosti i pokrene ih da zadrhte zbog svoje velike zloe. Pre nego to seme Evanelja pronae mesto, zemljite srca mora da se usitni. Pre nego to potrae isceljenje od Isusa, morali su da postanu svesni opasnosti od rana greha. Bog ne alje vernike da laskaju grenicima. On ne alje vest mira da bi kobnom sigurniu uljuljkao neposveene. On optereuje savest prestupnika tekim bremenom i probada duu strelama osvedoenja. Aneli koji slue iznose mu strane Boje sudove da bi produbili oseaj potrebe i podstakli ga da uzvikne: ta mi treba initi da se spasim? Tada Ruka koja ga je ponizila do praha podie pokajnika. Glas koji je ukoravao greh i posramio gordost i slavoljublje, pita s najnenijim saueem. ta hoe da ti uinim? Kad je Jovanova sluba otpoela, narod se nalazio u stanju uznemirenosti i nezadovoljstva, pred samim ustankom. Nakon svrgnua Arhelaja, Judeja je potpala pod neposrednu vlast Rima. Svirepa vladavina i nasilje rimskih guvernera i njihovi odluni napori da uvedu neznaboaka znamenja i obiaje, potpalili su pobunu koja je bila uguena u krvi hiljada najhrabrijih Izrailjaca. Sve ovo pojaalo je mrnju naroda prema Rimu i enju da se oslobode njegove sile. Usred nesloge i svae uo se glas iz pustinje, potresan, i ozbiljan, a ipak pun nade: Pokajte se, jer se priblii carstvo nebesko! On je pokrenuo ljude novom, udnovatom silom. Proroci su ukazivali na Hristov dolazak kao na dogaaj u dalekoj budunosti; ali ovde je postojala objava da je On tu. Sam Jovanov izgled podseao je umove njegovih slualaca na stare videoce. Svojim ponaanjem i odeom bio je slian proroku Iliji. Duhom i silom Ilijinom optuivao je iskvarenost naroda i karao zbog greha koji su prevladali. Njegove rei bile su jednostavne, neposredne i uverljive. Mnogi su verovali da je on jedan od proroka koji je vaskrsao iz mrtvih. Ceo narod bio je pokrenut. Mnotvo se sjatilo u pustinju. Jovan je objavljivao dolazak Mesije i pozivao narod na pokajanje. Kao znak oienja od greha, krtavao ih je u vodama Jordana. Tako je znaajnom, oiglednom poukom objavio da su oni koji su sebe proglaavali Bojim izabranim narodom, bili uprljani grehom i da bez oienja srca i ivota ne mogu imati dela u Mesijinom carstvu. Knezovi i rabini, vojnici, carinici i seljaci dolazili su da uju proroka. Sveana opomena od Boga uznemiravala ih je za izvesno vreme. Mnogi su dovedeni do pokajanja i prihvatili krtenje. Osobe iz svih drutvenih slojeva pokorile su se zahtevima Krstitelja da bi imali udela u carstvu koje je objavljivao. Mnogi knjievnici i fariseji dolazili su ispovedajui svoje grehe i traei krtenje. Oni su sebe uzvisivali kao bolje od ostalih ljudi i navodili ljude da gaje visoko miljenje o njihovoj pobonosti; sad su tajni gresi njihovog ivota bili otkriveni. Meutim, Sveti Duh pokazao je Jovanu da mnogi od ovih ljudi nemaju pravo osvedoenje o grehu. Bili su prevrtljivci. Kao prorokovi prijatelji nadali su se da e nai milost kod Kneza koji e doi. Primanjem krtenja iz ruku ovog omiljenog mladog uitelja, smatrali su da e pojaati svoj uticaj na narod.
36
Jovan ih je doekao otrim pitanjem: Porodi aspidini! ko vam kaza da beite od gneva koji ide? Rodite dakle rodove dostojne pokajanja, i ne govorite u sebi: oca imamo Avrama; jer vam kaem da Bog moe i od ovoga kamenja podignuti decu Avramu. Jevreji su pogreno protumaili Boje obeanje o venoj naklonosti prema Izrailju: Ovako veli Gospod, koji daje sunce da svetli danju, i uredbe mesecu i zvezdama da svetle nou, koji raskida more i bue valovi njegovi, kojemu je ime Gospod nad vojskama: Ako tih uredaba nestane ispred mene, govori Gospod: ako se moe izmeriti nebo gore i izvideti temelji zemaljski dole; tada u i ja odbaciti sve seme Izrailjevo za sve to su uinili, veli Gospod. (***Jeremija 31, 3537) Jevreji su smatrali da im njihovo prirodno poreklo od Avrama daje pravo na ovo obeanje. Meutim, prevideli su uslove koje je Bog odredio. Pre no to je dao obeanje, On je rekao: Metnuu zavet svoj u njih, i na srcu njihovu napisau ga, i biu im Bog i oni e mi biti narod jer u im oprostiti bezakonja njihova, i greha njihovih neu vie pominjati. (***Jeremija 31,33.34) Njegova milost osigurana je narodu u ijem je srcu zapisan Boji zakon. Oni su jedno s Njim. Meutim, Jevreji su se sami odvojili od Boga. Zbog svojih greha patili su pod Njegovim sudovima. To je bio uzrok njihovog ropstva pod neznaboakim narodom. Njihovi umovi bili su pomraeni prestupom, a kako im je Gospod u prolim vremenima ukazivao tako veliku naklonost, opravdavali su svoje grehe. Laskali su sami sebi da su bolji od drugih ljudi i da im to daje pravo na Njegove blagoslove. Ovo napisa se za nauku nama, na koje poljedak sveta doe. (***1. Korinanima 10,11) Kako esto pogreno tumaimo Boje blagoslove i laskamo sebi da zbog neke dobrote u nama uivamo nakolonost! Bog ne moe da uini za nas ono to eli da uini. Mi upotrebljavamo Njegove darove da bismo udovoljili svojim eljama i da bi nae srce otvrdnulo u neverstvu i grehu. Jovan je objavio uiteljima u Izrailju da njihova oholost, sebinost i surovost pokazuju da su oni porodi aspidini, smrtno prokletstvo za narod, a ne deca pravednog i poslunog Adama. S obzirom na svetlost koju su primili od Boga, bili su ak gori od neznaboaca od kojih su se oseali mnogo viim. Zaboravili su stenu od koje su bili isklesani i jamu iz koje su iskopani. Bog nije zavisio od njih u postizanju svog cilja. Kao to je Avrama pozvao iz neznaboakog naroda, tako je mogao da pozove i druge u svoju slubu. Njihova srca mogu izgledati beivotna kao stenje u pustinji, ali Njihov Duh moe da ih pokrene da izvre Njegovu volju i prime ispunjenje Njegovog obeanja. Ve, kae prorok, i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne raa dobra roda, see se i u oganj baca. Vrednost drveta ne odreuje se njegovim imenom, ve njegovim rodom. Ako je drvo beskorisno, ime ga ne moe spasiti od unitenja. Jovan je objavio Jevrejima da o njihovom poloaju pred Bogom odluuje njihov karakter i ivot. Samo ispovedanje vere nema nikakve vrednosti. Ako njihov ivot i karakter nije u skladu s Bojim zakonom, oni nisu Njegov narod. Reima koje ispituju srce uverio je svoje sluaoce. Oni su dolazili k njemu s pitanjem: ta emo dakle initi? Odgovorio je: Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka ini tako. Opominjao je carinike da ne ine nepravdu, a vojnike da ne ine nasilja. Svi koji budu postali podanici Hristovog carstva, rekao je, pruie dokaze o svojoj veri i pokajanju. Ljubaznost, potenje i vernost pokazae se u njihovom ivotu. Sluie nevoljnima i donosie svoje prinose Bogu. Oni e tititi nemone i pruie dokaze o preobraavajuoj sili Svetoga Duha. U svakodnevnom ivotu videe se pravda, milosre i Boja ljubav. Ako ne bude tako, oni e biti kao pleva koja se baca u vatru. Ja dakle krtavam vas vodom za pokajanje, govorio je Jovan, a onaj to ide za mnom, jai je od mene: ja nisam dostojan njemu obue poneti; on e vas krstiti Duhom svetim i ognjem. (***Matej 3,11)
37
Prorok Isaija izjavljuje da e Gospod oistiti svoj narod od njihovih greha, duhom koji sudi i saie. Re Gospodnja Izrailju je glasila: Okrenuu ruku svoju na te, i saei u troske tvoje da te preistim, i ukloniu sve olovo tvoje. (***Isaija 4,4; 1,25) Za greh ma gde se naao Bog na je oganj koji spaljuje. (***Jevrejima 12,29) U svima koji se potine Njegovoj sili Boji Duh spalie greh. Ali ako se ljudi vrsto dre greha, oni e se poistovetiti s njim. Tada Boja slava koja unitava greh mora da uniti i njih. Jakov je posle noi borbe s anelom, uzviknuo: Boga videh licem k licu, i dua se moja izbavi. (***1. Mojsijeva 32,20) Jakov je bio kriv zbog velikog greha koji je uinio u svom ponaanju prema Isavu, ali se pokajao. Njegov prestup je oproten i greh oien; zato je mogao da podnese otkrivenje Bojeg prisustva. Meutim, kad god su ljudi dolazili pred Boga, a namerno gajili zlo, bili su uniteni. Prilikom drugog Hristovog dolaska zli e biti uniteni duhom usta Njegovih i iskorenjeni svetlou dolaska Njegova. (***2. Solunjanima 2,8) Svetlost Boje slave koja daje ivot pravednicima, unitie grenike. U vreme Jovana Krstitelja, Hristos je upravo trebalo da se pojavi kao Onaj koji e otkriti Boji karakter. Sama Njegova pojava otkrivae ljudima njihov greh. Jedino ako budu voljni da se oiste od greha moi e da uu u zajednicu s Njim. Samo oni koji su istoga srca mogu prebivati u Njegovoj prisutnosti. Tako je Krstitelj objavljivao Boju vest Izrailju. Mnogi su pazili na njegove pouke. Mnogi su sve rtvovali da bi posluali. Mnotvo je sledilo ovog novog uitelja od mesta do mesta i nije bilo malo onih koji su gajili nadu da bi on mogao da bude novi Mesija. Kad je Jovan video narod kako se okree k njemu, koristio je svaku priliku da njegovu veru upravi prema Onome koji e doi. P o g l a v l j e 11. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 3,1317; ***Marku 1,911; ***Luki 3,2122. KRTENJE Glas proroka iz pustinje i njegova uzviena vest rairili su se po celoj Galileji. Vest je doprla do seljaka u najzabaenijim brdskim mestima i do ribara kraj mora, i u ovim jednostavnim, ozbiljnim srcima naila na svoj najiskreniji odaziv. U Nazaretu ona je bila kazivana u drvodeljskoj radionici koja je pripadala Josifu i jedan je prepoznao poziv. Njegovo vreme je dolo. Okreui se od svog svakodnevnog napornog rada, oprostio se od majke i sledio korake svojih zemljaka koji su se sticali ka Jordanu. Isus i Jovan Krstitelj bili su roaci blisko povezani okolnostima svog roenja; pa ipak nisu lino poznavali jedan drugoga. Isus je iveo u Nazaretu u Galileji, a Jovan u Judejskoj pustinji. U sasvim razliitim uslovima, ivei povuenim ivotom, nisu imali vezu jedan s drugim. Provienje je tako odredilo. Nikakva prilika nije trebalo da bude pruena koja bi ih optuivala da su se dogovarali da podupiru tvrdnje jedan drugoga. Jovan je bio upoznat s dogaajima koji su obeleili Isusovo roenje. On je uo o poseti Jerusalimu u Njegovom detinjstvu i o tome to se dogodilo u rabinskoj koli. Znao je o Njegovom bezgrenom ivotu i verovao je da je On Mesija, ali o tome nije imao pouzdano jemstvo. injenica da je Isus toliko godina ostao nepoznat, ne dajui nikakvo posebno svedoanstvo o svom zadatku, davalo je priliku za sumnju u to da li On moe da bude Obeani. Krstitelj, meutim, ekao je u veri uzdajui se da e Mesija zatraiti da ga krsti svojim rukama i da e se tada dati znak o Njegovom boanskom karakteru. Tako e on moi da Ga predstavi narodu. Kad je Isus doao da se krsti, Jovan je u Njemu otkrio istou karaktera koju nikada ranije nije zapazio ni u jednom oveku. Sama atmosfera Njegovog prisustva bila je sveta i ulivala je strahopotovanje. Meu
38
mnotvom koje se okupljalo oko njega na Jordanu, Jovan je sluao mrane prie o zloinima i susreo se s duama povijenim pod teretom bezbrojih greha; ali nikada nije doao u dodir s ljudskim biem koje je toliko odisalo boanskim uticajem. Sve je to bilo u skladu s onim to je Jovanu otkriveno o Mesiji. Ipak, ustezao se da ispuni Isusov zahtev. Kako moe on, grenik, da krsti Bezgrenoga? I zato bi se Onaj kome nije potrebno pokajanje podvrgao obredu koji je predstavljao priznanje krivice koja treba da se opere? Kada je Isus zatraio krtenje, Jovan se povukao uzviknuvi: "Ti treba mene da krsti, a Ti li dolazi k meni?" Odlunim ali ipak plemenitim autoritetom Isus je odgovorio: "Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu." Popustivi, Jovan je poveo Spasitelja do Jordana i zagnjurio ga u vodu. Isus "izae odmah iz vode; i gle, otvorie mu se nebesa, i vide Duha Boijega gde silazi kao golub i doe na njega." Isus nije primio krtenje kao priznanje svoje sopstvene krivice. On se poistovetio s grenicima, uinivi korak koji mi treba da uinimo i izvrivi posao koji mi moramo da izvrimo. Njegov ivot patnji i strpljive istrajnosti nakon krtenja takoe je primer nama. Kad je izaao iz vode, Isus je priklonio glavu u molitvi na obali reke. Pred Njim se otvara novo i znaajno razdoblje. On je sada na irokoj pozornici ulazio u svoj ivotni sukob. Iako je bio Knez mira, Njegov dolazak mora da bude kao isukivanje maa. Carstvo koje je On doao da zasnuje bilo je suprotno od onoga to su Jevreji eleli. On koji je bio temelj izrailjskih obreda i ureenja smatrae se kao njihov neprijatelj i ruitelj. On koji je objavio zakon na Sinaju bie osuen kao prestupnik. On koji je doao da slomi Sotoninu silu, bie proglaen Velzevulom. Niko na Zemlji nije Ga razumevao i u toku slube On je i dalje morao hoditi sam. Tokom celog Njegovog ivota, Njegova majka i braa nisu shvatala Njegovu misiju. ak ni Njegovi uenici nisu Ga razumevali. On je prebivao u venoj svetlosti, kao jedan s Bogom, ali svoj ivot na Zemlji morao je da provede u usamljenosti. Kao jedan od nas, morao je da nosi teret nae krivice i nesree. Bezgreni je morao da oseti sramotu greha. Onaj koji je voleo mir, morao je da prebiva s nemirom, istina je morala da boravi s neistinom, istota s neistotom. Svaki greh, svaka nesuglasica, svaka poniavajua pouda koju je prestup doneo, bila je muenje za Njegov duh. Sam je morao da utaba stazu, sam je morao da nosi teret. Na Njemu koji je ostavio svoju slavu i prihvatio slabosti ljudskog roda, mora da poiva otkupljenje sveta. On je sve to video i oseao, ali Njegov cilj ostao je nepoljuljan. Od Njegove miice zavisilo je spasenje palog roda i On je ispruio svoju ruku da bi uhvatio ruku Svemone ljubavi. Spasiteljev pogled kao da je prodirao u nebo dok je izlivao svoju duu u molitvi. Dobro je znao kako je greh otvrdnuo ljudska srca, i kako e im biti teko da raspoznaju Njegovu misiju i prihvate dar spasenja. On je molio Oca za silu da pobedi njihovo neverovanje, da slomi okove kojima ih je Sotona zarobio i za njihovo dobro pobedi ruitelja. On je traio dokaz da Bog prihvata ljudski rod u linosti svoga Sina. Nikada ranije aneli nisu sluali takvu molitvu. Oni su arko eleli da svom voljenom Zapovedniku donesu vest ohrabrenja i utehe. Ali ne sam Otac e odgovoriti na molbu svoga Sina. Neposredno s prestola izlazili su zraci njegove slave. Nebesa su se otvorila i na Spasiteljevu glavu sila je najistija svetlost u obliku goluba prikladan znak Onoga koji je ponizan i krotak. Od ogromnog mnotva na Jordanu, malo njih, osim Jovana, raspoznalo je ovo nebesko vienje. Ipak, sveana ozbiljnost boanskog Prisustva poivala je nad okupljenima. Narod je stajao i u tiini posmatrao Hrista. Njegova prilika kupala se u svetlosti koja veno okruava Boji presto. Njegovo podignuto lice bilo je proslavljeno, to nikada ranije nisu videli na ovekovom licu. Sa otvorenih nebesa uo se glas kako govori: Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.
39
Ove rei potvrde date su da bi nadahnule verom one koji su bili svedoci ovog prizora i ojaale Spasitelja za Njegovu misiju. Iako su gresi sveta, koji je skrivio, poloeni na Hrista, iako se ponizio uzimanjem nae pale prirode na sebe, glas s Neba proglasio Ga je Sinom Venoga. Jovan je bio duboko dirnut kad je video Isusa kao poniznog molioca koji je sa suzama u oima traio Oevu potvrdu. Kad Ga je Boja slava okruila i kad se zauo glas sa Neba, Jovan je prepoznao znak koji je Bog obeao. On je znao da je Onaj koga je krstio bio Otkupitelj sveta. Sveti Duh je poivao na njemu i ispruenom rukom pokazujui na Isusa, povikao je: Gle, jagnje Boije koje uze na se grehe sveta. Niko od slualaca, pa ak ni sam govornik, nije razabrao znaenje rei Jagnje Boje. Na brdu Moriji Avram je uo pitanje svoga sina: Oe! gde je jagnje za rtvu? Otac je odgovorio: "Bog e se, sinko, postarati za jagnje sebi za rtvu." (***1. Mojsijeva 22,7.8) U ovnu koga je Bog dao umesto Isaka, Avram je video simbol Onoga koji e umreti za grehe ljudi. Sveti Duh preko Isaije, prihvatajui ovo slikovito prikazivanje, prorokovao je o Spasitelju: Kao jagnje na zaklanje voen bi. I Gospod pusti za nj bezakonje svih nas (***Isaija 53, 7.6), ali izraelski narod nije shvatio ovu pouku. Mnogi od njih smatrali su rtvene darove kao to su neznaboci gledali na svoje rtve kao darove pomou kojih sami mogu da umilostive Boanstvo. Bog je eleo da ih poui kako iz Njegove ljubavi proizlazi dar koji ih miri s Njim. Re koja je upuena Isusu na Jordanu ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji obgrlila je ceo ljudski rod. Bog je progovorio Isusu kao naem predstavniku. Pored svih naih greha i slabosti, nismo odbaeni kao bezvredni. On nas oblagodati (prihvati) u ljubaznome. (***Efescima 1,6) Slava koja je poivala na Hristu zalog je Boje ljubavi za nas. Ona nam govori o sili molitve kako ljudski glas moe da dopre do Bojeg uha i nae molbe budu prihvaene u nebeskim dvorovima. Zbog greha Zemlja je odseena od Neba, i otuena od njegove zajednice; ali Isus ju je opet povezao s podrujem slave. Njegova ljubav okruila je oveka dosegnuvi do najvieg Neba. Svetlost koja je sa otvorenih kapija padala na Spasiteljevu glavu padae i na nas dok se molimo za pomo da se odupremo iskuenju. Glas koji je govorio Isusu, kae svakoj vernoj dui: Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji. Ljubazni! sad smo deca Boja, i jo se ne pokaza ta emo biti; nego znamo da kad se pokae, biemo kao i on, jer emo ga videti kao to jest. (***1. Jovanova 3,2) Na Otkupitelj otvorio je put, tako da najgreniji, najugroeniji, najugnjeteniji i nejprezreniji mogu da nau pristup ka Ocu. Svi mogu da imaju dom u stanovima koje je Isus otiao da pripremi. Tako govori sveti istiniti, koji ima klju Davidov, koji otvori i niko ne zatvori, koji zatvori i niko ne otvori Gle, dadoh pred tobom vrata otvorena, i niko ih ne moe zatvoriti. (***Otkrivenje 3,7.8)
P o g l a v l j e 12. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 4,111; ***Marku 1,12.13; ***Luki 4,113. KUANJE Isus pak pun Duha svetoga vrati se od Jordana, i odvede ga Duh u pustinju. Markove rei jo su znaajnije. On kae: I odmah Duh izvede ga u pustinju. I bi onde u pustinji dana etrdeset, i kua ga sotona, i bi sa zverinjem I ne jede nita za te dane. Kad je Isus odveden u pustinju da bude iskuan, Njega je odveo Boji Duh. On nije traio iskuenje. On je otiao u pustinju da bude sam, da razmilja o svojoj misiji i radu. Postom i molitvom trebalo je da ojaa
40
sebe za stazu poprskanu krvlju kojom je morao proi. Meutim, Sotona je znao da je Spasitelj otiao u pustinju i smatrao je da je to najbolje vreme da Mu se priblii. Na kocku su stavljena pitanja od velike vanosti za svet u sukobu izmeu Kneza svetlosti i upravitelja carstva tame. Nakon ovekovog kuanja kojim ga je naveo na greh, Sotona je proglasio da je Zemlja njegova, nazivajui sebe knezom ovoga sveta. Poto je praoca i pramajku naeg ljudskog roda prilagodio svojoj prirodi, mislio je da ovde zasnuje svoje carstvo. Izjavio je da su ga ljudi izabrali za svog vladara. Svojim upravljanjem ljudima odravao je svoju vladavinu nad svetom. Hristos je doao pobiti ovu Sotoninu tvrdnju. Kao Sin oveji, Hristos e ostati odan Bogu. Tako e se pokazati da Sotona nije zadobio potpunu upravu nad ljudskim rodom, i da je neosnovano njegovo polaganje prava na svet. Svi koji su eleli osloboenje od njegove sile bie osloboeni. Oblast vlasti koju je Adam izgubio kroz greh, povratie se. Otkako je u edemskom vrtu reeno zmiji meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvojega i semena njena (***1. Mojsijeva 3,15), Sotona je znao da ne dri potpunu vlast nad svetom. U ljudima se videla delotvorna sila koja se odupirala njegovoj vlasti. S vrlo velikim zanimanjem posmatrao je rtve koje su prinosili Adam i njegovi sinovi. U ovim obredima jasno je sagledavao znamenje veze izmeu Zemlje i Neba. Odluio je da se umea u ovu vezu. Netano je predstavljao Boga i pogreno tumaio obrede koji su ukazivali na Spasitelja. Ljudi su bili navedeni da se boje Boga kao Onoga koji uiva u njihovom unitenju. rtve koje su trebale otkriti Njegovu ljubav, prinosile su se samo da bi ublaile Njegov gnev. Sotona je budio grene strasti u ljudima, da bi utvrdio svoju vlast nad njima. Kad je dana Boja pisana re, Sotona je prouavao proroanstva o Spasiteljevom dolasku. Iz narataja u narataj radio je da zaslepi ljude za ova proroanstva, da bi odbacili Hrista u vreme Njegovog dolaska. Prilikom Hristovog roenja Sotona je znao da je doao Onaj koji ima boanski zadatak da ospori njegovu vlast. Drhtao je na aneosku vest koja je potvrivala autoritet novoroenog Cara. Sotna je dobro znao kakav je poloaj Hristos imao na Nebu kao ljubljeni od Oca. To to Boji Sin treba doi na ovaj svet kao ovek, ispunjavalo ga je uznemirenou i zebnjom. On nije mogao dokuiti tajnu ove velike rtve. Njegova sebina dua nije mogla razumeti takvu ljubav za prevareni rod. Slavu i mir neba i radost zajednitva s Bogom ljudi su maglovito shvatali, ali Luciferu, heruvimu zaklanjau, one su bile dobro poznate. Otkako je izgubio Nebo, odluio je da nae osvetu navodei druge da podele njegov pad. To e postii time to e ih navoditi da potcenjuju nebeska dobra i uprave srca onome to je zemaljsko. Zapovednik Neba nije bez prepreka zadobijao due ljudi za svoje carstvo. Od vremena kad je bio novoroene u Vitlejemu, On je bio stalno napadan od zloga. Lik Boji otkrivao se u Hristu, a na Sotoninim savetima odlueno je da ga treba nadvladati. Nijedno ljudsko bie nije dolo na svet i izbeglo silu varalice. Sve udruene sile zla veto su postavljene na Njegovu stazu da bi se ukljuile u borbu protiv Njega i, ako je mogue, nadvladale Ga. Prilikom Spasiteljevog krtenja Sotona se nalazio meu svedocima. On je video slavu kojom je Otac osenio svog Sina. On je uo glas Jahve kako svedoi o Isusovom boanstvu. Od Adamovog greha ljudski rod je izgubio neposrednu zajednicu s Bogom; veza izmeu Neba i Zemlje odraavala se kroz Hrista; ali sada kad je Isus doao u obliju tela grehovnoga (***Rimljanima 8,3), sam Otac je progovorio. On je ranije odravao vezu s ljudima preko Hrista; sada odrava vezu s ljudskim rodom u Hristu. Sotona se nadao da e Boje gnuanje prema zlu doneti veno odvajanje izmeu Neba i Zemlje. Meutim, sada se pokazalo da je veza izmeu Boga i oveka obnovljena. Sotona je uvideo da mora ili pobediti ili biti pobeen. Sporna pitanja ove borbe bila su suvie znaajna da bi bila poverena njegovim udruenim anelima. On lino mora voditi ovaj rat. Sve otpadnike sile ponovo su se prestrojile protiv Bojeg Sina. Hristos je postao meta svakog paklenog oruja.
41
Mnogi smatraju da ova borba izmeu Hrista i Sotone nema neko naroito znaenje za njihov ivot; za njih je ona nevana. Meutim, u oblasti svakog ljudskog srca ova borba se pnavlja. Nikada ovek ne naputa redove zla da bi sluio Bogu a da se ne suoi sa Sotoninim napadima. Kuanja kojima se Hristos odupro ista su kao i ona za koja smatramo da im se teko odupiremo. Ona su se nametala Njemu u toliko veem stupnju u kolikom je Njegov karakter nadmoniji od naeg. Sa stranim teretom greha sveta na sebi, Hristos se odupro kuanju apetita, ljubavi prema svetu, kao i ljubavi za razmetanjem koja vodi oholosti. To su bila iskuenja koja su savladala Adama i Evu i koja tako lako pobeuju i nas. Sotona je ukazivao na Adamov greh kao na dokaz da je Boji zakon nepravian i da se ne moe posluati. U naoj ljudskoj prirodi Hristos je morao otkupiti Adamov prestup. Meutim, kad je Adama napao kua, na njemu se nisu videle posledice greha. On je stajao u snazi savrene muevnosti, savreno krepkog uma i tela. Bio je okruen slavom Edema, i u svakodnevnoj zajednici s nebeskim biima. Tako nije bilo sa Isusom kad je uao u pustinju da se suoi sa Sotonom. U toku etiri hiljade godina ljudski rod je opadao u svojoj telesnoj snazi, umnoj moi i moralnoj vrednosti. Hristos je uzeo na sebe nemoi grehom oslabljenog ljudskog roda. Jedino na taj nain mogao je spasiti oveka iz najveih dubina njegovog ponienja. Mnogi tvrde da iskuenje nije moglo nadvladati Hrista. Meutim, tada On ne bi mogao da bude stavljen u Adamov poloaj. On ne bi mogao izvojevati pobedu koju je Adam izgubio. Ako bismo u bilo kom smislu imali puno teu borbu nego Hristos, On nam onda ne bi mogao pomoi. Meutim, na Spasitelj je uzeo ljudsku prirodu sa svim njenim sklonostima. Uzeo je ljudsku prirodu s mogunou da popusti u iskuenju. Mi ne trebamo nita nositi to On nije podneo. Kod Hrista, kao i kod svetog para u Edemu, apetit je predstavljao osnovu prvog i velikog iskuenja. Upravo tamo gde je poeo pad, mora otpoeti i delo naeg otkupljenja. Kao to je Adam pao zbog poputanja apetitu, tako i Hristos mora pobediti odricanjem elji. I postivi se dana etrdeset i noi etrdeset, na poljetku ogladnje. I pristupi njemu kua i ree: ako si sin Boji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu. A on odgovori i ree: pisano je: ne ivi ovek o samom hlebu, no o svakoj rei i koja izlazi iz usta Boijih. Od Adamovog pa do Hristovog vremena, ugaanje sebi pojaalo je snagu elja i strasti, sve dok nisu gotovo neogranieno zavladale. Tako su ljudi postali moralno unieni i bolesni i sami po sebi nisu mogli pobediti. Umesto oveka Hristos je pobedio izdravi najtee iskuenje. Nas radi pokazao je samosvlaivanje koje je bilo jae od gladi ili smrti. U ovoj prvoj pobedi bila su obuhvaena i druga pitanja koja ulaze u sve nae borbe sa silama tame. Kad je Isus uao u pustinju, bio je okruen Oevom slavom. Obuzet zajednicom s Bogom, bio je uzdignut iznad ljudskih slabosti. Ali slava Ga je napustila i On je bio ostavljen da se bori sa iskuenjem. Ono se obruavalo na Njega svakoga trenutka. Njegova ljudska priroda ustuknula je pred borbom koja Ga je oekivala. etrdeset dana postio je i molio se. Slab i izmravio od gladi, iscrpljen i izmuen duevnim oajanjem. On bee nagren u licu mimo svakoga oveka i u stasu mimo sinove oveije. (***Isaija 52,14) Sada je nastupila Sotonina prilika. Sada je pretpostavljao da moe pobediti Hrista. Kao da je to odgovor na Njegove molitve, ovde je priao Spasitelju neko u prilici nebeskog anela. On je tvrdio da ima nalog od Boga da objavi kraj Hristovoga posta. Kao to je Bog poslao anela da zadri Avramovu ruku da ne rtvuje Isaka, tako zadovoljan Hristovom spremnou da poe stazom poprskanom krvlju Otac je poslao anela da Ga izbavi; to je bila vest koja je stigla Isusu. Isus je bio klonuo od gladi, oseao je snanu elju za hranom, kad Mu je Sotona iznenada priao. Pokazujui kamenje koje je bilo
42
razbacano po pustinji i koje je imalo izgled hleba, kua je rekao: Ako si sin Boij, reci da kamenje ovo hlebovi postanu. Iako se pojavio kao aneo svetlosti, ove prve rei odale su njegov karakter. Ako si sin Boij. Ovde je nagovetaj nepoverenja. Daje Isus uinio ono to je Sotona predlagao, to bi bilo prihvatanje sumnje. Kua namerava savladati Hrista istim sredstvima koja su bila tako uspena nad ljudskim rodom u poetku. Kako se veto Sotona pribliio Evi u Edemu! Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu? (***1. Mojsijeva 3,1) Dovde su kuaeve rei bile istinite, ali u nainu njihovog izgovaranje, nalazilo se prikriveno omalovaavanje Bojih rei. Bilo je prikrivenog poricanja, sumnje u boansku istinitost. Sotona je pokuao uliti u Evin um pomisao da Bog nee uiniti onako kako je rekao; da je uskraivanje tako prekrasnog ploda u suprotnosti s Njegovom ljubavi i saueu prema oveku. Tako i sada kua tei da nadahne Hrista svojim odobnim oseajima. Ako si sin Boij. Ove rei svojom gorinom nanele su Hristu bol. U tonu njegovog glasa nalazi se izraz krajnje neverice. Da li e Bog tako postupati sa svojim Sinom? Da li e Ga ostaviti u pustinji s divljim ivotinjama, bez hrane, usamljenog, bez utehe? On nagovetava da Bog nikada nije pomiljao da Njegov Sin bude u takvom stanju. Ako si sin Boij pokai svoju silu time to e se osloboditi gladi koja te mori. Naredi da ovo kamenje postanu hlebovi. Rei s Neba: Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji (***Matej 3,17) jo su odzvanjale u Sotoninim uima. Meutim, on je odluio da natera Hrista da ne veruje u ovo svedoanstvo. Re Boga bila je Hristov dokaz Njegove boanske misije. Doao je da ivi kao ovek meu ljudima, i ta re objavila je Njegovu vezu s Nebom. Sotonin cilj bio je da u Njemu izazove sumnju u tu re. Ako bi se Hristovo poverenje u Boga moglo uzdrmati, Sotona je znao da bi pobeda u celokupnoj borni biti njegova. Mogao bi nadvladati Isusa. Nadao se da e Hristos pod pritiskom potitenosti i prevelike gladi, izgubiti veru u svoga Oca i da e uiniti udo u prilog sebi. Ako to bude uinio, plan spasenja bie skren. Kad su se Sotona i Boji Sin po prvi put sreli u borbi, Hristos je bio zapovednik nebeske vojske i Sotona, voe pobune na Nebu, bio je prognan. Sada je njihovo stanje oito obrnuto i Sotona koristi najvie od svoje prividne prednosti. Jedan od najmonijih anela kae on bio je prognan s Neba. Isusova pojava ukazuje na to da je On taj, pali aneo, zaboravljen od Boga, ostavljen od oveka. Boansko bie moglo bi potkrepiti svoje tvrdnje nekim udom; ako si sin Boij, reci da kamenje ovo hlebovi postanu. Takav in stvaralake moi govori Mu kua bio bi uverljiv dokaz boanske prirode. On bi okonao borbu. Isus nije mogao sluati u miru, bez unutranje borbe, najveeg varalicu. Meutim, Boji Sin nije trebao dokazivati svoju boansku prirodu Sotoni ili objanjavati razlog svoga ponienja. Udovoljavanjem zahtevima pobunjenika, nita se nee postii za dobro oveka ili u slavu Boga. Da je Hristos pristao na predlog neprijatelja, Sotona bi jo mogao rei: Pokai mi znak da Ti mogu poverovati da si Boji Sin. Dokaz ne bi mogao slomiti silu pobune u njegovom srcu. Hristos nije trebao upotrebiti svoju boansku silu za linu korist. On je doao da podnese iskuenje kao to i mi to moramo initi, ostavljajui nam primer vere i poniznosti. Ni ovde ni u jednom kasnijem vremenu u svom zemaljskom ivotu, On nije uinio udo u svoju korist. Sva Njegova velianstvena dela uinjena su za dobro drugih. Iako je Isus prepoznao Sosonu od samog poetka, On nije bio izazvan da ue u borbu s njim. Ojaan seanjem na glas s Neba, poinuo je u ljubavi svog Oca. On nije hteo pregovarati sa iskuenjem. Isus je sreo Sotonu reima iz Pisma. Pisano je, rekao je On. U svakom iskuenju oruje Njegovog vojevanja bila je Boja re. Sotona je traio od Hrista neko udo kao znak Njegove boanske prirode. Meutim, ono to je vee od svih uda, vrsto pouzdanje u Ovako veli Gospod Bog /***Isaija 7,7/ bio je znak koji se nije mogao pobiti. Dokle god je Hristos stajao na tom uporitu, kua nije mogao ostvariti prednost.
43
U vreme svoje najvee slabosti Hristos je bio izloen najeim iskuenjima. Sotona je mislio da e tako nadvladati. Na taj nain izvojevao je pobedu nad ovekom. Kad je snaga posustala i snaga volje oslabila, a vera prestala da se oslanja na Boga, tada su oni koji su dugo i hrabro stajali za pravdu bili pobeeni. Mojsije se umorio etrdesetogodinjim lutanjem Izrailja, kad se njegova vera za trenutak prestala oslanjati na beskonanu silu. On je posustao na granicama Obeane zemlje. Tako je bilo i sa Ilijom koji je neustraivo stajao pred carem Ahabom, u sukobu sa celim izraelskim narodom na elu sa etiri sotine i pedeset valovih svetenika. Nakon tog stranog dana na Karmelu, kad su ubijeni lani proroci i kad je narod objavio svoju odanost Bogu, Ilija je da bi spasio svoj ivot, pobegao pred pretnjama idolopoklonike Ezabele. Na taj nain Sotona je sticao prednost nad slabostima ljudskog roda. On e i dalje raditi na isti nain. Kad god je ovek obavijen oblacima, zbunjen prilikama, ili ucviljen siromatvom i bolom, Sotona je kraj njega da ga kua i mui. On napada slabe toke naega karaktera. eli poljuljati nae poverenje u Boga koji doputa postojanje takvih prilika. Mi smo kuani time da nemamo poverenja u Boga, da posumnjamo u Njegovu ljubav. esto nam kua prilazi kao to je prilazio Hristu, iznosei pred nas nae slabosti i nedostatke. On se nada da e obeshrabriti duu i slomiti na oslonac u Bogu. Tada je siguran u svoju rtvu. Kad bismo ga doekali kao Isus, izbegli bismo mnoge poraze. pregovaranjem s neprijateljem mi mu dajemo prednost. Kad je Hristos rekao kuau: Ne ivi ovek o samom hlebu, no o svakoj rei koja izlazi iz usta Boijih, On je ponovio rei koje je pre vie od etrnaest vekova izgovorio Izrailju: I opominji se svega puta kojim te je vodio Gospod Bog tvoj etrdeset godina po pustinji I muio te je, i glau te morio, ali te je opet hranio manom, za koju ti nisi znao ni oci tvoji, da bi ti pokazao da ovek ne ivi o samom hlebu nego o svemu to izlazi iz usta Gospodnjih. (***5. Mojsijeva 8,2.3) Kad su u pustinji izneverila sva sredstva potpore, Bog je svom narodu poslao manu s neba i dao im je u dovoljnoj i stalnoj koliini. Ovo staranje ih je trebalo pouiti da, dok se uzdaju u Boga i idu Njegovim putevima, On ih nee zaboraviti. Spasitelj je sada sprovodio u delo pouku koju je dao Izrailju. Jevrejskom narodu pruena je podrka Bojom rei, i istom Rei pruena je i Isusu. On je oekivao Boje vreme koje e Mu doneti olakanje. Nalazio se u pustinji iz poslunosti prema Bogu, i nije eleo doi do hrane usvajajui Sotonine predloge. U prisustvu svemira koji je svedoio, On je dokazao da je manja nesrea patiti, bez obzira to nas zadesi, nego se na bilo koji nain udaljiti od Boje volje. Ne ivi ovek o samom hlebu, no u svakoj rei koja izlazi iz usta Boijih. esto Hristov sledbenik dospeva tamo gde ne moe sluiti Bogu i nastaviti sa svojim svetovnim pothvatima. Moda izgleda da e poslunost nekom jasnom Bojem zahtevu liiti oveka osnovnih sredstava. Sotona e ga navoditi da poveruje kako mora rtvovati osvedoenja svoje savesti. Meutim, jedino to postoji na ovom svetu na to se moemo osloniti jest Boja re. Itite najpre carstva Boijega, i pravde njegove, i ovo e vam se sve dodati. (***Matej 6,33) ak i ovom ivotu nije za nae dobro odvojiti se od volje naeg nebeskog Oca. Kad usvojimo silu Njegove rei, neemo slediti Sotonine predloge da bismo dobili hranu ili spasili svoje ivote. Nae jedino pitanje bie: to je Boja zapoved? I to je Njegovo obeanja? Znajui ovo mi emo posluati prvo i imati poverenja u drugo. U poslednjem velikom sukobu borbe sa Sotonom, oni koji e biti odani Bogu videe da im je uskraena svaka zemaljska potpora. Zato to odbijaju kriti Njegov zakon da bi bili posluni zemaljskim silama, njima e biti zabranjeno da kupuju i prodaju. Na kraju e biti izdana naredba za njihovo unitenje. (Vidi: ***Otkrivenje 13, 1117) Meutim, poslunima je dato obeanje: On e nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama bie mu utoite, hleb e mu se davati, vode e mu se davati, vode mu se nee premicati. (***Isaija 33,16) Boja deca e iveti od ovog obeanja. Oni e biti nahranjeni kad Zemlja bude
44
opustoena glau. Nee se postideti u zlo doba i u gladne dane bie siti. (***Psalam 37,19) Ovo vreme nevolje prorok Avakum gledao je pred sobom i njegove rei izraavaju veru Crkve: Jer smokva nee cvasti, niti e biti roda na lozi vinovoj; rod e maslinov prevariti, i njiva nee dati hrane, ovaca e nestati iz tora, i goveda nee biti u oboru. Ali u se ja radovati u Gospodu, veseliu se u Bogu spasenja svojega. (***Avakum 3,17.18) Od svih pouka koje treba da se naue iz prvog velikog kuanja naeg Gospoda, nijedna nije vanija od one da vrimo nadzor nad eljama i strastima. U sva vremena iskuenja koja su imala vezu s telesnom prirodom imala su najvie uspeha u izopaavanju i poniavanju ljudskog roda. Neumerenou Sotona radi da uniti umne i moralne snage koje je Bog kao neprocenjivi dar dao oveku. Tako ljudima postaje nemogue da cene ono to ima neprolaznu vrednost. Kroz poputanje ulnim zadovoljstvima, Sotona pokuava da iz due izbrie svaki trag slinosti s Bogom. Neobuzdano poputanje koje za posledicu ima bolesti i degradaciju, koji su postojali u vreme prvog Hristovog dolaska, ponovie se sa snanije izraenim zlom, pre Njegovog drugog dolaska. Hristos objavljuje da e stanje sveta da bude kao u vreme pre potopa, i kao u Sodomi i Gomori. Svaka pomisao srca bie uvek zla. Sada ivimo na samome rubu tog stranog vremena, zato bismo trebali usvojiti pouku iz Spasiteljevog posta. Samo neiskazanim patnjama koje je Hristos podneo moemo oceniti zlo neobuzdanog poputanja. Njegov primer nam govori da je naa jedina nada u veni ivot mogua potinjavanjem, naih elja i strasti Bojoj volji. Nama je nemogue da se svojom vlastitom snagom odupremo bunom negodovanju nae pale prirode. Ovim kanalom Sotona e dovoditi iskuenje na nas. Hristos je znao da e neprijatelj doi svakom ljudskom biu, da iskoristi nasledne slabosti i svojim lanim nagovetajima uhvati u zamku sve one ije poverenje ne poiva u Bogu. Time to je proao zemljom kojom ovek mora proi, na Gospod nam je pripremio put pobede. Nije Njegova volja da se naemo u nepovoljnom poloaju u sukobu sa Sotonom. On ne eli da nas zastrai i obeshrabri napadima zmije. Ne bojte se, govori On, jer ja nadvladah svet. (***Jovan 16,33) Neka onaj koji se bori protiv sile apetita gleda na Spasitelja u pustinji kuanja. Neka Ga primora u Njegovoj samrtnoj muci na kariu kako uzvikuje: edan sam! On je izdrao sve to i mi moemo podneti. Njegova pobeda je naa. Isus se oslanjao na mudrost i silu svog nebeskog Oca. On objavljuje: Jer mi Gospod Gospod pomae, za to se ne osramotih i znam da se neu postideti Gle, Gospod Gospod pomagae mi. Ukazujui na svoj sopstveni primer, On nam kae: Ko se meu vama boji Gospoda? Ko hodi po mraku i nema videla, neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svojega. (***Isaija 50,710) Ide knez ovoga sveta, kae Isus, i u meni nema nita. (***Jovan 14,30) U Njemu nije bilo niega to bi odgovaralo Sotoninom vetom lukavstvu. On nije pristao na greh. ak ni u mislima nije poputao iskuenju. Tako moemo i mi. Hristova ljudska priroda bila je sjedinjena s boanskom; bio je spreman za borbu Svetim Duhom koji je prebivao u Njemu. On je doao uiniti da imamo dio u boanskoj prirodi. /***2. Petrova 1,4/ Dokle god smo verom sjedinjeni s Njim, greh vie nema vlasti nad nama. Bog see za rukom vere u nama, kako bi je usmerio da se vrsto uhvati za Hristovo boanstvo, da bismo mogli doi savrenstvo karaktera. Hristos nam je pokazao kako se to ostvaruje. Kojim sredstvima je pobedio u sukobu sa Sotonom? Reju Bojom. Jedino Reju mogao se odupreti iskuenju. Pisano je, rekao je On. I nama su darovana asna i prevelika obeanja, da njih radi imate deo u Bojoj prirodi, ako uteete od telesnih elja ovoga sveta. (***2. Petrova 1,4) Svako obeanje u Bojoj rei naa je svojina. Treba da ivimo po svakoj rei koja izlazi iz usta Boijih. Kad navale iskuenja, nemojmo gledati na prilike ili na linu slabost, ve na silu Rei. Sva
45
njena sila pripada vama. Psalmist kae: U srce svoje zatvorio sam re tvoju da ti ne greim. (***Psalam 119, 11) po reima usta tvojih uvah putove Zakona. (***Psalam 17,4; Stvarnost)
P o g l a v l j e 1 3. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 4,511; ***Marku 1,12.13. ***Luki 4,513 POBEDA Tada odvede ga avo u sveti grad i postavi ga navrh crkve; pa mu ree: ako si sin Boji, skoi dole; jer u pismu stoji Da e anelima svojim zapovedit za tebe, i uzee te na ruke, Da gde ne zapne za kamen nogom svojom. Sotona sada pretpostavlja da se sa Isusom sreo na svom tlu. Lukavi neprijatelj sam iznosi rei koje su proizale iz Bojih usta. On se jo pojavljuje kao aneo svetlosti i istie da je upoznat sa Svetim pismom i da razume smisao onoga to je napisano. Kao to je Isus ranije koristio Boju re da bi podrao svoju veru, kua je sada koristi da bi podrao svoju prevaru. On tvrdi da samo kua Hristovu vernost, a sad hvali Njegovu postojanost. Poto je Spasitelj izrazio poverenje u Boga, Sotona zahteva od Njega da prui jo neki drugi dokaz svoje vere. Meutim, iskuenju ponovo prethodi nagovetaj nepoverenja: Ako si Sin Boji. Hristos je kuan da odgovori na ako, ali On se uzdrao i od najmanjeg podleganja sumnji. On nee dovesti svoj ivot u opasnost da bi Sotoni pruio dokaz. Kua je mislio da e ostvariti prednost zbog Hristove ljudske prirode i navesti Ga na pretpostavku da e Ga Bog sauvati. Meutim, iako nas Sotona moe privlaiti na greh, on nas ne moe naterati da ga uinimo. Rekao je Isusu: Skoi dole, znajui da Ga on ne moe baciti dole, jer bi se Bog umeao da Ga izbavi. Sotona nije mogao primorati Hrista da skoi dole. Sve dok Hristos ne bi pristao na iskuenje, ne bi mogao da bude pobeen. Ni sve zemaljske i paklene sile nisu Ga mogle nagnati da se i u najmanjoj meri udalji od volje svog Oca. Kua nas nikada ne moe primorati da inimo zlo. On ne moe upravljati umovima ako se ne pokore njegovom nadzoru. Volja mora pristati, vera se mora odrei svog pouzdanja u Hrista, pre nego to e Sotona primeniti svoju silu na nama. Meutim, svaka grena elja koju gajimo prua mu uporite. Svaka toka u kojoj ne postiemo boansko merilo predstavlja otvorena vrata kroz koja moe ui da nas kua i uniti. Svaki propust ili poraz s nae strane daje mu priliku da prigovara Hristu. Kad je Sotona navodio obeanje: Anelima svojim zapoveda za tebe, izostavio je rei da te uvaju po svim putevima tvojim, tj. na svim putevima koje Bog izabira. Isus je odbio da zae s puta poslunosti. Pokazujui savreno poverenje u svog Oca, On se nije hteo svojevoljno staviti u poloaj u kome bi bilo potrebno da se njegov Otac umea da bi Ga spasio od smrti. On bi primorao Provienje da pritekne u pomo i tako propusti da ljudima ostavi primer poverenja i pokornosti. Isus je objavio Sotoni: Pisano je: ne kuaj Gospoda Boga svojega. Ove rei izgovorio je Mojsije sinovima Izrailjevim kad su bili edni u pustinji i kad su zahtevali da im Mojsije da vode, uzvikujui: Je li Gospod meu nama ili nije? (***2. Mojsijeva 17,7) Bog je za njih udesno delovao, ali su sada u nevolji posumnjali u Njega, traei dokaz da je On s njima. U svom neverstvu hteli su Ga staviti na probu. Sotona je primoravao Hrista da uini to isto. Bog je ve posvedoio da je Isus Njegov Sin; a sada traiti dokaz da je
46
On Boji Sin bilo bi kuanje Boje rei kuanje Njega samoga. Tako bi to bilo kad bi se trailo ono to Bog nije obeao. To bi jasno pokazalo nepoverenje i bilo bi stvarno proveravanje ili kuanje Njega. Mi neemo iznositi svoje molbe Bogu da bismo proveravali da li e ispuniti svoju re, ve zato to e je ispuniti; ne da bismo proveravali da nas voli, ve zato to nas voli. A bez vere nije mogue ugoditi Bogu, jer onaj koji hoe da doe k Bogu, valja da veruje da ima Boga i da plaa onima koji ga trae. (***Jevrejima 11,6) Meutim, vera ni u kom smislu nije sjedinjena s nagaanjem.Samo onaj koji ima pravu veru zatien je od nagaanja. Jer nagaanje je Sotonino krivotvorenje vere. Vera polae pravo na obeanja i donosi rod u poslunosti. pretpostavka takoe polae pravo na obeanja, ali ih koristi kao to ih je koristio Sotona, da bi opravdao prestup. Vera bi dovela nae praroditelje da steknu poverenje u Boju ljubav i posluaju Njegove zapovesti. Pretpostavka ih je dovela do prestupa Njegovog zakona, verujui da e ih Njegova velika ljubav spasiti od posledica njihovog greha. Vera ne polae pravo na naklonost Neba bez ispunjavanja uslova pod kojima se daje milost. Prava vera ima svoj temelj na obeanjima i svemu onome to nam pruaju Pisma. esto kad ne uspe u nama izazvati nepoverenje, Sotona nas uspeva navesti na nagaanje. Ako nas navede da nepotrebno stanemo na put iskuenja, on zna da je pobeda njegova. Bog e sauvati sve koji idu stazom poslunosti, ali odvojiti se od nje znai stupiti na Sotonino tlo. Tu emo sigurno pasti. Spasitelj nam je zapovedio: Straite i molite se Bogu da ne padnete u napast. (***Marko 14,38) Razmiljanje i molitva sauvae nas od samovoljnog srljanja na put opasnosti i tako emo biti sauvani od mnogih poraza. Ipak, ne bismo smeli izgubiti hrabrost izloeni napadima iskuenja. esto kad doemo u neku teku priliku posumnjamo da nas je Boji Duh vodio. Meutim, Duh je vodio i doveo Isusa u pustinju da Ga Sotona kua. Kad nas Bog dovodi u iskuenje, On hoe da ostvari neku nameru za nae dobro. Isus nije nagaao o Bojim obanjima time to je svojevoljno poao u iskuenje, niti je klonuo duhom kad je na Njega nailo iskuenje. Ni mi ne bismo trebali da to inimo. Ali je veran Bog koji vas nee pustiti da se iskuate vema nego to moete, nego e uiniti s iskuanjem i kraj, da moete podneti. (***1. Korinanima 10,13) On kae: Prinesi Bogu hvalu na rtvu, i izvruj vinjemu zavete svoje. Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviu te, i ti me proslavi. (***Psalam 50,14.14) Isus je bio pobednik i u drugom iskuenju i sada Sotona ispoljava svoj pravi karkater. Meutim, on se ne pojavljuje kao strano udovite s kandama na nogama i krilima kao u slepoga mia. On je moni aneo, iako je pao. On izjavljuje da je voa pobuna i bog ovoga sveta. Poto je Isusa postavio na visoku, Sotona je uinio da na ivopisan nain carstva oovoga sveta, u svoj svojoj slavi, prou ispred Njega. Suneva svetlost poivala je na gradovima s hramovima, na mermernim dvorovima, na plodnim njivama, na rodnim vinogradima. Tragovi zla bili su skriveni. Isusove oi, koje su maloas posmatrale bedu i unitenje, sada su poivale na prizoru nenadmane lepote i napretka. Tada se uo kuaev glas: Tebi u dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hou dau je; ti dakle ako se pokloni preda mnom bie sve tvoje. Hristov zadatak mogao je da se ostvari samo stradanjem. Pred Njim se nalazio ivot alosti, nevolja, borbe i sramne smrti. On je morao podneti grehe celoga sveta. Morao je podneti odvajanje od ljubavi svog Oca. Sada Mu je kua ponudio da Mu prepusti silu koju je oteo. Hristos se mogao osloboditi od strane budunosti time to bi priznao Sotoninu vrhovnu vlast. Ali, uini to, znailo bi prepustiti pobedu u ovoj velikoj borbi. Sotona je zgreio na Nebu zato to je traio da se uzdigne iznad Bojeg Sina. U sluaju da on sad nadvlada, bila bi to pobeda pobune. Kad je Sotona objavio Hristu da je carstvo i slava ovoga sveta njemu predana i da e je on dati onome kome hoe, on je tvrdio neto to je samo delomino bilo istina, i to je rekao da poslui njegovom vlastitom cilju prevare. Sotona je svoje carstvo preoteo od Adama, ali Adam je bio Tvorev namjesnik.
47
Njegova vladavina nije bila nezavisna. Zemlja je Boja i On je sve predao svome Sinu. Adam je trebao vladati potinjen Hristu. Kad je Adam izneverio poverenje i prepustio svoju vlast u ruke Sotoni, Hristos je jo ostao zakoniti Car. Tako je Gospod rekao caru Nabuhodonozoru: Vinji vlada carstvom ljudskim, i daje ga kome hoe, postavlja nad njim najnieg izmeu ljudi. (***Danilo 4,17) Sotona moe provoditi svoju otetu vlast samo koliko Bog dozvoljava. Kad je kua ponudio Hristu carstvo i slavu ovoga sveta, predlagao je da Hristos preda svoj stvarni carski poloaj nad svetom i da vlada potinjen Sotoni. To je bilo isto carstvo kome su bile usmerene nade Jevreja. Oni su eleli carstvo ovoga sveta. Da se Hristos suglasio i ponudio im takvo carstvo, oni bi Ga rado prihvatili. Meutim, prokletstvo greha, sa svim patnjama poivalo je na tome carstvu. Hristos je izjavio kuau: Idi od mene, sotono; jer stoji napisano: poklanjaj se Gospodu Bogu svojemu, i njemu jedinome slui. Onaj koji se pobunio na Nebu, ponudio je Hristu carstva ovoga sveta da bi kupio Njegovu privolu naelima zla; ali On se nije dao potkupiti; On je doao da zasnuje carstvo pravde i nije eleo napustiti ovaj cilj. Istim iskuenjem Sotona se pribliava ljudima i kod njih ima bolji uspeh nego kod Hrista. Ljudima nudi carstvo ovoga sveta pod uslovom da priznaju njegovu vrhovnu vlast. Zahteva da rtvuje potenje, da prenebregnu savest, da popuste sebinosti. Hristos ih poziva da prvo itu carstvo Boje i Njegovu pravdu, ali Sotona ide kraj njih i kae: to god da je istina u pogledu venog ivota, morate mi sluiti da biste postigli uspeh u ovom svetu. Ja drim vau sreu u svojim rukama. Mogu vam dati bogatstva, zadovoljstva, poasti i sreu. Posluajte moj savet. Nemojte dopustiti da vas povedu predodbe, neobina razumevanja potenja i samoportvovnosti. ja u vam pripraviti put. Tako je mnotvo prevareno. Oni pristaju da ive sluei sebi i Sotona je zadovoljan. Dok ih mami nadom na svetovnu vlast, on stie vlast nad duom. Meutim, on nudi neto to nije njegovo i to e se uskoro oduzeti od njega. U zamenu za to on im prevarom oduzima njihova prava na nasledstvo Bojih sinova. Sotona je doveo u pitanje da li je Isus Boji Sin. Kad je bio konano odbijen, imao je dokaz koji nije mogao porei. Boanska priroda bljesnula je kroz napaenu ljudsku prirodu. Sotona nije imao sile da se odupre nareenju. Grei se od ponienja i besa, bio je primoran da se povue iz prisustva Otkupitelja sveta. Hristova pobeda bila je tako potpuna, kao to je bio potpun Adamov pad. Tako se moemo odupreti iskuenju i primorati Sotonu da se udalji od nas. Isus je izvojevao pobedu pokornou i verom u Boga, i preko apostola On nam govori: Pokorite se dakle Bogu, a protivite se avolu, i pobei e od vas. Pribliite se k Bogu, i on e se pribliiti k vama. (***Jakov 4,7.8) Mi se sami ne moemo osloboditi kuaeve sile; on je pobedio ljudsku prirodu i kad se u vlastitoj sili pokuamo odupreti, postaemo plen njegovih zamki, ali tvrda je kula ime Gospodnje, k njemu e utei pravednik, i bie u visokom zaklonu. (***Prie 18,10) Sotona drhti i bei pred najslabijom duom koja nalazi utoite u tom silnom imenu. Kad se neprijatelj udaljio, samrtno bled Isus je iscrpljen pao na zemlju. Nebeski aneli posmatrali su sukob, gledajui svog voljenog Zapovednika dok je prolazio kroz neizrecive patnje da bi prokrio put spasenja za nas. On je izdrao ispit, vei od onog koji emo ikada mi biti pozvani da izdrimo. Aneli su sada sluili Bojem Sinu dok je leao kao onaj koji umire. Bio je okrepljen hranom, uteen veu o Oevoj ljubavi i uveravanjem da je celo Nebo proslavljalo Njegovu pobedu. Povrativi se u ivot, Njegovo veliko srce saosealo je sa ovekom i On polazi da dovri delo koje je zapoeo; da se ne odmori dok neprijatelj ne bude pobeen, a na pali ljudski rod otkupljen. Cena naeg otkupljenja ne moe se razumeti sve dok otkupljeni ne budu stajali sa svojim Otkupiteljem pred Bojim prestolom. Dok se slava venog doma bude razvijala pred naim ushienim ulima, setiemo
48
se da je Isus sve to ostavio zbog nas, da nije postao samo izgnanik iz nebeskih dvorova, ve da se zbog nas izloio opasnosti neuspeha i venog gubitka. Tada emo poloiti svoje krune pred Njegove noge i zapevati: Dostojno je jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jainu i ast i slvu i blagoslov. (***Otkrivenje 5,12) Poglavlje14. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 1,1951. MI NAOSMO MESIJU Jovan Krstitelj sada je propovedao i krtavao u Vitaniji s onu stranu Jordana. Nedaleko od ovoga mesta, dok Izrailj nije preao preko, Bog je zaustavio reku u njenome toku. Malo dalje odavde tvravu Jerihon poruile su nebeske vojske. U ovom trenutku uspomena na te dogaaje ponovo je oivela i podstakla ivo zanimanje za Krstiteljevu vest. Nee li Onaj koji je u prolim vekovima tako udesno delovao ponovo pokazati svoju silu za osloboenje Izrailja? To su bile misli koje su pokretale srce naroda koji se svakodnevno gomilao na obalama Jordana. Jovanovo propovedanje tako je duboko zahvatilo narod da je izazvalo panju verskih vlasti. Rimljani su iz bojazni od ustanka podozrivo posmatrali svako okupljanje naroda i sve to je ukazivalo na podizanje naroda budilo je strah jevrejskih poglavara. Jovan nije priznavao vlast Sinedriona traei njihovo odobrenje za svoj rad; korio je podjednako poglavare i narod, fariseje i sadukeje. Pa ipak, narod ga je revnosno sledio. Zanimanje za njegov rad izgleda kao da je stalno raslo. Iako se nije priklanjao njemu, Sinedrion je drao da je kao javni uitelj bio pod njegovom nadlenou. Ovo telo sainjavali su lanovi birani od svetenstva i narodnih uitelja. Prvosvetenik je obino bio predsednik. Svi lanovi morali su da budu ljudi zali u godine, ali ne stari, ljudi koji nisu trebali poznavati samo jevrejsku veru i istoriju nego imati opte znanje. Morali su da budu bez telesnih mana, oenjeni i oevi, jer se dralo da e tako da budu oveniji i promiljeniji. Njihovo mesto sastajanja bila je prostorija povezana s Jerusalimskim Hramom. U vreme jevrejske nezavisnosti Sinedrion je bio najvii narodni sud sa svetovnom i crkvenom vlau. Iako sada potinjen rimskim namjesnicima, on je jo imao jak uticaj na graanske i verske prilike. Sinedrion nije mogao odloiti istraivanje Jovanovog rada. Pojedini su se seali otkrivenja datog u Zariji u Hramu i oevog proroanstva koje je na njegovo dete ukazivalo kao na Mesijinog vesnika. U meteima i promenama koje su se dogodile tokom trideset godina, ovo se u velikoj meri izgubilo iz vida. Sada je opet oivelo u seanju usled uzbuenja izazvanog Jovanovim radom. Davno je bilo kad je Izrailj imao proroka, davno se nije videla takva reforma kakva je sad bila u toku. Zahtev za ispovedanje greha izgledao je nov i poticajan. Mnoge voe nisu elele ii i sluati Jovanove pozive i javne optube, jer bi ih to dovelo do otkrivanja tajni iz linog ivota. Ipak njegovo propovedanje bilo je neposredno objavljivanje Mesije. Bilo je dobro poznato da su sedamdeset sedmica Danilovog proroanstva, koji su obuhvatali i Mesijin dolazak, skoro pri kraju i svi su bili eljni da sudeluju u toj eri narodne slave koja se tada oekivala. Narodno oduevljenje bilo je tako veliko da je Sinedrion bio prinuen da prihvati ili odbaci Jovanov rad. Njegova vlast nad narodom slabila je. Postalo je ozbiljno pitanje kako da odri svoj poloaj. U nadi da e doi do nekog zakljuka, poslao je na Jordan poslanstvo svetenika i Levita da porazgovara s novim uiteljom. Okupljeno mnotvo slualo je njegove rei kad su se poslanici pribliili. Sa izvetaenim autoritetom sraunatim da ostavi utisak na narod i da izazove prorokovo poputanje, doli su gordi rabini. Mnotvo im
49
je napravilo prolaz, pokretom potovanja, skoro straha. Ugledni ljudi, u svojim skupocenim haljinama, gordi na svoj poloaj i mo stali su pred prorokom iz pustinje. Tko si ti? upitali su. Znajui kakve su bile njihove misli, Jovan je odgovorio: Ja nisam Hristos. Tko si dakle? Jesi li Ilija? Nisam. Jesi li prorok? Nisam. Tko si? da moemo kazati onima to su nas poslali: to kae za sebe? Ja sam glas onoga to vie u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao to kaza Isaija prorok. Rei na koje se pozvao odnosile su se na ono divno Isaijino proroanstvo: Teite, teite narod moj, govori Bog va. Govorite Jerusalimu ljubazno i, javljajte mu da se navrio rok njegov, da mu se bezakonje oprostilo Glas je nekoga koji vie: pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoi stazu Bogu naemu. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i to je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. I javie se slava Gospodnja, i sveko e telo videti. (***Isaija 40,15) U stara vremena, kad je neki kralj putovao kroz zabaenije delove svog carstva, grupa ljudi upuena je ispred carskih koija da poravna strma mesta i popuni udubljenja, da bi kralj mogao sigurno da putuje i bez ikakvih prepreka. Ovaj obiaj iskoristio je prorok da bi slikovito prikazao delo evanelja. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu. Boji Duh obara ljudsku gordost, kad svojom udesnom silom probuenja dodirne duu. Svetovna zadovoljstva, poloaj i vlast tada postaju bezvrijdni. Pomisli i svaku visinu koja se podie na poznanje Boje, odbacuju se; a svaka pomisao se zarobljava za pokornost Hristu. (***2. Korinanima 10,5) Tada se poniznost i samoportvovna ljubav, tako malo cenjene meu ljudima, uzdiu kao jedina vrednost. To je delo evanelja iji je jedan deo bila Jovanova vest. Rabini su nastavili sa svojim pitanjima: Zato dakle krtava kad ti nisi ni Hristos ni Ilija ni prorok? Re prorok odnosila se na Mojsija. Jevreji su bili skloni verovanju da e Mojsije vaskrsnuti iz mrtvih i da e da bude uzet na Nebo. Nisu znali da je on ve vaskrsnuo. Kad je Krstitelj zapoeo svoju slubu, mnogi su mislili da je on prorok Mojsije podignut iz mrtvih, jer je izgledalo da temeljito poznaje proroanstva i istoriju Izrailja. Takoe se verovalo da e se Ilija lino pojaviti pre Mesijinog dolaska. Ovo oekivanje Jovan je poricao, ali njegove rei imale su dublji smisao. Isus je kasnije rekao, pozivajui se na Jovana: I ako hoete verovati, on je Ilija to e doi. (***Matej 11,14) Jovan je doao u duhu i sili Ilijinoj da izvri isti zadatak koju je Ilija izvrio. Da su ga Jevreji primili, ona bi bila izvrena za njih. Meutim, oni nisu primili njegovu vest. Za njih on nije bio Ilija. On za njih nije mogao ispuniti misiju koju je doao ostvariti. Mnogi od sakupljenih na Jordanu bili su prisutni prilikom Isusovog krtenja, ali znak koji se tada ukazao, bio je otkriven samo nekolicini meu njima. U toku prethodnih meseci Krstiteljeve slube, mnogi nisu hteli poslutai poziv na pokajanje. Tako su otvrdnuli svoje srce i zamraili svoje razumevanje. Kad je prilikom krtenja Nebo dalo svedoanstvo Isusu, oni to nisu zapazili. Oi koje nikada nisu u veri upravljene k Njemu koji je nevidljiv, nisu sagledale otkrivenje Boje slave; ui koje nikada nisu sluale Njegov glas nisu ule rei svedoanstva. Tako je i sada. esto se Hristovo prisustvo i prisustvo anela koji slue otkriva na skupovima ljudi, a ipak ima mnogo onih koji to ne znaju. Oni nisu primetili nita neobino. Meutim, nekima se otkrilo Spasiteljevo prisustvo. Mir i radost oivljavaju njihova srca. Oni su uteeni, ohrabreni i blagosloveni.
50
Izaslanici iz Jerusalima upitali su Jovana: Za to dakle krtava? Oekivali su odgovor. Iznenada, dok je pogledom prelazio preko mnotva, njegove oi su zaplamtele, lice se ozarilo, a celo bie pokrenulo dubokim oseajem. Ispruenih ruku uzviknuo je: Ja kravam vodom, a meu vama stoji koga vi ne znate. On je onaj to e doi za mnom, koji bee preda mnom; kome ja nisam dostojan odreiti remena na obui njegovoj. (***Jovan 1,27) Vest koju je trebalo odneti natrag Sinedrionu bila je jasna i nedvosmislena. Jovanove rei nisu se mogle odnositi ni na koga drugoga do na Onoga koji je davno bio obean. Mesija se nalazio meu njima! Iznenaeni svetenici i glavari gledali su oko sebe u nadi da e otkriti Onoga o kome je Jovan govorio. Meutim, u mnotvu Njega nije bilo mogue opaziti. Kad je prilikom Isusovog krtenja Jovan ukazivao na Njega kao na Jagnje Boje, nova svetlost osvetlila je Mesijino delo. Prorokov um bio je upravljen na Isaijine rei: Kao Jagnje na zaklanje voen bi. (***Isaija 53,7) Jovan je u toku sedmica koji su sledili s novim zanimanjem prouavao proroanstva i uenje o rtvenoj slubi. On nije jasno razlikovao dva oblika Hristovog rada kao rtve koja pati i kao Kralja koji pobeuje ali je video da Njegov dolazak ima dublje znaenje od onoga kojeg su mu svetenici ili narod pridavali. Kad je u mnotvu zapazio Isusa prilikom Njegovog povratka iz pustinje, s poverenjem je oekivao da On da narodu neki znak o svom pravom karakteru. Gotovo nestrpljivo oekivao je da uje kako Spasitelj objavljuje svoju misiju; ali On nije izgovorio nijednu re, nije dao nijedan znak. Isus nije odgovorio na rei kojima Ga je Krstitelj objavio, ve se pomeao sa Jovanovim uenicima, ne dajui nikakav spoljanji dokaz o svom naroitom delu, ne preduzimajui nikakve mere da na sebe skrene panju. Narednog dana Jovan vidi Isusa kako dolazi. Obasjan svetlou Boje slave koja je poivala na njemu, prorok prua ruke i objavljuje: Gle jagnje Boje koje uze na se grehe sveta. Ovo je onaj za koga ja rekoh: za mnom ide ovek koji preda mnom postade I ja ga ne znadoh; nego da se Javi Izrailju za to ja dooh da krstim vodom videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na njemu. I ja ga ne znadoh; nego onaj koji me posla da krstim vodom on mi ree: na koga vidi da silazi Duh i stoji na njemu to je onaj koji e krstiti Duhom svetim. I ja videh i zasvedoih da je ovaj sin Boji. (***Jovan 1,2934) Da li je to Krist? Sa strahopotovanjem i uenjem narod je posmatrao Onoga koji je upravo bio proglaen Bojim Sinom. Oni su bili snano pokrenuti Jovanovim reima. Govorio im je u Boje ime. Sluali su ga iz dana u dan dok je korio njihove grehe, a svakim danom uvrivalo se njihovo uverenje da je on bio poslanik s Neba. Meutim, ko je bio Ovaj koji je vei od Jovana Krstitelja? U Njegovoj odei i dranju nije bilo niega to bi nagovetavalo visok poloaj. On je oito bio jednostavna osoba, obuena kao i oni sami u skromnu odeu siromanih. U mnotvu je bilo i onih koji su prilikom Hristovog krtenja posmatrali boansku slavu i uli Boji glas. Ali od tog vremena Spasiteljev izgled znatno se izmenio. Prilikom Njegovog krtenja videli su preobraenje Njegovog lika u nebeskoj svetlosti; sada bledog, iscrpljenog i izmravjelog prepoznao Ga je samo prorok Jovan. Ali dok Ga je narod posmatrao, video je lice na kome je boanska milost bila usklaena sa sveu o moi. Svaki pogled oka, svako obeleje pojave odisalo je ponizniu i izrazom neiskazane ljubavi. Izgledalo je kao da je okruen atmosferom duhovnog uticaja. Iako je nain Njegovog ponaanja bio plemenit i nenametljiv, vrio je uticaj na ljude oseajem moi koja je bila skrivena, a nije se mogla potpuno potisnuti. Da li je bio Onaj koga je Izrailj tako dugo ekao? Isus je doao u siromatvu i poniznosti da bi nam mogao biti i primer i Otkupitelj. Da se pojavio u carskom sjaju, kako bi onda mogao pruiti pouke o poniznosti? Kako bi nam mogao iznositi tako prodorne istine kao na Gori blaenstva? Gde bi bila nada skromnih u ivotu da je Isus doao da meu ljudima prebiva kao kralj?
51
Meutim, mnotvu je izgledalo nemoguim da je Onaj, koga je Jovan oznaio, povezan s njihovim uzvienim oekivanjima. Zato su mnogi bili razoarani i vrlo zbunjeni. Rei koje su svetenici i rabini toliko eleli uti: da e Isus sada obnoviti Izrailjsko carstvo, nisu izgovorene. Oni su oekivali i traili takvoga kralja, takvoga kralja bili su spremni da prihvate. Ali Onoga koji je eleo zasnovati u njihovim srcima carstvo pravde i mira, nisu eleli primiti. Narednog dana, dok su dva uenika stajal u blizini, Jovan je opet video Isusa u narodu. Opet je slava Nevidljivoga obasjala prorokovo lice kad je uzviknuo: Gle, jagnje Boje! Rei su uznemirile srce uenika. Oni ih nisu potpuno razumeli. to znai ime koje Mu je dao Jovan Jagnje Boje? Ni Jovan ih nije objasnio. Ostavivi Jovana, otili su potraiti Isusa. Jedan od dvojice bio je Andrija, brat Simonov, a drugi Jovan evaelist. To su bili Isusovi prvi uenici. Pokrenuti silom kojoj se nisu mogli odupreti, sledili su Isusa eljni da razgovaraju s Njim, ali ipak puni strahopotovanja i tihi, izgubljeni u osobitom znaenju misli Da li je to Mesija? Isus je znao da uenici idu za Njim. Oni su bili prvi plodovi Njegove slube, a srce boanskog Uitelja obuzela je radost, jer su ove due odgovorile na Njegovu milost. Ipak, okrenuvi se, samo je upitao: ta ete? Hteo im je dopustiti da sami odlue hoe li se vratiti ili izraziti svoju elju. Oni su bili svesni samo jednog cilja. Samo Njegova prisutnost ispunjavala je njihove misli. Oni su uzviknuli: Rabi! gde stoji? U kratkom razgovoru kraj puta nisu mogli primiti ono za im su eznuli. eleli su da bud nasamo s Isusom, da sede kraj Njegovih nogu i sluaju Njegove rei. I ree im: doite i vidite. I otidoe, i videe gde stajae; i ostae u njega onaj dan. Da su Jovan i Andrija posedovali duh neverstva koji su imali svetenici i poglavari, ne bi se kao uenici nali kraj Isusovih nogu. Oni bi doli k Njemu kao kritiari, da osude Njegove rei. Mnogi na taj nain zatvaraju vrata najdragocenijim prilikama. Ovi prvi uenici nisu tako uinili. Oni su se odazvali pozivu Svetog Duha kroz propovedanje Jovana Krstitelja. Sada su prepoznali glas nebeskog Uitelja. Za njih su Isusove rei bile pune sveine, istine i lepote. Boanska svetlost bila je baena na uenje. Pisma Starog zaveta. Viestruke teme istine pojavile su se u novoj svetlosti. Skruenost, vera i ljubav pripremaju um za primanje mudrosti s Neba. Vera koja kroz ljubav radi klju je znanja i svako ko ljubi poznaje Boga. (***1. Jovanova 4,7) Uenik Jovan bio je ovek iskrenih i dubokih oseaja, revnostan ali misaon. On je poeo razlikovati Hristovu slavu ne svetovnu rasko i mo, kao su ga uili da se nada, ve slavu kao jedinorodnoga od oca, punu blagodati i istine. (***Jovan 1,14) Bio je obuzet razmiljanjem o ovoj udesnoj temi. Andrija je eleo podeliti radost koju je oseao u svom srcu. Potraivi svoga brata Simona uzviknuo je: Mi naosmo Mesiju! Simon nije ekao drugi poziv. On je takoe sluao propovedanje Jovana Krstitelja, i pourio je Spasitelju. Hristove oi zadrale su se na njemu, itajui njegov karakter i istoriju njegovog ivota. Njegova ustra priroda, njegova ljubav, srce koje saosea, njegovo kajanje, njegov mukotrpan rad i njegova muenika smrt sve je to proitao Spasitelj i rekao: Ti si Simon, sin Jonin; ti e se zvati Kefa, koje znai Petar (Kamen). A sjutradan namisli izii u Galileju, i nae Filipa, i ree mu: hajde za mnom. Filip je posluao nalog i odmah je postao Hristov radnik. Filip je poznao Natanaila. On je bio u mnotvu kad je Krstitelj ukazao na Isusa kao na Boje Jagnje. Kad je Natanailo pogledao Isusa, razoarao se. Da li ovaj ovek koji je nosio znake mukotrpnog rada i siromatva, moe da bude Mesija? Ipak, Natanailo nije mogao odbaciti Isusa, jer je Jovanova vest donela njegovom srcu vrsto uverenje.
52
U vreme kad ga je Filip pozvao, Natanailo se povukao u jedan tihi gaj da razmilja o Jovanovoj vesti i proroanstvima o Mesiji. Molio se da mu se otkrije da li je Onaj koga je Jovan najavio Oslobodilac, a Duh Sveti je poinuo na njemu dajui mu osvedoenje da je Bog pohodio svoj narod i podigao za njega rog spasenja. Filip je znao da njegov prijatelj istrauje proroanstva i dok se Natanailo molio pod jednom smokvom, on je otkrio njegovo sklonite. esto su se zajedniki molili na ovom usamljenom mestu skrivenom u liu. Vest Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, naosmo ga, uinila se Natanailu kao neposredni odgovor na molitvu. Filip je jo imao kolebljivu veru. On je sumnjiavo dodao: Isusa sina Josifova iz Nazareta. Ponovo se predrasuda pojavila u Natanailovom srcu. Uzviknuo je: Iz Nazareta moe li to biti dobro? Filip se nije uputao ni u kakvo raspravljanje. Rekao je: Doi i vidi. A Isus videvi Natanaila gde ide k njemu ree za njega: evo pravoga Izraelca u kome nema lukavstva. Natanailo je iznenaen uzviknuo: Kako mu poznaje? Odgovori Isusu i ree mu: pre nego te pozva Filip videh te kad bee pod smokvom. To je bilo dovoljno. Boanski Duh koji je svedoio Natanailu u njegovoj usamljenoj molitvi pod smokvom, sada mu je govorio preko Isusovih rei. Iako sumnjiav i sklon predrasudama, Natanailo je doao Hristu sa iskrenom eljom za istinom, i sad je njegova elja bila ispunjena. Njegova vera nadmaila je veru onoga koji ga je doveo Isusu. On je govorio i rekao: Rabi! ti si sin Boji, ti si car Izrailjev. Da je Natanailo imao poverenja u rabinsko vodstvo, nikada ne bi naao Isusa. On je postao uenik zato to je sam posmatrao i rasuivao. Tako je to i danas u ivotu mnogih koje predrasude zadravaju da prihvate dobro. Kako bi razliit bio rezultat kad bi doli, i videli! Niko nee doi do spasonosnog saznanja istine dokle god se poverava vodstvu ljudskog autoriteta. Kao i Natanailu, i nama je potrebno da prouavamo Boju re za sebe lino i da se molimo za prosvetljenje Svetim Duhom. Onaj koji je video Natanaila pod smokvom, videe i nas na tajnom mestu molitve. Aneli iz sveta svetlosti blizu su onih koji u poniznosti trae boansko vodstvo. Pozivanjem Jovana, Andrije, Simona, Filipa i Natanaila, otpoinje osnivanje hrianske crkve. Jovan je svoja dva uenika uputio Hristu. Tada je jedan od njih, Andrija, naao svog brata i pozvao ga Spasitelju. Tada je pozvan Filip i on je otiao da trai Natanaila. Ovi primeri trebaju nas pouiti o znaenju linih napora, o upuivanju neposrednih poziva naim roacima, prijateljima, i susedima. Postoje takvi koji celoga ivota tvrde da poznaju Hrista, ali ipak koji nisu nikada uinili nikakav lini napor da dovedu makar i jednu duu Spasitelju. Oni sav rad preputaju propovedniku. On moe da bude dobro osposobljen za svoj poziv, ali ne moe uiniti ono to je Bog ostavio da urade vernici Crkve. Postoje mnogi kojima je potrebna sluba hrianskih srca punih ljubavi. Mnogi su propali, a mogli su da budu spaseni, da su njihovi susedi, obini ljudi i ene, uloili lini napor za njih. Mnogi ekaju da budu lino oslovljeni. U svakoj porodici, susedstvu, gradu, tamo gde ivimo, postoji rad koji treba da izvrimo kao Hristovi misionari. Ako smo hriani, ovaj rad bie za nas radost. im se ko obrati, u njemu se raa elja da i druge upozna kakvog je dragocenog prijatelja naao u Isusu. Spasonosna i posveujua istina ne moe da bude zatvorena u njegovom srcu. Svi koji su se posvetili Bogu bie kanali svetlosti. Bog e ih nainiti svojim posrednicima da drugima objave boagtstvo Njegove milosti. Njegovo je obeanje: I blagosloviu njih i to je oko gore moje, i putau dad na vreme; dadi e blagosloveni biti. (***Jezekilj 34,26) Filip je rekao Natanailu. Doi i vidi! On nije traio od njega da prihvati tue svedoanstvo, ve da sam posmatra Hrista. Sad kada se Isus vazneo na Nebo, Njegovi uenici su Njegovi predstavnici meu ljudima i jedan od najdelotvornijih naina pridobijanja dua za Njega je primerom pokazati Njegov karakter u svom
53
svakodnevnom ivotu. Na uticaj na druge ne zavisi toliko od toga ta emo rei koliko od toga ko smo. Ljudi mogu pobijati i odbaciti nau logiku, oni se mogu odupreti naim pozivima; ali ivot nesebine ljubavi dokaz je koji ne mogu porei. Dosledan ivot, obeleen Hristovom krotou, sila je u ovom svetu. Hristovo uenje bilo je izraz dubokog osvedoenja i iskustva i oni koji se ue od Njega postaju uitelji po boanskom uzoru. Boja re koju izgovara onaj koji je i sam posveen njome, poseduje ivotodavnu silu koja je ini privlanom za sluaoce i osvedoava ih da je ona iva stvarnost. Kad ovek primi istinu u ljubavi prema njoj, on e je otkriti uverljivou svoga ponaanja i nainom svoga govora. On objavljuje ono to je sam uo, video i opipao o rei ivota, tako da bi i drugi mogli imati zajednicu s njim kroz poznavanje Hrista. Njegovo svedoanstvo, sa usana dotaknutih ivim ugljevljem sa oltara, istina je za premivo srce i ona posveuje karakter. Onaj koji tei da prui svetlost drugima, i sam e da bude blagosloven. Dadi e blagosloveni biti. Ko napaja, sam e biti napojen. (***Prie 11,25) Bog bi mogao postii svoj cilj spaavanja grenika bez nae pomoi; ali da bismo razvili karakter slian Hristovom, moramo uestvovati u Njegovom radu. Da bismo uestvovali u Njegovoj radosti radosti da vidimo due otkupljene Njegovom rtvom moramo uestvovati u Njegovim naporima za njihovo otkupljenje. Prvi izraz Natanelove vere, tako snaan, ozbiljan i iskren, zvuao je kao muzika u Isusovim uima. A On odgovori i ree mu: to ti kazah da te videh pod smokvom za to veruje; videe vie od ovoga. Spasitelj je radosno oekivao svoje delo propovedanja dobrih vesti krotkima, zavijanja ranjenih srca i objavljivanja slobode zarobljenima od Sotone. Imajui na umu dragocene blagoslove koje je doneo ljudima, Isus je dodao: Zaista, zaista vam kaem: odsele ete videti nebo otvoreno i anele Boije gde se penju, i silaze k sinu oveijemu. Ovde je Hristos ustvari rekao: Na obali Jordana Nebo je bilo otvoreno i Duh je siao na mene kao golub. Taj prizor potvrdio je da sam Boji Sin. Ako Me verujete kao takvoga, vaa vera e oiveti. Vi ete videti da su nebesa otvorena i da se nikada nee zatvoriti. Otvorio sam ih za vas. Boji aneli penju se nosei Ocu molbe nevoljnih i ojaenih i silaze nosei blagoslov, nadu, ohrabrenje, pomo i ivot sinovima ljudskim. Boji aneli su stalno u pokretu izmeu Zemlje i Neba i Neba i Zemlje. Hristova uda za ucviljene i napaene bila su uinjena Bojom silom kroz slubu anela. Svaki blagoslov od Boga dolazi nam preko Hrista slubom Njegovih nebeskih vesnika. Uzevi na sebe ljudsku prirodu, na Spasitelj je sjedinio svoje interese sa interesima palih Adamovih sinova i keri, dok se svojom boanskom prirodom drao Bojega prestola. Na taj nain Hristos je posrednik u vezi ljudi s Bogom i Boga s ljudima.
P o g l a v l j e 15. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 2,111. NA SVADBENOJ SVEANOSTI Isus nije zapoeo svoju slubu nekim velikim delom pred Sinedrionom u Jerusalimu. On je otkrio svoju mo na porodinom skupu u malom galilejskom selu i tako doprineo radosti jedne svadbene sveanosti. Na ovaj nain pokazao je svoju naklonost prema ljudima i svoju elju da slui njihovoj srei. U pustinji kuanja On je sam ispio au patnji. Doao je da prui ljudima au blagoslova i njom posveti veze ljudskoga ivota.
54
S Jordana Isus se vratio u Galileju. U Kani, malom naselju nedaleko od Nazareta, trebala se odrati svadba; mladenci su bili roaci Josifa i Marije, pa je Isus, znajui za ovaj porodini skup, otiao u Kanu i sa svojim uenicima bio pozvan na sveanost. Ponovo je sreo svoju majku, od koje je stanovito vreme bio odvojen. Marija je ula o otkrivanju Boje slave na Jordanu prilikom Njegovog krtenja. Vesti su stigle i do Nazareta i u njenim mislima oivele prizore koji su toliko godina bili sakriveni u njenom srcu. Marija, zajedno sa celim Izrailjem, bila je snano pokrenuta radom Jovana Krstitelja. Ona se dobro oseala proroanstva datog prilikom njegovog roenja. Sada je njegova povezanost sa Isusom opet podgrijala njene nade. Meutim, do nje su takoe doprle i vesti o Isusovom tajanstvenom odlasku u pustinju pa su je muile mrane slutnje. Od dana kad je u domu u Nazaretu ula objavu anela, Marija je slagala u srce svaki dokaz da je Isus Mesija. Njegov mio, nesebini ivot uverio ju je da On ne moe da bude niko drugi do Poslani od Boga. Ipak, na nju su nailazile sumnje i razoaranja i ona je eznula za vremenom kad e se otkriti Njegova slava. Smrt ju je rastavila od Josifa koji je s njom delio njenu spoznaju o tajni Isusovog roenja. Sad vie nije bilo nikoga kome bi mogla poveriti svoje nade i strahovanja. Dva protekla meseca bila su vrlo tuna. Bila je odvojena od Isusa u ijem je saueu nalazila utehu; razmiljala je o Simonovim reima: A tebi samoj proboe no duu (***Luka 2,35); setila se trodnevne duboke duevne patnje kad je mislila da je zauvek izgubila Isusa i kad je brina srca oekivala Njegov povratak. Na svadbenoj sveanosti srela je istog nenog i poslunog Sina. Ipak, nije bio isti. Njegov se lik izmenio. Na Njemu su se videli tragovi borbe koje je vodio u pustinji, a novi izraz dostojanstva i sile pruao je dokaz o Njegovoj nebeskoj misiji. S Njim je grupa mladih ljudi, ije Ga oi prate s potovanjem i koji Ga nazivaju Uiteljem. Ovi pratioci priaju Mariji o tome to su videli i uli prilikom krtenja i na drugim mestima. Oni zakljuuju izjavljujui: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci naosmo ga. (***Jovan 1,45) Poto su se gosti sakupili, izgledalo je kao da su mnogi bili okupljeni nekom vrlo zanimljivom temom. Prigueno uzbuenje proimalo je drutvo. U grupicama su se vodili ivi ali tihi razgovori, a ispitivaki pogledi bili su povremeno upuivani prema Marijinom Sinu. Kad je Marija ula svedoenje uenika o Isusu, obradovala se da njene najtajnije nade nisu bile uzaludne. Ipak, bila bi vie no ljudsko bie da se s ovom svetom radosti nije pomealo i malo prirodnog ponosa nene majke. Kad je videla mnoge poglede upravljene na Isusa, eznula je za tim da Ga privoli da ovom drutvu dokae kako je zaista Potovani od Boga. Nadala se da e Mu se moda pruiti prilika da pred njima uini neko udo. Obiaj onoga vremena bio je da svadbene sveanosti traju nekoliko dana. Ovom prilikom, pre no to se sveanost zavrila, utvreno je da je nestalo vina. Ovo otkrie izazvalo je veliku zbunjenost i aljenje. Bilo je neobino da prilikom sveanosti ne bude vina, jer bi to ukazivalo na nedostatak gostoljubivosti. Kao roaka mladenaca, Marija je pomagala u pripremama za sveanost i zato je kazala Isusu: Nemaju vina. Ovim reima ona je pokuala da Mu nagovesti da bi On moda mogao zadovoljiti njihove potrebe. Meutim, Isus je odgovorio: to je meni do tebe, eno? Jo nije doao moj as. Ovaj odgovor, iako se inio otrim, nije izraavao hladnou ili neljubaznost. Spasiteljev nain obraanja majci bio je u skaldu sa istonjakim obiajima. On se upuivao osobama kojima se elelo ukazati potovanje. Svako delo Hristovog zemaljskog ivota bilo je u skladu s naelom koje je sam dao: Potuj oca svojega i mater svoju. (***2. Mojsijeva 20,12) Na krstu, u poslednjem delu nenosti prema svojoj majci, Isus joj se obraa na isti nain, preporuujui je staranju svog najvoljenijeg uenika. I na svadbenoj sveanosti i na krstu, ljubav izraena bojom glasa, pogledom i postupanjem bila je verni tuma Njegovih rei.
55
U svoje deako doba, prilikom posete Hramu, kad se pred Njegovim oima otkrila tajna Njegovog ivotnog dela, Hristos je rekao Mariji: Zar ne znate da meni treba u onom biti to je oca mojega? (***Luka 2,49) Ove rei verno su oznaile Njegov celokupni ivot i slubu. Sve je bilo podreeno ovom delu, velikom delu otkupljenja, koje je doao ostvariti svojim dolaskom na svet. Sad je ponovio pouku. Marija je bila u opasnosti da poveruje kako joj njen odnos prema Isusu daje posebno pravo nad Njim, da u izvesnoj meri upravlja Njime u Njegovom radu. Trideset godina On je njoj bio Sin pun ljubavi i poslunosti i Njegova ljubav nije se promenila, ali sada je morao misliti na ono to je Njegovoga Oca. Kao Sina Najviega i Spasitelja sveta, nikakve zemaljske veze nisu Ga smele odvratiti od Njegove misije, ili izvriti uticaj na Njegovo ponaanje. On je morao da bude slobodan da bi inio Boju volju. Ovo je pouka i za nas. Boji zahtevi su iznad ljudskih veza. Nikakva zemaljska privlana sila ne sme odvratiti nae noge sa staze kojom nas je On pozvao da hodimo. Jedina nada otkupljenja naeg palog ljudskog roda je u Hristu; Marija je mogla nai spasenje samo u Bojem Jagnjetu. Sama nije imala nikakve zasluge. Njena povezanost s Isusom nije ju postavljala u drukiju duhovnu vezu s Njim od bilo kojeg drugog ljudskog bia. To su pokazale Spasiteljeve rei. On je nainio jasnu razliku izmeu svoje veze s njom kao Sina ovejega i kao Bojega Sina. Njihova rodbinska veza nju nije postavljala u ravnopravan poloaj s Njim. Rei Moj as jo nije doao ukazuju da je svako delo u Hristovom ivotu na Zemlji bilo ispunjenje plana koji je postojao od venih vremena. Pre no to je doao na Zemlju, Isus je poznavao ovaj plan, savren u svim pojedinostima. Meutim, dok je hodao meu ljudima, bio je korak po korak voen Oevom voljom. Kad je doao odreeni as, On nije oklevao da deluje. Sa istom pokornou ekao je da nastupi to vreme. Time to je rekao Mariji da Njegov as jo nije nastupio, Isus je odgovorio na njenu neizreenu misao na iekivanje koje je gajila zajedno sa svojim narodom. Ona se nadala da e se On otkriti kao Mesija i preuzeti presto u Izrailju. Meutim, vreme jo nije dolo. Ne kao kralj, ve kao bolnik i vian bolestima Isus je prihvatio sudbinu ljudskoga roda. Iako Marija nije imala pravo razumevanje Hristovog zadatka, imala je bezuslovno poverenje u Njega. Isus je odgovorio na tu veru. Pravo udo uinio je da bi ukazao ast Marijinom poverenju i da bi ojaao veru svojih uenika. Uenici e se sresti s mnogobrojnim i snanim iskuenjima koja e ih voditi k neverstvu. Njima su proroanstva, bez ikakve sumnje, jasno otkrila, da je Isus Mesija. Oekivali su da e Ga verske voe primiti s poverenjem i veim od njihovoga. Objavljivali su narodu Hristova slavna dela i svoje poverenje u Njegov zadatak, ali bili su zaueni i gorko razoarani neprijateljstvom prema Isusu koje su pokazivali svetenici i rabini. Prva Hristova uda ojaala su uenike da se suprotstave ovom protivljenju. Nimalo zbunjena Isusovim reima, Marija je rekla onima koji su sluili oko stola: togod vam ree uinite. Na taj nain uinila je ono to je mogla da bi pripremila put Hristovom radu. Kraj ulaza u kuu stajalo je est velikih kamenih sudova za vodu i Isus je zapovedio slugama da ih napune vodom. Oni su to uinili. Tada, budui da je vino bilo neodlono potrebno, On je rekao: Zahvatite sad i nosite kumu. Umesto vode kojom su sudovi bili ispunjeni, poteklo je vino. Ni kum ni gosti nisu primetili da je ponestalo vina. Kad su okusili ovo koje su sluge upravo donele, kum je tvrdio da je ono bolje od svakog vina koje je pre pio, a znatno se razlikovalo i od onoga koje se sluilo na poetku sveanosti. Obrativi se mladoenji rekao je: Svaki ovek najpre dobro vino iznosi, a kad se napiju, onda ravije; a ti si uvao dobro vino doslije. Kao to ljudi prvo iznose najbolje vino, a zatim ono koje je loije, tako ini i svet sa svojim darovima. Ono to ono nudi moe zadovoljiti oko i opiniti ula, ali to nee ispuniti ovekove enje. Vino se pretvara
56
u gorinu, veselje u tugu. Ono to je zapoelo pesmom i veseljem, zavrava se umorom i muninom. Meutim, Isusovi darovi uvek su svei i novi. Sveanost koju On sprema za oveka uvek daje zadovoljstvo i radost. Svaki novi dar poveava sposobnost primaoca da ceni i uiva Gospodnje blagoslove. On daje milost za milost. Izvor blagoslova nee presuiti. Ako ostanete u Njemu, injenica da danas primate bogati dar osigurava primanje jo bogatijeg dara sutra. Isusove rei upuene Natanailu izraavaju zakon o Bojem postupanju prema deci vere. Sa svakim novim otkrivenjem svoje ljubavi, On izjavljuje srcu koje prima: Ako veruje videe vie od ovoga. ***Jovan 1,50) Hristov dar na svadbenoj sveanosti bio je znamenje. Voda je predstavljala krtenje u Njegovu smrt; vino prolivanje Njegove krvi za grehe sveta. Vodu kojom su napunjeni sudovi donela je ljudska ruka, ali samo Hristova re moga joj je dati ivotvornu silu. Tako je i sa obredima koji ukazuju na Spasiteljevu smrt. Samo Hristovom silom koja deluje kroz veru, oni uspeno hrane duu. Hristova re osigurala je ono to je bilo potrebno za svetkovinu. Tako je obilno osigurana i Njegova milost kojoj se briu sva ljudska bezakonja, i kojom se obnavlja i krepi dua. Na prvoj sveanosti kojoj je prisustvovao sa svojim uenicima, Isus im je pruio au koja je predstavljala Njegovo delo za njihovo spasenje. Na poslednjoj veeri On ju je ponovo pruio, zasnivajui taj sveti obred koji je trebao i dalje ukazivati na Njegovu smrt dokle ne doe. (***1. Korinanima 11,26) alost uenika zbog rastanka sa svojim Gospodom bila je ublaena obeanjem ponovog sjedinjenja kada je rekao: Neu od sad piti od ovoga roda vinogradskoga do onog dana kad u piti s vama novoga u carstvu oca svojega. (***Matej 26, 29) Vino koje je Hristos stvorio za svetkovinu, kao i ono koje je dao uenicima kao znamenje krvi svoje, bio je isti groani sok. Prorok Isaija misli na ovo kad govori o novome vinu u grozdu i kae ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu. (***Isaija 65,8) Hristos je u Starome zavetu upozorio Izrailja: Vino je podsmjeva i silovito pie nemirnik, i ko god za njim luta nee biti mudar. (***Prie 20,1) On sam nije se pobrinuo za takvu vrstu pia. Sotona kua ljude poputanjem koje e zamagliti razum i otupeti duhovna opaanja, dok nas Isus ui da potinimo niu prirodu. Njegov celokupan ivot bio je primer samoodricanja. Da bi slomio mo apetita, On je za nas izdrao najtee iskuenje koje ljudska priroda moe izdrati. Hristos je naredio da Jovan Krstitelj ne sme piti ni vino ni estoka pia. On je naloio istu uzdrljivost i Manojevoj eni. On je izrekao prokletstvo nad ovekom koji bi stavljao bocu na usne svoga blinjega. Hristos nije protivreio svojoj vlastitoj nauci. Neprevrelo vino koje je stvorio u svadbi bio je zdrav i osveavajui napitak. Njegovo delovanje trebalo je uskladiti ukus sa zdravim apetitom. Kad su gosti na sveanosti uoili kvalitetu vina, poeli su se raspitivati, to je potaklo sluge da opiu udo. Drutvo je stanovito vreme bilo toliko zaueno da bi razmislilo o Onome koji je uinio ovo udesno delo. Kad su Ga napokon potraili, utvrdili su da se On tako neujno povukao da to nisu zapazili ni Njegovi uenici. Drutvo je svoju panju sada usmerilo na uenike. Oni su sada prvi put imali priliku da iskau svoju veru u Isusa. Oni su ispriali to su videli i uli na Jordanu, a to je u mnogim srcima rasplamsalo nadu da je Bog podignuo izbavitelja svome narodu. Vesti o udu proirile su se po celom kraju i stigle do Jerusalima. Svetenici i stareine s novim zanimanjem istraivali su proroanstva koja su ukazivala na Hristov dolazak. Pojavila se arka elja da se vie dozna o misiji ovog novog uitelja koji se na tako nenametljiv nain pojavio u narodu. Hristova sluba nije bila u upadljivoj suprotnosti sa slubom jevrejskih stareina. Njihovo potovanje predanja i formalizma unitili su svaku stvarnu slobodu miljenja i delovanja. ivjeli su u stalnom strahu od
57
obesvetenja. Da bi izbegli dodir s neistima drali su se na odstojanju ne samo od neznaboaca ve i od veine iz svog vlastitog naroda, ne elei im biti od koristi niti zadobiti njihovo prijateljstvo. Bavei se stalno ovim pitanjima njihov um je zakrljao i njihov ivotni vidokrug se suzio. Njihov primer potkrepljivao je samoivost i netrpeljivost izmeu svih narodnih slojeva. Isus je zapoeo delo reformacije svojim prisnim saoseanjem s ljudskim rodom. Pokazujui najvie potovanja prema Bojem zakonu, ukoravao je licemernu pobonost fariseja i pokuavao osloboditi narod od besmislenih pravila koja su ga vezivala. eleo je sruiti ograde koje su razdvajale drutvene slojeve, da bi ljude mogao okupiti kao decu jedne porodice. Njegovo prisustvo na svadbenoj sveanosti bio je osmiljeni korak prema ostvarenju tog cilja. Bog je uputio Jovana Krstitelja da prebiva u pustinji, kako bi se zatitio od uticaja svetenika i rabina i spremio za poseban zadatak. Meutim, isposnitvo i usamljenost njegovog ivota nisu bili primer za ljude. Sam Jovan nije usmeravao svoje sluaoce da napuste svoje nekadanje dunosti. On im je naloio da svojom vernou Bogu prue dokaze svoga pokajanja na mestu na kome ih je On pozvao. Isusu je karao poputanje samome sebi u svim njegovim oblicima, ali je po svojoj prirodi bio drutven. On je prihvatao gostoljubivost svih drutvenih slojeva, poseujui domove bogatih i siromanih, i obrazovanih i neobrazovanih, u tenji da uzdigne njihove misli od svakodnevnog na ono to je duhovno i neprolazno. On nije odobravao raspusan ivot i nikakva senka svetovne lakoumnosti nije padala na Njegovo ponaanje; ipak, On je nalazio zadovoljstvo u prizorima bezazlene radosti i svojim prisustvom odobravao je drutvene skupove. Jevrejska svadba bila je upeatljiv dogaaj i njena radost nije prouzroila nezadovoljstvo Sina ovejega. Prisustvujui sveanosti, Isus je ukazao potovanje braku kao boanskoj ustanovi. I u Starom i u Novom zavetu, branom vezom predstavlja se nena i sveta zajednica koja postoji izmeu Hrista i Njegovog naroda. Hristovo razumevanje radosti svadbenih sveanosti ukazuje na radost onoga Dana kad e On dovesti svoju nevestu Oevom domu i otkupljeni sa Otkupiteljem sesti na veeru svadbe Jagnjetove. On kae: Kako se raduje enik nevesti, tako e se tebi radovati Bog tvoj. Nee se vie zvati ostavljena nego e se zvati milina moja jer e biti mio Gospodu. Radovae ti se veoma, umirie se u ljubavi svojoj, veselie se tebi radi pevajui. (***Isaija 62,5.4; ***Sofonija 3,17) Kad je Jovan primio vienje o nebeskim dogaajima, zapisao je: I uh kao glas naroda mnogoga, i kao glas voda mnogih, i kao glas gromova jakih, koji govore: aliluja! jer caruje Gospod Bog svedritelj. Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu njemu; jer doe svadba jagnjetova, i ena njegova pripravila se. Blago onima koji su pozvani na veeru svadbe jagnjetove. (***Otkrivenje 19,6.7.9) U svakoj dui Isus je video oveka kome treba uputiti poziv za Njegovo carstvo. Dopirao je do ljudskih srca, kreui se meu njima kao Onaj koji im je eleo blagostanje. On ih je traio na gradskim ulicama, u privatnih kuama, u amcima, u sinagogi, na obalama jezera i na svedbenoj sveanosti. Sretao ih je na njihovim svakodnevnim dunostima pokazujui zanimanje za njihove svetovne delatnosti. Unosio je svoja uputstva u domove i dovodio porodice u njihovim sopstvenim domovima pod uticaj svoga boanskog prisustva. Njegovo snano lino sauee pomoglo Mu je da zadobije srca. esto se povlaio u planine da bi se u samoi molio, to je bila priprema za Njegov rad meu ljudima u aktivnom ivotu. Nakon toga vraao se da pomogne bolesnima, da prouava neuke i raskine okove sa Sotoninih zarobljenika. Isus je prouavao svoje uenike linom vezom i druenjem. Sedei meu njima na padinama planina, ponekad kraj mora ili hodajui s njima putem, pouavao ih je i otkrio im tajne Bojeg carstva. On nije drao pridike kako to ljudo danas ine. Gde god su srca bila otvorena da prihvate boansku vest, On je otkrivao istine o putu spasenja. Nije nareivao svojim uenicima da ine ovo ili ono, ve je rekao: Hajde za
58
mnom! Na svojim putovanjima kroz sela i gradove vodio ih je sa sobom da bi mogli da vide kako pouava ljude. Povezivao je njihove interese sa svojim, i oni su se sjedinili s Njim u radu. Hristov primer u povezivanju sa interesima oveanstva treba da slede svi koji propovedaju Njegovu re i svi koji su primili evanelje Njegove milosti. Ne treba da se odreknemo odravanja drutvenih veza. Ne treba da se ogradimo od drugih. Da bismo dospeli do svih drutvenih slojeva, moramo ih pronai tamo gde se nalaze. Oni e nas retko svojevoljno potraiti. Srca ljudi nisu dirnuta boanskom istinom samo s propovedaonice. Postoji jedno drugo polje rada, moda je ono skromnije, ali je i ono vrlo plodno, a nalazi se u domu obinih, kao i u raskonim kuama velikih ljudi, za gostoprimljivim stolom i na skupovima za bezazleno drutveno uivanje. Kao Hristovi uenici ne treba da se meamo sa svetom samo iz ljubavi prema zadovoljstvu, da bismo se u besmislicama sjedinili s njima. Takva druenja mogu doneti samo tetu. Mi ne smemo nikada odobravati greh svojim reima ili delima, svojom utnjom ili prisustvom. Kuda god ili, treba da nosimo Isusa u sebi, i da otkrijemo drugima dragocenost naega Spasitelja. Meutim, oni koji pokuavaju sauvati veru krijui se unutar kamenih zidova gube dragocene prilike da ine dobro. Drutvenim vezama hrianstvo dolazi u dodir sa svetom. Ko god je primio boansko videlo, treba da osvetljava put onima koji ne poznaju Svetlosti ivota. Svi treba da postanemo Isusovi svedoci. Mo drutva, posveena Hristovom milou, mora se korisno upotrebiti u zadobijanju ljudi za Spasitelja. Dozvolimo svetu da vidi da nismo sebiino obuzeti svojim linim interesima, ve da elimo da i drugi dele nae blagoslove i prednosti. Neka vide da nas naa vera ne ini nesuosjejnim ili strogim. Svi koji ispovedaju da su nali Hrista, neka slue kao to je i On sluio na dobrobit ljudima. Svetu nikada ne treba da pruimo laan utisak da su hriani turobni, nesreni ljudi. Ako su nae oi usmerene na Isusa, videemo saoseajnog Otkupitelja, i svetlost Njegove pojave obasjae nas. Gde god vlada Njegov Duh, tu nastava mir. Tu e biti i radost, jer postoji blago, sveto poverenje u Boga. Hristos je zadovoljan sa svojim sledbenicima kad pokazuju, iako su samo ljudska bia, da sudeluju u boanskoj prirodi. Oni nisu kipovi, nego ivi ljudi i ene. Njihova srca, osveena rosom boanske milosti, otvaraju se i ire k Suncu pravde. Svetlost koja ih obasjava, odzrcaljuje se od njih drugima u delima koja blistaju Hristovom ljubavi. P o g l a v l j e 16. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 2,1222. U SVOM HRAMU Po tom sie u Kapernaum, on i mati njegova, i braa njegova, i uenici njegovi, i onde stajae ne mnogo dana. I blizu bee vazam Judejski, i izie Isus u Jerusalim. Na ovom putu, Isus se pridruio jednoj od najveih grupa koje su se uputile u glavni grad. On jo nije javno objavio svoju misiju i neprimeen pomeao se s mnotvom. U tim prilikama esto se razgovaralo o Mesijinom dolasku na koji je Jovanova sluba toliko ukazivala. O nadi u nacionalnu veliinu govorilo se sa razgorelim oduevljenjem. Isus je znao da se ova nada nee ostvariti, jer je bila zasnovana na pogrenom tumaenju Svetoga pisam. S dubokom ozbiljnosti objanjavao je proroanstva pokuavajui podstaknuti ljude na dublje prouavanje Boje Rei.
59
Jevrejske voe uile su narod da e u Jerusalimu dobiti pouke o tome kako da slue Bogu. Tu se za vreme pashalne sedmice okupljao veliki broj ljudi, koji su dolazili iz svih delova Palestine, pa ak i iz udaljenijih zemalja. Predvorja Hrama bila su ispunjena arolikim mnotvom. Mnogi nisu mogli nositi sa sobom rtve koje je trebalo prineti kao znamenje velike rtve. Da bi im se pomoglo u spoljanje dvorite Hrama dovodili su i prodavali ivotinje. Ovde su se sakupljali ljudi iz svih slojeva da kupe svoje darove. Ovde se menjao sav strani novac za kovani novac Hrama. Svaki Jevrejin trebao je plaati godinje pola sikla kao otkup za ivot svoj, a novac skupljen na taj nain koristio se za odravanje Hrama (***2. Mojsijeva 30,1216). Osim toga, znatni prihodi potjecali su od dobrovoljnih drova i stavljani u riznicu Hrama. Zahtevalo se da se sav strani novac zameni za novac nazvan hramskim sikalom koji je prihvaen za slunu u Svetinji. Zamena novca pruala je prilike za prevaru i otimanje, tako da je to preraslo u sramotnu razmenu dobara koja je svetenicima bila izvor prihoda. Trgovci su traili previsoke cene za ivotinje koje su prodavali, a svoju dobit delili sa svetenicima i poglavarima, koji su se tako bogatili na raun naroda. Vernike su uili da Boji blagoslov nee poivati na njihovoj deci i njihovim njivama ako ne prinesu rtvu. Tako je mogla da bude osigurana viskoa cena za ivotinje; jer ljudi koji su dolazili iz udaljenih krajeva nisu hteli vraati se kuama a da ne izvre slubu zbog koje su doli. Prodaja u Hramu bila je vrlo obimna, jer se za vreme Pashe prinosio veliki broj rtava. Mete koji je nastajao poseao je pre na buni stoni sajam nego na sveti Boji Hram. Ovde se moglo uti glasno pogaanje, mukanje stoke, blejanje ovaca, gukanje golubova pomeano sa zveckanjem novaca i gnevnim prepiranjem. Zbrka je bila tako velika da je uznemiravala vernike, a rei upuene Vinjemu bile su zagluene meteom koji je natkrilio Hram. Jevreji su bili vrlo ponosni na svoju pobonost. Oni su se radovali Hramu, a svaku re izgovorenu protiv njega drali su bogohulnom. Bili su vrlo strogi u izvravanju obreda u Hramu, ali ljubav prema novcu nadvladala je njihove obzire. Nisu nimalo bili svesni koliko su daleko odlutali od prvobitnog cilja slube koju je uspostavio sam Bog. Kad je Gospod siao na goru Sinaj, mesto je bilo posveeno Njegovim prisustvom. Mojsiju je bilo naloeno da postavi granice oko gore i da je posveti, a re Gospodnja ula se u opomeni: I postavie narodu meu u naokolo, i rei e: uvajte se da ne stupite na goru, i da se ne dotaknete kraja njena; to se god dotakne gore, poginue; toga da se niko ne dotakne rukom, nego kamenjem da se zaspe ili da se ustreli, bilo ivine ili ovek, da ne ostane u ivotu. (***2. Mojsijeva 19,12.13) Tako je pruena pouka da je sveto mesto na kome Bog otkriva svoje prisustvo. Podruje Bojega hrama trebalo se drati posveenim. Meutim, u borbi za dobitkom sve to nestalo je iz vidokruga. Svetenici i poglavari koji su bili pozvani da budu Boji predstavnici u narodu, trebali su ispraviti zlouporabu predvorja Hrama, a narodu pruiti primer potenja i samilosti. Umesto da misle samo o svome dobitku, trebali su razmotriti prilike i potrebe vernika i spremno pomoi onima koji nisu mogli kupiti potrebne rtve. Meutim, oni to nisu inili. Lakomstvo je otvrdnulo njihova srca. Na ovu sveanost dolazili su nevoljni, siromani i alosni. Tu je bilo slepaca i drugih invalida. Neke su doneli na nosilima. Dolazili su mnogi tako siromani da nisu mogli kupiti ni najskromniju rtvu za Gospoda, ak toliko siromani da nisu mogli pribaviti ni hranu kojom bi utolili svoju glad. Oni su bili vrlo oaloeni tvrdnjama svetenika. Svetenici su se hvalili svojom pobonou; tvrdili su da su zatitnici naroda; a bili su uistinu bez sauea i samilosti. Siromani, bolesni, umirui uzaludno su molili za pomo. Njihove patnje nisu budile nikakvo saaljenje u srcima svetenika.
60
Uavi u Hram Isus je sagledao ceo prizor. Video je nepotene radnje. Video je bedu siromanih koji su mislili da bez prolivanja krvi nema oprotenja njihovih greha. Video je spoljanje predvorje svog Hrama pretvoreno u mesto nesvete trgovine. Sveto ograeno zemljite postalo je prostrana menjanica. Hristos je video da se neto mora uiniti. Brojni obredi nametnuti su narodu bez pouavanja o njihovom znaenju. Vernici su prinosili svoje rtve, a nisu razumeli da su one predstavljale jedinu savrenu rtvu. Meu njima je stajao, neprepoznat i nepotovan, Onaj koga je predstavljala sva njihova sluba. On je dao uputstva o rtvama. On je znao njihovu simbolinu vrednost, i sada je video da su izopaene i pogreno shvaene. Duhovno vrenje slube Bogu brzo je iezavalo. Nikakva veza nije spajala svetenike i poglavare s njihovim Bogom. Hristovo delo sastojalo se u uspostavljanju jednog sasvim razliitog bogosluenja. Pronicljivim pogledom Hristos je obuhvatio prizor, dok je stajao na stepenitu predvorja Hrama. Prorokim okom gledao je u budunost i video ne samo godine, ve vekove i epohe. Video je kako e svetenici i poglavari liiti nevoljnike njihovih prava i zabraniti da se evanelje propoveda siromanima. Video je kako e se Boja ljubav sakriti od grenika i kako e ljudi nainiti trgovinu od Njegove milosti. Dok je posmatrao taj prizor, Njegovo lice izraavalo je ogorenje, vlast i silu. Narod je svoju panju usmerio na Njega. Oi onih koji su se bavili nesvetom trgovinom zaustavile su se na Njegovom licu. Nisu mogli skriti svoj pogled. Oseali su da ovaj ovek ita njihove najskrivenije misli i otkriva njihove tajne pobude. Neki su pokuali sakriti svoje lice, kao da su na njima bila ispisana nedela koja e proitati ove ispitivake oi. Nered se stiao. Glasovi prodaje i cenkanja su prestali. Tiina je postala muna. Ceo skup proeo je oseaj strahopotovanja. Izgledalo je kao da su dovedeni na Boji sud da daju odgovor za svoja dela. Posmatrajui Hrista, videli su Boanstvo koje je bljesnulo kroz ljudsku odeu. Velianstvo Neba stajalo je kao to e Sudija stajati u poslednji dan sada jo ne okruen slavom koja e Ga tada pratiti, ali sa istom moi da pronikne u duu. Njegove oi prelazile su preko mnotva, uoavajui svakog pojedinca. Njegova pojava s vladarskim dostojanstvom uzdizala se iznad njih a boanska svetlost osvetljavala je Njegovo lice. Progovorio je, a Njegov jasan, zvonak glas isti onaj koji je na Sinajskoj gori objavio zakon koji sada prestupaju svetenici i poglavari odzvanjao je ispod svodova Hrama: Nosite to odavde, i ne inite od doma oca mojega robnu kuu. Silazei polako niz stepenice i podiui bi od uzica koji je uzeo ulazei unutra, naredio je trgovakom drutvu da napusti podruje Hrama. S revnou i strogou koje nikada ranije nije pokazivao, isprevrtao je stolove menjaa novca. Metalni novac je padao, resko zveei na mramornom podu. Niko se nije usudio dovesti u pitanje Njegovu vlast. Niko se nije usudio da zastane i pokupi svoj nepoteni dobitak. Isus ih nije tukao biem od uzica, ali u Njegovoj ruci taj jednostavni bi izgledao je strano, kao plameni ma. Slubenici Hrama, pohlepni svetenici, preprodavai i trgovci stokom sa svojim ovcama i govedima, urili su sa ovoga mesta, s jedinom milju da pobegnu od osude Njegovog prisustva. Silan strah ovladao je mnotvom koje je osealo da ga zasenjuje Njegovo boanstvo. Uzvici uasa i straha silazili su sa stotina probledelih usana. ak su i uenici drhtali. Bili su duboko uznemireni Isusovim reima i nainom postupanja koji se tako razlikovao od Njegovog uobiajenog ponaanja. Seali su se da je za Njega napisano: Jer revnost za kuu tvoju jede me. (***Psalam 69,9) Buno mnotvo sa svojom robom uskoro se nalo daleko od Gospodnjeg Hrama. Predvorja su bila osloboena nesvete trgovine i duboki mir i sveana ozbiljnost zamenili zamenili su prizor metea. Gospodnje prisustvo, koje je u stara vremena posvetilo goru, posvetilo je sada i Hram podignut u Njegovu ast. ienjem Hrama Isus je objavio narodu svoju mesijansku slubu i poetak svoga rada. Taj Hram, podignut za prebivanje boanskog Prisustva, bio je uoblien kao oita pouka za Izrailj i ceo svet. od venih vremena Boja namera bila je da svako stvorenje, od sjajnog i svetog serafima do oveka, treba da postane
61
hram u kome e prebivati Stvoritelj. Delovanjem greha, ljudski rod je prestao da bude Boji hram. Potamnjeno i zlom obeaeno ljudsko srce nije vie otkrivalo boansku slavu. Meutim, utelovljenjem Bojeg Sina, ispunjen je cilj Neba. Bog prebiva u ljudskom srcu i posredstvom spasonosne milosti ovekovo srce ponovo postaje Njegov hram. Bog je odredio da Jerusalimski Hram bude stalno svedoanstvo o uzvienoj sudbini svakoga oveka. Meutim, Jevreji nisu razumevali znaenje graevine koju su gledali s toliko ponosa. Nisu hteli predati sebe i postati sveti hram Bojega Duha. Predvorja Jerusalimskog Hrama, ispunjena guvom i nesvetom trgovinom, predstavljala su isuvie vernu sliku hrama srca, obesvetenog prisustvom strasti i nesvetih misli. ienjem Hrama od kupaca i prodavaa, Isus je objavio svoju misiju ienja srca od prljavtine greha od svetovnih elja, sebinih sklonosti, loih navika koje kvare duu. I iz nenada e doi u crkvu svoju Gospod, Gospod nad vojskama. Ali ko e podneti dan dolaska njegova? i ko e se odrati kad se pokae? jer je on oganj livev i kao milo bjeljarsko. I sjee kao onaj koji lije i isti srebro, i oistie sinove Levijeve, i pretopie ih kao zlato i srebro. (***Malahija 3,13) Ne znate li da ste vi crkva Boija, i Duh Boij ivi u vama? Ako pokvari ko crkvu Boiju, pokvarie njega Bog: jer je crkva Boija sveta, a to ste vi. (***1. Korinanima 3,16.17) Nijedan ovek ne moe sam izagnati zlo mnotvo koje je zaposjelo srce. Jedino Hristos moe oistiti hram due. Meutim, On ne eli ui nasilno. On ne dolazi u srce kao u Hram u stara vremena, ve kae: Evo stojim na vratima i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau s njime. (***Otkrivenje 3,20) On e doi ne samo na jedan dan, jer kae: Useliu se u njih, i iveu u njima i oni e biti moj narod. Pogazie naa bezakonja; bacie u dubine morske sve grehe njihove. (***2. Korinanima 6,16; ***Mihej 7,19) Njegovo prisustvo oistie i posvetiti duu, da bi mogla postati svetim hramom Gospodnjim i stanom Bojim u Duhu. (***Efescima 2,21.22) Savladani strahom svetenici i poglavari pobegli su iz predvorja Hrama, od ispitivakog pogleda koji je itao njihova srca. U svome bekstvu sreli su druge koji su se uputili u Hram i naredili im da se vrate, priajui im to su videli i uli. Hristos je gledao ljude koji su beali s nenim saaljenjem prema strahu i neznanju o tome to sainjava pravo bogosluenje. U ovom prizoru sagledao je simboliku rasejavanja celog jevrejskog naroda zbog njihove zloe i okorelosti. Zbog ega su svetenici pobegli iz Hrama? Zato se nisu usprotivili Isusovoj naredbi? Onaj koji im je zapovedio da idu bio je drvodeljin sin, siromani Galilejac, bez zemaljskog poloaja ili moi. Zato Mu se nisu suprotstavili? Zato su napustili svoju nepravednu steenu zaradu i pobegli na zapovest Onoga iji je izgled bio tako skroman? Hristos je govorio s carim autoritetom i u Njegovoj pojavi i tonu Njegovog glasa, bilo je neega se oni nisu mogli suprotstaviti. Na re zapovesti shvatili su, kao nikada, kao nikada ranije svoje pravo stanje licemera i pljakaa. Kad je boanstvo zasijalo kroz ljudsku prirodu, ne samo to su videli opravdan gnev na Hristovom licu ve su razumeli i znaenje Njegovih rei. Oni su se oseali kao da se nalaze pred prestolom venog Suca, s presudom izreenom za sadanjost i venost. Zakratko bili su uvereni da je Hristos prorok, a mnogi su u tom asu verovali da je On Mesija. Sveti Duh podsetio ih je na izjave proroka o Hristu. Da li e se prikloniti tom osvedoenju? Nisu se hteli pokajati. Znali su da se pokrenulo Hristovo sauee prema siromanima. Znali su da su bili krivi za ucenjivanje u poslovanju s narodom. Mrzeli su Hrista zato to je znao njihove misli. Njegovo javno karanje znailo je poniavanje njihove gordosti i zavideli su Mu to Njegov uticaj na narod sve vie raste. Odluili su da Ga pitaju o sili kojom ih je isterao i ko Mu je dao tu silu. Polako i oprezno, ali s mrnjom u srcu, vratili su se u Hram. Meutim, kakva je promena nastupila za vreme njihova odsustva! Kad su pobegli, siromani su ostali, oni su sad posmatrali Isusa, ije je lice
62
izraavalo ljubav i sauee. Sa suzama u oima govorio je prestraenim ljudima oko sebe: Ne boj se, ja u te izbaviti, a ti me proslavi! Ja zato dooh na ovaj svet. Narod se tiskao oko Hrista, s hitnim dirljivim pozivima: Uitelju, blagoslovi me! Njegovo uho ulo je svaki vapaj. Saaljenjem koje nadilazi saaljenje nene majke, On se naginjao nad malianima koji su patili. Svima je posveivao panju. Svako je bio izleen bez obzira od koje je bolesti bolovao. Nemi su u hvali otvarali svoje usne; slepi su posmatrali lice svog Iscelitelja. Srca onih koji su patili postala su radosna. Dok su svetenici i slubenici Hrama posmatrali ovo veliko delo, kakvo otkrivenje su za njih bili blagoslovi koje su sluali! Ljudi su priali o patnjama koje su podnosili, o neostvarenim nadama, o bolnim danima i besanim noima. Kad je izgledalo da je i poslednja iskra nade ugasnula, Hristos ih je iscelio. Teret je bio tako teak, svedoio je jedan, ali, naao sam Onoga koji mi je pomogao. To je Hristos Boji i ja u posvetiti svoj ivot Njegovoj slubi. Roditelji su govorili svojoj deci: On vam je spasio ivot, podignite svoje glasove Njemu u slavu! Glasovi dece i mladei, oeva i majki, prijatelja i posmatraa stopili su se u zahvalnosti i slavljenju. Nada i radost ispunjavale su njihova srca. Mir je zavladao njihovim umom. I dua i telo bilo im je izleeno i oni su se vratili domu objavljujui posvuda neuporedivu Isusovu ljubav. Prilikom Hristovog raspea, oni koji su doiveli takvo isceljenje nisu se pridruili rulji koja je vikala: Raspni ga raspni ga! Oni su saoseali sa Isusom, jer su osetili Njegovo silno sauee i udesnu silu. Znali su da je On njihov Spasitelj, jer im je poklonio zdravlje i tela i due. Sluali su propovedanje apostola i Boja re koja je ula u njihova srca podarila im je i razumevanje. Postali su posrednici Boje milosti i orua Njegovog spasenja. Mnotvo koje je pobeglo iz predvorja Hrama, nakon izvesnog vremena lagano se vratilo. Delomino su se oporavili od straha koji ih je obuzeo, ali su im lica jo izraavala neodlunost i bojaljivost. Oni su s divljenjem posmatrali Isusova dela uvereni da su u njemu ispunila proroanstva o Mesiji. Greh obesvetenja Hrama u velikoj meri poivao je na svetenicima. Njihovim delovanjem predvorje je pretvoreno u trnicu. U odnosu na njih narod je bio nevin. Na njega je Isusov boanski autoritet ostavio utisak, ali uticaj svetenika i poglavara bio je puno vei. Oni su smatrali Isusovu slubu kao novinu i osporavali su Mu pravo da se mea u ono to je doputeno crkvenom vlau. Bili su uvreeni zbog prekida trgovine i ogluivali su se na uveravanja Svetoga Duha. Svetenici i poglavari, pre svih drugih, trebali su u Isusu prepoznati Pomazanika Gospodnjeg, jer su se u njihovim rukama nalazili sveti svici koji su opisivali Njegovu misiju i zato to su znali da je oienje Hrama bilo izraz sile vie od ljudske. Iako su vrlo mrzeli Isusa, oni se nisu mogli osloboditi pomisli kako postoji mogunost da je On prorok poslan od Boga da obnovi svetost Hrama. S potovanje koje je proizalo iz ovog straha, doli su k Njemu s pitanjem: Kakav nam znak pokazuje, da to moe initi? Isus im je pokazao znak. U svetlosti koja je zasvetlila u njihovim srcima i delima koja je uinio pred njima, a koja je trebao uiniti Mesija, pruio je uverljive dokaze o svom karakteru. I sada dok su oni traili znak, On im je odgovorio priom, pokazujui da ita njihovu zlu nameru i vidi dokle e ih ona odvesti. Razvalite ovu crkvu, rekao je, i za tri dana u je podignuti. Ove Njegove rei imale su dvojako znaenje. On nije govorio samo o razorenju jevrejskog Hrama i bogosluenja ve i o svojoj smrti na razorenje hrama svog tela. Jevreji su ve kovali tu zaveru. Kad su se svetenici i vratili u Hram, predloili su da ubiju Isusa i tako se oslobode Onoga koji im stvara tekoe. Ipak, kad im je predoio njihovu nameru, nisu Ga razumeli. Smatrali su da se Njegove rei odnose samo na Hram u Jerusalimu, i s negodovanjem su uzviknuli: etrdeset i est godina graena je ova crkva, i ti za tri dana
63
da je podigne? Oseali su da je Isus sada opravdao njihovo neverstvo, i to ih je uverilo u odluci da Ga odbace. Hristos se nije trudio da neverni Jevreji razumeju Njegove rei, pa ak u to vreme ni njegovi uenici. Znao je da e ih Njegovi neprijatelji pogreno protumaiti i da e ih okrenuti protiv Njega. Na Njegovom suenju iznee ih kao optubu, a na Golgoti e ih izgovarati sa ciljem da ga rane. Meutim, objasniti ih sada, znailo bi upoznati uenike sa svojim patnjama i naneti im bol koji oni jo nisu mogli podneti. A i objanjenje bi prerano otkrilo do ega e Jevreje dovesti njihove predrasude i neverovanja. Ve su stupili na stazu kojom e uporno ii sve dok On ne bude poveden kao jagnje na zaklanje, Ove Hristove rei izgovorene su radi onih koji e poverovati u Njega. Znao je da e biti ponovljene. Budui da su izgovorene za vreme Pashe, dopree do uiju hiljada koje e ih proneti u sve delove sveta. Nakon Njegovog vaskrsenja iz mrtvih njihovo znaenje bie razjanjeno. One e mnogima postati uverljiv dokaz Njegove boanske prirode. ak ni Isusovi uenici esto nisu razumevali Njegove pouke zbog svog duhovnog mraka. Meutim, dogaaji koji su usledili razjasnili su im mnoge od ovih pouka. Kad vie nije iao s njima, Njegove rei postale su potpora njihovim srcima. Spasiteljeve rei koje su se odnosile na Hram u Jerusalimu: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana u je podignuti, imale su dublji smisao nego to su sluaoci slutili. Hristos je bio utemeljitelj ivota Hrama. Njegove slube bile su slika rtve Bojeg Sina. Sveteniko zvanje uspostavljeno je da prikae Hristov posredniki karakter i delo. Celokupan plan rtvenog bogosluenja bio je predslika Spasiteljeve smrti za otkupljenje sveta. Ove rtve nee imato nikakvo znaenje kad veliki dogaaj na koji su vekovima ukazivale bude ispunjen. Budui da je celokupno obredno izlaganje istine simbolino ukazivalo na Hrista, ono bez Njega nije imalo nikakvu vrednost. Kad su Jevreji zapeatili svoje odbacivanje Hrista time to su Ga predali da se pogubi, odbacili su sve ono to je pridavalo znaenje Hramu i njegovim slubama. Nestalo je njegove svetosti. On je bio osuen na unitenje. Od toga dana rtve i sluba u vezi s njima postale su beznaajne. Kao i Kainova rtva nisu izraavale veru u Spasitelja. Time to su Hrista predali na smt, Jevreji su u stvari razorili svoj Hram. Kad je Hristos razapet, unutarnja zavesa u Hramu razderala se na dva dela, od vrha do dna, oznaavajui da je prineta velika zavrna rtva, i da je ceo sistem rtava zauvek prestao. Za tri dana u je podignuti. Sile tame kao da su nadvladale prilikom Spasiteljeve smrti i klicale su od radosti zbog svoje pobede. Meutim, iz iznajmljenog Josifovog groba Isus je izaao kao pobednik. I svukavi poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu. (***Koloanima 2,15) Posredstvom svoje smrti i vaskrsenja, On je postao sluga istitoj skiniji, koju naini Gospod, a ne ovek. (***Jevrejima 8,2) Ljudi su podignuli jevrejski ator od sastanka, ljudi su sazidali jevrejski Hram, ali gornju Svetinju po ijoj je slici bila nainjena zemaljska Svetinja nije sagradio nijedan zemaljski arhitekt. Evo oveka, kojemu je ime klica Jer e on sagraditi crkvu Gospodnju, i nosie slavu, i sedee i vladati na svom prestolu, i bie svetenik na prestolu svom. (***Zaharija 6,12.13) Sluba prinoenja rtava, koja je ukazivala na Hrista, prestala je, ali ljudske oi su sada bile usmerene pravoj rtvi a grehe sveta. Zemaljske svetenika sluba prestala je, ali mi gledamo na Isusa, svetenika novog zaveta i na krv kropljenja, koja bolje govori nego Abelova. Jo se nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji ali doavi Hristos, poglavar sveteniki dobara koja e doi, kroz bolju i savreniju skiniju, koja nije rukom graena, kroz svoju krv ue jednom u svetinju, i nae veni otkup. (***Jevrejima 12,24;9,812)
64
Zato i moe u vek spasti one koji krozanj dolaze k Bogu, kad svagda ivi da se moe moliti za njih. (***Jevrejima 7,25) Iako se sluba morala premestiti iz zemaljskog u nebeski Hram; iako e svetinja i na veliki Prvosvetenik biti nevidljiv za ljudske oi, ipak uenici nee trpeti nikakav gubitak. Oni nee doiveti nikakav prekid svoje zajednice niti smanjenje sile zbog Spasiteljevog odsustva. Dok Isus slui u nebeskoj svetinji, On takoe slui i u Crkvi na Zemlji preko svoga Duha. On je sakriven od naih oiju, ali Njegovo obeanje dato na rastanku ispunjava se: Evo, ja sam s vama u sve dane do svretka veka. (***Matej 28,20) Iako svoju silu prenosi svojim slugama, Njegovo prisustvo koje daje snagu, jo je u Njegovoj crkvi. Imajui dakle velikoga poglavara svetenikoga Isusa sina Boijega, da se drimo priznanja. Jer nemamo poglavara svetenikoga koji ne moe postradati s naim slabostima, nego koji je u svaemu iskuan kao i mi, osim greha. Da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo. (***Jevrejima 4,1416) P o g l a v l j e 1 7. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 3,117. NIKODIM Nikodim je zauzimao visok i poverljiv poloaj u jevrejskom narodu. Bio je visoko obrazovan, izuzetno obdaren i uvaen lan narodnog Saveta. Kao i drugi i on je bio pokrenut Isusovim uenjem. Iako bogat, obrazovan i cenjen, njega je neobino privlaio skromni Nazareanin. Pouke koje su dolazile sa Spasiteljevih usana ostavljale su na njega dubok utisak, te je zaeleo da sazna vie o ovim velianstvenim istinama. Hristov autoritet izraen u ienju Hrama izazvao je veliku mrnju svetenika i poglavara. Bojali su se sile ovoga stranca. Takvu hrabrost nepoznatog Galilejca nisu eleli podnositi. Odluili su uiniti kraj Njegovom radu. Meutim, nisu se slagali s ovom namerom. Bilo je nekih koji su se bojali stati nasuprot Onome koga je tako oito pokretao Boji Duh. Seali su se kako su proroci bili ubijani zbog toga to su osuivali grehe izraelskih voa. Znali su da je robovanje Jevreja nekom neznaboakom narodu rezultat njihove upornosti u odbacivanju Bojih ukora. Bojali su se da e svetenici i poglavari, kujui zaveru protiv Isusa, slediti stope svojih otaca i navui nove nesree na narod. Nikodim je delio ove oseaje. Na jednom savetovanju Sinedriona, kad se razmatralo kakav stav treba zauzeti prema Isusu. Nikodim se zalagao za obazrivost i umerenost. Uporno je isticao da bi bilo opasno odbaciti Njegove opomene, ako je Isus doista imao vlast od Boga. Svetenici se nisu usuivali ogluiti o ovaj savet u za stanovito vreme nisu nita poduzimali protiv Spasitelja. Otkako je uo Isusa, Nikodim je paljivo prouavao proroanstva o Mesiji, i to je vie istraivao, utoliko je jae bilo njegovo uverenje da je On taj koji treba doi. Zajedno s mnogima u Izrailju, bio je duboko oaloen oskvrnuem Hrama. Bio je svedok prizora koji je nastao kad je Isus isterao kupce i prodavae. Video je velianstveno otkrivenje boanske sile; video je Spasitelja kako prihvata siromane i lei bolesne; video je njihove radosne poglede i uo njihove rei hvale; nije sumnjao da je Isus iz Nazareta Poslani od Boga. arko je eleo razgovarati sa Isusom, ali bojao se da Ga javno potrai. Za jevrejskog poglavara bilo bi preveliko ponienje da javno prizna svoju naklonost jednom zasad tako malo poznatom uitelju. Ako Sinedrion sazna za ovaj poset, navui e na sebe njihov prezir i prekor. Odluio se za tajni razgovor, opravdavajui se time to bi, kad bi javno otiao, drugi moda sledili njegov primer. Poto se podrobno
65
raspitao o Spasiteljevom mestu poinka na Maslinskoj gori, saekao je dok grad utone u san, pa Ga je onda potraio. U Hristovom prisustvu Nikodim je oseao neku udnu bojaljivost, koju je pokuao prikriti platom staloenog i dostojanstvenog dranja. Rabi, rekao je, znamo da si uitelj od Boga doao; jer niko ne moe udesa ovih initi koja ti ini ako nije Bog s njim. Govorei o naroitim darovima koje je Hristos imao kao uitelj, i o Njegovoj neobinoj sili kojom je inio uda, nadao se da e pripremiti put za ovaj razgovor. Ovim reima eleo je smiljeno izraziti i izazvati poverenje, ali ustvari one su izrazile neverstvo. On nije priznavao Isusa za Mesiju, ve samo za uitelja poslanog od Boga. Umesto da prihvati ovakav pozdrav, Isus je upravio svoj pogled na govornika kao da pronie u dubinu njegove due. U svojoj beskonanoj mudrosti On je gledao oveka koji trai istinu. Znao je cilj njegov i elei probuditi uverenje koje je ve postojalo u umu Njegovog sluaoca, neposredno, ali sveano i ljubazno istaknuo je najbitnije: Zaista, zaista ti kaem: ako se ko nanovo ne rodi, ne moe videti carstva Boijega. (***Jovan 3,3) Nikodim je doao Gospodu u elji da s Njim razmeni gledita, ali Isus mu je otkrio temeljna naela istine. Rekao je Nikodimu: Ono to ti je potrebno nije teorijsko znanje, ve duhovno obnovljenje. Nije ti potrebno da zadovolji svoju ljubopitljivost, ve da ima novo srce. Mora primiti novi ivot ozgo, pre no to postane spreman da ceni nebeske vrednosti. Dok ne nastupi ova promena, koja sve obnavlja, razgovor o Mom autoritetu i Mojoj misiji nee za tebe imati spasonosno znaenje. Nikodim je sluao propovedi Jovana Krstitelja, o pokajanju i krtenju, kojima je Jovan ukazivao narodu na Onoga koji e krtavati Svetim Duhom. On je i sam smatrao da Jevrejima nedostaje duhovnosti i da njima u velikoj meri upravljaju licemerstvo i udnja za svetovnom slavom. Nadao se da e prilikom Mesijinog dolaska nastati bolje stanje. Ipak vest Jovana Krstitelja koja je pokretala ljude da ispituju svoje srce, nije ga uspela osvedoiti o vlastitom grehu. On je bio strogi farisej i ponosio se svojim dobrim delima. Bio je nadaleko potovan zbog svoje dareljivosti i velikodunosti u podupiranju slube u Hramu, oseajui sigurnost u verovanju da je zadobio Boju naklonost. Uznemirila ga je misao o carstvu koje je tako isto da ga on u svom sadanjem stanju ne moe naslediti. Isusov slikoviti prikaz novoroenja, nije bio sasvim nepoznat Nikodimu. Obraenici iz neznabotva koji su prihvatili izralesku veru esto su uporeivani s tek roenom decom. Morao je shvatiti da Hristove rei nije trebalo doslovno tumaiti. Meutim, na osnovu svog Izrailjskog porekla smatrao je da mu je zagarantirano jedno mesto u Bojem carstvu. Smatrao je da mu nije potrebna nikakva promena i zato su ga iznenadile Spasiteljeve rei. Bio je pogoen njihovom neposrednom primenom na njega. Farisejska gordost borila se protiv iskrene elje oveka koji je traio istinu. udio se to Hristos razgovara s njim ne potujui njegov poloaj poglavara u Izrailju. Iznenaen i ne vladajui sobom odgovorio je Hristu reima punim ironije: Kako se moe ovek roditi kad je star? Kao i mnogi drugi, kad britka istina dopre do savesti, i on je otkrio injenicu da telesan ovek ne prima ono to je od Bojeg Duha. U njemu ne postoji nita to odgovara duhovnim stvarima, jer se duhovne stvari duhovno razgledaju. Meutim, Spasitelj nije na dokaz. Podiui svoju ruku u sveanom i tihom dostojanstvu, s jo veom sigurnou istaknuo je istinu: Zaista, zaista ti kaem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u carstvo Boije. Nikodim je znao da Hristos govori o krenju vodom i obnovljenju srca Bojim Duhom. Bio je uveren da se nalazi u prisutnosti Onoga koga je Jovan Krstitelj prorekao. Isus je nastavio: to je roeno od tela, telo je; a to je roeno od Duha, duh je. Po prirodi srce je zlo i ko e isto izvaditi iz neista? Niko. (***O Jovu 14,4)
66
Nikakav ljudski izum ne moe pronai lek za grenu duu. Jer, telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Boijemu niti moe. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krae, lana svedoenja, hule na Boga. (***Rimljanima 8,7; ***Matej 15,19) Izvor u srcu mora da bude oien, da bi i potok postao ist. Onaj koji pokuava dosegnuti Nebo svojim sopstvenim delima, dranjem Zakona, pokuava nemogue. Nema sigurnosti za onoga koji poseduje samo legalistiku religiju, oblije pobonosti. Hrianski ivot nije preinaavanje ili poboljavanje staroga, ve preobraaj prirode. To znai umiranje svome ja i grehu i potpuno novi ivot. Ova promena moe se sprovesti samo uspenim delovanjem Svetog Duha. Nikodim je jo bio zbunjen, pa je Isus upotrebio sliku vetra da bi prikazao svoju misao: Duh die gde hoe, i glas njegov uje, a ne zna otkuda dolazi i kuda ide: tako je svaki ovek koji je roen od Duha. Vetar se uje u granama drvea, izazivajui utanje lia i cvjetova; ali ipak nevidljiv je i niko ne zna otkuda dolazi i kuda ide. Tako je i s radom Svetoga Duha u srcu. Novoroenje se ne moe bolje objasniti nego to se moe objasniti kretanje vetra. Neko moda ne moe tano odrediti vreme i mesto ili utvrditi sve okolnosti u toku svog obraenja, ali to nije dokaz da je on neobraen. Silom koja je isto tako nevidljiva kao i vetar, Hristos neprekidno radi na srcu. Malo pomalo, moda nesvesno za onoga koji ih prima, nastaju utisci koji privlae duu Hristu. Oni se mogu primiti razmiljanjem o Njemu, itanjem ili sluanjem rei ivog propovednika. A onda odjednom, kada Duh uputi neposredniji poziv, dua se radosno predaje Isusu. Mnogi ovo nazivaju iznenadnim obraenjem, ali to je rezultat poziva Bojeg Duha strpljivog, dugotrajnog procesa. Iako nevidljivo, delovanje vetra vidi se i osea. Iako nevidljivo, delovanje vetra vidi se i osea. Tako e se rad Duha na dui pokazati u svakom delu onoga koji je osetio Njegovu spasonosnu silu. Kad Boji Duh osvoji srce, On preobraava i ivot. Grene misli se odbacuju, zla dela se naputaju; ljubav, poniznost i mir zauzimaju mesto gneva, zavisti i svae. Radost zauzima mesto alosti i lice odsjajuje nebeskom svetlou. Niko ne vidi ruku koja podie teret ili zapaa svetlost koja silazi iz nebeskih dvorova. Blagoslov dolazi onda kad se dua verom pokorava Bogu. Tada sila nevidljiva za ljudsko oko stvara novo stvorenje po Bojem obliju. Ogranienim umovima nemogue je da shvate delo otkupljenja. Njegova tajna nadmauje ljudsko saznanje; ipak onaj koji prelazi iz smrti u ivot razume da je to boanska stvarnost. Poetak otkupljenja ovde moemo spoznati linim iskustvom. Njegov rezultat dosee do venih vremena. Dok je Isus govorio, zraci istine delomino su obasjali um ovog poglavara. Uticaj Svetoga Duha koji omekava i pokorava delovao je na njegovo srce. Ipak, nije u celosti razumeo Spasiteljeve rei. On nije toliko obuzet potrebom za novim roenjem koliko nainom kako se ono postie. Sa uenjem je rekao: Kako moe to biti? Ti si uitelj Izrailjev, i to li ne zna? upitao je Isus. Svakako, oveku kome je povereno versko pouavanje naroda ne bi smele da budu nepoznate tako vane istine. Tim reima Isus je Nikodimu uputio pouku da bi, umesto oseaja povreenosti jednostavnim reima istine, trebao imati skromno miljenje o sebi, zbog svog duhovnog neznanja. Ipak, Hristos je govorio sa tako sveanim dostojanstvom, a pogled i boja glasa izraavali su tako ozbiljnu ljubav, da se Nikodim nije uvredio kad je shvatio svoje poniavajue stanje. Meutim, kad je Isus objasnio da je Njegov zadatak na Zemlji da uspostavi duhovno, a ne privremeno carstvo, Njegov slualac se uznemirio. Videi to, Isus je dodao: Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako ete verovati ako vam kaem nebesko? Ako Nikodim nije mogao prihvatiti Hristovo uenje koje
67
prikazuje delo milosti na srcu, kako e shvatiti prirodu Njegovog slavnog nebeskog carstva? Bez razumevanja prirode Hristovog dela na Zemlji, on nee moi razumeti Njegovo delo na Nebu. Jevreji koje je Isus isterao iz Hrama, smatrali su se Avramovom decom, ali su pobegli od Spasiteljevog prisustva zato to nisu mogli podneti Boju slavu koja se pokazivala u Njemu. Tako su dokazivali da Bojom milou nisu bili pripremljeni da sudeluju u svetim slubama u Hramu. Revno su odravali izgled svetosti, ali zanemarili su svetost srca. Dok su bili pobornici slova Zakona, neprekidno su krili njegov duh. Njihova velika potreba bila je ta ista promena koju je Hristos objasnio Nikodimu novo moralno roenje, oienje od greha i obnovljenje znanja i svetosti. Nije postojalo nikakvo opravdanje za slepou Izrailja u pogledu obnovljenja. Nadahnut Svetim Duhom Isaija je napisao: Ali bijasmo kao neisto to, i sva naa pravda kao neista haljina. David se molio: Uini mi, Boe, isto srce, i duh prav ponovi u meni. A preko Jezekilja dato je obeanje: I dau vam novo srce, i nov duh metnuti u vas, i izvadiu kameno srce iz tela vaega, i dau vam srce mesno. I duh svoj metnuu u vas, i uiniu da hodite po mojim uredbama (***Isaija 64,6; ***Psalam 51,10; ***Jezekilj 36,26.27) Nikodim je sa zamagljenim umom itao ove delove Pisma, ali sad je poeo razumevati njihovo znaenje. Uvideo je da najstroa poslunost samo slovu Zakona, primenjivanog u spoljanjem ivotu, nijednom oveku ne daje pravo da ue u nebesko carstvo. Po ljudskoj proceni, njegov ivot bio je pravedan i astan, ali u Hristovom prisustvu oseao je da je njegovo srce neisto a njegov ivot nesvet. Hristos je privukao Nikodima. Dok mu je Spasitelj objanjavao novoroenje, eznuo je da se ova promena izvri i u njemu. Kojim bi se sredstvima to moglo postii? Isus je odgovorio na neizgovoreno pitanje: I kao to Mojsije pode zmiju u pustinji, tako treba sin oveij da se podigne. Da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. To je bila oblast koju je Nikodim poznavao. Znamenje podignute zmije objasnilo mu je Spasiteljevu misiju. Kad je izraeski narod umirao od ujeda otrovnih zmija, Bog je naredio Mojsiju da naini zmiju od mjedi i da je postavi visoko usred zbora. Tada je po celom logoru oglaeno da e svi koji pogledaju zmiju iveti. Narod je dobro znao da zmija u sebi nema nikakve sile da im pomogne. Ona je bila simbol Hrista. Kao to je kip nainjen u obliku smrtonosne zmije podignut radi njihovog izleenja, tako je i Onaj u obliju tela grehovnog trebao da bude njihov Otkupitelj. (***Rimljanima 8,3) Mnogi Izrailjci smatrali su da rtvena sluba ima mo da ih oslobodi greha. Bog ih je eleo pouiti da ona nema veu vrednost od mjedene zmije. Ona je trebala njihove misli usmeriti ka Spasitelju. Oni nisu mogli uiniti nita za sebe, ni za izleenje svojih rana ni za oprotenje greha, ve samo pokazati svoju veru u Dar Boji. Njihovo je bilo da gledaju i ive. Oni koji su zmije ujele, mogli su odgoditi svoj pogled na mjedeni simbol. Mogli su zapitati kakva delotvornost postoji u tom simbolu. Moda su mogli potraiti znenstveno objanjenje. Morali su prihvatiti Boju re upuenu preko Mojsija. Ne pogledati znailo je poginuti. Raspravljanjem i razgovorima um se ne prosvetljuje. Mi moramo gledati i iveti. Nikodim je primio pouku i usvojio je. Istraivao je Sveto pismo na nov nain, ne radi teorijskih rasprava, ve da bi primio ivot za svoju duu. Poeo je gledati nebesko carstvo kad se pokorio vodstvu Svetoga Duha. Danas postoje hiljade koje treba da upoznaju istu istinu koju je Nikodim nauio iz dogaaja s podignutom zmijom. Oni se oslanjaju na svoju poslunost Bojem zakonu da bi ih ona preporuila Njegovoj naklonosti. Kad su pozvani da gledaju na Isusa i poveruju da ih On svojom milou spaava, uzvikuju: Kako moe to biti? Kao i Nikodim, i mi moramo da budemo spremni da uemo u ivot na isti nain kao i najvei grenici. Osim Isusa nema drugog imena pod nebom datoga ljudima kojim bi se mogli spasiti. (***Dela 4,12)
68
Verom primamo Boju milost. ali vera nije na Spasitelj, Njom se ne stie nita. Ona je ruka kojom se hvatamo sa Hrista i prisvajamo Njegove zasluge lek za greh. Mi se ne moemo ak ni pokajati bez pomoi Bojeg Duha. Sveto pismo kae o Hristu: Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oprotenje greha. (***Dela 5,31) Pokajanje dolazi od Hrista isto tako stvarno kao i oprotenje. Kako emo se onda spasiti? I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako e podignut i Sin oveji da svaki koji je prevaren uze na se grehe sveta. (***Jovan 1,29) Svetlost koja svetli s krsta otkriva Boju ljubav. Njegova ljubav privlai nas k Njemu. Ako se ne odupremo ovom privlaenju biemo dovedeni do podnoja krsta u pokajanju za grehe koji su raspeli Spasitelja. Tada Boji Duh kroz veru stvara novi ivot u dui. Misli i elje postaju poslune Hristovoj volji. Srce i um obnavljaju se prema obliju Onoga koji deluje u nama da bi sve pokorio sebi. Tada je Boji zakon napisan u umu i srcu s Hristom moemo rei: Hou initi volju tvoju, Boe moj. (***Psalam 40,8) U razgovoru s Nikodimom, Isusu je otvorio plan spasenja i svoju misiju za svet. Ni u jednom razgovoru On vie nije tako celovito objasnio, korak po korak, delo koje se mora ostvariti u srcima svoje slube otkrio je istinu jednom lanu Sinedriona, umu koji je bio najpremiviji i istaknutom uitelju naroda, Meutim voe Izrailja nisu rado primile ovu svetlost, Nikodim je sakrio istinu u svom srcu i za tri godine bilo je malo vidljivog roda. Isus je dobro poznavao tlo na koje je bacio seme. Rei izgovorene nou na usamljenom brdu, jednom sluaocu, nisu bile izgubljene. Izvesno vreme Nikodim nije javno priznavao Hrista, ve je posmatrao Njegov ivot i razmiljao o Njegovim uenjima. Na savetima Sinedriona u vie navrata osujetio je planove svetenika da Ga unite. Kad je Isus najzad bio podignut na krst, Nikodim se setio uenja s Maslinske gore: Kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba sin oveji da se podigne. Da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. Svetlost tog tajnog razgovora obasjala je krst na Golgoti i Nikodim je u Isusu video Otkupitelja sveta. Nakon Gospodnjeg vaznesenja, kad su se uenici rasejali zbog progonstva, Nikodim je vano istupio napred. Upotrebio je svoje bogatstvo podupirui mladu Crkvu za koju su Jevreji oekivali da e biti unitena Hristovom smru. U vreme opasnosti on koji je bio tako obazriv i sumnjiav, bio je vrst kao stena, hrabrei veru uenika i dajui sredstva za napredak dela evanelja. Oni koji su ga ranije potovali, sad su mu se rugali i progonili ga. Postao je siromaan u zemaljskim dobrima, ali se nije pokolebao u veri koja se u njemu rodila za vreme nonog razgovora sa Isusom. Nikodim je prenio Jovanu izvetaj o ovom razgovoru i njegovim perom on je zabiljeen za pouku milijunima. Istine koje su tada iznete i danas su isto tako vane kao to su bile one sveane noi na tamnom brdu, kad je jevrejski poglavar doao da se raspita o putu ivota kod skromnog Uitelja iz Galileje. P o g l a v l j e 1 8. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 3,2236. ONAJ TREBA DA RASTE Za izvesno vreme Krstiteljev uticaj na narod bio je vei od uticaja poglavara, svetenika i knezova. Da je sebe proglasio Mesijom i da je podignuo ustanak protiv Rima, svetenici i narod sjatili bi se pod njegovu zastavu. Sotona je bio spreman da nametne Jovanu Krstitelju misli koje podstiu slavoljublje svetovnih
69
osvajaa. Meutim, imajui pred sobom dokaz o svojoj moi, on je odluno odbio ovo privlano podmiivanje. Panju koja je bila usmerena na njega on je preusmerio na Drugoga. Sad je video kako se val omiljenosti u narodu okree od njega ka Spasitelju. Iz dana u dan mnotvo oko njega se smanjivalo.Kad je Isus doao iz Jerusalima u predel oko Jordana, mnotvo naroda skupilo se da Ga uje. Broj Njegovih uenika svakodnevno se poveavao. Mnogi su dolazili zbog krtenja, iako Hristos nije krtavao, On je svojim uenicima odobrio vrenje ovog obreda. Na taj nain stavio je peat na misiju svoga pretee. Meutim Jovanovi uenici su s ljubomorom posmatrali kako raste Isusova popularnost. Bili su spremni da kritikuju Njegov rad i nije dugo potrajalo kad su za to nali i priliku. Meu njima i Jevrejima pokrenulo se pitanje da li krtenje moe oistiti duu od greha; tvrdili su da se Isusovo krtenje bitno razlikuje od Jovanovog. Uskoro su poeli raspravljati s Hristovim uenicima o obliku rei koje treba izgovarati prilikom kretnja i na kraju o pravu ovih poslednjih da krtavaju. Jovanovi uenici doli su k njemu sa svojim tubama govorei: Rabi! onaj to bee s tobom preko Jordana, za koga si ti svedoio, evo on krava, i svi idu k njemu. Ovim reima Sotona je kuao Jovana. Iako je Jovanov zadatak oito bio pri kraju, on bi jo mogao ometati Hristov rad. Da je pokazao samosaaljenje i izrazio alost ili razoarenje zbog toga to je potisnut, sijao bi seme razdora, podsticao zavist i ljubomoru i ozbiljno usporavao napredak svanelja. Po prirodi Jovan je imao mane i slabosti uobiajene za ljudski rod, ali dodirom boanske ljubavi i on se preobrazio. On je prebivao u sredini neuprljanoj sebinou o astoljubljem, visoko iznad kune atmosfere ljubomore. Nije se nimalo slagao s nezadovoljstvom svojih uenika, ve je pokazao kako je jasno razumeo svoj odnos prema Mesiji i kako je rado pozdravio s dobrodlicom Onoga kome je pripremio put. Rekao je: Ne moe ovek nita primiti ako mu ne bude dato s neba. Vi sami meni svedoite da rekoh: ja nisam Hristos, nego sam poslan pred njim. Ko ima nevestu enik je, a prijatelj enikov stoji i slua ga, i radou raduje se glasu enikovu. Jovan je sebe predstavio prijateljem koji je delovao kao vesnik izmeu zarunika pripremajuu put za venanje. Kad je mladoenja primio svoju nevestu, zadatak prijatelja bio je ispunjen. On se raduje srei onih ije je sjedinjenje potpomogao. Tako je Jovan bio pozvan da usmeri narod ka Isusu, te je i svedoenje o uspehu Spasiteljevog dela bilo njegova radost. Rekao je: Ova dakle radost moja ispuni se. Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem. Gledajui u veri na Otkupitelja, Jovan se uzdignuo do visine samoodricanja. Nije teio da privue ljude k sebi, ve da uzdigne njihove misli sve vie i vie, sve dok one ne budu poinule na Bojem Jagnjetu. On je bio samo glas, uzvik u pustinji. Sad je radosno prihvatio tiinu i povuenost, da bi se oi svih mogle okrenuti ka Svetlosti ivota. Oni koji su verni svom pozivu kao Boji vesnici, nee traiti poasti za sebe. Ljubav prema sebi nestae u ljubavi prema Hristu. Nikakvo suparnitvo nee otetiti dragoceni cilj evanelja. Oni e prepoznati svoj zadatak da kao Jovan Krstitelj objavljuju: Gle, jagnje Boije koje uze na se grehe sveta. (***Jovan 1,29) Uzdignue Isusa, a s Njim e se i ljudski rod uzdii. Ovako govori visoki i uzvieni, koji ivi u venosti, kojemu je ime sveti: na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skruena srca i smerna duha oivljujui suv smernih i oivljujui srce skruenih. (***Isaija 57,15) Prorokova dua, osloboena svoga ja bila je ispunjena boanskom svetlou. Dok je bio svedok Spasiteljeve slave, njegove rei bile su usklaene s reima koje Hristos izgovorio u svom razgovoru s Nikodimom. Jovan je rekao: Koji odozgo dolazi nad svima je: koji sa zemlje od zemlje je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je Jer koga Bog posla, onaj rei Boije govori; jer Bog Duha ne daje na meru. Hristos je mogao rei. Jer ne traim volje svoje nego volju oca koji me je poslao. (***Jovan 5,30)
70
O Njemu je reeno: Omiljela ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza te, Boe, Bog tvoj uljem radosti vema od drugova tvojih. (***Jevrejima 1,8) Otac Mu Duha ne daje na meru. Tako je i s Hristovim sledbenicima. Mi moemo primiti nebesku svetlost jedino ako smo spremni da se oslobodimo svoga ja. Ne moemo raspoznati Boji karakter ili primiti Hrista verom, sve dok ne pristanemo da pokorimo svoju misao na poslunost Hristu. Svima koji to ine, Duh Sveti daje se bez mere. U Hristu ivi svaka punina Boanstva telesno. I da budete ispunjeni u njemu (***Koloanima 2,9.10) Jovanovi uenici su izjavili da svi ljudi idu ka Hristu, ali Jovan je s jasnijim sagledavanjem rekao: Koji primi njegovo svedoanstvo, tako je malo njih bilo spremno da Ga prihvati kao Spasitelja od greha. Ali koji primi njegovo svedoanstvo. Potvrdi da je Bog istinit. (***Jovan 3,33) Ko veruje sina, ima veni ivot. Nema potrebe za raspravom da li Hristova milost daje ivot dui. Bez Hrista i krtenje je, kao i svaka druga sluba, beivotna forma. Ako ne veruje sina, nee videti ivota. O uspehu Hristovog dela, koji je Krstitelj primio s takvom radou, bile su obavetene i vlasti u Jerusalimu. Svetenici i rabini ljubomorno su pratili Jovanov uticaj, kad su videli narod kako naputa sinagoge i odlazi u pustinju, ali tu je sad bio Jedan koji je imao jo veu silu da privue mnotvo. Ove voe u Izrailju nisu bile spremne da s Jovanom kau: Onaj treba da raste, a ja da se smanjujem. Podignuli su se novom odlukom da uine kraj delu to je od njih odvlailo ljude. Isus je znao da oni nee tedeti napora da bi prourokovali razdor izmeu Njegovih i Jovanovih uenika. On je znao da se priprema bura koja e odneti jednog od najveih proroka koji je ikada poklonjen svetu. elei da izbegne svaku priliku za pogreno razumevanje ili razmirice, tiho je prestao sa svojim radom i povukao se u Galileju. Mi takoe, ostajui verni istini, moramo nastojati da izbegnemo sve ono to moe dovesti do nesloge i nesporazuma. Jer gde god se ovo pojavi, rezultat je gubitak dua. Kad god se pojave okolnosti koje prete da prouzrokuju razdor, treba da sledimo primer Isusa i Jovana Krstitelja. Jovan je bio pozvan da bude voa reforme. Zbog toga, njegovi uenici bili su u opasnosti da svoju panju usredsrede na njega, smtrajui da uspeh rada zavisi od njegovog truda, gubei iz vida injenicu da je on bio samo orue preko koga je Bog delovao. Meutim, Jovanov rad nije bio dostatan da postavi temelj hrianskoj crkvi. Kad je ispunio svoj zadatak, trebalo je izvriti drugu koju njegovo svedoanstvo nije moglo postii. njegovi uenici to nisu razumeli. Kad su videli Hrista kako dolazi da preuzme rad, bili su ljubomorni i nezadovoljni. Jo postoje iste opasnosti. Bog poziva nekog oveka da izvri odreeni rad; i kad ga je izvrio prema svojim sposobnostima, Gospod dovodi druge da nastave i unaprede. Meutim, kao i Jovanovi uenici, mnogi smatraju da uspeh rada zavisi od prvog radnika. Panja je usmerena na ljudsko umesto na boansko, nastupa ljubomora, i Bojem delu nanosi se teta. Tako nezaslueno, nastupa ljubomora, i Bojem delu nanosi se teta. Tako nezaslueno potovan ovek dolazi u iskuenje da gaji samopouzdanje. On ne shvata svoju zavisnost od Boga. Ljudi su naueni da se oslone na ovekovo vodstvo i na taj nain padaju u greku i bivaju odvedeni od Boga. Boje delo ne treba nositi ljudski lik i natpis. S vremena na vreme Gospod e uvesti razna orua preko kojih se najbolje moe izvriti Njegova namera. Sreni su oni koji se ele poniziti izgovarajui zajedno s Jovanom Krstiteljem: Onaj treba da raste, a ja da se umaljujem.
71
P o g l a v l j e 1 9. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 4,142. NA JAKOVLJEVOM IZVORU Na putu u Galileju Isus je prolazio kroz Samariju. Bilo je podne kad je stigao u lepu Sihemsku dolinu. Na ulazu u ovu dolinu nalazio se Jakovljev izvor. Umoran od puta, seo je da se odmori, dok su uenici otili da kupe hranu. Jevreji i Samarjani bili su ljuti neprijatelji, zato su izbegavali svaku vezu jedni s drugima. U sluaju neophodne potrebe trgovinu sa Samarjanima rabini su smatrali zakonski doputenom, ali su osuivali sve drutvene veze sa njima. Jevrejin ne bi pozjamljivao od Samarjanina, niti bi primao od njega bilo kakvu ljubaznost, ak ni zalogaj hleba ili au vode. Kupujui hranu, uenici su postupali u skladu s obiajima svog naroda. Meutim, vie od toga nisu inili. Traiti kakvu uslugu od Samarjana ili im pokuati bilo kako pomoi, nije padalo na um ak ni Hristovim uenicima. Iznemogao od gladi i ei Isus je sedeo kraj izvora. Putovanje od ranog jutra bilo je dugo, a sad Ga je obasjavalo i arko podnevno sunce. Njegova e pojaala se milju o hladnoj, osveavajuoj vodi koja je bila tako blizu, ali Njemu ipak nedostupna, jer nije imao ni konopca ni kraga, a izvor je bio dubok. Sudbina ljudskog roda bila je i Njegova sudbina, i On je ekao nekoga ko e doi i zahvatiti. Jedna ena iz Samarije pribliila se i pravei se kao da Ga ne vidi, napunila svoj krag vodom. Kad se okrenula da ode, Isus ju je zamolio da Mu da vode. Takvu uslugu ne bi uskratio nijedan istonjak. Na Istoku vodu su zvali Bojim darom. Ponuditi ednog putnika smatralo se tako svetom dunou da su Arabljani iz pustinje skretali sa svog puta da bi to uinili. Mrnja izmeu Jevreja i Samarjana spreila je enu da ponudi takvu uslugu Isusu, ali Spasitelj je traio klju za ovo srce i istananim razumevanjem proizalim iz boanske ljubavi On uslugu nije ponudio, ve ju je zatraio. Ponuena usluga mogla je da bude odbaena, ali poverenje raa poverenje. Kralj neba priao je ovoj prezrenoj dui, traei uslugu iz njene ruke. On koji je stvorio okean, koji ima vlast nad vodama velikih dubina, koji je otvorio izvore i rena korita na Zemlji, odmarao se kraj Jakovljevog studenca i zavisio od ljubaznosti jedne strankinje da Mu utoli e. ena je videla da je Isus Jevrejin. U svakom iznenaenju zaboravila je da ispuni Njegovu molbu, ve je pokuala upoznati njen uzrok. Kako ti, rekla je on, idov budui, moe iskati od mene ene Samarjanke da pije? Isusu je odgovorio: Da ti zna dar Boji, i ko je taj ko ti govori: daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i da bi ti vodu ivu. udi se to traim tako malu uslugu kao to je gutljaj vode iz studenca kraj naih nogu. Da si traila od mene, dao bih ti da pije od vode venog ivota. ena nije razumela Isusove rei, ali je oseala njihovo ozbiljno znaenje. Njen podsmeh i lakomisleno ponaanje poelo se menjati. Pretpostavljajui da Isus govori o studencu koji je bio pred njima, kazala je: Gospode! ni zahvatiti nema im, a studenac je dubok; odakle e dakle uzeti ivu vodu? E da li si ti vei od naega oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijae? Pred sobom je videla samo jednog ednog putnika, umornog i pranjavog od peaenja. U svojim mislima ona Ga je usporedila s potovanim patrijarhom Jakovom. Gajila je oseaj, to je bila toliko prirodno, da se nijedan drugi studenac ne moe usporediti s ovim koji su iskopali njihovi oci. Gledala je unatrag na pretke i unapred na dolazak Mesije, dok je Nada predaka, sam Mesija, bio kraj nje, a ona Ga nije prepoznala. Koliko je danas ednih dua blizu ivoga izvora, ali koji daleko idu da trae studence ivota! Da ne ree u srcu svojemu: ko e izai na nebo? to jest da svede Hrista ili: ko e sii u bezdan? to jest da izvede Hrista iz mrtvih Blizu ti je
72
re u ustima tvojima i u srcu tvojemu Ako priznaje ustima svojima da je Isus Gospod, i veruje u srcu svojemu da ga Bog podie iz mrtvih, bie spasen. (***Rimljanima 10,69) Isus nije odmah odgovorio na pitanje koje se odnosilo na Njega, ve je sa sveanom ozibljnou rekao: Svaki koji pije od ove vode opet e oednjeti; a koji pije vode koju u mu ja dati nee oednjeti do veka; nego voda to u mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee u ivot veni. Onaj koji tei da ugasi svoju e na izvorima ovoga sveta, pie i opet e biti edan. Ljudi su posvuda nezadovoljni. Oni eznu za neim to e zadovoljiti potrebu due. Samo Jedan moe ispuniti ovu elju. Potreba ovog sveta, Izabrani svih naroda /Agej 2,7/ jeste Hristos. Boanska je milost koju jedino On moe dati kao iva voda, ona isti, osveava i jaa duu. Isus nije podrazumevao da e jedno zahvatanje vode ivota biti dovoljno onome koji je trai. Onaj koji je okusio Hristovu ljubav stalno e eznuti da primi jo vie, jer on ne tei ni za im drugim. Bogatstva, asti i zadovoljstva ovoga sveta ne privlae ga. Stalni vapaj njegovog srca je: Vie od Tebe! On koji otkriva dui njene potrebe eka da utoli njenu glad i e. Sve to ovek moe dati i svako pouzdanje u njega izneverie. Studenci e se isprazniti, jezera e se isuiti, ali na Otkupitelj je neiscrpni izvor. Mi moemo piti i opet piti, i uvek nalaziti sveu zalihu. Onaj u kome prebiva Hristos ima u sebi izvor blagoslova izvor vode koji tee u ivot veni. Iz ovog izvora on moe crpiti snagu i milost dovoljnu za sve njegove potrebe. Dok je Isus govorio o ivoj vodi, ena Ga je posmatrala sa ivom panjom. On je izazvao njeno zanimanje i probudio elju za darom o kome je govorio. Shvatila je da voda o kojoj je govorio nije voda iz Jakovljeva studenca; jer nju je stalno pila pila i ponovo ednjela. Gospode, rekla je ona, daj mi te vode da ne ednim niti da dolazim ovamo na vodu. Isus je sada naglo skrenuo razgovor. Pre no to e ova dua moi primiti dar koji joj je On eleo dati, mora priznati svoje grehe i svog Spasitelja. Rekao joj je: Idi zovni mua svojega, i doi ovamo. Odgovorila je: Nemam mua. Nadala se da e na taj nain spreiti sva ispitivanja u tom pravcu. Meutim, Spasitelj je nastavio: Dobro si kazala: nemam mua; jer si pet mueva imala, i sad koga ima nije ti mu; to si pravo kazala. Sluateljka je zadrhtala. Tajanstvena ruka okretala je stranice njene ivotne istorije, izbnosei na videlo ono za to je mislila da e osiati zauvek skriveno. Ko je bio Taj koji je mogao da ita tajne njenog ivota? Do njene svesti doprle su misli o venosti, o buduem sudu, kad e sve to je sad sakriveno da bude otkriveno. U Ovoj svetlosti probudila se njena savest. Nije mogla nita porei, ali trudila se da izbegne spomen na tako neprijatnu temu. S dubokim potovanjem rekla je: Gospode, vidim da si ti prorok! Tada, nadajui se da e uutkati osvedoenje, okrenula se spornim verskim tokama. Ako je to prorok, sigurno e je moi pouiti o ovim temama o kojima se tako dugo raspravljalo. Strpljivo joj je Isus dozvolio da povede razgovor u eljenom pravcu. U meuvremenu ekao je priliku da ponovo priblii istinu njenom srcu. Oci nai molie se Bogu na ovoj gori, rekla je ona, a vi kaate da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti. Upravo pred njihovim oima nalazilo se brdo Garizim. Hram na njemu bio je poruen, ostao je samo oltar. Samarjani i Jevreji prepirali su se oko mesta bogosluenja. Neki od predaka samarjanskog naroda nekada su pripadali Izrailju; meutim, zbog njihovih greha, Gospod je dopustio da ih pobedi jedan idolopokloniki narod. U toku mnogih pokoljenja pomeali su se sa idolopoklonicima ija je vera polako kvarila njihovu veru. Oni su, istina, smatrali da ih njihovi idoli samo podseaju na ivoga Boga, Vladara svemira; ali ipak narod je bio naveden na potovanje rezanih kipova. Kad je u vreme Jezdre obnavljan Hram u Jerusalimu, Samarjani su se eleli pridruiti Jevrejima u njegovom podizanju. Ova prednost bila im je uskraena, i izmeu ova dva naroda razvilo se ogoreno
73
neprijateljstvo. Samarjani su na brdu Garizimu podigli suparniki hram. Ovde su imali bogosluenja u skladu s Mojsijevim obrednim zakonom, iako se nisu sasvim odrekli idolopoklonstva. Meutim, na njih su navalilel nesree, neprijatelji su razruili njihov hram, i izgledalo je kao da su pod nekim prokletstvom, a ipak drali su se svojih predaja i oblika bogosluenja. Hram u Jerusalimu nisu priznavali kao dom Boji, niti jevrejsku religiju vrednijom od svoje. (***Jezdra 4.) Odgovarajui eni Isus je kazao: Veruj mi da ide vreme kad se ne ete moliti ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. Vi ne znate emu se molite; a mi znamo emu se molimo: jer je spasenje od idova. Isus je pokazao da je slobodan od jevrejskih predrasuda prema Samarjanima. Sad je pokuao slomiti predrasude ove Samarjanke prema Jevrejima. Dok se pozivao na injenicu da je vera Samarjana bila iskvarena idolopoklonstvom, objavio je da su velike istine o otkupljenju poverene Jevrejima i da e se izmeu njih pojaviti Mesija. U svetim spisima imali su jasno prikazivan Boji karakter i naela Njegove vladavine. Isus je svrstao sebe meu Jevreje kao one kojima je Bog dao znanje o Sebi. eleo je uzdignuti misli svoje sluateljice iznad razogovora o oblicima, obredima i spornim pitanjima. Ali ide vreme, rekao je, i ve je nastalo, kad e se pravi bogomoljci moliti ocu duhom i istinom, jer otac hoe takovih bogomoljaca. Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole. Ovde je obznanjena ista istina koju je Isus otkrio Nikodimu kad je rekao: Ako se ko nanovo ne rodi, ne moe videti carstva Boijega. (***Jovan 3,3) Ljudi ne dolaze u zajednicu s Nebom traei neko sveto brdo ili hram. Vera se ne sme ograniiti na spoljanje oblike i obrede. Vera koja dolazi od Boga jedina je vera koja vodi k Bogu. Da bismo Mu pravilno sluili, moramo da budemo roeni od boanskog Duha. To e oistiti srce i obnoviti um, omoguavajui nam da bolje upoznamo i vie volimo Boga. To e nam dati dragovoljnu poslunost svim Njegovim zahtevima. To je pravo bogosluenje. To je plod delovanja Svetoga Duha. Svaku iskrenu molitvu Duh oblikuje i Bog prima takvu molitvu. Kad god dua ezne za Bogom, tada se pokazuje delovanje Duha i Bog e se otkriti takvoj dui. On trai takve potovaoce. On eka da ih primi i da ih uini svojim sinovima i kerima. Dok je ena govorila sa Isusom, Njegove rei snano su uticale na nju. Nikada nije ula takvo miljenje od svetenika svoga naroda ili Jevreja. Kad je prolost njenog ivota bila stavljena pred nju, postala je svesna svoje velike potrebe. Shvatila je e svoje due, koju vode sa Siharskog studenca ne mogu nikada ugasiti. Nita to je dosad dolo u dodir s njom nije u njoj probudilo uzvieniju potrebu. Isus ju je osvedoio da ita tajne njenoga ivota; ipak oseala je da joj je On prijatelj, koji je saaljeva i voli. Iako je sama istoa Njegovoga prisustva osuivala njen greh, On nije izgovorio nijednu re optube, ve joj je govorio o svojoj milosti koja moe obnoviti duu. Poela se osvedoavati o Njegovom karakteru. U njenim mislima nastalo je pitanje: Da nije moda ovo dugooekivani Mesija? Kazala Mu je: Znam da e doi Mesija koji se zove Hristos, kad on doe kazae nam sve. Isus odgovori: Ja sam koji s tobom govorim. Kad je ena ula ove rei, u njenom srcu rodila se vera. Prihvatila je radosnu vest sa usana boanskog Uitelja. Ova ena bila je premivog uma. Bila je spremna da primi najplemenitije otkrivenje; jer se zanimala za svete spise, a Sveti Duh pripremio je njen um za primanje vee svetlosti. Prouavala je starozavetno obeanje: Proroka ispred tebe, izmeu brae tvoje, kao to sam ja, podignue ti Gospod Bog; njega sluajte. (***5. Mojsijeva 18,15) eznula je da razume ovo proroanstvo. Svetlost je ve zasjala u njenom umu. Voda ivota, duhovni ivot koji Hristos daje svakoj ednoj dui, poela je izvirati u njenom srcu. Gospodnji Duh radio je u njoj. Jasna tvrdnja koju je Hristos izloio eni ne bi mogla da bude izneta samopravednim Jevrejima. Hristos je bio mnogo uzdraniji kad je govorio s njima. Ono to je bilo uskraivano Jevrejima, i kasnije uenicima
74
nareeno da dre u tajnosti, njoj je bilo otkriveno. Isus je video da e ona svoje saznanje korisno upotrebiti dovodei druge da uestvuju u Njegovoj milosti. Kad su se uenici vratili, iznenadili su se naavi svog Uitelja u razgovoru sa enom. On nije popio osveavajui gutljaj koji je eleo, a nije ni zastao da bi jeo hranu koju su uenici doneli. Kad je ena otila, uenici su Ga molili da jede. Zatekli su Ga smirenog, utonulog u duboko razmiljanje. Njegovo je lice blistalo i oni su se bojali da prekinu Njegovu zajednicu s Nebom. Meutim, znali su da je slab i umoran i smatrali su svojom dunou da Ga podsete na Njegove telesne potrebe. Isus je prepoznao njihovo zanimanje puno ljubavi i rekao: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate. Uenici su se pitali ko Mu je to mogao doneti da jede, ali On je objasnio: Jelo je moje da izvrim volju onoga koji me je poslao, i da svrim njegov posao, (***Jovan 4,34) Isus se radovao to je svojim reima probudio savest ove ene. Video ju je kako pije vodu ivota, pa su Njegova glad i e bili utoljeni. Izvrenje misije zbog koje je napustio Nebo jaalo je Spasitelja u Njegovom radu i uzdizalo Ga iznad ljudskih potreba. Posluiti dui koja je gladna i edna istine bilo je za Njega puno vie nego jesti i piti. Za Njega je to bila uteha i osveenje. Dobroinstvo je bilo ivot Njegovoj dui. Na Otkupitelj ea za tim da Ga upoznamo, On je gladan sauea i ljubavi od onih koje je otkupio svojom krvlju. Neizrecivom eljom ezne da pou k Njemu i imaju ivot. Kao to majka, oekuje osmeh prepoznavanja od svog deteta, koji kazuje o buenju razuma, tako i Hristos oekuje izraz zahvalne ljubavi koja pokazuje da je u dui otpoeo duhovni ivot. Dok je sluala Hristove rei, ena je bila ispunjena radou. Velianstveno otkrivenje gotovo ju je savladalo. Ostavljajui krag, vratila se u grad da odnese vest i drugima. Isus je znao zato je otila. Ostavljanje kraga nepogreivo je govorilo o delovanju Njegovih rei. U iskrenoj elji svoje due da dobije vode ivota, zaboravila je svoj rad kod studenca, zabravila je Spasiteljevu e koju je elela ugasiti. Srcem koje je kiptelo od radosti, urila je svojim putem da odnese drugima dragocenu svetlost koju je primila. Hodite da vidite oveka koji mi kaza sve to sam uinila, rekla je ljudima u gradu. Da nije to Krist? Njene rei dirnule su njihova srce. Njeno lice imalo je nov izraz, a cela njena pojava pokazivala je promenu. Zanimalo ih je da vide Isusa. Izioe dakle iz grada i pooe k njemu. Dok je jo sedeo kraj studenca, Isus je gledao itna polja koja su se irila pred Njim, ije je neno zelenilo milovala zlatna sunana svetlost. Pokazujui svojim uenicima ovaj prizor, posluio se njime kao simbolom. Ne kaete li vi da su jo etiri meseca pa e etva prispjeti? Eto, velim vam: podignite oi svoje i vidite njive kako su ve ute za etvu! Dok je govorio, posmatrao je grupe ljudi koje su pristizale na studenac. Bilo je jo etiri meseca do etve, ali ovde je etva za eteoce sazrela. I koji nje, rekao je On, prima platu, i sabira rod za ivot veni, da se raduju zajedno i koji seje i koji nje; jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji nje. Ovde je Hristos istaknuo svetu slubu koju su duni initi Bogu oni koji prime evanelje. Oni moraju da budu Njegova iva orua. On trai njihovu pojedinanu slubu. Bilo da sejemo ili anjemo, mi radimo za Boga. Jedan baca seme, drugi skuplja rod; ali sija i etelec primaju plau. Oni se zajedniki raduju nagradi za svoj trud. Isus je rekao uenicima: Ja vas poslah da njete gde se vi ne trudiste; drugi se trudie, a vi u posao njihov uoste. Spasitelj je ovde unapred video veliku etvu na dan Duhova. Uenici to nisu smeli smatrati kao dostignue sopstvenih napora. Oni su uli u rad drugih ljudi. Poevi od Adamovog pada Hristos je poverovao seme rei svojim izabranim slugama, da bi bilo posijano u ljudska srca. Jedno nevidljivo orue, jedna svemona sila, radila je tiho ali delotvorno da stvori etvu. Rosa, kia i suneva svetlost Boje milosti dane su da osveavaju i hrane seme istine. Hristos e zaliti seme svojom krvlju. Njegovi uenici imali su tu prednost da budu Boji saradnici. Oni su bili saradnici s Hristom i svetim ljudima od starine. Izlivanjem
75
Svetoga Duha na dan Pedesetnice, hiljade obratie se u jednom danu. To je bio uspeh Hristovoh sejanja, etva Njegovog rada. Reima izgovorenim eni kraj studenca, posijano je dobro seme, i etva je vrlo brzo prispjela. Samarjani su doli, sluali Isusa i uzverovali Ga. Okupivi se oko Njega na studencu, obasuli su Ga pitanjima i udno primali Njegova objanjenja o onome to im je bilo nejasno. Dok su sluali, njihova zbunjenost poela je nestajati. Bili su slini narodu u velikom mraku, koji je poao za iznenadnim zrakom svetlosti dok nije naao dan. Ali nije im bio dovoljan ovaj kratak razgovor. eleli su uti vie i pozvati svoje prijatelje da i oni sluaju ovog divnog Uitelja. Pozvali su Ga u svoj grad, i molili Ga da ostane s njima. Dva dana boravio je u Samariji i jo vie ih je poverovalo u Njega. Fariseji su prezirali Isusovu jednostavnost. Prelazili su preko Njegovih uda kao da nisu postojala i zahtevali znak da je On Boji Sin. Meutim, Samarjani nisu traili nikakav znak i Isus nije uinio nijedno udo meu njima, osim to je otkrio tajnu ivota ene na studencu. Ipak, mnogi su Ga primili. U svojoj radosti rekli su eni: Sad ne verujemo vie za tvoju besedu, jer sami usmo i poznasmo da je ovaj zaista spas svetu, Hristos. Samarjani su verovali da Mesija treba doi kao Otkupitelj ne samo Jevreja ve i celog sveta. Sveti Duh predskazao je preko Mojsija da e On biti prorok poslan od Boga. Preko Jakova objavljeno je da e se Njemu pokoravati narodi, a preko Avrama da e u Njemu biti blagosloveni svi narodi na Zemlji. Na ovim tekstovima iz Svetog pisma narod Samarije zasnivao je svoju veru u Mesiju. injenica da su Jevreji pogreno tumaili kasnije proroke pripisujui prvom Hristovom dolasku slavu drugog dolaska, navelo je Samarjane da odbace sve svete spise osim onih koji su dani preko Mojsija. Meutim, poto je Spasitelj odbacio ovo pogreno tumaenje, mnogi su prihvatili kasnija proroanstva i rei samoga Hrista o Bojem carstvu. Isusu je poeo ruiti zid koji je razdvajao Jevreje i neznaboce i propovedati spasenje svetu. Iako je bio Jevrejin, slobodno se meao sa Samarjanima zanemarujui farisejske obiaje u svom narodu. Uprkos njihovim predrasudama, prihvatio je gostoprimstvo ovog prezrenog naroda, Spavao je pod njihovim krovovima, jeo je s njima za nihovim stolovima, sluio se hranom koju su pripremale i sluile njihove ruke, uio je na njihovim ulicama i postupao je s njima se velikom ljubaznou i dobrotom. U Jerusalimskom Hramu nIsak zid odvajao je predvorje od svih ostalih delova svetoga zdanja. Na ovom zidu bili su natpisi na raznim jezicima, koji su upozoravali da je samo Jevrejima i nikome vie dozvoljeno prei ovu granicu. Ako bi se koji neznaboac usudio ui u unutranjost Hrama, on bi ga obesvetio i taj prestup platio svojim ivotom. Meutim, Isus, osniva Hrama i njegove slube, privlaio je neznaboce k sebi vezama ljudskog sauea, dok im je Njegova boanska milost donela spasenje koje su Jevreji odbacili. Isusov boravak u Samariji bio je smiljen da bude blagoslov za Njegove uenike, koji su jo bili pod uticajem jevrejskog fanatizma.Smatrali su da privrenost vlastitom narodu zahteva od njih gajenje neprijateljstva prema Samarjanima. udili su se Isusovom ponaanju. Nisu mogli ne slediti Njegov primer i za ova dva dana u Samariji, vernost prema Njemu obuzdavala je njihove predrasude; ali, ipak, u srcu nisu se pomirili. Sporo su uili da njihovo omalovaavanje i mrnja moraju ustupiti mesto samilosti i sauea. Ali nakon Gospodnjeg vaznesenja, Njegove pouke vratile su im s novim znaenjem. Nakon izlivanja Svetog Duga seali su se Spasiteljevego pogleda, Njegovih rei, potovanja i nenosti u dranju prema ovim prezrenim strancima. Kad je otiao u Samariju da propoveda. Petar je unosio isti duh u svoj rad. Kad je Jovan pozvan u Efez i Smirnu, seao se iskustva kod Sihema i bio zahvalan boanskom Uitelju, koji im je, gledajui unapred tekoe s kojima e se morati sresti, pomogao svojim linim primerom.
76
Spasitelj nastavlja isti rad kad je eni iz Samarije ponudio vodu ivota. Oni koji se nazivaju Njegovim sledbenicima moda preziru i izbegavaju odbaene, ali nikakve okolnosti povezane s roenjem ili narodnom propadnou, nikakvi uslovi ivota, ne mogu od ljudi odvratiti Njegovu ljubav. Svakoj dui, ma koliko bila grena, Isus kae: Ako trai od mene, ja u ti dati ivu vodu. Poziv evanelja ne sme se ograniiti i iznositi samo izabranima, koji e nam, kako smatramo, uiniti ast ako ga prihvate. Vest treba pruiti svima. Gde god su srca otvorena da prihvate istinu, Hristos je spreman da ih pouava. On im otkriva Oca i slubu kakve poune prie. Njima, kao i eni kraj studenca, kae: Ja sam koji s tobom govorim. Kad je seo da se odmori kod jakovljevog studenca, Isus je dolazio iz Judeje, u kojoj je Njegov rad imao malo ploda. Odbacili su Ga svetenici i rabini, pa ak i ljudi koji su tvrdili da su Njegovi uenici nisu uspeli shvatiti Njegov boanski karakter. Bio je malaksao i umoran, a ipak nije zanemario priliku da progovori eni koja je bila tuinka, odvojena od Izrailja i ivela u otvorenom grehu. Spasitelj nije ekao da se okupi mnotvo. Svoje pouke esto je otpoinjao za nekolicinu okupljenu oko sebe, ali prolaznici, jedan po jedan, zastajali su da uju dok veliki broj nije s divljenjem i strahopotovanjem sluao Boje rei preko Uitelja poslanog s Neba. Radnik za Hrista ne treba misliti da ne moe istom ozbiljnou govoriti nekolici sluaoca kao i veem skupu. Moe biti da je tu prisutan samo jedan koji slua vest, ali ko moe rei koliko e dalekosean da bude njen uticaj? ak i Njegovim uenicima izgledalo je nevano da Spasitelj svoje vreme posveti Samarjanki. Meutim, On je ozbiljnije i reitije razgovarao s njom nego sa carevima, velikodostojnicima i prvosvetenicima. Pouke koje je dao ovog eni ponavljaju se do najudaljenijih krajeva Zemlje. im je nala Spasitelja, Samarjanka je dovela druge k Njemu. Dokazala je da je puno uspeniji misionar od Njegovih uenika. Uenici nisu videli u Samariji nita to bi im pokazalo da je to polje koje obeava. Njihove misli bile su usmerene na veliko delo koje treba izvriti u budunosti. Nisu videli da se upravo oko njih nalazi etva koju treba sabrati. Meutim, preko ene koju su prezirali, ceo grad doveden je da slua Spasitelja. Ona je odmah odnela svetlost svojim sunarodnicima. Ova ena predstavlja kako deluje stvarna vera u Hrista. Svaki pravi uenik raa se u Boje carstvo kao misionar. Onaj koji pije vode postaje izvorom ivota. Primalac postaje davalac. Hristova milost u dui je kao vrelo u pustinji, koje izvire da osvei sve i uini one koji su blizu smrti eljnim da piju vode ivota. P o g l a v l j e 20. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 4,4354. AKO NE VIDITE ZNAKA I UDESA Galilejci koji su se vraali s Pashe doneli su izvetaj o Isusovim udesnim delima. Sud koji su nad Njegovim delima izrekli velikodostojnici u Jerusalimu otvorio Mu je put u Galileju. Mnogi ljudi tuili su zbog zlouporabe Hrama, gramzivosti i drskosti svetenika. Nadali su se da je ovaj ovek koji je poglavare nagnao u bekstvo, moda oekivani Oslobodilac. Sad su doprle do njih vesti koje su izgleda potvrivale njihova najsvetlija iekivanja. Pronosio se glas da je prorok proglasio sebe Mesijom. Meutim, narod iz Nazareta nije verovao u Njega. Zbog toga Isus nije posetio Nazaret na svom putu u Kanu. Spasitelj je svojim uenicima izjavio da prorok nema asti na svojoj postojbini. Ljudi procenjuju karakter prema onome koliko mogu razumeti. Uskogrudi i svetovni ljudi sudili su o Hristu prema Njegovom skromnom poreklu, prema Njegovoj skromnoj odei i svakodnevnom napornom radu. Nisu mogli proceniti istou tog duha na kome nije bila nijedna mrlja greha.
77
Vesti o Hristovom povratku u Kanu ubrzo su se pronele po celoj Galileji, donosei nadu patnicima i nevoljnicima. U Kapernaumu vesti su privukle panju jednog jevrejskog plemia koji je bio u carevoj slubi. Sin ovog slubenika bolovao je od bolesti koja je izgleda bila neizleiva. Lenici su ga ostavili da umre, ali kad je otac doznao za Isusa, odluio je potreiti pomo od Njega. Dete je bilo vrlo iscrpljeno i strahovalo se da nee ostati ivo da njegovog povratka; ipak plemi je oseao da lino treba obrazloiti sluaj. Nadao se da e oeve molbe probuditi saaljenje velikog Lenika. Stigavi u Kanu, zatekao je Isusa okruenog mnotvom. Sa srcem punim strepnje probio se do Spasitelja. Njegova vera pokolebala se kad je video samo jednostavno odevenog oveka, pranjavog i umornog od puta. Posumnjao je da je ova Osoba moe uiniti ono za to ju je doao moliti; ipak zadobivi priliku da razgovara sa Isusom rekao Mu je zato je doao i zamolio Ga da poe s njim u njegov dom. Meutim, njegova alost bila je ve poznata Isusu. Pre no to je slubenik napustio svoj dom, Spasitelj je video njegovu nevolju. Ali, On je isto tako znao da je otac u svom umu uslovio svoje verovanje u Njega. Ako ne ispuni njegovu molbu, on Ga nee prihvatiti kao Mesiju. Dok je slubenik ekao muen neizvesnou, Isus je rekao: Ako ne vidite znaka i udesa ne verujte. I kraj svih dokaza da je Isus bio Hristos, molitelj je odluio da svoju veru u Njega uslovljava ispunjenjem svog zahteva. Spasitelj je suprotstavio ovo podozrivo neverovanje jednostavnoj veri Samarjana koji nisu traili nikakvo udo ili znak. Njegova re, veno prisutni dokaz Njegovog boanstva, imala je uverljivu mo koja je doprla do njihovih srca. Hrista je boljelo to e Njegov narod, kome su poverena sveta proroanstva, preuti Boji glas koji im govori preko Njegovog Sina. Ipak, plemi je imao izvesni stupanj vere, jer je doao zatraiti ono to mu se inilo najdragocenijim od svih blagoslova. Ali Isus je za njega imao vei dar. eleo je ne samo da isceli dete ve da slubenika i njegov dom naini uesnicima u blagoslovima spasenja i upali svetlost u Kapernaumu, koji je trebao vrlo brzo postati poljem Njegovog rada. Meutim, pre no to bi poeleo Hristovu milost, plemi mora razumeti svoju potrebu. Ovaj dvorski ovek predstavljao je mnoge u svom narodu. Oni su bili zainteresirani za Isusa iz sebinih pobuda. Nadali su se da e dobiti neku posebnu korist Njegovom silom i svoju veru vezali za dobijanje ove privremene pomoi, a nisu poznavali svoju duhovnu bolest i nisu videli svoju potrebu za boanskom milosti. Kao bljesak svetlosti, Spasiteljeve rei upuene plemiu razotkrile su njegovo srce. Uvideo je da je iz sebinih pobuda traio Isusa. Njegova kolebljiva vera pojavila se pred njim u svom pravom karakteru. S dubokim bolom shvatio je da bi njegova sumnja mogla njegovog sina stajati ivota. Znao je da se nalazi u prisustvu Onoga koji moe da ita misli i kome je sve mogue. U dubokoj duevnoj patnji uzviknuo je ponizno molei: Gospode! sii dok nije umrlo dete moje! Njegova vera vrsto se uhvatila za Hrista, kao to je to uinio i Jakov kad je, borei se s Anelom, uzviknuo: Ne u te pustiti dokle me ne blagoslovi. (1 Mojsijeva 32, 26) Kao i Jakov, on je nadvladao. Spasitelj se ne moe udaljiti od due koja se iznosei svoju veliku potrebu vrsto dri Njega. Idi, rekao je On, sin je tvoj zdrav. Plemi je s mirom i radou, koju nikada ranije nije poznavao otiao od Spasitelja. Ne samo to je verovao da e njegov sin ozdraviti ve je sa vrstim poverenjem verovao u Hrista kao svog Otkupitelja. Istog asa oni koji su u domu u Kapernaumu bdeli kraj deteta koje je umiralo, primetili su iznenadnu i tajanstvenu promenu. Senka smrti podignuta je s lica patnika. Grozniavost je zamenilo neno rumenilo zdravlja koje se vraalo. Usahle oi zasjale su razboritou i snaga se opet vratilla u slabo, isrcpljeno telo. Na detetu se vie nisu zapaali nikakvi znaci bolesti. Njegovo gorue telo postalo je oputeno i vlano i on
78
je utonuo u miran san. Groznica ga je napustila usred najvee vreline dana. Obitelj je bila ushiena i nastala je velika radost. Kana nije bila tako daleko od Kapernauma da se slubenik nije mogao vratiti kui te veeri nakon svog razgovora sa Isusom; ali on se nije urio na svom putu ka domu. Tek narednog jutra stigao je u Kapernaum. Kakav je to dolazak bio! Kad je otiao da nae Isusa, njegovo srce bilo je prepuno tuge. Sunev sjaj inio mu se okrutnim, a pesme ptica ismehivanjem. Kako su sasvim drukiji sad njegovi oseaji! Cela priroda kao da ima novi izgled. On gleda novim oima. Dok putuje u tiho i rano jutro, kao da cela priroda hvali Boga zajedno s njim. Dok je jo uvek na izvesnoj udaljenosti od svog doma, sluge mu izlaze u susret, u elji da otklone strepnju koju, u to su bili sigurni, on mora oseati. On nije bio iznenaen vestima koje su mu doneli, ali s dubokim zanimanjem koje oni nisu mogli razumeti, upitao je u koji as je detetu bilo bolje. Odgovorili su: Jue u sedmom sahatu pusti ga groznica, Istog trenutka kad se oeva vera uhvatila za sigurno obeanje Sin je tvoj zdrav, boanska ljubav dotakla je dete to je umiralo. Otac je pourio da pozdravi svog sina. Prigrlio ga je na svoje srce kao onoga koji je vraen iz mrtvih i bez prestanka je zahvaljivao Bogu za ovo udesno ozdravljenje. Plemi je eznuo da dozna vie o Hristu. Kad je kasnije uo Njegovo uenje, on i svi njegovi ukuani postali su Isusovi uenici. Njihova nesrea bila je blagoslovljena obraenjem cele porodice. Vesti o udu irile su se; i u Kapernaumu, u kome je Hristos uinio toliko monih dela, bio Mu je pripremljen put za linu slubu. Onaj koji je blagoslovio plemia u Kapernaumu isto toliko ezne da blagoslovi i nas. Meutim, kao i ucveljeni otac, mi esto traimo Isusa u elji za nekim zemaljskim dobrom, i tek nakon uslienja naeg zahteva polaemo poverenje u Njegovu ljubav. Spasitelj ezne da nam da vei blagoslov nego to traimo; odgaajui odgovor na nae traenje da bi nam pokazao zlo naih srca i nau duboku potrebu za Njegovom milou. On eli da odbacimo sebinost, to e nas navesti da Ga potraimo. Priznavanjem svoje bespomonosti i preke potrebe, treba da se potpuno poverimo Njegovoj ljubavi. Plemi je eleo da vidi ispunjenje svoje molitve pre nego to bi poverovao, ali morao je prihvatiti Isusuovu re da je njegova molba usliena i da mu je poklonjem blagoslov. Mi takoe trebamo nauiti ovu pouku. Ne trebamo verovati zato to vidimo ili oseamo da nas Bog uje. Mi se moramo uzdati u Njegova obeanja. Kad Mu pristupimo u veri, svaka molba ulazi u Boje srce. Kad traimo Njegov blagoslov, trebamo verovati da ga primamo i da Mu se zahvalimo to smo ga primili. Tada treba da prihvatimo svoje dunosti, uvereni da emo blagoslov primiti kad nam bude najpotrebniji. Kad nauimo tako initi, znaemo da su nae molitve usliene. Bog e jo izobilnije sve initi, po bogatstvu slave svoje i po injenju prevelike sile njegove. (***Efescima 3,20,16; 1,19) P o g l a v l j e 21. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 5. BETSAIDA I SINEDRION U Jerusalimu pak kod Ovijih vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitsaida, i oko nje pet pokrivenih tremova, u kojima leae mnotvo bolesnika, slepih, hromih, suvih koji ekahu da se zaljulja voda. U odreeno vreme vode u ovoj banji bi se zamutile, a postojalo je javno verovanje da je to bilo delovanje natprirodne sile pa onaj koji ue u vodu poto se voda zamuti, ozdravie bio bolestan od ma kakve bolesti. Stotine bolesnika poseivale su ovo mesto, ali kad se voda zamutila, guva je bila tako velika da je masa urei napred gazila slabije ljude, ene i decu. Mnogi se nisu mogli ni pribliiti banji. Drugi koji
79
su uspeli prii blie umirali su na njenom rubu. Oko ovog mesta bili su podignuti zakloni koji su titili bolesnike od jare preko dana i hladnoe preko noi. Bilo je i nekih koji su provodili noi pod ovim tremovima, puzei do ruba bazena iz dana u dan, uzaludno se nadajui ozdravljenju. Isus je opet nalazio u Jerusalimu. Dok je hodao sam, moglo se videti da razmilja i da se moli. Doao je do banje. Video je nesrene bolesnike kako ekaju ono to im je kako su smatrali bila jedina mogunost za ozdravljenje. eleo je pokazati svoju isceliteljsku silu i svakog bolesnika uinit zdravim. Ali, bio je subotnji dan. Mnotvo je odlazilo u Hram na bogosluenje, pa je znao da bi takvo delo ozdravljenja podstaklo predrasude Jevreja i prerano zaustavilo Njegov rad. Meutim, Spasitelj je ugledao prizor krajnje bede. Bio je tu ovek hrom i bespomoan ve trideset i osam godina. Njegova bolest u velikoj meri bila je rezultat njegovog greha i na nju se gledalo kao na Boju kaznu. Sam i bez prijatelja, oseajui se iskljuenim iz Boje milosti, ovaj bolesnik je proveo duge godine u patnji. U vreme kad se oekivalo da e se voda zamutiti, oni koji su se saalili na njegovu bespomonost, doneli bi ga do tremova. Meutim, u presudnom trenutku nije imao nikoga da mu pomogne. Video je talasanje vode, ali nikada nije mogao doi blie od ruba bazena. Drugi, jai, uronili bi pre njega. Nije se mogao uspeno boriti sa sebinom gomilom koja se jagmila za prvenstvo. Njegovi istrajni napori prema jedinom cilju, njegova briga i stalno razoaranje brzo su iscrpljivali ostatak njegove snage. Bolestan ovek leao je na svom odru i s vremena na vreme podizao glavu da promotri bazen, kad se jedno neno lice puno sauea nagnulo nad njim, a rei: Hoe li da bude zdrav? privukle njegovu panju. Nada je osvetlila njegovo srce. Oseao je da e na neki nain dobiti pomo. Meutim, radost ohrabrenja uskoro je iezla. Setio se koliko je puta pokuavao stii do bazena i da sad ima malo nade da e preiveti dok se voda bude ponovo zamutila. Umorno se okrenuo i rekao: Da, Gospode; ali nemam oveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja doem drugi sie pre mene. Isus nije traio od ovog paenika da pokae veru u Njega. Jednostavno je kazao: Ustani, uzmi odar svoj i hodi. Meutim, vera ovog oveka uhvatila se za tu re. Svaki ivac i mii ustreptao je novim ivotom, a zdravlje je pokrenulo njegove hrome udove. Bez dvojbe pokrenuo je svoju volju da poslua Hristovu naredbu i svi njegovi miii odgovorili su njegovoj volji. Skoivi na noge, utvrdio je da je postao ovek pun snage. Isus mu nije dao nikavo obeanje o boanskoj pomoi. ovek je mogao zastati, posumnjati i tako izgubiti svoju jedinu priliku za ozdravljenje. Meutim, verovao je Hristovoj rei i postupajui po njoj, dobio snagu. Istom verom i mi moemo primiti duhovno isceljenje. Zbog greha odvojili smo se od ivota u Bogu. Nae due su bolesne i oduzete. Sami nismo u stanju da ivimo svetim ivotom vie no to je nemoan ovek bio u stanju da hoda. Postoje mnogi koji shvataju svoju bespomonost i eznu za takvim duhovnim ivotom koji e ih dovesti u sklad s Bogom; uzalud se trude da ga postignu. U oajanju oni viu: Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti od tela smrti ove? (***Rimljanima 7,24) Neka ovi beznadeni ljudi koji se bore pogledaju gore! Spasitelj se nadvije nad one koje je iskupio svojom krvlju, govorei s neizrecivom nenou i saaljenjem: Hoe li da bude zdrav? On vas poziva da ustanete zdravi i spokojni. Ne ekajte da osetite kako ste ozdravili. Verujte Njegovoj rei i ona e se ispuniti! Satvite svoju volju na Hristovu stranu! Odluite da Mu sluite, i delovanjem po Njegovoj rei primiete snagu. Kakva god moe da bude loa navika i velika strast koja je dugim poputanjem vezala i duu i telo, Hristos je moe odreiti. On ezne da to uini. On e dati ivot dui koja je mrtva zbog prestupa svojih. (***Efescima 2,1) On e osloboditi roba koga dre slabosti, nesree i lanci greha.
80
Namrgoeni prekinuli su ga pitanjem zato svoj leaj nosi u subotnji dan. Strogo su ga podsetili da nije po Zakonu nositi terete u Gospodnji dan. U svojoj radosti ovek je zaboravio da je bila Subota, pa ipak nije oseao nikakvu osudu, jer je posluao naredbu Onoga koji je imao takvu silu od Boga. Hrabro je odgovorio: Koji me isceli on mi ree: uzmi odar svoj i hodi. Pitali su ga ko je to uinio, ali on nije mogao odgovoriti. Ovi poglavari znali su dobro da se samo jedan pokazao sposobnim da uini ovo udo; ali eleli su pravi dokaz da je to bio Isus, da bi Ga mogli optuiti kao prekriitelja Subote. Po njihovom rasuivanju, On ne samo to je prekrio Zakon time to je iscelio bolesnog oveka u Subotu ve je uinio svetogre naloivi mu da ponese svoj leaj. Oduzeti ovek nakon izleenja sagnuo se da podigne svoje leaj, ustvari samo jednu prostirku i deku, a kad se uspravio s oseajem ushita, traio je oko sebe svog Oslobodioca, ali Isus je iezao u mnotvu. ovek se bojao da Ga nee prepoznati ako Ga bude ponovo video. Dok je urio svojim putem, vrstim, slobodnim korakom, hvalei Boga i radujui se svojoj novoj snazi, sreo je neke fariseje i odmah im ispriao o svom izleenju. Bio je iznenaen hladnoom kojom su sluali njegovo izlaganje. Jevreji su tako izopaili Zakon da su od njega nainili ropski jaram. Njihovi besmisleni zahtevi postali su poslovini meu drugim narodima. Naroito je Subota bila ograena svakovrsnim besmislenim ogranienjima. Nije im bila radost, svetinja Gospodu i slavna. Knjievnici i fariseji nainili su od njenog svetkovanja nepodnoljiv teret. Jevrejinu nije bilo dozvoljeno da potpali vatru, pa ak ni da zapali sveu u Subotu. Prema tome narod je zavisio od neznaboaca za mnoge usluge koje su njihova pravila zabranjivala da sami uine. Nisu razmiljali, ako su ta dela grena, da su i oni koji zapoljavaju druge da im uine isto toliko krivi kao da su sami izvrili taj rad. Smatrali su da je spasenje ogranieno na Jevreje i da stanje svih drugih, budui da je ve beznadeno, ne moe da bude gore. Meutim, Bog nije dao nijednu zapovest koju svi ne bi mogli posluati. Njegovi zakoni ne odobravaja nerazumna ili sebina ogranienja. U Hramu Isus je sreo oveka kog je izleio. Doao je da prinese rtvu za greh a i i zahvalnu rtvu za veliku milost koju je primio. Naavi ga meu vernicima Isus mu se otkrio reima opomene Eto si zdrav, vie ne grei, da ti ne bude gore. Isceljeni ovek bio je presretan kad je sreo svog Oslobodioca. Neznajui za neprijateljstvo prema Isusu, rekao je farisejima koji su ga ispitivali, da je to Taj koji ga je iscelio. I za to gonjahu idovi Isusa, i gledahu da ga ubiju, jer injae to u subotu. Isus je bio izveden pred Sinedrion da odgovara na optubu zbog krenja Subote. Da su Jevreji u to vreme bili nezavisan narod, takva optuba bi posluila njihovoj nameri da Ga ubiju. To je spreavala njihova pokorenost Rimljanima. Jevreji nisu imali pravo da dosude smrtnu kaznu, a optube iznete protiv Hrista ne bi imale znaenja na rimskom sudu. Meutim, bilo je i drugih ciljeva koje su nameravali postii. Uprkos njihovim naporima da osujete Njegovo delo, Hristos je stekao, ak i u Jerusalimu, vei uticaj u narodu no to su ga oni imali. Mnotvo koje se nije zanimalo za pridike rabina, bilo je privueno Njegovim uenjem. Mogli su razumeti Njegove rei, i njihova srca bila su zagrijana i uteena. Govorio je o Bogu nekao o osvetoljubivom sucu, ve kao o nenom ocu, otkrivajui Boji lik onako kako se ogledao u Njemu samom. Njegove rei bile su kao melem za ranjenu duu. Kako svojim reima tako i svojim delima milosra lomio je surovu mo starih tradicija i ljudskih zapovesti i iznosio Boju ljubav u njenoj neiscrpnoj punoi. U jednom od najranijih proroanstava o Hristu zapisano je: Palica vladalaka nee se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne doe onaj kome pripada, i njemu e se pokoravati narodi. (1 Mojsijeva 49,10) Narod se skupljao oko Hrista. Srcem punim naklonosti mnotvo je radije prihvatilo pouke o ljubavi i dobroj volji nego stroge obrede koje su zahtevali svetenici. Da se svetenici i rabini nisu suprotstavili, Njegovo uenje izvrilo bi takvu reformu kakvu ovaj svet nikada nije doiveo. Ali,
81
da bi odrali svoju mo, ove voe odluile su slomiti Isusov uticaj. Njegovo izvoenje pred Sinedrion i javna osuda Njegovog uenja pomoi e im da to postignu; jer narod je jo gajio veliko potovanje prema svojim verskim voama. Ako je ko imao smelosti da osudi rabinske zahteve ili pokua olakati teret koji su natovarili narodu, smatrali su ga krivim ne samo zbog bogohuljenja ve i izdaje. Na ovoj osnovi rabini su se nadali da e izazvati sumnju u Hrista. Oni su Ga predstavili kao Onoga koji pokuava oboriti utvrene obiaje, i na taj nain izazvati podvojenost u narodu i pripremiti put za potpuno podjarmljivanje od strane Rimljana. Meutim, planovi koje su rabini tako revno pokuavali sprovesti u delo, imali su svoje poreklo na jednom drugom savetu, a ne na Sinedrionu. Poto Sotona nije uspeo savladati Hrista u pustinji, ujedinio je svoje snage da bi Mu se odupro u Njegovoj slubi i, ako je mogue, osujetio Njegov rad. Ono to nije mogao izvriti neposrednim linim naporom, odluio je postii lukavstvom. im se povukao nakon sukoba u pustinju, odmah je na savetu sa svojim zaverenicima-anelima usavrio planove za dalje zaslepljivanje umova jevrejskog naroda tako da ne prepozna svog Otkupitelja. Isplanirao je da u verskom svetu radi preko svojih ljudskih orua ispunjavajui ih svojim neprijateljstvom prema Poborniku istine. On e ih navesti da odbace Hrista i to vie zagoraju njegov ivot, nadajui se da e ga obeshrabriti u njegovoj misiji. Voe u Izrailju postale su sotonina sredstva u borbi protiv Spasitelja. Isus je doao da uini zakon velikim i slavnim, On nije umanjio njegovu uzvienost, ve ju je uzdigao. Pismo kae: Nee mu dosaditi, niti e se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji. (***Isaija 42,21.4) Doao je da oslobodi Subotu od tekih zahteva koji su je uinili prokletstvom umesto blagoslovom. Iz ovog razloga On je izabrao Subotu da izvri delo ozdravljenja u Vitsaidi. Mogao je izleiti bolesnog oveka i u neki drugi dan sedmice, ili ga je mogao izleiti a da mu ne naloi da ponese svoj leaj. Ali, to Mu ne bi dalo priliku koju je eleo. U osnovi svakog dela u Hristovom ivotu na Zemlji nalazila se neka mudra namera. Sve to je inio bilo je vano samo po sebi i po svojoj pounosti. Meu nesrenicima u banji izabrao je najtei sluaj na kome je iskazao svoju isceljujuu silu i naredio oveku da ponese svoj leaj kroz grad i tako objavi veliko delo uinjeno nad njim. Ovo e pokrenuti pitanje to je zakonito initi Subotom i otvorie Mu put da optui jevrejska ogranienja u pogledu Gospodnjeg dana i objavi da je njihovo predanje nitavno. Isus im je objasnio da je delo izleenja bolesnih u skladu sa zakonom o Suboti. Ono je bilo u skladu s radom Bojih anela koji neprekidno silaze i penju se izmeu Neba i Zemlje sluei oveanstvu koje pati. Otac moj doslije ini, i ja inim. Svi su dani Boji u kojima se trebaju sprovesti u delo Njegovi planovi za ljudski rod. Ako je jevrejsko tumaenje Zakona bilo ispravno, tada grei Jahve ije delo oivljava i odrava svako bie, otkako je postavio temelje Zemlji; tada On, koji je objavio da je Njegovo delo dobro i koji je ustanovio Subotu kao spomen na dovrenje dela, mora zavriti svoj rad i zaustaviti neprekidan hod svemira. Treba li Bog zabraniti Suncu da vri svoju dunost u Subotu, da uskrati njegove tople zrake da zagrijavaju Zemlju i hrane bilje koje raste? Da li sustav svetova mora mirovati u toku tog svetog dana? Treba li On narediti potocima da ne zalivaju polja i ume i naloiti morskim valovima da ne stvaraju svoje neprekidne oseke i plime? Mora li penica i kukuruz prestati da rastu, a zarudeli grozd zaustaviti rumenilo svoje zrelosti? Mora li drvee i cvee prestati da pupa i cveta u Subotu? U tom sluaju ljudi ne bi dobili plodove zemlje i blagoslove koji ivot ine poeljnim. Priroda mora nastaviti svoj nepromenljiv tok. Bog ne moe ni za trenutak zadrati svoju ruku, jer bi ovek klonuo i umro. Tog dana i ovek mora raditi. ivotnim potrebama mora se odgovoriti, bolesni se moraju negovati, oskudica siromanih mora se ublaiti. Nee ostati bez krivice onaj ko u Subotu zanemari da pomogne u
82
nevolji. Boji sveti odmor nainjen je za oveka i dela milosra su u savrenom skladu s njenim ciljem. Bog ne eli da Njegova stvorenja ijedan as podnose bol koja se moe otkloniti u Subotu ili u bilo koji drugi dan. Iskanja od Boga su ak vea u Subotu nego ostalih dana. Njegov narod u to vreme naputa svoj uobiajeni rad i provodi vreme u razmiljanju i bogosluenju. Oni trae od Njega mnogo vie pomoi nego drugih dana. Trae Njegovu posebnu panju. Ponizno i uporno trae Njegove posebne blagoslove. Bog ne eka da Subota proe pa da tek onda ispuni ove molbe. Nebeski rad nikad ne prestaje, te se i ljudi ne trebaju nikad odmarati od injenja dobra. Subota nije zamiljena da bude razdoblje beskorisnog nerada. Zakon zabranjuje svetovni rad na Gospodnji dan od odmora; naporan rad kojim zaraujemo za ivot mora prestati; nikakav rad tog dana za svetovna zadovoljstva ili u korist nije u skladu sa Zakonom; ali kao to je Bog prestao sa svojim stvaralakim radom i odmarao se u Subotu, i blagoslovio je, tako i ovek treba napustiti svoje zanimanje iz svakodnevnog ivota i te svete trenutke nameniti zdravom odmoru, slubi Bogu i svetim delima. Hristovo izleenje bolesnog bilo je u savrenom skladu sa zakonom. Ono je odalo poast Suboti. Hristos je istakao svoja jednaka prava s Bogom u radu koji je bio isto tako svet i koji je imao isti karakter kao rad Njegovog Oca na Nebu. Meutim, fariseji su se jo vie razjarili. Prema njihovom razumevanju, On ne samo to je prekrio Zakon ve je time to je Boga nazvao Ocem svojim proglasio sebe jednakim Bogu. (***Jovan 5,18) Cio jevrejski narod nazivao je Boga svojim Ocem, i oni se ne bi tako razgnevili da je i Hristos predstavio sebe kako stoji u istom odnosu prema Bogu. Optuili su Ga zbog bogohuljenja, pokazujui da Ga shvataju kao Onoga koji na to polae pravo u najuzvienijem smislu. Ovi Hristovi protivnici nisu imali nikakve dokaze da se suprotstave istinama koje je on utiskivao u njihovu svest. Oni su mogli navoditi samo svoje obiaje i predanja, a to je izgledalo slabo i beivotno u usporedbi s dokazima koje je Isus crpio iz Boje rei i stalnog toka prirode. Da su rabini oseali ikakvu elju da prime svetlost, bili su osvedoeni da Isus govori istinu. Meutim, izbegavali su injenice o kojima je govorio u vezi sa Subotom i pokuavali podstaknuti gnev protiv Njega zato to je tvrdio da je jednak s Bogom. Bes poglavara nije znao za granice. Da se nisu bojali naroda, svetenici i rabini bi tog trenutka ubili Isusa. Ali, narodni oseaji prema Njemu bili su snani. Mnogi su u Isusu prepoznali prijatelja koji je izleio njihove bolesti i uteio njihove tuge, pa su opravdali Njegovo isceljenje bolesnika iz Vitsaide. Tako su za stanovito vreme voe bile primorane da priguuju svoju mrnju. Hristos je odbio optubu o bogohuljenju. Moja je vlast, rekao je, da vrim ovo delo za koje me optuujete, jer sam ja Boji Sin, jedan s Njim po prirodi, volji i cilju. U svim Njegovim delima stvaranja i provienja ja saraujem s Bogom: Sin ne moe nita initi sam od sebe nego to vidi da otac ini. Svetenici i rabini pozvali su na odgovornost Bojeg Sina ba zbog onog dela, zbog kojeg je poslan na svet da Ga izvri. Svojim gresima ni su se odvojili od Boga i u svojoj oholosti delovali su nezavisno od Njega. Bili su sami sebi dovoljni i nisu shvatali potrebu za uzvienijom mudrou koja bi upravljala njihovim delima. Meutim, Boji Sin, bio je potinjen Bojoj volji i bio je zavisan od Njegove sile. Hristos je potpuno bio osloboen svoga ja, tako da nije pravio nikakve planove za sebe. Prihvatio je Boje planove odreene za Njega i iz dana u dan Otac Mu je otkrivao svoje planove. I mi treba da zavisimo od Boga tako da na ivot bude jednostavno ostvarivanje Njegove volje. Kad se Mojsije pripremao da gradi ator od sastanka kao Boje prebivalite, dobio je uputstva da sve stvari naini prema uzoru koji mu je pokazan na brdu. Mojsije je bio pun revnosti da izvri Boji zadatak; najdarovitiji, najvetiji ljudi bili su mu pri ruci da sprovedu njegove predloge. Ipak trebao je nainiti svako zvonce, svaki ipak, svaku resu, svaku rub, svaku zavesu, ili bilo koji sud u Svetinji potpuno u skladu sa slikom koja mu je pokazana. Bog ga je pozvao na brdo i otkrio mu nebeske stvari. Gospod ga ja pokrio
83
svojom slavom, da bi mogao da vidi uzorak po kome su nainjeni svi predmeti. Tako je Izrailju, u kome je eleo svoje prebivalite, otkrio svoj slavni ideal karaktera. Uzor im je pokazan na brdu, kad je Zakon dan na Sinaju, i kad je Gospod prolazei ispred Mojsija izjavio: Gospod, Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom, koji uva milost hiljadama, prata bezakonja i nepravde i grehe. (***2. Mojsijeva 34,6,7) Izrailj je izabrao sopstveni put. On nije zidao prema modelu; ali Hristos, pravi hram za Boje prebivanje, oblikovao je svaku pojedinost svog zemaljskog ivota u skladu s Bojim idealom. On je rekao: Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu. (***Psalam 40,8) Tako na karakter treba da se izgradi za stan Boji u duhu. (***Efescima 2,22) Moramo nainiti sve po prilici upravo Onoga koji postrada za nas i nama ostavi ugled da idemo njegovim tragom. (***Jevrejima 8,5; ***1. Petrova 2,21) Hristove rei ue nas da sebe smatramo neraskidivo povezanima sa svojim nebeskim Ocem. Ma kakav bio na poloaj, mi zavisimo od Boga koji sve sudbine dri u svojim rukama. On nam je odredio posao i obdario nas je sposobnostima i sredstvima za taj posao. Dokle god se potinjavamo Bojoj volji, i uzdamo u Njegovu silu i mudrost, biemo voeni sigurnim stazama, da bismo ispunili svoj odreeni deo u Njegovom velikom planu. Meutim, ovek koji se uzda u svoju mudrost i silu odvaja se od Boga. Umesto da radi u jedinstvu s Hristom, on ispunjava ciljeve neprijatelja Boga i oveka. Spasitelj je nastavio: to on (Otac) ini ono i sin ini onako Kako to otac podie mrtve i oivljuje, tako i sin koje hoe oivljuje. Sadukeji su smatrali da nee biti vaskrsenja tela; ali Isus im je rekao da je jedno od najveih dela Njegovog Oca podizanje mrtvih, i da i On sam ima silu da uini isto delo. Ide as, i ve je nastao, kad e mrtvi uti glas sina Boijega, i uvi oivljeti. Fariseji su verovali u vaskrsenje mrtvih. Hristos izjavljuje da je i sad meu njima sila koja daje ivot mrtvima, i da e je oni videti. Ista sila vaskrsenja daje ivot duama koje su mrtve za prestupljenja i grehe svoje. (***Efescima 2,1) Taj duh ivota u Isusu Hristu, sila vaskrsenja njegova, oslobaa ljude od zakona grehovnoga i smrti. (***Filibljanima 3,10; ***Rimljanima 8,2) Nadmo zla je sruena i dua verom uva se od greha. Onaj koji svoje srce otvara Hristovom duhu postaje deoniar u toj monoj sili koja e njegovo telo podii iz groba. Ponizni Nazareanin potvrdio je svoje stvarno uzvieno poreklo. Uzdigao se iznad ljudske prirode, odbacio je greh i sramotu i stao otkriven, On kome su aneli pokazivali potovanje, Sin Boji, jedan s Tvorcem svemira. Njegovi sluaoci bili su zadivljeni. Nijedan ovek nije nikada izgovarao rei kao to su bile Njegove, niti se ponaao s takvim carskim dostojanstvom. Njegovo kazivanje jasno je i jednostavno i potpuno objavljuje Njegov zadatak i dunost sveta. Jer otac ne sudi nikome, nego sav sud dade sinu, da svi potuju sina kao to oca potuju. Ko ne potuje sina ne potuje oca koji ga je poslao Jer kako to otac ima ivot u sebi, tako dade i sinu da ima ivot u sebi; i dade mu vlast da i sud ini, jer je sin oveji. Svetenici i poglavari postavili su se kao suci da osude Hristov rad, ali On je izjavio da je i njihov Sudac i Sudac cele Zemlje. Svet je poveren Hristu i preko Njega dolazio je svaki blagoslov od Boga palom ljudskom rodu. On je bio Otkupitelj pre kao i posle svog utelovljenja. U trenutku kad se pojavio greh, tu je bio i Spasitelj. Dao je svetlost i ivot svima i prema meri darovane svetlosti svakome e biti sueno. On koji je dao svetlost, koji je sledio duu najnenijim pozivima, teei da je iz greha dovede u svetost, istodobno je i Zastupnik i Sudac. Od nastanka velike borbe na Nebu Sotona je odravao svoje delo prevarom, a Hristos je radio na tome da obelodani njegove planove i slomi njegovu silu. On je bio taj koji je stao nasuprot varalici i koji je kroz sve vekove eznuo da otrgne zarobljene od njegove vlasti, On je Onaj isti koji e izrei sud svakom biu. A Bog dade mu vlast da i sud ini, jer je sin oveji Zato to je okusio pravi talog ljudske bede i iskuenja i zato to shvata slabosti i grehe ljudi, zato to se umesto nas hrabro suprotstavio Sotoninim
84
iskuenjima, i to e postupati pravedno i neno s duama koje su spasene Njegovom prolivenom krvi zbog svega ovoga Sin oveji je odreen da sprovede sud. Meutim, Hristovo delo nije bilo da sudi, ve da da spasenje. Jer Bog ne posla sina svojega na svet da sudi svetu, nego da se svojet spase kroza nj. (***Jovan 3,17) Pred Sinedrionom Isus je izjavio: Ko moju re slua i veruje onome koji je mene poslao, ima ivot veni, i ne dolazi na sud, nego je preao iz smrti u ivot. (***Jovan 5,24) Pozvavi svoje sluaoce da se ne ude, Hristos je pred njima jo ire otkrio tajnu budunosti. Ide as, rekao je On, u koji e svi koji su u grobovima uti glas sina Boijega. I izii e koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vaskrsenje suda. (***Jovan 5,28.29) Ovu sigurnost budueg ivota Izrailj je tako dugo oekivao, nadajui se da e je dobiti prilikom Mesijinog dolaska. Jedina svetlost koja moe da obasja tamu groba sada je zasjala nad njima. Samovolja je slepa. Isus je povredio predanje rabina i nije se obazirao na njihov autoritet i oni nisu hteli verovati. Vreme, mesto, prilika, snaga oseaja koja je obuzela skup, sve se ujedinilo da Hristove rei pred Sinedrionom uini jo uticajnijim. Najvia verska vlast celog naroda traila je ivot Onoga koji je objavio sebe obnoviteljem Izrailja. Gospodar Subote bio je izveden pred zemaljski sud da odgovara za krenje zakona o Suboti. Kad je tako neustraivo objavio svoju misiju, Njegovi suci posmatrali su Ga sa zapanjenou i besom; meutim, Njegovim reima nije se moglo odgovoriti. Oni Ga nisu mogli osuditi. Poricao je pravo svetenicima i rabinima da Ga sasluavaju ili se meaju u Njegov rad. Oni nisu dobili takvo ovlatenje. Njihove tvrdnje bile su zasnovane na njihovoj oholosti i bezobzirnosti. On nije hteo priznati krivicu za koju su Ga optuivali, a niti dozvoliti da Ga oni pouavaju o veri. Umesto da se ispria za delo zbog kojeg su Ga okrivili ili da objanjava razlog svoga postupka, Isus se suprotstavio poglavarima i optueni je postao tuilac. Ukorio ih je zbog tvrdoe njihovog srca i nepoznavanja svetih spisa. Izjavio je da su oni odbacili Boju re, budui da su odbacili Njega koga je Bog poslao. Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima ivot veni; i ona svedoe za mene. (***Jovan 5,39) Svaka stranica istorije, propisa, ili proroanstava starozavetnih spisa bila je obasjana slavom Bojeg Sina. Toliko koliko je bio boanska ustanova, celokupni sistem judeizma bio je jedinstveno proroanstvo radosne vesti. O Hristu svedoe svi proroci. (***Dela 10,43) Od obeanja datog Adamu, preko niza patrijaraha i Mojsijevog zakona, nebeska velianstvena svetlost uinila je jasnim tragove Otkupiteljevih stopa. Proroci su gledali Vitlejemsku zvezdu ilo /kome pripada palica vladalaka/, koji treba da doe, dok su se budui dogaaji u tajanstvenom toku odvijali pred njima. Hristova smrt prikazana je u svakoj rtvi. U svakom oblaku kada uzdizala se njegova pravda. Svaka truba oprosne godine oglaavala je njegovo ime. U duboko upeatljivoj tajni Svetinje nad svetinjama nastavala je Njegova slava. Jevreji su posedovali svete spise i pretpostavljali da samo formalnim poznanjem rei imaju veni ivot. Meutim, Isus je rekao: I rei njegove nemate u sebi Odbacujui Hrista u Njegovoj rei, odbacili su Ga i kao linost. I neete da doete k mani, rekao je On, da imate ivot. Jevrejske voe prouavale su proroka uenja o Mesijinom carstvu, ali inili su to ne iz iskrene elje da doznaju istinu, ve s namerom da pronau dokaz koji e podrati njihove slavoljubive nade. Kad je Hristos doao na nain koji je bio suprotan njihovim oekivanjima, nisu Ga primili, a da bi opravdali sebe, pokuali su Ga prikazati kao varalicu. Kad su jednom stupili na tu stazu, Sotoni je bilo lako da jaa njihovo protivljenje prema Hristu.Iiste rei koje su trebale da budu primljene kao dokaz Njegovog boanstva, bile su protumaene protiv Njega. Tako su oni Boju istinu pretvorili u la i to im je Spasitelj neposrednije govorio o svojim delima blagodati, utoliko su bili odluniji u odbacivanju te svetlosti.
85
Isus je rekao: Ja ne primam slave od ljudi. On nije eleo uticaj Sinedriona, ni njegovo odobrenje. Od njihovog priznanja nije mogao primiti nikakvu poast. Bio je odenut au i vlau s Neba. Da je eleo, aneli bi doli da Mu odaju potu; Otac bi opet posvedoio Njegovo boanstvo. Meutim, zbog njih samih, zbog naroda ije su voe bili, eleo je da jevrejski poglavari prepoznaju Njegov karakter i prime blagoslove koje im je doneo. Ja dooh u ime oca svojega i ne primate me: ako drugi doe u ime svoje, njega ete primiti. Isus je doao po Bojoj punomoi, nosei Njegov lik, ispunjavajui Njegovu Re i traei Njegovu slavu, ipak, voe u Izrailju nisu Ga prihvatile; meutim, kad bi drugi doli, ipak, voe u Izrailju nisu ga prihvatile; meutim, kad bi drugi doli, prisvajajui Hristov karakter, a radei po svojoj volji i traei vlastitu slavu, oni bi ih primili. A zato? Zato to onaj koji trai vlastitu slavu privlai elju za samouzvienjem kod drugih. Takvim pozivima Jevreji su se mogli odazvati. Oni bi prihvatili lanog uitelja zato to bi laskao njihovoj gordosti odobravajui njihova miljenja i predanja koja su gajili. meutim, Hristovo uenje nije se podudaralo s njihovim predodbama. Ono je bilo duhovno i zahtevalo je rtvovanje sebe, i zato Ga nisu primili. Oni nisu poznavali Boga i Njegov glas kroz Hrista bio je glas stranca. Ne ponavlja li se to isto i u nae vreme? Zar nema mnogih, ak verskih voa, ija su srca toliko otvrdnula na glas Svetoga Duha da vie ne mogu prepoznati Boji glas? Zar oni ne odbacuju Boju re da bi mogli odrati vlastita predanja? Jer da ste verovali Mojsiju, rekao je Isus, tako biste verovali i meni; jer on pisa za mene. A kad njegovim pismima ne verujete kako ete verovati mojim reima? Isus je bio taj koji je govorio preko njihovog velikog voe, oni bi ga prepoznali u Hristovom uenju. Da su verovali Mojsiju, verovali bi Njemu o kome je Mojsije pisao. Isus je znao da su svetenici i rabini bili reeni da Mu oduzmu ivot; pa ipak On im je jasno protumaio svoju zajednicu s ocem i svoj odnos prema svetu. Videli su da njihovo suprotstavljanje nije imalo nikakvog opravdanja, a ipak nisu uguili svoju ubilaku mrnju. Obuzeo ih je strah dok su bili svedoci uverljive sile koja je pratila Njegov rad, ali oni su se ogluili na Njegove opzive, sami sebe zatvorivi u tamu. Oni su bili potpuno neuspeni u potkopavanju Isusovog autoriteta i odvraanju potovanja i panje ljudi od kojih su mnogi bili uvereni Njegovim reima. I sami poglavari oseali su duboku osudu dok je On osvedoavao njihovu savest o krivici; ipak to ih je jo vie ogorilo protiv Njega. Odluili su da Mu oduzmu ivot. Razaslali su vesnike po celoj zemlji da opominju narod protiv Isusa kao varalice. Uhode su bile razaslane da motre na Njega i izvetavaju o tome to govori i radi. Dragi Spasitelj sad je najizvesnije stajao pod senkom krsta.
P o g l a v l j e 22. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 11.111; 14,111; ***Marku 6,1728; ***Luki 7,1928. UTAMNIENJE I SMRT JOVANOVA Jovan Krstitelj je prvi objavljivao Hristovo carstvo, i bio prvi u stradanju. Sa slobode koju je imao u pustinji i iz mnotva koje se oslanjalo na njegove rei, naao se okruen zidovima tamnike elije. Postao je zarobljenik u tvravi Iroda Antipe. Vei deo svoje slube Jovan je proveo u oblasti istono od Jordana, koja je bila pod upravom Antipe. I sam Irod sluao je Krstiteljevo propovedanje. Raspusni car drhtao je sluajui poziv na pokajanje. Jer se Irod bojae Jovana, znajui da je ovek pravedan i svet i mnogo kojeta injae kako mu on ree, i rado ga sluae. Jovan je s njim postupao dosledno, optuujui njegovu grenu
86
vezu s Irodijadom, enom njegovog brata. Irod je nemono pokuavao raskinuti lanac strasti koji ga je sputavao, ali Irodijada ga je jo vre uhvatila u svoje zamke, a Krstitelju se osvetila tako to je navela Iroda da ga baci u tamnicu. Jovanov ivot bio je ispunjen marljivim radom i zato su ga sumornost zatvorenikog ivota i nerad teko pritiskivali. Kako je sedmicu za sedmicom prolazio ne donosei nikakve promene, u njega se polako uvlaila potitenost i sumnja. Njegovi uenici nisu ga zaboravili. Njima je bio dozvoljen pristup u zatvor, tako da su mu mogli donositi vesti o Isusovim delima i rei kako se narod stie k Njemu. Ali postavljali su pitanje zato ovaj novi uitelj, ako je Mesija, ne ini nita to bi uticalo na Jovanovo osloboenje. Kako moe dopustiti da Njegov verni vesnik bude lien slobode a moda i ivota? Ova pitanja nisu bila beznaajna. Navodila su Jovana na sumnje, koje se inae nikada ne bi pojavile. Sotona se radovao sluajui rei ovih uenika i videi kako one ranjavaju duu Gospodnjeg vesnika. O, kako esto oni koji sebe smatraju prijateljima dobrog oveka i koji eznu za tim da mu pokau svoju vernost, postaju njegovi najopasniji neprijatelji! Kako ga esto njihove rei obeshrabruju i rastuuju umesto da jaaju njegovu veru! Kao i Spasiteljevi uenici, Jovan Krstitelj nije shvatio prirodu Hristovog carstva. Oekivao je da e Isus zauzeti Davidov prestol, i kako je vreme prolazilo, a Spasitelj nije zahtevao nikakvu carsku vlast, Jovan je postao zbunjen i uznemiren. On je objavljivao narodu da se Isaijino proroanstvo mora ispuniti da bi se pripremio put pred Gospodom; planine i bregovi moraju se slegnuti, krivo ispraviti i neravna mesta poravniti. Traio je da se obore visoka mesta ljudske oholosti i moi. Ukazivao je na Mesiju kao na onoga kome je lopata u ruci i koji e temeljito oistiti svoje gumno, koji e skupiti ito u svoje itnice i koji e spaliti plevu neugasivim ognjem. Kao i prorok Ilija, u ijem duhu i sili je doao Izrailju, oekivao je da se Gospod otkrije kao Bog koji odgovara vatrom. U svom zadatku Krstitelj je postojano i neustraivo karao nepravdu, kako u visokim tako i u niskim slojevima naroda. Usudio se da cara Iroda jasno ukori zbog greha. Svoj ivot nije smatrao toliko dragocenim da ne bi mogao ispuniti odreeni zadatak. I sad je iz svoje tamnice oekivao da Lav iz Judinog plemena zbaci oholost ugnjetaa, oslobodi siromane i njega koji je vapio. Isus se izgleda ograniavao na okupljanje uenika, leenje i pouavanja naroda. Jeo je za stolovima carinika, dok je svakim danom rimski jaram sve tee pritiskivao Izrailja, car Irod i njegova zla ljubavnica sprovodili su svoju svoju, a vika siromanih i ojaenih uzdizala se do Neba. Proroku iz pustinje sve ovo inilo se kao tajna koja nadilazi njegovu mo razumevanja. Bilo je trenutaka kad su njegov duh muila aputanja demona, a senka strahovite bojazni nadvijala se nad njim. Da li je mogue da se dugo oekivani Oslobodilac jo nije pojavio? to je tada znaila vest koju je oseao da treba objaviti? Jovan je bio gorko razoaran rezultatom svoga zadatka. Oekivao je da e vest od Boga imati isti uticaj kao itanje Zakona u doba Josije i Jezdre (***2. Dnevnika 34; ***Nemija 8,9); da e uslediti delo dubokog pokajanja i vraanja Gospodu. Za uspeh tog zadatka rtvovao je sav svoj ivot. Da li je to bilo uzalud? Jovan se uznemirio kad je video da su njegovi uenici iz ljubavi prema njemu gajili neverstvo prema Isusu. Da li je njegov rad za njih bio besplodan? Da li je bio neveran u svom zadatku pa ja sada udaljen iz rada? Ako se obeani Oslobodilac pojavio, a Jovan pronaen vernim u svom pozivu, zar Isus nee zbaciti mo ugnjetaa i osloboditi svog vesnika? Meutim, Jovan se nije odrekao svoje vere u Hrista. Seanje na glas s Neba i silazak goluba, na neumrljanu Isusovu istou, silu Svetoga Duha koja je poinula na njemu kad se pribliio Spasitelju i svedoanstvo prorokih spisa sve je svedoilo da je Isus iz Nazareta Obeani.
87
Jovan nije eleo razgovarati s prijateljima o svojim brigama i sumnjama. Odluio je da poalje poruku Isusu i da ga o tom upita. To je poverio dvojici svojih uenika, nadajui se da e razgovor sa Spasiteljem utvrditi njihovu veru i doneti vrsto pouzdranje njihovoj brai. A i on je eznuo sa nekom Hristovom rei, koja e biti upuena neposredno njemu. Uenici su doli Isusu sa svojom veu: Jesi li ti onaj to e doi, ili drugoga da ekamo? Malo je vremena prolo otkako je Krstitelj ukazao na Isusa i izjavio: Gle, Jagnje Boije koje uze na se grehe sveta. On je onaj to e doi za mnom, koji bee preda mnom. (***Jovan 1,29.27) A sad postavlja pitanje: Jesi li ti onaj to e doi? To je bilo neobino gorko i obeshrabrujue za ljudsku prirodu. Ako Jovan, verni pretea, nije uspeo prepoznati Hristovu misiju, to se moglo oekivati od samoivog mnotva? Spasitelj nije odmah odgovorio na pitanja uenika. Dok su stajali udei se Njegovoj utnji, bolesnici i jadnici dolazili su k Njemu da ih izlei. Slepi su pipajui ili putem kroz mnotvo, bolesni iz svih drutvenih slojeva, neki sami krei put, neki noeni od prijatelja, ivo su se komeali oko Isusa. Glas monog Iscelitelja prodirao je u gluvo uho. Re, dodir Njegove ruke, otvarao je slepe oi da vide svetlost dana, prizore u prirodi, lica prijatelja i lice Izbavitelja. Isus je ukoravao bolest i izgonio groznicu. Njegov glas dopirao je do uha umiruih i oni su ustajali u zdravlju i snazi. Oduzeti koje su opsjeli zli duhovi posluali su Njegovu re, njihova maloumnost naputala ih je i oni su ga oboavali. Dok je leio njihove bolesti, uio je narod. Siromani seljaci i radnici, koje su rabini izbegavali kao neiste, skupljali su se oko Njega i On im je izgovarao rei venog ivota. Tako je protekao dan i Jovanovi uenici sve su videli i uli. Najzad ih je Isus pozvao k sebi i rekao im je da idu i kau Jovanu to su videli, dodajui: Blago onome koji se ne sablazni o mene. (***Luka 7,23) Dokaz o Njegovom boanstvu video se u prilagoavanju potrebama oveanstva koje je patilo. Njegova slava pokazala se u Njegovom sagibanju do naeg ponienog poloaja. Uenici su odneli vest i to je bilo dovoljno. Jovan se setio proroanstva o Mesiji: Jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima da e im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodnje (***Isaija 61, 1.2) Hristova dela nisu samo objavljivala da je on Mesija ve su pokazivala na koji e se nain uspostaviti Njegovo carstvo. Jovanu je otkrivena jednaka istina koja je dana Iliji u pustinji kad je doao velik i jak vetar, koji brda razvaljivae i stene razlamae; ali Gospod ne bee u vetru; a iza vetra doe trus; ali Gospod ne bee u trusu; a iza trusa doe oganj; ali Gospod ne bee u ognju, a posle ognja Bog je proroku progovorio tihim i tankim glasom. (***1. O carevima 19,11.12) Tako je Isus trebao izvriti svoje delo, ne zveckanjem oruja i obaranjem prestola i carstva, ve govorei ljudskim srcima ivotom milosra i samoportvovnosti. Naelo Krstiteljevog ivota samoodricanja bilo je naelo Mesijinog carstva. Jovan je dobro znao koliko je sve ovo bilo strano naelima i nadama izraelskih voa. Ono to je bilo za njega uverljiv dokaz Hristovog boanstva, nee biti nikakav dokaz za njih. Oekivali su Mesiju koji nije obean. Jovan je video da Spasiteljeva misija kod njih moe izazvati samo mrnju i osudu. On pretea, morao je piti au koju e sam Hristos morati da ispije do dna. Spasiteljeve rei: Blago onome koji se ne sablazni o mene bile su blagi ukor upuen Jovanu. To za njega nije bilo uzalud. Razumevajui jasnije prirodu Hristove misije, potinio se Bogu za ivot ili smrt, onako kako e to najbolje posluiti dobru dela je voleo. Kada su se vesnici udaljili, Isus je narodu govorio o Jovanu. Saoseajno Spasiteljevo srce okrenulo se vernom svedoku, sada zatoenom u Irodovoj tamnici. On nije eleo da narod zakljui kako je Bog Jovana
88
napustio ili da je njegova vera klonula u asu iskuenja. ta ste izili u pustinju da vidite? rekao je On, trsku, koju ljulja vetar? Visoke trske koje su rasle pokraj Jordana, povijajui se na svakom povetarcu, bile su verne slike rabina koji su stajali kao kritiari i suci Krstiteljevog zadatka. Njih su i u jednom i u drugom pravcu kolebali vetrovi omiljenog narodnog miljenja. Nisu se eleli poniziti i prihvatiti Kristiteljevu vest koja ispituje srca, a ipak iz bojazni od naroda nisu se usudili otvoreno usprotiviti njegovom radu. Meutim, Boji vesnik nije bio tako straljivog duha. Mnotvo koje se okupljalo oko Hrista bilo je svedok Jovanovog rada. uli su se njegovo neustraivo ukoravanja greha. Samopravednim farisejima, sadukejima, caru Irodu i njegovom dvoru, knezovima i vojnicima, carinicima i seljacima Jovan je govorio s podjednakom otvorenou. Nije bio trska koja se ljulja, povijajui se na vetrovima ljudskog velianja i predrasuda. U zatvoru bio je isti u svojoj vernosti Bogu i u revnosti za pravdom kao kad je propovedao Boju vest u pustinji. U svojoj revnosti za pravdom kao kad je propovedao Boju vest u pustinji. U svojoj vernosti naelu bio je vrst kao stena. Isusu je nastavio: ta ste dakle izali da vidite? oveka u meke haljine obuena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima ive po carskim su dvorovima. Jovan je bio pozvan da ukori grehe i neumerenost svog vremena i njegova jednostavna odea i ivot pun samoodricanja bili su u skladu s karakterom njegovog zadatka. Bogata odea i rasko ovoga ivota nisu deo Bojih slugu ve onih koji ive u carskim dvorovima, vladara ovoga sveta, kojima pripadaju njegova sila i bogatstva. Isus je je eleo da usmeri panju na suprotnost izmeu Jovanove odee i one koju su nosili svetenici i poglavari. Ovi zvaninici oblaili su se u bogatu odeu sa skupocenim ukrasima. Voleli su razmetanje i nadali se da e zaseniti narod i tako iznuditi vee uvaavanje. Oni su se vie brinuli da izazovu divljenje ljudi nego da postignu istou srca koja e zadobiti Boje odobravanje. Na taj nain pokazali su da njihova vernost nije pripadala Bogu ve carstvu ovoga sveta. ta ste dakle izili, rekao je Isus, da vidite? Proroka? Da, ja vam kaem, i vie od proroka; jer je ovo onaj za koga je pisano; Eto, ja aljem anela svojega pred licem tvojim, Koji e pripraviti put tvoj pred tobom. Jer vam kaem: nijedan izmeu roenih od ena nije vei prorok od Jovana Krstitelja. U objavljivanju Jovanovog roenja Zahariji, aneo je izjavio: Bie veliki pred Bogom. (***Luka 1,15) Po oceni neba to to sainjava veliinu? Ne ono to svet smatra veliinom; ne bogatstvo, ili poloaj, ili plemenito poreklo ili intelektualni darovi sami po sebi. Ako je umna veliina, sama po sebi, bez viih vrednosti, dostojna potovanja, tada nae priznanje treba pripasti i Sotoni, iju snagu uma nikada nije dosegao nijedan ovek. Meutim, kad se zlouporabi za udovoljavanje sebi, to je dar vei to on postaje vee prokletstvo. Moralna vrednost je ono to Bog ceni. Ljubav i istoa su osobine koje On najvie vrednuje. U Gospodnjim oima Jovan je bio veliki kad se pred poslanicima Sinedriona, pred narodom i svojim uenicima uzdrao od traenja poasti za sebe i ukazao na Isusa kao na Obeanoga. Njegova nesebina radost u Hristovoj slubi predstavlja najuzvieniju plemenitost koja je kada otkrivena u jednom oveku. Oni koji su uli njegovo svedoanstvo o Isusu, posvedoili su o njemu nakon njegove smrti: Jovan ne uini ni jednog uda, ali sve to kaza na ovoga istina bee. (***Jovan 10, 41) Jovanu nije bilo dato da prizove oganj s neba ili da podie mrtve, kao to je Ilija inio, niti da veto rukuje Mojsijevim monim tapom u Boje ime. Bio je poslan da oglasi Spasiteljevu pojavu i pozove narod da se pripremi za Njegov dolazak. Tako je verno ispunio svoj zadatak da je narod seajui se to ih je uio o Isusu mogao rei: Sve to kaza Jovan za ovoga istina je. Takvo svedoanstvo o Hristu trebao je dati svaki Uiteljev uenik.
89
Kao Mesijin vesnik, Jovan je bio vie od proroka. Jer dok su proroci videli izdaleka Hristov dolazak, Jovanu je dato da ga vidi, da uje svedoanstvo s neba o Njegovom mesijanstvu i da ga predstavi Izrailju kao Poslanoga od Boga. Ipak je Isus rekao: A najmanji u carstvu nebeskome vei je od njega. Prorok Jovan bio je veza izmeu dve epohe. Kao Boji predstavnik ustao je da pokae kako se Zakon i proroci odnose na hriansku epohu. Bio je manja svetlost koju je trebala slediti vea. Jovanov um bio je rasvetljen Svetim Duhom da bi mogao rasvetliti svoj narod, ali nijedna druga svetlost koja je ikada svetlila ili e ikada zasjati nad palim ovekom nije bila tako jasna kao ona koja je prizala iz Isusovog uenja i primera. Hristos i Njegova misija nejasno su bili shvaeni pomou rtava koje su bile samo sen. ak ni Jovan nije potpuno shvatio budunost, besmrtni ivot kroz Spasitelja. Osim radosti koju je Jovan nalazio u svome zadatku, njegov ivot bio je ivot boli. Njegov glas retko se uo, osim u pustinji. Delio je sudbinu usamljenih. Nije mu bilo doputeno da vidi rezultat vlastitog truda. Nije imao tu prednost da boravi s Hristom i bude svedok javnog pokazivanja boanske sile praene jo veom svetlou. On nije mogao da vidi kako se slepima vraa vid, kako bolesni ozdravljaju i mrtvi ustaju u ivot. Nije video svetlost koja je svetlila iz svake Hristove rei, obasjavajui slavom obeanja prorotva. Najmanji uenik koji je video Hristova silna dela i sluao Njegove rei bio je u ovom smislu mnogo povlateniji od Jovana Krstitelja i zato je reeno da je vei od njega. Mnotvo koje je slualo Jovanovo propovedanje, pronelo je glas o njemu po celoj zemlji. Za ishod njegovog utamnienja oseala se velika zainteresiranost. Ipak, njegov besprekoran ivot i jaka javna naklonost u njegovu korist, navodili su na verovanje da se protiv njega nee poduzeti nikakve nasilne mere. Irod je verovao da je Jovan Boji prorok i nameravao je da ga oslobodi. Meutim, oklevao je s ovom namerom bojei se Irodijade. Irodijada je znala da neposrednim merama nikada nee dobiti Irodovu suglasnost za smrt Jovanovu i zato je odluila da postigne svoj cilj lukavstvom. Na carev roendan trebalo je napraviti zabavu dravnim slubenicima i dvorskim plemiima. Bie pirovanja i pijanstva. Irod e tako postati neoprezan i tada e po svojoj volji i moi uticati na njega. Kad je stigao veliki dan, i kad se car sa svojom vlastelom odao jelu i piu, Irodijada je poslala svoju erku u sveanu dvoranu da igrom zabavlja goste. Saloma je prvom cvetu svoje enskosti i njena putena lepota zanela je vlastelu koja je pirovala. Nije bilo uobiajeno da se na takvim sveanostima pojavljuju dvorske dame pa su laskave pohvale upuene Irodu kad je ova ki izraelskih svetenika i knezova igrala da bi zabavila njegove goste. Car je bio omamljen vinom. Strast je zavladala, a razum bio razvlaen. Video je samo dvoranu za zabavu s gostima koji su pirovali, sveanu trpezu, iskriavo vino, i bljetavu svetlost i mladu devojku kako igra pred njim. U trenutku lakomislenosti, eleo je uiniti neto to bi uzdiglo pred velikim ljudima njegovog carstva. Pod zakletvom obeao je da e Irodijadinoj erci dati to god bude zatraila, ak ako bi to bila i polovica njegovog carstva. Saloma je pourila svojoj majci i da sazna to da trai. Odgovor je bio spreman glavu Jovana Krstitelja. Saloma nije znala za e osvete u srcu svoje majke i ustuknula je pred iznoenjem ovog zahteva, ali prevladala je Irodijadina odlunost. Devojka se vratila sa stranom molbom: Hou da mi da sad na krugu glavu Jovana Krstitelja. (***Marko 6,25) Irod je bio zapanjen i preneraen. Razuzdano veselje je prestalo i zlosutna tiina zavladala je u dvorani pirovanja. Car je bio obuzet uasom na misao da oduzme ivot Jovanu. Ipak, dao je svoju re i nije eleo biti nepouzdan ili brzoplet. vrsto obeanje dato je u ast njegovih gostiju i da je samo jedan od njih rekao
90
ijednu re protiv ispunjenja ovog obeanja, rado bi potedio ivot proroku. Pruio im je priliku da govore u korist ovog sunja. Prevaljivali su velike razdaljine da sluaju Jovanovo propovedanje, znali su da je ovek bez krivice i Boji sluga. Meutim, iako pogoeni devojinim zahtevom, bili su isuvie omamljeni piem da bi mogli uloiti neki prigovor. Nijedan glas nije se podigao da spasi ivot nebeskog vesnika. Ovi ljudi zauzimali su visoke, poverljive poloaje u narodu i na njima su poivale velike odgovornosti, pa ipak predali su se pirovanju i pijanstvu sve dok im ula nisu otupela. Njihove glave bile su pomuene vrtoglavim prizorom muzike i igre, a savest je uspavana. Svojom utnjom izrekli su smrtnu presudu Bojem proroku da bi udovoljili osvetoljubivosti jedne razvratne ene. Irod je uzaludno ekao da bude osloboen zakletve, a tada je preko svoje volje naredio da se izvri pogubljenje proroka. Uskoro je Jovanova glava doneta pred cara i njegove goste. Zauvek su bile zatvorene usne koje su verno opominjale Iroda da se odvrati od grenog ivota. Nikada vie nee se uti taj glas koji je pozivao ljude na pokajanje. Pirovanje te jedne noi stajalo je ivota jednog od najveih proroka. O, koliko esto je ivot nevinih rtvovan zbog neumerenosti onih koji bi trebalo da budu uvari pravde! Onaj ko au estokog pia prinosi usnama, ini sebe odgovornim za svu nepravdu koju moe uiniti pod njenom omamljujuom silom. Kad ula postanu umrtvljena, ovek ne moe trezveno rasuivati ili jasno zapaziti to je pravilno a to pogreno. On otvara vrata Sotoni da kroz njega ugnjetava i unitava nevine. Vino je podsmjeva i silovito pie nemirnim i ko god za njim luta nee biti mudar. (***Prie 20,1) Zbog toga sud odstupi natrag, i ko se uklanja oda zla, postaje plen. (***Isaija 59,14.15) Oni koji imaju pravo suenja nad ivotima svojih blinjih treba da se smtraju krivim za zloin kad podlegnu neumerenosti. Svi koji sprovode zakon, treba i sami da dre zakon. Treba da budu ljudi koji vladaju sobom. Potrebno je da potpuno gospodare svojim telesnim, umnim i moralnim silama da bi mogli posedovati snagu uma i visoki oseaj za pravdu. Glava Jovana Krstitelja odnesena je Irodijadi koja ju je primila sa svirepim zadovoljstvom. Likovala je u svojoj osveti i umiljala da se Irodova savest vie nee uznemiravati. Ali iz njenog greha za nju nije proizala nikakva srea. Njeno ime postalo je ozloglaeno i omraeno, a Iroda je vie muila gria savesti nego onda kad ga je prorok opominjao. Uticaj Jovanovog uenja nije bio uutkan; on e se protezati na sva pokoljenja do kraja sveta. Irodu je stalno bio pred oima greh koji je poinio. Neprekidno je traio osloboenje od optubi nemirne savesti. Njegovo poverenje u Jovana bilo je nepokolebano. Kad se seao njegovog ivota samoodricanja, njegovih sveanih, ozbiljnih poziva, njegovog zdravog suda u savetima i naina na koji je umro Irod nije mogao nai mira. Zauzet dravnikim poslovima, primajui poasti od ljudi, pokazivao je nasmejano lice i dostojanstveno dranje, dok je prikrivao nespokojno srce, stalno optereeno strahom da je na njemu prokletstvo. Jovanove rei da se od Boga ne moe nita sakriti ostavile su dubok utisak na Iroda. Bio je uveren da je Bog prisutan na svakom mestu, da je bio svedok pirovanja u dvorani za priredbe, da je uo naredbu da se Jovanu odsee glava, da je video Irodijadino likovanje i vreanje odrubljene glave onoga koji ju je karao. I mnogo onoga to je Irod uo s prorokovih usana sad je govorilo njegovoj savesti mnogo razgovetnije nego to su to inile propovedi u pustinji. Kad je Irod uo o Hristovim delima, vrlo se uznemirio. Mislio je da je Bog podigao Jovana iz mrtvih i poslao ga da s jo veom silom osudi greh. Nalazio se u neprestanom strahu da e Jovan osvetiti svoju smrt osuujui njega i njegov dom. Irod je sada ponjeo ono to je Bog rekao da e biti posledica greha grenog ivota srce plaljivo, oi iiljele i duu iznemoglu. I ivot e tvoj biti kao da visi prema tebi, i plaie se nou i danju, i ne e biti miran ivotom svojim. Jutrom e govoriti: kamo da je vee! a
91
veerom e govoriti: kamo da je jutro! od straha kojim e se straiti srce tvoje, i od onoga to e gledati oima svojima. (***5. Mojsijeva 28,6567) Grenikove misli njegovi su tuioci, a ne postoji vee muenje od aoka nemirne savesti koje mu ne daju mira ni danju ni nou. Za mnoge umove sudbina Jovana Krstitelja obavijena je dubokom tajnom. Oni postavljaju pitanje zato je morao propadati i umreti u zatvoru. Na ljudski pogled ne moe prodreti u tajnu ovog mranog provienja, ali to ne moe nikada poljuljati nae poverenje u Boga kad se setimo da je Jovan bio samo sauesnik u Hristovim stradanjima. Svi koji slede Hrista nosie krunu rtve. Oni e sigurno naii na nerazumevanje sebinih ljudi i postae meta estokih Sotoninih napada. Njegovo carstvo je osnovano da uniti ovo naelo samoportvovnosti i Sotona e se boriti protiv njega gde god se ono pokae, Jovanovo detinjstvo, mladost i muevno doba bilo je obeleeno postojanou i moralnom silom. Kad se uo njegov glas u pustinji kako govori: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze njegove! (***Matej 3,3), Sotona se uplaio za sigurnost svog carstva. Grenost greha otkrivena je na takav nain da su ljudi drhtali. Sotonina sila nad mnogima koji su bili pod njegovom vlau, bila je slomljena. Bio je neumoran u svojim nastojanjima da odvue Krstitelja od ivota bezuslovnog pokoravanja Bogu, ali u tome nije uspeo. On nije savladao ni Hrista. Prilikom kuanja u pustinji, Sotona je bio pobeen i njegov bes bio je veliki. Sad je odluio da Hrista oalosti time to e ubiti Jovana. eleo je da nanese bol Onome koga nije mogao navesti na greh. Isus nije posredovao da oslobodi svog slugu. Znao je da e Jovan izdrati probu. Spasitelj bi rado doao Jovanu da sumornost tamnice osvetli svojom prisutnou. Meutim, On nije nameravao da se stavi u ruke neprijateljima i dovede u opasnost vlastitu misiju. Rado bi oslobodio svog vernog slugu. Ali, zbog hiljada koje e u buduim godinama morati poi iz tamnice u smrt, Jovan je trebao ispiti au muenike smrti. Kad Hristovi sledbenici budu amili u samicama ili ginuli od maa, sprava za muenje ili lomaa, oito naputeni od Boga i ljudi, kakva e potpora njihovim srcima da bude pomisao da je Jovan Krstitelj, o ijoj vernosti je dao svedoanstvo i sam Hristos, proao kroz slino iskustvo! Sotoni je doputeno da oduzme zemaljski ivot Bojem vesniku; ali onaj ivot koji je sakriven s Hristom u Bogu, unitavalac nije mogao dosegnuti (***Koloanima 3,3). Likovao je to je Hristu nanio bol, ali nije uspeo pobediti Jovana. Smrt ga je samo zauvek postavila izvan domaaja sile iskuenja. U ovoj borbi Sotona je pokazao svoj karakter. Pred svemirom kao svedokom, otkrio je svoje neprijateljstvo prema Bogu i oveku. Iako Jovanu nije podareno nikakvo udesno izbavljenje, on nije bio zaboravljen. Uvek je imao drutvo nebeskih anela koji su mu otvarali proroanstva o Hristu i dragocena obeanja Pisma. To mu je bila potpora, kao to e to da bude potpora Bojem narodu u toku vekova koji e doi. Jovanu Krstitelju, kao i onima koji e doi nakon njega, prueno je uveravanje: Evo ja sam s vama u sve dane do svretka veka. (***Matej 28,20) Bog nikada ne vodi svoju decu drukije nego to bi ona sama izabrala da budu voena kad bi mogla sagledati kraj od poetka i razabrati slavu namere koju ispunjavaju kao Njegovi saradnici. Ni Enoh koji je odveden na Nebo, ni Ilija koji se uznio ognjenim kolima, nisu bili vei i vie potovani od Jovana Krstitelja koji je umro sam u zatvoru. Jer se vama darova Hrista radi ne samo da ga verujete nego i da stradate zanj. (***Filibljanima 1,29) Od svih darova koje Nebo moe dati ljudima, zajednica s Hristom u Njegovim mukama je najvee poverenje i najvia poast.
92
P o g l a v l j e 23. PRIBLII SE CARSTVO BOIJE Doe Isus u Galileju propovedajui evanelje o carstvu Boijemu i govorei: izie vreme i priblii se carstvo Boije, pokajte se i verujte evanelje. (***Marko 1,14.15) Mesijin dolazak objavljen je najpre u Judeji. U Jerusalimskom Hramu proreeno je Zahariji roenje Pretee, dok je sluio pred oltarom. Na vitlejemskim breuljcima aneli su objavili Hristovo roenje. Mudraci su doli u Jerusalim da Ga potrae. U Hramu su Simon i Ana svedoili o Njegovom boanstvu. Jerusalim i sva Judeja sluali su propovedanje Jovana Krstitelja, a poslanstvo iz Sinedriona, zajedno s mnotvom, ulo je njegovo svedoanstvo o Isusu. U Judeji Hristos je primio svoje prve uenike. Ovde je proveo veliki deo svoje rane slube. Bljesak Njegovog boanstva prilikom ienja Hrama, Njegova uda isceljenja i pouke boanske istine s Njegovih usana, sve je to objavljivalo ono to je nakon izleenja u Vitsaidi izjavio pred Sinedrionom da je On Sin Venoga. Da su voe u Izrailju primile Hrista, On bi im ukazao poast time da postanu Njegovi vesnici koji e odneti evanelje svetu. Njima je prvima pruena prilika da postanu vesnici carstva o milosti Boje. Meutim, Izrailj nije znao vreme svog pohoenja. Ljubomora i nepoverenje jevrejskih voa sazrevali su u otvorenu mrnju i srce naroda odvraalo se od Isusa. Sinedrion je odbacio Kridstovu vest pripremajui se da Ga ubije, zato se Isus udaljio iz Jerusalima od svetenika, Hrama, verskih voa, naroda koji je bio pouen Zakonu, i okrenuo se drugoj grupi ljudi da objavi svoju vest i sakupi one koji e evanelje odneti svim narodima. Kao to je Hristovo vreme Svetlost i ivot ljudi bio odbaen od duhovne vlasti, tako je On bio odbaen od svakog narednog narataja. istorija o Hristovom povlaenju iz Judeje uvek se iznova ponavljala. Kad su reformatori propovedali Boju re, nisu mislili da se odvoje od ve postojee Crkve, ali verske voe ne bi trpele svetlost, pa su oni koji su je nosili bili prinueni da potrae druge grupe ljudi koji su eznuli za istinom. U naim danima malo je sledbenika reformatora pokrenutih njihovim duhom. Malo je onih koji sluaju Boji glas i koji su spremni da prihvate istinu bez obzira u kakvom se vidu iznosi. Oni koji slede stope reformatora, esto su prinueni da se okrenu od crkava koje vole, da bi objavljivali jasno uenje Boje rei. Mnogo puta oni koji trae svetlost zbog istog uenja primorani su da napuste Crkvu svojih otaca da bi mogli da budu posluani. Rabini iz Jerusalima prezirali su ljude iz Galileje kao grube i neobrazovane, a ipak oni su bili mnogo pogodnije polje za Spasiteljev rad. Bili su iskreniji i poteniji, manje pod vlau fanatizma; njihov um bio je otvoreniji za prihvatanje istine. Odlazei u Galileju Isus nije eleo izdvajanje ili povlaenje. Pokrajina je u to vreme bila gusto naseljena, vienacionalna, brojila je znatno vei broj stanovnika nego Judeja. Dok je Isus putovao Galilejom uei i leei, mnotvo iz gradova i sela sticalo se k Njemu. Mnogi su dolazili ak iz Judeje i susednih pokrajina. esto je bio primoran da se krije od naroda. Oduevljenje je toliko raslo da je bilo potrebno poduzeti mere predostronosti da se kod rimske vlasti ne pojavi strah od ustanka. Nikada ranije za svet nije postojalo takvo doba. Nebo se pribliilo ljudima. Gladne i edne due koje su dugo oekivale izbavljenje Izrailja sad su uivale u milosti blagog Spasitelja. Sutina Hristovog propovedanja bila je: Izie vreme i prblii se carstvo Boije, pokajte se i verujte evanelje. Tako je vest evanelja, koju je iznosio sam Spasitelj, bila zasnovana na proroanstvima. Vreme za koje je On objavio da je izalo bilo je razdoblje obznanjeno Danilu preko anela Gavrila. Sedamdeset je nedelja, rekao je aneo, odreeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri
93
prestup i da nestane greha i da se oisti bezakonje i da se dovede vena pravda i da se zapeati utvara i prorotvo, i da se pomae sveti nad svetima. (***Danilo 9,24) Jedan dan u proroanstvu predstavlja jednu godinu. (Vidi: ***4. Mojsijeva 14,34; ***Jezekilj 4,6) Sedamdeset sedmica ili etiri stotine i devedeset dana predstavljaju etiri stotine i devedeset godina. Polazna toka za ovo razdoblje je dana: zato znaj i razumij; od kad izide re da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode bie sedam nedelja i ezdeset i dve nedelje, ezdeset i devet sedmica ili etiri stotine i osamdeset i tri godine (***Danilo 9,25). Zapovest da se obnovi i sagradi Jerusalim kako ju je objavio Artakserks Longimanus (Vidi: ***Jezdra 6,14;7,1.9) stupila je na snagu u jesen 457. godine pre Hrista. Od ovog trenutka etiri stotine osamdeset i tri godine proteu se do jeseni 27. godine posle Hrista. Prema proroanstvu, ovo vremensko razdoblje trebalo je stii do Mesije, do Pomazanika. Godine 27. n.e. Isus je prilikom svog krtenja primio pomazanje Svetoga Duha i uskoro nakon toga otpoeo je ssvoju slubu. tada se objavljivala vest: Izie vreme. Zatim, aneo je rekao: I utvrdie zavet s mnogima za nedelju dana /sedam godina/. Sedam godina nakon to je Spasitelj otpoeo svoj rad, evanelje je trebao propovedati sam Hristos posebno Jevrejima u trajanju od tri i pol godine, a nakon Njega apostoli. U polovinu nedelje ukinue rtvu i prinos. (***Danilo 9,27) U proljee 31. godine n.e. Hristos, prava rtva, prinesen je na Golgoti. Tada je zavesa u Hramu bila razderana na dvoje pokazujui da je prola svetost i znaenje prinoenja rtava. Dolo je vreme da prestane zemaljska rtva i prinos. Jedna sedmica sedam godina zavrio se 34. godine posle Hrista. Tada su kamenovanjem Stefana Jevreji konano zapeatili svoje odbacivanje evanelja, a uenici koji su se zbog progonstva rasejali po drugim zemljama prolaahu propovedajui re. (***Dela 8,4), a ubrzo nakon toga progonitelj Savle obratio se i postao Pavle, apostol neznaboaca. Vreme Hristovog dolaska, Njegovo pomazanje Svetim Duhom, Njegova smrt i iznoenje evanelja neznabocima i prepoznavanje njihovog ispunjenja u Isusovoj misiji bila je prednost jevrejskom naroda, Hristos je svojim uenicima predoio vanost prouavanja prorotva. Pozivajui se na proroanstvo dato Danilu o njihovom vremenu, On je rekao: Koji ita da razume. (***Matej 24,15) Nakon svog vaskrsenja Isus je pbjasnio uenicima od sviju proroka to je za njega pisano. (***Luka 24,27) Spasitelj je govorio preko svih proroka. Duh Hristov u njima, napred svedoei za Hristove muke i za slave po tome. (***1. Petrova 1,11) Gavrilo, aneo koji je po poloaju bio odmah do Bojeg Sina, doao je s boanskom vesti Danilu. To je bio Gavrilo, Njegov aneo, koga je Hristos poslao da otkrije budunost voljenom Jovanu, a blagoslov izreen onima koji itaju i sluaju rei proroanstva i koji dre to je u njima zapisano (***Otkrivenje 1,3). Jer Gospod Gospod ne ini nita ne otkrivii tajne svoje slugama svojim prorocima. Dok to je tajno ono je Gospoda Boga naega, dotle javno je nae i sinova naih do veka. (***Amos 3,7; ***5. Mojsijeva 29,29) Bog nam ih je dao, a Njegov blagoslov pohodie ponizno prouavanje prorokih spisa praeno molitvom. Kao to je vest o prvom Hristovom dolasku objavljivala carstvo Njegove milosti, tako e i vest o Njegovom drugom dolasku objavljivati carstvo Njegove slave. A druga vest, kao i prva, poiva na proroanstvima. Rei anela Danilu o poslednjim danima treba da se razumeju u vreme posljetka. U to vreme mnogi e pretraivati, i znanje e se umnoiti. Bezbonici e raditi bezbono, niti e koji bezbonik razumeti; ali razumni e razumeti. (***Danilo 12,4.10) Sam Spasitelj dao je znake svog dolaska i kae: Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Boije. Ali uvajte da kako vaa srca ne oteaju deranjem i pijanstvom i brigama ovoga sveta, i da vam ovaj dan ne doe iznenada. Straite
94
dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili utei od svega ovoga to e se zbiti, i stati pred sinom ovejim. (***Luka 21,31.34.36) Stigli smo do vremenskog razdoblja predskazanog u ovim stihovima Svetog pisma. Nastupilo je vreme kraja, proroka vienja su otpeaena i njihove sveane opomene ukazuju nam da je blizu dolazak naega Gospoda u slavi. Jevreji su pogreno tumaili i primenjivali Boju re i nisu poznali vreme pohoenja. Godine slube Hrista i Njegovih apostola dragocene poslednje godine milosti izabranom narodu proveli su u kovanju zavera za unitenje Gospodnjih vesnika. Zemaljska udnja za slavom tako ih je zaokupila da je uzalud do njih dopirala ponuda duhovnog carstva. Tako je i danas carstvo ovoga sveta zaokuplja ljudske misli, pa oni ne primeuju brzo ispunjavanje proroanstava i dokaze o skorom dolasku Bojeg carstva. Ali vi, brao, niste u tami da vas dan kao lupe zastane. Jet ste vi svi sinovi videla i sinovi dana: nismo noi niti tame. Iako nismo u mogunosti da znamo as gospodnjeg povratka, mi moemo znati njegovu blizinu. Tako dakle da ne spavamo kao i ostali, nego da pazimo i da budemo trezni. (***1. Solunjanima 5,46) P o g l a v l j e 24. Ova glava zasnovana je na ***Luki 4,1630. NIJE LI OVO DRVODELJIN SIN? Preko svetlih dana Hristovog rada u Galileji prua se jedna senka. Ljudi iz Nazareta su Ga odbacili. Nije li ovo drvodeljin sin? /***Matej 13,55/ govorili su oni. Za vreme svoga detinjstva i mladosti, Isus je meu svojom braom u nazaretskoj sinagogi uestvovao u bogosluenju. Od poetka svog rada nije bio s njima, ali su oni znali to se dogaalo s Njim. Kad se ponovo pojavio meu njima, njihovo zanimanje i oekivanje dostigli su vrhunac. Tu su bila poznata lica onih koje je poznavao iz detinjstva. Ovde su bili Njegova majka, Njegova braa i sestre, i sve oi upravile su se u Njega kad je uao u sinagogu u Subotu i kad je zauzeo svoje mesto meu onima koji su uestvovali u bogosluenju. U redovnoj slubi za taj dan, stareina je itao iz proroka i hrabrio narod da se jo uvek nada dolasku Onoga koji e uspostaviti slavnu vladavinu i slomiti svako nasilje. Pokuao je ohrabriti svoje sluaoce iznoenjem dokaza da je Mesijin dolazak blizu. Opisivao je slavu Njegovog dolaska, istiui misao da e se pojaviti na elu vojske koja e osloboditi Izrael. Kad je rabin bio prisutan u sinagogi, od njega se oekivalo da dri propoved, a bilo koji Izrailjac mogao je da ita iz proroka. Ove Subote je zamoljen da uestvuje u slubi. On ustade da ita. I dae mu knjigu proroka Isaije. (***Luka 4,16.17). Tekst koji je proitao bio je jedan od onih koji su se, kako se shvatalo, odnosio na Mesiju: Duh je Gospodnji na meni; Za to me pomaza da javim evanelje siromasima; Posla me da iscelim skruene u srcu; Da propovedim zarobljenima da e se otpustiti; I slepima da e progledati; Da otpustim sunje; I da propovedim prijatnu godinu Gospodnju.
95
I zatvorivi knjigu dade sluzi i svi u zbornici gledahu na nj I svi mu svedoahu, i divljahu se reima blagodati koje izlaahu iz usta njegovih. (***Luka 4,2022) Isus je stajao pred narodom kao ivi tuma proroanstava koja su govorila o Njemu. Objanjavajui rei koje je proitao, govorio je o Mesiji kao pomagau ugnjetavanih, oslobodiocu zarobljenih, iscelitelju bolesnih, kao o onome koji e vratiti vid slepima i otkriti svetu svetlost istine. Njegovo uticajno postupanje i udesno znaenje Njegovih rei proeli su sluaoce takvom silom kakvu nikada ranije nisu osetili. Plima boanskog uticaja ruila je svaku prepreku i kao i Mojsije, posmatrali su Nevidljivoga. Poto su njihova srca bila pokrenuta Svetim Duhom, odgovorili su usrdnim amen i hvalama Gospodu. Meutim, kad je Isus izjavio: Danas se izvri ovo pismo u uima vaim, iznenada su bili pokrenuto da misle o sebi i tvrdnjama Onoga koji im se obratio. Oni, Izrailjci, deca Avramova, bili su prikazani kao da se nalaze u ropstvu. Vest im je bila upuena kao zarobljenicima koji treba da se oslobode sile zla; kao onima koji su u tami i kojima je potrebna svetlost istine. Njihova gordost bila je povreena, a strahovanja pokrenuta. Isusove rei pokazale su na to da je Njegov rad za njih potpuno razliit od onoga koji su eleli. Njihova dela mogu da budu neposredno ispitivana. I pored njihove tanosti u obavljanju obreda, izbegavali su ispitivanje tih bistrih, prodornih oiju. Tko je ovaj Isus? Pitali su. On koji tvrdi da polae pravo na slavu Mesije bio je drvodeljin sin i radio je zanat sa svojim ocem Josifom. Viali su Ga kako naporno radi, penjui se i sputajui niz breuljke, poznavali su Njegovu brau i sestre, Njegov ivot i rad. Videli su Njegov razvoj iz detinjstva u mladost, i iz mladosti u muevno doba. Iako je Njegov ivot bio besprekoran, nisu mogli verovati da je On Obeani. Kakva suprotnost izmeu Njegovog uenja o novom carstvu i uenja koje su uli od svog stareine! Isus nije nita rekao o njihovom osloboenju od Rimljana. uli su o Njegovim udima i nadali se da e svoju silu upotrebiti u njihovu korist, ali nisu zapazili nikakav nagovetaj takve namere. Kad su otvorili vrata sumnji, srca su im postala tvra, jer su se za trenutak bila omekala. Sotona je odluio da slepe oi tog dana ne smeju progledati niti se osloboditi due okovane ropstvom. estokom silom radio je na tome da ih uvrsti u neverstvu. Nisu obraali panju na znak koji im je ve ukazan, kad su bili pokrenuti uverenjem da je njihov Otkupitelj taj koji im se obraao. Meutim, Isus im je dao dokaz svog boanstva otkrivenjem njihovih tajnih misli. I ree im: vi ete meni bez sumnje kazati ovu priu: ljekaru! izlei se sam; to smo uli da si inio u Kapernaumu uini i ovde na svojoj postojbini. Ree pak: zaista vam kaem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini. A zaista vam kaem; mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino kad se nebo zatvori tri godine i est meseci i bi velika glad po svoj zemlji; i ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu Sideonsku k eni udovici. I mnogi behu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne oisti do Namama Sirijanina. (***Luka 4,2327) Ovim izlaganjem dogaaja iz ivota proroka, Isus je odgovorio na pitanja svojih slualaca. Slugama koje je Bog izabrao za posebno delo nije bilo doputeno da rade za narod tvrdog i nevernoga srca. Meutim, oni koji su imali srca da oseaju i vere da poveruju, doiveli su naroitu naklonost dokazima Njegove sile kroz proroke. U Ilijino vreme Izrailj se odvojio od Boga. vrsto su se drali svojih greha i odbacivali opomene Duha preko Gospodnjih vesnika. Na taj nain sami su se otcepili od kanala kojim je Boji blagoslov mogao dopreti do njih. Gospod je proao kraj izraelskih domova i naao utoite za svog slugu u neznaboakoj zemlji, kod jedne ene koja nije pripadala izabranom narodu. Meutim, ova ena bila je udostojena zato to je sledila svetlost koju je primila i njeno srce bilo je otvoreno za veu svetlost koju joj je Bog poslao preko svog proroka.
96
Zbog tog istog razloga bili su zaobieni u Jelisijevo vreme gubavci iz Izrailja. Ali Naman, neznaboaki plemi, bio je veran svom uverenju u ono to je pravo i oseao je veliku potrebu za pomoi. Nalazi se u stanju u kojem je mogao primiti darove Boje milosti. Ne samo da se oistio od gube ve je bio i blagosloven znanjem o pravom Bogu. Na poloaj pred Bogom ne zavisi od koliine svetlosti koju smo primili, ve o tome kako smo iskoristili ono to imamo. Na taj nain ak i neznaboci, koji izaberu ono to je pravo, koliko to mogu razlikovati, u povoljnijem su poloaju od onih koji su dobili veliku svetlost i koji tvrde da slue Bogu, ali ne obraaju panju na svetlost i svojim svakodnevnim ivotom pobijaju ono to ispovedaju. Isusove rei sluaocima u sinagogi udarile su u koren njihove samopravinosti, inei ih svesnim gorke istine da su se udaljili od Boga i izgubili pravo da budu Njegov narod. Svaka re sekla je kao no kad im je bilo izneseno njihovo stvarno stanje. Sad su prezirali veru kojom ih je Isus u poetku nadahnuo. Nisu hteli priznati da je On koji je potekao iz siromatva i niih slojeva bio bilo to drugo do obian ovek. Njihovo neverstvo izazvalo je zlobu. Sotona je upravljao njima i u besu povikali su protiv Spasitelja. Okrenuli su se od Njega iji je zadatak bio da lei i obnjavlja; sad su pokazali svojstva unitavalaca. Kad ih je Isus upozorio na blagoslove dane neznabocima, pokrenula se estina nacionalnog ponosa Njegovih slualaca i Njegove rei uguila je graja mnotva. Ovi ljudi bili su ponosni na dranje zakona, ali sad kad su njihove predrasude bile povreene, bili su spremni da poine ubistvo. Skup se raziao i uhvativi Isusa, izgurali su Ga iz sinagoge i iz grada. Svi su izgleda eleli Njegovo unitenje. Pourivali su Ga do ruba provalije, nameravajui da Ga strmoglave dole. Vazduhom su leteli uzvici i kletve. Neki su bacali kamenje na Njega, kad je iznenada iezao izmeu njih. Nebeski vesnici koji su bili kraj Njega u sinagogi bili su s Njim usred razbenjelog mnotva. Oni su Ga zaklonili od Njegovih neprijatelja i odveli Ga na sigurno mesto. Tako su aneli zatitili i Lota i sigurno izveli iz Sodome. Tako su zatitili Jelisija u malom planinskom gradu. Kad su okolna brda bila puna konja, bojnih kola sirijskog cara i velike vojske naoruanih ljudi, Jelisij je video kako su oblinje planinske padine bile prekrivene Bojim vojskama konjima i vatrenim bojnim kolima posvuda oko Gospodnjeg sluge. U svim vekovima aneli su bili blizu Hristovih vernih sledbenika. Silni savez zla svrstan je u borbene redove protiv onih koji e pobediti, ali Hristos eli da vidimo ono to je nevidljivo, nebeske vojske ulogorene oko onih koji ljube boga, da bi ih oslobodile. Neemo nikada doznati od kojih smo opasnosti, vidljivih i nevidljivih, bili sauvani posredovanjem anela, sve dok u svetlosti venog ivota ne budemo sagledali Boja provienja. Tada emo znati da je celokupna nebeska porodica pokazala zanimanje za nas ovde dole i da su vesnici s Bojeg prestola iz dana u dan pratili nae korake. Kad je Isus u sinagogi itao proroanstvo, nije proitao konani opis Mesijinog rada. Proitavi rei: Da oglasim godinu milosti Gospodnje, izostavio je reenicu i dan osvete Boga naega. (***Isaija 61,2) To je bilo isto toliko istinito kao to je bio prvi deo proroanstva; svojom utnjom Isus nije porekao istinu. Meutim na ovom poslednjem izrazu Njegovi sluaoci rado su se zadravali elei da se ispuni. Objavljivali su sudove protiv neznaboaca ne shvatajui da je njihova krivica bila ak vea nego krivica drugih. Njima je najbitnije bila potrebna milost koju su oni tako spremno uskraivali neznabocima. Tog dana u sinagogi, kad je Isus stajao meu njima, imali su priliku da prihvate poziv Neba. On kome je mila milost (***Mihej 7,18) rado bi ih spasio unitenja koje su prizivali njihovi gresi. On ih nije mogao napustiti a da im ne uputi jo jedan poziv na pokajanje. Pred kraj svog rada u Galileji, ponovo je posetio dom svog detinjstva. Od odbacivanja koje je doiveo ovde, glas o Njegovom propovedanju i Njegovim udima ispunio je zemlju. Sada niko nije mogao porei da On poseduje silu veu
97
od ljudske. Ljudi iz Nazareta znali su da je iao inei dobro i leei sve one koje je Sotona ugnjetavao. Oko njih su postojala itava sela u kojima se ni u jednoj kui nije ulo jeanje bolesnih, jer je On proao kroz njih i izleio sve njihove bolesnike. Milost koja se otkrivala u svakom pothvatu Njegovog ivota pruala je dokaz o Njegovom boanskom pomaza nju. Dok su sluali Njegove rei, Nazareani su opet bili pokrenuti Svetim Duhom. Meutim, ak ni sada nisu hteli priznati da je ovaj ovek, koji je odrastao meu njima, bio drukiji ili vei od njih. Jo ih je peklo gorko seanje da je njima, dok je za sebe tvrdio da je Obeani, osporavao mesto u Izrailju, jer im je pokazao da su manje dostojni Boje naklonosti od jednog neznaboca ili neznabokinje. Stoga, iako su postavili pitanje: Otkud ovome mudrost ova i mo?, oni Ga nisu mogli primiti kao Hrista Bojega. Zbog njihovog neverstva Spasitelj nije mogao uiniti meu njima mnoga uda. Samo je nekoliko dua bilo otvoreno za Njegove blagoslove i On se teka srca udaljio, da se nikada vie ne vrati. Neverstvo, koje su ranije gajili, zavladalo je ljudima iz Nazareta. Ono je takoe vladalo i nad Sinedrionom i narodom. Za svetenike i narod prvo odbijanje otkrivenja sile Svetoga Duha bilo je poetak kraja. Da bi dokazali kako je njihovo prvo odbijanje bilo ispravno, nastavili su nakon toga sitniarski osuivati Hristove rei. Njihovo odbacivanje Duha dostiglo je svoj vrhunac na golgotskom krstu, u unitenju njihovog grada i u rasejavanju naroda na sve etiri strane sveta. O, koliko je Hristos eznuo da Izrailju otvori dragocene riznice istine! Meutim, njihovo duhovno slepilo bilo je takvo da im je bilo nemogue otkriti istine o Njegovom carstvu. vrsto su se drali svoga veruju i svojih beskorisnih obreda dok je nebeska istina ekala da je prime. Troili su svoj novac na nitavne stvari, dok im je hleb ivota stajao na domaaju. Zato nisu prili Bojoj rei i marljivo je prouavali da vide jesu li bili u zabludi? Spisi Staroga zaveta jasno su iznosili svaku pojedinost Hristove slube, a On je stalno navodio proroke i izjavljivao: Da su iskreno istraivali Pismo, podvrgavajui svoje teorije proveri iz Boje rei, Isus ne bi morao plakati nad njihovom okorelou. On ne bi mogao izjaviti: Eto e vam se ostaviti kua vaa pusta. (***Luka 13,35) Mogli bi upoznati dokaz o Njegovom mesijanstvu i nesrea koja je pretvorila njihovi ponosni grad u ruevine, mogla bi se izbei. Meutim, um Jevreja postao je skuen njihovim nerazumnim fanatizmom. Hristove pouke otkrivale su nedostatke njihovog karaktera i zahtevale su pokajanje. Da su prihvatili Njegova uenja, njihov nain ivota morao bi se izmeniti i morali bi napustiti nade koje su gajili. Da bi ih Nebo potovalo, moraju rtvovati potovanje ljudi. Da bi posluali rei ovog novog rabina, moraju poi protiv miljenja velikih mislilaca i uitelja svog vremena. Istina nije bila omiljena u Hristovo doba. Ona je neomiljena i u nae vreme. Postala je neomiljena otkako je Sotona prvi put u oveku izazvao odvratnost prema njoj iznoenjem lai koje su vodile samouzvienju. Zar se i mi danas ne sreemo s teorijama i doktrinama koje nemaju osnovu u Bojoj rei? Ljudi ih se dre tako vrsto kao to su se Jevreji drali svog predanja. Jevrejske voe bile su ispunjene duhovnim ponosom. Njihova elja za linim proslavljanjem pokazala se ak i u slubi u svetinji. Voleli su najvia mesta u sinagogi. Voleli su pozdrave na trgovima i bili zadovoljni kad su uli zvuk svojih titula sa usana ljudi. Dok je stvarna pobonost opadala, postali su jo ljubomorniji na svoja predanja i obrede. Budui da je njihov razum bio pomraen sebinim predrasudama, oni nisu mogli uskladiti silu Hristovih uverljivih rei sa skromnou Njegovog ivota. Nisu shvatili injenicu da stvarnoj veliini nije potrebno spoljanje razmetanje. Siromatvo ovog oveka u potpunoj je opreci s Njegovom tvrdnjom da je Mesija. Ako je On ono to je tvrdio da jest, pitali su se oni, zato je tako skroman. Ako je zadovoljan time da bude bez oruane sile, to e biti od njihovog naroda? Kako moe sila i slava koju su tako dugo oekivali dovesti
98
narode da budu podanici gradu Jevreja? Zar svetenici nisu uili da Izrailj treba da zavlada celom Zemljom? Da li je mogue da su veliki verski uitelji pogreili? Meutim, nije samo odsustvo spoljanje slave u Isusovom ivotu bilo to to je navelo Jevreje da Ga odbace. On je bio utelovljenje istoe, a oni su bili neisti. Prebivao je meu ljudima kao primer besprekorne estitosti. Njegov ivot bez mane osvetlio je njihova srca. Njegova iskrenost otkrivala je njihovu neiskrenost. Ona je uinila da se pokae sva pretvornost njihove licemerne pobonosti i otkrila im bezakonje u njegovom nakaradnom karakteru. Takva svetlost bila je napoeljna. Da je Hristos isticao fariseje i da je veliao njihovo znanje i pobonost, oni bi Ga s radou pozdravili. Meutim, kad je govorio o nebeskom carstvu kao o razdoblju milosti za sve ljude, iznosio je jedan vid religije koji nisu hteli trpeti. Njihov lini primer i uenje nikada nisu bili takvi da slubu Bogu uine poeljnom. Kad su videli Isusa kako ukazuje panju onima koje su oni mrzeli i odbacili, u njihovim gordim srcima pokrenule su se najgore strasti. Usled svog hvalisanja da e Lav, koji je od koljena Judina (***Otkrivenje 5,5) uzdii Izrailj vie svih naroda, oni ne bi mogli podneti razoarenje u svoje slavoljubive nade bolje no to su mogli podneti Hristov prekor zbog njihovih greha i osudu koju su oseali ve i od samog prisustva Njegove istoe. P o g l a v l j e 25. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 4,1822; POZIV NA OBALI MORA Nad Galilejskim morem raao se dan. Uenici, umorni od bezuspenog nonog napornog rada, u svojim ribarskim amcima bili su jo uvek na jezeru. Isus je doao provesti koji miran trenutak na jezerskoj obali. U ranom jutru nadao se da e imati malo odmora od mnotva koje Ga je iz dana u dan pratilo. Meutim narod se ubrzo poeo okupljati oko Njega. Njihov broj brzo se poveavao, tako da su Ga pritiskivali sa svih strana. U meuvremenu uenici su doli na kopno. Da bi izbegao tiskanje mnotva, Isus je uao u Petrov amac i zamolio ga da se otisne malo dalje od obale. Tu su Isusa svi mogli bolje da vide i uju, te je iz amca uio mnotvo na obali. Kakav je to prizor bio za anele da razmiljaju o Njemu; njihov slavni Zapovednik, sedei u ribarskom amcu, ljuljao se tamoamo na nemirnim valovima i objavljivao dobre vesti o spasenju mnotvu koje ga je Slualo i koje se tiskalo sve do same vode! On koji je bio Potovani Neba objavljivao je velike istine o svom carstvu obinom svetu pod vedrim nebom. Ipak, nije mogao imati pogodnije mesto za svoj rad. Jezero, planine, prostrana polja, suneva svetlost koja se rasipala po zemlji, sve Mu je to bilo materijal za slikovito prikazivanje pouka i utiskivanje tih pouka u umove. Nijedna od Isusovih pouka nije ostala bez roda. Svaka poruka s Njegovih usana dopirala je do neke due kao re venog ivota. Mnotvo na obali poveavalo se svakog trenutka. Stari ljudi oslanjajui se na tapove, snani seljaci s brda, ribari sa svog mukotrpnog rada na jezeru, trgovci i rabini, bogati i ueni, stari i mladi, donosei svoje bolesne i one koji su patili, tiskali su se da uju rei boanskog Uitelja. Prizore kao to je ovaj proroci su unapred videli i zapisali: Zemlja Zabulonova i zemlja Neftalimova Na putu ka moru sa one strane Jordana, Galileja neznaboaka, Ljudi koji sede u tami Videe videlo veliko,
99
I onima to sede na strani u senu smrtnome, Zasvetli videlo. Pored mnotva na obalama Genezareta, Isus je u svojoj propovedi kraj mora, drao na umu i druge sluaoce. Gledajui vekove koji e doi, video je svoje verne sledbenike u zatvorima i sudskim dvoranama, u iskuenjima, usamljenosti i patnjama. Pred Njim je jasan svaki prizor radosti, borbe i tekoe. U reima koje je izgovorio onima koji su se okupili oko Njega, On je progovorio i drugim duama te iste rei koje e dopirati do njih kao vest nade u iskuenju, utehe u tuzi i nebeske svetlosti iz ribarskog amca na Galilejskom moru, ue se kako objavljuje mir ljudskim srcima sve do kraja vremena. Kad je zavrio propoved, Isus se okrenuo Petru i rekao mu je da se otisne na more i baci svoju mreu. Meutim Petar je bio obeshrabren. Cele noi nije nita ulovio. Za vreme usamljenosti razmiljao je o sudbini Jovana Krstitelja koji je amio sam u tamnici. Razmiljao je o budunosti Isusovoj i Njegovih sledbenika, o neuspehu Njegovog dela u Judeji i o zlobi svetenika i rabina. ak i njegovo zanimanje pretrpelo je neuspeh; i dok je posmatrao prazne mree, budunost mu se uinila mranom, punom obeshrabrenja. Uitelju, rekao je, svu no smo se trudili, i nita ne uhvatismo; ali po tvojoj rei baciu mreu. No je bila jedino povoljno vreme za lov pomou mrea u bistrim jezerskim vodama. Nakon bezuspenog truda cele noi, izgledalo je beznadeno baciti mreu danju, ali Isus je zapovedio i ljubav prema Uitelju pokrenula je uenike da posluaju. Simon i njegov brat zajedno su spustili mreu. Kad su pokuali izvui koliina ribe bila je tako velika da se mrea poela cepati. Bili su primorani da pozovu Jakova i Jovana u pomo. Kad je ulov bio prikupljen, oba amca bila su tako optereena da im je pretila opasnost da potonu. Meutim, Petar sad nije mislio vie na amce ili tovar. Ovo udo, vie od svakog drugog kome je on bio svedok, bilo je za njega izraz Boje sile. U Isusu je video Onoga koji upravlja celom prirodom. Boansko prisustvo otkrilo je njegovu linu grenost. Ljubav prema Uitelju, stid zbog neverstva, zahvalnost zbog Hristove ljubaznosti, a iznad svega oseaj line neistoe u prisustvu beskrajne istoe, sasvim su ga savladali. Dok su njegovi drugovi prebirali sadraj mree, Petar je pao pred Spasiteljeve noge, uzviknuvi: Izii od mene, Gospode! ja sam ovek grean. Bilo je to isto prisustvo boanske svetlosti koje je navelo proroka Danila da padne kao mrtav pred Bojim anelom. Rekao je: I lepota mi se nagrdi, i ne imah snage. Tako je i Isaija kad je video Gospodnju slavu, uzviknuo: Jaoh meni! pogiboh, jer sam ovek neistih usana, i ivim usred naroda neistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim oima. (***Danilo 10,8; ***Isaija 6,5) Ljudska priroda sa svojom slabou i grehom stavljena je nasuprot boansko savrenstvu, pa se on oseao potpuno nesavrenim i nesvetim. Isto je bilo sa svima kojima je dato da sagledaju Boju veliinu i velianstvo. Petar je uzviknuo: Izii od mene, Gospode, ja sam ovek grean, ali se ipak vrsto drao Hristovih nogu, oseajui da se ne moe odvojiti od Njega. Spasitelj je odgovorio: Ne boj se; otsele e ljude loviti. Nakon to je Isaija video Boju svetost i svoju vlastitu nedostojnost, bila mu je poverena boanska vest. Poto je Petar poveden u samoodricanje i zavisnost od boanske sile, primio je poziv da radi za Hrista. Do ovog trenutka nijedan od uenika nije se kao saradnik ujedinio sa Isusom. Bili su svedoci mnogih Njegovih uda i sluali Njegova pouavanja, ali nisu potpuno napustili svoja ranija zanimanja. Utamnienje Jovana Krstitelja bilo je za sve njih jedno gorko razoarenje. Ako je takav morao da bude ishod Jovanove misije, mogli su imati malo nade za svog Uitelja, protiv koga su se ujedinile sve verske voe. Pod ovim okolnostima za njih je bilo olakanje da se za kratko vreme vrate svom ribarenju. Meutim, Isus ih sada poziva da napuste svoj raniji ivot i da ujedine svoje interese s Njegovim. Petar je prihvatio poziv. Stigavi
100
na obalu, Isus je pozvao druga tri uenika: Hajdete za mnom, i uiniu vas lovcima ljudskim. Oni su odmah ostavili sve i poli za Njim. Pre no to ih je pozvao da napuste svoje mree i ribarske amce, Isus ih je uverio da e Bog zadovoljiti sve njihove potrebe. Upotreba Petrovog amca za delo evanelja bogato se isplatila. Onaj koji je bogat za sve koji ga prizivlju, rekao je Dajte, i dae vam se: meru dobru nabijenu i stresenu i prepunu. (***Rimljanima 10,12;***Luka 6,38) Takvom merom On je nagradio i slubu uenika. Svaka rtva koja je uinjena u Njegovoj slubi bie nagraena prema prevelikom bogatstvu blagodati njegove. (***Efescima 3,20;2,7) Za vreme te alosne noi na jezeru, kad su bili odvojeni od Hrista, uenike je teko pritiskivalo neverstvo, a i umor od besplodnog truda. Meutim, Njegovo prisustvo podstaklo je njihovu veru i donelo im radost i uspeh. Ako je i s nama; odvojen od Hrista na rad je besplodan, a lako je nemati poverenja i gunati. Ali, kad je On blizu, a mi radimo po Njegovom uputstvu, radujemo se dokazima Njegove moi. Sotonino delo je da obeshrabri duu, a Hristovo da je nadahne verom i nadom. Jo dublja pouka koju je udo otkrilo uenicima, pouka je i za nas da Onaj ija re moe sakupiti ribe iz mora, moe uticati i na ljudska srca privlaei ih vezama svoje ljubavi, tako da Njegove sluge mogu postati lovci ljudi. Ti galilejski ribari bili su skromni i neobrazovani ljudi, ali Hristos, svetlost sveta, imao je velike mogunosti da ih osposobi za poloaj za koji ih je izabrao. Spasitelj nije prezirao obrazovanje, jer kad njime upravlja Boja ljubav i kad je posveeno Njegovoj slubi, oplemenjen um je blagoslov. Ali, On je mimoiao mudre ljude svog vremena, zato to su bili tako puni samouzvienja da nisu mogli saoseati sa oveanstvom koje pati i postati saradnici sa ovekom iz Nazareta. U svom fanatizmu bilo im je ispod asti da ih Hristos ui. Gospod Isus traio je saradnju onih koji e postati prohodni kanali za prenoenje Njegove milosti. Prvo to treba da naue svi koji e postati Boji saradnici, pouka je o nepoverenju u samoga sebe; tada e biti spremni da dobiju Hristov karakter. To se ne moe stei obrazovanjem u najviim kolama. To je plod mudrosti koja se moe dobiti samo od boanskog Uitelja. Isus je izabrao neobrazovane ribare zato to nisu bili kolovani predanjima i pogrenim obiajima svog vremena. Oni su bili ljudi prirodno obdareni, ponizni i pouljivi, ljudi koje je On mogao odgajati za svoj rad. U svakodnevnom ivotu ima mnogo ljudi koji strpljivo obavljaju jednoline i mukotrpne poslove, nesvesni da poseduju takve moi koje bi ih, ako bi ih razvili, izjednaile s najcenjenijim ljudima u svetu. Potreban je dodir vete ruke koji bi probudio te uspavane sposobnosti. Takve ljude Isus je pozvao da budu Njegovi saradnici i da im prednost da se drue s Njim. Nikada veliki ljudi u svetu nisu imali takvog uitelja. Kad su proli Spasiteljevu obuku, uenici vie nisu bili neznalice i neobrazovani. Postali su Mu slini umom i karakterom; ljudi su znali da su bili sa Isusom. Najuzvieniji rad odgajanja nije samo prenoenje znanja, ve usaivanje ivotne snage koja se prima dodirom uma s umom i due s duom. Samo ivot raa ivot. Kakvu su prednost imali oni koji su tri godine bili u svakodnevnom dodiru s tim boanskim ivotom iz koga je potekao svaki ivotodavni podsticaj koji je doneo blagoslov svetu! Vie od svojih drugova Jovan, ljubljeni uenik, potinio je sebe sili tog udesnog ivota. On kae: I ivot se javi, i videsmo, i svedoimo, i javljamo vam ivot veni, koji bee u oca, i javi se nama. I od punosti njegovr mi svi uzesmo blagodat za blagodau. (***1. Jovanova 1,2; ***Jovan 1,16) Apostoli naega Gospoda nisu imali nita to bi im donelo slavu. Bilo je oito da uspeh njihovog rada pripada jedino Bogu. ivot ovih ljudi, karkater koji su izgradili i silno delo koje je Bog uinio preko njih, potvruju ono to e On uiniti za sve koji su pouljivi i posluni. Onaj koji najvie voli Hrista uinie najvie dobra. Nema granica korisnosti onoga koji odriui se sebe omoguava Svetome Duhu da deluje na njegovom srcu i ivi ivotom potpuno posveenim Bogu. Ako ljudi
101
bez aljenja ili sustajanja na putu budu podneli neophodnu disciplinu, Bog e ih pouavati iz sata u sat, iz dana u dan. On ezne da otkrije svoju milost. Ako Njegov narod hoe otkloniti prepreke, On e u obilnim tokovima izliti vode spasenja kroz ljudske kanale. Kad bi jednostavni ljudi bili ohrabreni da uine sve dobro koje mogu, kad ruke koje sputavaju ne bi bile stavljene na njih da ugue njihovu revnost, tada bi stotinu poslanika za Hrista bilo tamo gde je sada jedan. Bog uzima ljude takve kakvi su i ako Mu se potine, odgaja ih za svoju slubu. Boji Duh, primljen u duu, oivee sve njene sposobnosti. Um koji je potpuno posveen Bogu, pod vodstvom Svetoga Duha skladno se razvija, ojaan da shvati i ispuni Boje zahteve. Slab, kolebljiv karkater menja se u vrst i postojan. Neprekidno posveenje uspostavlja tako blIsak odnos izmeu Hrista i Njegovih uenika, da hrianin postaje slian Njemu umom i karkaterom. Vezom s Hristom on e imati jasnije i ire poglede. Njegovo razumevanje bie prodornije, njegovo rasuivanje uravnoteenije. Onaj koji ezne da slui Hristu, tako je podstaknut ivotodavnom silom Sunca pravde da e roditi mnogi rod na slavu Bogu. Ljudi najvieg obrazovanja u umetnosti i nauci nauili su dragocene istine iz ivota jednostavnih hriana koje je svet smatrao neukim. Meutim, ovi neznani uenici stekli su svoje vaspitanje u koli koja je via od svih drugih. Sedeli su kraj nogu Onoga koji je govorio kao to ovek nikad nije govorio.
P o g l a v l j e 26. U KAPERNAUMU U razmacima izmeu svojih putovanja, Hristos se stalno vraao u Kapernaum, koji je zato poznat kao Njegov grad. Bio je na obalama Galilejskog mora i blizu granice lepe Genezaretske ravnice. Duboka jezerska udolina davala je ravnici koja je okruivala njegove obale ugodnu junjaku klimu. Ovde je u Hristovo doba uspevala palma i maslina, tu su bili vonjaci i vinogradi, zelena polja i cvee raskonih boja, zalivani izvorima ive vode koji su izbijali iz stena. Na obalama jezera i brdima koja su ga na maloj razdaljini okruavala, smestila su se mnoga sela i gradovi. Jezero je bilo prekriveno ribarskim amcima. Na sve strane zapaala se vreva poslovnog i aktivnog ivota. Sam Kapernaum bio je vrlo prikladno sredite Spasiteljevog rada. Budui da se nalazio na glavnom putu od Damaska prema Jerusalimu i Egiptu, do Sredozemnog mora, bio je velika prometna arterija. Ljudi iz mnogih zemalja prolazili su kroz grad ili se zadravali u njemu da se odmore od svojih putovanja. Ovde se Isus mogao sresti sa svim narodima i svim drutvenim slojevima, s bogatima i velikanima, kao i sa siromanima i skromnima, a Njegove poruke mogle su da budu odnesene u druge zemlje i mnogobrojne domove. Istraivanje proroanstava na taj nain bilo je podstaknuto, panja bi bila usmerena na Spasitelja i Njegova misija otkrivena svetu. Iako je Sinderion delovao protiv Isusa, narod je eljno oekivao razvoj Njegove misije. Celo Nebo je pokrenuto. Aneli su pripremali put za Njegovu slubu, delujui na ljudska srca i privlaei ih Spasitelju. Svedok Hristove sile u Kapernaumu bio je sin carevog oveka koga je Hristos izleio. Dvorski slubenik i njegov dom radosno su svedoili o svojoj veri. Kad se saznalo da je Uitelj lino meu njima, ceo grad je uzavreo. Mnotvo se okupilo oko Njega. U Subotu narod je prepunio sinagogu tako da se mnotvo moralo vratiti u nemogunosti da ue. Svi koji su sluali Spasitelja uahu se nauci njegovoj; jer njegova beseda bee silna. Jer ih uae kao onaj koji vlast ima, a ne kao knjievnici. (***Luka 4,32; ***Matej 7,29) Uenje knjievnika i stareina bilo je hladno i kruto, kao lekcija nauena napamet. Za njih Boja re nije imala nikakvu ivotnu silu. Njena
102
uenja zamenili su sopstvenim pojmovima i predanjem. U obiajenom redosledu slube izjavljivali su da objanjavaju Zakon, ali nikakvo nadahnue od Boga nije pokretalo njihova srca ili srca njihovih slualaca. Isus nije imao nieg zajednikog s raznolikim temama rasprava meu Jevrejima. Njegov cilj bio je da iznosi istinu. Njegove rei bacale su silnu svetlost na uenja patrijaraha i proroka, a sveti spisi izgledali su ljudima kao novo otkrivenje. Nikada ranije Njegovi sluaoci nisu sagledavali takvu dubinu znaenja Boje rei. Isus je sretao ljude na njihovom tlu, kao Onaj koji poznaje njihove nevolje. On je uinio istinu lepom time to ju je iznosio na najneposredniji i najjednostavniji nain. Njegov jezik bio je ist, dostojanstven i jasan kao reka koja tee. Njegov glas bio je kao muzika onima koji su sluali monotone glasove rabina. Meutim, iako je Njegovo uenje bilo jednostavno, govorio je kao Onaj koji vlast ima. Ovo obeleje postavilo je Njegovo uenje nasuprot uenjima svih ostalih. Rabini su govorili sa sumnjom i neodlunou, kao da se Sveto pismo moe tumaiti tako da znai jedno ili sasvim suprotno od toga. Sluaoci su svakodnevno bili sve vie zbunjeni. Meutim, Isus je izlagao uenje Pisma u skladu s njihovim nepogreivim autoritetom. O bilo emu da je govorio On je to iznosio sa silom, tako da se Njegovim reima nije moglo suprotstavljati. Nastupao je ozbiljno, ali ne i ogoreno. Govorio je kao onaj koji pred sobom ima odreeni cilj. Ljudima je prikazivao stvarnosti venog sveta. U svakoj temi otkrivao je Boga. Isus je pokuao razbiti zaslepljenost koja je drala ljude zaokupljene zemaljskim ciljevima. On je vrednosti ovoga ivota postavio u pravilan odnos: podreene venom interesu; ali nije omalovaavao njihovo znaenje boanske istine priprema ljude da bolje obavljaju dunosti svakidanjeg ivota. Govorio je kao Onaj koji je blIsak Nebu, svestan svoje veze s Bogom, a ipak priznajui svoju zajednicu sa svakim lanom ljudske zajednice. Poruke milosti uinio je raznovrsnima da bi odgovarale Njegovim sluaocima. Znao je progovoriti zgodnu re umornom (***Isaija 50,4); jer je milost tekla s Njegovih usana, da moe preneti ljudima na najprivlaniji nain blaga istine. Imao je takta u sueljavanju s umovima punim predrasuda, iznenaujui ih slikovitim orikazima koji su privlaili njihovu panju. Pomou mate dopirao je do srca. Njegovi slikoviti prikazi bili su preuzeti iz svakodnevnog ivota, pa iako jednostavni, inali su zaudnu dubinu smisla. Ptice u vazduhu, ljiljani u polju, seme, pastir i ovce ovim pojmovima Hristos je slikovito prikazao vene istine; i svaki put kad su nakon toga Njegovi sluaoci imali prilike da vide ove pojave u prirodi, seali su se Njegovih rei. Hristovi slikoviti simboli stalno su ponavljali Njegove poruke. Hristos nikada nije laskao ljudima. Nikada nije govorio o onome to bi podstaklo njihove sklonosti, iluzije i obmane, niti ih je hvalio ubog njihovih otroumnih pronalazaka; ali duboki mislioci, bez predrasuda prihvatili su Njegovo uenje i utvrdili da ono okuava njihovu mudrost. Divili su se duhovnoj istini izraenoj najjednostavnijim jezikom. Najobrazovaniji bili su oarani Njegovim reima, a neobrazovanima bile su uvek od koristi. Imao je vest za neuke; pa ak i neznaboce uverio da On ima vest za njih. Isceljujuim dodirom Njegovo neno sauee sputalo se na umorna i ojaena srca. ak i usred neobuzdanosti ljutih neprijatelja bio je okruen atmosferom mira. Lepota Njegove pojave, ljupkost Njegovog karaktera, a iznad svega ljubav izraena u pogledu i boji glasa, privlaila je k Njemu sve oni koji nisu okoreli u neverstvu. Da nije bilo blagog, saoseajnog duha koji je zraio iz svakog pogleda i rei, On ne bi uspeo privui tako veliko mnotvo. Oni koji su patili i dolazili k Njemu, oseali su da je povezao svoj interes s njihovim kao verni i neni prijatelji, pa su eleli da saznaju vie o istinama koje je On uio. Nebo se prignulo Zemlji. eznuli su da prebivaju u Njegovom prisustvu, da bi uteha Njegove ljubavi mogla stalno da bude s njima.
103
Isus je vrlo paljivo zapaao promenu u izrazu lica svojih slualaca. Radovao se licima koja su izraavala zanimanje i zadovoljstvo. Spasitelj je bio sretan, kad su strele istine prodrle do due, lomei prepreke sebinosti, pokreui pokajanje i na kraju zahvalnost. Kad je oima prelazio preko mnotva slualaca i prepoznao lica koja je ranije video, Njegovo lice ozarilo se radou. Video je u njima budue podanike svog carstva. Kad je jasno iskazana istina dotakla neki ljubomorno uvani idol, zapazio je promenu na licu, hladan, neprivlaan pogled koji je govorio da svetlost nije dobrodola. Kad je video da ljudi odbacuju vest mira, srce Mu je bilo duboko ranjeno. U sinagogi Isus je govorio o carstvu koje je doao zasnovati i o svom zadatku da oslobodi Sotonine sunje. Bio je prekinut krikom uasa. Jedan umobolnik istrao je izmeu ljudi uzviknuvi: Proi se, ta je tebi do nas, Isuse Nazaranine? Doao si da nas pogubi? Znam te ko si, svetac Boij. Nastala je opta zbrka i uzbuna. Narod je odvratio panju od Hrista ne pratei Njegove rei. To je bio Sotonin cilj zbog koga je doveo svoju rtvu u sinagogu. Meutim, Isus je ukorio demona rekavi: Umukni, i izii iz njega. I oborivi ga avo na sredinu, izie iz njega, i ni malo mu ne naudi. Sotona je pomraio um ovog nesrenog patnika, ali u Hristovom prisustvu zraaka svetlosti probio je mrak. U njemu se probudila enja za osloboenjem od Sotonine vlasti, ali zli duh opirao se Hristovoj sili. Kad se ovek pokuao obratiti Hristu za pomo, zli duh stavio je rei u njegova usta i on je povikao u dubokoj duevnoj patnji i strahu. Opsednuti od zlog duha delomino je shvatio da se nalazi u prisustvu Onoga koji ga moe osloboditi, ali kad je pokuao doi nadohvat toj monoj ruci, druga volja ga je zadrala i rei drugoga nale su svoj izraz. Sukob izmeu sotonske sile i njegove line enje za slobodom bio je strahovit. Onaj koji je pobedio Sotonu u pustinji kuanja ponovo se naao licem k licu sa svojim neprijateljem. Zli duh pokazao je svu silu da bi zadrao vlast nad svojom rtvom. Izgubiti zlo znailo bi prepustiti Isusu pobedu. Izgledalo je kao da mueni ovek mora izgubiti svoj ivot u borbi s neprijateljem koji je unitio njegovo muevno doba. Meutim, Spasitelj je progovorio s autoritetom i oslobodio zarobljenika. ovek koji je bio opsednut stajao je pred zadivljenim narodom radostan to vlada sobom. ak je i zao duh posvedoio o Spasiteljevoj boanskoj sili. ovek je slavio Boga zbog svog osloboenja. Oko koje je do nedavno slivalo arom ludila, sad je odsjajivalo razumom i bilo puno suza zahvalnica. Narod je zadivljen zanemio. Kad im se vratila mo govora, doviknuli su jedan drugome: ta je ovo? i kakva je ovo nauka nova, da s vlasti i duhovima neistim zapoveda, i sluaju ga? (***Marko 1,27) Tajni uzrok patnje koja je od ovog oveka nainila pojavu zastraujuu za prijatelje i teret za sama sebe, bio je u njegovom ivotu. Bio je opinjen zadovoljstvima greha mislei da ivot uini velikom zabavom. Nije ni sanjao da e postati strah i trepet svetu i sramota porodice. Smatrao je da svoje vreme moe prepustiti nevinim ludostima. Meutim, kad se jednom naao na nizbrdici, noge su brzo silazile. Neumerenost i lakomislenost izopaile su plemenite osobine njegove prirode i Sotona je potpuno zavladao njime. Kajanje je stiglo prekasno. Kad je hteo rtvovati bogatstvo i zadovoljstvo da bi povratio svoje izgubljeno ljudsko dostojanstvo, postao je bespomoan u rukama zloga. Stao je naneprijateljsko tlo i Sotona se dokopao svih njegovih sposobnosti. Kua ga je namamio mnogim oaravajuim ponudama; ali kad je nesrenik pao pod njegovu mo, neprijatelj je postao nemilosrdan u svojoj svireposti i straan u estini svojih napada. Tako e biti sa svima koji popuste zlu; ono to je poelo zanosnim zadovoljstvo zavrie se u tami oajanja i ludilu razorene due. Isti zli duh koji je kuao Hrista u pustinji i koji je drao u svojoj vlasti duevnog bolesnika iz Kapernauma, vladao je i nevernim Jevrejima. Meutim, kod njih je on uzeo oblik pobonosti, elei ih prevariti u oblasti
104
njihovih pobuda za odbacivanje Spasitelja. Njihovo stanje bilo je znatno beznadenije nego stanje opsednutog zlog duha, jer nisu oseali nikakvu potrebu za Hristom i zato su vrsto drani pod Sotoninom vlau. Vremensko razdoblje Hristove line slube meu ljudima bilo je vreme kad su sile carstva tame najvie delovale. Vekovima je Sotona sa svojim zlim anelima teio da zavlada telima i duama ljudi da bi im doneo greh i patnje; a tada je za svu ovu bedu teretio Boga. Isus je ljudima otkrivao Boji karakter. Slamao je Sotoninu silu i oslobaao njegove robove. Novi ivot, ljubav i sila s Neba pokrenuli su ljudska srca i knez zla ustao je da se bori za nadmo svog carstva. Sotona je prikupio sve svoje snage i na svakom koraku borio se protiv Hristovog dela. Tako e biti i u poslednjoj velikoj borbi, u sukobu izmeu pravde i greha. Dok novi ivot, svetlost i sila silaze s Neba na Hristove uenike, dotle novi ivot izvire odzdo i daje silu Sotoninim posrednicima. estina vlada svakim zemaljskim elementom. Lukavstvom steenim u toku vekova borbe, knez zla preruen deluje. Pojavljuje se obuen kao aneo svetlosti i mnotvo slua lane duhove i nauke avolske. (***1. Timotiju 4,1) U Hristovo vreme voe i uitelji Izrailja bili su nemoni da se odupru Sotoninom delu. Zanemarili su jedino sredstvo kojim su se mogli odupreti zlim duhovima. Bojom rei Hristos je pobedio zloga. Izrailjske voe po imenu bili su tumai Boje rei, ali prouavali su je samo da bi poduprli svoja predanja i nametnuli svoje ljudske obiaje. Svojim tumaenjem uinili su da postane izraz miljenja koje Bog nikada nije dao. Njihovo tajanstveno tumaenje uinilo je nejasnim ono to je Bog uinio jasnim. Raspravljali su o beznaajnim tehnikim pitanjima, a u stvari, poricali su najosnovnije istine. Na taj nain sijalo se neverstvo. Boja re bila je liena svoje sile, a zli duhovi sprovodili su svoju volju. Povest se ponavlja. S otvorenom Biblijom pred sobom, izjavljujui da potuju njena naela, mnoge verske voe naeg vremena razaraju veru u nju kao Boju re. Bave se sitniavim ispitivanjem rei, stavljajui svoja miljenja iznad njenih najjasnijih uenja. U njihovim rukama Boja re gubi silu koja obnavlja. To je razlog to neverstvo besni, a bezakonje se nezadrivo iri. Kad je potkopao veru u Bibliju, Sotona je usmerio ljude na druge izvore svetlosti i sile. Na taj nain on neprimetno prodire. Oni koji se odvraaju od jasnih uenja Svetog pisma i uverljive sile Bojeg Svetog Duha, prizivaju upravu demona. Kriticizam i sraunato tumaenje Svetog pisma otvorili su put spiritizmu i teozofiji tim osuvremenjenim oblicima starog neznabotva da bi stekli uporite ak i u crkvama koje tvrde da pripadaju Gospodu Isusu Hristu. Usporedo s propovedanjem evanelja, rade i posrednici laljivih duhova. Mnogi ljudi iz radoznalosti poinju saradnju s njima, ali kad vide dokaze o delovanju nadljudske sile, sve vie su primamljeni dok ne budu podvlaeni volji koja je jaa od njihove. Oni se ne mogu osloboditi njene tajanstvene sile. Obrana due je slomljena. On nema nikakvu branu protiv greha. Kad se jednom odbace ogranienja Boje rei i Njegov Duh, niko ne zna do kojih dubina ponienja moe potonuti. Tajni greh ili strast, koja je zavladala njime, moe ga drati robom tako bespomonim kao to je bio opsednuti od zlog duha u Kapernaumu. Pa ipak, njegovo stanje nije beznadeno. Sredstvo kojim moemo savladati zloga isto je ono kojim ga je Hristos pobedio silom Rei. Bog ne upravlja naim umovima bez naeg pristanka; ako elimo da saznamo i inimo Njegovu volju, Njegova obeanja postaju naa: Poznae istinu i istina e vas izbaviti. Ko hoe njegovu volju tvoriti, razumee je li ova nauka od Boga. (***Jovan 8,32;7,17) Verom u ova obeanja, svaki ovek moe da bude osloboen zamki zabluda i vlasti greha.
105
Svaki ovek ima slobodu da izabere sila koja e vladati njime. Niko nije tako nisko pao, niko nije tako lo da ne moe nai osloboenje u Hristu. Opsednuti od zlih duhova, umesto molitve mogao je izgovarati samo Sotonine rei, pa ipak neizreena molba srca bila je ispunjena. Nijedan vapaj due u nevolji, iako i ne mora da bude izraen reima, nee ostati neuslien. Oni koji pristanu da stupe u zavetni odnos s Bogom Neba nisu preputeni Sotoninoj sili ili slabostima vlastite prirode. Njih Spasitelj poziva: Neka se uhvate za silu moju da uine mir sa mnom; i uinie mir sa mnom. (***Isaija 27,5) Duhovi tame borie se za duu koja je ranije bila pod njihovom vlau, ali Boji aneli borie se za tu duu sa silom koja e nadvladati. Gospod kae: Hoe li se junaku uzeti plen i hoe li se oteti roblje pravednomu? Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzee se i plen jakomu otee se, jer u se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja u izbaviti. (***Isaija 49,24.25) Dok je skup u sinagogi jo uvek bio obuzet strahopotovanjem, Isus se povukao u Petrov dom da se malo odmori. Meutim, i tu je pala senka. Majka Petrove ene leala je bolesna, od groznice. Isus je zapretio bolesti, i bolesnica je ustala i sluila potrebama Uitelja i Njegovih uenika. Vesti o Hristovom delu brzo su se proirile po celom Kapernaumu. Iz straha od rabina, narod se nije usuivao doi i potraiti izleenje dok nije prola Subota, ali im je Sunce zalo s horizonta, svi su se pokrenuli. Iz domova, od prodavaonica, trnica, stanovnici grada slivali su se prema skromnom prebivalitu u koje se Isus sklonio.. Bolesne su nosili na nosilima, drugi, oslanjajui se na take ili na prijatelje, nemono su klecali dolazei Spasitelju. Dolazili su i odlazili iz asa u as, jer niko nije znao da li e sutranji dan zatei Iscelitelja meu njima. Nikada ranije Kapernaum nije bio svedok takvog dana. Vazduh je bio ispunjen glasovima pobede i poklicima osloboenja. Spasitelj je bio radostan u radosti koju je pobudio. Dok je bio svedok patnje onih koji su dolazili k Njemu, Njegovo srce bilo je pokrenuto saoseanjem i u svojoj sili radovao se da im povrati zdravlje i sreu. Isus nije prestao s radom dok i poslednji patnik nije bio izleen. No je ve odmakla kad se mnotvo udaljilo i mir se spustio na Simonov dom. Dug, uzbudljiv dan je proao, i Isus je potraio odmor. Meutim, dok je grad jo bio u snu, Spasitelj u jutro vrlo rano ustavi izie, i otide na samo, i onde se moljae Bogu. Tako su prolazili dani Isusovog zemaljskog ivota. esto je otputao svoje uenike da posete svoje domove i otpoinu, da se odmore, ali se s blagou opirao njihovim naporima da Ga odvoje od rada. Po ceo dan naporno je radio, uei neuke, leei bolesne, vraajui vid slepima, hrannei mnotvo, a uveer ili rano ujutro povlaio se u tiinu brda, da razgovara sa svojim Ocem. esto je provodio itave noi u molitvi i razmiljanju, vraajui se u osvit dana svom delu meu ljudima. Rano ujutro Petar i njegovi drugovi doli su Isusu, govorei Mu da Ga narod iz Kapernauma ve trai. Uenici su bili gorko razoarani premom na koji je Hristos do tada nailazio. Vlasti u Jerusalimu traile su da Ga ubiju; ak i Njegovi sugraani pokuali su Mu oduzeti ivot, ali u Kapernaumu doekan je s radosnim oduevljenjem i nade uenika ponovo su se probudile. Moda bi meu slobodoljubivim Galilejcima bilo mogue nai pobornike novog carstva. Sa iznenaenjem su sluali Hristove rei: I drugim gradovima treba mi propovediti evanelje o carstvu Boijemu; jer sam na to poslan. U uzbuenju koje je tada zavladalo Kafanaumom, postojala je opasnost da se izgubi iz vida cilj Njegove misije. Isus nije bio zadovoljan samo tim da privue panju na sebe kao na udotvorca ili iscelitelja od telesnih bolesti. Teio je da privue ljude k sebi kao Spasitelju. Dok je narod teio verovanju da je doao kao kralj da uspostavi zemaljsku vladavinu, On je eleo skrenuti njihove misli sa zemaljskog na duhovno. Samo svetovni uspeh bio bi prepreka za Njegovo delo.
106
Divljenje bezbrinog mnotva optereivalo je Njegov duh. U Njegovom ivotu nije se pojavilo ni najmanje zalaganje za sebe. Sinu ovejemu bile su strane poasti koje svet ukazuje poloaju, bogatstvu ili obdarenosti. Isus nije upotrebljavao nijedno od sredstava kojima su ljudi pribavljali odanost ili zahtevali potovanje. Vekovima pre Njegovog roenja, bilo je proreeno o Njemu: Nee vikati ni podizati, niti e se uti glas njegov po ulicama. Trske stuene ne e prelomiti, i svetila koje se pui ne e ugasiti; javljae sud po istini. Ne e mu dosaditi, niti e se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji. (***Isaija 42,24) Fariseji su teili da se razlikuju svojim krajnje savesnim dranjem obreda i razmetljivou svog bogosluenja i delima milosra. Revnost za veru dokazivali su time to su je nainili predmetom diskusije. Rasprave meu protivnikim sektama bile su glasne i duge i nije bilo neobino uti na ulicama une prepirke uenih tumaa Zakona. Isusov ivot u odnosu na sve to bio je upadljivo suprotan. U tom ivotu nikada se nije zapazila nikakva buna rasprava, nikakvo razmetljivo bogosluenje, nikakvo delo kojim bi se zadobilo odobravanje. Hristos je bio sakriven u Bogu, a Bog se otkrio u karakteru svog Sina. Isus je eleo da tom otkrivenju usmeri umove ljudi i njihovo potovanje. Sunce pravde nije obasjalo svet velianstvenim sjajem da bi svojom slavom zasenilo ula. O Hristu je napisano: Jer mu je izlazak ureen kao zora. (***Osija 6,3) Tiho i blago pomalja se dnevna svetlost na Zemlji, rastjerujui senke mraka i budei svet u ivot. Isto tako granulo je Sunce pravde I zdravlje na zracima njegovim. (***Malahija 4,2) Poglavlje 27. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 8,24; 9,18.3234; ***Marku 1,4045; 2,112; ***Luki 5,12 28). AKO HOE, MOE ME OISTITI Od svih bolesti poznatih na Istoku guba je bila najstranija. Njena neizleivost, zaraznost i uasne posledice na rtvama ispunjavali su strahom i najhrabrije. Meu Jevrejima smatrana je osudom zbog greha, i otuda nazvana udarcem, prstom Bojim. /***Psalam 39,10; ***2. Mojsijeva 8,19/ Duboko ukorenjena, neunitiva, smrtonosna, smatrana je znamenjem greha. Obredni zakon proglaavao je gubavca neistim. Kao ve mrtav bio je izdvojen iz ljudskih stanita. Sve to je dodirnuo bilo je neisto. Vazduh je bio okruen njegovim dahom. Onaj na koga se sumnjalo da se razbolio, morao se pokazati svetenicima koji su ispitivali i odluivali o njegovom sluaju. Ako je proglaen gubavcem, bio je izdvojen iz porodice, odseen od skupa Izrailjevog i osuen na druenje samo s onima koji su bolovali od iste bolesti. Zakon je bio strog u svojim zahtevima. ak ni carevi i vladari nisu bili izuzetak. Vladar koji se razbolio od ove opake bolesti morao je odloiti skiptar i napustiti drutvo. Daleko od svojih prijatelja i roaka, gubavac je morao nositi prokletstvo svoje bolesti. Bio je primoran da objavljuje svoju nesreu, razdere svoju odeu i oglaava uzbunu, opominjui sve da bee iz njegovog zaraznog prisustva. Uzvik: Neist! Neist! koji se javljao planim glasom sa usamljenih mesta progonstva, bilo je upozorenje koje se slualo sa strahom i jezom. U delokrugu Hristove slube bilo je puno takvih patnika i vesti o Njegovom radu dopirale su do njih, pobuujui zraak nade. Meutim, od vremena proroka Jelisija nije bilo poznato tako neto kao to je oienje oveka za koga se prilepila ova bolest. Nisu se usuivali da od Isusa oekuju da za njih uini ono to nikada nije uinjeno ni za jednog oveka. Ali postojao je jedan u ijem se srcu probudila vera. A ipak, nije znao kako da doe do Isusa. Bez Dodira sa svojim blinjima, kako se moe pojaviti pred Isceliteljem?
107
Pitao se da li e Hristos hteti isceliti njega. Hoe li se sagnuti da primeti oveka za koga se verovalo da pati pod Bojim sudom? Nee li i On, kao fariseji, pa ak i lenici, izrei prokletstvo nad njim i upozoriti ga da napusti boravite ljudi? Razmiljao je o svemu to mu je bilo reeno o Isusu. Nijedan koji je traio Njegovu pomo nije bio odbijen. Jadnik je odluio da nae Spasitelja. Iako se morao kloniti gradova, moda e Ga moi sresti na nekoj sporednoj stazi du planinskih puteva ili Ga nai izvan gradova kako ui. tekoe su izgledale nepremostive, ali to je bila njegova jedina nada. Gubavac je poveden Spasitelju. Isus ui kraj jezera i narod je okupljen oko Njega. Stojei izdaleka, gubavac razabira nekoliko rei sa Spasiteljevih usana. Vidi Ga kako polae svoje ruke na bolesnike. Vidi hrome, slepe, oduzete i one koji su bili na umoru od razliitih bolesti ustaju zdravi, hvalei Boga za svoje osloboenje. Vera jaa u njegovom srcu. On se sve vie pribliava okupljenom mnotvu. Ogranienja koja su mu nametnuta, sigurnost ljudi i strah s kojim su ga svi posmatrali sve je zaboravio. On misli samo o blaenoj nadi u izleenje. Njegova pojava bila je stravina. Bolest je strahovito poodmakla i njegovo telo u raspadanju bilo je uasno pogledati. kad su ga spazili, ljudi su se u strahu povukli unazad. U svojoj elji da izbegnu dodir s njim, gazili su jedni druge. Neki su ga pokuavali spreiti da se priblii Isusu, ali uzalud. On ih nije ni video ni uo. Njihovi izrazi gaenja ne dopiru do njega. On vidi jedino Bojeg Sina. On uje samo glas koji daje ivot onima koji umiru. Probijajui se do Isusa, baca se pred Njegove noge s uzvikom: Gospode! ako hoe, moe me oistiti. Isus je odgovorio: Hou, oisti se, poloivi ruku na njega. (***Matej 8,3) Promena je odmah zahvatila gubavca. Njegovo telo postalo je zdravo, njegovi ivci osetljivi, njegovi miii vrsti. Gruba ljuskasta povrina, svojstvena gubi, iezla je, a pojavila se meka, rumena koa kao u zdrava deteta. Isus je naloio oveku da ne objavi uinjeno delo, ve da se sa rtvom odmah pokae u Hramu. Takva rtva nije mogla da bude primljena sve dok svetenici ne pregledaju oveka i proglase ga potpuno osloboenim od bolesti. Koliko god nevoljko izvili ovu dunost, nisu mogli izbei pregled i donoenje odluke u ovom sluaju. Rei iz Pisma pokazuju s kakvom je odlunou Hristos naloio oveku neophodnu utnju i brzo delovanje. I zapretivi mu odmah istera ga, i ree mu: gledaj da nikome nita ne kae, nego idi te se pokai sveteniku, i prinesi za oienje svoje to je zapovedio Mojsije za svedoanstvo njima. da su svetenici bili upoznato sa injenicama o izleenju gubavca, njihova mrnja prema Hristu mogla bi ih navesti da donesu nepotenu odluku. Isus je eleo da se ovek pokae u Hramu pre no to bilo kakvi glasovi o ovom udu budu doprli do njih. Tako se mogla osigurati pravina odluka i izleenom gubavcu dozvoliti da se vrati svojoj porodici i prijateljima. Postojali su i drugi ciljevi koje je Hristos drao u vidu kad je preporuio oveku da uti. Spasitelj je znao da su Njegovi neprijatelji stalno eleli ograniiti Njegov rad i odvratiti narod od Njega. Znao bi da bi objavljivanje izleenja gubavog po okolini navelo druge bolesnike od ove strane bolesti da se okupljaju oko Njega i da bi se podigao glas kako e se ljudi zaraziti dodirom s njima. Mnogi od gubavaca ne bi uinili dar zdravlja blagoslovom sebi ili drugima. Okupljanjem gubavaca pruao bi priliku za optubu da kri ogranienja obrednog zakona. Na taj nain Njegovo delo propovedanja evanelja bilo bi spreeno. Dogaaj je opravdao Hristov predoseaj. Mnogi ljudi bili su svedoci izleenja gubavca i eljno su oekivali da saznaju za odluku svetenika. Kad se ovek vratio svojim prijateljima, nastalo je veliko uzbuenje. Uprkos Isusovom upozorenju, ovek nije inio nikakav napor da zataji injenicu o svom izleenju. Iako bi je zaista bilo nemogue sakriti, gubavac ju je ipak objavljivao posvuda. Smatrajui da mu
108
je samo Isusova skromnost stavila ovo ogranienje, iao je okolo objavljivajui mo ovog Velikog Iscelitelja. Nije shvatio da svako takvo objavljivanje ini svetenike i stareine odlunijima da unite Isusa. Isceljeni je osetio da je blagodat zdravlja vrlo dragocena. Radovao se svojoj punoj snazi, svom povratku porodici i drutvu i oseao da je nemogue uzdrati se od davanja slave Leniku koji ga je iscelio. Meutim, razglaavanje ovog dogaaja izazvalo je spreavanje Spasiteljevog dela. To je pokrenulo ljude da se okupljaju oko Njega u prevelikom broju, to Ga je primoralo da za izvesno vreme prekine rad. Svaki in Hristove slube imao je dalekoseni cilj. On je sadravao vie no to je samo delo pokazivalo. Tako je to bilo i u sluaju s gubavcem. Dok je sluio svima koji su dolazili k Njemu, Isus je eznuo da blagoslovi i one koji Mu nisu dolazili. Dok je privlaio carinike, neznaboce i Samarjane, eznuo je da dopre do svetenika i uitelja koji su bili zatvoreni predrasudama i predanjem. Pokuao je sve da bi mogao dopreti do njih. Slanjem izleenog gubavca svetenicima, pruio im je svedoanstvo, smiljeno da razorua njihove predrasude. Fariseji su tvrdili da je Hristovo uenje bilo u suprotnosti sa zakonom koji je Bog dao preko Mojsija, ali Njegovo uputstvo dato izleenom gubavcu da prinese dar po zakonu opovrglo je ovu optubu. To je bilo dovoljno svedoanstvo za sve koji su bili spremni da budu osvedoeni. Voe u Jerusalimu poslale su uhode da nau neki povod kako bi Hrista osudili na smrt. Odgovorio je pruanjem dokaza o svojoj ljubavi prema ljudskom rodu, potovanjem zakona i svojom silom da oslobaa od greha i smrti. Na ovaj nain pruao im je svedoanstvo. Vraaju mi zlo za dobro, i mrnju za ljubav moju. (***Psalam 109,5) On koji je na gori dao pravilo: Ljubite i neprijatelje svoje i sam je primerom potvrdio to naelo ne vraajui zlo za zlo, ni psovke za psovku, nego nasuprot blagosliljao, (***Matej 5,44; ***1. Petrova 3,9) Isti svetenici koji su osudili gubavca na progonstvo potvrdili su njegovo ozdravljenje. Ova odluka, javno izreena i zabiljeena, bila je trajno svedoanstvo za Hrista. A kad se isceljeni ovek ponovo vratio u zbor Izrailjev, nakon linog uverenja svetenika da na njemu nema vie ni traga od bolesti, postao je ivim svedokom za svog Dobroinitelja. Radosno je prineo svoju rtvu i veliao Isusovo ime. Svetenici su bili osvedoeni u Spasiteljevu boansku silu. Pruena im je prilika da upoznaju istinu i iskoriste svetlost. Odbaena, ona bi prola da se nikad ne vrati. Svetlost je odbaena od mnogih, a ipak nije uzaludno dana. Mnoga srca bila su pokrenuta, koja u izvesnom razdoblju nisu pokazivala nikakav znak. U toku Spasiteljevog ivota izgledalo je kao da Njegova misija izaziva mali odaziv ljubavi kod svetenika i uitelja, ali nakon Njegovog vaznesenja svetenici mnogi pokoravahu se veri. (***Dela 6,7) Hristovo delo oienja ovog gubavca od strane bolesti je slika Njegovog dela oienja due od greha. ovek koji je doao Isusu bio je sav u gubi. Njen smrtonosni otrov proeo je celo njegovo telo. Uenici su hteli spreiti svog Uitelja da ga dodirne, jer onaj koji se dotakne gubavca i sam postaje neist. Meutim, polaganjem svoje ruke na gubavca, Isus se nije oskvrnio. Njegov dodir prenio je ivotodavnu silu. Gubavac se oistio. Tako je i s gubom greha duboko ukorenjenom, smrtonosnom, koju je nemogue izleiti ljudskom silom. Sva je glava bolesna i sve je srce iznemoglo. Od pete do glave nema nita zdrava, nego uboj i modrice i rane gnojave. (***Isaija 1,5.6) Ali doavi da prebiva u ljudskom rodu, nije se oskrnavio. Njegovo prisustvo ima isceljujuu mo za grenika. Ko god padne pred Njegove noge govorei s verom: Gospode! ako hoe moe me oistiti, ue odgovor: Hou, oisti se. (***Matej 8,2.3) U nekim sluajevima izleenja Isus nije odmah podario traeni blagoslov. Meutim, u sluaju gube izreena molba odmah je ispunjena. Kad se molimo za zemaljske blagoslove, odgovor na nau molitvu moe da bude odloen ili nam Bog moe dati neto drugo to nismo traili, ali tako nee da bude kad traimo osloboenje od greha. Njegova je volja da nas oisti od greha, da nas uini svojom decom i
109
osposobi da ivimo svetim ivotom. Hristos dade sebe za grehe nae da izbavi nas od sadanjega sveta zloga, po volji Boga i oca naega. (***Galatima 1,4) A ovo je sloboda koju imamo k njemu da ako to molimo, znamo da e nam dati to itemo u njega. (***1. Jovanova 5,14.15) Ako priznamo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde. (***1. Jovanova 1,9) Izleenjem oduzetog u Kapernaumu Isus je opet dao pouku o istoj istini. udo je uinjeno da bi se otkrila Njegova sila da oprata grehe. Isceljenje oduzetog takoe slikovito prikazuje i druge dragocene istine. Ono je puno nade i ohrabrenja, a farisejima koji su bili sitniavi ono je i pouka i opomena. Ovaj oduzeti je, kao i gubavac, izgubio svaku nadu u ozdravljenje. Njegova bolest bila je posledica grenog ivota, a njegove patnje bile su zagorene i griom savesti. Odavno se obraao farisejima i uenim ljudima u nadi da e ublaiti umne patne i telesnu bol. Meutim, oni su ga hladno proglasili neizleivim i prepustili Bojem gnevu. Fariseji su patnje smatrali dokazom boanskog nezadovoljstva i drali su se podalje od bolesnih i nevoljnih. Meutim, esto su ovi koji su sebe uzvisivali kao svete bili znatno greniji od stradalnika koje su osuivali. Oduzeti ovek bio je sasvim bespomoan i videi da nema izgleda za pomo s bilo koje strane, zapao je u oajanje. Tada je uo o Isusovim velianstvenim delima. Rekli su mu da su drugi koji su bili isto tako greni i bespomoni kao on, izleeni; ak i gubavci su se oistili. Prijatelji koji su mu ovo preneli, ohrabrili su ga da veruje kako i on moe da bude izlee ako bude odnesen Isusu. Meutim, njegova nada je klonula kad se setio kako je bolest dola na njega. Bojao se da ga bezgreni Lenik nee podneti u svom prisustvu. Ipak, nije toliko eleo telesno ozdravljenje koliko osloboenje od tereta greha. Ako bi mogao da vidi Isusa i dobiti vrsto obeanje o oprotenju i pomirenju s neba, bio bi zadovoljan da ivi ili umre, u skladu s Bojom voljom. Uzvik samrtnika bio je: O kad bih mogao doi pred Njega! Nije bilo vremena za gubljenje; njegovo ve upropateno telo pokazivalo je znake raspadanja. Preklinjao je svoje prijatelje da ga na postelji odnesu Isusu i oni su s radou prihvatili da to uine. Ali, mnotvo koje se sakupilo u kui i oko kue u kojoj se nalazio Spasitelj bilo je tako zbijeno da je bolesniku i njegovim prijateljima bilo nemogue da dopru do Njega, pa ak ni da uju Njegov glas. Isus je pouavao u Petrovoj kui. Po obiaju, Njegovi uenici sedeli su odmah do Njega i onde seahu fariseji i zakonici koji behu doli iz sviju sela Galilejskih i Judejskih i iz Jerusalima. Ovi su doli kao uhode traei kakvu optubu protiv Isusa. Osim ovih zvaninika steklo se i aroliko mnotvo revnosnih, poniznih, ljubopitljivih i nevernih. Zastupljene su bile razne narodnosti i svi drutveni slojevi. I sila Gospodnja isceljivae ih. Duh ivota nadnio se nad skupom, ali fariseji i uitelji nisu prepoznali Njegovo prisustvo. Nisu oseali nikakvu potrebu, pa izleenja nije bilo za njih. Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne. (***Luka 1,53) Oni koji su nosili oduzetog pokuavali su prokriti put kroz mnotvo, ali uzalud. Bolesnik je gledao unaokolo s neiskazanom patnjom. Kad je pomo za kojom je eznuo bila tako blizu, kako moe napustiti nadu? Po njegovom predlogu prijatelji su ga odneli na krov kue i otvorivi krov, spustili su ga kraj Isusovih nogu. Izlaganje je prekinuto. Spasitelj je posmatrao bolnu pojavu i video je oi koje su Ga moleivo posmatrale. Razumeo je sluaj; privukao je k sebi taj zbunjeni i sumnjiavi duh. Dok je oduzeti bio jo u domu, Spasitelj je osvedoio njegovu savest. Kad se pokajao zbog svojih greha i poverovao u Isusovu isceliteljsku mo, ivotodavna Spasiteljeva milost najpre je blagoslovila njegovo srce puno enje. Isus je posmatrao prvi zraak vere kako prerasta u vrsto uverenje da je On jedini pomonik greniku i video kako jaa sa svakim naporom da prie u Njegovo prisustvo.
110
Sada, reima koje su kao muzika doprle do uha ovog patnika, Spasitelj je rekao: Ne boj se, sinko, oprataju ti se gresi tvoji. Teret beznaa skinut je s due bolesnog oveka; mir oprotenja nad njegovim duhom i osvetljava njegovo lice. Nestalo je njegove telesne boli i celo njegovo bie je preobraeno. Bespomoni oduzeti bolesnik je ozdravio! Greniku je oproteno! Jednostavnom verom primio je Isusove rei kao sreu novoga ivota. Nije postavio nikakav novi zahtev, ve je leao u blaenoj tiini, presretan da bi to iskazao reima. Nebeska svetlost ozarila je njegovo lice, a narod je posmatrao ovaj prizor sa strahopotovanjem. Rabini su nespokojno oekivali da vide kako e Hristos postupiti u ovom sluaju. Priseali su se kako im se ovaj ovek obraao za pomo, i kako su mu uskratili nadu i sauee. Nezadovoljni, izjavili su da on snosi Boje prokletstvo zbog svojih greha. Sve to osveilo se u njihovom umu kad su pred sobom videli bolesnog oveka. Zapazili su zanimanje kojim su svi posmatrali ovaj prizor i oseali uasan strah da ne izgube sopstveni uticaj nad narodom. Ovi dostojanstvenici nisu meusobno razmenjivali rei, ve posmatrajui lice jedan drugoga itali na njima istu misao da je potrebno neto uiniti da bi se zaustavila bujica oseaja. Isus je izjavio da su gresi oduzetog oveka oproteni. Fariseji su se uhvatili za te rei kao za bogohuljenje, predstavljajui sebi da to mogu prikazati kao greh koji zasluuje smrt. Govorili su u svom srcu: ta ovaj tako huli na Boga? Ko moe opratati grehe osim jednoga Boga? (***Marko 2,7) Usmerivi svoj pogled na njih, od koga su se zaklonili i ustuknuli, Isus je rekao: to tako pomiljate u srcima svojim? to je lake? rei uzetome: oprataju ti se gresi? ili rei: ustani i uzmi odar svoj, i hodi? No da znate da vlast ima sin oveij na zemlji opratati grehe. Rekao je, okrenuvi se uzetome: Ustani i uzmi odar svoj, i idi doma. Tada je onaj koga su doneli Isusu na nosilima na svoje dve noge s gipkou i snagom mladia. ivotodavna krv prostrujala je njegovim venama. Svaki organ njegovog tela poeo je iznenada raditi. Rumenilo zdravlja smenilo je bljedilo smrti koja se pribliavala. I usta odmah, i uzevi odar izie pred svima tako da se svi divljahu i hvalahu Boga govorei: nigda toga videli nismo. O, udesna Hristova ljubavi, koja si se nadvila da isceli grene i ucveljene! Boanstvo koje ali i ublaava nedae oveanstva koje trpi! O, udesna silo koja se tako pokazuje sinovima ovejim! ko moe sumnjati u vest o spasenju? ko moe potceniti milosre Otkupitelja punog sauea? Nita manje od stvaralake sile bilo je potrebno da bi se povratilo zdravlje tom telu u raspadanju. Isti glas koji je doneo ivot oveku nainjenom od praha zemaljskoga, dao je ivot i oduzetom na samrti. ista sila koja je dala ivot telu obnovila je i srce. On koji prilikom stvaranja re, i postade, koji zapovedi, i pokaza se (***Psalam 33,9) reju je dao ivot dui mrtvoj u prestupima i gresima. Izleenje tela bio je dokaz sile koja je odnovila srce. Hristos je naredio oduzetom da ustane i hoda da znate, rekao je On, da vlast ima sin oveij na zemlji opratati grehe. Oduzeti je u Hristu naao izleenje i za duh i za telo. Duhovno izleenje bilo je praeno obnovljenjem tela. Preko ove pouke ne sme se olako prei. Danas postoje hiljade koji pate od bolesti tela i koji, kao i oduzeti, eznu za veu oprataju ti se gresi, teret greha sa svojim nemirom i nezadovoljenim eljema osnova je njihove bolesti. Oni ne mogu nai olakanje dok ne dou Iscelitelju due. Mir koji samo On moe dati, pruie snagu umu i zdravlje telu. Isus je doao da raskopa dela avolja. U njemu bee ivot i On kae: Ja dooh da imaju ivot i izobilje. On je duh koji oivljuje. (***1. Jovanova 3,8; ***Jovan 1,4; 10,10; ***1. Korinanima 15,45) on
111
jo uvek ima istu ivodavnu silu kao onda kad je na zemlji leio bolesnog i davao oprotaj greniku. On ti prata sve grehe, On isceljuje sve bolesti tvoje. (***Psalam 103,3) Izleenje oduzetog delovalo je na ljude kao da se Nebo otvorilo i otkrilo svu slavu boljega sveta. Dok je ovek koji je bio izleen prolazio kroz mnotvo blagosiljajui Boga na svakom koraku i nosei svoj teret koji mu je bio lak kao pero, ljudi su odstupali da bi mu napravili mesta s licima koja su odavala strahopotovanje, i netremice ga gledali, tiho apuui meusobno: uda se nagledasmo danas! Fariseji su bili nemi od zauenosti i savladani porazom. Videli su da ne postoji prilika da njihova ljubomora razjari mnotvo. Velianstveno delo uinjeno oveku koga su oni predali Bojem gnevu, ostavilo je takav utisak na narod da su rabini za izvesno vreme bili zaboravljeni. Videli su da Hristos poseduje silu koju su oni pripisivali samo Bogu; ali plemenito dostojanstvo Njegovog dranja bio je u upadljivoj suprotnosti s njihovim nadmenim ponaanjem. Bili su zbunjeni i posramljeni prepoznajui, ali ne priznajui prisustvo uzvienijeg bia. to je jai bio dokaz da Isus ima silu na Zemlji da oprata grehe, to su se vre utvrdili u neverstvu. Iz Petrovog doma, u kome su videli oduzetog kako je izleen Njegovom reju, otili su da stvaraju nove planove za uutkivanje Bojeg Sina. Telesna bolest, ma koliko zloudna i duboko ukorenjena, izleena je Hristovom silom, ali bolest duha jo jae je ovladala onima koji su svoje oi zatvorili pred svetlou. Guba i oduzetost nisu bile tako strane kao fanatizam i neverstvo. U domu izleenog oduzetog oveka nastala je velika radost kad se vratio svojoj porodici, nosei s lakoom leaj na kome su ga pre kratkog vremena obazrivo izneli iz njihove sredine. Okupili su se oko njega sa suzama radosnicama, jedva se usuujui da poveruju svojim oima. Stajao je pred njima u punoj snazi svoje muevnosti. Te ruke koje su izgledale kao beivotne, sad su bile hitre da posluaju Njegovu volju. Telo koje je bilo usahlo i imalo boju olova, sad je bilo svee i rumeno. Hodao je vrstim, slobodnim korakom. Radost i nada bili su ispisani na svakoj crti njegovog lica, a izraz istoe i mira zauzeo je mesto obeleja greha i patnji. Radosna zahvalnost uzdizala se iz tog doma i Bog se proslavio u svome Sinu, koji je vratio nadu beznadenom i snagu ranjenom. Ovaj ovek i njegova obitelj bili su spremni da svoje ivote poloe za Isusa. Nikakva sumnja nije pomraila njihovu veru, nikakvo neverstvo nije osujetilo njihovu vernost prema Onome koji je unio svetlost u njihov mrani dom.
P o g l a v l j e 28. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 9,917; ***Marku 2,1422; ***Luki 5,2739. LEVIJE MATEJ Od rimskih slubenika u Palestini carinici su bili najomraeniji. Dabine silom nametnute stalno su smetale Jevrejima, podseajui ih da su izgubili svoju nezavisnost. Ubirai poreza nisu bili samo orua rimskog ugnjetavanja ve iznuivai koji su se za svoj raun bogatili na teret naroda. Jevrejin koji bi prihvatio ovu slubu iz ruku Rimljana, smatran je izdajnikom asti svoga naroda. Preziran je kao otpadnik i svrstavan u najneuglednije pripadnike drutva. Ovom drutvenom sloju pripadao je Levije Matej koji e biti pozvan u Hristovu slubu nakon etvorice uenika u Genezaretu. Fariseji su procenjivali Mateja po njegovom zanimanju, ali Isus je u ovom oveku video srce otvoreno za prihvatanje istine. Matej je sluao Spasiteljevo uenje. Kad mu je Boji Duh otkrio njegovu grenost, eznuo je da potrai pomo od Hrista, ali naviknut na rabinsku iskljuivost, nije mislio da e ga ovaj Veliki Uitelj zapaziti.
112
Sedei jednog dana u svojoj troarinskoj kuici, carinik je video Isusa kako se pribliava. Neizmerno iznenaen uo je rei koje su mu upuene: Hajde za mnom! Matej ostavivi sve, ustade i poe za njim. Nije bilo oklevanja, dvoumljenja, razmiljanja o unosnom poslu koji treba zameniti siromatvom i nevoljama. Za njega je bilo dovoljno to e da bude sa Isusom, to e moi sluati Njegove rei i sjediniti se s Njim u Njegovom radu. Tako je bilo i s uenicima kaji su ranije bili pozvanu. Kad je Isus zatraio od Petra i njegovih drugova da Ga slede, odmah su ostavili svoje amce i mree. Neki od ovih uenika imali su ukuane koji su izdravali, ali kad su primili Spasiteljev poziv, nisu oklevali ili se pitali:Kako u iveti i izdravati obitelj? Bili su posluni pozivu, pa kad ih je Isus kasnije pitao: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obue, eda vam to nedostade?, mogli su odgovoriti: Nita. (***Luka 22,35) Matej u svom bogatstvu, a Andrija i Petar u svom siromatvu stavljeni su pred isto iskuenje; svaki od njih posvetio je svoj ivot istom cilju. U trenutku uspeha, kad su mree bile pune ribe, a podsticaji staroga naina ivota najjai, Isus je kraj mora zatraio od uenika da napuste sve za delo evanelja. Tako se svaka dua iskuava da li je jaa elja za prolaznim dobrima ili elja za druenjem s Hristom. Naelo uvek puno trai. Nijedan ovek ne moe uspeti u slubi Bogu ako celo njegovo srce nije u njoj i ne dri sve za tetu prema prevanom poznanju Hrista. Nijedan ovek koji se ustee ne moe da bude Hristov uenik, a jo manje Njegov saradnik. Kad ljudi pravilno shvate veliko spasenje, samoportvovnost koja se ogledala u Hristovom ivotu, pokazae se i u njihovom. Putem kojim god ih povede radovae se da Ga slede. Pozivanje Mateja da postane jedan od Hristovih uenika izazvalo je veliko negodovanje. Izborom carinika za svog neposrednog pratioca, verski Uitelj je vreao verske, drutvene i narodne obiaje. Pozivajui se na predrasude naroda, fariseji su se nadali da e struju narodnih oseaja okrenuti protiv Isusa. Meu carinicima nastalo je iroko zanimanje. Boanski Uitelj privukao je njihova srca k sebi. U radosti svog novog uenitva, Matej je eznuo da svoje ranije drugove dovede Isusu. U skladu s tim, nainio je gozbu u svojoj kui i sazvao sve svoje roake i prijatelje. Nisu bili ukljueni samo carinici ve i mnogi drugi koji su imali sumnjiv ugled i bili odbaeni od svojih suseda koji su se strogo pridravali propisa. Gozba je prireena u Isusovu ast i On nije oklevao da prihvati ljubaznost. Dobro je znao da e to da bude sablazan za farisejsku stranku i da e Ga dovesti u nepriliku u oima naroda. Meutim, nikakvo ljudsko pravilo nije moglo uticati na Njegovo delovanje. Spoljanja obeleja za Njega nisu imala nikakvo znaenje. Ono to je privlailo Njegovo srce bila je dua edna vode ivota. Isus je sedeo kao uvaeni gost za stolom carinika, pokazujui svojim saoseanjem i drutvenou da priznaje dostojanstvo ljudskog roda, pa su ljudi eznuli da postanu vredni Njegovog poverenja. Na njihova edna srca Njegove rei padale su s blagoslovenom ivotodavnom silom. Probueni su novi podsticaji i mogunost novog ivota otvorila se ovim ljudima odbaenim iz drutva. Na takvim skupovima kao to je bio ovaj, mnogo ljudi bilo je pod utiskom Spasiteljevog uenja, koji su Ga priznali tek nakon vaznesenja. Kad se Sveti Duh izlio i tri hiljade obratilo u jednom danu, meu njima je bilo mnogo onih koji su prvi put uli istinu za stolom nekog carinika pa su neki od njih postali vesnici evanelja. Za samog Mateja Isusov primer na gozbi bio je trajna pouka. Prezreni carinik postao je jedan od najodanijih evanelista, idui u svojoj slubi stopama svog Uitelja. Kad su rabini doznali za Isusovo prisustvo na Matejevoj gozbi, iskoristili su priliku da ga optube. Meutim izabrali su da deluju preko uenika. Buenjem njihovih predrasuda nadali su se da e ih odvojiti od njihovog Uitelja. Njihov nain postupanja bio je da optue Hrista uenicima, a uenike Hristu,
113
usmeravajui strele tamo gde e najverovatnije raniti. To je nain na koji je Sotona radio jo od nezadovoljstva na Nebu, a svi koji pokuavaju izazvati neslogu i otuenost pokrenuti su njegovim duhom. Zato s carinicima i grenicima uitelj va jede i pije?, upitali su zavidljivi rabini. Isus nije oekivao od svojih uenika da odgovore na optubu, ve je sam odgovorio: Ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. Nego idite i nauite se ta znai: milosti hou, a ne priloga. Jer ja nisam doao da zovem pravednike no grenike na pokajanje. Fariseji su smatrali sebe duhovno zdravima, i zato im ne treba lenik, dok su za carinike i neznaboce tvrdili da umiru od bolesti due. Zar se, tada, Njegov rad, kao lenika, nije sastojao u tome da poe ba onom drutvenom sloju kome je potrebna Njegova pomo? Meutim, iako su mislili tako visoko o sebi, fariseji su bili u teem stanju od onih koje su prezirali. Carinici su bili manje uskogrudni i manje samouvereni, pa su tako bili otvoreniji uticaju istine. Isus je rekao rabinima: Idite i nauite se ta znai: milosti hou, a ne priloga. Tako je pokazao da tvrdei da tumae Boju re, ustvari nimalo ne poznaju njen duh. Fariseji su za stanovito vreme bili uutkani, ali postali su samo odluniji u svom neprijateljstvu. Zatim su potraili uenike Jovana Krstitelja i pokuali da ih okrenu protiv Spasitelja. Ovi fariseji nisu prihvatili Krstiteljevu delatnost. Podrugljivo su ukazivali na njegov trezven ivot, njegove jednostavne navike, njegovu priprostu odeu i proglasili ga fanatikom. Zato to je objavljivao njihovo licemerstvo, suprotili su se njegovim reima i pokuali podstaknuti narod protiv njega. Boji Duh pokrenuo je srca ovih rugaa, osvedoavajui ih o grehu, ali odbili su Boji savet i izjavili da je Jovan opsednut avolom. Sad kad je Isus doao, druei se s narodom, jedui i pijui za njihovim stolovima, optuili su Ga da je izjelica i pijanica. Oni koji su optuivali, bili su sami krivi. Kao to je Bog pogreno predstvaljen, i kao to Ga je Sotona zaodenuo sopstvenim osobinama, tako su ovi loi ljudi lano predstavili Gospodnje vesnike. Fariseji nisu hteli uzeti u obzir da je Isus jeo sa carinicima i grenicima kako bi doneo nebesku svetlost onima koji sede u mraku. Nisu hteli da vide da je svaka re boanskog Uitelja bila ivo seme koje e isklijati i doneti plod na slavu Boga. Odluili su da ne prihvate svetlost, pa iako su se suprotstavljali Krstiteljevom radu, sad su bili spremni pridobiti prijateljstvo njegovih uenika u nadi da e osigurati njihovu saradnju protiv Isusa. Govorili su da Isus ponitava stara predanja i isticali suprotnost ozbiljne Krstiteljeve pobonosti i Isusovog ponaanja u goenju sa carinicima i grenicima. Jovanovi uenici su u to vreme bili u velikoj alosti. Bilo je to pre njihove posete Isusu s Jovanovom porukom. Njihov voljeni uitelj bio je u zatvoru i oni su provodili svoje dane u tugovanju. Isus nije uinio nikakv napor da oslobodi Jovana, ve je izgledalo kao da ak rui ugled njegovog uenja. Ako je Jovan bio poslan od Boga zato su Isus i Njegovi uenici ili putem koji je bio toliko razliit od njegovog? Jovanovi uenici nisu imali jasnu predodbu o Hristovom radu; mislili su da moda postoji neka osnova za farisejske optube. Potovali su mnoga pravila koja su propisali rabini, i ak se nadali da e biti opravdani delima Zakona. Jevreji su sprovodili post kao delo zasluge, a najrevnosniji meu njima postili su dva dana svake sedmice. fariseji i Jovanovi uenici postili su kad su ovi poslednju doli Isusu s pitanjem: Zato mi i fariseji postimo mnogo, a uenici tvoji ne poste? Isus im je vrlo blago odgovorio. Nije nastojao da ispravi njihovo pogreno razumevanje o postu, ve samo da ih pravilno uputi u svoj rad. To je uinio koristei isti slikoviti izraz koji je i sam Krstitelj upotrebio u svom svedoanstvu o Isusu. Jovan je rekao: Ko ima nevestu enik je, a prijatelj enikov stoji i slua ga, i radou raduje se glasu enikovu. Ova dakle radost moja ispuni se. (***Jovan 3,29) Jovanovi uenici nisu mogli a da se ne sete ovih rei svog uitelja, kad je Isus, uzimajui istu sliku, rekao: Moete li svatove naterati da poste dok je enik s njima?
114
Gospodar Neba nalazio se usred svog naroda. Najvei Boji dar predan je svetu. Radost siromanima, jer je Hristos doao da ih uini naslednicima svog carstva. Radost bogatima, jer e ih pouavati kako da osiguraju veno bogatstvo. Radost neukima, On e ih umudriti na spasenje. Radost uenima, On e im otvoriti dublje tajne no to su oni ikada dokuili; istine koje su bile sakrivene od postanja sveta bie Spasiteljevom misijom otkrivene ljudima. Jovan Krstitelj radovao se to je posmatrao Spasitelja. Kakvu su priliku za radost imali uenici koji su uivali posebno pravo da hodaju i razgovaraju s velianstvom neba! To nije bilo vreme njihovog tugovanja i posta. Svoja srca moraju otvoriti i primiti svetlost Njegove slave, da bi je mogli prosuti na one koji sede u tami i u senu smrtnome. bila je to svetla slika koju su izazivale Hristove rei, ali preko nje je leala teka senka koju je samo Njegovo oko razaznavalo. Nego e doi vreme, rekao je On, kad e se oteti od njih enik, i onda e postiti. Kad budu videli svoga Gospoda izdanog i razapetog, uenici e tugovati i postiti. Svojim poslednjim reima koje im je uputio u gornjoj sobi rekao je: Jo malo i neete me videti, i opet malo pa ete me videti. Zaista, zaista vam kaem da ete vi zaplakati i zaridati, a svet e se radovati; i vi ete alosni biti, ali e se vaa alost okrenuti na radost. (***Jovan 16,19.20) Kad bude vaskrsnuo iz groba, njihova alost pretvorie se u radost. Posle svog vaznesenja On e kao linost da bude odsutan, ali preko Uteitelja jo uvek e da bude s njima i oni svoje vreme nee provoditi u tugovanju. To je bilo ono to je Sotona eleo. eleo je da na svet ostave utisak kako su bili prevareni i razoarani, ali oni su trebali verom gledati u gornju Svetinju, u kojoj je Isus sluio za njih; trebali su otvoriti svoja srca Svetome Duhu, Njegovom Zastupniku i radovati se u svetlosti Njegovog prisustva. Ipak e doi dani iskuenja i probe, kad e se sukobiti s vladarima ovoga sveta i upraviteljima carstva tame; kad Hristos nee biti lino s njima i kad nee moi prepoznati Uteitelja, tada e za njih da bude prikladnije vreme za post. Fariseji su teili da se uzvise strogim potovanjem formi, dok je njihovo srce bilo ispunjeno zaviu i svaom. Eto, kae Pismo, postite da se prete i svaate i da bijete pesnicom bezbono. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se uo gore glas va. Taki li je post koji izabrah da ovek mui duu svoju jedan dan? da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostret i pepeo? To li e zvati post i dan ugodan Gospodu? (***Isaija 58,4.5) Pravi post nije samo spoljanja sluba. Pismo opisuje post koji je Bog odabrao da razvee sveze bezbonosti, da razdrei remene od bremena, da otpusti potlaene, i da izlomite svaki jaram?, da otvori duu svoju gladnome i nasiti duu nevoljnu, (***Isaija 58,6.10) Ovde je prikazan pravi duh i karakter Hristovog rada. Njegov celokupan ivot bio je rtvovanje samoga sebe za spasenje sveta. Postei u pustinji kuanja ili jedui sa carinicima na Matejevoj gozbi, On je davao svoj ivot za otkupljenje izgubljenih. Pravi Duh posveenja ne pokazuje se u beskorisnom tugovanju, u poniavanju tela i mnogobrojnim rtvama, ve u pokoravanju, samoga sebe za dragovoljnu slubu Bogu i oveku. Nastavljajui svoj odgovor Jovanovim uenicima, Isus je izneo jednu parabolu govorei: Niko nemee zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inae e i novu razdreti, i staroj ne lii to je od novoga. Vest Jovana Krstitelja nije trebala da bude proeta predanjem i sujeverjem. Pokuaj da se spoji farisejska pretvornost s Jovanovim posveenjem uinio bi oitijom pukotinu izmeu njih. Hristovo uenje nije se moglo spojiti s farisejskim formama. Hristos nije trebao zatvoriti pukotinu koja je nainjena Jovanovim uenjem. On e uiniti izraenijom podvojenost izmeu staroga i novoga. Isus je dalje slikovito prikazao ovu injenicu, govorei: I niko ne leva vina novoga u mehove stare; inae prodre novo vino mehove i ono se prolije, i mehovi propadnu. Mehovi koji su se upotrebljavali za uvanje novog vina, nakon izvesnog vremena postajali su suvi i krti i nepodesni da ponovo poslue za istu svrhu. Ovom
115
poznatom slikom Isus je prikazao stanje jevrejskih voa. Svetenici, knjievnici i poglavari bili su usaeni u koloteinu obreda i predanja. Njihova srca postala su stegnuta kao osueni vinski mehovi s kojim ih je usporedio. Dok su ostajali zadovoljni religijom koja se oslanjala na Zakon, nisu mogli postati uvari ive nebeske istine. Smatrali su da je njihova pravda sasvim dovoljna i nisu eleli da bilo to novo bude uneseno u njihovu religiju. Boju dobru volju prema ljudima nisu prihvatali kao neto odvojeno od njih samih. Oni su je povezivali s sopstvenim zaslugama za svoja dobra dela. Vera koja deluje ljubavlju i isti duu nije mogla nai toku sjedinjenja s farisejskom verom sazdanom od obreda i ljudskih naredbi. Napor da se Isusovo uenje sjedini sa ustanovljenom religijom bio bi uzaludan. Boja ivotodavna istina, kao vino koje previre, unitila bi stare, trule mehove farisejskog predanja. Fariseji su smatrali sebe suvie mudrima da bi im bila potrebna pouka, suvie pravednima da bi im bilo potrebno spasenje, suvie potovanima da bi im bilo potrebno potovanje koje dolazi od Hrista. Spasitelj se okrenuo od njih da bi naao druge koji bi prihvatili nebesku poruku. U neobrazovanim ribarima, u cariniku na trgu, u eni Samarjanki, u obinom narodu koji Ga je rado sluao, naao je svoje nove mehove za novo vino. Orua koja e se upotrebiti u delu evanelja jesu ljudi koji rado prihvataju svetlost poslanu od Boga. To su Njegovi predstavnici za prenoenje poznavanja istine ovom svetu. Ako Hristovom milou Njegov narod postane nov meh, tada e ga On ispuniti novim vinom. Hristovo uenje, iako predstavljeno novim vinom, nije bilo nova nauka, ve za otkrivenje onoga to se uilo od poetka. Meutim, za fariseje Boja istina izgubila je svoje prvotno znaenje i lepotu. Hristovo uenje za njih bilo je novo skoro u svakom pogledu, a bilo je i neprepoznato i nepotvreno. Isus je istaknuo mo lanog uenja da razori potovanje i enju za istinom. I niko, rekao je On, pivi staro ne e odmah novoga; jer veli: staro je bolje. Celokupna istina koja je bila dana svetu preko patrijaraha i proroka, zasijala je novom lepotom u Hristovim reima. Meutim, knjievnici i fariseji nisu imali nikakvu elju za dragocenim, novim vinom. Dok se ne isprazne od starih predanja, obiaja i navika, u njihvom umu i srcu nema mjesra za Hristovo uenje. vrsto su se drali mrtvih formi okrenuvi se od ivotodavne istine i Boje sile. To se pokazalo kao propast za Jevreje i to e se pokazati kao propast za mnoge due u nae vreme. Hiljade ine istu greku koju su uinili fariseji ukoreni od Hrista na gozbi kod Mateja. Mnogi odbijaju istinu koja silazi od Oca svetlosti radije nego da odbace neku voljenu zamisao ili se odreknu nekog idola u svom shvatanju. Uzdaju se u sebe i oslanjaju se na svoju mudrost ne razumevajui svoje duhovno siromatvo. oni uporno nastoje da bude spaseni na neki nain kojim bi mogli ostvariti neko znaajno delo. Kad uvide da ne postoji nikakav nain da utkaju sebe u to delo, odbacuju ponueno spasenje. Zakonska religija nikada ne moe dovesti due Hristu, jer je to vera bez ljubavi, bez Hrista. Post ili molitva pokrenuti duhom samoopravdanja jesu gad u Bojim oima. Sveani bogoslubeni skup, itav niz verskih obreda, spoljanja poniznost, iznuena rtva, iskazuju da onaj koji sve ovo ini smatra sebe pravednim, predodreenim za nebo, ali to je sve prevara. Naa vlastita dela nikada nam ne mogu pribaviti spasenje. Kao to je bilo u Hristovo vreme, tako je i danas; fariseji nisu bili svesni svog duhovnog siromatva. Njima je upuena vest: Jer govori: bogat sam, i obogatio sam se, i nita ne potrebujem; a ne zna da si ti nesrean, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Svetujem te da kupi u mene zlata eenoga u ognju, da se obogati; i bele haljine, da se obue, i da se ne pokae sramota golotinje tvoje. (***Otkrivenje 3,17.18) Vera i ljubav su zlato okuano u ognju. Meutim, kod mnogih ovo zlato je potamnjelo i bogata riznica je izgubljena. Hristova pravda je za njih nenoena haljina, netaknuti izvor. Njima se kae: No imam na tebe,
116
to si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se dakle otkuda si spao, i pokaj se, i prava dela ini; ako li ne, doi u ti skoro, i dignuu svetnjak tvoj s mesta njegova, ako se ne pokaje. (***Otkrivenje 2,4.5) rtva je Bogu duh skruen, a srce skruena i ponitena ne odbacuje, Boe. (***Psalam 51,17) ovek se mora osloboditi samoga sebe da bi u punom smislu rei mogao da bude Isusov vernik. Kad se odrekne samoga sebe, tada Gospod od oveka moe nainiti novo stvorenje. Novi mehovi mogu drati novo vino. Hristova ljubav nadahnue vernika novim ivotom. U onome koji gleda na Naelnika i Svritelja nae vere, pokazae se Hristov karakter. P o g l a v l j e 29. SUBOTA Subota je proglaena svetom prilikom stvaranja. Poto je uspostavljena za oveka, ima svoje poreklo od vremena kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Boji klikovahu (***O Jovu 38,7) Mir se irio nad svetom, jer je Zemlja bila u skladu s nebom. Pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, dobro bee veoma i poinuo je radujui se svom zavrenom delu. (***1. Mojsijeva 1,31) Zato to se odmarao u Subotu, blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, izdvojio ga je za svetu uporabu. On ju je dao Adamu kao dan odmora. Bila je uspomena na delo stvaranja, a time i znak Boje moi i Njegove ljubavi. Pismo kae: udesa je svoja uinio da se ne zaborave. Jer to se na njemu moe videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i njegova vena sila i boanstvo. (***1. Mojsijeva 2,3; ***Psalam 111,4; ***Rimljanima 1,20) Sve je stvorio Boji sin. U poetku bee re i re bee u Boga Sve je kroz nju postalo, i bez nje nita nije postalo to je postalo. (***Jovan 1,13) Poto je Subota uspomena na delo stvaranja, ona je dokaz Hristove moi i ljubavi. Subota upuuje nae misli na prirodu i dovodi nas u zajednicu sa Tvorcem. U pesmi ptica, u uzdisanju drvea, u muzici mora jo uvek moemo uti Njegov glas, glas Onoga koji je razgovarao s Adamom u Edemu kad dan zahladi. Kad posmatramo Njegovu silu u prirodi nalazimo utehu, jer Re koja je sve stvorila daje ivot dui. On koji ree da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima naim na svetlost poznanja slave Boije u licu Isusa Hrista. (***2. Korinanima 4,6) Ova misao motivirala je pesmu: Jer si me razveselio, gospode, delima svojim, S dela ruku tvojih radujem se. Kako su velika dela tvoja Gospode! Veoma su duboke pomisli tvoje. (***Psalam 92,4.5) Sveti Duh preko proroka Isaije objavljuje: S kim ete dakle izjednaiti Boga? i kakvu ete mu priliku nai? Ne znate li? ne ujete li? ne kazuje li vam se od iskona? ne razumete li od temelja zemaljskih? On sedi nad krugom zemaljskim, i njeni su mu stanovnici kao skakavci; on je razastro nebesa kao paltno i razapeo ih kao ator za stan S kim ete me dakle izjednaiti da bih bio kao on? veli sveti. Podignite gore oi svoje i vidite ko je to stvorio? ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moi ne izostaje ni jedno? Za to govori, Jakove, i kae Izraele: sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mojega? Ne zna li? nisi li uo da Bog veni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruuje? On daje snagu umornome, i nejakome umnoava
117
krepost. Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plai se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiu te i pomoi u ti, i podupreu te desnicom pravde svoje. Pogledajte u mene, i spaete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga. To je poruka ispisana u prirodi, koju Subota treba sauvati u seanju. Kad je Gospod naloio Izrailju da svetkuje Njegove Subote, rekao je: Da su znak izmeu mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog va. (***Isaija 40,1829; 41,10; 45,22; ***Jezekilj 20,20) Subota je bila ukljuena u Zakon sa Sinaja; ali tada nije prvi put objavljena kao dan odmora. Izraelski narod je to znao pre Sinaja. Na putu prema Sinaju Subota je svetkovana. Kad su je neki obesvetili, Gospod ih je ukorio govorei: Dokle ete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim? (***2. Mojsijeva 16,28) Subota nije bila samo za Izrael, ve za ceo svet. Ona je objavljena oveku u Edemu, pa kao i druge zapovesti Dekaloga, neprolazno obavezuje. O Zakonu u kome etvrta zapovest ini jedan deo, Hristos izjavljuje: Dokle nebo i zemlja stoji, nee nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona. Dokle god Nebo i Zemlja traju, Subota e biti znakom Stvoriteljeve moi. Kad Edem bude ponovo procvjetao na Zemlji, Boji sveti dan odmora potovae svi pod Suncem. Od subote do subote svaki stanovnik proslavljene nove Zemlje dolazie da se pokloni preda mnom, veli Gospod. (***Matej 5,18; ***Isaija 66, 23) Nijedna druga ustanova koja je poverena Jevrejima nije tako celovito odvajala Jevreje od okolnih naroda kao to je to bila Subota. Bog je odredio da ih njeno potovanje imenuje za Njegove potovaoce. Ono je trebalo da bude znakom njihovog odvajanja od idolopoklonstva i njihove veze s pravim Bogom. Meutim, da bi Subotu drali svetom, ljudi i sami moraju da bude sveti. Verom moraju postati uesnici u Hristovoj pravdi. Kad je izdana zapovest Izrailju: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje, Gospod im je takoe rekao: Biete mi sveti ljudi. (***2. Mojsijeva 20,8; 22,31) Jedino na taj nain Subota je mogla obeleiti Izraelce kao one koji slue Bogu. Kad su se Jevreji odvojili od Boga propustivi da Hristovu pravdu verom uine svojom pravdom, za njih je Subota izgubila svoje znaenje. Sotona je teio da uzvisi sebe i odvue ljude od Hrista, pa je radio na tome da izopai Subotu, zato to je ona znak Hristove moi. Jevrejske voe izvravale su Sotoninu volju okruavajui Boji dan odmora tegobnim zahtevima. U Hristovo vreme Subota je postala tako izopaena da je njeno potovanje pre odravalo karakter sebinih i samovoljnih ljudi negoli karakter Nebsekog Oca punog ljubavi. Rabini su u stvari predstavljali Boga kao Onoga koji je dao zakone koje ljudi nisu mogli potovati. Navodili su narod da Boga smatra tiraninom, i misle da svetkovanje Subote, kako to On zahteva, ini ljude tvrdokornim i surovim. Hristovo delo bilo je da ukloni ova pogrena shvatanja. Iako su Ga rabini pratili nemilosrdnim neprijateljstvom, On se nije prikazao kao onaj koji se priklanja njihovim zahtevima, ve je iao pravo napred, drei Subotu u skladu s Bojim Zakonom. Jednog Subotnjeg dana, kad se Spasitelj sa svojim uenicima vraao s mesta bogosluenja, prolazili su kroz polje zrelog ita. Isus je nastavio svoj rad do kasno, pa su prolazei kroz polja, uenici poeli skupljati klasje i jesti zrnevlje, poto su ih protrljali svojim rukama. Bilo kog drugog dana ovaj in ne bi izazvao nikakvu primedbu, jer ovek prolazei kroz itno polje, vonjak ili vinograd, mogao je slobodno kupiti ono to je eleo pojesti. (Vidi: ***5. Mojsijeva 23,24,25) Meutim, uiniti to Subotom smatralo se inom obesvetenja. Ne samo to je otkidanje klasja bila neka vrsta etve ve je i trljanje klasja rukama bila vrsta vridbe. Na taj nain, po miljenju rabina, uinjen je dvostruki greh. Uhode su se odmah poalile Isusu govorei: Gle, uenici tvoji ine to ne valja u subotu.
118
Kad je bio optuen za prekraj Subote u Vitsaidi, Isus se odbranio potvrujui da je Boji Sin i izjavljujui da radi u skladu s Ocem. Sad kad su uenici napadnuti, On navodi tuiteljima primere iz Starog zaveta, dela koja su sluge Boje izvrile Subotom. Jevrejski uitelji ponosili su se svojim poznavanjem Pisma, a Spasiteljev odgovor sadravao je prekor zbog njihovog nepoznavanja svetih spisa. Zar niste itali, rekao je On, ono to uini David kad ogladnje, on i koji behu s njim? Kako ue u kuu Boiju, i uze hlebove postavljene i izjede kojih nikome ne valjae jesti osim jedinih svetenika? I govorae im: subota je nainjena oveka radi, a nije ovek subote radi. Ili niste itali u zakonu kako u subotu svetenici u crkvi subotu pogane, pa nisu krivi? A ja vam kaem da je ovde onaj koji je vei od crkve. Jer je gospodar i od subote sin oveij. (***Luka 6,3.4; ***Marko 2,27.28; ***Matej 12,5.6.8) Ako je bilo pravo da David utoli svoju glad jedenjem hleba koji je bio izdvojen za svetu uporabu, tada je bilo u redu da apostoli udovolje svojim potrebama trganjem klasova u toku svetih subotnjih asova. tovie, svetenici u Hramu obavljali su vei rad Subotom nego ostalim danima. Isti rad u svetovnim poslovima bio bi grean, ali rad svetenika bio je u slubi Bogu. Oni su vrili obrade koji su ukazivali na iskupiteljsku Hristovu mo i njihov rad bio je u skladu sa svrhom Subote. Meutim, sada je sam Hristos doao. Uenici, radei Hristovo delo bili su zaposleni u Bojoj slubi, i ono to je neophodno za ostvarenje ovog dela bilo je ispravno initi u subotnjem danu. Hristos je eleo pouiti svoje uenike i svoje neprijatelje da sluba Bogu ima neopozivo prvenstvo. Cilj Bojeg dela u ovom svetu je ovekovo otkupljenje, zato ono to je potrebno uiniti Subotom radi izvrenja ovog dela u skladu sa zakonom o Suboti. Isus je krunisao svoj dokaz proglaavajui da je On gospodar od subote, On koji je iznad svakog pitanja i iznad svakog zakona. Ovaj bezgranini Sudac oslobodio je svoje uenike krivice, pozivajui se na iste odredbe za koje su bili optueni da ih kre. Isus nije dopustio da ovo proe samo s upuivanjem ukora svojim neprijateljima. Izjavio je da su oni u svom slepilu pogreno razumeli svrhu Subote. Rekao je: Kad biste pak znali ta je to: milosti hou a ne priloga nikad ne biste osuivali prave. (***Matej 12,7) Mnogi njihovi kruti obredi ne mogu nadoknaditi nedostatak istinske estitosti i nene ljubavi koje e uvek obeleavati pravog oboavaoca Boga. Hristos je opet ponovio istinu da rtve same po sebi nemaju nikakvu vrednost. One su bile sredstvo, a ne cilj. Njihov cilj je bio da usmere ljude Spasitelju, i na taj nain da ih dovedu u sklad s Bogom. Bog ceni slubu ljubavi. Kad ovo nedostaje, sam niz obreda jest uvreda za Njega. Tako je i Subotom. Ona je bila odreena da dovede ljude u zajednicu s Bogom, ali kad je njihov um bio obuzet zamornim obredima, cilj Subote je osujeen. Samo spoljanje svetkovanje Subote bilo je ruganje. Jedne druge Subote, kad je Isus uao u sinagogu, video je oveka sa suvom rukom. Fariseji su Ga posmatrali, eljni da vide to e uiniti. Spasitelj je dobro znao da e zbog leenja u Subotu, da bude smatran prekriteljem, ali nije oklevao da porui zid obiajnih zahteva kojima je Subota bila okruena. Isus je naloio bolesnom oveku da ustane i tada je zapitao: Valja li u subotu dobro initi ili zlo initi? duu odrati, ili pogubiti? Meu Jevrejima postojalo je pravilo po kome ne uiniti dobro, kad ovek ima priliku za to, znai initi zlo; a propustiti da se spasi ivot, znailo je ubiti. Na ovaj nain Isus se sreo s rabinima na njihovom tlu. A oni muahu. I pogledavi na njih s gnevom od alosti to su im onako srca odrvenila ree oveku: prui ruku svoju. I prui; i posta ruka zdrava kao i druga. (***Marko 3,4.5) Kad je upitao: Valja li u subotu leiti? Isus je odgovorio: Koji je meu vama ovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu ne e je uzeti i izvaditi? A koliko li je ovek preteniji od ovce? Dakle, valja u subotu dobro initi. (***Matej 12,1012)
119
Uhode se nisu usuivale odgovoriti Hristu u prisustvu mnotva, iz straha da ne padnu u tekoe. Znali su da je On govorio istinu. Radije bi pustili oveka da pati nego da kre svoja predanja, dok bi ivotinju oslobodili zbog gubitka koji bi vlasnik pretrpeo ako bi ona bila zanemarena. Na taj nain za nemu ivotinju pokazivali su vie staranja nego za oveka, koji je stvoren po Bojem obliju. Ovo prikazuje delovanje svoh lanih religija. One potiu iz ovekove enje da se uzdigne iznad Boga, ali konani rezultat je sputanje oveka ispod ivotinje. Svaka religija koja se bori protiv Boje vladavine liava oveka slave koju je imao prilikom stvaranja i koja e mu se u Hristu ponovo vratiti. Svaka lana religija ui svoje pristalice da se nemarno odnose prema ljudskim potrebama, patnjama i pravima. Evanelje krvlju i ui nenom uvaavanju ovekovih elja i patnji. Gospod kae: Uiniu da e ovek vie vrediti nego zlato isto, vie nego zlato Ofirsko. (***Isaija 13,12) Kad se Isus okrenuo farisejima s pitanjem da li u subotnjem danu treba initi dobro ili zlo, da li je po zakonu spaavati ivot ili ubijati, suelio ih je s njihovim zlim namerama. S ogorenom mrnjom traili su Njegov ivot, dok je On spaavao ivot i mnotvu donosio radost. Da li je bilo bolje ubijati u Subotu, kao to su to nameravali uiniti, nego leiti bolesne kao to je On to inio? Da li je bilo pravednije nositi ubistvo u srcu u toku Bojeg svetog dana nego voleti sve ljude to se izrazilo u delima milosra? Izleenjem suve ruke Isus je osudio obiaj Jevreja, a etvrtu zapovest ostavio je da stoji onako kako ju je Bog dao. Valja u subotu dobro initi izjavio je On. Odbacivanjem besmislenih jevrejskih ogranienja, Hristos je uzdigao Subotu, dok su oni koji su se alili na Njega, omalovaavali Boji sveti dan. Oni koji dre da je Hristos ukinuo Zakon, ue da je On krio Subotu i opravdao svoje uenike to to isto ine. Na taj nain oni u stvari zauzimaju isti stav kao i Jevreji u svojoj sitniavosti. U ovome oni protivree svedoanstvu samoga Hrista koji objavljuje: Ja odrah zapovesti oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj. (***Jovan 15,10) Ni Spasitelj, a ni Njegovi sledbenici nisu prekrili zakon o Suboti. Hristos je bio ivi predstavnik Zakona. U Njegovom ivotu nije postojao nijedan prekraj Njegovih svetih pravila. Posmatrajui ovaj narod svedoka koji je traio priliku da Ga osudi, On je neizazvan mogao kazati: Koji me od vas kori za greh? (***Jovan 8,46) Spasitelj nije doao da odbaci ono to su govorili patrijarsi i proroci; jer je On sam govorio preko ovih predstavnika. Sve istine Boje rei potekle su od Njega. Meutim, ovi neprocenjivi dragulji bili su stavljeni u pogrene okvire. Njihov dragoceni sjaj postao je sluga zabludi. Bog je eleo da se izvade iz okvira zablude i stave u okvir istine. Ovo delo mogla je izvriti samo boanska ruka. Svojom povezanou sa zabludom, istina je sluila ciljevima neprijatelja Boga i oveka. Hristos je doao da je postavi tamo gde e proslavljati Boga i delovati za spasenje ljudskog roda. Subota je nainjena oveka radi, a nije ovek subote radi, rekao je Isus. Ustanove koje je Bog uspostavio koriste oveanstvu. Jer je sve vas radi. Bio Pavle, ili Apolo, ili Cefa, ili svet, ili ivot i smrt, ili sadanje, ili budue: sve je vae; a vi ste Hristovi a Hristos Boji. (***2. Korinanima 4,15; ***1. Korinanima 3,22,23) Zakon Deset zapovesti, iji je deo Subota, Bog je kao blagoslov dao svom narodu. I zapovedi nam Gospod, rekao je Mojsije, da vrimo sve ove uredbe bojei se Gospoda Boga svojega, da bi nam bilo dobro svagda i da bi nas sauvao u ivotu. (***5. Mojsijeva 6,24) Izrailju je preko Psalmiste dana poruka: Sluite Gospodu veselo; idite pred lice njegovo pevajui! Poznajte Gospod da je Bog. On nas je stvorio, i mi smo dostojanje njegovo, narod njegov i ovce pae njegove. Ulazite na vrata njegova sa slavom, u dvore njegove s hvalom. (Pslam 100,24) A za sve koji dre subotu da je ne oskvrne, Gospod izjavljuje, njih u dovesti na svetu goru svoju i razveseluu ih u domu svojemu molitvenom. (***Isaija 56,6.7)
120
Dakle je gospodar sin oveij i od subote. Ove rei pune su pouke i utehe. Zato to je Subota nainjena za oveka, ona je Gospodnji dan. Ona pripada Hristu. Jer sve je kroz nju postalo, i bez nje nita nije postalo to je postalo. (***Jovan 1,3) Poto je On sve stvorio, stvorio je i Subotu. On ju je odvojio kao uspomenu na delo stvaranja. Ona ukazuje na Njega i kao Tvorca i kao na Onoga koji posveuje. Ona oglaava da je On koji je stvorio sve na Nebu i na Zemlji, i koji sve odrava, Glava crkvi i da smo Njegovom silom pomireni s Bogom. Jer, govorei o Izrailju, On je rekao: I subote svoje dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem inim ih svetima. (***Jezekilj 20,12) Tada je Subota znak Hristove sile da nas uini svetima. Ona je dana svima onima koje Hristos ini svetima. Kao znak Njegove sile koja posveuje, Subota je dana svima koji kroz Hrista postaju deo Bojeg Izrailja. A Gospod kae: Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini to je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozove subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim tada e se veseliti u Gospodu. (***Isaija 58,13.14) Svima koji prihvate Subotu kao znak Hristove stvaralake i otkupiteljske moi, ona e da bude milina. Gledajui Hrista u njoj, i sami imaju milinu u Njemu. Subota im ukazuje na dela stvaranja kao dokaz Njegove velianstvene moi u otkupljenju. Dok nas podsea na izgubljeni edemski mir, govori o miru obnovljenom kroz Spasitelja. Svako delo u prirodi ponavlja Njegov poziv: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti. (***Matej 11,28) P o g l a v l j e 30. Ova glava zasnovana je na ***Marku 3,1319; ***Luki 6,1216. I POSTAVI DVANAESTORICU I izioe na goru, i dozva koje on ae; i dooe mu. I postavi dvanaestoricu da budu s njim, i da ih poilje da propovedaju. Na obronku planine ispod drvea koje je prualo zaklon, nedaleko od Galilejskog mora, dvanaestorica su pozvana u apostolsku slubu i tu je izgovorena i Beseda na gori. Polja i brda bili su omiljena mesta Isusovog boravka i znatan deo Njegovog uenja iskazan je pod vedrim nebom pre no u Hramu ili sinagogama. Nijedna sinagoga ne bi mogla primiti mnotvo koje Ga je sledilo, ali to nije jedini razlog zbog koga je izabrao da pouava u poljima i gajevima. Isus je voleo prizore u prirodi. Za Njega je svako tiho mesto bilo sveti hram. Pod drveem u Edemu prvi stanovnici Zemlje izabrali su svoju svetinju. Tu je Hristos odravao vezu s ocem oveanstva. Kad su prognani iz raja, nai praroditelji su i dalje odravali bogosluenja na poljima i gajevima, i tu ih je Hristos nalazio s evaneljem svoje milosti. Hristos je govorio s Avramom pod hrastovima u Mamriji; s Isakom kad je uveer odlazio u polja da se moli; s Jakovom na padini breuljka kod Betela; s Mojsijem usred madijanskih planina i s deakom Davidom dok je uvao svoja stada. Po Hristovom uputstvu jevrejski narod je petnaest vekova svake godine naputao svoje domove sedmicu dana i stanovao u senicama nainjenim od zelenog granja s lepih drveta, i grana palmovih i grana s gustih drveta, i vrbe s potoka. (***3. Mojsijeva 23,40) U obuavanju svojih uenika Isus je izabrao da se povue iz gradske zbrke u tiinu polja i breuljaka, jer je to bilo vie u skladu s poukama o samoodricanju kojima ih je eleo pouiti. U toku svoje slube voleo je okupljati narod oko sebe pod modrim nebom, na nekom tavom obraslom obronku ili na obali kraj jezera. Ovde, okruen delima svog stvaralatva, mogao je skrenuti misli svojih slualaca s vetakog na prirodno. U rastu i razvoju prirode bila su otkrivena naela Njegovog carstva. Podiui svoje oi prema Bojim breuljcima i posmatrajui krasna dela Njegovih ruku, ljudi mogu nauiti dragocene pouke o boanskoj
121
istini. Hristovo uenje ponavljalo bi im se u svim detaljima prirode. Tako je to sa svima koji izlaze u polja s Hristom u svojim srcima. Oni e se oseati okrueni svetim uticajima. Detalji iz prirode prenose prie naega Gospoda i ponavljaju Njegove savete. Dodirom s Bogom u prirodi, um se uzdie, a srce nalazi poinak. Sad je trebalo uiniti prvi korak u organiziranju Crkve koja e nakon Hristovog odlaska da bude Njegov predstavnik na Zemlji. Oni nisu imali na raspolaganju skupoceni hram, ve je Spasitelj svoje uenike poveo na omiljeno mesto boravka, pa su u njihovim umovima sveta iskustva tog dana zauvek bila povezana s lepotom brda, doline i mora. Isus je pozvao svoje uenike da bi ih mogao poslati kao svoje svedoke, da objave svetu to su videli i uli od Njega. Njihova sluba bila je najznaajnija sluba na koju su ikada ljudska bia bila pozvana i stajala je odmah iza slube samoga Hrista. Oni su trebali postati Boji saradnici u spaavanju sveta. Kao to su u Starom zavetu dvanaest patrijaraha stajali kao predstavnici Izrailja, tako su i dvanaest apostola trebali stajati kao predstavnici evaneoske Crkve. Spasitelj je poznavao karakter ljudi koje je izabrao; pred Njim su sve njihove slabosti i pogreke bile otkrivene; znao je i opasnosti kroz koje e morati proi, odgovornosti koja e poivati na njima, pa je Njegovo srce bilo puno nene ljubavi prema ovim izabranicima. Sam na brdu blizu Galilejskog mora, On je celu no proveo u molitvi za njih, dok su oni spavali u podnoju brda. S prvom svetlou zore pozvao ih je da dou k Njemu, jer im je imao neto vano izneti. Ovi uenici neko vreme marljivo su radili udrueni sa Isusom. Jovan i Jakov, Andrija i Petar, s Filipom, Natanailom i Matejom bili su povezani s Njim prisnije no ostali i bili svedoci veeg broja Njegovih uda. Petar, Jakov i Jovan bili su u jo bliskijoj vezi s Njim. Bili su gotovo stalno s Njim, pratei Njegova uda i sluajui Njegove rei. Jovan se progurao najblie Isusu, tako da se isticao kao onaj koga je Isus voleo. Spasitelj ih je sve voleo, ali Jovanov duh bio je najpremiviji. Bio je mlai od ostalih i s detinjim je poverenjem otvorio svoje srce Isusu. Tako je stekao veu Hristovu naklonost, pa su preko njega Spasiteljeva najdublja duhovna uenja prenesena Njegovom narodu. Na elu jedne od grupa u koje su apostoli bili podeljeni, stoji Filipovo ime. On je bio prvi uenik kome je Isus uputio jasan nalog: Hajde za mnom. Filip je bio iz Vitsaide, Andrijinog i Petrovog grada. On je sluao uenje Jovana Krstitelja i uo kad je Jovan proglasio Hrista za Boje Jagnje. Filip je iskreno traio istinu, ali je bio sporog srca za verovanje. Iako se i sam pridruio Hristu, ipak njegovo objavljivanje Hrista Natanailu pokazuje da nije bio potpuno uveren u Hristovo boanstvo. Iako je glas s neba proglasio Hrista Bojim Sinom, za Filipa On je bio Isus, sin Josifov iz Nazareta. (***Jovan 1,45) Filipov nedostatak vere pokazao se ponovo kad je nahranjeno pet hiljada ljudi. Isus je eleo da ga okua kad je upitao: Gde emo kupiti hleba da ovi jedu? Filipov odgovor otkrio je njegovo neverstvo: Dvesta groa hleba nije dosta da svakome od njih po malo dopadne. (***Jovan 6,5.7) Isus je bio alostan. Iako je Filip video Njegovo delo i osetio Njegovu silu, ipak nije imao vere. Kad su se Grci raspitivali kod Filipa za Isusa, nije iskoristio priliku da ih upozna sa Spasiteljem, nego se obratio Andriji. Opet, u onim poslednjim asovima pre raspea, Filipove rei su obeshrabrivale veru. Kad je Toma rekao Isusu: Gospode, ne znamo kuda ide; i kako moemo put znati? Spasitelj je odgovorio: Ja sam put istina i ivot kad biste mene znali onda biste znali i oca mojega. Filipov odgovor otkrio je neverovanje: Gospode! pokai nam oca, i bie nam dosta. (***Jovan 14,58) Uenik koji je tri godine bio sa Isusom bio je tako sporog srca, tako slab u veri. U srenoj suprotnosti s Filipovim neverstvom bilo je Natanelovo detinje poverenje. On je bio ovek vrlo iskrene prirode, ovek ija je vera poivala u nevidljivoj stvarnosti. Ipak, Filip je bio uenik u Hristovoj koli i boanski Uitelj strpljivo je podnosio njegovo neverstvo i sporo razumevanje. Kad se Sveti Duh izlio na
122
uenike, Filip je postao uitelj po boanskom redu. Znao je o emu govori i pouavao je sa sigurnou koja je osvedoavala sluaoce. Dok je Isus pripremio uenike za njihovo rukopoloenje jedan koji nije bio pozvan, nastojao je da im se nametne. Bio je to Juda Ikariotski, ovek koji je tvrdio da je Hristov sledbenik. On je sada istupio, zahtevajui mesto u ovom uem krugu uenika. S velikom ozbiljnou i prividnom iskrenou izjavio je: Uitelju! ja idem za tobom kud god ti poe. Isus ga nije ni odbio ni pozdravio dobrodolicom, ve je samo prozborio alosne rei: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a sin oveji nema gde glave zakloniti. (***Matej 8,19.20) Juda je verovao da je Isus Mesija, i pridruujui se apostolima, nadao se da e osigurati sebi visok poloaj u novom carstvu. Ovu nadu Isus je eleo sruiti izjavom o svom siromatvu. Uenici su eleli da Juda postane jedan od njih. Imao je izgled koji je ulivao potovanje, bio je ovek otrouman, delotvoran, darovit i oni su ga preporuili Isusu kao oveka koji e Mu pruiti znaajnu pomo u radu. Bili su iznenaeni kad ga je Isus primio tako ravnoduno. Uenici su bili vrlo razoarani to Isus nije pokuavao uspostaviti saradnju s voama u Izrailju. Smatrali su da je pogreno to nije ojaao svoje delo osiguravajui podrku ovih uticajnih ljudi. Da je odbio Judu, oni bi u svojim umovima postavili pitanje o mudrosti svog Uitelja. Kasnija Judina biografija pokazae im koliko je opasno dozvoliti bilo kakvom svetovnom prosuivanju da deluje u odluivanju o podobnosti ljudi za Boje delo. Saradnja takvih ljudi koji su uenici eleli izdala bi delo u ruke njegovih najveih neprijatelja. Ipak, kad se pridruio uenicima, Juda nije bio neosetljiv prema lepoti Hristovog karaktera. Oseao je uticaj te boanske sile koja je privlaila due Spasitelju. On koji nije doao da slomi stuene trske niti da ugasi svetila koje se pui nee odbiti ovu duu dok i jedna elja bude sezala k svetlosti. Spasitelj je itao Judino srce; On je znao dubinu greha kome e Juda podlei ako ga Boja milost ne oslobodi. Povezujui ovog oveka sa sobom, On ga je postavio tamo gde je, iz dana u dan, mogao da bude doveden u dodir sa izvorom Njegove nesebine ljubavi. Ako bi otvorio svoje srce Hristu, boanska milost izagnala bi demona sebinosti, pa bi ak i Juda mogao postati podanik Bojeg carstva. Bog uzima ljude takve kakvi jesu, sa osnovnim crtama u karakteru, i obuava ih za svoju slubu, ako ele prihvatiti Njegov red i uiti od Njega. Oni nisu izabrani zato to su savreni, ve uprkos svom nesavrenstvu; kroz poznavanje i sprovoenje istine, kroz Hristovu milost, mogu da budu preobraeni u Njegovo oblije. Juda je imao iste prilike kao i drugi uenici. Sluao je iste dragocene pouke. Meutim, sprovoenje istine koje je Hristos zahtevao, razmimoilazilo se s Judinim eljama i ciljevima, te on nije eleo napustiti svoje zamisli da bi primio mudrost s Neba. Kako je neno postupio Spasitelj sa svojim buduim izdajnikom! U svom uenju Isus se zadravao na naelima dobroinstva koja su udarala u sam koren pohlepnosti. Izneo je Judi gnjusni karakter lakomstva i vie puta ovaj uenik razumeo je da je ocrtan njegov karakter i istaknut njegov greh, ali nije eleo priznati i napustiti svoju nepravdu. Bio je sam sebi dovoljan i umesto da se odupre iskuenju, nastavio je slediti svoje nepotene postupke. Hristos je bio pred njim, ivi primer onoga to bi on postao da je ponjeo blagodat boanskog posredovanja i slube; ali Juda se ogluio na sve te pouke. Isus mu nikada nije uputio otri ukor zbog njegovog lakomstva, ve je s boanskim strpljenjem podnosio ovog grenog oveka, ak i dok mu je davao dokaz da ita njegovo srce kao otvorenu knjigu. Ponudio mu je najuzvienije podsticanje da ini to je pravo, pa za odbacivanje nebeske svetlosti Juda nije imao nikakvo opravdanje.
123
Umesto da hodi u svetlosti, Juda je izabrao da sauva svoje mane. Gajio je rave elje, osvetnike strasti, mrane i turobne misli, sve dok Sotona nije sasvim zagospodario ovim ovekom. Juda je postao predstavnik Hristovog neprijatelja. Kad se udruio sa Isusom, imao je neke dragocene crte karaktera, koje su mogle da budu blagoslov za Crkvu. Da je hteo poneti Hristov jaram, mogao je postati jedan od najznaajnih apostola, ali on je otvrdnuo svoje srce kad mu je panja bila usmeravana na mane, a oholost i pobuna poticale su njegovu sebinu slavoljubivost, te se na taj nain onesposobio za rad koji bi mu Bog poverio da izvri. Svi apostoli imali su ozbiljne mane kad ih je Isus pozvao u svoju slubu. ak i Jovan, koji je doao u najprisniju vezu s poniznim i krotkim Spasiteljem, po svojoj prirodi nije bio ponizan i popustljiv. On i njegov brat nazvani su sinovima gromovnim. Dok su bili sa Isusom, svako poniavanje pokazano prema Njemu probudilo je u njima gnev i ratobornost. Plahovitost, osvetoljubivost, kritiki duh, sve je to bilo u voljenom ueniku. Bio je gord, eljan da bude prvi u Bojem carstvu. Meutim, iz dana u dan nasuprot svom nasilnikom duhu, posmatrao je Isusovu nenost i blagost i sluao Njegove pouke o poniznosti i strpljenju. Otvorio je svoje srce boanskom uticaju, i postao ne samo slualac ve i tvorac Spasiteljevih rei. Njegovo ja bilo je sakriveno u Hristu. Nauio je nositi Hristov jaram i poneti Njegovo breme. Isus je ukoravao svoje uenike, On ih je opominjao i upozoravao; ali Jovan i njegova braa nisu Ga napustila; izabrali su Isusa bez obzira ne prekore. Spasitelj se nije povukao od njih zbog njihovih slabosti i greaka. Oni su nastavili do kraja deliti Njegova iskuenje i uiti pouke iz Njegovog ivota. Posmatranjem Hrista preobrazili su svoj karakter. Apostoli su se znatno razlikovali u navikama i naklonostima. Tu su se nalazili carinik Levije Matej i vatreni zelot Simon, odluni neprijatelj rimske vlasti; velikoduni i nagli Petar i podli Juda; Toma, iskrena srca, ali stidljiv i bojaljiv, Filip, spora srca i naklonjen sumnji i slavoljubivi, prostoduni Zebedejevi sinovi. Isus ih je doveo u zajednicu s njihovim razliitim manama; svi su imali nasleene i steene sklonosti ka zlu; ali u Hristu i kroz Njega trebali su prebivati u Bojoj porodici, uei da postanu jedno u veri, uenju, duhu. Doivee svoja iskuenja, svoje alosti, svoje podvojenosti u miljenju; ali dokle god je Hristos prebivao u srcu, nije moglo da bude nikakvih razmirica. Njegova ljubav povee ih da imaju ljubav jedan prema drugome; Uiteljeve pouke dovee do usklaivanja svih razlika, dovodei apostole u jedinstvo, sve dok ne budu bili jedne misli i jednog rasuivanja. Hristos je veliki centar i oni e se pribliiti jedan drugome u istom smeru u kojem se priblie centru. Kad je zavrio svoje pouavanje uenika, Isus je sakupio malu grupu oko sebe i kleei usred njih i poloivi ruke na njihove glave, izgovorio je molitvu, posveujui ih za Njegovo sveto delo. Tako su Gospodnji uenici bili rukopoloeni za slubu evanelja. Kao svoje predstavnike meu ljudima, Hristos nije izabrao anele koji nisu nikada pali, ve ljudska bia, ljude sa istim sklonostima kao i oni koji ele da spasu. Hristos je uzeo na sebe ljudsku prirodu, da bi se mogao pribliiti oveanstvu. Boanskoj prirodi bila je potrebna ljudska priroda; jer je donoenje spasenja svetu zahtevalo i boansko i ljudsko. Boanskoj prirodi bila je potrebna ljudska priroda da bi oveanstvo moglo imati kanal za vezu izmeu Boga i oveka. Tako je i sa slugama i vesnicima Hristovim. oveku je potrebna sila koja je izvan njega i iznad njega, da bi ga obnovila po Bojem obliju i pripremila za izvrenje Bojeg dela, ali ovo ne ini ljudsko uee nebitnim. Ljudski rod oslanja se na boansku silu, Hristos prebiva u srcu verom, i saradnjom s boanskim silama ovekove sile postaju upotrebljive za dobro. Onaj koji je pozvao galilejske ribare, jo poziva ljude u svoju slubu. On eli da svoju silu iskae isto toliko kroz nas kao i kroz svoje prve uenike. Ma koliko bili nesavreni i greni, Gospod nam prua svoju ponudu da doemo na boansko pouavanje da, ujedinivi se s Hristom, moemo initi Boja dela.
124
Ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnotvo sile bude od Boga, a ne od nas. (***2. Korinanima 4,7) Zato je propovedanje evanelja povereno grenim ljudima, a ne anelima. Ovo otkriva da sila koja deluje kroz slabosti ljudske prirode jest Boja sila, pa smo na taj nain ohrabreni u verovanju da sila koja moe pomoi drugima, koji su isto tako slabi kao i mi, moe pomoi i nama. A oni koji su i sami pod slabou trebaju postradati s onima koji ne znadu i zalaze. (***Jevrejima 5,2) Poto su i sami ugroeni, oni poznaju opasnosti i tekoe puta i zato su pozvani da dosegnu druge koji se nalaze u slinoj ugroenosti. Postoje due zbunjene sumnjom, optereene slabostima, slabe u veri i nespremne da se uhvate za Nevidljivoga; ali prijatelj koga mogu da vide, koji dolazi k njima umesto Hrista, moe postati alka koja e privrstiti njihovu kolebljivu veru za Hrista. Treba da postanemo radnici zajedno s nebeskim anelima u predstavljanju Isusa svetu. Gotovo s nestrpljivom eljom aneli oekuju nau saradnju; jer ovek mora postati kanal za vezu sa ovekom. Kad s posveenjem celoga srca predamo sebe Hristu, aneli se raduju to mogu otkriti Boju ljubav preko naih glasova. P o g l a v l j e 31. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 5. 6. i 7. BESEDA NA GORI Hristos je retko nasamo okupljao svoje uenike da bi primili Njegove rei. On nije odabirao za svoje sluaoce samo one koji su poznavali put ivota. Njegov plan bio je da dopre do mnotva koje se nalazilo u neznanju i zabludi. Iznosio je svoje pouke o istini tamo gde su mogle dopreti do pomraenog razumevanja. On sam bio je Istina, stojei opasanih bedara i ruku uvek ispruenih da blagosilja, a reima opomene, usrdne molbe i ohrabrenja teio je da podigne svakoga ko bi doao k Njemu. Beseda na gori, iako posebno namenjena uenicima, izgovorena je u prisustvu mnotva. Nakon rukopoloenja apostola, Isus je zajedno s njima poao na obalu mora. Tu se narod poeo okupljati jo od ranoga jutra. Osim uobiajenih velikih grupa iz galilejskih gradova, bilo je naroda iz Judeje, pa ak i samog Jerusalima; iz Pereje, iz Dekapolisa, iz Idumeje, daleko s juga Judeje; iz Tira i Sidona, fenianskih gradova na obalama Sredozemnog mora. uvi ta on ini, oni dooe da ga sluaju i da se isceljuju od svojih bolesti jer iz njega izlaae sila i isceljivae ih sve. (***Marko 3,8; ***Luka 6,1719) Na uzanoj obali nije bilo ak ni mjeta za stajanje na kojemu bi Njegov glas mogao dosegnuti sve one koji su Ga eleli uti, pa ih je Isus poveo nazad na padinu brega. Spustivi se na zaravan koja je bila prijatno mesto za okupljanje mnotva, On sam seo je na travu, a uenici i mnotvo sledili su Njegov primer. Mesto uenika bilo je uvek do Isusa. Narod se neprekidno tiskao oko njega, ali uenici su shvatili da ne smeju dozvoliti da ih itko udalji iz Njegova blizine. Sjeli su sasvim kraj Njega, kako im ne bi promakla nijedna re Njegove pouke. Bili su paljivi sluai, eljni da razumeju istine koje su trebali objaviti svim zemljama i svim naratajima. S oseanjem da e uti neto nesvakidanje, oni su se sada primicali oko svog Uitelja. Verovali su da e se carstvo uskoro uspostaviti, a iz dogaaja tog jutra stekli su uverenje da e se u vezi s njim objaviti neki proglas. Oseaj iekivanja obuzeo je mnotvo, a ivost na licu dokazivala je duboko zanimanje. Dok je narod sedeo na zelenom obronku breuljka, oekujui rei boanskog Uitelja, njihov um bio je ispunjen mislima o buduoj slavi. Bilo je knjievnika i fariseja koji su oekivali dan u koji e zagospodariti nad omrznutim Rimljanima i dokopati se bogatstva i sjaja velikog svetskog carstva. Siromani seljaci i ribari nadali su se da e uti vrsto obeanje kako e njihove bedne potleuice, oskudna hrana, ivot ispunjen
125
tegobnim radom i strah od neimatine da budu zamenjeni dvorovima izobilja i danima dokolice. Umesto grube odee koja im je danju bila ogrta, a preko noi pokriva, nadali su se da e im Hristos dati bogate i skupocene haljine njihovih porobljivaa. Sva srca bila su razbuena ponosnom nadom da e Izrailj uskoro da bude poaen pred narodima kao izabran od Gospoda, a Jerusalim uzdignut kao glava jednog sveopteg carstva. Hristos je razoarao nadu u svetovnu veliinu. U besedi na gori pokuao je raskopati delo stvoreno pogrenim vaspitnjem i svojim sluaocima dati pravi utisak o svom carstvu i svom vlastitom karakteru. Ipak, nije neposredno napao zablude naroda. On je video bedu sveta zbog greha, pa ipak nije pred njih iznosio ivu sliku njihove nesree. Pouavao ih je o neemu neuporedivo boljem od onoga to su oni poznavali. Ne suzbijajui njihove zamisli o Bojem carstvu, govorio im je o uslovima pod kojima mogu ui u njega, doputajui im da sami donesu zakljuke o njegovoj prirodi. Istine koje je uio nisu manje znaajne za nas nego to su bile za mnotvo koje Ga je sledilo. Nita manje nama nije potrebno nego to je bilo njima da nauimo osnovna naela Bojega carstva. Hristove rei upuene narodu na gori bile su rei blagoslova. Sreni su oni, rekao je, koji prepoznaju svoje duhovno siromatvo i oseaju potrebu za otkupljenjem. Evanelje treba da se propoveda siromanima. Ono se ne otkriva onima koji su duhovno gordi, onima koji tvrde da su bogati i kojima nita nije potrebno, nego onima koji su ponizni i skrueni. Za greh je otvoren samo jedan izvor izvor za siromane duhom. Gordo srce tei da zalui spasenje; ali nae pravo na Nebo i naa podobnost za njega temelji se na Hristovoj pravdi. Gospod ne moe uiniti nita za obnovljenje jednog oveka, sve dok se on, osvedoen u vlastitu slabost i osloboen svake pomisli da je dovoljan sam sebi, ne potini Bojoj upravi. Tada moe primiti dar koji Bog ezne da mu podari. Nita nije uskraeno dui koja osea svoju potrebu. Ona ima neogranieni pristup k Njemu u kome se nalazi sva punina. Jer ovako govori visoki i uzvieni, koji ivi u venosti, kojemu je ime sveti: na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skruena srca i smerna duha oivljujui duh smernih i oivljujui srce skruenih. (***Isaija 57,15) Blago onima koji plau jer e se uteiti. Ovim reima Hristos ne ui da plakanje samo po sebi ima mo da otkloni krivicu greha. On ne odobrava pretvornu ili smiljenu poniznost. Plakanje o kome govori ne sastoji se od potitenosti i jadikovanja. iako smo alosni zbog greha, treba da se radujemo dragocenoj prednosti to smo Boja deca. esto alimo zato to nam naa zla dela donose neprijatne posledice; ali to nije pokajanje. prava alost zbog greha rezultat je delovanja Svetoga Duha. Duh otkriva nezahvalnost srca koje je omalovaavalo i alostilo Spasitelja i u skruenosti dovodi nas podnoju krsta. Svakim grehom iznova ranjavamo Isusa i kad pogledamo na Njega koga smo proboli, plaemo zbog greha koji su Mu naneli patnje. Takvo plakanje povee nas ka odbacivanju greha. Svetovni ljudi mogu proglasiti ovu alost slabou, ali to je snaga koja pokajnika vezuje za Beskonanoga sponama koje se ne mogu prekinuti. Ona pokazuje da Boji aneli vraaju dui vrline koje su izgubljene usled tvrdoe srca i prestupa. Suze onoga koji se kaje samo su kine kapi koje prethode sunevom sjaju svetosti. Ova alost oglaava radost koja e postati ivi izvor u dui. Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svojemu i ne u pustiti da padne gnev moj na vas, jer sam milostiv, veli Gospod. (***Jeremija 3,13.12) alosnima u Sionu On je odluio dati nakit mesto pepela, ulje radosti mesto alosti, odelo za pohvalu mesto duha tunoga. (***Isaija 61,3) Za one koji plau u iskuenju i alosti postoji uteha. Gorina alosti i ponienje bolji su od poputanja grehu. Kroz nevolje Bog nam otkriva slaba mesta u naem karakteru, kako bismo Njegovom milou
126
pobedili svoje slabosti. nepoznata poglavlja u vezi s nama samima otkrivaju nam se i proba dolazi, bez otkriva da li emo prihvatiti Boji ukor i savet. Kad na nas doe iskuenje ne trebam se gneviti i aliti. Ne trebamo se buniti ili ulagati trud pred Bogom. Gospodnji putevi su nejasni onome koji eli sagledati pojedinosti u svetlosti koja mu godi. Oni izgledaju mrani i tuni naoj ljudskoj prirodi. Meutim, Boji putevi su putevi milosti i kraj im je spasenje. Ilija nije znao to ini kad je u pustinji rekao da mu je dosadio ivot molei se da umre. Gospod u svojoj milosti nije ga uhvatio za re. Ilija je, ipak, trebao izvriti jo jedno veliko delo; i kad je ovo delo izvrio, on nije trebao umreti obeshrabren i usamljen u pustinji. njega nije oekivalo silaenje u smrtni prah, ve uzdizanje u slavi u povorci nebeskih bojnih kola do prestola na visini. Boja re onima koji su alosni glasi: Vidim putove njegove ali u ga isceliti, vodiu ga i dau opet utehu njemu i njegovim koji tue. Promeniu alost njihovu na radost, i uteiu ih, i razveseliu ih po alosti njihovoj. (***Isaija 57,18; ***Jeremija 31,13) Blago krotkima. Tekoe s kojima se sreemo mogu se znatno umanjiti tom krotkou koja je sakrivena u Hristu. Ako imamo poniznost svog Uitelja, uzdii emo se iznad prezira, prebacivanja i neprilika kojima smo svakodnevno izloeni i oni e prestati da sumornou zasenjuju duh. najuzvieniji dokaz o plemenitosti jednog hrianina je vladanje samim sobom. Onaj koji pred zlostavljanjem ili surovou ne sauva blag i postojan duh, liava Boga prava da u njemu otkrije savrenstvo svog karaktera. Poniznost srca sila je koja donosi pobedu Hristovim sledbenicima; ona je obeleje njihove veze s gornjim dvorovima. Jer je visok Gospod, i vidi niskoga. (***Psalam 138,6) Bog neno posmatra one koji otkrivaju krotak i ponizan Hristov duh. Svet ih moda posmatra s prezirom, ali u Njegovim oima oni imaju veliku vrednost. Propusnicu za nebeski dvor nee dobiti samo mudri, veliki, dobroinitelji, ne sami vredni radnici, puni revnosti i neumorne marljivosti. Ne; irom otvoren ulaz imae siromani duhom, koji eznu da Hristos svojim prisustvom boravi u njima, koji su krotkoga srca, ija je najdublja enja da ine Boju volju. Oni e da budu u broju onih koji su oprali i ubelili svoje haljine u krvi Jagnjetovoj. Zato su pred prestolom Bojim, i slue mu dan i no u crkvi njegovoj; i onaj to sedi na prestolu uselie se u njih. (***Otkrivenje 7,15) Blago gladnima i ednima pravde. Oseaj nedostojnosti uinie da srce osea glad i e za pravdom i ova enja nee biti izneverena. Oni koji u svom srcu budu nainili mesta za Isusa, razumee Njegovu ljubav. Svi koji eznu za tim da budu karakterom slini Bogu, ostvarie svoju enju. Sveti Duh nikada nee ostaviti bez pomoi nijednu duu koja gleda na Isusa. On uzima od onoga to je Hristovo i daje njoj. Ako se na pogled stalno zadrava na Hristu, rad Duha nee prestati sve dok se takva dua ne preobrazi u Njegovo oblije. ista ljubav proirie duu, dajui joj sposobnost za uzvienija dostignua, za uveano znanje o nebeskim vrednostima, tako da joj nee biti uskraena punina. Blago gladnima i ednima pravde, jer e se nasititi. Milostivi e nai milost, a oni koji su istoga srca, videe Boga. Svaka neista misao obesveuje duu, slabi moralni oseaj i nastoji da izbrie delovanje Svetoga duha. Ona pomrauje duhovni vid, tako da ljudi ne mogu gledati Boga. Gospod moe oprostiti i oprata greniku koji se kaje, ali iako mu je oproteno, dua je povreena. Ko eli jasno razlikovati duhovne istine, mora izbegavati svaku neistou u govoru ili u mislima. Meutim, Hristove rei pokrivaju vie no samo slobodu od ulne neistoe, vie no slobodu od ceremonijalnog oskvrnua koje su Jevreji tako strogo izbegavali. Sebinost nas spreava da gledamo Boga. Sebian duh prosuuje o Bogu kao o potpuno jednakom sebi. Dok to ne odbacimo, ne moemo razumeti Njega koji je ljubav. Jedino e nesebino srce, krotak duh pun poverenja, videti Boga kao milostivog, alostivog sporog na gnev i obilnog milosrem i istinom. (***2. Mojsijeva 34,6)
127
Blago onima koji mir grade. Istina raa Hristov mir. On je u skladu s Bogom. Svet je u neprijateljstvu s Bojim zakonom, grenici su u neprijateljstvu sa svojim Tvorcem; i kao rezultat toga oni su u neprijateljstvu jedan prema drugome. Psalmist izjavljuje: Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj, i u njih nema spoticanja. (***Psalam 119,165) Ljudi ne mogu stvoriti mir. Ljudski planovi za oienje i uzdizanje pojedinca i drutva nee ostvariti mir, zato to ne dopiru do srca. Jedina sila koja moe stvoriti ili stalno odravati istinski mir jest Hristova milost. Kad je ona usaena u srce, bie odstranjene zle sklonosti koje izazivaju svau i nesporazume. Mesto trnja niknue jela, mesto koprive niknue mirta, a pustinja ivota veselie se i procvjetati kao rua. (***Isaija 55,13;35,1) Mnotvo je bilo zadivljeno ovim uenjem koje se toliko razlikovalo od pravila i primera fariseja. Ljudi su stekli uverenje da se srea sastoji u posedovanju svetovnih dobara, da je vrlo poeljna slava i ast od ljudi. Bilo je vrlo prijatno nazvati se rabinom i biti velian kao mudar i poboan, a svoje vrline pokazivati pred svetom. To se smatralo krunom sree. Meutim, u prisustvu ovog mnotva Isus je izjavio da e zemaljska dobit i ast da bude sva nagrada koju e takve osobe pobrati. Govorio je sa sigurnou i sila osvedoenja pratila je Njegove rei. Narod se utiao a oseaj bojazni nadvio se nad njih. Sumnjiavo su gledali jedan drugoga, ko e od njih da bude spasen ako je uenje ovog oveka ispravno? Mnogi su bili uvereni da je ovaj izuzetni Uitelj pokrenut Bojim Duhom, a misli koje izgovara boanske. Poto je objasnio u emu se sastoji prava srea i kako se moe postii, Isus je odreenije ukazao na dunost svojih uenika, kao uitelja izabrabih od Boga, da povedu druge stazom pravde i venoga ivota. znao je da e oni esto patiti zbog razoaranja i obeshrabrenja, da e se sretati s odlunim protivljenjem, da e biti napadani i da e se njihovo svedoanstvo odbacivati. Dobro je znao da e u izvravanju svoje misije ovi ponizni ljudi, koji su tako paljivo sluali Njegove rei, morati podnositi klevete, muenja, zatvor i smrt, pa je nastavio: Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko. Blago vama ako vas sramote i progone i reku na vas svakojake rave rei laui, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaa na nebesima, jer su tako progonili prorke pre vas. Svet voli greh, a mrzi pravdu, i to je bio razlog njegovog neprijateljstva prema Isusu. Svi koji odbace Njegovu bezgraninu ljubav smatrae hrianstvo uznemiravajuim initeljem. Hristova svetlost rastjeruje tamu koja pokriva njihove grehe, stvarajui potrebu za reformom. Dok oni koji se pokoravaju uticaju Svetog Duha poinju borbu sa samim sobom, dotle se oni koji se vrsto dre greha bore protiv istine i njenih nosilaca. Na taj nain stvara se razdor i Hristove sledbenike optuuju kao one koji unose nemir u narod. Meutim, prijateljstvo s Bogom donosi im neprijateljstvo ovog sveta. Oni nose Hristovu sramotu. Oni slede stazu koju su utrli najplemenitiji na Zemlji. Radosno, a ne sa alou, treba da se suoe s progonstvom. Svako estoko iskuenje jest Boje sredstvo za njihovo oplemenjivanje. Svaka takva proba osposobljava ih za rad u saradnji s Njim. Svaki sukob ima svoje mesto u velikoj borbi za pravdu i svaki e doprineti radosti njihove zavrne pobede. Drei ovo u vidu, proba njihove vere i strpljenja bie radosno prihvaena, bez straha i izbegavanja. Brini da ispune svoju obavezu prema svetu, usredsreujui svoju elju na Boje odobravanje, Njegove sluge moraju ispuniti svaku dunost, ne obazirui se na strah ili naklonost ljudi. Vi ste so zemlji, rekao je Isus. Nemojte se povlaiti iz sveta da biste izbegli progonstvo. Treba da prebivate meu ljudima, da ukus boanske ljubavi moe da bude kao so koja e sauvati svet od kvarenja. Srca koja odgovaraju uticaju Svetoga Duha kanali su kroz koje protjee Boji blagoslov. Kad bi oni koji slue Bogu bili uklonjeni sa Zemlje, i Njegov Duh se povukao izmeu ljudi, ovaj svet bio bi preputen pustoi i unitenju, plodovima Sotonine vladavine. Iako grenici to ne znaju, oni u ovom svetu duguju ak i
128
za blagoslove ovog ivota prisustvu Bojeg naroda koga omalovaavaju i ugnjetavaju. Meutim, ako su hriani to samo po imenu, oni su kao so koja je izgubila svoju okus. Oni nemaju nikakav uticaj na dobro u svetu. Svojim pogrenim predstavljanjem Boga gori su od nevernika. Vi ste videlo svetu. Jevreji su mislili da dobra spasenja prisvoje samo za svoj narod, ali Hristos im je pokazao da je spasenje kao i Sunev sjaj. Ono pripada celom svetu. Religija Biblije ne moe se zatvoriti izmeu korica knjige, niti izmeu zidova crkve. Nju ne treba povremeno iznositi samo za linu korist, a nakon toga opet paljivo odlagati u stranu. Ona treba posveivati svakodnevni ivot, pokazivati se u svakom poslovnom sporazumu i u svim naim drutvenim odnosima. Pravi karakter se ne oblikje iznapolja i onda odene; on zrai iznutra. Ako elimo druge uputiti na stazu pravde, naela pravde kao dragocenost moraju da budu uvana u naim srcima. Nae ispovedanje vere moe objavljivati teoriju religije, ali naa stvarna pobonost propoveda re istine. Dosledan ivot, sveti razgovor, nepokolebljiva estitost, delotvoran, dragovoljan duh, primer pobonosti to su sredstva kojima se svetlost prenosi svetu. Isus se nije zadravao na odredbama zakona, ali nije ostavio svoje sluaoce u uverenju da je doao odbaciti njegove zahteve. znao je da uhode stoje spremne da Ga uhvate za svaku re koja bi se mogla iskriviti da slui njihovom cilju. Znao je za predrasudu koja je postojala u mislima mnogih Njegovih slualaca, i zato nije govorio nita to bi uzdrmalo njihovu veru u religiju i ustanove koje su im predane preko Mojsija. Hristos je lino dao i Moralni i Obredni zakon. Nije doao unititi poverenje u vlastita uputstva. U skladu sa svojim velikim potovanjem Zakona i proroka, pokuavao je oboriti zid zahteva predanja kojim su Jevreji bili ograeni. Dok je odbacivao njihovo pogreno tumaenje Zakona, briljivo je opominjao svoje uenike da ne odbacuju ivotne istine koje su poverene Jevrejima. Fariseji su bili ponosni na svoju poslunost Zakonu; pa ipak, tako su malo poznavali njegova naela u svakidanjem ivotu, da su im Spasiteljeve rei zvuale kao hereza. Kad je oistio besmislice kojima je istina bila zatrpana, smatrali su da je odbacio i samu istinu. Doaptavali su jedan drugome da On omalovaava Zakon. itao je njihove misli i odgovorio im reima: Ne mislite da sam ja doao da pokvarim zakon ili proroke: nisam doao da pokvarim, nego da ispunim. Ovim je Isus pobio optube fariseja. Njegova misija u svetu bila je da odbrani svete zahteve Zakona za koje su Ga optuivali da ih kri. Da se Boji zakon mogao promeniti ili ukinuti, Hristos ne bi trebao snositi posledice naih prestupa. On je doao da objasni odnos Zakona prema oveku i slikovito prikae njegova pravila sopstvenim ivotom poslunosti. Bog nam je dao svoje svete propise zato to voli ljudski rod. Da bi nas zatitio od posledica prestupa, otkrio je naela pravde. Zakon je izraz Boje milosti; kad ga prihvatamo u Hristu, on postaje naa misao. On nas uzdie iznad sile prirodnih elja i sklonosti, iznad iskuenja koja vode u greh. Bog eli da budemo sreni i On nam daje pravila Zakona da bismo sluajui ih mogli imati radost. Kad su prilikom Hristovog roenja aneli pevali: Slava na visini Bogu, I na zemlji mir, meu ljudima dobra volja (***Luka 2,14), Objavljivali su naela Zakona koji je On doao uiniti velikim i slavnim. Kad je Zakon objavljen na Sinaju, Bog je objavio ljudima svetost svoga karaktera, kako bi isticanjem suprotnosti mogli da vide grenost svoga karaktera. Zakon im je predan da ih osvedoi o grehu i otkrije im njihovu potrebu za Spasiteljem. On bi to uinio kad bi njegova naela uinjena su jasnim; i dok Boji Sveti Duh utie na srce, dok Hristova svetlost otkriva ljudima njihovu potrebu za Njegovom krvi koja oiava i za Njegovom pravdom koja opravdava, Zakon je jo uvek sredstvo koje nas dovodi Hristu da bismo mogli opravdani verom. Zakon je Gospodnji savren, krepi duu. (***Psalam 19,7)
129
Dokle nebo i zemlja stoji, rekao je Isus, ne e nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvri. Sunce koje sija na nebu, vrsta Zemlja na kojoj prebivate, Boji su svedoci da je Njegov zakon nepromenjiv i vean. Iako oni mogu proi, boanska pravila e ostati. Lanje je pak nebu i zemlji proi nego li jednoj titli iz zakona propasti. (***Luka 16,17) Sistem slika koji je ukazivao na Isusa kao na Boje Jagnje morao se ukinuti prilikom Njegove smrti; ali pravila Deset zapovesti nepromenjiva su kao i Boji presto. Budui da je zakon Gospodnji savren, svako udaljavanje od njega mora da bude zlo. Hristos osuuje one koji su neposluni Bojim zapovestima i ue i druge da tako ine. Spasiteljev ivot poslunosti ispunjavao je sve zahteve Zakona; On je dokazao da se u ljudskoj prirodi moe drati Zakon i pokazao savrenstvo karaktera koju poslunost razvija. Svi koji su posluni, kao to je i On bio posluan isto tako objavljuju da je Zakon svet i pravedan i dobar. (***Rimljanima 7,12) S druge strane, svi koji kre Boje zapovesti podravaju Sotoninu tvrdnju da je Zakon nepravian i da se ne moe sluati. Na taj nain oni podravaju prevare velikog protivnika i obeauju Boga. Oni su deca zloga koji je bio prvi pobunjenik protiv Bojeg zakona. Dopustiti im pristup na Nebo znailo bi ponovo uneti klice nesloge i pobune i ugroziti blagostanje svemira. Nijedan ovek koji svojom voljom zanemaruje jedno naelo Zakona nee ui u nebesko carstvo. Rabini su smatrali svoju pravdu propusnicom za nebo; ali Isus je izjavio da je nedovoljna i bezvredna. Farisejska pravdu sainjavali su izspoljanji obredi i teorijsko poznanje istine. Rabini su tvrdili da su sveti u svojim linim naporima da odre zakon; ali njihova dela razdvojila su pravdu od religije. Dok su do sitnica bili toni u potovanju obreda, dotle je njihov ivot bio nemoralan i unien. Sa svojom takozvanom pravdom ne bi mogli nikada ui u nebesko carstvo. Najvea obmana ljudskog uma u Hristove dane bila je da samo pristajanje uz istinu sainjava pravdu. U celokupnom ljudskom iskustvu teorijsko znanje pokazalo se nedovoljnim za spasenje oveka. Ono ne donosi plodove pravde. Revnosno potovanje onoga to se nazova teologijskom istinom esto je udrueno s mrnjom prema pravoj istini otkrivenoj u ivotu. Najmranija poglavlja istorije optereena su izvetajima o zloinima koje su poinili verski fanatici. Fariseji su tvrdili da su Avramova deca, hvalei se posedovanjem boanskih proroanstava; ipak ove prednosti nisu ih sauvale od sebinosti, zlobe, elje za dobitkom i najnieg licemerstva. Smatrali su sebe najpobonijima na svetu, ali njihova takozvana pravovernost navela ih je da razapnu Gospoda slave. Jo uvek postoji ista opasnost. Mnogi primaju za gotovo da su hriani, jednostavno zato to su prihvatili neka osnovna teologijska naela. Meutim, oni nisu uneli istinu u svakodnevni ivot. Oni nisu poverovali u nju i nisu je zavoleli, pa zato nisu primili silu i blagodat koja dolazi od posveenja istinom. Ljudi mogu tvrditi da veruju u istinu; ali ako ih to ne ini iskrenima, ljubaznima, strpljivima, trpeljivima, umnima, onda je to prokletstvo za one koji je poseduju, a preko njihovog uticaja to je prokletstvo i za svet. Pravda koju je Isus propovedao predstavlja usklaenost srca i ivota s otkrivenom Bojom voljom. Greni ljudi mogu postati pravedni samo ako imaju veru u Boga i odravaju ivu vezu s Njim. Tada e prava pobonost uzdizati misli i oplemeniti ivot. Tada e se spoljanji oblici religije uskladiti s unutarnjom istoom hrianina. Tada obredi koje zahteva sluba Boga nisu beznaajne sveanosti, kao one kod licemernih fariseja. Isus pojedinano uzima zapovesti i objanjava dubinu i irinu njihovih zahteva. Umesto da odbaci ijednu jotu od njihove snage, On pokazuje koliko su dalekosenija njihova naela i otkriva sudbonosnu greku Jevreja u njihovom spoljanjem iskazivanju poslunosti. On izjavljuje da se Boji zakon prestupa ravom misli ili poudnim pogledom. ovek koji pristaje na najmanju nepravdu kri Zakon i uniava svoju moralnu
130
prirodu. Ubistvo prvo zaivi u mislima. Onaj koji mrnji ustupa mesto u svom srcu, postavlja svoje noge na stazu ubice i njegovi prinosi mrski su Bogu. Jevreji su gajili duh odmazde. U svojoj mrnji prema Rimljanima izgovarali su teke javne optube i radovali zloga pokazivajui njegova svojstva. Na taj nain obuavali su se za strana dela na koja ih je on navodio. U verskom ivotu fariseja nije postojalo nita to bi neznabocima uinilo pobonost privlanom. Isus ih je pozvao da ne varaju sami sebe milju da u srcu mogu ustati protiv svojih ugnjetaa i gajiti tenju da se osvete za njihova zla. Istina je da postoji gnev koji se moe opravdati, ak i kod Hristovih sledbenika. Kad vidimo da se Bog vrea, a Njegova sluba nepotuje, kad vidimo da se nevini ugnjetavaju, tada pravedni gnev obuzima duu. Takav gnev, proizaao iz istananih moralnih naela nije greh. Meutim, oni koji prilikom bilo kakvog izazova misle da imaju slobodu poputati gnevu ili mrnji, otvaraju svoje srce Sotoni. Ako elimo da budemo u skladu s Nebom, iz due moramo izagnati gorinu i neprijateljstvo. Spasitelj ide dalje od ovoga. On kae: Za to dakle ako prinese dar svoj k oltaru, i onde se opomene da brat tvoj ima neto na te, ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi pre te se pomiri s bratom svojim, pa onda doi i prinesi dar svoj. Mnogi su revni u verskim slubama, dok izmeu njih i njihove brae postoje nesrene nesuglasice koje bi mogli reiti. Bog zahteva od njih da uine sve to stoji u njihovoj moi da ponovo uspostave sklad. Sve dok to ne uine, On ne moe prihvatiti njihovu slubu. Dunost hrianina u tom sluaju jasno je istaknuta. Bog na sve izliva svoje blagoslove. On zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima. On je blag i neblagodarnima i zlima. (***Luka 6,35) On nam zapoveda da budemo slini Njemu. Blagosliljajte one koji vas kunu, kae Isus, inite dobro onima koji na vas mrze da budete sinovi oca svojega koji je na nebesima. To su naela Zakona i ona su izvori ivota. Boji ideal za Njegovu decu uzvieniji je od najuzvienije misli koju ljudski um moe dosegnuti. Budite vi dakle savreni, kao to je savren otac va nebeski. Ova zapovest je i obeanje. Plan spasenja podrazumeva nae celovito osloboenje od sotonske sile. Hristos uvek odvaja od greha skruenu duu. On je doao da raskopa dela avolja i postarao se da Sveti Duh bude darovan svakoj dui koja se kaje, da bi je sauvao od grenosti. Sredstvo kojima nas kua navodi na zlo ne sme se smatrati izgovorom za neko zlo delo. Sotona se raduje kad uje da oni koji se nazivaju Hristovim sledbenicima opravdavaju izoblienost svog karaktera. Ta opravdanja, ustvari, vode ka grehu. Za greh ne postoji opravdanje. Sveti karakter, ivot slian Isus pristupaan je svakom Bojem detetu koje se kaje i veruje. Ideal hrianskog karaktera je slinost Hristu. Kao to je Sin oveji bio savren u svom ivotu, tako i Njegovi sledbenici trebaju da budu savreni u svom ivotu. Isus je u svemu bio kao Njegova braa. On je postao telo, kao to smo i mi. On je bio gladan, edan i umoran. Svoj ivot odravao je hranom i osveavao snom. Delio je ovekovu sudbinu, iako je bio bezgreni Boji Sin. Bio je Bog u telu. Njegov karakter treba postati na. Gospod kae o onima koji Ga veruju: Useliu se u njih i iveu u njima, i biu im Bog, i oni e biti moj narod. (***2. Korinanima 6,16) Lestve koje je Jakov video, iji je donji deo poivao na zemlji, a vrh dopirao do nebeskih kapija, do samog praga slave, jesu ustvari Hristos. Da te lestve samo jednom preagom nisu dospele dodirnuti zemlju, bili bismo izgubljeni. Meutim, Isus je siao do nas tamo gde smo se nalazili. On je uzeo nau prirodu i pobedio, da bismo i mi, uzimajui Njegovu prirodu, mogli pobediti. Postavljen U obliju tela grehovnoga (***Rimljanima 8,3) iveo je bezgrenim ivotom. Sada se svojom boanskom prirodom dri
131
nebeskoga prestola, a svojom ljudskom prirodom dopire do nas. On nam nalae da verom u Njega dostignemo slavu Bojeg karaktera. Zato moramo da budemo savreni kao to je savren otac nebeski. Isus je pokazao u emu se sastoji pravda i usmerio nas na Boga kao na njen izvor. Sada se okrenuo praktinim dunostima. U davanju milostinje, u molitvi, u postu, govorio je On, ne treba nita uiniti to bi privuklo panju ili slavljenje vlastite linosti. iskreno dajimo za dobro siromanih koji pate. U molitvi neka dua bude u vezi s Bogom. U postu ne idimo pognute glave i srcem ispunjenim mislima o sebi. Srce fariseja je pusta i nekorisna zemlja na kojoj nikakvo seme boanskog ivota ne moe napredovati. Onaj koji se bezuslovno potini Bogu, podarie najprihvatljiviju slubu. Jer druenjem s Bogom ljudi postaju Njegovi saradnici, otkrivajui u ljudskoj prirodi Njegov karakter. Sluba uinjenja u iskrenosti srca ima veliku plau. I otac tvoj koji vidi tajno, platie tebi javno. Karakter se oblikuje ivotom kojim ivimo Hristovom milou. U dui se poinje obnavljati izvorna lepota. Osobine Hristovog karaktera su podarene i lik Boanskog poinje jasno svetliti. Lica ljudi i ena koji hodaju i rade s Bogom izraavaju nebeski mir. Okrueni su nebeskom atmosferom. Za ove due poelo je Boje carstvo. Oni imaju Hristovu radost, radost to su blagoslov oveanstvu. Oni imaju tu ast to su prihvaeni da slue Uitelju; njima je povereno da izvruju Njegov rad u Njegovo ime. Niko ne moe dva gospodara sluiti. Ne moemo sluiti Bogu podeljena srca. Biblijska religija nije jedan uticaj meu mnogim drugim; njen uticaj treba da bude najvei, proimajui svaki drugi i vladajui nad svakim drugim. Ona ne treba da bude slina platnu po kome je tu i tamo nabaena boja, ve treba da prome ceo ivot, kao platno utopljeno u boju, sve dok svaka nit tkanja ne poprimi duboku, neizbljedivu boju. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve e telo tvoje svetlo biti. Ako li ovo tvoje kvarno bude, sve e telo tvoje tamno biti. istoa i nepokolebljivost cilja uslovi su primanje svetlosti od Boga. Onaj koji eli upoznati istinu, mora da bude voljan da prihvati sve to ona otkriva. On ne moe uiniti nikakvu nagodbu s grehom. Biti kolebljiv i mlak u pokoravanju istini znai izabrati tamu greha i sotonsku obmanu. Svetovna naela postupanja i nepromenjiva naela pravde ne mogu neosetno prelaziti jedno u drugo, kao to to ine boje duge. Izmeu njih veni Bog povukao je iroku, jasnu crtu. Slinost Hristu toliko se razlikuje od slinosti Sotoni kao to je podne suprotno ponoi. Zato su samo oni koji ive Hristovim ivotom Njegovi saradnici. Ako se u dui gaji ijedan greh, ili ako se u ivotu zadrava ijedna loa navika, celo bie je zatrovano. ovek postaje orue nepravde. Svi koji su izabrali slubu Bogu trebaju poinuti u Njegovom staranju. Hristos je pokazao na ptice koje lete nebom, na cvee u polju i naloio svojim sluaocima da razmiljaju o ovim delima Bojeg staranja. Niste li vi mnogo preteniji od njih?, rekao je On. (***Matej 6,26) Mera boanske panje koja se poklanja svakom delu u omeru je s njegovim poloajem na lestvici postojanja. Provienje bdi nad malim, smeim vrapcima. Poljsko cvee, trava koja kao sag prekriva zemlju, dele panju i staranje nebeskog Oca. Umetnik nad umetnicima mislio je na ljiljane, nainivi ih tako prekrasnim da nadmauju Solomunovu slavu. Koliko se mnogo vie brine za oveka koji je slika i slava Boja! On ezne da vidi svoju decu kako otkrivaju karakter slian Njegovom. Kao to sunev zrak daje cveu raznolike i nene boje, tako i Bog daje dui lepotu svog karaktera. Svi koji odaberu Hristovo carstvo ljubavi, pravde i mira uinivi njegovo dobro pretenijim od svega ostalog, povezani su s viim svetom i dobijaju svaki blagoslov koji je potreban za ovaj ivot. U knjizi Bojeg provienja, u knjizi ivota, svako od nas ima svoju stranicu. Ta stranica sadri sve pojedinosti nae istorije; ak i vlasi na glavi izbrojane su. Bog uvek misli na svoju decu.
132
Ne brinite se dakle za sjutra. (***Matej 6,34) Mi treba da sledimo Hrista iz dana u dan. Bog ne poklanja pomo za sutra. On svojoj deci ne daje odjednom sva uputstva za njihov ivotni put, da se ne bi zbunila. On im kazuje samo toliko kolliko mogu zapamtiti i izvriti. Snaga i mudrost koja se poklanja jesu za sadanje hitne potrebe. Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, za danas, neka ite u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i dae mu se. (***Jakov 1,5) Ne sudite da vam se ne sudi. Nemojte smatrati sebe boljim od ostalih ljudi, i nemojte postavljati sebe za njihova suca. Poto ne moete razabrati pobude, ne moete suditi drugome. Kritikujui ga, navlaite osudu na sebe; jer pokazujete da sudelujete sa Sotonom, opadaem brae. gospod kae: Sami sebe okuajte jeste li u veri; sami sebe ogledajte. To je na zadatak. Jer kad bismo sebe rasuivali, ne bismo osueni bili. (***2. Korinanima 13,5; 1 Korinanima 11,31) Dobro drvo raae dobre plodove. Ako je rod neukusan i nekoristan, drvo je ravo. Tako i rod koji se donosi u ivotu prua dokaz o stanju srca i savrenstvu karaktera. Dobra dela nikada ne mogu otkupiti spasenje, ali su dokaz vere koja deluje preko ljubavi i oisti duu. Pa iako se vena nagrada ne daje zbog nae zasluge, ipak e ona da bude u omeru s radom obavljenim kroz Hristovu milost. Na taj nain Hristos je izloio naela svog carstva i pokazao na njih kao na velika ivotna pravila. Da bi istaknuo pouku, dodao je jedan slikoviti primer. Nije dovoljno, rekao je, da samo sluate moje rei. Poslunou morate ih uiniti temeljem svog karaktera. Ja je samo ivi pesak. Ako zidate na ljudskim teorijama i izumima, vaa kua e se sruiti. Nju e zbrisati vetrovi iskuenja, oluje probe. Meutim, ova naela koja sam vam Ja dao odolee. Primite Me; zidajte na mojim reima: Svaki dakle koji slua ove moje rei i izvruje ih, kazau da je mudar ovek koji sazida kuu svoju na kamenu: i udari dad, i dooe vode, i dunue vetrovi, i napadoe kuu onu, i ne pade; jer bee utvrena na kamenu. (***Matej 7,24.25) P o g l a v l j e 32. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 8,513; ***Luki 7,117. RIMSKI KAPETAN Hristos je rekao plemiu ijeg je sina iscelio: Ako ne vidite znaka i udesa ne verujte. (***Jovan 4,48) Bio je oaloen to Njegov narod trai ove spoljanje znake o Njegovom mesijanstvu. Stalno se udio njihovom neverstvu. Meutim, divio se veri rimskog kapetana koji je doao k Njemu. Kapetan nije sumnjao u Hristovu silu. On ga ak nije ni molio da doe i lino uini udo, Samo reci re, kazao je, i ozdravie sluga moj. Kapetanov sluga postavi oduzet leao je na samrti. Kod Rimljana su sluge bili robovi, kupovani i prodavani na tritima, i prema njima se postupalo sa surovou i zlostavljanjem; ali kapetan je bio naklonjen svom sluzi pa je vrlo eleo njegovo ozdravljenje. Verovao je da ga Isus moe izleiti! On nije video Spasitelja, ali izvetaji koje je uo nadahnuli su ga verom. Uprkos jevrejskom formalizmu, ovaj Rimljanin bio je osvedoen da je njihova religija bila nadmonija od njegove. Ve je probio prepreke nacionalnih predrasuda i mrnje koje su razdvajale zavojevae i pokoreni narod. Pokazao je potovanje prema Bojoj slubi i ljubaznosti prema Jevrejima kao Njegovim potovaocima. U Hristovom uenju, kako mu je bilo izneseno, naao je ono to je ispunjavalo potrebu njegove due. Sve to je bilo duhovno u njemu prihvatilo je Spasiteljeve rei. Meutim, oseajui se nedostojnim da doe pred Isusa, obratio se jevrejskim stareinama da zamole za izleenje njegovog sluge. Oni su poznavali Velikog Uitelja, pa e znati, mislio je on, kako da Mu priu da bi zadobili Njegovu naklonost.
133
Kad je Isus uao u Kapernaum, srelo Ga je poslanstvo stareina, koje Mu je prenelo kapetanovu elju. Naglasili su: Dostojan je da mu to uini; jer ljubi narod na, i naini nam zbornicu. Isus je odmah krenuo prema kapetanovu domu; ali okruen mnotvom, polako je napredovao. Vest o Njegovom dolasku stigla je pre Njega i kapetan, u nedostatku samopouzdanja, poslao mu je poruku: Gospod! ne trudi se, jer nisam dostojan da ue pod moju strehu. Meutim, Isus je nastavio svojim putem i kapetan osmelivi se najzad da Mu prie, dopunio je poruku govorei: Za to i ne drah sebe dostojna da ti doem, nego samo reci re, i ozdravie sluga moj. Jer i ja sam ovek po vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa reem jednome: idi, i ide; i drugome: doi, i doe; i sluzi svojemu; uini to, i uini. Kao to sam ja predstavnik sile Rima i moji vojnici moju vlast priznaju vrhovnom, tako i Ti predstavlja silu Beskonanog Boga, pa sve to je stvoreno pokorava se Tvojoj rei. Ti moe zapovediti bolesti da nestane i ona e Te posluati. Moe pozvati svoje nebeske vojnike i oni e dati isceljujuu silu. Izgovori samo jednu re i moj sluga e biti izleen! A kad to u Isus, zaudi mu se, i okrenuvi se narodu koji iae za njim ree: kaem vam: ni u Izrailju toliko vere ne naoh. Kapetanu je rekao: Kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj as. Jevrejske stareine koje su preporuivale kapetanu Hristu, pokazale su koliko su udaljeni od duha evanelja. Nisu prepoznavali da je naa velika potreba samo oslanjanje na Boju milost. U svojoj pravdi preporuivali su kapetana zbog naklonosti koju je pokazao narodu naemu. Meutim kapetan je o sebi rekao: Nisam dostojan. Njegovo srce bilo je dirnuto Hristovom milou. Uvideo je svoju nedostojnost; ali nije se plaio da trai pomo. Nije se uzdao u svoju dobrotu; njegov dokaz bila je njegova velika potreba. Kapetanova vera uhvatila se za Hrista u Njegovom pravom karakteru. nije verovao u Njega samo kao u udotvorca ve kao u Prijatelja i Spasitelja ljudskog roda. Na taj nain svaki grenik moe doi Hristu. Ne za dela pravedna koja mu uinismo, nego po svojoj milosti spase nas. (***Titu 3,5) Kad ti Sotona govori da si grenik i da se sme nadati Bojem blagoslovu, reci mu da je Hristos doao na svet da spasi grenike.Mi nemamo nita to bi nas preporuilo Bogu; ali razlog koji moemo uvek iznositi jest nae krajnje bespomono stanje, koje Njegovu otkupljujuu silu ini neophodnom.Odriui se svakog oslanjanja na sebe, moemo gledati na golgotski krst i kazati: Moje ruke prazne su u Tvoj krst samo uzdam se. Jevreji su od detinjstva pouavali o delu Mesije. Njima su pripadale nadahnute izjave patrijaraha i proroka i simbolina pouka iz rtvene slube. Meutim, potcenili su svetlost; pa u Isusu sada nisu videli nita to bi poeleli. Meutim, kapetan roen u mnogobotvu, odgajan u idolopoklonstvu carskog Rima, obuavan kao vojnik, prividno lien duhovnog ivota svojim vaspitnjem i okolinom, jo vie odvojen licemerjem Jevreja i prezirom svojih sunarodnika prema Izrailjskom narodu ovaj ovek shvatio je istinu za koju su Avramova deca bila slepa. Nije ekao da vidi da li e Jevreji primiti Onoga koji je tvrdio da je njihov Mesija. kad je svetlost koja obasjava svakoga oveka koji dolazi na sveta (***Jovan 1,9) zasjala nad njim, on je iako izdaleka razabrao slavu Bojeg Sina. Za Isusa je ovo bilo vano delo koje je evanelje trebalo izvriti meu neznabocima. S radou je unapred gledao okupljanje dua iz svih naroda u Njegovo carstvo. S dubokom alosti prikazao je Jevrejima rezultat njihovog odbacivanja Njegove milosti: I to vam kaem da e mnogi od istoka i zapada doi i sjee za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskome; a sinovi carstva izgnae se u tamu najkrajnju; onde e biti pla i krgut zuba. Ah, koliko je onih koji se jo uvek pripremaju za isto
134
sudbonosno razoaranje! Dok due u tami neznabotva prihvataju Njegovu milost, koliko je mnogo onih u hrianskim zemljama nad kojima svetlost sija samo da bi bila zanemarena! Vie od trideset kilometara od Kapernauma na jednoj zaravni koja se uzdizala iznad prostrane, divne jezraelske ravnice, lealo je selo Nain, prema kome se Isus sada uputio. Mnotvo, Njegovi uenici i drugi bili su s Njima i celim putem ljudi su prilazili, eznui za Njegovim reima ljubavi i sauea, nosei svoje bolesnike da ih izlei i stalno se nadajui da e On koji je posedovao tako udesnu silu proglasiti sebe carem Izrailja. Mnotvo se tiskalo idui za Njegovim stopama i radosna pratnja pune iekivanja ila je za Njim stenovitom stazom prema vratima planinskog sela. Dok su se pribliavali, ugledali su pogrebnu povorku kako izlazi iz sela. Sporim, tunim koracima kretala se k mestu sahrane. Telo mrtvaca noeno je na elu povorke na otvorenim nosilima, oko kojih su se nalazile narikae koje su ispunjavale vazduh svojim lelekom. Izgledalo je da su se svi ljudi iz ovog mesta sakupili da izraze svoje potovanje umrlom i svoje sauee oaloenima. Bio je to prizor koji je izazvao saaljenje. Umrli je bio jedinac u majke, a ona je bila udovica. Usamljena i uplakana ena pratila je do groba su jedinu zemaljsku potporu i utehu. I videvi je Gospod se saali nad njom. Dok se kretala zaslepljena, plaui, ne primeujui Njegovo prisustvo, On joj je priao i neno rekao: Ne plai. Isus je nameravao da njenu alost pretvori u radost, pa ipak se nije mogao uzdrati od ovog izraza nene sauea. I pristupivi prihvati za nosila. Njega ak ni dodir s mrtvacem nije mogao oskvrniti. Nosai su zastali, a pla narikaa je prestao. Dve grupe ljudi okupile su se oko nosila, nadajui se iako nije bilo nade. Bio je prisutan Onaj koji je otklanjao bolest i kome su se pokoravali demoni; da li se i smrt pokorava Njegovoj moi? Jasnim, zapovednikim glasom izgovorio je rei: Mome! tebi govorim, ustani. Taj glas dopire do uiju mrtvaca. Mladi otvara svoje oi. Isus ga uzima za ruku i podie. Njegov pogled pada na onu koja je kraj njega plakala i majka i sin se sjedinjuju u dugim, vrstim i radosnim zagrljajima. Mnotvo je posmatralo u tiini, kao opinjeno. A strah obuze sve. U utnji i sa strahopotovanjem stajali su izvesno vreme, kao da se nalaze u samom Bojem prisustvu. Tada hvaljahu Boga govorei: veliki prorok izie meu nama, i Bog pohodi narod svoj. Pogrebna povorka vratila se u Nain kao pobednika povorka. I otide glas ovaj u njemu po svoj Judeji i po svoj okolini. Onaj koji je stajao kraj oaloene majke na kapijama Naina, s dubokom alosti posmatra svakoga koji plae kraj odra. On je dirnut naom boli. Njegovo srce koje je volelo i bilo puno saaljenja, srce je nepromenjive nenosti. Njegova re, koja je dizala mrtve u ivot, nije manje delotvorna sada nego onda kad je bila izgovorena mladiu iz Naina. On kae: dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. (***Matej 28,18) Ova sila nije umanjena protjecanjem godina, niti iscrpljena neprekidnim delovanjem Njegove neizmerne milosti. Za sve koji Ga veruju On je jo uvek ivi Spasitelj. Isus je majinu veliku alost pretvorio u radost kad joj je vratio sina; pa ipak ovaj mladi pozvan je samo u ovaj zemaljski ivot da podnosi njegove alosti, njegov trud i njegove opasnosti i opet doe pod vlast smrti. Meutim, Isus nas tei u naoj boli za mrtvima porukom beskrajne nade: I ivi; i bijah mrtav i evo sam iv u vek veka I imam kljueve od pakla i od smrti. Budui pak da deca imaju telo i krv, tako i on uze deo u tome, da smru satre onoga koji ima dravu smrti, to jest avola; i da izbavi one kojigod od straha smrti u svemu ivotu bie robovi. (***Otkrivenje 1,18; ***Jevrejima 2,14.15) Sotona ne moe drati mrtve u svojoj vlasti kad ih Boji Sin pozove u ivot. On ne moe drati u duhovnoj smrti nijednu duu koja verom prihvata Hristovu re sile. Bog kae svima koji su mrtvi u grehu: Ustani ti koji spava i vaskrsni iz mrtvih. (***Efescima 5,14) Ta Re je veni ivot. kao to nam Boja re
135
koja je pozvala prvog oveka u ivot, jo uvek daje ivot; kao to je Hristova re: Mome! tebi govorim, ustani dala ivot mladiu iz Naina, tako je i re: uskrni iz mrtvih ivot dui koja je prihvata. Bog nas izbavi od vlasti tamne, i premesti nas u carstvo sina ljubavi svoje. (***Koloanima 1,13) Sve nam se to nudi u Njegovoj rei. Ako prihvatimo tu re, osloboeni smo. A ako li ivi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih oivljee i vaa smrtna telesa Duhom svojim koji ivi u vama. Jer e sam Gospod sa zapoveu, s glasom arhangjelovim, i s trubom Boijom sii s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnue najpre; a potom mi ivi koji smo ostali, zajedno s njima biemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako emo svagda s Gospodom biti. (***Rimljanima 8,11; ***1. Solunjanima 4,16.17) Ovo su rei utehe kojima On nalae da uteavamo jedan drugoga. P o g l a v l j e 33. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 12,2250; ***Marku 3,2035. TKO SU BRAA MOJA? Josifovi sinovi ni najmanje nisu bili naklonjeni Isus u Njegovom delu. Izvetaji koji su dopirali do njih o Njegovom ivotu i delima ispunjavali su ih uenjem i strahom. uli su da je cele noi posveivao molitvi, da Ga je preko dana pratilo mnotvo ljudi i da nema vremena ni da jede. Njegovi prijatelji smatrali su da se iscrpljuje svojim neprekidnim radom; nisu mogli razumeti Njegov stav prema farisejima, a bilo je i nekih koji su se bojali da Mu je um poremeen. Njegova braa ula su ovo, a takoet i farisejsku optubu da avole izgoni Sotoninom silom. Teko su podnosili prekore koji su stizali na njih zbog srodstva s Isusom. Znali su kakav su mete stvorile Njegove rei i dela, i ne samo da su bili uznemireni Njegovim smelim tvrdnjama nego su bili i ljuti zbog Njegovog javnog optuivanja knjievnika i fariseja. Odluili su da Ga moraju uveriti ili primorati da prestane s takvim nainom rada, pa su naveli Mariju da se udrui s njima, smatrajui da e Ga zbog njegove ljubavi prema njoj moi nagovoriti da bude razboritiji. Upravo pre toga Isus je po drugi put uinio udo izleivi opsednutog, slepog i nemog oveka i fariseji su ponovili optubu: Pomou kneza avolskog izgoni avole. (***Matej 9,34) Hristos im je jasno rekao da pripisujui delo Svetoga Duha Sotoni, sami sebe odeljuju od izvora blagoslova. Oni koji su govorili protiv samoga Isusa, ne raspoznajui Njegov boanski karakter, mogu primiti oprotenje; jer Duhom Svetim mogu da budu dovedeni do toga da uvide svoju zabludu i da se pokaju. Ma kakav bio greh, ako se dua pokaje i poveruje, krivica je oprana Hristovom krvi; ali onaj koji odbaci rad Svetoga Duha postavlja se tamo gde ga pokajanje i vera ne mogu dosegnuti. Svojim Duhom Bog radi na srcu; kad ljudi namerno odbace Duha i kad izjave da je On od Sotone, presecaju kanal kojim Bog moe odravati vezu s njima. Kad se Duh zauvek odbaci, onda ne postoji nita vie to bi Bog mogao uiniti za oveka. Fariseji kojima je Isus uputio ovu opomenu, ni sami nisu verovali u optubu koju su izneli protiv Njega. Nije bilo nijednog od tih dostojanstvenika koji nisu oseali privlanost prema Spasitelju. U svojim srcima uli su glas Duha koji Ga je proglaavao za Pomazanika Izrailja, i koji ih je potsticao da i sami priznaju da su Njegovi uenici. U svetlosti Njegovog prisustva, shvatili su svoju neposveenost i eznuli za pravdom koju sami nisu mogli ostvariti. Meutim, poto su Ga odbacili, bilo bi suvie poniavajue da Ga prihvate kao Mesiju. Budui da su svoje noge postavili na stazu neverstva, bili bi suvie gordi da priznaju svoju zabludu. Da bi izbegli priznavanje istine, oajnikom estinom pokuali su osporiti Spasiteljvo uenje. Dokaz Njegove moi i milosti doveo ih je do oaja. Nisu mogli spreiti Spasitelja da ini uda, nisu mogli uutkati Njegovo uenje; ali su inili sve to su mogli da Ga lano predstave i izopae Njegove rei. Ipak pratio ih je Boji Duh
136
koji osvedoava, pa su morali podignuti mnogobrojne prepreke da bi se oduprli Njegovoj sili. Najmonija pokretaka sila koja je mogla pokrenuti ljudsko srce borila se s njima, ali oni joj se nisu eleli pokoriti. Bog nije taj koji zaslepljuje ljudima oi ili otvrdnjava njihova srca. On im alje svetlost da bi ispravio njihove znanost njihove zablude i poveo ih sigurnim stazama; tek odbacivanjem ove svetlosti oi oslepljuju, a srce otvrdnjava. esto je ovaj tok postepen i gotovo neprimetan. Svetlost dopire do due preko Boje rei, preko Njegovih slugu ili neposrednim delovanjem Njegovog Duha; ali kad se ijedan zraak svetlosti prezre, nastaje delomina umrtvljenost duhovnih ula, pa se naredno otkrivanje svetlosti mnogo nejasnije raspoznaje. Tako se tama poveava, sve dok ne nastane no u dui. Tako je to bilo s ovim jevrejskim voama. Bili su uvereni da boanska sila prati Hrista, ali da bi se oduprli istini, pripisivali su rad Svetoga Duha Sotoni. inei to oni su svojevoljno izabrali prevaru; pokorili su se Sotoni i od sad su bili pod vlau te sile. Usko povezana s Hristovom opomenom o grehu protiv Svetoga Duha i jest opomena protiv praznih i ravih rei. Rei su znak onoga to je u srcu. Jer usta govore pd suvika srca. Ali rei su vie no izraz karaktera; one imaju snagu da utiu na karakter. Ljudi su pod uticajom sopstvenih rei. esto, u jednom trenutku pokrenuti od Sotone, izraavaju svoju ljubomoru ili loe pretpostavke, izraavajui ono u to stvarno ne veruju; ali rei izvruju uticaj na misli. Prevareni su svojim reima i poinju verovati da je istina ono to su izgovorili Sotoninim poticanjem. Poto su jednom izrazili neko miljenje ili odluku, esto su suvie gordi da je povuku i pokuaju dokazati kako su u pravu, sve dok ne poveruju da doista i jesu. Opasno je izgovoriti re sumnje, opasno je staviti pod znak pitanja i kritikovati boansku svetlost. Navika nepromiljenog i potcenjivakog kritikovanja deluje na karakter tako to razvija nepotovanje i neverstvo. Mnogi su poputajui ovoj navici ili sve dotle, nesvesni opasnosti, dok nisu postali spremni da kritikuju i odbace delo Svetoga Duha. Hristos je rekao: A ja vam kaem da e za svaku praznu re koju reku ljudi dati odgovor u dan stranoga suda. jer e se svojim reima opravdati, i svojim e se reima osuditi. Tada je dodao jednu opomenu onima koji su bili oduevljeni Njegovim reima, koji su Ga rado sluali, ali se nisu predali Duhu Svetome da u njima prebiva. Dua ne biva unitena samo usled opiranja ve i usled nemarnosti. A kad neisti duh izie iz oveka, rekao je Isus, ide kroz bezvodna mesta traei pokoja, i ne nae ga. Onda ree: da se vratim u dom, svoj otkuda sam iziao; i doavi nae prazan, pometen i ukraen. Tada otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i uavi ive onde. U Hristovo doba, kao i danas, ima mnogo onih nad kojima je za izvesno vreme Sotonina vlast izgledala slomljenom; Bojom milou osloboeni su od zlih duhova koji su vladali duom. Radovali su se Bojoj ljubavi; ali kao sluaoci iz prie koji su predstavljeni kamenitim tlom, oni nisu ostali u Njegovoj ljubavi. Nisu se svakodnevno predavali Bogu, da bi Isus mogao prebivati u srcu; pa kad se zao duh vratio sa sedam drugih duhova gorih od sebe, njima je potpuno zavladala sila zla. Kad se dua preda Hristu, nova sila zagospodari novim srcem. Nastaje promena koju ovek nikada ne moe sam za sebe izvriti. To je natprirodno delo, koje uvodi natprirodni sastojak u ovekovu prirodu. Dua koja se potini Hristu, postaje Njegovom tvravom, koju On dri u svetu pobune i nastoji da nijedan drugi autoritet, osim Njegovog, ne bude u njoj priznat. Dua koju tako dre nebeske sile neosvojiva je za Sotonine napade. Meutim, ako se ne potinimo Hristovoj vlasti, nama e zagospodariti onaj koji je zao. Mi se moramo nai pod vlau ili jedne ili druge od ove dve velike sile koje su u sukobu za vrhovnu vlast u svetu. Ne moramo svojevoljno izabrati slubu carstva tame da bismo pali pod njegovu vlast. Dovoljno je samo da zanemarimo povezati se s carstvom svetlosti. Ako ne saraujemo s nebeskim silama, Sotona e zauzeti srce i nainiti ga svojim prebivalitem. Jedina odbrana od zla je Hristos koji prebiva u srcu pomou vere u Njegovu pravdu. Sve dok ne postanemo ivotno povezani s Bogom, neemo se nikada moi
137
odupreti obesveujuem uticaju samoljublja, samozadovoljstva i sklonosti prema grehu. Mi moemo napustiti mnoge loe navike, za izvesno vreme moemo raskinuti zajednicu sa Sotonom; ali bez ivotne veze s Bogom, koja se ostvaruje potinjavanjem Njemu iz trenutka u trenutak, biemo poraeni. Bez linog poznanstva i stalne zajednice s Hristom preputeni smo na milost i nemilost neprijatelju, i na kraju emo sprovoditi njegove naloge. I bude potonje gore oveku onome od prvoga. Tako e biti, kae Isus, i ovome rodu zlome. Nema tvrdokornijih ljudi od onih koji su prezirali poziv milosti i prkosili Duhu blagodati. Najuobiajeniji izraz greha protiv Svetoga Duha je uporno omalovaavanje nebeskog poziva na pokajanje. Svaki korak u odbacivanju Hrista je jedan korak prema odbacivanju spasenja i prema grehu protiv Svetoga Duha. Odbacujui Hrista jevrejski narod uinio je neoprostiv greh; a odbijanjem poziva milosti i mi moemo uiniti istu greku. Mi vreamo Kneza ivota i izlaemo Ga sramoti pred Sotoninom zbornicom i pred svemirom kad odbijamo da sluamo Njegove opunomoene vesnike i umesto njih sluamo Sotonine posrednike koji ele odvojiti duu od Hrista. Sve dok ko ovo ini, ne moe nai nadu ili oprotenje, i na kraju e izgubiti svaku elju da se pomiri s Bogom. Dok je Isus jo pouavao narod, Njegovi uenici doneli su vest da su Njegova majka i braa napolju i da Ga ele videti. Znao je to se nalazilo u njihovim srcima, pa odgovori onome to mu kaza: ko je mati moja, i ko su braa moja? I pruivi ruku svoju na uenike svoje ree: eto mati moja i braa moja. Jer ko izvruje volju oca mojega koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati. Svi koji su eleli primiti Hrista verom, bili su sjedinjeni s Njim vezom koja je prisnija od ljudskih rodbinskih veza. Oni e postati jedno s Njim, kao to je i On bio s Ocem. Njegova majka bila je bliskija i spasonosnije povezana s Njim kao ona koja verovala i sprovodila u delo Njegove rei nego kroz svoje prirodno srodstvo. Njegova braa ne bi imala nikakvu korist iz svoje veze s Njim, sve dok Ga ne bi prihvatili kao svog linog Spasitelja. Kakvu bi potporu Hristos imao od svojih zemaljskih roaka da su verovali u Njega kao u Onoga koji je doao s neba i da su saraivali s Njim u izvravanju Bojeg dela! Njihovo neverstvo bacilo je senku na Isusov zemaljski ivot, Ono je predstavljalo deo gorine ae boli koju je On ispio za nas. Boji Sin je duboko oseao neprijateljstvo raspaljeno u ljudskom srcu protiv evanelja i ono je za Njega bilo najbolnije u Njegovom domu, zato to je Njegovo srce bilo puno ljubaznosti i ljubavi i zato to je cenio nenu panju u obiteljskim odnosima. Njegova braa elela su da On odobri njihove zamisli, iako bi to bilo u potpunom neskladu s Njegovim boanskim zadatkom. Gledali su na Njega kao na Onoga kome je potreban savet. Sudili su o Njemu sa svoje ljudske toke gledita i smatrali da bi govorei samo ono to bi bilo prihvatljivo za knjievnike i fariseje izbegao neslogu i sukobe koje su izazvale Njegove rei. Smatrali su Ga nerazumnim kad je tvrdio da ima boanski autoritet i kad se pred rabinima postavljao kao Onaj koji kori njihove grehe. Znali su da fariseji trae priliku da Ga optue i oseali su da im je On dao dovoljno povoda. Svojim slabim merilima nisu mogli prozreti misiju koju je doao ispuniti i zato nisu mogli saoseati s njim u Njegovim iskuenjima. Njihove grube, prezirne rei pokazivale su da nemaju pravo razumevanje u Njegovom karakteru i da nisu razaznali sjedinjenje boanske prirode s ljudskom. esto su Ga viali obuzetog bolom, ali umesto da Ga utee, svojim duhom i reima samo su ranjavali Njegovo srce. Njegova osetljiva priroda stavljana je na muke, Njegove pobude pogreno su razumevane, a Njegov rad bio je nepriznat. Njegova braa esto su iznosila filozofiju fariseja, koja je bila nezanimljiva i zastarela i usuivali se da misle kako oni mogu uiniti Njega koji je razumeo celokupnu istinu i poznavao sve tajne. Slobodno su osuivali ono to nisu mogli razumeti. Njihova predbacivanja takla su Ga do sri, a Njegova dua bila je
138
umorna i ojaena. Javno su ispovedali veru u Boga i mislili da brane Boga, dok je Bog bio s njima u telu, a oni Ga nisu poznavali. Sve ovo uinilo je trnovitom stazu kojom je hodio. Nerazumevanje u vlastitom domu toliko je alostilo Hrista da je za Njega bilo olakanje da ode tamo gde ga nije bilo. Postojao je jedan dom koji je voleo poseivati dom Lazara, Marije i Marte; jer je u atmosferi ljubavi i vere Njegov duh nalazio odmor. Pa ipak, na Zemlji nije bilo nikoga ko bi mogao spoznati Njegovu boansku misiju ili razumeti teret koji je nosio za ljudski rod. esto je mogao nai okrepljenje samo u samoi i razgovoru sa svojim nebeskim Ocem. Oni koji su pozvani da stradaju za Hrista, koji moraju podnositi nerazumevanje i podozrenje, ak i u vlastitom domu, mogu nai utehu u pomisli da je Isus podnosio to isto. On saosea s njima. Poziva ih da u Njemu nau zajednicu i potporu tamo gde je On to nalazio, u zajednici s Ocem. Oni koji prihvate Hrista kao svog linog Spasitelja nisu ostavljeni kao siroad, da sami snose ivotna iskuenja. On ih prihvata kao lanove nebeske porodice; on ih poziva da Njegovog Oca nazivaju svojim Ocem. Oni su Njegovi mali, dragi Bojem srcu, povezani s Njim najnenijim i najtrajnijim vezama. On prema njima gaji bezgraninu nenost, koja toliko nadilazi ono to su na otac ili mati oseali prema nama u naoj bespomonosti koliko je boansko iznad ljudskog. U zakonima koji su dani Izrailju postoji jedan lep, slikovit prikaz o Hristovom odnosu prema svom narodu. Kad je usled siromatva Jevrejin bio primoran da napusti svoje nasledstvo i sebe preda kao roba, dunost iskupljenja i njega i njegovog nasledstva pripadala je onome koji je bio njegov najblii roak. (Vidi; ***3. Mojsijeva 25,25.4749; ***Ruta 2,20) Tako i delo otkupljenja, nas i naeg nasledstva, izgubljenog zbog greha, pripada Onome koji je od roda najblii nama. Da bi nas izbavio, On je postao na roak. Gospod Spasitelj blii je od oca, majke, brata, prijatelja ili voljenog bia. Ne boj se, govori On, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si. Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za duu tvoju. (***Isaija 43,1.4) Hristos voli nebeska bia koja okruavaju Njegov presto; ali kako se moe objasniti velika ljubav kojom ljubi nas? Mi je ne moemo razumeti, ali svojim iskustvom moemo znati da je ona istinska. Ako odravamo svoju rodbinsku vezu s njim, s kakvom emo se nenou odnositi prema onima koji su braa i sestre naega Gospoda! Zar neemo brzo prepoznati zahteve naeg boanskog srodstva? Usvojeni u Boju porodicu, zar neemo potovati svoga Oca i svoje srodnike?
P o g l a v l j e 34. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 11,2830. POZIV Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti. Ove rei utehe Isus je izgovorio mnotvu koje Ga je pratilo. Spasitelj je rekao da jedino kroz Njega ljudi mogu primiti saznanje o Bogu. O svojim uenicima govorio je kao o onima koji su primili znanje nebeskih veliina. Nikoga nije ostavljao da se osea izdvojenim od Njegovog staranja i ljubavi. Svi koji su umorni i natovareno mogu doi k njemu. Knjievnici i rabini sa svojim detaljnim potovanjem religioznih formi, imali su potrebe koju obredi pokajanja nikada nisu mogli ispuniti. Carinici i grenici mogli su se pretvarati kako su zadovoljni ulnim i zemaljskim, ali u njihovim srcima ivelo je nepoverenje i strah. Isus je posmatrao alosne i one ije je srce bilo optereeno, one koji su izgubili nadu, i koji su pokuali zemaljskim radostima umiriti duu ispunjenu enjom, pozivajui sve da u Njemu nau odmor.
139
Neno je pozvao ljude koji su naporno radili: Uzmite jaram moj na sebe, i nauite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i nai ete pokoj duama svojim. Tim reima Hristos govori svakom ljudskom biu. Znali to ili ne, svi su umorni i natovareni. Svi su pritisnuti teretima koje jedino Hristos moe ukloniti. Najtei teret koji nosimo jest teret greha. Da smo ostavljeni da sami nosimo ovaj teret, on bi nas unitio. Meutim, Bezgreni je zauzeo nae mesto. I Gospod pusti na nj bezakonje svih nas. (***Isaija 53,6) On je poneo teret nae krvice. On e uzeti teret s naih umornih plea. On e nam dati odmor. On e poneti i teret briga i alosti. On nas poziva da bacimo sve svoje brige na Njega; jer nas nosi na srcu. Stariji Brat naeg ljudskog roda je kraj venog prestola. On posmatra svaku duu koja svoje lice okree prema Njemu kao Spasitelju. On iskustveno poznaje slabosti ljudskog roda, koje su nae potrebe i gde poiva teina naih iskuenja; jer On je bio iskuan u svemu kao i mi, osim greha. On bdi nad tobom, Boje dete koje strepi. Jesi li u iskuenju? On e te osloboditi. Da li si slab? On e te ojaati. Jesi li u neznanju? On e te prosvetliti. Da li si ranjen? On e te izleiti. Gospod odreuje broj zvezda, pa ipak lei one koji su srca skrena, i povija rane njihove. (***Psalam 147,4.3 Stvarnost) Hodite k meni jest Njegov poziv. kakva god bila tvoja strahovanja i iskuenja, iznesi svoj sluaj pred Gospoda. Tvoj duh bie ojaan do sri. Put e biti otvoren pred tobom da se oslobodi ponienja i tekoa. to si svesniji svoje slabosti i bespomonosti, to jai e postati u Njegovoj sili. to je tei tvoj teret, toliko blaeniji e biti odmor kad ga poveri Nosiocu bremena! Odmor koji Hristos nudi zavisi od jasno odreenih uslova. Ove uslove moe svako ispuniti. On nam jasno govori kako se moe pronai Njegov odmor. Uzmite jaram moj na sebe, kae Isus, jaram je orue slube. Stoka se upree u jaram da bi radila, a jaram je nuan da bi mogla uspeno raditi. Ovim slikovitim prikazom Hristos nas ui da smo pozvani u slubu dokle god traje na ivot. Moramo uzeti na sebe Njegov jaram da bismo mogli postati Njegovim saradnicima. Jaram koji nas vezuje za slubu jest Boji zakon. Veliki zakon ljubavi otkriven u Edemu, objavljen na Sinaju i u Novom zavetu napisan na srcu, jest ono to vezuje oveka koji radi s Bojom voljom. Kad bismo bili ostavljeni da idemo za svojim sklonostima, da idemo upravo tamo kamo bi nas vodila naa volja, mi bismo stali u Sotonine redove i usvojili njegove osobine. Zato nas Bog vezuje za svoju volju koja je uzviena, plemenita i koja uzdie. On eli da strpljivo i mudro preuzmemo dunosti slube. U ljudskoj prirodi i sam Hristos poneo je jaram slube. On je rekao: Hou initi volju tvoju, Boje moj, i zakon je tvoj meni u srcu. (***Psalam 40,8) Jer sioh s neba ne da inim volju svoju, nego volju oca koji me posla. (***Jovan 6,38) Ljubav prema Bogu, revnost za Njegovu slavu i ljubav prema palom ljudskom rodu, dovela je Isusa na Zemlju da strada i umre. To je bila sila koja je vladala Njegovim ivotom. On nam nalae da usvojimo to naelo. Ima mnogo onih ije srce pati od boli pod teretom briga zato to ele dostii svetovni ideal. Oni su odabrali slubu njemu, prihvatili njegove tekoe, usvojili njegove obiaje. Na taj nain njihov karakter je naruen, a njihov ivot malaksao. Da bi udovoljili slavoljublju i svetovnim eljama, povreuju savest i stavljaju na sebe dodatni teret grie savesti. Neprestana briga iscrpljuje ivotne sile. Na Gospod eli da odbace ovaj ropski jaram. On ih poziva da prihvate Njegov jaram i kae: Jar je jaram moj blag, i breme je moje lako. On im nalae da najpre trae Boje carstvo i Njgeovu pravdu, i obeava da e im se dodati sve to im je potrebno za ovaj ivot. Briga je slepa i ne moe razaznati budunost; ali Isus od poetka vidi kraj. U svakoj tekoi On ima pripremljen svoj put da nam donese olakanje. Na nebeski Otac ima hiljade naina da se stara za nas, o kojima mi nita ne znamo. Oni koji prihvate naelo da slubu i proslavljanje Boga stave na prvo mesto, shvatie kako tekoe iezavaju i kao im je pred nogama staza poravnjena.
140
Nauite se od mene, kae Isus, jer sam ja krotak i smeran u srcu, i nai ete pokoj. Treba da uemo u Hristovu kolu, da se od Njega nauimo poniznosti i krotosti. Otkupljenje je postupak u kome se dua obuava za Nebo. Ovo obuavanje znai poznavanje Hrista. To podrazumeva osloboenje od zamisli, navika i postupaka koji su steeni u koli kneza tame. Dua se mora osloboditi od svega to se suproti vernosti Bogu. U Hristovom srcu u kome je vladao savreni sklad s Bogom, bio je savren mir. Nikada se nije uzdizao zbog pohvala, niti se obeshrabrio zbog prekora ili razoaranja. Usred najveeg suprotstavljanja i najokrutnijih postupaka, uvek je bio hrabar. Meutim, mnogi koji izjavljuju da su Njegovi sledbenici imaju zabrinuto i uznemireno srce, zato to se boje sebe poveriti Bogu. Oni se ne predaju potpuno Njemu; jer se boje posledica koje takvo predanje moe doneti. Dok se ne potine Bogu, ne mogu nai mir. Ljubav prema sebi donosi nemir. Kad budemo roeni odozgo, u nama e poivati isti duh koji je poivao u Isusu, duh koji Ga je doveo dotle da se ponizi da bismo mi mogli da budemo spaseni. Tada neemo traiti najvia mesta. Mi emo eznuti da sedimo kraj Isusovih nogu i uimo od Njega. razumeemo da se vrednost naeg rada ne sastoji od spoljanjeg sjaja i buke u svetu, ni od toga to smo vredni i revni u vlastitoj sili. Vrednost naeg rada moe se meriti vrednou Svetoga Duha koga smo primili. Poverenje u Boga donosi svetije osobine umu, tako da u strpljenju moemo sauvati svoju duu. Jaram se stavlja volovima da bi im pomogao i vui tereta, da bi im olakao teret. Tako je isto i s Hristovim Jarmom. Kad je naa volja nestala u Bojoj volji i mi upotrebljavamo Njegove darove na blagoslov drugima, uvideemo da nam je ivotni teret lak. Onaj koji hodi putem Bojih zapovesti, hodi u drutvu sa Isusom i srce nalazi odmor u Njegovoj ljubavi. Kad se Mojsije molio: Pokai mi put svoj, da te poznam, Gospod mu je odgovorio: Moje e lice ii napred, i dau ti odmor. I preko proroka primili smo vest: Gospod ree ovako: stanite na putovima i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa idite po njemu, i nai ete mir dui svojoj. (***2. Mojsijeva 33,13.14; ***Jeremija 6,16) I opet govori: O, da si pazio na zapovesti moje! mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski. (***Isaija 48,18) Oni koji dre Hrista za Njegovu re i predaju svoje due Njegovoj zatiti, svoje ivote njegovom vodstvu, nai e mir i pokoj. Nita na svetu ne moe ih oalostiti kad ih Isus obraduje svojim prisustvom. U savrenom pomirenju nalazi se savren odmor. Gospod kae: Ko se tebe dri, uva ga jednako u miru, jer se u tebe uzda. (***Isaija 26,3) Nai ivoti mogu izgledati zamreni, ali ako se poverimo mudrom, Velikom Neimaru, On e izraditi uzorak ivota i karaktera koji e biti na Njegovu slavu. Taj karakter koji izraava slavu karakter Hristov bie primljen u Boji raj. Obnovljeno oveanstvo hodie s Njim u belim haljinama, jer je dostojno. Budui da kroz Hrista ulazimo u odmor, Nebo poinje ovde. Mi odgovaramo na Njegov poziv: Hodite i nauite se od mene i u tom dolaenju zapoinjemo veni ivot. nebo je neprekidno pribliavanje Bog kroz Hrista. to smo dulje u blaenstvu Neba, to e nam se sve vie i vie otvarati slava; i to vie poznajemo Boga, utoliko e silnija da bude naa srea. Dok hodimo sa Isusom u ovom ivotu, moemo da budemo ispunjeni Njegovom ljubavlju, zadovoljni Njegovom prisutnou. Sve to ljudska priroda moe podneti, moemo ovde primiti. Ali to je to kad se usporedi s onim to e nastati posle? Za to su pred prestolom Bojim, i slue mu dan i no u crkvi njegovoj; i onaj to sedi na prijstolu uselie se u njih. Vie nee ogladnjeti ni oednjeti, i nee na njih pasti sunce, niti ikakva vruina. Jer jagnje, koje je nasred prestola, pae ih i uputie ih na izvor ive vode; i Bog e otrti svaku suzu od oiju njihovih. (***Otkrivenje 7,1517)
141
P o g l a v l j e 35. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 8,2334; ***Marku 4,3541;5,120; ***Luki 8,2239. UTI, PRESTANI Taj dan u Isusovom ivotu bio je prepun dogaaja. Kraj Galilejskog mora izgovorio je svoje prve prie, poznatim slikovitim prikazima ponovo objanjavajui narodu prirodu svog carstva i nain na koji ono treba da bude zasnovano. Svoj rad povezao je s radom sijaa, razvoj svog carstva s razvojem goruiinog semena i delovanjem kvasca u kopanji brana. Veliko zavrno odvajanje pravednih od zlih prikazao je priama o penici i kukolju i o ribarskoj mrei. Neuporediva dragocenost istina koje je uio prikazana je sakrivenim blagom i skupocenim biserom, dok je priom o domainu pouio svoje uenike kako treba da rade kao Njegovi predstavnici. Cio dan uio je i leio, a kad se spustila veer, mnotvo je jo uvek bilo oko Njega. Sluio im je dan za danom, jedva zastajui da bi uzeo hranu ili se odmorio. Zlobno kritikovanje i pogreno predoavanje kojim su Ga fariseji stalno proganjali, uinili su Njegov rad znatno teim i munijim; sad je na kraju dana bio tako premoren da je odluio potraiti odmor na nekom usamljenom mestu preko jezera. Istona obala Genezareta bila je nenastanjena, jer su se tu i tamo kraj jezera nalazili gradovi; ipak bila je to pusta oblast u usporedbi sa zapadnom stranom. Stanovnitvo je bilo vie neznaboako no jevrejsko i odravalo je slabe veze s Galilejom. Tako je ovaj kraj nudio Isusu samou koju je traio, pa je sada naloio svojim uenicima da Ga tamo prate. Kad je otpustio mnotvo, uzeli su Ga kako bee u lau i brzo otplovili. Ali nisu uspeli otploviti sami. Tu, nedaleko od obale, bili su i drugi ribarski amci, i oni su se ubrzo napunili ljudima koji su pratili Isusa, eljni da Ga gledaju u sluaju. Spasitelj se napokon oslobodio pritiska mnotva i savladan umorom i glau, legao na krmu i ubrzo zaspao. Veer je bila blaga i prijatna i mir je poivao nad jezerom; ali iznenada preko neba navukla se tama, vetar je divlje zapuhao niz planinske klance duinom istone obale i jezero je zahvatila okrutna bura. Sunce je zalo i nona tmina spustila se na uzburkano more. Valovi, besno ibani vetrovima koji su urlali, pljutali su estoko po lai uenika i pretili da je potope. Ovi ovrsnuli ribari proveli su svoj ivot na tom jezeru i sigurno vodili svoje barke kroz mnoge oluje, ali sad su se njihova snaga i umee pokazali bezvrednima. Bili su nemoni u zagrljaju te divlje oluje i nada ih je naputala kad su videli da se njihova laa puni. Obuzeti naporom da spasu sebe, zaboravili su da je u lai Isus. Sada, videi da je njihov trud uzaludan, a smrt neizbena, setili su se Onoga po ijoj su zapovesti krenuli preko jezera. U Isusu je bila njihova jedina nada. U svojoj bespomonosti i oajanju povikali su: Gospode! Gospode! Meutim, gusti mrak sakrivao Ga je od njihovih pogleda. Glasovi su im nestajali u urliku oluje i odgovora nije bilo. Obuzeli su ih sumnja i strah. Da li ih je Isus zaboravio? Da li je On koji je pobedio bolest i demone, pa ak i smrt, sada nemoan da pomogne svojim uenicima? Zar ih je zanemarivao u njihovoj nevolji? Ponovo su zvali, ali odgovora nije bilo, osim zavijanja besne oluje. Njihova laa ve tone. Trenutak samo i gladni valovi e ih progutati. Iznenada, bljesak munje probija tamu i oni vide Isusa kako spava, neuznemiren buanjem oluje. Zaueni i oajni povikali su: Uitelju! zar ti ne mari to ginemo? Kako se moe tako mirno odmarati dok se oni u opasnosti bore sa smru?
142
Njihova vika budi Isusa. Dok bljesak munje osvetljava Isusa, oni vide nebeski mir na Njegovom licu. U Njegovom pogledu itaju nenu ljubav, koja zaboravlja na sebe, i okreui svoja srca k Njemu, uzvikuju: Gospode! izbavi nas, izgibosmo. Nikada dua nije izustila taj uzvik a da je on ostao bez odgovora. Kad su dograbili svoja vesla da uine i poslednji napor, Isus je ustao. Stajao je usred svojih uenika, dok je bura besnela, valovi se razbijali nad njima i munje osvetljavale Njegovo lice. Podigao je svoju ruku, kojom je tako esto inio dela milosti, i progovorio razbenjelom moru: uti, prestani. Bura je stala. Silni valovi se smirili. Oblaci se razili i nestali, a zvezde zasjale. Laa se smirila na tihome moru. Tada, okrenuvi se svojim uenicima, Isus je alosno upitao: Zato ste tako straljivi? Kako nemate vere? (***Marko 4,40) Uenici su umuknuli. ak ni Petar nije pokuao izraziti strahopotovanje koje je ispunjavalo njegovo srce. amci koji su krenuli da prate Isusa bili su u istoj opasnosti kao i apostoli. Strah i beznae obuzeli su i ljude u amcima; ali Isusova zapovest unela je mir u ovaj prizor pometnje. estina oluje pribliila je amce jedne drugima i svi u njima videli su udo. U miru koji je nastao, zaboravljen je strah. Ljudi su aputali jedan srugome: Ko je ovaj dakle da ga i vetar i more sluaju? Kad su Ga probudili da se sretne s olujom, Isus je bio savreno miran. Nije bilo nikakvog straha ni u reima ni u pogledu, jer nije bilo straha u Njegovom srcu. Meutim, On nije poivao posedujui svemonu silu. Nije poivao u miru kao Gospodar zemlje i mora i neba. Tu silu odloio je jer kae: Ja ne mogu nita initi sam od sebe. (***Jovan 5,30) On se uzdao u Oevu mo. Isus je poivao u veri veri u Boju ljubav i staranje a sila rei koja je utiala buru bila je Boja sila. Kao to je Isus poinuo verom u Oevoj brizi, tako i mi treba da poinemo u brizi naeg Spasitelja. Da su uenici imali poverenja u njega, sauvali bi mir. Njihov strah u vreme opasnosti otkrio je njihovo neverstvo. U svojim naporima da se spasu, zaboravili su Isusa, i tek sad su se razoarani u svoje oslanjanje na sebe okrenuli k njemu, On im je mogao pruiti pomo. Kako je iskustvo uenika esto i nae iskustvo! Kad se navuku oluje iskuenja i estoko sevaju munje, a valovi nadiru preko nas, sami se borimo s olujom, zaboravljajui da postoji Onaj koji nam moe pomoi. Uzdamo se u vlastitu snagu sve dok ne izgubimo nadu i gotovo ne izginemo. Tada se setimo Isusa i ako Njega prizovemo da nas spasi, na uzvik nee da bude uzaludan. Iako sa alou kara nae neverstvo i samopouzdanje, On nikada ne proputa da nam prui pomo koja nam je potrebna. Bilo na kopnu ili na moru, ako imamo Spasitelja u srcu, mi nemamo potrebe da strahujemo. iva vera u Otkupitelja utiae more ivota i izbavie nas od opasnosti na nain koji On smatra najboljim. Postoji jo jedna duhovna pouka iz ovog uda smirivanja bure. Iskustvo svakog oveka svedoi o istinitosti Pisma: A bezbonici su kao more uskolebano, koje se ne moe umiriti Nema mira bezbonicima, veli Bog moj. (***Isaija 57,20.21) Greh je razorio na mir. Dok se ja ne pokori, ne moemo nai mir. Nikakva ljudska sila ne moe obuzdati strasti koje gospodare srcem. Mi smo ovde bespomoni kao i uenici u utiavanju razbenjele bure. Meutim, Onaj koji je naredio da se umire divovski valovi u Galileji, izgovorio je re mira svakoj dui. Ma koliko estoka bila bura, oni koji se obrate Isusu sa uzvikom: Gospode, izbavi nas, dobit e osloboenje. Njegova milost koja miri duu s Bogom utiava borbu ljudskih strasti i u Njegovoj ljubavi srce ima mir. On obraa vetar u tiinu, i vali njihovi umuknu. Vesele se kad se stiaju, i vodi ih u pristanitu koje ele. (***Psalam 107,29,30) Opravdavi se dakle verom, imao mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista. I mir e biti delo pravde, to e pravda uiniti bie pokoj i bezbrinost do veka. (***Rimljanima 5,1; ***Isaija 32,17)
143
U rano jutro Spasitelj i Njegovi pratioci doli su na obalu i svetlost Sunca koje se raalom kao da blagoslilja mirom, dodirivala je more i zemlju. Ali tek to su kroili na obalu, njihove oi zapazile su prizor uasniji od okrutne bure. Iz nekog skrovita meu grobovima, dva poremeena oveka ustremila su se na njih da ih rastrgnu. Na ovim ljudima visili su delovi lanaca koje su raskinuli beei s mesta zatoenja. Telo im je bilo u ranama, a posekotine od otrog kamenja krvarile su. Njihove oi sevale su ispod duge, nauredne kose. Izgleda da su demoni koji su vladali nad njima potpuno izbrisali svaku slinost s ljudskim biem, pa su vie liili na zveri nego na ljude. Uenici i njihovi pratioci pobegli su uasnuti. Odmah su primetili da Isus nije bio s njima, pa su se okrenuli da Ga potrae. Stajao je tamo gde su Ga ostavili. On koji je stiao buru, koji je ranije sreo Sotonu i pobedio ga nije pobegao pred ovim demonima. Kad su se ovi ljudi, krguui zubima i bacajui pjenu iz usta, pribliili Njemu, Isus je podigao istu ruku koja je smirila valove i ljudi nisu mogli prii blie. Stajali su pred Njim besni, ali bespomoni. S autoritetom je naredio neistim duhovima da iziu iz njih. Njegove rei prodrle su do pomraenih umova ovih nesrenih ljudi. Nejasno su shvatili da je blizu Onaj koji ih moe spasiti od demona koji su ih muili. Pali su pred Spasiteljeve noge da Mu se poklone; ali kad su se usne otvorile da zamole za Njegovu milost, demoni su divlje viui progovorili kroz njih: ta je tebi do mene, Isuse sine Boga vinjega? Zaklinjem te Bogom, ne mui me. Isus je zapitao: Kako ti je ime? Odgovor je glasio: Legion mi je ime; jer nas je mnogo. Koristei nesrene ljude kao posrednike za prenoenje poruke, zamolili su Isusa da ih ne poalje izvan tog predela. Nedaleko na padini brega paslo je veliko krdo svinja. Demoni su molili da im dopusti da uu u njih, i Isus im je dopustio. Odjednom je bezrazloan strah zahvatio krdo. Ono je bjesomuno pojurilo niz litice i u nemogunosti da se zaustavi na obali, stropotalo se u jezero i utopilo. U meuvremenu kod opsednutih od demona nastupila je udesna promena. Svetlost je prosvetlila njihove umove. Njihove oi zasjale su razboritou. Pojave tako dugo izobliene u sotonski lik, postale su iznenada blage, ruke umrljane krvlju postale su mirne i radosnim glasovima slavili su Boga za svoje osloboenje. S litice uvari svinja videli su sve to se zbilo i pourili su da odnesu vest svjim poslodavcima i celom narodu. U strahu i uznemirenost celokupno stanovnitvo skupilo se da sretne Isusa. Ova dva oveka opsednuta demonima bili su strah i trepet za celu okolinu. Niko nije sigurno prolazio kraj mesta na kome su se oni nalazili, jer bi se s demonskom jarou ustremili na svakog putnika. Sada su ovi ljudi odeveni i zdravog razuma sedeli kraj Hristovih nogu, sluali Njegove rei i slavili ime Onoga koji ih je izleio. Meutim, narod koji je posmatrao ovaj velianstveni prizor nije se radovao. Gubitak svinja bio im je vaniji nego osloboenje ova dva Sotonina roba. Ovaj gubitak bio je dozvoljen u milosti prema vlasnicima svinja. Obuzeti svetovnim dobrima nisu marili za neuporedive vrednosti duhovnog ivota. Isus je eleo raskinuti uticaj sebine ravnodunosti, da bi mogli primiti Njegovu milost. Meutim, alost i gnev zbog zemaljskog gubitka zaslepio je njihove oi za Spasiteljevu milost. Pojava natprirodne sile probudila je sujeverje u narodu i podstakla njihova strahovanja. Iz boravka ovog Stranca meu njima mogu slediti dalje nesree. Nasluivali su novanu propast i odluili da se oslobode Njegovog prisustva. Oni koji su sa Isusom preli jezero, priali su o svemu to se desilo prethodne noi, o svom stradanju u oluji i kako su vetar i more bili umireni. Meutim, njihove rei nisu ostavile nikakav utisak. U strahu narod se okupljao oko Isusa, preklinjui Ga da ih napusti i On je pristao, ukrcavi se odmah za suprotnu obalu.
144
Ljudi iz Geraze imali su pred sobom ivi dokaz o Hristovoj moi i milosti. Videli su ljude kojima je vraen razum, ali su toliko strepili za svoje zemaljske interese da su Onoga koji je pobedio kneza tame pred njihovim oima smatrali nezvanim gostom, i Dar Neba bio je udaljen s njihovih vrata. Mi nemamo priliku da se okrenemo od Hristove linosti, kao to su to uinili Gerazenci, ali jo uvek postoje mnogi koji ne ele posluati Njegove rei zato to bi poslunost obuhvatila i rtvovanje nekog svetovnog dobra. Iz straha da Njegovo prisustvo ne izazove novane gubitke, mnogi odbacuju Njegovu milost i udaljuju od sebe Njegovog Duha. Meutim, oseaj osloboenih od demona bio je sasvim drukiji. Oni su eleli prisustvo svog Oslobodioca. U Njegovoj blizini oseali su se zatienim od demona koji su muili njihove ivote i upropastili njihovo najbolje ivotno doba. kad se Isus spremao da ue u lau, prili su Mu, klekli do Njegovih nogu i milili Ga da ostanu kraj Njega kako bi mogli stalno sluati Njegove rei. Meutim, Isus im je naloio da idu kui i kau kakve im je velike stvari uinio Gospod. To je bio njihov zadatak da idu u neznaboaki dom i govore o blagoslovu koji su primili od Isusa. Bilo im je teko da budu odvojeni od Spasitelja. Sigurno su ih oekivale velike tekoe u druenju sa svojim neznaboakim sugraanima. Njihova odvojenost od drutve kao da ih je onesposobljavala za rad koji je On naznaio. Meutim, im ih je Isus usmerio na njihovu dunost, bili su spremni da posluaju. Ne samo to su govorili svojim ukuanima i susedima o Isusu ve su ili kroz ceo Dekapolis, objavljujui posvuda Njegovu mo spaavanja i opisujui kako ih je oslobodio od demona. U ovom radu mogli su primiti vei blagoslov nego da su, samo zbog line koristi, ostali u Njegovom prisustvu. Spasitelju se pribliavamo radom na irenju dobrih vesti o spasenju. Dva oveka izleena od demona bili su prvi misionari koje je Isus poslao da propovedaju evanelje u oblasti Dekapolisa. Ovi ljudi imali su prednost da sluaju Isusovo uenje samo nekoliko trenutaka. Do njihovih uiju nije nikada doprla nijedna propoved s Njegovih usana. Nisu mogli pouavati narod kao to su to mogli uenici koji su svakodnevno bili sa Isusom. Meutim, u svojoj linosti nosili su dokaze da je Isus bio Mesija. Mogli su kazati ono to su znali; ono to su sami videli i uli i osetili od Hristove sile. To je ono to moe uiniti svako ije je srce takla Boja milost. Jovan, ljubljeni apostol, napisao je: to bee ispoetka, to usmo, to videsmo oima svojima, to razmotrismo i ruke nae opipae, o rei ivota to videsmo i usmo to javljamo vama. (***1. Jovanova 1,13) Kao Hristovi svedoci treba da kaemo ono to znamo, ono to smo sami videli, uli i osetili. Ako smo korak za korakom sledili Isusa, imaemo to odreeno da kaemo o nainu na koji nas je vodio. Moemo rei kako smo proverili Njegovo obeanje i utvrdili da je istinito. Moemo posvedoiti ono to znamo o Hristovoj milosti. To je svedoanstvo na koje nas Gospod poziva, a zbog njegovog nedostatka svet gine. Iako narod iz Geraze nije primio Isusa, On ih nije prepustio tami koju su izabrali. Kad su Ga zaklinjali da ode od njih, oni nisu uli Njegove rei. Oni nisu znali to su odbacili. Zato je On ponovo poslao svetlost, i to preko onih koje nee odbiti da sluaju. Sotonina namera bila je da unitenjem svinja odvrati narod od Spasitelja i sprei propovedanje evanelja u toj oblasti. Meutim, upravo ovaj dogaaj uznemirio je celu oblast kao nita drugo, i usmerio panju od Hrista. Iako se Spasitelj lino udaljio, ljudi koje je izleio ostali su kao svedoci Njegove sile. Oni koji su bili posrednici kneza tame postali su kanali svetlosti, vesnici Sina Bojega. Ljudi su se divili dok su sluali udesne novosti. U celoj toj oblasti vrata su se otvarala evanelju. Kad se Isus vratio u Dekapolis, narod se sticao oko Njega i tri dana, ne samo stanovnici jednog grada ve hiljade iz cele okoline sluale su vest o spasenju. ak i sila zlih duhova je podvlaena naem Spasitelju i delovanje zla okrenulo se na dobro.
145
Susret sa opsednutima iz Geraze nosio je pouku za uenike. On je pokazivao svu dubinu ponienja u koju Sotona eli uvui ceo ljudski rod i Hristovu misiju da oslobodi ljude od njegove sile. Ova unesreena bia, nastanjena u grobovima, kojima su vladali demoni, u ropstvu neobuzdanih strasti i gnjusnih pouda, predstavljaju ono to bi ljudski rod postao da je preputen Sotoninoj vlasti. Sotona vri stalan uticaj na ljude da umrtvi ula, da zavlada umom na zlo i uniava duu. Kad god ljudi odbijaju Spasiteljev poziv, potinjavaju se Sotoni. Danas to mnogi ine u svakoj oblasti ivota, u domu, u radu, pa ak i u crkvi. To je razlog to su se nasilje i zloin rairili po Zemlji i moralna tama, kao koprena smrti, pokriva ljudske naseobine. Svojim naroitim iskuenjima Sotona vodi ljude u sve vee zlo, dok krajnji rezultat ne bude poronost i propast. Jedina sigurna zatita protiv njegove sile nalazi se u Isusovom prisustvu. Pred ljudima i anelima Sotona se otlrio kao ovekov neprijatelj i unitavalac. Hristos kao ovekov prijatelj i oslobodilac. Njegov Duh razvie u oveku sve ono to e oplemeniti karakter i uzvisiti prirodu. On e u telu, dui i duhu izgraditi oveka za slavu Bogu. Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i istote. (***2. Timotiju 1,7) On nas je pozvao da dobijemo slavu karakter Gospoda naega Isusa Hrista; pozvao nas je da budemo jednaki obliju sina njegova. (***2. Solunjanima 2,14; ***Rimljanima 8,29) A due koje su tako nisko pale da su postale Sotonina orua, Hristovom silom opet su preobraene u vesnike pravde koji Boji Sin alje da kau ta ti Gospod uini, i kako te pomilova.
P o g l a v l j e 36. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 9,1826; ***Marku 5,2143; ***Luki 8,4056. DODIR VERE Vraajui se iz Geraze na zapadnu obalu, Isus je zatekao mnotvo okupljeno da Ga doeka i ono Ga je pozdravilo s radou. Ostao je izvesno vreme na obali uei i leei, a zatim je krenuo prema kui Levija Mateja da bi se na gozbi sreo sa carinicima. Tu ga je pronaao Jair, stareina sinagoge. Ovaj jevrejski stareina u velikoj boli doao je k Isus, bacio se pred Njegove noge i uzviknuo: Ki je moja na samrti; da doe i da metne na nju ruke da ozdravi i ivi. Isus je odmah krenuo s ovim poglavarem njegovom domu. iako su uenici videli toliko Njegovih dela milosra, bili su iznenaeni Njegovim odgovorom na molbu ovog oholog rabina; ipak pratili su svog Uitelja, a narod ih je sledio s nestrpljenjem i iekivanjem. Kua stareine nije bila daleko, ali Isus i Njegova pratnja sporo su napredovali, jer Ga je mnotvo ometalo sa svih strana. Zabrinuti otac bio je nestrpljiv zbog odlaganja; ali Isus, saaljevajui narod, zastajao je tu i tamo da pomogne nekom patniku ili utei neko ojaeno srce. Dok su ili putem, jedan glasnik krio je sebi put kroz mnotvo, nosei Jairu vest da je njegova ki mrtva, i da ne zamara dalje Uitelja. Re je doprla do Isusovog uha: Ne boj se, rekao je On, samo veruj, i oivee. Jair se pribio uz Spasitelja i zajedno su urili prema domu ovog poglavara. Unajmljene narikae i svirai na fruli bili su ve tu ispunjavajui vazduh svojim lelekom. Prisustvo mnotva i jauk dirali su Isusov duh. Pokuao ih je umiriti govorei: ta ste uzavreli te plaete? Devojka nije umrla, nego spava. Ljutile su ih ove straneve rei. Videli su dete u zagrljaju smrti i zato Mu se podsmevali. Zahtevajui da svi napuste kuu, Isus je poveo sa sobom oca i majku ove devojice i tri uenika Petra, Jakova i Jovana i svi zajedno uli u sobu umrle. Isus se pribliio postelji i uzevi svojom rukom deju ruku, neno, uobiajenim jezikom njenog doma, izgovorio rei: Devojko, tebi govorim, ustani.
146
Drhtaj je odmah proao kroz beivotno telo. Bilo ivota opet je kucalo. Usne su se razmakle u osmeh. Oi su se iroko otvorile kao da se bude iz sna i devojka je u udu posmatrala grupu kraj sebe. Ustala je a njeni roditelji zagrlili su je plaui od radosti. Na putu prema kui ovog poglavara Isus je u mnotvu sreo jednu nesrenu enu koju je dvanaest godina muila bolest i uinila njen ivot teretom. Sva svoja sredstva potroila je na lenike i lekove, da bi na kraju samo bila proglaena neizleivom. Meutim, njene nade su oivele kad je ula o isceljenjima koja je Hristos inio. Bila je uverena da, kad bi samo mogla doi do njega, bila bi izleena. U slabosti i patnjama dola je do obale na kojoj je On uio. Pokuala je progurati se kroz mnotvo, ali uzalud. Ponovo Ga je sledila od kue LevijaMateja, ali Ga jo uvek nije mogla dostignuti. Poela je oajavati, kad joj se On, krei svoj put kroz mnotvo, pribliio. Zlatna prilika se pojavila. Bila je u prisustvu Velikog Lenika! Ali usred te zbrke nije mogla govoriti s Njima, niti uhvatiti vie od trenutanog prolaska Njegove pojave. U strahu da ne izgubi jedinu priliku za svoje isceljenje, progurala se napred, govorei u sebi: Ako se samo dotaknem haljina njegovih ozdraviu. Dok je prolazio, posegnula je napred i uspela dirnuti samo rub Njegove odee. Tog trenutka znala je da je bila isceljena. U tom jednom dodiru bila je usredsreena vera njenog ivota i odmah su njenu bol i slabost zamenili snaga i savreno zdravlje. Sa zahvalnim srcem pokuala se izvui iz mnotva, ali Isus je iznenada zastao i narod zajedno s Njim. Okrenuo se i gledajui okolo upitao glasom koji se razgovetno uo iznad zbrke mnotva: Ko je to to se dotae mene? Narod je odgovorio na ovo pitanje zauenim pogledom. Poto su Ga gurali sa svih strana i tu i tamo grubo pritiskivali, to pitanje bilo je udno. Petar, uvek spreman da govori rekao je: Narod te opkolio i turka te, a ti kae: ko je to to se dotae mene? Isus je odgovorio: Neko se dotae mene; jer ja osetih silu koja izae iz mene. Spasitelj je mogao razlikovati dodir vere od nemarnog dodira neopreznog mnotva. Takvo poverenje ne sme ostati nezapaeno. eleo je da ovoj poniznoj eni uputi rei utehe koje e za nju da bude izvor radosti rei koje e da bude blagoslov za Njegove sledbenike sve do kraja vremena. Gledajui prema eni, Isus je nastojao da sazna ko Ga je dodirnuo. Uviajui da je zatajivanje uzaludno, ona je drui stupila napred i bacila se pred Njegove noge. Sa suzama zahvalnicama opisala je svoje patnje i kako je nala isceljenje. Isus joj je neno rekao: Ne boj se, keri! vera tvoja pomoe ti; idi s mirom. Nije pruio priliku za sujeverje u kome bi se isceljenje smatralo podarenim zbog samog ina dodira Njegove odee. Isceljenje je ostvareno ne samim dodirom s Njim, ve verom koja se uhvatila za Njegovu boansku silu. Zaueno mnotvo koje se tiskalo oko Isusa nije prepoznalo nikakvo strujanje ivotne snage. Meutim, kad je bolesna ena ispruila svoju ruku i dodirnula Ga, verujui da e ozdraviti, osetila je silu ozdravljenja. Tako je i u duhovnom ivotu. Govoriti povrno o veri, moliti se bez duevne gladi i ive vere, ne sadri nikakvu vrednost. Formalna vera u Hrista koja Ga prihvata samo kao Spasitelja sveta ne moe nikada doneti izleenje dui. Vera koja spaava nije samo pristajanje razumom uz istinu. Onaj koji eka da stekne celovito znanje pre no to e pokazati veru ne moe primiti blagoslov od Boga. Nije dovoljno samo verovati o Hristu; mi moramo verovati u Njega. Jedina vera koja e nam koristiti je ona koja Ga prihvata kao linog Spasitelja, koja usvaja Njegove zasluge. Mnogi dre da je vera odreeno miljenje. Spasonosna vera jest sporazum po kojem se oni koji prime Hrista sami prisruuju zavetnom odnosu sa Bogom. Prava vera je ivot. iva vera znai poveanje ivotne sile, potpuno poverenje pomou koga dua postaje pobedonosna sila.
147
Nakon izleenja ene Isus je eleo da ona objavi blagoslov koji je primila. Darovi koje nudi evanelje ne smeju se primiti kradom ili uivati u tajnosti. Tako nas Gospod poziva da priznamo Njegovu dobrotu: Vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog. (***Isaija 43,12) Nae priznanje Njegove vernosti izabrano je nebesko sredstvo za otkrivanje Hrista svetu. Mi treba da prepoznamo Njegovu milost onako kako su je obznanili sveti ljudi iz davnina; ali ono to je najdelotvornije jest svedoanstvo naeg linog iskustva. Mi smo Boji svedoci dok u sebi otkrivamo delovanje boanske sile. Svaki pojedinac ima ivot koji se izdvaja od svih drugih i iskustvo koje se bitno razlikuje od njihovog. Bog eli da se naa hvala uzdie k Njemu obeleena naom osobitou. Takva dragocena objavljivanja na hvalu lepote Njegove milosti, podrana hrianskim ivotom, imaju neodoljivu silu koja deluje za spasenje dua. Kad je deset gubavaca dolo Isusu da ih izlei, naloio im je da idu i pokau se svetenicima. Usput su se oistili; ali samo jedan od njih vratio se da Mu oda slavu. Drugi su otili svojim putem, zaboravivi Onoga koji ih je izleio. Koliko je mnogo onih koji jo uvek ine to isto! Gospod stalno deluje za dobro ljudskog roda. On uvek daje svoje darove. On podie bolesne iz postelje iznemoglosti, oslobaa ljude od opasnosti koje se ne vide, alje nebeske anele da ih sauvaju od nesrea, zatite od pomora koji ide po mraku i bolesti koja u podne mori (***Psalam 91,6); ali njihova srca ostaju nedirnuta. On je dao sva bogatstva Neba da ih otkupi, pa ipak su ravnoduni prema Njegovoj velikoj ljubavi. Svojom nezahvalnou zatvaraju svoja srca pred Bojom milosti. Kao vres u pustinji ne oseaju kad doe dobro i njihove due nastanjuju suva mesta u pustinji. Za nae je lino dobro da u sveem seanju sauvamo svaki Boji dar. Tako se vera snai da trai i primi sve vie i vie. Za nas se vee ohrabrenje nalazi u najmanjem blagoslovu koji smo lino primili od Boga nego u svim izvetajima koje moemo da itamo o veri i iskustvu drugih. Dua koja se odaziva Bojoj milosti, bie slina zalivenom vrtu. Njeno zdravlje brzo e procvasti; njena svetlost zasjae u tami i Gospodnja slava videe se na njoj. Setimo se tada velike naklonosti i ljubavi Gospodnje i bogatstva njegove nene milosti. Kao i izraelski narod postavimo nae kamenje za spomen i upiimo na njemu dragocenu istoriju o tome to nam je Bog uinio. Dok posmatramo Njegovo postupanje prema nama u naem putovanju kroz ovaj svet, izjavimo iz srca omekanog zahvalnou: ta u vratiti Gospodu za sva dobra to mi je uinio? Uzeu au spasenja, i prizvau ime Gospodnje. Izvriu obeanja svoja Gospodu pred svim narodom njegovim. (***Psalam 116,1214) P o g l a v l j e 37. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 10; ***Marku 6,711; ***Luki 9,16). PRVI EVANELISTI Apostoli su bili lanovi Isusove porodice koja Ga je pratila dok je peice putovao kroz Galileju. Delili su s Njim napor i tekoe koje su Ga snalazile. Sluali su Njegova izlaganja, hodali su i razgovarali s Bojim Sinom i iz Njegovih svakodnevnih pouka nauili kako da rade na uzdizanju ljudskog roda. Dok je Isus sluio nepreglednom mnotvu okupljenom oko sebe, Njegovi uenici bili su prisutni, eljni da izvre njegov nalog i olakaju Njegov rad. Pomagali su u rasporeivanju naroda, u dovoenju bolesnika Spasitelju i stvaranju udobnosti za sve. Paljivo su traili zainteresirane sluaoce, objanjavali im Pisma i na raznolike naine delovali za njihovu duhovnu korist. Prenosili su ono to su nauili od Isusa i svakoga dana sticali bogata iskustva. Meutim, bilo im je potrebno i iskustvo u samostalnom radu. Njima je jo trebalo puno pouka,
148
strpljenja i nenosti. Sada, dok je bio lino s njima, da im pokae na njihove greke i da ih savetuje i ispravlja, Spasitelj ih je poslao kao svoje predstavnike. Dok su bili s Njim, uenici su esto bili zbunjeni uenjem svetenika i fariseja, ali s tim svojim dvojbama oni bi dolazili Isusu. On im je, nasuprot predaji, iznosio istine iz Pisma. Na taj nain jaao je njihovo poverenje u Boju re i u velikoj meri oslobodio ih straha od rabina i njihovog robovanja obiajima. U obuavanju uenika primer Spsiteljevog ivota bio je delotvorniji od bilo kog istog doktriniranog uenja. kad su se odvojili od njega, seali su se svakog pogleda, naina govora i svake rei. esto, dolazei u sukob s neprijateljima evanelja, oni bi ponavljali Njegove rei i zapaajui njihov uticaj na narod, vrlo su se radovali. Pozvavi dvanaestoricu k sebi, Isus im je zapovedio da dvojica po dvojica idu u gradove i sela. Nijedan nije poslan sam, ve se brat pridruio bratu, prijatelj prijatelju. Tako su mogli pomagati i bodriti jedan drugoga, savetovati se i moliti zajedno, kako bi snaga jednoga dopunjavala slabosti drugoga. Na taj isti nain Isus je kasnije poslao i sedamdesetoricu. Spasiteljeva namera bila je da se vesnici evanelja udrue na taj nain. U nae vreme evaneoski rad bio bi znatno uspeniji da se ovaj primer doslednije sprovodio. Vest uenika bila je ista kao i vest Jovana Krstitelja i samoga Hrista: Priblii se carstvo nebesko. Oni nisu smeli raspravljati s narodom oko toga da li je Isus iz Nazareta Mesija; ali u Njegovo ime trebali su initi ista dela milosti koja je On uinio. On im je zapovedio: Bolesne isceljujte, gubave istite, mrtve diite, avole izgonite; za badava ste dobili; za badava i dajite. U toku svog rada Isus je posvetio vie vremena leenju bolesnih nego propovedanju. Njegova uda svedoila su o istinosti Njegovih rei, da je doao ne da uniti, nego da spasi. Njegova pravda ila je pred Njim, a slava Gospodnja bila je Njegova zadnja straa. Kud god je iao vesti o njegovoj milosti ile su ispred Njega. Tamo gde je proao, oni nad kojima je pokazao svoje sauee radovali su se u zdravlju i isprobavali svoju steenu snagu. Mnotvo se okupljalo oko njih da s njihovih usana slua o delima koja je Gospod uinio. Njegov glas bio je prvi zvuk koji su mnogi ikada uli, Njegovo ime prva re koju su ikada izgovorili, Njegovo lice prvo koje su ikada ugledali. Zato da ne vole Isusa i pevaju Mu hvalospev? Kad je prolazio kroz manja mesta i gradove, On je bio kao ivotvorna struja, delei ivot i irei radost kud god je iao. Hristovi sledbenici treba da rade kao i On. Mi treba da nahranimo gladne, obuemo gole i uteimo nevoljne i ucviljene. Mi treba da sluimo oajnicima i nadahnemo nadom beznadene. Tada e se i na nama ispuniti obeanje: Pred tobom e ii pravda tvoja, slava Gospodnja bie ti zadnja straa. (***Isaija 58,8) Hristova ljubav koja se pokazala u nesebinoj slubi, bie delotvornija u promeni grenika nego ma ili sudska dvorana. Oni su neophodni da zadaju strah prekriteljima zakona, ali misionar pun ljubavi moe da bude delotvorniji. Prekorom srce esto postaje tvre; ali omekae pod delovanjem Hristove ljubavi. misionar ne treba samo otklanjati bolesti tela, on mora povesti grenika Velikom Leniku koji moe oistiti duu od gube greha. Bog je odredio da bolesni, nesreni, opsednuti zlim duhovima, treba da uju Njegov glas preko Njegovih slugu. Preko svojih ljudskih posrednika On eli da bude Uteitelj kakvoga svet ne poznaje. Na svom prvom misionarskom putovanju uenici su trebali poi samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Da su sad propovedali evanelje neznabocima i Samarjanima, izgubili bi uticaj meu Jevrejima. Izazivanjem farisejskih predrasuda upleli bi se u sukobe koji bi ih obeshrabrili na poetku rada. ak su i apostoli sporo razumevali da evanelje treba odneti svim narodima. Sve dok sami nisu mogli razumeti ovu istinu, nisu bili spremni da rade za neznaboce. Da su Jevreji hteli primiti evanelje, Gospod bi ih uinio svojim vesnicima za neznaboce. Zato su oni prvi trebali uti vest.
149
Na celom polju Hristovog rada postojale su due koje su se probudile i shvatile svoju potrebu koje su bile gladne i edne istine. Dolo je vreme da se u ovim srcima proetim enjom poalju vesti o Njegovoj ljubavi. Uenici su trebali poi k svima takvima kao Njegov predstavnici. Vernici bi tako bili povedeni da gledaju na njih kao na uitelje naimenovane od Boga. Tako, kad Spasitelj bude uzet od njih, ne bi ostali bez uitelja. Na ovo prvo putovanje uenici treba da pou samo tamo gde je Isus bio pre njih, i gde je ve stekao prijatelje. Njihova priprema za put treba da bude najjednostavnija. Nita ne sme skrenuti njihove umove od velikog dela ili na bilo koji nain izazvati protivljenje i zatvoriti vrata buduem radu. Ne treba da prihvate odeu verskih uitelja, niti da upotrebe odeu kojom bi se njihova pojava razlikovala od skromnih seljaka. Ne treba da ulaze u sinagoge i pozivaju narod na javna bogosluenja; jer njihovi napori treba da budu usmereni radu od kue do kue! Ne treba da gube vreme na nepotrebno pozdravljanje ili da idu iz kue u kuu radi zabave. Ali u svakom mestu treba da prihvate gostoprimstvo onih koji su bili dostojni, koji e ih srdano primati kao da prihvataju samoga Hrista. U domove treba da ulaze s divnim pozdravom: Mir kui ovoj! (***Luka 10,5) Taj dom bio bi blagosloven njihovim molitvama, njihovim pesmama hvale i otvaranjem Svetih spisa u porodinom krugu. Ovi uenici treba da budu vesnici istine, da pripreme put za dolazak njihovog Uitelja. Vest koju je trebalo nositi bila je re venog ivota; a sudbina ljudi zavisila je od njihovog prihvatanja ili odbacivanja te vesti. Da bi njenom sveanom ozbiljnou ostavili utisak na ljude, Isus je zapovedio svojim uenicima: A ako vas ko ne primi niti poslua rei vaih, izlazei iz kue ili iz grada onoga otresite prah sa nogu svojih. Zaista vam kaem: lake e biti zemlji Sodomskoj i Gomorskoj u dan stranoga suda nego li gradu onome. Sada Spasiteljevo oko pronie u budunost; On gleda ira polja na kojima e uenici, nakon Njegove smrti, morati da svedoe za Njega. Njegov proroki pogled obuhvata iskustvo Njegovih slugu kroz sve vekove, sve dok ne bude po drugi put doao. On je upozoravao svoje sledbenike na borbe koje e morati da prihvate; otkrio im je prirodu i plan borba; otvoreno je izneo pred njih opasnosti s kojima e se sueliti, samoodricanje koje e da bude potrebno. eleo je da izraunaju cenu da ih neprijatelj ne bi iznenadio. Njihov rat nije trebalo voditi protiv tela i krvi, ve s poglavarima i vlastima i s upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba. (***Efescima 6,12) Oni e se morati boriti s natprirodnim silama, ali e im na raspolaganju stajati i natprirodna pomo. Sva nebeska duhovna bia nalaze se u ovoj vojsci. Vii od anela nalaze se u ovim redovima. Duh Sveti, zastupnik Zapovednika Gospodnje vojske, silazi da bi upravljao borbom. Mi moemo imati puno slabosti, nai gresi i pogreke mogu da budu teki, ali Boja milost pripada svima koji je trae s poniznim srcem. Sila Svemoguega predviena je za one koji imaju poverenje u Boga. Eto, kae Isus, ja vas aljem kao ovce meu vukove: budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Sam Hristos nikada nije prikrivao nijednu re istine, ve ju je uvek s ljubavlju izgovarao. On je pokazivao istanano razumevanje i briljivu i ljubaznu panju u svom ponaanju s ljudima. Nikada nije bio grub, nikada nije bez potrebe izgovarao otru re, nikada nije nanosio nepotrebnu bol osetljivoj dui. On nije osuivao ljudske slabosti. Neustraivo je opruivao licemerstvo, neverstvo i nepravdu, ali suze su bile u Njegovom glasu dok je izgovarao svoje otre ukore. Plakao je nad Jerusalimom, gradom koji je voleo, koji nije hteo primiti njega put, istinu i ivot. Oni su odbacili Njega, Spasitelja, ali On ih je posmatrao s nenim saaljenjem i tako dubokom alou koja je slomila Njegovo srce. Svaka dua bila je dragocena u Njegovim oima. Iako se uvek boanski dostojanstveno ponaao, s najnenijim obzirom sputao se do svakog lana Boje porodice. U svim ljudima video je pale due koje je svojom slubom trebao da spasi.
150
Hristove sluge ne smeju raditi po nalozima telesnog srca. Njima je potrebna bliska zajednica s Bogom, kako se optereno izazovima vlastito ja ne bi podignulo, i oni prosuli bujicu neprikladnih rei, koje nisu kao rosa ili blage kie to osveavaju uvenulo bilje. To je ono to Sotona eli da ine, jer su to njegove metode. Adaha je ta koja se razgnevila; sotonski duh se otkriva u gnevu i opruivanju. Meutim, Boje sluge moraju da budu Njegovi predstavnici. On eli da postupaju samo u skladu s nebeskim nainom, po istini koja nosi Njegov lik i Njegov potpis. Sila kojom treba da nadvladaju zlo je Hristova sila. Hristova slava je njihova sila. Oni svoj pogled treba da usmere na Njegovu ljubaznost. Tada mogu iznositi evanelje s boanskim taktom i blagou. A duh koji ostaje blag i kada je izazvan puno e delotvornije govoriti u korist istine nego svaki dokaz, ma kako bio snaan. Oni koji su doli u sukob s neprijateljima istine treba da se sretnu ne samo s ljudima ve i sa Sotonom i njegovim predstavnicima. Neka se sete Spasiteljevih rei: Eto ja vas aljem kao jaganjce meu vukove. (***Luka 10,3) Neka poinu u ljubavi Bojoj pa e duh ostati miran, ak i kad ih lino rue. Gospod e ih snabdeti celovitim boanskim orujem. Njegov Svetih Duh uticae na razum i srce, tako da njihovi glasovi nee imati obeleje zavijanja vukova. Nastavljajui svoje pouke uenicima, Isus je rekao: A uvajte se od ljudi. Nisu smeli pokloniti potpuno poverenje onima koji ne poznaju Boga a prue im svoje savete; jer bi to Sotoninim predstavnicima donelo prednost. ovekovi izumi esto deluju nasuprot Bojim planovima. Oni koji zidaju Gospodnji hram treba da zidaju prema uzoru pokazanom na brdu prema boanskoj slici. Bog obeauje i evanelje izdaje kad se Njegove sluge uzdaju u savet ljudi koje ne vodi Sveti Duh. Svetovna mudrost je ludost pred Bogom. Oni koji se oslanjaju na nju, sigurno e pogreiti. Jer e vas oni predati sudovima I pred vlastelje i careve vodie vas mene radi za svedoanstvo njima i neznabocima. (***Matej 10,17,18) Progonstvo e rairiti svetlost. Hristove sluge bie dovedene pred velike ljude ovoga sveta, koji da nije toga, nikada ne bi uli za evanelje. Istina je pogreno predstavljena ovim ljudima. Oni su sluali lane optube protiv vere Hristovih uenika. esto jedino sredstvo za upoznavanje s njenim pravim karakterom je svedoanstvo onih koji su dovedeni pred sud zbog svoje vere. Za vreme istrage od njih se trai da odgovaraju, a od njihovih sudaca da sluaju svedoenje koji oni iznose. Boja milost dodelie se Njegovim slugama da odgovore ovoj iznenadnoj potrebi. Jer e vam se, kae Isus, u onaj as dati ta ete kazati. Jer vi neete govoriti, nego Duh oca vaega govorie iz vas. Kad Boji duh bude prosvetlio umove Njegovih slugu, istina e da bude iznesena u njenoj boanskoj sili i dragocenosti. Oni koji odbace istinu, ustae da optue i ugnjetavaju uenike. Meutim, u gubicima i patnjama, ak i u smrti. Gospodnja deca moraju otkriti krotkost svog boanskog Primera. Na taj nain videe se razlika izmeu Sotoninih i Hristovih predstavnika. Spasitelj e biti uzvien pred vladarima i narodom. Uenici nisu bili obdareni hrabrou i postojanou muenika sve dok im takva milost nije bila potrebna. tada se ispunilo Spasiteljevo obeanje. Kad su Petar i Jovan svedoili pred savetom Sinedriona, ljudi divljahu se, a znadijahu ih da behu s Isusom. (***Dela 4,13) O Stefanu stoji napisano da svi koji seahu na saboru videe lice njegovo kao lice anela. Ljudi ne mogahu protivu stati premudrosti i Duhu kojim govorae. (***Dela 6,15.10) Piui o svom suenju na carskom sudu, Pavle kae: U prvi moj odgovor niko ne osta sa mnom, nego me svi ostavie Ali Gospod bi sa mnom, i dade mi mo da se kroza me svri propovedanje, i da uju svi neznaboci i izbavih se od usta lavovih. (***2. Timotiju 4,16.17) Hristove sluge nisu trebale pripremati posebno sastavljene govore koje e izneti kad ih dovedu na suenje. Njihova priprema trebala se obavljati iz dana u dan sakupljanjem dragocenih istina Boje rei i
151
jaanjem vere molitvom. Kad budu izvedeni pred sud, Sveti Duh e ih podseati na svaku istinu koja e da bude potrebna. Svakodnevna, ozbiljna tenja da se upozna Bog i Isus Hristos koga je On poslao, dae snagu i sposobnost dui. Znanje steeno marljivim istraivanjem Pisma, bljesnue kroz seanje u prvo vreme. Meutim, ako je ko zanemario da se upozna sa Hristovim reima, ako nikada u nevolji nije iskusio silu Njegove milosti, takav ne moe oekivati da e ga Sveti Duh podsetiti na Njegove rei. Trebalo je da slue Bogu svakodnevno s nepodeljenom ljubavi, i zatim da se uzdaju u Njega. Neprijateljstvo prema evanelju bie tako estoko da e se zanemariti i najnenije zemaljske veze. Hristove uenike izdae na smrt lanovi njihovog doma. I svi e omrznuti na vas imena mojega radi, dodao je On, ali koji pretrpi do kraja blago njemu. (***Marko 13,13) Meutim, rekao im je da se progonstvu ne izlau nepotrebno. On je esto ostavljao jedno polje rada i odlazio u drugo, da bi izbegao one koji su traili Njegov ivot. Kad su Ga odbacili u Nazaretu i kad su Ga Njegovi sugraani pokuali ubiti, siao je u Kapernaum u kome je narod bio zadivljen Njegovim uenjem jer njegova beseda bee silna. (***Luka 4,32) Tako se Njegove sluge nisu smele obeshrabriti progonstvom, nego potraiti mesto u kojemu bi jo uvek mogli raditi za spasenje dua. Nije sluga vei od svoga uitelja. Kad su kneza neba nazvali Velzevulom, i Njegove uenike e takoe pogreno predstavljati. Meutim, ma kakva bila opasnost, Hristovi sledbenici moraju javno ispovedati svoja naela. Oni moraju prezirati prikrivanje. Ne mogu ostati neopredeljeni, dok se ne uvere u sigurnost ispovedanja istine. Oni su postavljeni kao straari, da opominju ljude na opasnost koja im preti. Istina primljena od Hrista mora se objaviti slobodno i otvoreno svima. Isus je rekao: to vam govorim u tami, kazujte na vidiku, i to vam se ape na ui, propovedajte s krovova. Sam Isus nikada nije otkupljivao mir nagodbom. Njegovo srce prelivalo se ljubavlju za ceo ljudski rod, ali nikada nije bio popustljiv prema njegovim gresima. On je bio suvie veliki prijatelj da bi utio kad su oni polazili putem koji e upropastiti njihove due due koje je iskupio svojom krvi. Nastojao je da ovek postane veran sebi, i veran svom viem i venom dobru. Hristove sluge pozvane na isti rad i treba da se uvaju da ne rtvuju istinu u tenji da spree neslogu. Oni treba da se staraju za mir (***Rimljanima 14,19); ali pravi mir ne moe se nikada osigurati kompromisom. Nijedan ovek ne moe da bude veran naelu a da ne izazove protivljenje. Deca nepokornosti protivie se duhovnom hrianstvu. Meutim, Isus je zapovedio svojim uenicima: I ne bojte se onih koji ubijaju samo telo a due ne mogu ubiti. Oni koji su verni Bogu nemaju razloga da se boje ljudske sile niti Sotoninog neprijateljstva. U Hristu je sigurnost njihovog venog ivota. Oni treba da se boje samo toga da se ne odreknu istine i na taj nain iznevere poverenje kojim ih je Bog poastio. Ispunjavanje ljudskih srca sumnjom je Sotonino delo. On ih navodi da gledaju na Boga kao na strogog suca. On ih navodi da zgree, a zatim da sebe smatraju previe zlima da se priblie svom nebeskom Ocu i pokrenu Njegovo sauee prema njima u njihovim potrebama i slabostima. Nijedan uzdah ne moe se oteti iz grudi, nijedna bol osetiti, nijedna alost probosti duu, a da ne zadrhti Oevo srce. Biblija nam prikazuje Boga na Njegovom uzvienom i svetom mestu ne u stanju nerada, ili u tiini i samoi, ve okruenog s deset hiljada puta deset hiljada i hiljadama hiljada svetih bia, koja ekaju da izvre Njegovu volju. Kroz kanale koje mi ne moemo prepoznati, On odrava ivu vezu sa svakom oblasti svoje vladavine. Meutim, Njegovo zanimanje i zanimanje celoga Neba usmereno je na na siuni svet, na due za ije spasenje je dao svog jedinorodnoga Sina. Bog se povija sa svog prestola da uje zov potlaenih. Na svaku iskrenu molitvu On odgovara: Evo mene. On podie alosne i prezrene. U svim naim tugama On je tuan. U svakom iskuenju i svakoj napasti aneo iz Njegove neposredne blizine je tu da izbavi.
152
ak ni vrabac ne pada na zemlju bez Oeva znanja. Sotonina mrnja prema Bogu navodi ga da mrzi sve to je predmet Spasiteljevog staranja. On tei da uniti Boje delo i uiva ak i u unitavanju nemih stvorenja. Jedino Boja zatitnika briga uva ptice da nas uveseljavaju svojim radosnim pesmama. Meutim, On ne zaboravlja ak ni vrapce. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca. Isus je nastavio: Kao to vi Mene priznajete pred ljudima, tako u Ja vas priznati pred svetim anelima. Vi treba da budete moji svedoci na zemlji, kanali kroz koje e moi protjecati Moja milost za isceljenje sveta. Na taj nain biu va predstavnik na Nebu. Otac ne gleda va greni karakter, nego vas vidi odevene u Moje savrenstvo. Ja sam posrednik preko koga e nebeski blagoslovi doi k vama. Svaki koji Me priznaje uzimajui udela u Mojoj rtvi za izgubljene, bie priznat kao uesnik u slavi i radosti otkupljenih. Da bi ovek priznao Hrista, Hristos mora iveti u njemu. On ne moe preneti ono to nije primio. Uenici mogu teno govoriti o nauci, mogu ponavljati rei samoga Hrista; ali ako ne poseduju krotkost i ljubav slinu Hristovoj, oni Ga ne priznaju. Duh suprotan Hristovom duhu odrie ga se, bez obzira kako Ga reima ispovedao. Ljudi se mogu odrei Hrista govorei zlo, besmislenim razgovorima, neistinitim ili neljubaznim reima. Oni Ga se mogu odrei izbegavanjem ivotnih tereta, tenjom za grenim zadovoljstvom. Oni Ga se mogu odrei prilagoavanjem svetu, neutivim ponaanjem, ljubavlju prema sopstvenim stavovima, samoopravdanjem, njegovanjem sumnje, izazivanjem nevolja i prebivanjem u tami. Na sve te naine govore da Hristos nije u njima. A ko se odree mene pred ljudima, kae On, odrei u se i ja njega pred ocem svojim koji je na nebesima. Spasitelj je upozorio svoje uenike da se ne nadaju da e se neprijateljstvo sveta prema evanelju savladati i da e nakon izvesnog vremena protivljenje prestati. On je rekao: Nisam doao da donesem mir nego ma. Ovo stvaranje razdora nije posledica evanelja, nego rezultat protivljenja njemu. Od svih progonstava najtee je podnositi neslogu u porodici, otuenje najdraih zemaljskih prijatelja. Meutim, Isus kae: Koji ljubi oca ili mater vema nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svojega i ne poe za mnom, nije mene dostojan. Zadatak Hristovih slugu je visoka poast i sveto poverenje. Koji vas prima, kae On, mene prima; a koji prima mene, prima onoga koji me je poslao. Nijedno delo ljubaznosti uinjeno njima u Njegovo ime nee ostati nepriznato i nenagraeno. Istim nenim priznanjem On obuhvata najslabije i najnie iz Boje porodice: I ako ko napoji jednoga od ovih malih one koji su kao deca u svojoj veri i poznavanju Hrista samo aom studene vode u ime ueniko, zaista vam kaem, ne e mu plata propasti. Tako je Spasitelj zavrio svoje prouavanje. U Hristovo ime izabrana dvanaestorica otila su kao to je i On otiao da javlja evanelje siromasima da isceli skruene u srcu; da propovedi zarobljenima da e se otpustiti, i slepima da e progledati; da otpusti sunje; i da propoveda prijatnu godinu Gospodnju. (***Luka 4,18.19) P o g l a v l j e 38. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 14.1.2.12.13; ***Marku 6,3032; ***Luki 9,710. DOITE I POINITE MALO Na povratku sa svog misionarskog puta skupie se apostoli k Isusu, i javie mu sve to uinie i ta uinie i ta ljude nauie. I ree im: doite vi sami nasamo, i poinite malo. Jer bee mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti. Uenici su doli ka Isusu i sve Mu ispriali. Njihova prisna veza s Njim ohrabrila ih je da Mu iznesu svoja dobra i nepovoljna iskustva, svoju radost posmatrajui rezultat svog truda i svoju alost zbog svog
153
neuspeha, svojih pogreaka i svojih slabosti. Poinili su greke u svom prvom radu kao evanelisti, a poto su Hristu iskreno govorili o svim iskustvima, On je video da ih jo treba pouavati. On je takoe video da su se umorili od rada i da im je potreban odmor. Meutim, tamo gde su se tada nalazili nisu mogli imati potreban mir, jer ih bee mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti. Narod je u gomilama sledio Hrista, eljni da ih isceli i da uju Njegove rei. Mnogo su oseali da ih On privlai; jer im je izgledalo da je On izvor svih blagoslova. Mnogi od onih koji su se tada okupljali oko Hrista da prime dragoceni blagoslov zdravlja, prihvatili su Ga kao svoga Spasitelja. Mnogi drugi, tada u strahu od fariseja da Ga priznaju, obratili su se prilikom izlivanja Svetog Duha i pred gnevnim svetenicima i poglavarima priznali Ga kao Bojeg Sina. Meutim, sada je Isus eznuo za mirom, da bi mogao da bude sa svojim uenicima, jer im je puno to imao da kae. U svom radu proli su kroz probe sukoba i sretali su se s razliitim protivljenjem. Dosad su se u svemu savetovali s Hristom; ali izvesno vreme bili su sami, pokatkad mueni dvojbom to da ine. U svom radu stekli su mnogo ohrabrenja, jer Hristos ih nije poslao bez svoga Duha, i verom u Njega inili su mnoga uda; ali sad su imali potrebu da se nahrane Hlebom ivota. Bilo im je potrebno da odu na neko mirno mesto, na kome bi u zajednici sa Hristom dobili uputstva za budui rad. I ree im: doite vi sami nasamo, i poinite malo. Hristos je pun nenosti i sauea prema svima koji su u Njegovoj slubi. eleo je pokazati svojim uenicima da Bog ne zahteva rtvu, ve milost. Svim srcem radili su za narod, a to je iscrpljivalo njihovu telesnu i umnu snagu. Njihova dunost bila je da se odmore. Videi uspeh u svom radu, uenici su bili u opasnosti da to pripiu sebi, u opasnosti da gaje duhovni ponos i tako pokleknu pod Sotoninim iskuenjima. Pred njima se nalazio veliki zadatak, pa su najpre morali nauiti da njihova sila ne poiva u njima samima, ve u Bogu. Kao i Mojsije u Sinajskoj pustinji, kao i David meu judejskim breuljcima ili Ilija kod potoka Karita, uenicima je bilo potrebno da se odvoje od prizora svoje stalne delatnosti i budu u zajednici sa Hristom, prirodom i svojim srcima. Dok su uenici bili odsutni zbog svog misionarskog puta, Isus je poseivao druge gradove i sela, propovedajui evanelje o carstvu. Otprilike u to vreme primio je vest o smrti Jovana Krstitelja. Ovaj dogaaj oiveo je pred Njim kraj kome su bili usmereni Njegovi koraci. Na Njegovoj stazi gomilale su se tamne senke. Svetenici i rabini nastojali su svim silama da izazovu Njegovu smrt, uhode su Ga pratile u stopu, i na sve strane umnoavale su se zavere za Njegovo unitenje. Vesti o propovedanju apostola kroz celu Galileju, doprle su i do Iroda, skreui njegovu panju na Isusa i Njegov rad. Jovan Krstitelj, rekao je on, iz mrtvih usta. Izrazio je elju da vidi Isusa. Irod je oseao stalni strah od pobune koja bi tajno izbila, sa ciljem da ga zbaci s prestola i slomi rimski jaram s jevrejskog naroda, u kojemu je bio rasprostranjem duh nezadovoljstva i pobune. Bilo je oito da Hristov javni rad u Galileji nee moi jo dugo trajati. Prizori Njegovih patnji pribliavali su se i On je eznuo da se za izvesno vreme odvoji od buke mnotva. alosna srca Jovanovi uenici preneli su njegovo unakaeno telo i sahranili ga. Tada dooe Isusu te javie. Ovi uenici bili su ljubomorni na Hrista kad im se inilo da odvlai narod od Jovana. Stali su na stranu fariseja, osuujui Ga kad je sedeo sa carinicima na Matejevoj gozbi. Sumnjali su u Njegovu boansku misiju zato to nije oslobodio Krstitelja. Meutim, sada kad je njihov uitelj bio mrtav, kad su eznuli za utehom u svojoj velikoj boli i za vodstvom u svom buduem radu, doli su Isusu i sjedinili svoje interese s Njegovima. njima je takoe bilo potrebno izvesno vreme mira za zajednicu sa Spasiteljem. U blizini Vitsaide, na sjevernom delu jezera, nalazio se jedan usamljeni krajolik, koji je sada, lep u svojem sveem proljetnom zelenilu, bio prikladno mesto za odmor Isusu i Njegovim uenicima. Krenuli su amcem preko vode prema tom mestu. Tu bi oni bili daleko od prometa na putovima, gradske uurbanosti i nemira. Prizori iz prirode bili su sami po sebi odmor, promena dobrodola ulima. Tu su mogli da prate
154
Hristove rei bez sluanja ljutitih upadica, odgovora i optubi knjievnika i fariseja. Tu su mogli uivati kratko vreme u dragocenoj zajednici i druenju sa svojim Gospodom. Odmor koji su uzeli Hristos i Njegovi uenici nije bio odmor zbog ugaanja sebi. Vreme koje su proveli u povuenosti nije bilo posveeno traenju zadovoljstva. Razgovarali su zajedno o Bojem delu i o mogunosti za njegovo unapreenje. Uenici su bili sa Hristom i oni su Ga mogli razumeti; njima nije bilo potrebno da govori u priama. Ispravljao je njihove greke i objasnio im kako treba pristupati ljudima. On im je otkrio mnogo potpunije dragoceno blago boanske istine. Bili su oivljeni boanskom silom i nadahnuti nadom i hrabrou. Iako je Isus mogao initi uda, iako je opunomoio uenike da ine uda, ipak je svoje iscrpljene sluge uputio da se izdvoje, odu u prirodu i odmore. Kad je govorio da je etva velika i da je poslanika malo, nije svojim uenicima nametnuo potrebu za neprestanim trudom, ve je rekao: Molite se dakle gospodaru od etve da izvede poslanike na svoju etvu. (***Matej 9,38) Bog je svakom oveku odredio zadatak prema njegovim sposobnostima (***Efescima 4,1113) i On ne eli da neke optereti odgovornostima a da drugi nemaju nikakvog tereta, nikakvog napora due. Hristove rei sauea upuene su Njegovim poslanicima danas isto tako pouzdano kao to su bile progovorene Njegovim uenicima. Doite vi sami nasamo, i poinite malo. On govori onima koji su iscrpljeni i umorni. Nije mudro biti stalno pod pritiskom rada i uzbuenja, ak i u sluenju duhovnim potrebama ljudi; jer se tako zanemaruje lina pobonost, a umne, duevne i telesne snage preoptereuju. Od Hristovih uenika trai se samoodricanje, a rtve se moraju podneti; ali isto tako mora se voditi briga da zbog njihove preterane revnosti, Sotona ne iskoristi slabost ljudske prirode i nanese tetu Bojem delu. Po miljenju rabina biti uvek uurban i zauzet poslom predstavljalo je vrhunac religije. Da bi pokazali svoju uzvieniju pobonost bili su zavisni od nekih spolja vidljivih radnji. Tako su svoje due odvajali od Boga i izgraivali svoju samodovoljnost. Iste opasnosti jo uvek postoje. Kad god se poveava delatnost i kad ljudi postignu uspeh u ma kom radu za Boga, postoji opasnost uzdanja u ljudske planove i metode. Tada postoji sklonost da se manje moli i da se ima manje vere. Kao i uenici, mi se nalazimo u opasnosti da izgubimo iz vida svoju zavisnost od Boga i pokuavamo da od svoje delatnosti nainimo Spasitelja. Potrebno je da stalno gledamo na Isusa, shvatajui da je Njegova sila ta koja vri rad. Dok ozbiljno radimo na spaavanju izgubljenih, moramo odvojiti vreme i za razmiljanje, molitvu i prouavanje Boje rei. Samo rad izvren sa mnogo molitava i posveen Hristovom zaslugom, na kraju e se pokazati uspenim za dobro. Nijedan drugi ivot nije bio toliko ispunjen radom i odgovornou kao to je bio Isusov ivot; pa ipak koliko esto su Ga zatjecali na molitvi! Koliko je postojana bila Njegova zejadnica sa Bogom! U istoriji Njegovog zemaljskog ivota stalno se ponavljaju biljeke kao to su ove: A u jutru vrlo rano ustavi izie, i otide na samo, i onde se moljae Bogu. Mnotvo naroda sticae se da ga sluaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti. A on odlaae u pustinju i moljae se Bogu. Tih pak dana izie na goru da se pomoli Bogu; i provede svu no na molitvi Boijoj (***Marko 1,35; ***Luka 5,15.16;6,12) U ivotu koji je u celosti bio posveen dobru drugih, Spasitelj je smatrao nunim da se povue od prometa na putovima i mnotva koje Ga je iz dana u dan pratilo. On je morao da se okrene od ivota neprekidnog rada i dodira s ljudskim potrebama, da potrai mir i neraskidivu zajednicu sa svojim Ocem. Kao jedan od nas, kao uesnik u naim potrebama i slabostima, bio je potpuno zavisan od Boga i na tajnom mestu molitve traio je boansku silu da bi mogao poi osnaen za dunosti i probe. U grenom svetu Isus je izdrao borbe i duevne patnje. U zajednici sa Bogom mogao je skinuti teret boli koji Ga je pritiskao. Tu je nalazio utehu i radost.
155
U Hristu je vapaj ljudskog roda dopro do Oca beskonane milosti. Kao ovek upuivao je molitve Bojem prestolu, dok se Njegova ljudska priroda nije ispunila strujom nebeske sile koja treba da spaja ljudsko i boansko. Stalnom vezom primao je ivot od Boga, kako bi mogao pruitit ivot svetu. Njegovo iskustvo mora postati i nae iskustvo. Doite vi sami nasamo poziva nas On. Ako posluamo Njegovu re, postaemo jai i korisniji. Apostoli su traili Isusa i ispriali Mu sve; a On ih je hrabrio i pouavao. Kad bismo danas uzeli vremena da idemo Isus i kaemo Mu sve svoje potrebe, ne bismo bili razoarani; On bi se naao, s nae desne strane da nam pomogne. Nama je potrebno vie jednostavnosti, vie poverenja i pouzdanja u naeg Spsitelja. On, ije je ime Bog silnim otac veni, knez mirni; On za koga stoji napisano da Mu je vlast na ramenu Divni je Savetnik. Pozvani smo da traimo mudrost od Njega. On daje svakome bez razlike i ne kori nikoga. (***Isaija 9,6; ***Jakov 1,5) Svi oni koje Bog odgaja moraju otkriti ivot koji nije u skladu sa svetom, njegovim obiajima i postupcima; i svako treba imati lino iskustvo u sticanju znanj o Bojoj volji. Mi moramo lino da Ga ujemo kako govori srcu. Kad utihne svaki drugi glas i kad u miru ekamo pred Njim, tiina due ini Boji glas razgovetnijim. On nam nalae: Utolite i poznajte da sam ja Bog. ***Psalam 46,10) Samo se tu moe nai pravi pokoj. To je najuspenija priprema za sve one koji rade za Boga. Usred uurbanog mnotva i napora snanog ivotnog delovanja, dua koja se tako osveila, bie okruena atmosferom svetlosti i mira. ivot e odisati mirisom i otkrivae boansku silu koja e dopreti do ljudskih srca. P o g l a v l j e 39. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 14,1321; ***Marku 6,3244; ***Luki 9,1017; ***Jovanu 6,1 13. PODAJTE IM VI NEKA JEDU Hristos se svojim uenicima povukao na jedno usamljeno mesto, ali ovo dragoceno vreme prepuno mira ubrzo je narueno. Apostoli su mislili da su se povukli tamo gde ih niko nee uznemiravati; ali im je mnotvu nedostajao boanski Uitelj, pitali su se: Gde je On? Neko izmeu njih zapazio je pravac u kojem su otili Hristos i Njegovi apostoli. Mnogi su kopnom krenuli da ih pronau, dok su drugi poli svojim amcima preko vode. Pasha se pribliavala, pa su se iz bliza i daleka skupljale grupe hodoasnika, na svom putu u Jerusalim, da vide Isusa. Njihovom broju pridruivali su se mnogi drugi, sve dok se nije okupilo pet hiljada ljudi, osim ena i dece. Pre no to je Hristos stigao na obalu mnotvo Ga je ve ekalo. Meutim, On se nezapaeno udaljio od njih, da malo vremena nasamo provede sa svojim uenicima. S padine breuljka posmatrao je mnotvo u pokretu i Njegovo srce ispunilo se saoseanjem. Iako mu je ono oduzelo odmor, Isus nije bio nestrpljiv. On je video veu potrebu, koja je zahtevala Njegovu panju, dok je posmatrao narod kako stalno pristie. I saali mu se, jer behu kao ovce bez pastira. Ostavivi svoje odmorite, naao je jedno prikladno mesto na kojemu im je mogao sluiti. Oni nisu primili nikakvu pomo od svetenika i poglavara; ali od Hrista su potekle isceljujue reke ivota dok je mnotvo pouavao putu spasenja. Ljudi su sluali rei milosra koje su tako slobodno tekle sa usana Bojeg Sina. Sluali su blagotvorne rei, tako jednostavne a tako jasne da su za njihove due bile kao balzam iz Galda. Isceljenje Njegovom boanskom rukom donelo je radost i ivot onima koji su umirali i olakanje i zdravlje onima koji su patili od bolesti. Dan im je izgledao kao Nebo na Zemlji, te uopte nisu bili svesni koliko dugo nisu nita okusili.
156
Veliki deo dana uveliko je proao. Sunce se nagnulo ka zapadu, a narod je jo uvek oklevao. Isus je ceo dan radio bez hrane i odmora. Bio je bled od umora i gladi, a uenici su Ga molili da prestane sa svojim napornim radom. Meutim, On se nije mogao rastati od mnotva koje se stalno pomicalo k Njemu. Uenici su na kraju doli do Njega pourujui Ga da raspusti narod, jer je to za Njegovo dobro. Mnogi su doli izdaleka i od jutra nisu nita jeli. U okolnim gradovima i selima mogli bi kupiti hranu. Ali, Isus im je rekao: Podajte im vi neka jedu, i tada je, okrenuvi se Filipu, upitao: Gde emo kupiti hleba da ovi jedu? On je ovo rekao da bi okuao veru svog uenika. Filip je pogledao ovu mnoinu ljudi i pomislio kako je nemogue nabaviti hranu da se ispune potrebe tolikog mnotva. Odgovorio je da hleb za dve stotine groa ne bi bio ni izdaleka dovoljan da svakome pripadne po deli. Isus se raspitivao koliko hrane mogu pronai meu prisutnima. Ovde ima jedno mome, rekao je Andrija, koje ima pet hlebova jemenih i dve ribe; ali ta je to na toliki svet! Isus je zapovedio da Mu se to donese. Zatim je rekao uenicima da narod poseda na travu u grupama od pedeset ili sto, da bi se sauvao red i da bi se svi mogli osvedoiti o onome to e uiniti. Kad je ovo bilo izvreno, Isus je uzeo hranu i pogledavi na nebo blagoslovi, i prelomivi dade uenicima svojim, a uenici narodu. I jedoe svi, i nasitie se, i nakupie komada to pretee dvanaest kotarica punih. On koji je pouavao narod kako da osigura mir i sreu, bio je isto toliko pun obzira prema njegovim telesnim potrebama kao i prema njegovim duhovnim tenjama. Narod je bio umoran i malaksao. Bilo je majki s bebama u naruju i male dece koja su se drala za njihov skut. Mnogi su satima stajali. Oni su bili tako zaokupljeni Hristovim reima da ni u jednom trenutku nisu pomislili da sednu, a mnotvo je bilo tako veliko da je pretila opasnost da pogaze jedni druge. Isus im je eleo pruiti priliku za odmor, pa ih je pozvao da sednu. Na tom mestu bilo je puno trave te su se svi mogli udobno odmoriti. Hristos nikada nije uinio udo ako ono nije trebalo zadovoljiti neku stvarnu potrebu, a karakter svakog uda vodio je ljude ka drvetu ivota, ije lie slui za isceljenje narodima. Jednostavna hrana koju su uenici dodavali svojim rukama sadravala je celu riznicu pouka. podarena hrana bila je skromna; riba i jemeni hleb bili su svakodnevna hrana ribara iz okoline Galilejskog mora. Hristos je mogao izneti pred narod bogat obed, ali hrana pripremljena samo da zadovolji apetit ne bi pruila nikakvu pouku za dobro ovih ljudi. Hristos im je ovom poukom pokazao da su prirodni Boji darovi oveku bili izoblieni. Nikada ljudi nisu toliko uivali u raskonim gozbama pripremljenim da zadovolje izopaeni ukus, koliko su ovi ljudi uivali u odmoru i jednostavnoj hrani koju je Isus priredio tako daleko od ljudskih naselja. Da su ljudi danas skromni u svojim navikama i da ive u skladu sa zakonima prirode, kao to su to inili Adam i Eva u poetku, bilo bi izobilja hrane za potrebe ljudske porodice. Tada bi bilo manje nestvarnih potreba i vie prilika da se radi na Boji nain. Meutim, sebinost i poputanje neprirodnom ukusu doneli su greh i bedu na svet, obilje na jednoj strani i oskudicu na drugoj. Isus nije eleo privui ljude k sebi podilazei njihovoj elji za raskoi. Za to mnotvo, umorno i gladno nakon dugog i uzbudljivog dana, jednostavna hrana bila je potvrda ne samo njegove sile ve i Njegovog nenog stvaranja za njih u svakidanjim ivotnim potrebama. Svojim sledbenicima Spasitelj nije obeao rasko ovoga sveta; njihova hrana moe da bude jednostavna, pa ak i oskudna; njihova sudbina obeleena siromatvom, ali Njegova re je zalog da e se njihovim potrebama odgovoriti, jer je obeao ono to je bolje od svetovnog dobra trajnu utehu svojim linim prisustvom. Time to je nahranio pet hiljada ljudi Isus je podignuo veo sa sveta prirode i otkrio silu koja stalno deluje za nae dobro. Bog svakodnevno ini uda stvarajui zemaljske rtve. Prirodnom pokretakom snagom vri se isto delo koje se pokazalo davanjem hrane mnotvu. Ljudi pripremaju tlo i siju seme, ali ivot od Boga je taj koji ini da seme proklija. Boja kia, vazduh i suneva svetlost ine da zemlja najpre donese travu, po
157
tom klas, pa onda ispuni penicu u klasu. (***Marko 4,28) Bog je taj koji svakog dana hrani milijune sa zemaljskih etvenih polja. Ljudi su pozvani da sarauju sa Bogom u staranju za ito i u pripremanju hleba i zbog toga gube iz vida boansku pokretaku silu. Oni ne daju Bogu slavu koja pripada Njegovom svetom imenu. Delovanje Njegove sile pripisuje se prirodnim uzrocima ili ljudskom oruu. Slavi se ovek umesto Bog, i Njegovi milostivi darovi kvare se za sebinu uporabu i postaju prokletstvo umesto blagoslova. Bog tei da sve to promeni. On eli da oivi naa otupela ula da razlikuju Njegovu milostivu dobrotu i proslavljaju Ga zbog delovanja njegove sile. On eli da Ga prepoznamo u njegovim darovima, da bi nam oni prema Njegovoj nameri, zaista bili na blagoslov. Hristova uda uinjena su da bi se ostvario taj cilj. Kad je mnotvo bilo nahranjeno, preostalo je jo dosta hrane. Meutim, On koji pod svojom vlau ima sve izvore beskrajne sile, rekao je: Skupite komade to pretekoe da nita ne propadne. Te rei znae puno vie od stavljanja hleba u koare. Pouka je dvostruka. Nita se ne sme rasipati. Ne smemo dopustiti da nam izmakne ijedna prednost. Mi ne treba da ne zanemarimo nita to slui za dobrobit ljudskog bia. Neka se sve sakupi to e smanjiti oskudicu gladnih ljudi na Zemlji. U duhovnom smislu treba pokazati istu briljivost. Dok su se koare punile ostacima hrane, ljudi su mislili na svoje prijatelje kod kue. eleli su da i oni uzmu udela u hlebu koji je Hristos blagoslovio. Sadraj koara podeljen je meu eljnim mnotvom i odnesen u sve okolne krajeve. Tako su uesnici na gozbi trebali drugima preneti hleb koji silazi s Neba, da utole glad due. Trebali su ponoviti ono to su nauili o divnim Bojim delima. Nita nije smelo propasti. Nijedna re koja se odnosila na njihovo veno spasenje nije smela uzaludno pasti na zemlju. udo s hlebovima prua pouku zavisnosti od Boga. Kad je Hristos nahranio pet hiljada ljudi, hrana nije bila nadomak ruke. Oito, On nije imao nikakvih sredstava na raspolaganju. Bio je u divljini s pet hiljada ljudi, osim ena i dece. On nije pozvao to silno mnotvo da Ga sledi; doli su bez poziva ili naredbe; ali On je znao da e nakon dugog sluanja Njegovih pouka osetiti glad i umor; On je bio jedno s njima u njihovoj potrebi za hranom. Bili su daleko od doma i ve se sputala no. Mnogi od njih nisu imali sredstava da nabave hranu. On koji je zbog njih postio etrdeset dana u pustinji nije hteo dozvoliti da se gladni vrate svojim domovima. Boje provienje postavilo je Isusa tamo gde se nalazio; i On je zavisio od svog nebeskog Oca za sredstva kojima je trebalo ispuniti ovu potrebu. Kad se naemo na teskobnim mestima, moramo se uzdati u Boga. Moramo pokazati mudrost i rasuivanje u svakom ivotnom pothvatu, da ne bismo nepromiljanim postupcima doveli sebe u iskuenje. Mi ne smeno padati u tekoe, zanemarujui sredstva koja nam je Bog osigurao i zloupotrebljavajui sposobnosti koje nam je On dao. Hristovi poslanici moraju izriito sluati Njegova uputstva. Delo je Boje, pa ako elimo drugima doneti blagoslov, moramo slediti Njegove planove. Nae ja ne smemo uiniti centrom; nae ja ne moe primiti nikakvu ast. Ako sainjavamo planove prema sopstvenim zamislima, Gospod e nas prepustiti naim sopstvenim grekama. Meutim, kad se hodei po Njegovim uputstvima naemo na teskobnim mestima, On e nas izbaviti. Mi se ne smemo predati obeshrabrenju, ve u svakoj neprilici treba da traimo pomo od Njega koji ima vlast nad neiscrpnim izvorima. esto emo biti okrueni tekim okolnostima i tada, u potpunom poverenju, moramo se osloniti na Boga. On e uvati svaku duu koja je dopsjela u tekoe nastojei da se dri Gospodnjeg puta. Hristos nam je zapovedio preko proroka: da prelama hleb svoj gladnome, i nasiti duu nevoljnu; kad vidi gola, da ga odene i siromahe prognane da uvede u kuu. (***Isaija 58,710) On nam je dao nalog: Idite po svemu svetu i propovedajte evanelje svakome stvorenju. (***Marko 16,15) Ali kako nam esto srca klonu i vera nestaje kad vidimo koliko je i velika potreba, a kako su mala sredstva u naim rukama. Kao i Andrija, gledajui pet jemenih hlebova i dve male ribe, i mi uzvikujemo: ta je to na toliki svet? esto oklevamo nespremni da damo sve to imamo, bojei se da troimo i da
158
potroimo za druge. Meutim, Isus nam je zapovedio: Podajte im vi neka jedu. njegov nalog je i obeanje; a iza njega nalazi se ista sila koja je nahranila mnotvo kraj mora. U Hristovom delu sluenja privremenim potrebama gladnog mnotva, nalazi se duboka duhovna poruka za sve njegove poslanike. Hristos je primio od Oca; On je podelio uenicima; oni su podelili mnotvu; a ljudi jedni drugima. Tako e svi koji su sjedinjeni sa Hristom primiti od Njega hleb ivota, nebesku hranu, i podeliti je drugima. U potpunijem oslanjanju na Boga, Isus je uzeo malu zalihu hleba; pa iako je bila mala koliina ak i za Njegovu obitelj uenika, nije ih pozvao da jedu, ve je poeo da im deli, pozivajui da poslue narod. Hrana se umnoavala u Njegovim rukama i ruke uenika, seui Hristu koji je sam hleb ivota, nisu nikada bile prazne. Mala koliina bila je dovoljna za sve. Kad je ispunio potrebe naroda, ostaci su bili sakupljeni i Hristos i njegovi uenici jeli su zajedno tu dragocenu hranu primljenu s Neba. Uenici su bili kanali za odravanje veze izmeu Hrista i Njegovog naroda. To bi danas trebalo da bude veliko ohrabrenje za Njegove uenike. Hristos je veliki centar, izvor svake sile. Njegovi uenici moraju primati od Njega. Najumniji, najduhovniji mogu podariti samo ono to su primili. Sami od sebe ne mogu dati nita to bi ispunilo potrebe due. Mi moemo dati samo ono to primamo od Hrista; i mi moemo primati samo kad dajemo drugima. Koliko dajemo, toliko emo primati; i ukoliko vie delimo, utoliko emo vie i primati. Tako moemo stalno verovati, imati poverenja, primati i davati. Delo izgradnje Hristovog carstva napredovae, iako njegov napredak izgleda spor, a nemogunosti kao da svedoe protiv napretka. Delo je Boje, pa e On osigurati sredstva i poslae prave pomonike, revne uenike, ije e ruke takoe da budu pune hrane za mnotvo koje umire od gladi. Bog nije ravnoduan prema onima koji u ljubavi rade pruajui re ivota duama koje umiru, koje opet, sa svoje strane, seu za hranom za druge gladne due. U svom radu za Boga vreba opasnost da se previe oslanjamo na ono to svojim darovima i sposobnostima moe uiniti ovek. Na taj nain gubimo iz vida Najveeg Poslanika. Vrlo esto onaj koji radi za Hrista ne uspeva da shvati svoju linu odgovornost. On se nalazi u opasnosti da svoj teret prebaci na organizacije, umesto da se osloni na Njega koji je izvor svake sile. Velika je greka uzdati se u ljudsku mudrost ili brojeve u Bojem delu. Uspean rad za Hrista ne zavisi toliko od brojeva ili darovitosti koliko od istote namere, od iskrene jednostavnosti i ozbiljne vere koja se oslanja na Boga. line odgovornosti moraju se nositi, line dunosti prihvatiti, lini napori moraju se ulagati za one koji ne poznaju Hrista. Umesto da prebacite svoje odgovornsti na nekoga koga smatrate znatno darovitijim od sebe, radite prema svojim sposobnostima. Kad do vaeg srca dopre pitanje: Gde emo kupiti hleba da ovi jedu? neka va odgovor ne bude odgovor neverstva. Kad su uenici uli Spasiteljevo uputstvo: Podajte im vi neka jedu, u njihovim mislima iskrsnule su sve tekoe. Oni su postavili pitanje: Da li treba da idemo u selo kupiti hranu? Tako i sada, kad narodu nedostaje hleb ivota, Gospodnja deca postavljaju pitanje: Trebamo li poslati po nekga da doe izdaleka i da ga nahrani? Ali to kae Krist? Posadite ljude, i On ih je tu nahranio. Tako kad ste i vi okrueni duama koje su u nevolji, znajte da je Hristos tu. Odravajte prisnu vezu s Njim. Donesite svoje jemene hlebove Isusu. Sredstva koja imamo moda nam nee izgledati dostatna za rad; ali ako krenemo napred u veri, verujui u Boju silu koja jest dostatna, pred nama e se otvoriti obilni izvori. Ako je delo od Boga, On e sam osigurati sredstva za njegovo izvrenje. On e nagraditi iskreno, jednostavno pouzdanje u Njega. I ono to je neznatno, ali se mudro i tedljivo koristi u slubi nebeskog Gospoda, poveae se u toku samog ina davanja. U Hristovoj ruci mala koliina hrane ostala je nepotroenom sve dok se gladno mnotvo nije
159
nasitilo. Ako idemo Izvoru svake sile, da primimo ispruenim rukama vere, biemo podrani u svom radu ak i pod najnepovoljnijim okolnostima, osposobljeni da drugima damo hleb ivota. Gospod kae: Dajite, i dae vam se. Koji s tvrom seje, s tvrom e i ponjeti; a koji blagoslov seje, blagoslov e i ponjeti A Bog je kadar uiniti da je meu vama izobilna svaka blagodat, da u svemu svagda svako dovoljstvo izobilujete za svako dobro delo; kao to je pisano: Prosu, dade siromasima; Pravda njegova ostaje uvek. A koji daje seme sijau, dae i hleb za jelo: i umnoie seme vae, i dae da uzrastu ita pravde vae; da se u svemu obogatite za svaku prostotu koja kroz nas ini hvalu Bogu. (***Luka 6,38;***2. Korinanima 9,611) P o g l a v l j e 40. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 14,2223; ***Marku 6,4552; ***Jovanu 6,2421. NO NA JEZERU Sedei u ravnici obrasloj travom u sumraku proljetne veeri, ljudi su jeli hranu za koju se Hristos pobrinuo. Rei koje su tog dana sluali dolazile su im kao Boji glas. dela izleenja kojima su bili svedoci mogla je uiniti samo boanska sila. Meutim, udo s hlebovima ostavilo je utisak na svakoga u tom silnome mnotvu. Svi su imali koristi od tog uda. U Mojsijevo vreme Bog je hranio Izrailj manom u pustinji; ko je ovaj koji ih je nahranio ovog dana ako ne Onaj o kome je prorokovao Mojsije? Nikakva ljudska sila ne moe stvoriti od pet jemenih hlebova i divje male ribe dovoljno hrane da se nahrane hiljade gladnih ljudi. Oni su govorili jedni drugima: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da doe na svet. Ovo uverenje jaalo je u toku celoga dana. Ovo krunino delo je jemstvo da je dugo oekivani Oslobodilac meu njima. Nade naroda sve su se vie podizale. To je Onaj koji e od Judeje nainiti zemaljski raj, zemlju u kojoj tee mleko i med. On moe ispuniti svaku elju. On moe slomiti silu omrznutih Rimljana. On moe ispuniti svaku elju. On moe slomiti silu omrznutih Rimljana. On moe osloboditi Judu i Jerusalim. On moe isceliti vojnike ranjene u borbi. On moe snabdeti cele armije hranom. On moe osvojiti narode i dati Izrailju dugo eljenu nadmo. U svom oduevljenju narod je spreman da Ga odmah krunie za cara. Uviaju da On ne ini nikakav napor da privue panju na sebe ili da sebi pribavi ast. U ovom On se bitno razlikuje od svetenika i poglavara pa su se bojali da nikada nee zahtevati svoje pravo na Davidov presto. Poto su se zajedniki savetovali, sloili su se da Ga silom uzmu i proglase carem Izrailja. Uenici su se udruili s mnotvom u izjavi da je Davidov presto zakonito naslee njihovog Uitelja. Skromnost, govorili su oni, pokree Hrista da odbije takvu poast. Neka narod uzdigne svog Oslobodioca. Neka oholi svetenici i poglavari budu primorani da potuju Onoga koji dolazi zaodenut vlau od Boga. Revnosno su se pripremali da sprovedu svoju nameru; ali Isus je sagledao kakav je proces pokrenut i razumeo je ono to oni nisu mogli razumeti kakav e biti rezultat takvog pokreta. ak i sad svetenici i poglavari trae Njegov ivot. Oni Ga optuuju da odvaja narod od njih. Nasilje i pobuna pratie napore da Ga postave na presto i delovanje duhovnog carstva bie ometano. Pokret se mora zaustaviti bez odlaganja. Pozvavi svoje uenike, Isus im zapoveda da uzmu amac i da se odmah vrate u Kapernaum, preputajui Njemu da raspusti narod.
160
Nikada ranije nije im izgledalo tako teko ispuniti Hristov nalog. Uenici su se dugo nadali nekom narodnom pokretu koji e postaviti Isusa na presto; oni nisu mogli podneti pomisao da e biti uzaludno sve ovo oduevljenje. Mnotvo koje se okupljalo da proslavi Pashu bilo je eljno da vidi novog proroka. Njegovim sledbenicima ovo se uinilo zlatnom prilikom da svog voljenog Uitelja postave na presto Izrailjev. U aru ovog novog stremljenja ka slavi, teko im je bilo da odu sami i ostave Isusa usamljenog na toj pustoj obali. Oni su se bunili protiv takvog dogovora; ali Isus je sada govorio s takvom vlau kakvu nikada ranije nije pokazivao prema njima. Znali su da bi dalje opiranje s njihove strane bilo beskorisno pa su se u tiini okrenuli prema moru. Isus je tada naredio mnotvu da se razie; Njegov nain postupanja bio je tako odluan te se nisu usuivali da Ga ne posluaju. Rei hvale i ushienja zamrle su na njihovim usnama. Njihovi koraci bili su zaustavljeni u samom pokuaju da Ga uhvate, a radostan i revnostan pogled iezao je s njihovih lica. U tom mnotvu ima ljudi snanog uma i vrste odlunosti; ali Isusovo carsko dranje i nekoliko Njegovih mirnih rei naredbe, umirile su metei osujetile njihove planove. U Njemu su prepoznali silu koja je iznad svih zemljaskih vlasti i bez ikakvog pitanja su se pokorili. Ostavi sam, Isus pope se na goru da se pomoli Bogu. Satima je nastavio usrdno razgovarati sa Bogom. Te molitve nisu bile za Njega lino, ve za ljude. Molio se za silu da ljudima otkrije boanski karakter svoje misije, da Sotona ne bi pomraio njihovu mo razumevanja i izopaio njihovo rasuivanje. Spasitelj je znao da su Njegovi dani line slube na Zemlji bili gotovo na izmaku i da je malo onih koji e Ga prihvatiti kao svoga Spasitelja. U duevnoj patnji i borbi molio se za svoje uenike. Na njih su trebala doi strahovita iskuenja. Njihove dugo njegovane nade, zasnovane na iroko proirenim zabludama, bie izneverene na vrlo bolan i poniavajui nain. Umesto uzdizanja na Davidov presto oni e da budu svedoci Njegovog raspea. To je zaista trebalo da bude Njegovo pravo krunisanje. Ali, oni to nisu razumevali, pa kad na njih dou velika iskuenja, teko e ih razaznati kao iskuenja. Bez Svetog Duha, koji e im prosvetliti razum i proiriti razumevanje, vera uenika bi pala. Isusa je bolelo to to su njihova shvatanja o Njegovom carstvu bila u velikoj meri ograniena na svetovno velianje i ast. Na Njegovom srcu leao je teak teret zbog njih i On je s tekim duevnim patnjama i suzama izlivao svoje molitve. Uenici nisu odmah krenuli s kopna, kako im je Isus zapovedio. ekali su izvesno vreme, u nadi da e im se pribliiti. Meutim, kad su videli da se mrak brzo sputa, uoe u lau, i pooe preko mora u Kapernaum. Napustili su Isusa s nezadovoljstvom u srcima, ljutiti na Njega vie no ikada ranije, otkako su Ga priznali za svog Gospoda. Gunali su zato to im nije bilo doputeno da Ga proglase carem. Okrivljavali su sebe to su se tako lako pokorili Njegovoj zapovesti. Smatrali su da su veom upornou mogli postii svoj cilj. Neverstvo je obuzelo njihove umove i srca. astoljublje ih je zaslepilo. Znali su da fariseji mrze Isusa i arko su eleli da Ga vide na visokom poloaju koji je po njihovom miljenju zasluivao. Biti sjedinjen sa Uiteljem koji moe initi velianstvena uda, a ipak biti opadan kao varalica, bilo je iskuenje koje su oni teko podnosili. Da li je trebalo da se uvek smatraju sledbenicima lanog proroka? Zar Hristos nikada nee preuzeti carsku vlast? Zato se On koji je posedovao takvu silu nije otkrio u svom pravom karakteru i uinio njihov put manje bolnim? Zato nije spasio Jovana Krstitelja od nasilne smrti? Uenici su tako razmiljali sve dok na sebe nisu navukli veliku duhovnu tamu. Pitali su se da li je Isus moda neki varalica kako su to fariseji tvrdili? Uenici su tog dana bili svedoci Hristovih velianstvenih dela. inilo se kao da je Nebo silo na zemlju. Seanje na taj velianstveni, slavni dan trebalo ih je nadahnuti verom i nadom. Da su iz suvika svoga srca meusobno razgovarali o ovom danu ne bi doli u iskuenje. Meutim, njihovo razoaranje zaokupilo je
161
njihove misli. Hristove rei: Skupite komade da nita ne propadne bile su prepune znaenja. To su bili trenuci velikih blagoslova za uenike, ali su ih oni sve zaboravili. Nalazili su se usred uzburkanih voda. Njihove misli bile su uznemirene i nerazborite, a Gospod im je dao neto drugo to e potresti njihove due i zaposliti njihove umove. Bog to esto ini kad ljudi sami sebi stvaraju terete i nevolje. Uenici nisu imali potrebe da stvaraju nevolje. Opasnost se brzo pribliavala. Neprimetno im se pribliavala velika bura, a oni za nju nisu bili spremni. To je bila iznenadna suprotnost vrlo lepom danu, i zato kad ih je oluja zahvatila, oni su se prestraili. Zaboravili su svoje nezadovoljstvo, svoje neverstvo i svoje nestrpljenje. Svi su radili da sauvaju lau da ne potone. Vitsaida morem nije bila daleko od mesta na kojem su oekivali da e sresti Isusa. Po obinom vremenu putovanje je zahtevalo samo nekoliko sati, ali sada su plovili sve dalje i dalje od mesta kome su teili. Do etvrte none strae muili su se veslajui. Tada su umorni ljudi shvatili da su izgubljeni. eznuli su za prisustvom svog Uitelja, jer im je more u buri i mraku prualo pouku o njihovoj bespomonosti. Isus ih nije zaboravio. Onaj koji je sa obale bdio video je ove uzneverene ljude kako se bore s olujom. Nijednog trenutka nije izgubio iz vida svoje uenike. S dubokom zabrinutou Njegove oi pratile su amac s dragocenim teretom koji je bura bacala tamoamo, jer ovi ljudi trebali su postati svetlost svetu. Kao to majka u svojoj nenoj ljubavi bdi nad svojim detetom, tako je i milostivi Uitelj bdio nad svojim uenicima. Kad su se njihova srca pokorila, kad je njihovo nesveto slavoljublje utihnulo, a oni se u poniznosti molili za pomo, pomo im je stigla. U trenutku kad su mislili da su izgubljeni, zraak svetlosti otkrio je tajanstvenu priliku koja im se pribliavala po vodi. Meutim, oni ne shvataju da je to Isus. Onoga koji im je doao u pomo, smatrali su neprijateljem. Obuzeo ih je uas. Ruke koje su vrsto drale vesla miiima kao od eleza, sada su ih ispustile. amac je preputen udima valova; sve oi usmerene su na ovu utvaru oveka koji hoda po velikim, zapjenuanim valovima uskipjelog mora. Mislei da je to privienje predznak njihovog unitenja povikali su u strahu. Isus je iao kao da e ih mimoii; ali prepoznali su Ga i povikali preklinjui za Njegovu pomo. Njihov voljeni Uitelj se okrenuo, Njegov glas utiao je njihov strah: Ne bojte se; ja sam, ne plaite se. im su shvatili ovu udesnu injenicu, Petar je bio gotovo izvan sebe od radosti. Kao da je jedva mogao poverovati, povikao je: Gospode! ako si ti, reci mi da doem k tebi po vodi. A on ree : hodi. Gledajui u Isusa, Petar je sigurno hodao; ali kad se u samozadovoljstvu okrenuo prema svojim drugovima u amcu, njegove oi odvojile su se od Spasitelja. Vetar je bio estok. Valovi su se visoko podizali i prolazili upravo izmeu njega i Uitelja; i on se uplaio. Za trenutak Hristos je bio sakriven od Njegovog pogleda i Njegova vera je klonula. Poeo je da tone. Meutim, dok su siloviti valovi pretili smru, Petar je podignuo svoje oi s besnih valova i upravljajui ih na Isusa, uzviknuo: Gospode, pomagaj! Isus je odmah dohvatio ispruenu ruku rekavi: Maloverni! zato se posumnja? Idui jedan kraj drugoga, dok je Petrova ruka poivala u ruci Uiteljevoj, zajedno su uli u amac. Meutim, Petar je sada bio tih i miran. Nije imao razloga da se hvali pred svojim drugovima; gotovo je izgubio ivot zbog neverstva i samouzvienja. Kad je skrenuo svoj pogled sa Isusa, izgubio je uporite pod nogama i potonuo je usred valova. Kako smo esto, kad naiu nevolje na nas, i mi slini Petru! Gledamo valove, umesto da svoje oi netremice drimo upravljene na Spasitelja. Nai koraci poinju klizati i nabujale vode prelazile preko naih dua. Isus nije pozvao Petra da doe k Njemu da bi poginuo; On nas ne poziva da Ga sledimo da bi nas zatim napustio. Ne boj se, kae On, jer te otkupih pozvah te po imenu tvom; nee te potopiti; kad
162
poe preko vode ja u biti s tobom, ili preko reka, nee te potopiti; kad poe kroz oganja, ne e izgoreti i ne e te plamen opaliti. Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, svetac Izrailjev, spasitelj tvoj. (***Isaija 43,13) Isus je itao karakter svojih uenika. Znao je kako e se estoko kuati njihova vera. U ovom sluaju na moru eleo je da otkrije Petru njegove vlastite slabosti da mu pokae da je njegova sigurnost u stalnoj zavisnosti od boanske sile. Usred bura iskuenja moi e sigurno hoditi samo ako se u potpunom nepouzdanju u sebe osloni na Spasitelja. U onoj toki u kojoj je mislio da je jak, Petar je bio slab; i sve dok nije shvatio svoju slabost nije mogao razumeti svoju potrebu zavisnosti od Hrista. Da je nauio pouku koju mu je Isus eleo pruiti tim iskustvom na moru, ne bi pretrpeo neuspeh kad ga je sustiglo veliko iskuenje. Iz dana u dan Bog pouava svoju decu. Prilikama iz svakodnevnog ivota priprema ih da odigraju svoju ulogu na irokoj pozornici koju im je Njegovo provienje odredilo. Rezultat svakodnevnih proba odredie njihovu pobedu ili poraz u velikoj ivotnoj krizi. Oni koji ne uspeju da shvate svoju stalnu zavisnost od Boga podlei e iskuenju. Mi moemo da pretpostavljamo da nam noge sada vrsto stoje i da nikada neemo biti pomaknuti. Moemo s poverenjem da kaemo: Znam kome sam verovao; nita ne moe da pokoleba moju veru u Boga i Njegovu re. Meutim, Sotona pokuava da iskoristi nae nasleene i steene crte karaktera i zaslepiti nae oi da ne vide nae potrebe i mane. Jedino svesni svoje slabosti i stalno gledajui na Isusa i mi moemo sigurno hoditi. Kad je Isus zauzeo svoje mesto u amcu, vetar je prestao i odmah laa bi na zemlji u koju iahu. Nakoni noi uasa nastupila je svetlost svitanja. Uenici i ostali koji su bili u amcu, pali su pred Isusove noge sa zahvalnim srcima govorei: U istinu ti si sin Boji. P o g l a v l j e 41. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 6,2271. PREKRETNICA U GALILEJI Kad je spreio narod da Ga proglasi carem, Hristos je znao da je nastupila prekretnica u Njegovom ivotu. Mnotvo koje Ga je danas elelo uzdignuti na presto sutra e se okrenuti od Njega. Razoaranje njihove sebine slavoljubivosti preobratie njihovu ljubav u mrnju i njihovo slavljenje u kletve. Iako je to znao, nije poduzeo nita da sprei krizu. Od samog poetka nije pruao svojim sledbenicima nikakvu nadu u zemaljske nagrade. Jednome koji je doao da postane Njegovim uenikom rekao je: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a sin oveji nema gde glave zakloniti. (***Matej 8,20) Da su ljudi mogli imati zajedno svet i Hrista, mnotvo bi Mu ponudilo svoju odanost; ali takvu slubu On nije mogao prihvatiti. Mnogi od onih koji su bili povezani s Njim bili su privueni nadom u svetovno carstvo. Ovi ljudi ne smeju ostati u svojoj obmani. Duboku duhovnu pouku iz uda donee sobom jo neposredniju probu. udo s hlebom proulo se i blizu i daleko i narednog jutra vrlo rano narod se okupljao u Vitsaidi da vidi Isusa. Dolazili su u velikom broju kopnom i morem. Oni koji su Ga napustili protekle noi, vratili su se, oekujui da e Ga jo uvek tu nai; jer nije bilo lae kojom bi mogao prei na drugu stranu. Ali njihovo traganje bilo je besplodno i mnogi su se, traei ga, uputili u Kapernaum. U meuvremenu stigao je u Genezaret nakon odsustva od samo jednog dana. im se doznalo da se iskrcao, narod optravi sav onaj kraj poee na odrima donositi bolesnike gde ujahu da je on. (***Marko 6,55) Nakon izvesnog vremena otiao je u sinagogu i tu su Ga nali oni koji su doli iz Vitsaide. Doznali su od Njegovih uenika i kako je preao preko mora. estina oluje i mnogi sati uzaludnog veslanja nasuprot
163
nepovoljnim vetrovima, Hristova pojava koja je hodala po vodi, strah koji se tada pojavio, Njegove umirujue rei, Petrov doivljaj i njego rezltat sa iznenadnim utiavanjem bure i iskrcavanjem iz lae, sve je verno ispriano zadivljenom mnotvu. Jo uvek nezadovoljni, mnogi su se okupljali oko Isusa pitajui: Rabi! kako si doao ovamo? Nadali su se da e s Njegovih usana uti daljnji opis ovog uda. Isus nije potkrepio njihovu radoznalost. Sa alou je rekao: Ne traite me to udesa videste, nego to jedoste hleba i nasitiste se. Nisu Ga traili s nekim uzvienijim pobudama; ve zato to su bili nahranjeni hlebom nadali su se da e primiti i druge zemaljske koristi time to su se povezali s Njim. Spasitelj im je zapovedio: Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za veni ivot. Nemojte traiti samo materijalne koristi. Neka glavni napor ne bude staranje za sadanji ivot, ve traite duhovnu hranu, upravo onu mudrost koja e ostati za veni ivot. To moe dati samo Boji sin, jer ovoga potvrdi otac Bog. Za tren zanimanje slualaca probudilo se. Uzviknuli su: ta emo initi da radimo dela Boija? Oni su izvrili mnoge naporne pothvate da bi se preporuili Bogu, i bili su spremni da uju neko novo pravilo pomo kojeg bi mogli pribaviti veu zaslugu. Njihovo pitanje je znailo: to trebamo initi da zasluimo Nebo? Koja cena se trai da bi dobili ivot koji e doi? Odgovori Isus i ree im: ovo je delo Boije da verujete onoga koga on posla. Cena Neba je Isus. Put u Nebo ide kroz veru u Jagnje Boije koje uze na se grehe sveta. (***Jovan 1,29) Meutim, narod nije odluio usvojiti ovo izlaganje boanske istine. Isus je obavljao ba onu misiju koju je proroanstvo navestilo da e Mesija izvriti; ali oni nisu videli nita od onoga to su njihove sebine nade naznaile kao Njegov zadatak. Hristos je zaista nahranio mnotvo jemenim hlebovima; ali u Mojsijevo vreme Izrailj je bio hranjen manom etrdeset godina, te su zato puno vee blagoslove oekivali od Mesije. Njihova nezadovoljna srca pitala su se zar Isus ne moe, ako ve moe uiniti toliko udesnih dela kojima su bili svedoci, dati zdravlje, snagu i bogatstvo celokupnom svom narodu, osloboditi ga od Njegovih ugnjetaa i uzvisiti do moi i asti? injenica da je On tvrdio kako je Poslani od Boga, a ipak nije prihvatao da bude Izrailjev car, bila je tajna koju nisu mogli dokuiti. Njegovo odbijanje pogreno je protumaeno. Mnogi su zakljuili da se On nije usuivao zahtevati svoje pravo zato to je i sam sumnjao u boansku prirodu svoje misije. Na taj nain otvorili su svoja srca neverstvu i seme koje je Sotona posijao donelo je rod svoje vrste, u pogrenom razumevanju i otpadu. Sad je jedan rabin podsmeljivo upitao: Kakav dakle ti pokazuje znak da vidimo i da verujemo? to radi ti? Ocevi nai jedoe manu u pustinji, kao to je napisano; hleb s neba dade im da jedu. Jevreji su potovali Mojsija kao onoga koji je dao manu, pripisujui slavu oruu, a gubei iz vida Onoga koji je izvrio to delo. Njihovi oevi gunali su protiv Mojsija, odricali i sumnjali u njegov boanski zadatak. Sad u istom duhu potomci odbacuju Onoga koji im je doneo vest od Boga. Tada im ree Isus: zaista, zaista vam kaem: Mojsije ne dade vama hleba s neba. Darodavac mane stajao je meu njima. Sam Hristos bio je taj koji je vodio Jevreje kroz pustinju i svakodnevno ih hranio hlebom s Neba. Ta hrana bila je uzor pravog hleba s neba. ivotodavni Duh, proistiui iz beskonane Boje punine, prava je mana. Isus je rekao: Jer hleb Boji onaj koji silazi s neba i daje ivot svetu. Jo uvek mislei da Isus govori o zemaljskoj hrani, neki od Njegovih slualaca, uzviknuli su: Gospode! daj nam svagda taj hleb. Isus je otvoreno rekao: Ja sam hleb ivota. Slikoviti izraz koji je Hristos upotrebio bio je poznat Jevrejima. Mojsije, nadahnut Svetim Duhom, rekao je: ovek ne ivi o samom hlebu nego o svemu to izlazi iz usta gospodnjih. A prorok Jeremija je napisao: Kad se naoe rei tvoje, pojedoh ih, i re tvoja bi mi radost i veselje srcu mojemu. (***5. Mojsijeva 8,3; ***Jeremija 15,16) Sami rabini imali su jednu poslovicu o tome da jedenje hleba, u svom
164
duhovnom smislu, znai prouavanje zakona i izvravanje dobrih dela; esto se govorilo da e prilikom Mesijinog dolaska ceo Izrailj da bude nahranjen. Uenje proroka razjasnilo je duboku duhovnu pouku u udu s hlebovima. Ovu pouku Hristos je pokuao objasniti svojim sluaocima u sinagogi. Da su razumeli svete spise razumeli bi Njegove rei kad je kazao: Ja sam hleb ivota. Samo dan ranije onemoalo i gladno mnotvo bilo je nhranjeno hlebom koji je On dao. Kao to su od tog hleba primili telesnu snagu i osveenje, tako su od Hrista mogli primiti duhovnu silu za veni ivot. Koji meni dolazi, rekao je On, ne e ogladnjeti, i koji mene veruje ne e nikad oednjeti. Meutim, dodao je: Nego vam kazah da me i videste i ne verujete. Oni su videli Hrista svedoenjem Svetog Duha, u otkrivenju Boga njihovim duama. ivi dokazi Njegove sile iz dana u dan stajali su pred njima, pa ipak su traili jo neki znak. Da im je i on dan, ostali bi isto tako neverni kao to su i ranije bili. Ako nisu bili uvereni onim to su videli i uli, bilo bi beskorisno pokazivati im jo udesnija dela. Neverstvo e uvek nai opravdanje za sumnju i razlozima pobiti i najjai dokaz. Hristos je opet uputio poziv tim tvrdokornim srcima. I koji dolazi k meni ne u ga isterati na polje. Svi koji Ga verom primaju, kazao je On, imae veni ivot. Niko ne moe da bude izgubljen. Ne postoji nikakva potreba da fariseji i suduceji raspravljaju o buduem ivotu. Nije vie potrebno da ljudi tuguju u beznadenoj boli za svojim mrtvima. A ovo je volja onoga koji me posla da svaki koji vidi sina i veruje ga ima ivot veni; i ja u ga vaskrsnuti u poljednji dan. Meutim, narodne voe bile su uvreene: I govorahu: nije li ovo Isus sin Josifov kojemu mi znamo oca i mater? kako dakle on govori: ja sioh s neba? Pokuali su stvoriti predrasudu time to su podsmeljivo spomenuli Isusovo skromno poreklo. Pokazivali su s omalovaavanjem na Njegov ivot kao galilejskog radnika i Njegovu siromanu i skromnu obitelj. Tvrdnje ovog neobrazovanog drvodelje, govorili su, nisu vredne njihove panjei. Na raun Njegovog tajanstvenog roenja podmetali su misao da je sumnjivog porekla, prikazujui ljudske okolnosti Njegovog roenja kao mrlju u Njegovom ivotu. Isus nije pokuao objasniti tajnu svog roenja. On nije dao nikakav odgovor na pitanje o svom dolasku s neba, kao to nije dao nikakav odgovor na pitanje sa u vezi sa svojim prelaskom preko mora. Nije skretao panju na uda koja su obeleavala Njegov ivot. Dobrovoljno je sebe nainio ovekom bez ugleda uzevi na sebe oblije sluge. Meutim, Njegove rei i dela otkrivali su Njegov karakter. Svi ija su srca vila otvorena za boansko prosvetljenje u Njemu su prepoznali Jedinorodnoga od oca punog blagodati i istine. (***Jovan 1,14) Predrasuda fariseja bila je puno dublja no to su to otkrivala njihova pitanja: ona je imala svoj koren u izopaenosti njihovog srca. Svaka Isusova re i delo podsticali su u njima neprijateljstvo, jer duh koji su gajili nije u Njemu mogao nai nikakav odjek. Niko ne moe doi k meni ako ga ne dovue otac koji me posla; i ja u ga vaskrsnuti u poljednji dan. U prorocima stoji napisano; i bie svi naueni od Boga. Svaki koji uje od oca i naui, doi e k meni. Hristu nee doi niko do onih koji odgovore na Oevu ljubav koja privlai. meutim, Bog privlai sva srca k sebi, te zato Hristu nee doi samo oni koji se hoe odupreti toj Njegovoj privlanoj sili. U reima Bie svi naueni od Boga Isus se poziva na Isaijino proroanstvo. A sinovi e tvoji svi biti naueni od Gospoda, i obilan mir imae sinovi tvoji. (***Isaija 54,13) Ovaj deo Svetih spisa Jevreji su prisvajali sebi. Hvalisali su se da je Bog njihov uitelj. Meutim, Isus je pokazao kako je beskorisna ova tvrdnja, jer je rekao: Svaki koji uje od oca i naui, doi e k meni. Jedino preko Hrista mogu upoznati Oca. Ljudska priroda ne moe izdrato prizor Njegove slave. Oni koji su saznali o Bogu, sluali su glas Njegovog Sina i u Isusu iz Nazareta prepoznae Onoga koji je objavio Oca preko prirode i otkrivenja.
165
Zaista, zaista vam kaem: koji veruje mene ima ivot veni. Preko ljubljenog Jovana koji je sluao ove rei, Sveti Duh objavio je crkvama: I ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao ivot veni i ovaj ivot veni u sinu je njegovom. Ko ima Sina Bojega ima ivot. (***1. Jovanova 5,11.12) A Isus je rekao: Ja u ga vaskrsnuti u poljednji dan. Hristos je postao jedno telo s nama, da bismo mi mogli postati jedan duh s Njim. Posredstvom ovog jedinstva ustaemo iz groba ne samo kao izraz Hristove sile nego zato to je Njegov ivot verom postao naim ivotom. Oni koji sagledavaju Hrista u Njegovom pravom karakteru i primaju Ga u srce, imaju veni ivot. Hristos prebiva u nama Duhom, a Boji Duh, primljen verom u srca, zaetak je venog ivota. Narod je usmeravao Hrista na manu koju su njihovi oevi jeli u pustinji, kao da je davanje te hrane bilo vee udo od onoga koje je Isus uinio, no On je pokazao kako je neznatan bio taj dar kad se usporedi s blagoslovima koje je doao podariti. Mana je mogla odrati samo ovozemaljski ivot; ona nije spreavala pribliavanje smrti niti je osigurala besmrtnost; ali Hleb s Neba hranie duu za veni ivot. Spasitelj je rekao: Ja sam Hleb ivota. Ocevi vai jedoe manu u pustinji i pomree. Ovo je hleb koji silazi s neba; da koji od njega jede ne umre. Ja sam hleb ivi koji sie s neba; koji jede od ovoga hleba ivee u vek. Ovom slikovitom prikazivanju Hristos sada dodaje drugo. On jedino smru moe pokloniti ivot ljudima i reima koje slede pokazuje na svoju smrt kao sredstvo spasenja. On kae. I hleb koji u ja dati telo je moje, koje u dati za ivot sveta. Jevreji su bili zauzeti pripremom za svetkovanje Pashe u Jerusalimu u znak seanja na no osloboenja Izrailja, kad je aneo zatira teko pogodio egipatske domove. Bog je eleo da u pashalnom jagnjetu oni vide Jagnje Boje i kroz ovo znamenje prihvate Njega koji je dao sebe za ivot sveta. Meutim, Jevreji su tako daleko otili da su znamenje smatrali najvanijim, dok je njegovo znaenje ostalo neprimeeno. Oni nisu raspoznali Gospodnje telo. Ista ona istina koja je slikovito prikazana u pashalnoj slubi bila je iskazana reima Hristove pouke. Meutim, i ona nije bila prepoznata. Sad su rabini ljutito povikali: Kako moe ovaj dati nama telo svoje da jedemo? Pretvarali su se da Njegove rei razumeju u istom doslovnom smislu kao i Nikodim kad je upitao: Kako se moe ovek roditi kad je star? (***Jovan 3,4) U izvesnoj meri shvatili su znaenje Isusovih rei, ali nisu eleli to priznati. Pogreno tumaei Njegove rei, nadali su se da e u narodu pokrenuti prerasude protiv Njega. Hristos nije ublaio svoje slikovito prikazivanje. On je ponovio istinu jo snanijim reima: Zaista, zaista vam kaem: ako ne jedete tela sina oveijega i ne pijete krvi njegove, ne ete imati ivota u sebi. Koji jede moje telo i pije moju krv ima ivot veni, i ja u ga vaskrsnuti u poljednji dan: jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo pie. Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu. Jesti Hristovo telo i piti Hristovu krv znai primiti Ga kao linog Spsitelja, verujui da On prata nae grehe i da smo u Njemu savreni. Mi emo postati uesnici u Njegovoj prirodi ako posmatramo Njegovu ljubav, ako prebivamo u njoj, ako pijemo od nje. Ono to je hrana za telo, to Hristos mora da bude za duu. Hrana nam ne moe koristiti ako je ne jedemo, ako ne postane deo naeg bia. Tako i Hristos nema nikakvu vrednost za nas ako Ga ne upoznamo kao linog Spsitelja. Teorijsko znanje nee nam uiniti nikakvo dobro. Moramo se Njime hraniti, moramo Ga primiti u srce tako da Njegov ivot postane na. Mi moramo crpsti Njegovu ljubav i Njegovu milost. Meutim, ak i ovi slikoviti prikazi nisu mogli iskazati prednost povezanosti vernika i Hrista. Isus je rekao: Kao to me posla ivi otac, i ja ivim oca radi; i koji jede mene i on e iveti mene radi. Kao to je Boji Sin iveo verom u Oca, tako i mi treba da ivimo verom u Hrista. On se tako potpuno potinio Bojoj volji, da se sam Otac otkrio u Njegovom ivotu. Iako je bio kuan u svemu kao i mi, stajao je pred sviejtom neokaljan zlom koje ga je okruavalo. I mi trebamo pobediti tako kao to je Hristos pobedio.
166
Da li si ti Hristov sledbenik? tada sve to je napisano u vezi s duhovnim ivotom napisano je za tebe i moe se postii tvojim sjedinjenjem sa Isusom. Da li je tvoja revnost posustala? Da li se tvoja prva ljubav ohladila? Prihvati ponovo ponuenu Hristovu ljubav! jedi Njegovo telo i pij Njegovu krv i postae jedno sa Ocem i Sinom. Neverni Jevreji nisu hteli da vide bilo to drugo osim najdoslovnijeg znaenja Spasiteljevih rei. Obrednim zakonom njima je bilo zabranjeno da okuse krv i sad su Hristove rei protumaili kao svetogre i meusobno su raspravljali o njima. Mnogi ak i meu uenicima govorili su: Ovo je tvrda beseda! ko je moe sluati? Spasitelj im je odgovorio: Zat vas ovo sablanjava? A kad vidite sina oveijega da odlazi gore gde je pre bio? Duh je ono to oivljava; telo ne pomae nita. Rei koje vam ja rekoh duh su i ivot su. Hristov ivot koji daje ivot svetu nalazi se u Njegovoj rei. Svojom rei Isus je leio bolesti i isterivao zle duhove; svojom rei utiao je more i podizao mrtve; i narod je svedoio da je Njegova re imala silu. On je govorio Boju re, kao to je govorio preko svih proroka i uitelja u Starom zavetu. Celokupna Biblija jest objavljivanje Hrista i Spasitelj je eleo usmeriti veru svojih sledbenika na ovu Re. Kad se Njegovo vidljivo prisustvo bude povuklo, Re mora da bude njihov izvor sile. Kao i njihov Uitelj, oni e morati iveti o svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih. (***Matej 4,4) Kao to se na telesni ivot odrava hranom, tako se ina duhovni ivot odrava Bojom rei. Svaka dua za sebe treba primiti ivot iz Boje rei. Kao to sami za sebe moramo jesti da bismo primili hranljive sastojke, tako moramo primiti re sami za sebe. Mi je ne bismo smeli primiti samo posredovanjem tueg uma. Moramo paljivo prouavati Bibliju, traei od Boga pomo Svetog Duha, da bismo mogli razumeti Njegovu re. Trebali bismo uzeti jedan biblijski stih i usmeriti um na zadatak otkrivanja misli koju je Bog postavio za nas u njemu. Treba da razmiljamo o toj misli sve dok ona ne postane nae vlasnitvo i ne spoznamo to govori Gospod. U svojim obeanjima i opomenama Isus misli na mene. Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorodnoga Sina da ja, verujui u Njega, ne poginem, nego da imam ivot veni. Iskustva vezana za Boju re moraju da budu moja iskustva. Molitva i obeanja, pravila i opomene moji su. S Hristom se razapeh. A ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos. A to sad ivim u telu, ivim verom sina Boijega, kojemu omiljeh, i predade sebe za mene. (***Galatima 2,20) Kad vera tako primi i usvoji naela istine, ona e postati deo bia i pokretaka sila ivota. Boja re, prihvaena u dui oblikuje misli i uestvuje u razvoju karaktera. Gledajui stalno oima vere na Isusa, postaemo osnaeni. Bog e dati najdragocenija otkrivenja svom gladnom i ednom narodu. Oni e pronai da je Hristos lini Spasitelj. dok se hrani Njegovom rei, on e otkriti da je ona duh i ivot. re razara ono to je nasleeno, zemaljsku prirodu, i daruje novi ivot u Hristu Isusu. Sveti Duh dolazi dui kao Uteitelj. Preobraavajuom silom Njegove milosti Boji lik ponovo se stvara u ueniku; i on postaje novo stvorenje. Ljubav preuzima mesto mrnji i srce poprima slinost sa Bogom. To ustvari znai iveti o svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih. To znai jesti Hleb koji silazi s neba. Hristos je izgovorio jednu svetu, venu istinu o odnosu izmeu sebe i svojih sledbenika. on je poznavao karkater onih koji su tvrdili da su Njegovi uenici, i Njegove rei oprobale su njihovu veru. Izjavio je da moraju verovati i delovati prema Njegovom uenju. Svi koji su Ga primili bie uesnici u Njegovoj prirodi i u skladu s Njegovim karkaterom. Ovo je obuhvatalo odricanje od njihovih omiljenih ambicija. To je zahtevalo potpuno potinjavanje Isusu. Pozvani su da postanu samoportvovni, krotki i ponizni u srcu. Oni moraju hoditi uskom stazom kojom je iao i ovek s Golgote ako ele imati udela u daru ivota i slavi Neba.
167
Proba je bila suvie velika. Oduevljenje onih koji su ga eleli silom nainit carem ohladilo se. Ovo izlaganje u sinagogi, izjavili su, otvorilo im je oi. sad su izvedeni iz zablude. U njihovim umovima Njegove rei bile su neposredno priznanje da On nije Mesija i da nee uslediti nikakva zemaljska nagrada iz povezanosti s Njim. Njegova sila da ini uda bila je za njih dobrodola, eleli su se osloboditi bolesti i patnje, ali nisu voleli Njegov samoportvovni ivot. Nisu marili za tajanstveno, duhovno carstvo o kome je govorio. Oni neiskreni i sebini koji su Ga traili, nisu Ga vie eleli. Ako ne uloi svoju silu i uticaj da bi postigli osloboenje od Rimljana, oni ne ele imati nita s Njim. Isus im je otvoreno rekao: Ali imaju neki meu vama koji ne veruju, i dodao, za to vam rekoh da niko ne moe doi k meni ako mu ne bude dato od oca mojega. eleo je da razumeju da ako ne budu privueni k Njemu, bie to zato to njihova srca nisu bila otvorena Svetom Duhu. A telesni ovek ne razume to je od Duha Boijega; jer mu se ini ludost i ne moe da razume, jer treba duhovno da se razgleda. (***1. Korinanima 2,14) Verom dua moe posmatrati Isusovu slavu. Ova slava sakrivena je sve dok se Svetim Duhom vera ne rasplamti u dui. Javnim ukorom njihovog neverstva ovi uenici su se jo vie udaljili od Isusa. Bili su vrlo nezadovoljni i elei zadati bol Spasitelju i zadovoljiti osvetoljubivost fariseja, okrenuli su Mu lea i napustili Ga s prezirom. Oni su nainili izbor uzeli su oblije bez duha, ljusku bez jezgra. Njihova odluka nakon toga nikada nije promenjena, jer vie nisu ili za Isusom. Njemu je lopata u ruci njegovoj, pa e otrebiti gumno svoje, i skupie penicu svoju u itnicu. (***Matej 3,12) To je bilo jedno od takvih vremena ienja. Reima istine pleva je bila odvojena od ita. Zato to su bili suvie tati i uvereni u svoju pravdu da bi primili ukor, suvie su voleli svet da bi prihvatili ivot poniznosti, mnogi su se okrenuli od Isusa. Mnogi jo to isto ine. Due se danas kuaju kao to su se kuali uenici u sinagogi u Kapernaumu. Kad se istina uverljivo razjasni srcu, uviaju da njihovi ivoti nisu u skladu s Bojom voljom. Oni vide potrebu za celovitom promenom u sebi, ali ne bi hteli prihvatiti rad pun samoodricanja. Zato se ljute kad se otkriju njihovi gresi. Odlaze uvreeni, kao to su i uenici napustili Isusa, mrmljajui: Ovo je tvrda beseda! Ko je moe sluati? Hvala i laskanje bili bi prijatni njihovim uima, ali istina nije dobrodola; oni je ne mogu sluati. Kad su Ga gomile sledile, i kad je mnotvo nahranjeno i kad su se uli pobedonosni poklici, njihovi glasovi podizali su se u velianju, ali kad je ispitivanje Bojeg Duha otkrilo njihov greh i naloilo im da ga ostave, okrenuli su lea istini i vie nisu ili sa Isusom. Kad su se ovi neverni uenici okrenuli od Isusa, njima je ovladao drugi duh. Nisu mogli da vide nikakvu privlanost na Onome koji im se ranije inio tako zanimljivim. Potraili su Njegove neprijatelje, jer su bili u skladu s njihovim duhom i radom. Pogreno su tumaili Njegove rei, krivotvorili Njegove izjave i pogreno prikazivali Njegove pobude. Branili su svoje ponaanje sakupljanjem svake pojedinosti koja bi se mogla okrenuti protiv Njega; ovim lanim glasinama pokrenut je takav gnev da Mu je ivot bio u opasnosti. Vesti da po svom vlastitom priznanju Isus iz Nazareta nije Mesija brzo su se proirile. Na taj nain oseajna struja naroda u Galileji okrenula se protiv Njega, kao to se to godinu dana ranije dogodilo u Judeji. O Izrailju! Odbacili su Spasitelja zato to su eznuli za osvajaem koji bi im dao zemaljsku silu. eleli su jelo koje prolazi, a ne ono koje traje veno. Sa alosnim srcem Isus je video one koji su bili Njegovi uenici kako odlaze od Njega, ivota i Svejtlosti ljudi. Svest da je Njegovo saaljanje potcenjeno, da je Njegova ljubav neuzvraena, Njegova milost omalovaena, Njegovo spasenje odbaeno, ispunjavala Ga je neizrecivom tugom. Takav razvoj dogaaja, kao to je bio ovaj, nainio Ga je ovekom boli koji poznaje tugu.
168
Ne pokuavajui spreiti one koji su Ga naputali, Isus se okrenuo dvanaestorici i rekao: Da neete i vi otii? Petar je odgovorio pitanjem: Gospode! kome emo ii? Ti ima rei venoga ivota, i dodao, I mi verovasmo i poznasmo da si ti Hristos, sin Boga ivoga. Kome emo ii? Uitelji u Izrailju bili su robovi formalizma. Fariseji i sadukeji vodili su stalne raspre. Napustiti Isusa znailo bi zapasti meu pobornike obreda i ceremonija i meu slavoljubive ljude koji su teili za vlastitom slavom. Uenici su nali vie mira i radosti otkako su prihvatili Hrista nego to su imali u toku celog ranijeg ivota. Kako se mogu vratiti onima koji su prezirali i proganjali Prijatelja grenika? Dugo su oekivali Mesiju; sad je doao i oni se ne mogu okrenuti od Njegovog prisustva onima koji su traili Njegov ivot, a njih proganjali zato to su postali Njegovim sledbenicima. Kome emo ii? Ne od Hristovog uenja, Njegovih pouka o ljubavi i milosru, u tamu neverstva, u poronost sveta. Dok su Spasitelja napustili mnogi koji su bili svedoci Njegovih udesnih dela, Petar je izrazio veru uenika: Ti si Hristos. Sama pomisao da izgube ovo sidro svojih dua ispunjavala ih je strahom i bolom. Ostati bez Spasitelja znailo je biti odnesen strujom na mrano i burno more. Mnoge Isusove rei i dela izgledali su tajnovito ogranienim umovima, ali svaka re i delo imali su odreen cilj u radu na naem otkupljenju; sve je bilo isplanirano da ostvari svoj cilj. Kad bismo bili sposobni da razumemo Njegove ciljeve, sve bi nam izgledalo vano, potpuno i u skladu s Njegovom misijom. Iako sad ne moemo razumeti Boja dela i putove, moemo raspoznati Njegovu veliku ljubav koja poiva u osnovi svih Njegovih postupaka prema ljudima. Onaj koji ivi blizu Isusa imae razvijeno razumevanje o tajni pobonosti. On e prepoznati milost koja upravlja ukorom, koja ispituje karakter i iznosi na videlo namere srca. Iznosei probnu istinu, koja je uinila da se tako znatan broj Njegovih uenika vrati natrag, Isus je znao kakav e biti rezultat Njegovih rei; ali morao je ispuniti cilj milosti. Unapred je video da e u asu iskuenja svaki od Njegovih ljubljenih uenika da bude estoko kuan. Njegove samrtne muke u Getsimaniji, izdaja i raspee bie za njih najtee iskuenje. Da nije dolo do prethodnog iskuenja, mnogi pokrenuti samo sebinim pobudama, bili bi povezani s njima. Kad njihov Gospod bude osuen u sudnici, kad mnotvo koje Ga je pozdravljalo kao svog cara bude vikalo na Njega i ruilo Ga, kad gomila koja se ruga bude vikala: Raspni ga!, kad njihova svetovna htenja budu razoarana, ovi sebini ljudi odricanjem svoje vernosti Isusu, naneli bi uenicima gorku i teku bol, udruujui se s njihovom alosti i razoaranjem zbog ruenja najdraih nada. U tom asu tame, primer onih koji su otili od Njega, mogao bi odvui i druge. Meutim, Isus je podstaknuo ovu krizu da bi svojim linim prisustvom mogao jo jaati veru svojih pravih sledbenika. Otkupitelj pun saaljenja znajui u celosti sudbinu koja Ga je oekivala, neno je ravnao stazu uenicima, pripremao ih za njihovo najvee iskuenje i jaao za zavrnu probu! P o g l a v l j e 42. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 15,120; ***Marku 7,123. PREDAJA Knjievnici i fariseji, oekujui da e da vide Isusa na Pashi, pripremili su Mu zamku. Meutim, znajui njihovu nameru, izostao je s ovog skupa. I skupie se oko njega fariseji i neki od knjievnika. Budui da On nije otiao k njima, oni su doli k Njemu. U jednom trenutku izgledalo je da e narod Galileje prihvatiti Isusa kao Mesiju i da e mo svetenika u toj oblasti bitit slomljena. Misija dvanestorice, koja je ukazivala na razvitak Hristovog rada, i dovodila uenike jo neposrednije u sukob s rabinima, ponovo je izazvala
169
ljubomoru voa u Jerusalimu. Uhode koje su na poetku Njegove slube poslane u Kapernaum, i koje su Mu pokuale pripisati krivicu zbog krenja subote, bile su dovedene u zabunu, ali rabini su bili reeni da sprovedu svoju nameru. Sad su poslali jedno drugo poslanstvo da motri Njegovo kretanje i pronae neku optubu protiv Njega. Kao i ranije, motiv za optube bilo je Njegovo nepotivanje odredbi predaja koje su optereivale Boji zakon. One su bile neposredno odreene da tite dranje Zakona, ali su ih drali svetijim od samog zakona. Kad su dolazile u sukob sa zapovestima danim na Sinaju, prednost se davala rabinskim odredbama. Meu propisima najrevnosnije se primenjivao onaj o obrednom ienju. Zanemarivanje formi koje je trebalo potovati pre obeda smatralo se stranim grehom, koji e da bude kanjen i na ovom i na onom svetu, pa se zato i unitenje prestupnika dralo vrlinom. Bilo je bezbroj pravila o ienju. Ceo ovekov ivot bio bi jedva dovoljan da ih sve naui. ivot onih koji su se pokuavali pridravati rabinskih zahteva bio je duga borba protiv obredne neistoe i beskrajan niz pranja i ienja. Dok su ljudi bili zaokupljeni beznaajnim sitnicama i pravilima koje Bog nije zahtevao, njihova panja bila je skrenuta s velikih naela Njegovog zakona. Hristos i Njegovi uenici nisu potovali ova obredna pranja i uhode su ovo zanemarivanje uinile osnovom svoje optube. Oni nisu izvrili neposredan napad na Hrista, ve su doli k Njemu kritikujui Njegove uenike. U prisustvu mnotva rekli su: Za to uenici tvoji prestupaju obiaje starih? Jer ne umivaju ruku svojih kad hleb jedu. Kad god vest istine s posebnom silom dopre do dua, Sotona pokree svoje predstavnike da otponu rasprave oko nekih beznaajnih pitanja. Tako on pokuava skrenuti panju sa stvarnog predmeta. Kad god se zapone neko dobro delo, uvek postoje sitniari koji su spremni raspravljati o formi ili tehnikim pitanjima, da bi odvojili misli sa ive stvarnosti. Kad se ini da Bog na poseban nain radi za svoj narod, neka on ne dopusti da bude uvuen u rasprave koje e samo upropastiti due. Pitanja koja sadre najvee znaenje za nas glase: Da li verujem u Bojeg Sina verom koja spaava? Da li je moj ivot u skladu s boanskim Zakonom? Ko veruje sina, ima ivot veni; a ko ne veruje sina, ne e videti ivota. I po tom razumem da ga poznasmo, ako zapovesti njegove drimo. (***Jovan 3,36; ***1. Jovanova 2,3) Isus nije uinio nikakav pokuaj da odbrani sebe ili svoje uenike. On se nije pozivao na optube protiv sebe, ve je i dalje otkrivao duh koji je pokrenuo ove pobornike ljudskih obreda. On im je dao primer njihovog svakidanjeg postupanja, onog to su uinili neposredno pre svog dolaska k Njemu. Dobro ukidajte zapovest Boiju, rekao je, da svoj obiaj sauvate. Jer Mojsije ree: potuj oca svojega i mater svoju; i: koji opsuje oca ili mater smru da umre. A vi kaete: ako ree ovek ocu ili materi: korban, to jest: prilog je im bih ti ja mogao pomoi. I tako ne date mu nita uiniti ocu svojemu ili materi svojoj. Oni su ukinuli petu zapovest kao da nema znaenja, no bili su vrlo toni u sprovoenju predaja svojih stareina. Uili su narod da je davanje imovine Hramu daleko svetija dunost ak i od potpomaganja roditelja; kao da je, ma koliko velika bila potreba, svetogre dati ocu ili majci bilo koji deo od onoga to je tako posveeno. Bilo je dovoljno da nemarni potomak izgovori re korban nad svojom imovinom, posvetivi je tako Bogu, pa ju je mogao u toku celog svog ivota zadrati za svoje potrebe, a da nakon njegov smrti bude prenesena u slubu Hramu. Na taj nain imao je slobodu da u ivotu, pa i u smrti, ne potuju svoje roditelje i vara ih pod pokrivalom lane posveenosti Bogu. Nikada, reju ili delom, Isus nije smanjio ovekovu obavezu u davanju darova i prinosa Bogu. Hristos je bio taj koji je davao sva uputstva Zakona o desetku i prinosu. Kad je bio na Zemlji pohvalio je onu siromanu enu koja je sve to je imala priloila u riznicu Hrama. Meutim, od prividne revnosti za Boga svetenici i rabini stvorili su izgovor kojim su prikrivali vlastitu elju za samoisticanjem. Obmanjivali su
170
narod. Natovarili su mu teke terete koje Bog nije nametnuo. ak ni Hristovi uenici nisu bili sasvim osloboeni jarma koji im je nametnut nasleenim predrasudama i vlau rabina. Sada, otkrivanjem pravog rabinskog duha, Isus je teio da oslobodi robovanja predaji sve one koji su stvarno eleli sluiti Bogu. Licemeri! rekao je On obraajui se lukavim uhodama, dobro je za vas prorokovao Isaija govorei: Ovi ljudi pribliavaju se k meni ustima svojim, i usnama potuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene. No zaludu me potuju uei naukama i zapovestima ljudskima. Hristove rei bile su optuba protiv celokupnog farisejskog sistema. Izjavio je da postavljanjem svojih zahteva iznad boanskih pravila, rabini stavljaju sebe iznad Boga. Poslanici iz Jerusalima bili su prepuni besa. Nisu mogli optuiti Hrista kao prekriitelja Zakona sa Sinaja, jer je govorio kao njegov branilac protiv njihove predaje. Velika pravila Zakona, koja je On iznosio, bila su u upadljivoj suprotnosti prema sitniarskim pravilima koje su izmislili ljudi. Isus je objasnio mnotvu, a nakon toga znatno iscrpnije svojim uenicima, da oskrvnue ne dolazi iznapolja, ve iznutra. istoa i neistoa u vezi su s duom. Rava dela, rave rei, rave misli, prekraj Bojeg zakona, a ne zanemarivanje spoljanjih obreda koje je stvorio ovek, pogane oveka. Uenici su zapazili bes uhoda kad je razoblieno njihovo lano uenje. Videli su ljutite poglede i uli poluglasne rei nezadovoljstva i osvetoljubivosti. Zaboravljajui koliko je esto Isus dokazao da ita srce kao otvorenu knjigu, govorili su Mu o uticaju Njegovih rei. Nadajui se da e On moi odobrovoljiti razbesnele zvaninike, kazali su Isusu: Zna li da fariseji uvi tu re sablaznie se? On je odgovorio: Svako drvo koje nije usadio otac moj nebeski, iskorenie se. Obiaji i predaja koje su rabini tako visoko vrednovali, bili su od ovoga sveta, a ne s Neba. Ma koliko veliki ugled uivali kod naroda, nisu mogli izdrati Boju probu. Svaki ljudski izum koji je zamenio Boje zapovesti, pokazae se bezvrednim onog dana kad e svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla. (***Propovednik 12,14) Zamenjivanje Bojih zapovesti ljudskim pravilima nije prestalo. ak i meu hrianima nalaze se odredbe i obiaji koji nemaju bolju osnovu no to je predanje otaca. Takve odredbe, koje poivaju samo na ljudskom autoritetu, istisnule su one koje je Bog uspostavio. ljudi se vrsto dre svoje predaje, i potuje svoje obiaje, i gaje mrnju prema onima koji im ele ukazati na njihovu greku. Danas, kad nam se nalae da usmerimo panju na Boje zapovesti i veru Isusovu, vidimo isto neprijateljstvo koje se pokazalo i u Hristove dane. O ostatku Bojeg naroda stoji napisano: I razgnevi se zmija na enu, i otide da se pobije s ostalim semenom njenim, koje dre zapovesti Boije i ima svedoanstvo Isusa Hrista. (***Otkrivenje 12,17) Nego svako drvo koje nije usadio otac moj nebeski, iskorenie se. Umesto vlasti takozvanih crkvenih otaca, Bog nam zapoveda da prihvatimo Re venog Oca, Gospodara neba i Zemlje. U njoj se jedino nalazi istina koja nije pomeana sa zabludom. David je rekao: Razumniji postah od svih uitelja svojih; jer razmiljam o tvojim otkrivenjima. Mudriji sam od staraca; jer zapovesti tvoje uvam. (***Psalam 119,99.100) Neka svi koji prihvataju ljudski autoritet, crkvene obiaje ili predaju otaca, posluaju opomenu izreenu Hristovim reima: No zaludu me potuju uei naukama i zapovestima ljudskima. P o g l a v l j e 43. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 15,2128; ***Marku 7,2436. SRUENE OGRADE Nakon sukoba s farisejima Isus se povukao iz Kapernauma i, preavi preko Galileje, uputio se u brdovit predel na granicama Fenikije. Gledajui prema zapadu, mogao je da vidi kako su se u dolini rairili stari
171
gradovi Tir i Sidon, sa svojim mnogoboakim hramovima, velianstvenim palatama, trgovakim centrima i lukama punim brodova. Iza toga rasprostiralo se plavetnilo Sredozemnog mora, preko kojeg e vesnici evanelja poneti dobro vesti sreditima velike svetske imperije. Meutim, vreme jo nije prispjelo. Neposredan rad koji je stajao pred Njim bila je priprema uenika za njihovu misiju. Dolazei u ovaj kraj nadao se da e nai mir koji nije imao u Vitsaidi. Ipak, to nije, kad je krenuo na put, bio Njegov jedini cilj. I gle, ena Hananejka izie iz onih krajeva, i povika k njemu govorei: pomiluj me Gospode sine Davidov! moju ker vrlo mui avo. (***Matej 15,22) Narod iz ove oblasti imao je staro Hananejsko poreklo. Bili su idolopoklonici i zato prezreni i omrznuti od Jevreja. Ovom sloju pripadala je i ova ena koja je sada dola Isusu. Bila je neznabokinja i zato su joj bile nedostupne prednosti koje su Jevreji svakodnevno uivali. Meu Fenianima ivelo je i puno Jevreja, te su vesti o Hristovom radu dospele i u ovaj kraj. Neki od ovih ljudi sluali su njegove rei i bili oevici Njegovih udesnih dela. Ova ena ula je o proroku koji je, kako se govorilo, leio sve vrste bolesti. Kad je ula o Njegovoj moi, u njenom srcu rodila se nada. Nadahnuta materinskom ljubavlju, odluila je da Mu iznese sluaj svoje erke. vrsto je odluila da svoju nesreu iznese Isusu. On mora izleiti njeno dete. Traila je pomo od paganskih bogova, ali nije dobila nikakvo olakanje. Pokatkad je dolazila u iskuenje da misli: to taj jevrejski uitelj moe uiniti za mene? Meutim, vest je stigla da On lei sve vrste bogate i siromane. Odluila je da ne napusti svoju jedinu nadu. Hristos je poznavao stanje ove ene. Znao je da ona ezne da Ga vidi i zato je izaao na njenu stazu. Sluei joj u njenoj boli, mogao je pruiti ivi prikaz pouke koju je eleo otkriti. Zbog toga je poveo svoje uenike u ovu oblast. eleo je da upoznaju neznanje koje vlada u gradovima i selima u blizini zemlje Izrailja. Ljudi kojima je bila pruena svaka prilika da razumeju istinu nisu nita znali o potrebama onih koji su iveli oko njih. Nije uinjen nikakav napor da se pomogne duama u tami. Zid razdvajanja koji je podigla jevrejska oholost, spreavao je ak i uenike da saoseaju s neznaboakim svetom. Meutim, ovu ogradu moralo se sruiti. Hristos nije odmah odgovorio na eninu molbu. On je prihvatio ovu predstavnicu prezrenog roda kao to bi to Jevreji uinili. Ovim je nameravao uenicima pokazati kakvom hladnoom i bezdunou bi se Jevreji odnosili u takvom sluaju, to je pokazao svojim premom ove ene, kao i saaljivo postupanje koje On eli da pokae u takvoj nesrei, to je otkrio svojim kasnijim uslienjem njene molbe. Meutim, iako Isus nije odgovorio, ena nije izgubila veru. Kad je proao kao da nije uo, ona Ga je sledila, izriui i dalje svoje molbe. Poto im je dosadila svojom nametljivou, uenici su zahtevali od Isusa da je otera. Videli su da je njihov Uitelj postupao prema njoj ravnoduno i zato su mislili da odobrava jevrejske predrasude prema Hananejcima. Meutim, to je bio milostivi Spasitelj kome je ova ena iznela svoju molbu, pa odgovarajui na zahtev uenika Isus je rekao: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Iako je ovaj odgovor izgledao kao da je u skladu s predrasudama Jevreja, on je nosio ukor uenicima, koji su kasnije razumeli kao podsetnik na ono to im je esto govorio da je doao na svet da spasi sve koji Ga budu prihvatili. ena je iznosila svoj sluaj s jo veom ozbiljnosti, padajui pred Njegove noge i viui: Gospode, pomozi mi! Isus jo uvek oito odbacujui njene molbe u skladu s bezoseajnom jevrejskom predrasudom, odgovorio je: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima. To je ustvari bila izjava da nije pravedno rasipati blagoslove dodeljene Bojem omiljenom narodu na strance i tuine u Izrailju. Ovaj odgovor potpuno bi obeshrabrio nekog manje upornog molitelja. Meutim, ena je uvidela da je dola njena prilika. Ispod oevidnog Isusovog odbacivanja videla je samilost koju On nije mogao sakriti. Da, Gospode, odgovorila je, ali i psi jedu od mrva to padaju s trpeze njihovijh gospodara. Dok deca u
172
domu jedu za oevim stolom, tada ni psi ne ostaju nenahranjeni. Oni imaju pravo na mrve koje obilno padaju sa stola. Zato dok je bilo mnotvo blagoslova danih Izrailju, zar ne postoji i jedan blagoslov za nju? Na nju se gledalo kao na psa, pa zar onda ona nema pravo psa na jednu mrvu od Njegovog obilja? Isus je tek napustio svoje polje rada zato to su knjievnici i fariseji traili da Mu oduzmu ivot. Gunali su i alili se. Pokazivali su neverstvo i gorinu i odbili spasenje koje im se tako iroko nudilo. Ovde je Hristos sreo jednu enu iz nesrenog i prezrenog naroda koja nije imala prednost da primi svetlost Boje rei; ipak ona se odmah potinila Hristovom uticaju i pokazala veru u Njegovu sposobnost da joj uslii molbu. Ona je molila za mrvice koje padaju s Gospodarevog stola. Ako moe dobiti prednost jednog psa, ona je voljna da je smatraju psom. Nije posedovala narodne i verske predrasude ili oholost koja bi uticala na njeno ponaanje i odmah je priznala Isusa kao Otkupitelja i kao Onoga koji moe uiniti sve to trai od Njega. Spasitelj je zadovoljan. On je okuao njenu veru u sebe. Svojim postupanjem prema njoj pokazao je da ona koju su smatrali odbaenom od Izrailja nije vie tuin, ve dete Boje porodice. Kao dete ima pravo na Oeve darove. Hristos sada ispunjava njen zahtev i zavrava pouku uenicima. Okrenuvi se k njoj s izrazom saaljenja i ljubavi, rekao je: O eno! velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoe. Od tog trenutka njena ki je ozdravila. Zli duh je nije vie uznemiravao. ena se udaljila, priznajui svog Spasitelja, srena to je usliena njena molitva. To je bilo jedino udo koje je Isus uinio dok je bio na ovom putu. Doao je do granica Tira i Sidona da bi izvrio ovo delo. eleo je pomoi ucveljenoj eni istodobno ostavljajui primer u svom delu milosti prema pripadniku prezrenog naroda za dobro svojim uenicima kad ne bude vie bio s njima. eleo je da ih povede iz njihove jevrejske iskljuivosti da bi prihvatili rad za druge izvan svog vlastitog naroda. Isus je eznuo da otkrije duboke tajne istine koje su bile vekovima sakrivene kako e neznaboci da budu sunaslednici s Jevrejima i kroz evanelje postati zajedniari u obeanju njegovom. (***Efescima 3,6) Ovu istinu uenici su sporo uili i boanski Uitelj im je davao pouku za poukom. Nagraujui kapetanovu veru u Kapernaumu i propovedajui evanelje stanovnicima Sihara, On je ve dokazao da ne sudeluje u netrepeljivosti Jevreja. Meutim, Samarjani su imali izvesno znanje o Bogu; a kapetan je pokazao ljubaznost prema Izrailju. Sad je Isus doveo uenike u dodir s jednom neznabokinjom, za koju su smatrali da nema nikakav jai razlog od bilo kog iz svoga naroda, da oekuje pomo od Njega. eleo je pruiti primer kako treba postupati prema takvoj osobi. Uenici su smatrali da On suvie dareljivo deli darove svoje milosti. eleo je pokazati da se Njegova ljubav ne moe ograniiti na rasu ili narod. Kad je rekao: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva, izrekao je istinu, a svojim delom prema Hananejki ispunio je svoj zadatak. Ova ena bila je jedna od izgubljenih ovaca koju je Izrailj trebao spasiti. To je bila njihov odreeni zadatak, zadatak koji su zanemarili, a Hristos ga je izvrio. Ovaj in otvorio je duu apostola znatno potpunije prema radu koji ih je oekivao meu neznabocima. Videli su iroko polje korisnog rada izvan Judeje. Videli su due koje podnose alosti nepoznate onima koji su sreniji od njih. Meu ovima koje su bili naueni da ih preziru, bilo je dua koje su iekivale pomo monog Iscelitelja, koje su bile gladne svetlosti istine, koja je tako izobilno bila dana Jevrejima. Nakon toga, kad su se Jevreji mnogo upornije odvraali od uenika zato to su izjavili da je Isus Spasitelj sveta i kad je zid razdvajanja izmeu Jevreja i neznaboaca bio poruen Hristovom smru, ova pouka i sline njoj koje su pokazivale da je delo evanelja nesputano obiajima ili nacionalnou, imale su moni uticaj na Hristove predstavnike kao smernice u njihovom radu. Spasiteljeva poseta Fenikiji i udo koje je ovde uinio, sadravali su znatno dublju nameru. Ovo delo nije uinjeno samo za ojaenu enu, niti samo za Njegove uenike i one koji e prihvatiti njihov rad, ve da
173
verujete da Isus jest Hristos sin Boij, i da verujui imate ivot u ime njegovo. (***Jovan 20,31) Iste sile koje su spreavale ljude da dou Hristu pre hiljadu i osam stotina godina (pisano 1898. prim. prev.) deluju i danas. Duh koji je podignuo zid razdvajanja izmeu Jevreja i neznaboaca jo je uvek aktivan. Gordost predrasuda podignule su jake zidove razdvajanja izmeu razliitih grupa u ljudskom drutvu. Hristos i Njegova misija pogreno su predoeni i vrlo mnogo ljudi je smatralo da su ustvari iskljueni iz slube evanelja. Meutim, neka se ne oseaju odvojenim od Hrista. Ne postoji nikakva prepreka koju ovek ili Sotona moe podignuti a da je vera ne moe savladati. Fenianka se verom suprotstavila preprekama koje su bile podignute izmeu Jevreja i neznaboaca. Nasuprot obeshrabrenju, ne gledajui na okolnosti koje bi je mogle navesti da posumnja, pouzdala se u Spasiteljevu ljubav. Hristos eli da se i mi tako pouzdamo u Njega. Blagoslovi spasenja pripadaju svakoj dui. Nita drugo, osim vlastitog izbora, ne moe spreiti nijednog oveka da ne postane uesnikom u Hristovim obeanjim preko evanelja. Drutvene razlike su mrske Bogu. On ne priznaje nita to ima takvo obeleje. U Njegovim oima due svih ljudi imaju jednaku vrednost. On je uinio da od jedne krvi sav rod oveji ivi po svemu licu zemaljskome, i postavio je napred odreena vremena i mee njihova ivljenja: da trae Gospoda, ne bi li ga barem opipali i nali, iako nije daleko ni od jednoga nas. Bez razlike u godinama, drutvenom poloaju, narodnosti i verskoj pripadnosti, svi su pozvani da dou k Njemu i ive. Koji ga god veruje nee se postideti. jer nema razlike. Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara. Bogat i siromah sretaju se; obojicu je Gospod stvorio. Bog sviju, i bogat za sve koji ga prizivlju. Jer kojigod prizove ime Gospodnje spae se. (***Dela 17,26.27; ***Galatima 3,28; ***Prie 22,2; ***Rimljanima 10,1113) P o g l a v l j e 44. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 15,2939; 16,112; ***Marku 7,3137; 8,121. PRAVI ZNAK I opet izie Isus iz krajeva Tirskih i Sidonskih i doe na mora Galilejsko u krajeve Desetogradske. (***Marko 7,31) Stanovnici Geraze, opsednuti od zlih duhova, bili su izleeni u oblasti Deset gradova. ovde je narod uzbuen unitenjem svinja, primorao Isusa da ih napusti. Ali sluali su glasnike koje je ostavio za sobom i sada su Ga eleli videti. Kad je ponovo doao u ovu oblast, mnogo ljudi okupilo se oko Njega i doveli su Mu gluva i mutava oveka. Isus po svom obiaju nije izleio oveka samo reju. Uzevi ga u stranu iz mnotva, stavio je svoje prste u njegove ui i dodirnuo njegov jezik; gledajui prema nebu uzdahnuo je na misao o uima koje se nee otvoriti istini, i jezicima koji nisu hteli priznati Otkupitelja. Na rei: Otvori se, oveku se povratila mo govora i zanemarujui nalog da nikome ne govori, objavljivao je okolo o svom izleenju. Isus je otiao na jedno brdo i tu se oko Njega okupilo mnotvo, donosei i polaui svoje bolesne i hrome pred Njegove noga. On ih je sve iscelio; a narod, iako mnogoboaki, slavio je Boga Izrailjeva. Tri dana nastavili su se okupljati oko Spasitelja, spavajui nou na otvorenom, a preko dana tiskajui se puni enje da uju Hristove rei i vide Njegova dela. Na kraju ova tri dana nestalo im je hrane. Isus nije eleo da ih otpusti gladne, traio je od uenika da im daju hrane. Uenici su ponovo otkrili svoje neverstvo. U Vitsaidi su videli kako je s Hristovim blagoslovom, njihova mala zaliha bila dovoljna da nahrani mnotvo; ipak sada nisu izneli sve to su imali, uzdajui se u Njegovu silu da to umnoi za gladno mnotvo. tavie, one koje je nahranio u Vitsaidi nili su Jevreji; a ovi su bili naznaboci i mnogoboci. Jevrejske predrasude
174
bile su jo uvek jake u srcima uenika, pa su odgovorili Isusu: Otkuda emo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo? Meutim, posluni Njegovoj rei, doneli su Mu ono to su imali sedam hlebova i dve ribe. Mnotvo je bilo nahranjeno, i preostalo se sedam velikih koara. etiri hiljade ljudi, osim ena i dece, bilo je tako okrepljeno i Isus ih je otpustio radosnih i zahvalnih srca. Tada je uzeo lau i sa svojim uenicima otplovio jezerom do Magdale, na junom delu Genezaretske nizine. Na granici Tira i Sidona Njegov duh se osveio dubokim poverenjem Sirofenianke. Neznaboaki narod iz Deset gradova radosno Ga je primio. Sad kad se jo jedanput iskrcao u Galileji, u kojoj se Njegova sila najupeatljivije otkrila, u kojoj je uinio najvie dela milosti i iznosio svoje uenje, bio je doekan s oholim neverstvom. Jednom poslanstvu fariseja pridruili su se predstavnici bogatih i dostojanstvenih sadukeja jedne stranke svetenika sumnjalica i narodnih plemia. Ove dve sekte bile su u ljutom neprijateljstvu. Sadukeji su se dodvoravali vladajuoj sili da bi sauvali svoj poloaj i ugled. Fariseji, s druge strane, podsticali su narodnu mrnju prema Rimljanima, u enji za danom kad e zbaciti jaram osvajaa. Meutim, fariseji i sadukeji sad su se ujedinili protiv Hrista. Slian tei slinome; pa se zlo, gde god ono postoji, udruuje sa zlom da bi se unitilo dobro. Sad su fariseji i sadukeji doli Hristu traei znak s Neba. Kad je u vreme Jozue Nunova Izrailj izaao u boj s Hananejcima kod Bethorona, Sunce je stalo na zapovest voe sve dok nije izvojevana pobeda; mnoga slina uda pokazala su se u njihovoj istoriji. Takav neki znak traili su od Isusa. Meutim, ono to je bilo potrebno Jevrejima nisu bili takvi znaci. Samo spoljanji dokaz ne bi im mogao koristiti. Ono to je njima bilo potrebno nije bilo umno prosvetljenje, ve duhovna obnova. Licemeri, rekao je Isus, lice nebesko umete poznavati prouavanjem neba mogli su unapred odrediti vreme a znake vremena ne moete poznati? Hristove rei, izgovorene u sili Svetoga Duha koje su ih osvedoile o grehu, bile su znak koji je Bog dao za njihovo spasenje. Dani su i znaci neposredno s Neba da bi se potvrdila Hristova misija. Pesma anela pastirima, zvezda koja je vodila mudrace, golub i glas s Neba prilikom Njegovog krtenja, bili su svedoci za Njega. I uzdahnuvi duhom svojim ree: zato rod ovaj znak trai? I znak nee mu se dati osim znaka Jone proroka. Kao to je Jona bio tri dana i tri noi u kitovom trbuhu, Hristos e da bude isto toliko vremena u srcu zemlje. Kao to je Jonino propovedanje bilo znak Ninivljanima, tako je i Hristovo pripovedanje bilo znak Njegovom narataju. Meutim, kakva suprotnost u prihvatanju rei! Narod velikog neznaboakog grada zadrhtao je kad je uo Boju opomenu. Carevi i plemii su se ponizili; uzvieni i niski zajedno su plakali pred nebeskim Bogom i Njegova milost im je bila podarena. Ninivljani izii e na sud s rodom ovim, rekao je Hristos, i osudie ga; jer se pokajae Joninim pouenjem: a gle, ovde je vei od Jone. (***Matej 12,40.41) Svako udo koje je Hristos uinio bilo je znak Njegovog boanstva. On je vrio upravo onaj rad koji je naveten kao Mesijin; ali za fariseje ova dela milosra bila su izriita sablazan. Jevrejske voe gledale su s bezdunom ravnodunou na ljudske patnje. U mnogim sluajevima njihova sebinost i ugnjetavanje prouzrokovale su patnje koje je Hristos otklonio. Tako su Njegova uda bila za njih prekor. Ono to je navelo Jevreje da odbace Spasiteljev rad bilo je najuzvieniji dokaz Njegovog boanskog karaktera. Najvee znaenje Njegovih uda pokazuje se u injenici to su bila na blagoslov ljudskom rodu. Njegov ivot otkrivao je Boji karakter i to je najvei dokaz da je doao od Boga. inio je Boja dela i govorio Boje rei. Takav ivot je najvee od svih uda. Kad se u nae vreme iznosi vest istine, ima mnogih koji, kao i Jevreji, viu: Pokai nam znak. Uini neko udo. Hristos nije uinio nijedno udo na zahtev fariseja. On nije uinio nijedno udo u pustinji kao
175
odgovor na Sotonino podmetanje. On nam ne daje silu da se odbranimo ili zadovoljimo zahtevima neverstva i oholosti. Meutim, evanelje nije bez znaka svog boanskog porekla. Zar nije udo to se moemo otrgnuti iz Sotoninog ropstva? Ne prijateljstvo prema Sotoni nije prirodno ljudskom srcu; ono je usaeno Bojom milou. Kad se onaj koji je bio podvlaen upornoj, kolebljivoj volji, oslobodi i celim srcem potini Bojoj privlanoj sili, ostvareno je udo; isto je tako i kad ovek koji je bio u velikoj zabludi shvati moralnu istinu. Svaki put kad se neka dua obrati i naui da ljubi Boga i dri Njegove zapovesti, ispunjava se Boje obeanje: I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas. (***Jezekilj 36,26) Promena ljudskog srca, preobraaj ljudskog karaktera je udo koje otkriva Spasitelja koji uvek ivi i radi na spaavanju dua. Dosledan ivot u Hristu veliko je udo. U propovedanju Boje rei, znak koji e se pokazati sada i uvek je prisustvo Svetoga Duha, da pretvori re u obnavljajuu silu za one koji je sluaju. To je Boji svedok pred svetom o boanskoj misiji Njegovog Sina. Oni koji su eleli znak od Isusa neverstvom su tako otvdnuli svoje srce da u Njegovom karakteru nisu prepoznali Boje oblije. Nisu hteli da vide kako je Njegova misija bila ispunjenje Pisma. U prii o bogatau i Lazaru, Isus je rekao farisejima: Ako ne sluaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane nee verovati. (***Luka 16,31) Nikakav znak koji bi im se mogao dati na nebu ili Zemlji ne bi im bio od koristi. Isus je uzdahnuvi duhom svojim i okrenuvi se od grupe sitniara, ponovo uao u lau sa svojim uenicima. U munoj tiini opet su preli preko jezera. Nisu se vratili na mesto koje su napustili, ve su se usmerili prema Vitsaidi u ijoj blizini je bilo nahranjeno pet hiljada ljudi. Kad su stigli na drugu stranu, Isus je rekao: uvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog. Jevreji su imali obiaj jo iz Mojsijevog vremena da sklone kvasac iz svojih domova za vreme praznika Pashe i tako bili naueni da ga smatraju znamenjem greha. Ipak uenici nisu razumeli Isusa. Prilikom svog iznenadnog odlaska iz Magdale, zaboravili su poneti hleb, pa su sa sobom imali samo jedan komad. Razumeli su da se Hristos poziva na ovu okolnost upozoravajui ih da ne kupuju hleb od fariseja ili sadukeja. Njihov nedostatak vere i duhovnog pronicanja esto ih je dovodio do slinih pogrenih razumevanja Njegovih rei. Sad ih je Isus prekorio to su mislili da se On, koji je nahranio hiljade s malo riba i jemenih hlebova, u ovoj sveanoj opomeni pozvao samo na zemaljsku hranu. Pretila je opasnost da lukavo rasuivanje fariseja i sadukeja ne prome neverstvom Njegove uenike kao kvascem, navodei ih da olako razmiljaju o Hristovim delima. Uenici su bili skloni misliti da je njihov Uitelj trebao ispuniti zahtev za znakom na nebu. Verovali su da je On imao potpunu mogunost da to uini i da bi takav znak uutkao Njegove neprijatelje. Nisu razabrali licemerstvo ovih sitniara. Mesecima nakon toga kad se na njih skupie hiljade naroda da stadoe gaziti jedan drugoga Isus je ponovio isto uenje. Onda poe najpre govoriti uenicima svojim: uvajte se kvasca farisejskoga, koji je licemerje. (***Luka 12,1) Kvasac stavljen u testo deluje neosetno, menjajui itavu koliinu u skladu sa svojom prirodom. Na taj nain ako se dopudti licemerju da ivi u srcu, ono proima karakter i ivot. Jedan upadljiv primer farisejskog licemerja Hristos je ve ukorio optuujui primenu korbana kojim se prikrivalo zanemarivanje dunosti dece takozvanom dareljivou prema Hramu. Knjievnici i fariseji neprimetno su podmetali prevarna naela. Prikrivali su stvarnu nameru svojih doktrina i koristili svaku priliku da ih veto utisnu u misli svojih slualaca. Ova lana naela, kad se jednom prihvate, deluju kao kvasac u testu, proimajui i menjajui karakter. Ovo prevarno uenje uinilo je da narod tako teko prihvati Hristove rei. Isti uticaji deluju i danas preko onih koji pokuavaju Boji zakon objasniti na takav nain da ga usklade sa svojim postupcima. Ova vrsta ljudi ne napada Zakon otvoreno, ve uvode spekulativne teorije koje potkopavaju njegova naela. Oni ga objanjavaju tako da unitavaju njegovu snagu.
176
Licemerstvo fariseja bilo je proizvod sebinosti. Proslavljanje sebe samih bilo je cilj njihovog ivota. To ih je dovelo do toga da izvru i pogreno primenjuju Pismo i zaslepilo ih u odnosu na cilj Hristove misije. ak i Hristovi apostoli nalazili su se u opasnosti da gaje ovo podmuklo zlo. Oni koji su se ubrajali u Isusove sledbenike, podlegli su uticaju farisejskog rasuivanja. Oni su se esto kolebali izmeu vere i neverstva i nisu prepoznali bogatstva mudrosti sakrivene u Hristu. ak i uenici, iako su naoko napustili sve Isusa radi, u srcu nisu prestali traiti velike stvari za sebe. Ovaj duh podstaknuo je svau oko toga ko e biti najvei. On se postavio izmeu njih i Hrista inei ih tako malo saoseajnim s Njegovom misijom samoportvovnosti i tako sporim da razumeju tajnu otkupljenja. Kao to e kvasac, ako se ostavi da dovri svoj rad, izazvati ukvarenost i raspadanje, tako e i samoiv duh, ako se gaji, izazvati oskvrnue i unitenje due. Koliko je meu Hristovim sledbenicima danas, kao i u stara vremena, rairen ovaj podmukli, varljivi greh! Kako je esto naa sluba Hristu i naa zajednica jednog s drugim naruena tajnom eljom za uzdizanjem svoga ja! Kako spremno dolazi misao da sami sebi estitamo i elja za ljudskim odobravanjem! Samoljublje, elja za lakim putem od onoga koji je Bog odredio vodi k zameni boanskih pravila ljudskim teorijama i predajom. Rei Hristove opomene izgovorene su Njegovim uenicima: uvajte se kvasca farisejskoga. Hristova vera je ista iskrenost. Revnost za Boju slavu je pobuda usaena Svetim Duhom i samo uspeno delovanje Duha moe usaditi ovu pobudu. Jedino Boja sila moe otkloniti samoivost i licemerstvo. Ova promena je znak Njegovog delovanja. Kad vera koju prihvatamo razori sebinost i pretvornost, kad nas vodi da traimo Boju slavu a ne nau, moemo da budemo sigurno da je to pravi put. Oe! proslavi ime svoje! (***Jovan 12,28) bilo je osnovno pravilo Hristovog ivota i ako Ga sledimo to e biti osnovno pravilo naeg ivota. On nam zapoveda da hodimo kao to je on hodio i po tom razumemo da ga poznasmo, ako zapovesti njegove drimo. (***1. Jovanova 2, 6.3) P o g l a v l j e 45. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 16,1328; ***Marku 8,2738; ***Luki 9,1827. U SENCI KRSTA Hristov rad na Zemlji brzo se primicao kraju. Pred Njim su se u ivom prikazu otkrivali prizori ka kojima su vodili Njegovi koraci. ak i pre no to je na sebe uzeo ljudsku prirodu, video je celu duinu staze kojom je morao proi da bi spasio ono to je izgubljeno. Svaku bol koja je cepala Njegovo srce, svaku teku uvredu koja se sruila na Njegovu glavu, svaku oskudicu koju je morao podneti, jasno je video pre no to je odloio svoju krunu i carsku odeu i siao s prestola da bi svoje boanstvo zaodenuo ljudskom prirodom. Pred Njegovim oima pruala se cela staza od jasala do Golgote. Poznavao je patnju koja e doi na Njega. Sve je to On znao, a ipak je rekao: Evo idem, kao to je u knjizi pisano za mene; hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu. (***Psalam 40,7.8) Pred svojim oima drao je stalno rezultat svoje misije. Njegov zemaljski ivot, prepun napornog rada i samoportvovnosti, bio je ispunjen radou u nadi da sav trud nee biti uzaludan. Dajui svoj ivot za ivot ljudi, On e vratiti svet odanosti Bogu. Iako je prvo morao primiti krtenje krvlju, iako su gresi sveta teko pritiskivali Njegovu nevinu duu, iako je na Njemu leala senka neiskazane boli, On je, ipak, zbog radosti koja Mu je izloena, izabrao da pretrpi krst i sramotu. Prizori koji su se nalazili pred Njim bili su jo skriveni od izabranih saradnika u Njegovoj slubi, ali vreme kad e morati posmatrati Njegove samrtne muke bilo je blizu. Morae gledati Njega, koga su voleli i u koga
177
su imali poverenja, kako e biti predan neprijateljima i prikovan na golgotskom krstu. Uskoro e ih morati ostaviti da se bez utehe Njegovog vidljivog prisustva suoe sa svetom. Znao je da e ih proganjati estoka mrnja i neverstvo i eleo ih je pripremiti za ta kuanja. Isus i Njegovi uenici stigli su sada u jedan od gradia oko Cezareje Filipove. Bili su izvan granica Galileje,u oblasti u kojoj je prevladalo idolopoklonstvo. Ovde su uenici bili odvojeni od judaistikog uticaja i dovedeni u blii dodir s paganskim bogosluenjem. Oko njih bili su zastupljeni oblici sujeverja koji su postojali u svim delovima sveta. Isus je eleo da upoznavanje s ovim probudi njihovu odgovornost prema neznabocima. Za vreme svog boravka u ovoj oblasti nastojao je da manje pouava narod a da se potpunije posveti svojim uenicima. Nameravao je da im govori o patnjama koje Ga oekuju. Meutim, prvo je otiao nasamo i molio se da njihova srca budu spremna da prime Njegove rei. Kad im se pridruio, nije odmah izrekao ono to im je eleo rei. Pre no to e ovo uiniti pruio im je priliku da pokau svoju veru u Njega da bi se osnaili za iskuenje koje e doi. Upitao je: Ko govore ljudi da je sin oveij? Uenici su sa alou morali priznati da Izrailj nije u Njemu prepoznao Mesiju. Neki su Ga, istina proglasili Davidovim sinom kad su videli Njegova uda. Mnotvo koje je bilo nahranjeno kod Vitsaide, elelo Ga je proglasiti carem Izrailjevim. Mnogi su bili spremni da Ga prihvate kao proroka; ali nisu verovali da je Mesija. Isus je sada postavio drugo pitanje, koje se odnosilo na samo uenike: A vi ta mislite ko sam ja? Petar je odgovorio: Ti si Hristos, sin Boga ivoga. Petar je od poetka verovao da je Isus Mesija. Mnogi drugi koji su bili osvedoeni propovedanjem Jovana Krstitelja i prihvatili Hrista, poeli su sumnjati u Jovanovu misiju kad je baen u tamnicu i ubijen; oni su sada sumnjali da je Isus Mesija koga su tako dugo oekivali. Mnogi od uenika koji su oduevljeno oekivali da Isus zauzme svoje mesto na Davidovom prestolu, napustili su Ga kad su prozreli da nema takvu nameru. Mautim, Petar i njegovi drugovi nisu se pokolebali u svojoj odanosti Njemu. Nepostojanost onih koji su ga juer slavili a danas osuivali nije unitila veru pravih Spasiteljevih sledbenika. Petar je izjavio: Ti si Hristos, sin Boga ivoga. On nije oekivao da carske poasti kruniu njegovog Gospoda, ve Ga je prihvatio u Njegovom ponienju. Petar je iskazao veru dvanaestorice. Pa ipak, uenici su bili jo uvek daleko od razumevanja Hristove misije. Protivljenje svetenika i poglavara i njihovo netano predoavanje nisu ih mogli odvojiti od Hrista, ali su ih jo uvek vrlo zbunjivali. Oni nisu jasno videli svoj put. Uticaj njihovog ranog vaspitnja, uenje rabina, mo predaje, jo uvek su zaklanjali pogled na istinu. S vremena na vreme obasjavali su ih dragoceni zraci svetlosti od Isusa, no ipak, esto su bili kao ljudi koji posru u tami. Meutim, ovog dana, pre no to su se suoili s velikom probom svoje vere, Sveti Duh je u sili poinuo na njima. Za izvesno vreme njihove oi odvojile su se od onoga to se vidi da bi gledale ono to se ne vidi. (***2. Korinanima 4,18) Pod ljudskim obiajem prepoznali su slavu Bojeg Sina. Isus je odgovorio Petru: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili, nego otac moj koji je na nebesima. Istina koju je Petar priznao predstavlja temelj vere hrianina. To je ono to sam Hristos objavljuje da je veni ivot. Meutim, posedovanje ove spoznaje nije bio razlog za samouzvienje. Ovo nije otkriveno Petru ni njegovom mudrou ni njegovom dobrotom. Ljudski rod sam od sebe nikada ne moe dostii poznavanje boanskog. To su visine nebeske, ta e uiniti? dublje je od pakla, kako e poznati? (***O Jovu 11,8) Jedino duh posinatva moe nam otkriti duboka Boja dela to oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne doe. A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Boije. (***1.
178
Korinanima 2,9.10) Tajna je Gospodnja u onih koji ga se boje, a Petrovo prepoznavanje Hristove slave dokaz je da je bio nauen od Boga. (***Psalam 25,14; ***Jovan 6,45) Zaista blago tebi Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili. Isus je nastavio: A i ja tebi kaem: ti si Petar, i na ovome kamenu sazidau crkvu svoju, i vrata paklena nee je nadvladati. Re Petar znai kamen kamen koji se kotrlja. Petar nije bio stena na kojoj je utemeljena Crkva. Vatra paklena nadvladala su ga kad se s kletvom odrekao svoga Gospoda. Crkva je sazidana na Onome koga ne mogu nadvladati paklena vrata. Vekovima pre Spasiteljevog dolaska Mojsije je pokazao na Stenu Izrailjevog spasenja. Psalmist je pevao o tvrdom gradu. Isaija je napisao: Za to ovako veli Gospod Gospod: evo, ja meem u Sionu kamen, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd. (***5. Mojsijeva 32,4; ***Psalam 62,7; ***Isaija 28,16) Sam Petar nadahnuto piui, primenjuje ovo proroanstvo na Isusa. On kae: Jer okusiste da je blag Gospod. Kad doe k njemu, kao kamenu ivu, koji je, istina, od ljudi odbaen, ali od Boga izabran i pribran: I vi kao ivo kamenje zidajte se u kuu duhovnu. (***1. Petrova 2,35) Jer temelja drugoga niko ne moe postaviti osim onoga koji je postavljen, koji je Isus Hristos. (***1. Korinanima 3,11) Na ovome kamenu, rekao je Isus, sazidau crkvu svoju. U prisustvu svoh nebeskih duhovnih bia, u prisustvu nevidljive paklene vojske, Hristos je osnovao svoju Crkvu na ivoj Steni. Ta Stena je On sam Njegovo telo za nas slomljeno i ranjeno. Crkvu koja je sazdana na ovom temelju vrata paklena nee nadvladati. Kako je slaba izgledala Crkva kad je Hristos izgovorio ove rei! Postojala je samo aica vernika, protiv kojih e biti usmerena sva sila zlih duhova i zlih ljudi, ali se ipak Hristovi sledbenici nisu trebali bojati. Sazidani na Steni njihove snage, oni ne mogu da budu srueni. est hiljada godina vera je zidana na Hristu. est hiljada godina vihori i bure sotonskog besa udaraju o Stenu naeg spasenja; ali ona nepomino stoji. Petar je izrazio istinu koja predstavlja temelj vere Crkve i Isus ga je poastvovao kao predstavnika celoga tela sastavljenog od vernika. On je rekao: I dau ti kljueve od carstva nebeskoga: i to svee na zemlji bie svezano na nebesima; i to razdrei na zemlji bie razdreeno na nebesima. Kljuevi od carstva nebeskoga Hristove su rei. Sve rei Svetoga pisma Njegove su i ovim su obuhvaene. Ove rei imaju silu da otvore i zatvore Nebo. One objavljuju uslove pod kojima se ljudi primaju ili odbacuju. Tako je delo onih koji propovedaju Boju re miris ivotni za ivot ili miris smrtni za smrt. Njihova misija meri se venim rezultatom. Spasitelj nije poverio delo evanelja samo lino Petru. Kasnije, ponavljajui rei koje su izgovorene Petru, primenjuje ih neposredno na Crkvu. U sutini to isto bilo je izgovoreno i dvanaestorici kao predstavnicima tela vernika. Da je Isus dao neki poseban autoritet jednom od uenika nad ostalima, ne bismo tako esto nalazili kako se prepiru oko toga ko je najvei. Oni bi se potinili elji svog Uitelja i potovali onoga koga je On izabrao. Umesto da je naimenovao jednoga koji e da bude njihov voa, Hristos je rekao uenicima: A vi se ne zovite rabi; Niti se zovite uitelji; jer je u vas jedan uitelj Hristos. (***Matej 23,8.10) Svakome muu glava je Hristos. Bog koji je sve poloio pod Spasiteljeve noge, njega dade za glavu crkvi, nas svima, koja je telo njegovo, punina onoga koji sve ispunjava u svemu. (***1. Korinanima 11,3: ***Efescima 1,22.23) Crkva je sazidana na Hristu kao svom temelju i ona slua Hrista kao svoju glavu. Ona ne sme zavisiti od oveka, ili da njom ovek vlada. Mnogi tvrde da im poloaj poverenja u Crkvi daje vlast da nareuju to drugi trebaju verovati i initi. Bog ne odobrava takvo pravo. Spasitelj izjavljuje: Vi ste braa. Svi su izloeni iskuenju i podloni grekama. Ni na jedno smrtno bie ne moemo se osloniti da
179
nas vodi. Stena vere je ivo prisustvo Hrista u Crkvi. Na nju se moe osloniti i najslabiji, a oni koji sebe smatraju najjaima, pokazae se najslabijima ako Hrista ne uine svojom silom. Da je proklet ovek koji se uzda u oveka i koji stavlja telo sebi za miicu. Gospod je stena i delo je te stene savreno. Blago svjema koji se u nj uzdaju! (***Jeremija 17,5; ***5. Mojsijeva 32,4: ***Psalam 2,12) Nakon Petrovog priznanja Isus je naloio uenicima da nikome ne kau da je On Hristos. Ovaj nalog On im je dao zbog odlunog otpora knjievnika i fariseja. A i vie od toga, narod pa ak i apostoli imali su tako pogrenu predodbu o Mesiji tako da pravi pojam o Njegovom karakteru ili delu ne bi stekli ni kad bi Ga javno proglasili njim. Meutim, iz dana u dan On im se otkrivao kao Spasitelj, elei tako pruiti pravi pojam o sebi kao Mesiji. Uenici su jo uvek oekivali da Hristos zavlada kao zemaljski vladar. Iako je tako dugo krio svoje namere, verovali su da On nee uvek ostati u siromatvu i povuenosti; da je blizu vreme kad e zasnovati svoje carstvo. Da mrnja svetenika i rabina nee nikada da bude pobeena, da e Hristos da bude odbaen od svog naroda, da e da bude osuen kao varalica i razapet kao zloinac takvu misao apostoli nikada nisu gajili. Meutim, pribliavao se as sila tame, pa je Isus morao svojim uenicima otkriti sukob koji je pred njima. Bio je alostan jer je unapred video iskuenje. Do ovog trenutka uzdrao se da im objavi bilo to o svom stradanju i smrti. U svom razgovoru s Nikodimom rekao je: I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba sin oveij da se podigne, da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. (***Jovan 3,14.15) Meutim, uenici to nisu uli, a i da su uli, ne bi razumeli. Meutim, sad su bili sa Isusom, sluajui Njegove rei, posmatrajui Njegova dela, dok e, bez obzira na skromnost Njegovih okolnosti i protivljenja svetenika i naroda, moi se pridruiti Petrovom svedoanstvu: Ti si Hristos, sin Boga ivoga. Sada je dolo vreme da se skine koprena koja je skrivala budunost. Otada poe Isus kazivati uenicima svojim da njemu valja ii u Jerusalim, i mnogo postradati od stareina i od glavara svetenikih i knjievnika, i da e ga ubiti, i trei dan da e ustati. Nemi od tuge i uenja uenici su sluali. Hristos je prihvatio Petrovu izjavu kojom Ga je priznao kao Bojeg Sina; pa su im sada Njegove rei kojima je navestio svoje patnje i smrt bile neshvatljive. Petar nije mogao uteti. Zgrabio je svoga Uitelja, kao da Ga je eleo udaljiti od zle kobi koja se ispreila, i uzviknuo: Boe sauvaj! to ne e da bude od tebe. Petar je voleo svoga Gospoda, ali Isus ga nije pohvalio to je pokazao elju da Ga zatiti od patnje. Takve Petrove rei nisu mogle da budu pomo i okrepljenje Isusu u velikom iskuenju koje Ga je oekivalo. One nisu bile u skladu s Bojim ciljem milosti izgubljenom svetu, ni s poukom o samoportvovnosti koju je Hristos doao pruiti svojim linim primerom. Petar nije eleo da vidi krst u Hristovom radu. Utisak koji su izazvale njegove rei bio je u potpunoj suprotnosti s onim koji je Hristos eli ostaviti na um svojih sledbenika, pa je Spasitelj bio pokrenut da izgovori jedan od najozbiljnijih prekora koji je ikada preao preko Njegovih usana: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misli to je Boije nego ljudsko. Sotona je pokuavao obeshrabriti Isusa i odvratiti Ga od Njegove misije, a Petar u svojoj slepoj ljubavi dao je glas iskuenju. Knez zla bio je zatoenik ove misli. Njegovo podsticanje bilo je iza ovog prenagljenog uzvika. Sotona je u pustinji ponudio Hristu vladavinu svetom pod uslovom da se odrekne staze ponienja i rtve. Sad je izneo isto oskuenje Hristovom ueniku. eleo je da Petrov pogled zadri na zemaljskoj slavi da ne bi mogao da vidi krst kome je Hristos eleo usmeriti njegove oi. Preko Petra Sotona je opet sruio iskuenje na Isusa. Meutim, se nije na to osvrtao; On je mislio na svog uenika. Sotona se postavio izmeu Petra i njegovog Uitelja da uenikovo srce ne bi bilo dirnuto prizorom Hristovog ponienja za njega. Hristove rei nisu izgovorene Petru, ve onome koji ga je pokuao odvojiti od njegovog Otkupitelja.
180
Idi od mene Sotono. Nemoj se vie postavljati izmeu Mene i Mog zabludelog sluge. Dopusti mi da budem s Petrom licem k licu, da bih mu mogao otkriti tajnu svoje ljubavi. Za Petra je to bila gorka pouka, koju je on sporo uio, da Hristova staza na Zemlji vodi kroz duboke duevne patnje i ponienja. Uenik je ustuknuo od uestvovanja u patnji sa svojim Gospodom. Meutim, u ognju pei za preiavanja morao je upoznati njen blagoslov. Mnogo kasnije kad je njegova ivahna pojava ve bila povijena pod teretom godina i truda, pisao je: Ljubazni! ne udite se vruini koja vam se dogaa; nego se radujte to stradate s Hristom, da biste i kad se javi slava njegova, imali radost i veselje. (***1. Petrova 4,12.13) Isus je sad objasnio svojim uenicima da je Njegov ivot samoodricanja primer kakav treba da bude njihov ivot. Pozivajui oko sebe sa uenicima i narod, koji se naao u blizini, On je rekao: Ako ko hoe za mnom ii, neka se odree sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom. Krst je bio povezan sa silom Rima. On je bio sredstvo najsvirepijeg i najuvredljivijeg oblika smrti. Od najgorih zloinaca zahtevalo se da nose krst do mesta izvrenja smrtne kazne, i esto, kad su ga postavljali na njihova plea, oni su se oajnikom snagom opirali sve dok nisu bili savladani a orue za muenje privezano za njih. Meutim, Isus je svojim sledbenicima zapovedio da uzmu krst i da ga nose idui za Njim. Njegove rei, iako nejasno shvaene, ukazivale su uenicima na njihovo prihvatanje najteeg ponienja do same smrti radi Hrista. Spasiteljeve rei nisu mogle opisati potpunije samopredanje. Meutim, On je sve to prihvatio zbog njih. Isus nije smatrao Nebo mestom koje bi poeleo a da mi budemo izgubljeni. On je napustio nebeske dvorove zbog ivota poruge, uvreda i poniavajue smrti. On koji je imao neprocenjivo blago Neba, postao je siromanim, da se Njegovim siromatvom mi obogatimo. Mi treba da idemo stazom kojom je On iao. Ljubav prema duama za koje je Hristos umro predstavlja raspinjanje svoga ja. Svako Boje dete treba odsad sebe smatrati karikom u lancu sputenom da se spasi svet, ujedinjenim s Hristom u Njegovom planu milosti, i ii s Njim da trai i spasi izgubljene. Hrianin treba stalno drati na umu svoje posveenje Bogu i obavezu da karakterom otkrije Hrista svetu. Samoportvovnost, sauee, ljubav iskazana u Hristovom ivotu treba da se ponovo pokau u ivotu onih koji rade za Boga. Jer ko hoe duu svoju da sauva, izgubie je; a ko izgubi duu svoju mene radi i evanelja onaj e je sauvati. Sebinost je smrt. Nijedan organ u telu ne bi mogao iveti ako bi ograniio svoj rad samo za sebe. Srce, zanemarujui da alje ivotvornu krv ruci ili glavi, brzo bi izgubilo svoju snagu. Kao naa ivotvorna krv, tako se i Hristova ljubav iri u svaki deo Njegovog duhovnog tela. Mi smo udovi jedan drugome i dua koja ne daje umree. Jer kakva je korist oveku, rekao je Isus, ako zadobije sav svet a dui svojoj naudi? Ili kakav e otkup dati ovek za duu svoju? Iza sadanjeg siromatva i ponienja, On je ukazao uenicima na svoj dolazak u slavi, ne u sjaju nekog zemaljskog prestola, ve u slavi Boga i nebeske vojske. Tada e se, rekao je, vratiti svakome po delima njegovim. Za njihovo ohrabrenje izrekao je ovo obeanje: Zaista vam kaem: imaju neki meu ovima to stoje ovde koji ne e okusiti smrti dok ne vide sina oveijega gde ide u carstvu svojemu. Meutim, uenici nisu razumeli Njegove rei. Slava im je izgledala daleko. Njihove oi bile su prikovane za ono to su blie videli, za zemaljski ivot nematine, ponienja i patnje. Moraju li napustiti arko oekivanje Mesijinog carstva? Zar svog Gospoda nee videti kako se podie na Davidov presto? Zar je mogue da je Hristos trebao iveti ivotom poniznog lutalice bez doma, da bude prezren, odbaen i pogubljen? alost je titala njihova srca, jer su voleli svoga Gospoda. Sumnja je, takoe, muila njihove due, jer nisu mogli razumeti da e Boji Sin da bude podvrgnut tako okrutnom ponienju. Pitali su se zato treba dobrovoljno poi u Jerusalim i doiveti takvo postupanje kakvo im je rekao da e tamo podneti. Kako se moe pokoriti takvoj sudbini i ostaviti ih u veoj tami od one u kojoj su traili put pre ni to im se On sam otkrio?
181
U oblasti Cezareje Filipove Hristos je bio izvan Irodovog i Kajafinog domaaja, razmiljali su uenici. Nije se morao bojati jevrejske mrnje ili rimske sile. Zato da ne radi ovde daleko od fariseja? Zato je potrebno da sebe preda na smrt? Ako treba umreti, kako e onda osnovati svoje carstvo tako vrsto da ga ni vrata paklena nee moi nadvladati? Za uenike to je zaista bila tajna. Oni su sad upravo putovali obalama Galilejskog mora, prema gradu u kojem e se ugasiti sve njihove nade. Nisu se usuivali ita progovoriti sa Hristom, ve su tihim i alosnim glasom razgovarali o tome kakva e da bude budunost. Uprkos svojim pitanjima prionuli su za misao da e neka nepredviena okolnost moda otkloniti nesreu koja je, ini se, oekivala njihovog Gospoda. Tako su est dugih, tunih dana alili i sumnjali, nadali se i strahovali. P o g l a v l j e 46. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 17,18; ***Marku 9,28; ***Luki 9,2836. ISUSOVO PREOBRAENJE Pribliavala se vee kad je Isus pozvao k sebi svoja tri uenika Petra, Jakova i Jovana i poveo ih preko polja, daleko uz krevitu stazu do jedne usamljene planinske kose. Spasitelj i Njegovi uenici proveli su dan u putovanju i pouavanju, pa ih je uspon na planinu jo vie zamorio. Hristos je skinuo terete s due i tela mnogobrojnim nevoljnicima i On je podario treptaj ivota njihovim oslabljenim oslabljenim telima. Meutim, bio je odeven ljudskom prirodom, te se zajedno sa svojim uenicima umorio od uspinjanja. Svetlost zalazeeg Sunca jo je poivala na ovom planinskom vrhu i svojom slavom, koja je polako iezavala, pozlaivala stazu kojom su ili. Meutim, naskoro je svetlost napustila brdo i dolinu i Sunce iezlo na zapadnom obzorju, pa su se usamljeni putnici nali obgrljeni nonom tamom. Tama u njihovoj okolini kao da je bila odjek njihovih dua punih tuge, oko kojih su se poeli gomilati i zgunjavati oblaci. Uenici se nisu usuivali zapitati Hrista kamo ide i s kakvom namerom. U planini je esto provodio cele noi na molitvi. On ija je ruka oblikovala planine i doline, poznavao je prirodu i uivao je u njenoj tiini. Uenici su ili putem za Hristom; ipak pitali su se zato ih njihov Uitelj vodi ovom napornom strmom stazom kad su umorni i kad je i Njemu potreban odmor. Na kraju Hristos im je rekao da ne treba da idu dalje. Otiavi nekoliko koraka od njih, ovek boli izlivao je svoja moljenja s velikom vikom i suzama. Molio se za snagu da izdri iskuenje za dobro ljudskog roda. On sam iznova mora da se uhvati za Svemoguega, jer je jedino na taj nain mogao razmiljati o budunosti. Izlivao je sve elje svog srca za svoje uenike da u asu sila mraka njihovih vera ne klone. Gusta rosa prekrila je Njegovu pogruenu pojavu, ali On nije gledao na njihovu tamu. Tako su sati sporo prolazili. U poetku uenici su s iskrenom odanou sjedinjavali svoje molitve s Njegovima, ali nakon izvesnog vremena, savladani umorom, zaspali su, iako su se trudili da sauvaju svoje zanimanje za ovaj prizor. Isus im je govorio o svojim patnjama. On ih je poveo sa sobom da bi se mogli sjediniti s Njim u molitvi. Sad se ak molio za njih. Spasitelj je zapazio utuenost svojih uenika, eleo im je olakati bol uveravanjem da njihova vera nije bila uzalud. ak ni svi meu dvamaestoricom nisu mogli primiti otkrivenje koje im je eleo dati. Samo trojica koji treba da budu svedoci Njegove velike boli u Getsimaniji bili su izabrani da budu s Njim na brdu. Breme koje je izneo u svojoj molitvi bilo je da im se otkrije slava koju je imao sa Ocem pre postojanja sveta, da se Njegovo carstvo otkrije ljudskim oima i da Njegovi uenici budu osnaeni dok to posmatraju. Usrdno se molio da budu svedoci otkrivenja Njegovog boanstva, to e ih teiti u asu Njegovih najveih patnji spoznajom da je On doista Boji Sin, a Njegova poniavajua smrt deo plana otkupljenja.
182
Njegova molitva je usliena. Dok je u poniznosti kleao na kamenitom tlu, nebo se iznenada rastvorilo, zlatne kapije Bojeg Grada iroko raskrilile a sveti zraci obasjali brdo i prekrili Spasiteljevu priliku. Boanska priroda iz Njegove unutranjosti bljesnula je kroz ljudsku prirodu i srela se sa slavom koja je dolazila odozgo. Hristos koji je dosad leao niice, ustao je i uspravio se u svom boanskom velianstvu. Bol due je ieznula. Njegovo lice sijalo je kao sunce, dok su Njegove haljine bile bele kao sneg. Rasanjeni uenici posmatrali su izlivanje slave koja je obasjala brdo. Sa strahom i uenjem gledali su sjajnu priliku svoga Uitelja. Kad su mogli podneti ovu udesnu svetlost, videli su da Isus nije sam. Kraj Njega su bila dva nebeska bia, u prisnom razgovoru s Njim. To je bio Mojsije koji je razgovarao s Bogom na Sinaju i Ilija kome je dana uzviena prednost, dana jo samo jednom Adamovom sinu, da nikada ne doe pod vlast smrti. Na vrhu Fazge, pre petnaest vekova, Mojsije je stajao i posmatrao Obeanu zemlju. Ali zbog greha kod Meribe, nije mogao ui u nju. Njemu nije pripadala radost da uvede ete Izrailjeve u nasledstvo njihovih predaka. Njegova usrdna molba: Daj mi da preem i vidim zemlju dobru koja je preko Jordana i goru dobru Liban. (***5. Mojsijeva 3,25), bila je odbijena. Sad je morao napustiti nadu koja mu je etrdeset godina rasvetljavala tamu pustinjskih lutanja. grob u pustinji bio je krajnji domet svih onih godina velikog napora i briga koje su pritiskivale duu. Meutim, Onaj koji moe jo izobilnije sve initi to itemo ili mislimo, (***Efescima 3,20) odgovorio je na ovaj nain na molitvu svoga sluge. Mojsije je preao u carstvo smrti, ali nije trebao ostati u grobu. Sam Hristos pozvao ga je natrag u ivot. Kua Sotona smatrao je da polae pravo na Mojsijevo telo zbog njegovog greha, ali Spasitelj Hristos pozvao ga je da izae iz groba (***Juda 9). Mojsije na Gori preobraenja bio je svedok Hristove pobede nad grehom i smru. On je predstavljao one koji e ustati iz groba prilikom vaskrsenja pravednih. Ilija, koji je bio uzet na Nebo ne videvi smrti, predstavlja one koji e iveti na Zemlji prilikom Hristovog drugog dolaska i koji e se pretvoriti, u jedan put, u trenuu oka, u poljednjoj trubi kad ovo raspadljivo treba da se obue u neraspadljivost i ovo smrtno da se obue u besmrtnost. (***1. Korinanima 15,5153) Isus je bio obuen u nebesku svetlost, kao to e da bude kad se po drugi put pojavi bez greha na spasenje. Jer e On doi u slavi oca svojega s anelima svetima. (***Jevrejima 9,28; ***Marko 8,38) Spasiteljevo obeanje uenicima sada se ispunilo. Na brdu je u malom predstavljeno budue carstvo slave Hristos kralj, Mojsije predstavnik vaskrsnulih svetih, a Ilija preobraenih. Uenici jo nisu shvatili prizor; ali radovali su se to je strpljivi Uitelj, Krotki i Ponizni, koji je prolazio zemljom kao bespomoni stranac, potovan od izabranika Neba. Verovali su da je Ilija doao objaviti Mesijinu vladavinu i da uskoro na Zemlji uspostaviti Hristovo carstvo. Seanje na strah i razoaranje zauvek e odbaciti. eznuli su da borave ovde gde se otkrila Boja slava. Petar je uzviknuo: Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoe da nainimo ovde tri senice; tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji. Uenici su bili uvereni da su Mojsije i Ilija bili poslani da zatite njihovog Uitelja i uspostave Njegovu carsku vlast. Meutim, pre krune mora doi krst. Predmet njihovog razgovora sa Isusom nije bio Hristovo proglaavanje za kralja, ve smrt koja e se zbiti u Jerusalimu. Nosei slabosti ljudske prirode, optereen bolom i grehom, Isus je sam koraao meu ljudima. Dok Ga je pritiskivala tama predstojeeg iskuenja, On je bio usamljen u duhu, u svetu koji Ga nije poznavao. ak i njegovi voljeni uenici, obuzeti svojim linim sumnjama, alostima i slavoljubivim nadama, nisu shvatili tajnu Njegove misije. Prebivao je usred ljubavi i prijateljstva na Nebu, ali je bio usamljen u svetu koji je sam stvorio. sad je Nebo poslalo svoje vesnike Isusu; ne anele, ve ljude koji su izdrali patnje i alosti i koji su mogli saoseati sa Spasiteljem u iskuenju Njegovog zemaljskog ivota. Mojsije i Ilija bili su saradnici sa Hristom. Oni su uestvovali u Njegovoj enji
183
da spasi ljude. Mojsije se usrdno molio za Izrael: Ali oprosti im greh; ako li ne e, izbrii mi iz knjige svoje, koju si napisao. (***2. Mojsijeva 32,32) Ilija je poznavao usamljenost duha, jer je za Boga sam na Karmelskoj gori. Sam je utekao u pustinju razoaran i oajan. ovi ljudi, izabrani i poaeni mimo svakog anela oko prestola, doli su razgovarati sa Isusom o Njegovom stradanju i uteiti Ga uveravanjem u sauee Neba. Nada sveta, spasenje svakog ljudskog bia, bilo je predmet njihovog razgovora. Savladani snom, uenici su malo uli od onoga to se dogaalo izmeu Hrista i nebeskih vesnika. Propustivi da strae i da se mole, nisu primili ono to im je Bog eleo dati saznanje o Hristovim stradanjima i slavi koja e doi nakon njih. Izgubili su blagoslov koji su mogli dobiti da su uestvovali u njegovom samoportvovanju. Spora srca za verovanje ovi uenici malo su cenili blago kojim ih je Nebo elelo obogatiti. Ipak, primili su veliku svetlost. Bili su uvereni da celo Nebo zna za greh koji su Jevreji uinili odbacivi Hrista. Dobili su jasniji uvid u delo Otkupitelja. Videli su svojim oima i sluali svojim uima ono to je nadilazilo ljudsko razumevanje. Oni su sami videli slavu njegovu (Petrova 1,16) i shvatili da je Isus zaista Mesija za koga su patrijarsi i proroci svedoili i koga kao takvog svemir nebeski priznaje. Dok su oni jo netremice posmatrali prizor na brdu, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govorei: ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; njega posluajte. Dok su posmatrali oblak slave, sjajniji od onoga koji je iao ispred Izrailjevih plemena u pustinji, dok su sluali Boji glas koji je govorio uzvienom velianstvenou koja je potresla brda, uenici su popadali po zemlji. Ostali su niice, sakrivenih lica, sve dok im se Isus nije pribliio i dodirnuo ih, rasteravi njihov strah svojim dobro poznatim glasom: Ustanite, i ne bojte se. Usudivi se podignuti svoje oi, videli su da je slava nebeska prola, a Mojsije i Ilija iezli. Stajali su na brdu sami sa Isusom. P o g l a v l j e 47. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 17,921; ***Marku 9,929; ***Luki 9,3745. SLUBA Isus i Njegovi uenici celu no proveli su na brdu, a kad se Sunce rodilo, sili su u dolinu. Duboko zamiljeni i utljivi uenici su bili ispunjeni strahopotovanjem. ak ni Petar nije imao to da kae. Rado bi ostali na tom svetom mestu taknutom nebeskom svetlou na kome je Boji Sin otkrio svoju slavu, ali trebalo je izvriti zadatak za narod koji je na sve strane ve traio Isusa. U podnoju brda skupilo se veliko mnotvo predvoeno ostalim uenicima, koji su znali kamo je Isus otiao. Dolazei, Spasitelj je zapovedio trojici svojih pratilaca da nita ne govore o onome emu su bili svedoci: Nikom ne kazujte to ste videli dok sin oveij iz mrtvih ne ustane. O otkrivenju koje su dobili, uenici su trebali razmiljati u svojim srcima, ne objavljujui ga javno. Prenosei ga mnotvu izazvali bi samo podsmeh ili praznu znatielju. ak i devetorica apostola nee razumeti prizor sve do nakon Hristovog vaskrsenja iz mrtvih. Kako su sporo shvatala ak i ova trojica omiljenih uenika vidi se iz injenice to su se, bez obzira na ono o emu je Hristos govorio da Ga oekuje, meusobno pitali to bi trebalo znaiti vaskrsenje iz mrtvih. Ipak, nisu traili nikakvo objanjenje od Isusa. Njegove rei o budunosti ispunjavale su ih alou; nisu traili nikakvo daljnje otkrivenje o onome to su smatrali da se moda nikada nee dogoditi. Kad su ljudi u ravnici ugledali Isusa, potrali su Mu u susret, pozdravljajui Ga potovanjem i radou. Ipak, Njegovo otreo oko zapazilo je da su vrlo zbunjeni. Uenici su izgledali smeteni. Upravo se desilo neto to im je nanelo ponienje i gorko razoaranje.
184
Dok su ekali u podnoju brda, jedan otac doveo im je svog sina da ga oslobode nemog duha koji ga je muio. Kad je Isus poslao dvanaestoricu da propovedaju po Galileji, apostoli su dobili vlast nad neistim duhovima da ih izgone napolje. Dok su ili jaki u veri, zli duhovi pokoravali su se njihovoj rei. sad su u Hristovo ime naredili duhu koji je muio svoju rtvu da je napusti; ali zli duh samo im se podsmevao razmeui se iznova svojom moi. Nespremni da objasne svoj neuspeh, uenici su osetili da nanose sramotu sebi i svom Uitelju. U mnotvu je bilo knjievnika koji su dobro iskoristili ovu priliku da ih ponize. Gurajui se oko uenika, obasipali su ih pitanjima, elei dokazati kako su oni i njihov Uitelj varalice. rabini su pobedonosno objavili da je ovde zao duh koga ni uenici a ni sam Hristos ne mogu savladati. Narod je bio sklon da pristane uz knjievnike i mnotvom je ovladao oseaj prezira i poruge. Meutim, optube su iznenada prestale. Videi da se Isus i tri uenika pribliavaju, narod je brzo promenio raspoloenje i okrenuo se da ih sretne. No zajednice s nebeskom slavom ostavila je traga na Spasitelju i njegovim pratiocima. Na njihovoj pojavi poivala je svetlost koja je strahopotovanjem ispunjavala one koji su ih gledali. Knjievnici su u strahu uzmakli, dok je narod dobrodlicom pozdravio Isusa. Kao da je bio oevidac svega to se dogodilo, Spasitelj je doao do mesta sukoba i upravljajui svoj pogled na knjievnike, upitao je: ta se prepirete s njima? Glasovi koji su pre toga bili tako samopouzdani i izazovni, sad su utihnuli. Celim mnotvom zavladao je muk. Sad je ojaeni otac prokrio svoj put kroz mnotvo i bacivi se pred Isusove noge, izlio svoju nevolju i razoaranje. Uitelju, rekao je, dovedoh k tebi sina svojega u kome je duh nem. I svaki put kad ga lomi I rekoh uenicima tvojim da ga isteraju; i ne mogoe. Isus je pogledao oko sebe na zanemjelo mnotvo, svadljive knjievnike, zbunjene uenike. itao je neverstvo u svakom srcu i glasom punim alosti uzviknuo je: O rode neverni! dokle u s vama biti? dokle u vas trpeti? Tada je naloio nesrenom ocu: Dovedi mi sina svojega amo. Doveli su deaka i kad se Spasiteljev pogled spustio na njega, zao duh bacio ga je na zemlju u grevima agonije. Leao je valjajui se i bacajui pjenu, parajui vazduh svojim neljudskim kricima. Ponovo su se Knez ivota i knez sila tame sreli na bojnom polju Hristos u ispunjavanju svoje misije da propovedam zarobljenima da e se otpustiti da otpustim sunje (***Luka 4,18), a Sotona u elji da svoju rtvu zadri pod svojom vlau. Aneli svetlosti i ete zlih anela, nevidljivi, doli su blizu da posmatraju sukob. Isus je za trenutak dozvolio zlom duhu da pokae svoju silu, da bi oni koji su to gledali mogli razumeti osloboenje koje e se ostvariti. Mnotvo je posmatralo zaustavljenog daha, a otac u borbi izmeu nade i straha. Isus je zapitao: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? Otac je opisao duge godine patnji i tada, kao da vie nije mogao izdrati, povikao je: Ako to moe pomozi nam, smiluj se na nas. Ako to moe! ak i sad otac je sumnjao u Hristovu mo. Isus je odgovorio: Ako moe verovati: sve je mogue onome koji veruje. Hristu nije nedostajala sila; ozdravljenje sina zavisilo je od oeve vere. Sa suzama koje su granule, razumevajui vlastitu slabost, otac se prepustio Hristovoj milosti, uzviknuvi: Verujem, Gospode! pomozi mojemu neverju. Isus se okrenuo deaku koji je patio i rekao: Due nemi i gluvi! ja ti zapovedam, izii iz njega i vie ne ulazi u njega. Zauo se krik i nastala je samrtna borba. Zli duh, izlazei, kao da je odnosio i ivot svoje rtve. Deak je ostao leei i nepomino i oito bez ivota. Mnotvo je aputalo: Umre. Meutim, Isus ga je uzeo za tuku, podignuo ga, i predao u savrenom zdravlju uma i tela njegovom ocu. Otac i sin slavili su
185
ime svog Izbavitelja. Mnogi se divljahu veliini Bojoj, dok su se knjievnici, pobeeni i pognute glave zlovoljno udaljili. Ako ta moe pomozi nam, smiluj se na nas. Koliko je mnogo grehom optereenih dua izgovaralo ovu molitvu. Svima odgovor Spasitelja punog saaljenja glasi: Ako moe verovati: sve je mogue onome koji veruje. Vera nas povezuje s Nebom i daje nam snagu da se uspeno borimo sa silama tame. U Hristu Bog nam je dao sredstvo za pobeivanje svake grene osobine i odupiranje svakom iskuenju, bez obzira na njegovu jainu. Meutim, mnogi oseaju da im nedostaje vera i zato ostaju odvojeni od Hrista. Neka se ove due u svojoj bespomonoj nedostojnosti oslone na milost svog saoseajnog Spasitelja. Ne gledaj na sebe, ve na Hrista! On koji je leio bolesne i izgonio zle duhove dok je hodao meu ljudima i danas je isti moni Otkupitelj. Vera dolazi iz Boje rei. Tada se uhvati za Njegovo obeanje: I koji dolazi k meni ne u ga isterati na polje. (***Jovan 6,37) Baci se pred Njegove noge sa uzvikom: Verujem, Gospode! pomozi mojemu neverju. Ne moe nikada propasti dokle god to ini nikada. U kratkom vremenskom razmaku omiljeni uenici posmatrali su vrhunac slave i ponienja. Videli su ljudsku prirodu preobraenu u Boje oblije i unienu do slinosti Sotoni. S brda na kome je razgovarao s nebeskim vesnicima, i gde Ga je glas iz sjajne slave proglasio Bojim Sinom, videli su Isusa kako silazi da se sretne s najpotresnijim i najneprihvatljivijim prizorom, s umobolnim deakom, iskrivljena lica, koji je krgutao zubima u grevima boli koju nijedna ljudska sila nije mogla otkloniti. Ovaj moni Otkupitelj, koji je samo pre nekoliko sati stajao ovenan slavom pred svojim zadivljenim uenicima, spustio se da podigne Sotoninu rtvu sa zemlje po kojoj se valjala i da je obnovljenog zdravlja uma i tela vrati ocu i njenom domu. To je bila oevidna pouka o otkupljenju Boanstvo iz Oeve slave sputa se da spasi izgubljene. To je predstavljalo i misiju uenika. ivot Hristovih slugu ne treba prolaziti samo na vrhu brda sa Isusom u trenucima duhovnog prosvetljenja. Njihov delokrug je dole u ravnici. Due koje je Sotona uinio robovima oekuju re vere i molitve da ih oslobodi. Devet uenika sad je duboko razmiljalo o gorkoj injenici svog neuspeha, pa kad je Isus opet ostao nasamo s njima, postavili su Mu pitanje: Zato ga mi ne mogosmo isterati? Isus im je odgovorio: Za neverstvo vae. Jer vam kaem zaista: ako imate vere koliko zrno goruino, rei ete gori ovoj: prei odavde tamo, i prei e, i nita ne e vam biti nemogue. A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom. Njihovo neverstvo koje ih je odvojilo od dubljeg sauea s Hristom i nemarnost kojom su posmatrali sveto delo koje im je povereno, prouzroili su njihov neusojeh u sukobu sa silama tame. Hristove rei koje su pokazivale na Njegovu smrt donele su im alost i sumnju. Izbor trojice uenika da prate Isusa na brdo, izazvalo je ljubomoru devetorice. Umesto da jaaju svoju veru molitvom i razmiljanjem o Hristovim reima, bavili su se svojim obeshrabrenjima i linim uvredama. U takvom mranom stanju otpoeli su sukob sa Sotonom. Da bi uspeli u takvom sukobu morali su pristupiti radu u drukijem duhu. Njihova vera morala se osnaiti usrdnom molitvom, postom i poniznou srca. Morali su da budu osloboeni sebinosti i ispunjeni Duhom i Bojom silom. Ozbiljna istrajna moljenja Bogu u veri veri koja vodi do potpune zavisnosti od Boga i bezrezervnog posveenja Njegovom delu mogu jedino pomoi ljudima da dobiju potporu Svetoga Duha u borbi s poglavarima i vlastima, s upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba. Ako imate vere koliko zrno goruino rekao je Isus, rei ete gori ovoj: prei odavde tamo, i prei e. Iako je goruino seme tako malo, ono sadri isti tajanstveni princip ivota koji pokree rast i najveeg drveta. Kad se zrno goruino baci u zemlju, mala klica koristi svaki sastojak koji je Bog predvideo za njenu ishranu i brzo uspostavlja stalan rast. Ako imate takvu veru, draete se Boje rei i svih korisnih sredstava koje je On odredio. Tako e jaati vaa vera i privesti vam u pomo silu s Neba. Prepreke koje je Sotona
186
postavio na vaoj stazi, iako izgledaju nepremostive kao veni bregovi, nestae pred zahtevom vere. Nita nee vam biti nemogue.
P o g l a v l j e 48. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 17,2227; 18,120; ***Marku 9,3050; ***Luki 9,4648. KO JE NAJVEI Vrativi se u Kapernaum, Isus nije otiao na dobro poznata mesta na kojima je uio narod, ve je svojim uenicima tiho potraio kuu koja je trebala da bude Njegov privremeni dom. Za vreme ostatka svog boravka u Galileji Njegova namera bila je da pouava uenike, a ne da radi za mnotvo. Na putu kroz Galileju Hristos je opet pokuao pripremiti misli svojih uenika za prizore koji su Ga oekivali. Rekao im je da treba ii u Jerusalim da bude ubijen i da ponovo vaskrsne. Dodao je neobinu i sveanu izjavu da e da bude izdan u ruke svojih neprijatelja. ak ni sada uenici nisu shvatili Njegove rei. Iako je senka velike boli pala na njih, duh suparnitva naao je mesta u njihovim srcima. Raspravljali su meusobno koga bi trebalo drati najveim u carstvu. Nmajeravali su sakriti ovu prepirku od Isusa i zato se nisu kao obino primicali k Njemu, ve su zaostajali, tako da je On bio ispred njih kad su uli u Kapernaum. Isus je itao njihove misli. On je eznuo da ih posavetuje i poui. Meutim, ekao je miran trenutak, kad e njihova srca da budu otvorena da prime Njegove rei. Uskoro, kad su stigli u grad, skuplja crkvenih prihoda priao je Petru s pitanjem: Zar va uitelj ne e dati didrahme? Ovaj porez nije bila graanska obaveza, ve verski doprinos koji je godinje svaki Jevrejin morao platiti za potpomaganje Hrama. Neplaanje ovog poreza smatralo se nevernou Hramu po miljenju rabina najteim grehom. Spasiteljev stav prema rabinskim zakonima i Njegovi jasni ukori braniteljima predaja, pruali su izgovor za optubu da On eli da unite Njegov ugled. U skupljau poreza nali su prikladnog saveznika. Petar je video u skupljaevom pitanju nagovetaj koji je napadao Hristovu odanost Hramu. Revan za ast svog Uitelja, urno je odgovorio ne savetujui se s Njim, da e Isus platiti porez. Meutim, Petra je samo delomino razumeo nameru ovog oveka koji mu je postavio pitanje. Postojali su izvesni slojevi za koje se smatralo da su osloboeni plaanja poreza. U Mojsijevo vremo Leviti, kad su bili izdvojeni za slubu u svetinji, nisu dobili nikakvo nasledstvo meu narodom. Gospod je rekao: Za to nema pleme Levijevo dela ni naljedstva s braom svojom; Gospod je naljedstvo njegovo. (***5. Mojsijeva 10,9) U Hristovo vreme svetenici i Leviti jo uvek su se smatrali posebno posveenim Hramu i od njih se nije zahtevalo da daju godinji doprinos za njegovo podravanje. Proroci su takoe bili osloboeni ovog plaanja. Zahtevajui porez od Isusa, rabini su odbacili Njegovu tvrdnju da je prorok ili uitelj, postupajui prema Njemu kao prema bilo kojoj svakidanjoj osobi. Njegovo odbijanje da plati porez znailo bi nepotovanje Hrama, dok bi se s druge strane, plaanje uzelo kao opravdanje za to to su Ga odbacili kao proroka. Samo malo pre toga, Petar je priznao Isusa kao Bojeg Sina, ali sad je propustio priliku da otkrije karakter svog Uitelja. Svojim odgovorom skupljau da e Isus platiti porez, on je ustvari potvrdio pogrenu predodbu o Njemu, koju su svetenici i poglavari pokuali razglasiti. Kad je Petar uao u kuu, Spasitelj se nije pozvao na ono to se dogodilo, ve je upitao: ta misli Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju poreze i harae, ili od svojih sinova ili od tuih? Petar je odgovorio: Od tuih! Onda je Isus rekao: Dakle ne plaaju sinovi. Dok se narod neke zemlje oporezuje
187
za izdravanje svog cara, deca vladara, toga su osloboena. Tako je i Izrael, po vlastitoj izjavi Boji narod, bio pozvan da odrava Njegovu slubu, ali Isus, Boji Sin, nije imao takvu obavezu. Ako su Leviti bili osloboeni zbog svoje povezanosti s Hramom, koliko vie je to trebao da bude On kome je Hram bio dom Njegova Oca! Da je Isus platio porez bez protivljenja, On bi ustvari podrao opravdanost zahteva i tako se odrekao svoje boanske prirode. Ali dok je smatrao za dobro da ispuni zahtev, porekao je tvrdnju na kojoj je on vio zasnovan. U nainu kako je osigurao plaanje poreza pruio je dokaz o svom boanskom karakteru. Jasno je pokazao da je On jedno s Bogom i zbog toga nije podloan porezu kao obian podanik carstva. Idi na more, naloio je Petru, i baci udicu, i koju prvu uhvati ribu, uzmi je; i kad joj otvori usta nai e stater; uzmi ga te im podaj za me i za se. Iako je svoju boansku prirodu zaodenuo u ljudsku prirodu ovim udom otkrio je svoju slavu. Bilo je oito da je to Onaj koji je preko Davida objavio: Jer je moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na hiljade. Znam sve ptice po gorama i krasota poljska preda mnom je. Da ogladnim, ne bih rekao, jer moja vasiljena i sve to je u njoj. (***Psalam 50,1012) Iako je razjasnio da ne podlee nikakvoj obavezi da plaa porez, Isus nije stupio ni u kakvu raspravu s Jevrejima o ovom predmetu, jer bi oni pogreno protumaili Njegove rei, i okrenuli ih protiv Njega. da ih ne bi sablaznio odbijanjem davanja poreza, On je uinio ono to se pravom od Njega nije moglo zahtevati. Ova pouka imae veliku vrednost za Njegove uenike. uskoro su se trebale desiti znaajne promene u njihovom odnosu prema slubi u Hramu i Hristos ih je pouio da se nepotrebno ne suprotstavljaju uspostavljenom poretku. Koliko je god mogue, treba da izbegnu pruanje povoda za pogreno tumaenje, svoje vere. Hriani ne smeju rtvovati nijedno naelo istine, no kad god je to mogue oni treba da izbegnu rasprave. Dok su Hristos i uenici bili sami u kui, a Petar otiao na more, Isus je pozvao druge k sebi i upitao: ta se prepiraste putem meu sobom? Isusovo prisustvo i Njegovo pitanje ceo predmet postavili su pod sasvim drukije svetlo od onoga u kome im se pojavljivao dok su se usput prepirali. Nisu progovorili zbog sramote i samoosuivanja. Isus im je rekao da e umreti za njih, pa se njihovo sebino vlastoljublje nalo u bolnoj suprotnosti s Njegovom nesebinom ljubavi. Kad im je rekao da e da bude ubijen i da e ponovo ustati, Isus ih je pokuao uvesti u razgovor o velikoj probi njihove vere. Da su bili spremni da prihvate ono to im je On eleo objaviti, bili bi poteeni gorkih patnji i oajanja. Meutim, iako je tako otvoreno govorio o onome to Ga oekuje, Njegovo spominjanje injenice da uskoro treba ii u Jerusalim ponovo je rasplamsalo njihovu nadu da e carstvo uskoro da bude uspostavljeno. Ovo je podstaklo pitanja o tome ko e zauzeti najvia mesta. Nakon Petrovog povratka s mora uenici su mu preneli Spasiteljevo pitanje i napokon jedan se ohrabrio da upita Isusa: Ko je dakle najvei u carstvu nebeskome? Spasitelj je okupio svoje uenike oko sebe i rekao im: Koji hoe da bude prvi neka bude od sviju najzadnji i svima sluga. U ovim reima bilo je ozbiljnosti i uticajnosti koje uenici uopte nisu mogli razumeti. Ono to je Hristos raspoznavao, oni nisu mogli da vide. Nisu razumeli prirodu Hristovog carstva i ovo nepoznavanje bilo je oevidan uzrok njihove prepirke. Meutim, stvarni uzrok leao je mnogo dublje. Objanjavajui prirodu svog carstva, Hristos je mogao privremeno uguiti njihovu raspravu, ali to ne bi dotaklo uzrok koji se nalazio mnogo dublje. ak i kad su dobili najcelovitije saznanje, svako pitanje prvenstva moglo je obnoviti nevolju. Na taj nain na Crkvu bi se navuklo zlo posle Hristovog odlaska. Rasprava oko najvieg mesta predstavljala je delovanje istog duha koji se javio u poetku velike borbe u gornjim svetovima i koja je dovela Hrista s Neba da umre. Pred njim se podignula vizija o Luciferu, sinu
188
jutra, koji je slavom nadmaivao sve anele oko prestola i koji je bio povezan s Bojim Sinom najvrim vezama. Lucifer je rekao: Izjednaiu se s vinjim (***Isaija 14,12.14), pa je elja za samouzdizanjem unela svau u nebeske prostore i proterala mnotvo Bojih eta. Da je Lucifer stvarno eleo da bude slian Svevinjem nikada ne bi napustio svoje odreeno mesto na Nebu; jer se duhu Svevinjega jasno pokazuje u nesebinoj slubi. Lucifer je eleo Boju mo, ali ne Njegov karakter. eleo je za sebe najvie mesto i svako stvorenje pokretano njegovim duhom, uinie to isto. Na taj nain neizbeno nastaju otuenost, svae i nesloga. Vlast postaje nagrada najjaih. Sotonino carstvo je carstvo prinude; svaki pojedinac smatra drugoga preprekom na svom putu napretka ili pak stepenicama po kojima e se popeti na vie mesto. Dok je Lucifer smatrao da je ono to treba dostii jednakost s Bogom, Hristos, Uzvieni, ponizio je sam sebe uzevi oblije sluge, postavi posluan do same smrti, a smrti krsteve. (***Filibljanima 2,7.8) Sad se krst nalazio upravo pred Njim, a Njegovi uenici bili su toliko ispunjeni samoivou pravim naelom Sotoninog carstva da nisu mogli saoseati sa svojim Gospodom niti ak razumeti dok je govorio o svom ponienju za njih. Vrlo neno, ali sa sveanim naglaskom, Isus je pokuao ispraviti zlo. On je pokazao koje naelo vlada u nebeskom carstvu i u emu se sastoji prava veliina ocenjena merilima nebeskih dvorova. One koji su pokretali ponos i ljubav prema isticanju, mislili su o sebi i nagradi koju e dobiti, a ne o tome kako e vratiti Bogu darove koje su primili. Oni nee imati nikakvog mesta u nebeskom carstvu, jer su se uvrstili u Sotonine redove. Pre asti ide poniznost. da popuni visoko mesto pred ljudima, Nebo bira radnika koji, kao Jovan Krstitelj, pred Bogom zauzima nisko mesto. Uenik koji najvie lii detetu najuspeniji je u radu za Boga. Nebeska bia mogu saraivati s onim koji ne eli uzvisiti sebe, ve spasiti ljude. Onaj koji najdublje osea svoju potrebu za boanskom pomoi, molie se za nju, pa e mu Sveti Duh darovati deo Isusove svetlosti, to e ojaati i uzdii duu. Nakon susreta s Hristom poi e da radi za one koji umiru u svojim gresima. On je pomazan za svoju slubu i imae uspeha tamo gde bi mnogi ueni i umni pretpjeli neuspeh. Ali, kad se ljudi uzvise, smatrajui da su nezamenljivi za uspeh Bojeg velikog plana, Gospod e uiniti da ostanu po strani. Tako e se jasno pokazati da Gospod ne zavisi od njih. Rad nee stati zato to su uklonjeni iz njega, nego e ii napred s veom silom. Isusovim uenicima nije bilo dovoljno da samo budu poueni o prirodi Njegovog carstva. Bila im je potrebna promena srca koja bi ih dovela u sklad s Njegovim naelima. Pozvavi dete k sebi, Isus ga je doveo meu njih, uzeo neno u svoje naruje i rekao: Ako se ne povratite i ne budete kao deca, ne ete ui u carstvo nebesko. Jednostavnost, zaboravljanje na sebe i deja ljubav ispunjena poverenjem osobine su koje Nebo ceni. To su osobine prave veliine. Isus je ponovo objasnio uenicima da se Njegovo carstvo ne odlikuje zemaljskim dostojanstvom i razmetljivou. Kod Isusovih nogu zaboravljaju se sva ova posebna obeleja. Bogati i siromani, ueni i neobrazovani sreu se ne pomiljajui na drutevni sloj, ili svetovno prvenstvo. Svi se sreu kao due otkupljene krvlju, podjednako zavisni od Onoga koji ih je otkupio Bogu. Iskrena, skruena dua dragocena je u Bojim oima. On stavlja svoj peat na ljude ne prema drutvenom sloju, ne prema njihovom bogatstvu, ne prema njihovoj umnoj veliini, ve prema njihovom jedinstvu s Hristom. Gospod slave zadovoljan je onima koji su krotka i ponizna srca. Ti mi daje, rekao je David, tit spasenja svojega; i milost tvoja, kao bitni sastojak ljudskog karaktera, ini me velika. (***Psalam 18,35)
189
Ko jedno ovako dete primi u ime moje, rekao je Isus, mene prima; a ko mene primi ne prima mene nego onoga koji je mene poslao. Ovako veli Gospod: nebo je presto moj i zemlja podnoje nogama mojim ali na koga u pogledati? na nevoljnoga i na onoga ko je skruena duha i ko drhe od moje rei. (***Isaija 66,1.2) Spasiteljeve rei probudile su u uenicima oseaj nepoverenja prema sebi. Odgovor nije ni na kog posebno aludirao, ali Jovan je bio podstaknut da upita je li u jednom sluaju njegov postupak bio pravilan. U detinjem duhu izloio je taj predmet Isusu. Uitelju, rekao je on, videsmo jednoga gde imenom tvojim izgoni avole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama. Spreavanje ovog oveka Jakov i Jovan smatrali su da brane ast svog Gospoda, ali poeli su uviati da su bili ljubomorni radi sebe samih. Priznali su svoju greku i prihvatili su Hristov ukor: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim udo inio da moe brzo zlo govoriti za mnom. Nije se smelo odbaciti nikoga ko je na bilo koji nain pokazao prijateljstvo prema Hristu. Bilo je mnogo onih koji su duboko pokrenuti Hristovim karakterom i delima otvarali u veri svoja srca Njemu, pa su uenici, koji nisu mogli da itaju pobude, morali da budu paljivi da ne obeshrabre ove due. Kad Isus ne bude vie u telu bio meu njima, i delo bude preputeno njihovim rukama, ne smeju se odati sebinom i iskljuivom duhu, ve otkriti isto dalekoseno sauee koje su videli kod svog Uitelja. injenica da se neko u svemu ne usklauje s naim linim zamislima i shvatanjima nije opravdanje za to to mu zabranjujemo da radi za Boga. Hristos je veliki Uitelj; mi ne treba da sudimo ni zapovedamo, ve da svi u poniznosti sedimo kraj Isusovih nogu i uimo se od Njega. Svaka dua koju je Bogu uinio revnosnom predstavlja kanal preko kojeg e Hristos otkriti svoju ljubav koja prata. Kako bismo trebali da budemo paljivi da ne bismo obeshrabrili nekog od nosilaca Boje svetlosti i tako presekli zrake kojima bi On obasjao svet! Grubost ili hladnoa koji neki od uenika pokazuju prema osobi koju Hristos privlai takav in kao onaj Jovanov, kad je zabranio oveku da ini uda u Hristovo ime moe skrenuti stope na neprijateljsku stazu i prouzrokovati gubitak jedne due. Za takvoga koji to ini Isus je rekao: Bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenini o vratu njegovu i da se baci u more. Zatim je dodao: I ako te ruka tvoja sablanjava, odseci je; bolje ti je bez ruke u ivot ui, nego li s obe ruke ui u pakao, u oganj veni. I ako te noga tvoja sablanja, odseci je; bolje ti je ui u ivot jromu, nego li s dve noge da te bace u pakao. (***Marko 9,4345) emu ovaj ozbiljan govor, od koga nijedan drugi ne moe da bude stroi? Zato jer je sin oveij doao da nae i spase to je izgubljeno. Zar e onda Njegovi uenici pokazivati manje obzira prema duama svojih blinjih od obzira koji je pokazivalo Velianstvo Neba? Za svaku duu plaena je beskrajna cena i zato je straan greh odvratiti jednu duu od Hrista, tako da e za nju da budu uzaludni Spasiteljeva ljubav, ponienje i samrtne muke. Teko svetu od sablazni! jer je potrebno da dou sablazni! (***Matej 18,7) Svet, podstaknut od Sotone, sigurno e se suprotstavljati Hristovim sledbenicima i teie da uniti njihovu veru, ali teko onome koji je uzeo Hristovo ime, a nae se da obavlja ovaj posao. Naeg Spasitelja poniavaju oni koji tvrde da Mu slue, ali koji pogreno predstavljaju Njegov karakter, a time su mnogi prevareni i povedeni na pogrene staze. Svaku naviku ili obiaj koji bi vodio u greh nanevi sramotu Hristu, bez obzira na rtve, bolje je odbaciti. Ono to obeauje Boga ne moe koristiti dui. Nebeski blagoslov ne moe da prati nijednog oveka koji kri vena naela pravde. Samo jedan greh kojem se ugaa dovoljan je da unizi karakter i zavede druge. Kad bismo odsekli nogu ili ruku, ili kad bismo ak i oko izvadili da bi spasili telo od smrti, koliko bismo trebali da budmo odluniji da odbacimo greh koji donosi smrt dui!
190
U odreenoj slubi svakoj rtvi dodavala se sol. Ovo, kao i rtvovanje tamjana, oznaavalo je da jedino Hristova pravda moe tu slubu uiniti prihvatljivom Bogu. Pozivajui se na ovaj postupak, Isus je rekao: Svaka e se rtva solju posoliti. Imajte so u sebi, i mir imajte meu sobom. Svi koji ele prineti sebe u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu (***Rimljanima 12,1) moraju primiti spasonosnu sol, pravdu naeg Spasitelja. Tada oni postaju so zemlji, i kao to so uva od raspadanja tako oni spreavaju zlo meu ljudima. (***Matej 5,13) Meutim, ako je so izgubila svoj ukus, ako pobonost postoji samo po imenu bez Hristove ljubavi, tada tu nema nikakve sile za dobro. Taj ivot ne moe izvriti nikakav spasonosni uticaj na svet. Vaa snaga i delotvornost u izgraivanju Mog carstva, kae Isus, zavisi od vaeg primanja Mog Duha. Morate postati uesnici u Mojoj milosti, da biste postali miris ivota na ivot. Tada nee biti nikakvog suparnitva, nikakve sebinosti, nikakve elje za najviim poloajem. Imaete takvu ljubav koja ne trai svoje, ve dobro drugih. Neka grenik koji se kaje upravi svoje oi na Jagnje Boije koje uze na se grehe sveta, (***Jovan 1,29) i gledanjem doivi promenu. Njegovo strahovanje pretvorie se u radost, njegove sumnje u nadu. Izniknue zahvalnost. Kameno srce je razbijeno! Bujica ljubavi izliva se u srce. Hristos je u njemu izvor vode koja tee u veni ivot. Kad gledamo Isusa, oveka boli, upoznatog s tugom, kako radi na spaavanju izgubljenih, kako ga poniavaju, preziru, ismehuju, gone iz grada u grad, dok nije ispunio svoju misiju; kad Ga gledamo u Getsimaniji, s krupnim kapima krvavog znoja i kako na krstu umire u samrtnim mukama kad ovo vidimo, nae ja nee vie buno zahtevati da bude cenjeno. Gledajui na Isusa postideemo se svoje hladnoe, svoje neosetljivosti, svoje sebinosti. Biemo spremni da budemo neto ili nita, tako da od srca moemo sluiti Uitelju. Radovaemo se da nosimo krst za Isusom, da trpimo iskuenje, sramotu ili progonstvo za Njega koga volimo. Duni smo dakle mi jaki slabih nositi, i ne sebi ugaati. (***Rimljanima 15,1) Nijedna dua koja veruje u Hrista, iako joj vera moe da bude slaba a koraki nesigurni kao u maloga deteta, ne sme prezirati. Svim onim to smo kao prednost dobili nad drugima bilo to obrazovanje ili uglaenost, plemenitost karaktera, hriansko vaspitanje, versko iskustvo duni smo onima koji imaju manje mogunosti i koliko god to lei u naoj moi treba da im sluimo. Ako smo jaki, moramo podupreti ruke slabih. Aneli slave koji stalno gledaju lice nebeskog Oca raduju se slubi ovim najmanjima. Oni se posebno brinu za due koje su ustraene, koje imaju mnoge neprijatne crte karaktera. aneli su uvek prisutni tamo gde su najpotrebniji, kraj onih koji imaju najee borbe sa sobom i ije prilike su vrlo obeshrabrujue. U ovoj slubi saraivae Hristovi pravi sledbenici. Ako bi ko od ovih malih bio pobeen i uinio neko zlo protiv vas, tada je va zadatak da ga pokuate vratiti dobru. Nemojte oekivati od njega da prvi uini napor za pomirenje. to vam se ini?, rekao je Isus, Kad ima jedan ovek sto ovaca pa zae jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ne ide da trai onu to je zala? I ako se dogodi da je nae, zaista vam kaem da se njoj vie raduje nego onima devedeset i devet to nisu zale. Tako nije volja oca vaega nebeskoga da pogine jedan od ovih malih. U duhu krotkosti i uvajui sebe da i ti ne bude iskuan (***Galatima 6,1) idi onome koji grei i pokaraj ga meu sobom i njim samim. Nemoj ga osramotiti, iznosei njegovu krivicu drugima, niti nanositi sramotu Hristu objavljujui greh ili pogreku onoga koji niti nanositi sramotu Hristu objavljujui greh ili pogreku onoga koji nosi Njegovo ime. esto se onome koji grei mora jasno izneti istina; on se mora dovesti dotle da uvidi svoju pogreku, da bi se mogao popraviti. Meutim, ti ne treba da sudi ili osuuje. Nemoj uiniti nikakav pokuaj da bi opravdao samoga sebe. neka sav tvoj trud bude za njegovo obnovljenje. U postupanju s ranama due potreban je najneniji dodir, najtananija osetljivost. jedino ljubav
191
koja istie iz oveka s Golgote ovde moe da bude od koristi. Sa saaljivom nenou neka brat postupa s bratom, pa ako uspe, on e spasti duu od smrti i pokriti mnotvo greha. (***Jakov 5,20) Meutim, ak i ovaj napor moe biti nedovoljan. Tada, rekao je Isus: Uzmi sa sobom jo jednoga ili dvojicu. Mogue je da e njihov zdrueni uticaj prevladati tamo gde je uticaj prvoga ostao neuspean. Budui da nisu bili uesnici u toj tekoi, oni e najverojatnije delovati nepristrasno, pa e ta injenica njihovom savetu dati vee znaenje kod onoga koji grei. Ako ih tada ne bude posluao, onda, a nikako pre toga, to pitanje treba izneti pred ceo skup vernika. Neka se vernici, kao Hristovi predstavnici, ujedine u molitvi i usrdnoj molbi s ljubavlju da bi se prestupnik popravio. Sveti Duh e govoriti preko svojih slugu, molei zabludelog da se vrati Bogu. Apostol Pavle, nadahnut, kae: Kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo, pomirite se s Bogom (***2. Korinanima 5,20) Onaj koji odbaci ovaj zajedniki predlog, prekinuo je vezu koja ga spaja s Hristom, i tako se sam osvojio od zajednice vernih. Nakon toga, kae Isus, da ti bude neznaboac i carinik. Meutim, on se ne sme smatrati odstranjinim od Boje milosti. Neka se bude prezren ili zanemaren od svoje ranije brae, ve njegovan s nenou i saoseanjem, kao jedna od izgubljenih ovaca koju Hristos jo uvek eli dovesti u svoj tor. Hristovo uputstvo o postupku prema zabludelom ponavlja u znatno odreenim obliku uenje dato Izrailju preko Mojsija: Nemoj mrzeti na brata svojega u srcu svojem; slobodno iskaraj blinjega svoga, i nemoj trpeti greha na njemu. (***3. Mojsijeva 19,17) to znai, ako ko zanemari dunost pokuaja da vrati one koji su u zabludi i grehu, koju je Hristos odredio, on postaje sudionikom u grehu. Za zla koja smo mogli zaustaviti, isto smo toliko odgovorni kao da smo sami krivi za ta dela. Meutim, onome koji ini zlo treba da usmerimo panju na zlo. To ne smemo nainiti predmetom svojih meusobnih komentara i kritikovanja; ak ni nakon kazivanja crkvi, nemamo pravo da to ponovimo drugima. Saznanje o grekama hriana bie samo uzrok spoticanja za svet koji ne veruje; a razmiljanjem o ovome, moemo imati samo tetu, jer posmatranjem i mi se menjamo. U tenji da ispravimo greke nekog brata, Hristov Duh e nas voditi da ga titimo, koliko je god to mogue od kritikovanja ak i njegove brae i jo mnogo vie od prekora nevernog sveta. I sami greimo i potrebna nam je Hristova milost i pratanje, pa upravo onako kako elimo da On postupa s nama, On nam nalae da i mi postupamo jedan prema drugome. togod sveete na zemlji bie svezano na nebu, i togod razdreite na zemlji bie razdreeno na nebu. Vi delujete kao poslanici Neba i vae delo je za venost. Meutim, sami ne moramo nositi ovu veliku odgovornost. Gde god se iskrenim srcem slua Njegova re, tu i Hristos prebiva. On nije prisutan samo na skupovima u crkvi, ve e da bude i tamo gde god se uenici, ma koliko ih malo bilo, sastaju u Njegovo ime. Tako On kae: Ako se dva od vas sloe na zemlji u emu mu drago, za to se uzmole, dae im otac moj koji je na nebesima. Isus izjavom: Otac moj koji je na nebesima kao da podsea svoje uenike da On, dok je svojom ljudskom prirodom povezan s njima, sudeluje u njihovim iskuenjima i saosea s njima u njihovim patnjama, On je svojom boanskom prirodom povezan s prestolom Beskonanoga. Kakve li sigurnosti! Nebeska sveta bia sjedinjuju se s ljudima saoseajui i radei na spaavanju onih koji su izgubljeni. Sva sila Neba sjedinjuje se s ljudskom sposobnosti da due privue Hristu.
192
P o g l a v l j e 49. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 7,115; 3739. NA PRAZNIK SENICA Tri put godinje zahtevalo se od Jevreja da se iz verskih razloga okupe u Jerusalimu. Skriven u stubu od oblaka Izrailjev nevidljivi Voa dao je uputstva o ovim skupovima. Za vreme ropstva Jevreja, ona se nisu mogla potovati, ali kad se narod vratio u svoju zemlju, svetkovanje ovih spomen-obiaja jo jednom je poelo. Prema Bojoj zamisli ove godinjice trebale su podseati narod na Njega. Ali, s malo iznimaka, svetenici i narodne voe izgubili su iz vida ovaj cilj. Onaj koji je osnovao ove narodne skupove i koji je shvatao njihovo znaenje bio je oevidac njihove izopaenosti. Praznik senica bio je poslednji godinji skup. Bog je eleo da u ovo vreme narod razmilja o Njegovoj dobroti i milosti. Cela zemlja bila je pod Njegovim vodstvom, primajui Njegov blagoslov. Danju i nou Njegovo staranje nije prestajalo. Sunce i kia uinili su da zemlja daje svoj rod. Ljetina je sakupljena u palestinskim dolinama i ravnicama. Masline su bile obrane, a dragoceno ulje uskladiteno. Palma je donela svoje obilje. Rumeni grozdovi bili su izmuljani u vinarskim tiskovima. Praznik je trajao sedam dana i za njegovu svetkovinu stanovnici Palestine, zajedno s mnogima iz drugih zemalja, ostavljali su svoje domove i dolazili u Jerusalim. Narod je dolazio iz bliza i daleka nosei u rukama znake svoje radosti. Stari i mladi, bogati i siromani, svi su nosili neki dar kao prilog zahvalnosti Onome koji je krunisao godinu svojom dobrotom i uinio da Mu stope budu pune masti. /***Psalam 65,11/ Sve to je moglo zadovoljiti oko i uveliati svenarodnu radost doneseno je iz gora, pa je grad izgledao kao krasna uma. Ovaj Praznik nije bio samo izraz zahvalnosti za etvu ve i seanje na Boju zatitniku brigu o Izrailju u pustinji. Postavljajui uspomenu na ivot pod atorima, Izrailjci su tokom ovog Praznika stanovali u kolibama ili senicama od zelenog granja. Njih su podizali na ulicama, u predvorju Hrama ili na krovovima kua. Breuljci i doline oko Jerusalima bili su takoe proarani ovim prebivalitima od lia, oivevi od naroda. Vernici su proslavljali ovu posebnu priliku svetim pesmama i zahvalnou. Ovom Prazniku prethodio je Dan oienja, kad je nakon ispovedanja svojih greha narod bio proglaen pomirenim s Nebom. Na taj nain pripremljen je put za radost ove svetkovine. Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je do veka milost njegova. (***Psalam 106,1) Ove rei pobedonosno su se uzdizale, dok je raznovrsna muzika izmeana s povicima Osana, pratila zajedniko pevanje. Hram je bio sredite sveopte radosti. Tu se video sjaj rtvenih obreda. Tu je, stojei s obe strane belih mramornih stepenica svete graevine, zbor Levita predvodio slubu pevanja. Mnotvo vernika, maui palminim i mirtinim granicama, prihvatalo je pevanje i pripev bi odjekivao, da bi zatim pesmu prihvatali i pronosili glasovi koji su bili blizu i daleko, sve dok okolni breuljci nisu uzvratili jekom hvalospeva. Hram i njegova predvorja bili su nou osvetljeni vetakom svetlou. Muzika, mahanje palmovim granama, radosni uzvici Osana, veliko mnotvo naroda, nad kojim se rasipala svetlost obeenih svetiljaka, svetenike odore i velianstvenost obreda, spojili su se u prizor koji je ostavljao dubok utisak na posmatrae. Meutim, najupeatljiviji obred svetkovine, onaj koji je izazvao najveu radost, bio je obred koji je obnavljao uspomenu na jedan dogaaj iz pustinje. U osvit dana, svetenici dugim i prodornim zvukom zatrubili su svojim srebrnim trubama, a trube koje su odgovarale i radosni uzvici naroda iz njihovih senica, odjekivali su brdima i dolinama, pozdravljajui praznini dan. Zatim je svetenik iz tekue vode Kedrona zahvatao krag vode i podiui ga visoko, uz zvuk
193
truba, penjao se irokim stepenicama Hrama, laganim i odmerenim korakom pratei takt muzike i pevajui: Evo, stoje noge nae na vratima tvojim, Jerusalime! (***Psalam 122,2) Donosio je krag do oltara koji je bio smeten usred predvorja za svetenike. Tu su se nalazila dva srebrna suda, a kraj svakog stajao je po jedan svetenik. Krag vode ispranjen je u jedan sud, a krag vina u drugi; sadraj obiju sudova otjecao je u jednu cev koja je bila povezana sa kedronom i tako odvoen do Mrtvog mora. Ovo otjecanje posveene vode predstavljalo je izvor koji je na Boju zapovest potekao iz stene da bi ugasio e deci Izrailjevoj. Tada bi se zaorila radosna pesma. Jer mi je sila i pesma Gospod Bog; S radou ete crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja. (***Isaija 12,2.3) Dok su Josifovi sinovi pripremali da prisustvuju Prazniku senica, zapazili su da Hristos ne ini nijedan pokret koji bi oznaavao Njegovu nameru da na njemu sudeluje. Posmatrali su Ga sa zabrinutou. Od izleenja u Vitsaidi, On nije prisustvovao narodnim skupovima. Da bi izbegao beskorisne sukobe s voama u Jerusalimu, ograniio je svoj rad na Galileju. Njegovo oevidno zanemarivanje velikih verskih skupova i neprijateljstvo koje su svetenici i rabini pokazivali prema Njemu, zbunjvalo je narod oko Njega, ak i Njegove uenike i Njegovu rodbinu. U svojim poukama isticao je blagoslove iz poslunosti Bojem zakonu, a sam je izgledao ravnoduan prema slubi koju je Bog uspostavio. Njegovo druenje sa carinicima i drugima koji su bili na loem glasu, Njegovo nepotovanje rabinskih propisa i sloboda kojom je odbacio obiajne zahteve u vezi sa Subotom, sve kao da Ga je postavljalo nasuprot verskim zvaninicima, uzrokujui mnogobrojna pitanja. Njegova braa smatrala su da grei to se otuuje od velikih i uenih ljudi iz naroda. Oseali su da su ovi ljudi u pravu i da Isus grei to se stavlja nasuprot njima. Meutim, bili su svedoci Njegovog besprekornog ivota, pa iako se nisu ubrajali u Njegove uenike, bili su duboko dirnuti Njegovim delima. Njegova omiljenost u Galileji godila je njihovom slavoljublju. Jo su se nadali da e dati oit dokaz svoje moi, to bi fariseje navelo da uvide kako On jesto ono to je tvrdio da jest. to ako bi On bio Mesija, Car Izrailjev! Gajili su ovu misao s gordim zadovoljstvom. Oni su toliko to eleli da su podsticali Hrista da ide u Jerusalim. Izii odavde, govorili su, i idi u Judeju, da i uenici tvoji vide dela tvoja koja ini. Jer niko ne ini to tajno a sam trai da je poznat. Ako to ini javi sebe svetu. Re ako izraavala je sumnju i neverstvo. Oni su mu pripisivali kukaviluk i slabost. Ako zna da je Mesija, emu onda ta udna uzdrljivost i nedelotvornost? Ako stvarno poseduje takvu silu, zato onda hrabro ne poe u Jerusalim i ne odbrani svoje pravo? Zato da ne izvri u Jerusalimu ona velianstvena dela o kojima se govori da ih je inio u Galileji? Nemoj se skrivati po zabaenim oblastima, govorili su oni, i initi ta silna dela u korist neukih seljaka i ribara. Pojavi se u glavnom gradu, pridobij podrku svetenika i poglavara i ujedini narod u uspostavljanju novoga carstva. Ova Isusova braa prosuivala su iz sebinih pobuda, koje se tako esto nalaze u srcima onih koji su eljni isticanja. Ovaj duh vladao je svetom. Bili su uvreeni zato to je Hristos proglasio sebe Hlebom ivota, umesto da trai zemaljski presto. Bili su duboko razoarani kad Ga je napustilo toliko puno Njegovih uenika. Okrenuli su se od Njega da bi izbegli krst priznanja onoga to su otkrivala Njegova dela da je On Poslani od Boga. Tada im ree Isus: vreme moje jo nije dolo, a vreme je vae svagda gotovo. Ne moe svet mrzeti na vas. Vi iziite na praznik jer ja svedoim zanj da su dela njegova zla. Vi iziite na praznik ovaj; ja jo ne u izii na praznik ovaj, jer se moje vreme jo nije navrilo. Rekavi im ovo osta u Galileji. Njegova braa su Mu govorila zapovednikim glasom, odreujui Mu put kojim treba da ide. Vratio im je njihov prekor, svrstavajui ih ne sa svojim uenicima punim samoodricanja, ve sa svetom. Ne moe svet mrzeti na vas, rekao je On, a na mene mrzi, jer ja svedoim zanj da su dela njegova zla. Svet ne mrzi one koji su mu slini po duhu; on ih voli kao svoje.
194
Svet za Hrista nije bilo mesto spokojstva i samouzdizanja. On nije ekao priliku da prigrli njegovu mo i slavu. On za Njega nije imao takvu nagradu. Bio je mesto na koje Ga je poslao Njegov Otac. On je bio darovan za ivot sveta, da ostvari veliki plan otkupljenja. On je ostvarivao svoje delo za pali ljudski rod. Meutim, nije smeo da bude nepromiljen, niti da uri u opasnost, niti da ubrzava krizu. Svaki dogaaj u Njegovom radu imao je svoj odreeni as. On je morao strpljivo ekati. Znao je da treba primiti mrnju sveta, znao je da e Njegov rad okruniti smrt; ali prerano se izloiti ovome ne bi bila volja Njegovo Oca. Iz Jerusalima glas o Hristovim udima rairio se posvida gde su Jevreji bili rasejani, pa iako mnogo meseci nije prisustvovao praznicima, zanimanje za Njega nije se smanjilo. Mnogi su doli iz raznih delova sveta na Praznik senica u nadi da e Ga videti. Na poetku svetkovine mnogi su se raspitivali za Njega. Fariseji i poglavari oekivali su Ga da doe, u nadi da e imati priliku da Ga osude. Oni su se zabrinuto raspitivali: Gde je on?, ali niko nije znao. U svim umovima najvanija misao bila je misao o Njemu. Iz bojazni od svetenika i poglavara niko se nije usuivao da Ga prizna za Mesiju, ali svuda su se vodili tihi ozbiljni razgovori o Njemu. Mnogi su Ga branili kao Onoga koga je Bog poslao, dok su Ga drugi proglasili za varalicu naroda. U meuvremenu Isus je tiho stigao u Jerusalim. Izabrao je jednu usamljenu stazu kojom e ii, da bi izbegao putnike koji su se sa svih strana uputili prema gradu. Da se pridruio bilo kom karavanu koji je putovao na Praznik, panja svih prilikom ulaska u grad bila bi usmerena Njemu i narodno iskazivanje raspoloenja prema Njemu pokrenulo bi vlasti protiv Njega. To je trebalo izbei, te je zato izabrao da putuje sam. Usred svetkovine, kad je uznemirenost zbog Njega dostigla svoj vrhunac, On je u prisustvu mnotva uao u predvorje Hrama. Zbog Njegovog odsustva s praznika postojale su tvrdnje da se ne usuuje doi pod vlast svetenika i poglavara. Svi su bili iznenaeni Njegovim dolaskom. Umuknuo je svaki glas. Svi su se divili dostojanstvu i hrabrosti Njegova dranja usred monih neprijatelja koji su jedva ekali da Mu oduzmu ivot. Stojei tako, u centru panje silnoga mnotva, Isus im se obratio kao to to ovek nikada nije uinio. Njegove rei otkrivale su poznavanje zakona i Izrailjevih ustanova, rtvene slube i uenja proroka, uvelike premaujui znanje svetenika i rabina. On je prokrio put kroz prepreke formalizma i predaja. Prizori budueg ivota kao da su se razvili pred Njim. Kao onaj koji vidi Nevidljivog, govorio je o zemaljskom i nebeskom, o ljudskom i boanskom s potpunom sigurnou. Njegove rei bile su jasne i uverljive, i opet kao u Kapernaumu narod je bio zadivljen Njegovim uenjem: Jer njegova beseda bee silna. (***Luka 4,32) Raznolikim opisima upozorio je svoje sluaoce na nesreu koja e stii sve jer svesno odbijaju blagoslove koje im je On doao doneti. On im je pruio svaki mogui dokaz da je doao od Boga i uinio svaki napor koji ih je mogao privesti do pokajanja. On ne bi bio odbaen i ubijen od svoga naroda da ga je mogao spasiti od krivice za takvo delo. Svi su se divili Njegovom poznavanju zakona i proroanstava, a pitanje je ilo od jednog do drugog: Kako ovaj zna knjige, a nije se uio? ko god nije uio u rabinskim kolama, smatralo se, nije spreman da bude verski uitelj, te su kako Isusa tako i Jovana Krstitelja proglasili neukima jer nisu dobili takvo obrazovanje. Oni koji su ih sluali bili su iznenaeni njihovim poznavanjem Pisma, jer nijedan od njih nije se uio. Istina, od ljudi ga nisu stekli, ali Bog na Nebu bio je njihov Uitelj i od Njega su primili najuzvieniju vrstu mudrosti. Dok je Isus govorio u predvorju Hrama, ljudi su sluali skoro bez daha. Oni isti ljudi koji su bili Njegovi najei protivnici oseali su se nemonima da Mu uine neko zlo. Za trenutak zaboravili su na sve drugo.
195
Dan za danom On je uio narod sve do u poljednji veliki dan praznika. Jutro ovog dana zateklo je ljude izmorene od dugog preznovanja. Iznenada Isus je podigao svoj glas, koji je zvonko odjekivao kroz predvorje Hrama: Ko je edan neka doe k meni i pije. Koji me veruje, kao to pismo ree, iz njegova tela potei e reke ive vode. Stanje naroda uinilo je ovaj poziv vrlo snanim. Oni su bili zauzeti stalnim prizorima raskoi i svetkovine, njihove oi bile su zaslepljene svetlou i bojama, a njihove ui oarane najraskonijom muzikom, ali u celokupnom nizu obreda nije bilo niega to bi ispunilo potrebe duha, nita to bi ugasilo e due za onim to ne propada. Isus ih je pozvao da dou i piju sa izvora ivota, koji e u njima da bude izvor vode koja tee u veni ivot. Svetenik je tog jutra obavljao obred koji je obnavljao uspomenu na udaranje stene u pustinji. Ta stena bila je znamen Njega, koji e svojom smru uiniti da poteku ive reke spasenja svima ednima. Hristove rei bile su voda ivota. Tamo u prisustvu okupljenog mnotva, On je posvetio sebe da bude udaren, da bi voda ivota mogla potei svetu. Udaranjem Hrista Sotona je mislio da uniti Kneza ivota; ali iz udarene Stene potekla je iva voda. Dok je Isus tako govorio narodu, njihova srca su ustreptala nekim neobinim strahopotovanjem i mnogi su bili spremni da uzviknu, zajedno sa enom Samarjankom: Daj mi te vode da ne ednim. (***Jovan 4,15) Isus je poznavao potrebe due. Sjaj, bogatstvo i asti ne mogu ispuniti srce. Ko je edan neka doe k meni. Bogati i siromani, uzvieni i ponieni podjednako su dobrodoli. On obeava da e rasteretiti duu, uteiti alosne i podariti nadu klonulima duhom. Mnogi od onih koji su sluali Isusa bili su alosni zbog neispunjenih nada, mnogi su tajno trpeli, mnogi su eznuli da zadovolje svoje neumorne elje za stvarima ovoga sveta i hvalom ljudi; ali kad su sve zadobili, utvrdili su da su se trudili samo da bi stigli do provaljenog studenca na kojem nisu mogli ugasiti svoju e. Usred blistavih, radosnih prizora stajali su nezadovoljni i alosni. Tada ih je iznenadni uzvik ko je edan trgnuo iz njihovog alosnog razmiljanja, i sluajui rei koje su usledile u njihovim duama zapalila se nova nada. Sveti Duh iznosio je pred njih ovo znamenje sve dok u njemu nisu videli ponudu neprocenjivog dara spasenja. Hristov poziv ednoj dui jo i danas se razlee, dopirui do nas s jo veom silom od one u kojoj se uo u Hramu poslednjeg dana praznika. Izvor je otvoren za sve. Umornim i iscrpljenim duama nudi se osveavajua voda venog ivota. Isus jo uvek poziva: Ko je edan neka doe k meni i pije. I ko je edan neka doe, i ko hoe neka uzme vodu ivota zabadava. A koji pije od vode koju u mu ja dati ne e oednjeti do veka; nego voda to u mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee u ivot veni! (***Otkrivenje 22,17; ***Jovan 4,14)
P o g l a v l j e 50. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 7,1636, 4053; 8,111. MEU ZAMKAMA Celo vreme dok je bio u Jerusalimu tokom praznika, Isusa su pratile uhode. Iz dana u dan pokuavali su Ga uutkati. Svetenici i poglavari motrili su da Ga uhvate u zamku. Nameravali su Ga spreiti silom. Meutim, to nije bilo sve. eleli su poniziti ovog galilejskog Uitelja pred narodom. Prvog dana Njegovog prisustva na svetkovini, poglavari su doli k Njemu pitajui Ga kojom vlasti ui. eleli su odvratiti panju s Njega na pitanje o Njegovom pravu da ui, a time i na svoju vlastitu vanost i vlast.
196
Moja nauka nije moja, rekao je Isus, nego onoga koji me je poslao. Ko hoe njegovu volju tvoriti, razumee je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim. (***Jovan 7,16.17) Na pitanje ovih sitniara Hristos nije odgovorio sitniarenjem, ve otkrivanjem istine koja ima ivotno znaenje za spasenje due. Razumevanje i uvaavanje istine, rekao je On, zavisi manje od uma nego od srca. Istina se mora primiti u duu, ona zahteva potinjavanje volje. Kad bi se istina mogla podvrgnuti samo razumu, gordost ne bi inila prepreku na putu za njeno primanje. Meutim, ona se mora prihvatiti delovanjem milosti na srce, pa njeno primanje zavisi od odbacivanja svakog greha koji Boji Duh otkriva. ovekove prednosti za stejacanje znanja o istini, ma kako bile velike, nee mu biti ni od kakve koristi sve dok srce ne bude otvoreno za primanje istine i dok svesno ne bude savladana svaka navika i obiaj koji se suprote njenim naelima. Onima koji se tako pokoravaju Bogu, s potenom eljom da upoznaju Njegovu volju i da je izvravaju, istina se otkriva kao Boja sila za njihovo spasenje. Oni e biti u mogunosti da naine razliku izmeu onoga koji govori za Boga i onoga koji govori sam od sebe. Fariseji nisu stavili svoju volju na stranu Boje volje. Nisu teili da saznaju istinu, ve da nau neki izgovor da je izbegnu, a Hristos je pokazao da je upravo to razlog zbog kojeg nisu razumevali Njegovo uenje. On je sad otkrio ispit pomou kojeg se pravi uitelj moe razlikovati od varalice: Koji govori sam od sebe, slavu svoju trai; a ko trai slavu onoga koji ga je poslao, on je istinit i nema u njemu nepravde. (***Jovan 7,18) Onaj koji trai svoju linu slavu govori sam od sebe. Duh sebinosti odaje svoje poreklo. Ali Hristos je traio Boju slavu. On je govorio Boje rei. To je bio dokaz da je bio ovlaten za uitelja istine. Isus je rabinima pruio dokaz o svom boanstvu time to je pokazao da im ita srca. Od izleenje u Vitsaidi stalno su kovali zavere za Njegovu smrt. Na taj nain sami su krili zakon za koji su se izdavali da ga brane. Ne dade li Mojsije vama zakon, rekao je On, i niko od vas ne ivi po zakonu? Za to traite da me ubijete? Kao bljesak munje ove rei otkrile su rabinima provaliju propasti u koju e se strovaliti. Za trenutak bili su ispunjeni strahom. Videli su da su u sukobu s beskonanom Silom. Meutim, nisu eleli primiti opomenu. Da bi sauvali svoj uticaj u narodu, morali su prikriti svoje zloinake namere. Izbegavajui Isusovo pitanje, uzviknuli su: Je li avo u tebi? ko trai da te ubije? Veto su navodili na misao da su Isusova velianstvena dela bila podstaknuta zlim duhom. Isus nije obraao panju na ovo podmetanje. On je nastavio u elji da pokae kako je Njegovo delo isceljenja u Vitsaidi bilo u skladu sa zakonom o Suboti i da je ono opravdano tumaenjem koje su sami Jevreji dali tom zakonu. rekao je: Mojsije vam dade da se obrezujete i u subotu obrezujete oveka. Po zakonu svako dete moralo je da bude obrezano osmog dana. Ako ovo odreeno vreme pada u Subotu, obred se morao tada izvriti. Koliko vie mora da je u skladu s duhom zakona to svega oveka iscelih u subotu. On ih je upozorio ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite. Poglavari su morali zauteti i mnogi u narodu uzviknuli su: Nije li to onaj kojega trae da ubiju? i gle, kako govori slobodno i nita mu ne vele; da ne doznae nai knezovi da je on zaista Krist? Mnogi izmeu Hristovih slualaca koji su bili stanovnici Jerusalima i kojima nisu bile nepoznate zavere poglavara protiv Njega, oseali su se privueni k Njemu neodoljivom silom. Pratilo ih je snano osvedoenje da je On Boji Sin. Meutim, Sotona je bio spreman da ih navede na sumnju, za to ve pripremljenim putem njihovih pohrenih pojmova o Mesiji i Njegovom dolasku. Bilo je iroko raireno verovanje da e se Hristos roditi u Vitlejemu, ali da e nakon izvesnog vremena ieznuti, a prilikom druge pojave niko nee znati otkuda je doao. Nije ih bilo malo koji su smatrali da Mesija nee imati nikakve prirodne veze s ljudskim rodom. Pa kako se narodno razumevanje o Mesijinoj slavi nije poklapalo sa
197
Isusom iz Nazareta, mnogi su bili spremni da prihvate misao: Ali ovoga znamo otkuda je; a Hristos kad doe, niko nee znati otkuda je. Dok su se kolebali izmeu sumnje i vere, Isus je razumeo njihove misli i odgovorio im: I mene poznajete i znate otkuda sam; i sam od sebe ne dooh, nego ima istiniti koji me posla, kojega vi ne znate. Oni su tvrdili da poseduju znanje o Hristovom poreklu, ali Ga uopte nisu poznavali. Da su iveli u suglasju s Bojom voljom, prepoznali bi Njegovog Sina kad im se otkrio. Sluaoci nisu mogli pogreno razumeti Hristove rei. One su jasno ponavljale onu tvrdnju koju je iskazao pred Sinedrionom mesecima pre ovoga, kad je sebe proglasio Sinom Bojim. Kao to su Ga poglavari tada pokuali ubiti, tako su sada traili da Ga uhvate, ali bili su spreeni nevidljivom silom koja je postavila mee njihvom besu govorei im dovde e dolaziti, a dalje nee. /***O Jovu 38,11/ Izmeu naroda mnogi su Mu poverovali govorei: Kad doe Hrista eda li e vie udesa initi nego to ovaj ini? Voe fariseja, koji su puni zebnje pratili tok dogaaja, zapazili su izraze naklonosti mnotva. Pourili su prvosvetenicima i izloili svoje planove da Ga uhapse. Pripremali su se da Ga uhvate kad bude bio sam; jer se nisu usuivali to uiniti u prisustvu naroda. Isus je opet pokazao da ita njihove namere: Jo sam malo vremena s vama, rekao je, pa idem k onome koji me posla. Traiete me i ne ete me nai; i gde sam ja vi ne moete doi. Uskoro e nai utoite izvan domaaja njihovog ruganja i mrnje, On e se uzneti Ocu, da bi bio opet Oboavani od anela i tu Njegove ubice nee moi nikada doi. Rabini su rugajui se rekli: Kuda e ovaj ii da ga mi ne naemo? Nee li ii meu rastrkane Grke i Grke uiti? Ovi sitniari nisu ni sanjali da je njihovim podrugljivim reima opisana Hristova misija! Ceo dan pruao je svoje ruke k narodu koji ne dozvoljava da mu se kae i koji odgovara nasuprot, ipak nai e Ga oni koji Ga nisu traili i pokazae se onima koji za Njega ne pitaju. (***Rimljanima 10,20.21) Mnogi koji su bili osvedoeni da je Isus Boji Sin su zavedeni pogrenim rasuivanjem svetenika i rabina. Ovi uitelji vrlo uticajno ponavljali su proroanstva koja se odnose na Mesiju da e On carovati na gori Sionu i u Jerusalimu, i pred stareinama svojim proslavie se, i da e vladati od mora do mora i od reke do krajeva zemaljskih. (***Isaija 24,23; ***Psalam 72,8) Zatim su povlaili omalovaavajue usporedbe izmeu slave koja je ovde opisana i skromnog Isusovog izgleda. Same rei proroanstva bile su tako iskrivljene da potkrepe zabludu. Da je narod u iskrenosti sam prouavao Re, ne bi bio zaveden. ezdeset i prvo Isaijino poglavlje svedoi da je Hristos trebao raditi ba taj rad koji je radio. Pedeset i tree poglavlje iznosi Njegovo odbacivanje i patnje u svetu, a pedeset i deveto opisuje karakter svetenika i rabina. Bog ne prisiljava ljude da se odreknu svog neverstva. Pred njima se nalazi svetlost i tama, istina i zabluda. Njihovo je da odlue to e prihvatiti. Ljudski um obdaren je silom da razlikuje izmeu dobra i zla. Bog je odredio da ljudi ne odluuju prema trenutanom oseaju, ve na osnovi valjanosti dokaza, na osnovi briljivo meusobno uporeenih delova Pisma. da su Jevreji odbacili svoje predrasude i da su uporeivali pisano proroanstvo sa injenicama koje su obeleavale Isusov ivot, primetili bi divan sklad izmeu proroanstava i njihovog ispunjenja u ivotu i slubi poniznog Galilejca. I danas su mnogi prevareni na isti nain na koji su bili prevareni i Jevreji. verski uitelji itaju Bibliju u svetlosti vlastitog razumevanje i predaja, narod ne istrauje Pisma za sebe i ne prosuuje sam za sebe to je istina, ve se preputa njihovim sudovima i poverava svoje due svojim voama. Propovedanje i uenje Njegove rei jest jedno od sredstava koje je Bog posvetio za pronoenje svetlosti, ali uenje svakog oveka moramo proveriti pomou Svetog pisma. Ko god s molitvom prouava Bibliju, sa enjom da spozna istinu, da bi je mogao posluati, primie boansko prosvetljenje. On e razumeti Pisma. Ko hoe njegovu volju tvoriti, razumee (***Jovan 7,17)
198
Poslednjeg dana praznika, sluge koje su poslali svetenici i poglavari da uhapse Isusa, vratile su se bez Njega. Ljutito su bili upitani: Zato ga ne dovedoste? Sveanim izrazom lica odgovorili su: Nikad ovek nije tako govorio kao ovaj ovek. Njegove rei omekale su njihova tvrda srca. Dok je govorio u predvorju Hrama, oni su boravili u blizini, da bi uhvatili neto to bi se moglo okrenuti protiv Njega. Meutim, dok su sluali, zaboravili su cilj zbog kojega su bili poslani. Stajali su kao zaneseni. Hristos je otkrio sebe njihovoj dui. Videli su ono to svetenici i poglavari nisu eleli da vide ljudsku prirodu preplavljenu slavom boanske prirode. Oni su se vratili tako ispunjeni ovom milju, tako ganuti Njegovim reima da su na pitanje: Zato ga ne dovedoste? mogli samo odgovoriti: Nikad ovek nije tako govorio kao ovaj ovek. Svetenici i poglavari ostali su u istom uverenju nakon svog prvog dodira s Hristom. Njihova srca bila su duboko pokrenuta i nametala im se misao: Nikad ovek nije tako govorio kao ovaj ovek. Meutim, uguili su osvedoenje Svetog Duha. sada, ljutiti to su ak i orua zakona pala pod uticaj omrznutog galilejca, povikali su: Zar se i vi prevariste? Verovali ga ko od knezova ili fariseja? Nego narod ovaj, koji ne zna zakona, proklet je. Oni kojima se iznosi vest istine retko pitaju Da li je to istina, ve pitaju Ko ustaje u njenu odbranu? Mnotvo je ceni brojem onih koji je prihvataju, pa se jo uvek postavlja pitanje: Da li je neko od uenih ljudi ili verskih voa poverovao? Danas ljudi nisu naklonjeniji pravoj pobonosti nego to su bili u Hristovo vreme. Oni toliko tee zemaljskim dobrima da zanemaruju vena blaga, pa nije nikakav dokaz protiv istine to to veliki broj ljudi nije spreman da je prihvati ili to je ne prihvataju veliki ljudi u svetu pa ak ni verske voe. Ponovo su svetenici i poglavari nastavili smiljati nain kako da uhvate Isusa. Isticalo se da e, ako bude bio i dalje ostavljen na slobodi, odvui narod od postavljenih voa i da je jedini siguran pravac da Ga uutkaju bez odlaganja. U punom jeku raspravljanja, iznenada su bili zaustavljeni. Nikodim je upitao: Eda li zakon na sudi oveku dokle ga najpre ne saslua i dozna ta ini? Tiina je prekrila skup. Nikodimove rei doprle su do njihove savesti. Nisu mogli osuditi oveka bez sasluanja. Meutim, oholi poglavari nisu uuteli samo zbog ovog razloga, netremice gledajui onoga koji se usudio govoriti u korist pravde. Bili su zaueno i razoarani to je jedan iz njihovog broja bio toliko pod utiskom Isusovog karaktera da je prozborio u Njegovu odbranu. Povrativi se od iznenaenja, s otrom zajedljivou obratili su se Nikodimu: Nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi. Ipak je protest obustavio postupak Saveta. Poglavari nisu mogli sprovesti svoju nameru i bez sasluanja osuditi Isusa. Poraeni sa stanovito vreme otidoe svaki svojoj kui. A Isus otide na goru Maslinsku. Od uzbuenja i gradskog metea, od hirovitog mnotva, od podmuklih rabina, Isus se okrenuo tiini maslinjaka, gde je mogao da bude sam sa Bogom. Meutim, u rano jutro vrato se u Hram i kad se narod okupio oko Njega, seo je i pouavao ga. Ubrzo je bio prekinut. Grupa fariseja i knjievnika pribliavala Mu se vukui sa sobom jednu prestraenu enu koju su grubim, srditim glasom optuivali da je prekrila sedmu zapoved. Gurnuvi je pred Isusa, rekli su Mu s licemernim potovanjem: Mojsije nam u zakonu zapovedi da takove kamenjem ubijamo, a ti ta veli? Njihovo pretvorno uvaavanje skrivalo je briljivo skovanu zaveru za Njegovo unitenje. Ugrabili su ovu priliku da osiguraju optubu protiv Njega, smatrajui da e bez obzira na odluku koju bude doneo, pronai povod da Ga optue. Ako oslobodi enu, mogli bi Ga okriviti da prezire Mojsijev zakon. Ako izjavi da je zasluila smrt, mogli bi Ga optuiti Rimljanima da prisvaja vlast koja pripada samo njima.
199
Isus je za trenutak posmatrao ovaj prizor rtvu koja je postiena drhtala, dostojanstvene prilike surovog lica, liene ak i ljudskog saaljenja. Njegov duh besprekorne istoe zgrozio se od ovog prizora. Dobro je znao s kojim ciljem Mu se iznosi ovaj sluaj. itao je srce, poznavao karakter i tok ivota svakoga koji se nalazio pred Njim. Ovi lani uvari pravde sami su naveli svoju rtvu na greh da bi mogli postaviti zamku Isusu. Ne pokazujui nijednim znakom da je uo njihovo pitanje, sagnuo se, i gledajui u zemlju, poeo pisati po praini. Nestrpljivi zbog Njegovog odlaganja i oite ravnodunosti, tuioci su prili blie, skreui Njegovu panju na ovaj predmet. Meutim, kad su njihove oi, sledei Isusove, pogledale na plonik kraj Njegovih nogu, lica su im se promenila. Tu, ispisani pred njima, bili su svi tajni gresi njihovog ivota. Ljudi koji su to posmatrali videli su iznenadnu promenu izraza i gurali se napred da otkriju to je to to oni posmatraju takvom zapanjenou i stidom. Sa svim svojim neiskrenim izjavama o potovanju Zakona, ovi rabini, iznosei optubu protiv ene, ogluili su se o njegove odredbe. Da poduzme postupak protiv nje bila je dunost njenog mua, a i krivca je trebalo podjednako kazniti. Postupak tuilaca bio je potpuno nezakonit. Isus ih je sreo na njihovom tlu. Zakon je nalagao da u sluaju kanjavanja kamenovanjem svedoci prvi bace kamen. Sada diui se i upravljajui svoj pogled na stareine koje su skovale ovu zaveru, Isus je rekao: Koji je meu vama bez greha neka najpre baci kamen na nju. I sagnuvi se, nastavio je pisati po zemlji. Nije odbacio Zakon koji je dan preko Mojsija niti je pogazio vlast Rima. Tuioci su bili pobeeni. sada, s razderanim haljinama lane pobonosti, stajali su krivi i osueni u prisustvu Beskrajne istoe. Strepili su da se skrivena nepravda njihvog ivota ne otkrije mnotvu, pa su se jedan po jedan, sagnutih glava i oborenih oiju, iskrali, ostavljajui svoju rtvu s milostivim Spasiteljem. Isus je ustao i pogledavi enu rekao: eno! gde su oni to te tuahu? Ni jedan te ne osudi? A ona ree: ni jedan, Gospode! A Isus joj ree: ni ja te ne osuujem; idi, i odsele vie ne grei. ena je stajala pred Isusom drui od straha. Njegove rei: Ko je meu vama bez greha neka najpre baci kamen na nju doprle su do nje kao smrtna presuda. Nije se usuivala pogledati u Spasiteljevo lice, ve je tiho ekala svoju sudbinu. Zapanjena, videla je kako njeni tuioci bez rei postieni odlaze, a onda su u njenim uima zavonile rei nade: Ni ja te ne osuujem, idi, i odesele vie ne grei. Njeno srce bilo je ganuto i ona se bacila pred Isusove noge, iskazujui jecajima svoju zahvalnost i ispovedajui u gorkim suzama svoje grehe. To je za nju bio poetak novoga ivota, ivota istoe i mira, posveenog slubi Bogu. Podizanjem ove posrnule due Isus je uino vee udo nego izleenjem najtee telesne bolesti; On je izleio duhovnu bolest koja vodi u venu smrt. Ova ena koja se pokajala postala je jedna od Njegovih nepokolebljivih sledbenica. Samoportvovanom ljubavlju i odanou uzvratila je Njegovoj mislosti koja prata. U inu opratanja ovoj eni i ohrabrenju da ivi boljim ivotom, Isusov karakter odsjajuje lepotom savrene pravde. Iako ne prikriva greh, niti smanjuje oseaj krivice, On ipak ne eli da osudi, ve da spasi. Svet je za ovu zabludelu enu imao samo podsmeh i prezir, ali Isus je izgovorio rei utehe i nade. Bezgreni je imao sauea prema slabostima ove grenice, pa joj je pruio ruku pomonicu, Dok su je licemerni fariseji optuivali, Isus joj je zapovedio: Idi, i odsele vie ne grei. Hristov sledbenik nije onaj koji odvraa svoje oi okreui se od zabludelih, ostavljajui ih da nesmetano idu putem koji ih vodi sve nie. Oni koji prednjae u osuivanju drugih i koji revnuju da ih dovedu pred sud, esto su u svom ivotu mnogo greniji od njih. Ljudi mrze grenika, ali vole greh. Hristos mrzi greh, ali voli grenika. To e da bude duh svih koji Ga slede. Hrianska ljubav je spora da osudi, brza da primeti
200
pokajanje, spremna da oprosti, da ohrabri, da postavi onoga koji luta na stazu svetosti i odri njegove stope na njoj. P o g l a v l j e 51. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 8,1259;9. VIDELO IVOTA Isus im pak opet ree: ja sam videlo svetu: ko ide za mnom ne e hoditi po tami, nego e imati videlo ivota. Kad je izgovorio ove rei, Isus je u predvorju Hrama bio naroito povezan sa slubama za Praznik senica. U sreditu ovog predvorja uzdizala su se dva visoka stuba s velikim podnojima za svetiljke. Nakon veernje rtve, sve svetiljke su se palile i irile svoju svetlost nad Jerusalimom. Ovaj obred bio je seanje na stub od ognja koji je Izrailja vodio kroz pustinju, a uz to smatralo se da podsea i na Mesijin dolazak. Uveer, kad su se svetiljke upalile, predvorje je odavalo prizor velike radosti. Sedi ljudi, svetenici u Hramu i narodni poglavari, ujedinili su se u prazninim igrama uz zvuke muzikih instrumenata i pesme Levita. Rasvetljavanjem Jerusalima narod je izraavao svoju nadu da e Mesijin dolazak osvetliti Izrael. Meutim, za Isusa, je ovaj prizor imao ire znaenje. Kao to su sjajne svetiljke u Hramu osvetljavale sve oko sebe, tako i Hristos, izvor duhovne svetlosti, rasvetljava tamu sveta. Ipak, ovaj simbol bio je nesavren. veliko svetlo koje je On svojom rukom postavio na nebu bilo je istinitija predodba slave Njegove misije. Bilo je jutro; Sunce se upravo raalo iznad maslinske gore i njegove zrake zaslepljujuim sjajem rasipale su se po mramornim palatama, osvetljavajui zlato na zidovima Hrama, pa je Isus, pokazujui na njega rekao: Ja sam videlo svetu. Onome koji je sluao ove rei, dugo nakon toga vraale su se kao eho u ovom uzvienom biblijskom tekstu: U njoj bee ivot, i ivot vee videlo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze. Bee videlo istinito koje obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet. (***Jovan 1,4.5.9) Petar se takoe, dugo nakon Isusovog vaznesenja na Nebo, piui prosvetljen boanskim Duhom, seao znamenja koje je Hristos koristio: I imamo najpouzdaniju proroku re, i dobro inite to pazite na nju, kao na videlo koje svetli u tamnome mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vaima. (***2. Petrova 1,19) U Bojem javljanju Njegovom narodu, svetlost je uvek bila simbol Njegovog prisustva. Na stvaralaku re u poetku svetlost je zasjala iz tame. Svetlost je bila skrivena u stubu od oblaka danju, a u stubu od ognja nou i vodila silnu Izrailjevu vojsku. Svetlost je sijala stranom velianstvenou oko Gospoda na brdu Sinaju. Svetlost je poivala nad prestolom milosti u atoru od sastanka. Svetlost je ispunila solomunov hram prilikom njegovog posveenja. Svetlost je zasjala nad Vitlejemskim breuljcima kad su aneli vest o otkupljenju doneli pastirima koji su budno straili. Bog je svetlost; i u reima Ja sam videlo svetu Hristos je objavio da je jedno s Bogom i svoju vezu sa celom ljudskom porodicom. On je napoetku uinio da iz tame zasvetli videlo. (***2. Korinanima 4,6) On je svetlost Sunca, Meseca i zvezda. On je bio duhovna svetlost koja je u simbolu, slici i proroanstvu zasjala nad Izrailjem. Meutim, ova svetlost nije dana samo jevrejskom narodu. Kao to sunevi zraci dopiru do najudaljenijih krajeva Zemlje, tako i svetlost Sunca Pravde obasjava svaku duu. Bee videlo istinito koje obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet. Svet je imao svoje velike uitelje, ljude divovskog uma i zadivljujuih istraivakih pothvata, ljude ije su izjave podsticale misao i otvarale pogled u beskrajna prostranstva znanja; ovi ljudi potovani su kao voe i dobroinitelji ljudskog roda. Meutim, postoji Jedan koji je uzvieniji od njih. A koji ga primie dade im vlast da budu sinovi
201
Boji. Boga niko nije video nikad: jedinorodni sin koji je u naruju oinom, on ga javi. (***Jovan 1,12.18) Moemo pronai ceo niz najveih svetskih uitelja sve dokle se pruaju izvetaji o ljudskom rodu, ali Svetlost je bila pre njih. Kao to Mesec i zvezde iz Sunevog sistema sijaju svetlou koja se odbija od Sunca, tako ukoliko je njihovo uenje istinito svetski veliki mislioci odsjajuju zrake Sunca Pravde. Svaka blistava misao, svaki bljesak uma potie od Videla sveta. U dananje vreme mnogo sluamo o viem obrazovanju. Pravo vie obrazovanje ono koje On daje, u kojem je sve blago premudrosti i razuma sakriveno. U njoj bee ivot, i ivot bee videlo ljudima. (***Koloanima 2,3; ***Jovan 1,4) Ko ide za mnom, rekao je Isus, nee hoditi po tami, nego e imati videlo ivota. U reima Ja sam videlo svetu, Isus je objavio sebe kao Mesiju. Stari Simon, u Hramu u kojem je Hristos sad uio, govorio je o Njemu da je videlo, da obasja neznaboce, i slavu naroda tvojega Izrailja. (***Luka 2,32) Ovim reima primenio je na Njega proroanstvo koje je poznato celom Izrailju. Sveti Duh je preko proroka Isaije objavio: Malo je da mi bude sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te uinih videlom narodima da bude moje spasenje do krajeva zemaljskih (***Isaija 49,6) Opte je shvatanje bilo da ovo proroanstvo govori o Mesiji, pa kad je Isus rekao: Ja sam videlo svetu, narod nije mogao a da ne prepozna Njegovu tvrdnju da je On Obeani. Farisejima i poglavarima ova izjava izgledala je kao drska tvrdnja. Nisu mogli podneti da ovek koji je kao i oni postavi sebe u takav poloaj. Naizgled ne osvrui se na Njegove rei, upitali su: Ko si ti? Nameravali su Ga primorati da sebe objavi kao Hrista. Njegov izgled i Njegov rad bili su u takvoj suprotnosti s oekivanjima naroda, da kako su njegovi lukavi neprijatelji verovali Njegovo neposredno objavljivanje da je Mesija uinilo bi da bude odbaen kao varalica. Meutim, na njihovo pitanje Ko si ti? Isus je odgovorio: Poetak, kako vam i kaem. (***Jovan 8,25) Ono to je bilo otkriveno u Njegovim reima, otkriveno je i u Njegovom karakteru. On je bio olienje istina koje je uio. Nita sam od sebe ne inim, nastavio je, nego kako me naui otac moj onako govori. I onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi otac mene sama; jer svagda inim to je njemu ugodno. On nije pokuao dokazati svoju tvrdnju da je Mesija, ve je pokazao svoje jedinstvo sa Bogom. Da je njihov um bio otvoren za Boju ljubav, primili bi Isusa. Meu Njegovim sluaocima mnogi su u veri bili privueni k Njemu, pa im je rekao: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ete biti uenici moji, i poznaete istinu, i istina e vas izbaviti. Ove rei uvredile su fariseje. Ne obazirui se na dugu narodnu potunjenost tuem jarmu, ljutito su uzviknuli: Mi smo seme Avramovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govori da emo se izbaviti? Isus je pogledao ove ljude, robove pakosti, ije su misli bile okrenute osveti i alosno odgovorio: Zaista, zaista vam kaem da je svaki koji ini greh rob grehu. Oni su se nalazili u najteem obliku ropstva potinjeni zlom duhu. Tko god se ne eli predati Bogu, nalazi se pod vlau druge sile. On nije svoj gospodar. On moe govoriti o slobodi, ali nalazi se u najcrnjem ropstvu. Nije mu doputeno da sagleda lepotu istine, jer je njegov um pod vlau Sotone. Dok sam sebi laska da sledi naloge vlastitog razuma, on slua volju kneza tame. Hristos je doao da s due raskine okove ropstva grehu. Ako vas dakle sin izbavi, zaista ete biti izbavljeni. Jer je zakon duha koji oivljava u Hristu Isusu taj koji nas oslobaa od zakona grehovnoga i smrti. (***Rimljanima 8,2) U delu otkupljenja nema prinude. Ne primenjuje se nikakva izspoljanja sila. Pod uticajem Bojeg Duha, ovek je slobodan da izabere kome eli sluiti. U promeni koja nstaje kad se dua potini Hristu nalazi se najuzvieniji smisao slobode. Isterivanje greha je delo same due. Istina, mi nemamo sile da se sami oslobodimo Sotonine vlasti, ali kad se elimo osloboditi greha, i u svojoj velikoj potrebi zavapimo za silom
202
koja je izvan i iznad nas, snage due povezuju se s boanskom silom Svetog Duha, te se sad pokoravaju nalozima volje u ispunjavanju Boje volje. Jedini uslov koji omoguava ovekovu slobodu postoji u jedinstvu s Hristom. Istina e vas izbaviti, a Hristos je istina. Greh moe pobediti samo ako oslabi um i uniti slobodu due. Potinjavanje Bogu znai obnovu ovekove linosti prave slave i ovekovog dostojanstva. Boanski zakon kome se pokoravamo, jest zakon slobode. (***Jakov 2,12) Fariseji su tvrdili da su Avramova deca, Isus im je rekao da takvu tvrdnju mogu dokazati samo ako ine Avramova dela. Prava Avramova deca ivee kao to je on iveo, ivotnom poslunoti Bogu. Ona ne bi pokuavala ubiti Onoga koji je govorio istinu poslanu od Boga. U kovanju zavere protiv Hrista rabini nisu inili Avramova dela. Bilo je bezvredno to to su bili samo telesno Avramovi potomci. Bez duhovne veze s njim, koja bi se otkrila u posredovanju istog duha i vrenju istih dela, oni nisu bili njegova deca. Ovo naelo ima isto znaenje i za pitanje koje je dugo potresalo hrianski svet pitanje naslea apostolskog reda. Poreklo od Avrama ne dokazuje se imenom ili rodoslovljem, ve srodnou karaktera. Tako i apostolsko naslee ne poiva na prenoenju crkvenog autoriteta, ve na duhovnom odnosu. ivot pokrenut apostolskim duhom, verom i uenjem istine koju su oni iznosili, pravi je dokaz apostolskog naslea. To je ono to ljude ini naslednicima prvih uitelja evanelja. Isus je poricao da su Jevreji Avramova deca. On je rekao: Vi inite dela oca svojega. Rugajui se, odgovorili su: Mi nismo roeni od kurvarstva: jednoga oca imamo Boga. Ove rei kao aluzija na okolnosti Njegovog roenja, imale su za cilj da zadaju udarac Hristu u prisustvu onih koji su poeli verovati u Njega. Isus se nije osvrnuo na ovaj podli nagovetaj, ve je rekao: Kad bi Bog bio va otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga izioh i dooh. Njihova dela svedoila su o njihovoj vezi s onim koji je bio laov i ubojica. Va je otac avo, rekao je Isus, i slasti oca svojega hoete initi: on je krvnik ljudski od poetka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu A meni ne verujete, jer ja istinu govorim. (***Jovan 8,44.45) injenica da je Isus govorio istinu, i to sa sigurnou, bio je razlog to ga jevrejske voe nisu prihvatile. Istina je vreala ove licemerne ljude. Istina je otkrila svu pogrenost zablude; ona je osuivala njihovo uenje i ivot, pa je zato bila nepoeljna. Oni bi radije zatvorili svoje oi pred istinom nego da se ponize i priznaju da su bili u zabludi. Nisu voleli istinu. Nisu je eleli, iako je bila istina. Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, za to mi vi ne verujete? Tri godine iz dana u dan neprijatelji su pratili Hrista, pokuavajui nai mrlju na Njegovom karakteru. Sotona i itav savez zla eleli su Ga savladati; ali na Njemu nisu mogli nai nita to bi im dalo prednost. ak su i avoli bili primorani da priznaju: Znam te ko si, svetac Boij. (***Marko 1,24) Isus je pred oima Neba, pred oima bezgrenih svetova i pred oima grenih ljudi iveo po Zakonu. Pred anelima, ljudima i demonima On je izgovorio rei kojima se niko nije mogao suprotstaviti, koje bi s drugih usana bile bogohuljenje: Ja svagda inim to je njemu ugodno. injenica da Jevreji nisu primili Hrista, iako nisu mogli nai nikakav greh na Njemu, dokazuje da nisu imali vezu sa Bogom. Oni nisu prepoznali Njegov glas u vesti Njegovog Sina. Smatrali su da izriu presudu Hristu; ali odbacujui Ga izrekli su osudu sebi. Ko je od Boga, rekao je Isus, rei Boije slua; za to vi ne sluate, jer niste od Boga. Poruka je istinita za sva vremena. Mnogi ljudi koji nalaze zadovoljstvo u podsmehu, kritikovanju, traenju neega to se moe staviti pod znak pitanja u Bojoj rei, misle da time dokazuju svoju slobodu miljenja i otroumnost. Oni zamiljaju da sude Bibliji, dok, ustvari, osuuju samoga sebe. Oni tako pokazuju svoju nesposobnost da procene istine koje imaju nebesko poreklo i obuhvataju venost. Pred
203
velikom planinom Boje pravde, njihov duh nije ispunjen strahopotovanjem. Oni se zabavljaju beznaajnim pojedinostima i time odaju svoju skuenu, zemaljsku prirodu, srce koje brzo gubi svoju sposobnost da potuje Boga. Onaj ije je srce odgovorilo na boanski dodir, teie za onim to e poveati njegovo poznavanje Boga i to e oplemeniti i uzdii karakter. Kao to se cvet okree Suncu, da ga sjajni zraci mogu dodirnuti i obojiti lepotom, tako e se i dua okrenuti Suncu Pravde da bi nebeska svetlost mogla ulepati karakter vrlinama Hristovog karaktera. Isus je nastavio, povlaei otru razliku izmeu stava Jevreja i stava Avramovog: Avram, otac va, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se. Avram je udio da vidi obeanog Spasitelja. On se arko molio da pre svoje smrti vidi Mesiju. I video je Hrista. Bila mu je dana natprirodna svetlost i on je prepoznao Hristov boanski karakter. Video je Njegov dan i radovao se. Njemu je dato da vidi boansku rtvu za greh. U svom vlastitom iskustvu imao je slikoviti prikaz ove rtve. Zapovest mu je dola: Uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Isaka i spali ga na rtvu. (***1. Mojsijeva 22,2) Na rtveni oltar poloio je sina obeanja, sina na koga su bile usmerene sve njegove nade. Tada, dok je ekao kraj oltara s noem podignutim da poslua Boga, uo je glas s Neba kako govori: Ne dii ruke svoje na dete, i ne ini mu nita; jer sada poznah da se boji Boga, kad nisi poalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi. (***1. Mojsijeva 22,12) Ovo strano iskuenje dolo je Avramu da bi mogao da vidi Hristov dan i razumeti veliku Boju ljubav prema svetu, tako veliku da je svoga jedinorodnoga Sina predao najsramnijoj smrti da podigne unieni svet. Avram je od Boga nauio najveu pouku koja je ikada dana smrtniku. Njegova molitva da vidi Hrista pre svoje smrti usliena je. On je video Hrista; on je video sve to je jedan smrtnik moe da vidi i ostati iv. Svojim potpunim predavanjem mogao je razumeti vienje o Hristu koje mu je dato. Njemu je pokazano da je davanjem svog jedinorodnog Sina za spasenje grenika od vene propasti, Bog uinio veu i velianstveniju rtvu od one koju bi ovek mogao ikada uiniti. Avramovo iskustvo dalo je odgovor na pitanje: Sa im u doi pred Gospoda da se poklonim Bogu vinjemu? hou li doi preda nj sa rtvama pakljenicama? s teocima od godine? Hoe li Gospodu biti mile hiljade ovnova? desetine hiljada potoka ulja? hou li dati prvenca svojega za prestup svoj? plod utrobe svoje za greh due svoje? (***Mihej 6,6.7) U Avramovim reima Bog e se, sinko, postarati za jagnje sebi za rtvu i u Bojem staranju za rtvu umesto Isaka, bilo je objavljeno da nijedan ovek ne moe iskupiti samoga sebe. Paganski sistem rtava Bog nije mogao uopte prihvatiti. Nijedan otac nije smeo prineti svog sina ili erku kao rtvu za greh. Jedino Boji Sin moe nositi grehe sveta. Kroz vlastitu patnju Avram nije bio osposobljen da vidi Spasiteljevu misiju rtve. Meutim, Izrailj nije eleo razumeti ono to je bilo tako neprihvatljivo za njegovo oholo srce. Hristove rei koje su se odnosile na Avrama nisu ostavile dublji utisak na Njegove sluaoce. Fariseji su u njima videli samo nov povod za sitniarenje. Odvratili su podsmehom, kao da su eleli dokazati da je Isus neuravnoteen: Jo ti nema pedeset godina, i Avrama si video? S ozbiljnom dostojanstvenou Isus je odgovorio: Zaista, zaista vam kaem: JA SAM pre nego se Avram rodio. Veliki skup se utiao. Ovaj galilejski Uitelj tvrdio je da je Boje ime, dato Mojsiju da izrazi pojam venog prisustva, Njegovo ime. On se proglasio Onim koji veno postoji, koji je bio obean Izrailju, kojemu su izlasci od poetka, od venih vremena. (***Mihej 5,2) Ponovo su svetenici i rabini povikali na Isusa kao bogohulnika. Njegova izjava da je jedno s Bogom ranije ih je podsticala da Mu oduzmu ivot, a nekoliko meseci kasnije jasno su izjavili: Za dobro delo ne bacamo kamenja na te, nego za hulu na Boga, to ti, ovek budui, gradi se Bog. (***Jovan 10,33) Zato
204
to je bio i to je otvoreno izjavljivao da je Boji sin, namislili su Ga unititi. Sad su mnogi iz naroda, pristajui uz svetenike i rabine, uzeli kamenje da bace na Njega. A Isus se sakri, i izie iz crkve proavi izmeu njih i otide tako. Videlo je zasjalo u tami; ali tama ga ne obuze. (***Jovan 1,5) I prolazei vide oveka slepa od roenja. I zapitae da uenici njegovi govorei: Rabi! ko sagrei, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slep? Isus odgovori: ni on ne sagrei ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Boja na njemu Rekavi ovo pljunu na zemlju i naini kao od pljuvanke, i pomaza kalom oi slepome, i ree mu: idi umij se u banji Siloamskoj (koje znai poslan). Otide dakle i umi se, i doe gledajui. Meu Jevrejima postojalo je verovanje da se greh kanjava u ovom ivotu. Svaka nesrea smatrala se kaznom za neko zlo delo, bilo od strane onoga koji je patio ili njegovih roditelja. Istina je da sve patnje proistiu iz prestupa Bojeg zakona, ali ova istina se izopaila. Sotona, zaetnik greha i svih njegovih posledica, navodio je ljude da misle kako bolest i smrt dolaze od Boga, kao kazna proizvoljno nametnuta zbog greha. Zato je ovek na kojeg je naila neka velika nevolja ili nesrea nosio i dodatni teret, jer ga se dralo velikim grenikom. Tako je pripremljen put da Jevreji odbace Isusa. Njega koji bolesti nae i nemoi nae uze na se Jevreji su smatrali da je ranjen, da ga Bog bije i mui, i zato su zaklanjali svoje lice od Njega. (***Isaija 53,4.3) Bog je dao jednu pouku s namerom da to sprei. Jovova istorija pokazala je da patnje dolaze od Sotone, a Bog ih preinauje da bi ostvario ciljeve milosti. Meutim, Izrailj nije razumeo pouku. Istu greku zbog koje je Bog karao Jovove prijatelje, Jevreji su ponavljali u svom odbacivanju Hrista. Verovanje Jevreja o odnosu izmeu greha i patnji gajili su i Hristovi uenici. Ispravljajui njihovu zabludu, Isus nije objasnio uzrok ovekove patnje, ve im je rekao kakav e da bude rezultat. Zbog Njega e se javiti Boja dela. Dok sam na svetu, rekao je On, videlo sam na svetu. Tada pomazavi oi slepome oveku, poslao da je u Siloamsku banju da se ume i ovekov vid se povratio. Tako je Isus na delotvoran nain odgovorio na pitanje uenika, kao to je obino odgovorio na pitanja koja su Mu postavljena iz znatielje. Uenici nisu bili pozvani da raspravljaju o pitanju ko je greio ili nije greio, ve da shvate silu Boje milosti u davanju vida slepome. Bilo je oito da isceljujue moi nije bilo ni u blatu ni u banji u koju je slepi ovek bio upuen da se ume, ve da je ta udotvorna mo bila u Hristu. Fariseji nisu mogli a da ne busu zaueni ovim izleenjem. Ipak, bili su vie no ikad ispunjeni mrnjom, jer je udo uinjeno Subotom. Susedi ovog mladog oveka i oni koji su ga ranije kao slepog poznavali, govorili su: Nije li ovo onaj to sjeae i proae? Posmatrali su ga sa sumnjom, jer kad su njegove oi progledale, njegovo lice se promenilo i razvedrilo, pa je izgledao kao drugi ovek. Pitanje je prelazilo od jednog do drugog. Neki su govorili: On je, drugi: Nalik je na nj. Meutim, on koji je primio ovaj veliki blagoslov, reio je ovo pitanje rekavi: Ja sam. Tada im je govorio o Isusu i sredstvima kojima ga je iscelio, a oni su pitali, Gde je on? Ree: ne znam. Zatim su ga oni doveli pred Savet fariseja. Ponvno su oveka upitali kako mu se vratio vid. A on im ree: kao metnu mi na oi, i umih se, i vidim. Tada govorahu neki od fariseja: nije ovaj ovek od Boga, jer ne svetkuje subote. Fariseji su se nadali da e Isusa prikazati kao grenika, a kao takav ne moe da bude Mesija. Nisu znali da je On Onaj koji je nainio Subotu i poznavao sve njene obaveze, Onaj koji je izleio slepog oveka. inili su se izuzetno revnima u svetkovanju Subote, a ipak tog istog dana smiljali su ubistvo. Meutim, mnogi su bili silno pokrenuti kad su uli o ovom udu i bili osvedoeni da je On koji je otvorio oi slepome bio vie no obian ovek. Odgovarajui na optube da je Isus grenik zato ne svetkuje
205
Subotu, rekli su: Kako moe ovek grean takova udesa initi? Ponovo su se rabini obratili slepom oveku: ta veli ti za njega to ti otvori oi tvoje? A on ree: prorok je. Fariseji su tada pokuali istaknuti da on nije roen slep i da mu se vid vratio. Pozvali su njegove roditelje i upitali su ih: Je li ovo va sin za koga vi govorite da se rodi slep? Tu se nalazio i sam ovek izjavljujui da je bio slep i da mu je vraen vid, ali fariseji bi lake porekli dokaze primljene sopstvenim ulima nego priznali da su bili u zabludi. Toliko je bila silna predrasuda, tako izopaena farisejska pravda. Farisejima je ostala jo jedna nada, da zastrae roditelje ovog oveka. Prividno iskreni upitali su: Kako dakle sad vidi? Roditelji su se bojali neprilika, jer bilo je objavljeno da e ko god prizna Isusa za Hrista da bude odluen od zbornice, a to je znailo da e da budu iskljueni iz sinagoge trideset dana. Za ovo vreme u domu prestupnika nijedno dete nije moglo da bude obrezano, nijedan pokojnik oplakan. Takva presuda smatrala se velikom nesreom, i ako ne bi navela na pokajanje, usledila bi mnogo tea kazna. Veliko delo uinjeno njihovom sinu osvedoilo je roditelje, no ipak su odgovorili: Znamo da je ovo sin na, i da se rodi slep; a kako sad vidi ne znamo; ili ko mu otvori oi mi ne znamo: on je veliki, pitajte njega neka sam kae za sebe. Na taj nain prebacili su svu odgovornost sa sebe na svog sina, jer se nisu usuivali priznati Hrista. Dvojba u koju su zapali fariseji, njihova sumnja i predrasuda, njihovo neverovanje injenicama ovog sluaja, otvorili su oi mnotvu, osobito obinom narodu. Isus je esto svoja uda inio na ulici, a Njegovo delovanje uvek je otklanjalo patnje. Pitanje koje se nametnulo mnogim umovima bilo je: Da li bi Bog uinio takva mona dela preko nekog varalice kao to su fariseji nastojali da prikau Isusa? Na obema stranama sukob je postao vrlo ozbiljan. Fariseji su uvideli da javno objavljuju rad koji je Isus obavljao. Nisu mogli osporiti udo. Slepi ovek bio je ispunjen radou i zahvalnou; posmatrao je divna dela prirode i ushiivao se gledajui lepotu Zemlje i neba. Slobodno je iznosio svoje iskustvo, a oni su ga opet pokuavali uutkati govorei: Podaj Bogu slavu; mi znamo da je ovek ovaj grean. To znai: Nemoj ponovo rei da ti je ovaj ovek vratio vid; Bog je taj koji je to uinio. Slepi ovek je odgovorio: Je li grean ne znam; samo znam da je bijah slep, a sad vidim. Tada su ponovo zapitali: ta ti uini? kako otvori oi tvoje? Pokuali su ga zbuniti mnogim reima, tako da bi se mogao smatrati obmanutim. Sotona i njegovi zli aneli nalazili su se na strani fariseja, ujedinjavajui svoje snage i lukavstvo s ljudskim rasuivanjem da bi delovali protiv Hristovog uticaja. Oni su otupili osvedoenja koja su se produbljivala u mnogim umovima. Boji aneli takoe su bili prisutni da ojaaju oveka kojem je vraen vid. Fariseji nisu razumeli da imaju posla s nekim drugim, a ne s neobrazovanim ovekom koji je bio slep od roenja, nisu znali Onoga s koji su bili u sukobu. Boanska svetlost obasjala je duu slepog oveka. Dok su ga ovi licemeri pokuali navesti na neverstvo, Bog mu je pomogao da snagom i odlunou svojih odgovora pokae da ne eli da bude zaveden. Odgovorio je: Ja vam ve kazah, i ne sluaste; ta ete opet sluati? Ve ako i vi hoete uenici njegovi da budete? A oni ga ukorie, i rekoe mu: ti si uenik njegov, a mi smo uenici Mojsijevi. Mi znamo da s Mojsijem govori Bog; a ovoga ne znamo otkuda je. Gospod Isus je znao za teko iskuenje kroz koje prolazi ovaj ovek, zato mu je dao milost i mo govora, tako da je postao svedokom za Hrista. On je farisejima odgovarao reima koje su bile otar ukor onima koji su mu postavljali pitanja. Tvrdili su da su tumai Pisma, verske voe naroda, a ipak tu je bio Onaj koji je inio uda, iako oito nisu znali za izvor Njegove moi, Njegov karakter i Njegova prava. To i jest za udo, rekao je ovek, to vi ne znate otkuda je a on otvori oi moje. A znamo da Bog ne slua grenika; nego
206
ako ko potuje Boga i volju njegovu tvori onoga slua. Od kako je sveta nije uveno da ko otvori oi roenom slepcu. Kad on ne bi bio od Boga ne bi mogao nita initi. ovek se sreo sa svojim ispitivaima na njihovom tlu. Njegovo rasuivanje nije se moglo pobiti. Fariseji su bili zapanjeni i izdrani, opinjeni njegovim otrim, odlunim reima. Nekoliko trenutaka vladala je tiina. Tada su namrgoeni svetenici i rabini stegli svoje haljine oko sebe, kao da se plae zaraze iz dodira s njim; otresli su prah sa svojih nogu i dobacili mu uvredu: Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti nas da ui? I iskljuili ga. Isus je uo to se dogodilo i naavi ga ubrzo nakon toga, rekao mu: Veruje li ti sina Boijega? Po prvi put slepi ovek gledao je u lice svog Iscelitelja. Pred Savetom video je svoje roditelje ojaene i zbunjene, posmatrao je namrtena lica rabina; sad su njegove oi poivale na ljubaznom, blagom Isusovom licu. On je ve ranije, skupo platio to to Ga je priznao kao poslanika boanske sile; sad mu je poklonjeno uzvienije otkrivenje. Na Spasiteljevo pitanje: Veruje li ti sina Boijega? slepi ovek odgovorio je pitanjem: A koje je, Gospode, da ga verujem? Isus mu je rekao: I video si ga, koji govori s tobom on je. ovek se s oboavanjem bacio pred Hristove noge. Ne samo da mu je vraen prirodni vid ve su se otvorile i oi njegove moi razumevanja. Hristos se otkrio ovog dui i ona ga je primila kao Poslanoga od Boga. Nedaleko, okupila se grupa fariseja, pa je videvi ih, Isus dola na um suprotnost koja se uvek pokazivala delovanje, Njegovih rei i postupaka. On je rekao: Ja dooh na sud na ovaj svet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slepi. Hristos je doao da otvori slepe oi, da da svetlost onima koji sede u tami. Objavio je sebe kao Videlo svetu, a udo koje je upravo uinio potvrdilo je Njegovu misiju. Ljudi koji su gledali Spasitelja prilikom Njegovog dolaska bili su poeeni potpunijim otkrivenjem boanskog prisustva od onog kojeg je svet ikada ranije doiveo. Znanje o Bogu otkriveno je mnogo savrenije. Meutim, ba ovim otkrivenjem, na ljude je pala osuda. Njihov karakter je okuan, njihova sudbina odluena. Otkrivenje boanske sile, koja je slepom oveku dala i prirodni i duhovni vid, ostavilo je fariseje u jo veoj tami. Neki od Njegovih slualaca, smatrajui da se Hristove rei odnose na njih, upitali su: Eda li smo i mi slepi? Isus je odgovorio: Kad biste bili slepi, ne biste imali greha. Da vam je Bog onemoguio da vidite istinu, vae neznanje ne bi sa sobom povlailo nikakvu krivicu. A sad govorite da vidite. Verujete da moete da vidite, a odbacujete sredstvo pomou kojeg jedino moete dobiti vid. Svima koji uviaju svoju potrebu, Hristos dolazi s neizmernom pomoi. Meutim, fariseji nisu eleli priznati nikakvu potrebu, nisu hteli doi Hristu i zato su bili ostavljeni u slepilu slepilu za koje su sami bili krivi. Isus je rekao: Va greh ostaje. P o g l a v l j e 52. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 10,130. BOANSKI PASTIR Ja sam pastir dobri; pastir dobri duu svoju polae za ovce. Ja sam pastir dobri, i znam svoje, i moje mene znaju. Kao to mene zna otac i ja znam oca; i duu svoju polaem za ovce. Slikama iz svakidanjeg ivota Isus je ponovo naao pristup umu svojih slualaca. Uticaj Duha povezao je s hladnom, osveavajuom vodom. Sebe je prikazao kao svetlost, izvor ivota i radost za prirodu i oveka. Sad je krasnom pastirskom slikom prikazao svoju vezu s onima koji Ga veruju. Nijedna slika nije bila poznatija Njegovim sluaocima od ove i Hristove rei zauvek su je povezale s Njim. Uenici vie nisu mogli
207
gledati pastire kako se brinu za svoja stada a da se ne sete Spasiteljeve pouke. Oni e videti Hrista u svakom vernom pastiru, a sebe u svakom bespomonom i zavisnom stadu. Ovu sliku prorok Isaija primenio je opisujui utenim reima Mesijino delo: Sione, koji javlja dobre glase; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja dobre glase; podigni, ne boj se. Kai gradovima Judinim: evo Boga vaega Kao pastir pae stado svoje; u naruje svoje sabrae jaganjce, i u njedrima e ih nositi. (***Isaija 40,911) David je pevao: Gospod je pastir moj, nita mi nee nedostajati. (***Psalam 23,1) A Sveti Duh preko Jezekilja objavio je: I podignuu im jednoga pastira koji e ih pasti. Traiu izgubljenu i doveu natrag odagnanu, i ranjenu u zaviti i bolesnu okrepiti. I uiniu s njima zavet mirni. I ne e vie da bude plen narodima nego e iveti bez straha i niko ih ne e plaiti. (***Jezekilj 34,23.16.25.28) Hristos je primenio ova proroanstva na sebe i pokazao suprotnost izmeu svog karaktera i karaktera izraelskih voa. Fariseji su upravo oterali jednoga iz tora jer se usudio svedoiti o Hristovoj moi. Oni su oterali jednu duu koju je pravi Pastir privlaio k sebi. Ovim su pokazali da ne poznaju zadatak koji im je poveren i nedostojnim poverenja da se nazivaju pastiri stadu. Isus je sada razluio njih i dobrog Pastira i pokazao na sebe kao na stvarnog uvara Gospodnjeg stada. Pa ipak, pre no to je to uinio, govorio je o sebi primenjujui drugu sliku. On je rekao: Ko ne ulazi na vrata u tor ovij nego prelazi na drugom mestu on je lupe i hajduk; a koji ulazi na vrata jest pastir ovcama. Fariseji nisu razabrali da su ove rei izgovorene protiv njih. Poto su o njihovom znaenju prosuivali u svojim srcima, Isus im je otvoreno rekao: Ja sam vrata; ko ue kroza me spae se, i ui e i izii e, i pau e nai. Lupe ne dolazi ni za to drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dooh da imaju ivot i izobilje. Hristos je vrata Bojeg tora. Kroz ova vrata sva Njegova deca, od najranijih vremena, nalazila su ulaz. U Hristu, kao to je to prikazano u slikama, kao to je naveteno u simbolima, kao to je jasno prikazano u prorokim otkrivenjima, kao to je otkriveno u poukama Njegovim uenicima i u udima koja je inio za sinove ljudske, gledali su Jagnje Boje koje uze na se grehe sveta (***Jovan 1,29) i kroz Njega dovedeni u tor Njegove milosti. Mnogi su dolazili istiui druge ciljeve za veru sveta; ustanovljivali su se obredi i sistemi pomou kojih su se ljudi nadali da e primiti opravdanje i pomirenje s Bogom, i tako nai pristup u Njegov tor. Meutim, Hristos predstavlja jedna vrata i svi koji su uspostavili neto da zauzme Hristovo mesto, svi koji su pokuali ui u tor nekim drugim putem, jesu lupei i hajduci. Fariseji nisu uli na ta vrata. Oni su se uvukli u tor nekim drugim putem, osim Hrista i nisu izvravali delo pravog pastira. Svetenici i poglavari, knjievnici i fariseji unitili su ivotne panjake i zagadili izvore vode ivota. Nadahnute rei verno opisuju te lane pastire: Slabih ne krepite, i bolesne ne leite, ranjene ne zavijajte, odagnane ne dovodite natrag nego silom i estinom gospodarite nad njima. (***Jezekilj 34,4) Kroz vekove filozofi i uitelji davali su ovom svetu teorije kojima su eleli ispuniti potrebe due. Svaki mnogoboaki narod imao je svoje velike uitelje i verske sisteme, sisteme koji su nudili neko drugo sredstvo spasenja a ne Hrista, skreui oi ljudi sa Oevog lica i punei njihova srca strahom od Onoga koji im je davao samo blagoslov. Tenja njihovog delovanja bila je da uskrate Bogu ono to je Njegovo i po stvaranju i po otkupljenju. Ovi lanji uitelji isto tako uskrauju i oveka. Milijuni ljudskih bia robuju lanim religijama u okovima ropskog straha, tupe ravnodunosti, muei se kao teglee ivotinje, lieni nade, radosti i istinskog prava, ostajui samo s nejasnim strahom od budunosti. Jedino evanelje Boje milosti moe uzdignuti duu. Razmiljanje o Bojoj ljubavi objavljenoj u Njegovom Sinu pokrenue srce i kao nita drugo uzdii duevne sile. Hristos je doao da obnovi Boji lik u oveku; i onaj ko odvraa ljude od Hrista,
208
odvraa ih od izvora pravog razvoja; takav ih prevarom liava svake nade, cilja i slave ivota. On je lupe i hajduk. A koji ulazi na vrata jest pastir ovcama. Hristos je vrata i pastir. On ulazi kroz samoga sebe. Svojom rtvom On je postao pastir ovcama. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov sluaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih; i kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. Od svih stvorenja ovca je jedna od najbojaljivijih i najbespomonijih pa je na Istoku pastirovo stvaranje za stado neumorno i neprekidno. U stara vremena izvan utvrenih gradova bilo je malo sigurnosti. Pljakai iz skitakih pograninih plemena ili grabljive zveri iz svojih skrovita u stenama, ekali su u zasedi da oplene stada. Pastir je budno motrio na ono to mu je povereno, znajui da tako izlae svoj ivot opasnosti. Jakov koji je uvao Labanova stada na haranskim panjacima, rekao je opisujui svoj neumoran, mukotrpan rad: Danju me ubijae vruina a nou mraz; i san mi ne padae na oi. (***1. Mojsijeva 31,40) Zbog toga se i David uvajui stado svog oca, goloruk sukobio s lavom i medvjedom spasivi iz njihovih eljusti ukradeno jagnje. Dok pastir vodi svoje stado preko stenovitih breuljaka, kroz ume i divlje uvale, na travna skrovita kraj reke, dok ga uva u planinama u toku usamljenih noi, titei ga od pljakaa, neno se starajui za bolesnike i slabe u stadu, njegov ivot postaje jedno s njihovim. vrsta i nena privrenost sjedinjuju ga sa stvorenjima za koje se stara. Ma koliko veliko bilo stado, pastir poznaje svaku ovcu. Svaka ima svoje ime i odaziva se prema svom imenu na pastirov zov. Kao to zemaljski pastir poznaje svoje stado, tako i boanski pastir poznaje svoje stado koje je rasejano po celom svetu. A vi ste stado moje, ovce pae moje, vi ljudi, a ja sam Bog va govori Gospod Gospod. Isus kae: Pozvah te po imenu tvom; moj si. Na dlanovima sam te izrezao. (***Jezekilj 34,31; ***Isaija 43,1; 49,16) Isus nas pojedinano poznaje i dirnut je oseajem nae nemoi. On nas zna sve po imenu. On zna i samu kuu u kojoj stanujemo, ime svakog njenog stanovnika. On je ponekad davao uputstva svojim slugama da pou u odreenu ulicu u odreenom gradu, u tu i tu kuu i pronau jednu od Njegovih ovaca. Svaku duu Isus tako savreno poznaje kao da je ona jedina za koju je Spasitelj umro. Bol svake due dira Njegovo srce. Svako preklinjanje za pomo dopire do Njegovog uha. On je doao da privue sve ljude k sebi. On im nalae hajdete za mnom, a Njegov Duh deluje na njihova srca da ih privue da dou k Njemu. Mnogi odbacuju mogunost da budu privueni. Isus zna ko su oni. On takoe zna one koji rado uju Njegov zov i spremni su da dou pred Njegovo pastirsko staranje. On kae: Ovce moje sluaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu. On se brine za svaku od njih kao da ne postoji nijedna druga na licu zemaljskom. Svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih i ovce idu za njim jer poznaju glas njegov. Pastir na Istoku ne tera svoje ovce. On se ne oslanja na silu ili strah, ve idui ispred njih on ih zove. Tako ini i SpasiteljPastir sa svojim ovcama. Pismo kae: Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom. Preko proroka Isus objavljuje: Ljubim te ljubavlju venom, a za to ti jednako inim milost. On nikoga ne primorava da ide za Njim. Vukoh ih, kae On, uzicama oveijim, uima ljubavnim. (***Psalam 77,20; ***Jeremija 31,3; ***Osija 11,4) Strah od kazne ili ljubav prema venoj nagradi nije ono to navodi Hristove uenike da Ga slede. Oni posmatraju Spasiteljevu neuporedivu ljubav, otkrivenu kroz Njegov boravak na zemlji, od jasala u Vitlejemu do krsta na Golgoti, a Njegova pojava privlai, omekava i pokorava duu. Ljubav se budi u srcu onih koji posmatraju. Oni uju Njegov glas i slede Ga.
209
Kao to pastir ide ispred svojih ovaca, susreui se prvi sa opasnostima na putu, tako ini i Hristos sa svojim narodom. Kad svoje ovce istera, ide pred njima. Put prema Nebu osveen je Spasiteljevim stopama. Staza moe da bude strma i neravna, ali Isus je proao ve njom; Njegova stopala ugazila su otro trnje, da bi uinio na put lakim. Svaki teret koji smo pozvani da ponesemo i On je sam nosio. Iako se sad uznio na Nebo u Boje prisustvo delei presto svemira, Isus nije nita izgubio od svoje saoseajne prirode. Danas je isto neno, saoseajno srce otvoreno za sve patnje oveanstva. Ruka koja je bila probuena danas ispruena je da mnogo obilnije blagoslovi Njegov narod koji je na svetu. I nikad nee izginuti, i niko ih nee oteti iz ruke moje. Dua koja se predala Hristu u Njegovim oima je dragocenija od celog sveta. Spasitelj bi proao kroz samrtne muke na Golgoti da bi jedan ovek mogao da bude spasen za Njegovo carstvo. On nikad nee napustiti oveka za koga je umro. Ako Njegovi sledbenici ne ree da Ga napuste, On e ih vrsto drati. U svim naim iskuenjima imamo sigurnog Pomonika. On nas nee ostaviti same da se borimo sa iskuenjima, da se borimo sa zlom i na kraju budemo slomljeni teretom i tugom. Iako je sada sakriven od oiju smrtnika, uho vere moe uti Njegov glas kako govori: Ne boj se, Ja sam s tobom. I ivi; i bijah mrtav i evo sam iv u vek veka. (***Otkrivenje 1,18) Ja sam podneo vae alosti, iskusio vae borbe, sretao se s vaim iskuenjima. Ja poznajem vae suze, jer sam i sam plakao. Poznajem boli koje su tako duboke da se ne mogu poveriti nijednom ljudskom uhu. Ne mislite da ste naputeni i ostavljeni. Iako vaa bol nije taknula nijednu osetljivu strunu nekog srca na Zemlji, pogledajte u Mene i ivite. Ako e se i gore pomaknuti i humovi se pokolebati, opet milost moja ne e se odmaknuti od tebe, i zavet mira mojega nee se pokolebati, veli Gospod, koji ti je milostiv. (***Isaija 54,10) Koliko god pastir moe voleti svoje ovce, On jo vie voli svoje sinove i keri. Isus nije samo na pastir, On je otac veni. On kae: Znam svoje, i moje mene znaju. Kao to mene otac i ja znam oca. (***Jovan 10,14.15) Kakva je to izjava jedinorodni Sin, On koji je u Oevom naruju, On koga je Bog objavio kao oveka druga mojega (***Zaharija 13,7) zajednica izmeu Njega i venog Boga prikazuje zajednicu izmeu Hrista i Njegove dece na Zemlji! Isus nas voli zato to smo dar Njegovog Oca i nagrada za Njegov rad. On nas voli kao svoju decu. itaoe, On te voli. Samo Nebo ne moe podariti nita vee, nita bolje. Zato imaj poverenja! Isus je mislio na ljude po celom svetu koje su zaveli lani pastiri. Oni koje je On eznuo sabrati kao ovce svoje pae, rasejani su meu vukove i On je rakao: I druge ovce imam koji nisu iz ovoga tora, i one mi valja dovesti; i ue glas moj, i bie jedno stado i jedan pastir. (***Jovan 10,16) Zato me otac ljubi, jer ja duu svoju polaem da je opet uzmem. To znai, moj Otac toliko vas je voleo da Mena jo vie voli zato to sam postao vaa zamena i sigurnost, to polaui svoj ivot uzimam vaa obaveze, vae prestupe. Ja duu svoju polaem da je opet uzmem. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polaem. Vlast imam poloiti je, i vlast imam uzeti je opet. Dok je kao lan ljudske zajednice bio smrtnik, On je kao Bog bio izvor ivota za svet. On se mogao odupreti nadiranju smrti i nije se morao potiniti njenoj vlasti, ali On je dobrovoljno poloio svoj ivot, da bi izneo na videlo ivot i besmrtnost. On je poneo greh sveta, podneo njegovo prokletstvo, poloio svoj ivot kao rtvu, da ljudi ne moraju zauvek umirati. A on bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se Ali on bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na njemu naega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svih nas. (***Isaija 53,46)
210
P o g l a v l j e 53. Ova glava zasnovana je na ***Luki 9,5156; 10,124 POSLEDNJE PUTOVANJE IZ GALILEJE to se vie pribliavao kraj Njegove slube, to se u Hristovom nainu rada uoavala vea promena. Ranije je eleo izbei uzbuenje i panju javnosti. Nije prihvatao potovanje naroda brzo prelazei iz mesta u mesto kad je izgledalo da se oduevljenje za Njega u mnotvu neobuzdano rasplamsava. Mnogo puta morao je zapovediti da Ga ne oglaavaju Hristom. U vreme Praznika senica Njegovo putovanje u Jerusalim bilo je brzo i tajno. Kad su Njegova braa zahtevala da se javno prikae kao Mesija, Njegov odgovor je bio: Vreme moje jo nije dolo. (***Jovan 7,6) Doputovao je u Jerusalim neopaeno i uao u grad neprimeen i neproslavljen od mnotva. Meutim, nije tako bilo na Njegovom poslednjem putovanju. Napustio je Jerusalim za stanovito vreme zbog zle namere svetenika i rabina. Ali sad je krenuo natrag, putujui najprometnijim, zaobilaznim putem, emu je prethodilo takvo objavljivanje Njegovog dolaska kakvo se nikada ranije nije zbilo. Iao je u susret prizorima svoje velike rtve i na njih je morala da bude usmerena panja naroda. I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba sin oveij da se podigne. (***Jovan 3,14) Kao to su oi celog Izrailja bile uprte u podignutu zmiju, simbol odreen za nihovo izleenje, tako sve oi moraju da budu upravljenje ka Hristu, rtvi koja donosi spasenje izgubljenom svetu. Pogrena predodba o Mesijinom radu i nedostatak poverenja u Isusov boanski karakter naveli su Njegovu brau da Ga nagovaraju na javno prikazivanje narodu o Prazniku senica. Sada, sa slinim porivom, uenici su Ga eleli spreiti da putuje u Jerusalim. Setili su se Njegovih rei o onome to e Mu se tamo dogoditi, poznavajui strano neprijateljstvo verskih voa, bili su skloni da svog Uitelja odvraaju od tog puta. Da nastavi svoj put uprkos strahovanju, razoaranju i neverstvu svojih voljenih uenika, za Hristovo srce bio je teak zadatak. Bilo je mukotrpno voditi ih u susret boli razoaranju koje ih je oekivalo u Jerusalimu. Sotona je bio spreman da kua Sina ovejeg. Zato treba ii u Jerusalim u sigurnu smrt? Posvuda oko Njega bile su due gladne hleba ivota. Na svakom koraku bili su patnici koji su ekali Njegovu re isceljenja. Delo koje je trebalo izvriti evaneljem Njegove milosti tek to je otpoelo. A on je bio u punoj snazi muevnog doba. Zato da ne krene u iroka polja ovog sveta reima svoje milosti, dodirom svoje isceljujue moi? Zato se sam ne bi radovao pruanjem svetlosti i radosti milijunima onih koji su bili u tami i tuzi? Zato prepustiti sakupljanje etve svojim uenicima, tako slabima u veri, koji tako teko razumevaju, koji su tako spori u delovanju? Zato se sada sueliti sa smru i ostaviti delo u njegovom povoju? Neprijatelj koji se u pustinji suoio s Hristom, sad Ga je napadao estokim i lukavim iskuenjima. Da je Isus popustio samo za trenutak, da je promenio svoje ponaanje u najmanjoj pojedinosti u elji da spasi sebe, sotonske sile bi slavile pobedu, a svet bi bio izgubljen. Meutim, Isus nameri da ide pravo u Jerusalim. Oeva volja bila je jedini zakon Njegovog ivota. Jo u svom detinjstvu, prilikom posete Hramu rekao je Mariji: Zar ne znate da meni treba u onom biti to je oca mojega? (***Luka 2,49) U Kani, kad je Marija elela da On otkrije svoju udotvornu silu, Njegov odgovor je bio: Jo nije doao moj as. Istim reima odgovorio je svojoj brai kad su Ga nagovarali da ide na Praznik. Meutim, u Bojem velikom planu bio je odreen as Njegovog rtvovanja za grehe ljudi i taj as uskoro je trebao nastupiti. On nee pokleknuti niti se pokolebati. Njegovi koraci usmereni su prema Jerusalimu, u kome su Njegovi neprijatelji dugo kovali zaveru da Mu oduzmu ivot; sada Ga on eli poloiti. Nepokolebljivo je odluio da svoje korake upravi muenju, odricanju, odbacivanju, osudi i smrti.
211
Pa On posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoe i dooe u selo Samarjansko da mu ugotove gde e noiti. Ali, narod Ga nije hteo primiti zato to je putovao u Jerusalim. Ovo su oni protumaili kao da Isus vie voli Jevreje, koje su oni ogoreno mrzeli. Da je doao obnoviti hram i bogosluenje na gori Garizimu, oni bi Ga rado prihvatili; ali On je iao u Jerusalim i zato Mu nisu eleli ukazati nikakvu gostoljubivost. Oni nisu shvatili da su sa svojih vrata oterali najbolji dar Neba. Isus je pozivao ljude da Ga prime, On je traio usluge iz njihovih ruku da bi im se mogao pribliiti i obasuti ih najbogatijim blagoslovima. Za svaku ljubaznost koja Mu je pokazana, uzvraao je mnogo dragocenijom milou. Meutim, Samarjani su sve to izgubili zbog svojih predrasuda i verske uskogrudnosti. Jakov i Jovan, Hristovi vesnici, bili su vrlo ljutiti zbog uvrede nanesene njihovom Gospodu. Bili su ispunjeni opravdanim gnevom zato to su samarjani tako grubo postupali prema Njemu koji im je ukazao poast svojim prisustvom. Oni su nedavno bili s njim na gori preobraenja i videli Ga proslavljenog od Boga i potovanog od Mojsija i Ilije. Takvo izraavanje nepotovanja kakvo su pokazali Samarjani ne sme kako su oni mislili proi bez izrazite kazne. Doavi Isusu, preneli su Mu rei naroda, govorei da su Mu uskratili ak i prenoite. Smatrali su da Mu je uinjeno veliko zlo i gledajui u daljini goru Karmel, na kojoj je Ilija pobio lane proroke, kazali su: Hoe li da reemo da oganj sie s neba i da ih istrebi kao i Ilija to uini? Bili su iznenaeni kad su videli da su Isusa zabolele njihove rei, i jo vie iznenaeni Njegovim ukorom koji je stigao do njihovih uiju: Ne znate kakvoga ste vi duha; jer sin oveij nije doao da pogubi due oveije nego da sauva. Otia je u drugo selo. Ni u jednom delu svoje misije Hristos nije prisiljavao ljude da Ga prime. Sotona i ljudi podstaknuti njegovim duhom tee da izvre nasilje nad saveu. Ljudi koji su u savezu sa zlim anelima lanom revnou za pravdom nanose patnje svojim blinjima, da bi ih preobratili na svoje verske zamisli; ali Hristos uvek pokazuje milost, uvek tei da pridobije otkrivanjem svoje ljubavi. On ne moe dozvoliti pristup dui nijednom suparniku, niti moe prihvatiti delominu slubu; On eli samo dragovoljnu slubu, voljno predanje srca podstaknutog ljubavlju. Ne postoji oitiji dokaz da imamo Sotonin duh od sklonosti da povredimo i unitimo one koji ne cene na rad ili koji deluju suprotno naim zamislima. Svako ljudsko bie telom, duom i duhom Boja je svojina. Hristos je umro da otkupi sve. Nita ne moe da bude uvredljivije za Boga nego kad ljudi u verskom zanesenjatvu nanose patnje onima koji su otkupljeni Spasiteljevom krvlju. I ustavi odande doe u okoline Judejske preko Jordana, i stee se opet narod k njemnu; i kao to obiaj imae, opet ih uae. (***Marko 10,1) Znatan deo poslednjih meseci svoje slube Hristos je proveo u Pereji, pokrajini preko Jordana u odnosu na Judeju. Mnotvo Ga je i ovde pratilo u stopu, kao na poetku Njegove slube u Galileji, a On im je ponavljao vei deo svog ranijeg uenja. Kao to je poslao dvanaestoricu tako je izabrao jo sedamdesetoricu, i posla ih dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda ae sam doi. (***Luka 10,1) Ovi uenici bili su stanovito vreme s Njim pripremajui se za svoj rad. Kad su dvanestorica bila poslata na svoj prvi samostalni zadatak, drugi uenici pratili su Isusa na putu kroz Galileju. Na taj nain imali su prednost da se prisno drue s Njim i neposredno prime uputstva. Sada je ovaj vei broj takoe trebao da poe na poseban zadatak. Uputstva sedmadesetorici bile su sline onima koje su dani dvanaestorici; ali zapovest dvanaestorici da ne ulaze u neki mnogoboaki ili samarjanski grad nije dana sedmadesetorici. Iako su Samarjani upravo odbacili Isusa, Njegova ljubav prema njima ostala je nepromenjena. Kad su sedmadesetorica pola u Njegovo ime, najpre su posetili samarjanske gradove.
212
Spasiteljeva lina poseta Samariji i kasnije pohvala milostivog Samarjanina, te zahvalna radost gubavaca Samarjanina koji se jedini od desetorice vratio da se zahvali Hristu, imali su veliko znaenje za uenike. Pouka se duboko urezala u njihova srca. U svom nalogu koji im je dao upravo pre svog vaznesenja, Isus je spomenuo Samariju a i Jerusalim i Judeju kao mesta u kojima trebaju najpre propovedati evanelje. Njegovo pouavanje pripremilo ih je za izvrenje ovog naloga. Kad su doli u Samariju u ime svog Uitelja, nali su narod spreman da ih primi. Samarjani su uli o Hristovim reima pohvale i o Njegovim delima milosra prema ljudima iz njihovog naroda. Uvideli su da je On uprkos njihovim grubim postupcima prema Njemu gajio samo misli pune ljubavi za njih i to je zadobilo njihova srca. Nakon Njegovog vaznesenja dobrodolicom su pozdravili Spasiteljeve vesnike i uenici su sakupili dragocenu etvu meu onima koji su nekada bili njihovi najogoreniji neprijatelji. Trske stuene ne e prelomiti, i svetila koje se pui ne e ugasiti; javljae sud po istini. I u ime njegovo uzdae se narodi. (***Isaija 42,3; ***Matej 12,21) Poslavi sedmadesetoricu, Isus im je zapovedio, kao to je zapovedio i dvanaestorici, da se svojim prisustvom ne nameu gde nisu dobrodoli. I u kojigod grad doete i ne prime vas, rekao je On, iziavi na ulice njegove recite: I prah od grada vaega koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se priblii k vama carstvo Boije. To ne treba da ine pokrenuti ozlojeenou, ili povreenom au, ve da bi pokazali kako je alosno odbaciti Gospodnju vest ili Njegove vesnike. Odbaciti Gospodnje sluge znai odbaciti samog Hrista. Kaem vam, dodao je Isus, da e Sodomu biti lake u onaj dan negoli gradu onome. Tada su se Njegove misli vratile galilejskim gradovima u kojima je proveo znatan deo svoje slube. Uzviknuo je alosnim glasom. Teko tebi, Horazine! teko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidomu bila udesa to su bila u vama, davno bi se u vrei i u pepelu sedei pokajali. Ali Tiru i Sidonu bie lake na sudu nego vama. I ti Kapernaume! koji si se do nebeska podigao do pakla e propasti. Tim prometnim gradovima oko Galilejskog mora bili su obilno prueni najbogatiji nebeski blagoslovi. Dan za danom Knez ivota dolazio je u njih i odlazio iz njih. Boja slava, koju su eznuli da vide proroci i carevi, zasjala je nad mnotvom koje je u stopu pratilo Spasitelja. Ipak su odbacili nebeski Dar. Sa eljom da prikae svoju veliku razboritost rabini su upozoravali narod da ne prihvata nove nauke koje ui ovaj novi uitelj; jer su njegove teorije i postupci u suprotnosti s uenjima otaca. Narod je imao poverenja u ono to su svetenici i fariseji uili, umesto da tei da sam razume Boju re. Potovali su svetenike i poglavare umesto da potuju Boga i odbacivali istinu da bi mogli odrati svoja predanja. Mnogi su bili oduevljeni i skoro uvereni, ali nisu delovali po svom osvedoenju i nisu se ubrajali u Hristove pristalice. Sotona je napadao svojim iskuenjima sve dok svetlost nije izgledala kao tama. Na taj nain mnogi su odbacili istinu koja bi ih spasila. Verni Svedok kae: Evo stojim na vratima i kucam. (***Otkrivenje 3,20) Svaka opomena, ukor i usrdna molba u Bojoj rei ili preko Njegovih vesnika predstavlja kucanje na vrata srca. To je Isusov glas koji trae da ue. Sa svakim kucanjem na koje se ne odgovara, sklonost da se otvori postaje slabija. Ako se danas zanemari delovanje Svetoga Duha, ono sutra nee biti tako snano. Srce postaje manje premivo i zapada u pogubnu nesvesnost o kratkoi ivota i neprolaznoj venosti iza toga. Naa osuda na sudu nee proizai iz injenice da smo bili u zabludi, ve iz injenice da smo zanemarili prilike koje je Nebo slalo da nauimo to je istina. Kao i apostoli, sedamdesetorica su primili natprirodne darove kao obeleje svoje slube. Kad je njihov rad bio okonan, vratili su se radosno govorei: Gospode! i avoli nam se pokoravaju u ime tvoje. Isus je odgovorio: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja. Isusovom duhu prikazani su prizori iz prolosti i budunosti. Video je prvo Lucifera kako je bio znaen s Neba. Posmatrao je unapred prizore svojih samrtnih muka, kad e pred svim svetovima da bude otkriven
213
karakter varalice. uo je uzvik Svri se! (***Jovan 19,30) kojim se objavljuje da je otkupljenje izgubljenog ljudskog roda zauvek osigurano, da je Nebo zauvek odbranjeno od optubi, prevara i lai koje bi Sotona podsticao. Preko krsta na Golgoti, s njegovim samrtnim mukama i sramotom, Isus je unapred video veliki poslednji dan u koji e knez sila tame doiveti svoje unitenje na Zemlji, tako dugo unazaivanoj njegovom pobunom. Isus je gledao zauvek svreno delo zla i Boji mir koji ispunjava Nebo i Zemlju. Zato ubudue Hristovi sledbenici treba da gledaju Sotonu kao pobeenog neprijatelja. Na krstu Isus je trebao za njih izvojevati pobedu; eleo je da je prihvate kao svoju vlastitu pobedu. Evo vam, rekao je, dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i nita vam ne e nauditi. Svemona sila Svetoga Duha predstavlja odbranu svake ponizne due. Nijednom koji u kajanju i veri potrai Njegovu zatitu Hristos nee dopustiti da padne pod uticaj neprijateljeve sile. Spasitelj je kraj onih koji su u iskuenju i tekoama. S Njim ne postoji neuspeh, gubitak, nemogunost ili poraz; mi moemo sve kroz Njega koji nam mo daje. Kad dou iskuenja i nedae, ne ekajte da savladate sve tekoe, ve gledajte na Isusa, svog pomonika. Postoje hriani koji previe razmiljaju i govore o Sotoninoj sili. Oni razmiljaju o svom neprijatelju, mole se o njemu, govore o njemu i u njihovoj mati on postaje sve vei i vei. Istina je da je Sotona mono bie; ali, hvala Bogu, mi imamo silnog Spasitelja koji je s Neba zbacio zloga! Sotona je zadovoljan kad veliamo njegovu silu. Zato ne govoriti o Isusu? Zato ne veliati Njegovu mo i Njegovu ljubav? Duga obeanja koja okruuje presto na visini veno je svedoanstvo o tome da Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. (***Jovan 3,16) To svedoi svemiru da Bog nee nikada napustiti svoj narod u njegovoj borbi sa zlom. To je vrsto obeanje za nas o snazi i zatiti dokle god bude trajao sam presto. Isus je dodao: Ali se tomu ne radujte to vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte to su vaa imena napisana na nebesima. Nemojte se radovati posedovanju sile, da ne izgubite iz vida svoju zavisnost od Boga. uvajte se da vas ne zahvati preterano samopouzdanje i da ne radite u svojoj sili, a ne u duhu i sili svog Uitelja. Ja je uvek spremno da sebi pripie zasluge i za najmanji uspeh koji se postie u radu. Ja prima laskanja i uzdie se, te tako zanemarujemo drugima pokazati da je Bog sve i u svemu. Apostol Pavle kae: Jer kad sam slab onda sam silan. (***2. Korinanima 12,10) Kad shvatamo svoju slabost, uimo se da zavisimo od sile koja nije naa. Nita ne moe tako silno izvriti ujecaj na srce kao stalni oseaj odgovornosti prema Bogu. Nita ne dopire tako potpuno do najdubljih pobuda naih postupaka kao svest o Hristovoj ljubavi koja prata. Mi treba da uspostavimo vezu s Bogom jer emo se tada ispuniti Svetim Duhom koji e nas osposobiti da doemo u dodir s naim blinjima. Tada se radujte to ste kroz Hrista postali povezani s Bogom, to ste postali lanovi nebeske porodice. Dok budete gledali iznad sebe, stalno ete imati oseaj slabosti ljudske prirode. Ukoliko manje ugaate svome ja, jasnije i potpunije ete shvatiti savrenstvo svog Spasitelja. Ukoliko se vre poveete sa izvorom svetlosti i sile, utoliko e vas obasjati vea svetlost i utoliko ete dobiti veu silu da radite za Boga. Radujte se to ste jedno sa Bogom, jedno sa Hristom i celom nebeskom porodicom. Dok su sedamdesetorica sluala Hristove rei, Sveti Duh je u njihov um utiskivao ivu stvarnost i zapisivao istinu na ploama due. Iako ih je okruivalo mnotvo, oseali su se kao da su sami sa Bogom. Znajui da su primili nadahnue tog trenutka, obradova se Isus u duhu i ree: hvalim te, oe, gospode neba i zemlje, to si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima. Da, oe, jer je tako bila volja tvoja. Sve je meni predao otac moj, i niko ne zna ko je sin osim oca, ni ko je otac osim sina, i ako sin hoe kome kazati.
214
Uvaeni ljudi u svetu, takozvani veliki i mudri, sa svom svojom hvaljenom mudrou ne mogu shvatiti Hristov karakter. Oni su sudili o Njemu po Njegovom spoljanjem izgledu, po ponienju koje je palo na Njega kao na ljudsko bie. Meutim, ribarima i carinicima bilo je dato da vide Nevidljivoga. ak ni uenici nisu mogli razumeti sve to im je Isus eleo otkriti, ali s vremenom na vreme, kako su se potinjavali sili Svetoga Duha, njihovi umovi postali su prosvetljeni. Shvatili su da je moni Bog odeven u ljudsko oblije, prebivao meu njima. Isus se radovao to je ovo saznanje koje nisu posedovali mudri i razboriti, otkriveno ovim skromnim ljudima. Dok je iznosio uenja starozavetnih spisa i primenjivao ih na sebe i svoje delo pomirenja, esto su bili probueni Njegovim Duhom i podignuti u nebesku atmosferu. O duhovnim istinama o kojima su govorili proroci oni su imali jasnije razumevanje nego sami pisci izvornog dela. Kasnije e itati spise Starog zaveta, ne kao nauku knjievnika i fariseja, ne kao kazivanje mudraca koji su umrli, ve kao novo otkrivenje od Boga. Gledali su Onoga kojega svet ne moe primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama e biti. (***Jovan 14,17) Hristov duh ini nae srce nenim i pokornim i to je jedini nain na koji moemo stei savrenije razumevanje istine. Dua mora da bude oiena od tatine i oholosti i osloboenja svega to ju je obuzimalo i Hristos se mora ustoliiti u njoj. Ljudska nauka suvie je ograniena da bi shvatila otkupljenje. Plan otkupljenja je tako dalekosean da ga filozofija ne moe objasniti. On e uvek ostati tajnom koju ni najdublje razmiljanje ne moe dokuiti. Nauka o spasenju ne moe se objasniti, ona se moe upoznati samo iskustvom. Jedino onaj koji uoava svoju vlastitu grenost moe prepoznati kako je Spasitelj dragocen. Pouke koje je Hristos iznosio dok je polako iao putem iz Galileje prema Jerusalimu sadravale su brojne uputstva. Narod je sa enjom sluao Njegove rei. U Pereji, kao i u Galileji, narod je bio manje pod vlau jevrejskog fanatizma nego u Judeji, pa je Njegovo uenje nalo odjeka u njihovim srcima. Tokom ovih poslednjih meseci svoje slube, Hristos je ispriao mnoge od svojih pria. Svetenici i rabini sve ee su Ga progonili, pa je svoje opomene upuene njima zaklonio simbolima. Nisu mogli pogreiti u pokuaju da proniknu u njihovo znaenje, ali ipak u Njegovim reima nisu mogli nai nita na emu bi zasnovali neku optubu protiv Njega. U prii o fariseju i cariniku, samouverena molitva: Boe! hvalim te to ja nisam kao ostali ljudi, stoji u otroj suprotnosti s pokajnikovom molitvom: Milostiv budi meni grenome. (***Luka 18,11.13) Na taj nain Hristos je ukorio licemerstvo Jevreja. Slikovitim prikazom o nerodnoj smokvi i o velikoj veeri predskazao je nesreu koja e uskoro zadesiti nepokajani narod. Oni koji su prezrivo odbili poziv na evaneosku gozbu, uli su Njegove rei upozorenja: Jer vam kaem da nijedan od onih zvanih ljudi ne e okusiti moje veere. (***Luka 14,24) Uputstvo dato uenicima bilo je vrlo dragoceno. Pria o nametljivoj udovici i o prijatelju koji je traio hleb u pono dala je novu snagu Njegovim reima: Itite i dae vam se: traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se. (***Luka 11,9) esto je njihova kolebljiva vera bila ojaana seanjem na Hristove rei: A kamo li Bog ne e odbraniti izbranih svojih koji ga mole dan i no? Kaem vam da e ih odbraniti brzo. (***Luka 18,7.8) Hristos je ponovio onu divnu priu o izgubljenoj ovci. U svojoj pouci iao je jo dalje dok je govorio o izgubljenom dinaru i izgubljenom sinu. Uenici tada nisu mogli u celosti proceniti snagu ovih pouka, ali nakon izlivanja Svetoga Duha, kad su videli sabiranje neznaboaca i zavidljivi gnev Jevreja, bolje su shvatili pouku o izgubljenom sinu i mogli bolje proniknuti u radost Hristovih rei: Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj moj sin bee mrtav, i oivlje; i izgubljen bee, i nae se. (***Luka 15,32.24) Kad su krenuli u ime svog Uitelja, suoavajui se s prebacivanjima, siromatvom i progonstvom, esto su snaili svoja srca ponavljajui Njegov nalog izgovoren prilikom ovog poslednjeg putovanja: Ne boj se, malo
215
stado! jer bi volja vaega oca da vam da carstvo. Prodajite to imate i dajite milostinju; nainite sebi torbe koje ne e ovetati, haznu koja se nikada ne e isprazniti, na nebesima, gde se lupe ne prikuuje niti moljac jede. Jer gde je vae blago onde e biti i srce vae. (***Luka 12,3234) P o g l a v l j e 54. Ova glava zasnovana je na ***Luki 10,2537. MILOSTIVI SAMARJANIN U prii o milostivom Samarjaninu Hristos je prikazao prirodu prave vere. Pokazao je da se ona ne sastoji od sistema, simbola vere ili obreda, ve u vrenju dela ljubavi, u donoenju najveeg dobra drugima, u pravoj dobroti. Dok je Hristos uio narod ustade jedan zakonik i kuajui ga ree: uitelju! ta u initi da dobijem ivot veni? S panjom od koje zastaje dah veliki skup iekivao je odgovor. Svetenici i rabini mislili su da uhvate u zamku Hrista pitanjem koje e postaviti ovaj zakonik. Meutim, Spasitelj se nije uputao u raspravu. Potraio je odgovor od onoga koji je postavio pitanje. ta je napisano u zakonu? rekao je On, kako ita? Jevreji su jo optuivali Isusa da se olako odnosi prema Zakonu datom na Sinaju, ali On je pitanje spasenja usmerio na dranje Bojih zapovesti. Zakonik je kazao: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i blinjega svojega kao samoga sebe. Isus mu ree: Pravo si odgovorio; to ini i bie iv. Zakonik nije bio zadovoljan gleditem i delima fariseja. On je prouavao Pisma sa enjom da dozna njihovo stvarno znaenje. Bio je ivotno zainteresiran za ovo i iskreno je upitao: ta u initi? U svom odgovoru u vezi sa zahtevima Zakona, on je mimoiao itavo mnotvo obrednih propisa. Ovima nije pridavao nikakvu vanost, ve je izneo dva velika naela na kojima su poivali sav Zakon i proroci. Ovaj odgovor, budui da ga je Hristos pohvalio, postavio je Spasitelja u povoljan poloaj prema rabinima. Nisu Ga mogli osuditi, jer je odobrio ono to je isticao jedan tuma Zakona. To ini i bie iv, rekao je Isus. Prikazao je Zakon kao boansku celinu i ovom poukom istaknuo da nije mogue drati jednu zapoved, a kriti drugu, jer ih sve proima isto naelo. ovekova sudbina bie odreena njegovom poslunou prema celokupnom Zakonu. Vrhunska ljubav prema Bogu i nepristrasna ljubav prema oveku naela su koja treba ostvariti u ivotu. Zakonik je utvrdio da je sam prestupnik Zakona. Bio je osvedoen Hristovim ispitivakim reima. Pravdu Zakona, za koju je tvrdio da razume, nije sprovodio u ivot. Nije izraavao ljubav prema svojim blinjima. Od njega se trailo pokajanje, no umesto da se pokaje, on je pokuao sebe opravdati. Umesto da prizna istinu, eleo je pokazati kako je teko ispuniti zapoved. Na taj nain nadao se da e moi odbaciti osvedoenje i da e se opravdati u oima naroda. Spasiteljeve rei pokazale se da je njegovo pitanje bilo nepotrebno, budui da je i sam mogao odgovoriti na njega. Ipak, zakonik je postavio jo jedno pitanje rekavi: A ko je blinji moj? Ovo pitanje izazivalo je meu Jevrejima beskrajne rasprave. Nije bilo sumnje to se tie neznaboaca i Samarjana oni su bili stranci i neprijatelji. Ali, gde bi trebalo praviti razliku izmeu ljudi iz vlastitog naroda i izmeu razliitih srutvenih slojeva? Koga treba svetenik, rabin, stareina smatrati blinjim? Svoj ivot provodili su u celom nizu obreda da bi bili isti. Drali su da bi ih dodir s neukim i nehatnim mnotvom oskvrnuo, to bi zahtevalo mune napore da se neistoa otkloni. Da li neiste treba smatrati blinjima?
216
Isus ponovo nije dozvolio da bude uvuen u raspravu. Nije osudio verski fanatizam onih koji su vrebali da Ga osude. Meutim, jednostavnom priom uzdigao je pred svojim sluaocima takvu sliku izlivanja ljubavi koja potie s Neba da su sva srca bila dirnuta, dok je zakonik priznao istinu. Omoguiti da prodre svetlost najbolji je put za uklanjanje tame. Najbolji nain da se suzbije zabluda jest iznoenje istine. Pojava Boje ljubavi otkriva izopaenost i greh srca okrenutog sebi. Jedan ovek, rekao je Isus, silaae iz Jerusalima u Jeriho, pa ga uhvatie hajduci, koji ga svukoe i izranie, pa otidoe, ostavivi ga pola mrtva. A iznenada silaae onim putem nekakav svetenik, i videvi ga proe. A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvi ga proe. (***Luka 10,3032) To nije bio neki izmiljeni prizor, ve stvarni dogaaj, koji je bio verodostojno predoen. Svetenik i Levit koji su proli na drugu stranu, nalazili su se u drutvu onih koji su sluali Hristove rei. Putujui iz Jerusalima u Jeriho, putnik je morao proi kroz jedan deo Judejske pustinje. Put je vodio niz jednu divlju, stenovitu uvalu kojom su harali razbojnici i koja je esto bila poprite nasilja. Na ovom mestu putnik je bio napadnut, oteto mu je sve to je bilo vredno, pa je ranjen i izbijen ostavljen polumrtav kraj puta. Dok je tako leao, tim putem naiao je svetenik, ali je samo pogledao prema ranjeniku. Tada se pojavio Levit. Radoznao da vidi to se desilo, zastao je i pogledao patnika. Uvideo je to bi trebalo uiniti, ali to nije bila prijatna dunost. Najvie bi voleo da nije ni poao tim putem, te tako ne bi morao da vidi tog ranjenog oveka. Uveravao je sebe da ga se taj sluaj ne tie. Oba oveka bila su u svetoj slubi, drei sebe tumaima svetih spisa. Pripadali su onom sloju posebno odabranom da bude Boji predstavnik pred narodom. Morali su postradati s onima koji ne znadu i zalaze (***Jevrejima 5,2) da bi mogli voditi ljude u razumevanju Boje velike ljubavi prema ljudskom rodu. Delo na koje su bili pozvani bilo je ono isto koje je Isus opisao kao svoje kad je rekao: Duh je Gospodnji na meni; za to me pomaza da javim evanelje zarobljenima da e se otpustiti, i slepima da e progledati; da otpustim sunje. (***Luka 4,18) Nebeski aneli posmatraju nevolje Boje porodice na Zemlji i spremni su na saradnju s ljudima u otklanjanju tlaenja i patnji. Bog je u svom provienju doveo svetenika i Levita na put na kome je ranjeni patnik leao, da bi mogli da vide kako mu je potrebna nilost i pomo. Celo Nebo pazilo je da vidi da li e srca ovih ljudi biti taknuta saaljenjem za ljudsku nesreu. Spasitelj je bio Onaj to je pouavao Jevreje u pustinji, iz stuba od oblaka i ognja pruao im je pouku koja se vrlo razlikovala od ove koju je narod sada primao od svojih svetenika i uitelja. Milostive odredbe Zakona prihvatale su ak i ivotinje, koje svoje potrebe i patnje ne mogu izraziti reima. Mojsiju su o ovome data uputstva za decu Izrailjevu: Ako naie na vola neprijatelja svojega ili na magarca njegova, gde je zalutao, odvedi ga k njemu. Ako vidi gde je nenavidniku tvojemu pao magarac pod teretom svojim, nemoj da ga ostavi, nego mu pomozi. (***2. Mojsijeva 23,45) Meutim, u oveku koga su ranili razbojnici, Isus je izneo sluaj jednog brata u nevolji. Koliko je vie saaljenjem trebalo da bude pokrenuto njihovo srce prema njemu nego prema tegleoj ivotinji! Preko Mojsija primili su vest da je njihov Gospod Bog Bog veliki,silni i strani i daje pravicu siroti i udovici; i ljubi doljaka. U skladu s tim zapovedio je: Ljubite dakle doljaka. Ljubi ga kao sebe samoga. (***5. Mojsijeva 10,1719; ***3. Mojsijeva 19,34) Job je rekao: Stranac nije noivao na polju; vrata svoja otvarao je sam putniku. A kad su dva anela u ljudskom obliku dola u Sodomu, Lot se poklonio licem do zemlje i rekao: Hodite, gospodo, u kuu sluge svojega, i prenoite. (***O Jovu 31, 32; ***1. Mojsijeva 19,2) Sveteniku i Levitu bile su bliske ove pouke, ali ih nisu sprovodili u svakodnevni ivot. Obrazovani u koli narodnog verskog fanatizma, postali su sebini, skueni i iskljuivi. Kad su pogledali ranjenog oveka nisu mogli rei da li pripada njihovoj narodnosti. Pomislili su da bi on mogao da bude Samarjanin i udaljili se.
217
U njihovom inu, kako ga je Isus opisao, zakonik nije video nita to bi se suprotio onome emu je bio pouavan o zahtevima Zakona. Meutim, sad je prikazan drugi prizor. Neki Samarjanin, na svom putu, doao je do nevoljnika i kad ga je video saalio se na Njega. Nije pitao da li je ovaj stranac Jevrejin ili mnogoboac. Ako je Jevrejin, Samarjanin je dobro znao da bi njemu u slinoj prilici taj ovek pljunuo u lice i s prezrenjem proao kraj njega. Meutim, nije oklevao zbog toga. Nije se obazirao to je i sam moda u opasnosti od nasilja zato to se zadrava na tom mestu. Bilo je dovoljno da se tu, pred njim, nalazilo ljudsko bie u nevolji i patnji. Skinuo je svoju odeu da bi ga pokrio. Ulje i vino koje je pripremio za svoje putovanje upotrebio je za izleenje i okrepljenje ranjenika. Podignuo ga je na svoje magare i krenuo lagano, ravnomernim korakom, tako da stranac ne bi bio potresan i zbog toga podnosio vee bolove. Doveo ga je u jednu gostionicu i bdijui neno se brinuo za njega u toku noi. Ujutro, kad je bolesniku bilo bolje. Samarjanin se usudio da nastavi svoj put. Meutim, pre no to je to uinio, predao ga je gostioniaru da se stara o njemu, platio trokove, ostavio novani ulog u njegovu korist, a nezadovoljan ak i ovim, pobrinuo se za svaku dalju potrebu, rekavi gostioniaru: Gledaj ga, i to vie potroi ja u platiti kad se vratim. Zavrivi priu, Isus je upravio svoj pogled na zakonika, i kao da njime ita njegovu duu, rekao: ta misli dakle, koji je od one trojice bio blinji onome to su ga bili uhvatili hajduci? (***Luka 10,36) Zakonik ak ni sada nije hteo da izgovori ime Samarjanin, nego je odgovorio: Onaj koji se smilovao na njega. Isus je rekao: Idi, i ti ini tako. Tako je na pitanje ko je moj blinji za sva vremena primljen odgovor. Hristos je pokazao da na blinji nije samo onaj koji pripada naoj crkvi i veri. To nema nikakve veze s rasom, bojom ili drutvenom razlikom. Na blinji je svaka osoba kojoj je potrebna naa pomo. Na blinji je svaka dua koju je ranio i izmuio neprijatelj. Na blinji je svako ko je Boja svojina. U prii o milostivom Samarjaninu Isus je prikazao Sebe i svoju misiju. Sotona je prevario, izmuio, opljakao, upropastio oveka i ostavio ga da pogine, ali Spasitelj se saalio na nae bespomono stanje. On je napustio svoju slavu da bi nas doao izbaviti. On nas je naao na umoru i prihvatio na sluaj. Iscelio je nae rane. Pokrio nas je svojom haljinom pravde. Otvorio nam je sigurno utoite i pobrinuo se za nas snosei sve trokove. On je umro da bi nas spasio. Ukazujui na sopstveni primer, rekao je svojim sledbenicima: Ovo vam zapovedam da imate ljubav meu sobom. Kao to ja vas ljubih, da se i vi ljubite meu sobom. (***Jovan 15,17; 13,34) Zakonikovo pitanje Isusu je glasilo: ta u initi? A Isus, drei ljubav prema Bogu i oveku najviim izrazom pravde, rekao je: To ini i bie iv. Samarjanin je posluao nalog srca koje je bilo milostivo i puno ljubavi i time dokazao da je izvrilac Zakona. Hristos je naloio zakoniku: Idi i ti ini tako. Od Boje dece oekuje se da tvore, a ne samo da govore. Koji govori da u njemu stoji, taj treba tako da hodi kao to je on hodio. (***1. Jovanova 2,6) Danas je ova pouka isto tako potrebna svetu kao to je bila u vreme kad je potekla sa Isusovih usana. Sebinost i hladni formalizam gotovo su ugasili plamen ljubavi i izgnali vrline koje karakter treba da uine miomirisom. Mnogi koji ispovedaju Njegovo ime izgubili su iz vida injenicu da hriani treba da predstavljaju Hrista. Ako ne postoji stvarno samoportvovanje za dobro drugih u porodinom krugu, u susedstvu, u crkvi i gde god se nalazimo, tada bez obzira na to to tvrdili o sebi, nismo hriani. Hristos je svoje dobro sjedinio s dobrom ljudskog roda i pozvao nas da se ujedinimo s Njim na spasavanju oveanstva. Zabadava ste dobili, kae On, zabadava i dajite. (***Matej 10,8) Greh je najvei od svih zala, i nae je da imamo saaljenja i pomognemo greniku i zablude dok skoro ne zapadnu u oajanje. Ove due ne treba zanemariti. Ako smo hriani, neemo proi kraj njih na drugu stranu, drei
218
se to je dalje mogue od onih kojima je naa pomo najpotrebnija. Kad ugledamo ljudska bia u nevolji bilo zbog ucveljenosti ili greha, nikada ne smemo kazati: To me se ne tie. Vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti. (***Galatima 6,1) Verom i molitvom odagnajte silu neprijatelja. Govorite rei vere i ohrabrenja koje e biti kao ljekoviti melem izbijenom i ranjenom oveku. Mnogi, mnogi su klonuli i obeshrabrili se u velikoj borbi ivota, dok bi ih jedna re ljubaznog ohrabrenja ojaala da pobede. Naikada ne bismo smeli proi kraj neke due koja pati ne pokuavajui joj pruiti od utehe kojom nas je Bog uteio. Sve je to samo ispunjenje naela Zakona naela koje je prikazano u prii o milostivom Samarjaninu, a pokazalo se u Isusovom ivotu. Njegov karakter otkriva pravo odreenje Zakona i pokazuje milosre, ljubaznost i ljubav prema svim ljudima, ona svedoe o karakteru nebeskih zakona. Oni svedoe o injenici Zakon je Gospodnji savren, krepi duu. (***Psalam 19,7) I ko god propusti da otkrije ovu ljubav kri Zakon za koji tvrdi da ga potuje, jer duh koji izraavamo prema svojoj brai otkriva kakav je na duh prema Bogu. Boja ljubav u srcu jedini je izvor ljubavi prema naem blinjem. Ako ko ree: ja ljubim Boga, a mrzi na brata svojega, laa je; jer koji ne ljubi brata svojega, koga vidi, kako moe ljubiti Boga, koga ne vidi? Ljubazni, ako imamo ljubav meu sobom, Bog u nama stoji, i ljubav je njegova savrena u nama. (***1. Jovanova 4,20.12) P o g l a v l j e 55. Ova glava zasnovana je na ***Luki 17,2022. CARSTVO BOJE NEE DOI VIDLJIVO Neki fariseji doli su Isus s pitanjem: Kad e doi carstvo Boije? Prolo je vie od tri godine kako je Jovan Krstitelj objavio vest koja je kao trubni glas odjekivala celom zemljom: Jer se priblii carstvo nebesko. (***Matej 3,2) Ovi fariseji dotada nisu videli nikakav znak o uspostavljanju carstva. Mnogi od onih koji su odbacili Jovana i na svakom se koraku suprotstavljali Isusu, nagovetavali su da je Njegova misija pretrpela neuspeh. Isus je odgovorio: Carstvo Boije ne e doi da se vidi; niti e se kazati; evo evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Boje unutra u vama. Boje carstvo poinje u srcu. Ne traite ovde ili onde pojavljivanje zemaljske sile da obelei njegov dolazak. Doi e vreme, rekao je obraajui se svojim uenicima, kad ete zaeleti da vidite jedan dan sina oveijega, i ne ete videti. Zato to ga ne prati svetovna rasko, nalazite se u opasnosti da ne raspoznate slavu Moje misije. Vi ne razumete koliko je velika vaa sadanja prednost to meu sobom imate, iako odevenog u ljudsko oblije, Onoga koji je ivot i svetlost ljudima. Doi e dani kad ete se sa enjom seati prilika koje sada uivate hodajui i razgovarajui s Bojim Sinom. Zbog svoje sebinosti i zemaljskih tenji ak ni Isusovi uenici nisu mogli razumeti duhovnu slavu koju im je eleo otkriti. Tek nakon Hristovog vaznesenja svome Ocu i izlivanja Svetoga Duha na vernike, uenici su u potpunosti cenili Spasiteljev karakter i misiju. Poto su primili krtenje Duhom, poeli su shvatati da su bili u neposrednoj prisutnosti Gospoda slave. Kad su se podseali na Hristova kazivanja, njihov um otvorio se za razumevanje proroanstava, za shvatanje uda koja je On inio. uda iz Njegovog ivota prolazila su ispred njih i oni su bili kao ljudi probueni iz sna. Shvatili su da re postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca. (***Jovan 1,14) Hristos je ustvari doao od Boga na grean svet da spasi Adamove pale sinove i keri. Poto su shvatili ovo uenici su sada sami sebi izgledali manje vani. Nikada im nije dosadilo ponavljanje Njegovih rei i dela. Njegove
219
pouke, koje su samo nejasno razumevali, sada su dopirale do njih kao svee otkrivenje. Sveto pismo postalo je za njih novom knjigom. Kad god su istraivali proroanstva koja su svedoila o Hristu, uenici su se sjedinjavali s Boanstvo, i uili od Onoga koji se uznio na Nebo da zavri delo koje je zapoeo na Zemlji. Uvideli su injenicu da u Njemu prebiva spoznaja koju nijedno ljudsko bie, ako nije potpomognuto boanskim posrednikom, ne moe razumeti. Njima je bila potrebna pomo od Onoga koga su najavili carevi, proroci i pravedni ljudi. S dubokim divljenjem itali su i ponovo itali proroke opise o Njegovom karakteru i radu. Kako su nejasno razumevali proroke spise! Kako su sporo prihvatali velike istine koje su svedoile o Hristu! Posmatrajui Ga u Njegovom ponienju, dok je iao kao ovek meu ljudima, nisu shvatali tajnu Njegovog utelovljenja, dvojaki karakter Njegove prirode. Njihove oi bile su zatvorene, tako da nisu shvatili boansku prirodu u ljudskoj. Ali, poto su bili prosvetljeni Svetim Duhom, kako su samo eznuli da Ga opet vide i zauzmu mesto kraj Njegovih nogu! Koliko su eleli da mogu doi k njemu da im On objasni svete spise koje nisu mogli razumeti! Kako bi paljivo sluali Njegove rei! to je Hristos imao na umu kad je rekao: Jo vam mnogo imam kazati; ali sad ne moete nositi. (***Jovan 16,12) Koliko su eleli da sve to znaju! Bili su alosni to je njihova vera bila tako slaba, to su njihove zamisli bile toliko udaljene od eljenog cilja, to su tako pogreno razumevali stvarnost. Bog je poslao glasnika da objavi Hristov dolazak i usmeri panju jevrejskog naroda i sveta na Njegovu misiju, kako bi se ljudi mogli pripremiti da Ga prime. Izuzetna linost koju je Jovan najavio bila je meu njima vie od trideset godina i oni Ga u sutini nisu upoznali kao Poslanog od Boga. Uenici su oseali griu savesti zato to su dopustili da to neverstvo koje je preovladavalo, prome njihovo miljenje i zamagli njihovo razumevanje. Svetlost ovog mranog sveta sijala je usred njegove tame, a oni nisu shvatili odakle potiu ti zraci. Pitali su sami sebe zato su se tako ponaali da ih je Hristos morao ukoravati. esto su ponavljali Njegove razgovore i kazali: Zato smo dozvoljavali da nas zbune zemaljski obziri i suprotstavljanje svetenika i rabina, tako da nismo shvatili da je meu nama prebivao Onaj koji je vei od Mojsija, i da nas je uio mudriji od Solomuna? Kako su neosetljive bile nae ui! Kako je slabo bilo nae shvatanje! Toma nije eleo da veruje sve dok ne stavi svoj prst u ranu koju su nainili rimski vojnici. U Njegovoj ponienosti i odbaenosti, Petar Ga se odrekao. Ova bolna seanja jasno obeleena izlazila su pred njih. Bili su s Njim, ali Ga nisu poznavali niti su Ga pravilno razumeli. Ali kako je sve ovo potresalo njihova srca kad su prepoznali svoje neverstvo! Kad su se svetenici i poglavari ujedinili protiv njih, kad su dovedeni pred savete i baeni u zatvor, Hristovi sledbenici su se radovali to se udostojie primiti sramotu za ime Gospoda Isusa. (***Dela 5,41) Radovali su se da dokau pred ljudima i anelima da razumeju Hristovu slavu i da su izabrali da Ga slede po svaku cenu. Danas je isto tako tano, kao to je bilo i u apostolsko vreme, da bez prosvetljenja boanskim Duhom oveanstvo ne moe raspoznati Hristovu slavu. Istinu i Boje delo ne mogu ceniti oni koji vole svet i hrianstvo koje ini ustupke. Uiteljevi sledbenici ne nalaze se na putu obilja, zemaljske asti i prilagoenosti svetu. Oni prednjae na putevima truda, ponienja i poruge, u prvim redovima borbe s poglavarima i s vlastima, i s upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba. (***Efescima 6,12) I danas, kao i u Hristovo vreme, svetenici i fariseji njihovog vremena pogrno ih shvataju, preziru i ugnjetavaju. Carstvo Boje nee doi da se vidi. Evanelje Boje milosti, sa svojim duhom samoodricanja, nikada ne moe da bude u skladu s duhom ovoga sveta. Ova dva naela su u sukobu. A telesni ovek ne razume to
220
je od Duha Boijega; jer mu se ini ludost i ne moe da razume, jer treba duhovno da se razgleda. (***1. Korinanima 2,14) Meutim, danas u verskom svetu postoji mnotvo onih koji po svom verovanju rade na uspostavljanju Hristovog carstva, kao zemaljske, svetovne vladavine. Oni ele da naeg Gospoda uine vladarem carstava ovoga sveta, vladarem u njegovim sudovima, nad njegovim vojskama, njegovim zakonodavnim dvoranama, njegovim palatama i trgovima. Oni od Njega oekuju da vlada uz pomo zakona nametnutih ljudskom vlau. Poto se Hristos lino ne nalazi ovde, oni e sami poduzeti da deluju umesto Njega, da sprovode zakone Njegovog carstva. Uspostavljanje takvog carstva je ono to su eleli Jevreji Hristovog doba. Oni bi prihvatili Hrista da je hteo uspostaviti svetovno carstvo, nametnuti ono to su oni smatrali Bojim zakonom i uiniti ih tumaima svoje volje i predstavnicima svoje vlasti. Meutim, On je rekao: Carstvo moje nije od ovoga sveta. (***Jovan 18,36) On nije eleo prihvatiti zemaljski presto. Vlast pod kojom je Isus iveo bila je izopaena i surova; na svakom koraku ulo se o zloupotrebama otimaini, netrpeljivosti i tlaiteljskoj okrutnosti. Ipak, Spasitelj nije pokuao izvriti nikakve drutvene reforme. On nije napadao nikakve nacionalne zlouporabe, niti osuivao neprijateljske nacije. Nije se meao u vlast ili administraciju onih koji su bili na vlasti. Onaj koji je bio na primer drao se daleko od zemaljskih vlasti. Ne zato to je bio ravnoduan prema ljudskim nevoljama, nego zato to se lek nije nalazio samo u ljudskim i spoljanjim merama. Da bi bilo delotvorno, leenje mora obuhvatiti svakog pojedinca i mora obnoviti srce. Hristovo carstvo nije uspostavljeno odlukama sudova, saveta, zakonodavnih skuptina ni pokroviteljstvom velikih ljudi ovoga sveta, ve usaivanjem Hristove prirode u ljudsku prirodu delovanjem Svetoga Duha. A koji ga primie dade im vlast da budu sinovi Boji, koji veruju u ime njegovo, koji se ne rodie od krvi, ni od volje muevlje, nego od Boga. (***Jovan 1,12.13) Evo jedine sile koja moe uzdignuti ljudski rod! Ljudsko orue za izvrenje ovog dela predstavlja propovedanje Boje rei i njeno sprovoenje u ivot. Kad je apostol Pavle otpoeo svoje rad u Korintu, tom mnogoljudnom, bogatom i zlom gradu, ukaljanom bezbrojnim porocima mnogobotva, rekao je: Jer nisam mislio da znam to meu vama osim Isusa Hrista, i toga raspeta. (***1. Korinanima 2,2) Piui kasnije nekima koji su bili izopaeni najodvratnijim gresima, mogao je kazati: Nego se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda naega Isusa Hrista i Duhom Boga naega. Zahvaljujem svagda Bogu svojemu za vas to vam je dana blagodat Boija u Hristu Isusu. (***1. Korinanima 6,11; 1,4) Danas, kao i u Hristovo vreme, delo Bojega carstva ne oslanja se na one koji trae priznanje i podrku svetovnih vladara i ljudksih zakona, ve na one koji u Njegovo ime objavljuju narodu one duhovne istine koje e kod onih koji ih prime ostvariti Pavlovo iskustvu: S Hristom se razapeh. A ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos. (***Galatima 2,19.20) Tada e i oni kao Pavle raditi za dobro ljudi. On je rekao: Tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo, pomirite se s Bogom. (***2. Korinanima 5,20) P o g l a v l j e 56. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 19,1315; ***Marku 10,1316; ***Luki 18,1517. BLAGOSILJANJE DECE Isus je uvek voleo decu. Prihvata je njihove izraze naklonosti i njihovu iskrenu, neusiljenu ljubav. Zahvalno velianje s njihovih istih usana bilo je muzika za Njegove ui i osveenje za Njegov duh, kad je
221
bio izmuen dodirom s lukavima i licemernim ljudima. Kud god je Spasitelj iao, dobroudnost Njegovog lica i Njegovo neno, ljubazno dranje zadobijalo je ljubav i poverenje dece. Meu Jevrejima bilo je uobiajeno da majke donose svoju decu rabinu da ih blagoslovi stavljajui ruku na njih, ali Spasiteljevi uenici smatrali su da je Njegov rad suvie vaan da bi se prekidao na taj nain. Kad su majke sa svojim malianima dolazile k Njemu, uenici su ih s negodovanjem posmatrali. Smatrali su tu decu suvie malom da bi mogla imati neke koristi od posete Isus i zakljuili da e On da bude nezadovoljan zbog njihovoh prisustva. Meutim, uenici su bili ti s kojima On nije bio zadovoljan. Spasitelj je razumeo brigu i teret majki koje su teile da vaspitaju svoju decu u skladu s Bojom rei. On je uo njihove molitve. On ih je sam privukao k sebi. Jedna majka sa svojim detetom napustila je svoj dom da nae Isusa. Usput je o svojoj nameri priala svojoj susedi, te je i ona zaelela da joj Isus blagoslovi decu. Tako se sakupila grupa majki sa svojim malianima. Neka od ove dece izala su iz onog doba ranog detinjstva i stupila u doba mladosti. Dok su majke izraavale svoju elju, Isus je blagonaklono sluao njihov stidljiv zahtev praen suzama. Meutim, saekao je da vidi kako e uenici postupiti prema njima. Kad je video da vraaju majke, mislei da mu ine uslugu, otkrio im je njihovu greku, rekavi: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovih carstvo Boije. Uzeo je decu u naruje, poloio ruke na njih i dao im je blagoslov po koji su doli. Majke su se uteile. Vratile su se svojim domovima osnaene i blagoslovljene Hristovim reima. Bile su ohrabrene da s novom radou ponesu svoj teret i s puno nade rade za svoju decu. Dananje majke treba da prihvate Njegove rei sa istom verom. Hristos je i danas isto tako na lini Spasitelj kao to je bio dok je kao ovek iveo meu ljudima. On je isto tako pomonik majkama danas kao to je bio dok je u svoje naruje uzimao maliane u Judeji. Deca naih porodica isto su tako otkupljena Njegovom krvi kao to su to bila deca iz onih vremena. Isus poznaje teret koji lei na srcu svake majke. On ija se majka borila s neimatinom i oskudicom, saosea sa svakom majkom u njenom mukotrpnom radu. On koji je krenuo na dugi put bi bi oslobodio brino srce ene Hananejke, uinie isto toliko i za dananje majke. Njega koji je vratio jedinca udovici iz Naina, i koji se u svojim samrtnim mukama na krstu setio svoje majke, i danas dira materinska alost. U svakoj alosti, u svakoj potrebi, On e pruiti utehu i pomo. Neka majke dou Isusu sa svojim tekoama. One e nai milost koja e da bude dovoljna da im pomogne u podizanju njihove dece. Vrata su otvorena svakoj majci koja eli poloiti svoj teret kraj Spasiteljevih nogu. On koji kae: Pustite decu neka dolaze k meni; i ne branite im, jo uvek poziva majke da dovedu svoje maliane da ih blagoslovi. ak i novoroene u naruju svoje majke moe prebivati u zaklonu Vinjega verom majke koja se moli. Jovan Krstitelj je bio ispunjen Svetim Duhom od svoga roenja. Ako elimo iveti u zajednici s Bogom, mi takoe moemo oekivati da nae maliane, ve od njihovih najranijih dana, oblikuje boanski Duh. U deci koja su dola u dodir s Njim Isus je video ljude i ene koji e postati naslednici Njegove milosti i podanici Njegovog carstva, a neki od njih muei se za Njega. On je znao da e Ga ova deca sluati i prihvatiti kao svog Otkupitelja mnogo spremnije nego odrasli ljudi, od kojih su mnogi imali svetovnu mudrost i tvrdo srce. U svome pouavanju On se spustio na razinu njihovog razumevanja.On, Velianstvo Neba nije s prezirom odgovarao na njihova pitanja i pojednostavio je svoje vane pouke da bi odgovarale njihovom dejem razumevanju. On je u njihove umove posijao seme istine, koje e u godinama koje dolaze izniknuti i doneti rod za veni ivot. Jo uvek je tano da su deca najpremivija za pouke iz Evanelja; njihova srca otvorena su boanskom uticaju, snana da zadre primljene pouke. Mala deca mogu da budu hriani, snana da zadre primljene
222
pouke. Mala deca mogu da budu hriani da iskustvom koje je u skladu sa njihovim godinama. Potrebno je da se odgajaju u duhovnosti i roditelji treba da im prue svaku prednost da bi mogli oblikovati karakter po uzoru na Hristov karakter. Oevi i majke svoju decu treba da smatraju mlaim lanovima Gospodnje porodice koje su im poverena da ih odgajaju za Nebo. Pouke koje sami uimo od Hrista treba da prenesemo svojoj deci onako kako ih mladi umovi mogu prihvatiti, otkrivajui im, malo-pomalo lepotu nebeskih naela. Na taj nain, hrianski dom postaje kolom u kojoj roditelji slue kao pomoni uitelji, dok je sam Hristos glavni uitelj. U radu za obraenje nae dece ne bismo smeli oekivati snane oseaje kao osnovni dokaz svedoenja o grehu. Nije nuno znati ni tano vreme njihovog obraenja. Trebamo ih pouiti da svoje grehe donesu Isusu i potrae od Njega oprotenje, verujui da On prata i da ih prihvata kao to je prihvatao decu kad je lino bio na Zemlji. Kad majka ui svoju decu da je sluaju zato to je vole, ona im daje i prve pouke iz hrianskog ivota. Majina ljubav predstavlja za dete Hristovu ljubav, i maliani koji imaju poverenja u majku i sluaju je, ue da imaju poverenja i budu posluni Spasitelju. Isus je bio uzor deci i primer oevima. On je govorio kao ovek koji ima vlast i Njegove rei imale su silu; pa ipak u svim svojim postupcima prema grubim i neobuzdanim ljudima nije upotrebio nijedan neljubazan ili neuljudan dokaz. Hristova milost u srcu usadie nebesko dostojanstvo i oseaj za ono to odgovara trenutku. On e ublaiti sve to je grubo i pokoriti sve to je oporo i neljubazno. To e povesti i oeve i majke da sa svojom decom postupaju kao s razumnim biima, onako kako bi eleli da se s njima postupa. Roditelji, u odgajanju svoje dece, prouavajte pouke koje je Bog dao u prirodi. Kad biste gajili neki karanfil, ili ruu, ili ljiljan kako biste to inili? Pitajte vrtlara kako postie da svaka grana i svaki list tako divno buja i razvija se u savrenom skladu i lepoti. On e vam rei da to nije postigao grubim dodirom niti silovitim naporima, jer bi to samo polomilo nene izdanke. To su bile male panje koje su se esto ponavljale. On je zalivao tlo, a biljke koje su se razvijale titio je od snanih vetrova i arkog sunca, a Bog je uinio da bujaju i cvjetaju u lepoti. U postupanju sa svojom decom sledite metodu vrtlara. Nenim dodirom, pokazivanjem ljubazne pomoi trudite se da njihove karaktere oblikujete po ugledu na Hristov karakter. Ohrabrite izraz ljubavi prema Bogu i jedan prema drugome. Razlog to u svetu ima tako puno ljudi i ena tvrdoga srca, sastoji se u tome to se prava ljubav smatrala slabou, to se obeshrabrivala i potiskivala. Bolja priroda ovih ljudi bila je guena u detinjstvu i sve dok svetlost boanske ljubavi ne raskravi njihovu hladnu sebinost, njihova srea zauvek e da bude unitena. Ako elimo da naa deca imaju neni Isusov duh i naklonost koju aneli pokazuju prema nama, moramo ohrabrivati pobude plemenitosti i ljubavi koje nosi detinjstvo. Uite decu da vide Hrista u prirodi. Izvedite ih napolje, pod velianstveno drvee, u vrt i uite ih da u svim velianstvenim delima stvaranja vide izraz Njegove ljubavi. Pouavajte ih da je On uspostavio zakone koji upravljaju svim biima, da je On postavio zakone i za nas i da su ti zakoni za nau sreu i radost. Nemojte ih zamarati dugim molitvama i dosadnim opomenama, ve ih oitim poukama iz prirode nauite poslunosti Bojem zakonu. Kad ih pridobijete da imaju poverenja u vas kao Hristove sledbenike, lako ete ih uiti o velikoj ljubavi kojom nas je On ljubio. Kad pokuate objasniti istine o spasenju i ukaete deci na Hrista kao linog Spasitelja, aneli e biti kraj vas. Gospod e oevima i majkama dati milost da svoje maliane zainteresiraju uzvienom priom o Detetu iz Vitlejeme koje je zaista nada sveta.
223
Kad je Isus kazao svojim uenicima da ne brane deci da dou k Njemu, govorio je svojim sledbenicima svih vekova slubenicima Crkve, propovednicima, pomonicima i svim hrianima. Isus privlai decu k sebi i On nam nalae: Ne zabranjujte im dolaziti k meni, kao da kae Ona e doi ako ih ne spreite. Nemojte dozvoliti da va karakter koji nije slian Hristu pogreno prikae Isusa. Nemojte udaljiti maliane od Njega svojom hladnoom i grubou. Nemojte postati uzrok njihovom oseaju da im Nebo nee biti prijatno mesto ako ste vi tamo. Ne govorite o veri kao o neemu to deca ne mogu razumeti i ne postupajte tako kad se od njih ne oekuje da u detinjstvu prihvate Hrista. Nemojte im preneti pogrean utisak da je Hristova vera, vera sumornosti i da se dolaenjem Spsitelju moraju odrei svega to ini ivot radosnim. Kad Sveti Duh podstakne srca dece, saraujte u Njegovom radu. Uite ih da ih Spasitelj poziva, da Mu nita ne priinjava veu radost nego kad Mu se predaju u cvetu i sveini svojih godina, Beskrajnom nenou Spsitelj posmatra due koje je iskupio svojom krvlju. One su Njegove zahvaljujui Njegovoj ljubavi. On ih posmatra neiskazanom enjom. Njegovo srce iroko je otvoreno ne samo za decu najboljeg ponaanja ve i za onu koja su nasledila rave crte karaktera. Mnogi roditelji ne razumeju koliko su odgovorni za ove nedostatke svoje dece. Oni su ih uinili takvima. Sa zabludelima ne postupaju neno i mudro. Ali Isus sa saaljenjem posmatra ovu decu. On vidi sve od uzroka do posledice. Hrianski radnik moe postati Hristovo orue u dovoenju ove dece Spasitelju. Mudrou i istananim razumevanjem on ih moe privezati za svoje srce, moe im pruiti ohrabrenje i nadu i Hristovom milou moe ih videti preobraenog karaktera, tako da se za njih moe rei: Jer je takovih carstvo nebesko. P o g l a v l j e 57. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 19, 1622; ***Marku 10,1722; ***Luki 18, 1823. JO TI JEDNO NEDOSTAJE I kad izie na put, pritra neko, i kleknuvi na koljena pred njim pitae ga: uitelju blagi! ta mi treba initi da dobijem ivot veni? Mladi koji je postavio ovo pitanje bio je narodni poglavar. Imao je veliko imanje i zauzimao odgovoran poloaj. Video je ljubav koju je Hristos pokazao prema deci koju su doveli k Njemu; video je kako ih je neno primio i uzimao u svoje naruje i u njegovom srcu rasplamsala se ljubav prema Spsitelju. Zaeleo je da postane Njegov uenik. Bio je tako duboko pokrenut da je, dok je Isus iao svojim putem, potrao za Njim, kleknuo kraj Njegovih nogu i iskreno i ozbiljno postavio pitanje, koje je bilo tako vano za njegovu duu, ali i za duu svakog ljudskog bia: Uitelju blagi! ta mi treba initi da dobijem ivot veni? to me zove blagim, rekao je Isus, niko nije blag osim jednoga Boga. Isus je eleo iskuati poglavarovu iskrenost i pokrenuti ga da kae na koji Ga nain smatra blagim. Da li shvata da je Ovaj kome govori Boji Sin? Koji je bio pravi oseaj njegovog srca? Ovaj poglavar imao je visoko miljenje o svojoj pravednosti. On nije ni pretpostavljao da mu bilo to nedostaje, pa ipak nije bio sasvim zadovoljan. Oseao je potrebu za neim to nije imao. Zar ga Isus ne bi mogao blagosloviti kao to je blagoslovio maliane i ispuniti potrebu njegove due? Odgovarajui na njegovo pitanje Isus mu je rekao da je poslunost Bojim zakonima neophodna ako eli dobiti veni ivot i naveo neke od zapovesti koje pokazuju ovekovu dunost prema njegovim blinjima. Poglavarov odgovor bio je potvrdan: Sve sam ovo sauvao od mladosti svoje; ta mi jo treba? Hristos je posmatrao lice ovog mladog oveka kao da ita njegov ivot i ispituje njegov karakter. Zavoleo ga je i eznuo da mu podari mir, milost i radost koji bi sasvim izmenili njegov karakter. Jo ti
224
jedno nedostaje, rekao je On, idi prodaj sve to ima i podaj siromasima; i imae blago na nebu; i doi te hajde za mnom uzevi krst. Hrista je privlaio ovaj mladi. On je znao da je bio iskren kad je kazao: Sve sam ovo sauvao od mladosti svoje. Otkupitelj je eznuo da u njemu stvori takvo razumevanje koje bi ga osposobilo da uvidi potrebu za posveenjem srca i hrianskom dobrotom. eznuo je da u njemu vidi ponizno i skrueno srce svesno uzviene ljubavi koju treba pokloniti Bogu, srce koje e svoj nedostatak pokriti Hristovim savrenstvom. Isus je u ovom poglavaru video pomonika koji bi Mu bio potreban, da Mu je mladi postao saradnik u delu spasenja. Ako bi se potinio Hristovom vodstvu, on bi postao sila za dobro. Poglavar je mogao postati zapaeni Hristov predstavnik, jer je imao takve osobine koje bi ga, kad bi se sjedinio sa Spasiteljem, osposobile da postane boanska sila meu ljudima. Hristos, sagledavi njegov karakter, zavoleo ga je. U poglavarovom srcu budila se ljubav prema Hristu, jer ljubav raa ljubav. Isus je eznuo da ga vidi kao svog saradnika. eznuo je da ga naini slinim sebi, zrcalom u kojem bi odsjajivala slinost Bogu. eznuo je da razve savrenstvo njegovog karaktera i da ga posveti Gospodnjoj slubi. Da se poglavar tada predao Hristu, napredovao bi u atmosferi Njegovog prisustva. Da je uinio ovaj izbor, koliko bi drukija bila njegova budunost. Jo ti jedino nedostaje, rekao je Isus. Ako hoe savren da bude, idi prodaj sve to ima i podaj siromasima; i imae blago na nebu; pa hajde za mnom. Hristos je itao srce ovog poglavara. Nedostajalo mu je samo jedno, to je bilo naelo od ivotne vanosti. U dui mu je bila potrebna Boja ljubav. Ova potreba, ako se ne ispuni, pokazae se sudbonosnom po njega; cela njegova priroda postae izopaenom. Poputanjem ojaala bi sebinost. Da bi, mogao primiti Boju ljubav, morao se odrei velike ljubav prema samome sebi. Hristos je ovoga oveka stavio na probu. Pozvao ga je da bira izmeu nebeskog blaga i svetovne veliine. Da je pristao slediti Hrista, bilo bi mu osigurano nebesko blago. Ali, morao je pokoriti svoje ja; njegova volja morala se potiniti Hristovoj vlasti. Mladom poglavaru ponuena je prava Boja svetost. Imao je prednost da postane Bojim sinom i s Hristom sunaslednikom nebeskog blaga. Meutim, morao je uzeti krst i poi za Spasiteljem putem samoodricanja. Hristove rei za poglavara su zaista bile poziv. Izaberite sebi danas kome ete sluiti. (***Isus Navin 24,15) Izbor je preputen njemu. Isus je eznuo za njegovim obraenjem. On mu je pokazao slabu toku u njegovom karakteru; i s kakvim je samo dubokim zanimanjem oekivao odluku dok je mladi procenjivao Njegovo pitanje! Ako odlui da poe za Hristom, mora u svemu posluati Njegove rei. On mora napustiti svoje astoljubive namere. S kakvom je ozbiljnom, brinom enjom, s kakvom gladi u dui Spasitelj posmatrao mladia, nadajui se da e prihvatiti poziv Bojeg Duha! Hristos je odredio uslove koje bi jedino mogli pomoi poglavaru da usavri hrianski karakter. Njegove rei bile su rei mudosti, iako su izgledale stroge i da suvie trae. Jedina nada spasenja za ovog poglavara bila je da ih prihvati i poslua. Njegov visoki poloaj i njegov imetak neosetno su unosili zlo u njegov karakter. Ako ih bude gajio, oni e zameniti Boga u njegovim oseajima. Uskratiti Bogu malo ili puno znailo je zadrati ono to umanjuje njegovu moralnu snagu i delotvornost; ako se briljivo njeguje ono to je svetovno, ma koliko nesigurno ili bezvredno, ono e prevladati. Poglavar je brzo razabrao sve to su Hristove rei obuhvatile i postao alosnim. Da je shvatio vrednost ponuenog dara, brzo bi se kao sledbenik prikljuio Hristu. Bio je jedan od lanova uvaenog Saveta Jevreja i Sotona ga je kuao laskavim izgledima za budunost. eleo je nebesko blago, ali je eleo i prolazne prednosti koje e mu doneti njegovo bogatstvo. ao mu je bilo to su postojali takvi uslovi; eleo je veni
225
ivot, ali nije hteo podneti rtvu. Cena venog ivota inila mu se suvie visokom, pa je otiao alostan, jer bee vrlo bogat. Njegova tvrdnja da je drao Boji zakon bila je obmana. Pokazao je da mu je bogatstvo bilo idol. Nije mogao drati Boje zapovesti, dok je svet zauzimao prvo mesto u njegovim oseajima. Bie je voleo Boje darove nego Darodavca. Hristos je ponudio mladiu svoje prijateljstvo. Hajde za mnom, rekao je On. Meutim, Spasitelj za njega nije znaio toliko koliko ime meu ljudima ili imetak. Da se odrekne svog zemaljskog blaga koje je vidljivo, radi nebeskog blaga koje je nevidljivo, bio je suvie veliki rizik. Odbio je ponudu venog ivota i otiao u stalnu slubu svetu. Hiljade prolaze kroz ovo kuanje birajui izmeu Hrista i sveta; i mnogi biraju svet. Kao i mladi poglavar oni se okreu od Hrista, govorei u svojim srcima: Ne elim ovog oveka za svog vou. Hristovo postupanje s mladiem prikazano nam je kao oita pouka. Bog nam je dao pravila ponaanja, koja svaki od Njegovih slugu mora slediti. To je poslunost Njegovom zakonu, ne samo formalna poslunost, ve poslunost koja prodire u ivot i otkriva se u karakteru. Bog je uspostavio svoje merilo karaktera za sve koji ele postati podanicima Njegovom kraljsvstva. Samo oni koji ele postati saradnici s Hristom, samo oni koji e rei Gospode, sve to imam i to jesam pripada Tebi bie priznati za Boje sinove i keri. Svi treba da razmotre to znai eleti Nebo, a ipak mu okrenuti lea zbog postavljenih uslova. Razmislite o tome to znai rei Hristu: Ne. Poglavar je rekao: Ne, ja Ti ne mogu dati sve. Da li i mi isto govorimo? Spasitelj nam nudi da s nama deli rad koji nam je Bog dao da izvrimo. On nudi sredstva da bismo unapredili Njegovo delo na svetu. Jedino na ovaj nain On nas moe spasiti. Imanje je povereno poglavaru da bi se pokazao kao verni pristav; ova dobra trebao je podeliti na blagoslov onima koji su bili u oskudici. Tako Bog i danas poverava ljudima sredstva, darove i prilike da bi mogli postati Njegovim posrednicima u pomaganju siromanima i onim koji pate. Onaj koji koristi poverene darove kako je Bog odredio, postaje Spasiteljevim saradnikom. On pridobija due za Hrista, jer je predstavnik Njegovog karaktera. Onima koji se, kao i mladi poglavar, nalaze na visokim, poverljivim poloajima i imaju veliko imanje, moe izgledati kao suvie velika rtva odricanje od svega da bi sledili Hrista. Ali to je pravilo koje vai za sve koji ele postati Njegovim uenicima. Poslunost se mora pokazati u svemu to se prihvati. Samoodricanje je sutina Hristove nauke. esto se iznosi i pouava jezikom koji izgleda vrlo zapovedniki, zato to ne postoji drugi nain za ovekovo spasenje osim da se odluno odbaci sve ono to e, ako se gaji, slomiti celo bie. Kad Hristovi sledbenici vrate Gospodu ono to je Njegovo, tada skupljaju blago koje e im biti predano kad budu uli rei: Dobro, slugo dobri i verni ui u radost gospodara svojega. Koji mesto odreene sebi radosti pretrpe krst, ne marei za sramotu, i sede s desne strane prestola Boijega. (***Matej 25,23; ***Jevrejima 12,2) Radost to vide otkupljene due, due spasene za venost, nagrada je svima koji idu stopama Onoga koji je rekao: Hajde za mnom. P o g l a v l j e 58. Ova glava zasnovana je na ***Luki 10,3842; ***Jovanu 11,144. LAZARE! IZII NAPOLJE Lazar iz Vitanije bio je meu najpostojanijim Hristovim uenicima. Od njihovog prvog susreta njegova vera u Hrista bila je snana, njegova ljubav prema Njemu duboka, a i on je Spasitelju bio vrlo mio. Za Lazara je Hristos uinio svoje najvee udo. Spasitelj je blagosiljao sve koji su traili Njegovu pomo; On voli celu
226
ljudsku porodicu, ali s nekima je povezan osobito nenim vezama. Njegovo srce bilo je povezano vrstim vezama ljubavi prema porodici u Vitaniji, pa je za jednog njeznog lana uinio svoje najdivnije delo. U Lazarevom domu Isus je esto nalazio odmor. Spasitelj nije imao svog doma i zavisio je od gostoprimstva svojih prijatelja i uenika, pa mu je esto, kad je bio umoran i eljan ljudskog prijateljstva, bilo drago da nae utoite u ovom mirnom domu, daleko od podozrenja i ljubomore gnevnih fariseja. Ovde je nalazio iskrenu dobrodolicu i isto, sveto prijateljstvo. Ovde je mogao govoriti jednostavno i sasvim slobodno, znajui da e se njegove rei shvatiti i ceniti. Na Spasitelj je cenio tihi dom i paljive sluaoce. On je eznuo za ljudskom nenou, ljubaznou i toplinom. Oni koji su prihvatali nebesko pouavanje, koje je On uvek bio spreman dati, bili su vrlo blagoslovljeni. Dok je mnotvo ilo za Hristom preko otvorenih polja, otkrivao im je lepote sveta prirode. Teio je da otvori oi njihovog razuma, da bi mogli da vide kako Boja ruka odrava svet. Da bi pokrenuo uvaavanje Boje dobrote i dobroinstva, panju svojih slualaca usmerio je na rosu koja neno pada, na blage pljuskove kie i na sjajno Sunce podjednako poklonjeno i dobrima i zlima. eleo je da ljudi potpunije shvate panju koju Bog poklanja ljudskim oruima koja je stvorio. Meutim, mnotvo nije bilo spremno da slua, pa je u domu u Vitaniji Hristos nalazio odmor od iscrpljujueg sukoba u javnom ivotu. Tu je zahvalnim sluaocima otvarao knjigu Provienja. U ovom prisnom razgovoru svojim sluaocima otkrivao je ono to nije pokuavao kazati tom raznolikom mnotvu. Nije imao potrebe da svojim prijateljima govori u priama. Dok je Hristos iznosio svoje divne pouke, Marija je sedila kraj Njegovih nogu, kao predan slualac pun potovanja. Jednom prilikom Marta, zauzeta brigom oko pripremanja obeda, dola je Hristu govorei: Gospode! zar ti ne mari to me sestra moja ostavi samu da sluim? reci joj dakle da mi pomae. To je bilo u vreme Hristove prve posete Vitaniji. Spasitelj i Njegovi uenici upravo su stigli sa svog zamornog peaenja iz Jerohona. Marta se brinula da im osigura udobnost i u svojoj briljivosti zaboravila je ljubaznost koju duguje svom gostu. Isus joj je odgovorio blagim i strpljivim reima: Marta! Marta! brine se i trudi za mnogo, a samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se ne e uzeti od nje. Marija je u svoj um slagala dragocene rei koje su silazile sa Spasiteljevih usana, rei koje su joj bile dragocenije od najskupocenijih zemaljskih dragulja. To jedno to je bilo potrebno Marti bio je blagi duh odanosti, dublje staranje za znanje o buduem besmrtnom ivotu i vrlinama neophodnim za duhovno napredovanje. Trebalo je da se manje stara za prolazno, a vie za ono to e veno trajati. Isus eli pouiti svoju decu da iskoriste svaku priliku da bi stekli ovo znanje koje e ih umudriti na spasenje. Hristovom delu potrebni su promiljeni, energini radnici. Postoji iroko polje za Marte s revnou za delotvorni verski rad. Meutim, neka one najpre sednu zajedno s Marijom kraj Isusovih nogu. Neka marljivost, tanost i snaga budu posveeni Hristovom milou, pa e tada ivot da bude nepobediva sila za dobro. Tuga je ula u mirni dom u kome se Isus esto odmarao. Lazara je pogodila iznenadna bolest i njegove sestre poruile su Spasitelju: Gospode! gle, onaj koji ti je mio bolestan je. Videle su snagu bolesti koja je zahvatila njihovog brata, ali znale su da je Isus mogao leiti sve vrste bolesti. Verovale su da e saoseati s njima u njihovoj alosti i zato nisu uputile hitan zahtev da odmah doe, ve su poslale samo poverljivu vest: Onaj koji ti je mio bolestan je. Mislile su da e On odmah odgovoriti na njihovu poruku i biti s njima im bude mogao stii u Vitaniju. Nespokojno su oekivale poruku od Njega. Dokle god je iskra ivota gorela u njihvom bratu, molile su i ekale da Isus doe. Meutim, vesnik se vratio bez Njega. Ipak doneo je vest: Ova bolest nije na smrt, a to im je ulilo nadu za koju se uhvatile da e Lazar iveti. Neno su pokuavale govoriti rei nade i
227
ohrabrenja gotovo besvesnom patniku. Kad je Lazar umro, bile su gorko razoarane; ali su oseale Hristovu milost koja ih je podravala i to ih je sauvalo da ni za to ne okrivljuju Spasitelja. Kad je Hristos uo vest, uenicima se uinilo da ju je hladno primio. Nije izrazio alost koju se oekivali da e pokazati. Pogledavi ih, rekao je: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Boju, da se proslavi sin Boij s nje. Dva dana ostao je u mestu u kome je bio. Ovo odgaanje bilo je tajna za uenike. Kakva bi uteha bila Njegovo prisustvo ovom oaloenom domu, pomislili su oni. Njegova snana ljubav prema porodici u Vitaniji bila je dobro poznata uenicima i bili su iznenaeni to toj alosnoj vesti. Onaj koji ti je mio bolestan je. U toku ta dva dana izgledalo je kao da je Isus ovu vest odstranio iz svog uma, jer nije spominjao Lazara. Uenici su razmiljali o Jovanu Krstitelju, Isusovom pretei. Pitali su se zato je Isus i pored sile da uini velianstvena uda, dopustio da Jovan propada u tamnici i da umre nasilnom smru. Poto je imao takvu silu, zato Hristos nije spasio Jovanov ivot? Ovo pitanje su esto postavljali fariseji koji su iznosili to kao nepobitan dokaz protiv Hristove tvrdnje da je Sin Boji. Spasitelj je upozorio svoje uenike na nedae, gubitke i progonstva. Da li e ih zaboraviti u nedaama? Neki su se pitali da nisu pogreno razumeli Njegovu misiju. Svi su bili duboko oaloeni. Nakon dva dana ekanja, Isus je rekao svojim uenicima: Hajdemo opet u Judeju. Uenici su se pitali zato je Isus, ako je nameravao poi u Judeju, ekao dva dana. Meutim, bojazan za Hrista i njih lino sasvim je obuzela njihove misli. Nisu mogli da vide nita drugo do opasnosti na putu koji je nameravao poi. Rabi, rekli su, sad jevreji adijahu da te ubiju kamenjem, pa opet hoe da ide onamo? Isus odgovori: nije li dvanaest sahata u danu? Ja sam pod vodstvom svog Oca i sve dok inim Njegovu volju, moj ivot je siguran. Dvanaest sati mog dana jo nije isteklo. Uao sam u ostatak svog dana, ali dokle god preostaje i najmanji deo, ja sam siguran. Ko danju ide, nastavio je, ne spotie se, jer vidi videlo ovoga sveta. Onaj koji ini Boju, koji ide stazom koju je Bog oznaio, ne moe se spotaknuti i pasti. Svetlost Bojeg Duha koji ga vodi daje mu jasnu predodbu o njegovoj dunosti i vodi ga pravo do zavretka njegovog rada. A ko ide nou spotie se, jer nema videla u njemu. Onaj koji ide stazom koju je sam izabrao, na koju ga Bog nije pozvao, spotai e se. Za njega se dan pretvara u no i ma gde se nalazio, nije siguran. Ovo kaza, i potom ree im: Lazar, na prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. Lazar, na prijatelj, zaspa. Kako dirljive rei! Kako pune sauea! Mislei na opasnost kojom e se njihov Uitelj izloiti odlaskom u Jerusalim, uenici su gotovo zaboravili oaloenu obitelj u Vitaniji. Meutim, ne i Hristos. Uenici su se oseali ukorenim. Bili su razoarani to Hristos nije puno bre odgovorio na vest. Doli su u iskuenje da pomisle da On nema nene ljubavi prema Lazaru i njegovim sestrama kao to su to mislili, jer bi inae pourio natrag s glasnikom. Ali rei: Lazar, na prijatelj, zaspa probudile su u njima prave oseaje. Uverili su se da Hristos nije zaboravio svoje prijatelje koji pate. Onda mu rekoe uenici njegovi! Ako je zaspao, ustae. A Isus im ree za smrt njegovu, a oni miljahu da govori za spavanje sna. Svojoj vernoj deci Hristos predstavlja smrt kao san. Njihov ivot je sakriven s Hristom u Bogu i dok ne zatrubi poslednja truba, oni koji umiru spavae u Njemu. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre. I milo mi je vas radi to nisam bio onamo da verujete: nego hajdemo k njemu. Toma nije mogao da vidi nita drugo osim smrti koja eka njegovog Uitelja ako poe u Judeju, ali zapregao je svoj duh i rekao drugim uenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim. Poznavao je mrnju Jevreja prema Hristu. Njihova namera bila je da Ga ubiju, ali ona nije uspela, zato to Mu je ostalo jo malo od odreenog vremena. U toku ovog vremena Isusa su uvali nebeski aneli. Nikakvo zlo
228
nije Mu se moglo dogoditi. ak i u predelima Judeje, u kojoj su rabini kovali zaveru kako da Ga uhvate i ubiju. Uenici su se zaudili Hristovim reima kad je rekao: Lazar umre. I milo mi je to nisam bio onamo. Da li je Spasitelj svojim linim izborom izbegao dom svojih prijatelja koji su patili? Naizgled, Marija i Marta i Lazar na umoru bili su preputeni sami sebi. Ali nisu bili sami. Hristos je gledao ceo prizor i nakon Lazareve smrti. Njegova milost pruala je podrku oaloenim sestrama. Isus je video alost koja je raspinjala njihova srca, dok se njihov brat borio s monim neprijateljem smru. On je oseao svu teinu boli kad je rekao svojim uenicima: Lazar umre. Meutim, Hristos nije morao misliti samo na voljene iz Vitanije, On je morao misliti i na pouavanje svojih uenika. Oni treba da postanu Njegovi predstavnici u svetu, da bi Oev blagoslov mogao obgrliti sve. Radi njih je dozvolio da Lazar umre. Da ga je povratio iz bolesti u zdravlje, ne bi bilo uinjeno udo koje je najodreeniji dokaz Njegovog boanskog karaktera. Da se Hristos nalazio u bolesnikoj sobi, Lazar ne bi umro, jer Sotona ne bi imao vlast nad njim. Smrt ne bi mogla uperiti svoju strelu na lazara u prisustvu Darodavca ivota. Zato je Hristos ostao po strani. On je pustio neprijatelju da upotrebi svoju mo, da bi ga mogao odstraniti kao pobeenog neprijatelja. On je dozvolio da Lazar padne pod vlast smrti, a alosne sestre videle su svog brata poloenog u grobu. Hristos je znao da e, dok budu gledale mrtvo lice svog brata, njihova vera u Otkupitelja da bude okrutno kuana. Ali znao je da e iz borbe kroz koju su sada prolazile, njihova vera zasjati jo veom silom. On je podnosio svaki udar boli koji su one izdrale. Nije ih manje voleo zato to je ekao, ali je znao da e izvojevati pobedu za njih, za Lazara, za sebe lino i za svoje uenike. Vas radi, da verujete. Svima koji tee da osete vodstvo Boje ruke, trenutak najveeg obeshrabrenja je vreme kad je boanska pomo najblia. Oni e se sa zahvalnou osvrnuti na najmraniji deo svog puta. Zna Gospod pobone izbavljati. (***2. Petrova 2,9) Iz svakog iskuenja, iz svake nevolje On e ih izvesti s jaom verom i bogatijim iskustvom. Odugovlaei s dolaskom Lazaru, Hristos je imao nameru da pokae milost onima koji Ga nisu primili. Odugovlaio je da bi vaskrsenjem Lazar iz mrtvih mogao dati svom tvrdokornom, nevernom narodu jo jedan dokaz da je On zaista vaskrsenje i ivot. Nije se eleo odrei sveopte nade naroda, sirotih, zabludelih ovaca doma Izrailjeva. Njegovo srce kidalo se zbog njihove okorelosti. U svojoj milosti nameravao im je dati jo jedan dokaz vie da je On Obnovitelj, Jedini koji moe izneti na videlo ivot i besmrtnost. To je trebao da bude dokaz koji svetenici nee moi pogreno protumaiti. To je bio razlog njegovog oklevanja da doe u Vitaniju. Ovo udo, podizanje Lazar iz mrtvih, kao kruna svega trebalo je staviti Boji peat na Njegov rad i na Njegovu tvrdnju da ima boanstvo. Na svom putu do Vitanije Isus je, po svom obiaju, sluio bolesnima i nevoljnima. Poto je stigao u grad, poslao je glasnika sestrama s veu o svom dolasku. Hristos nije odmah uao u kuu, ve je ostao na jednom tihom mestu kraj puta. Napadni prizori koje su pravili Jevreji prilikom smrti prijatelja ili roaka nisu bili u skladu s Hristovim duhom. On je sluao odjekivanje plaa iznajmljenih narikaa i nije se eleo sa sestrama sresti u takvoj zbrci. Meu oaloenim prijateljima nalazili su se i roaci ove porodice od kojih su se neki nalazili na visokim, odgovornim poloajima u Jerusalimu. Meu njima su bili neki od najogorenijih Hristovih neprijatelja. Hristos je znao namere njihove i zato se nije odmah pojavio. Vest je tako tiho prenesena Marti da je drugi u prostoriji nisu uli. Ophrvana tugom, Marija nije ula te rei. Marta je odmah ustala i izala da sretne svog Gospoda, a Marija mislei da je Marta pola na mesto na kome je Lazar sahranjen, sedila je tiho i nema od boli.
229
Marta je pourila da sretne Isusa, njeno srce lomila je bujica suprotnih oseaja. Na Njegovom izraajnom licu itala je istu nenost i ljubav koja je tu uvek postojala. Njeno poverenje u Njega bilo je nepokolebano, ali mislila je na svog dragog brata koga je i Isus voleo. Sa alou koja je uskolebala njeno srce zato to Hristos nije doao ranije, a ipak s nadom da e ak i sad uiniti neto daih utei, rekla je: Gospode! da si bio ovde ne bi moj brat umro. Usred pometnje koju su pravile narikae sestre su stalno ponavljale ove rei. S ljudskim i boanskim saaljenjem Isus je posmatrao njeno alosno i brigom izborano Lice. Marta nije imala sklonosti da pria o onome to je prolo; sve je iskazala dirljivim reima: Gospode! da si bio ovde ne bi moj brat umro. Ali gledajui u lice puno ljubavi, dodala je: A sad znam da to zaite u Boga dae ti Bog. Isus je ohrabrio njenu veru reima: Brae tvoj ustati. Njegov odgovor nije imao cilj da oivi nadu u trenutanu promenu. On je Matine misli poveo preko sadanjeg oivljavanja njenog brata i usmerio ih na vaskrsenje pravednika. On je ovo uinio da bi u Lazarevom vaskrsnuu mogla da vidi zalog vaskrsenja svih mrtvih pravednika i sigurnost da e to da bude ostvareno Spasiteljevom silom. Marta je odgovorila: Znam da e ustati o vaskrsenju, u poljednji dan. elei njenu veru jo pravilnije usmeriti, Isus je izjavio: Ja sam vaskrsenje i ivot. U Hristu je iskonski, nepozajmljeni, nesteeni ivot. Ko ima sina Boijega ima ivot. (***1. Jovanova 5,12) Hristovo boanstvo je vernikovo vrsto obeanje o venom ivotu. Koji veruje mene, rekao je Isus, ako i umre ivee. I nijedan koji ivi i veruje u mene ne e umreti u vek. Veruje li ovo? Hristos ovde unapred gleda u vreme svog drugog dolaska. Tada e umrli pravednici ustati u neraspadljivosti, a ivi pravednici uzee se na Nebo ne videvi smrti. udo koje e Hristos upravo uiniti, vaskrsenje Lazar iz mrtvih, predstavljae vaskrsenje svih umrlih pravednika. Svojom rei i svojim delima on je proglasio sebe Zaetnikom vaskrsenja. On koji e i sam uskoro umreti na krstu, stajao je s kljuevima smrti, kao pobednik nad grobom pokazujui svoje pravo i silu da da veni ivot. Na Spasiteljeve rei: Veruje li ovo?, Marta je odgovorila: Da, Gospode! ja verovah da si ti Hristos sin Boji koji trebalo da doe na svet. Nije shvatila rei koje je Hristos izgovorio u njihovom celovitom znaenju, ali priznala je svoju veru u Njegovo boanstvo i svoje poverenje da On moe izvriti sve to eli uiniti. I ovo rekavi otide te zovnu tajno Mariju sestru svoju govorei: uitelj je doao, i zove te. Vest je izrekla to je tie mogla, jer su svetenici i poglavari bili spremni da uhapse Isusa kad im se prui prilika. Vika narikaa spreila je da se uju njene rei. uvi vest, Marija je hitro ustala i sa izrazom iekivanja na licu napustila prostoriju. Mislei da je pola na grob da plae, oaloeni su je pratili. Kad je stigla na mesto na kome je Isus ekao, klekla je kraj Njegovih nogu i drhtavim usnama kazala: Gospode! da si bio ovde, ne bi umro moj brat. Uzvike narikaa teko je podnosila, jer je eznula da nasamo razmeni sa Isusom nekoliko mirnih rei. Meutim, znala je za zlobu i ljubomoru koju su u svojim srcima gajili prema Isus neki od prisutnih, pa se uzdrala od potpunog izraavanja svoje boli. Onda Isus kad je vide gde plae, i gde plau idovi koji dooe s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade alostan. On je itao srca svih okupljenih. Video je da je kod mnogih pokazivanja alosti samo pretvaranje. Znao je da e neki iz ovog skupa, koji sad pokazuju licemernu alost, uskoro planirati smrt ne samo za monog udotvroca ve i za onog koji e da bude podignut iz mrtvih. Hristos je mogao strgnuti s njih odeu lane alosti. Ali, zadrao je svoj pravedni gnev. Rei koje je mogao izgovoriti kao izraz potpune
230
istine nije izgovorio, zbog drage osobe koja je u boli kleala kraj Njegovih nogu i koja je istinski verovala u Njega. Gde ste ga metnuli!, upitao je. Rekoe mu: Gospode! hajde da vidi. Zajedno su krenuli ka grobu. To je bio alostan prizor. Lazar je bio vrlo omiljen i njegove sestre u slomljenog srca plakale za njim, a njegovi prijatelji pridruili se boli i suzama oaloenih sestara. Pred tom ljudskom bedom i injenicom da nesreni prijatelji mogu oplakivati mrtvoga dok Spasitelj sveta stoji kraj njih Udarie suze Isusu. Iako je bio Boji Sin, ipak je uzeo ljudsku prirodu na sebe i bio pokrenut ljudskom alou. Njegovo neno, saaljivo srce uvek je pokrenuto saoseanjem prema onima koji pate. On plae s onima koji plau i raduje se s onima koji se raduju. Meutim, Isus nije plakao samo zbog ljudskog sauea prema Mariji i Marti. Njegove suze iskazivale su bol koja je bila visoko iznad ljudske boli kao to je nebo vie od Zemlje. Hristos nije plakao za Lazarom, jer ga je nameravao pozvati iz groba. On je plakao zato to e mnogi koji su sad plakali za Lazarom uskoro planirati Njegovo ubistvo, smrt Onoga koji je vaskrsenje i ivot. Meutim, kako su nespremni bili neverni Jevreji da pravilno protumae Njegove suze! Neki koji kao uzrok Njegove boli nisu mogli da vide nita do samo spoljanje okolnosti pred Njim, neno su kazali: Gledaj kako ga ljubljae. Drugi, elei da seme neverstva posiju u srca prisutnih, podsmeljivo su rekli: Ne mogae li ovaj koji otvori oi slepcu uiniti da i ovaj ne umre? Ako je u Hristovoj moi bilo da spasi Lazara, zato je dopustio da umre? Prorokim okom Hristos je video neprijateljstvo fariseja i sadukeja. Znao je da oni unapred smiljaju Njegovu smrt. Znao je da e neki od ovih koji su naizgled tako saoseajni uskoro sami sebi zatvoriti nade i kapije Bojeg grada. Uskoro se treba dogoditi Njegovo ponienje i raspee, to e imati za posledicu razorenje Jerusalima, a u to vreme niko nee oplakivati mrtve. Odmazda koja treba doi na Jerusalim jasno Mu je pokazana. Video je Jerusalim opsednut od rimskih legija. Znao je da e mnogi koji sad plau za Lazarom umreti za vreme opsade grada i da u njihovoj smrti nee biti nikakve nade. Hristos nije plakao samo radi prizora koji je bio pred Njim. Teret vekovne boli leao je na Njemu.Video je strane posledice prestupa Bojeg zakona. Video je da u istoriji sveta, poevi s Abelovom smrti, borba izmeu dobra i zla nije prestala. Gledajui u budue godine video je patnju i alost, suze i smrt, koji e da bude ljudska sudbina. Njegovo srce bilo je probodeno bolom ljudske porodice svih vekova i svih zemalja. Patnje grenog ljudskog roda teko su pritiskivale Njegovu duu, a izvor Njegovih suza potekao je kad je zaeleo da otkloni sve njihove nevolje. A Isus opet se zgrozi u sebi, i doe na grob. Lazara su poloili u jednu peinu u stenu i jedan ogroman kamen bio je stavljen na ulaz. Uzmite kamen, rekao je Hristos. Mislei da samo eli pogledati umrlog, Marta je prigovorila rekavi da je telo ve etiri dana sahranjeno i raspadanje je ve zapoelo svoje delo. Ova tvrdnja, izreena pre Lazarevog vaskrsenja nije dala nikakve mogunosti Hristovim neprijateljima da kau kako je uinjena prevara. U prolosti fariseji su irili lane tvrdnje o najvelianstvenijim izrazima Boje sile. Kad je Hristos podigao u ivot Jairovu erku, rekao je: Devojka nije umrla, nego spava. (***Marko 5,39) Poto je bila bolesna samo kratko vreme a vaskrsenje se zbilo neposredno nakon smrti, fariseji su izjavili da dete nije bilo mrtvo; da je sam Hristos rekao da ono spava. Nastojali su prikazati kao da Hristos ne moe izleiti bolest i da su Njegova uda bila obmana. Meutim, u ovom sluaju, niko nije mogao porei da je Lazar bio mrtav. Kad Gospod namerava uiniti neko delo, Sotona utie na nekoga da se usprotivi. Uzmite kamen, rekao je Hristos. Koliko je god mogue pripremite put za moje delo. Meutim, pokazala se Martina samopouzdana i astoljubiva priroda. Nije bila voljna da se telo u raspadanju iznese na videlo. Ljudsko srce sporo razumeva Hristove rei i Martina vera nije shvatila pravo znaenje Njegovog obeanja.
231
Hristos je ukorio Martu, ali Njegove rei izgovorene su vrlo blago. Ne rekoh li ti da ako veruje videe slavu Boiju? Zato da sumnja u Moju silu? Zato rasuuje suprotno mojim zahtevima? Ima Moju re. Ako veruje, videe Boju slavu. Prirodne nemogunosti ne mogu spreiti delo Svemoguega. Sumnja i neverstvo nisu poniznost. Bezuslovno verovanje u Hristovu re prava je poniznost, pravo predanje samoga sebe. Uzmite kamen. Hristos je mogao zapovediti steni da se skloni i ona bi posluala Njegov glas. On je mogao zapovediti anelima koji su bili u Njegovoj neposrednoj blizini, da to uine. Na Njegovu zapovest nevidljive ruke uklonile bi stenu. Meutim, nju treba da uklone ljudske ruke. Na taj nain Hristos je eleo pokazati da ljudsko treba saraivati s boanskim. Ono to ljudska sila moe uiniti, boanska sila nije pozvana da uini. Bog ne odbacuje ljudsku pomo. On jaa oveka, sarauje s njim kad on koristi sile i sposobnosti koje su mu poklonjene. Posluali su Isusovu zapovest i uklonili kamen. Sve je uinjeno javno i sa ciljem. Svima je pruena prilika da vide kako se ne ini nikakva obmana. U grobu i steni lealo je Lazarevo telo, hladno i mirno u smrti. Uzvici narikaa umuknuli su. Iznenaena i puna iekivanja, gomila je stajala oko groba, ekajui da vidi to e uslediti. Hristos je spokojno stajao ispred groba. Sveana ozbiljnost poivala je na prisutnima. Hristos se primaknuo grobu. Podiui svoje oi k Nebu, rekao je: Oe! hvala ti to si me usliio. Malo pre Hristovi neprijatelji optuivali su Ga za hulu na Boga i uzimali kamenje da bace na Njega zato to je tvrdio da je Boji Sin. Optuivali su Ga da ini uda Sotoninom silom. Meutim, ovde Hristos tvrdi da je Bog Njegov Otac i sa savrenim poverenjem izjavljuje da je On Boji Sin. U svemu to je inio Hristos je saraivao sa svojim Ocem. Uvek je paljivo pokazivao da ne radi nezavisno od Njega; a svoja uda inio je verom i molitvom. Hristos je eleo da svi znaju o Njegovom odnosu prema Njegovom Ocu. Oe, rekao je On, hvala ti to si me usliio. A ja znadoh da me svagda slua; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me ti poslao. Ovde je uenicima i narodu trebao da bude dan najuverljiviji dokaz o odnosu koji postoji izmeu Hrista i Boga. Njima je trebalo pokazati da Hristova tvrdnja nije bila obmana. I ovo rekavi zovnu iza glasa: Lazare! izii na polje. Njegov glas, razgovetan i moan, dopro je do uiju umrloga. Dok je govorio, boansko je prosijavalo kroz Njegovu ljudsku prirodu. Na Njegovom licu, ozarenom Bojom slavom, narod je mogao da vidi pouzdanost Njegove sile. Svako oko bilo je prikovano za ulaz u peinu. Svako uho bilo je spremno da primi i najmanji zvuk. S velikim i brinim zanimanjem svi su iekivali ispit Hristovog boanstva, dokaz koji treba potvrditi Njegovu izjavu da je Boji Sin ili uguiti nadu za vena vremena. U tihom grobu neto se pokrenulo i onaj koji je bio mrtav stajao je na ulazu groba. Njegove pokrete sputavali su mrtvaki povoji kojim je bio obavijen, pa je Hristos rekao zapanjenim gledaocima: Razdreite ga i pustite nek ide. Ponovo je pokazano da ovek radnik treba saraivati sa Bogom. Ljudi treba da rade za ljude. Lazara su oslobodili i on je stajao pred mnotvom, ne kao ovek ispijen boleu, sa slabim, klecavim udovima, ve kao ovek u najboljim godinama, u snazi plemenite muevnosti. Njegove oi sijale su razumom i ljubavlju prema svom Spasitelju. U dubokoj odanosti bacio se pred Isusove noge. Oevici su u poetku stajali nemi od uenja. Zatim je usledio neopisiv prizor radosti i zahvalnosti. Sestre su kao dar Boji primile povratak svog brata u ivot i prekidane suzama radosnicama izrazile su svoju zahvalnost Spasitelju. Meutim, dok su se brat, sestre i prijatelji radovali ovom ponovom susretu, Isus se povukao s mesta dogaaja. Kad su potraili Darodavca ivota, nisu Ga mogli nai.
232
P o g l a v l j e 59. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 11,4754. ZAVERA SVETENIKA Vitanija je bila tako blizu Jerusalima da su vesti o vaskrslom Lazaru uskoro stigle u grad. Preko uhoda koji su bili oevici ovog uda, jevrejski poglavari su brzo u svojim rukama imali injenice. Odmah je sazvan sastanak Sinedriona da se odlui to treba initi. Hristos je sad pokazao svoju vlast nad smru i grobom. Ovo veliko udo bilo je vrhunski dokaz koji je Bog pruio ljudima da je On poslao svog Sina na svet radi njihovog spasenja. To je bio izraz boanske sile dovoljan da uveri svaki um koji je pod vlau zdravog rasuivanja i prosvetljene savesti. Mnogi koji su bili oevici Lazarovog vaskrsenja poverovali su u Isusa. Meutim, mrnja svetenika prema Njemu pojaala se. Odbacili su sve manje dokaze o Njegovoj boanskoj prirodi i ovo novo udo samo ih je razjarilo. Umrli je vaskrsnuo usred bela dana i pred gomilom svedoka. Nikakvo lukavstvo ne bi moglo oboriti takav dokaz. Iz tog razloga neprijateljstvo svetenika postalo je jo kobnije. Vie no ikad odluili su da uine kraj Hristovom radu. Sadukeji, iako nisu bili naklonjeni Hristu, nisu bili tako puni zlobe prema Njemu kao fariseji. Njihova mrnja nije bila tako estoka. Meutim, sad su bili vrlo uznemireni. Oni nisu verovali u vaskrsenje mrtvih. Stvarajui nazovi nauku, zakljuili su da je nemogue da mrtvo telo oivi. Ali s nekoliko Hristovih rei njihova teorija bila je oborena. Pokazao im je da ne znaju ni Pisma ni sile Boje. Nisu mogli da vide nikakvu mogunost za brisanje utiska koje je udo ostavilo na narod. Kako se ljudi mogu okrenuti od Njega koji je uspeo da grobu otme njegovog mrtvaca? irili su lane izvetaje, ali udo se nije moglo porei, pa nisu znalu kako bi suzbili njegovo delovanje. Dotle sadukeji nisu potpomagali plan o Hristovom ubistvu. Meutim, nakon Lazarovog vaskrsenja, doneli su reenje da jedino Njegovom smru mogu zaustaviti Njegove neustraive optube protiv njih. Fariseji su verovali u vaskrsenje i morali su uvideti da je ovo udo dokaz Mesijinog prisustva meu njima. Ali uvek su se suprotili Hristovom radu. Od samog poetka mrzeli su Ga zato to je otkrivao njihove licemerne zahteve. On je strgnuo plat strogih obreda ispod kojeg se skrivala njihova moralna izopaenost. ista vera koju je On propovedao osudila je njihovo prazno ispovedanje pobonosti. Bili su edni osvete zbog Njegovih otrih ukora. Pokuali su Ga izazvati da kae ili uini neto to bi im dalo priliku da Ga osude. Nekoliko puta pokuali su ga kamenovati, ali On se tiho povukao i oni su Ga izgubili iz vida. uda koje je inio Subotom bila su za olakanje bolesnima, ali fariseji su Ga pokuali osuditi kao prestupnika Subote. Pokuali su pokrenuti Irodovce protiv Njega. Predstavljali su Ga kao da tei uspostavljanju suparnikog carstva i savetovali su se s njim kako da Ga unite. Da bi izazvali Rimljane protiv Njega, prikazali su Ga kao da pokuava potkopati njihovu vlast. Pokuali su Ga na razne naine spreiti da utie na narod. Ali sve dotada njihovi pokuaji bili su osujeeni. Mnotvo koje je svedoilo o Njegovim delima milosra i koje je slualo Njegova ista i sveta uenja znalo je da to nisu dela i rei kritelja Subote ili bogohulnika. ak i sluge koje su poslali fariseji bile su tako pod uticajem Njegovih rei da Ga nisu mogle uhvatiti. U oajanju Jevreji su na kraju izdali naredbu da svaki ovek koji ispoveda veru u Hrista treba da se iskljui iz Sinagoge. Svetenici, poglavari i stareine okupljeni na savetovanju, vrsto su odluili da uutkaju Njega koji je uinio tako velianstvena dela kojima su se divili svi ljudi. Fariseji i sadukeji bili su jedinstveniji no ikad ranije. Dotad podeljeni, sad su postali jedno u svom protivljenju Hristu. Nikodim i Josif prilikom ranijih savetovanja spreili su da Isus bude osuen i zbog toga nisu bili pozvani. Na ovo savetovanje bili su pozvani drugi uticajni ljudi koji su verovali u Isusa, ali njihov uticaj nije nadjaao uticaj zlobnih fariseja.
233
Ipak, svi lanovi ovog Saveta nisu bili sloni. Sinedrion u to vreme nije bio zakonita skuptina. On je postojao samo zato to su ga trpeli. Izvestan broj njegovih lanova postavljao je pitanje da li je mudro osuditi Hrista na smrt. Bojali su se da e to izazvati pobunu u narodu, to e nagnati Rimljane da uskrate dalju blagonaklonost svetenstvu i oduzmu mu mo koju je jo imalo. Sadukeji su bili jedinstveni u svojoj mrnji prema Hristu, pa ipak bili su skloni obazrivosti u svojim postupcima, bojei se da e ih Rimljani liiti njihovog visokog poloaja. Na ovom Savetu, okupljenom da pripremi Hristovu smrt, bio je prisutan i Svedok koji je uo Nabuhodonozorove hvalisave rei, video valtazarove idolopoklonike gozbe i bio prisutan kad je Hristos u Nazaretu proglasio sebe Pomazanikom. Ovaj Svedok napominjao je poglavarima kakvo delo rade. Dogaaji iz Hristovog ivota podizali su se pred njima s jasnoom koja ih je zastraivala. Setili su se prizora u Hramu, kad je Isus, tada deak od dvanaest godina, stajao pred obrazovanim uiteljima Zakona postavljajui im pitanja koja su ih zadivljavala. udo koje je upravo uinjeno svedoilo je da je Isus niko drugi do Boji Sin. Spisi Staroga zaveta u vezi s Hristom zasjali su u njihovom umu u svom pravom znaenju. Poglavari, smeteni i uznemireni, pitali su: ta emo initi? U Savetu je dolo do podvojenosti. Pod delovanjem Svetoga Duha svetenici i poglavari nisu mogli odagnati uverenje da se bore protiv Boga. Kad je Savet bio na vrhuncu svoje zbunjenosti, prvosvetenik Kajafa je ustao. Kajafa je bio ohol i surov ovek, vlastoljubiv i netrpeljiv. Meu njegovim roacima bilo je sadukeja, oholih, drskih, bezobzirnih, punih slavoljublja i svireposti koju su sakrivali platom lane pravinosti. Kajafa je prouavao proroanstva i, iako nije poznavao njihovo pravo znaenje, govorio je vrlo uticajno i pouzdano: Vi ne znate nita; i ne mislite da je nama bolje da jedan ovek umre za narod, nego li da narod sav propadne. ak ako bi Isus bio nevin, tvrdio je prvosvetenik, On se mora ukloniti s puta. On stvara tekoe privlaei ljude k sebi i umanjujui ugled poglavara. On je bio samo jedan, pa je bolje da On umre nego da bude oslabljen autoritet poglavara. Ako ljudi izgube poverenje u svoje poglavare, bie unitena snaga naroda. Kajafa je snano dokazivao da e nakon ovog uda Isusovi sledbenici najverojatnije podii bunu. Rimljani e posle doi, govorio je, zatvorie nam Hram, ukinuti nae zakone i unititi nas kao narod. Koliko vredi ivot ovog Galilejca u usporedbi sa ivotom naroda? Ako on stoji na putu Izrailjevoj dobrobiti, zar nije sluba Bogu ukloniti ga? Bolje je da jedan ovek pogine, nego da propadne sav narod. Izjavljujui da jedan ovek mora umreti za narod, Kajafa je pokazao da ima neko poznavanje proroanstva, iako je ono bilo vrlo ogranieno. Meutim, Jovan u svom prikazivanju dogaaja, razmatra proroanstvo i pokazuje njegovo iroko i duboko znaenje. On kae: I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Boju skupi u jedno. Kako je bez razmiljanja gordi Kajafa priznao Spasiteljevu misiju! Na Kajafinim usnama ova tako dragocena istina pretvorena je u la. ivotno naelo koje je on zastupao zasnovano je na naelu pozajmljenom iz neznabotva. Nejasno saznanje da jedan mora umreti za ljudski rod dovelo je meu neznabocima do prinoenja ljudskih rtava. Zato je Kajafa predloio da se ceo greni narod spasi rtvovanjem Isusa, ne od prestupa, ve u prestupu, da bi i dalje nastavio greiti. Takvim rasuivanjem nameravao je uutkati prigovore onih koji bi se mogli usuditi da kau da do tog trenutka na Isusu nije pronaeno nita to bi zasluivalo smrt. U ovom Savetu Hristovi neprijatelji bili su duboko osvedoeni. Sveti Duh je uticao na njihov um. Ali Sotona se trudio da zagospodari nad njima, skrenuvi njihovu panju na tetu koju su pretrpeli zbog Hrista. Kako je malo cenio njihovu pravinost! Isus je otkrivao puno veu pravinost, koju moraju imati svi koji ele biti Boja deca. Ne obraajui panju na njihove forme i obrede, podsticao je grenike da neposredno pou Bogu kao milostivnom Ocu i iskau Mu svoje potrebe. Na taj nain, po njihovom miljenju, On je odbacio svetenstvo. Nije hteo priznati teologiju rabinskih kola. Razotkrivajui zle postupke svetenika nanio je
234
nepopravljivu tetu njihovom uticaju. On je nanio tetu uticaju njihovih mudrih izreka i predaja, izjavljujui da su strogim nametanjem obrednog zakona ukinuli Boji zakon. Sad ih je Sotona na sve ovo podseao. Sotona im je govorio da moraju ubiti Isusa ako ele sauvati ugled. Posluali su ovaj savet. injenica da mogu izgubiti mo koju su sada imali bila je, kako su smatrali, dovoljan razlog da se donese neka odluka. Izuzimajui nekolicinu koja se nije usudila iskazati svoj sud, Sinedrion je prihvatio Kajafine rei kao Boje rei. U Savetu je nastupilo olakanje; nesloga je prestala. Odluili su da ubiju Hrista u prvoj prikladnoj prilici. Odbacujui dokaz Isusovog boanstva, ovi svetenici i poglavari zakljuali su se u neprobojnoj tami. Potpuno su pali pod Sotoninu vlast, koji ih je urno gonio preko ruba vene propasti. Uprkos tome njihova prevara bila je takva da su bili vrlo zadovoljni sami sobom. Smatrali su sebe rodoljubima koji trae spasenje naroda. Sinedrion se, meutim, bojao da protiv Isusa posuzme nesmotrene mere, da se narod ne bi naljutio i nasilje usmereno na Njega ne bi palo na njih same. Zbog toga je Savet oklevao sa izvrenjem presude koju je izrekao. Spasitelj je razumeo zaveru svetenika. On je znao da Ga arko ele ukloniti, i da e se njihova namera uskoro ispuniti. Meutim, Njegova dunost nije bila da ubrzava krizu i On se povukao iz te oblasti, uzevi svoje uenike sa sobom. Tako je Isus svojim primerom ponovo potvrdio uputstvo koje je dao uenicima: Kad vas poteraju u jednom gradu, beite u drugi. (***Matej 10,23) Postojalo je iroko polje u kome je trebalo raditi na spasavanju dua; sve dok odanost Njemu to ne zahteva, Gospodnje sluge ne treba da izlau opasnosti svoje ivote. Isus je do ovog trenutka posvetio svetu tri godine javnog rada. Njegov primer samoodricanja i nesebinog dobroinstva nalazio se pred njima. Njegov ivot istoe, patnje i posveenja bio je poznat svima. Ipak, ovo kratko razdoblje od tri godine bilo je dugo toliko koliko je ovaj svet mogao podneti prisustvo svog Otkupitelja. Njegov ivot bio je ivot progonstva i uvrede. Proteran iz Vitlejema od ljubomornog cara, odbaen od svog naroda iz Nazareta, osuen na smrt bez krivice u Jerusalimu, s nekolicinom svojih vernih sledbenika, Isus je naao svoje privremeno pribeite u jednom stranom gradu. On, koga su uvek dirale ljudske nedae, koji je leio bolesne, vraao vid slepima, sluh gluvima, govor nemima, koji je hranio gladne i teio alosne, proteran je od ljudi za ije se spasenje trudio. On koji je iao po uzburkanim valovima i jednom rei umirio njihovo besno urlanje, koji je isterivao san mrtvih, koji je hiljade drao kao oarane svojim reima mudrosti, nije mogao dopreti do srca onih koji su bili zaslepljeni predrasudom i mrnjom i tvrdokorno odbijali svetlost. P o g l a v l j e 60. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 20, 2028; ***Marku 10,3245; ***Luki 18,3134. ZAKON NOVOGA CARSTVA Vreme Pashe se pribliavalo i Isus je ponovo poao prema Jerusalimu. U Njegovom srcu postojao je mir savrenog sklada sa Oevom voljom i vrstim koracima hitao je k mestu rtve. Na uenike se sruio oseaj tajanstvenosti, sumnje i straha. Spasitelj Iae pred njima, a oni se uahu, i za njim iahu za strahom. Ponovo je sazvao dvanaestoricu k sebi i odreenije no ikad otkrio im izdaju i svoje stradanje. Evo rekao je, idemo gore u Jerusalim, i sve e se svriti to su proroci pisali za sina oveijega. Jer e ga predati neznabocima, i narugae mu se, i ruie ga, i popljuvae ga, i bie ga, i ubie ga; i trei dan ustae! i oni nita od toga ne razumee, i beseda ova bee od njih sakrivena, i ne razumee to im se kaza.
235
Zar nisu oni malo pre ovoga posvuda objavljivali: Priblii se carstvo nebesko? Zar nije i sam Hristos obeao da e mnogi sesti a Avramom i Isakom i Jakovom u Bojem carstvu? Zar nije obeao svima koji su ostavili sve radi Njega stostruko vie u ovom ivotu i udio u Njegovom carstvu? Zar nije dao dvanaestorici posebno obeanje o poasnim poloajima u Njegovom carstvu da sede na prestolima i sude nad dvanaest plemena Izrailjevih? ak i sad je rekao da e se sve to je za Njega napisano u prorocima ispuniti. Zar proroci nisu najavili slavu Mesijine vladavine? U svetlosti ovih misli, Njegove rei o izdaju, progonstvu i smrti izgledale su nejasne i mrane. Ma kakve tekoe nastupile, verovali su da e se carstvo uskoro uspostaviti. Ivan, sin Zebedejev, bio je jedan od prva dva uenika koji su poli za Isusom. On i njegov brat Jakov bili su u onoj prvoj grupi koja je napustila sve radi Njegove slube. Rado su napustili dom i prijatelje da bi mogli da budu s Njim; ili su i razgovarali s Njim; bili su s Njim u tiini doma i na javnim skupovima. On je utiao njihova strahovanja, izbavio ih od opasnosti, otklonio njihove patnje, teio ih u njihovoj alosti i pouavao sa strpljenjem i nenosti, sve dok nije izgledalo da su se njihova srca povezala s Njegovim i u ljubavi koja je plamsala u enji da budu to blie Njemu u Njegovom carstvu. U svakoj prilici Jovan je zauzimao mesto do Spasitelja, a Jakov je eleo da bude poaen to bliskijom vezom s Njim. Njihova majka bila je Hristov sledbenik i svojom imovinom dragovoljno Mu je sluila. S materinskom ljubavlju i astoljubljem za svoju decu elela je za njih najpoasnija mesta u novom carstvu. Zbog toga ih je podsticala da postave svoj zahtev. Majka i njeni sinovi doli su Isusu traei da im ispuni jednu molbu ka kojoj su bila usmerena njihova srca. ta hoete da vam uinim?, upitao je On. Majka je odgovorila: Zapovedi da sedu u ova moja dva sina, jedan s desne strane tebi, a jedan s leve strane tebi, u carstvu tvojemu. Isus se neno ponaao prema njima, ne ukoravajui njihovu sebinost u traenju prvenstva nad svojom braom. On je itao njihova srca, znao je dubinu njihove privrenosti Sebi. Njihova ljubav nije samo ljudski oseaj, iako obesveteno zemaljskom prirodom svog ljudskog kanala, ono izvire iz izvora Njegove iskupljujue ljubavi. On nije eleo ukoriti, ve produbiti i oistiti. Rekao je: Moete li piti au koju u ja piti, i krstiti se krtenjem kojim se ja krstim? Setili su se Njegovih zagonetnih rei koje su navetale suenje i patnje, ali ipak su samouvereno odgovorili: Moemo. Drali su za najveu ast da dokau svoju privrenost time to e uzeti udela u onome to treba zadesiti njihovog Gospoda. au dakle moju ispiete, i krstiete se krtenjem kojim se ja krstim, rekao je On; pred Njim je bio krst umesto prestola, dva razbojnika Njegovi pratioci s Njegove desne i leve strane. Jovan i Jakov trebali su sa svojim Uiteljem uestvovati u patnjama, jedan, prvi od brae da pogine od maa, a drugi, najdulje od svih da izdri muke, sramotu i progonstvo. Ali da sedite s desne strane meni i s leve, nastavio je On, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio otac moj. U Bojem carstvu poloaj se ne zadobija naklonou. On se ne zasluuje niti prima proizvoljnim davanjem. On je rezultat vrednosti karaktera. Kruna i presto dokaz su da je ispunjen uslov; pobeda nad samim sobom kroz Gospoda naega Isusa Hrista. Puno kasnije, kad je ovaj uenik doveden da sudeluje s Hristom u zajednici Njegovih muka, Gospod je otkrio Jovanu koji je uslov blizine u Njegovom carstvu. Koji pobedi, rekao je Hristos, dau mu da sedne sa mnom na prestolu mojemu, kao i ja to pobedih i sedoh s ocem svojim na prestolu njegovu. Koji pobedi uiniu da stub u crkvi Boga svojega, i vie nee izai napolje; i napisau na njemu ime Boga svojeha i moje ime novo! (***Otkrivenje 3,21.12) Isto tako apostol Pavle pie: Jer ja se ve rtvujem, i
236
vreme mojega odlaska nasta. Dobar rat ratovah, trku svrih, veru odrah. Dalje dakle meni je pripravljen venac pravde, koji e mi dati Gospod u dan onaj, pravedni sudija. (***2. Timotiju 4,68) Najblie e stajati Hristu onaj koji je na Zemlji najdublje zahvatio i pio od duha. Njegove samoportvovne ljubavi ljubavi koja se ne velia, ne nadima se ne trai svoje, ne srdi se, ne misli o zlu (***1. Korinanima 13,4.5) ljubavi koja pokree uenike, kao to je pokretala naeg Gospoda da daruje sve, da ivi i mukotrpno radi, da se rtvuje do same smrti da bi spasio oveanstvo. Ovaj duh pokazao se i u Pavlovu ivotu. On je rekao: Jer je meni ivot Krist, jer je njegov ivot otkrivao Hrista ljudima; a smrt dobitak dobitak za Hrista; sama smrt e uiniti da se izrazi sila Njegove milosti i prikupe ljudi za Njega. Jer e se Hristos veliati u telu mojemu, kae on, bilo ivotom ili smru. (***Filibljanima 1,21.20) Kad su desetorica ula o Jakovljevom i Jovanovom zahtevu, postali su vrlo nezadovoljni. Najvie mesto u carstvu bilo je upravo ono to je svaki od njih eleo za sebe i zato su bili ljuti to su ova dva uenika stekla prividnu prednost nad njima. Izgledalo je kao da e se opet obnoviti svaa oko toga ko e biti najvei, kad je Isus, pozvavi ih sebi, rekao gnevnim uenicima: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njima. Ali meu vama da ne bude tako. U carstvima ovoga sveta poloaj je znaio samouzdizanje. Smatralo se da narod postoji za korist vladajuim staleima. Uticaj, bogatstvo, obrazovanje bila su znaajna sredstva za sticanje vlasti nad narodnim masama u korist narodnih voa. Vii stalei treba da misle, odluuju, uivaju i vladaju; nii slojevi treba da sluaju i slue. Religija, kao i sve ostalo, bila je predmet vlasti. Od naroda se oekivalo da veruje i ini ono to su nareivali pretpostavljeni. Pravo oveka kao oveka da sam za sebe misli i deluje bilo je potpuno nepriznato. Hristos je uspostavio carstvo na drukijim naelima. On je pozivao ljude ne da vladaju, ve da slue, jaki da nose nemoi slabih. Onaj koji ima mo, poloaj, darove, obrazovanje, ima veu obavezu da slui svojim blinjima. ak i najskromnijim Hristovim uenicima reeno je: Jer je sve vas radi. (***2. Korinanima 4,15) Jer sin oveij nije doao da mu slue, nego da slui, i da duu svoju u otkup da za mnoge. Meu svojim uenicima Hristos je u svakom smislu bio Onaj koji je vodio brigu i nosio teret. On je delio njihovo siromatvo, za njih pokazivao samoodricanje, iao je pred njima da poravna teka mesta i uskoro e zavriti svoje delo na Zemlji polaganjem svog ivota. Naelo po kome je Hristos delovao treba pokrenuti lanove Crkve koja je Njegovo telo. Ljubav je plan i osnova spasenja. U Hristovom carstvu najvei su oni koji slede primer koji je On dao i deluju kao pastiri Njegovog stada. Pavlove rei otkrivaju pravo dostojanstvo i ast hrianskog ivota: Jer iako sam slobodan od sviju, svima sebe uinih robom, ne traei svoje koristi nego mnogih, da se spasu. (***1. Korinanima 9,19; 10,33) U pitanjima savesti bie mora ostati slobodno. Niko ne sme vladati tuim umom, donositi sud umesto drugoga ili mu propisivati dunost. Bog svakoj dui daje slobodu miljenja i slobodu da sledi svoja uverenja. Tako e dakle svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe. Niko nema pravo da utopi svoju linost u linosti drugoga. U svemu to je povezano s naelom treba svaki da bude uveren za svoju misao. (***Rimljanima 14,12.5) U Hristovom carstvu ne postoji nikakvo ugnjetavanje od gospodara, nikakve prinude na odreeno ponaanje. Nebeski aneli ne dolaze na Zemlju da vladaju i zahtevaju odavanje potovanja, ve kao vesnici milosti, da sarauju s ljudima na uzdizanju oveanstva.
237
Naela i same rei Spasiteljevog pouavanja u svojoj boanskoj lepoti prebivale su u seanju voljenog uenika. Do poslednjih Jovanovih dana teite njegovog svedoanstva Crkvama bilo je: Jer je ovo zapovest, koju uste iz poetka, da ljubimo jedan drugoga. Po tom poznasmo ljubav to on za nas duu svoju poloi: mi smo duni polagati due za brau. (***1. Jovanova 3,11.16) To je bio duh koji je proimao prvu Crkvu. Nakon izlivanja Svetoga Duha u naroda koji verova bee jedno srce i jedna dua; i ni jedan ne govorae za imanje svoje da je njegovo. Ni jedan meu njima ne bee siromaan. I apostoli s velikom silom svedoahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika bee na svima njima. (***Dela 4,32.34.33) P o g l a v l j e 61. Ovo poglavlje zasnovano je na ***Luki 19,110. ZAHEJ Na putu u Jerusalim Isus ue u Jeriho i prolaae krozanj. Na nekoliko milja od Jordana, na zapadnom rubu doline koja se ovde proirila u ravnicu, leao je grad usred tropskog zelenila i raskone lepote. Sa svojim palmama i bogatim vrtovima koje su zalivali ivi izvori, presijavao se kao smaragd okruen krenjakim brdima i pustim uvalama koje su se smestile izmeu Jerusalima i grada u ravnici. Mnoge karavane putujui na praznine svetkovine prolazile su kroz Jeriho. Njihov dolazak predstavljao je uvek vreme radosti, ali sad je dublje zanimanje uzbuivalo narod. Bilo je poznato da se u mnotvu nalazio i galilejski Uitelj koji je nedavno povratio u ivot Lazara, pa iako su kruili glasovi o zaveri svetenika, mnotvo Mu je elelo odati potovanje. Jeriho je jedan od gradova koji je u stara vremena bio odvojen za svetenike, a i u ovo vreme veliki broj svetenika imao je u njemu svoja prebivalita. Meutim, grad je imao vrlo raznoliko stanovnitvo. On je bio velik prometni centar i u njemu su iveli mnogobrojni rimski slubenici i vojnici, zajedno sa strancima iz raznih krajeva, a ubiranje carine inilo ga je domom mnogih carinika. Stareina cariniki Zahej bio je Jevrejin, koga su njegovi sunarodnici mrzeli. Njegov poloaj i bogatstvo bili su nagrada za poziv kojeg su se gnuali i koji je bio smatran simbolom nepravde i iznuivanja. Ipak, bogati carinski slubenik, iako je to tako izgledalo, nije bio potpuno okoreli svetovni ovek. Ispod pojave svetovnosti i oholosti nalazilo se srce premivo za boanski uticaj. Zahej je sluao o Isusu. Izvetaj o Onome koji se ljubazno i paljivo odnosio prema prezrenim drutvenim slojevima proirio se na sve strane. U stareini carinika probudila se enja za boljim ivotom. Samo nekoliko milja od Jerihona, Jovan Krstitelj propovedao je na Jordanu i Zahej je uo poziv na pokajanje. Uputstvo carinicima Ne itite vie nego to vam je reeno (***Luka 3,13) iako ga je naoko zanemarivao, ostavilo je dubok utisak na njegov um. Poznavao je Pisma i bio osvedoen da je ono to radi pogreno. Sada, uvi rei za koje se govorilo da potiu od Velikog Uitelja, oseao je da je grenik u Bojim oima. Ipak, ono to je uo o Isusu rasplamsalo je nadu u njegovom srcu. Pokajanje, obnova ivota, mogli su se ostvariti ak i u njegovu ivotu; zar nije jedan od najpoverljivijih uenika novoga Uitelja carinik? Zahej je odmah poeo slediti uverenje koje je ovladalo njime nadoknaujui onima kojima je nanio nepravdu. Ve je poeo ispravljati svoje prole korake, kad su Jerihonom prostrujale vesti da Isus ulazi u grad. Zahej je odluio da Ga vidi. Poeo je razumevati gorinu plodova greha i svu teinu staze onoga koji se pokuava vratiti sa ravog puta. Teko je bilo podnositi nerazumevanje, sretanje s podozrivou i nepoverenjem u naporima da ispravi svoje greke. Stareina carinika eznuo je da pogleda u lice Onoga ije su rei donele nadu njegovom srcu.
238
Ulice su bile zakrene, pa Zahej, koji je bio malog rasta, nije mogao nita da vidi preko glava drugih ljudi. Niko ga nije eleo propustiti, pa se tako trei malo ispred mnotva do jedne razgranate smokve koja se nadvila nad putem, bogati ubira poreza popeo i seo izmeu grana, odakle je mogao posmatrati povorku koja je ispod smokve prolazila. Gomila se pribliila i prolazila, a Zahej je eljnim pogledom traio da prepozna lik Onoga za kim je eznuo. Pored bunog negodovanja svetenika i rabina i uzvika dobrodolice mnotva, ova neizgovorena elja stareine carinika progovorila je Isusovom srcu. Iznenada, upravo ispod smokve grupa je zastala, oni koji su ili prvi i oni koji su ili poslednji zaustavili su se, a pogled Onoga koji ita um podigao se gore. Gotovo sumnjajui u svoja ula, ovek na drvetu uo je rei: Zaheju! sii brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kui. Mnotvo je nainilo prolaz i Zahej, hodajui kao u snu, krenuo je k svom domu. Meutim, rabini su to posmatrali namrtenih lica i gunali od nezadovoljstva i podsmeha to grenome oveku doe u kuu. Zahej je bio zaprepaten, zapanjen i zanemio zbog Hristove ljubavi i ljubaznosti u kojoj se spustio do njega tako nedostojnog. Sad su ljubav i vernost prema novopronaenom Uitelju otpeatile njegove usne. On e javno izrei svoje priznanje i kajanje. U prisustvu mnotva Zahej stade i ree Gospodu: Gospode! evo pola imanja svojega dau siromasima, i ako sam koga zanio vratii onoliko etvoro. A Isus mu ree: danas doe spasenje kui ovoj; jer je i ovo sin Avramov. Kad je bogati mladi poglavar otiao od Isusa, uenici su se udili govoru svoga Uitelja: Kako je teko onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ui u carstvo Boije! Uzviknuli su jedni drugima: Ko se dakle moe spasti? Sad su imali istinitost Hristovih rei to je u ljudi nemogue u Boga je mogue. (***Marko 10,24.26; ***Luka 18,27) Videli su kako jedan bogata Bojom milou moe ui u carstvo. Pre nego to je pogledao u Hristovo lice, Zahej je otpoeo delo kojim se otkrio kao pravi pokajnik. Pre no to ga je itko optuio, priznao je svoj greh. Potinio se osvedoenju Svetoga Duha i poeo sprovoditi pouku iz rei napisanih kako za stari Izrailj tako i za nas. Gospod je rekao davno pre toga: Ako osiromai brat tvoj i iznemogne ruka njegova pored tebe, prihvati ga, i kao stranac i doljak neka poivi uz tebe. Nemoj uzimati od njega kamate ni dobiti; nego se boj Boga, da bi poiveo brat tvoj uz tebe. Novaca nemoj mu davati na kamatu, niti mu hrane svoje pozaimaj radi dobiti. Za to ne varajte jedan drugoga, nego se bojte Boga Svojega. (***3. Mojsijeva 25,3537.17) Ove rei izgovorio je sam Hristos kad je bio skriven u stubu od oblaka i upravo prvi odgovor Zaheja na Hristovu ljubav sastojao se u pokazivanju samilosti prema siromanima i onima koji pate. Meu carinicima postojao je savez, tako da su mogli ugnjetavati narod i podupirati jedni druge u svojim nepotenim delima. U svom otimanju sprovodili su ono to je gotovo postao sveopti obiaj. ak i svetenici i rabini koji su ih prezirali nosili su krivicu bogaenja nepotenim postupcima pod platom svog svetog poziva. Meutim, im se Zahej potinio uticaju Svega Duha, odbacio je svaki postupak suprotan estitosti. Nijedno pokajanje nije pravo ako ne izazove promenu ivota. Hristova pravda nije ogrta kojim e se pokrivati nepriznati i neostavljeni gresi; to je ivotno naelo koje preobraava karakter i upravlja ponaanjem. Svetost je potpuna pripadnost Bogu; to je potpuno predanje srca i ivota za stan nebeskim naelima. Hrianin u svom poslovnom ivotu treba predstaviti svetu nain na koji bi na Gospod vodio poslovne pothvate. U svakom poslu on treba pokazati da je Bog njegov uitelj. Svetinja Gospodu, treba da bude napisano na trgovakim dnevnicima i na glavnoj knjizi, na ugovorima, priznanicama i vrednosnim papirima.
239
Oni koji tvrde da su Hristovi sledbenici a posluju na nepoten nain, lani su svedoci o karakteru svetog, pravinog i milostivog Boga. Svaka obraena dua, kao i Zahej, objavie ulazak Hrista u svoje srce time to e napustiti nepravine postupke koji su obeleavali njegov ivot. Kao i stareina cariniki, on e pruiti dokaz svoje iskrenosti time to e nadoknaditi nanesenu tetu. Gospod kae: I vrati bezbonik zalog, i vrati to je oteo, i stane hoditi po uredbama ivotnijem ne inei bezakonja; od svih greha to je zgreio nita mu se ne e spomenuti; doista e iv biti. (***Jezekilj 33,15.16) Ako smo drugima uinili nepravdu nekim nepravinim poslovnim postupkom, ako smo prevarili u trgovini ili ako smo obmanuli nekog oveka, ak ako je to bilo i u okrvirima zakona, trebamo priznati svoje delo i nadoknaditi tetu, koliko je god to u naoj moi. Pravo je da ne nadoknadimo samo ono to smo uzeli ve i sve ono to bi se s vremenom prikupilo pravilnom i mudrom uporabom dok su ta sredstva bila u naoj svojini. Spasitelj je rekao Zaheju: Danas doe spasenje kui ovoj. Ne samo to je Zahej bio blagosloven nego s njim i ceo njegov dom. Hristos je doao u njegov dom da mu daruje pouke o istini i poui njegove domaaje o nebeskom carstvu. Oni su bili iskljueni iz sinagoga zbog prezira rabina i vernika; ali sada, najpoasniji dom u celom Jerihonu okupio se oko boanskog Uitelja da u svojoj kui slua rei ivota. Kad Hrista primamo kao linog spasitelja, dolazi spasenje dui. Zahej je primio Isusa, ne samo kao prolaznog gosta u svom domu ve kao Onoga koji e prebivati u hramu bia. Knjievnici i fariseji optuivali su ga kao grenika, gunajui protiv Hrista zato to je postao njegov gost, ali Gospod ga je prepoznao kao Avramovog sina. Jer su oni sinovi Avramovi koji su od vere. (***Galatima 3,7) P o g l a v l j e 62. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 26,613; ***Marku 14,311; ***Luki 7,3650; ***Jovanu 11,55 57; 12,111. GOZBA U SIMONOVOJ KUI Simon iz Vitanije smatrao se Isusovim uenikom. Bio je jedan od nekolicine fariseja koji su se otvoreno pridruili Hristovim sledbenicima. On je priznao Isusa kao uitelja i nadao se da bi On mogao da bude Mesija, ali nije Ga prihvatio kao Spasitelja. Njegov karakter nije bio preobraen, njegova naela bila su nepromenjena. Simon je bio isceljen od gube i to ga je privuklo Isusu. eleo je pokazati svoju zahvalnost i prilikom Hristove poslednje posete Vitaniji, nainio je gozbu Spasitelju i Njegovim uenicima. Ova gozba Spasitelju i Njegovim uenicima. Ova gozba okupila je mnoge Jevreje. U Jerusalimu je u to vreme vladalo veliko uzbuenje. Hristos i Njegova misija privlaili su veu panju no ikad ranije. Oni koji su doli na gozbu budno su pratili Njegovo kretanje, a neki od njih inili su to neprijateljskim pogledom. Spasitelj je stigao u Vitaniju samo est dana pre Pashe, i po obiaju potraio je odmor u Lazarevom domu. Mnogi putnici koji su stizali u grad, rairili su vest da je i On na svom putu u Jerusalim i da e se preko Subote odmarati u Vitaniji. Meu ljudima je vladalo veliko oduevljenje. Mnotvo se okupilo u Vitaniju, neki iz naklonosti prema Isusu, a drugi iz radoznalosti da vide oveka koji je vaskrsnuo iz mrtvih. Mnogi su oekivali da od Lazara uju udesan izvetaj o prizorima kojima je bio svedok nakon smrti. Bili su iznenaeni to im nita nije rekao. Nije imao nita od toga da im kae. Nadahnue objavljuje: A mrtvi ne znaju nita i ljubavi njihove i mrnje njihove i zavisti njihove nestalo je. (***Propovednik 9,5.6) Meutim, Lazar im je iznosio divno svedoanstvo o Hristovom radu. On je vaskrsnut iz mrtvih s tim ciljem. Sa sigurnou i silom izjavio je da je Isus Boji Sin.
240
Izvetaj koji su posetioci Vitanije odneli u Jerusalim, poveali su uzbuenje. Ljudi su bili eljni da vidi i uti Isusa. Sveopte pitanje bilo je hoe li Ga Lazar pratiti u Jerusalim i da li e prorok da bude na Pashi krunisan za cara. Svetenici i poglavari videli su da njihova mo nad narodom stalno slabi, pa je njihove mrnja prema Isusu postala jo ea. jedva su ekalipriliku da Ga zauvek uklone sa svog puta. Kako je vreme odmicalo, poeli su strahovati da On nakon svega moda nee doi u Jerusalim. Priseali su se kako je esto osujeivao njihove ubilake namere, pa su se bojali da ih je On i sad prozreo u njihovim neprijateljskim namislima, i da e ostati daleko. Nisu mogli sakrtit svoju zabrinutost, pa su se meusobno pitali: ta mislite vi zato ne dolazi na praznik? Sazvan je Savet svetenika i fariseja. Od Lazarevog vaskrsenja naklonost naroda prema Hristu bila je tako snana da bi bilo opasno javno Ga uhapsiti. Tako su vlasti odluile da Ga uhvate tajno i da Ga to tie izvedu na sud. Nadali su se da e se kad Njegova osuda postane poznata, nestalna plima javnog miljenja smiriti u njihovu korist. Na taj nain nameravali su unititi Isusa. Ali dokle god je Lazar iveo, svetenici i rabini su znali da nisu sigurni. Samo postojanje oveka koji je bio etiri dana u grobu i koji je vraen u ivot Isusovom rei, izazvae ranije ili kasnije otpor. Narod bi se osvetio svojim voama zbog oduzimanja ivota Onome koji je mogao izvriti takvo udo. Sinedrion je zato odluio da i Lazar mora umreti. Zavist i predrasuda doveli su dotle svoje robove. Mrnja i neverstvo jevrejskih voa stalno su se poveavali da bi oduzeli ivot ak i onome koga je beskonana sila izbavila iz groba. Dok je u Jerusalimu napredovala zavera, Isus i Njegovi prijatelji bili su pozvani na Simonovu gozbu. Za stolom je Spasitelj sedeo sa Simonom koga je iscelio od stravine bolesti s jedne strane, i Lazarom koga je podigao iz mrtvih s druge strane. Marta je posluivala kod stola, dok je Marija eljno sluala svaku re sa Isusovih usana. U svom milosru Isus joj je oprostio grehe, pozvao njenog voljenog brata da izae iz groba, pa je Marijino srce bilo prepuno zahvalnosti. ula je kako Isus govori o svojoj smrti koja se pribliava, i u svojoj dubokoj ljubavi i alosti eznula je da Mu iskae potovanje. Po cenu velike line rtve, kupila je jednu alabastersku boicu mnogocenoga mira istoga nardova da Mu pomae telo. Ali sad su mnogi izjavljivali da e On uskoro da bude krunisani car. Njena bol pretvorila se u radost pa je eznula da bude prva koja e odati potovanje svom Gospodu. Razbivi sklenicu mirisa, izlila je njen sadraj na Isusovu glavu i noge; zatim je klekla i u plau kvasila Isusove noge svojim suzama, otirui ih svojom dugom bujnom kosom. Nije elela da je itko primeti i njeni pokreti mogli su ostati nezapaeni, ali miris je ispunio prostoriju i objavio njen in svim prisutnima. Juda je posmatrao ovaj in s velikim nezadovoljstvo. Umesto da saeka i uje to e Hristos rei o tome, poeo je onima u svojoj blizini apatom prenositi svoje zamerke predbacujui Hristu to trpi takvo rasipanje. Lukavo je navodio na misao koja e verojatno izazvati nezadovoljstvo. Juda je bio blagajnik uenika, pa je od njihove neznatne zalihe potajno uzimao za sebe, umanjujui tako jo vie njihova skromna sredstva. eleo je da stavi u kovei sve to je mogao dobiti. Novac iz koveia esto se uzimao da bi se pomoglo siromasima i kad je neto kupljeno to Juda nije smatrao vanim, rekao bi: emu to rasipanje? Zato se ta vrednost nije stavila u kovei koji nosim za siromane? Marijino delo sad je bilo u tako upadljivoj suprotnosti sa njegovom sebinou, da se postidio i po svom obiaju pokuao pripisati vrednu pobudu svom prigovoru na njen dar. Okrenuvi se uenicima upitao je: Zato se ovo miro ne prodade za trista groa i ne dade siromasima? A ovo ne ree to se starae za siromahe, nego to bee lupe, i imae kovei, i noae to se metae unj. Juda nije ima srca za siromane. Da se Marijino miro i prodalo i da je novac doao pod njegovu upravu, siromani ne bi imali nikakve koristi.
241
Juda je imao visoko miljenje o svojoj poslovnoj sposobnosti. Kao financijski strunjak smatrao je sebe puno viim od ostalih uenika i navodio ih da ga posmatraju u istom svetlu. Stekao je njihovo poverenje i vrio jak uticaj na njih. Njegovo lano sauee prema siromanima obmanulo ih je i njegov lukavi nagovetaj uinio je da s nepoverenjem gledaju na Marijinu odanost. aputanje je kruilo oko stola: Zato se ini taka teta? Jer se mogae ovo skupo prodati i novci dati se siromasima. Marija je ula rei kritike. Srce joj je zadrhtalo. Bojala se da e je sestra prekoriti za rasipnost. Uitelj bi takoe mogao pomisliti da je lakomislena. Bez ikakvog opravdanja ili isprike nameravala se povui, kad se zauo glas njenog Gospoda: Ostavite je; ta joj smetate? Video je da je bila poniena i zbunjena. Znao je da je ovim inom slube izazila svoju zahvalnost za oprotenje greha, pa je doneo olakanje njenom umu. Podiui svoj glas iznad kritikog amora, rekao je: Ona uini dobro delo na meni. Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoete moete im dobro initi; a mene nemate svagda. Ona to moe, uini: ona pomaza napred telo moje za ukop. Mirisni dar koji je Marija namislila da izdano utroi na Spasiteljevo mrtvo telo, izlila je na Njegovo ivo telo. Prilikom sahrane njegov miris ispunio bi grob, a sad je uveseljavao Njegovo srce jemstvom njene vere i ljubavi. Josif iz Arimateje i Nikodim nisu ponudili svoj dar ljubavi Isusu za Njegova ivota. S gorkim suzama donosili su svoje skupocene mirise za Njegovo hladno, besvesno telo. ene koje su donele svoje skupocene mirise na grob uzaludno su se trudile, jer je On vaskrsnuo. Ali izlivajui svoju ljubav na Spsitelja dok je bio svestan njene odanosti, Marija Ga je pomazala za ukop. A kad je krenuo u tamu svog velikog iskuenja, poneo je sobom i seanje na to delo, na zalog ljubavi koja e Mu veno pripadati od onih koje iskupio. Postoje mnogi koji donose dragocene darove mrtvima. Dok stoje oko hladnog, nepominog tela slobodno se izgovaraju rei ljubavi. Nenost, potovanje, odanost neogranieno se iskazuju onome koji ne vidi i ne uje. Da su ove rei bile izgovorene kad su umornom duhu bile toliko potrebne, kad ih je uho moglo uti, a srce osetiti, kako bi dragocen bio njegov miris! Marija nije razumela celovito znaenje svog dela ljubavi. Ona nije mogla odgovoriti svojim tuiteljima. Nije mogla objasniti zato je izabrala tu priliku da pomae Isusa. Sveti Duh je pripremio priliku za nju i ona je posluala Njegove poticaje. Nadahnue silazi ne dajui objanjenje. Nevidljivo prisustvo govori umu i oseajima i pokree srce da deluje. Ono je opravdanje samo sebi. Hristos je objasnio Mariji znaenje njenog dela i time joj je dao vie no to je primio. A ona izlivi mirno ovo na telo moje, rekao je On, za ukop me prigotovi. Kao to se sklenica od alabastera razbila i ispunila celu kuu svojim mirisom, tako je i Hristos trebao umreti, Njegovo telo trebalo se slomiti, ali On e ustati iz groba i miris Njegovog ivota treba da ispuni Zemlju. Hristos je ljubio nas, i predade sebe za nas u prilog i rtvu Bogu na slatki miris. (***Efescima 5,2) Zaista vam kaem, izjavio je Hristos, gde se god ispropoveda ovo evanelje po svemu svetu, kazae se i to za spomen njen. Gledajui u budunost, Spasitelj je s pouzdanjem govorio o svom evanelju. Ono se trebalo propovedati po celome svetu. I dokle god se evanelje bude irilo, Marijin dar irie svoj miris i srca e biti blagoslovljena njenim nepripremanim delom. Carstva e se dizati i padati, imena vladara i zavojevaa bie zaboravljena, ali delo ove ene ostae besmrtno na stranicama svete istorije. Sve do kraja vremena ta razbijena alabasterska sklenica kazivae priu o neizmernoj Bojoj ljubavi za pali ljudski rod. Marijino delo bilo je u izraziroj suprotnosti s delom koje je Juda nameravao uiniti. Kakav otar ukor bi Hristos mogao dati njemu koji je posijao seme kritike i zlih misli u umove uenika! Kako opravdano bi tuilac mogao da bude optuen! On koji ita pobude svakog srca i razume svako delo mogao je otvoriti pred prisutnima na gozbi mrana poglavlja iz Judinog iskustva. Prazno pretvaranje na kome je izdajnik zasnovao svoje rei moglo je da bude otkriveno, jer umesto da je saoseao sa siromanima, pljakao je
242
novac koji je bio namenjen za njihovu potporu. Opravdani gnev mogao bi se podii protiv njega zbog ugnjetavanja udovica, siroadi i nadniara. Meutim, da je Hristos razotkrio Judu, to bi se moglo navoditi kao razlog za izdaju. Mada je bio optuen kao lopov, Juda bi stekao naklonost, ak i meu uenicima. Spasitelj ga nije ukorio i na taj nain je izbegao da mu prui izgovor za izdaju. Meutim, pogled koji je Isus uputio Judi, uverio ga je da je Spasitelj prozreo njegovo licemerstvo i proitao njegov nIsak i podli karakter. Pohvaljujui Marijinom delo, koje je tako otro osueno, Hristos je ukorio Judu. Pre ovoga, Spasitelj ga nije nikada neposredno ukorio. Sad je ukor uznemirio njegovo srce. Odluio je da se osveti. S veere je otiao pravo u prvosveteniku palatu, u kojoj je zatekao Savet na zasedanju i ponudio da im u njihove ruke izda Isusa. Svetenici su se vrlo obradovali. Ovim izraelskim voama pruena je prednost da prihvate Hrista kao svog Spasitelja bez ikakvog novca ili cene. Ali oni nisu hteli primiti taj dragoceni dar koji im je ponuen u najnenijem duhu ljubavi koja privlai k sebi. Nisu hteli prihvatiti to spasenje koje vie vredi od zlata i kupili su svog Gospoda za trideset srebrnika. Juda je poputao pohlepi sve dok ona nije uguila svaku dobru crtu njegovog karaktera. Zavideo je na daru donesenom Isusu. Njegovo srce gorelo je od zavisti to je Spasitelj primio dar dostojan zemaljskih vladara. Za iznos koji je bio znatno manji od cene sklenice za miris izdao je svog Gospoda. Uenici nisu bili kao Juda. Voleli su Spasitelja. Ali nisu pravilno procenili Njegov uzvieni karakter. Da su shvatili to je uinio za njih, oseali bi da nita to Mu je poklonjeno nije uzalud potroeno. Mudraci sa Istoka, koji su tako malo znali o Isusu, pokazivali su potpunije uvaavanje asti koja Mu pripada. Doneli su dragocene poklone Spasitelju i sa strahopotovanjem Mu se poklonili iako je bio novoroene u jaslama. Hristos ceni dela ljubaznosti proizala iz srca. Kad Mu je ko uinio neko delo ljubavi, On je u svojoj nebeskoj plemenitosti blagoslovio onoga koji je to uinio. Nije odbacivao ni najjednostavniji cvet ubran dejom rukom, koji Mu je ponuen u ljubavi. On je prihvatao darove od dece i blagosiljao darivaoce, upisujui njihova imena u Knjigu ivota. Marijino pomazanje koje je uinila nad Isusom spominje se u Svetom pismu da bi se nainila razlika izmeu nje i drugih Marija. dela ljubavi i dubokog potovanja prema Isusu dokaz su vere u Njega kao Bojeg Sina. Sveti Duh spominje dokaze vernosti ene prema Hristu: Ako je svetima noge prala, ako je nevoljnima pomagala, ako je ila za svakim dobrim delom. (***1. Timotiju 5,10) Hristos se radovao zbog ozbiljne Marijine elje da izvri volju svog Gospoda. Prihvatio je bogatstvo istih oseaja koje Njegovi uenici nisu i ne bi razumeli. Ova elja kojom je Marija morala uiniti ovu slubu za svog Gospoda imala je veu vanost za Hrista od svih skupocenih ulja na svetu, zato to je ono izraavalo njeno uvaavanje Spasitelja sveta. To je bila ljubav Hristova koja ju je nagonila. Neuporedivo savrenstvo Hristovog karaktera ispunjavalo je njenu duu. To mirisno ulje bilo je simbol srca davaoca. To je bio spoljanji izraz ljubavi napajane nebeskim potocima sve dok se nije izlila. Marijino delo bilo je upravo ona pouka koja je uenicima trebala pokazati da bi Hristu bio prijatan izraz njihove ljubavi. On je njima bio sve i oni nisu razumeli da e im uskoro da bude uskraeno Njegovo prisustvo, da Mu uskoro nee moi pokloniti nijedan dar svoje zahvalnosti za Njegovu veliku ljubav. Hristovu usamljenost, Njegovu odvojenost od nebeskih dvorova, to to je iveo ivotom ljudi, uenici nisu nikada shvatali ili cenili kao to bi trebalo. esto je bio alostan zato to Mu uenici nisu pruali ono to je trebao primiti od njih. Znao je da bi i oni razumeli kad bi bili pod uticajem nebeskih anela koji su Ga pratili, da nikakva rtva ne bi imala dovoljnu vrednost da obznani duhovne oseaje srca. Njihova naknadna spoznaja pruila im je pravi uvid o tome to su sve mogli uiniti za Isusa izraavajui ljubav i zahvalnost svojih srca, dok su bili kraj Njega. Kad Isus vie nije bio s njima i kad su se zaista oseali
243
kao ovce bez pastira, poeli su uviati kako su Mu mogli pokazati panju koja bi donela radost Njegovom srcu. Nisu vie okrivljavali Mariju, ve sebe. O kad bi mogli povui svoje prigovore, svoje spominjanje siromanih kao vrednijih da prime dar nego Krist! oseali su estok samoprekor dok su ranjeno telo svoga Gospoda skidali s krsta. Ista potreba vidi se danas i u naem svetu. Samo malo njih pravilno ceni sve to je Hristos za njih. Kad bi to inili, onda bi se izrazila velika Marijina ljubav i pomazanje bi se obilno podarilo. Skupoceno mirisno ulje ne bi se smatralo propalim. Nita se ne bi smatralo suvie dragocenim da se pokloni Hristu, nikakvo samoodricanje i samoportvovnost suvie velikima da se podnesu zbog Njega. Rei izgovorene u gnevu: Zato se ini taka teta ivo su predoile Hristovu najveu rtvu koja je ikad uinjena dar samoga sebe na rtvu pomirnicu za izgubljeni svet. Gospod je bio tako dareljiv prema svojoj ljudskoj porodici da se za Njega ne moe rei da je mogao uiniti vie. Darujui Isusa, Bog je dao celo Nebo. S ljudske toke gledita, takva rtva predstavljala je nemilosrdno rasipanje. Po ljudskom razumevanju, celokupan plan spasenja predstavlja rasipanje blagodati i sredstva. Svuda se sreemo sa samoodricanjem i svesrdnom rtvom. Nebeska vojska zaista moe sa uenjem posmatrati ljudsku porodicu koja ne eli da bude uzdignuta i obogaena neogranienom ljubavlju izraenom u Hristu. Oni stvarno mogu uzviknuti: emu ovo veliko rasipnitvo? Meutim, iskupljenje za izgubljeni svet trebalo je da bude puno, obilno i celovito. Hristov dar bio je tako obilan da je stigao do svake due koju je Bog stvorio. On se nije rasipnitvo zato to on ne postie sve to je njime velikoduno osigurano. Mora da bude dovoljno, a i da pretekne. Domain Simona bio je pod uticajem Judinog prigovaranja zbog Marijinog dara, i bio je iznenaen Isusovim ponaanjem. Njegov farisejski ponos bio je povreen. Znao je da mnogi od njegovih gostiju gledaju na Hrista s nepoverenjem i nezadovoljstvom. Simon je rekao u svom srcu: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se ena dotie: jer je grenica. Izleivi Simona, od gube, Hristos ga je spasio od ivota jednakog smrti. Ali Simon se sad pitao da li je Spasitelj prorok. Simon je pao u iskuenje da misli kako Hristos nije prorok zato to je dopustio ovoj eni da Mu se priblii, zati to je nije gnevno i prezrivo odgurnuo kao onu iju su gresi suvie veliki da bi bili oproteni i zato to nije pokazivao kako shvata da je posrnula. Isus nita ne zna o ovoj eni koja je tako slobodna u svom ponaanju, pomislio je on, inae joj ne bi dopustio da Ga se dotakne. Meutim, Simonovo nepoznavanje Boga i Hrista navelo ga je da misli onako kako je mislio. Nije shvatio da Boji Sin mora delovati na boanski nain, sa saaljenjem, nenou i milosrem. Simonov nain ogledao se u tome to nije pridavao nikakvu panju Marijinoj pokajnikoj slubi. Njeno delo ljubljenja i pomazanja Hristovih nogu mirisom razdrailo je njegovu bezdunost. Pomislio je da bi Hristos, kad bi bio prorok, prepoznao grenike i ukorio ih. Na ovu neizreenu misao Spasitelj je odgovorio: Simone! imam ti neto kazati Dvojica behu duni jednome duniku, jedan bee duan pet stotina dinara, drugi pedeset. A kad oni ne imadoe da mu vrate, pokloni obojici. Kai koji e ga od njih dvojice vema ljubiti. A Simon odgovarajui ree: mislim onaj kome najvie pokloni. A on mu ree: pravo si sudio. Kao to je Natan uinio s Davidom, tako je i Hristos svoju pouku u domu sakrio velom ove prie. Bacio je na svog domaina teret izricanja presude samome sebi. Simon je naveo na greh ovu enu koju je sada prezirao. Ona je doivela veliku nepravdu od njega. Simon i ova ena predstavljeni su dvojicom dunika iz prie. Isus nije nameravao pruiti pouku o tome da ove dve osobe treba da oseaju razliit stupanj obaveze, jer je svaka od njih imala dug zahvalnosti koji se nikada ne moe vratiti. Meutim, Simon je smatrao sebe pravednijim od Marije, pa je Isus eleo da uvidi koliko je ustvari bila velika njegova krivica.
244
eleo mu je pokazati da je njegov greh bio vei od njenog, toliko vei koliko je dug od pet stotina dinara bio vei od duga od pedeset dinara. Simon je sad poeo posmatrati sebe u novoj svetlosti. Video je kako je Mariju posmatrao Onaj koji je bio vie nego prorok. On je uvideo da Hristos svojim otrim prorokim okom ita njeno srce prepuno ljubavi i odanosti. Obuzeo ga je stid i shvatio je da se nalazi u prisustvu Onoga koji je uzvieniji od njega. Ja uoh u tvoju kuu, nastavio je Hristos, ni vode mi na noge nisi dao, a Marija suzama pokajanja pokrenutog ljubavlju, oprala Mi je noge i otrla ih kosom sa svoje glave. Celiva mi nisi dao; a ona, koju ti prezire, otkako ue ne presta celivati mi nogu. Hristos je nabrajao prilike koje je Simon imao da pokae svoju ljubav prema svom Gospodu i svoje priznanje za ono to je uinjeno za njega. Otvoreno, ali s nenom utivosti, Spasitelj je uveravao svoje uenike da je Njegovo srce alosno kad Njegova deca zanemare da Mu iskau svoju zahvalnost reima i delima ljubavi. Onaj koji ispituje srce itao je pobude koje su pokrenule Marijino delo, a On je video i duh koji je podstaknuo Simonove rei. Vidi li ovu enu?, pitao ga je On. Ona je grenica. Kaem ti: oprataju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprata ima malu ljubav. Simonova hladnoa i nemarnost prema Spasitelju pokazale su kako je malo cenio milost koju je primio. On je mislio da je poastio Isusa pozivajui Ga u svoj dom. Ali sad je video sebe kakav je zaista bio. Dok je mislio da ita svog Gosta, njegov Gost je itao njega. Uvideo je svu tanost Hristovog suda o njemu. Njegova vera bila je haljina farisejstva. On je prezirao Isusovo saaljenje. Nije ga prepoznao kao predstavnika Boga. Dok je Marija bila grenica kojoj je oproteno, on je bio grenik koji nije dobio oprotaj. Strogo pravilo pravde koje je eleo usmeriti protiv nje, osudilo je njega. Simon je bio dirnut Hristovom ljubaznou, budui da ga nije javno ukorio pred gostima. S njim se nije postupalo onako kako je on eleo da se postupi prema Mariji. Video je da Isus ne eli izloiti njegovu krivicu pred druge, ve je eleo da istinitim prosuivanjem o ovom sluaju osvedoi njegov um i ljubaznou punom saaljenja pokori njegovo srce. Strogo igosanje uinilo bi da Simon otvrdne prema pokajanju, dok ga je strpljiva opomena uverila u njegovu krivicu. Uvideo je veliinu svog duga prema Gospodu. Njegova gordost je poniena, on se pokajao i gordi farisej postao je ponizni, samoportvovni uenik. Mariju su smatrali velikom grenicom, ali Hristos je poznavao okolnosti koje su oblikovale njen ivot. On je mogao ugasiti svaku iskru nade u njenoj dui, ali to nije uinio. On je bio taj koji ju je podignuo iz oaja i propasti. Sedam puta ula je kako je ukorio zle duhove koji su vladali njenim srcem i umom. ula je Njegovu snanu viku Ocu za nju. Znala je koliko je greh odvratan Njegovoj neumrljanoj istoi i u Njegovoj sili pobedila je. Kad je u ljudskim oima njen sluaj izgledao beznadean, Hristos je u Mariji video mogunosti da ini dobro. On je video bolje osobine njenog karaktera. Plan otkupljenja podario je ljudskom rodu velike mogunosti, a u Mariji su se trebale ostvariti ove mogunosti. Njegovom milou postala je uesnicom u boanskoj prirodi. Ona koja je pala i iji je um bio prebivalite zlih duhova, bila je u zajednici i slubi dovedena vrlo blizu Spasitelja. Bila je to Marija koja je sedila kraj Njegovif nogu i uila se od Njega. Bila je to Marija koja je izlila skupoceno ulje pomazanja na Njegovu glavu i kvasila Njegove noge svojim suzama. Marija je stajala kraj krsta i ona Ga je pratila do groba. Marija je bila prva koja je objavila vaskrslog Spasitelja. Isus poznaje stanje svake due. Moe rei: Ja sam grean, vrlo grean. Moda i jesi; ali to si gori, utoliko ti je vie potreban Isus. On ne odbacuje nikoga koji plae i koji se kaje. Nikome ne kazuje sve to bi
245
mogao otkriti, ve svakoj ustreptaloj dui nalae da se ohrabri. Iskreno e oprostiti svima koji dou k Njemu traei oprotaj i obnovljenje. Hristos moe izdati nalog nebeskim anelima da izliju ae Njegovog gneva na na svet, da unite one koje ispunjava mrnja prema Bogu. On bi mogao izbrisati ovu tamnu mrlju iz svog svemira. Meutim, On to ne ini. On danas stoji kraj kadionog oltara, iznosei pred Boga molitve onih koji ele Njegovu pomo. Ljude koji Mu se obraaju traei utoite Isus uzdie iznad optubi i razmirica. Nijedan ovek ni zli aneo ne moe optuiti ove due. Hristos ih sjedinjuje sa svojom boansko-ljudskom prirodom. One stoje pred velikim Nosiocem greha u svetlosti koja izlazi od Bojeg prestola. Ko e optuiti izbrane Boije? Bog koji pravda? Ko e osuditi? Hristos Isus, koji umre, pa jo i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas? (***Rimljanima 8,33.34) P o g l a v l j e 63. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 21,1-11; ***Marku 11,1-10; ***Luki 19,29-44; ***Jovanu 12,1219. CAR TVOJ IDE Raduj se mnogo, keri Sionska, podvikuj, keri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jae na magarcu, i na magaretu, mladetu magariinu. (***Zaharija 9,9) Pet stotina godina pre Hristovog roenja, prorok Zaharija je tako predskazao dolazak Cara u Izrael. Ovo proroanstvo se sad treba ispuniti. On koji je tako dugo odbijao carske poasti, sad dolazi u Jerusalim kao obeani naslednik Davidovog prestola. Prvog dana sedmice Hristos je pobedonosno uao u Jerusalim. Mnotvo koje se sjatilo da ga vidi u Vitaniji, sad Ga je pratilo eljno da vidi kako e da bude primljen. Mnogo naroda uputilo se u grad da svetkuje Pashu, pa su se i oni pridruili mnotvu koje je pratilo Isusa. Izgledalo je kao da se cela priroda raduje. Drvee je bilo zaodenuto u zelenilo, a njihov cvet proimao je vazduh nenim mirisom. Novi ivot i radost oivljavali su ljude. Nada u novo carstvo opet se budila. U nameri da jaui ue u Jerusalim, Isus je poslao dvojicu svojih uenika da Mu dovedu jednu magaricu i njeno magare. Prilikom svog roenja Spasitelj je zavisio od gostoljubivosti stranaca. Jasle u kojima je leao bile su pozajmljeno mesto za odmor. Sad, iako je na hiljade stoke po breuljcima Njegovo vlasnitvo, zavisio je od ljubaznosti stranca za jednu ivotinju na kojoj e ui kao Car u Jerusalim. Meutim, u iscrpnim uputstvima koja je dao svojim uenicima za ovaj posebni zadatak opet se otkrilo Njegovo boanstvo. Kao to je i prorekao, molba Oni trebaju Gospodu odmah je ispunjena. Isus je izabrao da se poslui magaretom na koje jo nijedan ovek nije seo. S radosnim oduevljenjem uenici su stavili svoju odeu na ivotinju i posadili su svog Uitelja na nju. Dotada je Isus uvek putovao peice i uenici su se u poetku udili to je ovog puta izabrao da jae. Meutim, nada je razvedrila njihova srca radosnom misli da e On uskoro ii u glavni grad, proglasiti se carem i uspostaviti svoju carsku vlast. Dok su izvravali povereni zadatak, izraavali su svoja arka nadanja Isusovim prijateljima i uzbuenje se nadaleko proirilo, tako da je iekivanje u narodu dostiglo vrhunac. Hristos se za carski ulazak pridravao jevrejskog obiaja. ivotinja na kojoj je jahao bila je ivotinja koju su jahali izraelski carevi i proroanstvo je najavilo da e Mesija tako doi u svoje carstvo. im su Ga postavili na magare odjeknuo je glasan pobedonosni pokli. Mnotvo Ga je pozdravljalo kao Mesiju, kao svog Cara. Isus je sada prihvatio odavanje poasti, to nikada ranije nije dozvoljavao, i uenici su to primili kao dokaz da e se njihove radosne nade uskoro ostvariti u tome to e Ga gledati uzdignutog na prestolu.
246
Mnotvo je bilo uvereno da je kucnuo as njegovog osloboenja. U mati su gledali rimske armije proterane iz Jerusalima, a Izrailj jo jednom kao nezavisan narod, Svi su bili sreni i uzbueni, ljudi su se meusobno utrkivali u ukazivanju potovanja. Nisu Mu mogli odati poast spoljanjom raskoi i sjajem, ve su Mu prineli na dar zahvalnost srenih srca. Nisu Ga mogli darivato skupocenim darovima, ve su po Njegovom putu pirili svoje gornje haljine kao sag, zasipajui put olistalim maslinovim i palminim granama. Nisu mogli povesti pobedonosnu povorku nikakvim carskim zastavama, ve su sekli iroke palmine grane, simbol pobede same prirode, i njima mahali visoko, glasno kliui i pevajui slavopoje. Kako su odmicali, broj pratilaca stalno se poveavao onima koji su uli o Isusovom dolasku i urili da se pridrue povorci. Posmatrai su se stalno meali s mnotvom pitajui: Ko je taj? to znai ovo slavlje? Svi su oni uli o Isusu i oekivali da poe u Jerusalim; ali znali su da je On dosad spreavao sve napore da Ga postave na presto, pa su bili vrlo iznenaeni kad su doznali da je to On. Pitali su se to je izazvalo ovu promenu kod Onoga koji je objavio da Njegovo carstvo nije od ovoga sveta. Njihova pitanja uutkana su pobednikim klicanjem. Revnosno mnotvo ga je stalno ponavljalo, a udaljen narod ga je prihvatio tako da su odjekivali okolni breuljci i doline. Sad se povorci pridruilo mnotvo iz Jerusalima. Od mnotva koje se okupilo da prisustvuje Pashi, hiljade njih polo je da dobrodolicom pozdravi Isusa. Pozdravljali su Ga maui palmovim granama i pevanjem svetih pesama. Svetenici u Hramu oglasili su se trubama za veernju slubu, ali malo ljudi se odazvalo pa su nespokojni poglavari govorili jedni drugima: Svet je poao za Njim. Nikada ranije u svom zemaljskom ivotu Isus nije dozvolio mnotvu takvo javno pokazivanje raspoloenja. On je jasno predvideo rezultat. To e Ga odvesti na krst. Meutim, Njegova namera bila je da se tako javno predstavi kao Otkupitelj. eleo je usmeriti panju na rtvu koja treba krunisati Njegovu misiju za pali svet. Dok se narod okupljao u Jerusalimu da svetkuje Pashu, On pravo pashalno Jagnje, dobrovoljnim inom posvetio je sebe za rtvu. Njegova crkva u svim buduim vekovima morae uiniti od Njegove smrti za grehe sveta predmet svog najdubljeg razmiljanja i prouavanja. Svaka injenica povezana s ovim mora biti tako dokazana da iskljui svaku sumnju. Sad je bilo nuno da se oi celog naroda uprave na Njega, a dogaaji koji e prethoditi Njegovoj velikoj rtvi moraju biti takvi da usmere panju i panju na samu rtvu. Nakon takvog javnog iskazivanja raspoloenja, kao to je bilo ovo koje Ga je pratilo prilikom Njegovog ulaska u Jerusalim, sve oi pratie Njegovo brzo napredovanje ka poslednjem prizoru. Dogaaji povezani s ovim pobedonosnim ulaskom postae predmet razgovor svih i navee sve da razmiljaju o Isusu. Nakon Njegovog raspea mnogi e se seati ovih dogaaja povezanih s Njegovim suenjem i smru. Oni e biti pokrenuti da istrauju proroanstva i bie osvedoeni da je Isus Mesija, a broj onih koji su prihvatili veru umnoie se u svim zemljama. U ovom jedinstvenom pobedonosnom prizoru svog zemaljskog ivota, Spasitelj se mogao pojaviti u pratnji nebeskih anela najavljen Bojom trubom, ali takvo predstavljanje bilo bi u suprotnosti sa ciljem Njegove misije, suprotno zakonu koji je vladao Njegovim ivotom. Ostao je veran skormnom poloaju koji je prihvatio. On je morao nositi teret oveanstva sve dok svoj ivot nije dao za ivot sveta. Ovaj dan, koji je uenicima izgledao kao najlepi dan u njihovom ivotu, bio je pomraen turobnim oblacima da su znali da je ovaj prizor radosti bio samo uvod u patnje i smrt njihovog Uitelja. Iako im je esto govorio o svojoj neizbenoj rtvi, ipak u sadanjoj radosnoj, pobedonosnoj povorci zaboravili su Njegove alosne rei, i oekivali Njegovu srenu vladavinu na Davidovom prestolu. Povorka se stalno poveavala i s nekoliko izuzetaka, svi koji su joj se pridruili bili su poneti nadahnuem tog trenutka, doprinevi da se uzdignu slavopoji koji su odjekivali i ponovo odjekivali
247
breuljcima i dolinama. Klicanje se stalno oglaavalo: Hosana, sinu Davidovu! blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Hosana na visini! Nikada ranije svet nije video takvu pobedonosnu povorku, Ona nije bila slina na povorke uvenih zemaljskih osvajaa. Ovaj prizor nije isticao tunu povorku zarobljenika, kao trofej carskog junatva. Ali oko Spasitelja bili su slavni trofeji Njegovog dela ljubavi za grenog oveka. Bili su to robovi koje je On izbavio od sotonske sile, koji su slavili Boga za svoje osloboenje. Povorku su vodili slepi kojima je povratio vid. Nemi kojima je razreio jezik klicali su najglasnije Hosana. Hromi koje je izleio poskakivali su radosni i bili najmarljiviji u kidanju palmovih grana i mahanju njima pred Spasiteljem. Udovice i siroad uzvisivali su Isusovo ime zbog Njegovih dela milosra prema njima. Gubavci koje je On oistio irili su svoju istu odeu na Njegovom putu i pozdravljali Ga kao Cara slave. Oni koje je Njegov glas probudio iz smrtnog sna nalazili su se u ovom mnotvu. Lazar, ije se telo ve poelo raspadati u grobu, ali koji se sad radovao u snazi i slavnoj muevnosti, vodio je ivotinju na kojoj je Spasitelj jahao. Mnogi fariseji bili su svedoci ovog prizora i, gorei zlobom i pakou, pokuavali su okrenuti struju oseaja naroda. Svim svojim autoritetom pokuali su uutkati narod, ali njihovi pozivi i pretnje samo su poveali oduevljenje. Uplaili su se da e ovo mnotvo, snagom svoje mnogobrojnosti, uiniti Isusa carem. U poslednjem pokuaju, progurali su se kroz mnotvo do Spasitelja, i obratili Mu se prekornim i preteim reima: Uitelju! zapreti uenicima svojim. Izjavili su da je takvo buno izraavanje oseaja protukazkonito i da to vlasti nee dopustiti. Meutim, bili su uutkani Hristovim odgovorom: Kaem vam: ako oni uute, kamenje e povikati. Taj prizor pobednike povorke odredio je sam Bog. Nju je prorekao prorok i ovek je bio nemoan da promeni Boju nameru. Da ljudi nisu izvrili Njegov plan, On bi podario glas beivotnom kamenju i ono bi pozdravljalo Njegovog Sina kliui Mu hvalu. Kad su se uutkani fariseji povukli, na stotine glasova prihvatilo je Zaharijine rei: Raduj se mnogo, keri Sionska, podvikuj, keri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je spasava, krotak i jae na magarcu, i na magaretu, mladetu magarinu. Kad je povorka stigla na vrh breuljka i poela se sputati u grad, Isus je zastao, i s Njim celo mnotvo. Pred njima je leao Jerusalim u svoj svojoj slavi, okuan sjajem zalazeeg Sunca. Hram je privlaio sve oi. U sjajnoj velianstvenosti uzdizao se iznad sveg ostalog i izgledalo je kao da pokazuje prema Nebu, kao da upuuje narod prema jedinom pravom i ivom Bogu. Hram je dugo bio ponos i slava jevrejskog naroda. Rimljani su takoe bili ponosni na njegovu velianstvenost. Car koga su Rimljani naimenovali udruio se s Jevrejima da bi ga ponovo izgradio i ukrasio, a car iz Rima obogatio ga je svojim darovima. Njegova mo, bogatstvo i velianstvenost uinili su ga jednim od svetskih uda. Dok se zalazee Sunce prelivalo i pozlaivalo nebo, njegov blistavi sjaj obasjavao je isti beli mramor zidova Hrama i iskrio s njegovih stubova obloenih zlatom. S vrha breuljka, na kome su Isus i Njegovi sledbenici stajali, imao je izgled vrste graevine od snega ukraene zlatnim tornjevima. Na ulazu u Hram nalazila se vinova loza od zlata i srebra sa zelenim liem i krupnim grozdovima koje su izradili najdarovitiji umetnici. Ovo umetniko delo predstavljalo je Izrailj kao rodnu lozu. Zlato, srebro i prirodno zelenilo bili su istananom izradom vrlo ukusno postavljeni, dok se ovo delo ljupko uvijalo oko belih i svetlucavih stubova, drei se svojim sjajnim uvojcima za zlatne ukrase, rasplamsavajui sjaj zalazeeg Sunca i sijajui velianstvenou koja kao da je bila s Neba. Isus je netremice gledao ovaj prizor, a uzvici velikog mnotva, opinjenog iznenadnim prizorom lepote, utihnuli su. Sve oi bile su upravljene Spasitelju, oekujui da na Njegovom licu vide divljenje koje su sami oseali. Ali umesto toga videli su oblak tuge. Bili su iznenaeni i razoarani kad su ugledali Njegove oi pune suza i Njegovo telo koje se ljuljalo kao drvo pred naletom oluje, dok se jauk bola oteo s Njegov
248
drhtavih usana kao iz dubine slomljenog srca. kakav je to bio prizor za anele! Njihov voljeni Zapovednik u suzama duboke duevne patnje! Kakav je to bio prizor za radosno mnotvo koje Ga je pobedonosnim poklicima i mahanjem palminim granama pratilo do slavnog grada u kome su arko eleli otpoeti svoju vladavinu. Isus je plakao na Lazarevom grobu, ali je to bilo boanska bol sauea s ljudskom nesreom. Ova iznenadna alost bila je kao naricanje u velikom pobedonosnom zboru. Usred prizora radosti u kome su Mu svi odavali poasti, Izrailjev Car bio je u suzama, ne u tihim suzama radosnicama, ve u suzama i jecajima nezadrive, duboke duevne patnje. Mnotvo je zahvatila iznenadna tuga. Njihovi uzvici su utihnuli. Mnogi su plakali iz sauea prema boli koju nisu mogli razumeti. Isus nije plakao zbog patnji koje su Ga ekale. Upravo pred Njima nalazila se Getsimanija, gde e Ga uskoro natkriliti uas tame. Na vidiku su takoe bila i ovja vrata kroz koja su vekovima vodili ivotinje za rtvu. Uskoro e se pred Njim kao pred pravim Jagnjetom otvoriti ova vrata, na iju su rtvu za grehe sveta ukazivale sve ove rtve. U blizini je bila Golgota, mesto Njegovih samrtnih muka koje su se pribliavale. Ipak, Otkupitelj nije plakao i jecao u duevnoj boli zbog svega onoga to Ga je podsealo na Njegovu surovu smrt. Njegova bol nije bila sebina. Pomisao na vlastitu agoniju nije izazivala strah u ovoj plemenitoj, samoportvovnoj dui. Pogled na Jerusalim razdirao je Isusovo srce na Jerusalim koji je odbacio Bojeg Sina i izvrgao ruglu Njegovu ljubav, koji je odbio da bude osvedoen Njegovim monim udima i koji se spremao da Mu oduzme ivot. Video je to je bio zato to je odbacio svog Otkupitelja i video je to je mogao da bude da je prihvatio Njega koji je jedini mogao isceliti njegove rane. On je doao da ga izbavi, pa kako ga se mogao odrei? Izralel je bio omiljeni narod. Bog je njegov Hram nainio svojim prebivalitem i on je bio kao prekrasna visina, uteha svoj zemlji. (***Psalam 48,2) Tu se nalazi izvetaj o preko hiljadu ogidna zatitnikog staranja i nene ljubavi koju gaji otac prema svom jedincu sinu. U tom Hramu proroci su iskazivali svoje sveane opomene. Tu se se njihale zapaljene kadionice, dok se tamjan, pomean s molitvama vernika, uzdizao prema Bogu. Tu je tekla krv ivotinja, koja je bila predslika Hristove krvi. Tu je Jahve iznad prestola milosti pokazivao svoju slavu. Tu su svetenici vrili slubu i tu se vekovima odvijala velepnost simbola i obredne slube. Meutim, sve ovo moralo je doi svome kraju. Isus je podigao ruku tu ruku koja je tako esto blagosiljala bolesne i one koji pate i mahnuvi njome u pravcu osuenog grada, uzviknuo glasom isprekidanim bolom: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan to je za mir tvoj! Ovde je Spasitelj zastao i nije izgovorio kakav bi mogao da bude poloaj Jerusalima da je prihvatio pomo koju mu je Bog eleo pruiti darujui mu svog ljubljenog Sina. Da je Jerusalim znao ono to je bila njegova prednot da zna i da je pazio na svetlost koju mu je Nebo poslalo, mogao je stajati u ponosu blagostanja, kao car svim carstvima, slobodan u sili koju mu je dao Bog. Ne bi bilo naoruanih vojnika da stoje na njegovim kapijama, niti bi se vijorile rimske zastave s njegovih zidina. Slavna sudbina koja bi donela blagoslov Jerusalimu da je prihvatio svog Iskupitelja, uzdizala se pred Bojim Sinom. Video je da je kroz Njega mogao da bude isceljen od svoje strane bolesti, osloboen ropstva i utvren kao mona svetska prestonica. S njegovih zidina poletio bi golub mira svim narodima. On bi bio slavna kruna sveta. Ispred Spasiteljevog pogleda iezavala je slika onoga to bi Jerusalim mogao biti. Gleda ga pod rimskim jarmom, s peatom Bojeg neodobravanja, osuenog da podnosi Njegovu osvetniku presudu. Nastavio je prekinutu nit svoje tubalice: Ali je sad sakriveno od oiju tvojih. Jer e doi dani na tebe, i okruie te neprijatelji tvoji opkopima, i opkolie te, i obuzee te sa sviju strana; i razbie tebe i decu tvoju u tebi, u nee ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato to nisi poznao vremena u kojemu si pohoen. Hristos je doao da spasi Jerusalim i njegovu decu, ali farisejska oholost, licemerstvo, ljubomora i zloba spreile su Ga da ostvari svoju nameru. Isus je bila poznata strana odmazda koja e doi na osueni grad.
249
Video je Jerusalim opkoljen vojskom, opsednute stanovnike kako umiru od gladi, majke koje jedu leeve svoje dece, roditelje i decu kako otimaju poslednji zalogaj hrane jedni od drugih, prirodne oseaje unitene razarajuim mukama gladi. Video je da e tvrdokornost otkriven u odbacivanju Njegovog spasenja, navesti Jevreje da odbiju pokornost osvajakoj vojsci. Posmatrao je Golgotu na kojoj e bit podignut, tako gusto pokrivenu krstevima kao uma drveem. Video je jadne stanovnike kako trpe na napravama za muenje i razapeti na krstu, divne palate razorene, Hram u ruevinama, a od ijih masivnih zidina nije ostao ni kamen na kamenu, dok je grad bio preoran kao polje. Spasitelj je zaista morao ridati u duevnim mukama gledajui taj strani prizor, Jerusalim je bio dete Njegovog staranja i kao to neni otac tuguje zbog zabludelog sina, tako je i Isus plakao nad voljenim gradom. Kako te mogu dati? Kako te mogu gledati predanog propasti? Moram li te pustiti da napuni au svog bezakonja? jedna dua ima toliku vrednost da u usporedbi s njom svetovi postaju beznaajni; ali ovde je trebao da bude izgubljen ceo jedan narod. Kad se Sunce koje je brzo zalazilo bude izgubilo s vidika, zavrie se dan milosti za Jerusalim. Dok se povorka zadravala na Maslinskoj gori, za Jerusalim jo nije bilo prekasno da se pokaje. Aneo milosti tada je savio svoja krila i siao sa zlatnog prestola da bi ustupio mesto pravdi i osudi koja brzo dolazi. Meutim, Hristovo veliko srce ljubavi jo uvek se molilo za Jerusalim koji je prezirao Njegovu milost, omalovaavao Njegove opomene i upravo se spremao da svoje ruke natopi Njegovom krvi. Kad bi se samo Jerusalim eleo pokajati, jo uvek ne bi bilo prekasno. Dok su poslednji zraci zalazeeg Sunca poivali na Hramu, kuli i vitkom tornju, nee li ga neki dobri aneo povesti ka Spasiteljevoj ljubavi i spreiti njegovu propast? Prekrasni, ali greni grade, koji si kamenovao proroke, koji si odbacio Bojeg Sina, koji si svojom okorelou sam sebe sputao okovima ropstva tvoj dan milosti je skoro na izmaku! Ipak, Boji Duh ponovo je progovorio Jerusalimu. Pre no to je proao dan, jo jedno svedoanstvo se zbilo za Hrista. Podigao se glas svedoka, odgovarajui na poziv iz proroke prolosti. Ako Jerusalim bude uo poziv, ako bude prihvatio Spasitelja koji ulazi kroz njegove kapije, jo uvek moe da bude spasen. Do poglavara je stigla vest da se Isus, praen velikim mnotvom, pribliava gradu. Ali za Bojeg Sina oni nisu imali dobrodolicu. U strahu, izali su Mu u susret, nadajui se rasterati mnotvo. Kad je povorka poela silaziti a Maslinske gore, poglavari su joj presekli put. Raspitivali su se za uzrok tako bune radosti. Kad su upitali: Ko je to?, uenici nadahnuti Duhom, dali su odgovor na pitanje. Uverljivim tonom ponavljali su proroanstva koja su se odnosila na Hrista: Adam e vam rei: To je enino seme koje e stati na glavu zmiji. Pitajte Avrama pa e vam rei: On je Melhizedek car Salemski, Car mira. (***1. Mojsijeva 14,18) Jakov e vam rei: To je Onaj kome pripada palica vladalka, od koljena Judinog. Isaija e vam rei: Emanule, Divni, savetnik, Bog silni, otac veni, knez mirni. (***Isaija 7,14;9,6) Jeremija e vam rei: Klica Davidova, Gospod pravda naa, (***Jeremija 23,6) Danilo e vam rei: On je pomazanik Mesija. Osija e vam rei: On je Gospod bog nad vojskama, Gospod mu je spomen. (***Osija 12,6) Jovan Krstitelj e vam rei: On je Jagnje Boje koje uze grehe sveta. (***Jovan 1,29) Veliki Jahve objavio je sa svog prestola: Ovo je sin moj ljubazni. (***Matej 3,17) Mi, Njegovi uenici, izjavljujemo: Ovo je Isus, Mesija, Knez ivota, Otkupitelj sveta. A i knez sila tame priznaje Ga govorei: Znam te ko si, svetac Boij. (***Marko 1,24)
250
P o g l a v l j e 64. Ova glava zasnovana je na ***Marku 11,111420.21; ***Mateju 21,1719. OSUENI NAROD Hristov pobedonosni ulazak u Jerusalim bio je bleda predslika Njegovog dolaska na oblacima nebeskim sa silom i slavom usred pobednikog slavlja anela i radosti svetih. Tada e se ispuniti Hristove rei upuene svetenicima i farisejima: Neete mene videti odsele dok ne reete; blagosloven koji ide u ime Gospodnje. (***Matej 23,39) U prorokom vienju Zahariji prikazan je dan konane pobede, a on je takoe video i sudbinu onih koji su odbacili Hrista prilikom Njegovog prvog dolaska: Pogledae na mene kojega probodoe; i plakae za njim kao za jedincem, i tuie za njim kao za prvencem. (***Zaharija 12,10) Hristos je unapred video ovaj prizor kad je posmatrao grad i plakao nad njim. U bliskom razorenju Jerusalima, video je konano unitenje naroda koji je bio kriv za krv Bojeg Sina. Uenici su videli mrnju Jevreja prema Hristu, ali jo nisu videli emu to vodi. Jo nisu razumeli pravo stanje Izrailja, niti shvatili osvetu koja e pasti na Jerusalim. Hristos im je otkrio ovo znaajnom i oitom poukom. Poslednji poziv Jerusalimu bio je uzaludan. Svetenici i poglavari uli su proroki glas iz prolosti ponovljen ehom mnotva kao glas Nadahnua. U ljutini i uenju pokuali su utiati narod. U mnotvu je bilo i rimskih oficira, kojima su neprijatelji potkazali Hrista kao vou pobune. Izjavili su da e On zauzeti Hram i u Jerusalimu zavladati kao car. Meutim, umirujui Isusov glas utiao je za trenutak buno mnotvo, kad je ponovo objavio da nije doao uspostaviti zemaljsku vlast, da e uskoro otii svome Ocu i da Ga Njegovi tuioci vie nee videti sve dok ne bude ponovo doao u slavi. Tada, prekasno za njihovo spasenje, oni e Ga priznati. Ove rei Isus je izgovorio s tugom i velikom silom. Rimski oficiri bili su uutkani i savladani. Njihova srca, iako su bila tua za boanski uticaj, bila su podstaknuta kao nikad ranije. Na blagom, ozbiljnom Isusovom licu itali su ljubav, dobrotu i tiho dostojanstvo. Bili su pokrenuti izrazom naklonosti koji nisu mogli razumeti. Umesto da uhapse Isusa, oni su bili skloni da Mu izraze svoje potovanje. Okrenuvi se svetenicima i poglavarima, optuivali su ih da stvaraju nemir. Ove voe, razoarane i poraene, okrenule su se narodu sa svojim albama i ljutito se meusobno raspravljali. U meuvremenu Isus je neprimetno stigao do Hrama. Ovde je sve bilo tiho, jer je prizor na Maslinskoj gori privukao narod. Kratko vreme Isus je ostao u Hramu, posmatrajui ga alosnim pogledom. Tada se povukao sa svojim uenicima i vratio u Vitaniju. Kad Ga je narod traio da Ga postavi na presto, nije Ga mogao nai. Celu no Isus je proveo na molitvi, a ujutro je opet doao u Hram. Na svom putu proao je kraj jednog vonjaka sa smokvama. Bio je gladan. I videvi iz daleka smokvu s liem doe ne bi li to naao na njoj; i doavi k njoj nita ne nae osim lia; jer jo ne bee vreme smokvama. Jo nije bilo vreme zrelim smokvama, osim u odreenim mestima, a za planinski kraj oko Jerusalima moglo se zaista kazati jer jo ne bee vreme smokvama. Ali u vonjaku, u koji je Isus doao, jedno drvo izgledalo je naprednije od ostalih. Ono je ve bilo pokriveno liem. Za smokvu je prirodno da se prvo pojavi plod pa tek onda list. Zato je ovo drvo koje je potpuno olistalo obeavalo i dobro razvijen plod. Ali njegov izgled je obmanjivao. Poto je pretraio njegove grane, od najnie do najvie, Isus na njoj nita ne nae osim lia. Ona je bila samo mnotvo lia koje je varalo, i nita vie. Hristos je nad njom izrekao kletvu da usahne. Da od sad od tebe niko ne jede roda do veka, rekao je On. Narednog jutra, kad su se Spasitelj i Njegovi uenici opet nalazili na putu prema gradu, sasuene grane
251
i oputeno lie privukli su njihovu panju. Rabi!, rekao je Petar, gle, smokva to si je prokleo posuila se. Hristovo izricanje prokletstva nad smokvinim drvetom iznenadilo je uenike. To im se inilo nespojivo s Njegovim putevima i delima. esto su uli kako izjavljuje da nije doao da osudi svet, ve da se svet moe spasiti kroz Njega. Setili su se Njegovih rei: Jer sin oveij nije doao da pogubi due oveije nego da sauva. (***Luka 9,56) Njegova divna dela uinjena su da obnove, a nikada da unite. Uenici su Ga poznavali samo kao Obnovitelja, Iscelitelja. Ovaj in bio je usamljen. Koja je njegova svrha?, pitali su se oni. Bogu je mila milost. Tako bio ja iv, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbonik. (***Mihej 7,18; ***Jezekilj 33,11) Za Njega je delo unitenja i izricanja osude neobian posao. (***Isaija 28,21) Meutim, u svojoj milosti i ljubavi On podie veo sa budunosti i otkriva ljudima rezultat grenog ivljenja. Prokletstvo nad smokvinim drvetom bilo je iva pouka. Nerodno drvo leprajui ponosno svojim liem pred Hristovim licem, bilo je simbol jevrejskog naroda. Spasitelj je eleo objasniti svojim uenicima uzrok i neizbenost sudbine Izrailja. Za ovu svrhu On je drvo obdario moralnim osobinama i nainio ga tumaem boanske istine. Jevreji su se drali daleko razlikujui se od ostalih naroda, tvrdei da se pokoravaju Bogu. Uivali su Njegovu osobitu naklonost i tvrdili da su pravedniji od svakog drugog naroda. Meutim, bili su izopaeni ljubavlju prema svetu i pohlepnou za dobiti. Hvalisali su se svojim znanjem, ali nisu poznavali Boje zahteve i bili su puni licemerstva. Kao i nerodno drvo, hvalisavo su irili svoje ponosne grane, naizgled raskone, naoko divne, ali nisu imali nikakav rod osim lia. Jevrejska vera sa svojim velianstvenim Hramom, sa svojim svetim oltarima, svojim svetenicima u odedama i upeatljivim obredima, bila je stvarno lepa po spoljanjem izgledu, ali joj je nedostajala poniznost, ljubav i ovekoljublje. Sva stabla u vonjaku sa smokvama nisu imala plodova, ali drvee bez lia nije budilo nikakvo oekivanje i nije izazvalo nikakvo razoaranje. Ovo drvee predstavljalo je neznaboce. Bili su lieni pobonosti kao i Jevreji, ali nisu tvrdili da slue Bogu. Nisu se hvalisavo ponosili svojom pobonou. Bili su slepi za Boja dela i puteve. Kod njih jo nije prispjelo vreme smokvama. Jo uvek su oekivali dan koji e im doneti svetlost i nadu. Jevreji, koji su primili vee blagoslove od Boga, smatrali su se odgovornima za zlouporabu ovih darova. Prednosti kojima su se hvalili samo su poveavale njihovu krivicu. Isus je gladan priao smokvinom drvetu da nae hranu. Tako je On doao Izrailju, udei da u njima nae rodove pravde. Izdano im je davao svoje darove, da bi mogli doneti rodove na blagoslov svetu. Podarena im je svaka prilika i prednost, a u zamenu zahtevalo je njihovo sauee i saradnju u Njegovom delu milosti. eznuo je da vidi u njima samoportvovnost i samilost, revnost za Boga i duboku enju za spasenjem njihovih blinjih. Da su drali Boji zakon, izvrili bi isto nesebino delo koje je izvrio Hristos. Meutim, ljubav prema Bogu i oveku bila je pomraena gordou i samopouzdanjem. Navukli su na sebe propast time to su odbili da slue drugima. Riznicu istine koju im je Bog poverio, nisu dali svetu. U nerodnom drvetu mogli su sagledati i svoj greh i njegovu kaznu. Uvela zbog Spasiteljevog prokletstva, stojei sasuena i sprena, suva do korena, smokva je ukazivala na to to e jevrejski narod postati kad se Boja milost bude povukla od njega. Odbijajui da s drugima podele blagoslov, on ga vie nee ni primiti. Gospod kae: Propao si, Izraele. (***Osija 13,9) Ova opomena stoji za sva vremena. Hristov in proklinjanja drveta, koje je On svojom moi nainio, stoki kao opomena svim crkvama i svim hrianima. Niko ne moe iveti po Bojem zakonu ako ne slui drugima. Meutim, ima mnogo onih koji ne ive milosrdnim, nesebinim Hristovim ivotom. Neki koji sebe
252
smatraju odlinim hrianima ne razumeju u emu se sastoji sluba Bogu. Oni smiljaju i prouavaju kako da ugode sebi. deluju samo da ugode sebi. Vreme ima vrednost za njih samo ako mogu sabirati za sebe. U svim ivotnim zbivanjima ovo je njihov cilj. Oni ne slue drugima, ve samo sebi. Bog ih je stvorio da ive u svetu u kome se mora pokazati nesebina sluba. On je odredio da svojim blinjima pomau na svaki mogui nain. Meutim, njihovo ja je tako veliko da ne mogu da vide nita drugo. Nisu u vezi sa oveanstvom. Oni koji tako ive samo za sebe slini su smokvi koja je imala lep spoljanji izgled, ali bila je bez roda. Oni se dre oblija pobonosti, ali nemaju pokajanje ili veru. Na reima potuju Boji zakon, ali nedostaje im poslunosti. Govore, ali ne ine. U prokletstvu izreenom nad smokvinim drvetom, Hristos je pokazao kako je u Njegovim oima mrsko ovo uzaludno pretvaranje. On izjavljuje da je onaj koji javno grei manje kriv od onoga koji po imenu slui Bogu, a ne raa nikakav rod u Njegovu slavu. Pria o smokvi, izreena pre Hristove posete Jerusalimu, ima naposrednu vezu s poukom datom izricanjem prokletstva nad nerodnim drvetom. Vrtlar je molio za nerodno drvo u prii: Ostavi je za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem je gnojivom; pa ako rodi dobro; a ako ne, posei e je kasnije. Nerodnom drvetu trebalo je pruiti vee staranje. Ono je trebalo imati svaku prednost. Meutim, ako bude ostalo bez roda, nita ga nee spasiti od unitenja. U prii nije proreen rezultat vrtlarevog rada. On je zavisio od tog naroda kome su bile upuene Hristove rei. Oni su bili predstavljeni nerodnim drvetom i na njima je bilo da odlue o svojoj vlastitoj sudbini. Svaka prednost koju je Nebo moglo podariti bila im je dana, ali nisu iskoristili svoje poveane blagoslove. Konani rezultat pokazan je Hristovim inom izricanja prokletstva nad nerodnom smokvom. Odredili su svoje vlastito unitenje. Vie od hiljadu godina jevrejski narod je zloupotrbljavao Boju milost, izazivajui Njegove sudove. Odbacivao je Njegove opomene i ubijao Njegove proroke. Narod Hristovog vremena bio je odgovoran za ove grehe zato to je iao istim putem. Krivica tog narataja lei u odbacivanju sadanje milosti i opomene. Okove koje je ovaj narod vekovima kovao, ljudi Hristovih dana privrivali su na sebe. U svakom razdoblju ljudima je poklonjen njihov dan svetlosti i prednosti, jedno vreme probe, u kome se mogu pomiriti sa Bogom. Ali ova milost ima granice. Milost moe godinama pozivati, da bude omalovaavana i odbacivana, ali onda dolazi vreme kad milost upuuje svoj poslednji poziv. Srce postaje toliko tvrdo da se prestaje odazivati Bojem Duhu. Tada blagi glas koji zadobija grenika vie ne preklinje grenika a karanje i opomene prestaju. Taj dan je doao Jerusalimu. Isus je plakao u tuzi nad osuenim gradom, ali nije ga mogao spasiti. Iscrpio je sve izvore. Odbacivanjem opomena Bojeg Duha, Izrailj je odbacio jedino sredstvo pomoi. Nije postojala nikakva druga sila kojom bi mogao da bude spasen. Jevrejski narod bio je simbol naroda iz svih vekova koji su prezirali preklinjanja Beskonane Ljubavi. Hristove suze, dok je plakao nad Jerusalimom, bile su suze za grehe svih vremena. U sudovima izgovorenim nad Izrailjem, oni koji odbacuju karanja i opomene Bojeg Svetog Duha, mogu da itaju vlastitu osudu. U ovom narataju postoje mnogi koji idu istim tlom kojim su ili i neverni Jevreji. Oni su bili oevici javljanja Boje sile, Sveti Duh je govorio njihovom srcu, ali vrsto su prionuli za svoje neverstvo i protivljenje. Bog im upuuje opomene i karanja, ali oni ne ele priznati svoje grehe, pa odbacuju Njegovu vest i Njegovog vesnika. Isto ono sredstvo koje On koristi za njihovo ozdravljenje, postaje im stena sablazni. Otpali Izrailj mrzeo je Boje proroke zato to su iznosili na videlo njegove skrivene grehe. Ahab je smatrao Iliju svojim neprijateljem, zato to je prorok verno ukoravao careva tajna bezakonja. Tako i danas Hristov sluga koji ukorava greh nailazi na podsmeh i odbacivanje. Biblijska istina, Hristova vera, bori se
253
protiv jake struje moralne neistoe. U srcima ljudi predrasuda je danas jaa nego u Hristovo vreme. Hristos nije ispunjavao svetovna oekivanja ljudi, Njegov ivot bio je ukor za njihove grehe, i oni su Ga odbacili. Istina Boje rei i danas se ne slae s postupcima ljudi i njihovim prirodnim sklonostima, pa hiljade odbacuju njenu svetlost. Ljudi podstaknuti od Sotone bacaju sumnju na Boju re i odluuju se za promenu svog nezavisnog suda. Oni biraju tamu pre no svetlost, ali to ine na pogibao svojih dua. Oni koji su izvrtali Hristove rei, stalno su nalazili sve vie razloga za izvrtanje, sve dok se nisu odvratili od Istine i ivota. Tako je i danas. Bog ne namerava otkloniti svaku primedbu koju telesno srce moe izneti protiv Njegove istine. Onima koji odbijaju dragocene zrake svetlosti, koje bi rasvetlile tamu, tajne Boje rei ostae takve zauvek. Istina je od njih sakrivena. Oni idu naslepo i ne poznaju propast koja je pred njima. Hristos je posmatrao svet i sve vekove s vrha Maslinske gore i Njegove rei odnose se na svaku duu koja omalovaava pozive boanske milosti. Tebi koji prezire Njegovu ljubav, On se danas obraa. Ti, upravo ti treba da zna ono to je potrebno za tvoj mir. Hristos proliva gorke suze za tebe koji nema suza za sebe. Ve se ta zlokobna okorelost srca koja je unitila fariseje, otkriva i u tebi. A svaki dokaz Boje milosti, svaki zrak boanske svetlosti ili rastapa i pokorava duu ili je utvruje u njenom beznadenom nepokajanju. Hristos je unapred video da e Jerusalim ostati tvrdokoran i da se nee pokajati, a sva krivica, sve posledice odbaene milosti leale se na njegovim vratima. Tako e da bude i sa svakom duom koja ide istim putem. Gospod izjavljuje: Propao si, Izraele. uj, zemljo! evo ja u pustiti zlo na ovaj narod, plod misli njihovih, jer ne paze na moje rei, i odbacie zakon moj. (***Osija 13,9; ***Jeremija 6,19) P o g l a v l j e 65. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 21,1216.2346; ***Marku 11,1519.2733; 12,112 ***Luki 19,4548; 20,119. PONOVNO OIENJE HRAMA Na poetku svoje slube Hristos je isterao iz Hrama one koji su ga obesveivali svojom nesvetom trgovinom i Njegovo boansko dranje ulilo je strah u srca smutljvih trgovaca. na kraju svoje misije On je ponovo doao u Hram i naao ga oskvrnjenog kao i ranije. Stanje je ak bilo tee no pre. Spoljanje predvorje Hrama liilo je na ogromni stoni tor. S oglaavanjem ivotinja i otrim zveanjem kovanog novca mealo se ljutito prepiranje trgovaca, a meu njima uli su se glasovi ljudi u svetoj slubi. Sami dostojanstvenici Hrama bavili su se kupovinom i prodajom i razmenom novaca. Pohlepa za zaradom tako je potpuno ovladala njima da u Bojim oima nisu bili bolji od lupea. Svetenici i poglavari malo su shvatali i sveanost zadatka koji su trebali izvriti. Za vreme svake Pashe i Praznika senica svetenici su zaklali na hiljade ivotinja, a njihovu krv skupljali su i izlivali na oltar. Jevreji su bili upoznati sa rtvovanjem krvi i gotovo su izgubili iz vida injenicu da je greh uinio nunim sv to prolivanje ivotinjeske krvi. Nisu u tome razaznavali da je ona predstavljala krv Bojeg ljubljenog Sina, koja se trabala proliti za ivot sveta i da su prinoenjem rtava ljudi trebali biti upueni raspetom Otkupitelju. Isus je posmatrao nevine rtve i video kako su Jevreji od ovih velikih skupova nainili prizore krvoprolia i grubosti. Umesto poniznog pokajanja zbog greha, umnoavali su rtvovanja ivotinja, kao da se Bog moe potovati slubom bez srca. Srca svetenika i poglavara otvrdnula su u sebinosti i lakomstvu. Od pravih simbola koji su ukazivali na Boje Jagnje nainili su sredstva za sticanje dobiti. Na taj nain u oima naroda svetost slube prinoenja rtava bila je u velikoj meri razorena. U Isusu je pokrenut opravdani gnev. Znao je da e svetenici i stareine isto tako malo kao to cene krv ivotinja koju su stalno prolivali ceniti
254
Njegovu krv koju e uskoro proliti za grehe sveta. Hristos je preko proroka govorio protiv takvih postupaka. Samuilo je rekao: Zar su mile Gospodu rtve paljenice i prinosi kao kad se slua glas njegov? gle, poslunost je bolja od rtve, i pokornost je bolja od pretiline ovnujeske. Isaija, gledajui u prorokom vienju otpad Jevreja, obraa im se kao poglavarima Sodome i Gomore: ujte re Gospodnju, knezovi Sodomski, posluajte zakon Boga naega, narode Gomorski! to e mi mnotvo rtava vaih? veli Gospod. Sit sam rtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv juniju i jareu. Kad dolazite da se pokaete preda mnom, ko ite to od vas, da gazite po mom tremu? Umijte se, oistite se, uklonite zlou dela svojih ispred oiju mojih, prestanite zlo initi. Uite se dobro initi, traite pravdu, ispravljajte potlaenoga, dajte pravicu siroti, branite udovicu. (***1. Samuilova 15,22; ***Isaija 1,1012 1617) On koji je lino dao ova proroanstva, sad je poslednji put ponovio opomene. Narod je proglasio Isusa za Izrailjskog cara ispunjavajui tako proroanstvo. On je primio njihovo odavanje poasti i prihvatio carsko zvanje. Morao je delovati kao linost u takvom poloaju. Znao je da e biti uzaludni Njegovi napori da popravi iskvareno svetenstvo, ipak Njegovo delo moralo je da bude izvreno i ovom nevernom narodu morao je da bude pruen dokaz Njegove boanske misije. Ponovo je prodorni Isusov pogled preao preko obesvetenog predvorja Hrama. Sve su oi bile okrenute Njemu. Svetenik i poglavar, farisej, i mnogoboac zadivljeno su posmatrali Njega koji je stajao pred njima u velianstvu nebeskog cara. Boanska priroda bljesnula je kroz ljudsku prirodu, zaodenuvi Hrista dolastojanstvom i slavom koju nikada ranije nije pokazao. Oni koji su stajali najblie Njemu povukli su se toliko koliko im je mnotvo doputalo. Osim nekolicine Njegovih uenika, Spasitelj je stajao sam. Utihnuo je svaki zvuk. Duboka tiina inila se nepodnoljivom. Hristos je progovorio silom koja je potresla narod kao mona oluja: U pismu stoji: dom moj dom molitve neka se zove; a vi nainiste od njega peinu hajduku. Njegov glas odzvanjao je kroz Hram kao truba. Negodovanje koje se ogledalo na Njegovom licu izgledalo je kao oganj koji prodire. S autoritetom je zapovedio: Nosite to odavde. (***Jovan 2,16) Tri godine ranije poglavari Hrama bili su posramljeni zbog svog bekstva pred Isusovom zapovesti. Otada su se udili svom strahu i svojoj bezuslovnoj poslunosti jednom skromnom oveku. Oseali su da je nemogue ponavljanje njihove nedostojanstvene predaje. Ipak, sad su bili prestraeniji nego ranije i u veoj urbi da posluaju Njegovu zapoved. Nije bilo nikoga ko bi se usudio osporiti Njegovu vlast. Svetenici i trgovci pobegli su od Njega, gonei svoju stoku pred sobom. Na putu iz Hrama sreli su mnotvo koje je dolazilo sa svojim bolesnicima raspitujui se za Velikog Iscelitelja. Neki od ovih su se vratili kad su uli izvetaj onih koji su beali. Bojali su se susreta s Onim koji je tako moan da je samo pogledom oterao svetenike i poglavare iz svog prisustva. Meutim, vei broj se probijao kroz uurbano mnotvo u elji da dopru do Njega, koji je bio njihova jedina nada. Kad je mnotvo pobeglo iz Hrama, mnogi su ipak ostali. Njima su se sada pridruile pridolice. Ponovo je predvorje Hrama bilo puno bolesnika i umiruih i Isus im je jo jednom posluio. Nakon izvesnog vremena svetenici i poglavari usudili su se vratiti u Hram. kad je strah iezao, bili su zahvaeni jakom eljom da saznaju to e da bude Isusov naredni pothvat. Oekivali su da e On zauzeti Davidov presto. Vrativi se tiho u Hram, uli su glasove ljudi, ena i dece kako hvale Boga. nakon ulaska, stajali su zapanjeni pred tim prelepim prizorom. Videli su isceljene bolesnike, slepe s vraenim vidom, gluve s vraenim sluhom i hrome kako skau od radosti. Deca su prednjaila u radovanju. Isus je iscelio njihove bolesti, prigrlio ih je u svoje naruje, primao njihove zahvalne poljupce, a neka od njih su i zaspala na Njegovim grudima dok je uio narod, Sad radosnim glasovim deca su Ga slavila. Ponavljala su uzvike hosana od prethodnog dana i pred Spasiteljem pobedonosno mahala palmovim granama. Hram je
255
odzvanjao od njihovog klicanja: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava! (***Psalam 118,26; ***Zaharija 9,9) Hosana Sinu Davidovu! Zvuk ovih srenih, neusiljenih glasova bio je uvreda za crkvene poglavare. Poeli su zaustavljati takvo izraavanje oseaja. Govorili su ljudima da je Boji dom obesveten dejim stopama i radosnim uzvicima. Poto su se uverili da njihove rei ne utiu na ljude, poglavari su se obratili Hristu: uje li ta ovi govore? A Isus ree im: da! zar niste nikad itali: iz usta male dece i koja sisaju nainio si sebi hvalu? Proroanstvo je najavilo da e Hristos da bude proglaen carem i ta re morala se ispuniti. Izrailjevi svetenici i poglavari nisu hteli objaviti Njegovu slavu, pa je Bog pokrenuo decu da postanu Njegovi svedoci. Da su deji glasovi zauteli, sami stubovi Hrama oglasili bi slavu Spasitelju. Fariseji su bili vrlo zbunjeni i uznemireni. Onaj koga nisu mogli zastraiti sada gospodari. Isus je zauzeo svoj poloaj uvara Hrama. Nikada ranije nije uzimao takvu carsku vlast. Nikada ranije Njegove rei i dela nisu imali tako veliku silu. inio je udesna dela po celom Jerusalimu, ali nikada ranije na tako svean i upeatljiv nain. U prisustvu naroda, koji je bio svedok Njegovih divnih dela, svetenici i poglavari nisu se usuivali pokazati svoje otvoreno neprijateljstvo prema Njemu. Iako razljueni i zbunjeni Njegovim odgovorom, nisu mogli ita uiniti tog dana. Narednog jutra Sinedrion je opet razmatrao nain postupanja prema Isusu. Pre tri godine zahtevali su neki znak Njegovog mesijanstva. Od tog vremena On je uinio silna dela po celoj zemlji. Leio je bolesne, udesno nahranio hiljade ljudi, iao po valovima i umirio uzburkano more. U vie navrata itao je ljudska srca kao otvorenu knjigu, izgonio zle duhove i dizao mrtve. Poglavari su pred sobom imali dokaze Njegovog mesijanstva. Sad su odluili da ne trae nikakav znak Njegove vlasti, ve da izvuku neko priznanje ili izjavu na osnovi ega bi mogao da bude osuen. Uputivi se prema Hramu u kome je pouavao, nastavili su Mu postavljati pitanja: Kakvom vlasti to ini? i ko ti dade vlast tu? Oekivali su da e On tvrditi da je Njegova vlast od Boga. Takvu tvrdnju nameravali su pobiti. Meutim, Isus ih je doekao pitanjem koje je oito zadiralo u drugi predmet i svoj odgovor njima uslovio njihovim odgovorom na ovo pitanje: Krtenje Jovanovo, rekao je On, otkuda bi? ili s neba, ili od ljudi? Svetenici su videli da se nalaze u dvojbi iz koje ih nikakva domiljatost ne bi mogla izvui. Ako kau da je Jovanovo krtenje bilo s Neba, njihova nedoslednost postae oevidna. Hristos bi mogao rei: Zato mu tada niste verovali? Jovan je svedoio o Hristu: Gle, jagnje Boje koje uze na se grehe sveta. (***Jovan 1,29) Ako svetenici veruju u Jovanovo svedoanstvo, kako mogu poricati Hristovo mesijanstvo? Ako objave svoje stvarno verovanje, da je Jovanova sluba bila od ljudi, onda bi na sebe navukli buru negodovanja, jer je narod verovao da je Jovan prorok. S velikim zanimanjem mnotvo je oekivalo odluku. Ljudi su znali da su svetenici tvrdili kako prihvataju Jovanovu slubu, pa su oekivali da bez ikakve sumnje priznaju da je on poslan od Boga. Ali nakon zajednikog, tajnog veanja, svetenici su odluili da se ne izlau neprilici. Licemerno priznajui neznanje, rekli su: Ne znamo. Ni ja vama ne u kazati, rekao je Hristos, kakvom vlasti ovo inim. Knjievnici, svetenici i poglavari bili su uutkani. Zbunjeni i razoarani, stajali su namrgoeni, ne usuujui se da Hristu dalje postavljaju pitanja. Svojim kukavilukom i neodlunosu u velikoj meri su izgubili potovanje naroda, koji je sad stajao kraj njih, zabavljen posmatranjem poraza ovih oholih i samopravinih ljudi. Sva ova Hristova kazivanja i dela bila su vana i njihov uticaj je trebalo da se oseti u znatno veoj meri nakon Njegovog raspea i vaznesenja. Mnogi od ovih koji su brino oekivali rezultat Isusovog ispitivanja trebali su najzad postati Njegovim uenicima, privueni k Njemu prvo Njegovim reima tog dana
256
ispunjenog dogaajima. Prizor u predvorju Hrama nikada nije trebao ieznuti iz njihovog uma. U razgovoru izmeu Isusa i prvosvetenika otkrila se meu njima upadljiva suprotnost. Oholi crkveni velikodostojnik bio je odeven u bogatu i skupocenu odeu. Na glavi je imao sjajnu tijaru. Dranje mu je bilo dostojanstveno, kosa i duga, kovrava brada bile su posrebrene starou. Njegov izgled ulivao je strahopotovanje posmatraima. Pred ovom dostojanstvenom osobom stajalo je Velianstvo Neba bez ukraavanja ili razmetanja. Njegove haljine bile isprljane na putovanju, lice Mu je bilo bledo i izraavalo je strpljivo podnoenu tugu, pa ipak na njemu se ogledalo dostojanstvo i dobrodunost koja je udno odudarala od gordog, samouverenog i ljutitog prvosvetenikovog izraza. Mnogi od onih koji su bili svedoci Isusovih rei i dela u Hramu od tog trenutka prihvatili su Ga u svoje srce kao Bojeg proroka. Meutim, dok su se oseaji naroda okretali u Njegovu korist, mrnja svetenika prema Isusu je rasla. Mudrost kojom je izbegavao zamke postavljene Njegovim nogama, bila je nov dokaz Njegove boanske prirode i dolila je ulje na vatru njihovog besa. U raspravi s rabinima Hristov cilj nije bio da ponizi svoje protivnike. Nije se radovao da ih vidi u tekom poloaju. Hteo im je pruiti vanu pouku. On je ponizio svoje neprijatelje time to je dopustio da se zapletu u mreu koju su Njemu posatvili. Njihovo priznanje da ne poznaju prirodu Jovanovog krtenja dalo Mu je priliku da govori i On ju je iskoristio tako to im je izneo njihovo pravo stanje, dodajui jo jednu pored mnogih koje je ve dao. ta vam se ini?, rekao je. ovek neki imae dva sina; i doavi k prvome ree: sine! idi danas radi u vinogradu mome. A on odgovarajui ree: ne u, a posle se raskaja i otide. I pristupivi k drugome ree tako. A on odgovarajui ree: hou, gospodaru; i ne otide. Koji je od ove dvojice ispunio volju oinu? Ovo iznenadno pitanje uinilo je Njegove sluaoce neopreznim. Paljivo su pratili ovu priu i odmah odgovorili: Prvi. Upravivi svoj ozbiljan pogled prema njima, Isus je odgovorio ozbiljnim i sveanim glasom: Zaista vam kaem da e carinici i kurve pre vas ui u carstvo Boije. Jer doe k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovae mu; i vi poto videste to, ne rakajaste se da mu verujete. Svetenici i poglavari mogli su dati samo pravilan odgovor na Hristovo pitanje, pa je tako On dobio njihovo miljenje koje je ilo u prilog prvom sinu. Ovaj sin je predstavljao carinike, one koje su fariseji prezirali i mrzeli. Carinici su bili vrlo nepoteni. Zaista su bili prestupnici Bojeg zakona, pokazujui u svom ivotu potpuno opiranje Njegovim zahtevima. Bili su nezahvalni i nesveti. Kad im je bilo reeno da idu i rade u Gospodnjem vinogradu, odbili su to s prezirom. Meutim, kad je Jovan doao, propovedajui pokajanje i krtenje, carinici su prihvatili njegovu vest i krstili se. Drugi sin predstavljao je vodee ljude u jevrejskom narodu. Neki od fariseja pokajali su se i primili Jovanovo krtenje, ali voe nisu htele priznati da je on doao od Boga. Njegove opomene i optube nisu ih dovele do obnove. Oni odbacie svet Boij za njih, i ne htee da ih on krsti. (***Luka 7,30) Odnosili su se prema njegovoj vesti s prezirom. kao i drugi sin koji je odgovarajui na poziv rekao: Hou, gospodaru, ali nije otiao, svetenici i poglavari izjavljivali su da su posluni, ali delom su pokazivali neposlunost. Razmetali su se izjavama o pobonosti, tvrdili da potuju Boji zakon, ali su pokazivali samo lanu poslunost. Carinici su bili optuivani i proklinjani od fariseja kao nevernici, ali oni su svojom verom i delima pokazivali da idu u nebesko carstvo pre ovih licemernih ljudi koji su dobili veliku svetlost, ali ija dela ne odgovaraju njihovim izjavama o pobonosti. Svetenici i poglavari nisu hteli podnositi ove snane istine; ostali su, meutim, mirni, nadajui se da e Isus rei neto to e moi okrenuti protiv Njega; ali morali su podneti jo neto.
257
Drugu priu ujte, rekao je Hristos. Bee ovek domain koji posadi vinogradm i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i naini kulu, i dade ga vinogradarima, i otide. A kad se priblii vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove. I vinogradari pohvatavi sluge njegove jednog izbie, a jednog ubie, a jednoga zasue kamenjem. Opet posla druge sluge, vie nego pre, i uinie im tako isto. A po tom poslu k njima sina svojega govorei; postidjeete se sina mojega. A vinogradari videvi sina rekoe meu sobom: ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo. I uhvatie ga, pa izvedoe na polje iz vinograda, i ubie. Kad doe dakle gospodar od vinograda ta e uiniti vinogradarima onim? Isus se obratio svim prisutnim ljudima, ali odgovor su dali svetenici i poglavari. Zloince e zlom smrti pomoriti, rekli su, a vinograd dae drugim vinogradarima, koji e mu davati rodove u svoje vreme. Ovi govornici ispoetka nisu prozreli primenu ove prie, ali sad su uvideli da su sami izrekli sebi osudu. U prii domain predstavlja Boga, vinograd jevrejski narod, a ograda Boji zakon koji je bio njihova zatita. Kula je bila znamenje Hrama. Gospodar vinograda je uinio sve to je bilo potrebno za njegovo napredovanje. to je jo trebalo initi vinogradu mojemu, kae on, to mu ne uinih? (***Isaija 5,4) Tako je prikazana Boja neumorna briga za Izrael. Kao to su vinogradari bili duni da vrate gospodaru odreeni deo plodova od vinograda, tako je Boji narod trebao da Ga potuje ivotom koji bi odgovarao njihovim svetim prednostima. Ali kao to su vinogradari ubili sluge koje je Bog slao k njima da ih pozove na pokajanje. Vesnik za vesnikom bio je ubijan. Dovde se nije moglo sumnjati u primenu prie, a i ono to je sledilo nije bilo manje oevidno. U voljenom sinu koga je gospodar vinograda na kraju poslao svojim neposlunim slugama i koga su oni uhvatili i ubili, svetenici i poglavari videli su jasnu sliku Isusa i Njegovu predstojeu sudbinu. Ve su smerali da ubiju Onoga koga im je Otac poslao kao poslednji poziv. U odmazdi odsuenoj nezahvalnim vinogradarima prikazana je sudbina onih koji e ubiti Hrista. Posmatrajui ih sa saaljenjem, Spasitelj je nastavio: Zar niste nikad itali u pismu: kamen koji odbacie zidari, onaj posta glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vaim oima. Za to vam kaem da e se od vas uzeti carstvo Boije, i dae se narodu koji njegve rodove donosi. I ko padne na ovaj kamen razbie se; a na koga on padne satre ga. Ovo proroanstvo Jevreji su esto ponavljali u sinagogama, primenjujui ga na Mesiju koji e doi. Hristos je bio ugaoni kamen jevrejskog verskog sistema i celokupnog plana spasenja. Ovaj ugaoni kamen jevrejski graditelji, svetenici i poglavari u Izrailju sada odbacuju. Spasitelj je skrenuo njihovu panju na proroanstva koja ih upozoravaju na opasnost koja im preti. Svim sredstvima koja su bila u Njegovoj moi teio je da im objasni prirodu dela koje su pripremali da uine. Njegove rei imale su i drugi cilj. Postavljajui pitanje: Kad doe dakle gospodar od vinograda ta e uiniti vinogradarima onim? Hristos je hteo da fariseji odgovore onako kako su odgovorili. Hteo je da osude sami sebe. Njegove opomene, koje ih nisu pokrenule na pokajanje, zapeatie njihovu sudbinu, pa je eleo da uvide da su sami navukli propast na sebe. Hteo je da im pokae Boju pravdu povlaenjem njihovih prednosti kao naroda, to je ve otpoelo i to e se zavriti ne samo unitenjem njihovog Hrama i grada, ve i rasejavanjem naroda. Sluaoci su shvatili opomenu. Ali uprkos osudi koju su sami sebi izrekli, svetenici i poglavari bili su spremni da upotpune sliku rekavi: Ovo je naljednik; hodite da ga ubijemo. I gledahu da ga uhvate, ali se pobojae naroda, jer su narodni oseaji bili na Hristovoj strani. Navodei proroanstvo odbaenom kamenu, Hristos se osvrnuo na jedan stvarni dogaaj iz istorije Izrailja. Dogaaj je bio u vezi sa zidanjem prvoga Hrama. Iako je imao posebnu primenu u vreme prvog Hristovog dolaska, i s posebnom snagom trebao uticati na Jevreje, on sadri pouku i za nas. Kad se podizao
258
Solomunov hram, ogromno kamenje za zidove i temelj bilo je u kamenolomu potpuno pripremljeno. Nakon dopremanja na gradilite na njemu se nije smelo upotrebiti nijedno orue; radnici su ga postavljali na odreeno mesto. Za potrebe temelja dopremljen je jedan kamen neuobiajene veliine i naroitog oblika, ali radnici nisu mogli nai mesto za njega, pa ga nisu prihvatili. Bio im je stalna smetnja dok je neupotrebljen leao na njihovom putu. Dugo je ostao odbaen kamen. Meutim, kad su graditelji doli do postavljanja ugla, dugo su traili ne bi li nali kamen dovoljno velik i jak i odgovarajueg oblika da zauzme to posebno mesto i ponese veliki teret koji bi poivao na njemu. Ako naine nepravilan izbor za ovo vano mesto, sigurnost cele zgrade bie ugroena. Oni moraju nai kamen koji e moi odoleti uticaju Sunca, mraza i bure. Nekoliko kamenova bilo je odabrano u razliito vreme, ali pod pritiskom ogromnog tereta oni su se razlomili na delie. Drugi nisu mogli izdrati ispit naglih vremenskih promena. Napokon, panju je privukao kamen koji je tako dugo bio odbaen. Izloen je bio vazduhu, Suncu i oluji ne pokazujui ni najmanju pukotinu. Neimari su ispitali ovaj kamen. Izdrao je sva ispitivanja osim jednog. Odluili su ga prihvatiti za ugaoni kamen ako moe podneti probu velikog pritiska. Ispit je izvren. Kamen je prihvaen, donesen na odreeno mesto na kome se pokazalo da savreno odgovara. U prorokom vienju Isaiji je pokazano da je ovaj kamen bio znamenje Hrista. On kae: Gospoda nad vojskama svetite; i on neka vam je strah i bojazan. I bie vam svetinja, a kamen za spoticanje i stena za sablazan obema domovima Izrailjevim, zamka i mrea stanovnicima Jerusalimskim. I spotaknue se mnogi i pae i satre se, zaplee se i uhvatie se. Poveden u prorokom vienju do prvog dolaska, prorok je video da e Hristos podnositi ispite i probe, koji su simbolino predstavljeni postupkom s glavnim ugaonim kamenom u Solomunovom hramu. Zato ovako veli Gospod Gospod: evo, ja meem u Sionu kamen, kamen izabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje, nee se plaiti. (***Isaija 8,1315; 28,16) U beskonanoj mudrosti, Bog bira kamen temeljac i sam ga postavlja. On ga naziva Temeljem tvrdim. ceo svet moe staviti na njega svoje terete i tuge, on moe sve izdrati. Na njemu se moe potpuno sigurno zidati. Hristos je kamen izabran. One koji se uzdaju u Njega On nee nikada razoarati. Podneo je svaku probu. On je izdrao pritisak Adamove krivice i krivicu njegovog potomstva i izaao vie nego pobednik nad silama zla. U Hristu je greno srce nalo olakanje. On je siguran temelj. Svi kojima je Hristos pouzdanje poivaju u savrenoj sigurnosti. U Isaijinom proroanstvu Hristos je proglaen sigurnim temeljem i kamenom spoticanja. Apostol Pavle piui po nadahnuu Svetoga Duha jasno pokazuje kome je Hristos kamen temeljac a kome stena sablazni: Jer okusiste da je blag Gospod. Kad doete k njemu, kao kamenu ivu, koje, istina, od ljudi odbaen, ali od Boga izabran i pribran: I vi kao ivo kamenje zidajte se u kuu duhovnu i svetenstvo sveto, da se prinose prinosi duhovni, koji su Bogu povoljni, kroz Isusa Hrista. Jer u pismu stoji napisano: evo meem u Sionu kamen krajeugalan izbrani i skupoceni; i ko njega veruje ne e se postideti. Vama dakle koji verujete ast je; a onima koji se protive kamen koji odbacie zidari, on posta glava od ugla, i kamen spoticanja, i stena sablazni; na koji se spotiu koji se protive rei, na to su i odreeni. (***1. Petrova 2,38) Onima koji veruju Hristos je siguran temelj. To su oni koji padaju na Stenu i razbijaju se. Ovde je prikazano potinjavanje Hristu i vera u Njega. Pasti na Stenu i razbiti se znai odrei se svoje samopravinosti i dejom poniznou doi Hristu, pokajati se zbog svojih prestupa i verovati u Njegovu ljubav koja prata. Isto tako verom i poslunou zidamo na Hristu kao svom temelju. Na ovom ivom kamenu mogu zidati podjednako i Jevreji i neznaboci. On je dovoljno prostran za sve i dovoljno jak da podnese teinu i teret celog sveta. Vezom sa Hristom, ivim kamenom, svi koji zidaju na ovom temelju postaju ivo kamenje. Mnogi su ljudi svojim linim nastojanjima otesani, uglaani i ulepani,
259
ali ne mogu postati ivo kamenje zato to nisu povezani sa Hristom. Bez ove veze nijedan ovek se ne moe spasiti. Bez Hristovog ivota u nama, ne moemo se odupreti burama iskuenja. Naa vena sigurnost zavisi od naeg zidanja na sigurnom temelju. Mnogi danas zidaju na temeljima koji nisu ispitani. Kad padne kia, razbesni se oluja i bujice nadou, njihova kua e pasti zato to nije utemeljena na Venoj Steni, glavnom ugaonom kamenu Hristu Isusu. Onima koji se protive rei, Hristos je stena spoticanja. Ali kamen koji odbacie zidari on posta glava od ugla. Kao i odbaeni kamen, Hristos je u svojoj zemaljskom misiji bio zanemarivan i zlostavljan. On prezren bee i odbaen izmeu ljudi, bolnik i vian bolestima prezren da ga nizato ne uzimasmo. (***Isaija 53,3) Ali pribliilo se vreme njegovog proslavljanja. Vaskrsenjem iz mrtvih On e da bude proglaen za sina Boijeg Duhom. (***Rimljanima 1,4) Prilikom svog drugog dolaska On e se otkriti kao Gospodar Neba i Zemlje. Oni koji su se sada pripremali da Ga razapnu priznae Njegovu veliinu. Pred svemirom odbaeni kamen postae glava od ugla. Na koga on padne satre ga. Ljudi koji su odbacili Hrista uskoro e videti unitenje svoga grada i svog naroda. Njihova slava propae i bie rasejana kao praina na vetru. A to je to to je unitilo Jevreje? To je bila stena koja bi, da su gradili na njoj, bila njihova sigurnost, Boja dobrota je bila prezrena, pravda odbaena, milost potcenjivana. Ljudi su se postavili nasuprot Bogu i sve to je bilo na njihovo spasenje, okrenulo se na njihovo unitenje. Sve to je Bog odredio da bude za ivot, njima je bilo za smrt. U tome to su Jevreji razapeli Hrista nalazi se i razorenje Jerusalima. Krv prolivena na Golgoti bila je teret koji ih je doveo do propasti na ovome svetu i u svetu koji e doi. Tako e to da bude i u veliki poslednji dan kad e osuda da bude izreena svima koji su odbacili Boju milost. Hristos, njihova stena sablazni, tada e im se uiniti kao brdo osvete. Slava Njegove pojave koja je za pravednike ivot, bie za zle oganj koji spaljuje. Grenik e da bude uniten zbog odbaene ljubavi, zbog prezrene milosti. Mnogim slikovitim prikazima i opomenama, koje je stalno ponavljao, Isus je pokazao to e doiveti Jevreji zbog odbacivanja Bojeg Sina. Ovim reima On se obraa svima u svim vekovima koji odbijaju da Ga prime kao svog Iskupitelja. Svaka opomena vai za njih. Oskvrnuti Hram, neposluni sin, neverni vinogradari, prezrivi zidari slika su iskustva svakog grenika. Ako se ne pokaje, sudbina koju oni nagovetavaju bie njegova. P o g l a v l j e 66. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 22,1546; ***Marku 12,1340; ***Luki 20,2047. SUKOB Svetenici i poglavari sluali su u tiini Hristove odlune prekore. Nisu mogli osporiti Njegove optube. Postali su samo odluniji da Ga uhvate u zamku, pa su s ovim ciljem poslali uhode k Njemu koji se graahu kao da su poboni; ne bi li ga uhvatili u rei da ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj. Nisu poslali stare faruzeje koje je Isus esto sretao, ve mlade ljude, koji su bili puni ara i revnosti i koje, kako su smatrali, Hristos ne poznaje. Njih su pratili neki Irodovci, koji treba da uju Hristove rei da bi protiv Njega mogli posvedoiti na suenju. Fariseji i Irodovci bili su ogoreni neprijatelji, ali sada su se ujedinili u svom neprijateljstvu prema Hristu. Fariseji su se stalno estili zbog iznuivanja poreza od strane Rimljana. Smatrali su da je plaanje poreza u suprotnosti s Bojim zakonom. Sad su videli priliku da Isus postave zamku. Uhode su dole k Njemu i s prividnom iskrenou, kao da ele znati to je Njihova dunost, upitali su: Uitelju! znamo da pravo govori i ui, i ne gleda ko je ko, nego zaista ui putu Boijemu: treba li nam esaru davati hara, ili ne?
260
Da su bile iskrene, rei znamo da pravo govori i ui bile bi izuzetno priznanje. Meutim, iako su izgovorene da prevare njihovo svedoanstvo je ipak bilo istinito. Fariseji su znali da Hristos govori i ui pravo, pa e biti osueni prema vlastitom svedoanstvu. Oni koji su postavili pitanje Isusu, mislili su da su dovoljno prikrili svoju nameru, ali isus je kao otvorenu knjigu itao njihova srca i objavio njihovo licemerstvo. ta me kuate?, rekao je On, dajui im na taj nain znak koji nisu traili, pokazujui im da ita njihovu sakrivenu nameru. Jo vie ih je zbunilo kad je dodao: Pokaite mi dinar. Doneli su ga, a On ih je upitao: iji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajui rekoe: esarev. Pokazujui natpis na kovanom novcu, Isus je rekao: Podajte dakle to je esarevo esaru, a to je Boije Bogu. Uhode su oekivale da e Isus na jedan ili drugi nain neposredno odgovoriti na njihovo pitanje. Da je rekao: Nije po Zakonu davati porez Cezaru, tuili bi Ga rimskim vlastima i oni bi Ga zatvorili za podizanje bune. A u sluaju da je izjavio da je po Zakonu davanje poreza, nameravali su Ga optuiti narodu kao onog koji se protivi Bojem zakonu. Sad su se oseali osujeenim i poraenim. Njihovi planovi bili su poremeeni. Nakon ovako uverljivog odgovora na njihovo pitanje, oni nisu mogli vie bilo to kazati. Hristov odgovor nije bio izbegavanje, ve pravian odgovor na pitanje. Drei u svojoj ruci rimski kovani novac na kome je bilo utisnuto ime i lik Cezarov, izjavio je da poto ive pod zatitom rimske sile, treba da joj daju potporu koju zahteva sve dok se to ne sukobi za uzvienijom obavezom. Meutim, dok se miroljubivo pokoravaju zemaljskim zakonima, u sva vremena treba da se prvo pokoravaju Bogu. Spasiteljeve rei: Podajte to je Boije Bogu bile su otar ukor lukavim Jevrejima. Da su verno ispunjavali svoje obaveze prema Bogu, ne bi postali siromaan narod, potinjen stranoj sili. Nijedna rimska zastava ne bi se zavijorila nad Jerusalimom, nijedna rimska straa ne bi stajala na njegovim kapijama, nijedan rimski namjesnik ne bi vladao unutar njegovih zidina. Jevrejski narod sad je plaao kaznu za svoj otpad od Boga. Kad su fariseji uli Hristov odgovor, divie se, i ostavie ga otidoe. On je ukorio njihovo licemerstvo i uobraenost i inei to, uspostavio je veliko naelo, naelo koje jasno odreuje granice ovekovih obaveza prema graanskim vlastima i njegova dunost prema Bogu. U duama mnogih reene je jedno sporno pitanje. Nakon toga su se uvek drali pravog naela. Pa iako su mnogi otili nezadovoljni, videli su da je naelo koje lei u osnovi ovog pitanja jasno izloeno i udili se Hristovoj dalekosenoj otroumnosti. im su uutkani fariseji, istupili su sadukeji sa svojim lukavim pitanjima. Ove dve stranke bile su u ogorenom neprijateljstvu. Fariseji su bili strogo privreni predaji. Bili su toni u spoljanjim obredima, marljivi u pranju, postu i dugim molitvama i razmetljivi u davanju milostinje. Meutim, Hristos je izjavio da su oni ukidali Boji zakon, uei zapovedima ljudskim umesto prave nauke. Kao drutveni sloj bili su verski zanesenjaci i licemeri, pa ipak meu njima je bilo istinski pobonih ljudi koji su prihvatili Hristovo uenje i postali Njegovi uenici. Sadukeji su odbacili predanje fariseja. Tvrdili su da veruju u vei deo Svetog pisma i da ga smatraju pravilom svog ponaanja, ali ustvari bili su sumnjalice i materijalisti. Sadukeji su poricali postojanje anela, vaskrsenje mrtvih i uenje o buduem ivotu s njegovim nagradama i kaznama. U svim ovim takama razilazili su se s farisejima. Vaskrsenje je bio naroiti predmet rasprava izmeu ove dve stranke. Fariseji su vrsto verovali u vaskrsenje, ali u ovim raspravama njihovi pogledi o buduem stanju postajali su nejasni. Smrt je za njih postala neobjanjiva tajna. Njihova nesposobnost da odgovore na dokaze sadukeja izazivala je stalnu razdraenost. rasprave izmeu dviju stranaka obino su imali za posledicu gnevne svae, koje su ih jo vie razdvajale. Broj sadukeja je znatno opao ispod broja njihovih suparnika, pa nisu imali tako jak oslonac u obinom narodu, ali mnogi od njih bili su bogati, i imali uticaj koji donosi bogatstvo. Njihovim redovima pripadala je
261
veina svetenika i prvosvetenik se obino birao izmeu njih. Ovo se inilo pod izriitim uslovom da se ne istiu njihovi sumnjiavi stavovi. Uzimajui u obzir broj i omiljenost fariseja, bilo je nuno da sadukeji dok su u svetenikoj slubi, makar naizgled pristanu uz njihova uenja, a sama injenica da su mogli bili birani u takvu slubu dala je uticaj njihovim zabludama. Sadukeji su odbacili Isusovo uenje. On je bio pokrenut duhom za koga nisu eleli priznati da se tako pokazuje; a Njegovo uenje o Bogu i buduem ivotu kao u jedino bie koje je nadmonije od oveka, ali dokazivali su da bi provienje koje svim vlada i boansko predznanje liilo oveka slobodnog moralnog odluivanja i unizilo ga do poloaja roba. Verovali su da je Bog poto ga je stvorio prepustio oveka samome sebi da bude nezavisan od bilo kakvog uzvienijeg uticaja. Smatrali su da je ovek slobodan da upravlja svojim ivotom i oblikuje dogaaje u svetu; da je njegova sudbina u njegovim sopstvenim rukama. Poricali su da Boji Duh radi preko ljudskih napora ili prirodnih sredstava. Ipak drali su da pravilnom uporabom svojim prirodnih sila ovek moe postati uzvien i prosvetljen, da se strogim i trezvenim zahtevima njegov ivot moe oistiti. Njihovi pojmovi o Bogu oblikovali su njihov karakter. Budui da po njihovom gleditu On nije imao nikakvo zanimanje za oveka, i oni su imali malo obzira jedan prema drugome; meu njima bilo je malo jedinstva. Kako su odbijali da priznaju uticaj Svetoga Duha na ljudsko delovanje, u ivotu im je nedostajala Njegova sila. Kao i ostali Jevreji, hvalisavi su se svojim pravom po roenju koje imao kao Avramova deca i svojim strogim potovanjem zakonskih zahteva, ali su bili bez pravog duha Zakona, Avramove vere i dobrote. Njihovo prirodno sauee bilo je svedeno u uske okvire. Verovali su da svi ljudi mogu osigurati ugodnosti i blagodati ivota pa njihova srca nisu bila dirnuta potrebama i patnjama drugih. ivjeli su za sebe. Svojim reima i delima Hristos je svedoio o boanskoj sili koja daje natprirodne rezultate, o buduem ivotu nakon sadanjeg, o Bogu kao o Ocu svih ljudi, koji uvek paljivo prati njihove prave potrebe. On je otkrio delovanje boanske sile u dobroinstvu i saueu koje je ukoravala sebinu sadukejsku iskljuivost. Uio je da Bog svojim Svetim Duhom radi na srcu za ovekovo ovozemaljsko i veno dobro. Upozoravao je na greku uzdanja u ljudsku silu za promenu karaktera, koja se moe ostvariti samo Bojim Duhom. Sadukeji su bili vrsto reeni da unite poverenje u ovo uenje. Traei raspravu sa Isusom, bili su uvereni da e Ga dovesti dotle da izgubi ugled, ak i ako ne budu mogli osigurati Njegovu osudu. Vaskrsenje je bilo predmet o kome su izabrali da Ga pitaju. Ako se bude sloio s njima, On e naneti jo veu uvredu farisejima. U sluaju da se ne sloi s njima, odluili su da Njegovo uenje izloe podsmehu. Sadukeji su zakljuivali ako je telo sastavljeno od istih delia materije u svom besmrtnom kao i smrtnom stanju, i kad vaskrsne iz mrtvih ono e morati da ima tkivo i krv i u venom svetu nastavie ivot koji je prekinut na Zemlji. U tom sluaju, zakljuivali su, zemaljski odnosi e se nastaviti, mu i ena ponovo e se sjediniti, brakovi odrati i sve e uslediti onako kako je bilo pre smrti, a slabosti i strasti ovog ivota produie se u venom ivotu. Odgovarajui na njihova pitanja Isus je podigao koprenu s budueg ivota. O vaskrsenju, rekao je On, niti e se eniti ni udavati; nego su kao aneli Boji na nebu. Pokazao je da sadukeji gree u svom verovanju. Njihovi stavovi bili su pogreni. Varate se, dodao je, ne znajui pisma ni sile Boije. Nije ih optuivao kao to je optuivao fariseje za licemerstvo, ve za pogreno verovanje. Sadukeji su laskali sebi da se od svih ljudi najstroe pridravaju Svetog pisma. Meutim, Isus je pokazao da ne poznaju njegovo pravo znaenje. To saznanje mora dopreti do srca prosvetljenjem Svetoga Duha. Izjavio je da je njihovo nepoznavanje Svetog pisma i Boje sile uzrok njihove zbrke u veri i pomraenosti uma. Pokuali su Boje tajne svesti u okvire njihovog ogranienog rasuivanja. Hristos ih je pozvao da
262
svoje umove otvore svetim istinama koje e proiriti i ojaati njihovo razumevanje. Hiljade postaju nevernici zato to njihovi ogranieni umovi ne mogu razumeti Boje tajne. Oni ne mogu objasniti udesno otkrivanje boanske sile u Njegovom provianju, pa zato odbacuju dokaze takve sile, pripisujui ih prirodnim silama koje mogu jo manje razumeti. Jedini klju za reenje tajni koje nas okruuju jest priznavanje Bojeg prisustva i sile u njima. Ljudi treba da priznaju Boga kao Tvorca svemira, kao Onoga koji zapoveda svim i izvruje sve. Potrebno je da imaju ire razumevanje o Njegovom karakteru, kao i o tajni Njegove sile. Hristos je svojim sluaocima izjavio da, kad ne bi bilo vaskrsenja mrtvih, Sveto pismo u koje tvrde da veruju ne bi bilo ni od kakve koristi. Rekao je: A za vaskrsenje mrtvih, niste li itali to vam je rekao Bog govorei: Ja sam Bog Avramov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Nije Bog Bog mrtvih, nego ivih. Bog dri ono to ne postoji kao da postoji. On vidi kraj od poetka i posmatra rezultat svoga rada kao da je sada izvren. Dragoceni mrtvi od Adama sve do poslednjeg posveenog oveka koji umire, ue glas Bojeg Sina i izai e iz groba u besmrtni ivot. Bog e biti njihov Bog a oni e biti Njegov narod. Izmeu Boga i vaskrslih pravednika postojae bliska i nena veza. Ovo stanje koje je unapred obuhvaeno Njegovom namerom On posmatra kao da ve postoji. Mrtvi su za Njega ivi. Sadukeji su bili uutkani Hristovim reima. Nisu Mu mogli odgovoriti. Nije bila izgovorena nijedna re koja bi pruila i najmanju mogunost da Ga osude. Njegovi neprijatelji nisu nita dobili osim prezira naroda. Fariseji, meutim, nisu izgubili nadu da e Ga nagnati da govori ono to e moi da iskoristi protiv Njega. Nagovorili su jednog uenog knjievnika da pita Isusa koja od deset zapovesti u zakonu ima najveu vanost. Fariseji su uzdizali prve etiri zapovesti koje ukazuju na dunost oveka prema Tvorcu, kao da imaju daleko veu vanost nego ostalih est koje odreuju ovekovu dunost prema svom blienjem. Kao rezultat toga, njima je izrazito nedostajala pobonost na delu. Isus je pokazao narodu njihov veliki nedostatak i pouavao ih potrebi za dobrim delima, izjavljujui da se drvo poznaje po svojim rodovima. Zato su Ga optuivali da poslednih est zapovesti uzdie iznad prve etiri. Zakonik je priao Isusu s neposrednim pitanje,: Koja je prva zapovest od sviju? Hristov odgovor je neposredan i uverljiv: Prva je zapovest od sviju: uj Izraele, Gospod je Bog na Gospod jedini; i ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom duom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest. Druga je kao i prva, rekao je Hristos, jer ova proistie iz nje: Ljubi blinjega svojega kao samoga sebe. Druge zapovesti vee od ovih nema. O ovim dvjema zapovestima visi sav zakon i proroci. Prve etiri od Deset zapovesti saete su jednu veliku zapoved: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcme svojim. Poslednjih est sadre se u drugoj ljubi blinjega svojega kao samoga sebe. Obe ove zapovesti predstavljaju izraz naela ljubavi. Prva ne moe da se dri a da se druga kri, niti moe druga da se dri dok se prva kri. Kad Bog ima svoje pravo mesto na prestolu srca, pravo mesto dobie i na blinji. Mi emo ga voleti kao sebe same. I samo ako ljubimo Boga iznad svega, mogue je da nepristrasno volimo i svog blinjeg. Poto su sve zapovesti saete u ljubavi prema Bogu i oveku, to znai da se nijedna zapovest ne moe prekriti bez krenja ovog naela. Tako je Hristos uio svoje sluaoce da Boji zako nije sastavljen od mnogih posebnih zapovesti, od kojih neke imaju vee znaenje, a druge manju vanost pa se mogu omalovaavati bez kanjavanja. Na Gospod predstavlja prve etiri i poslednjih est zapovesti kao
263
boansku celinu i ui da e se ljubav prema Bogu pokazati u poslunosti prema svim Njegovim zapovestima. Knjievnik koji je postavio pitanje Isusu dobro je poznavao Zakon i bio je zadivljen Njegovim reima. Nije oekivao da e On pokazati tako duboko i temeljito poznavanje Pisma. Stekao je ire razumevanje naela koja se nalaze u osnovi ovih svetih zapovesti. Pred skupljenim svetenicima i poglavarima asno je priznao da je Hristos dao pravo tumaenje Zakona govorei: Dobro, uitelju! pravo si kazao da je jedan Bog, i nema durgoga osim njega; i ljubiti ga svim srcem i svim razumom, i svom duom i svom snagom i ljubiti blinjega kao samoga sebe, vee je od sviju rtava i priloga. Mudrost Hristovog odgovora osvedoila je knjievnika. On je znao da se jevrejska vera sastojala od spoljanjih obreda a ne od unutarnje pobonosti. Imao je odreeni oseaj bezvrednosti samo obrednih rtava i prolivanja krvi za iskupljenje greha koje se bez vere obnjavljalo. Ljubav i poslunost prema Bogu i nesebian obzir prema oveku izgledali su mu vredniji od svih ovih obreda. Spremnost ovog oveka i brz odgovor pred narodom, izrazio je duh koji je bio sasvim drukiji od duha svetenika i poglavara. Isus je u svome srcu oseao saaljenje prema ovom iskrenom knjievniku koji se usudio sueliti s neodobravanjem svetenika i pretnjama poglavara i progovorio o uverenju svog srca. A Isus videvi kako pametno govori ree mu: nisi daleko od carstva Boijega. Knjievnik je bio blizu Boijega carstva zato to je priznao da su pravedna dela prihvatljivija za Boga od rtava paljenica i drugih priloga. Meutim, bilo je potrebno da se prepozna Hristov boanski karakter i verom u Njega primi silu da ini dela pravde. Obredna sluba nije imala nikakvu vrednost ako nije ivom verom povezana s Hristom. ak i moralni Zakon ne ispunjava svoju svrhu dok se ne shvati u svojoj povezanosti sa Spasiteljem. Hristos je u vie navrata pokazao da Zakon Njegovog Oca ima dublji sadraj od samih autoritativnih naredbi. U Zakonu je utelovljeno isto naelo koje je otkriveno u Evanelju. Zakon ukazuje na ovekovu dunost i pokazuje mu njegovu krivicu. On od Hrista mora traiti oprotenje i silu da ini ono to Zakon nalae. Fariseji su se okupili oko Isusa dok je odgovarao na knjievnikovo pitanje. sad je On njima opet postavio pitanje: ta mislite za Hrista, iji je sin? Ovo pitanje bilo je smiljeno da ispita njihovo verovanje u vezi s Mesijom da pokae da li Ga smatraju samo ovekom ili Bojim Sinom. Hor glasova odgovorio je: Davidov. To je bilo ime koje je proroanstvo dalo Mesiji. Kad je Isus otkrio svoju boansku prirodu svojim monim udima, kad je leio bolesne i podizao mrtve, narod se meu sobom pitao: Nije li to sin Davidov? Sirofenianka, slepi Bartimej i mnogi drugi vikali su Njemu za pomo: Pomiluj me Gospode sine Davidov! (***Matej 15,22) Dok je jaui ulazio u Jerusalim, bio je pozdravljen radosnim klicanjem: Hosana sinu Davidovu! blagosloven koji ide u ime Gospodnje! (***Matej 21,9) Ovaj radosni pokli orio se u Hramu iz grla male dece. Meutim, mnogi koji su Isusa nazivali Sinom Davidovim nisu priznavali Njegovo boanstvo. Oni nisu razumeli da je Davidov Sin i Boji Sin. Odgovarajui na izjavu da je Hristos Davidov Sin, Isus je rekao: Kako dakle David njega duhom /Duhom nadahnua od Boga/ naziva Gospodom govorei: Ree Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane, dok poloim neprijatelje tvoje podnoje nogama tvojima? Kad dakle David naziva njega Gospodom, kako mu je sin? I niko mu ne mogae odgovoriti rei; niti smejae ko od toga dana da ga zapita vie.
264
P o g l a v l j e 67. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 23; ***Marku 12,4144; ***Luki 20,4547; 21,14. ISUS KORI FARISEJE Bio je to poslednji dan Hristovog uenja u Hramu. Veliko mnotvo bilo je okupljeno u Jerusalimu i svi su usmerili svoju panju na Njega; narod je zakrio predvorje Hrama, posmatrajui raspravu koja je bila u toku i eljno hvatao svaku re koja je dolazila s Njegovih usana. Nikada ranije nije se video ovakav prizor. Mladi Galilejac stajao je ne oslanjajui se na zemaljske poasti ili carske oznake. Okruivali su Ga svetenici u svojoj skupocenoj odei, poglavari ije su haljine i spoljanje oznake pokazivale njihov visoki poloaj i knjievnici sa svicima u rukama na koje su se esto pozivali. Isus je sa carskim dostojanstvom stajao mirno pred njima. Kao Onaj koji je bio zaodenut vlau s Neba, On je odluno posmatrao svoje protivnike koji su odbacili i prezreli Njegovu nauku i traili Njegov ivot. Mnogi su se podizali protiv Njega, ali njihovi planovi da Ga uhvate u zamku i osude bili su uzaludni. Odbijao je izazov za izazovom, iznosei istu, jasnu istinu nasuprot tami i zabludama svetenika i fariseja. Otkrio je ovim voama njihovo pravo stanje i kaznu koja e sigurno uslediti zbog upornosti u njihovim zlim delima. Opomena je verno predana. Ipak, Hristu je ostalo jo jedno delo da ga izvri. Trebao se postii jo jedan cilj. Zanimanje naroda za Hrista i Njegovo delo stalno se poveavalo. Bili su oarani Njegovim uenjem, ali su takoe bili i vrlo zbunjeni. Potovali su svetenike i rabine zbog njihove razboritosti i spoljanje pobonosti. U svim verskim pitanjima uvek su bili bezuslovno posluni njihovom autoritetu. Sad su gledali ove ljude kako pokuavaju poruiti Isusov ugled, ugled Uitelja ije su vrline u znanje jasnije zasjali nakon svakog napada. Posmatrali su pognuta lica svetenika i stareina i na njima videli poraz i zbunjenost. udili su se to poglavari ne ele verovati u Isusa, kad je Njegovo uenje tako jasno i jednostavno. Sami nisu znali kojim putem da pou. S velikim nespokojstvom posmatrali su pokrete onih ije su savete uvek sledili. U priama koje je iznosio Hristos je nastojao da opomene poglavare i poui ljude koji su hteli uiti. Ali bilo je potrebno da se jo jasnije govori. Ljudi su bili zarobljeni svojim potovanjem predaje i slepom verom u izopaeno svetenstvo. Hristos je morao slomiti ove okove. Karakter sveanika, poglavra i fariseja morao se jo potpunije razobliiti. Na Mojsijevu stolicu, rekao je On, sedoe knjievnici i fariseji. Sve dakle to vam reku drite, drite i tvorite; ali to oni ine ne inite; jer govore a ne ine. Knjievnici i fariseji tvrdili su da im je podarena boanska vlast slina Mojsijevoj vlasti. Razmetali su se da su zauzeli njegovo mesto kao tumai Zakona i suci u narodu. Kao takvi zahtevali su od naroda krajnje potovanje i poslunost. Isus je zapovedio svojim sluaocima da ine ono to rabini ue po Zakonu, ali ne slede njihov primer. Oni sami ne sprovode u delo svoje uenje. Puno toga to su traili bilo je u opreci s Pismom. Isus je rekao: Nego veu bremena teka i nezgodna za noenje, i tovare na plea ljudska; a prstom svojim ne e da ih prihvate. Fariseji su preporuivali mnotvo propisa koji su imali svoju osnovu u predaji, i bezrazlono ograniavali linu slobodu. ak i izvesne delove zakona tako su objanjavali da su na narod navalili takve propise koje su tajno zanemarivali, i od kojih su, kad je to sluilo njihovim ciljevima, tvrdili da su osloboeni. Njihov stalni cilj bio je da se razmeu svojom pobonou. Nita nisu smatrali suvie svetim to ne bi moglo posluiti ovom cilju. Bog je o svojim Zapovestima rekao Mojsiju: I vei ih sebi na ruku za znak, i neka ti bude kao poeonik meu oima. (***5. Mojsijeva 6,8) Ove rei imaju duboko znaenje. Kad se o Bojoj rei razmilja i kad se sprovodi u delo, ceo ovek se oplemenjuje. U pravednim i milostivim postupcima na rukama e se pokazati kao peat naela Bojeg zakona. One e biti iste od mita i od svega
265
to je izopaeno i prevarno. One e biti vredne u delima ljubavi i sauea. Oi, usmerene plemenitom cilju, postae vedre i istinite. Izraajna pojava, oko koje govori, svedoie o besprekornom karakteru onoga koji voli i potuje Boju Re. Ali Jevreji Hristovog vremena nita od ovoga nisu zapaali. Naredba data Mojsiju protumaena je kao uputstvo da pravila Pisma treba nositi na sebi. U skladu s tim ona su bila ispisana na vrpcama od pergamenata i na vidljiv nain privezana oko glave i zglobova na rukama. Ali to nije doprinelo da Boji zakon snanije prome um i srce. Ovi pergamenti noeni su samo kao oznake koje su privlaile znatielju. Smatralo se da onome koji ih nosi daju izgled pobonosti, koji je izazivao potovanje naroda. Isus je zadao udarac ovom tatom pretvaranju. A sva dela svoja ine da ih vide ljudi; rairuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojima. I trae zaelje na gozbama i prva mesta po zbornicama, i da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: rabi! rabi! A vi se ne zovite rabi; jer je u vas jedan rabi Hristos, a vi ste svi braa. I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima. Niti se zovite uitelji; jer je u vas jedan uitelj Hristos. Ovakvim jasnim reima Spasitelj je otkrio sebino astoljublje koje stalno tei poloaju i moi, pokazujui lanu poniznost, dok je njihovo srce bilo ispunjeno pohlepom i zaviu. kad su ljudi bili pozvani na neku gozbu, gostima su odreivana mesta prema njihovom poloaju, pa su oni koji su dobili najpoasnije mesto uivali najveu panju i naroitu ast. Fariseji su uvek nastojali da ove poasti osiguraju za sebe. Isus je osudio takvo ponaanje. On je, takoe, osudio tatinu izraenu u udnji za titulom rabina ili uitelja. On je izjavio da takva titula ne pripada ljudima, ve Hristu. Svetenici, knjievnici i poglavari, tumai i izvritelji Zakona su svi braa, deca jednog Oca. Isus je upeatljivo upozorio ljude da nijenom oveku ne trebaju dati poasnu titulu koja otkriva da on ima vlast nad njihovom saveu ili verom. Da je Hristos danas na Zemlji, okruen onima koji nose naziv asni ili presvetli, zar ne bi ponovio svoj iskaz: Niti se zovite uitelji, jer je u vas jedan uitelj, Krist? Sveto pismo izjavljuje Bogu da je ime njegovo sveto. (***Psalam 111,9) Kojem ljudskom biu pristaje takvo ime? Koliko malo ovek otkriva od mudrosti i pravde o kojoj ono govori! Koliko je mnogo onih koji prihvataju ovakvu titulu i koji pogreno predstavljaju Boje ime i karakter! Ah, kako su esto svetovno slavoljublje, tiranija i najnii gresi bili sakriveni izvezenim odedama visoke i svete slube! Spasitelj je nastavio: A najvei izmeu vas da vam bude sluga. Jer koji se podie, ponizie se, a koji se ponizuje, podignue se. Hristos je esto uio da se prava veliina karaktera sastoji u ivljenju za dobro naih blinjih, u delima ljubavi i milosra. Hristos, kralj slave, bio je sluga grenom oveku. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, rekao je Isus, to zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vine ulazite niti date da ulaze koji bi hteli. Izopaujui Pisma svetenici i zakonici zaslepili su razum onih koji bi inae primili saznanje o Hristovom carstvu i onom unutarnjem, boanskom ivotu koji je osnova prave pobonosti. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to jedete kue udovike, i lano se Bogu molite dugo; za to ete vema biti osueni. Fariseji su imali veliki uticaj na narod i iskoritavali su ga za svoje interese. Pridobijali su poverenje pobonih udovica i predstavljali im kao dunost da svoja imanja posvete u verske svrhe. Osiguravajui upravu nad njihovim novcem ovi podli smutljivci su ga koristili za svoje dobro. Da bi prikrili svoje nepotenje izgovarali su duge javne molitve i pravili veliku predstavu pobonosti. Hristos je izjavio da e ovo licemerstvo navui na njih veu osudu. Isti ukor upuen je mnogima koji se i u nae vreme hvale svojom pobonosti. Njihovi ivoti umrljani su sebinou i pohlepom, ali oni sve to pokrivaju odeom prividne istoe i na taj nain za izvesno vreme obmanjuju svoje blinje. Meutim, oni ne mogu prevariti Boga. On ita svaku nameru srca i sudie svakom oveku prema njegovim delima.
266
Hristos je bez milosti osuivao zlouporabe, ali je bio paljiv da ne smanji obaveze. Ukoravao je sebinost koja je iznuivala i zloupotrebljavala darove udovica. Istodobno je pohvalio udovicu koja je donela svoj dar u Boju haznu. Ljudska zloupotreba dara ne moe odvratiti Boji blagoslov od darodavca. Isus je bio u predvorju u kome su se nalazila spremita za darove i paljivo je posmatrao one koji su dolazili da priloe svoje darove. Mnogi bogatai donosili su velike sume koje su razmetljivo prilagali. Isus ih je sa alou posmatrao, ali nita nije govorio o njihovim velikodunim darovima. Ubrzo se Njegovo lice razvedrilo kad je video siromanu udovicu kako se tiho pribliava, kao da se boji da bude primeena. Dok su bogati i oholi prilazili da poloe svoje darove, ona se ponizno povukla i ostala po strani. Pa ipak, eznula je da uini neto za delo koje je volela ma kako to neznatno bilo. Gledala je dar u svojoj ruci. Bio je vrlo mali u usporedbi s darovima onih koji su bili oko nje, ali to je bilo sve to je imala. im je dobila priliku, brzo je ubacila svoje dve lepte i urno se okrenula da ode. Meutim, dok je ovo inila, zapazila je Isusa koji ju je paljivo posmatrao. Spasitelj je pozvao svoje uenike i usmerio im panju na udoviino siromatvo. Tada su rei Njegove pohvale doprle do njenog uha: Zaista vam kaem: ova siromana udovica metnu vie od sviju. Suze radosnice ispunile su njene oi kad je osetila da je njen in prihvaen i cenjen. Mnogi bi joj savetovali da svoj mali poklon zadri za svoje potrebe jer bi se u rukama dobro uhranjenih svetenika potpuno izgubio meu mnogim velikim darovima donesenim u haznu. Ali Isus je razumeo njenu pobudu. Verovala je da je Bog odredio slubu u Hramu i elela je da uini najvie to moe da bi je poduprla. Uinila je to je mogla i njeno delo trebalo je postati spomenikom koji e ouvati seanje na nju kroz sva vremena i biti njena radost u venost. Njeno srce ilo je s njenim darom; njegova vrednost procenjena je ne vrednou novia, ve ljubavlju prema Bogu i zanimanjem za Njegovo delo koje je podstaklo ovaj in. O siromanoj udovici Isus je rekao da metnu vie od sviju. Bogati su poklonili od svog obilja, a mnogi od njih da bi ih ljudi videli i potovali. Njihovi veliki darovi nisu ih liili udobnosti ili ak raskoi; nisu zahtevali nikakvu rtvu i zato se po vrednosti nisu mogli usporediti s udoviinom leptom. Pobude daju karakter naim delima, stavljajui na njih peat sramote ili visoke moralne vrednosti. Bog ne uraunava u najvrednije velika dela koja svako oko vidi i svaki jezik hvali. Male dunosti radosno obavljene, mali darovi kojima se ne razmee i koji za ljudske oi izgledaju bezvredni esto su najvei u Njegovim oima. Srce puno vere i ljubavi milije je Bogu od najskupocenijeg dara. Siromana udovica dala je ono to joj je bilo potrebno za ivot da bi uinila ono malo to je uinila. Liila se hrane dajui te dve lepte za delo koje je volela. Uinila je to u veri, s puno poverenja da njen nebeski Otac nee prevideti njenu potrebu. Njen nesebini duh i detinja vera zadobili su Spasiteljevu pohvalu. Meu siromanima ima mnogo onih koji eznu da pokau svoju zahvalnost Bogu za Njegovu milost i istinu. Oni arko ele da podjednako uestvuju u podupiranju Njegovog dela zajedno sa svojom imunijom braom. Njih ne treba obeshrabrivati. Neka i oni priloe svoje lepte u nebesku riznicu. Ako su dane iz srca ispunjenog ljubavlju prema Bogu, ove naizgled sitnice postae posveeni darovi, neprocenljive rtve kojima se Bog raduje i daje blagoslov. Kad je rekao o udovici da metnu vie od sviju, Isusove rei bile su istinite, ne samo u odnosu na pobudu ve ina rezultate njenog dara. Dve lepte, koje ini jedan kodrant doneo je Bojoj hazni iznos novca koji je mnogo vei od doprinosa svih bogatih Jevreja. Uticaj tog malog dara bio je kao reka, mala na svom poetku, ali koja se iri i produbljuje dok tee kroz vekove. Na hiljadu naina doprinosio je potpori siromanih i irenju evanelja. Njen primer samoportvovnosti delovao je stalno na hiljade srca u svakoj zemlji i u svakom narataju. On se obraao i bogatima i siromanima, pa su njihovi darovi poveali vrednost njenog dara. Boji blagoslov nad udoviinim leptama uinio ih je izvorom velikih uspeha. To se
267
isto dogaa se sa svakim darom koji se poklanja i svakim delom koje se uini sa iskrenom eljom da bude na slavu Bogu. On je povezan sa ciljevima Svemoguega. Njegov uticaj na dobro ne moe izmeriti nijedan ovek. Spasitelj je nastavio sa svojom javnom optubom knjievnika i fariseja: Teko vama vai slepi koji govorite: ako se ko kune crkvom nita je; a ko se kune zlatom crkvenim kriv je. Budale slepe! ta je vee, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti? I ako se kune oltarom nita je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je. Budale slepe! ta je vee, ili dar, ili oltar koji dar osveti? Svetenici su tumaili Boije zahteve svojim lanim i skuenim merilima. Zamiljali su da pravilno razlikuju veluinu krivice razliitih greha, olako su prelazili preko nekih, a druge, iako su imali manje posledice, smatrali su neprostivim. Uz novanu naknadu oslobaali su ljude njihovih zaveta. Ponekad su za velike sume novca prelazili preko stranih zloina. Istodobno su u drugima sluajevima ovi svetenici i poglavari izricali otre presude za beznaajne prekraje. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste to je najpretenije u zakonu; pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo initi i ono ne ostavljati. Ovim reima Hristos ponovo osuuje zlouporabu svete obaveze. On ne odbacuje samu obavezu. Bog je uspostavio sistem desetka i on je potovan od najranijih vremena. Avram, otac vernih, dao je desetak davanja desetaka i to je bilo u redu, ali nisu dopustili narodu da po svom osvedoenju izvri svoju dunost. Za svaki sluaj samovoljno su postavljali pravila. Zahtevi su postali tako sloeni da ih je bilo nemogue ispuniti. Niko nije znao kad je izvrio svoje obaveze. Sistem, kako ga je Bog dao, bio je pravian i razuman, ali svetenici i rabini su ga nainili munim teretom. Sve to Bog zapoveda ima svoju vanost. Hristos priznaje davanje desetka kao dunost, ali pokazao je da ono ne moe opravdavati zanemarivanje ostalih obaveza. Fariseji su bili vrlo toni u davanju desetaka od vrtnih biljaka kao su nana, kim i rutvica; to ih ja malo stajalo, a donosilo im je ugled zbog tanosti i svetosti. Istodobno, njihova beskorisna ogranienja ugnjetavala su narod i unitavala potovanje prema sistemu koji je sam Bog propisao. Zaokupljali su umove ljudi beznaajnim razlikama i skretali njihovu panju sa osnovnih istina. Ono to je bilo pretenije u Zakonu pravda, milost i istina bilo je zanemareno. Ovo, rekao je Hristos, trebalo je initi i ono ne ostavljati. Druge zakone rabini su izopaili na slian nain. Uputstvima koja su data preko Mojsija, bilo je zabranjeno jesti sve to je neisto. Upotreba svinjskog mesa, kao i mesa nekih drugih ivotinja, bila je zabranjena, jer unosi krv u neiste tvari i skrauje ivot. Meutim, fariseji nisu ostavili ova ogranienja onakvima kakva ih je Bog dao. Odlazili su u neopravdane krajnosti. Izmeu ostalog od naroda se zahtevalo da procjeuje svu vodu da se u njoj ne bi naao i najmanji kukac, koji bi se mogao svrstati u neiste ivotinje. Isus je uporeujui ove sitniarske zahteve s veliinom njihovih stvarnih greha, rekao farisejima: Voi slepi koji ocjeujete komarca a kamilu prodirete. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. kao to je okreen i lepo ukraen grob sakrivao ostatke koji se raspadaju, tako je i spoljanja svetost svetenika i poglavara skrivala bezakonje. Isus je nastavio: Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika, i govorite: da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krvi proroka. Tim samo svedoite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. Da bi pokazali svoje potovanje prema umrlim prorocima, Jevreji su bili vrlo revni u ulepavanju njihovih grobova, ali nisu iskoristili njihova uenja niti su uvaavali njihove ukore.
268
U Hristovo vreme ljudi su praznoverno potovali mesta poivanja mrtvih i troili velike sume novaca za njihovo ukraavanje. U Bojim oima to je bilo idolopoklonstvo. U svom neprikladnom potovanju mrtvih ljudi su pokazivali da ne vole Boga iznad svega, niti svoje blinje kao sami sebe. Isto idolopoklonstvo uvelikoj meri gaji se i danas. Mnogi su krivi zato to zanemaruju udovice i siroad, bolesne i siromane, da bi podigli skupocene spomenike mrtvima. Vreme, novac i rad netedimice se troe za ovaj cilj, dok dunosti prema ivima dunosti koje je Hristos jasno zapovedio, ostaju neizvrene. Fariseji su izgraivali grobove proroka i ukraavali njihove grobnice i govorili jedan drugome: Da smo iveli u vreme svojih oeva ne bismo se udruili s njima u prolivanju krvi Bojih slugu. Istodobno planirali su oduzeti ivot Njegovom Sinu. To treba da bude pouka i za nas. To treba otvoriti nae oi za sotonsku silu kojom obmanjuje um i okree ga od svetlosti istine. Mnogi idu farisejskim tragom. Odaju potvanje onima koji umrli za svoju veru. ude se slepilu Jevreja koje su pokazali odbacujui Hrista. Da smo iveli u Njegovo vreme, izjavljuju oni, rado bismo prihvatili Njegovo uenje, ne bismo nikada bili sudionici, u grehu onih koji su odbacili Spasitelja. Meutim, kad poslunost prema Bogu zahteva samoodricanje i poniznost, te iste osobe gue svoja osvedoenja i odbijaju poslunost. Tako izraavaju isti duh kao i fariseji koje Hristos osudio. Jevreji su jedva shvatili ogromnu odgovornost povezanu s odbacivanjem Hrista. Od vremena kad je prolivena prva nevina krv kad je pravedni Abel pao od Kajinove ruke, ponavlja se ista istorija s krivicom koja postaje sve vea. U sva vremena proroci su podizali svoje glasove protiv greha careva, vladara i naroda, govorei ono to im je Bog zapovedio, sluajui Njegovu volju po cenu svog ivota. Iz narataja u narataj gomilala se strana kazna za one koji su odbacivali svetlost i istinu. To su sada na svoju glavu navlaili Hristovi neprijatelji. Greh svetenika i poglavara bio je vei od greha bilo kog prethodnog narataja. Svojim odbacivanjem Spasitelja, sami su postali odgovorni za krv svih pravednika ubijenih od Abela do Hrista. Uskoro e se do prelivanja ispuniti aa njihovog bezakonja. Uskoro e se ona izliti na njihove glave kao osveta pravde. Isus ih je na to opomenuo: Da doe na vas sva krv pravedna to je prolivena na zemlji od krvi Abela pravednoga i do krvi Zaharije sina Barahijina, kojega ubiste meu crkvom i oltarom. Zaista vam kaem da e ovo sve doi na rod ovaj. Knjievnici i fariseji koji su sluali Isusa poznavali su istinitost Njegovih rei. Znali su kako je ubijen prorok Zaharija. Jo dok su rei boanske opomene bile na njegovim usnama, sotonski bes zahvatio je otpalog cara i po njegovoj zapovesti prorok je ubijen. Njegova krv obeleila je kamenje u predvorju Hrama i nije se mogla ukloniti; ostala je kao svedoanstvo protiv otpalog Izrailja. Dokle ko god Hram bude stajao ostae i mrlja od pravedne krvi koja trai od Boga da bude osveena. Dok je Isus podseao na ove strane grehe, strah je prostrujao mnotvom. Gledajui unapred Isus je izjavio da e okorelost Jevreja i njihova netrpeljivost prema Bojim slugama da bude istovetna s onom u prolosti: Zato evo ja u k vama poslati proroke i premudre i knjievnike; i vi ete jedne pobiti i raspeti, a jedne biti po zbornicama svojima i goniti od grada do grada. Proroci i mudraci, puni vere i Svetoga Duha Stefan, Jakov i mnogi drugi bie osueni i ubijeni. Rukom podignutom prema nebu i boanskom svetlou koja je okruavala Njegovu linost. Hristos je govorio kao sudac onima koji su stajali pred Njim. Njegov glas, koji je tako esto neno pozivao, sad jekarao i osuivao. Sluaoci su zadrhtali. Utisak koji su ostavile Njegove rei i Njegov pogled nikada se nije mogao izbrisati. Hristov gnev bio je usmeren protiv licemerstva, velikih greha, kojima su ljudi razarali svoje ljude, varali narod i obeaivali Boga. U vrlo prevarnom rasuivanju svetenika i poglavara, prepoznao je delovanje Sotoninih orua. Njegova osuda greha bila je otra i pokretala je na preispitivanje, ali nije izgovorio nijednu
269
osvetniku re. Bio je ispunjen svetim gnevom prema knezu tame, ali nije izrazio nikakvo razdraljivo raspoloenje. Tako e i hrianin koji ivi u skladu sa Bogom i odlikuje se dragocenim osobinama ljubavi milosti, da bude ispunjen pravednim gnevom prema grehu, ali nee da bude pokrenut strau da rui one koji ga rue. On e u Hristu sauvati mir i vlast nad sobom. ak i onda kad se sretne s onima koji pokretani silama odozdo brane neistinu. Boansko saaljenje ogledalo se na licu Boijeg Sina dok je laganim pogledom obuhvatao Hram i svoje sluaoce. Glasom priguenim dubokom boli i gorkim suzama, uzviknuo je: Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenjem poslane k sebi! koliko puta hteh da skupim eda tvoja, kao to koko okuplja pilie svoje pod krila, i ne hteste! To je bila borba odvajanja. U Hristovom plau izlivalo se samo Boje srce. Bilo je to na rastanku tajanstveno zbogom Boje ljubavi koja dugo trpi. I fariseji i sadukeji bili su uutkani. Isus je sabrao svoje uenike i pripremio se da napusti Hram, ne kao pobeen koga su neprijatelji primorali da ih napusti, ve kao Onaj ije je delo zavreno. Izaao je iz borbe kao pobednik. Dragocene istine koje su tog znaajnog dana potekle sa Hristovih usana, sauvane su u mnogim srcima. Nove misli i nove tenje probudile su se u njihovom ivotu, i nova istorija je otpoela. Nakon Hristovog raspea i vaskrsenja ovi ljudi odluno su istupili i ispunili boanski nalog mudrou i revnou koje su bile usklaene s veliinom dela. Nosili su vest koja se obraala ljudskim srcima, pokoravajui stare predrasude koje su dugo sputavale hiljade ljudi. Pred njihovim svedoanstvom ljudske teorije i filozofije postale su kao prazne prie. Silni su bili rezultati proistekli iz Spasiteljevih rei upuenih zadivljenom i strahopotovanjem obuzetom mnotvu u Jerusalimskom Hramu. Meutim, Izrailj kao narod ostavio je svog Boga. Odlomile su se prirodne maslinove grane. Posmatrajui poslednji put unutranjost Hrama, Isus je s dubokom boli rekao: Eto e vam se ostaviti vaa kua pusta. Jer vam kaem: neete mene videti odsele dok ne reete: blagosloven koji ide u ime Gospodnje. Dosad je Hram nazivao domom svoga Oca, ali sada kad Boji Sin bude izaao izvan tih zidova, Boja slava zauvek e se povui iz Hrama sazidanog Njemu u slavu. Odsad njegovi obredi nee imati nikakvog znaenja, a njegove slube postae uzaludne. P o g l a v l j e 68. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 12,20-43. U PREDVORJU A behu neki Grci meu onima koji behu doli na praznik da se mole Bogu. Ovi dakle pristupie k Filipu, koji bee iz Vitsaide Galilejske, i moljahu ga govorei: gospodine! mi bismo hteli da vidimo Isusa. Doe Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazae Isusu. U to vreme inilo se da je Hristovo delo estoko poraeno. On je bio pobednik u raspravi sa svetenicima i farisejima, ali bilo je oito da Ga oni nikada nee prihvatiti za Mesiju. Dolo je do konanog odvajanja. Njegovim uenicima sluaj je izgledao beznadean. Ali Hristos se pribliavao ostvarenju svog dela. Veliki dogaaj koji se nije ticao samo jevrejskog naroda ve i celog sveta uskoro e se odigrati. Kad je Isus uo arku elju mi bismo hteli da vidimo Isusa u kojoj je odjekivao vapaj celog sveta, Njegovo se lice ozarilo i On je rekao: Doe as da se proslavi sin oveij. U molbi Grka video je predznak rezultata svoje velike rtve. Ovi ljudi doli su sa Zapada da nau Spasitelja na kraju Njegovog ivota, kao to su mudraci u poetku doli sa Istoka. U vreme Hristovog roenja jevrejski narod bio je toliko zaokupljen svojim astoljubivim
270
planovima da nije ni znao za Njegov dolazak. Mudraci iz neznaboake zemlje doli su sa svojim darovima do jasala da se poklone Spasitelju. Tako su i Grci, predstavnici naroda, plemena i ljudi sveta doli da vide Isusa. Spasiteljev krst tako e privui ljude iz svih zemalja i svih vekova. Tako e mnogi od istoka i zapada doi i sjee za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskome. (***Matej 8,11) Grci su uli o Hristovom pobedonosnom ulaku u Jerusalim. Neki su pretpostavljali i irili vesti da je isterao svetenike i poglavare iz Hrama, da se sprema da zauzme Davidov presto i zavlada kao car u Izrailju. Grci su eznuli da doznaju istinu o Njegovoj misiji. Mi bismo hteli da vidimo Isusa, kazali su oni. Njihova elja bila je ispunjena. Kad je bio obaveten o njihovoj elji, Isus se nalazio u onom delu Hrama iz kojeg su bili iskljueni svi osim Jevreja, ali poao je Grcima u spoljanje predvorje i lino razgovarao s njima. Trenutak Hristovog proslavljanja je doao. Stajao je u senci krsta i raspitivanje Grka pokazalo Mu je da e rtva koju e uskoro prineti dovesti Bogu mnoge sinove i keri. On je znao da e Ga ovi Grci uskoro videti u poloaju o kome nisu imali nikakvu predodbu. Videe Ga postavljenog kraj Varave, razbojnika i ubice, koga e radije osloboditi nego Bojeg Sina. Sluae narod, podstaknut od svetenika i poglavara, kako se odluuje. A na pitanje ta u initi s Isusom prozvanim Hristom, odgovor e biti da se razapne. (Matija 27,22) Prinoenjem ove rtve za greh ljudi, Hristos je znao da e se Njegovo carstvo upotpuniti i proiriti po celom svetu. On e delovati kao Obnovitelj i Njegov Duh e nadvladati. Za trenutak pogledao je u budunost i uo glasove kako u svim delovima Zemlje objavljuju: Gle, jagnje Boje koje uze na se grehe sveta. (***Jovan 1,29) U ovim strancima video je zalog velike etve, kad e zid koji je rastavljao Jevreje i neznaboce da bude poruen i kad e svi narodi jezici i plemena uti vest spasenja. Oekivanje ovoga, ispunjenje svojih nada, izrazi je reima: Doe as da se proslavi sin oveij. Ali nain na koji se ovo proslavljanje mora zbiti nikada nije izlazilo iz Hristovih misli. Sakupljanje neznaboaca trebalo se dogoditi nakon Njegove smrti koja se pribliavala. Svet se moe spasiti jedino Njegovom smru. Kao i penino zrno Sin oveji treba da bude baen u zemlju, da umre i bude sakriven od pogleda; ali ponovo e oiveti. Hristos je govorio o svojoj budunosti, sluei se slikama iz prirode, da bi Njegovi uenici mogli razumeti. Njegovom smru trebao se ostvariti pravi rezultat Njegove misije. Zaista, zaista vam kaem, rekao je On, ako zrno penino padnuvi na zemlju na umre, onda jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi. Kad penino zrno padne na tlo i umre, ono nie i donosi rod. Tako e i Hristova smrt doneti rod za Boje carstvo. U skladu sa zakonom biljnoga carstva, ivot treba da bude rezultat Njegove smrti. Oni koji obrauju zemlju ovu sliku imaju uvek pred sobom. Iz godine u godinu ovek uva svoju zalihu penice time to prividno baca najodabraniji deo. Izvesno vreme on mora ostati sakriven pod brazdom, da ga Gospod nadgleda. Tada se pojavljuje vlat, zatim klas, a onda zrno u klasu. Ali ovaj razvoj ne moe se ostvariti sve dok se zrno ne zakopa i sakrije od pogleda, i naoko bude izgubljeno. Seme pohranjeno u zemlji donosi plod, a ovaj se opet seje. Na taj nain etva se umnoava. Tako e i Hristova smrt na krstu Golgote doneti rod za ivot veni. Duboko razmiljanje o ovog rtvi bie slava onima koji e, kao njen plod, iveti kroz svu venost. Penino zrno koje uva svoj ivot ne moe doneti nikakav rod. Ono ostaje samo. Hristos je mogao, da je to izabrao, spasiti sebe od smrti. Ali, da je to uinio, morao bi ostati sam. Ne bi mogao dovesti Bogu sinove i keri. Jedino odricanjem od svog ivota mogao je dati ivot ljudskom rodu. Samo padom na zemlju i umiranjem mogao je postati seme za tu veliku etvu velikog mnotva iz svakog plemena, koljena, jezika i naroda koji su otkupljeni Bogu. S ovom istinom Hristos povezuje pouku o samoportvovnosti koju vi trebamo nauiti: Koji ljubi duu svoju izgubie je, ako mrzi na duu svoju na ovom svetu, sauvae je za ivot veni. Svi koji e doneti rod
271
kao saradnici sa Hristom moraju najpre pasti u zemlju i umreti. ivot se mora baciti u brazdu potreba ovoga sveta. Samoljublje, samoivost moraju umreti. Zakon samoportvovnosti je zakon samoodranja. ratar uva svoju penicu time to je baca. Tako je i u ljudskom ivotu. Davati znai iveti. ivot koji se eli sauvati je ivot koji se dragovoljno daje u slubu Bogu i oveku. Oni koji u ovom svetu radi Hrista rtvuju svoj ivot, sauvae ga za veni ivot. ivot sluenja samome sebi je kao i zrno koje se pojede. Ono iezne, ali se ne umnoava. ovek moe skupiti za sebe sve to mu je dostupno, moe iveti, razmiljati i planirati za sebe, ali njegov ivot prolazi, a on ostaje bez iega. Zakon sluenja sebi je zakon samounitenja. Ko meni slui, rekao je Isus, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj neka bude; i ko meni slui onoga e potovati otac moj. Svi koji su sa Isusom nosili krst rtve bie s Njim uesnici u Njegovoj slavi. U svom ponienju i boli Hristos se radovao to e Njegovi uenici da budu proslavljeni s Njim. Oni su plod Njegove samoportvovnosti. Njegova nagrada i Njegova radost kroz venost bie Njegov karakter i duh ostvaren u njima. Ova radost koju dele s Njim, kao plod svog rada i rtve, vidi se u srcu i ivotu drugih. Oni su Hristovi saradnici i Otac e ih potovati kao to potujete svog Sina. Vest o Grcima, koja je najavljivala sakupljanje neznaboaca, podsetila je Isusa na Njegovu celokupnu misiju. Delo otkupljenja izalo Mu je pred oi, od vremena kad je na Nebu nainjen nacrt do smrti koja je sada bila tako bliska. Tajanstveni oblak kao da je obavio Bojeg Sina. Njegovu tamu osetili su oni koji su Mu bili blizu. Sedeo je duboko zamiljen. Tiinu je najzad prekinuo Njegov alostan glas: Sad je dua moja alosna; i ta da kaem? Oe! sauvaj me od ovoga asa. Ve unapred Hristos je ispijao au gorine. Njegova ljudska priroda ustuknula je pred asom u kome e biti naputen, kad e Ga prividno ostaviti ak i sam Bog, kad e Ga svi gledati ranjenog, nemog od Boga i muenog. Zadrhtao je od izlaganja javnosti, od toga to e se s Njim postupiti kao s najgorim prestupnikom, od sramne i neasne smrti. Nasluivanje sukoba sa silama tame, svest o strahovitom teretu ljudskih prestupa i Oevog gneva zbog greha, uinili su da Isusu klone duh i da Mu se samrtno bljedilo razlije po licu. Zatim je nastupilo boansko pokoravanje Oevoj volji. Ali za to, rekao je On, dooh na as ovaj. Oe! proslavi ime svoje! Samo Hristovom smru moi e se unititi Sotonino carstvo. Jedino na taj nain ovek moe da bude otkupljen, a Bog proslavljen. Isus je pristao na samrtne muke, On je prihvatio rtvu. Velianstvo Neba pristalo je da pati kao Nosilac greha. Oe! proslavi ime svoje!, rekao je. Kad je Hristos izgovorio ove rei, iz oblaka koji je lebdio nad Njegovom glavom, uo se odgovor: I proslavio sam, i opet u proslaviti. ceo Hristov ivot, od jasala do trenutka kad su ove rei izgovorene proslavljao je Boga, i u iskuenju koje e doi Njegove boansko-ljudske patnje zaista e proslaviti ime Njegovog Oca. Kad se zauo glas, svetlost se probila kroz oblak i okruila Hrista, kao da su se ruke Beskonane Sile, slino plamenom zidu obavile oko Njega. Ljudi su posmatrali ovaj prizor sa strahom i uenjem. Niko se nije usuivao progovoriti. Nemih usana i uzdranog daha svi su stajali oiju uprtih u Isusa. Kad je Otac dao ovo svedoanstvo, oblak se podigao i raziao po nebu. Tada se vidljiva veza izmeu Oca i Sina prekinula. A kad u narod koji stajae, govorahu: aneo mu govori. Meutim, Grci koji su se raspitivali, videli su oblak, uli glas, shvatili njegovo znaenje i zaista prepoznali Hrista; On im se otkrio kao Poslani od Boga. Boji glas uo se prilikom Isusovog krtenja na poetku Njegove slube i ponovo prilikom Njegovog preobraenja na Gori. Sad se uo po trei put na kraju Njegove slube, u prisustvu velikog broja ljudi i u posebnim okolnostima. Isus je upravo izrekao najozbiljniju istinu o stanju Jevreja. Uputio je svoj poslednji poziv i objavio njihovu sudbinu. Sad je Bog ponovo stavio svoj peat na misiju svog Sina. Priznao je Onoga koga je Izrailj odbacio. Ovaj glas ne bi mene radi, rekao je Isus, nego naroda radi. To je bio vrhunski dokaz o Njegovom mesijanstvu, znak od Oca da je Isus govorio istinu i da je bio Boji Sin.
272
Sad je sud ovome svetu, nastavio je Hristos, sad e biti isteran knez ovoga sveta napolje. I kad je budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi. A ovo govorae da pokae kakvom e smrti umreti. Ovo je kriza sveta. Ako postanem rtva za grehe ljudi, svet e se prosvetliti. Sotonina vlast nad ljudskim duama bie slomljena. Izbrisani Boji lik obnovie se u ljudskom rodu i porodica svete i verne Boje dece na kraju e naslediti nebeski dom. To e biti plod Hristove smrti. Spasitelj je u duhu posmatrao prizor pobede koji se pojavio pred Njim. Video je krst, surovi, sramni krst, sa svim prateim strahotama, kako blista slavom. Meutim, delo spasenja ljudi nije sve to je ostvareno krstom. Boja ljubav otkrila se svemiru. Knez ovoga sveta je isteran. Optube koje je Sotona iznosio protiv Boga su opovrgnute. Prekori koji su upueni Nebu zauvek su odbaeni. Aneli kao i ljudi privueni su Otkupitelju. I kad ja budem podignut od zemlje, rekao je On, sve u privui k sebi. Mnogi ljudi bili su oko Hrista dok je izgovarao prve rei i jedan je rekao: Mi usmo iz zakona da e Hristos ostati u vek; kako ti govori da se sinu oveijemu valja podignuti? Ko je taj sin oveij? A Isus im ree: jo je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide. Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Ako je i inio tolika udesa pred njima, opet ga ne verovahu. Jednom su upitali Spasitelja: Kakav dakle ti pokazuje znak da vidimo i da verujemo? (***Jovan 6,30) Oni su primili bezbrojne znake, ali oni su zatvorili svoje oi i otvrdnuli svoja srca. Sad kad je sam Otac progovorio, i kad vie nisu mogli traiti neki drugi znak, opet nisu hteli verovati. Ali opet i od knezova mnogi ne verovae; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice. Vie su voleli ljudsku hvalu nego Boje odobravanje. Da bi se spasili od prekora i sramote, odrekli su se Hrista i odbacili ponudu venog ivota. A kako je mnogo onih koji su kroz sve vekove isto postupili! Na sve njih odnose se Spasiteljeve rei opomene: Koji ljubi duu svoju izgubie je. Koji se odrie mene, rekao je Isus, i ne prima rei mojih, ima sebi sudiju: re koju ja govorih ona e mu suditi u poslednji dan. (***Jovan 12,48) Teko onima koji ne znaju vreme svoga pohoenja! Polako i alosna srca Hristos je zauvek napustio predvorje Hrama.
P o g l a v l j e 69. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 24; ***Marku 13; ***Luki 21,538. NA MASLINSKOJ GORI Hristove rei svetenicima i poglavarima: Evo e vam se ostaviti vaa kua pusta (***Matej 23,38), probudile su strah u njihovom srcu. inili su se ravnodunima, ali stalno su razmiljali o znaenju ovih rei. Izgledalo je kao da im preti neka nevidljiva opasnost. Da li je mogue da e ovaj velianstveni Hram, koji je bio ponos celog naroda, uskoro postati gomilom ruevina? I uenici su predoseali zlo i nespokojno su oekivali mnogo odreeniji Isusov iskaz. Dok su s Njim izlazili iz Hrama, skrenuli su Isusovu panju na njegovu postojanost i lepotu. Kamenje Hrama bilo je od najistih mramora, savrene bjeline, a neko od njih izuzetne veliine. Deo zida odolio je opsadi Nabuhodonozorove vojske. savreno izgraen izgledao je kao jedinstven kamen, ceo izvaen iz kamenoloma. Uenici nisu mogli razumeti kako ti moni zidovi mogu da budu porueni. to je mogao misliti Odbaeni, dok je Njegova panja bila usmeravana na velianstvenost Hrama? Prizor pred Njim zaista je bio izuzetan, ali On je s tugom rekao da sve to vidi. Zgrade su zaista velianstvene. Vi
273
pokazujete na ove zidove kao da su potpuno neunitivi, ali ujte moje rei: doi e dan kad ne e ostati ovde ni kamen na kamenu koji se ne e razmetnuti. Hristove rei izgovorene su pred velikim brojem slualaca, ali kad je ostao sam i seo na Maslinskoj gori, prili su Mu Petar, Jovan, Jakov i Andrija i rekli: Kai nam kad e to biti? i kakav je znak tvojega dolaska i poljetka veka? Isus svojim uenicima nije odgovorio odvajajui razorenje Jerusalima od velikog dana svog dolaska. Zdruio je opise ova dva dogaaja. da je svojim uenicima otkrio budue dogaaje onako kao to ih je sam sagledavao, oni ne bi mogli podneti taj prizor. U svojoj milosti prema njima zdruio je opise ove dve velike krize, preputajui uenicima da sami odrede znaenje. Kad je govorio o razorenju Jerusalima, Njegove proroke rei dosezale su daleko iza ovoga dogaaja do konanog unitenja u onaj dan kad e Gospod ustati sa svog mesta da kazni svet za njegovo bezakonje, kad e zemlja otkriti svoje krvi i nee vie pokrivati pobijene svoje. Sve ovo izlaganje upueno je ne samo uenicima ve i onima koji e iveti u poslednjim prizorima istorije ove Zemlje. Obraajui se uenicima, Hristos je rekao: uvajte se da vas ko ne prevari. Jer e mnogi doi u ime moje govorei: ja sam Hristos. I mnoge e prevariti. Pojavie se mnoge lane mesije, tvrdei da ine uda i izjavljujui da je dolo vreme osloboenja jevrejskog naroda, Oni e prevariti mnoge. Hristove rei su se ispunile. Izmeu Njegove smrti i opsade Jerusalima pojavile su se mnoge lane mesije. Meutim, ova opomena dana je i onima koji ive u ovom veku. Iste prevare koje su inile pre razorenja Jerusalima, inile su se u toku vekova i opet e se initi. uete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplaite; jer treba da to sve bude. Ali nije jo tada poljedak. Pre razorenja Jerusalima, ljudi su se borili za vrhovnu vlast. Carevi su ubijani. Oni, za koje se pretpostavljalo da su najblii prestolu, bili su ubijani. Bilo je ratova i glasova o ratovima. Jer treba da to sve bude, rekao je Hristos, ali (za jevrejski narod kao narod jo nije kraj) nije jo tada poljedak. Jer e ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i bie gladi i pomori, i zemlja e se tresti po svetu. A to je sve poetak stradanja. Hristos je rekao da kad rabini vide ove znake, proglasie ih za Boji sud nad narodima zbog toga to Njegov izabrani narod dre u ropstvu. Oni e izjaviti da su ovi znaci obeleja Mesijinog dolaska. Nemojte dozvoliti da vas prevare; oni su poetak Njegovih sudova. Ljudi su gledali samo ne sebe. Nisu se pokajali i obratili da bi ih Ja iscelio. Znaci koje oni tumae kao obeleja njihovog osloboenja iz ropstva, znaci su njihovog unitenja. Tada e vas predati na muke, i pobie vas, i svi e narodi omrznuti na vas imena mojega radi. I tada e se mnogi sablazniti, i drug druga izdae, i omrznue drug na druga. Hriani su sve ovo pretrpeli. Oevi i majke izdavali su svoju decu. Deca su izdavala svoje roditelje. Prijatelji su izruivali svoje prijatelje Sinedrionu. Progonitelji su ostvarivali svoju nameru ubistvom Stefana, Jakova i drugih hriana. Preko svojih slugu Bog je pruio jevrejskom narodu poslednju priliku za pokajanje. Otkrivao se preko svojih svedoka u njihovom hapenju, suenju i zatvoru. Ipak, njihovi suci izricali su im smrtne presude. To su bili ljudi kojih svet ne bee dostojan i time to su ih ubijali, Jevreji su iznova raspinjali Bojeg Sina. Tako e to opet biti. Vlast e donositi zakone koji e ograniavati versku slobodu. Prisvojie pravo koje pripada samo Bogu. Smatrae da mogu vriti pritisak na savest, nad kojom samo Bog ima pravo. Upravo sada oni poinju; nastavie sprovoditi ovo delo sve dok ne stignu do granice preko koje ne mogu prei. Bog e posredovati za svoj verni narod koji dri Zapovesti. U svakoj prilici kad nastupi progonstvo, oni koji su oevici donose odluke ili za Hrista ili protiv Njega. Oni koji polau sauee prema onima koji su nepravedno osueni, pokazuju svoju privrenost Hristu. Drugi su pogoeni zato to se naela istine neposredno kose s njihovim postupcima. Mnogi se spotiu i padaju, odriui se vere koju su nekada zastupali. Oni koji otpadnu u vreme kuanja, da bi sauvali svoju sigurnost,
274
lano e svedoiti i izdavae svoju brau. Hristos je upozorio na ovo da ne bismo bili iznenaeni neshvatljivim, surovim postupkom onih koji odbacuju svetlost. Hristos je svojim uenicima dao znak o unitenju koje e doi na Jerusalim i pouio ih kako da se spasu: A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se pribliilo vreme da opusti. Tada koji budu u Judeji neka bee u gore, i koji budu u gradu neka izlaze na polje; i koji su na polju neka ne ulaze u njega; jer su ovo dani osvete da se izvri sve to je napisano. Ova opomena je dana da bude prihvaena nakon etrdeset godina, prilikom razorenja Jerusalima. Hriani su posluali ovu opomenu i nijedan nije poginuo prilikom zauzimanja grada. Nego se molite Bogu da ne bude beanj vaa u zimu ni u subotu, rekao je Hristos. On koji je nainio Subotu nije je ukinuo, prikovavi je na krst. Subota nije ukinuta niti ponitena Njegovom smru. etrdeset godina nakon Njegovog raspea ona je i dalje trebala da bude potovana kao sveta. etrdeset godina uenici su trebali moliti da njihovo beanje ne bude u dan subotni. Od razorenja Jerusalima, Hristos je brzo preao na jedan vei dogaaj, na poslednju kariku u lancu istorije ove Zemlje, na dolazak Bojeg Sina u velianstvu i slavi. Izmeu ova dva dogaaja, pred Hristovim oima jasno se vide dugi vekovi tame, vekovi u kojima e Njegova crkva da bude obeleena krvlju, suzama i samrtnim mukama. Njegovi uenici sada nisu mogli podneti posmatranje takvih prizora i Isus ih je samo ukratko spomenuo. Jer e biti nevolja velika, rekao je, kakova nije bila od postanja sveta do sad niti e biti; i da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izabranih radi skratie se dani oni. Tokom vie od hiljadu godina na Hristove sledbenike dolazie takvo progonstvo kakvo svetu nije nikada ranije bilo poznato. Milijuni Njegovih vernih svedoka bie ubijeni. Da se Boja ruka nije ispruila da sauva svoj narod, svi bi izginuli. Ali izbranih radi, rekao je, skratie se dani oni. Reima koje se ne mogu pogreno razumeti na Gospod sad govori o svom drugom dolasku i upozorava na opasnosti koje e se zbiti pre Njegovog dolaska na Zemlju. Tako ako vam ko ree: evo ovde je Hristos; ili onde, ne verujte. Jer e izii lani kristi i lani proroci, i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mogue i izbrane. Eto vam kazah napred. Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte. Jer kako munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, taki e biti dolazak sina oveijega. Kao jedan od znakova razorenja Jerusalima Hristos je spomenuo: Izii e mnogi lani proroci i prevarie mnoge. Izali su lani proroci koji su prevarili narod i mnoge odveli u pustinju. Opsenari i vraari, tvrdei da imaju udesnu silu, odvlaili su za sobom narod u samou planina. Meutim, ovo proroanstvo izgovoreno je i za poslednje dane. Ovo je znak i drugog dolaska. ak i danas lani kristi i lani proroci pokazuju i udesa da bi zaveli Njegove uenike. Zar ne ujemo uzvik: Evo ga u pustinji? Zar nisu hiljade izale u pustinju nadajui se da e nai Hrista? A zar se i danas s hiljada skupova na kojima ljudi tvrde da odravaju vezu s duhovima umrlih, ne uje uzvik: Evo ga u sobama? To je upravo tvrdnja koju spiritizam istie. Ali to Hristos kae? Ne verujte. Jer kako to munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, taki e biti dolazak sina oveijega. Spasitelj daje znake svog dolaska, a i vie od toga. On utvruje vreme kad e se pjaviti prvi od ovih znakova: I odmah e po nevolji dana tih sunce pomraati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada e se pokazati znak sina oveijega gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslae anele svoje s velikim glasom trubnim; i sabrae izbrane njegove od etiri vetram od kraja do kraja nebesa. Na kraju velikog papskog progonstva, izjavio je Hristos, Sunce e se pomraiti i Mesec nee davati svoju svetlost. Nakon toga, zvezde e padati s neba. A On kae: Od smokve nauite se prii; kad se ve njene
275
grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu ljeto. Tako i vi vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata. (***Matej, 24,32.33) Hristos je dao znake svog dolaska. On izjavljuje da mi moemo znati kad je blizu, ak pred vratima. On govori o onima koji vide ove znake: Ovaj narataj ne e proi dok se ovo sve ne zbude. Ovi znaci su se pokazali. Sada sigurno znamo da je Gospodnji dolazak blizu. Nebo i zemlja proi e, kae On, ali rei moje ne e proi. Hristos e doi s oblacima i velikom slavom. Mnotvo sjajnih anela e Ga pratiti. On e doi da vaskrsne mrtve i preobrazi ive svete ljude iz slave u slavu. On e doi da prihvati one koji su Ga voleli i koji su drali Njegove zapovesti da ih uzme k sebi. Nije zaboravio na njih ni na svoje obeanje. Karike obiteljskog lanca opet e se spojiti. Dok gledamo svoje preminule, moemo razmiljati o jutru kad e odjeknuti Boja truba, i mrtvi e ustati neraspadljivi, i mi emo se pretvoriti. (***1. Korinanima 15,51) Jo malo pa emo videti Kralja u Njegovoj krasoti. Jo malo i on e otrti sve suze s naih oiju. Jo malo i On e nas postaviti prave pred slavom svojom u radosti. (***Juda 24) Zbog toga je dajui znake svog dolaska rekao: A kad se pone ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje, jer se pribliuje izbavljenje vae. Meutim, dan i as svog dolaska Hristos nije otkrio. On je jasno kazao svojim uenicima da sam ne moe objaviti dan i as svog drugog pojavljivanja. Da je imao slobodu da im ovo otkrije, zato bi ih trebao bodriti da ouvaju stav stalnog iekivanja? Ima onih koji tvrde da znaju toan dan i as Gospodnjeg dolaska. Oni su vrlo ozbiljni u rasporeivanju dogaaja u budunosti. Ali, Gospod ih je opomenuo da napuste tlo koje zauzimaju. Tano vreme drugog dolaska Sina ovejega Boja je tajna. Hristos nastavlja opisujui stanje sveta prilikom Njegovog dolaska: Jer kako to je bilo u vreme Nojevo tako e biti i dolazak sina oveijega. Jer kako to pred potopom jedjahu i pijahu, enjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje ue u koveg, i ne osetie dok ne doe potop i odnese sve; tako e biti i dolazak sina oveijega. Hristos ovde ne iznosi zemaljski milenijum, hiljadu godina, tokom kojih svi treba da se pripreme za venost. On nam govori da e, kad Sin oveji ponovo doe, da bude kao to je bilo u Nojevo vreme. Kako je bilo u Nojevo vreme! I Gospod videi da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle (***1. Mojsijeva 6,5) Stanovnici predpotopnog sveta odvratili su se od Jahvea, odbijajui da ine Njegovu svetu volju. Sledili su svoju grenu matu i izopaene zamisli. Uniteni su zbog svog bezakonja, a i danas svet ide istim putem. On ne pokazuje nikakve laskave znake hiljadgodinje slave. Prestupnici Bojeg zakona zlom ispunjavaju Zemlju. Njihove opklade, njihove konjske trke, njihovo kockanje, njihova raspusnost, njihov razvratan ivot, njihove neukrotive strasti, brzo ispunjavaju svet nasiljem. U proroanstvu o unitenju Jerusalima Hristos je rekao: I to e se bezakonje umnoiti, ohladnjee ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. I propovedie se ovo evanelje o carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. Veliko bezakonje onog vremena potpuno odgovara bezakonju u ovom narataju. tako je to i s proroanstvom o propovedanju evanelja. Pre pada Jerusalima, Pavle, nadahnut Svetim Duhom, objavljuje da je evanelje propovedano svoj tvari pod nebom. (***Koloanima 1,23) Tako i sada, pre dolaska Sina ovejega, veno evanelje treba da se propoveda svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu. (***Otkrivenje 14,6.14) Bog je postavio dan u koji e suditi vasionome svetu. (***Dela 17,31) Hristos nam govori kad e taj dan doi. On ne kae da e se ceo svet obratiti, ve da e se propovedati ovo evanelje o carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. I tada e doi poljedak. U naoj je moi da objavljivanjem evanelja svetu ubrzamo Gospodnji
276
dolazak. Mi ne trebamo samo ekati ve i ubrzati dolazak Bojeg dana (***2. Petrova 3,12). Da je Hristova crkva izvrila svoj odreeni rad kako joj je to Gospod zapovedio, ceo svet bi dosad bio opomenut i Gospod Isus u sili i velikoj slavi doao bi na nau Zemlju. Kad je opisao znake svog dolaska, Hristos je rekao: Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Boije. Straite dakle jednako i molite se Bogu. Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji e doi. Oni koji su verovali Njegovoj vesti za svoje vreme i koji su vladali po svojoj veri, posluni Njegovim zapovestima, izbegli su osude koje su stigle neposlune i neverne. Re je dola Noju: Ui u koveg ti i sav dom tvoj; jer te naoh pravedna pred sobom. Noje je posluao i bio spasen. Vest je dola Lotu: Ustajte, idite iz mesta ovoga, jer e sada zatrti Gospod grad ovaj. (***1. Mojsijeva 7,1; 19,14) Lot se stavio pod zatitu nebeskih vesnika i bio spasen. Tako su i Hristovi uenici dobili opomenu o razorenju Jerusalima. Oni koji su pazili na znak o nastupanju unitenja i sklonili se iz grada, izbegli su unitenje. Tako je i nama sad dana opomena o Hristovom drugom dolasku i o unitenju koje e doi na svet. Oni koji posluaju upozorenje bie spaseni. Zato to ne znamo tano vreme Njegovog dolaska, dobili smo nalog da straimo. Blago onim slugama koje nae gospodar kad doe a oni strae. (***Luka 12,37) Oni koji paze na Gospodnji dolazak ne ekaju uzalud. Oekivanje Hristovog dolaska treba pokrenuti ljude da se boje Gospoda i da se boje Njegove osude nad prestupom. Ono treba da ih probudi da znaju koliko je veliki greh odbiti Njegovu ponudu milosti. Oni koji oekuju Gospoda iste svoje due poslunou istini. Oni ujedinjuju budno straenje s ozbiljnim radom. Zato to znaju da je Gospod na vratima, njihova revnost postaje delotvorna u saradnji s boanskim silama u radu na spaavanju dua. To su verne i mudre sluge koje Gospodnjem domu daju hranu na obrok. (***Luka 12,42) Oni objavljuju istinu koju je posebno mogue primeniti na sadanje vreme. Kao to su Enoh, Noje, Avram i Mojsije objavljivali istinu za svoje vreme, tako e sada Hristove sluge uputiti posebnu opomenu svom narataju. Meutim, Hristos opisuje i drugu grupu. Ali ako zli sluga u srcu svome kae: Moj gospodar nee doi zadugo i pone tui sudrugove te jesti i piti s pijanicama, doi e gospodar njegov u dan kad ga ne oekuje i u as koji ne poznaje. (Biblija Stvarnost) Zli sluga govori u svom srcu: Nee moj gospodar jo zadugo doi. On ne kae da Hristos nee doi. On se ne ruga misli o Njegovom drugom dolasku. Meutim, u svom srcu, svojim postupcima i reima objavljuje da Gospodnji dolazak kasni. On iz umova drugih potiskuje osvedoenje da Gospod brzo dolazi. Njegov uticaj vodi ljude k lanom, bezbrinom odlaganju. Oni su ohrabreni u svojoj svetovnosti i neosetljivosti. Umom vladaju zemaljske strasti, izopaene misli. Zli sluga jede i pije s pijanicama, sjedinjuje se sa svetom u traenju zadovoljstva. On tue svoje drugove sluge, optuujui i osuujui one koji su verni svome Gospodaru. Mea se sa svetom. Slian se izjednauje sa slinima u prestupu. To je strano izjednaavanje. Sa svetom on je uhvaen u zamku. Doi e gospodar toga sluge u as kad ne misli, i rasei e ga napola, i dae mu platu kao i licemerima. Ako li ne uzastrai, doi u na tebe kao lupe, i ne e uti u koji u as doi na tebe. (***Otkrivenje 3,3) Hristov dolazak iznenadie lane uitelje. Oni govore: Mir je, i nema se ta bojati. Kao i svetenici i uitelji pre pada Jerusalima, brinu se da crkva uiva zemaljsko blagostanje i slavu. Znake vremena tumae proizvoljno. Ali to kae re Nadahnua: Onda e iznenada napasti na njih pogibao. (***1. Solunjanima 5,3) Dan Gospodnji doi e kao zamka na sve koji ive na Zemlji, na sve koji od ovog sveta ine svoj dom. On e doi za njih kao lupe koji se prikrada. Svet, pun pobuna, pun bezbonog zadovoljstva, spava, spava u telesnoj sigurnosti. Ljudi odlau Gospodnji dolazak. Smeju se opomenama. Gordo se hvaliu: Sve stoji tako od poetka stvorenja. I
277
sjutra e biti kao danas, i jo mnogo vie. (***2. Petrova 3,4; ***Isaija 56,12) Jo vie emo uroniti u ljubavi prema zadovoljstvu. Ali, Hristos kae: Evo idem kao lupe. (***Otkrivenje 16,15) Upravo u vreme kad se svet s podsmehom pita: Gde je obeanje dolaska njegova? znaci se ispunjavaju. Dok viu: Mir je, i nema se ta bojati, dolazi iznenadno unitenje. Kad se ruga i onaj koji odbacuje istinu uzohole; kad se nain poslovanja u raznim delatnostima za sticanje novca sprovodi bez potovanja naela; kad student udno tei za znanjem svega drugog samo ne Biblije, Hristos dolazi kao lupe. Na ovom svetu sve je u pokretu. Znaci vremena su zlosutni. Dogaaji koji dolaze ve bacaju svoje senke. Boji Duh se povlai sa Zemlje i nesrea sledi nesreu na moru i kopnu. Podiu se vihori, zemljotresi, poari, poplave i ubistva na svakom koraku. Ko moe da ita budunost? Gde je sigurnost? Nema sigurnosti ni u emu to je ljudsko ili zemaljsko. Ljudi se brzo svrstavaju pod zastavu koju su izabrali. Uzbueno ekaju, strae i rade za dolazak naeg Gospoda. Druga grupa stupa u redove kojima upravlja veliki otpadnik. Malo njih srcem i duom veruje da moramo izbei grob i zadobiti Nebo. Kriza nam se postepeno prikrada. Sunce sija na nebu, putujui svojom uobiajenom putanjom, a nebesa jo uvek kazuju slavu Boju. Ljudi jo uvek jedu i piju, sade i zidaju, ene se i udaju. Trgovci jo uvek kupuju i prodaju. Ljudi se meusobno sukobljavaju u borbi za najvia mesta. Poklonici zadovoljstva jo uvek se tiskaju po pozoritima, na konjskim trkama i u kockarnicama. Svuda prevladava najvee ushienje, a as probe brzo se zavrava i svaki sluaj ubrzo e biti odluen za venost. Sotona vidi da je njegovo vreme kratko. On je pokrenuo sve svoje snage kako bi ljude prevario, zaveo, zadrao u svojoj slubi i zanio, dok se dan probe ne zavri i vrata milosti zauvek ne zatvore. Rei opomene naega Gospoda s Maslinske gore sveano dopiru kroz sve vekove do nas danas: Ali se uvajte da kako vaa srca ne oteaju deranjem i pijanstvom i brigama ovoga sveta, i da vam ovaj dan ne doe iznenada. Straite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili utei od svega to e se zbiti, i stati pred sinom oveijim.
P o g l a v l j e 70. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 25,31-46. JEDNOME OD OVE MOJE NAJMANJE BRAE A kad doe sin oveij u slavi svojoj i svi sveti aneli s njime, onda e sesti na prestolu slave svoje. I sabrae se pred njim svi narodi i razluie ih izmeu sebe. Ovako je Hristos na Maslinskoj gori svojim uenicima opisao prizor velikog sudnjeg dana. Istaknuo je da e se odluka ovog suda doneti na osnovi jedne pojedinosti. Kad se narodi budu okupili pred Njim postojae samo dve grupe ljudi, a njihova vena sudbina bie odreena onim to su uinili ili zanemarili da uine za Njega u linosti siromanih i napaenih. Toga dana Hristos nee prikazati ljudima veliko delo koje je On uinio za njih dajui svoj ivot za njihovo otkupljenje. Prikazae delo koje su oni verno obavili za Njega. Onima koje je postavio sebi s desne strane rei e: Hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postajanja sveta. Jer ogladnjeh, i daste mi da jedem; oednjeh, i napojiste me; gost bijah, i primiste me; go bijah, i odenuste me; bolestan bijah, i primiste me; u tamnici bijah, i dooste k meni. Meutim, oni koje Isus pohvaljuje ne znaju da su sluili Njemu. Na njihova pitanja puna dvojbe On ovako odgovara: Kad uiniste jednome od ove moje najmanje brae, meni uiniste. Isus je rekao svojim uenicima da e na njih omrznuti svi ljudi, da e biti progonjeni i mueni. Mnogi e biti isterani iz svojih domova i preputeni siromatvu. Mnogi e biti baeni u zatvor. Svima koji naputaju
278
prijatelje ili svoj dom Njega radi, On je obeao stostruko vie u ovom ivotu. Sad je obeao poseban blagoslov svima koji e sluiti svojoj brai. U svima koji pate zbog Mog imena, kae Isus, treba da prepoznate Mene. Kao to biste posluili Meni, tako treba da posluite njima. To je dokaz da ste Moji uenici. Svi koji su roeni u nebeskoj porodici, u osobitom smislu braa su naega Gospoda. Hristova ljubav povezuje u zajednicu lanove Njegove porodice i gde god se ona pokae, otkriva se boansko srodstvo. Svaki koji ima ljubav od Boga je roen, i poznaje Boga. (***1. Jovanova 4,7) Oni koje Hristos pohvaljuje na sudu moda su malo poznavali teologiju, ali su gajili Njegova naela. Pod uticajem boanskog Duha bili su blagoslov ljudima oko sebe. ak i meu neznabocima ima onih koji su gajili duh ljubaznosti; pre no to su rei ivota doprle do njih, prijateljski su primili misionare i sluili im ak po cenu svog ivota. Meu neznabocima ima onih koji neznajui oboavaju Boga, onih koje svetlost nikada nije dosegla preko ljudskih orua. Oni nee propasti. Iako ne poznaju Boji pisani Zakon, uli su Njegov glas kako im govori u prirodi i inili ono to Zakon zahteva. Njihova dela potvruju da je Sveti Duh dirnuo njihova srca i Bog ih prepoznao kao svoju decu. Koliko e se iznenaditi i radovati najmanji meu narodima i meu neznabocima kad sa Spasiteljevih usana budu uli: Kad uiniste jednome od ove moje najmanje brae, meni uiniste. Meutim, Hristova ljubav ne obuhvata samo neku odreenu grupu ljudi. On se poistovjeuje sa svakim detetom ljudske porodice. Da bismo mogli postati lanovi nebeske porodice, On je postao lanom zemaljske porodice. On je Sin oveji i zato brat svakom Adamovom sinu i keri. Njegovi sledbenici se ne trebaju iskljuiti iz sveta koji propada oko njih. Oni su deo velikog mozaika ljudskog roda, i Nebo na njih gleda kao na brau grenicima, a isto tako i svetim ljudima. Hristova ljubav privija k sebi pale, zabludele i grene i svako delo ljubaznosti uinjeno da se podigne neka posrnula dua, svako delo milosra prihvata se kao da je uinjeno Njemu. Nebeski aneli poslani su da slue onima koji e naslediti spasenje. Sad jo ne znamo ko su oni, jo nije pokazano ko e pobediti i uestvovati u nasledstvu svetih u svetlosti, ali nebeski aneli prolaze svuda, duinom i irinom Zemlje, traei da utee alosne, da zatite one koji su u opasnosti, da pridobiju ljudska srca za Hrista. Oni nikog ne zanemaruju niti mimoilaze. Bog ne gleda ko je ko, ve se podjednako stara za sve due koje je stvorio. Kad otvorite vrata Hristovim predstavnicima koji su u nevolji i koji pate, primate dobrodolicom nevidljive anele. Pozivate drutvo nebeskih bia. Oni donose svetu atmosferu radosti i mira. Oni dolaze s hvalom na svojim usnama, a na Nebu se uje pesma koja joj odgovara. Svako delo milosra stvara muziku na Nebu. Otac na svom prestolu nesebine radnike ubraja u svoje najdragocenije blago. Oni s leve strane Hristu, oni koji su Ga zanemarili u linostima siromanih i onih koji pate, nisu bili svesni svoje krivice. Sotona ih je zaslepio; nisu shvatili to duguju svojoj brai. Bili su zaokupljeni sami sobom i nisu se brinuli za potrebe drugih. Bogatima je Bog dao bogatstvo da otklone i ublae patnje Njegove dece, ali vrlo esto oni su ravnoduni prema potrebama drugih. Oseaju se viim od svoje siromane brae. Oni se ne postavljaju u poloaj siromanoga. Ne shvataju iskuenja i borbe siromanih i raskonim crkvama, bogati se odvajaju od siromanih. Novac koji je Bog dao da bi blagoslovio nevoljne troi se za pothranjivanje ponosa i sebinosti. Siromanima se svakodnevno uskrauje spoznaja koju bi trebali imati o nenoj Bojoj milosti, jer je On dao obilne darove da bi oni mogli biti podrano u svojim ivotnim potrebama. Prinueni su da osete siromatvo koje suava ivot, pa esto dolaze u iskuenje da postanu zavidljivi, ljubomorni i puni loih
279
nagaanja. Oni koji nisu trpeli pritisak oskudice, vrlo esto postupaju prema siromanima s omalovaavanjem i ine da se ovi oseaju jo jadnije. Meutim, Hristos sve to posmatra i kae da je bio gladan i edan, da je bio stranac, da je bio bolestan, da je bio u tamnici. Dok ste se vi gostili za svojom prepunom trpezom, Ja sam gladovao u krovinjari ili na pustoj ulici. Dok ste uivali u svom raskonom domu, Ja nisam imao gde glave zakloniti. Dok ste svoje ormare punili skupocenom odeom, Ja sam bio u sirotinji. Dok ste ili za svojim zadovoljstvima, Ja sam propadao u tamnici. Kad ste udelili malo hleba gladnim siromasima, kad ste dali neku iznoenu odeu da ih zatiti od ljute zime, da li ste se setili da dajete Gospodu slave? Svakog dana u vaem ivotu bio sam blizu vas u linosti ovih jadnika, ali Me niste traili. Niste eleli Moje drutvo. Ja vas ne poznajem. Mnogi smatraju velikom prednou posetu mestima iz Hristovog ivota na Zemlji, hodanje stazama kojima je On proao, posmatranje jezera kraj kojeg je voleo pouavati, kao i brda i dolina na kojima je esto poivao Njegov pogled. Ali mi ne moramo poi u Nazaret, Kapernaum ili Vitaniju, da bismo ili Isusovim stopama. Njegove stope nai emo kraj bolesnike postelje, u bednim krovinjarama, na prepunim ulicama velikog grada i na svakom mestu na kome se nalaze ljudska srca gladna utehe. Ii emo Njegovim stopama ako inimo ono to je On inio dok je bio na Zemlji. Svi mogu neto uiniti. Siromahe svagda imate sa sobom (***Jovan 12,8), rekao je Isus i niko ne bi trebao misliti da ne postoji mesto na kojem ne moe raditi za Njega. Milijuni ljudskih dua koji, sputani okovima neznanja i greha, nisu nikada uli o Hristovoj ljubavi prema njima, stoje na rubu propasti. Da smo mi na njihovom mestu, to bismo eleli da ono uine za nas? Imamo najsveaniju obavezu da uinimo za njih sve to je u naoj moi. Hristovo pravilo ivota, prema kome e svako od nas stajati ili pasti na sudu, glasi: Sve dakle to hoete da ine vama ljudi, inite i vi njima. (***Matej 7,12) Spasitelj je dao svoj dragoceni ivot da bi osnovao crkvu koja e da bude sposobna da brine o alosnim duama koje su u iskuenju. Zajednica vernih moe da bude siromana, neobrazovana i nepoznata, ali u Hristu oni mogu obavljati rad u domu, susedstvu, crkvi, pa ak i u drugim krajevima, iji e rezultat da bude tako dalekosean kao venost. Zato to se ovaj rad zanemaruje, mnotvo mladih uenika nikada ne napreduje dalje od puke abecede hrianskog iskustva. Svetlost koja je plamtela u njihovom srcu dok im je Isus govorio Oprataju ti se gresi tvoji mogli su sauvati pomaui onima koji su se nalazili u nevolji. Neumorna snaga koja je tako esto izvor opasnosti za mlade, moe se usmeriti kanalima kroz koje bi potekla u reci blagoslova. Ja bi bilo zaboravljeno u ozbiljnom radu za dobro drugih. Veliki Pastir sluie onima koji slue drugima. Oni e piti od reke ivota i ugasie e. Nee teiti za uzbudljivim zabavama ili nekom promenom u svom ivotu. Najvaniji predmet njihovog zanimanja bie kako da spasu due koje se nalaze pred propau. Njihovi odnosi s drutvom bie korisni. Otkupiteljeva ljubav privui e i ujediniti srca. Kad shvatimo da smo Boji saradnici, Njegova obeanja neemo ravnoduno objavljivati. Ona e goreti u naim srcima i raspaliti se na naim usnama. Kad je bio pozvan da slui neukom, nediscipliniranom i buntovnom narodu, Bog je Mojsiju dao obeanje: Moje e lice ii napred, i dau ti odmor. Rekao je i: Ja u biti s tobom. (***2. Mojsijeva 33,14;3,12) Ovo je obeanje svima koji umesto Hrista rade za siromane i napaene ljude, Ljubav prema oveku je zemaljski izraz ljubavi prema Bogu. Kralj slave postao je jedno s nama da bi nam usadio ovu ljubav, da bi nas uinio decom jedne porodice. Kad se ispune Njegove oprotajne rei Da imate ljubav meu sobom, kao to ja imadoh ljubav k vama (***Jovan 15,12) kad budemo voleli ovaj
280
svet kao to ga je On voleo, tada je ostvarena Njegova misija za nas. Pripremljeni smo za Nebo; jer imamo Nebo u svom srcu. Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoe da pogube, nemoj se ustegnuti od njih. Ako li ree: gle, nismo znali za to; ne e li razumet onaj koji ispituje srca, i koji uva duu tvoju ne e li doznati i platiti svakome po delima njegovim? (***Prie 24,11.12) U veliki dan suda, one koji nisu radili za Hrista, koji su ili kroz ivot mislei na sebe, brinui se o sebi, Sudac cele Zemlje postavie zajedno s onima koji ine zlo. Njima e se izrei ista osuda. Svakoj dui neto je povereno. Od svakoga e Veliki Pastir zahtevati: Gde je stado to ti je predano, stado slave tvoje? I ta e rei kad te pohodi? (***Jeremija 13,20.21) P o g l a v l j e 71. Ova glava zasnovana je na ***Luki 22,718,24; ***Jovanu 13,117. SLUGA SLUGAMA U gornjoj sobi jedne kue u Jerusalimu Hristos je sa svojim uenicima sedeo za stolom. Sakupili su se da svetkuju Pashu. Spasitelj je eleo s dvanaestoricom proslaviti ovaj praznik. Znao je da je doao Njegov as; On sam bio je pravo pashalno jagnje i na dan kad se jela Pasha trebao je biti rtvovan. Uskoro je trebao ispiti au gneva, primiti poslednje krtenje patnjama. Meutim, preostalo Mu je jo nekoliko mirnih sati, i njih je trebalo provesti za dobrobit svojih voljenih uenika. Celokupan Hristov ivot bio je ivot nesebine slube. Ne da mu slue, nego da slui (***Matej 20,28) bila je pouka svakog Njegovog dela. Ali uenici jo nisu nauili ovu pouku. Na ovoj poslednjoj pashalnoj veeri Isus je ponovio svoje uenje slikovitim prikazom koji ga je zauvek utisnuo u njihove umove i srca. Razgovori izmeu Isusa i Njegovih uenika obino su bili vreme tihe radosti koje su svi oni vrlo cenili. Pashalne veeri bile su prizori osobite vrednosti; ali ovom prilikom Isus je bio potiten. Njegovo srce pritiskivao je teret i senka je poivala na Njegovom licu. Kad se sastao s uenicima u gornjoj sobi, primetili su da neto teko pritiska Njegovu duu, pa iako nisu znali razlog, saoseali su u Njegovoj boli. Kad su se okupili oko stola, tunim glasom je rekao: Vrlo sam eleo da ovaj vazam jedem s vama pre nego postradam; jer vam kaem da je odsele neu jesti dok se ne svri u carstvu Boijemu. I uzevi au dade hvalu, i ree: uzmite je i razdelite meu sobom; jer vam kaem da neu piti od roda vinogradskoga dok ne doe carstvo Boije. Hristos je znao da je dolo vreme da pree iz ovog sveta Ocu. Kako je voleo svoje koji su bili na svetu, voleo ih je do kraja. Sad se nalazio u senci krsta i bol je titala Njegov srce. Znao je da e biti naputen u trenutku izdaje. Znao je da e biti ubijen u najveem ponienju, onako kako se ubijaju zloinci. Znao je za nezahvalnost i surovost onih koje je doao spasiti. Znao je veliinu rtve koju mora podneti i kako e za mnoge biti uzaludna. Znajui sve to mu predstoji, prirodno je mogao da bude savladan milju o svom ponienju i patnji. Ali posmatrao je dvanaestoricu, koji su bili s Njim kao Njegovi najroeniji i koji e nakon Njegovog poniavanja, alosti i bolnog iskustva da budu ostavljeni da se sami bore u svetu. Njegove misli o linim patnjama bile su uvek povezane s Njegovim uenicima. Nije mislio na sebe. U Njegovim mislima briga za njih bila je najvanija. Isus je imao puno toga rei ove poslednje veeri koju je provodio sa svojim uenicima. Da su bili spremni primiti ono to im je On eleo dati, bili su sauvano od boli koja je razdirala srce, od razoaranja i neverstva. Meutim, Isus je video da oni ne mogu podneti ono to im je trebao kazati. Dok je posmatrao njihova lica, rei opomene i utehe zadrale su se na Njegovim usnama. Trenuci su prolazili u tiini.
281
Izgledalo je kao da Isus neto oekuje. Uenicima je bilo neprijatno. Sauee i nenost pokrenuti Hristovom boli kao da su iezli. Njegove rei pune tuge, koje su otkrivale Njegove patnje, ostale su nezapaene. Pogledi koje su upuivali jedni drugima otkrivali su ljubomoru i borbu za prvenstvo. A posta i prepiranje meu njima koji bi se drao meu njima da je najvei. Ovo prepiranje, nastavljeno i u Hristovom prisustvu, oalostilo Ga je i ranilo. Uenici su se drali svoje omiljene zamisli da e Isus uspostaviti svoju vlast i zauzeti poloaj na Davidovom prestolu. Svaki od njih jo uvek je u svom srcu eznuo za najviim prestolom, u tom carstvu. Procenili su sebe i druge i umesto da svoju brau smatraju dostojnijom sebe su stavljali na prvo mesto. Jakovljev i Jovanov zahtev da sednu s desne i leve strane Hristovog prestola kod ostalih je podstakao gnev. To to su se ova dva brata usudila traiti najvii poloaj toliko je uzbudilo ostalu desetoricu da im je zapretio rascep. Oseali su da se o njima pogreno rasuivalo, da se njihova vernost i darovi nisu dovoljno cenili. Juda je bio najotriji prema Jakovu i Jovanu. Kad su uenici uli u dvoranu za veeru, njihova srca bila su ispunjena oseajem uvreenosti. Juda se progurao do Hrista s leve strane, a Jovan je sedeo s desne. Ako je postojalo neko vie mesto, Juda je bio spreman da ga zauzme, a smatralo se da je to mesto kraj Hrista. A Juda je bio izdajnik. Pojavio se jo jedan razlog za raspravu. Na svetkovinama je bilo uobiajeno da sluga opere noge gostima, pa su i ovom prilikom za to bile izvrene pripreme. Krag, umivaonik i ubrus bili su spremni ua pranje nogu; kako nije bilo sluge, uenicima je palo u deo da to urade. Meutim, svaki uenik, poputajui povreenom ponosu, odluio je da ne izvri dunost sluge. Svi su izrazili hladnokrvni nemar, naoko nesvesni da bilo to moraju uiniti. Svojom utnjom odbacili su mogunost da se ponize. Kako da Hristos povede ove jadne due tamo gde Sotona nad njima nee izvojevati odluujuu pobedu? Kako im pokazato da ih samo zvanje uenika ne ini uenicima ili osigurava mesto u Njegovom carstvu? Kako im pokazati da se stvarna veliina ogleda u slubi ljubavi i pravoj poniznosti? Kako zapaliti ljubav u njihovim srcima i pripremiti ih da shvate ono to im je eleo kazati? Uenici nisu uinili nikakav pokret da poslue jedan drugome. Isus je ekao neko vreme da vidi to e oni uiniti. Tada je On, boanski Uitelj, ustao od stola. Odlaui gornju haljinu koja bi Mu smetala, uzeo je ubrus i zapregao se. Iznenaeni uenici posmatrali su sve to i u tiini ekali da vide to e uslediti. Potom usu vodu u umivaonicu, i poe prati noge uenicima i otirati ubrusom kojim bee zapregnut. Ovaj postupak otvorio je oi uenicima. Gorki stid i ponienje ispunili su im srce. Razumeli su neizgovoreni ukor i sebe sagledali u sasvim novom svetlu. Tako je Hristos izrazi svoju ljubav prema svojim uenicima. Njihov sebian duh nanosio Mu je bol, ali nije se upustio ni u kakvu raspravu s njima o ovoj njihovoj tekoi. Umesto toga dao im je primer koji oni nikada nee zaboraviti. Njegova ljubav prema njima nije se lako mogla pomutiti ili ugasiti. Znao je da Mu je Otac svestan svoje boanske prirode, ali ostavio je svoju carsku krunu i vladarsku odeu i uzeo oblije sluge. Jedno od poslednjih dela Njegovog ivota na Zemlji bilo je da se zapregne kao sluga i izvri dunost sluge. Pre Pashe Juda se po drugi put sastao sa svetenicima i knjievnicima i zakljuio sporazum da im preda Isusa u ruke. Ipak se pomeao nakon toga s uenicima kao da je sasvim nevin i zainteresiran oko pripreme za praznik. Uenici nisu nita znali o Judonoj nameri. Jedino je Isus mogao da proita njegovu tajnu. Ipak nije ga razotkrio. Isus je eznuo za njegovom duom. Za njim je oseao isti teret kao i za Jerusalimom kad je plakao nad ovim gradom osuenim na unitenje. Njegov srce je vapilo: Kako da te dam? Silu te ljubavi osetio je i Juda. Dok su Spasiteljeve ruke prale te prljave noge i dok ih je otirao ubrusom, Judino srce bilo je proeto podsticanje da sada prizna svoj greh. Ali on se nije eleo poniziti. Njegovo srce otvrdnulo je za pokajanje i stare pobude otklonjene za trenutak, ponovo su zagospodarile njime. Juda se sada vreao zbog
282
Hristovog ina pranja nogu uenicima. Ako se Isus moe tako poniziti, mislio je, onda On ne moe bit car Izrailjev. Sve nade u svetovne poasti u zemaljskom carstvu bile su unitene. Juda je bio uveren da ne moe nita dobiti ako sledi Hrista. Budui da je video kako, po njegovom miljenju, Isus sam sebe potcenjuje, bio je odluan u svojoj nameri da Ga se odrekne i prizna da je prevaren. Opsednut zlim duhom odluio je da izvri delo koje je prihvatio, da izda svog Gospoda. Birajui poloaj za stolom, Juda je pokuao zauzeti prvo mesto, pa je Hristos kao sluga prvo usluio njega. Jovan, prema kome je Juda oseao tako punogorine, bio je ostavljen da bude poslednji. Ali, Jovan to nije smatrao ni ukotom ni poniavanje. Uenici su bili vrlo dirnuti dok su posmatrali Hristovo delo. Kad je doao red na Petra, zaueno je uzviknuo: Gospode! zar ti moje noge da opere? Hristova poniznost slomila mu je srce. Obuzeo ga je stid na misao to ovu slubu ne obavlja neko od uenika. to ja inim, rekao je Hristos, ti sad ne zna, ali e posle doznati. Petar nije mogao podneti da vidi samog Gospoda. za koga je verovao da je Boji Sin, kako obavlja dunost sluge. Svom duom pobunio se protiv takvog poniavanja. Nije shvatio da je Hristos zato doao na svet. Odluno je uzviknuo: Nikad ti ne e oprati mojih nogu. Hristos je ozbiljno odgovorio Petru: Ako te ne operem nema dela sa mnom. in koji je Petar odbio bio je vrsta uzvienijeg ienja. Hristos je doao da opere srce od mrlje greha. Time to nije hteo dopustiti Hristu da opere njegove noge, Petar je odbacio uzvienije oienje koje je bilo obuhvaeno niim. On je, ustvari, odbacio svoga Gospoda. Za Uitelja nije ponienje ako Mu dozvolimo da nas oisti. Prava poniznost znai sa zahvalnim srcem primiti sve to se ini za nas i ozbiljno raditi za Hrista. Na rei: Ako te ne operem nema dela sa mnom, Petar se odrekao svoje gordosti i samovolje. Nije mogao podneti pomisao o odvajanju od Hrista; to bi za njega znailo smrt. Ne samo noge moje, rekao je, nego i ruke i glavu. Isus mu ree: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav ist. Ove rei znae vie od telesne istoe. Hristos jo uvek govori o uzvienijem oienju koje je slikovito prikazano niim. Onaj koji dolazi s kupanja ist je, ali noge u sandalama brzo se zaprae, pa ih je potrebno ponovo oprati. Tako su Petar i njegova braa bili oprani u velikom izvoru otvorenom za greh i neistou. Hristos ih je priznavao za svoje. Meutim, iskuenje ih je navelo na zlo i njima je jo uvek bila potrebna Njegova milost koja oiava. Kad se Isus zapregao ubrusom da opere prainu s njihovih nogu, On je eleo da tim istim inom iz njihovih srca opere neslogu, ljubomoru i gordost. To je nosilo puno dublje znaenje nego samo pranje njihovih pranjavih nogu. S duhom koji su tada posedovali nijedan od njih nije bio spreman za zajednicu s Hristom. Dokle god nisu dovedeni u stanje poniznosti i ljubavi nisu bili spremni da uestvuju u pashalnoj veeri ili uzmu udela u slubi za spomen koju je Isus upravo nameravao uspostaviti. Njihova srca moraju se oistiti. Gordost i samoljublje stvaraju razmirice i mrnju; ali Isus je sve to oprao perui im noge. Dolo je do promene oseaja. Posmatrajui ih Isus je mogao kazati: Vi ste isti. Sad je postojalo jedinstvo srca i meusobna ljubav. Postali su krotki i spremni za prihvatanje pouka. Osim Jude, svi su bili spremni da ustupe drugome najvie mesto. Sad sa pokornim i zahvalnim srcem mogli su primiti Hristove rei. Kao Petar i njegova braa, i mi smo oprani u Hristovoj krvi, pa ipak esto u dodiru sa zlom isto srce se uprlja. Mi moramo doi Hristu i primiti Njegovu milost koja oiava. Petar se ustezao da svoje pranjave noge prepusti dodiru svog Gospoda i Uitelja; koliko esto mi dovodimo svoja grena, prljava srca u dodir s Hristovim srcem! Koliko Ga aloste nae zle udi, naa tatina i naa gordost! Pa ipak, moramo Mu doneti sve nae slabosti i neistou. On jedini moe oprati i oistiti. Mi nismo spremni za zajednicu s Njim ako nismo oieni Njegovim uspenim delovanjem.
283
Isus je rekao svojim uenicima: Vi ste isti, ali ne svi. On je oprao Judine noge, ali Mu se srce nije pokorilo. Ono nije bilo oieno. Juda se nije potinio Hristu. Kad je oprao noge uenicima, Hristos je uzeo svoju haljinu, ponovo seo i rekao im: Znate li to ja uinih vama? Vi zovete mene uiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam. Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i uitelj, i vi ste duni jedan drugome prati noge. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako inite kao to ja vama uinih. Zaista, zaista vam kaem: nije sluga vei od gospodara svojega, niti je poslanik vei od onoga koji ga je poslao. Hristos je eleo da Njegovi uenici razumeju kako to to im je oprao noge nije nimalo umanjilo Njegovo dostojanstvo. Vi zovete mene uiteljem i Gospodom i pravo velite: jer jesam. Zato to je bio tako beskrajno uzvien, ovoj slubi je dao ast i znaaj. Niko nije bio tako uzdignut kao Hristos, pa se ipak spustio do najponiznije dunosti. Da Njegov narod ne bi bio zaveden sebinou koja prebiva u telesnom srcu i koja se jaa udovoljavanje, samome sebi, sam Hristos je dao primer poniznosti. Nije eleo prepustiti ovekovom staranju ovu vanu pouku. Pridavao joj je tako veliki znaaj, da je On lino, On koji je jednak Bogu, postupao kao sluga prema svojim uenicima. Dok su se raspravljali oko najvieg mesta, On pred kim treba da se savije svako koljeno, On kome aneli slave slue i to smatraju za ast, sagnuo se da opere noge onima koji su Ga zvali Gospodom. On je prao noge svom izdajniku. U svom ivotu i poukama Hristos je dao savreni primer nesebine slube koja ima svoje poreklo u Bogu. Bog ne ivi za sebe. Stvaranjem sveta i odravanjem onoga to je stvorio, On stalno slui drugima. On zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima. (***Matej 5,45) Ovaj ideal sluenja Bog je poverio svom Sinu. Isusu je bilo dato da stoji na elu ljudskog roda, da bi svojim primerom mogao pouiti to znai sluiti. Njegov celokupan ivot bio je potinjen zakonu slube. On je sluio svima, pomagao svima. Tako je ivotom ostvario Boji zakon, i svojim primerom pokazao kako da Ga posluamo. Isus se stalno trudio da uspostavi ovo naelo meu svojim uenicima. kad su Jakov i Jovan zatraili prvenstvo rekao je: Koji hoe da bude vei meu vama, da vam slui. (***Matej 20,26) U mom carstvu naelo prvenstva i premoi nema mesta. Poniznost je jedina prava veliina. jedina razlika ogleda se u posveenosti slubi drugima. Sada, poto je oprao noge uenicima, rekao je: Ja vam dadoh ugled da i vi tako inite kao to ja vama uinih. Ovim reima Hristos nije naloio samo pokazivanje gostoljubivosti. To je znailo znatno vie od samog pranja nogu gostima koji su se uprljali prainom na putovanju. Hristos je ovde uspostavio jednu versku slubu. Delom naeg Gospoda ovaj sveani in poniznosti uinjen je posveenim obredom. Uenici treba da ga potuju, da bi uvek mogli drati na umu Njegove pouke o poniznosti i slubi. Ovaj obred je priprema koju je Hristos odredio za slubu Svete veere. Dokle god se gaji gordost, neprijateljstvo i borba za prvenstvo, srce ne moe stupiti u zajednicu u zajednicu sa Hristom. Nismo spremni da uzmemo zajedniko uee u Njegovom telu i Njegovoj krvi. Zato je Hristos odredio da se prvo potuje uspomena na Njegovu poniznost. Dok pristupaju ovom obredu, Boja deca se trebaju seati rei Gospoda i slave: Znate li to ja uinih vama? Vi zovete mene uiteljem i Gospodom: i pravo velite: jer jesam. Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i uitelj, i vi ste duni jedan drugome prati noge. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako inite kao to ja vama uinih. Zaista vam kaem: nije sluga vei od gospodara svojega, niti je poslanik vei od onoga koji ga je poslao. Kad ovo znate, blago vama ako ga izvrujete. U oveku postoji sklonost da sebe ceni vie od svog brata, da radi za sebe, da trai najvie mesto; ovo esto raa predrasude i gorinu duha. Obred koji
284
prethodi Gospodnjoj veeri treba ukloniti ove nesporazume, osloboditi oveka njegove sebinosti, skinuti ga sa tula njegovog samouzvienja do poniznosti srca koja e ga povesti da slui svome bratu. Sveti Posmatra s Neba prisutan je na ovoj sveanosti i ini je trenutkom za ispitivanje due, za osvedoenje o grehu i za blaenu sigurnost da su gresi oproteni. Hristos se tu nalazi u punini svoje milosti da izmeni tok misli koje su tekle sebinim kanalima. Duh Sveti oivljava osetljivost onih koji slede primer svoga Gospoda. Kad se seamo Spasiteljeve poniznosti, misao se nastavlja na misao: javlja se ceo niz uspomena, uspomene na Boju veliku dobrotu i ljubav i na nenost zemaljskih prijatelja. U misli nam dolaze zaboravljeni blagoslovi, zloupotrebljena milost, omalovaene milosti. Otkrivaju se koreni gorine koju su uguili dragocenu biljku ljubavi. Seamo se mana karaktera, zapostavljanja dunosti, nezahvalnosti prema Bogu, hladnoe prema brai. Greh se vidi u svetlosti u kojoj ga Bog posmatra. Nae misli nisu misli samodopodanja, ve otre samoosude i poniznosti. Um je osnaen da porui svaku prepreku koja je izazvala razdvajanje. Odagnane su zle misli i lo govor. Gresi se priznaju, oproteni su. Hristova milost koja pokorava ulazi u duu, a Hristova ljubav spaja srca u blagoslovljeno jedinstvo. Kad se ovako ui pouka o slubi pripreme, budi se elja za uzvienijim duhovnim ivotom. Boanski Svedok dogovorie na ovu elju. Dua e biti uzdignuta. Mi moemo uestvovati u Svetoj veeri sa sveu da su nam gresi oproteni. Sunce Hristove pravde ispunie sve odaje uma i hrama due. Posmatraemo jagnje Boije koje uze na se greh sveta. (***Jovan 1,29) Onima koji prihvataju duh ove slube, ona nikada ne moe postati samo sveanim obredom. Njena stalna pouka bie: Iz ljubavi sluite jedan drugome. (***Galatima 5,13) Time to je oprao noge svojim uenicima, Hristos je pokazao da bi izvrio svaku slubu, ma koliko bila skromna, koja bi ih uinila naslednicima s Njim u venom bogatstvu nebeskog blaga. Njegovi uenici, vrei isto obred, sveano se zavetuju da na isti nain slue svojoj brai. Kad god se ovaj obred pravilno ispunjava, Boja deca dolaze u svetu vezu, da bi pomogli i blagoslovili jedni druge. Zavetuju se da e ivot posvetiti nesebinoj slubi, ali ne samo jedan za drugoga. Njihovo polje rada je isto tako prostrano kao to je bilo i polje rada njihovog Uitelja. Svet je pun onih kojima je potrebna naa sluba. Siromani, bespomoni, nenaueni nalaze se na svakom koraku. Oni koji su imali zajednicu sa Hristom u gornjoj sobi krenue da slue kao to je i On sluio. Isus, kome su svi sluili, doao je da bude sluga svima. Poto je sluio svima, Njemu e opet svi sluiti i svi e Ga slaviti. Oni koji e uzeti udela u Njegovim boanskim osobinama, s Njim deliti radost to vide iskupljene due, moraju slediti Njegov primer nesebine slube. Sve ovo sadravale su Isusove rei: Ja vam dadoh ugled da i vi tako inite kao to ja vama uinih. To je bio cilj slube koju je zasnovao. Rekao je: Kad ovo znate, ako znate svrhu ovih pouka, blago vama ako ga izvrujete.
P o g l a v l j e 72. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 26,2020; ***Marku 14,1725; ***Luki 22, 1423; ***Jovanu 13,1830. MENI ZA SPOMEN Gospod Isus onu no u koju bivae predan uze hleb, i zahvalivi prelomi i ree: uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi; ovo je aa novi zavet u mojoj krvi; ovo inite, kadgod pijete, meni za spomen. Jer kadgod jedete ovaj hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne doe. (***1. Korinanima 11,2326)
285
Hristos je stajao na prelazu izmeu dve epohe i njihova dva velika praznika. On, Boje Jagnje bez mane, uskoro je trebao sebe prineti kao rtvu za greh, da bi tako uinio kraj sistemu simbola i obreda koji su etiri hiljade godina najavljivali Njegovu smrt. Dok je jeo Pashu sa svojim uenicima, utvrdio je umesto nje obred koji je trebao postati uspomenom na Njegovu veliku rtvu. Jevrejski narodni praznik trebao je zauvek izgubiti vanost. Obred koji je Hristos zasnovao Njegovi sledbenici su trebali svetkovati u svim zemljama i kroz sve vekove. Pasha je uspostavljena kao seanje na osloboenje Izrailja iz egipatskog ropstva. Bog je zapovedio da se istorija iz godine u godinu ponavlja, da bi deca pitala o znaenju ove ustanove. Tako se velianstveno osloboenje trebalo ouvati sveim u mislima svih Ustanova Gospodnje veere dana je kao seanje na veliko osloboenje izvreno Hristovom smrti. Ovu ustanovu treba svetkovati sve dok On ne bude drugi put doao, u sili i slavi. Ovo sredstvo pomae nam da se uvek seamo ovog velikog dela. U vreme svog osloboenja iz Egipta, deca Izrailjeva jela su pashalnu veeru stojei, opasanih bedara i sa tapom u ruci, spremni za put. Nain na koji su svetkovali ovu ustanovu bio je u skladu sa njihovim stanjem; upravo su se pripremali za svoj izlazak iz Egipta, stojei pred munim i tekim putovanjem kroz pustinju. Ali u Hristov vreme stanje se izmenilo. Sad nisu morali izai iz neke strane zemlje, ve su nastanjivali svoju zemlju. U skladu s odmorom koji im je dan, narod je u poluleeem poloaju uestvovao u pashalnoj veeri. Prostirke su bile postavljene oko stola i gosti su se smetali na njima, oslanjajui se na levu ruku, dok im je desna ruka bila slobodna da slue pre jelu. U tom poloaju gost je mogao nasloniti svoju glavu na grudi onoga koji je bio do njega. A noge, koje su se nalazile na spoljanjoj strani leaja, mogao je prati ovek koji je iao izvan kruga. Hristos je jo uvek za stolom na kome je postavljena pashalna veera. Pred njime se nalaze beskvasni hlebovi. Na stolu stoji i pashalno neprovrelo vino. Ovim znamenjem Hristos prikazuje svoju istu rtvu. Nita to je iskvareno vrenjem, simbolom greha i smrt, ne moe predstavljati bezazleno i preisto jagnje. (***1. Petrova 1,19) I kad jeahu, uze Isus hleb i blagoslovivi prelomi ga, i davae uenicima, i ree: uzmite, jedite; ovo je telo moje. I uze au i davi hvalu dade im govorei: pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja novoga zaveta koja e se proliti za mnoge radi otputenja greha. Kaem vam pak da neu od sad piti od ovoga roda vinogradskoga do onog dana kad u piti s vama novoga u carstvu oca svojega. Izdajnik Juda uestvovao je u obredu Svete veere. On je primio od Isusa znamenje Njegovog slomljenog tela i Njegove prolivene krvi. uo je rei: Ovo inite meni za spomen. Sedei u samome prisusutvu Bojeg Jagnjeta izdajnik je premiljao o svojim mranim ciljevima i gajio svoje zlokobne i osvetoljubive misli. Prilikom pranja nogu Hristos je uverljivo dokazao da poznaje Judin karakter. Niste svi isti (***Jovan 13,11), rekao je On. Ove rei uverile su lanog uenika da je Hristos prozreo njegovu tajnu nameru. Sad je Hristos govorio mnogo otvorenije. Dok su sedeli za stolom, rekao je, posmatrajui svoje uenike: Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izbrah; nego da se zbude pismo: koji sa mnom hleb jede podie petu svoju na me. ak i sada uenici nisu posumnjali na Judu. Meutim, zapazili su Hristovu duboku alost, Oblak se nadvio nad sve, kao predoseaj strane nesree iju prirodu nisu razumevali. Dok su u tiini jeli, Isus je rekao: Zaista vam kaem, jedan izmeu vas izdae me. Ove rei izazvale su zaprepatenje i uas. Nisu mogli shvatiti da bilo ko izmeu njih moe izdajniki postupiti prema boanskom Uitelju: zbog ega bi Ga mogli izdati? I kome? U ijem srcu bi se mogao roditi takav plan? Svakako, niko izmeu omiljene dvanaestorice koji su sluajui Njegove pouke uivali prednost nad svim ostalima, koji su delili Njegovu
286
velianstvenu ljubav i prema kojima je pokazivao toliko puno obzira time to ih je doveo u tako prisnu zajednicu sa sobom! Kad su shvatili znaenje Njegovih rei setili se kako su istinite bile Njegove izjave, obuzeo ih je strah i nepoverenje prema sebi samima. Poeli su ispitivati svoja srca da vide ne uva li se u njemu neka misao protiv Uitelja. S bolom jedan za drugim pitali su: Da nisam ja, Gospode? Ali Juda je sedeo utei. Vrlo uznemireni Jovan je na kraju upitao: Gospode! ko je to? Isus je odgovorio: Koji umoi sa mnom ruku u zdelu onaj e me izdati. Sin oveij izda sina oveijega; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj ovek. Uenici su paljivo ispitivali lice jedan drugome dok su pitali: Da nisam ja, Gospode? Judina utljivost sad je privukla sve poglede. U zabuni izazvanoj pitanjima i izrazima uenja, Juda nije uo odgovor na Jovanovo pitanje. Meutim, da bi izbegao ispitivake poglede uenika, upitao je kao i oni: Da nisam ja, Gospode? Isus je ozbiljno odgovorio: Ti kaza. Iznenaen i zbunjen zato to je otkrivena njegova namera, Juda je ustao i brzo napustio prostoriju. Onda mu ree Isus: ta ini ini bre A on uzevi zalogaj odmah izie; a bee no. Za izdajnika je bila no kad se okrenuo od Hrista i zaputio u tamu. Sve do ovog koraka, Juda nije preao granicu mogunosti da se pokaje. Ali kad je napustio svoga Gospoda i svoje prijatelje uenike, pala je konana odluka. Preao je graninu crtu. udesno je bilo Isusovo strpljenje u postupanju prema ovoj dui koja se nalazila u iskuenju. Nije propustio da uini sve to se moglo uiniti za Judino spasenje. Iako je ve dva puta obeao da izda svoga Gospoda, Isus mu je jo uvek pruao priliku za pokajanje. itajui tajne namere izdajnikovog srca, Hristos je pruio Judi konaan, uverljiv dokaz o svom boanstvu. To je lanom ueniku bio poslednji poziv na pokajanje. Nijedan poziv koji je boansko-ljudsko Hristovo srce moglo uputiti nije uskraen. Valovi milosti, koji su se odbijali o tvrdokornu oholost, vraali su se kao snanija plima ljubavi koja pobeuje. Iako iznenaen i uplaen otkriem svoje krivice, Juda je postao jo odluniji. Sa Svete veere izaao je da izvri svoje delo izdaje. Izgovarajui prokletstvo nad Judom, Hristos je pokazao ljubav prema svojim uenicima. Na taj nain pruio im je vrhunski dokaz svog mesijanstva. Sad vam kaem pre nego se zbude, rekao je, da, kad se zbude, verujte da sam ja. Da je Isus utio i da je pokazivao da ne zna ono to e doi na Njega, uenici bi mogli pomisliti da njihov Uitelj ne poseduje boansko predznanje, da je bio iznenaen i tako predan u ruke ubilaki nastrojenoj svetini. Godinu dana ranije, Isus je rekao uenicima da je izabrao dvanaestoricu, ali da je jedan avo. Sad su Njegove rei upuene Judi pokazale da je njegova izdaja potpuno poznata Uitelju, a imale su cilj da ojaaju veru Hristovih pravih sledbenika u vreme Njegovog ponienja. Kad Juda bude doiveo svoj strani kraj, oni e se setiti prokletstva koje je Isus izrekao nad izdajnikom. Spasitelj je imao jo jedan cilj. Svoju slubu nije uskratio onome za koga je znao da je izdajnik. Uenici nisu mogli razumeti Njegove rei koje je izgovorio prilikom pranja nogu: Niste svi isti, ak ni onda kad je za stolom izjavio: Koji sa mnom hleb jede podie petu svoju na me. (***Jovan 13,11.18) Ali, kasnije, kad je znaenje postalo jasno, imali su razlog da razmiljaju o Bojem strpljenju i milosti prema najveem greniku. Iako je od poetka znao za Judu, Isus mu je ipak oprao noge. I izdajnik je imao prednost da se sjedini sa Hristom uestvujui u Svetoj veeri. Strpljivi Spasitelj je podsticao grenika da Ga primi, da se pokaje i bude opran od prljavtine greha. To je primer i za nas. Kad pretpostavimo da je neko u zabludi ili grehu, ne smemo se odvojiti od njega. Nikakvim bezbrinim odvajanjem ne smemo ga prepustiti kao plen iskuenju ili ga gurnuti na Sotonino bojno polje. To nije Hristova metoda. On je uenicima oprao noge zato to su bili u zabludi i greni i svi osim jednoga od dvanaestorice tako su dovedeni do pokajanja.
287
Hristov primer zabranjuje iskljuivanje iz Gospodnje veere. Javni greh, istina, iskljuuje krivca. To Sveti Duh jasno ui (***1. Korinanima 5,11). Ali osim ovoga niko ne sme izricati sud. Bog nije prepustio ljudima da odlue ko e uestvovati u ovakvim prilikama. Jer ko moe da ita srca? ko moe razluiti kukolj od ita? Ali ovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od ae da pije. Jer koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije au Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujui tela Gospodnjega. (***1. Korinanima 11,28.27.29) Kad se vernici skupe da odre ovaj obred, prisutni vesnici nevidljivi ljudskim oima. Mogue je da se na skupu nae i neki Juda, pa ako je tako, tu su i izaslanici kneza tame, jer oni prate sve koji ne prihvataju vodstvo Svetoga Duha. Nebeski aneli takoe su prisutni. Ovi nevidljivi posetioci prisutni su u svakoj takvoj prilici. U zajednicu mogu doi osobe koje u srcu ne slue istini i svetosti, ali koji moda ele uzeti uea u obredu. Njima to ne treba zabraniti. To su svedoci koji su bili prisutni kad je Isus oprao noge uenicima i Judi. Ovaj prizor ne posmatraju samo ljudske oi. Hristos je Svetim Duhom prisutan da stavi peat na svoj obred. On je tu da osvedoi i omeka srca. Nijedan pogled, nijedna skruena misao ne moe promaknuti Njegovoj panji. On eka onoga koji se kaje i koji je slomljena srca. Sve je spremno za prihvatanje takve due. On koji je oprao noge Judi ezne da opere svako srce od mrlja greha. Niko ne sme iskljuiti sebe od Svete veere zato to su moda prisutni oni koji nisu dostojni. Svaki uenik je pozvan da javno uzme udela i na taj nain posvedoi da prihvata Hrista kao linog Spasitelja. Na ovim sastancima koje je sam utvrdio, Hristos se sastaje sa svojim narodom i osnauje ga svojim prisustvom. U ovom obredu mogu sluiti nedostojna srca i ruke, ali Hristos je tu da slui svojoj deci. Svi oni koji dolaze verom usredsreenom na Njega dobie veliki blagoslov. Svi koji zanemaruju ovo vreme boanske prednosti, pretrpee gubitak. Za njih bi bile prikladne rei: Niste svi isti. Uzimajui sa svojim uenicima udela u hlebu i ai, Hristos se obavezao da e im biti Otkupitelj. Poverio im je novi zavet kojim svi oni koji ga prime postaju Boja deca i sunaslednici sa Hristom. Ovim zavetom svaki blagoslov koji Nebi moe pokloniti za ovaj ivot i ivot koji e doi pripadao je njima. Delo ovog zaveta moralo je da bude potvreno Hristovom krvlju. Obred Veere Gospodnje trebao je stalno podseati uenike na beskonanu rtvu koja je prinesena za svakoga od njih pojedinano kao lana pale ljudske porodice. Sluba Gospodnje veere ne treba da bude vreme tuge. To nije njen cilj. Kad se Gospodnji uenici okupe oko Njegovog stola, ne treba da se seaju i oplakuju svoje nedostatke. Oni se ne trebaju zadravati na svom prolom verskom iskustvu, bez obzira da li je ono bilo ohrabrujue ili ne. Isto tako ne treba da se seaju svojih meusobnih nesuglasica. Pripremna sluba otklonila je sve ovo. Samoispitivanje, ispovedanje greha, izmirenje nesuglasica, sve je to ostvareno. Sada dolaze da se sretnu sa Hristom. Oni ne treba da stoje u senci krsta, ve u Njegovoj spasonosnoj svetlosti. Oni treba da otvore duu sjajnim zracima Sunca pravde. Sa srcima oienim Hristovom dragocenom krvlju, potpuno svesni Njegovog prisustva, iako nevidljivog, treba da uju Njegove rei: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao to svet daje. (***Jovan 14,27) Na Gospod kae: Osvedoeni u svoj greh, opomenite se da sam umro za vas. Kad ste ugnjetavani, progonjeni i oaloeni Mene radi i evanelja, setite se moje ljubavi, koja je tako velika da sam za vas dao svoj ivot. Kad vam se dunosti ine neumoljivima i okrutnima, a vae tereti suvie teki, opomenite se da sam za vas podneo krst, ne marei za sramotu. Kad vam se srce stee od tekog iskuenja, setite se da va Otkupitelj ivi da bi posredovao za vas.
288
Sluba Gospodnje veere ukazuje na Hristov drugi dolazak. Ona je odreena da ovu nadu sauva ivom u mislima uenika. Kad god budu sakupljali da oive uspomenu na Njegovu smrt, seae se kako uze au i davi hvalu dade im govorei: pijte iz nje svi; jer ovo je krv moja novoga zaveta koja e se proliti za mnoge radi otputenja greha. Kaem vam da neu od sad piti od ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kad u piti s vama novoga u carstvu oca svojega. U svojim stradanjima nalazili su utehu, nadajui se ponovom dolasku svoga Gospoda. Neizrecivo draga misao im je bila: Kad god jedete ovaj hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju obznjanjujete, dokle ne doe. (***1. Korinanima 11,26) To nikada ne smemo zaboraviti. Isusova ljubav koja nas pokree svojom silom, treba da se ouvao sveom u nama. Hristos je zasnovao ovu slubu da bi naim oseajima govorila o Bojoj ljubavi koja se pokazala prema nama. Izmeu naih dua i Boga ne moe postojati zajednica osim kroz Hrista. Zajednica i ljubav izmeu brata i brata mora da bude utvrena i trajna pomou Hristove ljubavi. Samo Hristova smrt mogla je Njegovu ljubav uiniti delotvornom za nas. Jedino zahvaljujui Njegovoj smrti radosno moemo oekivati Njegov drugi dolazak. Njegova rtva je centar nae nade. Na njoj moramo uvrstiti svoju veru. Obredi koji podseaju na ponienje i patnje naeg Gospoda, vrlo esto prihvataju se samo kao formalnost. Oni su zasnovani s odreenim ciljem. Potrebno je da nai oseaji oive da bismo shvatili tajnu pobonosti. Prednost je svih da shvate, mnogo vie nego to sad shvataju Hristove patnje koje donose iskupljenje. Kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako isto treba da se podigne i Sin oveji, da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. (***Jovan 3,14.15) Moramo pogledati na golgotski krst, na kome je Spasitelj umro. Nae veno dobro zahteva da pokaemo veru u Hrista. Na Gospod je rekao: Ako ne jedete tela sina oveijega i ne pijete krvi njegove, neete imati ivota u sebi Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo pie. (***Jovan 6,5355) To je istina o naoj telesnoj prirodi. Hristovoj smrti dugujemo ak i svoj ovozemaljski ivot. Hleb koji jedemo otkupljen je Njegovim slomljenim telom. Voda koju pijemo kupljena je prolivenom krvlju. Nikada niko, svet ili grean, ne uzima svoju svakodnevnu hranu, ve se hrani Hristovim telom i krvlju. U svaki hleb utisnut je golgotski krst. On se ogleda u svakom izvoru vode. Hristos je istaknuo sve ovo uspostavljajui simbol svoje velike rtve. Svetlost koja blista iz slube Svete veere u gornjoj sobi posveuje hranu za na svakodnevni ivot. Obiteljska trpeza postaje Gospodnjim stolom, a svaki obrok obredom. Koliko su istinitije Hristove rei o naoj duhovnoj priprosi! On izjavljuje: Koji jede moje telo i pije moju krv ima ivot veni. Mi moemo iveti ivotom svetosti ako prihvatimo ivot koji je za nas rtvovan na Golgotskom krstu. Taj ivot primamo prihvatanjem Njegove rei, izvravanjem onoga to je On zapovedio. Tako postajemo jedno s Njim. Koji jede moje telo, kae On, i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu. Kao to me posla ivi otac, i ja ivim oca radi; i koji jede mene i on e iveti mene radi. (***Jovan 6,54.57) Ovi stihovi u posebnom smislu odnose se na Gospodnju veeru. Kad se vera udubljuje u veliku rtvu naega Gospoda, dua prima Hristov duhovni ivot. Takva e dua na svakoj Gospodnjoj veeri primiti duhovnu snagu. Ova sluba uspostavlja ivu vezu kojom je vernik povezan sa Hristom pa tako i sa Ocem. U posebnom smislu ona uspostavlja vezu izmeu zavisnih ljudskih bia i Boga. Dok primamo hleb i vino koji predstavljaju Hristovo slomljeno telo i prolivenu krv, pridruujemo se u mislima prizoru Svete veere u gornjoj sobi. Izgleda nam kao da prolazimo vrtom koji je posveen samrtnim mukama Onoga koji je poneo grehe sveta. Postajemo oevici borbe koja nam je donela pomirenje sa Bogom. Razapeti Hristos uzdie se meu nama. Gledajui raspetog Otkupitelja, bolje shvatamo veliinu i znaaj rtve koju je Velianstvo Neba podnelo za nas. Plan spasenja proslavlja se pred nama, a pomisao na Golgotu budi u naem srcu ive i svete
289
oseaje. Hvala Bogu i Jagnjetu bie u naem srcu i na naim usnama; gordost i sluenje svome ja ne moe napredovati u dui koja se ivo sea prizora s Golgote. Onaj koji posmatra Spasiteljevu neuporedivu ljubav, uzdii e se u mislima, oistiti srce i preobraziti karakter. Izai e da bude svetlost svetu, da iz njega delomino odsjajuje ova udesna ljubav. Ukoliko vie posmatramo Hristov krst, utoliko emo potpunije usvojiti jezik apostola koji je rekao: A ja Boe sauvaj da se im drugim hvalim osim krstem Gospoda naega Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svet, i ja svetu. (***Galatima 6,14) P o g l a v l j e 73. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 13,3138; 14. do 17. poglavlja DA SE NE PLAI SRCE VAE Gledajui svoje uenike s boanskom ljubavi i najnenijim saueem, Hristos je rekao: Sad se proslavi sin oveij, i Bog se proslavi u njemu. Juda je napustio gornju sobu, pa je Hristos ostao sam s jedanaestoricom. Pre no to je poeo govoriti o svom bliskom rastanku s njima, govorio je o velikom cilju svoje misije. Taj cilj stalno je imao pred sobom. Radovao se to e proslaviti Oevo ime svim svojim ponienjem i stradanjima. Na ovo je On najpre upravio misli svojih uenika. Zatim prisno im se obraajui izrazom Deice!, nastavio je, jo malo sam s vama; traiete me, i kao to rekoh idovima: kuda ja idem vi ne moete doi, i vama govorim sad. Uenici se nisu mogli radovati kad su ovo uli. Obuzeo ih je strah. Primicali su se oko Spasitelja. Njihov voa i Gospod, njihov voljeni Uitelj i Prijatelj, bio im je drai od samog ivota. U svim svojim tekoama, tugama i razoaranjima oekivali su pomo i utehu od Njega. Sad je trebao da ih ostavi same u njihovoj usamljenosti i zavisnosti. Mrane su bile slutnje koje su ispunjavale njihovo srce. Ali Spasitelj im je uputio rei pune nade. Znao je da e ih neprijatelj napadati, a Sotonino umee najuspenije je kod onih koji su pritisnuti tekoama. Zato ih je odvratio od onoga to se vidi na ono to se ne vidi. (***2. Korinanima 4,18) Skrenuo je njihove misli sa zemaljskog izgnanstva na nebeski dom. Da se ne plai srce vae, rekao je, verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su stanovi u kui oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet u doi, i uzeu vas k sebi da i vi budete gde sam ja. I kuda ja idem znate, i put znate. Zbog vas sam doao na ovaj svet. Ja radim za vas. Kad otidem, ja u jo uvek istrajno raditi za vas. Doao sam na ovaj svet da vam otkrijem sebe, da biste mogli verovati. Idem Ocu da bih s Njim saraivao za vas. Cilj Hristovog odlaka bio je suprotan onome ega su se uenici bojali. On nije znaio konani rastanak. Otiao je da im pripremi mesto, da bi mogao ponovo doi i uzeti ih k sebi. Dok im bude pripremao stanove, oni treba da izgrade karakter prema boanskom uzoru. Uenici su jo uvek bili zbunjeni. Toma, uvek muen sumnjama, rekao je: Gospode! ne znamo kuda ide; i kako moemo put znati? Isus mu ree: ja sam put i istina i ivot; niko ne e doi k ocu do kroza me. Kad biste mene znali onda biste znali i oca mojega; i odsele poznajete ga, i videste ga. Nema mnogo puteva koji vode u Nebo. Ne moe svako odabrati svoj put. Hristos kae: Ja sam put niko ne e doi k ocu do kroza me. Od prve evaneoske propovedi, kad je u Edemu objavljeno da e enino seme stati na glavu zmiji, Hristos je bio uzdignut kao put, istina i ivot. On je bio put kad je Adam iveo, kad je Abel prineo Bogu krv zaklanog jagnjeta koja je predstavljala krv Otkupitelja. Hristos je bio put spasenja patrijarsima i prorocima. On je jedini put kojim moemo doi Bogu.
290
Kad biste mene znali, rekao je Hristos, onda biste znali i oca mojega: i odsele poznajete ga, i videste ga. Ali uenici jo nisu razumeli. Gospode! pokai nam oca, uzviknuo je Filip, i bie nam dosta. Zauen njegovim slabim razumevanjem, Hristos je s bolnom iznenaenou upitao: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Zar je mogue da ne vidi Oca u delima koja ini preko mene? Zar ne veruje da sam doao da svedoim za Oca? Pa kako ti govori: pokai nam oca? Koji vide mene, vide oca. Hristos nije prestao da bude Bogom kad je postao ovekom. Iako se ponizio uzevi ljudsku prirodu, boanstvo Mu je jo uvek pripadalo. Samo Hristos moe ljudskom rodu predstaviti Oca, a uenici su imali tu prednost da ovo predstavljanje posmatraju vie od tri godine. Verujte meni da sam ja u ocu i otac u meni: ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima. Njihova vera mogla je sigurno poivati na dokazima pruenim u Hristovim delima, delima koja nijedan ovek sam od sebe nikada nije uinio niti e ikada moi uiniti. Hristovo delo svedoilo je o Njegovom boanstvu. Kroz Njega se otkrio Otac. Da su uenici verovali u ovu ivu vezu izmeu Oca i Sina, njihova vera ne bi klonula kad su videli Hristove patnje i smrt za spasenje sveta koji je ginuo. Hristos je eleo da ih povede iz njihove slabe vere u iskustvo koje bi stekli da su zaista shvatili ono to je On bio Bog u ljudskom telu. eleo je da uvide kako ih njihova vera mora dovesti do Boga i tu ih usidriti. S koliko ozbiljnosti i istrajnosti je na saoseajni Spasitelj eleo da pripremi svoje uenike za buru iskuenja koja e se uskoro sruiti na njih! eleo je da s Njim budu sakriveni u Bogu. Dok je izgovarao ove rei, s Hristovog lica blistala je Boja slava i svi prisutni oseali su sveto strahopotovanje dok su budno sluali Njegove rei. Njihova srca bila su jo snanije privuena Njemu, a kad su u veoj ljubavi bili privueni Hristu, bili su privueni i jedni drugima. Oseali su da je Nebo vrlo blizu, i da su im rei koje su sluali bile poruka njihovog nebeskog Oca. Zaista, zaista vam kaem, nastavio je Hristos, koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on e tvoriti. Spasitelj je duboko eleo da Njegovi uenici shvate razlog zbog kojeg je svoju boansku prirodu ujedinio s ljudskom. Doao je na svet da pokae Boju slavu, da bi se ovek njenom silom koja obnavlja mogao uzdignuti. Bog se otkrio u Njemu da bi se On mogao otkriti u njima. Isus nije otkrio nikakve osobine, niti pokazao silu koju ljudi ne bi mogli dosegnuti verom u Njega. Svi Njegovi sledbenici mogu imati Njegovu savrenu ljudsku prirodu ako se pokore Bogu kao to je i On to uinio. I vea e od ovih tvoriti; jer ja idem k oce svojemu. Hristos ovim nije hteo kazati da e rad uenika da bude uzvienijeg karaktera od Njegovog, ve da e da bude rairen na veem prostranstvu. Nije govorio samo o injenju uda, ve o svemu to e se dogaati pod delovanjem Svetoga Duha. Nakon Gospodnjeg vaznesenja uenici su shvatili ispunjenje Njegovog obeanja. Prizori Hristovog raspea, vaskrsenja i vaznesenja bili su za njih iva stvarnost. Videli su da su se proroanstva doslovno ispunila. Istraivali su Pismo i verom i sigurnou koje ranije nisu poznavali pratili su Njegovo uenje. Znali su da je boanski Uitelj bio sve ono to je tvrdio da jest. Dok su priali svoje iskustvo i veliali Boju ljubav, ljudska srca su bila omekana i savladana, i mnogi su poverovali u Isusa. Spasiteljevo obeanje uenicima obeanje je Njegovoj crkvi do kraja vremena. Bog nije zamislio da Njegov velianstveni nacrt o otkupljenju ljudi postigne samo neznatne rezultate. Svi koji e se posvetiti radu, ne uzdajui se u ono to sami mogu uiniti, ve u ono to Bog moe uiniti za njih i preko njih, sigurno e shvatiti ispunjenje Njegovog obeanja. I vea e od ovih tvoriti, izjavljuje On, jer ja idem k ocu svojemu. Do tada uenici nisu poznavali Spasiteljeve neograniene izvore pomoi i sile. Rekao im je: Doslije ne iskaste nita u ime moje. (***Jovan 16,24) objasnio je da je tajna njihovog uspeha pred Ocem da se moli
291
za njih. Molitvu poniznog molitelja On predstavlja kao svoju linu elju za tu duu. Svaka iskrena molitva uje se na Nebu. Moda nee teno da bude izraena; ali ako je od srca, uzdii e se do Svetita u kojem Isus slui, i On e je prineti Ocu savrenim reima, divnu i mirisnu od kada Njegovog vlastitog savrenstva. Staza iskrenosti i estitosti nije staza bez prepreka, ali zato u svakoj tekoi treba da vidimo poziv na molitvu. Ne postoji nijedno bie koje ima neku mo a da nije primilo od Boga, i da izvor iz koga ona potie nije dostupan i najslabijem ljudskom biu. I togod zaitete u oca u ime moje kae Isus, ono u vam uiniti, da se proslavi otac u sinu. I ako to zaitete u ime moje, ja u uiniti. Hristos je nalogom U ime moje pokazao svojim uenicima kako da se mole. U Hristovo ime Njegovi sledbenici treba da stoje pred Bogom. U Gospodnjim oima oni imaju vrednost kroz vrednost rtve koja je uinjena za njih. Oni su dragoceni zbog Hristove pravde koja im je uraunata. Hrista radi Gospod prata onima koji Ga se boje. On u njima ne gleda zlou grenika. U njima prepoznaje slinost sa svojim Sinom u koga veruju. Gospod je razoaran kad se Njegova deca malo cene. On eli da Njegovo izabrano nasledstvo ceni sebe prema ceni kojom oh je On procenio. Bog ih je eleo, inae ne bi poslao svoga Sina da ih iskupi u tako skupom pothvatu. On ima odreeni zadatak za njih i vrlo je zadovoljan kad od Njega trae najvie prednosti u elji da proslave Njegovo ime. Oni mogu oekivati puno ako imaju veru u Njegova obeanja. Meutim, moliti se u Hristovo ime znai mnogo. To znai da moramo usvojiti Njegov karakter, pokazati Njegov duh i initi Njegova dela. Spasiteljevo obeanje je dato uslovno. Ako imate ljubav k meni, kae On, zapovesti moje drite. On spasava ljude ne u grehu, nego od greha, a oni koji Ga vole, pokazae poslunou svoju ljubav. Svaka prava poslunost dolazi iz srca. To znai celim srcem raditi sa Hristom. Ako elimo, On e se tako izjednaiti s naim mislima i ciljevima, tako dovesti naa srca i umove u sklad sa svojom voljom da emo sluajui Njega ustvari postupati po svojim prirodnim podsticajima. Volja, oiena i posveena, nai e svoje majuzvienije zadovoljstvo u slubi Njemu. Kad upoznamo Boga, onako kako imamo prednost da Ga upoznamo, iveemo ivotom stalne poslunosti. Potovanjem Hristovog karaktera i zajednicom sa Bogom, greh e nam postati mrzak. Kao to je Hristos iveo po zakonu u svojoj ljudskoj prirodi, tako to moemo i mi uniti ako se uhvatimo za Silnoga i potraimo silu. Ne smemo preneti odgovornost na druge i ekati od njih da nam kau to bismo trebali initi. Ne smemo zavisiti od ljudskih saveta. Gospod e nas pouiti naim dunostima isto tako spremno kao to bi pouio nekog drugog. Ako Mu doemo u veri, On e nam lino poveriti svoje tajne. Nae srce e esto goreti u nama, kad se bude pribliio da razgovara s nama kao to je to inio s Enohom. Oni koji odlue da ne ine nita to bi na bilo koji nain vrealo Boga znae, kad Mu iznesu svoj sluaj, kojim putem treba da idu. Oni ne samo to e primiti mudrost ve i silu. Sila za poslunost, za slubu bie im podarena onako kako je Hristos obeao. Sve to je dato Hristu sve to je potrebno da se udovolji potrebama palih ljudi dato je Njemu kao Poglavaru i Predstavniku ljudskog roda. I to god zaitemo, primiemo od njega, jer zapovest njegove drimo i inimo to je njemu ugodno. (***1. Jovanova 3,22) Pre nego to je sebe prineo kao rtvu, Hristos je eleo da svojim sledbenicima podari najvaniji i najpotpuniji dar, dar koji e im pribliiti neiscrpne izvore milosti. I ja u umoliti Oca, rekao je On, i dae vam drugoga uteitelja da bude s vama u vek. Duha istine, kojega svet ne moe primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama e biti. Neu vas ostaviti sirotne; doi u k vama. (***Jovan 14,1618)
292
Pre ovoga Duh je bio na svetu; od samog poetka dela otkupljenja delovao je na ljudska srca. Ali, dok je Hristos bio na Zemlji, uenici nisu eleli nikakvog drugog pomonika. Tek kad budu bili bez Njega osetie potrebu za Duhom, i tada e On doi. Sveti Duh je Hristov predstavnik, ali ne u ljudskom obliju, pa je i od tog oblija nezavisan. Zato to je nosio ljudsku prirodu, Hristos nije mogao da bude lino na svakom mestu. Zato je za njih bilo bolje da ode Ocu i poalje Duha da bude Njegov naslednik na Zemlji. Tada niko nee imati nikakvu prednost koju mu donosi prebivalite ili lini dodir sa Hristom. Posredstvom Duha svi e moi pristupiti Spasitelju. U ovom smislu On e im biti blii nego da se nije uznio na Nebo. Koji ima ljubav k meni imae k njemu ljubav otac moj i ja u imati ljubav k njemu, i javiu mu se sam. Isus je itao budunost svojih uenika. Jednog je video dovedeng na gubilite, jednog na krstu, jednog u izgnanstvu meu usamljenim morskim stenama, druge u progonstvu i smrti. Ohrabrio ih je obeanjem da e u svakom iskuenju da bude s njima. Ovo obeanje nije izgubilo nita od svoje sile. Gospod sve zna o svojim vernim slugama koji su zbog Njega u zatvorima ili prognani na usamljene otoke. On ih tei svojim prisustvom. Kad vernik zbog istine seda na optueniku klupu nepravednih sudova, Hristos stoji kraj njega. Sve optube koje padaju na njega, padaju na Hrista. Hristos se jo jednom osuuje u linosti svog uenika. Kad je neko zarobljen izmeu zatvorskih zidina, Hristos ispunjava njegovo srce svojom ljubavlju. Ako neko pretrpi smrt zbog njega, Hristos kae: I ivi, i bijah mrtav i evo sam iv u vek veka i imam kljueve od pakla i od smrti. (***Otkrivenje 1,18) ivot koji je rtvovan za Mene sauvan je za venu slavu. U sva vremena i na svakom mestu, u svim tugama i svim nevoljama, kad su izgledali mrani, a budunost neizvesna, kad se oseamo bespomonima i osmljenima. Uteitelj e biti poslan kao odgovor na molitvu vere. Okolnosti nas mogu odvojiti od svakog zemaljskog prijatelja, ali nikakva prilika, nikakva udaljenost ne moe nas odvojiti od nebeskog Uteitelja. Gde god se nalazili, kuda god ili, On nam je uvek s desne strane da nas podupre, podigne i obodri. Uenici jo nisu uspevali da u duhovnom smislu shvate Hristove rei pa im je On ponovo objasnio njihovo znaenje. Rekao je da e im se otkriti preko Duha. Uteitelj Duh sveti, kojega e otac poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu. Vie neete rei: moi ete razumeti sa svima svetima ta je irina i duina i dubina i visina, i poznati preteniju od razuma ljubav Hristovu. (***Efescima 3,18.19) Uenici su trebali posvedoiti o Hristovom ivotu i radu. On e njihovim reima govoriti svim ljudima na licu Zemlje. Ali Hristovo poniavanje i smrt donee im veliko iskuenje i razoaranje. Da bi nakon ovog iskustva njihova re mogla da bude istinita, Isus je obeao da e Uteitelj napomenuti sve to vam rekoh. Jo vam mnogo imam kazati, nastavio je, ali sad ne moete nositi. A kad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku istinu; jer nee od sebe govoriti, nego e govoriti to uje, i javie vam ta e biti unapredak. On e me proslaviti, jer e od mojega uzeti, i javie vam. Isus je pred svojim uenicima otvorio iroko podruje istine. Ali za njih je bilo vrlo teko da Njegove pouke odvoje od predanja i knjievnikih i farisejskih pravila ponaanja. Bili su vaspitani da uenje rabina prihvate kao Boji glas i to je jo uvek vladalo njihovim umovima i oblikovalo njihova miljenja. Svetovne ideje i prolaznost jo uvek su zauzimali znaajno mesto u njihovim mislima. Oni nisu shvatali duhovnu prirodu Hristovog carstva, koju im je tako esto objanjavao. Nastala je zbrka u njihovim umovima. Nisu shvatali vrednost Pisma koje im je Hristos otkrivao. Izgledalo je kao da mnoge od Njegovih pouka skoro i ne dopiru do njih. Isus je video da ne shvataju pravo znaenje Njegovih rei. Milostivo je obeao da e im Sveti Duh napomenuti sve to im je govorio. On nije rekao mnoge pojedinosti, jer ih uenici ne bi mogli razumeti. Sveti Duh e im i njih otkriti.
293
Duh treba da oivi njihovo razumevanje, tako da mogu ceniti nebeske istine. A kad doe on, Duh istine, rekao je Isus, uputie vas na svaku istinu. Uteitelj je nazvan Duhom istine. Njegov zadatak je da definie i odri istinu. On se najpre nastanjuje u srcu kao Duh istine i tako postaje Uteiteljem. Uteha i mir nalaze se u istini, jer se pravi mir i uteha ne mogu nai u zabludi. Lanim teorijama i predanjima Sotona porobljava um. Usmeravajui ljude lanim merilima, on kvari karakter. Sveti Duh govori umu preko Svetoga pisma i urezuje istinu u srce. Tako On otkriva zabludu i izgoni je iz due. Duhom istine koji deluje preko Boje rei, Hristos zadobija svoj izabrani narod. Opisujui svojim uenicima slubu Svetoga Duha, Isus ih je eleo nadahnuti radou i nadom koja je nadahnjivala i Njegovo srce. Radovao se za tu obilnu pomo koju je osigurao svojoj Crkvi. Sveti Duh bio je najvei od svih darova koje je mogao izmoliti od svog Oca za uzdizanje svog naroda. Sveti Duh treba im biri podaren kao sila koja preporaa, jer bi bez nje Hristova rtva bila beskorisna. Sila zla vekovima je jaala i ljudi su se zauujuom pokornou potinjavali sotonskom ropstvu. ovek se moe odupreti i pobediti greh jedino monim delovanjem Treeg lica Boanstva, koje e doi neizmenjenom silom u punini boanske moi. Duh ini delotvornim ono to je izvojevao Otkupitelj sveta. Duh Sveti isti srce. Posredstvom Duha vernik postaje uesnikom u boanskoj prirodi. Hristos je podario svog Duha kao boansku silu u savlaivanju svih nasleenih i steenih sklonosti ka zlu i da Crkva primi peat Njegovog karaktera. Hristos je rekao o Duhu: On e me proslaviti. Kao to je Spasitelj doao da proslavi Oca otkrivanjem Njegove ljubavi, tako je i Duh trebao proslaviti Hrista otkrivanjem Njegove milosti svetu. U oveanstvu treba da se obnovi Boji lik. Boja ast i Hristova ast povezana je sa savrenstvom karaktera Njegovog naroda. I kad on /Duh istine/ doe pokarae svet za greh, i za pravdu, i za sud. Propovedanje rei bilo bi beskorisno bez stalnog prisustva i pomoi Svetog Duha. To je jedini uspeni uitelj boanske istine. Jedino kad Duh prati istinu do srca, ona e probuditi savest ili preobraziti ivot. ovek moe da bude spreman da iznese slovo Boje rei, on moe da bude upoznat sa svim njenim zapovestima i obeanjima, ali ako Sveti Duh ne usadi istinu, nijedna dua nee pasti na Stenu i razbiti se. Nikakvo obrazovanje, nikakve prednosti, ma kako velike, ne mogu bez saradnje Bojeg Duha uiniti oveka kanalom svetlosti. Sejanje evaneoskog semena nee da bude uspeno ako nebeska rosa ne pokrene ivot u semenu. Pre no to je ijedna knjiga Novoga zaveta bila napisana, pre no to je ijedna propoved izreena nakon Hristovog vaznesenja, Sveti Duh se izlio na apostole koji su se molili. Tada je svedoanstvo njihovih neprijatelja bilo: Gle, napuniste Jerusalim svojom naukom. (***Dela 5,28) Hristos je svojoj Crkvi obeao dar Svetoga Duha i to obeanje pripada i nama koliko i prvim uenicima. Ali kao i svako drugo obeanje i ovo je dato pod izvesnim uslovima. Ima mnogo onih koji veruju i tvrde da polau pravo na Gospodnje obeanje; oni govore o Hristu i o Svetome Duhu, ali od toga nema nikakve koristi. Oni ne pokoravaju svoju duu boanskim silama da je vode i upravljaju njome. Mi ne moemo upotrebljavati Svetoga Duha. Duh treba nas upotrebiti. Bog svojim Duhom deluje na svoj narod da hoe i uini kao to mu je ugodno. (***Filibljanima 2,13) Ali mnogi se ne ele potiniti ovome. oni ele upravljati sami sobom. To je razlog to ne primaju ovaj nebeski dar. Duh se daje samo onima koji ponizno ekaju Boga, koji oekuju Njegovo vodstvo i milost. Boja sila oekuje njihov zahtev i prihvatanje. Ovaj obeani blagoslov, koji traimo verom, donosei sobom sve druge blagoslove. On se daje prema bogatstvu Hristove milosti, i On Ga je spreman dati svakome prema meri u kojoj Ga moe primiti.
294
U svom govoru uenicima, Isus nije izrekao nikakav tuni nagovetaj o svojim patnjama i smrti. Poslednje zavetanje za njih bilo je zavetanje mira. rekao je: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao to svet daje, da se ne plai srce vae, i da se ne boji. Pre nego to je napustio gornju sobu, Spasitelj je svoje uenike poveo u pesmi hvale. Njegov glas nije bio zainjen tugovanjem, ve radosnim tonovima pashalnog slavopoja: Hvalite Gospoda svi narodi, Slavite ga sva plemena; Jer je velika milost njegova k nama I istina Gospodnja traje do veka. Aliluja! (***Psalam 117) Posle himne izali su. Probijali su se kroz zakrene ulice, i proavi kroz gradsku kapiju, uputili se prema Maslinskoj gori. Ili su lagano, svaki obuzet svojim mislima. Kad su se poeli sputati prema brdu, Isus je rekao glasom punim duboke boli: udariu pastira i ovce od stada razbjei e se. (***Matej 26,31) Uenici su sluali s bolom i uenjem. Setili su se kako su se u Kapernaumu mnogi u Sinagogi sablaznili i okrenuli od Isusa, kad je govorio o sebi kao hlebu ivota. Meutim, ova dvanaestorica nisu se pokazali nevernima. Petar je tada, govorei u ime svoje brae, izrazio svoju odanost Hristu. Tada je Spasitelj rekao: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu i jedan je od vas avo? (***Jovan 6,70) U gornjoj sobi Isus je rekao da e Ga jedan od dvanaestorice izdati, a Petar Ga se odrei. Ali sad su se Njegove rei odnosile na sve. Sad je uo Petrov glas kako se ogoreno protivi: Ako se i svi sablazne, ali ja neu. U gornjoj sobi izjavio je: Duu u svoju poloiti za te. Isus ga je opomenuo da e se te iste noi odrei svog Spasitelja. Sada Hristos ponavlja opomenu: Zaista ti kaem: noas dok dvaput pijetao ne zapeva tri puta e me se odrei. Ali Petar jo vema govorae: da bih znao s tobom i umreti neu te se odrei. Tako i svi govorahu. (***Marko 14,29.31) U svom samopouzdanju opovrgli su ponovljenu tvrdnju Onoga koji je znao. Bili su nespremni za probu; kad ih iskuenje bude savladalo, shvatie vlastiru slabost. Kad je Petar rekao da e slediti svoga Gospoda i u tamnici i u smrti, on je to mislio svakom rei koju je izrekao; ali nije poznavao sebe. U njegovom srcu bili su sakriveni elementi zla koje e okolnosti probuditi u ivot. Ako ne bude shvatio opasnost, to e se pokazati kao njegova vena propast. spasitelj je u njemu video samoljublje i samopouzdanje koje e nadvladati ak i njegovu prema Hristu. U njegovom iskustvu otkrilo se mnogo slabosti, nesavladanog greha, bezbrinosti duha, neposveene naravi, nesmotrenog ulaenja u iskuenja. Hristova sveana opomena bila je poziv na preispitivanje srca. Bilo je nuno da Petar manje veruje u sebe, a pokae dublju veru u Hrista. Da je u poniznosti prihvatio upozorenje, on bi zamolio Pastira stada da uva svoje ovce. Kad je na Galilejskom jezeru gotovo potonuo, povikao je: Gospode, pomagaj! (***Matej 14,30) Tada je Hristos ispruio svoju ruku da uhvati njegovu. Tako da je i sada povikao Isus: Spasi me od mene samoga, bio bi sauvan. Meutim, Petar je oseao da mu se ne veruje pomislivi kako je to vrlo okrutno. Ve je bio uvreen, pa je postao jo uporniji u svom samopouzdanju. Isus je sa saoseanjem posmatrao svoje uenike. On ih nije mogao spasiti iskuenja, ali ih nije ostavio bez utehe. Uveravao ih je da e raskovati okove groba i da Njegova ljubav prema njima nee prestati. A po vaskrsenju svojemu, rekao je, ja idem pred vama u Galileju. (***Matej 26,32) Pre odricanja dobili su uveravanje o oprotenju. Nakon Njegove smrti i vaskrsenja znali su da im je oproteno i da su dragi Hristovom srcu. Isus i uenici nalazili su se na putu prema Getsimaniji, u podnoju Maslinske gore, prema jednom usamljenom mestu za razmiljanje i molitvu koje je On esto poseivao. Spasitelj je svojim uenicima
295
objanjavao svoju misiju za svet i duhovnu vezu koju moraju odravati s Njim. Sad je slikovito prikazivao ovu pouku. Mesec je jasno svetlio i otkrivao Mu rodni okot. Skreui panju svojih uenika na njega, On ga je predstavio kao simbol. Ja sam pravi okot, rekao je. Umesto vitke palme, velianstvenog cedra ili snanog hrasta, Isus je odabrao razgranati okot da predstavi sebe. Palma, cedar i hrast stoje sami. Njima nije potreban nikakav oslonac. Ali okot se obavija oko kolja i tako penje prema nebu. Tako je i Hristos u svojoj ljudskoj prirodi zavisio od boanske sile. Ja ne mogu nita initi sam od sebe, izjavio je (***Jovan 5,30). Ja sam pravi okot. Jevreji su uvek smatrali vinovu lozu najplemenitijom biljkom, slikom svega to je mono, uzvieno i plodno. Izrailj je bio predstavljen okotom koji je Bog zasadio u Obeanoj zemlji. Jevreji su zasnovali svoju nadu u spasenje na injenici to su povezani sa Izrailjem. Ali Isus kae: Ja sam pravi okot. Ne smatrajte da ete vezom sa Izrailjem moi postati uesnicima u ivotu od Boga i naslednicima Njegovih obeanja. Samo kroz Mene moete primiti duhovni ivot. Ja sam pravi okot, i otac je moj vinogradar. Na breuljcima Palestine na Nebeski Otac zasadio je ovaj plemeniti okot, a On sam bio je Vinogradar. Mnoge je privlaila lepota ovog okota i zato su objavljivali Njegovo nebesko poreklo. Ali voama u Izrailju On je izgledao kao koren iz suve zemlje. Izvadili su ibljiku, odbacili je i zgazili svojim nesvetim nogama. Mislili su da je zauvek unite. Meutim, nebeski Vinogradar nikada nije izgubio iz vida svoju sadnicu. Poto su ljudi mislili da su je unitili. On ju je uzeo i s druge strane zida ponovo zasadio. okot vie nije trebao da bude vidljiv. Bio je sakriven od grubih nasrtaja ljudi. Ali, loze ovog okota izrasle su preko zida. Trebalo je da predstavljaju okot. Preko njih mladice su se jo uvek mogle sjediniti sa okotom. Donosile su rod. Taj rod brali su prolaznici. Ja sam okot a vi loze, rekao je Hristos svojim uenicima. Iako se uskroro trebao uzeti od njih, njihovo duhovno jedinstvo s Njim trebalo je ostati nepromenjeno. Veza izmeu loze i okota, rekao je, predstavlja vezu koju treba da odravate sa Mnom. Kalem se pricjepljuje na ivu lozu i vlakno po vlakno, ila po ila urasta u okot. ivot okota postaje ivot loze. Tako i dua mrtva u prestupima i gresima dobija ivot preko veze sa Hristom. Ta veza uspostavlja se verom u Njega kao linog Spsitelja. Grenik sjedinjuje svoju slabost sa Hristovom snagom, svoju prazninu sa Hristovom puninom, svoju nepostojanost sa Hristovom postojanom moi. Tada on ima Hristov um. Hristova ljudska priroda je boansku prirodu. Tako silom Svetoga Duha ovek postaje uesnikom u boanskoj prirodi. On je prihvaen u Ljubljenom. Ta zajednica sa Hristom, jednom uspostavljena, mora se odravati. Hristos kae: Budite u meni i ja u u vama. Kao to loza ne moe roda roditi sama od sebe ako ne bude na okotu, tako i vi ako meni ne budete. To nije nikakav sluajni dodir, nikakva povremena veza. Loza postaje deo ivot okota. Prenoenje ivota, snage i rodnosti sa okota na loze je neometano i stalno. Loza ne moe iveti odvojena od okota. Tako i vi, kae Isus, ne moete iveti bez mene. ivot koji ste primili od Mene moe se sauvati samo stalnom zajednicom. Bez Mene ne moete savladati nijedan greh ili se odupreti ijednom iskuenju. Budite u meni i ja u u vama. Biti u Hristu znai stalno primanje Njegovg Duha, znai ivot potpunog predanja Njegovoj slubi. Kanali koji povezuju oveka i Njegovog Boga moraju da budu stalno otvoreni. Kao to loza stalno crpi sok sa ivotodavnog okota, tako se i mi trebamo vrsto drati Isusa i verom primiti od Njega silu i savrenstvo Njegovog karaktera. Koren alje hranu preko loze do najudaljenije granice.Tako i Hristos prenosi reke duhovne sile do svakog vernika. Dok je dua sjedinjena sa Hristom, ne postoji opasnost da uvene ili propadne. ivot okota pokazae se u divnom plodu na lozama. I koji bude u meni i ja u njemu on e roditi mnogi rod, rekao je Isus, jer bez mene ne moete initi nita. Ako ivimo verom u Bojeg Sina u naem ivotu pokazae se rodovi Duha i nijedan nee nedostajati.
296
Otac je moj vinogradar: svaku lozu na meni koja ne raa roda otsei e je. Dok je mladica samo iznapolja povezana s lozom, ne moe postojati ivotna veza. U tom sluaju nema rasta niti plodnosti. Tako moe postojati samo prividna veza sa Hristom, bez stvarne zajednice s Njim kroz veru. Ispovedanje vere dovodi ljude u crkvu, ali karakter i ponaanje pokazuju da li su oni u vezi sa Hristom. Ako ne donose nikakav rod, oni su nerodne loze. Njihovo odvajanje od Hrista podrazumeva njihovu potpunu propast koja je prikazana osuenom lozom. Ko u meni ne ostane, kae Hristos, izbacie se napolje kao loza, i osuie se, i skupie je, i u oganj baciti i spaliti. I svaku koja raa rod oistie je da vie roda rodi. Od izabrane dvanaestorice koji su pratili Isusa, jednog kao osuenu lozu uskoro je trebalo odstraniti, a ostali e morati proi ispod orezivakog noa gorkih iskuenja. Sa sveanom nenou Isus je objasnio nameru vinogradara. Orezivanje e izazvati bol, ali Otac je taj koji upotrebljava no. On ne radi nemilostivom rukom ili ravnodunim srcem. Postoje loze koje se vuku po tlu i zato ih treba odvojiti od zemaljske potpore prema nebu i pronau svoju potporu u Bogu. Suvino lie koje izvlai ivotni sok iz ploda, mora se odstraniti. Bujno izrasli delovi biljke moraju se odsei da bi omoguili prodor zracima Sunca pravde. Vinogradar odseca tetne izdanke da bi plod bio bogatiji i obilniji. Tim e se otac moj proslaviti, rekao je Hristos, da rod mnogi rodite. Bog eli da preko vas pokae svetost, dobrotu i milostivost svog karaktera. Ipak, Spasitelj ne nalae apostolima da naporno rade da bi doneli rod. Poziva ih da ostanu u Njemu i kae: Ako ostanete u meni, i rei moje u vama ostanu, to god hoete itite, i bie vam. Hristos prebiva u svojim sledbenicima preko svoje Rei. Ovo je ista ivotna zajednica koja je prikazana jedenjem Njegovog tela i pijenjem Njegove krvi. Hristove rei duh su i ivot su. Prihvataju ih, primate ivot okota. Vi ivite o svakoj rei koja izlazi iz usta Boijih. (***Matej 4,4) Hristov ivot u vama donosi isti rod kao u Njemu. Ako ivite u Hristu, ako ste privreni Hristu, ako vas Hristos podupre, ako crpite hranu od Hrista, rodiete slian rod Hristovom. Na poslednjem sastanku sa svojim uenicima, Hristos je izrazio svoju veliku elju da ljube jedan drugoga kao to ih je On ljubio. esto je govorio o ovome. Ovo je zapovest moja, ponovo je rekao, da imate ljubav meu sobom. Prvi nalog koji im je uputio u gornjoj sobi dok su bili sami glasio je: Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga, kao to je vas ljubih, da se i vi ljubite meu sobom. Uenicima je ova zapovest bila nova, jer se meusobno nisu voleli kao to ih je Hristos voleo. Video je da meu njima moraju zavladati nove misli i pobude, da u ivot treba sprovesti nova naela; kroz Njegov ivot i smrt trebali su primiti nov pojam o ljubavi. U svetlosti Njegovog samoportvovanja zapovest da ljube jedan drugoga dobila je novo znaenje. Celokupno delo milosti je stalna sluba ljubavi, samoodricanja i samoportvovnosti. U svakom trenutku Hristovog boravka na Zemlji, od Njega se kao nezadriva reka izlivala Boja ljubav. Svi koji su ispunjeni Njegovim Duhom, volee onako kako je On voleo. Istim naelom koje je pokretalo Hrista, bie i oni nadahnuti u svim svojim meusobnim odnosima. Ova ljubav je dokaz njihovog uenitva. Po tom e svi poznati da ste moji uenici, rekao je Isus ako uzimate ljubav meu sobom. Kad su ljudi meusobno povezani, ne silom ili linim interesima, nego ljubavlju, pokazuju delovanje jednog uticaja koji je uzvieniji od svakog ljudskog uticaja. Tamo gde postoji to jedinstvo, dokaz je da je Boji lik obnovljen u ljudskom rodu i da im je usaeno novo ivotno naelo. To pokazuje da u boanskoj prirodi postoji sila koja se moe suprotstaviti natprirodnim silama zla i da Boja milost pokorava sebinost svojstvenu prirodi ljudskog srca. Ova ljubav, izraena u crkvi, sigurno e izazvati Sotonin bes. Hristos nije oznaio laku stazu svojim uenicima. Ako svet na vas uzmrzi, rekao je, znajte da na mene omrznu pre vas. Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio: a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izbrah, zato mrzi na vas svet.
297
Opominjite se rei koju vam ja rekoh: nije sluga vei od gospodara svojega. Ako mene izgnae, i vas e izgnati: ako moju re odrae, i vau e odrati. Ali sve e vam ovo initi za ime moje, jer ne poznaju onoga koji me posla. Evanelje treba nezadrivo napredovati usred protivljenja, opasnosti, gubitaka i patnji. Meutim, oni koji obavljaju ovaj rad samo slede stope svoga Uitelja. Kao Otkupitelj sveta, Hristos je stalno bio suoen s prividnim neuspehom. On, vesnik milosti naem svetu, kao da je izvrio malo od dela koje je eznuo da izvri podiui i spaavajui. Sotonski uticaji stalno su delovali stvarajui prepreke na Njegovom putu. Ali On se nije obeshrabrivao. Kroz Isaijino proroanstvo On objavljuje: Uzalud se trudih i naprazno potroih silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mojega Ako se Izrailj i ne sabere, opet u se proslaviti pred Gospodom, i Bog e moj biti sila moja. Hristu je dato obeanje: Ovako veli Gospod, izbavitelj Izrailjev, svetac njegov, onome kojega preziru, na koga se gadi narod Ovako veli Gospod uvau te i dau te da bude zavet narodu da utvrdi zemlju i nasledi opustelo nasledstvo; da kae sunjima; iziite; onima koji su u mraku: pokaite se Nee biti gladni ni edni, nee ih biti vruina ni sunce; jer kome ih je ao, on e ih voditi, i pokraj izvora vodenih provodie ih. (***Isaija 49,4.5.710) Hristos se oslanjao na ovu re i nije ustupio pred Sotonom. Pre poslednjih trenutaka Hristovog ponienja, kad je najdublja tuga obuzimala Njegovu duu, rekao je uenicima: Ide knez ovoga sveta i u meni nema nita. Knez ovoga sveta je osuen. Sad e on biti isteran (***Jovan 14,30; 16,11; 12,31). Prorokim okom Hristos je prelazio preko prizora koji e se dogoditi u Njegovom poslednjem velikom sukobu. Znao je da e celo Nebo slaviti pobedu kad bude uzviknuo: Svri se! Do Njegovog uha dopirala je muzika i pobedniki uzvici iz nebeskih dvorova. Znao je da e se tada oglasiti posmrtno zvono sotonskom carstvu, a Hristovo ime objaviti kroz ceo svemir od sveta od sveta. Hristos se radovao to za svoje sledbenike moe uiniti vie nego to mogu traiti ili zamisliti. Govorio je sa vrstim pouzdanjem, znajui da je velianstvena odluka donesena pre no to je svet stvoren. Znao je da e istina, naoruana svemonom silom Svetoga Duha pobediti u borbi sa zlom i da e se krvlju umrljana zastava pobedonosno zaleprati iznad njegovih sledbenika. Znao je da e ivot Njegovih vernih uenika da bude slian Njegovom, nizu stalnih pobeda, do kojih se ovde nije dralo, ali koje e biti prepoznate u velikoj budunosti. Ovo vam kazah, rekao je da u meni mir imate. U svetu ete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet. Hristos nije pretrpeo neuspeh niti je bio obeshrabren, pa Njegovi sledbenici treba da pokazuju veru iste istrajne prirode. Oni treba da ive kao to je On iveo i rade kao to je i On radio, zato to oni zavise od Njega kao velikog Predradnika. Moraju posedovati hrabrost, snagu i istrajnost. Iako oevidne nemogunosti zapree njihov put, Njegovom milou moraju ii napred. Umesto da se ale na tekoe, pozvani su da ih savladaju. Ne treba ni zbog ega da oajavaju, a da se nadaju svemu. Zlatnim lancem svoje neuporedive ljubavi, Hristos ih je povezao s Bojim prestolom. Njegova namera je da imaju najvii uticaj u svemiru koji proistie iz izvora svake sile. Oni treba da imaju silu da se odupru zlu, silu koju nee savladati ni zemlja, ni smrt, ni pakao, silu koja e ih pripremiti da pobede kao to je i Hristos pobedio. Hristos je zamislio da se u Njegovoj crkvi na Zemlji pokau nebeski red, nebeski nacrt upravljanja, nebeski boanski sklad. Tako e se On proslaviti u svom narodu. Preko njih Sunce pravde zasjae nepomuenim sjajem ovom svetu. Hristos je svojoj Crkvi dao izobilne darove, da bi mogao primiti veliki dobitak slave od svog izbavljenog, otkupljenog vlasnitva. On je svom narodu podario mogunosti i blagoslove da bi mogao predstaviti Onoga koji sve ima u punini. Crkva obdarena Hristovom pravdom Njegova je riznica u kojoj u punini i konanom prikazu treba da se pojave bogatstva Njegove milosti,
298
Njegove blagodati i Njegove ljubavi. U istoi i savrenstvu svog naroda, Hristos vidi nagradu za svoje ponienje i dodatak svojoj slavi Hristos, veliki Centar, iz kojeg zrai sva slava. Svoja uputstva Spasitelj je zavrio snanim reima punim nade. Zatim je u molitvi za svoje uenike izlio teret svoje due. Podiui svoje oi prema Nebu rekao je: Oe! doe as, proslavi sina svojega, da i sin tvoj proslavi tebe; kao to si mu dao vlast nad svakim telom da poznaju tebe jedinoga istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. Hristos je zavrio delo koje Mu je bilo povereno. On je proslavio Boga na Zemlji. Obznanio je Oevo ime. Sakupio je one koji e nastaviti njegovo delo meu ljudima. Rekao je: Ja se proslavih u njima. I vie nisam na svetu, a oni su na svetu, a ja idem k tebi. Oe sveti! sauvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi. Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji me uzveruju njihove rei radi; da svi jedno budu Ja u njima i ti u meni; da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i meni to si ljubav imao. Tako je jezikom oveka koji ima boanski autoritet, Hristos svoju izabranu Crkvu stavio u Oevo naruje. Kao posveeni Prvosvetenik On posreduje za svoj narod. Kao verni pastir On okuplja svoje stado u seni Svemoguega, u vrsto i sigurno pribeite. Njemu sad predstoji konana bitka sa Sotonom i On odlazi da je prihvati. P o g l a v l j e 74. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 26,3656; ***Marku 14,3250; ***Luki 22,3953; ***Jovanu 18,112. GETSIMANIJA U drutvu sa svojim uenicima Spasitelj je polako iao prema Getsimanskom vrtu. U vreme Pashe, uvek pun Mesec, sijao je s neba bez ijednog oblaka. Grad hodoasnikih atora utonuo je u tiinu. Isus je ozbiljno razgovarao sa svojim uenicima i pouavao ih, ali kad se pribliio Getsimaniji, postao je neobino utljiv. esto je poseivao ovo mesto da razmilja i da se moli, ali nikada sa srcem tako punim boli kao ove noi Njegove posmrtne samrtne borbe. Tokom celog svog ivota na zemlji hodao je u svetlosti Bojeg prisustva. Kad je doao i sukobio se s ljudima obuzetim pravim sotonskim duhom, mogao je kazati: I onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi otac mene sama; jer ja svagda inim to je njemu ugodno. (***Jovan 8,29) Ali inilo se kao da Ga vie ne podrava boanska svetlost. Sad se i On naao meu prestupnicima. Morao je poneti krivicu palog oveanstva. Na Njega koji nije znao za greh, moralo se staviti bezakonje svih nas. Greh Mu je izgledao tako straan, a teina krivice koju je morao poneti tako velika, te je doao u iskuenje da se boji da e ga to zauvek odvojiti od Oeve ljubavi. Znajui kako je straan Boji gnev prema prestupu, uzviknuo je: alosna je dua moja do smrti. Dok su se pribliavali vrtu, uenici su zapazili promenu na svom Uitelju. Nikada ranije nisu Ga videli tako duboko oaloenog i utljivog. to je dalje iao, ova neobina tuga bivala je sve dublja, ali se nisu usuivali upitati Ga za uzrok. Postao je kao da e se sruiti na zemlju. Stigavi u vrt, uenici su brino traili Njegovo uobiajeno mesto za odmor, da bi njihov Uitelj mogao otpoinuti. Svaki korak inio je s munim naporom. Glasno je jeao kao da pati pod pritiskom stranog tereta. Da Ga dva puta Njegovi pratioci nisu pridrali, pao bi na zemlju. Isus je blizu ulaza u vrt ostavio sve svoje uenike, osim trojice, nalaui im da se mole za sebe i Njega. S Petrom, Jakovom i Jovanom doao je na zaklonjeno mesto u vrtu. Ova tri uenika bili su Hristovi najblii pratioci. Posmatrali su Njegovu slavu na gori preobraenja, videli su Mojsija i Iliju kako govore s Njim; uli
299
su glas s Neba; a sada u Njegovoj velikoj borbi Hristos je eleo da budu uz Njega. Na ovom povuenom mestu esto su provodili noi zajedno s Njim. U tim prilikama, nakon bdijenja i molitava, oni bi mirno spavali u blizini svog Uitelja, dok ih On ujutro ne bi probudio da ponovo krenu na rad. Ali sad je eleo da u molitvi provedu no s Njim. Ipak, nije mogao podneti da budu svedoci samrtne borbe koju je trebao podneti. Priekajte ovde, rekao je, i straite sa mnom. Otiao je malo dalje od njih, ne tako daleko da Ga ne bi mogli videti i uti i pao je niice na tlo. Oseao je da Ga je greh odvojio od Njegovog Oca. Ponor je bio tako irok, tako mraan, tako dubok da je Njegov duh uzdrhtao pred njim. Nije smeo upotrebiti svoju boansku silu da bi izbegao ovu veliku duevnu patnju. Kao ovek morao je podneti posledice ovekovog greha. Kao ovek morao je izdrati oev gnev zbog prestupa. Hristos je sada bio u poloaju u kojem se nikada ranije nije nalazio. Njegova patnja najbolje se moe opisati reima proroka: Mau, ustani na pastira mojega i na oveka druga mojega, govori Gospod nad vojskama. (***Zaharija 13,7) Kao zamena i jemac za grenog oveka, Hristos je patio pod boanskom pravdom. Uvideo je to je znaila pravda. Dotada je bio posrednik za druge; sada je eznuo da i sam ima posrednika. Budui da je oseao da je Njegova zajednica s Ocem prekinuta, Hristos se bojao da njegova ljudska priroda nee izdrati u nastupajuem sukobu sa silama tame. U pustinji kuanja odluivala se sudbina ljudskog roda. Hristos je tada bio pobednik. Sad je kua stupio u poslednji straan okraj. Za ovo se pripremao tokom Hristove trogodinje slube. Sad je u to uloio sve. Ako ovde pretrpi neuspeh, njegova nada da bude gospodar bie izgubljena; zemaljska carstva na kraju e postati Hristova: a on sam bie zbaen i prognan. Meutim, kad bi Hristos mogao da bude pobeen, Zemlja bi postala Sotonino carstvo, a ljudski rod zauvek bi ostao pod njegovom vlau. Znajui sutinu sukoba koji Ga je oekivao, Hristova dua bila je ispunjena stranom pretnjom odvajanja od Boga. Sotona Mu je rekao da e odvajanje da bude veno ako postane jemac za greni svet. Poistovetie se sa Sotoninim carstvom i nikada vie nee biti jedno sa Bogom. to e se dobiti ovom rtvom? Kako je beznadeno izgledala krivica i nezahvalnost ljudi! Najsurovije prikazanim prilikama Sotona je optereivao Otkupitelja: odbacio Te je narod koji tvrdi da je iznad svih drugih u zemaljskim i duhovnim prednostima, On eli da uniti Tebe, temelj, centar i peat obeanja koja su dana kao naroitom narodu. Jedan od Tvojih uenika koji je sluao Tvoje pouke i bio meu prvima u crkvenim delatnostima, izdae te. Odrei e Te se jedan od Tvojih najrevnijih sledbenika. Svi e te napustiti. Celo Hristovo bie uzdrhtalo je od uasa na tu pomisao. Probolo Mu je duu to to e se oni koje je nastojao spasiti, oni koje je tako silno voleo, sjediniti u zaveri sa Sotonom. Bila je to strahovita borba. Ona se merila krivicom sveta koji je leao u zlu. Ljudski gresi teko su pritiskivali Hrista, a oseaj Bojeg gneva na greh razarao je Njegov ivot. Posmatrajte Ga kako razmilja o ceni koju treba platiti za ljudsku duu. U svojoj dubokoj duevnoj borbi bacio se na hladno tlo, kao da e time spreiti da ne bude jo vie udaljen od Boga. Hladna nona rosa padala je na Njegovo telo dok je leao niice, ali On na to nije obraao panju. S Njegovih bledih usana oteo se bolan uzvik: Oe moj! ako je mogue da me mimoie aa ova. Ipak i sad je dodao: Ali opet ne kako ja hou, nego kako ti. Kad pati, ljudsko srce ezne za saoseanjem. Ovu enju Hristos je oseao iz dubine svog bia. U najdubljoj duevnoj boli, doao je svojim uenicima s velikom eljom da uje neku re utehe od onih koje je tako esto blagosiljao, teio i titio u alosti i nevolji. Onaj koji je uvek imao rei sauea za njih, podnosio
300
je natoveanske duevne patnje i eznuo da znba da li se mole za Njega i sebe. Kako je bila mrana zloudnost greha! Bio je u stranom iskuenju da ljudski rod prepusti posledicama vlastite krivice, a On da ostane nevin pred Bogom. On bi bio osnaen kad bi samo mogao znati da to njegovi uenici razumeju i cene. Ustajui s bolnim naporom, posrtao je do mesta na kome je ostavio svoje pratioce. Ali, nae ih gde spavaju. Da ih je naao kako se mole, osetio bi olakanje. Da su traili utoite u Bogu, da sotonske sile ne ovladaju njima, bio bi uteen njihovom postojanom verom. Meutim, oni nisu obratili panju na Njegovu ponovljenu opomenu: Straite i molite se. U poetku su bili vrlo zabrinuti kad su videli svog Uitelja, koji je obino bio tako miran i dostojanstven, kako se bori s tugom koja je nadilazila mo razumevanja. Molili su se kad su uli snane uzvike Patnika. Nisu nameravali napustiti svoga Gospoda, ali su izgledali paralizirani pospanou koju su mogli odagnati da su se nastavili moliti Bogu. Nisu shvatili potrebu straenja i ozbiljne molitve da bi se oduprli iskuenju. Pre no to se uputio prema vrtu, Isus je rekao svojim uenicima: Svi ete se vi sablazniti o mene ovu no. S uverenjem dali su Mu najvre obeanje da bi s Njim ili i u zatvor i u smrt. A jadni, samouvereni Petar dodao je: Ako se i svi sablazne o tebe, ja se neu nikad sablazniti. (***Marko 14,27.29) Uenici su imali poverenja u sebe. Nisu podignuli pogled k monom Pomoniku, kako im je to Hristos savetovao. Tako, kad je Spasitelj imao potrebu za njihovim saoseanjem i molitvama, naao ih je kako spavaju. ak je i Petar spavao. I Jovan, ljubljeni uenik koji je leao na Hristovim grudima, spavao je. Svakako, ljubav prema Uitelju trebala je Jovana drati budnim. Njegove ozbiljne molitve trebale su se sjediniti s molitvama voljenog Spasitelja, u trenutku Njegove najvee boli. Otkupitelj je provodio itave noi molei se za svoje uenike da njihova vera ne prestane. Da je sad Isus postavio Jakovu i Jovanu pitanje koje im je ve jednom postavio: Moete li piti au koju u ja piti, i krstiti se krtenjem kojim se ja krstim? oni se ne bi usudili odgovoriti: Moemo. (***Matej 20,22) Uenici su se probudili na Isusov glas, ali jedva da su Ga prepoznali jer je bol potpuno izmenila Njegovo lice. Obraajui se Petru, Isus je rekao: Simone! Zar spava? Ne moe li jednoga asa postraiti? Straite i molite se Bogu da ne padnete u napast: jer je duh sran ali je telo slabo. Slabost uenika probudila je u Isusu saaljenje. Bojao se da nee biti u stanju izdrati kuanje koje e doi na njih zbog Njegove izdaje i smrti. Nije ih ukorio, ve je rekao: Straite i molite se Bogu da ne padnete u napast. ak i u svojoj velikoj duevnoj boli traio je da opravda njihovu slabost. Jer je duh sran, rekao je, ali je telo slabo. Ponovo je Bojeg Sina obuzela natoveanska patnja i, malaksao i iscrpljen, posrui vratio se na mesto svoje ranije borbe. Njegova patnja postala je ak i vea. Kad Ga je obuzela velika bol due znoj pak njegov bee kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju. empresi i palme bili su nemi svedoci njegove velike duevne borbe. S njihovih lisnatih grana kapala je krupna rosa na Njegovo iznureno telo, kao da je priroda plakala nad svojim Tvorcem koji se sam borio sa silama tame. Samo malo pre toga Isus je stajao kao moni cedar, odupirui se oluji protivljenja koja je besnela nad Njim. Uporna volja i srca ispunjena zlobom i lukavstvom uzalud su se trudili da Ga zbune i savladaju. Stajao je nepokolebljivo u boanskom velianstvu kao Boji Sin. Sad je bio slian trsci koju iba i povija besna oluja. Zadobijajui na svakom koraku pobedu nad silama tame, pobedniki se pribliavao kraju svoga dela. Kao Onaj koji je ve proslavljen, polagao je pravo da bude jedno sa Bogom. Odlunim glasom izrazio je svoje hvalospeve. Ohrabrujuim i nenim reima govorio je svojim uenicima. Sad je nastupio as sile tame. Sad u tihoj veeri njegov glas nije zvuao pobedonosno, ve je bio ispunjen ljudskom boli. Do uiju
301
pospanih uenika dopirale su Spasiteljeve rei: Oe moj! ako me ne moe ova aa mimoii da je ne pijem, neka bude volja tvoja. Uenici su najpre eleli da pou s Njim, ali On im je zapovedio da ostanu i strae u molitvi. Kad je doao k njima, isus ih je naao kako jo uvek spavaju. Opet je osetio potrebu za drutvom svojih uenika, da uje njihove rei koje bi Mu donele olakanje i odagnale tamu koja Ga je pritiskivala. Ali njihove oi su oteale i ne znadijahu to bi mu odgovorili. Njegovo prisustvo ih je probudilo. Videli su Njegovo lice obeleeno krvavim znojem duevne muke i to ih je ispunilo strahom. Nisu mogli razumeti njegovu veliku duevnu bol. Bee nagren u licu mimo svakoga oveka, i u stasu mimo sinove oveije. (***Isaija 52,14) Okrenuvi se Isus je opet potraio svoje tiho mesto i pao niice savladan uasom duboke tame. Ljudska priroda Bojeg Sina zadrhtala je u tom asu iskuenja. Sad se nije molio za svoje uenike da njihova vera ne klone, ve za svoju duu koja je bila u iskuenju i velikoj patnji. Straan trenutak je prispeo trenutak odluke o sudbini sveta. Sudbina oveanstva podrhtavala je na merilima. Hristos je mogao ak i sada da odbije au dodeljenu grenom oveku. Jo nije bilo prekasno. Mogao je otrti krvavi znoj sa svog ela i ostaviti oveka da pogine u svom bezakonju. Mogao je kazati: Neka prestupnik primi kaznu za svoj greh, a ja se vraam svom Ocu. Da li e Sin Boji ispiti gorku au ponienja i agonije.? Da li e Nevini snositi posledice prokletstva greha da spasi krivca? Blede Isusove usne drhtavim glasom izgovorile su rei: Oe moj, ako me ova aa ne moe mimoii da je ne ispijem neka bude volja tvoja. Tri puta je izustio ovu molitvu. Tri puta je ljudska priroda ustuknula pred poslednjom, najveom rtvom. Ali sad pred Otkupiteljem sveta pojavila se istorija ljudskog roda. Video je da e prekritelji Zakona morati poginuti ako budu preputeni sami sebi. Video je ovekovu bespomonost. Video je silu greha. Gledao je sudbinu koja ga oekuje i doneo je odluku. Spasie oveka po svaku cenu. Prihvatio je svoje krtenje, krvlju, da bi kroz Njega milijuni onih koji su osueni na smrt mogli dobiti veni ivot. Napustio je nebeske dvorove, u kojima je sve isto, sreno i slavno, da bi spasio jednu izgubljenu ovcu, jedan svet koji je pao usled prestupa. On nee napustiti svoju misiju. Postae rtva pomirenja za ljudski rod koji je odluio da zgrei. Njegova molitva sada odie poslunou: Ako me ova aa ne moe mimoii da je ne ispijem neka bude volja tvoja. Poto je doneo odluku, pao je kao mrtav na tlo s koga se delomino podignuo. Gde su sada bili Njegovi uenici da neno pridre glavu svog klonulog Uitelja i umiju to elo koje je zaista bilo nagreno mimo sinova ljudskih? Spasitelj je sam gazio u kaci, i nijedan ovek nije bio s Njim. Ali Bog je patio sa svojim Sinom. Aneli su posmatrali Spasiteljeve muke. Videli su svoga Gospoda okruenog legionima sotonskih sila. Njegovu prirodu optereenu uasom, tajanstvenom teskobom. Na nebu je vladala tiina. Nije taknuta nijedna harfa. Kad bi smrtnici mogli da vide uenje aneoskih eta koje u tihoj boli posmatraju kako Otac uskrauje zrake svetlosti, ljubavi i slave svom ljubljenom Sinu, bolje bi shvatili koliko je greh odvratan u Njegovim oima. Bezgreni svetovi i nebeski aneli s velikim zanimanjem posmatrali su zavretak ovog sukoba. Sotona i njegov savez zla, pripadnici legiona otpalih, paljivo su posmatrali ovu veliku krizu u delu otkupljenja. Sile dobra i zla ekale su da vide kakav e odgovor doi na tri puta ponovljenu Hristovu molitvu. Aneli su eznuli da olakaju patnje boanskom Biu koje strada, ali to nije bilo mogue. Nije pronaen nikakav put izbavljenja za Bojeg Sina. U ovoj strahovitoj krizi, kad je sve stajalo pred odlukom, kad je tajanstvena aa podrhtavala u ruci oveka boli, otvorilo se Nebo, svetlost je zasjala usred olujne tame ovog kritinog asa i silni aneo, koji stoji u Bojoj prisutnosti, na poloaju s koga je Sotona pao, doao je i stao kraj Hrista. Aneo je doao ne da uzme au iz Hristove ruke, ve da Ga ojaa da je ispije, uveravajui Ga u Oevu ljubav. Doao je da podari silu boansko-ljudskom Molitelju. Pokazao mu je otvoreno Nebo, govorei mu o
302
duama koje e biti spasene Njegovim patnjama. Uveravao Ga je da je Njegov Otac vei i silniji od Sotone, da e Njegova smrt naneti potpuni poraz Sotoni i da e carstvo ovog sveta biti predano svecima Vinjega. Rekao Mu je da e da vidi trud due svoje i biti zadovoljan, jer e videti mnotvo pripadnika ljudskog roda spasenih za svu venost. Hristove velike duevne patnje nisu prestale, ali su Ga napustili potitenost i obeshrabrenje. Bura se nije stiavala. Ali je On na koga se obruila bio ojaan da se suprotstavi njenoj estini. Izaao je tih i miran. Na njegovom licu umrljanom krvlju poivao je nebeski mir. Podneo je ono to nijedno ljudsko bie ne bi moglo podneti, jer je za svakog oveka okusio samrtne patnje. Zaspale uenike iznenada je probudila svetlost koja je okruavala Spasitelja. Videli su anela nagnutog nad Uiteljem koji je bio na zemlji. Videli su anela kako podie Spasiteljevu glavu na svoje grudi i pokazuje prema Nebu. uli su njegov glas, kao najslau muziku, kako izgovara rei utehe i nade. Uenici su se setili prizora s Gore preobraenja. Setili su se slave koja je okruavala Isusa u Hramu i Bojeg glasa koji je govorio iz oblaka. Sad se ponovo otkrila ista slava i vie se nisu bojali za svog Uitelja. On je bio pod Bojim staranjem; silni aneo poslan je da Ga zatiti. Uenici su ponovo u svom umoru podlegli neobinoj pospanosti koja ih je savladavala. Isus ih je opet naao kako spavaju. Peomatrajui ih s tugom, rekao je: Jednako spavate i poivate; evo se priblii as, i sin oveij predaje se u ruke grenika. Jo dok je izgovarao ove rei, zauo je korake svetine koja Ga je traila pa je nastavio: Ustanite da idemo; evo se priblii izdajnik moj. Kad je istupio da doeka svog izdajnika, na Isusu se nisu videli tragovi Njegove nedavne velike duevne borbe. Stojei ispred svojih uenika, rekao je: Koga traite? Odgovorili su: Isusa Nazareanina. Isus je odgovorio: Ja sam. Kad je izgovorio ove rei, aneo koji je doskora sluio Isusu, stao je izmeu Njega i svetine. Boanska svetlost obasjala je Spasiteljevo lice i prilika u obliku goluba osenila je Njegovo lice. U prisustvu ove boanske slave, zloinaki nastrojena svetina nije mogla stajati ni trenutka. Ustuknuli su. Svetenici, stareine, vojnici, pa ak i Juda, pali su kao mrtvi na zemlju. Aneo se povukao i svetlost je iezla. Isus je imao priliku da pobegne, ali je ostao miran i priseban. Kao Proslavljeni stajao je usred te okorele gomile koja je sada bespomono leela kraj Njegovih nogu. Uenici su posmatrali zanemjeli od uenja i straha. Meutim, prizor se brzo promenio. Svetina se prenula. Rimski vojnici, svetenici i Juda okupili su se oko Hrista. Izgledali su postieni svojom slabosti i uplaeni da im se pobegne. Otkupitelj je opet postavio pitanje: Koga traite? opet su odgovorili: Isusa Nazareanina. Spasitelj je tada rekao pokazujui na uenike: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene traite, ostavite ove nek idu. Znao je da im je vera bila slaba, pa je nastojao da ih zatiti od iskuenja i nevolje. Bio je spreman da se rtvuje za njih. Izdajnik Juda nije zaboravio ulogu koju je trebao odigrati. Kad je gomila ula u vrt, on joj je bio vodi, kojeg je neposredno pratio prvosvetenik. Isusovim progoniteljima dao je znak rekavi: Koga ja celivam onaj je; drite ga. (***Matej 26,48) Sad se ponaao kao da nema nikakve veze s njima. Priavi Isusu, uzeo Ga je za ruku kao bliskog prijatelja. Oslovivi Ga: Zdravo rabi! poljubio je Isusa vie puta i kao da je plakao, saaljevajui Ga zbog opasnosti u kojoj se nalazi. Isus mu je rekao: Prijatelju, ta e ti ovde? Njegov glas drhtao je od alosti kad je dodao: Juda! zar celivom izdaje sina oveijega? Ovaj poziv trebao je probuditi savest izdajnika i dirnuti njegovo okorelo srce; ali ast, vernost i ljudska nenost napustili su ga. Stajao je drsko i izazivaki, ne pokazujui nikakvu spremnost da popusti. Predao se Sotoni i vie nije imao sile da mu se odupre. Isus nije odbio izdajnikov poljubac.
303
Gomila se ohrabrila kad je videla da Juda dodiruje osobu koja je samo pre nekoliko trenutaka bila proslavljena pred njihovim oima. Uhvatili su Isusa i poeli vezivati te plemenite ruke koje su uvek inile samo dobro. Uenici su mislili da njihov Uitelj nee dopustiti da Ga uhvate. Ista sila koja je uinila da ovi ljudi popadaju kao mrtvi mogla ih je i dalje drati nemonima, sve dok Isus i oni kao Njegovi pratioci ne pobegnu. Bili su razoarani i ozlojaeni kad su videli konopce kojima su poeli vezivati ruke Onoga kojeg su voleli. Razljueni Petar naglo je potegao ma i pokuao odbraniti svog Uitelja, ali odsekao je samo uho prvosvetenikovom sluzi. Kad je Isus video to se dogodilo, oslobodio je svoje ruke, iako su ih rimski vojnici vrsto drali i rekao: Ostavite to! Zatim je dodirnuo ranjeno uho i ono je odmah ozdravilo. A onda je rekao Petru: Vrati no svoj na mesto njegovo; jer svi koji se mae za no od noa e izginuti. Ili misli da ti ja ne mogu sad umoliti oca svojega da mi poalje vie od dvanaest legiona anela? Umesto svakog uenika jedan legion! O, zato, mislili su uenici, ne spaava sebe i nas? Odgovarajui na njihovu neizreenu misao, On je dodao: Ali kako bi se ispunilo to stoji u pismu da ovo treba da bude? au koju mi dade otac zar da je ne pijem? Dostojanstvo zvanja jevrejskih voa nije ih spreavalo da se pridrue Isusovim goniteljima. Njegovo hvatanje bilo je suvie vano da bi ga poverili potinjenima. Lukavi svetenici i stareine pridruili su se uvarima reda u Hramu i gomili koja je pratila Judu do Getsimanije. Kakvo je to bilo drutvo za te dostojanstvenike sjedinjene s gomilom koja je eznula za uzbuenjima i bila naoruana svakovrsnim orujem, kao da goni divlju ivotinju! Okrenuvi se svetenicima i stareinama, Hristos ih je gledao prodornim pogledom. Rei koje je izgoorio pamtie dokle god su ivi. Bile su kao otre strele Svemoguega. Dostojanstveno je rekao: Izili ste na mene s maevima i koljem kao na lopova i razbojnika. Iz dana u dan sedeo sam i uio u Hramu. Imali ste prilike da Me uhvatite, a nita niste poduzeli. No je podesnija za va posao. Ali je sad va as i oblast tame. Uenici su se uplaili kad su videli kako Isus doputa da Ga uhvate i veu. Bili su uvreeni to je morao podneti ovo svoje i njihovo poniavanje. Nisu mogli razumeti Njegovo ponaanje i oni su Ga okrivljavali to se pokorio svetini. U svojoj ozlojeenosti i strahu, Petar je predloio da ga sami spaavaju. Posluavi ovaj predlog ostavivi ga uenici svi pobegoe. Ali Hristos je predskazao ovo naputanje. Evo, rekao je, ide as, i ve je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene sama ostavite; ali nisam sam, jer je otac sa mnom. (***Jovan 16,32) P o g l a v l j e 75. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 26,5775; 27,1; ***Marku 14,5372; 15,1; ***Luki 22, 5471; ***Jovanu 18,1327. PRED ANOM I KAJAFOM Pourivali su Isusa preko potoka Kedrona, kraj vrtova i maslinjaka i kroz utihnule ulice usnulog grada. Pono je prola i povici bune svetine koja Ga je pratila resko su se prolamali kroz noni mir. Spasitelje je bio vezan i dobro uvan, a svaki pokret nanosio Mu je bol. Oni koji su Ga uhvatili s nestrpljenjem i urbom odmicali su s Njim prema dvoru Ane, biveg prvosvetenika. Ana je bio glava porodice koja je vrila sveteniku slubu, a narod ga je, potujui njegovu starost, prepoznavao kao prvosvetenika. Traili su njegov savet i prihvatali ga kao Boji glas. On je prvi morao da vidi Isusa kao zarobljenika svetenike moi. Morao je da bude prisutan prilikom ispitivanja zatvorenika, iz
304
bojazni da manje iskusni Kajafa ne ostvari cilj na kome su radili. Ovom prilikom, po svaku cenu, Hrista treba osuditi i zato su neophodni njegovo lukavstvo, okretnost i otroumnost. Hristu se zvanino trebalo suditi perd Sinedrionom; ali pred Anom bio je podvrgnut prethodnom ispitivanju. Po rimskom zakonu Sinedrion nije mogao izrei smrtnu presudu. Oni su mogli samo ispitivati zatvorenika i doneti presudu koju se proglaavale pravosnanom rimske vlasti. Zato je bilo potrebno da se protiv Hrista podignu takve optube koje e i Rimljani smatrati najteim. Takoe je trebalo pronai optubu koja e Ga uiniti krivim u oima Jevreja. Meu svetenicima i poglavarima nije bilo malo onih koji su bili uvereni Hristovim uenjem i samo strah od iskljuenja spreavao ih je da Ga priznaju. Svetenici su dobro upamtili Nikodimovo pitanje: Eda li zakon na sudi oveku dokle ga najpre ne saslua i dozna to ini? Ovo pitanje je za izvesno vreme razjedinilo Savet i osujetio njihove namere. Josif iz Arimateje i Nikodim sada nisu bili pozvani, ali bilo je drugih koji bi se moda usudili govoriti u korist pravde. Istraga je morala da bude tako voena da sve lanove Sinedriona ujedinili protiv Hrista. Postojale su dve koje su svetenici eleli utvrditi. Ako bi se za Hrista moglo dokazati da je hulio na Boga, Njega bi osudili Jevreji. Ako bi Ga proglasili krivim za bunu, osigurali bi osudu od strane Rimljana. Ana je pokuao najpre uvrstiti drugu optubu. Ispitivao je Isusa o Njegovim uenicima i Njegovoj nauci, nadajui se da e zatvorenik rei neto to e mu dati injenice koje bi dalje koristio. Nastojao je da izvue neku tvrdnju koja bi dokazala da je On teio da zasnuje tajno drutvo sa ciljem da uspostavi novo carstvo. Tada bi Ga svetenici mogli predati Rimljanima kao onoga koji naruava mir i izaziva pobunu. Hristos je kao u otvorenoj knjizi itao svetenikovu nameru. Kao da ita najskriveniji deo due svog islednika, porekao je da izmeu Njega i Njegovih sledbenika postoji ikakav tajni savez i da ih je okupljao tajno ili u mraku, krijui tako svoje namere. On nije krio svoje ciljeve ni nauku. Ja govorih javno svetu, odgovorio je, ja svagda uih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljahu idovi, i nita tajno ne govorih. Spasitelj je svoj nain rada postavio nasuprot metodama svojih tuilaca. Mesecima su Ga gonili, nastojei Ga uhvatiti u zamku i dovesti pred tajni sud, na kome bi lanim svedoenjem mogli ostvariti ono to je bilo nemogue asnim sredstvima. Sad su ostvarivali ono to je bilo nemogue asnim sredstvima. Sad su ostvarivali svoje namere. Ponono hapenje, ismejavanje i vreanje od svetine pre osude, ili ak i optube, bio je njihov nain rada, a ne Njegov. Njihovo delo predstavljalo je krenje zakona. Prema njihovim propisima sa svakim ovekom trebalo je postupati kao s nevinim sve dok se ne dokae da je kriv. Svetenici su bili osueni sopstvenim propisima. Okrenuvi se svom isledniku, Isus je rekao: to pita mene? Zar svetenici i poglavari nisu slali uhode da motre na Njegovo kretanje i izvetavaju o svakoj Njegovoj rei? Zar ovi nisu bili prisutni na svakom okupljanju naroda i svetenicima donosili obavesti o svim Njegovim reima i delima? Pitaj one koji su sluali to sam govorio, odgovorio je Isus, evo oni znaju to sam ja govorio. Ana je bio uutkan odlunim odgovorom. Bojei se da Hristos ne kae neto o njegovom nainu rada koji je on paljivo uvao u tajnosti, ovog puta nita Mu vie nije rekao. Jedan od njegovih slubenika razgnevio se kad je video da je Ana bio uutkan i udario je Isusa po obrazu govorei: Zar tako odgovara poglavaru svetenikome? Hristos je blago odgovorio: Ako zlo rekoh, dokai da je zlo; ako li dobro, zato me bije? Nije izgovorio otre osvetnike rei. Njegov blagi odgovor proizaao je iz bezgrenog, strpljivog i nenog srca koje nije moglo da bude izazvano. Uvrede i ruganje nanosili su Hristu veliku patnju. Iz ruku bia koja je stvorio i za koja podnosi beskrajnu rtvu primio je svaku sramotu. Patio je u srazmeri sa savrenstvom svoje svtosti i mrnje prema grehu. Sudili su Mu koji su delovali kao zlotvori, i to je za Njega predstavljalo stalnu rtvu. Za Njega je bilo strano
305
nai se okruen ljudskim biima pod vlau Sotone. Znao je da bi u jednom trenutku, samo bljeskom svoje boanske sile, mogao poloiti svoje svirepe muitelje u prah. To Mu je podnoenje istrage inilo jo teim. Jevreji su oekivali Mesiju koji e se otkriti spoljanjim sjajem. Oekivali su da e jednim bljeskom svemogue volje izmeniti tok ljudskih misli i primorati ih da priznaju Njegovu vrhovnu vlast. Verovali su da e tako osigurati svoje uzdizanje i zadovoljiti njihove slavoljubive nade. Dok su sa Hristom postupali s prezirom, bio je u velikom iskuenju da otkrije svoj boanski karakter. Jednom reju, jednim pogledom, mogao je svoje progonitelje prisiliti da priznaju da je On Gospod iznad careva i poglavara, svetenika i Hrama. Bio je teak zadatak zadrati poloaj koji je izabrao kad se izjednaio s ljudskim rodom. Nebeski aneli bili su svedoci svakog dela uinjenog protiv njihovog voljenog Zapovednika. arko su eleli osloboditi Hrista. Pod Bojom upravom aneli su svemoni. Sluajui Hristovu zapoved, unitili su jedne noi asirsku vojsku od sto osamdeset i pet hiljada ljudi. Kakvom bi lakoom aneli, posmatrajui sramne prizore sa Hristovog suenja, mogli posvedoiti o svom negodovanju unitavanjem Bojih neprijatelja! Ali nije im zapovijeeno da tako uine. Onaj koji bi mogao osuditi svoje neprijatelje na smrt, podnosio je njihovu okrutnost. Njegova ljubav prema Ocu i Njegovo sveano obeanje dato od stvaranja sveta, da e postati Nosilac greha, poveli su Ga da bez aljenja podnese surovi postupak onih koje je doao da spasi. Deo Njegove misije bio je da u svojoj ljudskoj prirodi podnese ruganje i zlostavljanje kojima su Ga ljudi mogli obasuti. Jedina nada ljudskog roda nalazila se u ovom Hristovom pokoravanju svemu to bi morao podneti od ljudskih ruku i srca. Hristos nije rekao nita to bi moglo dati neku prednost Njegovim tuiteljima, ali ipak je bio vezan da bi se pokazalo kako Ga smatraju krivim. Svakako je morao postojati prividni izgled pravde. Bilo je nuno da postoji forma zakonitog suenja. Vlasti su odluile da to ubrzaju. Znali su kako narod ceni Isusa, pa su se bojali da Ga neko ne pokua osloboditi, ako se razglasi vest o hapenju. Isto tako, ako se presuda i njeno izvrenje odmah ne ostvari, dolo bi do odlaganja od sedam dana zbog praznovanja Pashe. To bi moglo osujetiti njihove namere. Da bi isposlovali presudu Isusu, u velikoj meri zavisili su od vike mnotva koje je veim delom sainjavala rulja iz Jerusalima. Ako bi nastupilo odlaganje od sedam dana, uzbuenje bi oslabio, a to bi verojatno izazvalo protivljenje. Bolji deo naroda bio bi pokrenut da stane na Hristovu stranu; mnogi bi istupili svedoei u Njegovu odbranu, iznosei na videlo slavna dela koja je uinio. To bi podstaklo narodni gnev protiv Sinedriona. Njihovi postupci bili bi osueni, a Isus osloboen da primi novo potovanje od mnotva. Svetenici i poglavari su zato odluili da pre no to se sazna za njihovu nameru, Isus bude predan u ruke Rimljanima. Ali pre svega mora se pronai optuba. Dosad nisu nita pronali. Ana je naredio da se Isus odvede Kajafi. Kajafa i pripadao sadukejima, od kojih su neki bili Isusovi najljui neprijatelji. On sam, iako slabog karaktera, on je isto tako okrutan, bezduan i bezobziran kao i Ana. On nee birati sredstva da uniti Isusa. Sad je ve bilo rano jutro i vrlo mrano; uz svetlost buktinja i svetiljki naoruana gomila sa svojim zarobljenikom kretala se k dvoru poglavara svetenikoga. Ovde, dok su se sakupljali lanovi Sinedriona, Ana i Kajafa ponovo su ispitivali Isusa, ali bez uspeha. Kad se Savet okupio u sudnici, Kajafa je zauzeo svoje mesto predsedavajueg. I s jedne i s druge strane bili su suci i oni koji su se posebno zanimali za suenje. Rimski vojnici stajali s na platformi ispod prestola. U podnoju prestola stajao je Isus. Pogledi celoga mnotva bili su usmereni u Njega. Svi su bili vrlo uznemireni. Od itavog ovog mnotva jedino je On bio miran i pribran. Sama atmosfera koja Ga je okruavala kao da je bila ispunjena svetim uticajem. Kajafa je u Isusu video svog suparnika. Spremnost naroda da slua spasitelja i vidljiva gotovost da prihvati Njegova uenja podstakli su gorku zavist poglavara svetenikog. Dok je posmatrao zatvorenika,
306
Kajafa se divio Njegovom plemenitom i dostojanstvenom dranju. Proelo ga je osvedoenje da je ovaj ovek zaista bio slian Bogu. U sledeem trenutku prezrivo je odagnao tu misao. Podrugljivim i oholim glasom zahtevao je od Isusa da odmah pred njima uini neko od svojih monih uda. Meutim, njegove rei kao da nisu doprle do Spasiteljevih uiju. Prisutni su uporeivali uzbueno i zlobno dranje Ana i Kajafe s blagim i dostojanstvenim Isusovim ponaanjem. ak i u mislima ovog okorelog mnotva iskrslo je pitanje: Zar e ovaj ovek boanske pojave biti osuen kao zloinac? Kajafa, zapazivi uticaj koji je prevladao, pourivao je suenje. Isusovi neprijatelji bili su u velikoj pometnji. Reili su da izbore Njegovu presudu, ali nisu znali kako da to postignu. lanovi Saveta bili su podeljeni na fariseje i sadukeje. Meu njima je vladala estoka mrnja i sukob; nisu se usuivali pribliiti nekim spornim tokama iz straha da se ne posvaaju. S nekoliko rei Isus je mogao podstaknuti njihove meusobne predrasude i tako odvratiti njihov gnev od sebe. Kajafa je to znao, pa je eleo izbei podsticanje sukoba. Postojalo je mnotvo svedoka koji su mogli potvrditi da je Hristos optuivao svetenike i knjievnike, da ih je nazvao licemerima i ubojicama; ali ovakvo svedoantvo nije bilo pogodno za iznoenje. Istim jezikom sluili su se sadukeji u svojim ustrim raspravama s farisejima. Takvo svedoanstvo za Rimljane ne bi imalo nikakvu vrednost, jer su i sami oseali odvratnost prema pretvaranju fariseja. Postojalo je mnoto dokaza da se Isus nije obazirao na jevrejsku predaju i da je s nepotovanjem govorio o mnogim njihovim uredbama, ali u pogledu predaja fariseji i sadukeji bili su otrom neprijateljstvu, pa i ovaj dokaz ne bi imao nikakvu vrednost za Rimljane. Hristovi neprijatelji nisu se usuivali da Ga optue za prekraj Subote, jer bi istraga otkrila karakter Njegovog dela. Ako bi se govorilo o Njegovim udima isceljivanja, pravi cilj svetenika bio bi osujeen. Potkupljeni su lani svedoci da optue Isusa za podstekavanje pobune i elje za uspostavljanjem nezavisne vladavine. Meutim, njihovo svedoenje pokazalo se nepouzdanim i protivrenim. Prilikom istrage pobijali su svoje vlastite tvrdnje. Hristos je na poetku svoje slube rekao: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana podignuu je. Slikovitim prorokim jezikom On je tako predskazao svoju sopstvenu smrt i vaskrsenje. A on govorae za crkvu tela svojega. (***Jovan 2,19.21) Ove rei su Jevreji shvatili u doslovnom smislu, kao da se odnose na Hram u Jerusalimu. Od svega to je Hristos govorio, svetenicu nisu mogli pronai nita to bi kao ovo mogli da iskoriste protiv Njega. Lanim tumaenjem ovih rei nadali su se da e stei neku prednost. Rimljani i Jevreji, fariseji i sadukeji, jer su svi vrlo potovali Hram. Za ovo su pronali dva svedoka ije svedoanstvo nije bilo tako protivreno kao to je bilo svedoenje drugih. Jedan od njih, koga su podmitili da optui Isusa, izjavio je: On je kazao: ja mogu razvaliti crkvu Boiju i za tri dana nainiti je. Na taj nain Hristove rei pogreno su prikazane. Da su bile prikazane tano onako kao ih je izgovorio, one ne bi mogle uiniti da bude osuen ak ni od Sinedriona. Da je Isus bio samo ovek, kao to su Jevreji samo tvrdili, Njegova izjava oznaila bi samo nerazuman, hvalisavi duh, ali ne bi mogla da bude pretvorena u bogohuljenje. Iako su lani svedoci potpuno pogreno prikazali Njegove rei, one nisu sadravale nita to bi Rimljani smatrali zloinom koji zasluuje smrt. Isus je strpljivo sluao protivrena svedoenja. Nije izustio nijednu re u svoju odbranu. Napokon su Njegovi tuitelji stali zbunjeni, posramljeni i razjareni. Suenje nije nikako napredovalo; izgledalo je da e njihova zavera doiveti neuspeh. Kajafa je bio oajan. Ostala mu je poslednja mogunost; Hrista treba primorati da sam sebe osudi. Prvosvetenik je ustao sa svoje sudake stolice lica izoblienog gnevom, dok su mu glas i ponaanje pokazivali da bi unitio zatvorenika koji je stajao pred njim, kad bi to bilo u njegovoj moi. Zar nita ne odgovara?, uzviknuo je, to ovi na tebe svedoe?
307
Isus je sauvao svoj mir. Muen bi i zlostavljen ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje voen bi i kao ovca nema pred onim koji strie ne otvori usta svojih. (***Isaija 53,7) Na kraju, podiui svoju desnicu prema nebu, Kajafa se u obliku sveane zakletve obratio Isusu: Zaklinjen te ivim Bogom da nam kae jesi li ti Hristos sin Boij? Na ovaj zahtev Isus nije mogao oduteti. Bilo je vreme kad je trebalo uteti, a i vreme kad je trabalo govoriti. Dok Mu nije neposredno postavljeno pitanje, On nije govorio. Znao je da e ako sad odgovori, Njegova smrt biti sigurna. Meutim, poziv je uputio najvie priznati predstavnik vlasti naroda i u ime Svevinjega. Hristos se nije eleo pokazati nepokornim prema zakonu. Jo vie od toga, pokrenuto je pitanje Njegovog odnosa sa Ocem. On jasno mora objaviti svoj karakter i misiju. Isus je rekao svojim uenicima: A koji god prizna mene pred ljudima, priznau i ja njega pred ocem svojim koji je na nebesima. (***Matej 10,32) Svojim linim primerom sad je ponovio ovu pouku. Svako uho bilo je spremno da slua i svako oko netremice je posmatralo Njegovo lice kad je odgovorio: Ti kaza. Kao da je nebeska svetlost obasjala Njegovo bledo lice kad je dodao: Ali ja vam kaem: otsele ete videti sina oveijega gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim. Za trenutak Hristovo boanstvo bljesnulo je kroz Njegovu ljudsku prirodu. Prvosvetenik je drhtao pred Spasiteljevim prodornim pogledom. Taj pogled kao da je itao njegove skrivene misli i kao da je palio njegovo srce. Nikada u svom kasnijem ivotu nije zaboravio taj prodoran pogled progonjenog bojeg Sina. Otsele ete videti, rekao je Isus, sina oveijega gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim. Ovim reima Hristos je prikazao suprotan prizor onome koji se odigravao. On, Gospodar ivota i slave, sedie Bogu s desne strane. On e biti sudac celoj Zemlji, a protiv Njegove odluke nee biti albe. Tada e svaka tajna da bude rasvetljena Bojom pojavom i svakome e biti presueno prema njegovim delima. Hristove rei uplaile su prvosvetenika. Pomisao da e mrtvi vaskrsnuti i da e stati pred Bogom da prime nagradu prema svojim delima, proela je Kajafu uasom. Nije eleo verovati da e u budunosti primiti osudu prema svojim delima. Kao u nekoj panorami prolazili su kroz njegove misli prizori poslednjeg suda. Za trenutak je ugledao straan prizor kako grobovi vraaju svoje mrtvace s tajnama za koje su smatrali da e biti veno sakrivene. Za trenutak se oseao kao da stoji pred venim Sucem, ije oi sve vide, itaju njegovu duu i iznose na videlo tajne koje je smatrao skrivenim zajedno s mrtvima. Prizor je iezao ispred svetenikovih oiju. Njega kao sadukeja Hristove rei otro su kosnule. Kajafa je poricao nauku o vaskrsnuu, sudu i buduem ivotu. Sad ga je obuzeo sotonski gnev. Zar da ovaj ovek, zatvorenik, pred njim, napada njegove najomiljenije teorije? Razderavi svoje haljine, da bi narod, da bi narod video njegovo lano zgraanje, zahtevao je da se bez daljnih ispitivanja, zatvorenik osudi zbog huljenja na Boga. ta nam trebaju vie svedoci?, rekao je, evo sad uste hulu njegovu. ta mislite? I svi su Ga osudili. Uverenje pomeano s gnevom navelo je Kajafu da uini to to je uinio. Bio je ljut na samoga sebe to je poverovao Hristovim reima, pa je umesto da razdere svoje srce u dubokom doivljavanju istine, i priznanju da je Isus Mesija, razderao svoje svetenike haljine u odlunom protivljenju. Ovaj in imao je duboko znaenje. Kajafa nije nazirao njegovo znaenje. U ovom inu, izvrenom da bi se uticalo na sudije i da bi se izborila Hristova presuda, prvosvetenik je presudio samome sebi. Po Bojem zakonu bio je iskljuen iz svetenike slube. Sam je sebi izrekao smrtnu presudu. Prvosvetenik nije smeo razderati svoje haljine. Levitski zakon zbranjivao je to pod pretnjom smrtne kazne. Ni pod kakvim uslovima, ni u kojoj prilici, svetenik nije smeo razderati svoje haljine. Meu
308
Jevrejima postojao je obiaj da prilikom smrti prijatelja razderu svoju odeu, ali svetenici se nisu smeli povoditi za ovim obiajem. Hristos je o ovome izdao Mojsiju izriitu zapovest (***3. Mojsijeva 10,6). Sve to su svetenici nosili moralo je da bude celo i bez ikakve mane. Tim sjajnim slubenim haljinama prikazan je karakter velikog Uzora, Isusa Hrista. Bog nije mogao prihvatiti nita drugo osim savrenstva u odijevanju i stavu, u reima i duhu. On je svet i Njegova slava i savrenstvo moraju bit prestavljeni u zemaljskoj slubi. Nita osim savrenstva ne moe pravilno predoiti svetost nebeske slube. Smrtni ovek moe razderati svoje srce pokazujui skruen i ponizan duh. Bog to prihvata. Ali na svetenikim haljinama nije se smela nainiti nikakva poderotina, jer bi to naruilo prikazivanje nebeskih vrednosti. Na prvosvetenika koji bi se usudio da se s razderanim haljinama pojavi u svetoj slubi i uestvuje u slubi u Svetinji, gledalo se kao na onoga koji se sam odvojio od Boga. Razderavi svoje haljine, sam je sebi oduzimao karakter predstavnika. Bog ga vie nije prihvatao kao svetenika koji moe obavljati slubu. Nain postupanja koji je Kajafa otkrio pokazao je ljudsku strast, ljudsko nesavrenstvo. Razdirui svoje haljine, Kajafa je pogazio Boji zakon da bi sledio ljudsku predaju. Po zakonu koji su ljudi postavili bilo je mogue da u sluaju hule na Boga svetenik razdere svoje haljine zgraajui se nad grehom i da zbog toga ne bude kriv. Tako je ljudskim zakonima ukinut Boji zakon. Narod je sa zanimanjem pratio svaki prvosvetenikov postupak i Kajafa je mislio da e izraavanjem svoje pobonosti ostaviti dubok utisak. Meutim, ovim delom uoblienim u optubu protiv Hrista, ruio je Onoga o kome je Bog rekao: Jer je moje ime u njemu. (***2. Mojsijeva 23, 21) On sam hulio je na Boga. Izrekao je presudu Hristu kao bogohulniku, a sam je bio pod Bojom osudom. Dok je Kajafa razdirao svoje haljine, njegov in obeleio je mesto koje e jevrejski narod nakon toga zauzimati u odnosu prema Bogu. Nekada voljen Boji narod odvojio se od Njega i brzo je postajao narod koga Jahve vie nije priznavao svojim. Kad je Hristos uzviknuo na krstu: Svri se (***Jovan 19,30) i zavesa u Hramu se razderala nadvoje, Sveti uvar je proglasio da je jevrejski narod odbacio Njega koji je bio predslika svih njegovih simbola, sutina svih njegovih slika. Izrailj se odvojio od Boga. Kajafa je sad mogao razderati svoje svetenike haljine, koje su oznaavale njegovo polaganje prava da bude predstavnikom velikog Prvosvetenika, jer ni za njega, ni za narod one nisu imale vie nikakvog znaaja. Prvosvetenik je mogao razderati svoje haljine zgraajui se nad sobom i narodom. Sinedrion je proglasio da Isus zasluuje smrt, meutim, ispitivati zatvorenika nou bilo je suprotno jevrejskom zakonu. Zvanina presuda mogla se doneti samo u dnevnoj svetlosti i punom zasedanju Saveta. Uprkos tome, prema Spasitelju su postupili kao prema oduenom zloincu i prepustili Ga zlostavljanju najniih i najgorih izmeu ljudi. Prvosvetenikov dvor bio je okruen otvorenim dvoriten u kome su se okupili vojnici i mnogi drugi. Kroz ovo dvorite vodili su Isusa do prostorije za straare, dok su mu se sa svih strana podsmevali zbog izjave da je Boji Sin. Rugajui se ponavljali su Njegove rei da e sediti s desne strane sile i da ide na oblacima nebeskim. Dok je bio u prostoriji za straare, oekujui sudski pretres, nije bio zatien. Neuka svetina zapazila je svirepost s kojom se na Savetu postupalo prema Njemu, pa su zbog toga dozvolili sebi pravo da pokau sve sotonske elemente svoje prirode. Hristova istinska plemenitost i boansko dranje podstakli su njihov bes. Njegova krotkost, Njegova nevinost, Njegovo velianstveno strpljenje, ispunjavalo ih je sotonskom mrnjom. Pogaene su milost i pravda. Ni s jednim zloincem nikada se nije postupalo tako neljudski kao sa Bojim Sinom. Meutim, mnogo dublja bol cepala je Isusovo srce; udarac koji je izazvao najdublju bol nije mogla zadati neprijateljeva ruka. Dok je bio podvrgnut ruganju i ispitivanju pred Kajafom, Hrista se odrekao jedan od Njegovih uenika.
309
Poto su napustili svoga Gospoda u vrtu, dva uenika usudila su se da s izvesne udaljenosti prate svetinu koja je vodila Isusa. Petar i Jovan bili su ti uenici. Svetenici su prepoznali Jovana kao znanog Isusovog uenika i dozvolili mu pristup u sudnicu, nadajui se da e, kad bude video poniavanje svog Voe, prezreti pomisao da je takvo bie Boji Sin. Jovan je traio i dobio doputenje za Petra da i on ue. U dvoritu su naloili vatru, jer je to bilo najhladnije doba nou, neposredno pred svitanje. Oko vatre okupilo se drutvo i Petar je samouvereno zauzeo mesto meu njima. Nije eleo da ga prepoznaju kao Isusovog uenika. Pomeavi se nehatno s mnotvom, nadao se da e ga smatrati jednim od onih koji su doveli Isusa u sudnicu. Meutim, kad je svetlost obasjala Petrovo lice, ena koja je bila na vratima, ispitivaki ga je pogledala. Zapazila je da je doao s Jovanom, zapazila je izraz obeshrabrenosti na njegovom licu i pomislila da bi i on mogao da bude Isusov uenik. Bila je jedna od znatieljnih slukinja u Kajafinom domu. Rekla je Petru: Da nisi i ti od uenika njegovih? Petar je bio uplaen i zbunjen; pogledi ljudi iz ovog skupa odmah su se prikovali za njega. Pretvarao se da je ne razume, ali bila je uporna i nastavila da govori onima oko sebe da je ovaj ovek bio sa Isusom. Petar je oseao da joj mora odgovoriti pa je ljutito rekao: eno! ne poznajem ga. To je bilo prvo odricanje i pijetao je odmah zapevao. O, Petre, zar si se tako brzo postidjeo svog Uitelja! Zar si se tako brzo odrekao svoga Gospoda! Ulazei u sudsku dvoranu, apostol Jovan nije pokuavao prikriti da je Isusov sledbenik. Nije se pomeao s grubom gomilom koja je ruila njegovog Uitelja. Njemu nisu postavljali pitanja zato to se nije lano predstavljao i tako uinio sebe sumnjivim. Potraio je jedan skroviti kut u kome ga gomila ne bi mogla zapaziti, ali da bude to blie Isusu. Ovde je mogao da vidi i uje sve to se zbivalo na suenju njegovom Gospodu. Petar nije eleo da ga prepoznaju. inei se ravnodunim stupio je na neprijateljsko tlo i postao lakim plenom iskuenja. Da je bio pozvan da se bori za svog Uitelja, on bi bio hrabar vojnik; ali kad je prst prezira uperen na njega, pokazao se kao kukavica. Mnogi koji ne ustuknu u aktivnoj borbi za svoga Gospoda, odriu se svoje vere kada su izloeni podsmehu. Druenjem s onima koje bi trebalo izbegavati, stupaju na stazu iskuenja. Pozivaju neprijatelja da ih kua pa su navedeni da kau i uine ono u emu pod drugim okolnostima nikada ne bi skrivali. Hristov uenik koji u nae vreme prikriva svoju veru iz straha od stradanja ili sramote, odrie se svoga Gospoda isto tako stvarno kao to je to Petar uinio u sudskom predvorju. Petar se trudio da ne pokae nikakvo zanimanje za suenje svom Uitelju, ali njegovo srce grilo se u boli kad je uo surovo podrugivanje, i zlostavljanje koje je On podnosio. Vie od toga, bio je iznenaen i ljutit to je Isus, podnosei takvo postupanje, poniavao sebe i svoje sledbenike. Da bi prikrio svoje prave oseaje, nastojao je da se pridrui Isusovim progoniteljima u njihovim neprikladnim dosetkama. Ali njegova pojava nije bila prirodna. Lano se predstavljao, pa iako je teio da razgovara kao da ga se to nita ne tie, nije mogao obuzdati gnev zbog zlostavljanja kojim je obasut njegov Uitelj. Panja je i po drugi put skrenuta na njega i ponovo su ga osumnjiili da je Isusov sledbenik. Sad je s kletvom izjavio: Ne znam tog oveka. Pruena mu je jo jedna prilika. Nakon jednog sata, prvosvetenikov sluga, roak oveka kojem je Petar odsekao uho, upitao ga je: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim? U istinu si od njih; jer si Galilejac i govor tvoj te izdaje. Na ovo se Petar razljutio, Isusovi uenici bili su zapaeni po istoi svoga govora, pa se Petar, da bi potpuno obmanuo one koji su ga ispitivali i opravdao svoju ulogu koju je preuzeo, s kletvom i zaklinjanjem sada odrekao svoga Uitelja. Pijetao je opet zapevao. Petar ga je tada uo i setio Hristovih rei: Noas dok dvaputa pijetao ne zapeva tri puta e me se odrei. (***Marko 14,30)
310
Dok su poniavajue zakletve jo bile na Petrovim usnama i kretavi poj pijetla jo uvek odjekivao u njegovim uima, Spasitelj se okrenuo od namrtenih sudaca i pogledao pravo u svog jasnog uenika. Istodobno Petar je usmerio svoj pogled prema svom Uitelju. Na tom blagom licu itao je duboko saaljenje i bol, ali na njemu nije bilo nikakve ljutine. Izgled tog bednog, napaenog lica, tih drhtavih usana, taj pogled pun saaljenja i pratanja probo je njegovo srce kao strela. Savest se probudila. Pamenje je ivnulo. Petar se setio kako je samo pre nekoliko sati obeao da e sa svojim Gospodom poi u zatvor i smrt. Setio se svoje alosti kad mu je u gornjoj sobi Spasitelj rekao da e Ga se odrei tri puta te iste noi. Petar je upravo izjavljivao da ne poznaje Isusa, ali je sada, duboko oaloen, shvatio koliko ga je njegov Gospod dobro poznavao i kako je pravilno itao njegovo srce, iju prevarnost ni sam nije ni sam nije poznavao. Plima uspomena obruila se na njega. Spasiteljeva nena milostivost, Njegova ljubaznost i dugo trpljenje, Njegova nenost i strpljenje prema zabludelim uenicima setio se svega toga. Setio se opomene: Simone! Simone! evo vas ite sotona fa bi vas inio kao penicu. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane. (***Luka 22, 32) Razmiljao je s uasom o svojoj nezahvalnosti, svojoj dvolinosti, svom krivokletstvu. Jo jednom je pogledao svoga Uitelja i video jednu zloinaku ruku podignutu da Ga udari po licu. Nesposoban da dalje podnosi taj prizor, skrhana srca izjurio je iz sudnice. Hitao je u samou i tamu, ne znajui i ne brinui se kuda. Najzad se naao u Getsimaniji. Prizor od pre nekoliko sati oiveo je u njegovim mislima. Napaeno lice njegovog Gospoda, umrljano krvavim znojem i zgreno od boli, pojavilo se pred njim. S gorkim kajanjem setio se da je Isus plakao i bio na molitvi sam u velikoj duevnoj patnji, dok su oni, koji su se trebali ujedniti s Njim u tom asu iskuenja, spavali. Setio se Njegove sveane opomene: straite i molite se Bogu da ne padnete u napast. (***Matej 26,41) Opet je postao oevidac prizora u sudskoj dvorani. Za njegovo ranjeno srce pravo muenje bila je spoznaja da je dodao najtee breme Spasiteljevom poniavanju i boli. Na istom mestu na kojem je svome Ocu Isus izlivao svoju duu u samrtnoj borbi, Petar je pao na svoje lice i poeleo da umre. Spavajui kad mu je Isus naloio da strai i da se moli, Petar je pripremio put za svoj veliki greh. Svi uenici pretrpeli su veliki gubitak zato to su spavali u tom kritinom asu. Hristos je znao teko iskuenje kroz koje su trebali proi. Znao je koliko e Sotona raditi da umrtvi njihove oseaje da bi ostali nespremni za iskuenje. Zato ih je opomenuo. Da su ti trenuci u vrtu provedeni u straenju i molitvi, Petar se ne bi prepustio uzdanju u svoju slabu snagu. Ne bi se odrekao svoga Gospoda. Da su uenici straili sa Hristom u Njegovoj samrtnoj borbi, bili bi pripremljeni da budu oevici Njegovog stradanja na krstu. Razumeli bi donekle prirodu Njegove neuporedive patnje, Njegovu smrt i Njegovo vaskrsenje. Usred mranog trenutka najveeg iskuenja, neki zraci nade rasvetlili bi tamu i poduprli njihovu veru. im je osvanuo dan, Sinedrion se opet sastao i Hristos je ponovo uveden u venicu. On je proglasio sebe Bojim Sinom, pa su ove Njegove rei upotrebili kao optubu protiv Njega. Ali Ga nisu mogli osuditi zbog toga, jer mnogi od njih nisu bili prisutni na nonom zasedanju i nisu uli Njegove rei. Znali su da rimski sud u njima nee naii nita to bi zasluivalo smrt. Meutim, kad bi svi mogli ponovo uti s Njegovih usana te rei, postigli bi svoj cilj. Njegovu tvrdnju o mesijanstvu mogli bi protumaiti kao buntovnu politiku tvrdnju. Jesi li ti Krist?, govorili su, kai nam. Ali Hristos je utio. Nastavili su Ga obasipati pitanjima. Na kraju sveanim glasom punim tuge odgovorio je: Ako vam i kaem, neete verovati. A ako vas i zapitam, neete mi odgovoriti, niti me pustiti. Ali da ne bi imali nikakvog izgovora, dao je sveanu opomenu: Otsele e sin oveij sediti s desne strane sile Boije.
311
Ti li si dakle sin Boij?, jednoglasno su Ga upitali. Rekao im je: Vi kaete da sam ja. Povikali su: ta nam trebaju vie svedoanstva? jer sami usmo iz usta njegovih. Tako, po trei put osuen od jevrejskih vlasti, Isus je trebao da umre. Sve to je sad bilo potrebno, mislili su, bilo je da Rimljani potvrde ovu presudu i da Ga izrue u njihove ruke. Tada je nastupio trei prizor zlostavljanja i ruganja, puno gori od onoga koji je doiveo od neuke svetine. To se odigravalo u prisustvu i uz suglasnost svetenika i poglavara. Iz njihovog srca iezao je svaki oseaj saaljenja i ovenosti. Ako su njihovi dokazi bili slabi, i nisu uspeli uutkati Njegov glas, imali su i druga oruja, takva kakva su u svim vekovima upotrebljavana da se uutkaju heretici patnje, nasilje i smrt. Kad su suci izrekli presudu Isusu, sotonski bes zahvatio je narod. Vikali su kao divlje zveri. Gomila je pojurila prema Isusu, viui: On je kriv, ubijte ga! Da nije bilo rimskih vojnika, Isus ne bi doiveo da na Golgoti bude prikovan na krst. Pred svojim sucima bio bi rastrgnut na komade, da se rimske vlasti silom oruja nisu suprotstavile nasilju svetine. Neznaboci su bili razljueni svirepim postupanjem prema Onome protiv koga nita nije dokazano. Rimski oficiri izjavili su da su Jevreji, donoenjem presude Isusu, prekrili pravo rimske vlasti i da je ak u suprotnosti i s jevrejskim zakonom osuditi oveka na smrt na osnovi njegovog linog iskaza. Ovaj postupak doveo je do trenutanog zastoja u procesu, ali jevrejske voe bile su kao mrtve i za saaljenje i za sramotu. Ruei Bojeg Sina sramnim izrazima, svetenici i poglavari zaboravili su dostojanstvo svog poziva. Rugali su se Njegovom poreklu. Izjavili su da to to sebe lano poglaava Mesijom zasluuje najsramniju smrt. Najneobuzdaniji ljudi udruili su se u sramnom zlostavljanju Spasitelja. Muitelji su Mu prebacili preko glave staru haljinu i udarali Ga po licu govorei: Proreci nam, Kriste, ko te udari? Kad je haljina skinuta, jedan bednik pljunuo Mu je u lice. Boji naeli verno su biljeili svaki uvredljiv pogled, re i delo uinjeno protiv njihovog voljenog Zapovednika. Jednoga dana ti neasni ljudi, koji su ismejavali i pljuvali u Hristovo blago, bledo lice, videe to lice u slavi kako sija blistavije od Sunca. P o g l a v l j e 76. JUDA Judina istorija prikazuje alostan kraj jednog ivota, koji je mogao da bude pun asti pred Bogom. Da je Juda umro pre svog poslednjeg puta u Jerusalim, smatrao bi se ovekom dostojnim mesta meu dvanaestoricom i onim koji bi im puno nedostajao. Odvratnost s kojom su ljudi vekovima gledali na njega ne bi postojala da nije bilo osobina koje su se otkrile na kraju njegovog ivota. Postoji razlog zato je njegov karakter otkriven celom svetu. To je trebala da bude opomena svima koji bi kao i on izneverili sveto poverenje. Neposredno pre Pashe Juda je obnovio svoj ugovor sa svetenicima da im preda Isusa u ruke. Tada je bilo dogovoreno da Spasitelj bude uhvaen na jednom od mesta gde se sklanjao da razmilja i da se moli. Od gozbe u Simonovoj kui Juda je imao prilike da razmilja o delu za koje se obavezao da e izvriti, ali nije promenio svoju nameru. Za trideset srebrnika za cenu jednog roba prodao je Gospoda slave na sramotu i smrt. Juda je po prirodi voleo novac; ali nije oduvek bio tako poroan da uini takvo delo kao to je ovo. Gajio je zli duh tvrdiluka, sve dok on nije postao vladajua pobuda u njegovom ivotu. Ljubav prema bogatstvu
312
kome je ropski sluio nadvladala je njegovu ljubav prema Hristu. Postajui rob jednom poroku predao se Sotoni da ga potpuno uvue u greh. Juda se pridruio uenicima dok je mnotvo pratilo Hrista. Spasiteljevo uenje pokrenulo je njihova srca dok su zadivljeno sluali Njegove rei koje je izgovorio u sinagogi, kraj morske obale ili na gori. Juda je video bolesne, hrome, slepe kako se iz svih gradova i sela stiu ka Hristu. Video je umirue poloene kraj Njegovih nogu. Bio je svedokom Spasiteljevih velianstvenih dela u isceljivanju bolesnih, isterivanju avola i podizanju mrtvih. lino je osetio dokaz Hristove sile. Prepoznao je Hristovo uenje kao uzvienije od svih koje je ikada uo. Voleo je Velikog Uitelja i eleo da bude s Njim. eznuo je da promeni karakter i ivot i nadao se da e to iskusiti svojim povezivanjem sa Isusom. Spasitelj nije odbio Judu. Dao mu je mesto meu dvanaestoricom. Poverio mu je da obavlja delo evanelista. Obdario ga je silom da lei bolesne i isteruje avole. Ali Juda nije doao do toke potpunog potinjavanja Hristu. Nije se odrekao svoga svetovnog astoljublja ili svoje ljubavi prema novcu. Iako je prihvatio poloaj Hristovog sluge, nije dozvolio da ga preobrazi boanska sila. Smatrao je da moe zadrati vlastite sudove i miljenja, odravajui duh kritike i osude. Uivao je veliki ugled meu uenicima i imao snaan uticaj na njih. Imao je visoko miljenje o svojim sposobnostima, a na svoju brau gledao je kao na nie od sebe u rasuivanju i sposobnostima. Oni ne vide svoje prilike, mislio je, i ne koriste okolnosti. Crkva nee nikada napredovati ako ima za voe tako kratkovidne ljude. Petar je bio ustar i delovao bi bez premiljanja. Jovana, koji je kao dragocenost uvao istine koje su silazile sa Hristovih usana, Juda je smatrao slabim poslovnim ovekom. Mateja, vaspitanog da bude toan u svemu i osobito briljivog u pogledu potenja, koji je stalno razmiljao o Hristovim reima i bivao obuzet njima, Juda je smatrao nesposobnim za bilo kakav otrouman i dalekosean rad. Tako je Juda brzo procenio sve uenike i laskao samom sebi da bi liena njegove sposobnosti vetog upravljanja Crkva esto bila dovedena u tekoe i ponienja. Juda je smatrao sebe sposobnim ovekom, kojeg niko ne moe nadmaiti. Po vlastitom miljenju bio je ast za delo i uvek se kao takav prikazivao. Juda je bio slep prema svojim karakternim slabostima i Hristos ga je postavio tamo gde e imati prilike da ih uvidi i ispravi. Kao blagajnik uenicima bio je pozvan da se stara za potrebe ove male grupe i za potrebe siromanih. Kad mu je na Pashu u gornjoj sobi Isus rekao: ta ini ini bre (***Jovan 13,27) uenici su mislili da mu je naloio da kupi ono to je bilo potrebno za praznik ili da neto da siromanima. Sluai drugima Juda je mogao razviti duh nesebinosti. Meutim, dok je iz dana u dan sluao Hristove pouke i bio oevidac Njegovog nesebinog ivota, Juda je poputao svojoj pohlepnoj naravi. Male sume koje su dospele u njegove ruke predstavljale su stalno iskuenje. Kad bi uinio neku malu uslugu Hristu, ili posvetio vreme verskim ciljevima, esto je isplaivao sebe iz te oskudne zalihe. Za njega su ovo bili izgovori kojima je pravdao takav postupak, ali u Bojim oima bio je lupe. Hristova esto ponavljana tvrdnja da Njegovo carstvo nije od ovoga sveta sablanjavala je Judu. Oznaio je smernicu i oekivao da e Hristos raditi po njoj. Nainio je plan da se Jovan Krstitelj mora osloboditi tamnice. Ali, iznenada, Jovan je poseen. Isus, umesto da potvrdi svoje carsko pravo i osveti Jovanovu smrt, povukao se sa svojim uenicima u jedno mesto u unutranjosti. Juda je eleo znatno otrije okraje. Smatrao je da bi delo bilo mnogo uspenije kad Isus ne bi spreavao uenike u sprovoenju njihovih zamisli. Zapazio je poveano neprijateljstvo jevrejskih voa i zapazio da Hristos nije odgovorio njihovom izazovu, kad su traili znak s Neba. Njegovo srce bilo je otvoreno za neverstvo pa je neprijatelj ulivao u njega misli sumnje i pobune. Zato se Isus tako dugo zadrava na onome to obeshrabruje? Zato sebi i svojim uenicima predskazuje iskuenje i progonstvo? Izgledi da dobije neko visoko mesto u novom
313
carstvu naveli su Judu da pristane uz Hristovo delo. Zar da budu izneverene njegove nade? Iako jo nije porekao da je Isus Boji Sin, Juda je poeo sumnjati, elei da nae neko objanjenje za Njegova silna dela. Uprkos Spasiteljevom uenju Juda je stalno isticao misao da e Hristos vladati kao car u Jerusalim. Kad je Hristos nahranio pet hiljada ljudi, pokuao je to ostvariti. Ovom prilikom Juda je pomagao u deljenju hrane gladnom mnotvu. Imao je priliku da vidi kakv se blagoslov krije u njegovoj moi da daje drugima. Oseao je zadovoljstvo koje se uvek javlja u slubi Bogu. Pomagao je bolesnima i napaenima iz mnotva da dou Hristu. Video je kakvo olakanje, kakva radost i kakva srea nastaje u ljudskim srcima kroz ivotodavnu silu boanskog Iscelitelja. Mogao je razumeti Hristov nain rada, ali bio je zaslepljen svojim sebinim eljama. Juda je bio prvi koji je iskoristio oduevljenje izazvano udom s hlebovima. Bio je taj koji je podstakao zamisao da se Hristos silom proglasi za cara. Nade su mu bile velike. Razoaranje je bilo gorko. Hristov javni govor u sinagogi o hlebu ivota predstavljao je prekretnicu u istoriji Judinog ivota. uo je rei: Ako ne jedete tela sina oveijega i ne pijete krvi njegove, neete imati ivota u sebi. (***Jovan 6,53) Video je da Hristos nudi duhovna, a ne svetovna dobra. Smatrao se dalekovidnim i sposobnim proniknuti u to da Isus nee imati nikakve asti i da ne moe pokloniti visoke poloaje svojim sledbenicima. Odluio je da se ne zdrui tako blisko sa Hristom da se ne bi mogao povui. Odluio je da posmatra izdaleka. I posmatrao je. Od tog vremena izraavao je sumnje koje su zbunjivale uenike. Pokretao je rasprave i neprijatne oseaje, ponavljajui dokaze koje su protiv Hristovih tvrdnji navodili knjievnici i fariseji. Sve male i velike tekoe, i nevolje, nezgode i oite prepreke u napredovanju evanelja, Juda je tumaio kao dokaze da ono nije istinito. Iznosio je takve tekstove iz Pisma koji nisu imali nikakve veze s istinama koje je Hristos objavljivao. Ovi tekstovi, izdvojeni od celine, zbunjivali su uenike i poveavali obeshrabrenje koje ih je stalno pritiskivalo. Ipak, Juda je sve ovo inio tako kao da je naizgled vrlo savestan. I dok su uenici traili dokaze da potvrde rei Velikog Uitelja, Juda bi ih gotovo neosetno poveo na drugu stazu. Tako je na prividno poboan i mudar nain prikazivao istine u razliitoj svetlosti od one u kojoj im On nije davao. Misli koje im je nametao poticale su slavoljubive elje za zemaljskim poastima, i tako skreui uenike od onoga to je vano a ime su se trebali baviti. Prepreke o tome koji je meu njima najvei obino je poinjao Juda. Kad je Isus bogatom mladiu prikazao uslove pod kojima moe postati Njegovim uenikom, Juda je bio nezadovoljan. Smatrao je da je nainjena greka. Kad bi takvi ljudi kao ovaj poglavar mogli biti povezani s vernicima, pomogli bi u podupiranju Hristovog dela. Kad bi samo on, Juda, bio prihvaen za savetnika, mislio je, mogao bi predloiti mnoge planove za unapreenje ove male crkve. Njegova naela i metode razlikovali bi se neto od Hristovih, ali u tome je sebe drao mudrijim od Hrista. U svemu to je Hristos rekao svojim uenicima bilo je neega sa ime se Juda u svom srcu nije slagao. Pod njegovim uticajem kvasac nezdaovoljstva brzo je delovao. Uenici u svemu tome nisu videli pokretaa, ali Isus je video da Sotona svoja svojstva prenosi Judi i tako otvara kanal kroz koji moe uticati na druge uenike. Godinu dana pre izdaje, Hristos je ovo objavio: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu, i jedan je od vas djavo? (***Jovan 6,70) Ipak, Juda se nije otvoreno protivio, niti je izgledalo da sumnja u Spasiteljeve pouke. Nije otvoreno gunao sve do trenutka gozbe u Simonovoj kui. Kad je Marija pomazala Spasiteljeve noge, Juda je pokazao svoju pohlepnu narav. Isusov ukor duboko ga je ogorio. Povreeni ponos i elja sa osvetom sruili su brane i pohlepnost kojoj je tako dugo poputao zavladala je njim. To e postati iskustvo svakoga
314
koji istraje u igri s grehom. Osnovni oblici uroenih sklonosti prema grehu kojima se ne opiremo i koje ne pobeujemo podleu Sotoninom iskuenju i on po svojoj volji porobljava duu. Ali Juda jo nije imao sasvim okorelo srce. Iako je ak dva puta obeao da e izdati Spasitelja, postojala je prilika za pokajanje. Na pashalnoj veeri Isus je pruio dokaz o svom boanstvu time to je otkrio izdajnikovu nameru. Neno je uvrstio i Judu u slubu koju je izvrio za uenike. Ali poslednji poziv ljubavi ostao je bez odgovora. Tada je zapeaen Judin sluaj i noge koje je Isus oprao otile su da izvre izdajniko delo. Ako Isus treba da bude raspet, razmiljao je Juda, to se mora zbiti. Njegov in izdaje Spasitelja nee promeniti konani rezultat. Ako Isus ne treba umreti, to bi Ga samo prinudilo da se oslobodi. Iz svih dogaaja Juda bi izdajom stekao neku korist. Raunao je da je izdajom svoga Gospoda zakljuio odlian posao. Ipak, Juda nije verovao da e Hristos dopustiti da bude uhvaen. nameravao je da svojom izdajom da Isusu pouku. Smerao je da igra ulogu koja e primorati Spasitelja da ubudue postupa prema njemu s dunim potovanje. Ali Juda nije znao da Hrista predaje na smrt. Koliko puta su knjievnici i fariseji, dok je Isus iznosio svoje pouke o priama, bili uzbueni Njegovim neoekivanim slikovitim prikazima! Koliko puta su izricali presudu sebi samima! esto, kad je istina osvedoila njihova srca, oni su razbijenjeni uzimali kamenje da Ga bace na Njega; ali svaki put On im je izmaknuo. Kako bi izbegao toliko zamki, mislio je Juda, svakako nee dopustiti da Ga uhvate. Juda je odluio da sve to proveri. Ako je Isus zaista Mesija, narod kome je uinio toliko puno dobra okupie se oko Njega i proglasiti Ga carem. To e zauvek opredeliti one koji su dosad bili neodluni. Judi bi se pripisivale zasluge to je doveo cara na Davidov presto. Ovo delo osiguralo bi mu prvo mesto, u novom carstvu, odmah do Hrista. Lani uenik odigrao je svoju ulogu u izdaji Isusa. U vrtu, kad je voama gomile rekao: Koga ja celivam onaj je; drite ga (***Matej 26,48), bio je potpuno uveren da e se Hristos izbaviti iz njihovih ruku. Tada, ako ga oni budu korili, mogao bi rei: Zar vam nisam rekao da Ga vrsto drite? Juda je posmatrao one koji su uhvatili Hrista kako Ga postupajui prema njegovim reima vrsto vezuju. Zapanjen video je da Spasitelj dozvoljava da Ga odvedu. Zabrinuto Ga je sledio od vrata sve do suenja pred jevrejskim poglavarima. Prilikom svakog Njegovog pokreta oekivao je da e iznenaditi svoje neprijatelje time to e se pred njima pojaviti kao Boji Sin i unititi sve njihove zavere i silu. Ali kako je sat za satom prolazio a Isus podnosio sva zlostavljanja koja su inili nad Njim, uasan strah da je svog Uitelja prodao na smrt obuzeo je izdajnika. Kako se suenje bliilo svom kraju, Juda je sve manje mogao izdrati muenje svoje nemirne savesti. Iznenada je dvoranom odjeknuo jedan promukao glas ispunjavajui uasom sva srca: On je nevin; potedi Ga, o Kajafa! Ugledali su visoku Judinu priliku kako se probija kroz zaueno mnotvo. Njegovo lice bilo je bledo i unezvereno, a njegovo elo oroeno krupnim kapima znoja. Dotravi do sudskog prestola bacio je pred prvosvetenika srebrnike koji su bili cena za izdaju njegovog Gospoda. vrsto uhvativi Kajafu za haljinu, preklinjao ga je oslobodi Isua, izjavljujui da nije uinio nita to zasluuje smrt. Kajafa ga je ljutito odgurnuo, ali je ostao zbunjen neznajui to da kae. Otkrilo se lukavstvo svetenika. Bilo je oevidno da su podmitili uenika da izda svoga Uitelja. Ja sagreih, ponovo je podvikao Juda, to izdadoh krv pravu. Meutim, prvosvetenik, pribravi se prezrivo je odgovorio: ta mi marimo za to? ti e videti. (***Matej 27,4) Svetenici su bili voljni da od
315
Jude naine svoje orue, ali prezirali su njegovu niskost. Kad im se obratio s priznanjem, odbili su ga s poniavanjem. Juda se sada bacio pred Isusove noge, priznajui Ga za Bojeg Sina i preklinjui Ga da se oslobodi. Spasitelj nije korio svog izdajnika. Znao je da se Juda ne kaje; njegovo priznanje iz due optereene krivicom, bilo je pokrenuto snagom stranog oseaja prokletstva i oekivanjem suda, nikako oseajem duboke boli koja razdire srce zato to je izdao preistog Bojeg Sina i odrekao se Sveca Izrailova. Ipak, Isus nije izgovorio nijednu re osude. Sa alou je pogledao Judu i rekao: Za ovaj as dooh na svet. amor iznenaenja proao je kroz skup. Sa uenjem su posmatrali Hristovu blagost prema svom izdajniku. Ponovo ih je proelo osvedoenje da je ovaj ovek vie od obinog smrtnika. Meutim, ako je Boji Sin, pitali su se zato se ne oslobodi svojih okova i pobedi svoje tuioce? Juda je video da je njegovo preklinjanje uzaludno, pa je istrao iz dvorane uzvikujui: Prekasno je; prekasno! Oseao je da ne moe izdrati da vidi Isusa raspetog, pa je u oajanju otiao i obesio se. Kasnije, tog istog dana, na putu od Pilatove sudnice do Golgote, utihnuli su povici i ruganja poronog mnotva koje je vodilo Isusa na mesto raspea. Dok su prolazili kraj jednog skrovitog mesta, pod jednim suvim drvetom videli su Judino telo. Bio je to uasan prizor. Teina tela prekinula je ue kojim se obesio o drvo. Prilikom pada, njegovo telo bilo je strano unakaeno i sad su ga rastrzavali psi. Njegovi ostaci smesta su sahranjeni i sklonjeni od pogleda; ali mnotvo se manje rugalo, a bljedilo na mnogim licima otkrivalo je unutranje misli. Izgledalo je da kazna ve stie one koji su bili krivi za Isusovu krv. P o g l a v l j e 77. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 27,2; 1131; ***Marku 15,120; ***Luki 23,125; ***Jovanu 18,2840; 19,116. U PILATOVOJ SUDNICI Hristos je stajao vezan kao zatvorenik u sudskoj dvorani Pilata, rimskog namjesnika. Bio je okruen straom, a sudska dvorana brzo se punila posmatraima. Napolju, odmah do ulaza, nalazili su se suci iz Sinedriona, svetenici, poglavari, stareine i svetina. Poto je osudio Isusa, Sinedrion je doao Pilatu da trai potvrdu presudu i njeno izvrenje. Ali ovi jevrejski zvaninici nisu eleli ui u rimsku sudnicu. Prema njihovom obrednom zakonu time bi se oskvrnili i tako bili spreeni da uzmu uea u praznovanju Pashe. U svom slepilu nisu videli tu ubilaku mrnju kao oskvrnue njihova srca. Nisu videli da je Hristos pravo pashalno Jagnje i da je zbog toga to su Ga odbacili veliki praznik izgubio za njih svoj znaaj. Kad su Spasitelja uveli u sudsku dvoranu, Pilat Ga nije posmatrao prijateljskim pogledom. Rimskog namjesnika hitno su pozvali iz spavae sobe i zato je odluio da to pre zavri ovaj posao. Bio je spreman da strogo postupi prema zatvoreniku. S najstroim izrazom na licu okrenuo se da vidi kakvog to oveka treba ispitati zbog kojeg je tako rano morao prekinuti svoj odmor. Znao je da to mora da bude neko ko po elji jevrejski stareina mora da bude hitno sasluan i kanjen. Pilat je pogledao ljude koji su teretili Isusa i tada se njegov ispitivaki pogled zadrao na Isusu. Imao je posla s razliitim zloincima, ali nikada pred njega nije izveden ovek koji je nosio obeleje takve dobrote i plemenitosti. Na Njegovom licu nije bilo ni traga krivice, nikakvog izraza straha, nikakve drskosti ili prkosa. Video je oveka blagog i dostojanstvenog dranja, ije lice nije nosilo obeleje zloinca, ve obeleje neba. Hristov izgled povoljno je uticao na Pilata. Probudilo se ono to je bilo najbolje u njemu. uo je o Isusu i Njegovim delima. Njegova ena priala mu je neto o velianstvenim delima galilejskog proroka, koji je
316
leio bolesne i podizao mrtve. Sad je ovo u Pilatovom umu ponovo oivelo kao san. Priseao se glasova koje je uo s raznih strana. Odluio je da od Jevreja potrai obrazloenje o krivici ovog zatvorenika. Tko je ovaj ovek i zato ste Ga doveli? upitao je. Kakvu optubu iznosite protiv Njega? Jevreji su bili zbunjeni. Znajui da ne mogu dokazati svoje optube protiv Hrista, nisu eleli javno sasluanje. Odgovorili su da je On varalica zvani Isus iz Nazareta. Pilat je ponovo upitao: Kakvu krivicu iznosite na ovoga oveka? Svetenici nisu odgovorili na njegovo pitanje, ve su reima koje su pokazivale njihovo nezadovoljstvo kazali: Kad on ne bi bio zloinac ne bismo ga predali tebi. Kad ti lanovi Sinedriona, narodni prvaci, dovode oveka za koga smatraju da je zasluio smrt, zar je potrebno da pita za optube protiv njega? Nadali su se da e ostaviti utisak na Pilata sveu o svojoj vanosti i tako ga navesti da se suglasi s njihovim zahtevom bez sprovoenja prethodnih sasluanja. arko su eleli da se potvrdi njihova presuda, jer su znali da bi narod kao svedok Hristovih udesnih dela mogao ispriati neto sasvim drukije od izmiljotine koju su sada ponovo iznosili. Svetenici su smatrali da pomou slabog i kolebljivog Pilata bez ikakvih tekoa mogu sprovesti svoje namere. Pre ovoga on je u urbi potpisivao smrtne presude osuujui ljude za koje su znali da ne zasluuju smrt. Prema njegovoj proceni ivot sunja malo je vredio; njegova nevinost ili krivica nisu imali neko posebno znaenje. Svetenici su se nadali da e Pilat bez sasluanja dosuditi Isusu smrtnu kaznu. To su traili kao izraz naklonosti za njihov veliki narodni praznik. Meutim, u ovom sunju postojalo je neto to je zadravalo Pilata da tako postupi. Nije se usuivao da to uini. Prozreo je namere svetenika. Prisetio se kako je Isus nedavno podigao Lazara iz mrtvih, oveka koji je bio mrtav etiri dana, pa je odluio da pre no to potpie presudu, sazna koje su optube protiv Njega i da li se one mogu dokazati. Ako je va sud dovoljan, rekao je, zato ste zatvorenika doveli k meni? Uzmite ga vi i po zakonu svojemu sudite mu. Ovako primorani, svetenicu su priznali da su Ga ve osudili, ali da moraju imati i Pilatovu presudu da bi njihova postala pravosnanom. Kakva je vaa presuda? upitao je Pilat. Smrtna kazna, odgovorili su, ali po zakonu ne smemo nijednog oveka pogubiti. Traili u od Pilata da se osloni na njihovu re o Hristovoj krivici i da odobri i njihovu presudu. Oni e preuzeti odgovornosti za kraj. Pilat nije bio pravedan ili savestan sudac; ali ma koliko bio moralno slab, nije hteo udovoljiti njihovom zahtevu. On nee osuditi Isusa dok se ne iznese optuba protiv Njega. Svetenici su postali zbunjeni. Videli su da svoje licemerstvo moraju jo vetije sakriti. Ne smeju dopustiti da izgleda kako je Hristos uhapen iz verskih razloga. Da se ovo iznelo kao razlog, njihove optube kod Pilata ne bi imale nikakvu vanost. Moraju sve prikazati tako da izgleda da je Isus radio protiv optih zakona; tada moe da bude kanjen kao politiki krivac. Meu Jevrejima stalno su izbijali neredi i bune protiv rimske vlasti. Uguujui takve pobune Rimljani su postupali vrlo strogo i bili stalno spremni da suzbiju sve to bi moglo dovesti do pobune. Samo nekoliko dana pre ovoga fariseji su pokuali uhvatiti Hrista u zamku pitanjem: Treba li nam esaru davati hara, ili ne? Ali Hristos je razotkrio njihovo licemerstvo. Prisutni Rimljani videli su potpuni promaaj ovih zaverenika i njihov poraz kad im je odgovorio: Podajte dakle to je esarovo esaru, a to je Boije Bogu. (***Luka 20,2225) Sad su svetenici smatrali da treba da prikau da je tom prilikom Hristos uio ono to su se nadali da e uiti. U svojoj bezobzirnosti pozvali su u pomo lane svedoke i poee ga tuiti govorei: ovoga naosmo da odpauje narod na, i zabranjuje davati esaru danak, i govori da je on Hristos car. Tri optube i svaka od njih bez osnove. Svetenici su to znali, ali su bili spremni da se poslue krivokletstvom samo da bi osigurali ostvarenje svog cilja.
317
Pilat je prozreo njihove namere. Nije verovao da je zatvorenik kovao zaveru protiv vlasti. Njegova blaga i skromna pojava bila je u potpunom neskladu s optubom. Pilat je bio uveren da je skovana duboka zavera da se uniti jedan nevini ovek koji je stao na put jevrejskim dostojanstvenicima. Okrenuvi se Isusu upitao je: Ti li si car Judejski? Spasitelj je odgovorio: Ti kae. I dok je govorio, Njegovo lice je zasvetljelo kao da ga je obasjao snop suneve svetlosti. Kad su uli Njegov odgovor, Kajafa i njegovi pratioci pozvali su Pilata da posvedoi da je Isus priznao zloin za koji je optuen. Bunim povicima svetenici, knjievnici i poglavari zahtevali su da On bude osuen na smrt. Povike je prihvatila svetina i nastala je zagluujua buka. Pilat je bio zbunjen. Videi da Isus ne odgovara svojim tuiteljima, Pilat Mu je rekao: Zar nita ne odgovara? gledaj to svedoe za tebe. Ali Isus vie ne odgovori nita. Stojei iza Pilata, na vidiku svima u sudnici, Hristos je uo ruenje; ali na sve lane optube nije odgovorio ni jednom rei. Njegovo dranje jasno je pokazivalo da je nevin. Postojano je stajao pred estinom valova koji su udarali oko Njega. Izgledalo je kao da se silni valovi gneva diu sve vie i vie, kao valovi burnog okeana i razbijaju oko Njega, ali Ga ne dodiruju. Stajao je u utnji, ali Njegova utnja bila je reita. Bila je kao svetlost koja sija iz unutranjosti oveka i obasjava svu linost. Pilat je bio iznenaen Njegovim dranjem. Da li ovaj ovek ne obraa panju na sudski postupak zato to Mu nije stalo da spasi svoj ivot? pitao je samog sebe. Dok je posmatrao Isusa kako bez uzvraanja podnosi uvrede i ismejavanja, osetio je da Isus ne moe da bude tako nepravedan i nepoten kao to su to bili buni svetenici. Nadajui se da e od Njega saznati istinu i da bi izbegao mete gomile, Pilat je Isusa poveo ustranu i ponovo Ga zapitao: Ti li si car Judejski? Isus nije neposredno odgovorio na ovo pitanje. Znao je da se Sveti Duh bori s Pilatom, pa mu je dao priliku da izrazi svoje uverenje. Govori li ti to sam od sebe, upitao je, ili ti drugi kazae za mene? To znai, da li su optube svetenika ili elja da primi svetlost od Hrista pokrenuli ovo Pilatovo pitanje. Pilat je razumeo Hristov nagovetaj, ali u njegovom srcu pojavila se gordost. Nije eleo priznati osvedoenje koje ga je optereivalo. Zar sam ja idov? rekao je. Rod tvoj i glavari sveteniki predae te meni; ta si uinio? Pilatova zlatna prilika je prola. Pa ipak Isus ga nije ostavio bez jo vee svetlosti. Iako nije neposredno odgovorio na Pilatovo pitanje, jasno je izloio svoj zadatak. Jasno je rekao Pilatu da On ne eli zemaljski Presto. Carstvo moje nije od ovoga sveta, rekao je, kad bi bilo od ovoga sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan idovima; ali carstvo moje nije odavde. Onda mu ree Pilat: daklem: ti si car? Isus odgovori; ti govori da sam ja car. Ja sam zato roen, i zato dooh na svet da svedoim istinu. I svaki koji je od istine slua glas moje. Hristos je potvrdio da je Njegova re samo po sebi klju koji e otvoriti tajnu onima koji su je spremni prihvatiti. Ona u sebi ima silu i to je tajna irenja Njegovog carstva istine. eleo je da Pilat shvati da se samo primanjem i usvajanjem istine njegova upropatena priroda moe obnoviti. Pilat je eleo da sazna istinu. U Njegovom umu vladala je pometnja. udno je prihvatao Spasiteljeve rei i njegovo srce bilo je pokrenuto velikom enjom da sazna to je istina i kako je moe dokuiti. ta je istina? upitao je ali nije priekao odgovor. Gnevni glasovi koji su se ve uli iznapolja podsetili su ga na obaveze u tom asu, jer su svetenici buno zahtevali brzo delovanje. Izaavi pred Jevreje, odluno je objavio: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu. Ove rei neznaboakog sudije bile su otar ukor lukavstvu i licemerju izraelskih poglavara koji su optuivali Spasitelja. Kad su to svetenici i stareine uli od Pilata, njihovom razoaranju i besu nije bilo
318
kraja. Odavno su kovali zaveru i ekali ovu priliku. Kad su videli da bi Isus mogao da bude osloboen, bili su spremni da Ga raskinu na komade. Glasno su optuivali Pilata i pretili da e ga tuiti rimskoj vladi. Optuivali su ga da odbija da osudi Isusa, koji se, po njihovom tvrenju, digao protiv Cezara. Ljutiti glasovi govorili su da je Isusov buntovniki uticaj dobro poznat u celoj zemlji. Svetenici su izjavljivali: On buni ljude uei po svoj Judeji poevi od Galileje dovde. U tom asu Pilat nije pomiljao da osudi Isusa. Znao je da su Ga Jevreji optuili iz mrnje i predrasuda. Znao je to mu je dunost. Pravda je zahtevala da se Hristos odmah oslobodi. Ali Pilat se bojao zlovolje naroda. Ne bude li im predao Isusa u ruke podii e se buna, a on se bojao da se s njom suoi. Kad je uo da je Hristos iz Galileje, odluio je da Ga poalje Irodu, upravitelju te pokrajine, koji se tada nalazio u Jerusalimu. Ovim postupkom Pilat je mislio da prebaci odgovornost za suenje sa sebe na Iroda. Ovo je takoe smatrao dobrom prilikom da izgladi jednu svau sa Irodom. Tako se i dogodilo. Dva namjesnika sprijateljila su se preko suenja Spasitelju. Pilat je ponovo predao Isusa vojnicima koji su Ga uz ruganje i vreanje svetine hitno odveli u Irodovu sudsku dvoranu. A Irod videvi Isusa bi mu vrlo milo. Nikada ranije nije sreo Spasitelja, ali je odavno eleo da ga vidi, jer je mnogo sluao za njega, i nadae se da e videti od njega kako udo. To je bio onaj Irod ije su ruke bile umrljane krvlju Jovana Krstitelja. Kad je Irod prvi put uo o Isusu, obuzet uasom rekao je: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih, i zato ini udesa. (***Marko 6,16; ***Matej 14,2) Ali ipak, Irod je eleo da vidi Isusa. Sad se caru ukazala prilika da spasi ivot ovom proroku, pa se nadao da e zauvek iz svojih misli izgnati seanje na onu krvavu glavu koja je na krugu iznesena pred njega. Takoe je eleo ugoditi svojoj znatielji pa je mislio da bi Hristos uinio sve to se trai od Njega ako Mu se ponudi ikakva prilika za osloboenje. Velika grupa svetenika i stareina pratila je Hrista do Iroda. Kad je Spasitelj uveden, svi dostojanstvenici govorei uzbueno iznosili su svoje optube protiv Njega. Meutim, Irod se nije obazirao na njihove optube. Zapovedio je da se Hristu skinu okovi, istodobno optuujui Njegove neprijatelje to su grubo postupali s Njim. Posmatrajui saoseajno mirno lice Spasitelja sveta, itao je na njemu samo mudrost i istou. On je, kao i Pilat, bio zadovoljan to je Hristos optuen iz zlobe i zavisti. Hristu je Irod postavio mnoga pitanja, ali Spasitelj je za sve to sauvao duboki mir. Na carevu zapovest uvedeni su nemoni i bolesni i Hristu je zapovijeeno da svoje tvrdnje dokae time to e izvesti udo. Irod je rekao: Ljudi govore da Ti moe izleiti bolesne. elim proveriti da nisu preuveliali Tvoju slavu. Isus nije odgovorio, pa je Irod i dalje uporno navaljivao: Ako moe initi uda za druge, uini ih sada za sebe pa e ti biti zaista dobro. Ponovo je zapovedio: Pokai nam jedan znak da ima silu koju Ti glasinu pripisuju. Meutim, Hristos je bio slian onome koji nita ne uje i ne vidi. Boji Sin uzeo je na sebe ovekovu prirodu. On mora delovati onako kao to se ovek mora ponaati u takvim okolnostima. Zato nije eleo uiniti nikakvo udo da bi se izbavio od boli i ponienja koje ovek mora podneti kad se nae u slinom poloaju. Irod je obeao Hristu da e biti osloboen ako pred njim uini neko udo. Hristovi tuitelji sopstvenim oima videli su udesna dela uinjena Njegovom silom. uli su Ga kako zapoveda grobu da vrati svoga mrtvaca. Videli su mrtvaca kako izlazi pokoravajui se Njegovom glasu. Obuzeo ih je strah da i sad ne uini kakvo udo. Najvie od svega bojali su se izraavanja Njegove sile. Takav dokaz zadao bi smrtni udarac njihovim planovima i moda ih stajao ivota. Ponovo su zabrinuti svetenici i poglavari podignuli buru optubi protiv njega. Poviavajui svoje glasove, govorili su: On je izdajica, bogohulnik. On ini svoja uda silom Velzevula, kneza avolskog. Sudskom dvoranom zavladala je zbrka, jedni su vikali jedno, drugi drugo.
319
Irusova savest bila je sada mnogo neosetljivija nego kad je s uasom sluao Irodijadin zahtev za glavom Jovana Krstitelja. Stanovito vreme oseao je alac grinje savesti zbog svog stranog dela; ali zbog raspusnog ivota njegova moralna svest postajala je sve unienija. Njegovo srce tako je okorelo da se sad ak hvalio kaznom koju je dosusio Jovanu zbog toga to se usudio da ga ukori. Sad je pretio Isusu, ponavljajui da ima vlast da Ga oslobodi ili osudi. Meutim, nijednim znakom Isus nije pokazao da je uo ijednu re. Iroda je gnevila ova utnja. Izgledalo je da ona znai potpunu ravnodunost prema njegovom autoritetu. Tatom i razmetljivom caru otvoreni ukor bio bi manje uvredljiv nego takvo neuvaavanje njegove linosti. Ponovo je ljutito zapretio Isusu, koji je jo stajao nepomian i utljiv. Zadovoljiti beskorisnu znatielju nije bio Hristov zadatak na ovom svetu. On je doao da isceli ranjene u srcu. On ne bi utio da je mogao izgovoriti ijednu re kojom bi izleio rane duama bolesnim od greha. Ali nije imao nijednu re za one koji bi pogazili istinu svojim nesvetim nogama. Hristos je mogao kazati Irodu takve rei koje bi probile ui ovom okorelom caru. Mogao ga je ispuniti strahom i drhtanjem prikazujui mu sva bezakonja njegovog ivota i strahotu kazne koja mu se pribliavala. Ali svojom utnjom Hristos mu je uputio najstroiji ukor. Irod je odbacio istinu koju mu je izloio najvei meu prorocima i zato nije zavredio nikakvu drugu vest. Velianstvo Neba nije za njega imalo nijednu re. To uho koje je uvek bilo spremno da slua ljudske nevolje, nije slualo Irodove naredbe. Te oi koje su uvek poivale s ljubavlju punom saaljenja i pratanja na greniku koji se kaje, nijednim pogledom nisu se zaustavile na Irodu. Te usne koje su izgovarale najupeatljivije istine, koje su se glasom najnenijeg preklinjanja zauzimale za najgrenije i najodbaenije, bile su zatvorene za oholog cara koji nije oseao potrebu za Spasiteljem. Irodovo lice potamnjelo je od gneva. Obrativi se mnotvu, ljutito je proglasio Isusa varalicom. Zatim je rekao Hristu: Ako ne bude dokazao da si ono to tvrdi, predat u te vojnicima i narodu. Oni e moda uspeti da te nateraju da govori. Ako si varalica, smrt iz njihovih ruku jedino je to zaluuje; ako si Boji Sin, oslobodi se tako to e uiniti neko udo. Tek to je izgovorio ove rei, svetina je navalila na Hrista. Kao divlje zveri bacili su se na plen. Isusa su vukli na sve strane, a Irod se pridruio gomili elei da ponizi Bojeg Sina. Da rimski vojnici nisu posredovali i odbili gnevnu svetinu, Spasitelja bi raskinuli na komade. Irod osramotivi ga sa svojim vojnicima, i narugavi mu se obue mu belu haljinu. Rimski vojnici pridruili su se ovom zlostavljanju. Sve to su ovi zli, iskvareni vojnici, potpomognuti Irodom i jevrejskim dostojanstvenicima, mogli smisliti uinili su Spasitelju. Ali Njegovo boansko strpljenje nije malaksalo. Hristovi gonitelji pokuali su proceniti Njegov karakter prema svom vlastitom; prikazivali su Ga tako zlim kao to su sami. Ali iza onog to se moglo videti pojavljivao se drugi prizor prizor koji e oni videti jednog dana u svoj njegovoj slavi. Bilo je nekih koji su drhtali u Hristovom prisustvu. Dok se surova svetina klanjala pred Njim ismejavajui Ga, neki koji su doli sa istim ciljem vraali su se prestraeni i uutkani. Irod je bio osvedoen. Poslednji zraci milosti obasjavali su njegovo srce otvrdnuto grehom. Oseao je da to nije obian ovek; jer je boanska priroda zasjala kroz ljudsku prirodu. U asu dok je Hristos bio okruen rugaima, preljuboincima i ubojicama, Irod je oseao da posmatra Boga na Njegovom prestolu. Okoreli kakv je bio nije se usudio potvrditi Hristovu presudu. eleo se osloboditi strane odgovornosti i poslao je Isusa natrag u rimsku sudnicu. Pilat je bio razoaran i vrlo nezadovoljan. Kad su se Jevreji vratili sa svojim zatvorenikom, nestrpljivo ih je upitao to ele od njega. Podsetio ih je da je ve sasluao Isusa i da nije naao nikakve krivice na Njemu; rekao im je da su izneli optube protiv Njega, ali da nisu mogli dokazati ni jednu jedinu. Poslao je Isusa
320
Irodu, tetrarhu Galileje, jednome koji je bio pripadnik njihovog naroda, ali on nije naao na Njemu nita to zaluuje smrt. Daklem da ga izbijem, rekao je Pilat, pa da ga pustim. Ovde je Pilat pokazao svoju slabost. Izjavio je da je Isus nevin, ali Ga je ipak bio voljan iibati kako bi umirio Njegove tuitelje. Bio je spreman da rtvuje pravdu i naelo da bi se nagodio sa svetinom. To ga je dovelo u nepovoljan poloaj. Gomila se oslonila na njegovu neodlunost i jo upornije traila ivot zarobljenika. Da je Pilat odmah odluno stao, odbijajui da osudi oveka za koga je utvrdio da je nevin, prekinuo bi sudbonosni lanac koji e ga drati okovanog u grinji savesti i krvnji dokle god bude iv. Da je sproveo u delo ono to je smatrao da je pravo, Jevreji se ne bi usuivali da mu nalau to da ini. Hrista bi ubili, ali krivica ne bi poinula na Pilatu. Meutim, Pilat se sve vie ogluavao o glas svoje savesti. Naao je izgovor da ne sudi po pravdi i pravinosti, pa se sad naao gotovo bespomoan u rukama svetenika i poglavara. Ovo kolebanje i neodlunost potvrdili su njegovu propast. ak i sad Pilat nije ostavljen da slepo deluje. Boanska vest odvraala da je da ne uini delo na koje se spremao. Kao odgovor na Hristovu molitvu, Pilatovoj eni javio se aneo s Neba i ona je u snu videla Spasitelja i razgovarala s Njim. Pilatova ena nije bila Jevrejka, ali dok je u svom snu posmatrala Isusa, nije nimalo posumnjala u Njegov karakter ili misiju. Znala je da je On nebeski Knez. Videla Ga je na suenju u sudskoj dvorani. Videla Mu je ruke vrsto vezane poput ruku nekog zloinca. Videla je Iroda i njegove vojnike kako obavljaju svoje strano delo. ula je svetenike i poglavare, ispunjene zaviu i zlobom, kako besno optuuju. ula je rei: Mi imamo zakon i po zakonu naemu valja da umre. Videla je Pilata kako predaje Isusa da Ga ibaju, iako je izjavio: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu. ula je presudu koju je izrekao Pilat i videla da je kako predaje Hrista Njegovim ubojicama. Videla je krst podignut na Golgoti. Videla je zemlju obavijenu tamom i ula tajanstveni uzvik: Svri se. Njenom pogledu nametnuo se jo jedan prizor. Videla je Hrista kako sedi na velikom belom oblaku, dok se Zemlja ljulja u prostoru i Njegove ubice kako bee od Njegove slave. Probudila se s uzvikom uasa i odmah napisala Pilatu rei opomene. Dok se Pilat kolebao to da uini, glasonoa se progurao kroz gomilu i predao mu u ruke pismo njegove ene koje je glasilo: Nemoj se ti nita meati u sud toga pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi. Pilat je prebledio. Bio je zbunjen svojim protivrenim oseajima. U njegovoj neodlunosti svetenici i poglavari jo su vie raspaljivali narod. Pilat je bio primoran da deluje. Sad se setio jednog obiaja koji bi mogao posluiti Hristovom osloboenju. Bio je obiaj da se na ovaj praznik oslobodi jedan zatvorenik koga narod izabere. Obiaj bio je neznaboakog porekla; u njemu nije bilo ni trunke pravinosti, ali Jevreji su ga vrlo cenili. U to vreme rimske vlasti drale su jednog zatvorenika osuenog na smrt koji se zvao Varava. Ovaj ovek izdavao se za Mesiju. Tvrdio je da ima vlast na svetu uspostavi nov poredak, da ga usmeri u dobrom pravcu. Pod sotonskom obmanom tvrdio je da mu pripada sve to moe zadobiti kraom i pljakom. inio je udesna dela sotonskom silom, stekao u narodu mnogo pristalica i izazvao pobune protiv rimske vlasti. Pod platem verskog oduevljenja bio je okoreli i opak zlikovac, sklon pobuni i nasilju. Dajui narodu da izabere izmeu ovog oveka i nevinog Spasitelja, Pilat se nadao da e podstai oseaj za pravdu. Nadao se da e zadobiti njihovu naklonost prema Hristu nasuprot svetenicima i poglavarima. Zato je, okreui se mnotvu, vrlo ozbiljno rekao: Koga hoete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanoga Hrista? Odgovor svetine odjeknuo je kao rika divljih zveri: Pusti nam Varavu! Uzvik Varavu! Varavu! postajao je sve glasniji i glasniji. Mislei da narod nije razumeo njegovo pitanje, Pilat je upitao: Hoete li da vam pustim cara Judejskog? Meutim, oni su ponovo povikali: Uzmi ovoga, a pusti nam Varavu. A ta u initi s Isusom prozvanim Hristom?, upitao je Pilat. Ponovo je uskomeano mnotvo zaurlalo nalik
321
zlim duhovima. Pravi demoni u ljudskom obliku bili su u mnotvu, i to se drugo moglo oekivati do odgovor: Da se razapne! Pilat je bio uznemiren. Nije ni pomislio da e doi do ovoga. Ustuknuo je od izruenja nevinog oveka na najsramniju i najsvirepiju smrt koja se moe dosuditi. Kad je urlanje prestalo, okrenuo se narodu i rekao: A kakvo je zlo uinio? Ali sluaj je otiao predaleko da bi se uvaili dokazi. Ono to su eleli nije bio dokaz o Hristovoj nevinosti, ve Njegova osuda. Jo uvek Pilat je nastojao da Ga spasi. A on im trei put ree: kakvo je zlo uinio? Ja nita na njemu ne naoh to bi zasluivalo smrt; daklem da ga izbijem, pa da pustim. Ve sam nagovetaj Njegovog osloboenja deseterostruko je pojaao gnev naroda. Raspni ga, raspni, vikali su. Bura, izazvana Pilatovom neodlunou bivala je sve jaa i jaa. Isusa, iscrpljenog umorom i pokrivenog ranama, javno su bievali. A vojnici ga odvedoe u sudnicu, i sazvae svu etu vojnika, i obukoe mu skerletnu kabanicu, i opletavi venac od trnja metnue na nj. I stadoe ga pozdravljati govorei: zdravo, care Judejski! I pljuvahu na nj, i padajui na koljena poklanjahu mu se. Povremeno neka zla ruka zgrabila bi trsku koja Mu je stavljena u ruku i udarala Ga njome po trnovnoj kruni, zabadajui tako trnje u Njegove slepoonice, dok su se kapi krvi slivale niz Njegovo lice i bradu. udite se Nebesa! I zapanji se Zemljo! Gledajte muitelja i muenog! Pomahnitala svetina opkolila je Spasitelja sveta. Ruganje i ismehivanje meajaju se s nepristojnim psovkama i huljenjem. Neosetljiva svetina podsmeva se Njegovom skromnom poreklu i jednostavnom ivotu. Rugaju se Njegovoj tvrdnji da je Boji Sin, a prostake ale i uvredljivo podrugivanje prelaze s usana na usne. Sotona predvodi svirepu svetinu u njenom zlostavljanju Spasitelja. Nameravao je da Ga, ako je mogue, navede na osvetu ili Ga natera da se udom oslobodi i tako srui plan spasenja. Samo jedna mrlja u Njegovom ljudskom ivotu, jedan neuspean pokuaj Njegove ljudske prirode da podnese to strano iskuenje, pa bi Boje Jagnje bilo nesavrena rtva, a ovekovo otkupljenje promaaj. Meutim, On koji je mogao zapovediti da Mu dou u pomo nebeske vojske On koji je mogao oterati svetinu zastraenu otkrivanjem sjaja Njegovog boanskog velianstva u savrenom miru potinio se najsurovijim uvredama i ruenju. Hristovi neprijatelji traili su udo kao dokaz Njegovog boanstva. Imali su neuporedivo vei dokaz od ijednog koji su traili. Kao to je svirepost unizila Njegove muitelje ispod ljudskog dostojanstva i uinila ih slinim Sotoni, tako su krotkost i strpljenje uzdigli Isusa iznad ljudskog i dokazali Njegov srodstvo sa Bogom. Njegovo ponienje bilo je jemstvo Njegovog uzdizanja. Kapi krvi koje su u samrtnim mukama tekle s Njegovih ranjenih slepoonica niz lice i bradu bile su jemstvo Njegovog pomazanja uljem radosti (***Jevrejima 1,9) kao naeg velikog Poglavara svetenikog. Sotonin bes bio je velik kad je video da sva zlostavljanja nanesena Spasitelju nisu iznudila ni najmanje gunanje s Njegovih usana. Iako je na sebe uzeo ljudsku prirodu, bio je ojaan boanskom snagom i nije se udaljio ni u emu od volje svog Oca. Kad je Pilat predao Isusa da bude bievan i ruen, mislio je da e izazvati saaljenje mnotva. Nadao se da e narod to smatrati dovoljnom kaznom. Smatrao je da e ak i zloba svetenika biti zadovoljena. Ali pronicljivi Jevreji zapazili su slabost u kanjavanju oveka koji je bio proglaen nevinim. Znali su da je Pilat pokuavao spasiti ivot zatvoreniku, pa su odluili da Isus nipoto ne bude osloboen. Da bi nam ugodio i zadovoljio nas, Pilat Ga je iibao, mislili su, pa ako budemo vrili pritisak do odluujueg trenutka, sigurno emo postii svoj cilj.
322
Pilat je sad poslao da Varavu dovedu u sudnicu. Zatim je jednog kraj drugog izveo pred narod oba zatvorenika i pokazujui na Spasitelja, rekao sveanim glasom: Evo oveka! Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakve krivice. Tu je stajao Boji Sin, nosei haljinu poruge i trnov venac. Obnaen do pojasa, Njegova lea bila su u dugim, stranim modricama iz kojih je neprekidno tekla krv. Iscrpljenost i bol ogledali su se na okrvavljenom licu; Njegov izgled nikada nije bio lepi nego tada. Spasiteljevo lice nije bilo izmenjeno pred Njegovim neprijateljima. Svakom crtom izraavao je blagost, spokojstvo i najneniju samilost prema svojim surovim naprijateljima. U Njegovom ponaanju nije bilo kukavike slabosti, ve snage i dostojanstva dugog trpljenja. Zatvorenik kraj Njega bio upeatljiva suprotnost. Svaka crta Varavinog lica odavala je okorelog razbojnika kakav je zaista i bio. Suprotnost je govorila svakom posmatrau. Neki od prisutnih su plakali. Dok su gledali Isusa, njihova srca bila su ispunjena saoseanjem. ak su i svetenici i poglavari bili osvedoeni da je zaista ono to je za sebe tvrdio. Rimski vojnici koji su okruavali Hrista nisu svi bili tako tvrdokorni, neki su ozbiljno posmatrali Njegovo lice traei dokaz da li je zaista zloinac ili opasni krivac. S vremena na vreme okrenuli bi se i bacili prezrivi pogled na Varavu. Nije bio potreban neki veliki posmatraki dar da bi se potpuno prozreli. Ponovo su se okrenuli Onome koji se nalazio na sudu. Gledali su boanskog Patnika s oseajem dubokog saaljenja. Hristova tiha pokornost utisnula je u njihove misli prizor koji se nikada nee izbrisati dok Ga ne priznaju kao Hrista ili odbace i tako odlue o svojoj sudbini. Pilat je bio zadivljen Spasiteljevim strpljenjem bez jauka. Nije sumnjao da e izgled ovog oveka, nasuprot Varavi, u Jevrejima probuditi sauee. Meutim, nije shvatio fanatinu mrnju svetenika prema Njemu koji je, kao svetlost svetu, uinio da se pokae njihovo mranjatvo i zabluda. Razjarili su svetinu pa su svetenici, poglavari i narod ponovo podignuli svoj glas s onim stranim uzvikom: Raspni ga, raspni! Napokon, izgubivi svako strpljenje, zbog njihove nerazumne svireposti, Pilat je oajniki povikao: Uzmite ga vi i raspnite, jer ne nalazim u njemu krivice. Rimski namjesnik, iako naviknut na svirepe prizore, oseao je sauee prema napaenom zatvoreniku, koji se iako osuen i bievan krvava ela i ranjavih lea, jo uvek drao kao car na prestolu. Meutim, svetenici su izjavili: Mi imamo zakon i po zakonu naemu valja da umre, jer naini sebe Sinom Bojim. Pilat je bio zaprepaten. Nije imao pravu predodbu o Hristu i Njegovoj misiji: ali je imao nejasnu veru u Boga i bia uzvienija od ljudskog roda. Misao koja je ranije prola kroz njegov um sad je dobila odreeniji oblik. Pitao se da pred njim moda ne stoji boansko bie, obueno u purpurnu haljinu poruge i okrunjeno vencem od trnja. Ponovo je otiao u sudsku dvoranu i rekao Isusu: Odakle si ti? Ali Isus mu nije odgovorio. Spasitelj je slobodno govorio Pilatu, objanjavajui mu svoj zadatak koju je imao kao svedok za istinu. Pilat je prezreo svetlost. Zlouporabio je visoki sudaki poloaj podreujui svoja naela i vlast zahtevima svetine. Isus za njega nije vie imao svetlosti. Ozlojeen Njegovom utnjom, Pilat je gordo rekao: Zar meni ne govori? ne zna li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te? Isus je odgovorio: Ne bi imao vlasti nikakave nada mnom kad ti ne bi bilo dato odozgo; zato onaj ima vei greh koji me predade tebi. Tako je milostivi Spasitelj, usred najveih patnji i boli, opravdao koliko je to bilo mogue, delo rimskog namjesnika koji Ga je predao da bude raspet. Kakav je to prizor koji svet treba naslediti za sva vremena! Kako on osvetljava karakter Onoga koji je Sudac cele zemlje! Onaj ima vei greh, rekao je Isus, koji me predade tebi. Ovim je Hristos mislio na Kajafu, koji je, kao prvosvetenik, predstavljao jevrejski narod. Oni su znali naela prema kojima se upravlja rimska vlast.
323
Imali su svetlost u proroanstvima koja su svedoila o Hristu i Njegovoj nauci i udima. Jevrejski suci dobili su nepogreive dokaze o boanstvu Onoga koga su osudili na smrt. Njima e biti sueno prema svetlosti koju su dobili. Najvea krivica i najtea odgovornost pripada onima koji su zauzimali najvia mesta u narodu, uvarima svetih zalofa koje su sad tako neasno izdavali. Pilat, Irod i rimski vojnici uglavnom su malo znali o Isusu. Mislili su da ugaaju svetenicima i poglavarima time to Ga zlostavljaju. Nisu imali svetlost koju je jevrejski narod tako obilno primio. Da je svetlost dana vojnicima, oni ne bi tako surovo postupali sa Hristom. Pilat je opet predloio da oslobodi Spasitelja. Ali Jevreji vikahu govorei: ako ovoga pusti nisi prijatelje esaru. Na taj nain ovi licemeri pretvarali su se da su zabrinuti za Cezarovu vlast. Od svih protivnika rimske vladavine, Jevreji su bili najogoreniji. Kad su bili sigurni, najokrutnije su sprovodili svoje narodne i verske zahteve; ali kad su eleli ostvariti neku surovu nameru, uzdizali su Cezarovu mo. Da bi postigli Hristovo unitenje, pokazivali su se lojalnim tuinskoj vladavini koju su mrzeli. Svaki koji sebe carem gradi, nastavili su, protivi se esaru. To je dirnulo Pilatovo najosetljivije mesto. Rimska vlada sumnjala je u njega, i znao je da bi takav izvetaj prouzrokovao njegovu propast. Znao je da bi se gnev Jevreja okrenuo protiv njega ako im se suprotstavi. Oni e uiniti sve to mogu dok ne izvre svoju osvetu. Pred sobom je imao primer upornosti kojom su traili ivot Onoga koga su bezrazlono mrzeli. Pilat je tada zauzeo svoje mesto na sudakoj stolici i ponovo predstavio Isusa narodu govorei: Evo car va. Ponovo se uo besni uzvik: Uzmi, uzmi, raspni ga! Glasom koji se nadaleko uo Pilat je upitao: Zar cara vaega da razapnem? Ali neiste i bogohulne usne izrekle su rei: Mi nemamo cara osim esara. Izborom neznaboakog vladara, jevrejski narod udaljio se od Boje vladavine. Odbacili su Boga kao svog Cara. Od sad pa nadalje nemaju vie oslobodioca. Nemaju cara osim Cezara. Svetenici i uitelji naveli su narod na ovo. Oni su bili odgovorni za ovo i sve strane posledice koje su usledile. Verske voe bile su krive za greh i propast naroda. A kad vide Pilat da nita ne pomae nego jo vea buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govorei: ja nisam kriv za krv ovoga pravednika: vi ete videti. U strahu i samoosudi Pilat je posmatrao Isusa. U prostranom moru podignutih lica, Njegovo lice jedino je bilo mirno. Oko Njegove glave kao da je blistala blaga svetlost. Pilat je u svom srcu rekao: On je Bog. Okrenuvi se mnotvu izjavio je: Ja sam ist od Njegove krvi. Uzmite Ga vi i raspnite. Ali znajte, svetenici i poglavari, proglaavam Ga pravednim ovekom. Neka Onaj za koga On tvrdi da je Njegov Otac sudi vama a ne meni za dananje delo. Tada je rekao Isusu: Oprosti mi za ovo; Ja Te ne mogu spasiti. Poto je ponovo dao iibati Isusa, predao Ga je da se raspne. Pilat je eznuo da oslobodi Isusa. Meutim, uvideo je da to ne moe uiniti i sauvati svoj poloaj i ast. Radije je izabrao da rtvuje jedan nevini ivot nego da izgubi svoju svetovnu mo. Koliko je mnogo onih koji, da bi izbegli tetu ili patnje, na slian nain rtvuju naelo. Savest i dunost pokazuju na jedan put, a lina korist na drugi. Struja snana kree u pogrenom pravcu, i onaj koji pravi sporazume sa zlom biva odnesen u gustu tamu krivice. Pilat je popustio zahtevima svetine. Radije je predao Isusa da bude raspet nego da se izloi opasnosti da izgubi svoj poloaj. Ali uprkos njegovoj predostronosti, upravo ono ega se bojao kasnije ga je snalo. Oduzete su mu poasti, bio je zbaen sa svog visokog poloaja i muen grinjom savesti i povreenom gordou, ubrzo nakon raspea okonao je svoj ivot. Tako e svi koji ine ustupke grehu dobiti samo alost i propast. Neki se put ini oveku prav, a kraj mu je put k smrti. (***Prie 14,12)
324
Kad je Pilat izjavio da je nevin u Hristovoj krvi, Kajafa je prkosno odgovorio: Krv njegova na nas i na decu nau. Ove strane rei prihvatili su svetenici i poglavari i one su u mnotvu odjekivale kao neljudska rika. Sve mnotvo odgovorilo je govorei: Krv njegova na nas i na decu nau. Izraelski narod izvrio je svoj izbor. Pokazujui na Isusa govorili su: Ne ovoga, nego Varavu. Varava razbojnik i ubojica, bio je Sotonin predstavnik. Hristos je bio Boji predstavnik. Hristos je bio odbaen; Varava izabran. Varavu e i dobiti. Izvrivi taj izbor, prihvatili su onoga koji je od poetka bio laljivac i ubojica. Sotona je bio njihov voa. Kao narod radie po njegovom nareenju. inie njegova dela. Morae podnositi njegovu vladavinu. Taj narod koji je izabrao Varavu mesto Hrista, oseae Varavinu svirepost dokle god bude bilo vremena. Posmatrajui izbijeno Boje Jagnje, Jevreji su vikali: Krv njegova na nas i na decu nau. Taj straan uzvik uzdignuo se do Bojeg prestola. Ta presuda, koju su sami sebi izrekli, bila je zapisana na Nebu. Ta molitva je usliena. Krv Bojeg Sina leala je na njihovoj deci, na deci njihove dece, kao stalna kletva. Strano se obistinila u razorenju Jerusalima. Strano se iskazala u stanju jevrejskog naroda u toku hiljadu i osam stotina godina* u grani odvojenoj od okota, u izumrloj nerodnoj lozi koja treba da se skupi i spali. Iz zemlje u zemlju po celome svetu, iz veka u vek, mrtvi, mrtvi u prestupima i gresima! Ta molitva bie strano ispunjena u veliki dan suda. Kad Hristos bude ponovo doao na zemlju, ljudi Ga nee videti kao zatvorenika okruenog svetinom. Tada e Ga videti kao Cara Neba. Hristos e doi u svojoj slavi, u slavi svog Oca i u slavi svetih anela. Deset hiljada puta deset hiljada i hiljade hiljada anela, divnih i pobednikih Bojih Sinova, u nenadmanoj lepoti i slavi, pratie Ga na ovom putu. Tada e On sediti na prestolu svoje slave, a pred Njim e biti okupljeni svi narodi. Tada e Ga videti svako oko, pa i oni koji su Ga proboli. Umesto trnovog venca, nosie krunu slave krunu u kruni. Umesto one stare purpurne carske haljine, bie obuen u najsjajnije bele haljine, kao to ne moe bjelilja ubeliti na zemlji. (***Marko 9,3) Na Njegovoj odei i na Njegovom stegnu bie ispisano ime: Car nad carevima i gospodar nad gospodarima. (***Otkrivenje 19,16) Tu e biti i oni koji su Ga ismevali i udarali. Svetenici i poglavari ponovo e videti prizor u sudskoj dvorani. Pred njima e se pojaviti svaka pojedinost kao da je ispisana plamenim slovima. tada e oni koji su traili Krv njegova na nas i na decu nau, primiti odgovor na svoje traenje. Tada e ceo svet saznati i razumeti. Oni e shvatiti protiv koga i ega su se borili oni jadna, slaba i smrtna bia. U stranoj duevnoj patnji i uasu povikae planinama i stenama: Padnite na nas, i sakrijte nas od lica onoga to sedi na prestolu, i od gneva jagnjetova. Jer doe veliki dan gneva njegova, i ko moe ostati? (***Otkrivenje 6,16.17)
P o g l a v l j e 78. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 27, 3153; ***Marku 15, 2038; ***Luki 23, 2646; ***Jovanu 19, 1630. GOLGOTA I kad dooe na mesto koje se zvae kosturnica, onde razapee njega. Da osveti narod krvlju svojom, Hristos, izvan grada postrada. (***Jevrejima 13, 12) Zbog prekraja Bojeg zakona Adam i Eva morali su izai iz Edema. Hristos, naa zamena, trebao je da pati izvan mea Jerusalima. On je umro izvan gradskih kapija, na mestu na kome su pogubljivani zloinci i ubice. Sledee
* Pisano poetkom
dvadesetog veka
325
rei imaju puno znaenje: Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavi za nas kletva. (***Galatima 3, 13) Veliko mnotvo pratilo je Isusa od sudnice do Golgote. Vest o Njegovoj presudi proirila se po celom Jeruzelmu, i ljudi iz svih drutvenih slojeva i poloaja u gomilama su se sticali prema mestu raspea. Svetenici i poglavari obavezali su se obeavajui da nee zlostavljati Hristove sledbenike ako im On bude predan, pa su se uenici i verni iz grada i okoline pridruili mnotvu koje je sledilo Spasitelja. Kad je Isus proao kroz kapiju Pilatovog dvora, krst koji je bio pripremljen za Varavu, poloen je na Njegova ranjena i krvava plea. Dva Varavina druga trebala su biti pogubljeni zajedno sa Isusom, pa su i na njih poloeni krstevi. Od pashalne veere sa svojim uenicima nije nita jeo ni pio. Bio je u samrtnim mukama borei se sa sotonskim silama u Getsimanskom vrtu. Podneo je bol izdaje i video svoje uenike kako Ga naputaju i bee. Bio je voen Ani, zatim Kajafi i onda Pilatu. Podnosio je pogrdu za pogrdom, ismejavanje za ismejavanjem; dva puta bio je iiban cele te noi reali su se prizori takve prirode koji su do krajnjih granica iskuavali ovekovu duu. Hristos nije popustio. Nije izgovorio nijednu re koja ne bi bila na slavu Bogu. Tokom celokupne sramne sudske farse drao se odluno i dostojanstveno. Ali kad je nakon drugog ibanja na Njega poloen krst, ljudska priroda vie nije mogla podneti. Onesveen je pao pod teretom. Gomila koja je pratil Spasitelja videla je Njegove slabe i posrue korake, ali nije pokazala sauee. Ruili su Ga i grdili zato to nije mogao nositi taj teki krst. Ponovo je teret stavljen na Njega i ponovo je pao onesveen na tlo. Njegovi muitelji shvatili su da nee moi dalje nositi svoj teret. Bili su zabrinuti traei nekoga ko bi poneo poniavajue breme. Jevreji tu nisu mogli pomoi, zato to bi ih oskvrnue spreilo da svetkuju Pashu. ak ni iz svetine koja Ga je pratila niko se nije eleo sagnuti i poneti krst. U to vreme neki stranac, Simon iz Kirene, vraajui se iz polja, sreo je mnotvo. uo je poruge i prostake uvrede iz gomile; uo je ponavljanje prezrivih rei: Napravite prolaz za Cara jevrejskog! Zastao je udei se ovom prizoru, i poto je izrazio saaljenje, zgrabili su ga i stavili krst na njegova plea. Simon je sluao o Isusu. Njegovi sinovi poverovali su u Spasitelja, ali on sam nije bio uenik. Noenje krsta do Golgote bio je blagoslov za Simona i on je uvek nakon toga bio zahvalan za ovo provienje. To ga je povelo da dragovoljno izabere Hristov krst i uvek radosno stoji pod njegovim teretom. Mnoge ene nalazile su se u mnotvu koje je pratilo Onoga koji nije zasluio surovu smrt. Njihova panja bila je usredsreena na Hrista. Neke od njih videle su Ga ranije. Neke su dovodile k Njemu svoje bolesnike i nevoljne. Neke su i same bile izleene. Prepriavali su se prizori koji su se zbivali. udile su se mrnji mnotva prema Njemu za kojim su njihova srca bila ganuta i slomljena. Uprkos ponaanju razjarene svetine i ljutitih rei svetenika i poglavara, ove ene izrazile su svoje sauee. Kad je Hristos onesveten pao pod krstom, one su poele tuno da nariu. Ovo je jedino privuklo Isusovu panju. Iako napaen teretom greha sveta, nije bio ravnoduan prema izrazu boli. S nenim saueem pogledao je ove ene. One nisu verovale u Njega; znao je da Ga ne oplakuju kao Poslanoga od Boga, ve to ine pokrenute oseajem ljudske samilosti. Nije prezreo njihovo sauee, ve je to u Njegovom srcu probudilo jo dublje saaljenje prema njima. Keri Jerusalimske!, rekao je On, ne plaite za mnom, nego plaite za sobom i za decom svojom. Od sadanjeg prizora, Hristos je gledao u budunost u vreme razorenja Jerusalima. U tom stranom prizoru, mnoge od onih koje sad plau nad Njim poginue zajedno sa svojom decom. Od propasti Jerusalime Isusove misli usmerile su se jednom jo znaajnijem sudu. U unitenju nepokajanog grada video je znamenje konanog unitenja koje e doi na svet. Rekao je: tada e poeti govoriti gorama: padnite na nas; i bregovima: pokrijte nas. Jer kad se ovako radi od sirova drveta, ta e
326
biti od suva? ivim, zelenim drvetom Isus je prikazao sebe, nevinog Otkupitelja. Bog je dozvolio da Njegov gnev zbog prestupa padne na Njegovog ljubljenog Sina. Isus je zbog ljudskih greha trebao da bude raspet. Kakve e tada patnje snositi grenik koji i dalje nastavi greiti? Svi nepokajani i neverni iskusie takvu alost i bedu kakvu jezik ne moe izraziti. Mnogi iz mnotva koje je pratilo Spasitelja do Golgote, doekali su Ga radosnim hvalospevima i mahanjem palmovim granicama kad je sveano ujahao u Jerusalim. Ali s mnogih usana koje su tada oduevljeno klicale Njemu u slavu, jer su to svi inili, sad se razlegao uzvik: Raspni ga, raspni! Kad je Isus ujahao u Jerusalim, nade uenika bile su na vrhuncu. Okupljali su se oko svog Uitelja, smatrajui velikom au povezanost s Njim. Sada, u Njegovom ponienju, izdaleka su Ga pratili. Bili su ophrvani bolom i skreni u svojim izneverenim nadama. Kako su se obistinile Isusove rei: Svi ete se vi sablazniti o mene ovu no; jer u pismu stoji: udariu pastira i ovce od stada razbjei e se. (***Matej 26, 31) Stigavi na gubilite, zarobljenike su vezali uz orua za muenje. Dva razbojnika su se otimala iz ruku onih koji su ih polagali na krst; ali Isus se nije opirao. Isusova majka oslanjajui se na Jovana, ljubljenog uenika, stopama svog Sina ila je do Golgote. Videla Ga je kako se onesvestio pod teinom krsta i eznula da pridri Njegovu ranjenu glavu i obrie to elo koje se nekad naslanjalo na njene grudi. Ali joj ova tuna prednost nije bila pruena. Zajedno s uenicima jo uvek gajila je nadu da e Isus pokazati svoju silu i osloboditi se od svojih neprijatelja. Klonula srca seala se Njegovih rei kojima je proricao svaki od prizora koji su se sad odigravali. Gledajui razbojnike koje su vezivali za krst, u dubokoj boli pitala se: Zar e Onaj koji je mrtvima davao ivot dopustiti da Ga raspnu? Zar e Boji Sin dopustiti da bude tako surovo ubijen? Da li mora napustiti svoju veru da je Isus Mesija? Mora li biti oevidac Njegove sramote u boli, nemajui ak ni prednost da Mu poslui u Njegovoj muci? Videla je Njegove ruke pruene po krstu; doneli su eki i klinove i dok su otri vrhovi probijali neno telo, ojaeni uenici poveli su dalje od ovog svirepog prizora skoro onesvetenu Isusovu majku. Spasitelju se nije oteo nijedan uzdah. Njegovo lice ostalo je mirno i pribrano, ali Mu je elo bilo oroeno krupnim kapljama znoja. Nije bilo milostive ruke da obrie samrtni znoj s Njegovog lica, niti rei sauea i nepokolebljive odanosti koja bi stala uz Njegovo ljudsko srce. Dok su vojnici obavljali svoj strani posao, Isus se molio za svoje neprijatelje: Oe! oprosti im jer na znaju ta ine! Njegove misli prelazile su s sopstvenih patnji na greh Njegovih muitelja i stranu osvetu koja e ih stii. Nikakvu kletvu nije uputio vojnicima koji su s Njim grubo postupali. Nikakvu osvetu nije prizivao na svetenike i poglavare koji su se naslaivali ostvarenjem svoje namere. Hristos ih je saaljevao zbog njihovog neznanja i krivice. Blago je proaputao samo molitvu da im se oprosti jer ne znaju ta ine. Da su znali da mue Onoga koji je doao da spasi greni ljudski rod od vene propasti, obuzela bi ih gria savesti i uas. Meutim, njihovo neznanje nije uklonilo njihovu krivicu, jer su imali prednost da upoznaju i prihvate Isusa kao svog Spasitelj. Neki od njih jednog dana uvidee svoj greh, pokajati se i obratiti. Neki su svojom okorelou onemoguili uslienje Hristove molitve za njih. Ipak, kraj svega toga, Boji plan je dostizao svoje ispunjenje. Isus je stekao pravo da postane zastupnikom pred Bojim licem. Ta Hristova molitva za svoje neprijatele obujmila je ovaj svet. Ona prima svakog grenika koji je iveo ili koji e iveti od poetka sveta do kraja vremena. Na svima njima poiva krivica za raspee Bojeg Sina. Svima se besplatno nudi oprotaj. Ko god hoe moe imati mir sa Bogom i naslediti veni ivot. Kad su Isusa prikovali, snani ljudi podignuli su krst i s velikom silinom usadili ga na za to ranije pripremljeno mesto. To je Bojem Sinu izazvalo neiskazane bolove. Pilat je tada na krst iznad Isusove glave stavio natpis na jevrejskom, grkom i latinskom. On je glasio: Isus Nazareanin car Judejski. Ovaj natpis je razljutio Jevreje. U Pilatovoj sudnici vikali su: Raspni ga! Mi nemamo cara osim esara. (***Jovan
327
19, 15) Izjavili su da je ko god nekog drugog priznaje za cara izdajnik. Pilat je napisao oseaj koji su mu izrazili. Nije spomenut nikakav prestup, osim da je Isus jevrejski car. Natpis je ustvari bio priznavanje podanike pokornosti Jevreja rimskoj sili. On je proglaavao da e oni osuditi na smrt svakoga ko bi se usudio nazvati carem Izrailja. Svetenici su se prevarili. Kad su kovali zaveru kako da ubiju Hrista, Kajafa je izjavio da je dobro da jedan ovek umre da se spasi narod. Sad je otkriveno njihovo licemerstvo. Da bi unitili Hrista, bili su spremni rtvovati ak i opstanak svog naroda. Svetenici su uvideli to u uinili, pa su zamolili Pilata da promeni natpis. Kazali su: Ne pii: car Judejski, nego da sam ree: ja sam car Judejski. Meutim, Pilat ljut na sebe zbog svoje ranije slabosti, potpuno je prezirao ljubomorne i prepredene svetenike voe. Hladno je odgovorio: to pisah pisah. Jedna sila via od Pilata ili Jevreja upravljala je postavljanjem ovog natpisa iznad Isusove glave. Po Bojem Provienju On je trebao probuditi ljude na razmiljenje i istraivanje Svetog pisma. Mesto na kojem je Isus bio raspet bilo je blizu grada. U to vreme hiljade ljudi iz svih zemalja nalazile su se u Jerusalimu pa je natpis kojim je Isus iz Nazareta proglaen za Mesiju privlaio njihovu panju. To je bila iva istina ispisana rukom koju je vodio Bog. U Hristovim stradanjima na krstu ispunilo se proroanstvo. Vekovima pre raspea, Spasitelj je prorekao kako e se postupati s Njim. Rekao je: Opkolie me psi mnogi; eta zlikovaca ide oko mene, probodoe ruke moje i noge moje. Mogao bih izbrojati sve kosti svoje. Oni gledaju i od mene nainie stvar za gledanje. Dele haljine moje meu sobom, i za dolamu moju bacaju drijeb. (***Psalam 22, 1618) Proroanstvo koje se odnosilo na Njegovu odeu ispunilo se bez saveta ili uplitanja prijatelja ili neprijatelja Raspetoga. Njihove haljine dane su vojnicima koji su Ga poloili na krst. Hristos je uo prepirku ljudi dok su izmeu sebe delili odeu. Njegova dolama bila je istkana bez ijednog ava i zato su kazali: Da je ne deremo, nego da bacimo kocke za nju kome e se dopasti. U drugom proroanstvu Spasitelj je izjavio: Sramota satr srce moje, iznemogoh; ekam hoe li se kome saaliti, ali nema nikoga; hoe li me ko poteiti, ali ne nalazim. Daju mi u da jedem, i u ei mojoj poje me octom. (***Psalam 69, 20, 21) Onima koji su umirali na krstu davali su neko opojno sredstvo da bi se umrtvio oseaj boli. To je ponueno i Isusu, ali kad je okusio, On je to odbio. Nije eleo prihvatiti nita to bi moglo potamnjeti Njegov um. Njegova vera mora se dalje vrsto oslanjati na Boga. To je bila Njegova jedina snaga. Pomraiti Njegova ula znailo bi dati prednost Sotoni. Isusovi neprijatelji iskaljivali su svoj gnev na Njemu dok je visio na krstu. Svetenici, poglavari i knjievnici pridruili su se svetini rugajui se Spasitelju koji je umirao. Prilikom krtenja i preobraenja uo se glas kojim je Bog objavio da je Hristos Njegov Sin. Ponovo, neposredno pre Hristove izdaje, Otac je progovorio potvrujui Njegovo boanstvo. Ali sada glas s neba je utio. Nije se ulo nijedno svedoanstvo u Hristovu korist. On je sam podnosio zlostavljanje i ruganje zlih ljudi. Ako si sin Boij govorili su oni, sii s krsta. Neka pomoe i sebi, ako je on Hristos, izabranik Boij. U pustinji kuanja Sotona je izjavio: Ako si sin Boiji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu. Ako si sin Boiji skoi dole s vrha Hrama. (***Matej 4, 3.6) Sotona sa svojim anelima, u ljudskom obliju bio je prisutan kraj krsta. Sotona sa svojim vojskama saraivao je sa svetenicima i poglavarima. Uitelji naroda podsticali su neuku svetinu da izrie sud Onome koga mnogi od njih nikada nisu videli, sve dok nisu bili nagovoreni da svedoe protiv Njega. Svetenici, poglavari, fariseji i okorela svetina ujedinili su se u sotonskoj izbezumljenosti. Verski poglavari sjedinili su se sa Sotonom i njegovim anelima. Izvravali su njegove naloge.
328
Isus, koji je patio i umirao, uo je svaku re koju su izgovorili svetenici: Drugima pomoe, a sebi ne moe pomoi. Hristos car Izrailjev neka sie sad s krsta da vidimo, pa emo mu verovati. Hristos je mogao sii s krsta. Ali zato to nije eleo da spasi sebe, grenik ima nadu u oprotenje pred Bogom. Podsmevajui se Spasitelju, ljudi koji su se smatrali tumaima proroanstava ponavljali su ba one rei za koje je Nadahnue prorekli da e ovom prilikom izgovarati. Ipak u svom slepilu nisu videli da ispunjavaju proroanstvo. Oni koji su u podsmehu izgovarali rei: Uzdao se u Boga; neka mu pomoe sad, ako mu je po volji, jer govorae: ja sam sin Boiji, nisu ni pretpostavljali da e njihovo svedoanstvo odjeknuti kroz vekove. Meutim, iako podsmeljivo izgovorene, ove rei navele su ljude da tako istrauju Pisma kao nikada ranije. Mudri ljudi su uli, istraivali, razmiljali i molili se. Bilo je i takvih koji nisu imali mira sve dok uporeujui tekstove Pisma nisu sagledali znaenje Hristove misije. Nikada ranije nije se tako iroko rasprostranilo znanje o Isusu kao u trenutku kad je visio na krstu. U srcima mnogih koji su posmatrali prizor raspea i uli Hristove rei, zasjala je svetlost istine. Isusu u Njegovoj agoniji na krstu doao je zraak utehe. To je bila molba razbojnika koji se kajao. Oba oveka raspeta sa Isusom u poetku su Ga ruili, a jedan je u svojim patnjama postajao jo oajniji i prkosniji. Ali njegov drug bio je drukiji. Ovaj ovek nije bio okoreli zlikovac; naao se na stranputici zaveden ravim drutom; bio je manje kriv od mnogih koji su stajali kraj krsta i ruili Spasitelja. Video je i uo Isusa i bio osvedoen Njegovim uenjem, ali su ga svetenici i poglavari odvratili od Njega. elei da ugui osvedoenje, tonuo je sve dublje i dublje u greh, dok nije uhvaen, optuen kao zloinac i osuen da umre na krstu. U sudnici i na putu prema Golgoti bio je u Isusovoj blizini. uo je kako je Pilat objavio: Na njemu na nalazim nikakve krivice. (***Jovan 19, 4) Primetio je Njegovo boansko dranje i Njegovo milostivo pratanje svojim muiteljima. S krsta je video mnoge koji su se gradili pobonima, a rugali su se i ismejavali Gospoda Isua. Video je kako prezrivo mau glavama. uo je kako njegov drug u krivici pruhvata rei osude: Ako si Hristos pomozi sebi i nama. uo je kako mnogi izmeu prolaznika brane Isusa. uo ih je kako ponavljaju Njegove rei i govore o Njegovim delima. U njemu se ponovo pojavilo osvedoenje da je ovo Hristos. Okreui se drugom zloincu rekao je: Zar se ti ne boji Boga, kad si sam osuen tako? Zloinci na samrti nisu se vie morali bojati oveka. Meutim, jednoga je proimalo osvedoenje da postoji Bog koga treba da se boji, budunost koja ga je naterala da strepi. A sad, njegova ivotna istorija, sva umrljana grehom, tek to se nije zavrila. A mi smo jo pravedno osueni, uzdisao je on, jer primamo po svojim delima kao to smo zasluili; ali on nikakva zla nije uinio. Sad vie nema pitanja. Nema sumnji, ni prekora. Kad je osuen za svoj zloin, ovaj prestupnik je pao u oajanje i beznae; ali sad probudile su se neobine, plemenite misli. Seao se svega to je uo o Isusu kako je isceljivao bolesne i opratao grehe. Sluao je rei onih koji su verovali u isusa i koji su Ga plaui sledili. Video je i proitao natpis iznad Spasiteljeve glave. uo je kako ga prolaznici ponavljaju, neki u alosti drhtavim usnama, a drugi u ali i podsmehu. Sveti Duh rasvetlio je njegov razum i malo-pomalo dokazi su se spojili. U Isusu, ranjenom, ismejavanom i raspetom video je Boje Jagnje koje je uzelo grehe sveta. U njegovom glasu bila je pomeana nada s boli kad se ova bespomona, umirua dua predala Spasitelju koji je umirao. Opomeni me se, povikao je, Gospode! kad doe u carstvo svoje. Odgovor je brzo stigao. Glas je bio blag i milozvuan, a rei pune ljubavi, saaljenja i sile: Zaista to danas kaem, bie sa Mnom u raju. U toku dugih asova samrtnih muka do Isusovih uiju dolazili su poruga i ismejavanje. Dok je visio na krstu, do Njega su jo uvek dopirali glasovi puni poruga i psovki. Sa enjom u srcu oekivao je neki izraz vere svojih uenika. uo je samo alosne rei: A mo se nadasmo da je on onaj koji e izbaviti Izrailja. Kako je Spasitelj bio zahvalan za izraz vere i ljubavi ovog razbojnika koji je umirao! Dok su Ga se vodei
329
Jevreji odricali, pa ak i uenici sumnjali u Njegovo boantvo, jadni razbojnik na rubu venosti nazvao je Isusa Gospodom. Mnogi su bili spremni da Ga nazovu Gospodom dok je inio uda i kad je ustao iz groba, ali niko osim razbojnika koji se pokajao i bio spasen u jedanaest sati, nije Ga priznavao dok je visio u umirao na krstu. Posmatrai su uli kad je razbojnik nazvao Isusa Gospodom. Boja glasa oveka koji se kajao privukla je njihovu panju. Oni koji su seu podnoju krsta svaali oko Hristove odee i koji su bacali kocku za Njegov ogrta, zastali su da bi uli. Utihnuli su njihovi ljutiti glasovi. Zaustavljena daha gledali su Hrista i oekivali odgovor s tih umiruih usana. Dok je izgovarao rei obeanja, kroz tamni oblak koji je obavio krst probila se sjajna i nezadriva svetlost. Razbojnik koji se kajao doiveo je savreni mir i sigurnost da ga je Bog prihvatio. U svom ponienju Hristos je bio proslavljen. On koji je u oima svih izgledao kao da je pobeen, bio je Pobednik. Bio je priznat kao Onaj koji je poneo grehe. Ljudi mogu muiti. Njegovo ljudsko telo. Oni mogu raniti Njegove slepoonice trnovim vencem. Mogu Mu skinuti haljine i prepirati se oko njih. Ali mu ne mogu oduzeti silu da oprata grehe. Umiranjem pruio je svedoanstvo o svojoj boanskoj prirodi i Oevoj slavi. Njegovo uho nije otealo da ne moe uti, niti je Njegova ruka okraala da ne moe spasiti. Njegovo carsko pravo je da spasi do poslednjeg sve koji kroz Njega dolaze Bogu. Zaista ti kaem, bie sa Mnom u raju. Hristos nije obeao da e tog dana razbojnik da bude s Njim u raju. On sam toga dana nije otiao u raj. Spavao je u grobu i u jutro vaskrsenja rekao: Jer se jo ne vratih k ocu svojemu. (***Jovan 20, 17) Meutim, na dan raspeam na dan prividnog poraza i tame, izreeno je obeanje: Danas, dok umire na krstu kao zloinac, Hristos uverava jadnog grenika: Bie sa Mnom u raju. Razbojnici koji su raspeti sa Isusom postavljeni su s jedne i s druge strane, a Isus u sredini. To je uinjeno prema uputstvu svetenika i poglavara. Hristov poloaj izmeu razbojnika trebao je pokazati da je On najvei zloinac izmeu ove trojice. Tako se ispunilo pismo: Bi metnut meu zloince. (***Isaija 43, 12) Meutim, potpuni smisao ovog dela svetenici nisu videli. Kao to je Isus, raspet s razbojnicima, stavljen u sredinu, tako je i Njegov krst postavljen usred sveta koji lei u grehu. Rei oprotenja upuene razbojniku koji se kaje, zapalile su svetlost koja e svetljeti do najudaljenijih granica Zemlje. Aneli su s divljenjem posmatrali beskrajnu Isusovu ljubav, koji je, podnosei najvee samrtne muke uma i tela, misao samo na druge i uzdizao veru dui koja se kaje. U svom ponienju kao prorok obratio se kerima Jerusalimskim; kao svetenik i zastupnik molio je Oca da oprosti Njegovim ubojicama, kao Spasitelj pun ljubavi, oprostio je grehe razbojniku koji se kajao. Dok je gledao mnotvo koje Ga je okruavalo, jedna prilika privukla je Isusovu panju. U podnoju krsta stajala je Njegova majka koju je pridravao uenik Jovan. Nije mogla podneti da bude udaljena od svog Sina i Jovan, znajui da se pribliava kraj, ponovo ju je priveo Hristu. U samrtnom asu se sedeo svoje majke. Gledajui njeno bolom izmueno lice, a onda Jovana, rekao joj je: eno! eto ti sina!, a zatim Jovanu: Eto ti matere! Jovan je razumeo Hristove rei i prihvatio povereni zadatak. Odmah je poveo Mariju svom domu i od toga asa neno se starao o njoj. Milostivi Spasitelj pun ljubavi, usred svih svojih telesnih bolova i duevnih patnji, briljivo se starao o svojoj majci! Nije imao novaca kojim bi je osigurao, ali Jovan Ga je, kao dragocenost uvao u srcu, i zato Mu je predao majku kao dragoceni zalog. Tako se pobrinuo za ono to joj je najvie bilo potrebno neno saoseanje oveka koji ju je voleo zato to je ona volela Isusa. Primajui je kao sveto zavetanje, Jovan je primio veliki blagoslov. Ona ga je stalno podseala na voljenog Uitelja. Savreni primer Hristove sinovske ljubavi blista nesmanjenim sjajem kroz maglu vekova. Gotovo trideset godina Isus je svakodnevnim trudom pomagao u noenju tereta doma. A sad, ak i u svojim poslednjim samrtnim mukama setio se potreba svoje majke, ucveljene udovice. Isti duh videe se
330
u svakom ueniku naega Gospoda. Oni koji slede Hrista, smatrae da je deo njihove vere potovanje i staranje za roditelje. Iz srca u kome se gaji Njegova ljubav, otac i majka nee nikad prestati da primaju brino staranje i neno sauee. Gospod slave sad umire kao otkup za ljudski rod. Poloivi svoj skupoceni ivot, Hristos nije dobio podrku pobedonosnom radou. Sve je pritiskivala teka tama. Nije Ga optereivao strah pred smru. Bol i sramota krsta nisu izazvali Njegovu neizrecivu duevnu patnju. Hristos je bio knez onih koji stradaju, i Njegova patnja proizlazila je iz svesti o opakosti greha, spoznaje da je ovek svojom prisnom vezom sa zlom postao slep za njegovu strahotu. Hristos je video kako je vrsto uporite greha u ljudskom srcu i koliko je malo onih koji su voljni da se odvoje od njegove sile. Znao je da bez Boje pomoi, ljudski rod mora poginuti i video mnotvo kako gine i kraj izobilne pomoi. Na Hrista kao nau zamenu i jemstvo poloeno je bezakonje svih nas. On se ubrojio u prestupnike, da bi nas otkupio od osude zakona! Krivica svakog Adamovog potomka optereivala je Njegovo srce. Boji gnev prema grehu, strani izraz Njegovog nezadovoljstva zbog nepravde, ispunjavali su uasom duu Njegovog Sina. Celog svog ivota Hristos je palom svetu objavljivao dobre vesti o Oevoj milosti i ljubavi koja prata. esto je govorio o spasenju za najvee grenike. Meutim, sad sa stranim teretom krivice koji je nosio, nije mogao da vidi milostivo Oevo lice. Povlaenje boanskog lica od Spasitelja u ovom asu najvee patnje probolo je Njegovo srce takovom boli koju ovek nikada ne moe u celosti razumeti. Njegova duevna patnja bila je tako velika da je jedva oseao svoje telesne bolove. estokim iskuenjima Sotona je navaljivao na Isusovo srce. Spasitelj nije mogao da vidi preko groba. Nada Mu nije pokazivala da e izai iz groba kao pobednik niti govorila o tome da je Otac prihvatio Njegovu rtvu. Bojao se da je greh tako odvratan Bogu da e Njihovo razdvajanje da bude veno. Hristos je oseao patnju koju e oseati grenik kad se milost ne bude vie zauzimala za greni ljudski rod. Oseaj greha koji je privukao Oev gnev na Njega kao na ovekovu zamenu, zagorao je au koju je pio slomio srce Bojeg Sina. Zaueni aneli bili su oevici Spasiteljeve uasne agonije. Nebeske vojske zaklonile su svoje lice od strahovitog prizora. Beivotna priroda izrazila je svoje sauee prema vreanom i umiruem Tvorcu. Sunce je zaklonilo svoj pogled na ovaj straan prizor. Njegovi sjajni zraci obasjavali su Zemlju u podne, a onda odjednom kao da su iezli. Potpuna tama, kao mrtvaki pokrov, obavila je krst. Tama bi po svoj zemlji do sahata devetoga. Nije bilo nikakvog pomraenja ili nekog drugog uzroka ovoj tami tako dubokoj kao u pono kad nema Meseca i zvezda. To je bilo natprirodno svedoanstvo koje je dao Bog da bi utvrdio veru potonjih narataja. Boje prisustvo bilo je skriveno u tom gustom mraku. Od mraka nainio je sebi zaklon i sakrio svoju slavu od ljudskih oiju. Bog i Njegovi sveti aneli bili su kraj krsta. Otac je bio sa svojim Sinom. Ipak, Njegovo prisustvo nije bilo otkriveno. Kad bi Njegova slava zasjala iz oblaka, unitila bi svakog posmatraa. U tom asu Hristos nije mogao da bude uteen Oevim prisustvom. Sam je gazio u kaci i nikog od ljudi nije bilo uz Njega. Ovim gustim mrakom Bog je zaklonio poslednju ljudsku samrtnu muku svog Sina. Svi koji su videli Hristove patnje bili su osvedoeni u Njegovo boanstvo. Kad su ljudi jednom videli to lice, nikada Ga nisu mogli zaboraviti. Kao to je Kainovo lice nosilo trag zloina, tako je Hristovo lice otkrivalo nevinost, mirnou i dobrotu Boji lik. Ali Njegovi tuiocu nisu se osvrtali na ovaj nebeski peat. Podrugljivo mnotvo posmatralo je Hrista u toku dugih sati samrtne borbe. Sad je bio milostivo sakriven Bojim platem.
331
Izgledalo je kao da se grobna tiina spustila na Golgotu. Neiskazani strah obuzeo je mnotvo okupljeno oko krsta. Rei hule i ruenja zamrle su na usnama. Ljudi, ene i deca popadali su na zemlju. Otre munje povremeno bi bljesnule iz oblaka otkrivajui krst i raspetog Iskupitelja. Svetenici, poglavari, knjievnici, krvnici i svetina, svi su mislili da je doao trenutak osvete. Nakon izvesnog vremana neki su proaputali da e Hristos sii s krsta. Neki su pipajui pokuali potraiti put prema gradu, udarajui se u prsa i jecajui od straha. U deveti sat tama vie nije obavijala narod, ali je jo uvek ostala oko Spasitelja. To je bilo znamenje samrtnih muka i uasa koji je pritiskivao Njegovo srce. Nijedno oko nije se moglo probiti kroz tamu koja je obavijala krst, i niko nije mogao prodreti kroz jo dublju tamu koja je pokrivala patnje Hristove due. Otre munje kao da su bile usmerene prema Njemu dok je visio na krstu. Tada povika Isus iza glasa govorei: Eli! Eli! lama sabahtani? Boe moj! Boe moj! zato si me ostavio? Kad se najdublji mrak zgusnuo oko Spasitelja, mnogi su povikali: Osveta Neba je na Njemu. Gromovi Bojeg gneva sruili su se na Njega, zato to je tvrdio da je Boji Sin. Mnogi koji su verovali u Njega uli su Njegov oajniki uzvik. Nada ih je napustila. Ako je Bog napustio Isusa, u to mogu imati poverenja Njegovi sledbenici? Kad se tama podigla sa Hristovog potitenog duha ponovo su oivele telesne patnje i zato je rekao: edan sam. Jedan od rimskih vojnika, pokrenut saoseanjem dok je gledao suve usne stavio je spuvu na ispovou trsku, potopio ga u jedan sud s octom i ponudio Isusu. Svetenici su se rugali Njegovim samtnim mukama. Dok je mrak pokrivao Zemlju, obuzimao ih je uasan strah; sad kad je on popustio, povratila se bojazan da bi im Isus mogao pobei. Pogreno su protumaili Njegove rei: Eli! Eli! lama sabahtani? S prezirom i podsmehom govorili su: Ovaj zove Iliju. Nisu iskoristili poslednju priliku da Mu olakaju patnje. Stanite, rekli su, da vidimo hoe li doi Ilija da mu pomoe. Bezgreni Boji Sin visio je na krstu. Njegovo telo bilo je izmrcvareno bievanjem; te ruke koje su tako esto bile ispruene da blagoslove prikovane su za preage od drveta; te noge tako neumorne u slubi ljubavi pribijene su za drvo; carska glava ranjena je krunom od trnja; s drhtavih usana otimao se uzvik boli. Sve to je pretrpeo kapi krvi koje su tekle s Njegove glave, Njegovih ruku, Njegovih nogu, samrtne muke koje su lomile Njegovo telo i neiskazana bol koja je ispunjavala Njegovu duu zato to je Otac sakrio svoje lice jasno govori objavljujui svakom detetu ljudske porodice: Za tebe je Boji Sin pristao da nosi taj teret krivice; zbog tebe je raskopao carstvo smrti i otvorio vrata raja. On koji je utiao uzburkane valove i hodao po zapjenuanim talasima, koji je uinio da avoli drku a bolest bei, koji je otvarao oi slepima i pozivao umrle u ivot prineo je sebe kao rtvu na krstu, a sve to iz ljubavi prema tebi. On, koji je poneo grehe, izdrao gnev boanske pravde, tebe radi uinjen je grehom. Utihnuli posmatrai iekivali su kraj ovog uasnog prizora. Sunce je ponovo zasjalo, ali krst je jo uvek bio obavijen tamom. Svetenici i poglavari pogledali su put Jerusalima, i gle, gust oblak spustio se na grad i ravnice Judeje. Sunce Pravde, Svetlost sveta, uskratilo je svoje zrake nekad omiljenom gradu Jerusalimu. estoke munje Bojeg gneva bile su upravljene na osueni grad. Iznenada, tama se podigla s krsta i jasnim glasom, nalik na trube, koji kao da je odjeknuo kroz sve to je stvoreno, Isus je povikao: Svri se. Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj. Svetlost je okruila krst, a Spasiteljevo lice kao Sunce zasjalo je slavom. Priklonio je glavu na grudi i umro. Usred uasnog mraka, prividno naputen od Boga, Hristos je ispio do dna au ljudskog jada. U tim uasnim trenucima oslanjao se na dokaze o Oevom prihvatanju koji Mu do tada dani. Poznavao je karakter svog Oca; razumeo je Njegovu pravdu, Njegovu milost i Njegovu veliku ljubav. Verom se oslanjao na Onoga koga je uvek s radou sluao. A kad se u potpunoj pokornosti predao Bogu, povukao se oseaj gubitka Oeve naklonosti. Hristos je verom izvojevao pobedu.
332
Nikada ranije zemlja nije bila svedok takvog prizora, Skamenjeno mnotvo uzdrana daha posmatralo je Spasitelja. Tama se ponovo spustila na Zemlju i zaula se potmula tutnjava, kao teka grmljavina. Osetio se snaan zemljotres. Od potresa ljudi su popadali jedni na druge. Nastala je strana zbrka i zaprepatenost. S okolnih brda razbijene stene uz strahovitu lomljavu sruivale su se u doline. Grobnice su se otvorile i mrtvi su ustajali iz svojih grobova. Izgledalo je kao da e se ceo svet razbiti u atome. Svetenici, poglavari, vojnici, krvnici i narod, nemi od uasa, leali su po zemlji. Kad je glasni uzvik Svri se siao s Hristovih usana, svetenici su vrili slubu u Hramu. To je bilo vreme veernje rtve. Jagnje koje je predstavljalo Hrista dovedeno je da bude zaklano. Obuen u svoju simbolinu i lepu odeu, svetenik je stajao s podignutim noem, kao i Avram kad se spremao da rtvuje svog sina. Narod je paljivo posmatrao. Ali zemlja se tresla i podrhtavala zato to se pribliavao sam Gospod. Uz zvuk cepanja nevidljiva ruka razderala je od vrha do dna unutarnju zavesu Hrama, otkrivajui pogledu mnotva mesto koje je nekad bilo ispunjeno Bojim prisustvom. Na ovom mestu nalazila se ekina.* Ovde je Bog otkrivao svoju slavu iznad prestola milosti. Niko osim prvosvetenika nikada nije podignuo zavesu koja je ovo odeljenje odvajala od ostatka Hrama. On je ovde ulazio jednom godinje da izvri oienje narodnih greha. Ali gle, ova zavesa je razderana na dvoje. Najsvetije mesto zemaljske svetinje izgubilo je svoju svetost. Zavladali u strah i zbrka. Svetenik se pripremao da zakolje rtvu, ali no je ispao iz njegove onemoale ruke i jagnje je pobeglo. Predslika je nala svoje ispunjenje u smrti Bojeg Sina. Prinesena je velika rtva. Put u svetinju nad svetinjama bio je otvoren. Za sve je pripremljen novi i ivotodavni put, Greni, ojaeni ljudski rod nije vie morao ekati dolazak prvosvetenika. Odsada e Spasitelj obavljati slubu svetenika i zastupnika u Nebu nad nebeskima. inilo se kao da je ivi glas progovorio vernima: Sad je doao kraj svima rtvama za greh. Boji Sin je doao po svojoj rei: Evo dooh, u poetku knjige pisano je za mene, da uinim volju tvoju, Boe. Kroz svoju krv ue jednom u svetinju i nae veni otkup. (***Jevrejima 10, 7; 9, 12) P o g l a v l j e 79. SVRI SE
Hristos nije predao svoj ivot dok nije zavrio delo koje je doao izvriti i dahom koji Ga je naputao, uzviknuo je: Svri se. (***Jovan 19, 30) Bitka je izvojevana. Njegova desnica i sveta ruka donela Mu je pobedu. Kao Pobednik, On je postavio svoju zastavu na venim visinama. Zar meu anelima nije bilo radosti? Celo Nebo proslavljalo je Spasiteljevu pobedu. Sotona je bio pobeen i znao je da je njegovo carstvo propalo. Za anele i bezgrene svetove uzvik Svri se imao je duboko znaenje. Za njih kao i za nas izvreno je to veliko delo otkupljenja. Oni s nama dele plodove Hristove pobede. Sve do Hristove smrti anelima i bezgrenim svetovima nije jasno otkriven Sotonin karakter. Praotpadnik toliko se zaodenuo prevarom da ak ni sveta bia nisu shvatila njegova naela. Nisu jasno sagledali prirodu njegove pobune. Protiv Boga pobunilo se bie izuzetne moi i slave. Gospod je kazao o Luciferu: Ti si peat savrenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep. (***Jezekilj 28, 12) Lucifer je kerubim zaklanja. Stajao je u svetlosti
* Presto Boje
slave Pomirilite
333
Bojeg prisustva. Bio je najuzvieniji od svih stvorenih bia i najistaknutiji u otkrivanju Bojih namera svemiru. Poto je sagreio, njegova sila da prevari bila je jo vea, a razotkrivanje njegovog karaktera znatno tee, zbog uzvienog poloaja koji ja zauzimao pred Ocem. Bog je mogao unititi Sotonu i njegove istomiljenike isto tako lako kao to ovek baca kameni na zemlju, ali On to nije uinio. Pobunu nije trebalo savladati prisilom. Prinuda postoji samo pred Sotoninom vlau. Gospodnja naela ne pripadaju takvom poretku. Njegova vlast poiva na dobroti, milosti i ljubavi, a njihovo primenjivanje je sredstvo kojim se koristi. Boja vladavina moralna, a istina i ljubav treba da budu sila koja prevladava. Boja namera bila je da sve postavi na veni temelj sigurnosti, pa je na nebeskim savetima odlueno da se Sotoni mora dati vreme da razve naela koja predstavljaju osnovu njegovog sustava vladavine. Tvrdio je da su ona uzvienija od Bojih naela. Da bi ih svemir mogao sagledati Sotoninim naelima dato je vreme za delovanje. Sotona je naveo ljude na greh, pa je plan spasenja postao delotvoran. etiri hiljade godina Hristos je radio na ovekovom uzdizanju, a Sotona na njegovom upropatavanju i uniavanju. Sve to pratio je ceo svemir. Kad je Isus doao na svet, sotonska sila bila je usmerena protiv Njega. Od vremena kad se pojavio kao novoroene u Vitlejemu, uzurpator je radio na tome da prouzrokuje Njegovo unitenje. Svim silama pokuavao je spreiti Isusa u razvijanju savrenog detinjstva, bezgrene zrelosti, svete slube i rtve bez mane. Ali doiveo je poraz. Nije uspeo Isusa navesti na greh. Nije Ga mogao obeshrabriti ili odvojiti od dela koje je doao obaviti na Zemlji. Od pustinje do Golgote, ibala Ga je bura Sotoninog besa, ali ukoliko je ona bivala nemilosrdnija utoliko se Boji Sin vre drao ruke svog Oca i hitao stazom poprskanom krvlju. Svi Sotonini napori da Ga savlada i pobedi, u sjajnijem svetlu otkrivali su Njegov besprekoran karakter. Celo Nebo i svetovi koji nisu pali bili su svedoci ove borbe. S velikim zanimanjem pratili su zavrne prizore ovog sukoba. Posmatrali su Spasitelja kako ulazi i Getsimanski vrt, Njegovu duu pritisnutu uasom velike tame. uli su Njegov bolni uzvik: Oe moj, ako je mogue da me mimoie aa ova. (***Matej 26, 39) Kad se Otac povukao iz Njegove blizine, videli su Ga alosnog u gorini boli koja je nadilazila ovu iz poslednje velike borbe sa smru. Krvavi znoj izbijao je iz Njegovih pora i kapao na zemlju. S Njegovih usana tri puta se otela molitva za osloboenje. Nebo nije moglo vie podneti ovaj prizor i Bojem Sinu je poslan vesnik utehe. Nebo je posmatralo izdaju rtve ubilakoj svetini i pourivanje od jednog do drugog suda uz ismejavanje i nasilje. ulo je kad su se Njegovi progonitelji rugali Njegovom niskom poreklu. ulo je odricanje s kletvom i zaklinjanjem jednoga od Njegovih najvoljenijih uenika. Videlo je gnevno delo Sotone i njegovu mo nad ljudskim srcima. Kakvog li stranog prizora! Spasitelj uhvaen, izvoen dva puta pred svetenike, dva puta pred Sinedrion, dva puta pred Pilata i jedanput pred Iroda, ismejavan, iban, osuen i izveden da bude raspet, nosei teki teret krsta usred naricanja Jerusalimskih keri i podrugivanja svetine. Nebo je s bolom i divljenjem posmatralo Hrista kako visi na krstu, krv kako tee iz Njegovih izranjavanih slepoonica i znoj obojen krvlju kako se graka na Njegovom elu. Iz Njegovih ruku i nogu kapala je krv po stenju izdubljenom za podnoje krsta. irile su se rane nainjene klinovima jer je teina Njegovog tela sad poivala na rukama. Njegovo oteano disanje bivalo je sve ubrzanije, jer je Njegova dua drhtala pod teretom greha sveta. Celo Nebo bilo je ispunjeno divljenjem kad je Hristos usred strahovite patnje iskazao svoju molitvu: Oe! oprosti im; jer ne znaju ta ine. (***Luka 23, 34) Pa ipak tu su stajali ljudi, stvoreni po Bojem obliju, koji su se udruili da unite ivot Njegovog jedinorodnog Sina. Kakav prizor za svemir!
334
Upravitelji i vlasti tame bili su okupljeni oko krsta, bacajui paklenu senku neverstva u srca ljudi. Kad je Gospod stvorio ova bia da stoje pred Njegovim prestolom bila su prekrasna i slavna. Njihova lepota i svetost bile su u skladu s njihovim uzvienim poloajem. Bila su obogaena Bojom mudrou i opremljena svim nebeskim orujem. Oni su bili sluge Boga ivoga. Ali ko je mogao prepoznati meu palim anelima slavnog serafima koji je nekad sluio u nebeskim dvorovima? Sotonske sile ujedinile su se sa zlim ljudima podstiui narod da poveruju kako je Hristos najvei grenik i da Ga zato treba prezirati. Oni koji su ismejavali Hrista dok se nalazio na krstu bili su ispunjeni duhom prvog velikog buntovnika. On ih je ispunio ravim i odvratnim reima. On je nadahnjivao njihovo ruenje. Ali svim ovim nije postigao nita. Da se ijedan greh naao na Hristu, da je bilo u kojoj pojedinosti podlegao Sotoni u elji da izbegne strano muenje, Boji i ovekov neprijatelj slavio bi pobedu. Hristos je priklonio svoju glavu i umro, ali vrsto se drao svoje vere poslunosti Bogu. I uh glas veliki na nebu koji govori: sad posta spasenje i sila i carstvo Boga naega i oblast Hrista njegova; jer se zbaci opada brae nae, koji ih opadae pred Bogom naim dan i no. (***Otkrivenje 12, 10) Sotona je uvideo da je njegova la razobliena. Njegova vladavina otkrivena je pred bezgrenim anelima i svemirom. Otkrio je sebe kao ubojicu. Prolivi krv Bojeg Sina, izgubio je svaku naklonost nebeskih bia. Odsad je njegovo delovanje ogranieno. Bez obzira na dranje koje bi pokazao, vie nije mogao saekivati anele dok dolaze iz nebeskih dvorova i pred njima optuivati Hristovu brau kao one koji su obueni u haljine prljave i oskrvnjene grehom. Tako se prekinula poslednja karika izraza naklonosti izmeu Sotone i nebeskog drutva. Pa ipak, Sotona tada nije uniten. Ni tada aneli nisu shvatili to je sve obuhvaeno ovom velikom borbom. Naela koja su bila u pitanju trebalo je puno jasnije otkriti. oveka radi Sotonino postojanje moralo se produiti. ovek, kao i aneli mora uoiti razliku izmeu Kneza videla i kneza tame. On mora izabrati kome e sluiti. Na poetku ove velike borbe Sotona je izjavio da se Boji zakon ne moe drati, da pravda nije u skladu s milou i da grenik u sluaju da prekri Zakon, nee moi dobiti oprotenje. Svaki greh mora dobiti svoju kaznu, isticao je Sotona, pa ako Bog oprata kaznu zbog greha, On nije Bog istine i pravde. Dok su ljudi krili Boji zakon i skrnavili Njegovu volju, Sotona se radovao. Izjavio je da je dokazano da se Zakon ne moe potovati i da se oveku ne moe oprostiti. Zbog toga to je nakon svoje pobune prognan s Neba, Sotona je tvrdio da ljudskom rodu zauvek mora da bude uskraena Boja naklonost. Tvrdio je da Bog ne moe pokazati milost greniku i da bude pravedan. Iako je bio grenik, ovek se nalazio u drukijem poloaju od Sotoninog. Lucifer je zgreio na Nebu u svetlosti Boje slave. Njemu je kao nijednom drugom stvorenom biu bilo dato otkrivenje Boje ljubavi. Razumevajui Boji karakter i poznavajui Njegovu dobrotu, Sotona se opredelio da poe za svojom sebinom, nezavisnom voljom. Ovaj izbor bio je konaan. Nije postojalo nita vie to bi Bog mogao uiniti da ga spasi. Meutim, ovek je obmanut, a njegov um pomraen sotonskim lukavstvima. Nije imao mogunosti da upozna visinu i dubinu Boje ljubavi. Jedino u poznavanju Boje ljubavi za njega je bilo nade. Bogu bi se mogao vratiti posmatranjem Njegovog karaktera. Boja ljubav obznanila se ljudima preko Isusa; ali milost nije ukinula pravdu. Zakon otkriva osobine Bojeg karaktera i nijedna jota ili titla iz njega ne moe se promeniti da bi se prilagodio oveku u njegovom palom stanju. Bog nije promenio svoj Zakon, ve je radi ovekovog otkupljenja sebe rtvovao u Hristu. Bog bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom. (***2. Korinanima 5, 19)
335
Zakon trai pravdu pravedan ivot, savren karakter, a ovo ovek ne moe ispuniti. On ne moe odgovoriti zahtevima Bojeg svetog zakona. Ali Hristos, doavi na Zemlju kao ovek, iveo je svetim ivotom i razvio savreni karakter. On ovo kao besplatan dar nudi svima koji Ga ele prihvatiti. Njegov ivot je zamena za ljudski ivot. Ljudi tako Bojim trpljenjem dobijaju oprotenje prolih greha. Vie od toga, Hristos ispunjava ljude Bojim osobinama. On izgrauje ljudski karakter prema uzoru na boanski karakter, usklaujui duhovnu snagu i lepotu. Tako se u onome koji veruje u Hrista ispunjava pravda Zakona. Bog moe da bude pravedan i da pravda onoga koji je od vere Hristove. (***Rimljanima 3, 26) Boja ljubav izraava se u Njegovoj pravdi isto toliko koliko i u Njegovoj milosti. Pravda je osnova Njegova prestola i rod Njegove ljubavi. Sotona je eleo da odvoji milost od istine i pravde. eleo je dokazati da je pravinost Bojeg zakona neprijatelj miru. Meutim, Hristos je pokazao da su one u Bojem planu nerazdvojno povezane i da jedna ne moe postojati bez druge. Milost i istina sree se, pravda i mir poljubie se. (***Psalam 85, 10) Svojim ivotom i smru Hristos je dokazao da Boja pravda ne unitava Njegovu milost, da se greh moe oprostiti, da je Zakon pravian i da se u celosti moe drati. Tako su bile odbaene sotonske optube, Bog je dao oveku nepobitan dokaz svoje ljubavi. Poela se iriti jedna druga prevara. Sotona je izjavio da je milost unitila pravdu, da je Hristova smrt ukinula Oev Zakon. Da je bilo mogue promeniti ili ukinuti Zakon, Hristos ne bi morao umreti. Meutim, ukidanje Zakona znailo bi ovekoveiti prestup, a svet prepustiti Sotoninoj vlasti. Hristos je bio podignut na krstu samo zato to je Zakon nepromenjiv, zato to se ovek moe spasiti samo poslunou njegovim odredbama. Ta sredstva pomou kojih je Hristos uspostavio Zakon, Sotona je prikazao kao ona koja ga ponitavaju. Na tom podruju vodie se poslednja velika borba izmeu Hrista i Sotone. Sotona sad istie tvrdnju da je Zakon koji je Bog objavio svojim glasom pogrean, a neke odredbe ukinute. To je poslednja velika prevara koja e doi na svet. Nije potrebno da napadne ceo Zakon, on je postigao svoj cilj ako navede ljude da ne potuju jedno naelo. Jer koji sav zakon odri a sagrei u jednome, kriv je za sve. (***Jakov 2, 10) Ljudi potpadaju pod Sotoninu vlast pristajui da prestupe jednu zapoved. Zamenjivanjem Bojeg Zakona ljudskim zakonom, Sotona e pokuati zavladati svetom. Ovo delo predskazano je u proroanstvu. Za veliku otpadniku silu koja je Sotonin predstavnik, kae se: I govorie rei na vinjega, i potirae svece vinjega, i pomiljae da promeni vremena i zakone; i dae mu se u ruke. (***Danilo 7, 25) Ljudi e sigurno uspostaviti svoje zakone da deluju nasuprot Bojem zakonu. Oni e pribegavati nasilju nad saveu drugih i u svojoj revnosti da nametnu ove zakone ugnjetavae svoje blinje. Borba protiv Bojeg zakona koja je otpoela na Nebu, nastavie se do kraja vremena. Svaki ovek bie okuan. Poslunost i neposlunost su pitanje o kome treba odluiti ceo svet. Svi e biti pozvani da izaberu izmeu Bojeg zakona i ljudskih zakona. Tu e biti povuena crta razdvajanja. Postojae samo dve vrste. Svaki karakter bie potpuno razvijen i svi e pokazati da li su se opredelili za poslunost ili pobunu. Tada e doi kraj. Bog e odbraniti svoj Zakon i osloboditi svoj narod. Sotona i svi koji su mu se pridruili u pobuni bie uniteni. Greh i grenici nestae, koren i grane (***Malahija 4, 1) Sotona koren, a njegovi sledbenici grane. Ispunie se rei za kneza zla: to izjednauje srce svoje sa srcem Bojim Zatru te izmeu kamenja ognjenoga, heruvime zaklanjau! Bie strahota, i nee te biti do veka. Zatim, nee biti bezbonika; pogledae na mesto njegovo, a njega nema. I bie kao da ih nije bilo. (***Jezekilj 28, 619; ***Psalam 37, 10; ***Avdija 16) To nije in Boje samovolje. Oni koji su odbacivali Njegovu milost, anju ono to su posijali. Bog je izvor ivota i kad ovek odabere slubu grehu, odvaja se od Boga i tako se sam liava ivota. On je udaljen od
336
ivota Bojega. Hristos kae: Svi koji mrze na me, ljube smrt. (***Efescima 4, 18; ***Prie 8, 36) Bog im za izvesno vreme daje ivot da bi mogli razviti svoj karakter i otkriti svoja naela. kad se ovo dovri, primie plodove vlastitog izbora. ivotom pobune Sotona i svi koji se sjedinjuju s njim, postavljaju sebe u takav neslad sa Bogom, da je ve i Njegovo prisustvo za njih vatra koja saie. Slava Onoga koji je ljubav unitie ih. Na poetku velike borbe aneli ovo nisu razumeli. Da je Sotoni i njegovoj vojsci preputeno da ponju plodove svoga greha, oni bi poginuli, ali nebeskim biima ne bi izgledalo da je to neizbena posledica greha. Sumnja u Boju dobrotu ostala bi u njihovom umu kao seme zla koje bi donelo svoj smrtonosni plod greha i prokletstva. Meutim, to nee biti tako kad se zavri velika borba. Tada, budui da je dovren plan spasenja, Boji karakter otkrie se svim razumnim biima. Odredbe Njegovog zakona bie smatrane savrenim i nepromenjivim. Tada e greh pokazati svoju prirodu, Sotona svoj karakter. Tada e iskorenjivanje greha opravdati Boju ljubav i uzdii Njegovu ast pred svim biima u svemiru koja s radou sluaju Njegovu volju i u ijem srcu se nalazi Njegov zakon. U takvim prilikama, aneli su se mogli radovati posmatrajui Spasiteljev krst; jer iako tada nisu sve razumevali, znali su da je unitenje greha i Sotone zauvek postalo sigurno, da je ovekovo otkupljenje bilo osigurano, a svemir postao veno zatienim. Sam Hristos u celosti je shvatao rezultat te rtve koja je prineta na Golgoti. Sve je ovo gledao pred sobom kad je na krstu uzviknuo: Svri se. P o g l a v l j e 80. U JOSIFOVOM GROBU Najzad je Isus otpoinuo. Drugi dan sramote i muenja zavren je. Dok su poslednji zraci zalazeeg Sunca objavljivali nastupanje Subote, Boji Sin mirno je poivao u Josifovom grobu. Dovrenog dela i ruku sklopljenih u miru, odmarao se u svetim satima subotnjeg dana. U poetku, nakon svog dela stvaranja, Otac i Sin su se odmarali u Subotu. Kad se dovri nebo i zemlja i sva vojska njihova (***1. Mojsijeva 2, 1) Tvorac i sva nebeska bia radovali su se posmatrajui slavni prizor. Tada pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Boji klikovahu. (***O Jovu 38, 7) Sad se Isus odmarao od dela otkupljenja, pa iako je vladala alost meu onima koji su Ga voleli na Zemlji, na nebu je bila radost. Slavno je obeanje budunosti u oima nebeskih bia. Obnovljeno stvaranje, otkupljenje ljudskog roda, koji je pobedio greh i nikada vie ne moe pasti to su videli Bog i aneli kao plod Hristovog dovrenog dela. S ovim prizorom zauvek je povezan dan Isusovog odmora. Jer Njegovo delo je savreno i to god tvori Bog ono traje do veka. (***5. Mojsijeva 32, 4; ***Propovednik 3, 14) Kad se sve popravi, to Bog govori ustima sviju svetih proroka svojih od postajanja sveta (***Dela 3, 21) Subota stvaranja, dan kad je Isus leao i odmarao se u Josifovom grobu, bie jo uvek dan odmora i radosti. Nebo i Zemlja sjedinie se u slavljenju od subote do subote (***Isaija 66, 23) a mnotvo spasenih u radosnom oboavanju klanjae se Bogu i Jagnjetu. U zavrnim dogaajima dana raspea, dan je novi dokaz o ispunjenju proroanstva, novo svedoanstvo o Hristovom boanstvu. Kad se mrak podignuo s krsta i Spasitelju oteo samrtni uzvik, odmah se zauo drugi glas kako govori: Zaista ovaj bee sin Boiji. (***Matej 27, 54) Ove rei nisu bile izgovorene apatom. Svi su se okrenuli da vide odakle one dolaze. Ko ih je izgovorio? To je bio kapetan, rimski vojnik. Spasiteljevo boansko strpljenje i Njegova iznenadna smrt s uzvikom pobede na usnama, ostavili su dubok
337
utisak na ovog neznaboca. U ranjenom, slomljenom telu koje je visilo na krstu, kapetan je prepoznao lik Bojeg Sina. Nije se mogao uzdrati da ne prizna svoju veru zapovednik rimske strae, ovek koji je nosio Spasiteljev krst i onaj koji je umirao na krstu kraj Njega. Dok se veer pribliavala, nad Golgotom je lebdela natprirodna tiina. Mnotvo se razilazilo i mnogi su se vratili u Jerusalim znatno izmenjenog duha od onog koji su pokazali tog jutra. Mnogi su iz radoznalosti, a ne iz mrnje prema Hristu, doli da posmatraju raspee. Jo su uvek verovali optubama svetenika a Hrista gledali kao zloinca. Rugali su mu se zahvaeni neprirodnim uzbuenjem i sjedinjeni sa svetinom. Ali kad se Zemlja zaogrnula tamom, zastali su optueni vlastitom savesti, oseajui se krivim za veliko zlo. Usred te uasne tame nije se ula nikakva ala ili podsmeh, a kad se podigla, u sveanoj tiini poli su svojim kuama. Bili su uvereni da su optube svetenika bile lane, da Isus nije bio varalica, a nekoliko sedmica kasnije, kad je Petar propovedao na dan Pedesetnice, nalazili su se meu onim hiljadama koji su se obratili Hristu. Meutim, jevrejske voe su ostale nepromenjene dogaanjima kojima su bili svedoci. Njegova mrnja prema Isusu nije oslabila. Tama koja je obavila Zemlju prilikom raspea nije bila gua od one koja je jo uvek obuzimala umove svetenika i poglavara. Kad se rodio, zvezda je prepoznala Hrista i povela mudrace do jasala u kojima je leao. Nebeske vojske su Ga poznavale i pevale su Mu hvalospeve nad Vitlejemskim ravnicama. More je znao Njegov glas i pokorilo se Njegovoj zapovesti. Bolest i smrt prepoznale su njegovu vlast i vratile su Mu svoj plen. Sunce Ga je poznavalo i videvi Njegove samrtne muke, sakrilo je svoje svetlo lice. Stenje Ga je poznavalo i razlamalo se na njegov uzvik. Beivotna priroda poznavala je Hrista i svedoila o Njegovoj boanskoj prirodi. Meutim, svetenici i poglavari u Izrailju nisu prepoznali Bojeg Sina. Ipak, svetenici i poglavari nisu imali mira. Ostvarili su svoj cilj time to su ubili Hrista, ali oni nisu doiveli oseaj pobede koji su oekivali. ak i u trenutku njihove oite pobede, muila ih je neizvesnost to e se nakon toga desiti. uli su uzvik: Svri se. Oe! u ruke tvoje predajem duh svoj. (***Jovan 19, 30; ***Luka 23, 46) Nespokojni i zabrinuti, videli su kako se razbija stenje i osetili snaan potres. Dok je bio iv, zavideli su Hristu na uticaju koji je imao u narodu, zavideli su Mu ak i u smrti. Vie su se bojali mrtvog Hrista, puno vie no to su se ikada plaili ivog. Bojali su se da su panju naroda previe usmerili na dogaaje koji su pratili Hristovo raspee. Bojali su se posledica onoga to su uinili tog dana. Ni po koju cenu nisu eleli da Njegovo telo ostane na krstu u toku Subote. Subota se pribliavala, a tela koja su visila na krstu povreivala bi njenu svetost. Tako, koristei ovo kao izgovor, vodei Jevreji zahtevali su od Pilata da se ubrza smrt ovih rtava i da se njihova tela skinu pre zalaska Sunca. Pilat nije bio voljan, kao ni oni, da Isusovo telo ostane na krstu. Kad su dobili njegovu suglasnost, vojnici su prebili noge dvojici razbojnika da bi ubrzali njihovu smrt, ali kako su utvrdili, Isus je ve bio mrtav. Surovi vojnici bili su ganuti onim to su uli i videli od Hrista i zato se uzdrali od lomljenja Njegovih udova. Tako se u rtvovanju Bojeg Jagnjeta ispunio Pashalni zakon: Kosti da joj ne prelome, po svemu zakonu za pashu, neka je slave. (***4. Mojsijeva 9, 12) Svetenici i poglavari su se iznenadili kad su utvrdili da je Hristos mrtav. Umiranje na krstu dugo je trajalo; teko je bilo odrediti kad je ivot prestao. Nikada se nije ulo da ovek umre est sati nakon raspea. Svetenici su eleli da budu sigurni da je Isus umro i po njihovom savetu jedan vojnik probo je kopljem Hristova rebra. Iz ovako nainjene rane, potekla su dva obilna i razliita mlaza, jedan krvi, a drugi vode. To su zapazili svi posmatrai i Jovan vrlo pouzdano opisuje ovaj dogaaj. On kae: Jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah izae krv i voda. I onaj to vide posvedoi, i svedoanstvo je njegovo
338
istinito; i on zna da istinu govori i da verujete. Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: kost njegova da se ne prlomi. I opet drugo pismo govori: pogledae onoga koga probodoe. (***Jovan 19, 3437) Nakon usksnua svetenici i poglavari pronosili su glas da Hristos nije umro na krstu, da se samo onesvestio i nakon toga oiveo. Druga vest tvrdila je da telo koje je poloeno u grob nije bilo stvarno telo od mesa i kostiju, ve samo neto nalik na telo. Postupak rimskih vojnika pobija ove neistine. Oni nisu slomili Njegove noge, zato to je ve bio mrtav. Da bi udovoljili svetenicima, proboli su Mu rebra. Da se ivot ve nije ugasio, ova rana izazvala bi trenutanu smrt. Isusovu smrt nije izazvao ni probod kopljem ni muke na krstu. Taj uzvik izgovoren iza glasa (***Matej 27, 50; ***Luka 23, 46) u trenutku smrti, mlaz krvi i vode koji je potekao s Njegovog boka, pokazuje da je umro zato to Mu je prepuklo srce. Njegovo srce prepuklo je od duevne boli. Ubio Ga je greh ovoga sveta. Hristovom smru ugasile su se nade Njegovih uenika. S neopisivom boli posmatrali su njegove zatvorene oi i klonulu glavu, Njegovu kosu ulepljenu krvlju, njegove probodene ruke i noge. Do poslednjeg asa nisu verovali da e umreti, i zato su jedva mogli poverovati da je zaista mrtav. Ophrvani tugom, nisu se seali Njegovih rei koje su predskazale ba ovaj prizor. Nita to je govorio nije ih sad moglo uteiti. Videli su samo krst i rtvu kako krvari na njemu. Budunost je izgledala tamna i beznadena. Njihova vera u Isusa je iezla, ali nikada kao sada nisu toliko voleli svoga Gospoda. Nikada ranije nisu toliko oseali Njegovu vrednost i svoju potrebu za Njegovim prisustvom. ak i u smrti Hristovo telo bilo je vrlo dragoceno Njegovim uenicima. eznuli su da Ga dostojanstveno sahrane, ali nisu znali kako to da ostvare. Isus je bio osuen kao pobunjenik protiv rimske vlasti, a ljudi pogubljeni zbog takvog prekraja bili su sahranjivani na groblju posebno odreenom za takve zloince. Uenik Jovan sa enama iz Galileje ostao je kraj krsta. Nisu mogli ostaviti telo svoga Gospoda bezoseajnim vojnicima da ga sahrane na tako sramnom groblju. Ipak, to nisu mogli spreiti. Nisu mogli dobiti nikakvo odobrenje od jevrejskih vlasti, a na Pilata nisu imali nikakav uticaj. U ovoj neprilici uenicima su pritekli u pomo Josif iz Arimateje i Nikodim. Obojica su poznavali Pilata i bili lanovi Sinedriona. Obojica su bili bogati i uticajni ljudi. Oni su odluili da Hristovo telo treba sahraniti s poastima. Josif je smelo otiao Pilatu i zamolio ga je za Isusovo telo. Pilat je tek sad prvi put uo da je Isus ve mrtav. Do njega su doprle protivrene vesti o dogaajima koji su pratili raspee, ali spoznaja o Hristovoj smrti namerno je skrivana od njega. Svetenici i poglavari upozorili su Pilata da bi Hristovi uenici mogli izvesti prevaru s Njegovim telom. uvi Josifov zahtev, pozvao je kapetana koji je bio na dunosti kod krsta i doznao je da je Isus zaista umro. Potrudio se da dobije izvetaj od njega o prizorima na Golgoti, koji je potvrdio Josifovo svedoanstvo. Josifov zahtev je odobren. Dok je Jovan ekao uznemiren zbog sahrane svog Uitelja, Josif se vratio s Pilatovim nalogom za Hristovo telo; Nikodim je stigao donosei oko sto litara pomeane smirne i aloja za Njegovo pomazanje. Najpotovanijem u celom Jerusalimu ne bi moglo ukazati vee potovanje u smrti. Uenici su bili vrlo iznenaeni kad su videli ove bogate poglavare koji su isto toliko bili zainteresirani za sahranu njihovog Gospoda, kao i oni sami. Ni Josif ni Nikodim nisu otvoreno prihvatili Spasitelja dok je bio iv. Znali su da bi ih takav korak iskljuio iz Sinedriona, a nadali su se da e Ga svojim uticajem zatiti na njegovim zasedanjima. Izgledalo je da su za izvesno vreme uspevali, ali lukavi svetenici, zapaajui njihovu naklonost prema Hristu, osujetili su njihove planove. U njihovoj odsutnosti Isus je bio osuen i predan da se raspne. Sad kad je bio mrtav, nisu vie skrivali kaoliko su Mu privreni. Dok su se uenici bojali da se javno pokau kao Njegovi sledbenici, Josif i Nikodim hrabro su im priskoili u pomo. Pomo ovih bogatih i potovanih ljudi bila je u ovom trenutku
339
vrlo potrebna. Oni su za svog mrtvog Uitelja mogli uiniti ono to je bilo nemogue siromanim uenicima; njihovo bogatstvo i uticaj titili su ih u velikoj meri od zlobe svetenika i poglavara. Neno i s potovanjem svojim rukama su skinuli Isusovo telo s krsta. Suze sauea brzo su kapale iz njihovih oiju dok su gledali Njegovo izranavljeno i izmueno telo. Josif je imao novi grob, uklesan u steni. uvao ga je za sebe, ali kako je bio blizu Golgote, sad ga je pripremio za Isusa. Telo, zajedno s mirisima koje doneo Nikodim, briljivo je umotano u lanenu prostirku i Spasitelj je prenet do groba. Tu su ova tri uenika ispravili povreene udove i savili izranavljene ruke na nepomine grudi. ene Galilejke dole su da vide da li je sve uinjeno to se moglo uiniti za beivotno telo njihovog voljenog Uitelja. Videli su teki kamen koji je navaljen na ulaz u grob u koji je Spasitelj poloen da poiva. ene su bile poslednje kod krsta i poslednje na Hristovom grobu. Dok su se sputale veernje senke, Marija Magdalena i druge Marije zadrale su se oko mesta poivanja njihovog Gospoda, lijui suze alosti nad sudbinom Onoga koga su volele. Vrativi se i u subotu dakle ostae na miru po zakonu. (***Luka 23, 56) To je bila Subota koju nee nikada zaboraviti oaloeni uenici, a isto tako i svetenici, poglavari, knjievnici i narod. Prilikom Sunevog zalaska, u smiraj dana pripreme, trube su se oglasile oznaavajui da je Subota poela. Pasha je svetkovana onako kako se to stoljeima inilo, dok je On na koga je ona usmeravala, leao u Josifovom grobu ubijen rukama zlikovaca. Predvorja Hrama u Subotu su bila ispunjena vernicima. Prvosvetenik s Golgote bio je tu odeven u sjajne svetenike haljine. Svetenici s belim kapama, sasvim zaokupljeni, obavljali su svoje dunosti. Meutim, neki od prisutnih nisu bili mirni dok je za greh bila prinoena krv junaca i jaraca. Nisu bili svesni da je znamenje nalo svoje ostvarenje, da je beskonana rtva prineta za grehe sveta. Nisu znali da vrenje obredne slube nije imalo vie nikakvu vanost. Ali, nikada ranije toj slubi nisu prisustvovali s tako protivrenim oseajima. Trube, muziki instrumenti i glasovi pevaa bili su glasni i jasni kao i obino. Meutim, svi su oseali da se zbiva neto neobino. Jedan za drugim raspitivali su se o nesvakidanjem dogaaju koji se odigrao. Do tada svetinja nad svetinjama neprikosnoveno je uvana od svih koji u nju nisu smeli ui. Meutim, sad je bila otvorena za sve oi. Teka izvezena zavesa, nainjena od istog lana i bogato ukraena zlatom, skerletom i purpurom bila je razdrta od vrha do dna. Mesto na kojem se Gospod sastajao s prvosvetenikom da objavi svoju slavu, mesto koje je bilo sveta Boja dvorana za prem, bilo je otvoreno svakom oku mesto koje Gospod vie nije priznavao. Smrknuti svetenici sluili su pred oltarom. Otkrivenost svetinje nad svetinjama ispunjavala ih je uasom nastupajue nesree. Mnogi umovi bili su obuzeti mislima izazvanim prizorima na Golgoti. Od raspea sve do vaskrsenja mnoge buden oi stalno su istraivale proroanstva, neki da bi razumeli celovito znaenje praznika koji su proslavljali, neki da nau dokaze da isus nije bio ono to je tvrdio da jest, a drugi su bolnim srcme tragali za dokazima da je On zaista pravi Mesija. Iako su istraivali s razliitim ciljevima, svi su bili osvedoeni u istu istinu da se proroanstvo ispunilo u dogaajima nekoliko proteklih dana i da je Raspeti Otkupitelj sveta. Mnogi koji su tada uestvovali u slubi, nikada vie nisu uestvovali u pashalnim obredima. ak su i mnogi svetenici bili osvedoeni u pravi Isusov karakter. Njihovo istraivanje proroanstva nije bilo uzaludno, jer su ga nakon Njegovog vaskrsenja priznali za Bojeg Sina. Kad je video Isusa podignutog na krstu, Nikodim se setio Njegovih rei izgovorenih u noi na Maslinskoj gori: Kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba sin oveiji da se podigne. Da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. (***Jovan 3, 14.15) Te Subote dok je Hristos leao u grobu, Nikodim je imao priliku za razmiljanje. Jasnija svetlost sad je obasjavala njegov um pa mu rei koje Isus izgovorio vie isu bile tajanstvene. Oseao je da je mnogo izgubio to se nije povezao sa Spasiteljem u toku Njegovog ivota. Sad se priseao dogaaja s Golgote. Hristova molitva za one koji su Ga raspeli i Njegov
340
odgovor na molbu razbojnika koji je umirao govorili su srcu ovog uenog savetnika. Ponovo je posmatrao Spasitelja u Njegovoj agoniji i opet uo taj poslednji uzvik Svri se, izgovoren kao uzvik pobednika. Ponovo je posmatrao Zemlju kako se ljulja, zamraeno nebo, razdrtu zavesu, razlomljene stene, i njegova vera zauvek se utvrdila. Isti dogaaj koji je unitio nade uenika osvedoio je Josifa i Nikodima u Isusovo boanstvo. Njihova strahovanja savladala je hrabrost vrste i nepokolebljive vere. Nikada Hristos nije privukao toliku panju mnotva kao sada kad je poloen u grob. Ljudi su po svom obiaju dovodili svoje bolesne i nevoljne u predvorje Hrama, raspitujui se: ko nam moe neto kazati o Isusu iz Nazareta? Mnogi su doli izdaleka da nau Onoga koji je leio bolesne i vaskrsavao mrtve. Sa svih strana uo se uzvik: Traimo Hrista Iscelitelja! Svetenici su ovom prilikom pregledali one za koje se mislilo da pokazuju znake gube. Mnogi su morali uti da su njihovi muevi, ene ili deca proglaeni gubavima i osueni da napuste sigurnost svog doma i naklonost svojih prijatelja, da bi izdaleka opominjali prolaznike bolnim uzvikom: Neist, neist! Prijateljske ruke Isusa iz Nazareta, koje nikada nisu odbijale da dodirom isceljuju odvratnu gubu, sad su bile prekrene na Njegovim grudima. Usne koje su na njegovu molbu odgovarale utenim reima: Hou, oisti se (***Matej 8, 3), sad su bile neme. Mnogi su se uzalud obraali prvosvetenicima i poglavarima za sauee i olakanje. Bilo je oito da su odluno eleli da imaju ivog Hrista ponovo u svojoj sredini. Uporno i revno raspitivali su se za Njega. Nisu eleli da odu. Meutim, isterali su ih iz predvorja Hrama i na kapije postavili vojnike da vraaju mnotvo koje je zahtevalo da ue sa svojim bolesnim i umiruima. Nevoljnici koji su doli da ih Spasitelj izlei klonuli su pod teretom razoarenja. Ulice su bile ispunjene jecajima. Bolesni su umirali u nedostatku isceljujueg Isusovog dodira. Uzalud su traili savet lenika; niko nije imao takvo umee kao Onaj koji je leao u Josifovom grobu. Tuni uzvici stradalnika uverljivo su svedoili hiljadama da je velika svetlost nestala s ovoga sveta. Bez Hrista, Zemlja je postala mrak i tama. Mnogi iji su se glasovi stopili u uzviku: Raspni ga, raspni ga! sad su shvatili nesreu koja se sruila na njih, pa bi da je On jo iv, isto tako revno vikali: Pusti nam Isusa! Kad su ljudi doznali da su svetenici pogubili Isusa, raspitivali su se o Njegovoj smrti. Pojedinosti o Njegovom suenju drane su u najdubljoj tajnosti, ali za vreme dok se nalazio u grobu, Njegovo ime nije silazilo s hiljada usana, a izvetaji o Njegovom sramnom suenju i neovenosti svetenika i poglavara kruili su posvuda. Razumni ljudi pozvali su ove svetenike i poglavare da objasne proroanstva Staroga zaveta o Mesiji, i dok su oni pokuavali uobliiti neku la, kao odgovor, postali su smeteni. Nisu mogli objasniti proroanstva koja su navetala Hristove patnje i smrt, pa su se mnogi od onih koji su se raspitivali osvedoili da su se sveti spisi ispunili. Osveta za koju su svetenici mislili da e biti slatka, postala im je vrlo gorka. Znali su da su se suelili s otrim narodnim neodobravanjem; znali su da su ba oni, koje su podstakli protiv Isusa, sad bili uasnuti njihovim sramnim delom. Ovi svetenici pokuavali su verovati da je Isus varalica, ali bilo je uzalud. Neki od njih stajali su kraj Lazarevog groba i videli kako se mrtvac vraa u ivot. Drhtali su od straha da e se Hristos sam dii iz mrtvih i da e se ponovo pojaviti pred njima. Oni su Ga uli kako izjavljuje da ima vlast poloiti svoj ivot i ponovo ga uzeti. Setili su se i da je rekao: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana u je podignuti. (***Jovan 2, 19) Juda im je govorio o reima koje je Isus uputio svojim uenicima za vreme poslednjeg putovanja u Jerusalim: Evo idemo u Jerusalim, i sin oveij bie predan glavarima svetenikim i knjievnicima; i osudie ga na smrt; i predae ga neznabocima da mu se rugaju i da ga biju i razapnu, i trei dan ustae. (***Matej 20, 18.19) Kada su uli ove rei, podsmejavali su se i rugali. Ali sad su se setili da su se dosad ispunila sva Hristova predskazanja. Rekao je da e treeg dana ponovo ustati, i
341
ko bi mogao rei da se i ovo nee ispuniti. Pokuali su se osloboditi ovih misli, ali nisu nikako mogli. Kao i njihov otac, avo, verovali su i drhtali. Sad kad je uzbuenje prestalo, Hristov lik nametnuo se njihovim umovima. Gledali su Ga kako stoji miran i dostojanstven pred svojim neprijateljima, podnosei bez ikakvog gunanja njihova ruganja i zlostavljanja. Svi dogaaji s Njegovog suenja i raspea ponovo su se vraali s neodoljivim osvedoenjem da je On Boji Sin. Oseali su da bi se u svako vreme mogao pojaviti pred njima kao Optueni koji je postao Tuilac, Osueni Sudac, Ubijeni kao onaj koji trai pravdu u smrti svojih ubojica. U Subotu su imali malo odmora. Iako nikada ne bi prestupili prag neznaboaca iz straha od oskvrnua, ipak su odrali savetovanje o Hristovom telu. Smrt i grob moraju zadrati onoga koga su oni raspeli. Sutradan pak po petku sabrae se glavari sveteniki i fariseji kod Pilata, i rekoe: gospodaru! mi se opomenusmo da onaj laa kaza jo za ivota: posle tri dana ustau. Za to zapovedi da se utvrdi grob do treeg dana da ne dou kako uenici njegovi nou i da ga ne ukradu i ne kau narodu; usta iz mrtvih; i bie poslednja prevara gora od prve. Ree im Pilat: evo vam strae, pa idite te utvrdite kako znate. (***Matej 27, 6265) Svetenici su dali uputstva za osiguranje grobnice. Veliki kamen postavljen je ispred otvora. Preko ovog kamena postavili su ue privrujui krajeve za stenu i zapeaujui ih rimskim peatom. Kamen se nije mogao pomai, a da se ne slomi peat. Straa od stotinu vojnika, postavljena oko groba lako je mogla spreiti svakog nepozvanog da se oko njega bavi. Svetenici su uinili sve to su mogli da bi zadrali Hristovo telo tamo gde je bilo poloeno. On je bio tako sigurno zapeaen u svom grobu, kao da je trebalo da tu ostane za sva vremena. Tako su se savetovali i planirali slabi ljudi. Ove ubojiece nisu uopte shvatile beskorisnost svojih napora. Ali Bog se proslavio njihovim delovanjem. Upravo ovi napori, uinjeni da se sprei Hristovo vaskrsenje najuverljiviji su dokazi koji ga potvruju. Ukoliko je vei bio broj vojnika postavljenih oko groba, utoliko e monije da bude svedoanstvo da je On vaskrsnuo. Stotinama godina pre Hristove smrti Sveti Duh je objavio preko psalmiste: Zato se bune narodi i plemena pomiljaju zaludne stvari? Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika njegova Onaj, to ivi na nebesima, sme se, Gospod im se podsmieva. (***Psalam 2, 14) Rimski straari i rimsko oruje bili su nemoni da Gospodara ivota zadre u grobu. Pribliio se as Njegovog osloboenja. P o g l a v l j e 81. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 28, 24, 1115. USTADE GOSPOD No prvog dana sedmice polako je protjecala. Nastupio je najmraniji trenutak koji prethodi svitanju. Hristos je jo bio zarobljenik u svom uskom grobu. Veliki kamen bio je na svom mestu, rimski peat neizlomljen, rimski uvari drali su svoju strau. Tu su se nalazili i nevidljivi straari. Vojske zlih anela bile su okupljene oko ovog mesta. Da je bilo mogue, knez tame sa svojom otpalom vojskom zauvek bi sauvao zapeaen grob koji je drao Bojeg Sina. Meutim, nebeska vojska okruila je grobnicu. Aneli silni krepou, uvali su grob i ekali da pozdrave dobrodolicom Kneza ivota. I gle, zemlja se zatrese vrlo; jer aneo Gospodnji sie s neba. Obuen u sve Boje oruje, ovaj aneo izaao je iz nebeskih dvorova. Sjajni zraci Boje slave ile su pred njim i osvetljavale mu put. A lice njegovo bee kao munja, i odelo njegovo kao sneg. Od straha njegova uzdrktae se straari, i postadoe kao mrtvi.
342
A sada, svetenici i poglavari, gde je sila vaih straara? Hrabri vojnici koji se nisu nikada plaili ljudske sile, sad su bili zarobljeni bez maa i koplja. Lice koje su sada gledali nije lice nekog smrtnog ratnika, ve lice najmonijeg u Gospodnjoj vojsci. Ovaj vesnik zauzima poloaj s koga je Sotona pao. On je taj koji je objavio Hristovo roenje na Vitlejemskim breuljcima. Zemlja podrhtava prilikom njegovog pribliavanja, vojske tame bee i dok on odvaljuje kamen, ini se kao da je Nebo silo na Zemlju. Vojnici ga gledaju kako uklanja kamen kao neki kameni i uju ga kako uzvikuje: Sine Boji, izai; Otac Te zove. Vide Isusa kako izlazi iz groba i uju Njegovu objavu nad razvaljenim grobom: Ja sam vaskrsenje i ivot, Dok izlazi u velianstvu i slavi, aneoske vojske duboko se klanjaju pred Otkupiteljem i pozdravljaju Ga dobrodolicom u pesmama hvale. Jedan potres oznaio je as kad je Hristos poloio svoj ivot, a drugi je posvedoio trenutak kad Ga je pobedniki ponovo uzeo. On koji je pobedio smrt i grob pobednikim korakom izaao je iz groba usred potresa, sevanja munja i pucanja gromova. Kad bude ponovo doao na Zemlju, On e potresti ne samo zemlju nego i nebo. Sva e se Zemlja ljuljati kao pijan ovek, i premestie se kao koliba. Savie se nebeska kao knjiga, a stihije e se od vatre raspasti, a zemlja i dela to su na njoj izgoree. Ali e Gospod biti utoite svome narodu i krepost sinovima Izrailjevim. (***Jevrejima 12, 26; ***Isaija 24, 20;34, 4; ***2. Petrova 3, 10; ***Joilo 3, 16) Prilikom Isusove smrti vojnici su usred dana videli Zemlju obavijenu tamom, prilikom vaskrsenja videli sjaj anela kako osvetljava no i uli kako nebeski stanovnici svelikom radou pobedonosno pevaju: Ti si pobedio Sotonu i sile tame; ti si pobedom nadvladao smrt! Hristos je proslavljen izaao iz groba, dok su Ga posmatrali rimski straari. Njihove oi bile su prikovane za lice onoga koga su nedavno ismejavali i kome su se rugali. U ovom proslavljenom Biu posmatrali su zarobljenika koga su videli u sudskoj dvorani, kome su ispleli trnov venac. To je bio Onaj koji je bez opiranja stajao pred Pilatom i Irodom, Onaj ije je telo bilo izmueno svirepim ibanjem. To je bio Onaj koji je prikovan za krst i prema kome su svetenici i poglavari, puni samozadovoljstva, odmahivali glavom govorei: Drugima pomoe, a sebi ne moe pomoi. (***Matej 27, 42) To je bio Onaj koji je poloen u Josifov novi grob. Odlukom s neba Suanj je osloboen. Da su gore i planine navaljene na Njegov grob, ne bi mogli spreiti Njegov izlazak. Prilikom pojave anela i proslavljenog Spasitelja rimski straari su klonuli i ostali kao mrtvi. Kad je nebeska pratnja iezla iz njihovog pogleda, ustali su i brzo, koliko su ih klecavi udovi mogli nositi, poli prema kapiji vrta. Posrui kao pijanci, pourili su dalje u grad, objavljujui divnu novost onima koje su sretali. Uputili su se Pilatu, ali je njihov izvetaj stigao je jevrejskim vlastima, pa su prvosvetenici i poglavari poslali da ih najpre dovedu njima. Ovi vojnici udno su izgledali. Drui od straha, bleda lica posvedoili su o Hristovom vaskrsnuu. Vojnici su sve ispriali, upravo onako kao to su videli; nisu imali vremena misliti ili ispriati ita osim istine. S bolnim izrazom kazali su: Onaj koji je raspet na krstu bio je Boji Sin. uli smo anela koji Ga je proglasio Velianstvom neba, Kraljem slave. Lica svetenika bila su kao lica mrtvaca. Kajafa je pokuao govoriti. Njegove usne su se micale, ali nisu izustile nijednu re. Vojnici su se spremali da napuste venicu, kad ih je jedan glas zaustavio. Kajafa je najzad uspeo progovoriti. ekajte, ekajte rekao je. Nemojte nikome govoriti o onome to ste videli. Tada je vojnicima reeno da ire laan izvetaj. Kaite, govorili su svetenici, uenici njegovi dooe nou i ukradoe ga kad smo mi spavali. Ovde su se svetenici prevarili. Kako vojnici mogu rei da su uenici ukrali telo dok su oni spavali? Da su spavali, kako su mogli to znati? A ako bi se dokazala kraa Hristovog tela, zar ne bi svetenici bili prvi koji bi ih osudili? Ili ako je straa spavala kraj groba, zar ne bi svetenici bili prvi da ih optue Pilatu?
343
Vojnici su se uasavali pomisli da na sebe navuku optubu da su spavali na dunosti. To je bio prekraj koji se kanjavao smru. Hoe li lano svedoiti, obmanjujui narod i dovodei svoje ivote u opasnost? Zar nisu budno drali svoju zamornu strau? Kako mogu podneti sud i lano se zakleti ak i iz ljubavi prema novcu? Da bi uutkali svedoanstvo koga su se bojali, svetenici su obeali straarima da e ih zatititi, istiui da ni Pilat, kao ni oni ne bi eleli da krui takav izvetaj. Rimski vojnici prodali su za novac svoje potenje Jevrejima. Doli su pred svetenike donosei najpotresniju vest istine; otili su natovareni novcem i s lanim izvetajem na usnama koji su za njih izmislili svetenici. U meuvremenu izvetaj o Hristovom vaskrsnuu stigao je do Pilata. Iako je Pilat bio odgovoran to je Hrista predao na smrt, bio je uglavnom ravnoduan. Iako je osudio Spasitelja protiv svoje volje i s oseajem saaljenja, do tog trenutka nije oseao stvarnu griu savesti. U strahu sad se zatvorio u svoju kuu odluivi da vie nikoga ne vidi. Meutim, svetenici su prokrili put do njega, ispriali priu koju su sami smislili i uporno ga molili da straarima oprosti zanemarivanje dunosti. Pre no to je pristao na to, lino je za sebe ispitao straare. Bojei se za svoju sigurnost, nisu se usuivali da bilo to sakriju i Pilat je od njih saznao sve to se dogodilo. Nije se vie raspitivao o tome, ali otada nije imao vie mira. Kad je Isus poloen u grob, Sotona je likovao. Usudio se ponadati da Spasitelj nee ponovo uzeti svoj ivot. Tvrdio je da polae pravo na Gospodnje telo i postavio svoju strau oko groba, elei da zadri Hrista kao zarobljenika. Bio je vrlo razljuen kad su njegovi aneli pobegli pred nebeskim vesnikom. Kad je video Hrista kako izlazi kao pobednik, znao je da e njegovo carstvo doi kraju i da e na koncu i sam morati da umre. Time to su ubili Hrista, svetenici su uinili sebe Sotoninim oruem. Sad su bili sasvim u njegovoj vlasti. Zapleteni u zamku, nisu videli nikakvo osloboenje do samo borbu protiv Hristos. Kad su uli izvetaj o Njegovom vaskrsnuu, pobojali su se gneva naroda. Oseali su da im ivoti u opasnosti. Njihova jedina nada bila je da pokau kako je Hristos varalica time to e poricati da je vaskrsnuo. Podmitili su vojnike i osigurali Pilatovu utnju. Posvuda su irili svoje lane izvetaje. Ali bilo je svedoka koje nisu mogli uutkati. Mnogi su uli svedoanstvo vojnika o Hristovom vaskrsnuu. A neki od umrlih vaskrsnuli su sa Hristom i pojavili se pred mnogima izjavljujui da je On ustao. Osobe koje su videle ove vaskrsle i ule njihovo svedoanstvo odnele su izvetaje svetenicima. Svetenici i poglavari iveli su u stalnom strahu da e se idui ulicama ili u svom domu, ne nau licem u lice sa Hristom. Oseali su da za njih nema nikakve sigurnosti. reze i zasuni bili su slaba zatita od Bojeg Sina. Danju i nou pojavljivao se pred njihovim oima onaj strani prizor iz sudnice kad su vikali: Krv njegova na nas i na decu nau. (***Matej 27, 25) Nikada iz njihovog seanje nee izbledeti taj prizor. Nikada vie miran san nee doi na njihova uzglavlja. Kad se glas monog anela uo kraj Hristovog groba kako govori: Tvoj Otac Te zove, Spasitelj je izaao iz groba ivotom koji se nalazio u Njemu samome. Sad je dokazana istinitost Njegovih rei: Ja duu svoju polaem da je opet uzmem Vlast imam poloiti je i vlast imam uzeti je opet. Sad se ispunilo proroanstvo koje je izrekao svetenicima i poglavarima: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana u je podignuti. (***Jovan 10, 17.18; 2, 19) Nad razvaljenom Josifovom grobnicom, Hristos je pobedonosno obznanio: Ja sam vaskrsenje i ivot. Ove rei moglo je izgovoriti samo Boanstvo. Sva stvorena bia ive Bojom voljom i silom. Ona su zavisni primaoci ivota od Boga. Od najuzvienijeg serafima do najskromnijeg ivog bia, svi iznova primaju silu sa Izvora ivota. Samo Onaj koji je jedno sa Bogom moe rei: Imam vlast poloiti svoj ivot i imam vlast uzeti ga opet. U svojoj boanskoj prirodi, Hristos je posedovao silu da slomi okove smrti.
344
Hristos je ustao iz mrtvih kao prvina od onih koji spavaju. Na Njega je ukazivao obrtani snop i Njegovo vaskrsenje zbilo se ba onog dana kad je pred Gospoda trebalo prineti obrtani snop. Vie od hiljadu godina vrio se ovaj simbolini obred. S njiva su prikupljani prvi klasovi zrelog ita i kad je narod odlazio u Jerusalim na Pashu, snop prvina obrtao se kao zahvalna rtva pred Gospodom. Sve dok ovo nije bilo izvreno, srp nije poinjao eti i ito skupljati u snopove. Snop posveen Bogu predstavljao je etvu. Tako Hristos prvina, predstavljao veliku duhovnu etvu koja e se sakupiti za Boje carstvo. Njegovo vaskrsenje je slika i zalog vaskrsenja svih pravednika koji su umrli. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako e Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s njim. (***1. Solunjanima 4, 14) Kad je ustao, Hristos je iz groba izveo mnoge zarobljenike. Potres prilikom Njegove smrti, otvorio je njihove gorbove i kad je On ustao, i oni su izali s Njim. To su bili Boji saradnici koji su i po cenu svoga ivota svedoili za istinu. Sad su trebali da budu svedoci za Onoga koji ih je podignuo iz mrtvih. Za vreme svoje slube Isus je dizao mrtve u ivot. On je vaskrsnuo sina udovice iz Naina, erku poglavara i Lazara. Ali oni nisu bili obueni u besmrtnost. Iako su vaskrsli, bili su jo uvek podloni smrti. Ali oni koji su izali iz groba prilikom Hristovog vaskrsenja, ustali su u veni ivot. Oni su se vazneli s Njim kao znak Njegove pobede nad smru i grobom. Ovi, rekao je Hristos nisu vie Sotonini zarobljenici; Ja sam ih otkupio. Ja sam ih izveo iz groba kao prvinu svoje sile, da budu sa mnom gde sam i ja, da nikad vie ne vide smrt ili iskuse bol. Ovi su otili u grad i pokazali se mnogima objavljujui: Hristos je vaskrsnuo iz mrtvih i mi smo vaskrsli s Njim. Tako je ovekoveena sveta istina o vaskrsnuu. Vaskrsli sveti svedoili su o istinitosti rei: Oivee mrtvi tvoji, i moje e mrtvo telo ustati. Njihovo vaskrsenje bilo je slikoviti prikaz ispunjenja proroanstva: Probudite se, i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi, i zemlja e izmetnuti mrtvace. (***Isaija 26, 19) Hristos je za vernika vaskrsenje i ivot. U naem Spasitelju je obnovljen ivot koji je izgubljen usled greha; On u sebi ima ivot da oivi onoga koga hoe. Njemu je podareno pravo da daruje besmrtnost. ivot koji je u ljudskoj prirodi poloio, On ponovo uzima i daje ga ljudskom rodu. Ja dooh, rekao je On, da imaju ivot u izobilju. A koji pije od vode koju u mu ja dati nee oednjeti doveka; nego voda to u mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee u ivot veni, i ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan. (***Jovan 10, 10;4, 14; 6, 54) Za vernika smrt ne znai puno. Hristos govori o njoj kao da ima malu vanost. Ko odri re moju nee videti smrti do veka, nee okusiti smrti do veka. Za hrianina smrt je samo san, trenutak tiine i tame. ivot je sakriven sa Hristom u Bogu i kad se javi Hristos, ivot na, onda ete se i vi s njime javiti u slavi. (***Jovan 8, 51.52; ***Koloanima 3, 4) Glas koji je uzviknuo s krsta: Svri se, uo se meu mrtvima. On je prodro kroz zidove grobnica i pozvao usnule da ustanu. Tako e biti kad se s Neba bude zauo Hristov glas. Taj glas prodree u grobnice i otvoriti humke i mrtvi u Hristu vaskrsnue. Prilikom Spasiteljevog vaskrsenja otvorilo se nekoliko grobova, ali prilikom Njegovog drugog dolaska svi dragoceni mrtvi ue Njegov glas i izai u slavni besmrtni ivot. Ista sila koja je podigla Hrista iz mrtvih podii e Njegovu crkvu i proslaviti je s Njim, iznad svih gospodarstava, iznd svih sila, iznad svakog imena koje se spominje, ne samo na ovom svetu ve i na svetu koji e doi.
345
P o g l a v l j e 82. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 28, 1.58; Marku 16, 18; ***Luki 24, 112; ***Jovanu 20, 118. TO PLAE? ene koje su stajale kraj Hristovog krsta budno su straile i ekale da Subota proe. Prvog dana sedmice, vrlo rano, krenule su na grob, nosei dragocene mirise da pomau Spasiteljevo telo. Nisu pomiljale na Njegovo vaskrsenje iz mrtvih. Sunce njihovog nadanja zalo je i no se nastanila u njihovim srcima. Dok su odmicale putem priale su o Hristovim delima milosra i Njegovim reima utehe. Meutim, nisu se setile Njegovih rei: Ali u vas opet videti. (***Jovan 16, 22) Ne znajui to se upravo zbiva, pribliavale su se vrtu, govorei: Ko e nam odvaliti kamen od vrata grobnih? Znale su da ne mogu skinuti kamen, pa ipak su nastavile svojim putem. I gle, nebo se iznenada zasvetljelo slavom koja nije dolazila od Sunca koje se raalo. Zemlja je podrhtavala. Videle su da je veliki kamen uklonjen. Grob je bio prazan. Sve ene nisu dole iz istog pravca na grob. Marija Magdalena je prva stigla ne mesto; videi da je kamen sklonjen, pourila je da kae uenicima. U meuvremenu prispjele su i druge ene. Oko groba sijala je svetlost, ali u njemu nije bilo Hristovog tela. Dok su se ene zadravale oko ovog mesta, iznenada su primetile da nisu same. Mladi obuen u sjajne haljine sedeo je kraj groba. To je bio aneo koji je uklonio kamen. On je uzeo ljudsko oblije da ne bi prestraio Isusove prijatelje. Ipak, oko njega je jo uvek sijala svetlost nebeske slave i ene su se uplaile. Okrenule su se da pobegnu, ali rei anela zaustavile su njihove korake. Ne bojte se vi, rekao je, jer znam da Isusa raspetoga vi traite. Nije ovde: jer ustade kao to je kazao. Hodite da vidite mesto gde je leao Gospod. Pa idite bre te kaite uenicima njegovim da je ustao iz mrtvih. Ponovo su pogledale u grob i ponovo ule tu divnu vest. Tu se nalazio jedan drugi aneo u ljudskom obliku koji je rekao: to traite ivoga meu mrtvima? Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad bee jo u Galileji, govorei da sin oveij treba da se preda u ruke ljudi grenika i da se razapne i trei dan ustane. On je ustao! On je ustao! ene su stalno ponavljale ove rei. Mirisi za pomazanje nisu vie potrebni. Spasitelj je iv, a ne mrtav. sad su se setile da je govorei o svojoj smrti rekao da e ponovo ustati. Kako je ovo bio divan dan za svet! ene su se brzo udaljile od grobnice i sa strahom i radosti i radosti velikom potekoe da jave uenicima njegovim. Marija nije ula dobru vest. Otila je Petru i Jovanu sa alosnom veu: Uzee Gospoda iz groba; i ne znamo gde ga metnue. Uenici su pourili na grob i nali ga kao to je Marija rekla. Videli su pokrov i ubrus, ali nisu nali svoga Gospoda. Ipak ak i ovde nalazilo se svedoanstvo da je ustao. Mrtvake haljine nisu odbaene nemarno, ve paljivo sloene i svaka na svome mestu. Jovan vide i verova. On jo nije razumeo rei Pisma da Hristos mora ustati iz mrtvih, ali se sada prisetio Spasiteljevih rei kojima je predskazao svoje vaskrsenje. Hristos je sam, tako briljivo, ostavio tu mrtvaku odeu. Kad je silni aneo siao na grob. Njemu se pridruio i drugi koji je zajedno s ostalima straio nad Gospodnjim telom. Kad je aneo s Neba uklonio kamen, drugi aneo je uao u grob i razreio zavoje sa Isusovog tela. Meutim, Spasiteljeva ruka savila je svaki od njih i stavila ga na odreeno mesto. U oima Onoga koji upravlja i zvezdom i atomom nema nieg nevanog. Red i savrenstvo vide se u svim Njegovim delima. Marija je sledila Jovana i Petra do groba, a kad su se vratili u Jerusalim, ona je ostala. Dok je gledala u prazan grob, alost je ispunila njeno srce. Pogledavi unutra, videla je dva anela, jednog kraj glave, a
346
drugog kraj nogu na mestu na kome je Isus leao. eno! to plae?, upitali su je. Zato to uzee Gospoda, odgovorila je, i ne znam gde ga metnue. Tada se udaljila ak i od anela, mislei da mora nai nekoga koji bi joj mogao rei to je uinjeno sa Isusovim telom. Jedan drugi glas obratio joj se: eno! to plae? koga trai? Oima zamagljenim od suza, Marija je videla lik nekog oveka i mislei da je to vrtlar, kazala je: Gospodine! ako si ga ti uzeo kai mi gde si ga metnuo, i ja u ga uzeti. Ako je grobnica ovog bogataa isuvie poasno mesto za Isusov ukop, ona sama e se pobrinuti da pronae mesto za Njega. Postojao je grob koji je Hristos ispraznio svojim glasom, grob u kojem je leao lazar. Zar tamo ne bi mogla pronai mesto za sahranu svoga Gospoda? Oseala je da bi joj u njenoj boli briga za Njegovo dragoceno, raspeto telo donela veliku utehu. Meutim, sad joj je Isus svojim dobro poznatim glasom rekao: Marija! Sad je znala da onaj koji ju je oslovio nije bio stranac i okrenuvi se ugledala je pred sobom ivoga Hrista. U svojoj radosti zaboravila je da je bio raspet. Potravi prema Njemu, kao da je elela da Mu obgrli noge, rekal je: Rabi! Ali Hristos je podigao svoju ruku, rekavi: Ne zadravaj me; jer se jo ne vratih k ocu svojemu; nego idi k brai mojoj i kai im: vraam se k ocu svojemu i ocu vaemu, i Bogu svojemu i Bogu vaemu. I Marija je otila uenicima s radosnom vesti. Isus je odbio da primi potovanje svog naroda dok ne dobije jemstvo da je Otac prihvatio Njegovu rtvu. On se vazneo u nebeske dvorove i od samoga Boga dobio uveravanje da je Njegova rtva pomirenja za grehe ljudi dovoljna, da kroz Njegovu krv svi mogu dobiti veni ivot. Otac je potvrdio zavet koji je uinio sa Hristom, da e prihvatiti ljude koji se kaju i koji su posluni i da e ih voleti onako kao to voli svoga Sina. Hristos je trebao zavritit svoje delo i ispuniti svoj zavet da uini da e ovek vie vrediti nego zlato isto, vie nego zlato Ofirsko. (***Isaija 13, 12) Sva vlast na Nebu i na Zemlji dana je Knezu ivota, a On se vratio svojim sledbenicima u svet greha da bi im mogao podariti svoju silu i slavu. Dok je Spasitelj bio u Bojem prisustvu, primajui darove za svoju Crkvu, uenici su razmiljali o Njegovom praznom grobu, tugovali i plakali. Dan koji je za celo nebo bio dan radosti, za uenike je bio dan neizvesnosti, pometnje i zbunjenosti. Njihovo neverovanje svedoanstvu ena pokazuje kako je nisko pala njihova vera. Vesti o Hristovom vaskrsnuu toliko su se razlikovale od onoga to su oekivali, da u to nisu mogli verovati. Bile su suvie dobre da bi bile istinite, mislili su oni. Sluali su toliko puno iz doktrina i takozvanih naunih teorija sadukeja da je utisak koji su primili o vaskrsnuu bio maglovit. Jedva da su znali to bi moglo znaiti vaskrsenje iz mrtvih. Bili su nesposbni da shvate ovu veliku istinu. Nego idite, rekli su aneli enama, kaite uenicima njegovim i Petru da pred vama otide u Galileju, tamo ete ga videti; kao to vam ree. Ovi aneli bili su sa Hristom kao aneli uvari u toku Njegovog ivota na Zemlji. Bili su svedoci Njegovog suenja i raspea. uli su Njegove rei upuene uenicima. To se pokazalo u njihovoj vesti uenicima i to ih je trebalo osvedoiti u njenu istinitost. Takve rei mogle su potei samo od vesnika njihovog vaskrslog Gospoda. Kaite uenicima njegovim i Petru, rekli su aneli. Od Hristove smrti Petar je bio pritisnut griom savesti. Njegovo sramno odricanje i Spasiteljev pogled ljubavi i boli, stalno su bili pred njim. Od svih uenika najvie je patio. Prueno mu je uveravanje da je njegovo pokajanje prihvaeno, a njegov greh oproten. Bio je spomenut po imenu. Kaite uenicima njegovim i Petru da pred vama otide u Galileju; tamo ete ga videti. Svi uenici su napustili Isusa i poziv da se ponovo sretnu s Njim obuhvatio je sve. On ih nije odbacio. Kad im je Marija Magdalena kazala da je videla Gospoda, ponovila je poziv na sastanak u Galileji. I trei put poslana im je ova vest. Nakon pojavljivanja pred Ocem, Isus se javio drugim enama, govorei: Zdravo! A one
347
pristupivi uhvatie se za noge njegove i poklonie mu se. Tada ree im Isus: ne bojte se; idite te javite brai mojoj neka idu u Galileju; i tamo e me videti. Hristov prvi zadatak na Zemlji nakon vaskrsenja bio je da osvedoi svoje uenike u svoju neumanjenu ljubav i neno staranje za njih. Da bi ih uverio da je On njihov ivi Spasitelj, da je slomio okove grobova i da ga neprijatelj smrt nije moga dulje zadrati; da bi im otkrio da ima isto srce ljubavi, kao kad je bio s njima kao njihov ljubljeni Uitelj, esto im se javljao. eleo je da ih jo vie stegne svezama ljubavi. Idite, recite mojoj brai, rekao je On, da se sretnu sa mnom u Galileji. Kad su uli o ovom sastanku, tako pouzdano zakazanom, uenici su poeli razmiljati o Hristovim reima kojima je predskazao svoje vaskrsenje. Ali jo uvek nisu se radovali. Nisu mogli odagnati svoje sumnje i zbunjenost. ak i kad su ene izjavile da su videle Gospoda, uenici nisu hteli poverovati. Smatrali su da su obmanute. Nevolja kao da se gomilala jedna za drugom. estog dana sedmice videli su kako je njihov Uitelj umro; prvog dana naredne sedmice bili su bez Njegovog tela, optueni da su ga ukrali kako bi prevarili narod. Izgubili su nadu da e ikada ispraviti loe utiske koji su se sve vie uvrivali protiv njih. Bojali su se neprijateljstva svetenika i gneva naroda. eznuli su za Isusovim prisustvom koji im je pomagao u svakoj nevolji. esto su ponavljali rei: A mi se nadasmo da je on onaj koji e izbaviti Izrailja. Usamljeni i tuna srca seali su se Njegovih rei: Jer kad se ovako radi od sirova drveta. ta e biti od suva? (***Luka 24, 21; 23, 31) Sastali su se u gornjoj sobi, zatvorili i osigurali vrata, svesni da sudbina njihovog ljubljenog Uitelja u svako doba moe postati i njihova. A sve ovo vreme mogli su se radovati saznanju da je Spasitelj vaskrsnuo. Marija je stajala u vrtu i plakala dok je Isus bio upravo kraj nje. Oi su joj bile toliko zamagljene suzama da Ga nije mogla prepoznati. A i srca uenika bila su tako puna boli da nisu verovali vesti anela ili reima samoga Hrista. Koliko je mnogo danas onih koji jo uvek postupaju onako kao to su uenici postupali! Koliko je mnogo onih koji kao Marija oajniki uzvikuju: Uzee Gospoda mojega i ne znam gde ga metnue! Kolikima bi mogle da budu upuene Spasiteljeve rei: to plae? Koga trai? On je kraj njih, ali njihove oi zamagljene suzama ne raspoznaju Ga. On im govori, ali oni ne razumeju. O, kad bi se pognuta glava pogla podignuti, kad bi se oi mogle otvoriti da Ga posmatraju, kad bi ui mogle sluati Njegov glas! Idite bre te kaite uenicima njegovim da je ustao iz mrtvih. Naloite im da ne gledaju Josifov nov grob koji je bio zatvoren velikim kamenom i zapeaen rimskim peatom. Hristos nije tamo. Neka ne gledaju prazan grob. Neka ne tuguju kao oni koji su bez nade i pomoi. Isus ivi, I zato to on ivi i mi emo iveti. Iz zahvalnih srca, s usana dodirnutih svetom vatrom, neka odjekne radosna pesma: Hristos je vaskrsnuo! On ivi da posreduje za nas. Uhvati se za ovu nadu i ona e drati duu kao sigurno, iskuano sidro. Veruj i videe slavu Boju! P o g l a v l j e 83. Ova glava zasnovana je na ***Luki 24, 1333. PUT U EMAUS Kasno posle podne na dan vaskrsenja dva uenika putovala su na putu prema Emausu, malom gradu udaljenom oko trinaest kilometara od Jerusalima. Ovi uenici nisu imali istaknuto mesto u Hristovom delu, ali oni su istinski verovali u Njega. Doli su u grad da proslave Pashu i bili vrlo zbunjeni dogaajima koji su se nedavno zbili. uli su vesti tog jutra o uklanjanju Hristovog tela iz groba, kao i izvetaj ena koje su
348
videle anele i srele Isusa. Sad su se vraali svojim domovima da razmiljaju i da se mole. Te veeri alosno su koraali svojim putem, obnavljajui u razgovoru prizore sa suenja i raspea. Nikada ranije nisu bili tako duboko razoarani. Bez nade i vere, hodali su u senci krsta. Na svom putu nisu daleko odmakli, kad im se pridruio neki stranac, ali bili su toliko utonuli u svoju tugu i razoaranje da ga nisu bolje zagledali. Nastavili su svoj razgovor, izraavajui misli svog srca. Razmiljali su o poukama koje je Hristos davao, koje oni kao da nisu bili sposobni da shvate. Dok su razgovarali o dogaajima koji su se zbili, Isus je eznuo da ih utei. Video je njihovu tugu; razumeo je te protivrene, zbunjujue zamisli koje su u njihove umove uvodile misao: Moe li taj ovek koji je dopustio da Ga tako ponize da bude Krist? Plakali su, jer nisu mogli savladati svoju bol. Isus je znao da su njihova srca ljubavlju povezana s Njim, pa je eznuo da obrie njihove suze i ispuni ih radou i veseljem. Ali najpre mora im dati pouke koje nee nikada zaboraviti. A on im ree: kakav je to razgovor koji imate meu sobom idui i to ste neveseli? I jedan po imenu Kleopa, odgovarajui ree mu: zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi uo to je u njemu bilo ovih dana? Ispriali su Mu o svom razoaranju zbog svog Uitelja koji bee prorok, silan u delu i u rei pred Bogom i pred svim narodom, ali glavari sveteniki i knezovi nai, govorili su oni, predadoe ga te se osudi na smrt, i razapee ga. Sa srcem stegnutim od razoaranja i drhtavim usnama dodali su: A mi se nadasmo da je on onaj koji e izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas trei dan kako to bi. Neobino je da se uenici nisu setili Hristovih rei i shvatili da je On predskazao dogaaje koji e se zbiti! Nisu shvatili da e se poslednji deo Njegovog otkrivenja isto tako stvarno ispuniti kao i njegov prvi deo, da e treeg dana ustati. To je bio deo koji nisu smeli zaboraviti. Svetenici i poglavari to nisu zaboravili. Sutradan pak po petku sabrae se glavari sveteniki i fariseji kod Pilata, i rekoe: gospodaru! mi se opomenusmo da ovaj laa kaza jo za ivota: posle tri dana ustat u. (***Matej 27, 62.63) Ali uenici se nisu seali ovih rei. I on im ree: o bezumni i sporoga srca za verovanje svega to govorie proroci! Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da ue u slavu svoju? Uenici su se pitali ko bi mogao da bude ovaj stranac, koji je prodro u samu njihovu duu i koji govori s takvom ozbiljnou, nenou, saoseanjem i sa tako puno nadom. esto su ozbiljno pogledali svog saputnika i pomislili da su njegove rei ba one rei koje bi Hristos izgovorio. Bili su ispunjeni divljenjem i njihova srca poela su kucati u radosnom iekivanju. Poevi od Mojsija, pravog poetka biblijske istorije, Hristos je iz celog Pisma izlagao ono to se odnosilo na Njega. Da im se odmah otkrio, njihova srca bila bi zadovoljna. U punini svoje radosti ni za im vie ne bi teili. Meutim, bilo je nuno da shvate sve ono to se odnosilo na Njega u slikama i svedoanstvima Starog zaveta. Na tome treba da bude zasnovana njihova vera. Hristos nije uinio nikakvo udo da bi ih osvedoio, jer je Njegov prvi posao bio da objasni Pismo. Njegovu smrt smatrali su unitenjem svih svojih nada. Sad im je iz proroka pokazao da je to upravo najjai dokaz za njihovu veru. Pouavajui ove uenike, Isus je pokazao vanost Starog zaveta kao svedoanstva o Njegovoj misiji. Mnogi koji sebe nazivaju hrianima, danas odbacuju Stari zavet, tvrdei da on vie nema nikakve vrednosti. Ali to nije Hristovo uenje. On je toliko cenio njegovu vrednost, da je jednom prilikom rekao: Ako ne sluaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane nee verovati. (***Luka 16, 31) Od Adamovih dana sve do zavrnih prizora ovog vremena Hristov glas govori preko patrijaraha i proroka. Spasitelj je otkriven u Starom isto tako jasno kao i u Novom zavetu. Svetlost iz proroke prolosti istie Hristov ivot i uenje Novog zaveta s takvom jasnoom i lepotom. Hristova uda dokaz su Njegovog boanstva, ali jai dokaz da je On otkupitelj sveta nalazi se u usporedbi proroanstva Staroga s istorijom Novoga zaveta.
349
Obrazlaui proroanstva Hristos je svojim uenicima dao pravu spoznaju o tome zato je doao meu ljude. Njihova iekivanja Mesije koji treba zauzeti presto i carsku vlast u skladu sa eljama ljudi bila su pogrena. To se ne bi uskladilo s pravilnim shvatanjem Njihovog sputanja s najvieg na najnii poloaj koji se moe zauzeti. Hristos je eleo da pojmovi Njegovih uenika u svakoj pojedinosti budu isti i istiniti. Oni u celosti moraju shvatiti au patnje koja Mu je bila dodeljena. Pokazao im je da je straan sukob, koji sad jo nisu mogli razumeti, bio ispunjenje zaveta uinjenog pre no to su poloeni temelji svetu. Hristos mora da umre kao to mora umreti svaki prestupnik Zakona ako nastavi greiti. Sve ovo mora se zbiti, ali se ne treba zavriti porazom, ve slavnom, venom pobedom. Isus im je rekao da je neophodno uloiti svaki napor da bi se svet spasio od greha. Njegovi sledbenici moraju iveti kao to je On iveo, i istrajnim naporima raditi kao to je On radio. Hristos je ovako razgovarao sa svojim uenicima, otvarajui im um za razumevanje Pisma. Uenici su bili umorni, ali razgovor nije jenjavao. Sa Spasiteljevih usana silazile su rei ivota i sigurnosti. Ali oi su im jo uvek bile zatvorene. Dok im je govorio o razorenju Jerusalima, posmatrali su osueni grad sa suzama. Meutim, jo uvek nisu ni nagaali ko je ovaj njihov saputnik. Nisu ni pomiljali da najvanija linost njihovog razgovora koraa kraj njih, jer je Hristos govorio o sebi kao o drugoj osobi. Mislili su da je On jedan od onih koji su prisustvovali velikom prazniku i koji se sad vraa svome domu. Hodao je isto tako paljivo kao i oni preko grubog stenja, zastajui povremeno zajedno s njima da se malo odmori. Tako su napredovali planinskom stazom, dok je Onaj, koji e uskoro zauzeti poloaj s desne strane Bogu, i koji je mogao rei: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji hodao kraj njih. (***Matej 28, 18) Dok su tako putovali, Sunce je poelo zalaziti i pre no to su putnici stigli do svog mesta poinka, radnici na poljima naputali su svoj posao. Kad su uenici hteli ui u svoj dom, inilo se kao da stranac eli nastaviti svoj put. Meutim, uenici su oseali da ih On privlai. Njihove due eznule su da uju jo vie od Njega. Ostani s nama, rekli su. Izgledalo je kao da nije prihvatio poziv, ali navaljivali su na Njega, uporno Ga molei: Jer je dan nagao, i blizu je no. Hristos je popustio njihovom preklinjanju i ue s njima da noi. Da uenici nisu bili uporni u svom pozivu, ne bi znali da je njihov saputnik bio vaskrsli Gospod. Hristos nikada nikome ne namee svoje srutvo. On se zanima za one kojima je potreban. Rado e ui u najskromniji dom i razveseliti najponiznije srce. Ali ako su ljudi suvie ravnoduni prema nebeskom Gostu ili Ga ne trae da ostane s njima, On e produiti dalje. Tako se mnogi suoavaju s velikim gubitkom. Oni Hrista nee upoznati nita vie nego uenici dok su s Njim ili putem. Uskoro je bio pripremljen jednostavni veernji obrok od hleba. Stavljen je pred gosta koji je zauzeo mesto u proelju stola. Ispruio je svoje ruke da blagoslovi hranu. Uenici su ustuknuli od iznenaenja. Njihov saputnik prua ruke na sasvim isti nain kao to je to inio njihov Uitelj. Ponovo su pogledali, i gle, zapaaju na Njegovim rukama tragove od klinova. Obojica su odjednom uzviknula: To je Gospod Isus! On je vaskrsnuo od mrtvih! Ustali su da Mu se bace pred noge i da Mu slue, ali On je iezao izvan njihovog pogleda. Pogledali su na mesto koje je zauzimao Onaj ije je telo nedavno poloeno u grob i rekli jedan drugome: Ne govorae li nae srce u nama kad nam govorae putem i kad nam kazivae pismo? S ovom velikom vesti koju je trebalo objaviti nisu mogli sediti i priati. Umora i gladi je nestalo. Ostavljajui netaknutim svoj obrok, puni radosti odmah su opet krenuli putem kojim su doli, urei da radosne vesti prenesu uenicima u gradu. Na nekim delovima put nije bio siguran, ali penjali su se uz strma mesta, klizei preko glatkog stenja. Nisu videli, nisu znali da imaju zatitu Onoga koji je ovim putem koraao s njima. Sa svojim putnikim tapom u ruci, urno su ili, elei da idu bre no to su mogli. Izgubili
350
su stazu i ponovo je nali. Ponekad su trali, ponekad spoticali, ili su napred, sa svojim nevidljivim saputnikom koji ih je pratio celim putem. No je mrana, ali obasjavalo ih je Sunce pravde. Srca su htela da im skoe od radosti. inilo im se kao da su u novom svetu. Hristos je ivi Spasitelj. Oni za Njim vie ne tuguju kao za mrtvim. Hristos je ustao stalno su ponavljali. To je vest koju su nosili alosnima. Morali su im ispriati divan dogaaj s puta u Emaus. Morali su ispriati ko im se usput pridruio. Oni su nosili najveu vest koja je ikada dana svetu, radosnu vest na koju se oslanjaju nade ljudske porodice za vreme i za venost.
P o g l a v l j e 84. Ova glava zasnovana je na ***Luki 24, 3348; ***Jovanu 20, 1929. MIR VAM Stigavi do Jerusalima, dva uenika prola su kroz istonu kapiju koja je za vreme praznika otvorena nou. Kue su utonule u mrak i tiinu, ali putnici su ili svojim putem uzanim ulicama osvetljenim svetlou izlazeeg Meseca. Poli su u gornju sobu u kojoj je Isus proveo trenutke poslednje veeri pre svoje smrti. Znali su da e ovde pronai svoju brau. Iako je bilo kasno, znali su da uenici nee zaspati dok pouzdano ne doznaju to se dogodilo s telom njihovog Gospoda. Vrata sobe sila su vrsto zakljuana. Zakucali su da ih puste, ali nije bilo odgovora. Sve je bilo mirno. Tada su kazali svoja imena. Vrata su paljivo otkljuana, uli su, a jo Jedan, nevidljivi, uao je s njima. Zatim su vrata ponovo zakljuana da ne bi ule uhode. Putnici su zatekli sve prisutne iznenaene i uzbuene. Glasovi onih u prostoriji naglo su se slili u zahvalnost i slavljenje, govorei: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. Tada su dva putnika, zadihani od urbe kojom su putovali, iskazali zadivljujui izvetaj o tome kako im se Isus otkrio. Upravo su zavrili a neki su kazali da ne mogu poverovati u to jer je suvie dobro da bi bilo istinito, kad, gle, jedna druga Osoba stade pred njih. Svako oko bilo je prikovano za Stranca. Niko nije zakucao da ue. Nisu se uli nikakvi koraci. Uenici su bili iznenaeni i pitali se to to znai. Tad su uli glas koji je mogao da bude glas njihovog Uitelja. Jasno i razgovetno s Njegovih usana sile su rei: Mir vam. A oni se uplaie, i poplaeni budui, miljahu da vide duha. I ree im: ta se plaite? I zato takove misli ulaze u srca vaa? Vidite ruke moje i noge moje; ja sam glavom: opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao to vidite da ja imam. I ovo rekavi pokaza im ruke i noge. Posmatrali su ruke i noge povreene grubim klinovima. Prepoznali su Njegov glas koji nije bio slian nijednom drugom koji su ikad uli. I dok oni jo ne verovahu od radosti i uahu se ree im: imate li ovde to za jelo? I oni mu dae komad ribe peene, i meda u satu. I uzevi izjede pred njima. Onde se uenici obradovae videvi Gospoda. Vera i radost zauzele su mesto neverstvu i tako dubokim oseajima koje rei ne mogu izraziti priznavali su svoga vaskrslog Spasitelja. Prilikom Isusovog roenja aneo je objavio: Mir na Zemlji i meu ljudima dobra volja. A sad prilikom Njegove prve pojave meu uenicima nakon vaskrsenja, Spasitelj im se obratio blagoslovljenim reima: Mir vam! Isus je uvek spreman da nazove mir duama koje su optereen sumnjama i strahovima. On eka da Mu otvorimo vrata srca i kaemo: Ostani s nama. On kae: Evo, stojim na vratima i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerat u s njime, i on sa mnom. (***Otkrivenje 3, 20) Isusovo vaskrsenje bila je slika konanog vaskrsenja svih koji su poinuli u Njemu. Lik vaskrslog Spasitelja, njegovo ponaanje, Njegov govor, sve to bilo je poznato uenicima. Kao to je Isus ustao iz mrtvih, tako e i oni koji spavaju u Njemu ponovo ustati. Mi emo znati svoje prijatelje onako kao to su
351
uenici poznavali Isusa. Oni mogu da budu izoblieni, bolesni ili unakaeni u ovozemaljskom ivotu, ali ustae u savrenom zdravlju i lepoti; ipak e se u proslavljenom telu savreno sauvati osobitost njihove linosti. Tada emo poznati kao to smo i mi poznati. (***1. Korinanima 13, 12) U licu koje e se blistati svetlou koja zrai sa Isusovog lica, prepoznaemo crte lica onih koje volimo. Kad se sreo sa svojim uenicima. Isus ih je podsetio na rei koje im je govorio pre svoje smrti, da se sve to je pisano o Njemu u Mojsijevom zakonu i u prorocima i psalmima mora ispuniti. Tada im otvori um da razumeju pismo. I ree im: tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih trei dan; i da se propoveda pokajanje u ime njegovo i oprotenje greha po svim narodima poevi od Jerusalima. A vi ste svedoci ovome. Uenici su poeli shvatati prirodu i obim svog dela. Trebalo je da objave svetu divne istine koje im je Hristos poverio. Dogaaji iz Njegovog ivota, Njegova smrt i vaskrsenje, proroanstva koja su usmeravala na ove dogaaje, svetost Bojeg zakona, tajne plana spasenja, Isusova mo da oprata grehe svemu ovome bili su svedoci, pa je trebalo da to objave svetu. Trebalo je da objave evanelje mira i spasenja koje se dobija pokajanjem i Spasiteljevom silom. I ovo rekavi dunu; i ree im: primite Duh sveti. Kojima oprostite grehe, oprostie im se; i kojima zadrite, zadrae se. Sveti Duh nije se jo potpuno pokazao, jer Hristos jo nije bio proslavljen. Obilnije davanje Duha usledilo je tek nakon Hristovog vaznesenja. Sve dok ovo nisu primili uenici nisu mogli ispuniti nalog da propovedaju evanelje svetu. Sad su primili Duha s naroitim ciljem. Uenici nisu mogli ispunjavati poverene dunosti u Crkvi, sve dok ih Hristos nije nadahnuo svojim Duhom. Poverio im je najsvetije zavetanje i eleo da uvide injenicu kako se ovo delo bez Svetog Duha ne moe izvriti. Sveti Duh je dah duhovnog ivota u dui. Davanje Duha je davanje Hristovog ivota. On ispunjava primaoca Hristovim osobinama. Samo oni koji su tako poueni od Boga, u kojima deluje Sveti Duh i u ijem ivotu se pokazuje Hristov ivot, treba da stoje kao predstavnici ljudi i da slue za dobrobit Crkve. Kojima oprostite grehe, rekao je Hristos, oprostie im se; i kojima zadrite, zadrae se. Hristos ovde ne daje nikakvu slobodu nijednom oveku da izrie sud nad drugima. U Besedi na gori On je to zabranio. To pravo pripada samo Bogu. Meutim, organiziranoj crkvi On daje odgovornost za svakog vernika. Prema onima koji padnu u greh Crkva ima dunost da ih opominje, pouava i, ako je mogu, obnavlja. Pokaraj, zapreti, umoli, kae Gospod, sa svakim snoenjem i uenjem. (***2. Timotiju 4, 2) Postupaj verno s onima koji gree. Opominji svaku duu koja je u opasnosti. Ne ostavljaj nikoga da vara sebe samoga. Nazovi greh njegovim pravim imenom. Objavi to je Bog rekao o laganju, krenju Subote, krai, idolopoklonstvu i svakom drugom zlu. Oni koji takova ine nee naslediti carstva Boijega. (***Galatima 5, 21) Ako uporno ostanu u grehu, osudu koju ste im izneli iz Boje rei, Nebo e proglasiti nad njima. Opredeljujui se za greh oni se odriu Hrista; Crkva mora pokazati da ne odobrava njihova dela ili e i sama obeastiti svoga Gospoda. Ona o grehu mora kazati to Bog govori o njemu. Ona mora postupiti s njim po Bojem uputstvu i njeno delovanje bie potvreno na Nebu. Onaj koji prezire autoritet Crkve, prezire i autoritet samoga Hrista. Meutim, postoji i svetlija strana slike. Kojima oprostite grehe, oprostie im se. Neka nam ova misao uvek bude na umu. U radu za zabludele neka svako oko bude upravljeno na Hrista. Neka se pastiri neno staraju za stado Gospodnje pae. Neka onima koji gree govore o Spasiteljevoj milosti koja prata. Neka bodre grenika da se pokaje i veruju u Onoga koji moe oprostiti. Neka na osnovi Boje rei izjave: Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae i oisti nas od svake nepravde. (***1. Jovanova 1, 9) Svi koji se pokaju imaju vrsto obeanje: Opet e se smilovati na nas; pogazie naa bezakonja; bacie u dubine morske sve grehe njihove. (***Mihej 7, 19)
352
Neka Crkva sa zahvalnim srcem prihvati pokajanje grenika. Neka se onaj koji se kaje izvede iz mraka neverstva u svetlost vere i pravde. Neka se njegova drhtava ruka stavi u ruku Isusove ljubavi. Takvo pratanje potvruje Nebo. Jedino u ovom smislu Crkva ima vlast da oprata greniku. Oprotenje greha moe se dobiti sami Hristovim zaslugama. Nijednom oveku, nijednom skupu ljudi, nije dana vlast da oslobodi duu krivice. Hristos je zaduio uenike da propovedaju oprotenje od greha u Njegovo ime svim narodima, ali oni sami nisu bili ovlateni da uklone nijednu mrlju greha. Isusovo ime jedino je, jer nema drugoga imena pod nebom datoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti. (***Dela 4, 12) Kad se Isus prvi put sastao s uenicima u gornjoj sobi, Toma nije bio s njima. On je uo vest od drugih i dobio mnotvo dokaza da je Isus ustao, ali njegovo srce bilo je ispunjeno utuenou i neverstvom. Kad je uo kako uenici govore o zadivljujuem javljanju vaskrslog Spasitelja, to ga je samo bacilo u jo dublje oajanje. Ako je Isus zaista ustao iz mrtvih, tada vie ne moe da bude nade u stvarno zemaljsko carstvo. A i pomisao da se njegov Uitelj javio svim uenicima osim njemu, vreala je njegovu tatinu. Odluio je da ne veruje i cele sedmice muila ga je potitenost koja se inila sve mranijom nasuprot nadi i veri njegove brae. Tokom ovog vremena stalno je izjavljivao: Dok ne vidim na rukama njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova; neu verovati. Nije eleo da gleda oima svoje brae ili pokae veru koja bi zavisila od njihovog svedoanstva. Usrdno je voleo svoga Gospoda, ali je dopustio da ljubomora i neverstvo ovladaju njegovim umom i srcem. Izvestan broj uenika od poznate gornje sobe nainili su svoj privremeni dom i uveer su se svi, osim Tome, tu okupljali. Jedne veeri Toma je odluio da se sastane s ostalima. I uz svoje neverstvo, imao je neodreenu nadu da su te dobre vesti istinite. Dok su veerali, uenici su priali o dokazima koje im je Hristos izneo iz proroanstva. Doe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade meu njima i ree: mir vam. Okrenuvi se Tomi kazao je: Prui prst svoj amo i vii ruku moju; i prui ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran. Ove rei pokazuju da je On poznavao Tomine misli i rei. Sumnjiavi uenik je znao da nijedan od njegovih drugova nije video Isusa sedam dana. Nisu mogli ispriati Uitelju o Njegovom neverovanju. U Onome koji je stajao pred njim prepoznao je svoga Gospoda. Nije eleo nikakve dalje dokaze. Srce je htelo da mu iskoi od radosti pa se bacio pred Isusove noge s uzvikom: Gospod moj i Bog moj! Isus je prihvatio njegovo priznanje, ali je neno ukorio njegovo neverovanje: Poto me vide verovao si; blago onima koji ne videe i ne verovae. Tomina vera bila bi Hristu puno milija da je hteo poverovati svedoanstvu svoje brae. Kad bi sad svet sledio Tomin primer, niko ne bi verovao u spasenje, jer svi koji prime Hrista moraju to uiniti na osnovi svedoanstva drugih. Mnogi koji sumnjaju pravdaju se istiui da bi verovali kad bi imali takav dokaz kakav je Toma imao od svojih drugova. Oni ne shvataju da imaju puno vie od takvog dokaza. Mnogi koji kao Toma ekaju da se otklone svi uzroci sumnje, nee nikad ostvariti svoju elju. Postepeno se uvruju u neverovanju. Oni koji se odgajaju da posmatraju mranu stranu, da gunaju i da se ale ne znaju to ine. Oni siju seme sumnje i morae eti etvu sumnje. U vreme kad su vera i poverenje najneophodniji, mnogi e se nai nemoni da se nadaju i veruju. U svom postupanju s Tomom, Isus je pruio pouku svojim sledbenicima. Njegov primer pokazuje kako treba da postupamo s onima ija je vera slaba i koji istiu svoje sumnje. Isus nije zasipao Tomu prekorima niti je stupio u raspravu s njim. Sam se otkrio njemu koji je sumnjao. Toma je bio vrlo nerazuman u odreivanju uslova svoje vere, ali je Isus, svojom velikodunom ljubavlju i obzirom poruio sve prepreke.
353
Neverovanje se retko pobeuje prepirkom.Tada ono prelazi u samoobranu, nalazei nove razloge u svoju korist i opravdanja. Ali neka se Isus u svoj ljubavi i milosti otkrije kao raspeti Spasitelj, pa e se s mnogih usana, koje su se protivile, uti Tomino priznanje Gospod moj i Bog moj. P o g la v l j e 85. Ova glava zasnovana je na ***Jovanu 21, 122. JO JEDNOM KRAJ MORA Isus je odredio da se sa svojim uenicima sretne u Galileji, i ubrzo nakon pashalne sedmice oni su tamo usmerili svoje korake. Njihovo odsustvo iz Jerusalima za vreme praznika tumailo bi se kao neverstvo i jeres, zato su ostali do njegovog kraja; ali im je proao radosno su se vratili u zaviaj da se po Spasiteljevom uputstvu sretnu s Njim. U drutvu je bilo sedam uenika. Bili su obueni u skromnu ribarsku odeu; siromani u svketovnim dobrima, bili su bogati u poznavanju i primenjivanju istine, to im je u oima Neba davalo najvii poloaj kao uitelja. Oni nisu bili uenici u prorokim kolama, ali ih je tri godine pouavao najvei Vaspita za koga je svet ikada znao. Pod Njegovim poukama, postali su plemeniti, razboriti i uzdignuti preko koji su ljudi mogli biti dovedeni u spoznaju istine. Hristos je mnogo vremena svoje slube provodio kraj Galilejskog mira. Kad se se uenici okupili na mestu na kojem verojatno nee biti uznemiravani, shvatili su da ih okruuju uspomene na Isusa i Njegova mona dela. Na ovom moru, Isus je hodao po ogromnim valovima da ih spasi, kad su njihova srca bila ispunjena strahom, a estoka bura je hitala da ih uniti. Ovde je oluja utiana Njegovom reju. Pred oima im se pruala obala na kojoj je nahranjeno vie od deset hiljada osoba s nekoliko malih hlebova i riba. Nedaleko je bio Kapernaum, mesto nebrojenih uda. Dok su uenici gledali ovaj prizor, njihovi umovi ispunjavali su se Spasiteljevim reima i delima. Veer je bila prijatna, a Petar koji je jo uvek voleo amce i ribolov, predloio je da se otisne na more i bace mree. Svi su bili spremni da se pridrue ovoj zamisli. Nedostaja im je hrana i odea, pa bi im u tome pomogao uspeni noni ribolov. Otisnuli su se u svom amcu, ali nita nisu ulovili. Cele noi teko su radili, ali bez uspeha. U toku tih zamornih sati razgovarali su o svom odsutnom Gospodu i seali se divnih dogaaja iz Njegove slube kraj mora kojima su bili svedoci. Raspravljali su u svojoj budunosti i oalostili se zbog izgleda koji su bili pred njima. Sve vreme jedan usamljeni posmatra na obali pratio ih je svojim pogledom, dok je sam ostao nevidljiv. Najzad je zora zarudela. amac je bio malo udaljen od obale i uenici su na njoj videli nekog stranca koji im se obratio pitanjem: Deco, eda li to imate za jelo? Kad su odgovorili: Nemamo, a on ree: bacite mreu s desne strane lae, i nai ete. Onda bacie, i ve ne mogahu izvui je od mnotva ribe. Jovan je preoznao stranca i doviknuo Petru: To je Gospod. Petar je bio toliko ushien i tako radostan da se u svojoj revnosti bacio u vodu i uskoro je stajao kraj svoga Uitelja. Drugi uenici doli su u svom amcu, vukui mreu s ribom. Kad dakle izaoe na zemlju, videe oganj naloen i na njemu metnutu ribu i hleb. Bili su isuvie iznenaeni da bi upitali odakle potie vatra i hrana. Isus im ree: prinesite od ribe to sad uhvatiste. Petar je pourio do mree koju je bacio i pomogao svojoj brai da je izvuku na obalu. Poto su zavrili posao i izvrili pripremu, Isus je pozvao uenike da dou i obeduju. Dok im je lomio i delio hranu, sva sedmorica su Ga prepoznala i priznala. udo kad je na obronku brega nahranio pet hiljada ljudi sad se
354
obnovilo u njihovom umu; ali obuzelo ih je strahopotovanje, pa su u tiini, netremice gledali svog uskslog spasitelja. ivo su se seali prizora kraj mora kad ih je Isus pozvao da Ga slede. Seali su se kako su se na Njegovu zapovest otisli na dubinu i tada bacili svoju mreu, pa je ulov bio toliko bogat da se mrea ak i cepala. Tada ih je Isus pozvao da napuste svoje ribarske amce i obeao da e ih uiniti lovcima ljudi. Opet je uinio udo da bi ovaj prizor osveio u njihovom umu i produbio njegovo znaenje. Njegov postupak bio je obnova naloga uenicima. Pokazao im je da smrt Uitelja nije umanjila obavezu da obavljaju zadatak koju im je odredio. Iako su bili lieni Njegovog linog drutva i sredstava za ivot od ranijeg zanimanja, vaskrsli Spasitelj e jo uvek voditi brigu o njima. Dok rade Njegov posao, On e zadovoljavati njihove potrebe. Isus je imao cilj kad im je naloio da svoju mreu bace s desne strane lae. S te strane On ja stajao na obali. To je bila strana vere. Ako rade u zajednici s Njim sjedinjujui svoje ljudske napore s Njegovom boanskom silom uspeh ne moe izostati. Hristos je morao pruiti jo jednu pouku koja se odnosila naroito na Petra. To to se Petar odrekao svoga Gospoda bilo je u sramnoj sposobnosti s njegovim ranijim izjavama o odanosti. Osramotio je Hrista i izazvao nepoverenje svoje brae. Smatrali su da mu nee biti doputeno da meu njima opet zauzme raniji poloaj, a i on sam oseao je da je proigrao svoje poverenje. Pre no to e biti pozvan da ponovo preuzme svoju apostolsku slubu, on e pred svima morati pokazati svoje pokajanje. Bez ovoga, njegov greh iako se zbog njega pokajao, mogao bi unititi njegov uticaj kao Hristovog sluge. Spasitelj mu je pruio priliku da ponovo stekne poverenje svoje brae i, koliko je god mogue, otkloni sramotu koju je nanio evanelju. Ova pouka upuena je svim Hristovim sledbenicima. Evanelje ne pravi nagodbu s grehom. Ono ne moe opravdati greh. Tajni gresi u tajnosti treba da se ispovedaju Bogu; ali za javni greh zahteva se javno priznanje. Sramota zbog greha koji je uinio uenik, predbacuje se Hristu. On izaziva likovanje Sotone i spoticanje kolebljivih dua. Davanjem dokaza o pokajanju, uenik koliko to lei u njegovoj moi treba otkloniti ovu sramotu. Dok su Hristos i njegovi uenici zajedno jeli kraj obale, Spasitelj je pokazujui na njegovu brau rekao Petru: Simone Jonin! ljubi li me vema nego ovi? Petar je jednom izjavio: Ako se i svi sablazne o tebe, ja se neu nikad sablazniti. (***Matej 26, 33) Meutim, sad je dao verniju ocenu o sebi. Da, Gospode!, rekao je, ti zna da te ljubim. Nije vatreno uveravao da je njegova ljubav vea od ljubavi njegove brae. Nije izraavao svoje miljenje o svojoj odanosti. On poziva Onoga koji moe da ita sve pobude da prosudi njegovu iskrenost: Ti zna da te ljubim. Isus mu nalae; Pasi jaganjce moje. Opet je Isus kuao Petra ponavljajui svoje ranije rei: Simone Jonin! ljubi li me? Ovog puta nije upitao upitao Petra da li Ga vie voli od svoje brae. Drugi odgovor bio je kao i prvi osloboen preteranog uveravanja: Da, Gospode! ti zna da te ljubim. Isus mu je rekao: Pasi ovce moje. Jo jedanput Isus postavlja to bolno pitanje: Simone Jonin! ljubi li me? Petar se oalostio, pomiljajui da Isus sumnja u njegovu ljubav. Znao je da njegov Gospod ima razloga da mu ne veruje, pa je s bolom u srcu odgovorio: Gospode! ti sve zna, ti zna da te ljubim. Isus mu je opet rekao: Pasi ovce moje. Tri puta se Petar javno odrekao svoga Gospoda i tri puta je Isus dobio od njega vrsto uveravanje o njegovoj ljubavi i privrenosti upuujui to otro pitanje kao otru strelu njegovom ranjenom srcu. Pred okupljenim uenicima Isus je otkrio Petrovo duboko pokajanje i pokazao kako se korenito ponizio nekada hvalisavi uenik. Petar je po svojoj prirodi bio ustar i nagao, pa je Sotona iskoristio ove osobine da ga obori. Neposredno pre Petrovog pada Isus mu je rekao: Evo vas ite Sotona da bi vas inio kao penicu. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kadgod obrativi se utvrdi brau svoju. (***Luka 22, 31.32)
355
To vreme sad je dolo i Petrov preobraaj bio je oevidan. Gospodnja neposredna pitanja nisu izazvala nijedan ustar, samouveren odgovor, pa je zbog svoje poniznosti i pokajanja, Petar bio bolje no ikad pripremljen da deluje kao pastir stada. Prvi posao koji je Hristos poverio Petru, vraajui ga u tu slubu bio je da pase jaganjce. To je bio posao za koji je Petar imao malo iskustva. On e zahtevati veliko staranje i nenost, mnogo strpljenja i istrajnosti. Bio je pozvan da slui onima koji su bili mladi u veri, da pouava neuke, da im otvara Svet spise i da ih odgaja da budu korisni u Hristovoj slubi. Do tada Petar nije bio podesan da to ini pa ak i da shvati njenu vanost. Meutim, sad ga je Isus pozvao na taj zadatak. Njegovo lino iskustvo patnje i pokajanja pripremalo ga je za ovo delo. Pre svog pada Petar je uvek nepromiljeno govorio, prema trenutanoj pobudi. Uvek je bio spreman da ispravlja druge i izrazi svoje miljenje pre no to je jasno shvatio sebe ili ono to treba kazati. Meutim, obraeni Petar bio je sasvim drukiji. On je sauvao svoj raniji ar, ali Hristova blagodat podeavala je njegovu revnost. Vie nije bio silovit, smaopouzdan i uobraen, ve blag, pribran i voljan da ui. Tada je mogao pasti jaganjce, kao i ovce Hristovog stada. Spasiteljev nain postupanja s Petrom sadravao je pouku za njega i njegovu brau. On ih je pouavao da s prestupnikom postupaju strpljivo, saoseajno i u ljubavi koja prata. Iako se Petar odrekao svoga Gospoda, ljubav s kojom se Isus odnosio prema Njemu nikad se nije pokolebala. Upravo takvu ljubav treba i potpastir oseati prema ovcama i jaganjcima koji su povereni njegovom staranju. Seajui se svoje slabosti i pada, Petar je trebao sa svojim stadom postupati isto tako neno kao to je Hristos postupao s njim. Pitanje koje je Hristos postavio Petru bilo je znaajno. Rekao je: Ljubi li me? i to spomenuo kao jedini uslov za uenitvo i slubu. To je najosnovniji uslov. Iako je Petar mogao posedovati sve drugo, ipak bez Hristove ljubavi ne bi mogao da bude verni pastir nad Gospodnjim stadom. Znanje, dragovoljnost, reitost, zahvalnost i revnost, sve to moe da bude znatna pomo u radu, ali bez Isusove ljubavi u srcu, rad hrianskog propovednika je promaaj. Isus je iao sam s Petrom, jer je postojalo neto to je eleo rei samo njemu. Pre svoje smrti, Isus mu je rekao: Kuda ja idem ne moe sad ii za mnom, ali e posle poi za mnom. Na ovo Petar je odgovorio: Gospode! zato sad ne mogu ii za tobom? duu u svoju poloiti za te. (***Jovan 13, 36.37) Kad je ovo rekao nije znao do kakvih e visina i dubina ovaj put povesti Hristove noge. Petar je pao kad je dolo iskuenje, ali je opet dobio priliku da dokae svoju ljubav prema Hristu. Da bi ga ojaao za poslednji ispit vere, Spasitelj mu je otkrio njegovu budunost. rekao mu je da e nakon korisnog ivljenja, kad godine ivota budu iscrpile njegovu snagu, zaista slediti svoga Gospoda. Isus je rekao: Kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio si kuda si hteo; a kad ostari, irie ruke svoje i drugi e te opasati i odvesti kuda nee. A ovo ree pokazujui kakvom e smrti proslaviti Boga. Isus je tako upoznao Petra s nainom na koji e umreti; predskazao je ak i irenje njegovih ruku na krstu. Ponovo je naloio svom ueniku: Hajde za mnom. Petar se nije obeshrabrio ovim otkrivanjem. Oseao se voljnim da pretrpi bilo koju smrt za svoga Gospoda. Dotad je Petar znao Hrista po telu, kao to Ga mnogi danas znaju; ali nije trebalo da bude i dalje tako ogranien. On Ga nita vie nije znao nego to Ga je kao oveka, kao uitelja poslanog s neba; sad Ga je voleo kao Boga. Uio je pouku da je Hristos za Njega sve u svemu. Sad je bio pripremljen da sa svojim Gospodom uestvuje u Njegovoj slubi rtve. Kad je na kraju doveden do krsta, na svoj zahtev, raspet je glavom nadole. Smatrao je suvie velikom au da na isti nain strada kao i njegov Uitelj.
356
Rei Hajde za mnom za Petra su bile pune pouke. Pouka se odnosila ne samo za njegovu smrt ve i na svaki korak u njegovom ivotu. Dotad je Petar bio sklon da radi nezavinso. Pokuavao je praviti planove za Boje delo, umesto da eka i sledi Boji plan. Meutim, nije dobio nita time to je urio ispred Gospoda. Isus mu je naloio: Hajde za mnom. Nemoj trati ispred Mene. Tada se nee morati sam sukobiti sa Sotoninom vojskom. Dozvoli Mi da idem ispred tebe i neprijatelj te nee pobediti. Dok je Petar iao kraj Isusa, video je Jovana kako ih sledi. Obuzela ga je elja da dozna njegovu budunost i ree Isus: Gospode! ta e ovaj? Isus mu ree: ako hou da on ostane dok ja ne doem, to je tebi do toga? Ti hajde za mnom. Petar je trebao drati na umu da e mu njegov Gospod otkriti sve to bi za njega bilo najbolje da zna. Svako ima dunosti da sledi Hrista i da ne brine o poslu koji je odreen drugima. Govorei o Jovanu ako hou da on ostane dok ja ne doem, Isus nije dao nikakvo vrsto obeanje da e ovaj uenik iveti sve do Gospodnjeg drugog dolaska. On je samo potvrdio svoju vrhovnu vlast i kad bi On stvarno eleo da bude tako, to uopte ne bi uticalo na Petrov rad. Budunost i Jovana i Petra, bila je u rukama njihovog Gospoda. Poslunost u hodanju za Njim bila je dunost koju je imao svako od njih. Koliko je danas slinih Petru! Oni se zanimaju za poslove drugih i eljni su da upoznaju njihovu dunost, dok sami u opasnosti da zanemare svoju. Na zadatak je da gledamo na Hrista i da Ga sledimo. Mi emo videti pogreke u ivotu drugih i mane njihovog karaktera. Ljudski rod je podloan slabostima. Ali u Hristu emo nai savrenstvo. Posmatrajui Njega biemo preobraeni. Jovan je doiveo duboku starost. Bio je svedok razorenja Jerusalima i unitenja velepnog Hrama znamenja konanog unitenja sveta. Do svojih poznih dana Jovan je sledio svoga Gospoda. Sutina njegovog svedoanstva crkvama bila je: Ljubazni, da ljubimo jedan drugoga; koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji. (***1. Jovanova 4, 7.16) Petar je vraen u apostolstvo, ali ast i vlast koju je primio od Hrista nije mu dala pravo gospodarenja nad svojom braom. Hristos je to objasnio kad je odgovorio na Petrovo pitanje: ta e ovaj? Rekao mu je: ta je tebi do toga? Ti hajde za mnom. Petru nije dana ast da bude glava Crkvi. Naklonost koju je Hristos pokazao prema Petru opratajui mu odricanje i poverivi mu da pase stado, i njegova lina vernost u hodu za Hristom, zadobili su poverenje njegove brae. Imao je veliki uticaj u crkvi. Meutim, pouku koju mu je Hristos pruio kraj Galilejskog mora, Petar je poneo za ceo ivot. Piui crkvama voen Svetim Duhom, rekao je: Stareine koje su meu vama molim koji sam i sam stareina i svedok Hristova stradanja, i imam deo u slavi koja e se javiti: Pasite stado Boije, koje vam je predato, i nadgledajte ga, ne silom nego dragovoljno, i po Bogu, niti za nepravedne dobitke, nego iz dobra srca; niti kao da vladate narodom; nego bivajte ugledi stadu; i kad se javi poglavar pastirski, primiete venac slave koji nee uvenuti. (***1. Petrova 5, 14) P o g l a v l j e 86. Ova glava zasnovana je na ***Mateju 28, 1620. IDITE I NAUITE SVE NARODE Stojei udaljen samo jedan korak od svog nebeskog prestola, Hristos je dao nalog svojim uenicima: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i nauite sve narode. Idite po svemu svetu i propovedajte evanelje svakome stvorenju. (***Marko 16, 15) Ove rei esto su ponavljane da bi uenici mogli razumeti njihovo znaenje. Nebeska svetlost trebala je zasjati jasnim i jakim zracima nad svim
357
stanovnicima Zemlje nad uzvienima i ponienima, nad bogatima i siromanima. Uenici su trebali saraivati sa svojim Otkupiteljem u delu spaavanja sveta. Nalog je dat dvanaestorici kad se Hristos sastao s njima u gornjoj sobi, ali ga sad treba preneti jednom veem broju. Svi vernici koji su mogli da budu pozvani sastali su se na jednom brdu u Galileji. Sam Hristos pre svoje smrti odredio je vreme i mesto ovog sastanka. Aneo na grobu podsetio je uenike na Njegovo obeanje da e se sastati s njima u Galileji. Obeanje je ponovljeno vernicima koji su se sakupili u Jerusalimu u toku pashalne sedmice, a preko njih dospelo je do mnogih usamljenih pojedinaca koji su oplakivali smrt svoga Gospoda. S velikim zanimanjem svi su se unapred radovali ovom razgovoru. Zaobilaznim putevima, da ne bi izazvali sumnju nepoverljivih Jevreja, stizali su iz svih pravaca na mesto sastanka. Doli su zauena srca, revnosno razgovarajui o novostima koje su o Hristu doprle do njih. U odreeno vreme oko pet stotina vernika, sakupilo se u malim grupama na kosini brda, sa eljom da doznaju sve to se moglo doznati od onih koji su videli Hrista nakon Njegovog vaskrsenja. Uenici su ili od grupe do grupe priajui sve to su videli i uli o Isusu, obrazlaui iz Pisma sve ono to im je On objanjavao. Toma je ponovo priao istoriju svog neverovanja i govorio im kako su uklonjene njihove sumnje. Iznenada, Isus je stao meu njih. Niko nije mogao kazati odakle je i kako je doao. Mnogi koji su bili prisutni nikada Ga ranije nisu videli, ali posmatrali su oiljke od raspea na Njegovim rukama i nogama; Njegovo lice bilo je kao Boje lice i kad su Ga videli, poklonili su Mu se s dubokim potovanjem. Ali neki su sumnjali. Tako e uvek biti. Ima takvih koji smatraju da je teko pokazati veru i postavljaju se na stranu sumnje. Oni su u velikom gubitku zbog svog neverstva. To je bio jedini razgovor koji je Isus imao s mnotvom vernika nakon svog vaskrsenja. Doao je i rekao im govorei: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Uenici su Mu se poklonili pre no to je progovorio, ali njegove rei, silazei s usana koje su u vreme smrti bile zatvorene, proele su ih posebnom silom. On je sada bio vaskrsli Spasitelj. Mnogi meu njima videli su Ga kako pokazuje svoju silu leei bolesne i pokoravajui Sotonina orua. Verovali su da ima silu da uspostavi svoje carstvo u Jerusalimu, silu da slomi svaki otpor, mo nad silama prirode. On je umirio razbenjele valove; hodao po zapjenuanim talasima; podizao mrtve u ivot. Sad je izjavio da Mu je dana svaka vlast. Njegove rei uzdizale su misli Njegovih slualaca iznad zemaljskog i prolaznog k onome to je nebesko i veno. Bili su uzdignuti do najvieg poimanja Njegovog dostojanstva i slave. Hristove rei izgovorene na obronku planine proglasile su Njegovu rtvu za oveka potpunom i savrenom. Uslovi pomirenja bili su ispunjeni, delo za koje je doao na ovaj svet izvreno. Bio je na putu prema Bojem prestolu, da Ga slave aneli, poglavarstva i sile. Zapoeo je svoje posredniko delo. Odenut bezgraninim autoritetom, dao je svoj nalog uenicima: Idite dakle i nauite sve narode, krstei ih u ime oca i sina i svetoga Duha, uei ih da sve dre to sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svretka veka. (***Matej 28, 19.20) Jevrejski narod postao je uvarem svete istine, ali farisejska nauka nainila ga je najiskljuivijim i verski najzanesenijim narodom u ljudskome rodu. Sve to se odnosilo na svetenike i poglavare njihova odea, obiaji, obredi, predaja uinilo ih je nepodobnima da budu svetlost svetu. Jevrejski narod gledao je na sebe kao da ini ceo svet. Meutim, Hristos je zapovedio svojim uenicima da objave veri i slubu Bogu, koja nee imati u sebi nita to je vezano za drutvene slojeve ili zemlju, veru koja e da bude prilagoena svim narodima, svim plemenima, svim drutvenim slojevima. Pre no to je ostavio svoje uenike, Hristos je jasno prikazao prirodu svog carstva. Podsetio ih je na ono to im je ranije govorio o njemu. Izjavio je da Njegova namera nije bila da na ovom svetu uspostavi zemaljsko, ve duhovno carstvo. On nije trebao vladati kao zemaljski car na Davidovom prestolu. opet im
358
je otvorio Svete spise, pokazujui da je sve ono kroz to je proao, bilo odreeno na nebeskom savetu izmeu Oca i Njega samoga. Sve su to prorekli ljudi nadahnuti Svetim Duhom. Rekao je: Vidite da se zbilo sve to sam vam otkrio da e me odbaciti kao Mesiju. Obistinilo se sve to sam rekao o ponienju koje sam morao pretrpeti i smrti kojom u umreti. Treeg dana ponovo sam ustao. Istraujte Pisma puno marljivije pa ete uvideti da se u svemu ispunilo ono to su proroanstva otkrivala o Meni. Hristos je zapovedio svojim uenicima da poevi od Jerusalima izvre posao koji im je prepustio. Jerusalim je bio pozornica na kojoj se odigralo Njegovo zadivljujue ponienje za ljudski rod. Tu je On patio, bio odbaen i osuen. Judeja je bila Njegov rodni kraj. Tu je, odeven u ljudsku prirodu, Isus hodao meu ljudima, a malo je bilo onih koji su primeivali koliko je Nebo bilo blizu Zemlje dok je Isus bio meu njima. Delo apostola moralo je otpoeti u Jerusalimu. S obzirom na sve to je Hristos u njemu pretrpeo i rad koji je izvrio, a koji nije bio cenjen, uenici su mogli traiti polje koje vie obeava; ali oni to nisu traili. Isto zemljite na kojem je On posijao seme istine, trebali su obraivati, a to seme e izniknuti i doneti obilnu etvu. U svom radu uenici e se sresti s progonstvima pokrenutim ljubomorom i mrnjom Jevreja, ali to je podnosio i njihov Uitelj, pa ni oni nisu trebali beati od toga. Milost se prvo mora ponuditi Spasiteljevim ubojicama. U Jerusalimu je isto tako bilo mnogo onih koji su tajno poverovali u Isusa i mnogo onih koje su zaveli svetenici i poglavari. Ovima je takoe trebalo propovedati evanelje. Trebalo je i njih pozvati na pokajanje. Trebalo je javno izneti divnu istinu da se samo kroz Hrista moe dobiti oprotenje greha. Zato to je ceo Jerusalim bio pokrenut uzbudljivim dogaajima iz nekoliko prolih sedmica, propovedanje evanelja uinie najdublji utisak. Meutim, delo se tu nije trebalo zaustaviti. Ono se trebalo proiriti do najudaljenijih granica Zemlje. Hristos je rekao svojim uenicima: Vi ste bili svedoci mog samopregornog ivota za ovaj svet. Vi ste svedoci mog napornog rada za Izrael. Iako nisu eleli doi k Meni da bi imali ivot, iako su svetenici i poglavari uinili sa mnom ono to su hteli, iako su Me odbacili kao to je Pismo proreklo, jo uvek imaju priliku da prihvate Bojeg Sina. Videli ste da bezuslovno primam sve koji su, priznajui svoje grehe, doli k Meni. Onoga koji doe k Meni meu izgnati napolje. Svi koji ele mogu se pomiriti sa Bogom i dobiti veni ivot. Vama, svojim uenicima, poveravam ovu vest milosti. Ona se treba odneti prvo Izrailju, a zatim svim plemenima, jezicima, narodima. Ona se treba izneti Jevrejima i neznabocima. Svi koji veruju treba da budu okupljeni u jednoj Crkvi. Darom Svetoga Duha uenici e primiti posebnu silu. Njihovo svedoanstvo trebalo je da bude potvreno znacima i udima. uda e initi ne samo apostoli ve i oni koji prihvate njihovu vest. Isus je rekao: Imenom mojim izgonie avole; govorie novim jezicima; uzimajui zmije u ruke, ako i smrtno to popiju, nee im nauditi; na bolesnike metae ruke, i ozdravljae. (***Marko 16, 17.18) Trovanje se u to vreme esto primenjivalo. Nesavesni ljudi nisu oklevali da na ovaj nain uklone one koji su stajali na putu njihovom vlastoljublju. Isus je znao da e time da bude ugroen ivot Njegovih uenika. Mnogi e smatrati da Bogu ine slubu ako ubiju Njegove svedoke. On im je zato obeao zatitu od ove opasnosti. Uenici e imati istu silu koju je i Isus imao da lee svaku bolest i svaku nemo po ljudima. Leenjem bolesti tela u Njegovo ime, svedoie o Njegovoj sili da lei duu. (***Matej 4, 23; 9, 6) Sad im je obean jedan novi dar. Trebalo je da propovedaju meu drugim narodima, te e zato primit silu da govore druge jezike. Apostoli i njihovi pomonici bili su neobrazovani ljudi, ali izlivanjem Duha na dan Pedesetnice njihov govor, bilo materinji ili strani, postao je ist, jednostavan i pravila kako u izrazu tako i u izgovoru.
359
Hristos je tako svojim uenicima dao nalog. On je izvrio potpunu pripremu za nastavljanje dela i lino preuzeo odgovornost za njegov uspeh. Sve dotle dok sluaju njegovu re i rade povezani s Njim, oni ne mogu doiveti neuspeh. Idite svim narodima, zapovedio im je. Idite do najudaljenijih krajeva Zemlje, ali znajte da delo spaavanja dua zavisi samo od rukopoloenog propovednika. Evanelje je povereno svima koji dobiju nadahnue s Neba. Spasiteljev nalog obuhvata sve vernike. On do kraja vremena obuhvata sve koji veruju u Hrista. Sudbonosna je greka misliti da delo spaavanja dua zavisi samo od rukopoloenog propovednika. Evanelje je povereno svima koji dobiju nadahnue s Neba. Svi koji primaju Hristov ivot odreeni su da rade na spaavanju svojih blinjih. Crkva je osnovana za takav rad i svi koji preuzimaju na sebe sveti zavet obavezuju se da postanu Hristovim saradnicima. I Duh i nevesta govore: doi. I koji uje neka govori: doi. (***Otkrivenje 22, 17) ko god uje treba da ponavlja ovaj poziv. Kakav god da je ovekov poziv u ivotu, njegov prvi zadatak treba da bude zadobijanje dua za Hrista. On moda nee da bude sposoban da govori na skupovima, ali moe raditi za pojedince. Njima moe prenositi pouke koje je primio od svog Gospoda. Propovedniku slubu vre oni koji olakavaju patnje bolesnih i nevoljnih, pomaui ojaenima, govorei rei utehe potitenima i malovernima. Blizu i daleko nalaze se due optereene oseajem krivice. Ljudski rod ne poniavaju nevolje, mukotrpan rad i siromatvo. Poniava ga krivica i poinjavanje zla. To donosi nemir i nezadovoljstvo. Hristos eli da Njegove sluge slue duama koje su obolele od greha. Uenici su bili pozvani da otponu svoje delo tamo gde su se nalazili. Nisu smeli zaobii najtvre polje kao i ono koje je najmanje obeavalo. Isto tako i svaki od Hristovih radnika treba otpoeti s radom tamo gde se nalazi. U naim sopstvenim porodicama moda se nalaze due koje ude za saoseanjem, umirui od gladi u nedostatku hleba ivota. Moda postoje deca koju treba odgajati za Hrista. Postoje neznaboci kraj samih naih vrata. Obavljamo verno rad koji nam je najblii. Zatim neka se nai napori proire sve dotle dokle nas vodi Boja ruka. Rad mnogih moe izgledati ogranien okolnostima; ali bez obzira gde se obavlja, ako se obavlja verom, marljivou, osetie se do najudaljenijih delova sveta. Hristovo delo na Zemlji, izgledalo je kao da je bilo ogranieno na jedno usko podruje, ali mnotvo iz svih zemalja ulo je Njegovu vest. Bog esto upotrebljava najjednostavnija sredstva da postigne najvee rezultate. Njegov plan je da svaki deo Njegovog rada zavisi od svakog drugog dela, kao toak u toku koji skladno deluje. Najponizniji radnik pokrenut Svetim Duhom, dotaknue nevidljive strune iji e treptaji odjekivati do krajeva zemaljskih i sliti se u pesmu kroz vena vremena. Ali nalog: Idite po svemu svetu ne sme se izgubit iz vida. Pozvani smo da podignemo svoj pogled prema predelima s druge strane. Hristos je poruio zid razdvajanja, predrasudu o podvojenosti meu narodima, i pouio o ljubavi prema celoj ljudskoj porodici. On podie ljude iz uskog kruga koji odreuje njihova sebinost; On ukida sve ograde i vetake razlike u drutvu. On ne pravi nikakve razlike izmeu suseda i stanaca, prijatelja i neprijatelja. On nas ui da svaku nevoljnu duu smatramo svojim bratom, a svet svojim poljem rada. Kad je Spasitelj rekao: Idite nauite sve narode, takoe je rekao: A znaci onima koji veruju bie ovi: imenom mojim izgonie avole; govorie novim jezicima; uzimae zmije u ruke, ako i smrtno to popiju, nee im nauditi; na bolesnike metae ruke, i ozdravljae. Obeanje je bilo isto tako dalekoseno kao i nalog. Ne daju se svi darovi svakom verniku. Duh razdeljuje po svojoj vlasti svakome kako hoe. (***1. Korinanima 12, 11) Ali darovi Duha obeani su svakom verniku prema njegovoj potrebi u Gospodnjem delu. Obeanje je isto tako vrsto i pouzdano danas kao to je bilo u vreme apostola. Znaci
360
onima koji veruju bie ovi. To je prednost Boje dece i vera treba se uvrstiti u svemu onome to je mogue primiti verom. Na bolesnike metae ruke, i ozdravljae. Ovaj svet je prostrana bolnica, ali Hristos je doao da lei bolesne, da objavi osloboenje Sotoninim robovima. U Njemu je bilo zdravlje i snaga. On je davao svoj ivot bolesnima, nevoljinima, onima kojima su vladali zli duhovi. Nije vratio nijednog koji je doao da primi Njegovu isceljujuu silu. Znao je da su oni koji su Ga molili za pomo sami na sebe navukli bolest; pa ipak nije odbio da ih isceli. A kad je udotvorna mo ula u ove jadne due, one su postale osvedoene o grehu i mnoge su bile izleene od svoje duhovne, kao i od telesnih bolesti. Evanelje jo uvek poseduje istu silu, pa zato danas nismo svedoci i istih rezultata? Hristos osea jad svakog nevoljnika. Hristos osea prokletstvo kad zli duhovi razdiru neko ljudsko telo. On osea samrtne muke kad groznica iscrpljuje ivotnu snagu. I On je danas isto tako spreman da isceli bolesnog kao kad je bio lino na Zemlji. Hristove sluge su Njegovi predstavnici, kanali za Njegovo delo. On eli da preko njih upotrebi svoju isceljujuu silu. U Spasiteljevom nainu isceljivanja nalazila se pouka za Njegove uenike. Jednom prilikom namazao je kalom oi slepom oveku i naloio mu: Idi umij se u banji Siloamskoj Otide dakle i umi se, i doe gledajui. (***Jovan 9, 7) Izleenje se moglo izvriti samo silom Velikog Iscelitelja, ali je Hristos ipak koristio jednostavna sredstva iz prirode. Iako nije pruao podrku leenju lekovima, odobrio je uporabu jednostavnih i prirodnih lekova. Mnogim bolesnicima koji su dobili isceljenje, Hristos je rekao: Vie ne grei, da ti ne bude gore. (***Jovan 5, 14) Na taj nain pruio je pouku da je bolest posledica krenja Bojeg zakona, kako prirodnog tako i duhovnog. Da su ljudi iveli u skladu sa Stvoriteljevim planom, velika beda u svetu ne bi postojala. Hristos je bio voa i uitelj starom Izrailju i On ga je pouavao da je zdravlje nagrada za poslunost Bojim zakonima. Veliki Lenik koji je iscelio bolesne u Palestini, govorio je svome narodu iz stuba od oblaka, govorei mu to mora uiniti i to Bog eli da uini za njih. Ako dobro uzaslua glas Gospoda Boga svojega, i uini to je pravo u oima njegovim, i ako prigne uho k zapovestima njegovim i uuva sve uredbe njegove, nijedne bolesti koju sam pustio na Egipat neu pustiti na tebe; jer sam ja Gospod, ljekar tvoj. (***2. Mojsijeva 15, 26) Hristos je dao Izrailju detaljna uputstva o njegovom svakodnevnom ivotu i sveano im je obeao: I uklonie od tebe Gospod svaku bolest. (***5. Mojsijeva 7, 15) Kad su ispunili uslove, obeanje im je potvreno: I ne bee sustala u plemenima njihovim. (***Psalam 105, 37) Ove pouke odnose se i na nas. Postoje uslovi koje trebaju ispuniti svi koji ele sauvati zdravlje. Svi treba da upoznaju te uslove. Gospod nije zadovoljan nepoznavanjem Njegovih zakona, bilo prirodnih ili duhovnih. U zajednici sa Bogom treba da radimo na obnovi zdravlja tela, kao i due. Mi treba da pouavamo druge kako da sauvaju ili povrate zdravlje. Za bolesne treba da upotrebljavamo lekove koje je Bog osigurao u prirodi, i mi treba da ih upravimo Onome koji jedini moe izleiti. Na zadatak je da u naruju svoje vere predamo bolesne i koji pate Hristu. Mi treba da ih pouimo da veruju u Velikog Iscelitelja. Treba da se oslonimo na Njegova obeanja i molimo za izraz Njegove sile. Obnova je prava sutina evanelja i Spasitelj eli da bolesnima, beznadenima i nesrenima kaemo da se dre Njegove sile. U celokupnom Hristovom delu isceljenja otkrila se sila ljubavi i sami ako verom sudelujemo u toj ljubavi, biemo orua za Njegovo delo. Ako zanemarimo da se boanskom vezom poveemo sa Hristom, struja ivotodavne sile ne moe obilnim tokovima tei od nas ka svetu. Bilo je mesta u kojima i sam Spasitelj, zbog njihovog neverstva, nije mogao uiniti mnoga i silna dela. Tako i danas neverstvo odvaja Crkvu od
361
njenog boanskog Pomonika. Ona se slabo dri vene stvarnosti. Zbog njenog nedostatka vere Bog je razoaran i bez svoje slave. Samo ako obavlja Hristovo delo, Crkva ima obeanje o njegovom prisustvu. Idite i nauite sve narode, rekao je On i evo ja sam s vama u sve dane do svretka veka. Jedan od prvih uslova za primanje Njegove sile je uzimanje Njegovo jarma. Sam ivot Crkve zavisi od njene vernosti u ispunjavanju Gospodnjeg naloga. Zapostavljanje ovog rada znai prepustiti se duhovnoj slabosti i propadanju. Tamo gde nema aktivnog rada za druge, ljubav iezava, a vera tamni. Hristos eli da Njegovi propovednici budu vaspitai Crkve u delu evanelja. Oni treba da pouavaju ljude kako da trae i spasu izgubljene. Ali da li je to delo koje oni rade? O, koliko je malo onih koji se trude da rasplamsaju iskru ivota u Crkvi koja je gotova da umre! Za koliko se crkava, kao za bolesne jaganjce, staraju oni koji bi trebali da trae izgubljene ovce! A istodobno milijuni i milijuni ginu bez Hrista. Boanska ljubav pokrenula se do svojih nedokuivih dubina zbog ljudi i aneli se ude posmatrajui povrnu zahvalnost onih koji primaju tako veliku ljubav. Aneli se ude ovekovom slabom potovanje te Boje ljubavi. Nebo negoduje zbog nemarnosti koja se pokazuje prema duama ljudi. Da li elimo da saznamo kako Hristos gleda na to? Kako bi se oseao otac ili majka kad bi znali da su njihovo dete, izgubljeno na mrazu i snegu, zaobili i ostavili da umre oni koji su ga mogli spasiti? Zar ne bi bili duboko oaloeni, i vrlo ljutiti? Zar ne bi optuivali te ubice gnevom tako vrelim kao to su njihove suze, silnim kao to je njihova ljubav? Patnje svakog oveka patnje su Bojeg deteta i oni koji ne pruaju ruku pomoi svom blinjem koji gine, izazivaju Njegov pravian gnev. To je Jagnjetov gnev. Onima koji tvrde da imaju zajednicu sa Hristom, a ipak su ravnoduni prema potrebama svojih blinjih, On e izjaviti na veliki sudnji dan: Ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu inite. (***Luka 13, 27) U nalogu koji je dao uenicima Hristos nije samo opisao delo koje e oni obavljati nego im je predao i vest koju e propovedati. Uite ljude, rekao je, da sve dre to sam vam zapovedao. /***Matej 28, 20/ Uenici su dobili zadatak da ue ljude onome to je On lino govorio i uio. U tome je sadrano i sve ono to je rekao preko proroka i uitelja Staroga zaveta. Ljudska nauka je iskljuena. Ovde nema mesta predajama, ljudskim teorijama i zakljucima ili crkvenom zakonodavstvu. U ovom nalogu nije sadran nijedan od zakona koji su izdale crkvene vlasti. Hristove sluge ne treba da propovedaju nita od ovoga. Zakon i proroci, u kojima su zapisani Njegova Re i Njegova dela, ine riznicu iz koje Njegovi uenici treba da crpe nauku koju e dati svetu. Hristovo ime je njihova lozinka, njihov znak raspoznavanja, njihova veza jedinstva, ovlatenje za njihov nain delovanja i izvor njihovog uspeha. Nita to ne nosi Njegov natpis ne moe se priznati u Njegovom carstvu. Evanelje ne treba iznositi kao neku beivotnu teoriju, ve kao ivu silu koja menja ivot. Bog eli da oni koji primaju Njegovu milost budu svedoci njene moi. On rado prihvata one iji Ga je ivot najvie vreao; kad se pokaju, daje im boanskog Duha, postavlja ih na najpoverljivije poloaje i alje ih nevernima da objave Njegovu bezgraninu milost. On eli da Njegove sluge prue svedoanstvo o injenici da Njegovom milou ljudi mogu posedovati karakter slian Hristovom i radovati se vrstom obeanju Njegove velike ljubavi. eleo bi da pruimo svedoanstvo o injenici da On ne moe da bude zadovoljan sve dok ljudskom rodu ne budu vraene svete prednosti kao Njegovih sinova i keri. U Hristu se nalazi nenost pastira, ljubav roditelja i neuporediva milost Spasitelja punog sauea. Svoje blagoslove daje pod najprihvatljivijim uslovima. Nije zadovoljan da samo objavi ove blagoslove; on ih iznosi na najprivlaniji nain da bi probudio elju da ih posedujemo. Tako Njegove sluge treba da iznose bogatstvo slave tog neiskazanog Dara. Hristova divna ljubav omekae i potiniti srca, dok se samim ponavljanjem uenja ne moe nita postii. Teite, teite narod moj, govori Bog va. Sione, koji javlja
362
dobre glase; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja dobre glase; podigni se ne boj se. Kai gradovima Judinim: evo Boga vaega kao pastir pae stado svoje; u naruje svoje sabrae jaganjce, i u njedrima e ih nositi. (***Isaija 40, 1.911) Govorite narodu o Onome koji je zastavnik izmeu deset hiljada i Onome koji je sav ljubak. (***Pesma nad pesmama 5, 10.16) same rei ne mogu to izraziti. Neka se to odrazi u karakteru i pokae u ivotu. Hristos eli da se Njegov lik naslika u svakom ueniku. Svakoga je Bog predodredio da bude jednak obliju sina njegova. (***Rimljanima 8, 29) U svakome od njih treba da se jasno pokae svetu Hristova ljubav koja dugo trpi, Njegova svetost, krotkost, milost i istina. Prvi uenici krenuli su da propovedaju re. Otkrivali su Hrista u svom ivotu. A i Gospod je radio s njima i re potvriva znacima koji su se potom pokazivali. (***Marko 16, 20) Ovi uenici pripremali su se za svoj rad. Pre dana Pedesetnice sastali su se i otklonili sve nesporazume. Bili su jednoduni. Verovali su u Hristovo obeanje da e im se dati blagoslov, pa su se molili u veri. Nisu traili blagoslov samo za sebe; njih je pritiskivao teret spaavanja dua. Evanelje je trebalo odneti do najudaljenijih krajeva Zemlje i zato su traili dar sile koji je Hristos obeao. Tada se izlio Sveti Duh i hiljade njih obraeno je u jednom danu. Tako isto moe da bude i danas. Umesto ljudskih razmiljanja, neka se propoveda Boja re. Neka hriani odbace svoje razmirice i neka se predaju Bogu za spaavanje izgubljenih. Neka u veri trae i on e doi. Izlivanje Duha u apostolsko vreme bilo je dad rani i slavan je bio uspeh. Ali dad pozni bie znatno obilniji. (***Joilo 2, 23) Svi koji posvete duu, telo i duh Bogu, stalno e dobijati nove darove telesne i umne sile. Neiscrpni izvori Neba stoje im na raspolaganju Hristos im daje dah svoga duha, ivot svoga ivota. Sveti Duh daje svoje najbolje snage da rade u srcu i umu. Boja milost proiruje i umnoava njihove sposobnosti i sve savrenstvo boanske prirode pridruuje im se u delu spaavanja ljudskih bia. Saradnjom sa Hristom savreni su u Njemu i osposobljeni da u svojoj ljudskoj slabosti ine dela Svemoguega. Spasitelj ezne da otkrije svoju milost prema svetu i prome ga svojim karakterom. On je Njegovo otkupljeno vlasnitvo i eli da ljude uini slobodnima, istima i svetima. Iako Sotona radi da sprei ovu nameru, ipak krvlju prolivenom za svet izvojevae se mnoge pobede koje e doneti slavu Bogu i Jagnjetu. Hristos nee biti zadovoljen sve dok pobeda ne bude potpuna i ne vidi trud due svoje i nasitie se. (***Isaija 53, 11) Svi narodi na Zemlji treba da uju evanelje o Njegovoj milosti. Nee svi primiti Njegovu milost; ali seme e njihovo sluiti njemu. Kazivae se za Gospoda rodu potonjemu. (***Psalam 22, 30) A carstvo i vlast i velianstvo carsko pod svim nebom dae se narodu svetaca vinjega, jer e zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode to je puno. I bojae se imena Gospodnjega sa zapada i slave njegove sa istoka sunanoga. (***Danilo 7, 27; ***Isaija 11, 9;59, 19) Kako su krasne na gorama noge onoga koji nosi dobre glase, koji oglauje mir, koji javlja dobro, oglauje spasenje, govori Sionu: Bog tvoj caruje klikujte i pevajte, razvaline jer Gospod utei narod svoj Zagrli Gospod svetu miicu svoju pred svim narodima, da vide svi krajevi zemaljski spasenje Boga naega. (***Isaija 52, 710)
363
P o g l a v l j e 87. Ova glava zasnovana je na ***Luki 24, 5053; delima 1, 912. K SVOJEMU I OCU VAEMU Dolo je vreme da se Hristos vaznese do Oevog prestola. Kao boanski pobednik, spremao se na povratak u nebeske dvorove sa znacima svoje pobede. Pre svoje smrti izjavio je svome Ocu: Posao svrih koji si mi dao da radim. (***Jovan 17, 4) Nakon svog vaskrsenja za izvesno vreme ostao je na Zemlji da bi se Njegovi uenici mogli upoznati s Njim u Njegovom vaskrslom i proslavljenom telu. Sad je bio spreman za rastanak. Dokazao je verodostojnost injenice da je On ivi Spasitelj. Njegovi uenici nemaju vie potrebe da Ga dovode u vezu s grobom. Oni mogu misliti o Njemu kao o proslavljenom pred celim svemirom. Kao mesto svog vaznesenja Isus je izabrao mesto koje je esto bilo posveeno Njegovim prisustvom dok je prebivao meu ljudim. Time nije trebalo da bude poaeno brdo Sion, mesto Davidovog grada, niti brdo Morija, na kome se nalazio Hram. Ovde su Hrista ismejavali i odbacili. Ovde su se valovi milosti, vraajui se u puno jaoj plimi ljubavi, odbijali o srca koja su bila tvrda kao stena. Odatle je Isus, umoran i teka srca, otiao dalje da trai odmor na Maslinskoj gori. Sveta ekina odvajajui se od prvog Hrama stajala je na istonom brdu kao da je oklevala na napusti izabrani grad; tako je i Hristos staja na Maslinskoj gori sa enjom u srcu i posmatrao Jerusalim. umarci i rasjeline na ovom brdu bili su posveeni Njegovim molitvama i suzama. Njegove padine odjekivale su pobedonosnim uzvicima mnotva koje Ga je proglasilo carem. Na njegovim kosim padinama naao je dom kod Lazara u Vitaniji. U Getsimanskom vrtu u njegovom podnoju sam se molio i patio. S ovog brda trebao se vazneti na Nebo. Njegov vrh dotai e Njegova noga kad se bude ponovo vratio. Ne kao ovek boli, ve kao slavan i pobedniki kralj stajae na Maslinskoj gori, dok e se jevrejski uzvici Aliluja, meati s neznaboakim Osana, i glasovi spasenih kao mone vojske sliti u pokliu: Okrunite Ga, Gospodara nad Gospodarima! Sad je Isus s jedanaest uenika krenuo prema brdu. Dok su prolazili kroz Jerusalimsku kapiju, mnogi zaueni pogledi posmatrali su drutvo, predvoeno Onim koga su pre nekoliko sedmica poglavari osudili i raspeli. Uenici nisu znali da je to bio njihov poslednji susret s Uiteljem. Isus je provodio vreme u razgovoru s njima, ponavljajui svoja ranija uputstva. Kad su se pribliili Getsimaniji, zaustavio se da bi se mogli setiti pouka koje im je dao u noi svoje samrtne borbe. Ponovo je pogledao okot i lozu pomou kojih je tada prikazao jedinstvo svoje Crkve sa Sobom i svojim Ocem; opet je ponovio istine koje im je tada iznosio. Svuda oko Njega nalazili su se dokazi koji su podeali na Njegovu neuzvraenu ljubav. ak su Ga i uenici, koji su bili tako dragi Njegovom srcu, u trenutku Njegovog poniavanja, osramotili i napustili. Hristos je boravio na ovom svetu trideset i tri godine. On je pretrpeo njegovo preziranje, vreanje i podsmevanje; bio je odbaen i razapet. Sada, kad se spremao da se vaznese na svoj presto slave razmatrajui nezahvalnost naroda kojeg je doao spasiti da li e povui od njih svoje sauee i ljubav? Hoe li se Njegova ljubav usredsrediti na ono carstvo u kojem Ga cene i u kojem bezgreni aneli ekaju da izvre Njegov nalog? Ne, Njegovo obeanje onima koje voli i koje ostavlja na Zemlji glasi: Ja sam s vama u sve dane do svretka veka. (***Matej 28, 20) Poto su stigli na Maslinsku goru, Isus je poao putem preko njenog vrha prema Vitaniji. Ovde je zastao, a uenici su se okupili oko Njega. Zraci svetlosti kao da su sijali s Njegovog lica dok ih je s ljubavlju posmatrao. Nije ih osuivao za njihove greke i promaaje, ve su rei najdublje nenosti bile poslednje koje su s usana njihovog Gospoda potekle do njihovih uiju. S rukama ispruenim da blagoslove i kao da ih uverava u svoju zatitniku brigu polako se uzdizao izmeu njih, privuen prema Nebu silom jaom od bilo koje zemaljske privlane sile. Dok se uzdizao, uenici su obuzeti strahopotovanje, gledali napreui oi da
364
uhvate poslednji prizor Gospoda koji se uznosi. Oblak slave Ga je zaklonio od njihovog pogleda, a do njih su dopirale rei, dok su Ga prihvatala aneoska kola poput oblaka: Evo ja sam s vama u sve dane svretka veka. Istodobno do njih je dopirala najumilnija i najradosnija muzika aneoskog zbora. Dok su uenici jo uvek zaueno gledali gore, obratili su im se glasovi koji su zvuali kao najraskonija muzika. Okrenuli su se i videli dva anela u ljudskom obliku koji su im progovorili: Ljudi Galilejci, ta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako e doi kao to videste da odlazi na nebo. Ovi aneli pripadali su drutvu koje je u sjajnom oblaku ekalo da isprati Isusa do Njegovog nebeskog doma. Najuzvienija u aneoskom mnotvu, bila su ova dva anela koji su doli na grob prilikom Hristovog vaskrsenja i bili s Njim tokom Njegovog celokupnog ivota na zemlji. Sa arkom eljom celo Nebo je oekivalo kraj Njegovog zadravanja na svetu unienom prokletstvom greha. prispjelo je vreme da svemir sada primi svog Kralja. Zar ova dva anela nisu eznula da se pridrue mnotvu koje je pozdravljalo Isusa dobrodolicom? Ali u svojem saueu i ljubavi prema onima koje je On ostavio, saekali su da im prue utehu. Nisu li svi slubeni duhovi koji su poslani na slubu onima koji e naslediti spasenje? (***Jevrejima 1, 14) Hristos se uznio na Nebo u ljudskom obliku. Uenici su videli oblak koji Ga je prihvatio. Isti Isus koji je hodao, govorio i molio se s njima, koji je lomio hleb s njima, koji je bio s njima u njihovim amcima na jezeru i koji se tog istog dana muio s njima penjui se sve do Maslinske gore taj isti Isus je sada otiao da deli presto svog Oca. Aneli su ih uveravali da e isti Onaj koga su videli kako ide na Nebo, doi ponovo isto tako kako se uznio. On e doi s oblacima, i ugledae ga svako oko. Jer e sam Gospod sa zapoveu, s glasom arhanelovim, i s trubom Boijom sii s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnue najpre. A kad doe sin oveij u slavi svojoj i svi sveti aneli s njime, onda e sesti na prestolu slave svoje. (***Otkrivenje 1, 7; ***1. Solunjanima 4, 16; ***Matej 25, 31) Tako e se ispuniti i Gospodnje obeanje koje je dao svojim uenicima: I kad otidem i pripravim vam mesto, opet u doi, i uzeu vas k sebi da i vi budete gde sam ja. (***Jovan 14, 3) Uenici su se doista mogli radovati u nadi da e se njihov Gospod ponovo vratiti. Kad su se uenici vratili u Jerusalim, ljudi su ih posmatrali sa uenjem. nakon Hristovog suenja i raspea, smatralo se da e oni izgledati utueni i posramljeni. Njihovi neprijatelji su oekivali da e na njihovom licu videti izraz alosti i poraza. Umesto toga videla se radost i pobeda. Njihova lica bila su ozarena sreom koja nije bila zemaljskog porekla. Nisu tugovali nad neostvarenim nadama, ve su bili ispunjeni slavljenjem i zahvaljivanjem Bogu. S radou su priali o velianstvenom dogaaju, o Hristovom vaskrsnuu i Njegovom vaznesenju na Nebo, a njihovo svedoanstvo mnogi su prihvatili. Uenici nisu vie s nepoverenjem gledali u budunost. Znali su da je Isus na nebesima i da je Njegova naklonost upravljena njima. Znali su da imaju prijatelja kod Bojeg prestola i arko su eleli da svoja iskanja Ocu iznesu u Isusovo ime. U sveanom strahopotovanju poklonili su se u molitvi, ponavljajui vrsto obeanje: to god uzitete u Oca u ime moje, dae vam. Doslije ne iskaste nita u ime moje; ititie i primiete, da radost vaa bude ispunjena. (***Jovan 16, 23.24) Pruali su ruku vere sve vie i vie sa vrstim uverenjem: Hristos Isus koji umire, pa jo i vaskrse, koji je s desne strane Bogu i moli za nas. (***Rimljanima 8, 34) Pedesetnica im je donela puninu radosti u pojavi Uteitelja upravo onako kako je Hristos obeao. Celo Nebo ekalo je da pozdravi Spasitelja dobrodolicom u nebeskim dvorovima. Dok se uznosio, iao je napred a za njim mnotvo zarobljenika osloboenih prilikom Njegovog vaskrsenja. Nebeska vojska pratila je radosnu povorku Klicanjem uzvicima slave i nebeskim pesmama.
365
Kad su se pribliili Bojem gradu, aneli iz pratnje uputili su poziv: Vrata! uzvisite vrhove svoje, Uzvisite se vrata vena! Ide car slave. Radosno je odgovorila straa koja je ekala: Ko je taj car slave? Ovo su govorili ne zato to nisu znali ko je On, ve zato to su eleli uti odgovor uzviene hvale: Gospod krepak i silan, Gospod silan u boju. Vrata! uzvisite vrhove svoje, Ide car slave. Ponovo se uo poziv: Ko je taj car slave? jer aneli se nikad ne umaraju sluajui uzvisivanje Njegovog imena. Aneli iz pratnje odgovorili su: Gospod nad vojskama; On je car slave. (***Psalam 24, 710) Tada su se irom otvorila vrata Bojega grada i aneosko mnotvo prolo je kroz kapije, praeno tonovima velianstvene muzike. Tu je presto a oko njega duga obeanja. Tu su heruvimi i serafimi. Zapovednici nebeske vojske, Boji sinovi, predstavnici bezgrenih svetova, svi su na okupu. Nebeski Savet pred kojim je Lucifer optuio Boga i Njegovog Sina, predstavnici onih bezgrenih carstava nad kojima je Sotona pomiljao da zasnuje svoju vladavinu svi se nalaze ovde da dobrodolicom pozdrave Otkupitelja. Oni su eljni da proslave Njegovu pobedu i uzdignu Ga kao svoga Kralja. Ali zadrao ih je mahanjem ruke. Jo ne, On sad ne moe primiti venac slave i carske haljine. On izlazi pred svoga Oca. Pokazuje svoju ranjenu glavu, probodena rebra, ranjene noge; podie svoje ruke na kojima se nalaze oiljci od klinova. On pokazuje dokaze svoje pobede. Predstavlja Bogu obrtani snop, one koji su vaskrsli s Njim kao predstavnici velikog mnotva koje e izai iz grobova prilikom Njegovog drugog dolaska. Prilazi Ocu koji se raduje kad se neki grenik pokaje; koji se za jednog raduje s pevanjem. Pre nego to su postavljeni temelji Zemlji, Otac i Sin sjedinili su se u zavetu da otkupe oveka ako ga Sotona bude pobedio. Stegli su svoje ruke u sveanom zavetu da e Hristos postati jemac za ljudski rod. Hristos je ispunio ovo sveano obeanje. Kad je na krstu uzviknuo: Svri se, obratio se Ocu. Sporazum je u celosti izvren. Sad je izjavio: Oe, svreno je. Ispunio sam Tvoju volju, Boe moj! Izvrio sam delo otkupljenja. Ako je Tvoja pravda zadovoljena, hou da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja. (***Jovan 19, 30;17, 24) Zauo se Boji glas kako objavljuje da je pravda zadovoljena. Sotona je pobeen. Hristovi sledbenici koji su se muili i borili na Zemlji prihvaeni su u Ljubaznome. (***Efescima 1, 6) Pred nebeskim anelima i predstavnicima bezgrenih svetova, proglaeni su opravdanima. Tamo gde je On, bie i Njegova crkva. Milost i istina sree se, pravda i mir poljubie se. (***Psalam 85, 10) Oeve ruke obavile su se oko Sina i re je izala: I da mu se poklone svi aneli Boiji (***Jevrejima 1, 6) S neizrecivom radosti knezovi, i poglavari, i sile priznali su vrhovnu vladavinu Kneza ivota. Nebeske vojske pale su niice pred Njim, dok su radosni poklici odjeknuli nebeskim dvorovima: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jainu i ast i slavu i blagoslov. (***Otkrivenje 5, 12) Pobednike pesme pridruile su se muzici s aneoskih harfi, sve dok nije izgledalo da je Nebo preplavljeno radou i hvalom. Ljubav je pobedila. Izgubljeni je naen. Nebo odzvanja od glasova u
366
uzvienim pesmama koje javljaju: Onome to sedi na prestolu, i jagnjetu blagoslov i ast i slava i drava u vek veka. (***Otkrivenje 5, 13) Od ovog prizora nebeske radosti, nama na Zemlji vraaju se kao odjek velianstvene rei samog Hrista: Vraam se k ocu svojemu i ocu vaemu, i Bogu svojemu i Bogu vaemu. (***Jovan 20, 17) Nebeska porodica i zemaljska porodica jedno su. Za nas se na Gospod uznio i za nas On ivi. Zato i moe u vek spasti one koji kroza nj dolaze k Bogu, kad svagda ivi da se moe moliti za njih. (***Jevrejima 7, 25) ___________________

Ceznja Vekova

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ceznja Vekova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELEN G.

VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova

ELEN G. VAJT: enja vekova